MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA MENADMENT
VALJEVO

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI

TEMA:
SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

PROFESOR: STUDENTI:
dr Zoran ivkovi F 527/08 III Zoran Maleti
F 495/08 III Nenad Kolarevi

Sombor, 2009.
 SADRAJ

UVOD................................................................................................................................ 3
1. DEFINISANJE SISTEMA ZA PODRKU ODLUIVANJU......................... 4
2. STRUKTRURA SPO........................................................................................ 5
2.1. Podsistem za upravljanje podacima.................................................... 7
2.2. Podsistem za upravljanje modelima....................................................7
2.3. Podsistem za upravljanje znanjem....................................................... 7
2.4. Podsistem korisniki interfejs........................................................... 7
3. PRINCIPI RADA SPO....................................................................................... 8
4. KLASIFIKACIJA SPO....................................................................................... 9
4.1. Grupni sistemi za podrku odluivanju (GSPO)................................ 10
5. PREDNOSTI I NEDOSTACI PRIMENE SPO U PREDUZEIMA.............. 11
ZAKLJUAK................................................................................................................. 14
LITERATURA................................................................................................................ 15

2
 UVOD

Tema ovog seminarskog rada je: Sistemi za podrku odluivanju. Sistemi za

podrku odluivanju su informacioni sistemi nastali 60-ih godina XX veka kao rezultat
saradnje eksperata iz oblasti informatike i menadmenta, to ih izdvaja u odnosu na sve
do tada poznate informacione sisteme u ijem su stvaranju uestvovali samo informatiki
eksperti. Pored toga specifini su jer su stvoreni sa ciljem da prue podrku korisnicima u
procesu donoenja odluke. Tokom proteklog perioda stalno su unapreivani. Danas imaju
iroku primenu u ekonomiji, obrazovanju itd. Posebno su znaajni za vie nivoe
menadmenta u preduzeu.

Poetak seminarskog rada posveen je definisanju pojma Sistema za podrku

odluivanju i njegovom odnosu prema ostalim informacionim sistemima a ukratko je
prezentovan i njihov razvoj tokom proteklih godina. U nastavku se opisuje struktura,
princip rada Sistema za podrku odluivanju i klasifikacija istih dok se na kraju iznose
prednosti i nedostaci ovih sistema.

Tema je takva da bi se o njoj moglo mnogo vie pisati nego to to okviri

seminarskog rada dozvoljavaju, zato je u ovom radu naglasak stavljen na to da se objasne
elementarne stvari u vezi sa navedenom temom.

3
 1. DEFINISANJE SISTEMA ZA PODRKU ODLUIVANJU

U proteklom periodu mnogi autori su pokuavali da daju definiciju Sistema za

podrku odluivanju (eng. Desision support system) 1. Grupa autora knjige Informacioni
sistemi menadmenta sa primerima iznosi definiciju A. Turbana (Aronson Turban) koja
glasi: SPO su interaktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi
specijalno razvijeni za podrku u reavanju nestrukturiranih menadment
problema u cilju poboljanja procesa odluivanja (Milanovi, D.; Tadi, D.; Misita,
M. , 2005, 170.). U ve pomenutoj knjizi navodi se i definicija D. Pauer (Daniel Power):
Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni raunarski sistemi za (sic)
namerom da pomognu menaderima ili donosiocima odluka da identifikuju,
strukturiraju, i/ili ree polustrukturirane i nestrukturirane probleme i da naprave
izbor meu alternativama (Milanovi, D.; Tadi, D.; Misita, M. , 2005, 170.). Isti
izvor pominje i definiciju treeg autora, M. enga (Moore Chang): SPO su proireni
sistemi sposobni da podre ad hoc analize podataka i modeliranje, okrenuti ka
planiranju budunosti korienjem neregularnih vremenskih intervala(Milanovi,
D.; Tadi, D.; Misita, M. , 2005, 170.). Prethodne definicije su u ovom radu uzete kao
osnova pojma SPO.

SPO su informacioni sistemi namenjeni pre svega menaderima kojima pomau u

procesu donoenja odluka. Ovde je vano istai, da SPO ne donose odluke umesto lica
zaduenih za to, ve je njihov primaran zadatak da prue podrku menaderima i olakaju
pomenuti proces. Kako gore citirani Aronson i Pauver kau to su interaktivni sistemi koji
zahtevaju da korisnik aktivno uestvuje, a ne jednostavno da eka rezultate. Aronson jo
dodaje i to da su SPO fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi to zapravo
znai da je ove sisteme mogue unaprediti, modifikovati i prilagoditi potrebama raznih
korisnika.

Informacioni sistemi se mogu podeliti prema vie kriterijuma, izmeu ostalih i

prema stepenu automatizacije. Po ovom kirterijumu razliiti autori razliito klasifikuju
informacione sisteme. Za potrebe ovog seminarskog rada koriena je podela
informacionih sistema po stepenu automatizacije koju navode autori knjige Poslovna
informatika. Autori knjige Poslovna informatika istiu da se informacioni sistemi prema
stepenu automatizacije klasifikuju na:

ne automatizovani informacioni sistemi,

upravljaki inforamcioni sistemi,
sistemi za podrku odluivanju,
ekspertski sistemi,
hibridni sistemi,
skladite podataka,
vetaka inteligencija. (Novakovi, J.; Milanovi, D.; Veljovi, A. , 2005, 155.)

U ovoj podeli inforamcionih sistema prema stepenu automatizacije, SPO

zauzimaju mesto odmah iznad neautomatizovanih informacionih sistema i upravljakih
1
u daljem tekstu SPO

4
inforamcionih sistema. To govori da kod ovih sistema u odnosu na prethodno pomenuta
dva, vei deo posla obavljaju raunari. Zapravo se radi o tome da su ne automatizovani i
upravljaki informacioni sistemi tako koncipirani da pomau u reavanju jednostavnijih
problema ija je struktura poznata i zbog toga su namenjeni niim nivoima
menadmenta. Za razliku od njih SPO su namenjeni reavanju slabo strukturiranih i ne
strukturiranih problema. Bolje reeno, SPO su sistemi koji daju podrku, za razliku od
prethodna dva koji samo automatizuju i ubrzavaju procese. Ako se dalje pogleda ova
podela videemo da su po stepenu automatizacije iznad SPO, ekspertski sistemi, hibridni
sistemi, skladite podataka, vetaka inteligencija. Generalno gledano SPO su primenjivi
od strane menadera svih nivoa, ali poseban znaaj imaju za strateki nivo mendmenta.
Strateki nivo menadmenta donosi odluke koje zahtevaju mnogo vei napor i dublju
analizu, a samim tim i problemi sa kojima se oni susreu na tom putu su mnogo
kompleksniji od onih sa kojima se susreu menaderi na niim nivoima. Drugim reima,
SPO kao takvi odgovaraju stratekom menadmentu zbog prirode njohovog posla.
Vertikalan protok inforamcija, koji SPO omoguavaju, za posledicu ima sintezu
informacija iz razliitih podsistema ime se olakava strateko planiranje i odluivanje
(predvianje)2.

Razvoj SPO i teorijskih istraivanja donoenja odluka poinje jo 60-ih godina

dvadesetog veka. Tada se ispitivalo kako kompjuteri mogu biti od koristi pri dnoenju
kljunih odluka.

Kako navodi prof. dr. Alempije Veljovi 60-ih godina XX veka definisali su se
strukturirani izvetaji, a 70-ih se pojavljuju Management Decision Systems (MDS) i
specifini DSS. Isti autor dalje navodi da se 80-ih razvijaju Group Decision Support
Systems (GDSS), Executive Information Systems (EIS) i Expert Systems, dok 90-ih na
scenu stupaju Data Warehouse, On-Line Analytical Processing, Intranet, Visual modeling.

2. STRUKTURA SPO

to se tie komponenata SPO, stvari stoje ovako. U periodu od 70-ih do 90-ih

godina XX veka struktura Sistema za podrku odluivanju je izgledala ovako: baza
podataka, baza modela, generator sistema za podrku odluivanju i korisnik. Pod
uticajem razvoja informacionih tehnologija i sve sloenijih uslova u kojim preduzea
posluju dolo je i do pomaka to se tie strukture SPO, tj. njihova struktura je prilagoena
zahtevima. Dananji sistemi za podrku odluivanju su sledee strukture: podsistem za
upravljanje podacima, podsistem za upravljanje modelima, podsistema za upravljanje
znanjem, podsistem korisniki interfejs, koristnik. Obe strukture SPO su prikazane na
slikama 1.1. i 1.2.

Slika 1. 1. Nekadanja struktura SPO

2
vie o tome kako SPO funkcioniu nie u radu

5
 Korisnik

Generator SPO

Baza podataka Baza modela

Slika 1.2. Sadanja struktrura SPO

Podaci: Drugi raunarski
unutranji i zasnovani sistemi
spoljanji

Upravljanje Upravljanje
podacima modelima

Upravljanje
znanjem

Korisniki
interface

Korisnik

Izvor: Prof. dr Milanovi, D.; Doc. dr Tadi, D.; Mr Misita, M. (2005.), Informacioni sistemi
menadmenta sa primerima (tree dopunjeno izdanje), Beograd, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
171/172

Svaki podsistem u okviru SPO ima svoje komponenete. Tako se podsistem za

upravljanje podacima sastoji iz baze podataka, sistema za upravljanje podacima,
direktorijuma ( renika ) podataka i upita. Dalje, podsistem za upravljanje modelima se
sastoji od baze modela, sistema za upravljanje bazom modela, jezika za modeliranje,
direktorijuma ( renika ) modela i komandnog procesora. Podsistem za upravljanje
znanjem je specifian jer njega ne mora svaki SPO da sadri, a koji ga sadri naziva se
inteligentnim SPO. Svaki SPO ne mora da sadri podsistem za upravljanje znanjem, a
onaj koji ga sadri naziva se inteligentnim. Na kraju Podsistem koricniki interface se
sastoji iz: Sistema za upravljanje korisnikim interfaceom, Jedinice za prevoenje na
prirodan jezik, Terminala, Printera, plotera i sl. U nastavku rada e biti rei o ovim
podsistemima i njihovim komponentama.

6
 2.1. Podsistem za upravljanje podacima

Baza podataka je kolekcija organizovanih podataka. Jednu bazu podataka moe da

koristi vie korisnika, ali isto tako jedan SPO moe koristii vie baza podataka. Izvori
podataka se mogu podeliti na unutranje i spoljanje, gde su unutranji izvori izvori u
okviru organizacije, a spoljanji izvori izvori van organizacije npr. sa trita itd. Proces
unoenja podataka iz spoljanjih izvora naziva se ekstrakcija.
Sistem za upravljanje podacima, kao to se moe zakljuiti ima zadatak da kreira,
i aurira bazu podataka, omogui pristup podacima. Takoe, ovaj sistem ekstrahuje
podatke, povezuje podatke iz razliitih izvora, izdvaja neophodne podatke za formiranje
upita ili izvetaja, obezbeuje sigurnost podataka, upravlja podacima preko renika
podataka. Drugim reima, skup raunarskih programa koji slue za kreiranje, odravanje,
pristup, zatitu i auriranje podataka.
Renik podataka je katalog sa svim podacima u bazi podataka, dok upit (Jezik upita)
omoguava pristup podacima.

2.2. Podsistem za upravljanje modelima

Bazu modela sainjavaju modeli za strategijsko, taktiko i operativno upravljanje.

Prua podrku u projekciji, dedukciji, analizi, kreaciji alternativa, komparaciji alternativa,
optimizaciji i simulaciji.
Sistema za upravljanje bazom modela je skup raunarskih programa koji slue za
kreiranje, manipulaciju, auriranje modela.
Renik modela je katalog sa svim modelima u bazi modela
Komandni procesor uestvuje u izvrenju, integraciji i upravljanju modelima,
prima instrukcije za modeliranje od podsistema korisniki interfejs.

2.3. Podsistem za upravljanje znanjem

Ovaj podsistem kao to je napomenuto ne sadre svi SPO, a oni koji ga poseduju
nazivaju se Inteligentini sistemi za podrku odluivanju (Intelligent DSS) ili Sistemi
zasnovani na znanju. Takoe su poznati i kao kombinacija SPO/ES. Ovo posledenje ime
najbolje oslikava ta je zapravo SPO sa podsistemom za upravljanje znanjem. Podsistem
za upravljanje znanjem podrazumeva postojanje baze znanja, koja je sastavni deo
ekspertskih sistema.

2.4. Podsistem korisniki interfejs

Ovo je skup programskih sredstava preko kojih korisnik komunicira sa sistemom

(meniji, ikone, komande, grafiki i drugi prikazi...).
Bitna karakteristika korisnikog interfejsa je njegova unificiranost, koja praktino
oznaava standardan izgled prozora. Ukoliko je interfejs nekog SPO vie unificiran
(standardizovan izgled ekrana), utoliko je taj SPO laki za korienje od strane korisnika
poto u sebi sadri standardne elemente interfejsa. Dr Alempije Veljovi istie da postoje
razliiti stilovi korisnikog interfejsa, pa tako imamo: interfejs komandne linije, meni
interfejs, grafiki interfejs, interfejs pitanja-odgovori , trodimenzionalni interfejs.

7
Interfejs komandne linije i meni interfejs su teki za korienje, a slino je i sa interfejs
pitanja-odgovori jer kompjuter ne razume nestrukturirane odgovore. Grafiki interfejs
je relativno lak za korienje jer korisnik komunicira sa sistemom izborom nekog od
ponujenih objekta na ekranu. Trodimenzionalni interfejs (3-D interfejs) je stil koji e
krastiti SPO u budunosti, a komunikacija korisnika i sistema se odvija u 3-D okruenju
pomou pozicionog senzora. Ovaj podsistem sadri akcioni jezik, jezik prezentacije i
softver za generisanje i upravljanje dijalogom. Poznato je da akcioni jezi i jezik
prezentacije utiu na uspenost primene SPO, poto SPO koriste samo oni kojima je taj
jezik poznat. Zbog svega navedenog prilikom kreiranja SPO posebna panja se posveuje
korisnikom interfejsu.

3. PRINCIPI RADA SPO

Menaderima je potrebna prava informacija, u pravo vreme i u pravom obliku.

SPO pruaju podrku korisniku (donosiocu odluke) kroz sve faze procesa donoenja
odluke, tj. u fazi formulacije, analizi i projektovanju, izboru alternative i implementaciji.
Ovaj deo seminarskog rada je pokuaj da se prikae na koji nain SPO to rade. Da bi
prikaz bio to bolji upotrebljena je slika na kojoj je prikazan tok kojim se odvija proces
donoenja odluka.
Slika 2. Princip rada SPO
Korisnikova dilema

Opis situacije Definisanje i formulacija problema Opis domena

Ekspertsko Obrada od strane DSS Znanje

rezonovanje i Informacija
logika Izvori podataka

Prezentacija alternativa

Korisnikov izbor

Drutveni faktori Projekcija posledica Ekonomski faktori

Informacija za buduu upotrebu

Izvor: Prof. dr Milanovi, D., Doc. dr Tadi, D., Mr Misita, M. (2005.), Informacioni sistemi
menadmenta sa primerima (tree dopunjeno izdanje), Beograd, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
180.

8
 Upotreba SPO poinje kada korisnik (menader) treba da donese odluku o pravcu
budueg delovanja jedne organizacije. Prvi korak na tom putu jeste definisanje problema,
u emu mu pomae SPO. SPO pomae korisniku da odgonetne kakav je karakter
problema i kako je nastao, kroz prikupljanje, pregled i praenje podataka koji su mu
dostupni. Kada se problem formulie, SPO ponovo koristei sve raspoloive podatke (i iz
unutranjih i iz spoljanjih izvora), vri obradu istih i korisniku prezentuje rezultate te
obrade u vidu alternativa za reenje problema, kao i informacije o tome koja od
alternativa eventualno najbolje odgovara. Sledei korak je korisnikov izbor, tj. korisnik
SPO vri izbor izmeu ponuenih alternativa sluei se pri tome informacijama o
njihovom kvalitetu. Izborom jedne od ponuenih alternativa korisnik se odluuje za
nain na koji eli da rei prethodno postavljeni problem. Ukoliko eli da se upozna sa
posledicama svog izbora, korisnik to moe da uradi tako to e iskoristiti mogunost i
izvriti analizu. Tu mu ponovo pomae SPO, tako to mu omoguava da ispita uticaj
promene faktora (drtvenih, ekonomskih) itd. Rezultat svega toga je odluka o pravcu
akcije ( informacija za budunost ).

Odluka o tome da li je neki SPO prihvatljiv ili ne za odreenog korisnika zavisi

od uspenosti implementacije. Ukoliko se pokae da je primena SPO pomogla da odluka
koja je doneta bude kvalitetnija, sigurno je da e miljenje o korienju SPO biti
pozitivno. Da bi se SPO uspeno koristili potrebno je da su tako dizajnirani da korisnici
lako mogu da ih primene, dakle, bitan je dizajn ovih sistema ( tanije korisnikog
interfejsa ). Dalje, kljuno je i to da se obezbede kvalitetni uslovi za upotrebu SPO,
menadment mora pruiti punu podrku primeni.

4. KLASIFIKACIJA SPO

Ne postoji generalna klasifikacija SPO, ve se SPO mogu klasifikovati po osnovu

vie kriterijuma.Ve pominjani autori knjige Informacioni sistemi menadmenta sa
primerima iznose dve klasifikacije SPO. Prva od te dve je klasifikacija D. Pauera (Power)
koji smatra da se ovi sistemi mogu podeliti na:

SPO namenjene za preduzea (Enterprisewide DSS) koji su povezani sa velikim

bazama podataka i skladitima podataka i opsluuju vie menadera,
SPO namenjene za rad jednog korisnika (Desk top DSS) koji radi samostalno
najednom PC kompjuteru. (Milanovi, D.; Tadi, D.; Misita, M. , 2005, 177.)

Sledea po redu klasifikacija u pomenutom izvoru je klasifikacija koju su dali i

Holsepl i Vinston (Holsapple & Whinston), za koje postoji est grupa SPO:

Tekst orjentisani SPO (Text-oriented DSS) - gde se informacije uglavnom javljaju

u tekstualnom obliku. Iz razloga postojanja velike koliine informacija ova klasa SPO
poseduje snaan tekst procesor radi mogunosti prezentovanja i obrade tekstualnih
informacija. Tekst orijentisani SPO najee podravaju rad preko interneta pa stoga
imaju implementirane tehnologije kao to su hipertekst,inteligente agente i sl.
SPO orjentisani na baze podataka (Database-oriented DSS) -predstavljaju grupu
sistema za podrsku odluivanju gde baza podataka igra glavnu ulogu u strukturi

9
 sistema. Prve generacije SPO orijentisanih na baze podataka koristile su relacionu
konfiguraciju baza podatka.
SPO orjentisani na tabelarni rad ( Spreadsheet-oriented DSS) gde se pomou
posebnog jezika za modeliranje dozvoljava korisniku da kreira modele direktno u
programima za analizu. Poznai alati za razvoj SPO orijentisanih na tabelarni rad su
Microsoftov Excel i Lous 1-2-3.
SPO orjentisani na reavanje (Solver-oriented DSS) - gde postoje algoritam ili
procedura napisani u obliku kompjuterskog programa za izvoenje odreenih
izraunavanja za reavanje odreene vrste problema ( npr. procedura za
izraunavanje optimalne koliine proizvoda).
SPO orjentisani na pravila (Rule-oriented DSS) - to se primenjuje kod SPO koji
imaju bazu znanja. Putem definisanja niza pravila formira se baza znanja za resavanje
odredjene vrste problema.
Sloeni SPO (Compound DSS) - to predstavlja grupu sistema za podrku
odluivanju koji su tzv. hibridni sistemi jer se sastoje od kombinacije dva ili vie o pet
osnovnih, predhodno iznetih struktura SPO. (Milanovi, D.; Tadi, D.; Misita, M. ,
2005, 177./178.)

U knjizi dr Alempija Veljovia iznosi se podela Pauera (Power), uz napomenu da i

ova klasifikacija ne obuhvata sve kategorije SPO ali veinu da:

1. SPO bazirani na podacima (Data-Driven DSS) baza podataka je glavna

komponenta ove klase SPO. Omoguuju efikasan pristup i manipulaciju podacima
pomou kompjuterskih alata prilagoenih specifinim zadacima i optih alata koji
obezbeuju dodatnu funkcionalnost. Primer: Data Warehouse.
2. SPO bazirani na modelima (Model-Driven DSS) u ovu klasu spadaju SPO koji
stavljaju akcenat na izgradnju i prouavanje modela.
3. Sugestivni SPO (Suggestion DSS) - klasa koja sadri mining alate i menadment
ekspertne sisteme, nazivaju se jo i SPO bazirani na znanju
4. SPO bazirani na dokumentima (Document-Driven DSS) glavni zadatak sistema
koji spadaju u ovu klasu jeste pretaraivanje i upravljanje nestrukturiranim
podacima (dokumenti i web strane).
5. Grupni SPO (Group DSS, GDSS) specifian tip SPO, a ta specifinost se ogleda
u tome da postoji mogunost komunikacije izmeu donosilaca odluke za ta im je
potrebna informaciona tehnologija za kooperativni rad (kolaborativni rad).3
6. Inter-organizacioni SPO (Inter-organizational DSS) ovo su sistemi putem kojih
korisnici koji se nalaze na velikim razdaljinama od svog preduzea mogu da
pristupe kompanijskom intranetu (ukoliko imaju autorizovanu privilegiju da
koriste odreene SPO servise).
7. Funkcionalno specifini SPO (Function-Specific DSS) dizajnirani su tako da
podravaju odreene poslovne funkcije ili tipove poslovanja.
8. Web orjentisani SPO (Web based DSS) dok koriste web browsere menaderi i
analitiari zahvaljujui ovim sistemima upotrebljavaju SPO alate.

3
vie o GDSS u posebnom odeljku nie u tekstu

10
 4.1. Grupni sistemi za podrku odluivanju (GSPO)

Ovi sistemi omoguuju da vie korisnika (donosioca odluke) zajedno radi i

odluuje nezavisno od vremena i prostora. Dakle, re je o SPO koji su prilagoeni
potrebama grupnog odluivanja i reavanja nestrukturiranih problema.

Komponente ovih sistema su: softver, hardver, korisnici i procedure. Softver se

sastoji iz baze podataka, baze modela, programom za upravljanje sistemom i korisnikog
interfejsa. Svaki korisnik grupnog SPO mora imati odgovrajui hardver (npr. ulazno-
izlazni ureaj, procesor, ekran) da bi nesmetano mogao da uestvuje u radu grupe.
Procedure koje postoje, kao komponenta ovih sistema, osiguravaju da se tehnologija
koristi to bolje (tj. efikasnije) a operacije izvode to lake. Model GSPO prikazan je na
slici 3.

Slika 3. Grupni sistemi za podrku odluivanju

SOFTVER

HARDVER

KORISNIKI

INTERFEJS
JAVNI
EKRAN

Neophodno je da postoji koordinator grupe, kako bi rad bio to kvalitetniji. Svaki

od korisnika pristupa u tzv. Sobu za odluivanje preko svog kompjutera i ima pristup istoj
bazi podataka i bazi modela. Grupni SPO poseduju mehanizme za spreavanje
eventualnih negativnih grupnih ponaanja i zloupotrebe situacije.

Dosadanja iskustva govore da primena ovih sistema moe veoma pozitivno da se

odrazi na stanje u preduzeu. Primenom ovih sistema smanjuju se trokovi oluivanja jer

11
lanovi nemaju potrebu da svi budu fiziki na jednom mestu. Ovim se takoe podstie
inovativna aktivnost i poboljava komunikacija meu lanovima, dok se skrauje vreme
potrebno za donoenje odluke.

5. PREDNOSTI I NEDOSTACI PRIMENE SPO U PREDUZEIMA

U knjizi Informacioni sistemi menadmenta sa primerima autori navode prednosti

SPO koje su izneli Holsepl i Vinston (Holsapple i Whinston). Preduzea koja uspeno
implementiraju SPO u svom poslovanju, poveavaju svoju konkuretnost u odnosu na ona
preduzea koja ne koriste SPO ili ih koriste neuspeno. Ovo je pre svega zbog toga to e
preduzea sa uspenom imlementacijom SPO donositi odluke koje e biti proverene.
Uspenom primenom SPO preduzea ostvaruju utede na vremenu (vremenu potrebnom
za donoenje odluke, ili vremenu koje bi bilo potrebno da se utroi za rad koji bi bio
prouzrokovan ne korienjem SPO). Pored toga prednost korienja je i smanjenje
trokova preduzea i poveavanje produktivnosti. Smanjuju se trokovi procesa
odluivanja, a ukoliko se koristi SPO mogue je izbei i nepotrebne trokove koji bi bili
izazvani da je odabrana neka od drugih alternativa. SPO moe da nadoknadi neke
nedostatke u sposobnostima donosioca odluke, pa samim tim i odluke koja se donese
posle korienja SPO je kvalitetnija. Dodatnu sigurnost u kvalitet odluke daje mogunost
provere alternativnih reenja pre samog donoenja odluke.

Ukoliko se ispostavi da SPO ne moe da ponudi reenje problema, korist od

primene ovih informacionih sistema u tom sluaju je ta to moe da ukae na nove naine
razmiljanja u oblasti odluivanja. Jo jedan razlog za korienje SPO lei u tome da
menader preko njih moe da potvrdi ispravnost svog stava u odnosu na neki problem.
Npr. menader da bi dokazao da odreeni problem u preduzeu moe biti prevazien
alternativom koju je on obeleio kao reenje, moe da ukljui SPO u proces odluivanja.

Slika 4. Prednosti i nedostaci primene SPO u preduzema

PREDNOSTI NEDOSTACI

poveanje konkurentnosti pojedini ljudski talenti i vetine

preduzea ne mogu biti ugraeni u SPO
poveanje kvaliteta odluke SPO ogranien na znanja koja
uteda u vremenu
smanjenje trokova poseduje
poveanje produktivnosti ogranien broj korisnika na one
novi nain razmiljanja u kojima je nain komunikacija sa
oblasti odluivanja SPO prihvatljiv
uska i specifina oblast primene
SPO

12
 Naravno, i pored svih nabrojanih prednosti SPO poseduje neke nedostatke. O
nedostacima SPO govore i grupa autora knjige Informacioni sistemi menadmenta sa
primerima. Oni citiraju Holsepla i Vinstona (Holsapple & Whinston) i kao jedan od
nedostataka SPO navode da se odreeni talenti i vetine ne mogu ugraditi u ove
informacine sisteme. Dalje, kao nedostatak SPO navode su oni ogranieni na znanja koja
trenutno poseduju a da je mogunost nadogradnje ograniena. Prema ovim autorima jezik
kojim se korisnici sporazumevaju sa sistemom i nain prezentacije reenja takoe
predstavlja u izvesnom smislu nedostatak, jer se broj korisnika SPO ograniava na one
kojima je pomenuti jezik i nain prezentacije jasan i blizak. Jo kao nedostatak navode da
je ponekad da bi se problem reio potrebno koristiti vie ovakvih sistema, jer SPO mogu
biti napravljeni za specifinu obast primene.

13
 ZAKLJUAK

Na osnovu prethodnog izlaganja moe se rei da Sistemi za podrku odluivanju

daju znaajan doprinos u reavanju nestrukturiranih i polustrukturiranih problema ime
olakavaju rad prvenstveno viih nivoa menadmenta. Ali i pored toga, ovi informacioni
sistemi imaju nedostatke a njihova uspena implementacija zavisi ne samo od toga kako
su konstruisani ve i od toga ko ih praktikuje.

U perspektivi se treba oekivati dalje razvijanje i poboljavanje Sistema za

podrku odluivanju i otklanjanje nedostataka.

14
 LITERATURA:

1. Prof. dr Milanovi, D. Dragan; Doc dr Tadi, Danijela; Mr Misita,

Mirijana; (2005.), Informacioni sistemi menadmenta sa primerima
(tree izdanje), Megatrend univerzitet, Beograd
2. Dr Novakovi, Jasmina; Dr Milanovi, Dragan; Dr Veljovi,
Alempije; (2005.), Poslovna informatika, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, Beograd
3. Dr Veljovi, Alempije, (2002.), Menadment informacioni sistemi,
Megatrend univerzitet, Beograd
4. www.wikipedia.org

15
16