Februar 2011.

God. II/br.5
Kljuna re: Netolerancija i kritikovanje, dangrizavost i zvocanje

Beech osobe su uglavnom vrlo netolerantne prema drugima jer teko

razumeju nedostatak drugih i zato kritikuju druge ljude, osujuju i prigovaraju ako
ovi ne postupaju po njihovim strogim pravilima. One bez da vide uzrok ( neuspeha,
kanjenja ....) odmah presujuju svojim otrim jezikom. Ove osobe insistiraju na
perfekciji i zato stalno kritikuju a da nemaju ak ni elju da priznaju realne tekoe
neke osobe, a pogotovu ne slobodnu volju drugih i njihovu elju da budu druga iji
od onog sto one zapovedaju ili trae. Ovo je jedan od razloga zato imaju malo
prijatelja.
Ljudi Beech nisu neophodno direktni-na mnogo naina mogu izgledati prilino
strpljivi i smireni, a ipak esto u sebi kipei od iritacije. U negativnom beech stanju
osobe imaju suprotstavljanje osetljivih emocija, koje sa sobom nose mnoge
odvratnosti i averzije, i duha koji razume i prihvata sve. Ovo stanje proizvodi
unutranji konflikt koji ima dve mogunosti: ili se urojene averzije poinju
sukobljavati sa mentalnom i emocionalnom odvratnou i velikoduno u ili
tolerantna priroda osobe poinje da je prisiljava na kritinost prema sopstvenoj
netoleranciji.esto se moe primetiti da je kod ovih osoba bitnije biti u neskladu sa
samim sobom nego sa ljudima oko njih.
Centralni problem tipa Beech lei u izvrtanju odnosa izmedju tolerancije i
netolerancije. On odbacuje, nesvesno,sopstvenu zatitnu netoleranciju i averziju i
razvija neprirodnu i neopravdanu toleranciju prema svim nedostacima i
negativnostima u svom okruenju i ljudima oko njega. Ovo radi jer deluje
podsvesno iz line slabosti, nedostatka samopotovanja i moralnih pritisaka. On
intuitivno osea da neto nije u redu i telo mu govori u formi alergijske reakcije da
njegova ravnotea tolerancije i netolerancije nije u redu.

Lek Beech je za ljude sa duboko ukorenjenom, podsvesnom netolerancijom

maskiranom kao prekomerno oseanje tolerancije i empatije. Koristi se kao osnovni
tretman za negiranje naih sopstvenih averzija i odvratnosti, unutrasnji konflikt
izmedju emocionalne netolerancije i intelektualne tolerancije.. U svakodnevnom
ivotu, koristi se za tretman alergija, sklonosti ka umanjivanju znaaja ili
zaglajivanja problema, lane empatije, preterane velikodunosti i averzija. Lek
Beech pomae da se prepoznaju sopstvene prirodne odvratnosti i averzije koje se
stalno zamenjuju prekomernim i lanim oseanjem tolerancije, a ovo je uslov za
samospoznaju ovih osoba. Kada dodje do te samospoznaje onda mogu da se
izbegnu situacije ili ljudi koji nisu dobri, a da se sa vie poverenja nastavi ivotni
put na kom e odnosi postati jasniji, iskreniji jer e se osobe uzimati onakve kakve
zaista jesu,a nee im se pripisivati kvaliteti koji ustvari ne postoje.
Bahov praktiar
Ranka M iloevi

Podstie:
- saoseanje i toleranciju prema samom sebi, drugim ljudima i situacijama

Tema
Tolerancija i kritika

Prepoznati duevni nesporazum...Osoba ima nesvesnu elju da prui doprinos poboljanju sveta.
U zabludi ona polazi od svojih linih merila i ograniava se od drugih.
U takvim momentima odseena je od svog unutranjeg vostva i perspektive ka velikoj celini.
Zbog toga iznutra ne moe da dokui druge ljude. Predlozi za poboljanje ne nailaze na
razumevanje. Od drugih doivljava odbijanje.

... i korigovati ukoliko takva osoba ponovo otvori svoje srce velikoj celini i prihvati situaciju
onakvom kakva jeste, ponovo zadobija kontakt sa svojim unutranjim vostvom. Tada se ona
zaista moe uiveti u okolnosti i razliito ih diferencirati.

Na taj nain, pronalazi pravi ton, njeni argumenti se prihvataju.

Iznenada se razvijaju konstruktivne diskusije. Pozitivne razvojne mogunosti za reavanje
problema postaju vidljive.
 Formula snage:

Ja prihvatam.

Ja izlazim u susret.

Ja vidim razvojne anse.

Da li bi ovo mogle biti vae rei?

Uvek neto prigovarati !

Ja svuda nalazim dlaku u jajetu.

Kau mi da mi nikad ne
mogu udovoljiti.

Drugi se plae da u nemilosrdno

proniknuti u njihove slabosti.

Ja kritikujem ak i ako u time

postati neomiljen.

Mechthild Scheffer Pripremila bahov praktiar

Bahova cvetna terapija Danijela Ljepoja
Ukoliko barem jedan ili dva od sledeih obrazaca ponaanja precizno oslikavaju vau trenutnu
situaciju potrebna vam je (Bukva), Beech 3.

- Greke drugih vam postaju vrlo lako oigledne.

- Niste u stanju da prihvatite da niko nije savren.

- Previe ste kritini prema sebi.

- Drite se vrsto predrasuda.

- Po navici traite nedostatke u svakoj situaciji, previajui potencijalne prednosti i mogunosti.

- Ne dopadate se drugima jer ih intenzivno kritikujete.

Bukva je potrebna osobama koji previe brinu za dobrobit drugih. To su ljudi koji ele da vide da
ima vie dobrog i lepog u svemu to ih okruuje jer su tako u stanju da budu tolerantniji,
popustljiviji i sa vie razumevanja za razliite naine na koji svaka individua postie svoje
konano savrenstvo. Kao cvet tolerancije" ona vodi od sveznanja ka boljem razumevanju.

Sledei obrasci ponaanja govore da bi ste mogli da izaberete Centaury:

- Ne moete da ostanete pri svome; poputate suvie lako.

- Pasivni ste, imate slabu volju i povodljivi ste.

- Osetljiviji ste na tue elje nego na svoje sopstvene.

- Preputate drugima da vam odrede ta treba da radite.

- Lako vas je nagovoriti da uradite stvari koje niste planirali da uradite.

- Nesvesno usvajate gestove, fraze i stavove jaih linosti.

Za Kiicom e posegnuti oni koji su preosetljivi na uticaje i ideje drugih. To su ljubazni, tihi,
neni ljudi koji su previe okupirani sluenjem drugima. elja da slue ih toliko preplavi da se
pretvore u sluge umesto da ostanu ljudi koji svojevoljno pomau. Njihova dobronamerna priroda
ih tera da rade vie od onoga to je njihov deo posla, tako da pri tom mogu da zanemare svoju
odreenu ivotnu misiju. Pod imenom cvet sluenja ovaj preparat vodi od pasivnog sluenja ka
aktivnom sluenju.

I Bukva i Kiica esto ne ele da izraavju svoje miljenje ... ali svako iz svog razloga ... kako
ete izabrati pravi preparat? ... tako to ete znati da:

Bukva to radi zato to pokuava da prikrije svoj kriticizam preteranom tolerancijom. Ona prestaje
da zanoveta i kae ma sve je super.

Dok Kiica to radi zato to ona gui svoje miljenje, gubi kontakt sa njim i ne izraava ga,
naroito u prisustvu jaih linosti.

Kada ste duboko u sebi netolerantni, na povrini se trudite da budete previe tolerantni, tada niste
autentini. Kada ne umete da kaete ne, neprestano davanje vas pretvara u slugu koji ne ume da
se zauzme za sebe. Kada ne verujete u sebe gubite sebe, postajete nesigurni. Kada ne razvijate
sebe ograniavate se i gubite samopouzdanje. Kada zanemarujete svoju duu gubite ivotnost,
niste prisutni u sopstvenom ivotu. Netolerantnost, preosetljivost, nesigurnost, nedostatak
samopouzdanja, depresija ... sve su to stanja koja moete da prepoznate i opiete. A onda moete
da odete i korak dalje ... da pogledate odakle ta stanja dolaze, kako nastaju? Budite radoznali ...
menjajte svoja gledita ...to vam moe ponuditi reenja koja niste mogli da sagledate iz pozicije u
kojoj stalno boravite.

Mechthild Scheffer
Enciklopedija

Bahova cvetna terapija

Prevela
Bahov Praktiar

Violeta Azmanoska
 Kapi se koriste iz upotrebne flaice koja je obino 30 ml. Rastvor za upotrebnu
flaicu se pravi na sledei nain :

u flaicu se sipa izvorska voda,

flairana ili iz esme pa se u
nju stavlja od svakog
izabranog cveta po 2 kapi ( 4
kapi Rescue Remedy ) iz
orginalne flaice ( Stock bottle
). Moemo nakapati samo ovom rastvoru
jedan cvet a moemo i da ih dodamo par kapi
kombinujemo 2, 3ak do 7 alkohola
u jednoj flaici. medicinskog, ili
nekog pida kao to
su Brendi, Votka
Promudkamo da
se sadraj izmea.

preparat je spreman za
upotrebu. Po 4 kapi
takvog rastvora koriste
se na razne naine :
ukapavanjem ispod
jezika, ili na dlan, ili pak
u au soka, vode a
moe i u kafu ,supu

preparati mogu da se nabave kod Bahovih praktiara iji se spisak nalazi na sajtu a dobijaju se
posle intervjua sa praktiarem.
Bahove cvetne kapi su u upotrebi irom sveta ve oko osamdesetak godina i kroz kliniko
iskustvo pokazalo se i dokazalo da :

Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste ak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo
stari ili bolesu iscrpljeni ljudi.

Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizike patnje

Efikasne su za sticanje karakteristika koje poboljavaju kvalitet nae svakodnevnice (

tolerancija, koncentracija )

Nema uzgrednih neeljenih dejstava

Primena ovih kapi ne iskljuuje koridenje lekova druge vrste

Kapi ne mogu da se predoziraju

Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod jezika ili utrlja iza uva ( bebe,
onesvedenih ljudi ), nakaplje na dlan bebe, u cau vode, u sok, vrudu supu ili kafu

Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi one delovale, jer su kapi efikasne i kad
se primene na oveka koji je u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama,
korisne kad ih primenimo na kudnim ljubimcima ili cvedu u saksijama, dakle u prilikama
kada korisnik nema nikakav stav o tome.

Jednako su efikasni za leenje i negovanje kudnih ljubimaca i svih ivotinja kao i biljaka

Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje ( zraenja, mobilne telefone, mirise, svetlost,
rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo uvanje vrlo jednostavno.

Kapi mogu da se nose u tani ili depu, a u radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na
bilo kom mestu. Mogu se drati u friideru u sluajevima kada se ne upotrebljava ju stalno ve
samo po potrebi ( kao to je npr. Rescue Remedy )
Bahov praktiar

Ranka M iloevi
Potovani itaoci,
Pozivamo Vas da nam postavite pitanja o svemu to Vas interesuje o Bahovim kapim. O svim
vaim nedoumicama i nejasnoama vezanim za Bahove kapi ili za na rad. Pitanja moete
poslati na e-mail adresu: rankamil@gmail.com . Trudiemo se da odgovorimo na sva pitanja.
Takodje moete da nam uputite i svoje komentare, a najzanimljivije emo i objaviti u asopisu.

Da li postoje jo neke gotove, unapred pripremljene meavine preparata osim

Rescue remedy?
U kolekciji Bahovih preparata jedina unapred pripremljena meavina je Rescue Remedy. Tu
meavinu napravio je dr Bah za uobiajene reakcije ljudi u kriznim i urgentnim situacijama.
Namera je bila da se ljudi opreme preparatom koji bi bio prva pomo za njihovo emotivno stanje,
kad su znaajno izbaeni iz ravnotee. Nakon to kriza proe, bilo bi ispravnije analizirati
individualne reakcije te osobe na ono to se desilo, nego nastaviti sa davanjem krizne
kombinacije u nedogled. Zato ovu meavinu i zovemo prva pomo.

Razliiti proizvodai bahovih kapi ponudili su svoje meavine, na primer za dobar san, za
ispitne groznice i slino. Ali na savet je da se ne oslanjate na to. Ima, na primer, preko 20
razloga zato ljudi teko zaspu i imaju problema sa spavanjem. Iako su neki razlozi za nesanicu
uobiajeni, potpuno je pogreno koristiti istu meavinu za sve one koji imaju takav problem.
Poto ni jedna osoba ne reaguje na isti nain, oslanjajui se na tu injenicu, mi uvek istraujemo
koja bi to sopstvena kombinacija bila adekvatna.

Kako biste depresiju Sweet Chestnut uporedili sa Mustard depresijom? Ili

beznae u stanju Gorse sa Gentian gubitkom nade?
Vrlo je jasna razlika stanja Sweet Chestnut i M ustard. Ovaj prvi podrazumeva da se osoba borila
svim silama da sprei neki gubitak (na primer voljene osobe, sopstvenog zdravlja, bankrota,
starosti) ili se borila da stekne neto to smatra neophodnim za smisao svog ivota, i u tome
nije uspela. Njena patnja je oigledna, sa puno suza, inio joj se da nema izlaza, da se nala pred
zidom i oajna je jer ne zna kako e podneti ostatak ivota. M ustard stanje nailazi bez ikakvog
razloga, osoba se iznenada smrai, padne joj raspoloenje, postane turobna, mrana. Uopte ne
zna ta je nalo, a naroito zato se to desilo. Vrlo muno i teko podnoljivo stanje. Dakle
razlika ova dva stanja je u tome to Sweet Ch. tano zna zat o je tako oajna, a M ustard uopte ne
zna zato je tako utuen, iako su okolnosti u kojima se nalazi ili u kojima ivi savim dobre i
povoljne po njega.
A to se tie gubitka nade Gentian i Gorse stanja, razlika je sledea: kod Gentiana je nada
poljuljana, javlja se sumnja da e moi da preprodi neku prepreku. Ali rei ohrabrenja i podrke
mogu Gentian podii na noge i povratiti mu nadu u uspeh kad ponovo pokua. To uopte nije
sluaj sa Gorse stanjem Njegova nada nije poljuljana, ona je definitvno izgubljena. Nikakve rei
podrke nae mu vratiti nadu, on je totalno odustao jer je ubeen, dakle duboko veruje, da od
novog pokuaja nee dobiti nita. Ovo stanje zovemo pesimizam.

Vidim da imaju tri preparata namenjena za ok. Zar ok nije ok? Kakva je razlika ta tri
preparata?

Da, jedna ista provocirajua situacija, koja ima karakteristike oka (znai vrlo je nasilna i
neodbranjiva) kod razliitih ljudi izaziva razliite doivljaje i reakcije na ok.

Uzmimo na primer situaciju gubitka posla u 45-oj godini ivota:

Neko u toj situaciji moe da odreaguje intenzivnim strahom, to jest doivljajem uasa, da mu se
telo paralie od uasa, da ne moe da se pomeri niti glasa da ispusti. I kad se pribere posle oka,
svaki put kad bi mu prola misao kroz glavu da je izgubio posao, kad pone da razmilja ta e
sad da radi, kako da nae novi posao, da li e mu poi za rukom da ga nae, da li e iko hteti vie
da ga zaposli obzirom da nije tako mlad...sve te misli pratie intenzivan stah, tj uas. To e se
naravno odraziti na njegovo funkcionisanje sa okolinom, na njegov apetit i san, i svakako na
zdravlje. Ovakvoj osobi pomoi e preparat Rock Rose. On e eliminisati sve posledice
doivljenog uasa i tako uiniti osobu dovoljno pribranom da se konstruktivno postavi i snae u
novonastaloj situaciji.

Dobijanje otkaza, neku drugu osobu moe psihiki paralisati. Osoba se emotivno sledi sluajui
nadreenog ta joj saoptava. Skameni se, njeno lice nema nikakav izraz, s nevericom posmatra
ta joj se to dogaa. Ovde nema straha ni uasa, nema ni tuge zbog gubitka posla, za ovu osobu
moemo da kaemo mrtav ovek hoda. Naravno da e se ovakvo stanje odraziti na ukupno
funkcionisanje ove osobe. Danima i nedeljama bie u stanju neverice i zato nee nita
preduzimati. I kad proe to stanje oka, osoba e oseati da je jedan deo nje umro, da vie nije
ista osoba. Kad ljudi ovako odreaguju na ok, odlian izbor je preparat Star of Bethelhem.

Sweet Chestnut je odlian izbor preparata kad osoba ini sve da zadri svoj posao, a ipak je
jednog jutra na stolu saeka otkaz. Na dobijeni otkaz reaguje ogromnom patnjom, svima
vidljivom. Osoba je slomljena i duom i telom. Oajna je i ne vidi izlaz iz te situacije. Kao da
stoji pred zidom, zarobljena. Ne moe da zadri suze kad god pria ta joj se desilo. M oe satima
da plae.Izgubila je svaku nadu da je mogue nai reenje, a mora se iveti dalje. Ovakvo stanje
svakako se, kao i u prethodnim primerima, odraava i na njeno sveukupno funkcionisanje, na san,
na apetit i naravno na fiziko zdravlje.

Bahov praktiar

M ilena Kosti
 Koliko puta su vam rekli da se neto dogaa zbog stresa. Rad na sebi dokazano menja
percepciju stvarnosti. Vi ste kreator svoje sudbine. M ada zvui udno ali negativne emocije i
misaone konice mogu se eliminisati iz ivota. Za to postoje alati koji su nam svima dostupni.
Razgovor sa Bahovim praktiarom e omoguiti osveivanje problema a Bahove kapi e pomoi
da sputanjem intenziteta emocije misaonim procesima pronaete reenja. Naravno to trai malo
vremena i preusmeravanja line energije na rad na sebi. Kad doemo u situaciju da (kako se u
narodu kae) ne znamo gde udaramo, tada moramo stati i staviti prst na elo. Ako tako dalje
nastavite neto u vama e se polomiti ili prestati da funkcionie kako treba. Nakupljena negativna
energija mora negde da izbije. Reagujte pre nego to se tako neto desi. Radom na sebi
promeniete lini doivljaj stvarnosti. Navika da se budimo sa teskobom u grudima moe biti
velika konica. Da li emo moi da je prevaziemo zavisi samo od nas i nae odluke da do
promene mora doi.

Ako elite bolju budunost za sebe i svoje blinje morate se zapitati kakva je vaa vizija.
Da li sebe za godinu dve vidite u boljoj situaciji nego to ste sada ili ne? Da li tu nadu i pozitivnu
energiju moete da osetite u sebi ili je samo racionalno misaonim procesima stvarate?Ako stalno
po glavi motamo misli o tome kako nam je loe i kako moe da nam bude jo gore zatvaramo se
za mogunosti koje nam ivot prua da popravimo linu situaciju. Iz perspektive mrguda
mogunosti za boljitak prolaze mimo nas neopaene. Koliko puta nam se desiloda kada motate
film u nazad sebe zapitate zato neto niste uradili, a mogli ste? U tom trenutku vi tu mogunost
niste videli kao takvu. Kao to je Antajn rekao ne moete reavati problem u onom stanju
svesti u kojem je i stvaran. M orate se promeniti i gledati na stvari iz drugog ugla. Bahov
praktiar vam tu moe mnogo pomoi. U razgovoru sa njim on e vam skrenuti panju na stanje
u kome se nalazite. U kojim aspektima ste negativni i koja su to oseanja koja vas blokiraju u
vaem rastu i razvoju kao linost. M i rastemo i razvijamo se ceo ivot, ak i u poznom dobu
moemo neto da nauimo. Nikad nije kasno da se oslobodimo aveti koje nam prave teskobu u
dui kao to su strahovi, mrnja, zavist itd. Postavite sebe u pozitivnu energiju i sa njom koraajte
kroz ivot. Oseaete se bolje svakim danom sve vie i vie, ljudi oko vas e osetiti vau
promenu i elee da budu u vaoj blizini jer svi volimo pozitivne ljude.

Ali prvi korak je uvek najtei. Stara navika da u sebi nosimo odreenu koliinu negativne
energije kao i da na isti nain uvek reagujemo se teko menjaju. M eutim kada jednom postanete
svesni svojih izvora negativne energije, kada upotrebom kapi smirite ostatke navika negativnosti
u sebi vi kreete na put ka lepem doivljaju stvarnosti, ka izlasku iz sopstvenih kalupa koji vas
zapravo ne tite nego vas steu i sputavaju.
 Lini mir i spokojstvo je neto emu svi teimo. Da li znate kakav je to oseaj? Kada ste
ga zadnji put osetili? Izuzetno je vano da u toku dana imate svojih pet minuta kada moete
spustiti loptu i nai svoj mir. Da li vi to moete? Kada se naete u linom miru i spokoju i vae
odluke su drugaije. Ceo va ivot moe da tee drugim tokom. Pitanje je samo da li vi elite da
preuzmete kontrolu nad svojim ivotom? Nekada je zaista mnogo lake kriviti okolnosti i
situacije nego sebe. Ako preuzmete odgovornost, ali ne onu kojoj su vas uili mama i tata, ve
odgovornost za oslobaanje od negativnih misli i emocija moiete da upravljate svojim ivotom
i prvi put ete biti slobodni da birate nain na koji ete doivljavati stvarnost. Ono emu dajete
emocije i energiju postaje vaa realnost.

Bahov praktiar

Irena Brdari Stojanovi

(Primer iz prakse)

Ljiljana ima 36 godina. U braku je et godina, ima jedno dete od 4 godine. Zavrila je
srednju kolu, radi u bolnici.

GLAVNI DELOVI INTERVJUA

Terapeut: Kako bi ste opisali Va trenutni problem?
Klijent: Jako sam zabrinuta za mog sina.
T.: Od kada to traje:
K.: Od kako se rodio, ali kako on raste rastu i moje brige.
T.: M oete li mi neto vie rei o tim brigama?
K.: M oj sin je uglavnom zdravo dete, ali ako se prehladi, na primer, ja odmah ponem da
razvijam negativne filmove, ve ga vidim na operacionom stolu.
T.: Zato bi zbog prehlade stigao do operacije, molim Vas da mi to malo blie objasnite.
 K.: M islim da e mu se sve zaepiti, od sekreta iz nosa i da e ogluveti, da e morati da
ga operiu.
T.: Kako se oseate dok Vae misli idu u tom pravcu?
K.: Na smrt preplaeno!
T.: Verujem da Vam je teko u takvim situacijama, ali na sreu postoji biljka koja pomae
kod akutnih stanja uasa, to je Rock Rose, koja e Vam vratiti mir, pribranost, hrabrost i
razboritost. Strah koji Vi imate nastaje kada se dodatni priliv psihike odbrambene energije ne
moe adekvatno kanalisati, to rezultira nekom vrstom unutranjeg uskog grla. Uz to, normalne
funkcije su izbaene iz ravnotee, pa je rezultat da gubimo glavu.
K.: Da, ba to mi se sad deava.
T.: A sada bih Vas zamolila da mi opiete kako vidite sebe kao roditelja.
K.: Vrlo sam emotivna, portvovana i ini mi se brina majka.
T.: Kako vidite sebe kao suprugu?
K.: Imam dobar brak.
T.: ta to znai?
K.: M i smo stalno zajedno, mu, sin i ja.ak i ako se desi da moj suprug ode na slubeni
put, stalno smo u vezi, ujemo se i po deset puta dnevno.
T.: Znai li to da volite da drite sve konce u svojim rukam?
K.: Da, ja tako funkcioniem.
T.: Kako se oseate kada to nije sluaj?
K.: Jako se trudim da se to ne desi.
T.: Ako se ipak desi?
K.: Oseam se uznemireno, ba zato to se toliko trudim i rtvujem za dete i mua.
T.. Smatrate li da Va trud mora da bude nagraen?
K.: Ne traim ja nikakvu nagradu, nego samo da mi uzvrate na isti nain.
T.: I za to Vae stanje postoji biljka koja e podrati Va dar da volite i kao takvi biete
privlaniji svojim blinjima. Biljka se zove Chicory. Da li postoji jo neto o emu biste da
porazgovaramo?
K.: Da, stalo strepima da e se desiti neto loe.
T.: Neto neobjanjivo?
K.: Da.
T.: Kako se to oseanje kod Vas manifestuje?
K.: Ponem da treperim, bez razloga se preznojavam i celo telo mi podrhtava.
T.: Kako se u tom trenutku oseate?
K.: Ne znam ta me eka, nezatieno.
T.: Znai, svesni ste da se plaite, ali ne znate ega?
K.: Da, tako je, to se samo desi.
T.: Dobro, i za to ima reenje.Tu je Aspen, biljka koja je veoma efikasna protiv
neodreenih i nedefinsanih strahova i omogouva Vam da povratite poverenje u ivot. M islim da
Vam je potreban i Red Chestnut, koji e otkloniti prebrinost u Vaem stavu prema bliskim
ljudima. Pomoi e Vam da se Vaa briga za blinje svede na razumnu meru, jer prebrinost zna
da Vas optereti, a Vaima moe da zasmeta. Jo bih Vas pitala da li brinete za sebe?
K.: Da, bojim se da u poludeti.
T.: I za to je Dr Bah pronaao lek, Cherry Plum, koji e Vam pomoi da upravljate
mislima, oseanjima, postupcima, razumom. Ovaj lek je odlina podrka zdravom razumu.
Preporuena doza za uzimanje Bahovih cvetnih esencija je etiri puta etiri kapi dvevno, ali Vam
savetujem da uzimate est puta etiri kapi dnevno, ako osetite potrebu, moete i ee. ujemo se
za sedam dana.

FINALNA KOMBINACIJA BILJAKA:

Rock Rose protiv preplavljujueg straha koji ima intenzitet uasa, svaki put kada se
klijentkinjino dete prehladi.

Chicory protiv posesivnosti i potrebe da kontrolie ivote svog sina i mua.

Red Chestnut zbog prebrinosti koja prevazilazi razumnu meru.

Aspen zbog stalno prisutne strepnje i nedefinisanih strahova. Protiv klijentkinjinog isekivanja
da e se desiti neto loe.

Cherry Plum za podrku zdravom razumu, protiv straha od ludila.

(Za korieni tekst klijentkinja je dala saglasnost)

Slavica Stanisavac

Bahov praktiar
 Ovo je iskustvo jednog deteta iz mog okruenja. Bilo je smeteno u bolnici zbog hirurke
intervencije. U prvo vreme je u bolnici boravilo samo. Trebalo je da se podvrgne totalnoj
anesteziji i kod njega je strah bio itekako prisutan. Usled preplavljujueg straha, no pred
intervenciju, dobilo je povienu temperaturu. Koristilo je rescue remedy na svakih 10-ak minuta,
nekoliko puta. Obzirom da mu je no pred operaciju bilo zabranjeno da bilo ta pije, dete je kapi
utrljavalo oko usana. Strah je polagano postajao manji i manji, a temperatura je spala. Sticajem
okolnosti, nije bilo sutradan operisano, a na sledei zakazan termin, sa njim u bolnici je boravila i
majka. Situacija pred operaciju je bila sledea: temperatura se nije povisila, ali se opet pojavio
strah. Na isti nain je primenjen rescue remedy. I desilo se da je dete ujutro na operaciju otilo
potpuno smireno, bez paninog straha. Nakon operacije, oporavak je bio vie nego dobar - dete
nije imalo bolove, niti munine. Vrlo lako je podnelo i buenje. Ono to je meni u prvom
trenutku bilo zauujue je da nije bilo fizikih bolova na mestu gde je bila rana. Neznatan bol se
javio tek sutradan i brzo je proao.

M eutim, kasnije mi je bilo potpuno jasno ta se desilo. Primenom Bahovih kapi u

situacijama koje su za sve nas vanredne i nimalo prijatne, moemo smanjiti na najmanju moguu
meru nau uznemirenost i strah. Pa ak i bol. Naime, sa kapima je osetljivost na bol manja, tj.
prag tolarancije na bol pomeren. Znai, boli nas onoliko koliko bi nas realno ta rana bolela. Nita
vie, nita manje. Ne utiemo na jainu bola sa naim strahom i ranjivou.

Bahov praktiar

Danijela Sretenovi
Usled izliva krvi u mozak, bez obzira na progresivan oporavak, dve godine sam se suoavala sa
izraenom emotivnom nestabilnou, koja se manifestovala kroz nesigurnost, razdraljivost, este
afekte i promene raspoloenja, a pre svega kroz bezrazlone strahove, kojima nisam mogla da
vladam.

Vesna Stojanovi me je upoznala sa mogunostima Bahovih cvetnih kapi i veoma brzo smo
najblii lanovi moje porodice i ja primetili njihov blagotvorni uinak.Oseam se smirenije,
uoavam mogunost ponovne individualizacije u novim okolnostima, a to mi vraa sigurnost i
dovodi u ravnoteu. Nastaviu da koristim Bahove cvetne kapi do potpunog izleenja i
preporuujem ih svima koji se u mom iskustvu prepoznaju.

Svetlana Pejin

M oje iskustvo sa Bahovim kapima je lepo. Najvie sam zadovoljna kapima White Chesnut. Pre
uzimanja misli su mi bile nestabilne, rune,negativne,stvarale su mi psihiki i emotivni
problem.Gledala sam na ljude oko sebe sa nedostatkom ljubavi,odluke sam donosila
ishitreno,reagovala impulsivno i ve su mi ponestajali koncentracija i strpljenje.Kada sam
doterala cara do duvara obratila sam se Bahovom prakticaru,gde sam dobila sve odgovore na
moja stanja i adekvatnu kombinaciju kapi. Posle pete flasice moje misli su bile sreene i manje
crne.Upornost i istrajnost su moja poruka svim itaocima.

M .M. iz Beograda

Pre nego sto sam se javio Bahovom praktiaru Danijeli Risti imao sam problem: nervnu
iritabilnost, drhtanje, nesigurnost, sujeverje, nedostatak snage, bolove u leima, lumbago, slabo
varenje, nervozu eludca, slabiji vid,hipotoniju miia. M isli su mi bile prebrze, crne, rune i
negativne. Koristio sam Bahove kapi koje sam dobio i posle tree boice problemi su se polako
povlaili a kombinacije kapi menjale i pratile moje stanje. Jako sam zadovoljan i sretan sto sam
pomogao sebi a ovim putem nadam se i drugima.

Nikola Vlakovi

iz Zajeara
 Dudi Hauard
PRIA O MAUNT VERNONU

Dr. Bah je bio siguran da e M aunt Vernon postati njegovo stalno radno boravite i to ne samo
zbog njegovog mira i spokoja, ve i zato sto je ba u njegovoj okolini raslo mnogo biljaka
neophodnih za pripremu cvetnih lekova.

Tokom godina u M aunt Vernonu Dr.Bah nije imao mnogo vremena za odmor. Broj pacijenata
koji se neprestano uveavao, inio ga je prezauzetim. Viktor Bulen, sa kojim je nakon prvog
susreta u Kromeru nastavio redovno druenje, nesebino mu je pomagao. Dr.Bah i njegov mali
tim, bili su u potpunosti predati poslu. M nogo ljudi je dolazilo u potrazi za saznanjima o cvetnim
lekovima, a takodje je stizao i veliki broj p isama sa porukama o uspesnom leenju. Dr.Bah je
zastupao stanovite da leenje ne treba da bude ogranieno samo na one koji imaju medicinsko
znanje, ve da bi trebalo da je dostupno svima. Njegova glavna ambicija i elja sastojale su se u
zaokruivanju i usavravanju takvog metoda leenja koji bi bio od koristi i dostupan svakome.
Saznanja da su cvetni lekovi mnogima povratili zdravlje i sreu zivljenja, priinjavala su mu
zadovoljstvo i radost.

Leio je ljude cvetnim esencijama sve dok u potpunosti nije postao zadovoljan njihovim
delovanjem. A onda, tokom leta godine 1936. otpoeo je pisanje konane verzije knjige, pod
naslovom : ''Dvanaest iscelitelja i ostali lekovi''. Sva ranija izdanja i rukopisi, koji su prethodili
ovom poslednjem i konanom, doiveli su sudbinu da iz gore na lomaci - u bati njegove kue.
Nora i Viktor su bili raaloeni takvom odlukom, dok je Dr.Bah bio vrstog uverenja da bi svi ti
spisi i beleke, u budunosti samo predstavljali izvor moguih nesporazuma. U cilju spreavanja
bilo kakve zabune, Dr.Bah je smatrao da je najbolje da ih sve uniti. Uporeivao je to sa
gradnjom kue, govorei da kada je krov podignut i gradnja okonana skele vie nisu potrebne.
Fotografija Dr.Baha, nekolicina njegovih pisama, rana izdanja, i jedna od Doktorovih lekarskih
belenica, bile su spaseni i ostali su sauvani za budua pokolenja, u arhivi u M aunt Vernonu.

Nakon objavljivanja ''Dvanaest iscelitelja i ostali lekovi'', planirao je da se putem predavanja iri
saznanje o njegovoj metodi leenja. I sam je uzeo uea u tome, na svoj 50.roendan, u
Volingfordu, 24.septembra 1936.godine.

Krajem oktobra iste godine njegova fizika snaga poela je naglo da slabi. Premda primoran da
lei, nastavio je da radi. Po njegovim uputstvima, Nora i Viktor nosili su se sa ogromnom
korespondecijom i predavanjima. Dr.Bah je odluio da svoje zaokrueno delo preda upravo njima
i briljivo se posvetio tom zadatku. Oseao je da se iscrpljuje smisao njegovog bitisanja na
ovome svetu. Dostigao je ciljeve koje je postavio i oseao je da se blii as naputanja
zemaljskog sveta.

Njegovi uzvieni pogledi na ivot, njegova ivotna snaga i smisao za humor, bili su blagoslov za
sve kojiu ga poznavali, a koji su oekivali da e se on brzo oporaviti. M eutim, on je postepeno
slabio i 27. novembra 1936. godine, u veernjim satima, umro je mirno, u snu.
Nori i Viktoru je poruio da e sistem koji je postavio, biti leenje budunosti, raireno po celom
svetu. Naglasio im je da e mnogi pokuati da izmene i zakomplikuju njegovu metodu i zahtevao
je da ona ostane sauvana u svojoj celovitosti, ista i jednostavna. Do kraja ivota, Nora i Viktor
su se vrsto i odano drali datih obeanja i uvali vrednosti njegove plemenite metode leenja.

---------

Nakon Doktorove smrti, Nora i Viktor su se

nali pred problemom kako da nastave
promociju njegovog dela. Bez novanih
sredstava, nali su se pred gotovo
bezizlaznim zadatkom. Ipak, iskrsla je
pomo nekih Doktorovih prijatelja. Bahov
rad je u tom periodu bio nedovoljno znan, a
pacijenti malobrojni, pa je Viktor bio
prinuen da tokom nekoliko godina iznalazi
druga zaposlenja. To je omoguilo lake
regulisanje kunih trokova, a Nora je
samim tim mogla da se posveti radu. Ipak, i
Viktor je u slobodno vreme uspevao da
pomogne, pa su uspevali da nastave odravanje
predavanja, kao i da razgovaraju sa pacijentima.
Putujui malim automobilom stizali su da pokriju veliki prostor i da tokom nedelje sretnu u
proseku, 50 do 60 ljudi, kako u jednom skromnom prostoru u Londonu, tako i u unutranjosti.
Vremena su bila teka i s mukom su se borili tokom tih poetnih godina. M edjutim, njihova sve
vea posveenost i ljubav prema radu drali su ih na povrini. M oramo im za to biti zahvalni, jer
bi cvetni lekovi bez njihovog istinskog angaovanja, moda zaista bili iz gubljeni, a delo Dr.Baha
sahranjeno ubrzo po njegovoj smrti. To se, naravno, nije moglo dogoditi...

Godine 1940. Nora je objavila knjigu ''M edicinska otkria Dr.Edvarda Baha'', koja je zajedno sa
Doktorovom ''Leiti sebe'', i ''12 iscelitelja i ostali lekovi'', izazvala veliku panju. Intersovanja
pacijenata postala su sve brojnija i saznaja o delu poela su da se ire, i to bez ikakve reklamne
kampanje od jedne do druge osobe, sve dok nakon n ekoliko godina, nije postalo opte poznato.

Izbijanjem 2.svetskog rata, njihove aktivnosti su bile obustavljene, sve do samog okonanja
ratnih dejstava. Finasijsko stanje im je bilo krajnje loe. Bili su prinueni da prodaju auto. Godine
1945. poeli su da se oporavljaju. Obnovili su predavanja, dodue u manjem obimu, i ponovo su
u Londonu otvorili mali centar za konsultacije. Rat je imao iscrpljujue dejstvo na ljude. Ni Nora,
ni Viktor nisu bili izuzeci u tome, ali lekove nisu zapostavljali. Promene su bile postepene, i bile
su potrebne godine da zapone oporavak od posledica velike svetske krize. Interesovanje se
najzad obnovilo i pacijenti su se poeli javljati. Posetioci su, takodje, postali brojniji, a mnogi su
stizali i iz inostranstva. Trebalo je raditi narudbine su se mnoile, kao i tretmani, spravljanje
lekova, i uveana korespodencija. Ovaj posao je predstavljao njihov ivot, ali to svakako nije bio
neki tek obini kuni posli. Zapravo, sve suprotno od toga. Viktor je jednom rekao: ''Nije to
breme i ne trazi rtvu. M i ne smemo da mislimo ni na ta drugo osim na nagradu koja se ogleda u
obnovljenom osmehu neke ranije tune osobe i povraenoj nadi, do jue beznadenog oveka.''
Oseali su ast i ushienje to mogu da doprinesu nastavku Bahovog dela i vrhunsko
zadovoljstvo da prisustvuju njegovom irenju, po celom svetu.

Po.eli su da razmatraju mogunost otkupa M aunt Vernona i njegovog davanja na upravljanje.

Razmatrali su ta bi se moglo uiniti u cilju boljeg iskorienja i oplemenjenja te male kue. Nora
je slobodnu spavau sobu pretvorila u svoju radni prostor ispunjen knjigama i fasciklama,
papirom za pakovanje, lekovima i boicama. M eutim, uprkos planovima, a usled nedostatka
novca, generalno unapreenje i preureenje kue ostalo je za neka druga vremena.

Godine 1955.njihova dobra prijateljica, gospoa D. Cornvol-Leg, upriliila je sveanost u cilju

osnivanja fonda za kupovinu M aunt Vernona. Prikupljena suma je dostigla 200 Funti, pa je nakon
objavljivanja informacije o tome, broj donacija bivao sve vei i dostigao je sumu od 1.200 Funti
(originalne priznanice jos uvek se uvaju u M aunt Vernonu).

U leto 1958. Nora i Viktor odluuju da otponu projekat radionice, uvoenja tople vode,
kanalizacije i izgradnju kupatila. Novca nisu imali, nisu znali odakle da ga nabave, ali su imali
snanu odluku i veru da ga nekako pronau.Tokom jeseni su obavljali raz govore sa arhitektom u
vezi potrebnih adaptacija. Narednog prolea, radovi su otpoeli. Nora i Viktor su bili veoma
uzbueni. Ispunjenje njihovih snova bilo je na vidiku zbog saznanja da e M aunt Vernon i dalje
ostati mesto za leenje cvetnim lekovima.

Godinama pacijenti poseuju kuicu u M aunt Vernonu neki tuni, neki beznadeni, mnogi puni
strahova, a odlaze sa osmehom i sa mnogo vie samopouzdanja. I danas je tako svako ko ga
poseti, odlazi ,,inficiran'' njegovom tiinom i umirujuom atmosferom.

U decembru 1958. Nora i Viktor su objavili da je M aunt Vernon konano otkupljen. Njihov dugo
snevani san se ostvario : kua je postala vlasnitvo ''Fondacije za leenje Dr.Edvard Bah'', to je
oznailo sigurnost i budunost daljeg rada u M aunt Vernonu.

NASTAVIE SE

Prevod:

Bahov praktiar

Branka Krdi
 Urednica asopisa i
grafika obrada
Ranka Miloevi

www.bahovekapi.com