ta je ubeivanje?

Kao to bi se moglo pretpostaviti, naunici se ne slau sa tano

preciziranom definicijom. U svrhu objanjenja ovog poglavlja, neka ubeivanje bude
neprinudni pokuaj da se promene stavovi ili ponaanja. Postoje bitni aspekti koji se
moraju istai u vezi sa ovom definicijom. Prvo, ubeivanje je neprinudno. Prinuda
upotreba sile nije ubeivanje; kao ni manipulacija ili obmana. Ove metode su preica
do promene miljenja ili ponaanja ljudi, i za dizajnere interakcija one su u retkim
sluajevima opravdane.

Sledee, ubeivanje zahteva pokuaj da se neka osoba promeni. Re pokuaj implicira

nameru. Ukoliko osoba menja neiji stav, bez namere da do toga doe, u pitanju je
sluajnost ili sluajna posledica, a ne ubeivanje. Ovaj aspekt namere moe delovati
nevaan, ali nije trivijalan. Namera pravi razliku izmeu sluajne posledice i planiranog
uticaja tehnologije. U svojoj biti, kaptologija se bazira na planiranim uticajima
ubeivanja na kompjuterske tehnologije.

Konano, ubeivanje se bavi promenom stava, ponaanja ili oba. Dok pojedini naunici
tvrde da se ubeivanje odnosi samo na promenu stava, drugi se slau sa naim stavom:
ukljuujui promenu ponaanja kao finalni rezultat ubeivanja. Svakako, oba rezultata
promena stava i promena ponaanja su osnova studije kompjutera kao tehnologija
ubeivanja.