NOVI KONCEPTI U TEHNIKIM TRGOVINSKIM

SISTEMIMA

J. WELLES WILDER JR.

UVOD

Koncepti, metodi i sistemi prikazani u ovoj knjizi rezultat su dugogodinjeg

istraivanja i prouavanja trita. Pristup je striktno tehniki, a rezultati
definitivni. Svrha ove knjige nije da zabavi, ve da prui itaocu specifine
koncepte, alate i indekse, koje on moe da upotrebi na tritima.

Nita u ovoj knjizi nije uzeto iz prethodnog autorovog rada. Ono to ete
da proitati apsolutni je original. Pokuao sam da predstavim materijal na
nain na koji e on biti razumljiv poetniku, kao i profesionalcu koji je ve
upoznat sa tehnologijom sistema. Ovo je komplikovan zadatak. Shvatam da
poetnik moe i po nekoliko puta proita tekst kako bi u potpunosti razumeo
materijal, dok e raunarski genije najverovatnije misliti da su podaci previe
uproeni; ipak, mislim da e proseni trgovac misliti da je materijal
organizovan na nain koji je logian za praenje.

Programirajui kalkulator, zahvaljujui svojoj povoljnoj ceni, postaje

nezamenjiv alat za tehnike trgovce. Svi sistemi i indeksi u ovoj knjizi mogu
se programirati na veini programirajuih kalkulatora koji danas postoje na
tritu. Obino prodavci ovakvih kalkulatora imaju i kadar adekvatan za
kreiranje programa koji e se koristiti u kalkulatorima i za taj kadar i bilo lako
da isprogramira va kalkulator za bilo koji sistem iz ove knjige.

Pratei bilo koji od ovih sistema programirajuim kalkulatorom veoma je

jednostavno. Samo ubacite poslednje podatke o ceni, pritisnite taster i
odgovor e se pojaviti na ekranu ili na itampanom primerku za manje od
sekunde.

Veina programirajuih kalkulatora takoe ima mogunost da uva

odreen program i podatke na magnetskoj kartici; stoga, promenom
magnetskih kartica, moete ii od jednog do drugog sistema za samo
nekoliko sekundi.

Sistemi u ovoj knjizi programirani su ya Hewlett Packard runi

programirajui kalkulator, HP-41 CV, Apple II (+ & E) kompjutere i IBM-PC
kompjutere. Broura je dostupna na zahtev i ona opisuje NEW CONCEPTS
softverski paket za svaki od ovih kompjutera a dobija se od Trend Research,
Ltd. P.O. Box 128, McLeansville, N.C. 27301. Telefon (919) 698-05000.

PODELA KONCEPATA

Ova knjiga je podeljena na deset razliitih delova. Razlog za ovu podelu

jeste to da svaki deo moe da se prouava odvojeno i nezavisno od bilo kog
prethodnog ili narednog dela, osim Dela I.

Deo I bi trebalo da se proita prvi, jer pripada odreenim osnovnim

alatima i definicijama, koje se primenjuju na sve sledee delove. Na primer,
ukoliko se va poetni interes bazira na direkciono pomeranje, moete
proitati Deo I prvo, a potom prei na Deo IV, bez da ste morali prethodno da
proitate Deo II i Deo III.

Ipak, pre poetka korienja bilo kog od ovih sistema, proitajte Deo IX i
Deo X. Tabela sadraja klasifikuje delove kao to je gore opisano.

RADNI LISTOVI

Za svaki indeks i sistem koji je prikazan u ovoj knjizi, kreiran je dnevni

radni list kako bi se ovaj metod lake koristio na dnevnom nivou.

Sa izuzetkom Indeksa relativne snage, tehnike interpretacije grafikona,

svi drugi indeksi i sistemi mogu se pratiti pomou dnevnog radnog lista. Nije
neophodno kreirati grafikone, iako pojedini trgovci ele da ih koriste kao
vizuelna pomagala.

Na kraju svakog dela, bie uraen primer indeksa ili sistema, pomou
dnevnog radnog lista. Ukoliko itanje teksta ne da momentalne rezultate i
razumevanje metoda, ovde e sve biti jasno, zahvaljujui primeru uraenom
pomou dnevnog radnog lista.
 Prazan primerak svakog radnog lista nalazi se u Dodatku tako da se moe
odtampati na bilo kom standardnom kancelarijskom fotokopir aparatu i
koristiti u cilju praenja odreenog sistema na dnevnom nivou.

GRAFIKONI

Iako nije neophodno kreirati grafikone kako bi se pratili sistem iz ove

knjige, veina tehikih trgovaca ih koristi.

Ja preferiram "COMMODITY PERSPECTIVE" grafikone jer je svaka roba i

valuta prikazana na posebnom listu dugakom 13 ini i irokom 10 ini. Ovi
grafikoni se dobijaju svakog ponedeljka i auriraju od prethodnog petka.

Primer ovakvog grafikona nalazi se u Indeksu relativne snage u Delu VI.

Ukoliko vas zanima ovakav grafikon, moete se pretplatiti na:

Investor Publishing, Inc.

327 South La Salle
Chicago, Illinois 60604

RASPON PARAMETARA
(Beskonaan broj sistema)

Jedan od problema kad je re o predstavljanju definitivnog tehnikog

sistema odreenom broju trgovaca je strah jednog trgovca da drugi koriste
isti sistem, to dovodi do koncentracije naredbi na tano istoj poziciji; te
dovodi do loih fill-ova. Problem se tamo gde je mogue reava tako to se
daje odreeni raspon parametara. Svaki trgovac moe da bira sopstvene
parametre i konstante koje e koristiti pomou sistema u okviru datog
raspona. Razlike u krajnjem rezultatu e biti beznaajne.

Kao primer ovoga, pretpostavimo da parametar za hipotetiki sistem

govori o tome da se iz duge trgovine izlazi na 30% povlaenja od novog vrha
do take P. Konstanta je tada .30. Drugim reima, izmerite vertikalno
rastojanje od hipotetike take P do najvie dostignute take u okviru duge
trgovine. Uzimanjem 30% tog rastijanja i oduzimanjem istog od najvie
take, odreuje se stop cena.

Kako je autor ovog sistema odluio da 30% bude apsolutno najbolje

rastojanje koje se koristi? Ukoliko je odredio konstantu pomou samo osam
trgovina jedne robe ili akcije, shvatio bi da e variranje u rastojanju dovesti
do jedne loe trgovine i da e njegov krajnji rezultat biti znaajno smanjen.
Ipak, ukoliko je utvrdio ovu konstantu pomou 400 trgovina na svakoj od 20
razliitih roba, shvatio bi da e rezultati biti bukvalno identini kao da je
koristio 29% ili 31%. Bilo bi malo variranja ukoliko bi koristio 28,4% ili 31,6%.
Korienjem 27% ili 33% video bi malo smanjenje ukupnog profita.
Korienjem 20% ili 40% video bi drastinije smanjenje svog profita.

Rezultati ove hipotetike situacije mogu biti uporeeni sa bell krivom.

Taka A predstavlja nii kraj raspona na 28%; Taka B predstavlja vii kraj
raspona na 32%. Dok god trgovac koristi konstantu izmeu 28% i 32%
rezultati e dugorono biti otprilike jednaki.
Analogija bell krive je primenjiva za raspon konstanti dat (gde je to
mogue) za bilo koji sistem iz ove knjige.
 DEO I

OSNOVE

Osnovni alati

Sledea linija bie definisana od strane veine trgovaca kao onaj

vremenski period koji predstavlja jedan trgovaki dan.

Slika 1.1

Vrh linije predstavlja najviu cenu po kojoj se akcija ili roba trguje tokom
jednog dana. Nii deo linije predstavlja najniu cenu po kojoj se akcija ili roba
trguje tokom jednog dana. Crtica sa leve strane linije predstavlja poetnu
cenu; crtica sa desne strane predstavlja zavrnu cenu. U ovoj knjizi govorie
se o LOP-u i HIP-u. LOP je skraenica koja se koristi za donju taku (LOW
POINT). LOP je bilo koja vremenska linija koja ima vremensku liniju pre nje, i
vremensku liniju posle nje, sa niim vrhom.

Slika 1.2

Slika 1.3
 Jo jedna konfiguracija koja e se konstantno koristiti jeste znaajna taka
(SIGNIFICANT POINT), to je skraeno SIP. SIP mora biti definisana ili kao HI
SIP ili kao LO SIP. HI SIP se definie kao najvia cena koja se postie tokom
duge trgovine. LO SIP jeste najnia cena koja se postie u toku kratke
trgovine.

Slika 1.4

SIC je skraeno od znaajnog zavretka (SIGNIFICANT CLOSE). SIC se

definie kao veoma povoljan zavretak (CLOSE) koji se deava u toku
trgovine. Kod duge trgovine, SIC je jednak HIGH SIC-u, to je najvii
zavretak u toku jedne trgovine. Kod kratke trgovine, LOW SIC je najnii
zavretak tokom jedne trgovine.

SAR je stop i promena (STOP AND REVERSE). Ovo je taka na kojoj se izlazi
iz duge trgovine i ulazi u kratku trgovinu, ili obrnuto. Ove jednostavne
konfiguracije bie detaljno opisane u daljem tekstu.

Deo koji nedostaje kod veine tehnikih planova trgovine

Veina tehnikih planova trgovine ima dva dela:

(1) Tehniki sistem trgovine

(2) Tehnika upravljanja kapitalom
 Veina tehnikih sistema trgovine jesu sistemi koji prate trendove.
Verujem da je metod koji prati trendove najprofitabilniji metod koji se moe
koristiti na trendovskim tritima. Ipak, ovakav metod vraa nazad dobar deo
svog profita onda kada se trite menja u pravcu nedirekcionih pokreta sa
strane.

Jedan sistem koji ne prati trendove, profitabilna je kod trita koja se

pomeraju u stranu (sideways markets), netrendovskih trita. Ipak, profiti su
manji, a trgovaca je vie, te provizija postaje bitan faktor. Kada se trite
promeni u trendovsko, antitrendovski sistem ima tendenciju da bude
neprofitabilan.

Tokom svih godina koje sam proveo razvijajui i analizirajui tehnike

metode trgovine, jo uvek nisam video jedan sistem koji je konstantno
profitabilan na svim tritima.

Odgovor u tom smislu je kreirati skalu za rangiranje po kojoj se moe

ocenjivati sva roba od interesa za trgovca, kad je re o tome da li trend
postoji ili ne. Ovaj koncept objanjen je u Delu IV, pod nazivom INDEKS
DIREKCIONOG POMERANJA.

Postoji jo nekoliko drugih stvari o kojima se mora voditi rauna.

Najprofitabilnija trendovska trita su najee volatilna trendovska trita;
odnosno, trita koja se najbre pomeraju. Ovaj koncept objanjen je u Delu
III pod nazivom INDEKS VOLATILNOSTI.

Takoe zahtevi margine i naplate provizije jesu faktori o kojima se mora

voditi rauna.

Sva etiri od ovih faktora se adekvatno mere i kombinuju u INDEKS

ODABIRA ROBE (COMMODITY SELECTION INDEX - CSI) to je objanjeno u
Delu IX. Najcenjenija roba na CSI skali bie ona koja:

(1) Ima veliko direkciono pomeranje

(2) Ima veliku volatilnosti
(3) Ima prihvatljive zahteve margine kad je re o volatilnosti i direkcionom
pomeranju, i
(4) Ima prihvatljive stope provizije.

Deo koji nedostaje kod veine tehnikih planova trgovine je metod za

evaluaciju i odreivanje koja roba se se kada trguje. Odgovor predstavljen u
ovoj knjizi je INDEKS ODABIRA ROBE.
Pre nego to preemo na ozbiljnije koncepte kao to su direkciono
pomeranje, volatilnost, impuls, itd. elim da predstavim relativno
jednostavan sistem, koji je takoe profitabilan kad se koristi na tritu koje se
pomera. To je jedan od mojih omiljenih sistema jer daje vie profita od
srednjeg pomeranja (koje traje od dve do tri nedelje) nego bilo koji metod
koji poznajem. Zovem ga PARABOLIKI VREME/CENA SISTEM (PARABOLIC
TIME/PRICE SYSTEM)

DEO II

PARABOLIKI VREME/CENA SISTEM

Paraboliki vreme/cena sistem je dobio ime po injenici da na grafikonu,

oblik koji sainjavaju stop-ovi slian je paraboli, odnosno, francuskoj krivoj
(french curve). Sistem daje prostora da trite reaguje tokom prvih nekoliko
dana nakon poetka trgovine, kada stop poinje da se bre pomera. Stop nije
samo funkcija cene, ve i funkcija vremena. On se pomera za odreenu
koliinu svaki dan, samo u onom pravcu u kom je zapoeta trgovina.

Na primer, ukoliko ste na dugoj poziciji, stop e se pomerati na gore svaki

dan, bez obzira na pravac pomeranja cene. Ovo je funkcija vremena. Stop je
takoe funkcija cene jer je rastojanje za koje se stop pomera na gore
relativno kad je re o povoljnom rastojanju za koje se pomera cena . . .,
specifino, najpovoljnija cena koja je dostignuta od poetka trgovine. Ovaj
vreme/cena koncept je veoma intrigantan. Daje prostora da cena pone da
se pomera povoljno. Ukoliko se pomeranje ne materijalizuje, ili ode u
suprotnom pravcu, stop menja poziciju i poinje novi vremenski period. Ovaj
koncept je ilustrovan u okviru hipotetike ilustracija na Slici 2.1

Primetite da se cena pomera na gore tano za istu vrednost svakog dana.

Takoe, oblik je formiran od stop-ova. Stop se najpre postepeno ubrzava, ali
potom poinje da se pomera na gore brzo. Desetog dana, stop vie ne
ubrzava, ve postaje funkcija iskljuivo cene.

Prvo pogledajmo koncept ovog sistema posmatrajui kako se stop-ovi

raunaju u ilustraciji. Recimo da smo poeli ovu dugu trgovinu Dana 4. Stop
za prvi dan trgovine, Dan 4, jeste SIP. (Ranije smo definisali SIP kao
ekstremnu taku cene koja se dostie u toku prethodne trgovine).
Pretpostavimo da je naa prethodna trgovina bila kratka i da se sada
prebacujemo u dugu, na Dan 4. Stop je tada 50.00 za dan ulaza.
 Ovaj sistem je pravi promenjivi sistem; odnosno, svaka taka stop-a je i
taka promene. Stoga emo svaku stop taku zvati SAR, a to je Stop i
promena. Prvog dana ulaza, na SAR jeste SIP. Sada smo spremni da
raunamo SAR za Dan 5.

Uzmimo najviu cenu dostignutu na Dan 4, oduzmimo od ove cene SAR za

Dan 4 i pomnoimo ovo rastojanje faktorom ubrzanja, .02, i potom dodamo
ovu koliinu nazad na SAR za Dan 4. Rezultat postaje SAR za Dan 5.
Jednaina je sledea:

SAR5 = SAR4 + AF (H4 - SAR4)

Zamenjujui u gornjoj jednaini dobijamo:

SAR5 = 50.00 + .02 (52.50 - 50.00)

SAR5 = 50.00 + .02 x 2.50
SAR5 = 50.00 + .05
SAR5 = 50.05

SAR za Dan 5 je tada 50.05. FAKTOR UBRZANJA (ACCELERATION FACTOR -

AF) je jedan od progresija brojeva koji poinju na .02 i zavravaju na .20. AF
se poveava za .02 svaki dan kada se dostie novi vrh. U ovom primeru, novi
vrh se postie svaki dan; stoga se AF podie za .02 svaki dan. SAR za Dan 6
bi bio raunat na sledei nain:

SAR6 = SAR5 + AF (H5 - SAR5)

SAR6 = 50.05 + .04 (53.00 - 50.05)
SAR6 = 50.05 + .04 x 2.95
SAR6 = 50.05 + .12
SAR6 = 50.17

Generalna jednaina je u tom sluaju ovakva:

SARsutra = SARdanas + AF (EPtrgovina - SARdanas)

Slika 2.1

Gde AF poinje na .02 i raste za .02 dok se ne dostigne vrednost od .20;

EPtrgovine = Ekstremna taka cene za trgovinu do sada (ukoliko je trgovina
duga, EP je estremno visoka taka cene za trgovinu; ukoliko je trgovina
kratka, EP je ekstremno niska taka cene za trgovinu.)

Jednaine za SAR za Dane 7 do 12 na grafikonu su sledee:

SAR7 = 50.17 + .06 (53.50 - 50.17) = 50.37

SAR8 = 50.37 + .08 (54.00 - 50.37) = 50.66
SAR9 = 50.66 + .10 (54.50 - 50.66) = 51.04
SAR10 = 51.04 + .12 (55.00 - 51.04) = 51.52
SAR11 = 51.52 + .14 (55.50 - 51.52) = 52.08
SAR12 = 52.08 + .16 (56.00 - 52.08) = 52.71

Sada kada razumemo koncept na kom se bazira sistem, utvrdimo pravila

koja e se koristiti pri trgovini ovim sistemom.

PRAVILA
PARABOLIKI VREME/CENA SISTEM

ULAZ:

Pozicija se unosi kada cena probija SAR.

STOP I PROMENA (SAR):

A. Za prvi dan ulaza, SAR je prethodni SIP (ZNAAJNA TAKA).

1. Ukoliko se ulazi sa duge pozicije, SIP je najnia cena postignuta tokom

prethodne kratke trgovine.

2. Ukoliko se ulazi sa kratke pozicije, SIP je najvia cena postignuta tokom

prethodne duge trgovine.

B. Za drugi dan i dalje, SAR se rauna na sledei nain:

1. Duga pozicija:

a. Pronai razliku izmeu najvie cene postignute tokom trgovine, i SAR-

a za danas. Pomnoiti razliku sa AF i dodati rezultat SAR-u za danas kako bi
se dobio SAR za sutra.
 b. Upotrebiti .02 za prvi AF i poveati njegovu vrednost za .02 za svaki
dan kada se postigne novi vrh. Ukoliko se on ne postigne, nastaviti sa
upotrebom AF-a poslednje poveanog. NE POVEAVATI AF IZNAD 20.

2. Kratka pozicija:

a. Pronai razliku izmeu najnie cene postignute tokom trgovine i SAR-a

za danas.
Pomnoiti razliku sa AF i oduzeti rezultat od SAR-a za danas, kako bi se dobio
SAR za sutra.

b. Upotrebiti .02 za prvi AF i poveati njegovu vrednost za .02 za svaki

dan kada se postigne novo dno. Ukoliko se ono ne postigne, nastaviti sa
upotrebom AF-a poslednje poveanog. NE POVEAVATI AF IZNAD 20.

C. Nikada ne pomerati u raspon prethodnog dana ili dananjeg dana.

1. Kod duge pozicije, nikada ne pomerati SAR za sutra iznad dna

prethodnog dana ili dna dananjeg dana. Ukoliko se izrauna vrednost SAR-a
iznad dna prethodnog dana ili dna dananjeg dana, upotrebiti nie dno
izmeu dananjeg dana i prethodnog dana kao novi SAR. Obaviti kalkulacije
za sledei dan na osnovu ovog SAR-a.

2. Kod kratke pozicije, nikada ne pomerati SAR za sutra ispod vrha

prethodnog dana ili vrha dananjeg dana. Ukoliko se izrauna vrednost SAR-a
ispod vrha prethodnog dana ili vrha dananjeg dana, upotrebiti vii vrh
izmeu dananjeg dana i prethodnog dana kao novi SAR. Obaviti kalkulacije
za sledei dan na osnovu ovog SAR-a. Sada pogledajmo hipotetiki primer
na radnom listu koji je ilustrovan na sledeem grafikonu, prikazanom na Slici
2.2 Za ovaj primer, pretpostaviemo da smo se prebacili iz kratke pozicije u
dugu poziciju Dana 4. Poetnog dana ulaza, moemo dati naem brokeru SAR
bez da se preraunavamo, jer znamo da je najnia postignuta taka tokom
prethodne trgovine bila na 50.00 (to je bio LOW SIP). Sada smo spremni da
izraunamo SAR za sledei dan.

Slika 2.2
 Na radnom listu, ispunili samo samo kolone vrh (high) i dno (low) radi
jednostavnijeg prikaza. Kod kompleksnog i adekvatnog praenja sistema,
ispuniete i kolone ulaz (open) i izlaz (close).

Dana 4, unosimo vrh od 52.35 a dno je 51.50. Kod Kolone #1, unosimo
SAR za danas, koji je, za prvi dan trgovine uvek prethodni SIP, tako da
stavljamo 50.00 u Kolonu #1.

Naa Ekstremna cena (Extreme Price) za prvi dan trgovine jeste vrh
postignut tokom dana, i stavljamo 52.35 u Kolonu #2 pod EP (Extreme Price).
Potom uzimamo razliku izmeu 50.00 i 52.34 (tj. razliku izmeu Kolone #1 i
Kolone #2), te unesemo ovu vrednost, 2.35 u Kolonu #3.
 Na prvi faktor ubrzanja je uvek .02 i mi ovo unosimo u Kolonu #4. Sada
mnoimo 0.2 sa razlikom, 2.35 (Kolona #3) i 0.5 stavljamo u Kolonu #5.

Sada smo spremni da izraunamo SAR za sutra. Dodati Kolonu #5 Koloni

#1 i dobiti 50.05. Staviti ovaj broj u Kolonu #1 za sledei dan. Ovo je SAR za
Dan 5. Sada vidimo ta se desilo Dana 5.

Vrh je bio 52.10 a dno je bilo 51.00. Novi vrh nije bio napravljen za
trgovinu, tako da nastavljamo da koristimo isti AF, a to je .02. Primetimo u
Kolonu #2 uvek stavljamo Esktremnu cenu koja je, za sad, 52.35. Uzimamo
razliku izmeu Kolone #1 i Kolone #2 i dodajemo 2.30 u Kolonu #3. Mnoimo
Kolonu #3 Kolonom #4 i dobijamo .05. Potom dodajemo ovo SAR-u za taj
dan, 50.05, i dobijamo 50.10 za SAR za sutra, Dan 6.

Sada idemo na Dan 8. Ovog dana, imamo vrh od 52.50. Stoga diemo na
AF za taj dan za .02 i dodajemo novi AF, .04, u Kolonu #4. Uzimamo
ekstremnu visoku cenu trgovine, EP, koja je 52.50 i oduzimamo na SAR za
taj dan, 50.19. Mnoimo razliku, od 2.31, sa .04 i dobijamo .09. Dodajemo
ovo na 50.19 i dobijamo SAR za sutra, 50.28.

Sada idemo na Dan 16 i raunamo SAR za Dan 17. Vrh je 53.50 a dno
52.10. Sada uzimamo razliku izmeu EP, 54.20 i SAR-a, 51.96 te dobijamo
2.24. Sada mnoimo 2.24 sa AF od .12 i dobijamo .27. Dodajemo .27 SAR-u
od 51.96 i dobijamo 52.23. Vrh za Dan 16 je 52.10. Kako ne moemo da
pomerimo SAR za sutra u jueranji ili dananji raspon, moramo da
pomerimo SAR na dananje dno i to je 52.10. Stavljamo 52.10 u Kolonu #1 i
koristimo ovaj SAR za sutranje kalkulacije.

Sledeeg dana, Dana 17, moramo i dalje da drimo SAR na 52.10, jer ne
moemo pomeriti SAR vie od dananjeg ili jueranjeg raspona.

Svaki dan kada imamo novi vrh, podiemo AF za .02 sve dok ne doemo
do AF-a od .20, gde prestajemo da poveavamo AF. Bez obzira na to koliko
novih vrhova se kasnije stvara, ne poveavamo AF iznad .20. Primetimo da
Dana 20 AF dostie .20 to ostaje dok god traje trgovina.

Sada pogledajmo ta se deava kada se pree na kratku poziciju. Dana 26,

na SAR se probija i prelazimo na kratku poziciju na 56.62. Sada znamo da je
onog dana kada se desio taj prelaz, tj. promena, na SAR jeste jednak HIGH
SIP-u, to je najvia dostignuta taka tokom duge pozicije.

Dana 26 upisujemo na vrh od 57.00 i dno od 56.30. U Kolonu #1

stavljamo na SIP koji je 58.00. Sada, kako smo na kratkoj poziciji, traimo
Ekstremno nisku cenu (Extreme Low Price - EP) za kratku trgovinu. za prvi
dan, EP e biti dno za taj dan, tako da stavljamo 56.30 u Kolonu #2. Kao
ranije, uzimamo razliku izmeu Kolone #1 i Kolone #2 i dodajemo ovu
vrednost, 1.70, Koloni #3. Sad poinjemo ispoetka sa AF na .02. Mnoimo .
02 sa razlikom, koja je 1.70, i dobijamo .03. Oduzimamo .03 od naeg SAR-a
za danas, 58.00, te dobijamo SAR za sutra, 57.97.

Dana 27, imamo novo dno trgovine, 56.20. Uzimamo razliku izmeu ovog
EF-a, koju unosimo u Kolonu #2, i prethodnog SAR-a od 57.97, te dobijamo
1.77. Ovo je drugo novo dno trgovine, tako da je na AF skoio na .04.
Mnoimo .04 sa 1.77 i dobijamo .07. Potom oduzimamo .07 od naeg SAR-a
tog dana od 57.97 i dobijamo SAR za sutra od 57.90. Ponovo, nikada ne
poveavamo na SAR iznad .20.
 Jo jedna stvar o kojoj se mora voditi rauna . . . gde poinjemo trgovinu u
ovom sistemu. Kako je svaka taka ulaza promena od prethodne trgovine,
gde poinje prva trgovina?
Ako je trite u generalnom uzlaznom trendu, idemo nazad nekoliko
nedelja na HI SIP naeg grafikona i uradimo trgovinu na papiru, sa kratkom
pozicijom ulaza, na najznaajnijem danu opadanja u okviru tri ili etiri dana
nakon HI SIP-a. Pratimo ovu trgovinu na grafikonu sve dok ne preemo na
dugu poziciju. Napravimo prvi ulaz na trite na ovoj taki, koja e najee
biti u pravcu generalnog trenda.

Ako je trite u generalnom silaznom trendu, izaberimo LO SIP nekoliko

nedelja unazad, i pratimo istu proceduru kao to je navedeno gore, za
trgovinu sa duge pozicije, kako bi na prvi ulaz na trite bila sledea kratka
trgovina u pravcu trenda.

Drugi nain trgovine u ovom sistemu jeste u skladu sa INDEKSOM

DIREKCIONOG POMERANJA objanjenog u Delu IV.Ukoliko je direkciono
pomeranje na gore, u obzir uzimamo trgovinu sa duge pozicije. Ukoliko je
direkciono pomeranje na dole, u obzir uzimamo samo trgovinu sa kratke
pozicije.

Ukratko, to je ceo sistem. Veoma je jednostavno izraunati SAR i lako je

kasnije to pratiti. Primetimo da je broj koji se koristi za AF uvek broj novih
vrhova (ili dna kod kratkih pozicija), pomnoen sa dva. Na primer, na estom
novom vrhu, AF je .12; na osmom .16 itd.

Iako je sistem veoma jednostavan, on je veoma profitabilan kad je re o

tritu koje se kree. Pomeranjem inicijalnog stop-a na SIP kada pone
trgovina, sistem spreava WHISAWED dok cena ne pone direkciono
pomeranje.

Prouite sledee grafikone i imaete uvid u nain na koji ovaj sistem radi
na volatilnom tritu. Posebno obratite panju na model kreiran od SAR-ova.

Probao sam mnogo razliitih faktora ubrzanjana ovom sistemu i zakljuio

da konstantno poveanje od .02 funkcionie najuspenije; iapk, ako odluite
da individualizujete sistem kako biste varirali stop take u odnosu na one
koje koriste drugi, raspon poveanja e biti izmeu .018 i .021. Bilo koje
konstantno poveanje u okviru ovog raspona e dobro da radi. Koristite broj
poveanja koji je potreban da se postigne makar .20 ali da se ne pree .22.

Ovaj sistem bi primarno morao da se koristi na direkcionom tritu koje

moe biti definisano pomou INDEKSA DIREKCIONOG POMERANJA ili INDEKSA
ODABIRA ROBE koji su objanjeni u drugim delovima knjige.
 DEO III

VOLATILNOST

INDEKS VOLATILNOSTI

ta je volatilnost? Veina trgovaca e definisati volatilnost u smislu

aktivnosti trita. Ukoliko je trite jako aktivno, ono je volatilno. Ukoliko je
neaktivno, ono se smatra nevolatilnim. Dovoljno je pogledati grafikon i videti
koje je trite voltilno odnosno nevolatilno, ali kako se jedan trgovac
usklauje sa volatilnou? Kako se volatilnost moe definisati?

Jedna stvar koja je direktno proporcionalna volatilnosti jeste raspon.

Raspon se moe definisati kao rastojanje za koje se pomera cena tokom
jedinice vremena.

Slika 3.1

Na Slici 3.1, oigledno je da je rastojanje jednostavno rastojanje od najvie

take do najnie take vremenske linije.

Slika 3.2
 Pretpostavimo da je, kao na Slici 3.2, cena ogranienje; tj. ili ogranienje
gore ili ogranienje dole. U ovom sluaju, sve trgovine tog dana, ukoliko ih je
bilo, obavljene su po jednoj ceni. Da li bi u tom sluaju rastojanje bilo jednako
nuli? Oigledno da ne. Ukoliko se cena pomerila onoliko koliko se moe
pomeriti u toku jednog perioda vremena, to svakako nee imati vrednost
nula. Pravi raspon cena je u ovom sluaju rastojanje od prethodnog izlaza do
granine cene. Korienjem ovog rastojanja, dajemo rasponu za vremensku
liniju na Slici 3.2 najveu vrednost koju moe imati. Dalje sledi da je PRAVI
RASPON (TRUE RANGE) koji treba koristiti kad je re o opisivanju volatilnosti
najvei raspon za koji se pomerila cena - ili tokom dana ili od jueranjeg
zatvaranja do dostizanja ekstremne take tokom dana. Stoga, PRAVI RASPON
se definie kao najvee od slegeeg:

(1) Rastojanje od dananjeg vrha do dananjeg dna

(2) Rastojanje od jueranjeg zatvaranja do dananjeg vrha ili,
(3) Rastojanje od jueranjeg zatvaranja do dananjeg dna.

Slika 3.3

Kako bi raspon bio smislen alat za merenje volatilnosti, mora se uzeti u

obzir vie od raspona za samo jedan dan. Reenje je uzimanje u obzir
prosene vrednosti pravog raspona za jedan dan, tokom vie dana. Indikator
volatilnosti e biti brz ili spor, u zavisnosti od broja dana koji se koristi za
dobijanje prosene vrednosti dnevnog pravog raspona. Koliko dana se mora
koristiti kako bi se dobila prosena vrednost dnevnog raspona? Nakon
dugotrajnog testiranja, zakljuio sam da oko 14 dana daje najbolji indikator
volatilnost, koji se koristi za INDEKS VOLATILNOSTI (VOLATILITY INDEX).

INDEKS VOLATILNOSTI (VI) se koristi zajedno sa Indeksom direkcionog

pomeranja kako bi se dobio Indeks odabira robe.

Jednaina za INDEKS VOLATILNOSTI je:

VI danas = (13 x VI prethodnog dana + TR1)/14

Gde je TR1 dananji pravi raspon.

 Brojilac u ovoj jednaini takoe se koristi kod Indeksa direkcionog
pomeranja, a ista jednaina sa razliitim ogranienjima objanjenja je u
Sistemu volatilnosti koji sledi.

U Sistemu volatilnosti, koristimo sedmodnevnu prosenu vrednost pravog

raspona (pre nego etrnaestodnevnu), jer je ovom sistemu potrebno bre
delovanje prosene vrednosti pravog raspona nego to je to Indeks
volatilnosti. Procedura za reavanje ove jednaine je ista, bez obzira na broj
dana koji se koristi za dobijanje prosene vrednosti. Stoga emo detaljno
objasniti proceduru za reavanje sedmodnevne jednaine u sledeem
poglavlju.
SISTEM VOLATILNOSTI

Sistem volatilnosti je sistem koji prati trend. To je takoe pravi promenjivi

sistem to znai da se pozicija menja na svakom stop-u. Ovaj jsistem je
izuzetno jednostavan za praenje.

Pre nego to bude rei o mehanici Volatilnog sistema, moramo nautu da

izraunamo PROSENU VREDNOST PRAVOG RASPONA (AVERAGE TRUE
RANGE - ATR). ATR je prosta jedinica mere sistema. ATR se bazira na pravim
rasponima za period od sedam dana. Nauili smo kako da dobijemo PRAVI
RASPON za jedan dan (TR1) u prethodnom poglavlju. Sada emo nauiti kako
da izraunamo PROSENU VREDNOST PRAVOG RASPONA (ATR).

Jednaina za ATR je sledea:

ATRposlednji (latest) = (6 x ATR prethodni (previous) + Dananji Pravi

raspon)/7

ATRL = (6 x ATRp + TR1)/7

Kako bi se dobio poetni ATR, dodaje se pravi raspon za prethodnih sedam

dana i deli sa sedam. Reenje ove jednaine koristie se kao ATRp u jednaini
za sledei dan. Sledea tabela ilustruje nain raunanja ATR-a na dnevnom
nivou:

Tabela 3.4
 Na poetku, dodajemo Prave raspone za prvih sedam dana i dobijamo
ukupan rezultat od 10.00.

9.90 / 7 = 1.43 to je ATR za dan 1/7

Od sada na dalje, koristimo sledeu ATR jednainu:

ATRL = (6 x ATRp + TR1) / 7

Na kraju dana 1/8, prethodni ATR je 1.41; stoga:

ATRL = (6 x 1.43 + .70) / 7 = (8.58 + .70) /7 = 1.33

Sada pogledajmo celokupnu proceduru raunanja ATR-a na dnevnom

nivou. Prvobitno, ATR se dobija uzimanjem skupa raspona prethodnih sedam
dana i deljenjem ovog iznosa sa sedam. Ovim se dobija ATR za sedmi dan. Za
osmi dan; i na dalje, jednostavno upotrebite ATR prethodnog dana,
pomnoite sa est, dodajte pravi raspon za poslednji dan i podelite ovaj iznos
sa sedam. Dobijanjem ATR-a na ovaj nain, samo treba da budemo u toku sa
podacima od prethodnog dana.

Sada kada znamo kako se dobija ATR, postoji jo jedna stvar kako bi ova
vrednost bila upotrebljiva u Sistemu volatilnost, a to je da se ATR pomnoi
konstantom (C).

Zakljuio sam da je najbolje upotrebiti vrednost oko 3.0. Raspon za ovu

konstantu je 2.8 do 3.1. Ukoliko elite da individualizujete sistem (kao to je
naznaeno u Uvodu), bilo koja konstanta u okviru ovog raspona e se
uklopiti. Mnoenjem ove konstante, 3.00, sa ATR-om, dobijamo broj koji
nazivamo ARC (Prosena vrednost raspona puta konstanta - Average Range
times Constant). Primetimo da je ARC direktno proporcionalno ATR-u i stoga
direktno proporcionalno volatilnosti. Kako se volatilnost poveava, poveava
se i ARC, a kako volatilnost opada, opada i ARC.

U Tabeli 3.4, poetna cena je prikazana sa cenama za take vrha, dna i

zatvaranja: ipak, ona nije koriena ni u jednom od rauna. Tokom praenja
sistema na dnevnom nivou, bie korisno uvrstiti u tabelu i poetnu cenu koja
moe biti veoma bitna u sluaju pojavljivanja praznina.

Slika 3.5

Hajde da sada definiemo Sistem volatilnosti:

Sa pozicije se izlazi i ona se menja na rastojanju od jednog ARC-a od SIC-a

(exktremno povoljan IZLAZ koji se postie u toku trgovine).

Na Slici 3.5 cena se poveava i pravi nove vrhove skoro svaki dan. Za
prethodnih sedam dana imamo cene vrha, dna i izlaza koje emo koristiti za
poseban sluaj koji pratimo. Sa ovom informacijom, ARC se rauna za sedmi
dan. Dalje, uzimamo vrh izlaza za period od sedam dana, SIC, i oduzimamo
od njega numeriku vrednost ARC-a za taj dan. Ovo e biti SAR koji e se
koristiti osmi dan. Recimo da se devetog dana, cena menja i zatvara ispod
SAR-a, prebacujui nas na kratku poziciju. Dodajemo ARC ratojanje ceni
zatvaranja (kako je to najnia taka izlaza od kada se ulo u trgovinu), i
dobijamo SAR za trgovinu sa kratke pozicije za deseti dan.

Sada pretpostavimo da se trgovina sa kratke pozicije pomera u nau korist

i da cena nastavlja da pada. Nastavljamo da koristimo ARC rastojanje od
najnie take izlaza koja se javlja u toku trgovine kao SAR sve dok nismo
zaustavljeni i prebaeni na prvom izlazu iznad take ARC rastojanja (SAR).

Pretpostavimo da se volatilnost poveava i da nismo zaustavljeni u toku

trgovine. ARC rastojanje moe vie da se povea u odnosu na ARC rastojanje
prethodnog dana i pomeri stop dalje od cene. Ovo je u redu - kada se
volatilnost poveava, sistem automatski kompenzuje i pomera stop dalje od
ekstremno povoljne take izlaza. Ovo je dobra strana sistema - on je
relativan kako u odnosu na ekstremnu taku izlaza, u toku trgovine, tako i u
odnosu na volatilnost. Ukoliko cena postane veoma volatilna, SAR
kompenzuje poveavanjem zavisnosti od poveane volatilnost, ali i dalje
ostaje funkcija najekstremnije take krajnje cene koja se dostie u toku
trgovine. U obrnutom sluaju, kako se trite smiruje, volatilnost opada i stop
se pomera blie ceni pri trgovini.

Nastavljamo sa kratkom pozicijom, i recimo da se cena pomera povoljno

tokom dve ili tri nedelje a potom se zavrava iznad ARC rastojanja SAR. Novi
SAR za dugu poziciju za sledei dan je tada ARC rastojanje ispod
najpovoljnijeg izlaza . . . u ovom sluaju to je izlaz na kom je dolo do
preokreta, tj. promene.

Ukoliko se ovaj sistem koristi u trgovini na dnevnom nivou, nije neophodno

crtati grafikone. Sve potrebne informacije nalaze se na radnom listu. Po mom
miljenu, od pomoi je da se stave zagrade oko Znaajnih izlaza (Significant
Closes - SICs), kao taka reference.

To je sve kad je re o SISTEMU VOLATILNOSTI. Ipak, nemojte da vas ova

jednostavnost sistema zavara. Glavna stvar, a to je SAR (Stop i promena), je
relativna u odnosu na esktremnu taku izlaza kao i u odnosu na volatilnost.
Ona automatski kompenzuje kada cena usporava ili ubrzava. Konstanta, C,
mnoilac ATR-a, uvodi se kako bi trgovca drala u trgovini koliko kod je trend
netaknut. Doputa povlaenje ili reakcije, ali takoe ima za cilj promenu
poziciju kada je cena dovoljno reagovala da pokae promenu pravca glavnog
trenda. Ukoliko trend nastavlja u istom pravcu, trgovac se automatski
prebacuje na ARC SAR, i stavlja u pravcu trenda.

Sledea su na redu pravila za brzo podseanje. Uraen je jedan primer na

radnom listu a ukljuen je i odgovarajui grafikon. Praenjem radnog lista i
grafikona, kompletno razumevanje sistema bie postignuto veoma brzo.
 SISTEM VOLATILNOSTI

DEFINICIJE:

1. PRAVI RASPON je najvee od sledeeg:

A. Rastojanje od dananjeg vrha do dananjeg dna,

B. Rastojanje od dananjeg vrha do jueranjeg izlaza, ili
C. Rastojanje od dananjeg dna do jueranjeg izlaza.

2. ATR - PROSENA VREDNOST PRAVOG RASPONA

A. Poetno dobijena dodavanjem pravih raspona za sedam dana i

deljenjem sa sedam.
B. Poslednji ATR se dobija mnoenjem prethodnog ATR-a sa est,
dodavanjem dananjeg pravog raspona i deljenjem ukupne vrednosti sa
sedam.

3. C - KONSTANTA Bilo koji broj izmeu 2.80 i 3.10.

4. ARC - ATR pomnoen sa Konstantom C.

5. SIC - Znaajni zavretak: ekstremno povoljna taka izlaza cene koja se

dostigne u toku trgovine.

6. SAR - Taka Stop i promena: taka definisana ARC rastojanjem od SIC-a.

PRAVILA

1. ULAZ se vrpi na Izlazu onda kada se cena zatvori u suprotnosti sa SAR-om.

2. STOP I PROMENA (SAR)

A. Od duge ka kratkoj poziciji: na Izlazu onda kada je on ispod take ARC
rastojanja od najvieg izlaza koji se javlja u toku trgovine. Odnosno, kada je
izlaz ispod SAR-a.
B. Od kratke ka dugoj poziciji: na Izlazu onda kada je on ispod take ARC
rastojanja od najnieg izlaza koji se javlja u toku trgovine. Odnosno, kada je
izlaz iznad SAR-a.
PRIMER RADNOG LISTA
Dan 7

Zbir Pravih raspona za prvih sedam dana jednak je 4.05; podeljeno sa 7

iznosi .58, pomnoeno sa 3.00 iznosi 1.74. Kako je trite u silaznom trendu,
traimo taku na kojoj emo ui na dugu poziciju. Stoga, pretpostavljajui da
trenutno imamo kratku poziciju, dodajemo 1.74 najniem izlazu od 51.1, gde
je SAR 52.84 to stavljamo u SAR kolonu za Dan 8.

Dan 8

Korienjem ATR jednaine, mnoimo prethodni ATR sa 6, dodajemo TR1, to

je .50 i dobijamo 3.98. Potom delimo 3.98 sa 7 i dobijamo ATR od .57
pomnoeno sa 3.00 iznosi 1.71. Dodavanjem 1.71 najniem izlazu od 51.10
daje vrednost od 52.81 kao SAR za Dan 9. Ponavljamo ovu proceduru sve dok
se cena ne zatvori iznad SAR-a, gde uzimamo dugu poziciju.

Dan 16

Cena se zatvara iznad SAR-a i mi idemo na dugu poziciju, na izlazu od 52.50.

Nakon to se trite zatvori, raunamo ARC i oduzimamo ga od najvieg
izlaza (HI SIC), od kad se ulo u trgovinu, to je izlaz danas od 52.50. SAR za
Dan 17 jeste 52.50 - 1.74 = 50.76.

Dan 33

Cena probija SAR ali se zatvara iznad SAR-a tako da smo jo uvek na dugoj
poziciji. Primetimo kako se SAR vraa i kompenzuje za poveanu volatilnost
nakon to se kreira novi brh. Primetimo takoe da se SAR pomera u pravcu
trgovine kako bi kompenzovao za smanjenu volatilnost.

Dan 46

Cena se zatvara ispod SAR-a i menjamo poziciju u kratku na izlazu od 56.05.

Raunamo ARC i dodajemo ga 56.05 kako bismo dobili SAR za Dan 47 od
58.72.

Na sledeim stranama nalaze se grafikoni koji pokazuju ovaj sistem na

stvarnim tritima. Ovaj sistem ne pravi toliko trgovina kao drugi sistemi u
knjizi. SISTEM VOLATILNOSTI je kreiran kako bi se pronali i zadrali
dugoroni pokreti.

Trebalo bi da se trguje na onim tritima koja su visoka kad je re o

INSEKSU ODABIRA ROBE (objanjenom u Delu IX).
 DEO IV

DIREKCIONO POMERANJE

Direkciono pomeranje je najfascinantniji koncept koji sam prouavao.

Definisanje ovog koncepta je malo kao jurnjava za dugom . . . moete da je
vidite, znate da je tamo, ali to se vie pribliite, sve nejasnija postaje.
Sigurno sam potroio vie vremena prouavajui direkciono pomeranje nego
bilo koji drugi koncept. Svakako jedno od mojih najveih dosignua desilo se
onog dana kada sam zapravo bio u mogunosti da svedem ovaj koncept na
apsolutnu matematiku jednainu.

Mislite na implikacije mogunosti da se oceni direkciono pomeranje bilo

koje vrste robe ili akcija na skali od jedan do sto. Ukoliko korisitite metod koji
prati trend, trgovaete samo onom robom koja se nalazi na gornjem kraju
skale. Ukoliko koristite sistem koji profitira na netrendovskim tritima,
trgovaete samo onom robom koja je na niem kraju skale. Takoe imajte u
vidu da morate biti u mogunosti da definiete taku ravnotee gde je
direkciono pomeranje na gore u ravnotei sa direkcionim pomeranjem na
dole.

Mnogo posla je uraeno kad je re o definisanju tehnikih sistema

trgovine, ali malo je uraeno u oblasti desinisanja trita relativnih u odnosu
na tehnike sisteme trgovine. Sada pogledajmo kako to moe biti uraeno.

Poinjemo sa malim direkcionim pomeranjem. Na Slici 4.1 pomeranje je

oigledno u uzlaznom pravcu. Veliina ovog uzlaznog pomeranja jednaka je
rastojanju od take C do take A. To je ustvari dananji vrh minus jueranji
vrh. Ovo emo zvati rastojanjem PLUS DM (+DM). Kako je pomeranje
uzlazno, u obzir uzimamo samo vrhove.

Slika 4.1 Slika 4.2

Zanemarujemo rastojanje dna; odnosno, taaka B i D.

 Na Slici 4.2 direkciono pomeranje je oigledno silazno. Direkciono
rastojanje je rastojanje izmeu take B i D. Rastojanje jeste minus rastojanje
i to je rastojanje izmeu dananjeg dna i jueranjeg dna. Kako je pomeranje
oigledno silazno, u obzir se uzijamu samo dna. Zanemaruje se rastojanje
izmeu vrhova. Ovo rastojanje izmeu dna zvaemo MINUS DM (-DM).

Slika 4.3 Slika 4.4

Sada, kako se mi bavimo spoljanjim danom? Pogledajmo Sliku 4.3 U ovom

sluaju, direkciono pomeranje je uzlazno je je +DM vee od -DM. Direkciono
pomeranje pora biti ili uzlazno ili silazno - ne moe biti kombinacija oboje.
Stoga uzimamo vei DM za spoljanji dan, i zanemarujemo manji DM. Dalje,
DM je rastojanje izmeu take C i take A i ono je plus.

Na Slici 4.4, samo -DM se uzima u obzir jer je vee od +DM-a.

Slika 4.5 Slika 4.6

A ta u sluaju unutranjeg dana? (Slika 4.5) U ovom sluaju, direkciono

pomeranje je nula. Na Slici 4.6 direkciono pomeranje je takoe nula.

Slika 4.7 Slika 4.8

Kad je re o ogranienom uzlaznom danu (Slika 4.7), +DM je C minus A.

Kod ogranienog silaznog dana (Slika 4.8), -DM je D minus B. Ove slike
uzimaju u obzir svaku moguu konfiguraciju koja e se desiti u toku dva
dana, kad je re o direkcionom pomeranju. Moemo rei da je direkciono
pomeranje:
NAJVEI DEO DANANJEG RASPONA KOJI JE IZVAN JUERANJEG RASPONA.

Ukoliko je najvei deo dananjeg raspona iznad jueranjeg raspona, DM je

PLUS: Ukoliko je najvei deo dananjeg raspona ispod jueranjeg raspona,
DM je MINUS.

DM mora biti izraeno kao funkcija raspona; mora zavisiti od njega. Raspon
je dananji PRAVI RASPON (TR1). Ovo je isti pravi raspon koji smo koristili u
prethodnim poglavljima. To je najvee od sledeeg:

(1) Rastojanje izmeu dananjeg vrha i dananjeg dna.

(2) Rastojanje izmeu dananjeg vrha i jueranjeg izlaza, ili
(3) Rastojanje izmeu dananjeg dna i jueranjeg izlaza.

Pravi raspon se uvek smatra pozitivnim brojem.

Kako bi se direkciono pomeranje dovelo u zavisnost od raspona,

jednostavno delimo direkciono pomeranje pravim rasponom. Ovo nam daje
ono to nazivamo DIREKCIONIM INDIKATOROM (DIRECTIONAL INDICATOR -
DI). +DI i -DI jednaine ispod predstavljaju DIREKCIONI INDIKATOR za jedan
dan, koji je naznaen brojem 1.
+DI1 = +DM1/TR1

-DI1 = -DM1/TR1

Ukoliko je dan uzlazni, +DI1 jednaina se primenjuje; u sluaju silaznog

dana, primenjuje se -DI1 jednaina. Ne moemp imati direkciono pomeranje i
na gore i na dole istog dana. Danas je ono ili na gore ili na dole. Zapravo, +DI
je izraz procenta pravog raspona koji je uzlazni za dati dan; -DI je izraz
procenta pravog raspona koji je silazni za taj dan.

Kako bi se DIREKCIONI INDIKATOR (DI) nainio primenjivim alatom,

moramo dobiti sumu DI-ova za odreeni vremenski period. Koristimo 14 dana
jer je to proseni period polu ciklusa. Ovo se moe raditi pregledom
prethodnih 14 dana i odreivanjem DIREKCIONOG POMERANJA (DM1) za
svaki dan. Takoe odreujemo Pravi raspon za svaki dan. Prvo, dodajemo sve
Prave raspone za period od 14 dana, i to je TR14. Dalje, dodajemo sve plus
DM-ove (+DM1) za 14 dana i dobijamo +DM14. Potom se vraamo i dodamo
sve minus DM-ove (-DM1), za prethodnih 14 dana i dobijamo sumu -DM14.

Jednaine za +DI14 i -DI14 su, respektivno:

+DI14 = +DM14/TR14

-DI14 = -DM14/TR14
 Kada smo odredili prvi +DM14 i prvi -DM14, nije neophodno pratiti podatke
za 14 dana kako bi se odredio +DM14 i -DM14 za sledei dan. Koristimo
podatke od prethodnog dana i tehniku skupljanja. Prednost korienja ovakve
tehnike jeste:

(1) Ona eliminie potrebu da se prate rezultati 14 prethodnih dana

(2) Ukljuuje uticaj poravnanja na DM.

Kako bi se dobilo novo +DM14 pomou tehnike skupljanja, uzimamo

jueranje +DM14, delimo ga sa 14 i oduzimamo ovaj iznos od jueranjeg
+DM14. Dalje, dodajemo +DM1 za danas, ukoliko ga ima. Rezultat je +DM14
za danas.

Dananji +DM14 = Prethodni +DM14 - (Prethodni +DM14/14) + Dananji

+DM1

Istu stvar radimo i za -DM14. Oduzimamo 1/14 jueranjeg -DM14 i

dodajemo nazad -DM1 za danas, ukoliko ga ima.

Dananji -DM14 = Prethodni -DM14 - (Prethodni -DM14/14) + Dananji -DM1

Svaki dan emo oduzimati 1/14 +DM-a i 1/14 -DM-a. Ukoliko je DM1
(danas) minus, dodaemo njegovu vrednost nazad na -DM14. Ukoliko je DM1
(danas) plus, dodaemo ga nazad +DM14.
Ista procedura se koristi kad je re o PRAVOM RASPONU. Oduzumamo
TR14 od 1/14 i kasnije dodajemo PRAVOM RASPONU za danas (TR1). Rezultat
je na nov TR14.

Dananji TR14 = Prethodni TR14 - (Prethodni TR14/14) + TR1

+DI14 je prikaz procenta ukupnog pravog raspona poslednjih 14 dana

tokom kojih je ono bilo uzlaznog karaktera. -DI14 je prikaz procenta ukupnog
pravog raspona poslednjih 14 dana tokom kojih je ono bilo silaznog
karaktera. I +DI14 i -DI14 su pozitivni brojevi.

Ukoliko ste pomalo zbunjeni u ovom trenutku, ne brinite. Ovde emo se

zaustaviti i proi kroz jedan primer, korak po korak, sve ono o emu smo
priali do ovog trenutka. Potom emo pokazati kako se koristi +DI14 i -DI14,
a potom emo otii na kreiranje INDEKSA DIREKCIONOG POMERANJA a to je
ustvari razlika izmeu +DI14 i -DI14, pretvorena u vrednost koja je uvek
izmeu 0 i 100. Prvo, pogledajmo jedan primer na sledeem radnom listu.

Na radnom listu, pratimo ikaku penicu marta 1978. godine. Ponimo

posmatranjem prvih 14 dana.
Kolone #1 do #5 same se objanjavaju.
Kolona #6 je PRAVI RASPON tokom dana.
Kolona #7 je PLUS DM (+DM1) za danas.
Kolona #8 je MINUS DM (-DM1) za danas.

Primetimo da je dana 7.6.1977. i +DM1 i -DM1 nula. Ovo je unutranji dan.

Takoe, 16.6.1977. je unutranji dan. za prvih 14 dana, ispunjavamo samo
Kolone #6, #7 i #8. Na kraju perioda od 14 dana, dobijamo ukupnu vrednost
za Kolone #6, #7 i #8.

Na kraju perioda od 14 dana, ukupan Pravi raspon, TR14 dobijen

dodavanjem svakog od pravih raspona 14 dana (TR1) je 41.00. Ukupan
+DM14 dobijem dodavanjem svih brojeva iz Kolone #7 je 9.50. Ukupan
-DM14 dobija se sumiranjem brojeva u Koloni #8 i to je 14.00.

Sada smo, Dana 15 (21.6.1977.), spremni da odredimo TR14 za danas,

+DM14 za danas i -DM14 za danas. Jednaine za dobijanje TR14 za danas su
sledei:

TR14 (danas) = Prethodni TR14 - (Prethodni TR14/14) + TR1

= 41.00 - (41.00/14) + 5.25

= 41.00 - 2.93 + 5.25 = 43.32

Jednaine za dobijanje +DM14 su sledee: (u ovim jednainama, +DM je

navedeno kao "plus" dok je -DM navedeno kao "minus" kako bi se izbeglo
zbunjivanje sa + i - kao znacima matematike operacije).

Plus DM14 (danas) = Prethodni plus DM14 - (Prethodni plus DM14/14) + Plus
DM1

Plus DM14 (danas) = 9.50 - (9.50/14) + 0

Plus DM14 (danas) = 9.50 - .68 + 0 = 8.82

Jednaine za odreivanje -DM14 su sledee:

Minus DM14(danas) = Prethodni minus DM14 -(Prethodni minus DM14/14)+

Minus DM1

Plus DM14 (danas) = 9.50 - (9.50/14) + 0

Plus DM14 (danas) = 9.50 - .68 + 0 = 8.82

 Primetimo da u svakom od sluaja iznad, smanjujemo prethodni ukupan
iznos za 1/14 i potom dodajemo DM1 za taj dan. Kad je re o koloni PRAVI
RASPON (TRUE RANGE), uvek imamo broj koji dodajemo nazad za taj dan;
ipak, za +DM ne postoji nita da se doda jer je +DM 15. dana bio nula. Za
-DM 15. dana imamo 2.75 da dodamo nazad.

U Kolonu #9 dodati TR14, a to je 43.32

U Kolonu #10 dodati +DM14, a to je 8.82.
U Kolonu #1 dodati -DM14, a to je 15.75.

Sada delimo +DM14 (Kolona #10) sa TR14 (Kolona #9) kao to je

prikazano:

+Dm14/TR14 = 8.82/43.32 = .20 x 100 = 20

Mnoimo dobijeni broj sa 100 i stavljamo ovaj broj u Kolonu #12. Ovaj
broj, 20 je PLUS DIREKCIONI INDIKATOR (+DI). To govori da je 20% Pravog
raspona za prethodnih 14 dana bilo uzlazno.

-Dm14/TR14 = 15.75/43.32 = .36 x 100 = 36

Sada uzimamo na -DM14 iz Kolone #11 i delimo ga istim TR14 iz Kolone

#9, pri emu dobijamo .36. Ovo je MINUS DIREKCIONI INDIKATOR (-DI).
Ponovo, ili mnoimo sa 100 ili jednostavno ispustimo decimalno mesto i
dodajemo 36 u Koloni #13. Ovo govori o tome da je 36% Pravog raspona za
prethodnih 14 dana bilo silazno.

Sada hajde da analiziramo ono to imamo ovde. uoliko je 20% Pravog

raspona za prethodnih 14 dana bilo uzlazno, a 36% Pravog raspona za
prethodnih 14 dana bilo silazno, onda dodajemo ove dve cifre zajedno i
dobijamo da je 56% Pravog raspona direkciono - ili uzlazno ili silazno; stoga,
44% Pravog raspona nije bilo direkciono.

PRAVO DIREKCIONO POMERANJE jeste razlika IZMEU +DI14 I -DI14. Ovo

je bitan koncept. to je direkcionije pomeranje robe ili akcija, vea e biti
razlika izmeu +DI14 i -DI14. Svaki dan kada imamo plus direkciono
pomeranje, dodajemo +DI14-u. U isto vreme, oduzimamo od -DI14-a. Ukoliko
je pravac uzlazni za 14 ili vie uzastopnih dana, +DI14 e imati veliku
vrednost a -DI14 e se pribliavati nuli. Stoga, razlika izmeu ta dva e biti
veoma velika.

Ukoliko je cena ila dole 14 ili vie uzastopnih dana, dajui nam -DM svaki
dan, dodajemo ga -DI14-u, i oduzimamo od +DI14, ime poveavamo razliku
izmeu +DI14 i -DI14.
 Ukoliko se cena pomera postrance, tada je razlika izmeu +DI14 i -DI14
veoma mala. Ovo nam govori da se cena pomera bez pravca odnosno
nedirekciono. Primetimo takoe da moemo imati visoku vrednost
direkcionog pomeranja na veoma sporom tritu jer je direkciono pomeranje
funkcija dnevnog raspona. Moemo imati malo direkciono pomeranje na
veoma volatilnom tritu.

Hajde sada da se vratimo na na radni list. Uzimamo razliku izmeu +DI14

i -DI14 (tj. razliku izmeu brojeva iz Kolona #12 i #13) i dodajemo ovu
vrednost u Kolonu #14.

Kolona #14 je DI RAZLIKA (DI DIFFERENCE).

U ovom sluaju DI RAZLIKA je 16.

Ranije smo rekli da zbir plus direkcionog pomeranja i minus direkcionog

pomeranja (+DI14 dodaje se na -DI14) predstavlja ukupan iznos raspona
proteklih 14 dana koji se pomerio direkciono . . . ili minus ili plus. Stavljamo
ovaj broj u Kolonu #15.

Kolona #15je zbir Kolona #12 i #13.

U ovom sluaju, 20+36=56

Sada smo spremni da popunimo Kolonu #16, a do to je na INDEKS

DIREKCIONOG POMERANJA (DIRECTIONAL MOVEMENT INDEX - DX). Ovo se
postie deljenjem razlika izmeu +DI14 i -DI14 zbirom +DI14 i -DI14.

Delimo 16 sa 56 i ili mnoimo sa 100 ili isputamo decimalno mesto, te

imamo 29, DX za danas.

Ova jednaina ima za rezultat DX koji uvek mora biti izmeu 0 i 100. to je
vii DX, pokret je direkcionalniji. DX e opasti kako cena krene na dole, a
poveae se ponovo kako cena nastavi da ide dole. I pomeranje na gore i
pomeranje na dole predstavljaju dobro direkciono pomeranje. Kako cena ide
na dole, razlika izmeu +DI14 i -DI14 e se smanjiti, doi do nule i potom
poveati. Kako cena ide na gore, + DI14 e biti veliki broj, a -DI14 mali broj.
Kako cena ide na dole, dostiie se taka ravnotee, a potom e se -DI14
poveati, a +DI14 smanjiti i stoga e se razlika opet poveati.

Kako bi se ublaila ova akcija u odnosu na DX, i DX uinio indikatorom

kako ekstemnog pomeranja cene na gore ili dole, period za odreivanje DX-a
mora biti dvostruki period odreivanja +DI14 i -DI14. Ovo se postie
upotrebom prosene vrednosti DX-a za period od 14 dana. Raunamo DX za
14 dana i potom poinjemo da odreujemo PROSENI INDEKS DIREKCIONOG
POMERANJA (AVERAGE DIRECTIONAL MOVEMENT INDEX - ADX) pomou ADX-
a prethodnog dana.

U ovom trenutku verovatno ste shvatili da idete na dugu poziciju kada

+DI14 pree -DI14, a na kratku onda kada -DI14 pree +DI14, i da trgujete
samo prvih pet ili est roba koje su najvie na ADX Skali. U tom sluaju,
dobro ste razumeli dosadanji tekst, ali postoji jo neto osim toga. Pre nego
to se pozabavimo poslednjim delom ovog koncepta, pregledajmo
gorenavedeno odabirom Dana 16 (22.6.1977.) na radnom listu.
DIREKCIONO POMERANJE - OBJANJENJE RADNOG LISTA
 Dan 16: Stavljamo vrh, dno i izlaz te odreujemo Pravi raspon od 2.75.
+DM je 0, a -DM 1.75. Kako bi se odredio TR14 za Kolonu #9, imamo sledee
jednaine:

TR14 = 43.32 - (43.32/14) + 2.75

= 43.32 - 3.09 + 2.75

=42.98

Kako bismo odredili +DM14 za Kolonu #10, imamo sledee jednaine:

+DM14 = 8.82 - (8.82/14) + 0

= 8.82 - .63 + 0

= 8.19

Kako bismo odredili -DM14 za Kolonu #11, imamo sledee jednaine:

-DM14 = 15.75 - (15.75/14) + 1.75

= 15.75 - 1.13 + 1.75

= 16.37
Sada delimo Kolonu #10 Kolonom #11, isputamo decimalno mesto i
dobijamo 19 za +DI14 to ide u Kolonu #12:

Kolona #12: 8.19/42.98 = .19 x 100 = 19

Sada delimo Kolonu #11 Kolonom #9, isputamo decimalno mesto i

dobijamo 38 za -DI14 to ide u Kolonu #13:

Kolona #13: 16.37/42.98 = .38 x 100 = 38

Sada uzimamo razliku izmeu Kolone #12 i Kolone #13 i stavljamo DI

RAZLIKU u Kolonu #14.

Kolona #14: 38 - 19 = 19

Sada uzimamo zbir Kolone #12 i Kolone #13 te stavljamo rezultat u Kolonu
#15.

Kolona #15: 39 + 19 = 57
Sada delimo Kolonu #14 Kolonom #15, isputamo decimalno mesto i
stavljamo rezultat u Kolonu #16.

Kolona #16: 19/57 = 33 Ovo je DX.

Sledimo ovu proceduru za sledeih 14 dana i imaemo rutinu u glavi. Dana

28, 11.7.1977. imamo dovoljno prethodnih informacija da izraunamo prvi
PROSENI INDEKS DIREKCIONOG POMERANJA (ADX).

Dobijamo ADX za Dan 28 dodavanjem 14 prethodnih brojeva u Kolonu #16

i deljenjem ovog zbbira sa 14. Rezultat, 16, jeste ADX za Dan 28
(11.7.1977.). Kako bi se dobio ADX za Dan 29, 12.7.1977., koristimo
jednainu za proseno kretanje cene jer se sada bavimo prosenim
vrednostima umesto ukupnim vrednostima. Mnoimo jueranji ADX sa 13,
dodajemo dananji DX i delimo ukupnu vrednost sa 14. Procedura je sledea:

Dananji ADX = (Prethodni ADX puta 13 plus DX danas)/14 =

= ((16 x 13) + 32)/14

= (208 + 32)/14

= 17.14 (to se zaokruuje na 17)

Stavljamo rezultat ove jednaine, 17, u Kolonu #17. Jednaine su relativno

jednostavne i postae uobiajene za one koji prate ovaj merod. Dobra stvar u
vezi sa ovim metodom jeste da jednom kada dobijete va prvi ADX, vie
neete morati da gledate podatke osim za jue. Potrebno je samo minut ili
dva dnevno da se zapiu ove informacije i proe kroz jednaine, na malom
elektrinom kalkulatoru. Iznenadiete se kako je lako da se prati ova
procedura onda kada to budete radili nedelju dana ili sl.

To su sve informacije koje su neophodne da se znaju kako bi se pratio

INDEKS DIREKCIONOG POMERANJA. Ipak, postoje jo tri kolone na ovom
radnom listu a to su:

ADXR - OCENA PROSENOG INDEKSA DIREKCIONOG POMERANJA

ATR14 - PROSENA VREDNOST PRAVOG RASPONA ZA 14 DANA

CSI - INDEKS ODABIRA ROBE

Ove tri stvari pripadaju INDEKSU ODABIRA ROBE (CSI) koji je objanjen u
Delu IX. Ove kolone se dodaju na radni list jer ovaj radni list sadri veinu
informacija koje se koriste da se izrauna CSI.
 U ovom trenutku, objasniemo ADXR i ATR14. ADXR je krajnji broj koji se
koristi da se oceni sva roba, valute, akcije itd. na skali koja je indikator
direkcionog pomeranja. ADXR je jednostavno ADX za danas, plus ADX 14
dana ranije podeljeno sa 2.

ADXR = (ADXdanas + ADX14danaranije)/2

Kako se ADXR koristi samo kao ocena direkcionog pomeranja, ona mora
biti indikator direkcionog pomeranja, ali u isto vreme mora imati i minimalnu
fluktuaciju kada direkciono pomeranje menja pravac.

ADX pravi sinusnu krivu na ADX skali.

Slika 4.10

Amplituda krive se meri od nivoa nule. Vrhovi i doline na ADX krivoj,

govore o promeni pravca. Ukoliko je glavni trend silazni, vrhovi e biti take
niske cene a doline take visoke cene. Ukoliko je glavni trend uzlazni, vrhovi
e biti take visoke cene a doline take niske cene.

to je amplituda via, vee je direkciono pomeranje u jednom pravcu, ili

gore ili dole, to je indikator glavnog trenda. to je vee rastojanje izmeu
vrhova i dolina, vee su reakcije na trend. Ukoliko su reakcije ozbiljnog
trajanja i rastojanja, trendovski sistem e biti profitabilan u oba pravca.

ADXR mora biti indikator dobrog direkcionog pomeranja, ali ona ne sme
biti previe fluktuativna na takama ravnotee. Ovo se postie uzimanjem
prosene vrednosti diferencijala ADX-a za 14 dana.
Koncept direkcionog pomeranja nije lak koncept koji se brzo usvaja.

Dobro direkciono pomeranje nije jednostavno pomeranje na gore ili na

dole. To je i dobro uzlazno ili silazno pomeranje koje premauje taku
ravnotee. Ovo je upravo to to meri ADX. Taka ravnotee se postie kada je
+DI14 jednako -DI14.

Na Slici 4.11, ADX e imati nisku vrednost. Promene na datoj ilustraciji

predstavljaju PROMENE CENE (PRICE SWINGS).

Slika 4.11

Rastojanje izmeu taaka ravnotee je relativno malo.

Slika 4.12

Na Slici 4.12, ADX e biti vie jer je rastojanje izmeu taaka ravnotee
vee.

Na Slici 4.13, ADX e imati viu vrednost, jer je taka ravnotee dostignuta
samo jedan put.

Slika 4.13
 Sada pogledajmodruge ekstreme:

Slika 4.14

Rastojanje izmeu take ravnotee B i C jeste 0. Ukoliko smo kupili na B a

prodali na C, bili bismo na nuli. Pretpostavimo da smo prodali na E; a kupili
na F. Bili bismo u gubitku. Postoji odreeno direkciono pomeranje jer postoji
rastojanje izmeu E i F.

Ovo je indikator aktivnosti na tritu kada je ADXR manje od 20. Kada je

ADXR iznad 25, take ravnotee se ire. Kada je direkciono pomeranje visoko
za period od 14 dana, take ravnotee dolaze odmah nakon preokreta, a ne
na polovini sledeeg uspona kao to je sluaj kod taaka B, D i F.

Dosta se moe nauiti iz intenzivne studije ovog koncepta i interakcija

linija od strane +DI14 i -DI14, te ADX na grafikonu.

Na radnom listu, prvi ADXR broj od 22 Dana 41 postignut je dodavanjem

ADX-a od 27 na ADX od pre 14 dana, a to je 16, i deljenjem zbira sa 2:

ADXR = 27 +16 = 43 + 2 = 21.5 (zaokruujemo na 22)

ATR14 je jednistavno Prosena vrednost TR14, a to se dobija deljenjem

TR14 sa 14.

ATR14 = 58.96 + 14 = 4.21

CSI i konstanta K su objanjeni u Delu IX.

SISTEM DIREKCIONOG POMERANJA

 Sam sistem je ekstremno jednostavan. Kada +DI14 prelazi preko -DI14,
uzima se duga pozicija. Pozicija se obre kada -DI14 prelazi iznad +DI14. Za
najbolje reziltate, sistem bi se morao trgovati na tritima koja su visoko
pozicionirana na CSI skali.

Sistem e biti profitabilan sa robom koja ima ADXR vrednost iznad 25.
Kada ADXR padne ispod 20, ne koristite sistem koji prati trend. Postoje dva
sistema u ovoj knjizi koja se mogu koristiti na tritu, sa ADXR-om manjim od
20 do 25. To su Trendovski sistem take ravnotee i Trendovski sistem
reakcije.

Postoji jo jedno pravilo praenja Sistema direkcionog pomeranja, a to je

Pravilo ekstremne take.

Dana kada se seku +DI14 i -DI14, koristite ekstremnu cenu koja je

postignuta tog dana kao taka promene.

Ukoliko imate dugu poziciju, taka promene je dno postignuto dana

prelaza. Ukoliko imate kratku poziciju, taka promene je vrh postignut dana
prelaza. Ostanite na ovoj taki, ukoliko ne izvrite stop, ak i ako se ikdenski
seku nasuprot vae pozicije nekoliko dana.

Primetio sam da je taka ravnotee postignuta Sistemom direkcionog

pomeranja kritina taka bez obzira na to da li e se trite menjati ili ne.
esto esktremna cena postignuta dana kada su se indeksi sekli, nee ponovo
da se probije, i trite e se preokrenuti u pravcu otvorene pozicije.

Pravila ulaza i promene su jako jednostavna i nije potrebno ii kroz primer

radnog lista. Umesto toga, govoriemo o nekim bitnijim interakcijama
izmeu linija od strane +DI14 i -DI14, kao i o ADX-u na grafikonu.

U cilju davanja primera, koristili smo grafikon linije za penicu marta 1978.
godine. Jula i avgusta trend je silazni. -DI14 linija je iznad +DI14 linije, a DI je
razlika je relativno velika. ADX linija se poveava. Kada ADX linija ide iznad
-DI14 linije, taka promene se pojavljuje. Razlog je taj da -DI14 poinje da se
smanjuje ali se ADX i dalje poveava jer +DI14 i dalje opada; stoga, DI
razlika je i dalje velika. Taka promene se esto deava konkurentno prvoj
promeni na dole ADX linije, nakon to je ADX preao iznad obe DI14 linije.

Na ovom grafikonu, primetite da se ADX linija okrenula na dole (nakon

prelaska iznad obe DI linije) dva dana nakon dna. Sledee pomeranje ADX-a
na dole (nakon prelaska obe DI linije) bilo je 3 dana nakon prvog srednjeg
vrha, koji je postignut 4.10.1977. Sledee pomeranje na dole (opet, nakon
prelaska obe DI linije) bilo je jedan dan nakon vrha postignutog 21.11.1977.
 Primetimo da se ovaj indikator moe desiti samo na povoljnim takama u
pravcu glavnog trenda. Kada se ovo deava, to je esto lo trenutak da se
uzme profit. Ukoliko elite da ostanete u skladu sa glavnim trendom, obino
ete dobiti bolju taku kupovine od one na kojoj ste uzeli profit. Nema nita
loe u izlasku iz sistema trgovine kada se ovo dogodi, i ponovnom ulaenju u
pravcu sledeeg prelaza DI linija ili ponovnog ulaza ukoliko se ADX linija opet
pomeri na gore.

Ponekad na bikovskom tritu, ADX e se ponovo pomeriti na gore nakon

kretanja na dole, dok je iznad obe DI linije. U ovoj situaciji moda ete eleti
da ekate prelaz; ipak, ukoliko trgujete nekoliko ugovora, dobro je da se
uzme profit na prvom okretanje na dole ADX-a ukoliko je iznad obe DI linije.

Jo jedna interesantna stvar je ta da kada ADX linija ide ispod obe DI linije,
vreme je da se zaustavi trgovina ... odnosno, da se zaustavi trgovinu pomou
sistema koji prati trend.

Sada pogledajmo pojedine primere Pravila ekstremne take. Dana 13.10,

+DI14 linija je prela ispod -DI14 linije, dajui signal da se promeni naa
duga pozicija. Stavljamo na stop na dnu dana i to je 251.50, ali ovaj stop
nikad nije dostignut. Dana 21.10, +DI14 bio je jedna -DI14, ali nije bio
preen, tako da ni jedna akcija nije bila primeena.

Jo jednom, 23.1. +DI14 linija prela je iznad -DI14 linije; ipak, zadrali
smo kratku poziciju jer vrh, dostignut 23.1., nikad nije probijen.

Prouite drugi grafikon kad je re o diskusiji grafikona o penici. Primetite

kako ovaj sistem prati velike pokrete i povremeno ima znaajne reakcije bez
promene. Primetite takoe kako brzo se pozicija menja nazad, u pravcu
glavnog trenda, ukoliko se glavni trend nastavlja.

Znam da za veinu, koncept Direkcionog pomeranja i njegove implikacije

nisu bile lake za razumevanje; ipak, oni koji pokuavaju, bie nagraeni za
svoj trud. Ovde postoji sistem koji vam daje odreene take ulaza i izlaza sa
trita, a u isto vreme vam govori da li ili ne bi trebalo da trgujete na tom
odreenom tritu.

Jo jedan nain da se koriste +DI14 i -DI14 indikatori jeste kao podrka bilo
kog sistema koji izaberete da koristite, kao i kao rani indikator dna i vrha
kada ADX linija ide iznad obe DI linije i potom kree na dole. Pretpostavimo
da ste kao dugoroni trgovac gledali kako roba ide na dole u periodu od
nekoliko meseci i ekali trenutak da je kupite. Ovaj sistem najee daje ranu
indikaciju dna preko pomeranja ADX-a na dole i potvrdu kada +DI ide iznad
-DI14.
Jo jedna opcija je koristiti ADX kao indikator trenda za druge sisteme u
ovoj knjizi . . . ili bilo koji sistem koji elite da koristite. Kada je +DI14 preao
iznad -DI14, uzimamo duge pozicije; kada -DI14 prelazi iznad +DI14,
uzimamo kratke pozicije.

Ovde neu ocenjivati sisteme jer je jedan sistem dobar za jednog, a

potpuno neki drugi za nekog drugog trgovca. Ipak, za ozbiljnog trgovca koji je
zainteresovan da napravi profit, samo ovo poglavlje vredi nekoliko puta cene
ove knjige.

Kako je ovaj deo u vezi sa Indeksom odabira robe, bilo bi dobro pozabaviti
se Delom IX kada se zavri ovaj deo.
 DEO V

KONCEPT IMPULSA

Jedan od najkorisnijih koncepata u tehnikoj trgovini jeste koncept

impulsa; ipak, za veinu trgovaca, impuls je takoe i najtei koncept za
razumevanje. On moe biti definisan kao ubrzanje ili usporenje. Ovde, uzlazni
impuls (ubrzanje) smatrae se kao "plus" a silazni impuls kao "minus". hajde
da pogledamo jedan primer koji ilustruje impuls. Pretpostavimo da "PORK
BELLIES" zavrava jedan cent iznad prethodnog izlaza pet uzastopnih dana.
Ubrzanje je nula. Ukoliko BELLIES zatvara jedan cent od prethodnog izlaza,
pet uzastopnih dana, usporavanje e biti takoe nula. Hajde sada da se
vratimo na sluaj gde BELLIES zatvara jedan cent od prethodnog izlaza za
pet uzastopnih dana. Za faktor impulsa koji je iznad nule, bie neophodno da
se zena zatvori sa vie od jedan cent, tako da recimo estog dana, cena se
zatvara pola centi od prethodnog zatvaranja. Sada imamo plus faktor
impulsa to je ubrzanje za esti dan. Sedmog dana, da bi impuls ostao
pozitivan, cena se mora zatvoriti sa vie od jedan i po centi u odnosu na
prethodno zatvaranje. Ukoliko je zatvaranje sedmog dana bilo tano na jedan
i po cent u odnosu na prethodno zatvaranje, faktor impulsa e opet biti nula.
Sada pretpostavimo da se sledeeg dana BELLIES zatvara na samo jedan i
etvrt centi vie u odnosu na prethodno zatvaranje. Neemo imati usporenje,
niti minus faktor impulsa. Na Slici 5.1, svaka taka na krivoj, predstavlja
izlaznu cenu akcije ili robe. Primetimo da u periodu od Dana 1 pa sve do
Dana 9, svaki izlaz nije samo vii od prethodnog zatvaranja, ve je vie nego
prethodni izlaz za konstantno uzlaznu vrednost.

Slika 5.1
 Stoga, cena u periodu od Dana 1 do Dana 9 se ubrzava i ima plus faktor
impulsa. Preko Dana 10 do Dana 12, ne postoji ubrzanja ni usporenja jer
kriva postaje prava linija. Izlazna cena je jednaka za svaki od ovih dana,
stvarajui faktor impulsa za Dane 9 do Dana 12 sa vrednou nula.

U periodu preko Dana 13 do 20, cena se zatvara iznad u odnosu na

prethodno zatvaranje; ipak, svaki izlaz je manje rastojanje na gore u odnosu
na prethodno, a cena poinje da usporava dok je faktor impulsa minus.

TRENDOVSKI SISTEM TAKE RAVNOTEE

Sistem impulsa koristi ovaj koncept na jedinstven nain. Ovaj sistem e

zadovoljiti trgovce i brokere koji vie vole akciju. Uglavnom e biti tri ili etiri
trgovine nedeljno. To donosi mali ali konstantan profit i stoga e procenat
ispravnih trgovina biti veoma visok u odnosu na visokotehnike sisteme.

U okviru ovog sistema, koristimo samo bliske cene kako bismo izranali
faktor impulsa. Sistem nije pravi promenjivi sistem jer se profiti uzimaju na
cilju. Indikator koji govori da li trgovina treba da bude sa duge ili kratke
pozicije na tritu naziva se faktor impulsa.

Hajde sada da vidimo kako se rauna ovaj faktor impulsa. Faktor impulsa
je razlika izmeu izlazne cene danas i izlazne cene pre dva dana. Vano je
naglasiti da uvek prvo uzimamo dananje zatvaranje i oduzmamo od njega
zatvaranje od pre dva dana. Ovo znai da razlika moe biti ili "plus" ili
"minus".
 U ovom primeru, prvi faktor impulsa (momentum factor - MF) dobijen je
oduzimanjem 48.25 (Dan 1) od 50.25 (Dan 3). Drugi MF je dobijen
oduzimanjem Dana 2 od Dana 4. Trei je dobijen oduzimanjem Dana 3 od
Dana 5.

Hajde sada da pogledamo Dan 7. Oduzimamo 51.10 od 51.00 i dobijamo

minus .10 (-.10). Kad god oduzimamo vei broj od manjeg, koristimo znak
onog broja koji se oduzima. U ovom sluaju, to je znak veeg broja. Dana 9,
49.25 minus 51.00 daje razliku od -1.75.

Ispod je grafiki primer procedure:

Slika 5.2

Slika 5.3
Sada kada znamo da odredimo faktor impulsa na dnevnom nivou, u ovom
trenutku emo istai kompletan koncept procedure trgovanja a potom ii
korak po korak.

JEDNOSTAVNA PROCEDURA

(1) Uzmite dugu poziciju kod dananjeg zatvaranja onda kada je dananji
faktor impulsa vei od faktora impulsa jednog od prethodna dva dana.

(2) Uzmite kratku poziciju kod dananjeg zatvaranja onda kada je dananji
faktor impulsa manji od faktora impulsa jednog od prethodna dva dana.

(3) Uzmite profit na cilju. Ne vrite promenu.

(4) Izaite sa trita na stop-u. Ne vrite promenu.

(5) Kada ste van trita, da li na cilju ili na stop-u, ponovo uite na zatvaranju
u toku prve ili druge procedure.

Hajde opet da pogledamo na primer:

Uzeli smo kratku poziciju na zatvaranju Dana 5, jer je MF od +.85 bio manji
broj nego oba od dva prethodna faktora impulsa. Ukoliko jeMF Dana 5 manji
od samo jednog od dva prethodna MF-a, neemo imati signal. Mora biti nii
od oba prethodna dva MF-a kako bismo imali validan signal. Kada uzmemo
kratku poziciju, raunamo cilj na kom emo uzeti profit. Ali, pre nego to
dostignemo cilj, nastavimo priu o taki ulaza.

Hajde sada da se vratimo na Dan 5. Ukoliko ste pratili tekst do ovog

trenutka, imate jedno veliko pitanje. Videli ste primer i zapitali se, "Ako treba
da znam cenu na zatvaranju pre nego to mogu da odredim faktor impulsa,
kako u ui na trite sa kratke pozicije na taki zatvaranja od 51.10?". Ovo
je dobro pitanje. Odgovor je taj da moemo odrediti pre zatvaranja - zapravo
ak i pre ulaza Dana 5 - tano kolika e cena biti neophodna da se proizvede
faktor impulsa manji od 1.00. ovo nas dovodi do TRENDOVSKE TAKE
RAVNOTEE (TREND BALANCE POINT).

Kako emo oduzimati Dan 3 od Dana 5, kako bismo dobili faktor impulsa
za Dan 5, vrlo brzo moemo videti da e cena na zatvaranju od 51.25 Dana 5
dati MF of +1.00. Ukoliko taka zatvaranja manja od 51.25, MF e biti manji
od +1.00. Ukoliko je taka zatvaranja via od 51.25, znamo da e MF biti vii
od +1.00. Ukoliko je taka zatvaranja tano 51.25 MF danas e biti jednak
+1.00; stoga, 51.25 je veoma krucijalna taka. Ovu taku nazivamo
TRENDOVSKA TAKA RAVNOTEE (TREND BALANCE POINT - TBP). Ukoliko
smo na dugoj poziciji, TBP se definie kao:

Taka ispod koje se cena mora zatvoriti, kako bismo nau poziciju
promenili u kratku. Ukoliko smo na kratkoj poziciji na tritu, TBP se definie
kao:

Taka iznad koje se cena mora zatvoriti, kako bismo nau poziciju
promenili u dugu.

Ovde je ponovo na primer, sa TRENDOVSKOM TAKOM RAVNOTEE:

Dana 5, TBP je bila 51.25; stoga, imali smo kratku poziciju na taki
zatvaranja od 51.10. im se trite zatvori Dana 5, moemo raunati TBP za
sledei dan. Pitanje je, koliko visoko se moe zatvoriti trite sledeeg dana, i
ne proizvesti MF koji e biti vii od 1.00? Kako MF mora biti vii nego oba
prethodna faktora impulsa, oigledno jeda emo izabrati vii od dva
prethodna faktora impulsa. U ovom sluaju, u opciji su +1.00 i +.85. Vii od
ova dva je +1.00. Kako smo na kratkoj poziciji, biramo vii MF i dodajemo
ovaj broj taki zatvaranja Dana 4, te dobijamo TBP od 51.95, koji koristimo
Dana 6. Dana 6, naa prethodna dva faktora impulsa su +.85 i 0. Biramo vii
od ova dva broja, +.85, i dodajemo ovaj broj taki zatvaranja Dana 5, pri
emu dobijamo TBP od 51.95 koji se koristi Dana 7. Dana 7, gledamo dva
prethodna faktora impulsa a to su 0 i -.10. Vii od ova dva je 0; stoga,
dodajemo 0 taki zatvaranja Dana 6, i dobijamo TBP od 50.75 koji se koristi
Dana 8. Dana 8, vii od dva prethodna faktora impulsa je -.10. Dodajemo
-.10 taki zatvaranja Dana 7 i dobijamo TBP od 50.90 koji se koristi Dana 9.

Zapamtite, ukoliko dodajemo minus broj plus broju, odgovor je razlika

izmeu ta dva broja.

Sada pretpostavimo da smo uzeli profit na cilju u toku trgovine sa kratke

pozicije, Dana 10. Kako emo opet ui na trite na taki zatvaranja Dana 10
- sa kratke ili sa duge pozicije? Kako smo ve izraunali TBP od 48.75,
uzeemo dugu poziciju ukoliko je taka zatvaranja iznad 48.75, odnosno
kratku u sluaju da je taka zatvaranja ispod 48.75. Kad god je taka
zatvaranja tano jednaka TBP, nastavljamo da trgujemo u istom pravcu.

Primetimo da je -.25 vii broj nego dva prethodna faktora impulsa od -1.00 i
-1.75 (ukoliko radimo sa minus brojevima, to moe biti u poetku zbunjujue,
i treba misliti na sledei nain; -25 je via temperatura od -100ili -175

Sada kada smo na dugoj poziciji, kad je re o TRENDOVSKOJ TAKI

RAVNOTEE, pitanje je, koja taka zatvaranja e proizvesti MF nii nego dva
prethodna faktora impulsa? Sada uzimamo nii od dva prethodna faktora
impulsa i dodajemo ovaj broj taki zatvaranja od pre dva dana kako bismo
dobili TBP za sledei dan.

Dana 11, dva prethodna faktora impulsa su -1.75 i -.25. Nii od ova dva je
-1.75; stoga, dodajemo -1.75 na 49.25 i dobijamo TBP od 47.50. Tako, na
kraju trgovanja Dana 10, tnamo da emo Dana 11 zadrati nau dugu
poziciju, osim ako je taka zatvaranja tog dana nia od 47.50, kada prelazimo
na kratku poziciju.

Sada, hajde da vidimo proceduru za dobijanje TRENDOVSKE TAKE

RAVNOTEE:

(1) Kako bismo dobili TBP za sutra, u sluaju duge pozicije, biramo nii od
dva prethodna faktora impulsa i dodajemo ovaj broj jueranjoj taki
zatvaranja.

(2) Kako bismo dobili TBP za sutra, u sluaju kratke pozicije, biramo vii od
dva prethodna faktora impulsa i dodajemo ovaj broj jueranjoj taki
zatvaranja.

Napomena: dva prethodna faktora impulsa su MF za danas i MF za jue.

Kada se ovako iznese, vidi se da je re o jednostavnoj proceduri.

 zapamtite, kada dodajemo minus broj plus broju, uzimamo razliku i
koristimo znak veeg broja. Na primer, ukoliko dodamo MF od -1.75 na cenu
zatvaranja od 49.25, na odgovor e biti 47.50.

ZATITNI STOP

U ovom trenutku, znamo kada da uemo, a kada da izaemo sa trita.

Kako ulazimo na taki zatvaranja, potreban nam je zatitni stop, za sledei
dan, u sluaju ekstremnog pomeranja i u sluaju da se cena ponaa
nepovoljno za nas. Na stop takoe mora biti povezan sa konceptom impulsa
na kom se sistem i bazira.

Stop za ovaj sistem jeste funkcija Pravog raspona (TR) i Prosene cene ( ).
Jednaina za stop je plus ili minus TR. Ukoliko smo na dugoj poziciji,
jednaina je - TR. Ukoliko smo na kratkoj poziciji, jednaina je + TR.
je jednostana prosena vrednost cene na vrhu, dnu i pri zatvaranju. Dobija se
dodavanjem vrha, dna i take zatvaranja te deljenjem sa tri.

Pravi raspon, TR, je isti jednodnevni Pravi raspon korien u drugim

sistemima u ovoj knjizi. Ukratko, to je najvea od sledee tri opcije:

(1) Rastojanje izmeu vrha i dna postignuto u toku jednog dana.

(2) Rastojanje izmeu dananjeg vrha i jueranje take zatvaranja, ili

(3) Rastojanje izmeu dananjeg dna i jueranjeg zatvaranja.

Hajde da pogledamo jedan primer. Pretpostavimo da su sledee cene za

poslednja dva dana trgovine:

Vrh Dno Izlaz

Dan 1 50.00 49.00 49.10

Dan 2 (danas) 50.20 49.40 49.90

Vrh do dna = .80

Prethodni izlaz do dananjeg vrha = 1.10

Prethodni izlaz do dananjeg dna = .30

Pravi raspon = 1.10

= 50.20 + 49.40 + 49.90 = 149.50 + 3 = 49.83

Ukoliko je pozicija duga, stop je - TR.
49.83 - 1.10 = 48.73

Ukoliko je pozicija kratka, stop je + TR.

49.83 + 1.10 = 50.93

Stop se rauna nakon to se trite zatvori, koristi se najskoriji vrh, dno i

cena po zatvaranju, i tada je spreman za korienje sledeeg dana.

CILJ

Cilj ovog sistema je funkcija Prosene cene, i ekstremne cene postignute

u toku datog dana. Ukoliko imamo dugu poziciju, jednaina za Cilj je 2 - L.
Ukoliko imamo kratku poziciju, jednaina za Cilj je 2 - H. Na primer,
pretpostavimo da su sledee cene za dva poslednja dana trgovine:

Vrh Dno Izlaz

Dan 1 50.00 49.00 49.10

Dan 2 (danas) 50.20 49.40 49.90

U gornjem primeru, ukoliko imamo dugu poziciju, cilj Dana 3 bi bio:

= 49.83

T=2 -L

= 2 x 49.83 - 49.40

=99.66 - 49.40

= 50.26

Ukoliko smo na kratkoj poziciji, cilj Dana 3 bi bio:

T=2 -H

= 2 x 49.83 - 50.20

= 99.66 - 50.20

49.46

Cilj se rauna nakon to se trite zatvori, uz upotrebu najskorijeg vrha,

dna i cene na zatvaranju, a potom se koristi za naredni dan.
 Uvek stavljamo Cilj, Stop i Trendovsku taku ravnotee (TBP) na liniju na
radni list, za sledei dan, jer se oni upravo za sledei dan primenjuju.

Da rezimiramo, na poziciju se ulazi samo na zatvaranju u skladu sa

faktorom impulsa. Sa pozicije se izlazi na cilju, ali se ona ne menja. Ukoliko
se sa pozicije izae tokom dana na cilju, pozicija se REINSTATED na
zatvaranju kao to je naznaeno TRENDOVSKOM TAKOM RAVNOTEE. TBP
takoe odreuje da li postojea pozicija treba da se zadri ili promeni na
zatvaranju. Ukoliko je pozicija zaustavljena pomou stop-a tokom dana, ne
dolazi do promene na stop-u. Pozicija se REINSTATED na zatvaranju u skladu
sa TRENDOVSKOM TAKOM RAVNOTEE.

Slede definicije i pravila TRENDOVSKOG SISTEMA TAKE RAVNOTEE

DEFINICIJE - TRENDOVSKI SISTEM TAKE RAVNOTEE

TR - PRAVI RASPON: najvea vrednost od:

(1) Rastojanja izmeu dananjeg vrha i dna

(2) Rastojanje izmeu dananjeg vrha i jueranjeg izlaza, ili
(3) Rastojanje izmeu dananjeg dna i jueranjeg izlaza.

MF - FAKTOR IMPULSA

Dananji izlaz minus izlaz od prekjuce.

Dananji vrh, dno i izlaz, sabrani i podeljeni sa 3.

TBP - TRENDOVSKA TAKA RANVOTEE

(1) Kod duge pozicije, cena ispod koje mora biti izlaz da bi se prelo na kratku
poziciju
(2) Kod kratke pozicije, cena iznad koje mora biti izlaz da bi se prelo na dugu
poziciju

STOP - STOP (Bez promene)

(1) Kod duge pozicije, stop je minus Pravi raspon

(2) Kod kratke pozicije, stop je plus Pravi raspon

CILJ - CILJ (Samo izlaz - Bez promene)

(1) Kod duge pozicije, cilj je 2 -L

(2) Kod kratke pozicije, cilj je 2 -H

PRAVILA - TRENDOVSKI SISTEM TAKE RAVNOTEE

POETNI ULAZ:

(1) Ui sa duge pozicije na izlazu, kada je izlaz iznad Trendovske take

ravnotee
(2) Ui sa kratke pozicije na izlazu, kada je izlaz ispod Trendovske take
ravnotee

ULAZ PROMENE (ukoliko Cilj ili Stop nisu dotaknuti)

(1) Promeniti na zatvaranju iz kratke u dugu poziciju, kada je izlaz iznad

Trendovske take ravnotee
(2) Promeniti na zatvaranju iz duge u kratku poziciju, kada je izlaz ispod
Trendovske take ravnotee

IZLAZ

(1) Izlazna pozicija na Cilju, Ne praviti promenu

(2) Izlazna pozicija na Stop-u, Ne praviti promenu

PONOVNI ULAZ

(1) Ponovni ulaz na zatvaranju pod uticajem je Trendovske take ravnotee

nakon izlaza na Stop-u ili Cilju.

ODREIVANJE TRENDOVSKE TAKE RAVNOTEE ZA SUTRA

(1) Kod duge pozicije izabrati nii od dva prethodna faktora impulsa i dodati
taj broj jueranjem izlazu
(2) Kod kratke pozicije, izabrati vii od dva prethodna faktora impulsa i dodati
taj broj jueranjem izlazu.

Jo jedna opcija za trgovanje sistemom jeste REINSTATE poziciju na ulazu

sledeeg dana pre nego na izlazu prethodnog dana. Iako sam dobio bolje
ukupne rezultate trgovanjem ovog istema REINSTATING pozicije na
zatvaranju, pojedini trgovci vie vole da eliminiu svaki rizik pozicije preko
noi, i dobiju smanjeni profit preko dana, REINSTATIN na ulazu. Ukoliko vas
ova opcija ini sigurnijim, prilagodite sistem da odgovara vaim zahtevima.
Preporuio bih korienje ove opcije onog dana kada je traeni FDA ili neki
drugi vei izvetaj izdat, a tie se robe koju pratite.

Hajde sada da pogledamo na neobine strane ovog sistema. U poreenju

sa stop-om, cilj je realtivno blizu. Ovo je suprotno u odnosu na veinu
sistema koji imaju blizu postavljen stop i dugaak cilj. Ovaj koncept je
verovatno u suprotnosti sa svime na ta ste nailazili, a ipak kada razmislize,
ovaj koncept postaje veoma interesantan. Prvo, faktor impulsa zadrava
trgovca na tritu u pravcu impulsa, tako da imate odreenu ivicu u pravcu u
kom trgujete; stoga, anse da dostignete relativno blizu postavljen cilj pre
nego regujete na dui stop, u korist su trgovca. Trendovska taka ravnotee
se takoe ponaa kao stop. Ukoliko trgovina ne ide u vaem pravcu, pozicija
e se najee promeniti na izlazu u skladu sa TBP-om daleko pre nego to je
dostignut stop. Veina trgovaca je doivelo neprijatnosti korienja bliskih
stop-ova, i kontinualnog zaustavljanja. Onda su shvatili da svi ovi mali gubici
esto progutaju - a ponekadi prevaziu - povremeni veliki dobitak. Nije
neobino da ovaj sistem pokae izmeu 70% i 80% profitabilnih trgovina.

Znam za trgovce koji nikad ne mogu da budu istrajni i prate dobar sistem
jer imaju kompulsivnu potrebu za akcijom. Poznajem i druge koji vole dugo
da stagniraju i budu bezbedni, pre nego da prave novac. Tako da, ako imate
metod koji donosi profit na duge staze, i ako se on pokazao kao vama
pogodan metod, drite ga se. Ali, u meuvremenu, ukoliko vam je potrebna
akcija i ne pokuavate da upropastite svaku vau trgovinu, ovaj mali sistem
moe da vam pomogne na vie naina.

Trgovac ne mora da se preterano brine o tome koliko drugih koristi ovaj

sistem. Veinu vremena cena e dostii cilj. Ako postoji veliki broj naredbi, u
tom trenutku trite realizuje ove stop-ove, sve to se desi bie u korist
trgovca.

Stop se retko dostie; ipak, da bi se osiguralo da se broj stop naredbi ne

gomila na jednoj ceni, trgovac moe koristiti konstantan MULTIPLIER izmeu .
90 i 1.00 Pravog raspona i iskoristiti tu novu vrednost za Pravi raspon pri
raunanju Stop-a.

Dole je prikazan primer radnog lista sistema marta 1978. Plywood.

 OBJANJENJE RADNOG LISTA

19/8/77 Uzeli smo kratku poziciju na izlazu od 210.80, jer je izlaz ispod TBP-
a od 217.20.

22/8/77 Cilj od 208.54 nije postignut, i izlaz je ispod TBP-a od 214.5,

zadravamo poziciju.

23/8/77 Uzimamo dobitak na cilju od 208.00, i REINST kratku poziciju na

izlazu jer je izlaz ispod TBP-a od 209.80.

24/8/77 Uzimamo dobitak na cilju od 200.50 i REIN kratku poziciju na

izlazu, koji je i dalje ispod TBP-a.

25/8/77 Uzimamo dobitak na cilju od 197.80. Izlaz je na 196.39 i iznad TBP-

a, tako da uzimamo dugu poziciju na izlazu.

26/8/77 Uzimamo dobitak na cilju od 200.86 (200.90) i REI dugu poziciju na

izlazu, koji je iznad TBP-a

29/8/77 Uzimamo dobitak na cilju od 202.66 (202.70) i ponovo REN dugu

poziciju na izlazu. Da bismo prekinuli monotoniju, preskaemo dalje do
izgubljene trgovine ...

1/9/77 Idemo na kratku poziciju na izlazu od 202.30, koji je ispod TBP-a

2/9/77 Nije dotaknut ni cilj ni stop, tako da ostajemo na kratkoj poziciji kako
je odreeno izlazom, koji je ispod TBP-a.

6/9/77 Ponovo, ni cilj ni stop nisu postignuti; ipak, menjamo poziciju u

Dugu, na izlazu od 205.50, koji je sada iznad TBP-a.

7/9/77 Na cilj od 208.50 je dostignut i ponovo smo u dobitnoj koloni. Duga

pozicija se REIN na izlazu od 208.50.
 DEO VI

INDEKS RELATIVNE SNAGE

INDEKS RELATIVNE SNAGE (RELATIVNE STRENGTH INDEX, RSI) je alat koji

moe dodati novu dimenziju interpretaciji grafikona, kada je re o dnevnom
grafikonu.

VRHOVI i DNA se pojavljuju kada RSI ide iznad 70 ili padne ispod 30.

FORMACIJE GRAFIKONA koje se esto grafiki pojavljuju na RSI-u, mogu da se

ne pojave na dnevnom grafikonu.

PROMENE GUBITAKA iznad 70 i ispod 30 na RSI skali, jesu jaki indikatori

promena na tritu.

PODRKA i OTPOR esto se jasno pojavljuju na RSI-u pre nego postanu vidljivi
na grafikonu.

DIVERGENCIJA izmeu RSI-a i ponaanja cene na grafikonu, jak je indikator

da e se desiti promene na tritu.

Pre jednaine za raunanje RSI-a, pogledajmo koncept impulsa na kom se

bazira RSI.

Koncept oscilatora impulsa

Jedan od najkorisnijih alata koji koristi veliki broj tehniara jeste oscilator
impulsa. On meri brzinu direkcionog pomeranja cene. Kada se cena pomera
na gore veoma brzo, u nekom trenutku se smatra da je "overbought" (previe
skupa); kada se pomera na dole veoma brzo, u nekom trenutku se smatra
"oversold" (previe jeftina). U bilo kom od ta dva sluaja, reakcija ili promena
su neminovne. Oscilator impulsa je direktno proporcionalan brzini pomeranja.
Rastojanje preeno na gore ili na dole od strane oscilatora momenta je
proporcionalno veliini pokreta.

Oscilator impulsa se obino prikazuje jednom linijom na grafikonu

nacrtanom u dve dimenzije. Y osa (vertikala) predstavlja veliinu odnosno
rastojanje pomeranja; X osa (horizontalna) predstavlja vreme. Oscilator
impulsa nacrtan na ovaj nain karakterie cinjenica da se on pomera veoma
brzo na takama promene trita i usporava kako trite nastavlja svoje
direkciono pomeranje.
 Pretpostavimo da koristimo cenu na zatvaranju da izraunamo oscilator a
cena se pomera na gore na dnevnom nivou, za tano isto rastojanje od izlaza
do izlaza. U nekom trenutku, oscilator poinje da opada i postaje horizontalna
linija. Kada se to desi, ukoliko cena poinje da se izravnava, oscilator e
poeti da opada.
Pogledajmo ovaj koncept pomou jednostavnog oscilatora izraenog u
smislu cene danas minus cena "x" broja dana ranije. U ovom primeru,
koristiemo cenu danas minus cenu deset dana ranije. Oscilator se meri od
nulte linije. Ukoliko je cena deset dana ranije bila via nego cena danas,
oscilator e biti minus; suprotno, ukoliko je cena danas bila via nego cena
deset dana ranije, oscilator e biti plus.

Najlaki nain da se ilustruje interakcija zmeu pomeranja cene i

pomeranja oscilatora jeste uzimanje ravnog odnosa linija-cena i postavljanje
taaka oscilatora na osnovu ovog odnosa.

Na Slici 6.1, poinjemo Dana 10 kada je cena na izlazu 48.50. Cena deset
dana ranije, Dana 1, bila je 50.75. Korienjem desetodnevnog oscilatora,
uzimamo dananju cenu od 48.59, oduzimamo cenu deset dana ranije,
50.75 a rezultat od -2.25 jeste vrednost oscilatora. Ova vrednost oscilatora
od -2.25 nalazi se ispod nulte linije.

Praenjem ove procedure za ceo dan, razvijamo krivu oscilatora.

Slika 6.1

Kriva oscilatora razvijena u ovoj hipotetikoj situaciji veoma je

interesantna. Kako se cena pomera na dole za istu vrednost svaki dan od
Dana 10 do 14, kriva oscilatora je horizontalna linija. Dana 15, cena se
okree na gore za 25 poena, a oscilator ide na gore za 50 poena. Oscilator
raste dva puta bre nego cena. Oscilator nastavlja svoje pomeranje do Dana
23, kada njegova vrednost postaje konstantna iako cena natavlja da se
pomera na gore istom brzinom.

Dana 29, deava se jo jedna interesantna stvar. Cena dolazi na 51.00, ali
oscilator poinje da ide na dole. Ukoliko cena nastavlja da se pomera
horizontalno, oscilator e nastaviti da opada sve do desetog dana, kada e i
oscilator i cena da se pomeraju horizontalno.

Obratite panju na krivu oscilatora i krivu cene. Oscilator je jedan korak

ispred cene; razlog za to jeste da oscilator meri razmer promene pomeranja
cene. Izmeu Dana 14 i 23, oscilator pokazuje da je razmer promene cene
veoma brz, jer se pravac cene pomera od dole na gore. Onda kada je cena
deset dana ranije pala na dole i poela da ide na gore, razmer promene
usporava jer je veliina promene merena samo u jednom pravcu.

Oscilator moe biti odlian tehniki alat za trgovca koji razume njegove
karakteristike; ipak, postoji tri problema povezani sa razvojem smislenog
oscilatora.

Prvi problem je nravnomerno kretanje u okviru konfiguracije oscilatora.

Kao primer toga, pri korienju oscilatora deset dana, pretpostavimo da je
deset dana ranije cena pomerila granicu na dole u odnosu na prethodni dan.
Sada, pretpostavimo danas, cena zavrava isto kao jue. Kada oduzmemo
cenu od pre desed dana od cene danas, dobijamo veliku vrednost oscilatora
danas. Kako bismo prevazili ovaj problem, mora postojati neki nain da
ublaimo ekstremne take koriene da se izrauna oscilator.

Drugi problem jeste skala koja se koristi na Y osi. Drugim reima, koliko je
visok vrh i koliko je nisko dno? Skala e se menjati u skladu sa svakom robom
koja se koristi. Da bismo prevazili ovaj problem, moramo imati neki
zajedniki imenilac koji emo primeniti na svu robu, tako da je aplituda
oscilatora relativna i smislena.

Trei problem jeste potreba da se poseduje i odrava ogromna koliina

informacija. Ovo je najmanji od tri problema; ipak, on moe postati pravi
teret za trgovca koji prati nekoliko vrsta robe, sa oscilatorskom tehnikom.

Jednaina Indeksa relativne snage

Jednaina za Indeks relativne snage, RSI je sledea jednaina:

RSI = 100 - [100/(1+RS)]

 RS = prosena vrednost gornjih izlaza za 14 dana/prosena vrednost donjih
izlaza za 14 dana

Za prvo raunanje Indeksa relativne snage, RSI, potrebne su nam cene na

zatvaranju za prethodnih 14 dana. Nakon toga, potrebni su nam samo podaci
prethodnog dana. Poetni RSI se rauna na sledei nain:

(1) Dobijamo zbir gornjih izlaza za prethodnih 14 dana, i delimo zbir sa 14.
Ovo je prosena vrednost gornjih izlaza.

(2) Dobijamo zbir donjih izlaza za prethodnih 14 dana i delimo zbir sa 14. Ovo
je prosena vrednost donjih izlaza.

(3) Delimo prosenu vrednost gornjih izlaza sa prosenom vrednou donjih

izlaza. Ovo je Relativna snaga (Relative strength, RS).

(4) Dodajemo 1.00 na RS.

(5) Delimo rezultat dobijen u Koraku 4 na 100.

(6) Oduzimamo rezultat dobijen u Koraku 5 od 100. To je prvi RSI.

Od ove take na dalje, neophodno je samo upotrebiti prethodnu prosenu

vrednost gornjeg izlaza i prethodnu prosenu vrednost donjeg izlaza za
jednainu sedeeg RSI-a. Ova procedura izgleda ovako:

(1) Kako bismo dobili sledeu prosenu vrednost gornjeg izlaza: Mnoimo
prethodnu prosenu vrednost gornjeg izlaza sa 13, dodajemo ovu sumu
dananjem gornjem izlazu (ako ga ima) i delimo sumu sa 14.

(2) Kako bismo dobili sledeu prosenu vrednost donjeg izlaza: Mnoimo
prethodnu prosenu vrednost donjeg izlaza sa 13, dodajemo ovu sumu
dananjem donjem izlazu (ako ga ima) i delimo sumu sa 14.

Koraci (3), (4), (5) i (6) su isti za poetni RSI.

Jednostavan nain da se prati RSI na dnevnom nivou jeste da se koristi radni

list od 10 kolona, Slika 6.2

Kolona #1 je datum

Kolona #2 je izlazna cena za taj dan

Kolona #3 je vrednost cene zatvorene gore u odnosu na prethodni dan (na

primer, Dana 2, cena se zatvorila na gore 2.00 od Dana 1. Ulaz se navodi u
Koloni #3 samo ako je cena zatvorena gore u odnosu na prethodni dan).
Kolona #4 je vrednost cene zatvorene dole u odnosu na prethodni dan (na
primer, Dana 8, cena se zatvorila na dole 1.57 od Dana 7. Ulaz se navodi u
Koloni #4 samo ako je cena zatvorena dole u odnosu na prethodni dan).

Kolona #5 je vrednost prosenog gornjeg izlaza (Dana 15, imamo potrebne

informacije da ponemo sa raunanjem RSI-a. Dodajemo sve vrednosti u
Kolonu #3, i dobijamo zbir od 11.80. Potom delimo sumu sa 14 kako bismo
dobili proseni gornji izlaz za etrnaestodnevni period. Ova vrednost je .84 i
ona je u Koloni #5).
Kolona #6 je vrednost prosenog dpnjeg izlaza. (Sabiramo donje izlaze u
Koloni #4 i dobijamo 4.10. Delimo ovaj broj sa 14 i dobijamo proseni donji
izlaz te stavljamo tu vrednost od .29 u Kolonu #6).

Kolona #7 jeste rezultat deljenja broja u Koloni #5 brojem u Koloni #6 (.84

+ .29 = 2.90)

Kolona #8 je rezultat dodavanja 1.00 broju u Koloni #7 (2.90 + 1.00 = 3.90)

Kolona #9 je rezultat deljenja 100 brojem u Koloni #8. (100 / 3.90 = 25.64)

Kolona #10 jeste vrednost Indeksa relativne snage i dobija se oduzimanjem

broja iz Kolone #9 od 100. (100 - 25.64 = 74.36)

Dana 16 i dalje, vie se ne bavimo podacima od prethodnih 14 dana. RSI je

izraunat samo pomou prosene vrednosti prethodnog dana kad je re o
gornjem i donjem izlazu. Procedura za dobijanje prosenih vrednosti gornjeg i
donjeg izlaza je sledea:

Dana 16, uzimamo prethodne prosene vrednosti gornjeg izlaza u Koloni #5

od .84 i mnoimo sa 13. Dodajemo ovo gornjem izlazu za taj dan (u Koloni
#3) i delimo sumu sa 14

.84 x 13 = 10.92
+ .07
10.99 + 14 = .79

Rezultat .79 je sada nova prosena vrednost gornjeg izlaza i nalazi se u

Koloni #5.

Kako se cena Dana 16 zatvorila gore, vrednost prosenog donjeg izlaza

mora se smanjiti u odnosu na proseke za 14 dana. Ipak, procedura je ista.
Uzimamo proseni donji izlaz iz Kolone #6, koji je .29 i mnoimo ga sa 13.
Kako je donji izlaz Dana 16 bio nula, ne postoji nita dalje da se dodaje. Sada
delimo zbir sa 14.

.29 x 13 = 3.77
+0
 3.77 / 14 = .27

Kolone #7 do #10 su ispunjene kako je prethodno objanjeno. Sada kada

znamo kako da dobijemo RSI za svaki dan, hajde da se kratko osvrnemo na
specifinosti RSI-a kada je re o tri problema karakteristina za veinu
oscilatora:

(1) Netana pomeranja su eliminisana tehnikom prosenih vrednosti. Ipak,

RSI odgovara pomeranju cena jer poveanje prosenog gornjeg izlaza dovodi
do smanjenja prosenog donjeg izlaza i obrnuto.

(2) Pitanje "koliko je visok vrh, a koliko je nisko dno" dobilo je svoj odgovor jer
RSi vrednost mora uvek biti izmeu 0 i 100. Stoga, dnevni impuls bilo kog
broja roba moe se meriti na istoj skali kako bi se napravilo poreenje jednih
sa drugima, te prethodnih vrhova i dna, u okviru iste robe. Najaktivnije
vrste robe su one kod kojih RSI pokazuje najvee vrednosti vertikalnog
pomeranja - bilo gore ili dole.

(3) Problem praenja prethodnih podataka je takoe reen. Nakon raunanja

poetnog RSI-a, potrebni su sami podaci od prethodnog dana za sledee
raunice.

Uenje upotrebe ovog indeksa je slino uenju itanja grafikona. to se vie

analizira interakcija izmeu pomeranja na grafikonu i RSI-a, RSI postaje
jasniji. Ukoliko se pravilno koristi, RSI moe biti veoma vredan alat pri
interpretaciji pomeranja na grafikonu. Sada pogledajmo razliite stvari koje
nam govori ovaj indeks; prvo, sam Indeks pokazuje:

(1) Vrhove i Dna: oni se vide kada Indeks ide iznad 70 i ispod 30. Indeks e
obino imati vrh ili dno pre stvarnog vrha i dna na tritu, to govori o tome
da je promena ili neka reakcija neminovna.

(2) Formacija grafikona: Indeks daje grafike formacije grafikona koje ne

moraju biti vidljive na odgovarajuem linijskom grafikonu. Na primer, "glava i
ramena" tip vrhova i dna, zastavice ili trouglovi, esto se pojavljuju na
Indeksu da ukau na proboje, te take kupovine i prodaje.

(3) Promene neuspeha: Promene neuspeha iznad 70 ili ispod 30 su veoma

jaki indikatori promene trita (videti Sliku 6.3 i Sliku 6.4)

Slika 6.3
Slika 6.4

Dalje, Indeks, u skladu sa linijskim grafikonom, ima ove interakcije:

(4) Podrka i otpor: Oblasti podrke i otpora esto se pojavljuju jasno na

Indeksu pre nego to ponu da budu vidljivi na linijskom grafikonu. Zapravo,
linije podrke i otpora crtane pomou taaka Indeksa, esto su analogne
trendovskim linijama crtanim pomou taaka linijskog grafikona.

(5) Divergencija: Divergencija izmeu aktivnosti cene i RSI-a veoma je jak

indikator promene na tritu. Divergencija se deava kada se RSI poveava a
pomeranje cene je ravno ili rastee. Suprotno, divergencija se deava kada
RSI opada a pomeranje cene je ravno ili opadajue. (imajmo u vidu da je na
junskom grafikonu "Silver"-a, Slika 6.5., bilo divergencije izmeu linijskog
grafikona i RSI-a na svakoj glavnoj taki promene)

Ispitajmo sada linijski grafikon "Chicago Sliver"-a iz juna 1978. godine.

(1) Vrhovi i dna: glavno dno 15. avgusta postignuto je sa vrednou RSI-a
ispod 30. Tokom sledeih nekoliko dana, promena je indikovana
divergencijom izmeu RSI-a i aktivnosti cene. Glavnom vrhu 9. novembra
prethodio je RSI iznad 70. Vrhu napravljenom 24. januara prethodio je RSI
manji od 70. Ovo bi znailo da je ovaj vrh manje bitan od prethodnog i da se
ili formira vii vrh ili je dugoroni uzlazni trend u polakom jenjavanju.

(2) Formacija grafikona: zastavica formirana na RSI liniji tokom oktobra nije
evidentna na linijskom grafikonu. Proboj ovog trougla govori o pokretu u
pravcu proboja. Dugorona zastavica postoji sa velikim brojem dodatnih
taaka na RSI liniji. Proboj ovog trougla mora biti indikator sledeeg
dugoronog trenda.
(3) Promene neuspeha: Promene neuspeha nastale pomou ovog Indeksa su
najznaajnije nakon vrha RSI-a u oblasti od 70 ili dna u oblasti od 30.
Primetimo da kada je RSI dostigao 70, momentalna promena na dole bila je
58. Nije neobino da sledea promena bude sainjena od nekoliko manjih
promena dok god nisu probijeni vrh i dno glavne promene. Kada je probijena
taka od 58, zavrena je promena neuspeha. Dana 15. avgusta, dno je
iznosilo 41 na RSI skali. Nakon nekoliko manjih promena na dole, ova taka je
probijena na gornjoj strani 26. avgusta.

(4) Podrka i otpor: Linije trenda na linijskom grafikonu esto se pojavljuju

kao linije podrke na RSI-u. Primetimo da linije podrke tokom oktobra i
novembra mogu da se iskoriste kako bi potvrdile trendovske linije nacrtane
na grafikonu. U zavisnosti od toga ko crta trendovske linije, probijanje
trendovske linije moglo je da se desi 4. novembra; ipak, ovo nije potvreno
na liniji podrke nacrtanoj na RSI-u.

(5) Divergencija: Iako se divergencija ne deava na svakoj taki promene,

ona se deava na najznaajnijim takama promene. Kada divergencija pone
da se pojavljuje nakon dobrog direkcionog pomeranja, to je veoma snaan
indikator da je taka
promene blizu. Divergencija je jednostruka indikaciona karakteristika RSI-a.
Primetimo da je vrh napravljen 9. novembra bio predvien od strane
vrednosti RSI-a iznad70, i divergencije. Potvreno je promenama neuspeha,
probojem formacije zastavice i probojem linije podrke.

Indeks relativne snage, korien u konjukciji sa linijskim grafikonom, moe

dati novu dimenziju interpretacije itaa grafikona. Ne postoji samo jedan
alat, metod ili sistem koji daje tane odgovore 100% vremena. Uspean
trgovac koristi nekoliko razliitih sredstava kako bi doneo odluku. esto je
problem u odabiru dve ili tri stvari najpogodnije za samog trgovca. U tom
kontekstu, RSI moe biti znaajna informacija u procesu donoenja odluka.
 DEO VII

TRENDOVSKI SISTEM REAKCIJE

Trendosvki sistem reakcije je upravo ono to mu govori ime - to je i

antirentovski i trendovski sistem. Normalni nain operisanja jeste NAIN
REAKCIJE (REACTION MODE), tj. antitrend. Kod NAINA REAKCIJE, profitiramo
od slabosti i prodajemo kod snanih taaka. Anitrendovski sistem menja se
na svakoj kupovnoj taki i veini prodajnih taaka. TRENDOVSKI NAIN
sistema se ne menja, ali izlazi sa trita na stop-u.

Sistemi omoguuju mnogo akcije. Ovaj sistem profitira na tritima na

kojim veina sistema trpi gubitke; odnosno, na onim tritima koja imaju
periode nedirekcionog kretanja i novih vrhova i dna. Ova trita se pojavljuju
na niem kraju skale Indeksa direkcionog pomeranja.

Ovaj sistem pravi novac na nedirekcionim tritima; ipak, kada trite

iznenada postane direkciono i pone brzo da se pomera, automatski e ui u
trendovski nain i slediti ga. Kada trend opadne, sistem se vraa u
antitrendovski, odnosno NAIN REAKCIJE.

Pre nego to se okrenemo na pravila trgovine, pogledajmo geometriju

sistema, kako bismo razumeli koncept na kom se baziraju take akcije cene.
Vrh, dno i take izlaza za svaki dan stvaraju ETIRI TAKE AKCIJE CENE
(FOUR PRICE ACTION POINTS). Ove take su dobre samo za sledei dan. One
se baziraju na prosenim vrednostima taaka cene vrha, dna i izlaza, za dan
kada je kreirana

= (H+L+C)/3

Ove etiri take su:

(1) B1 (taka kupovine/buy point) = 2 - H

(2) S1 (taka prodaje/selling point) = 2 - L
(3) HBOP (taka vrha proboja/high break out point) = 2 - 2L + H
(4) LBOP (taka dna proboja/low break out point) = 2 - 2H + L

Geometrija ovih taaka je prikazana dijagramom na Slici 7.1

Sve take su stvorene sa tri rastojanja D1, D2 i D3.

(1) D1 je rastojanje od do cene na vrhu, datog dana. TAKA KUPOVINE B1

dobija se pomeranjem D1 kroz luk od 180 ispod .
(2) D2 je rastojanje izmeu i cene na dnu, datog dana. TAKA PRODAJE, S1,
dobija se pomeranjem D2 kroz luk od 180 iznad .
(3) D3 je rastojanje izmeu vrha i dna, datog dana. TAKA VRHA PROBOJA,
HBOP jeste rastojanje D3 plus D2 iznad .

TAKA DNA PROBOJA, LBOP, jeste rastojanje D3 plus D1 ispod . je osnova

za naszajanje jednaine svake od ove etiri take koje su prikazane na Slici
7.1.

Pre nego to ponemo da priamo o tome kada zauzeti poziciju,

pogledajmo na akciju cene u vezi sa ove etiri take. Rekli smo da je
normalan nain operacije za Trendovski sistem reakcije, nain REAKCIJE.
Takoe smo rekli da su te take stvorene jednog dana dobre samo za sledei
dan. Nalazimo se u normalnom nainu REAKCIJE onda kada cene za sledei
dan ostaju u granicama HBOP-a i LBOP-a. U ovom nainu, kupujemo na taki
B1, a prodajemo na S1.

Slika 7.1

Ukoliko cena za sledei dan mora da ide kroz HBOP i LBOP, sistem je
automatski u TRENDOVSKOM nainu. Jednom kada se nae u ovom sistemu,
stop postaje najudaljenija taka od prethodna dva dana (ukoliko cena ide
kroz HBOP, stop je najnie dno napravljeno za prethodna dva dana, Ukoliko
cena ide kroz LBOP, stop je najvii vrh napravljen za prethodna dva dana.)
Pratimo cenuj u pravcu proboja sa stop-om. Kada cena reaguje dovoljno
nakon proboja i time aktivira stop, izlazimo sa trita na stop-u. Potom idemo
nazad u nain REAKCIJE i ostajemo tu dok se ne desi novi proboj.

Ovaj sistem se bazira na onome to deluje kao specifinost koja se

ponavlja kad je re o nasuminom pomeranju cene. Ovo je tri-dana-gore-dva-
dana-dole fenomen. Ovaj fenomen je prisutan nedirekcionim tritima ili
sporijim trendovskim tritima. Iz nekog razloga, nasumina pomeranja cene
se sporije poveavaju nego to opadaju. Ovo je indikativno za veinu akcija
promene cene; silazna pomeranja su ozbiljnija i traju krae od uzlaznih.
esto dobro direkciono pomeranje poinje sa znaajnim poveanjem u
rasponu prvog dana pokreta. Kada se ovo deava, take proboja bie
premaene i sistem e ui u TRENDOVSKI nain, te pratiti pokret sve dok se
ne desi prva reakcija - do kog vremen e sistem automatski da se vrati u
nain REAKCIJE.

Sada se vratimo pitanju KADA ui na trite. Posmatraemo akciju cene za

poslednje dve ili tri nedelje i izabrati znaajno najnie cene (Slika 7.2)

Slika 7.2

Stavljamo "B" ispod dana.

Stavljamo "O" ispod sledeeg dana.
Stavljamo "S" ispod narednog dana.

Dobijamo niz od "B", "O", "S", "B", "O", "S", "B", "O", "S". (Ovo predstavlja
devet dana niza) Nastavljamo da dodeljujemo slova svim danima ovog niza
sve dok ne stignemo do danas.
Ukoliko je trite u trendu opadanja, biramo znaajno najviu cenu za
poslednje dve ili tri nedelje, i oznaavamo taku vrha sa "S". Sledei dan niza
e biti "B", a naredni "O", itd.

Alternativni metod za poinjanje "B", "O", "S" sekvence bio bi na FAZNOJ

promeni ili potvrdi (nakon proboja) koju emo kasnije objasniti.

Slede osnovni principi za trgovanje u TRENDOVSKOM SISTEMU REAKCIJE.

Za trgovinu u REAKCIONOM nainu:

(1) Take proboja, HBOP i LBOP, su take stop-a i promene za otvaranje
pozicija u Reakcionom nainu. To su i ulazne take za nove pozicije. Bilo koja
pozicija inicirana na HBOP ili LBOP uzima se onog dana kada se pojavi.

(2) Stop za bilo koju poziciju TRENDOVSKOG naina je uvek pratei stop. Ovaj
pratei stop nije promenjiv.

Sada analizirajmo kako se koriste ova pravila. Pretpostavljamo da prethodnim

danima dodelili "B", "O" ili "S" i da smo spremni da ponemo trgovinu u
nainu REAKCIJE u okviru ovog sistema. Pretpostavimo da je sutradan, "O"
dan. Ne moemo poeti poziciju na "O" dan, tako da raunamo etiri take
akcije cene za sledei "S" dan. Narednog "S" dana, moemo imati samo
kratku poziciju, i to samo ako cena dodiruje S1 taku prodaje. Pretpostavimo
da je cena dotakla S1 i idemo na kratku poziciju (Slika 7.3), Dan 2.

Dana 2, cena je otila dole i probila B1 cilj; ipak, ne uzimamo profit na dan
ulaza. Moramo saekati sledei "B" dan kako bismo uzeli profit i napravili
promenu na B1.

Slika 7.3
 Dana 3, "B" dana, cena je pala dole, dotakla B1 taku kupovine i mi smo
promenili poziciju u dugu jer samo moemo kupovati "B" dana.

Dana 4, cena je nastavila da ide gore, prola kroz S1 taku i mi smo uzeli
profit na S1 taki, jer je S1 cilj samo dana "O". Ne moemo da se vratimo i/ili
otvorimo novu poziciju dana "O" dok smo u nainu REAKCIJE.

Dana 5, "S" dana, imamo kratku poziciji od S1.

Dana 6, "B" dana, B1 cena se ne dotie; stoga, izlazimo sa trita na izlazu

Dana 6.

Dana 7, "O" dana, ne moemo da zaponemo novu poziciju, ukoliko cena

ne probije jednu od taaka proboja; u tom sluaju, iniciraemo poziciju, sa
TRENDOVSKIM nainom i korienjem prateeg stop-a. Ovo se ne deava,
tako da nastavljamo sa Nainom reakcije.

Dana 8, "S" dana, cena se otvara iznad S1 take, tako da imamo kratku
poziciju na ulazu. Cena potom ide direktno dole preko B1 take i zatvara na
dnu. Kako ne izlazimo iz trgovine dana kada je ona poela (osim ako cena
probija jednu od taaka proboja), ostajemo u trgovini Dana 8.

Dana 9, cena se otvara ispod B1; stoga, idemo dugom pozicijom na ulazu,
menjajui prethodnu kratku poziciju. Cena nastavlja da opada, idui preko
LBOP i potom idemo na kratku poziciju. Sada smo u Trendovskom nainu i
nastavljamo kratku trgovinu sa prateim stop-om.

Dana proboja, koristimo najvii vrh od dva prethodna dana kao pratei
stop. Nakon to se trite zatvori, poredimo vrh kreiran danas sa onim
kreiranim jue. Vii od ta dva bie pratei stop koji e se koristiti sutra.

Dana 10 i Dana 11, ostajemo u kratkoj poziciji. Pratei stop ije dotaknut.

Dana 12, cena reaguje i mi izlazimo sa trita na prateem stop-u (koji je

bio vrh napravljen Dana 11). Ne vrimo promenu. Sada smo opet u Nainu
reakcije (antitrendovskom).

TEHNIKA FAZA
(za korienje samo nakon trgovina trendovskog naina)

Sada dolazimo do veoma vanog dela ovog sistema koji jo uvek nije
objanjen. Taj deo jeste TEHNIKA FAZA (PHASING TECHNIQUE), a evo i
pravila:

(1) Dan kada je dostignuta najnia cena u toku kratke pozicije trgovine u
TRENDOVSKOM NAINU (iniciranom sa LBOP), kreiran je kao "B" dan, ili
(2) Dan kada je dostignuta najvia cena u toku duge pozicije trgovine u
TRENDOVSKOM NAINU (iniciranom sa HBOP), kreiran je kao "S" dan.

Primetimo da se najnia cena postie, kad je re o kratkoj poziciji u

Trendovskom nainu, Dana 10; stoga, Dan 10 (koji je prethodno bio "O" dan)
se redizajnira u dan "B". Zadravanjem istog niza, Dan 11 postaje dan "O",
itd.

Evo jo jedne interesantne stavke. Pretpostavimo da je Dana 11 cena

nastavila da raste i probila HBOP. U tom sluaju, zauzeemo dugu poziciju na
HBOP, to bi nas stavilo u Trendovski nain. Na pratei stop za Dan 11, bio
bi dno Dana 10. Stoga je mogue ii od kratke pozicije Trendovskog naina
do duge pozicije Trendovskog naina, i obrnuto, bez iniciranja trgovine u
Nainu reakcije.

Dan 12 je "S" dan. Idemo na kratku poziciju na S1; ipak, cena nastavlja da
raste u odnosu na nau poziciju i probija kroz HBOP. Vrimo promenu i idemo
na dugu poziciju, na HBOP. Sada smo nazad u Trendovskom nainu, i pratimo
cenu na gore, sa prateim stopom.

Pretpostavimo da cena nastavlja da raste za jo dva dana, reaguje, i mi

izlazimo sa trita na prateem stopu. Sada smo nazad u Nainu reakcije.
Moramo, u ovom trenutku, osigurati da je nae faziranje tano. Dan kog je
postignuta najvia cena bie "S" dan. Ukoliko je on dan "S" kod prethodnog
faziranja, to znai da nije bilo promene; ipak, ako to nije "S" dan kod
prethodnog faziranja, onda mora biti dizajniran kao "S" dan i niz nastavljen
kao "B", "O", "S", "B", "O", "S", itd.

Jedna vana stvar. Da li Nain reakcije moe biti iniciran istog dana kada je
Trendovski nain zaustavljen? Odgovor je DA... ukoliko postoji bar jedan dan
izmeu najnieg ili najvieg dana i dana kada je trgovina Naina reakcija
inicirana.

Ako smo zaustavljeni na kratkoj poziciji trgovine Trendovskog naina,

najnii dan e biti "B" dan i sledei mora biti "O" dan, to znai da trgovina
Naina reakcije ne moe biti inicirana do sledeeg "S" dana. Isto tako, ako
smo zaustavljeni na dugoj poziciji trgovine Trendovskog naina, najvii dan
e biti "S" dan, a sledei dan "B" dan. Ipak, ne moe se zauzeti ni jedna
pozicija "B" dana, jer ne moe da se analizira sve do izlaza da je prethodni
dan zapravo bio najvii dan.

Sada kada imamo osnovno razumevanje sistema, spomenuemo

kompletna pravila. Prouite ova pravila u svetlu prethodne diskusije i potom
emo napraviti rekapitulaciju procedure, pokriti matematiku i rad preko
primera na radnom listu.
 TRENDOVSKA PRAVILA REAKCIJE

GENERALNO

Poeti trgovinu u Nainu reakcije. Premestiti se u Trendovski nain bilo kog

dana kada cena pree talku proboja, HBOP ili LBOP. Ostati u Trendovskom
nainu do zaustavljanja na prateem stop-u. Ne vriti promenu na prateem
stop-u. Podesiti faziranje po potrebi i nastaviti trgovinu u NAINU REAKCIJE.

NAIN REAKCIJE:

FAZIRANJE

(1) Pronai znaajnu taku dna dve do tri nedelje pre incijacije prve trgovine.
Oznaiti dan ove take kao "B" dan. Dodeliti sledeim danima "O", "S", "B",
"O", "S", itd.

(2)Ako je prethodna taka vrha najznaajnija, dodeljujemo tom danu "S" i

nastavljamo niz sa "B", "O", "S", itd. Inicijalno faziranje moe takoe biti
odreeno sledeim pravilom (3)

(3) Kad god cena probije taku proboja, HBOP ili LBOP, prilagoditi po potrebi
faziranje na sledei nain:

(A) Dodeliti najviem danu, u okviru duge pozicije trgovine TRENDOVSKOG

NAINA "S" i nastaviti niz sa "B", "O", "S", itd.

(B) Dodeliti najniem danu, u okvuri kratke pozicije trgovine TRENDOVSKOG

NAINA "B" i nastaviti niz sa "O", "S", "B", itd.

ULAZ:

(1) Duga pozicija na B, iskljuivo "B" dana

(2) Kratka pozicija na S, iskljuivo "S" dana

IZLAZ (bez promene):

(1) Sa duge pozicije

(A) Na S, dana "O"
(B) Na izlazu, dana "S", ukoliko S1 (taka promene) nije dotaknuta
(C) Ne izlaziti dana ulaza osim kod LBOP-a koji predstavlja promenu bilo kog
dana

(2) Sa kratke pozicije

(A) Na izlazu, dana "B", ukoliko B1 (taka promene) nije dotaknuta
(B) Ne izlaziri dana ulaza osim kod HBOP-a koji predstavlja promenu bilo kog
dana

PROMENA:

(1) Sa duge pozicije:

(A) Na S1, dana "S"
(B) Na LBOP, bilo kog dana

(2) Sa kratke pozicije:

(A) Na B1, dana "B"
(B) Na HBOP, bilo kog dana

TRENDOVSKI NAIN:

ULAZ

(1) Duga pozicija na HBOP, bilo kog dana

(2) Kratka pozicija na LBOP, bilo kog dana

IZLAZ

(1) Sa duge pozicije, na prateem stop-u. (nie dno od prethodna dva dana)
Ovo je samo stop- a ne i promena.
(2) Sa kratke pozicije, na prateem stop-u (vii vrh od prethodna dva dana)
Ovo je samo stop - a ne i promena.

PROMENA:

Ne postoji u Trendovskom nainu.

Pre nego to objasnimo matematiku ovog sistema, da pogledam opcije koje

imamo za svaki dan:

Dana "B", pretpostavimo da smo na B1 uzeli dugu poziciju. Ovog dana, ne

izlazimo na S1 taki. Izlazimo "B" dana samo ukoliko cena ide u suprotnosti
sa nama dovoljno da pree LBOP, kada menjamo poziciju u kratku. Recimo
da se cena pomerila u nau korist "B" dana. Kada se trite zatvori, uzimamo
vrh, dno i cenu na izlazu i stvarano take akcije cene za sledei dan, koji je
"O" dan.

Dana "O", imamo dve opcije. Ukoliko se cena pomeri dovoljno daleko u
nau korist da bi dosegla S1, uzeemo na profit i izai sa trita - neemo
izvriti promenu. Ukoliko cena pree taku proboja, ulazimo u Trendovski
nain i pratimo cenu sa prateim stop-om. Ukoliko cena ne dostigne S1 dana
"O", niti ide kroz taku proboja, nikakva akcija se ne preduzima dana "O".
Kada se trite zatvori, raunamo take akcije cene za sledei "S" dan.

Dana "S", moramo izai sa duge pozicije bilo kako bilo. Dana "S", postoje
tri opcije. Ukoliko cena nastavi da ide u nau korist i dotatke S1 taku
prodaje, promeniemo nau poziciju na toj taki. Ukoliko cena pree taku
proboja, pratiemo Trendovski nain. Ukoliko ona ne uradi nita od ovog,
izaiemo na izlazu, bez promene. U tom sluaju, planiramo da uzmemo
dugu poziciju sledeeg "B" dana na B1 (ukoliko cena ne ide dovoljno dugo na
dole "B" dana i pokrene B1, ostajemo van trita).

Sada recimo da smo dana "S" napravili promenu na S1. im smo to uradili,
na stop je na HBOP, to je promena i stavlja nas u dugu poziciju u
Trendovskom nainu. Ukoliko cena opada i prelazi B1 "S" dana, ne izlazimo, i
ostajemo na poziciji. Recimo da se trite zatvori dana "S", mi smo i dalje na
kratkoj poziciji. Raunamo take akcije cene za sledei "B" dan.

Dana "B", moramo izai sa kratke pozicije bilo kako bilo. Ukoliko dana "B"
cema padne i dodirne B1, izvriemo promenu sa kratke na dugu poziciju.
Ukoliko se ovo dogodi, stop e biti na LBOP, to je takoe promena koja nas
stavlja u Trendovski nain sa kratkom pozicijom. Ipak, ukoliko cena dana "B"
ne ide dovoljno nisko da promeni nau otvorenu kratku poziciju na B1, i ne
ide dovoljno visoko da promeni u Trendovski nain na HBOP, izlazimo sa
trita na izlazu. Ukoliko se ovo dogodi, ne uzimamo novu piziciju sledeeg
"O" dana, ali ekamo i pokuavamo da uzmemo kratku poziciju "S" dana na
S1. Ukoliko cena nikad ne stigne S1 dana "S", i dalje smo van trita i
pokuavamo da uemo sa kratke pozicije, sledeeg "B" dana.

Bilo kog dana kada cena pree ili HBOP ili LBOP, automatski smo u
Trendovskom nainu i pratimo samo pravila Trendovskog naina, sve do stop-
a.

Normalno, uiemo u Trendovski nain na promeni ili novom ulazu trgovine

Naina reakcije; ipak, mogue je, ukoliko nismo na tritu kada je sistem u
Nainu reakcije, da se cena moe otvoreiti iznad HBOP-a i ispod LBOP-a. U
tom sluaju, ulazimoili sa duge ili sa kratke pozicije. Ovo je jedini nain da
moemo da uemo na Trendovski nain bez promene od Naina reakcije
ukoliko nismo na otvorenoj poziciji.

Sada pogledajmo hipotetiki primer ilustrovan na sledeem grafikonu i

radnom listu.

Cene za Dan 1 su sledee:

Vrh: 51.50 Dno: 50.50 Izlaz:50. 50

Cene za Dan i koristile su se da se izraunaju take akcije cene za Dan 2.
Slika 7.4

= (H+L+C)/3
 = (51.50 + 50.50 + 50.50)/3

= 152.50/3 = 50.83

(1) S1 = 2 - H

=2 (50.83) - 51.50

=101.66 - 51.50 = 50.16

(2) B1 = 2 - L

=2 (50.83) - 50.50

=101.66 - 50.50 = 51.16

(3) HBOP = 2 - 2L + H

=2 (50.83) - 2 (50.50) + 51.50

=101.66 - 101.00 + 51.50

=52.16

(4) LBOP = 2 - 2H + L

=2 (50.83) - 2 (51.50) + 50.50

=101.66 - 103.00 + 50.50

= 49.16

Sada kada smo izraunali etiri take akcije cene za Dan 2, ubacujemo ih u
odgovarajue kolone na liniji za Dan 2. za ovaj primer, procenjujemo da smo
odredili da je Dan 1 dan "S", te je stoga Dan 2 dan "B".

Kako je Dan 2 dan "B", bavimo se samo sa tri take akcije cene; tj. B1,
LBOP i HBOP. Sledeeg "B" dana, pokuavamo da idemo sa dugom pozicijom
na 50.16. Stop i promena jesu LBOP na 49.16.

Dana 2, cena dodiruje B1 i idemo na dugu poziciju na tritu na 50.16.

Nakon to se trite zatvori tog dana, raunamo etiri take akcije cene za
Dan 3, a to je "O" dan. Dana "O", pokuavamo da iaemo sa trita, ukoliko
se postigne taka S1.
 Dana 3, vrh je 51.20 tako da nismo dostigli S1 cilj od 51.34. Raunamo
etiri take akcije cene za Dan 4 i primeujemo da je S1 za Dan 4 51.30.

Dana 4, cena dostie S1 i menjamo poziciju u kratku, na 51.30. Takoe

dajemo brojeku nae take stop-a i promene, HBOP na 52.00.

Dan 5 je "B" dan i menjamo kratku poziciju u dugu na B1, 50.16. Taka
stop-a i promene nakon uzimanja duge pozicije je LBOP na 49.16.

Dana 6, cena pada i ide kroz LBOP te dolazi na 49.50. Uzimamo kratku
poziciju na ovoj taki i sada smo u Trendovskom nainu. Odmah dajemo
brokeru stop za danas od 51.50, to je vii vrh od dva prethodna dana.

Na pratei stop Dana 7 je 51.00.

Dana 8, pratei stop je 50.50. Dana 9, pratei stop je 49.50. Dana 10,
zauszavljamo se na prateem stop-u od 48.50. Kako je to trgovina
Trendovskog naina, ne vrimo promenu nego jednostavno izlazimo sa trita
na stop-u. Prvo to moramo da uradimo nakon zaustavljanja jeste da
proverimo faziranje kako bismo videli da li potrebe treba da se modifikuju.
Najnii dan, dok smo bili u trgovini Trendovskog naina, bio je Dan 9, a to je
dan "O", u skladu sa originalnim faziranjem. Nakon to se trite zatvorilo
dana 10, vidimo da je Dan 9 najnii dan u toku trgovine sa kratke pozicije.
Stoga dodeljujemo Danu 9 oznaku "B", Danu 10 "O", a Danu 11 "S", itd.

Kako smo tek izali sa Trendovskog naina, automatski idemo u Nain

reakcije. Dan 10 jeste dan "O". Stoga, ne iniciramo trgovine dana "O" osim
ako cena ne probije HBOP ili LBOP.

Dana 11, cena dostie S1 na 50.10 i idemo na kratku poziciju, za ovu cenu.

Dan 12 je "B" dan i elimo da pokrijemo kratku poziciju na B1, koja je

48.64. Ipak, cena ne ide mnogo nisko, tako da izlazimo sa trita na izlazu
sledeeg dana. Ne uzimamo duge pozicije osim ako B1 cena nije dodirnuta.

Dan 13 je "O" dan kako nismo na tritu, moramo ostati neutralni do

sledeeg "S" dana, osim ako cena ne proe kroz HBOP i LBOP.

Dana 14, idemo na kratku poziciju na S1, na 50.64.

Dana 15, sledeeg "B" dana, menjamo kratku poziciju na B1 i idemo na

dugu poziciju na 49.34

Dana 16, "O" dana, drimo nau poziciju jer S1 nije dostignuta (Primetite
da je S za Dan 17 "S" dan, nie od Dana 16. Ovo je zato to pomeranje Dana
16 nije prolo i stoga je stvorilo nii cilj za Dan 17).
 Cena Dana 17 jo uvek nije stigla metu, tako da izlazimo na izlazu
sledeeg dana.

Dana 18, "B" dana, cena dolazi do B1 i idemo na dugu poziciju.

Dana 19, sledei "O" dan, S1 cilj od 49.64 se postie i izlazimo sa trita u
tom trenutku. Ne pravimo promene.

Dana 20, idemo sa kratkom pozicijom na S1, na 49.66.

Dana 21, B1 od 48.44 nije dostugnut pa izazimo sa kratke pozicije na

izlazu od 49.20. Primetimo da ovaj sistem esto daje profit, ak i ako take
B1 i S1 nisu dostignute.

Dana 22 je "O" dan i nema novih pozicija, kako cena nije prela HBOP ili
LBOP.

Sada pogledajmo ta se deava kada imamo trite sa pokretima

postrance; odnosno, talje vrha, dva i izlaza za svaki dan su identine. Kako je
dan 22 dan "O", prva pozicija koju uzimamo je Dan 23.

Sada idemo kratkom pozicijom na S1 od 50.00. Sledeeg dana, menjamo

na B1 od 49.00. Dana 25, a to je "O" dan, uzimamo profit na 50.00 i izlazimo
sa trita. Dana 26, "S" dana idemo na kratku poziciju na 50.00. Dana 27,
idemo na dugu poziciju sa B1, od 49.00. Dana 28, "O" dana, izlazimo sa
trita na 50.00, a to je S1. Ovaj hipotetiki primer prikazuje inherentne
karakteristike ovog sistema koje omoguavaju da on bude profitabilan kod
niskih direkcionih netrendovskih trita. esto ovo trite bude u smislu
"zatija pred buru", odnosno, prethodi dramatinim probojima. Ukoliko stena
tritu sa sistemom kada se proboj desi, nema mogunosti da ga propustite.

Radi jednostavnosti u prethodnom primeru, uli smo u trite na taki

proboja i izlazi na taki prateeg stop-a cene. Ipak, kada trgujemo ovim
sistemom na stvarnom tritu, uvek podiemo rastojanje izmeu ovih taaka
za nekoliko podeoka. Te take su:

(1) HBOP
(2) LBOP
(3) PRATEI STOP

ak i ako moe da podrazumueva dosta itanja, nadam se da je ovaj

Sistem sada predstavljen jasno i itko.
 Sledi grafikon iz maja 1977. godine za "Soybean Meal" koji pokazuje
trgovinu sistemom u ovom tipu trita. Mislim da ete se sloiti da je ovaj
sistem vredan napora koji je potreban da se njime ovlada.
 DEO VIII

INDEKS PROMENE

Jedan od najpametnijih tehniara koje znam stavio me je na probu kad je

re o ovom metodu sa sledeom izjavom:

"Negde izmeu lavirinta cena ulaza, vrha, dna i cena izlaza, nalazi se
fantomska linija a to je REALNO trite. Ova linija takoe pokazuje REALNE
promene koje pravi trite."

Nakon odreene studije, zakljuio sam da ako se akcija svakog dana mora
procenjivati posebno, sa konstantnim parametrima, fantomska linija moe
biti oktirvena. Problem je bio taj to se morala porediti akcija svakog dana u
okviru tog dana i sa onom od prethodnog dana i povezati sa apsolutnom
vrednou.

Problem se ogleda u injenici da nema manje od 28 taaka evaluacije u

okviru dvodnevnog perioda. Sledeih 16 taaka moe se porediti izmeu dva
dana. Oznaka "1" je za prvi dan, "2" za drugi dan:

H2H1 H2L1 L2O1 O2C1

L2L1 H2O1 L2C1 C2H1
O2O1 H2C1 O2H1 C2L1
C2C1 L2H1 O2L1 C2O1

SledeIh 6 taaka moe da se poredi u okviru istog dana:

H1O1 L1O1 H2O2 L2O2

H1L1 L1C1 H2L2 L2C2
H1C1 O1C1 H2C2 O2C2

Nakon testiranja bezbroj pristupa, sledei faktori su izolovani kao najbitniji:

Za uzlazni dan, plus faktori su sledei:

(1) Izlaz danas iznad prethodnog izlaza

(2) Izlaz danas iznad ulaza danas
(3) Vrh danas iznad prethodnog izlaza
(4) Dno danas iznad prethodno izlaza
(5) Prethodni izlaz iznad prethodnog ulaza

Za silazni dan, ovi isti faktori imali bi minus vrednost.

Ovi faktori su potom mereni i procenjeni kad je re o najviim odnosno

najniim moguim vrednostima, i definisani na skali sa apsolutnim
granicama.

(1) Najvia vrednost za dan bie GRANICA GORE za dan sa GRANICOM GORE
(2) Najnia vrednost za dan bie GRANICA DOLE za dan sa GRANICOM DOLE
(3) Nulta vrednost bie BEZ PROMENE dan od BEZ PROMENE dana
(4) Apsolutne granice bie +100 i -100

Sledea jednaina nastala je da zadovolji te preduslove:

SI= 50[(C2 - C1 + .5(C2 - O2) + .25 (C1 - O1))/R]/ (K/L)

Sada, pre nego to ponemo sa matematikom za ovu jednainu,

pogledajmo kako jednaia procenjuje neke plus i minus faktore u odnosu na
dvodnevnu akciju. Pretpostavimo da je vrednost GRANINOG pokreta 3.00

Slika 8.1

Na prvi pogled, gornje vrednosti deluju kontradiktorno. Vrhovi i dna za

svaka dva dana su isti, a ipak je vrednost za dane varijabilna od -10 do+32.
Ipak, kada se svaki primer procenjuje u svetlu PLUS faktora kao prethodno
postavljenih, vrednosti dolaze na mesto. Primer 7 imao je najvie merene
PLUS faktore i zavrio GORE najvie u odnosu na prethodni dan. U primerima
5 i 8, MINUS faktori nadjaali su plus faktore i svaki se takoe zatvorio DOLE
u odnosu na prethodni dan. Zapravo, veina tehniara bi nazvala oba ova
dana danima "kljune promene" jer se drugi dan

(1) Otvorio vie

(2) Imao raniji vrh
(3) Zavrio nie

nego prvi dan.

 Pogledajte detaljno ovih prvih 8 primera u svetlu pet PLUS faktora.

Sada pogledajmo jo nekoliko primera. Pretpostavljamo istu 3.00 granicu

kao maksimalni mogui pokret u bilo kom pravcu od izlaza prethodnog dana.

Slika 8.2

Primer 9 Konfiguracija je ista kao kod primera 2; ipak vrednost indeksa je via
jer se cena pomerila dalje u odnosu na vrednost graninog pomeranja.

Primer 10 Vrednost indeksa je via nego Primer 9 jer postoji vii izlaz u
odnosu na prethodni dan.

Primer 11 Ulazi i izlazi su isti kao kod Primera 10;ipak, Primer 11 ima viu
vrednost indeksa jer postoji razlika izazvana dnom Dana 2, koje je iznad
izlaza Dana 1
Primer 12 Izlaz Dana 2 je GRANICA GORE; ipak, vrednost indeksa je 72, ne
100.

Primer 13 Izlaz Dana 2 je takoe GRANICA GORE; ipak, postoji trgovina ispod
granice. Vea razlika govori o jaoj vrednosti indeksa nego kod Primera 12.

Primer 14 Ovde je cena zakljuana GRANICA za Dan 2 a vrednost indeksa je

vea nego prethodnog GRANINOG dana koji je imao trgovinski raspon
Primeri 15 ovde je ZAKLJUANA GRANICA od dana ZAKLJUANE GRANICE i
jednaina daje najviu moguu vrednost od 100, jer ne postoji trgovinski
raspon ni za jedan dan Sada kada imamo uvid u ocenu karakteristika
jednaine u odnosu na vrednost indeksa, pogledajmo jo jednu bitnu
karakteristiku jednaine INDEKSA PROMENE:
Slika 8.3
Na Slici 8.3 veina tehniara e imati identifikovane kratkorone promene
kao to je prikazano. INDEKS PROMENE takoe govori o promenama, Slika
8.4. Ovo je uraeno skupljanjem vrednosti indeksa svakog dana i grafikim
prikazom rezultata.

Rezultat je ZBIRNI INDEKS PROMENE (ASI). Dobijen je dodavanjem ili

oduzimanjem (vidi se po tome da li je + ili -) vrednosti svakog dana od
prethodne ukupne vrednosti.

Slika 8.4

Na Slici 8.4 poinjemo na 0, dodajemo to vrednosti drugog dana od +19 i ASI

za Dan 2 je +19. Dana 3, SI je 26. Dodajemo ovo na +19 i ASI za Dan 3 je 45.
Dana 4, SI je -7. To oduzimamo od 45 i ASI za Dan 4 je 38, itd.

Slika 8.5
Postoji nekoliko, ako uopte i ima, definitivnih pravila prihvaenih od svakog
tehniara za pozitivno identifikovanje promena. Postoji toliko razliitih pravila
za pronalaenje promena, koliko ima i samih promenjivih sistema. Dodajmo
njima one koji praktikuju Elliott Wave teoriju i oigledno je da je vrednost
jednaine koja bi identifikovala matematiki kratkorone promene bez bilo
kakvih pravila veoma znaajan koncept.

Implikacije da se cene za 4 dana stave u jednainu koja e dati relativnu

vrednost od jednog broja za dan trgovine i takoe identifikovati precizno sve
kratkorone promene jesu svakako dalekosene. Oni itaoci koji ele da
koriste svoju kretivnost i genijalnost da razviju radne sisteme ima ispunjen
dan sa ovim konceptom.

eleo sam da odvojim vreme i pokaem itaocu vrednost i rezultate ove

jednaine pre nego to je objasnim. Razlog je taj da ova jednaina nije
previe jednostavna za nematematiki potkovane ljude; ipak, reavanje iste
je samo pitanje sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja.

U SI jednaini, koristimo APSOLUTNU VREDNOST svih termina osim onih u

brojiocu u zagradama. Brojilac je na liniji iznad R-a u zagradama

JEDNAINA INDEKSA PROMENE (SI)

SI = [(C2 - C1 + .5(C2-O2) + .25(C1-O1))/R] K/L

Gde je K najvee od

(1) H2 - C1
(2) L2 - C1

a L= vrednost granice pokreta u jednom pravcu

Kako bismo dobili "R", prvo odreujemo najvee od:

(1) H2 - C1
 (2) L2 - C1
(3) H2 - L2

Ukoliko je (1) najvee, R= (H2 - C1) - .5 (L2 - C1) + .25 (C1 - O1)
Ukoliko je (2) najvee, R= (L2 - C1) - .5 (H2 - C1) + .25 (C1 - O1)
Ukoliko je (3) najvee, R= (H2 - L2) - .25 (C1 - O1)

Gde je

O1 = jueranji ulaz O2 = dananji ulaz

H1 = jueranji vrh H2 = dananji vrh
L1 = jueranje dno L2 = dananje dno
C1 = jueranji izlaz C2 = dananji izlaz

Sada pogledajmo primer pomou sledeih cena:

Ulaz Vrh Dno Izlaz

Dan 1 50.50 52.00 50.00 51.50
Dan 2 51.80 53.00 51.30 52.80

Prvo dobijamo brojilac (N)

N = C2 - C1 + .5 (C2 - O2) + .25 (C1 - O1)

N = 52.80 - 51.50 + .5 (52.80 - 52.80) + .25 (51.50 - 50.50)

= 1.3 + .5 (1.00) + .25 (.1.00)

= 1.3 + .50 + .25

N = 2.05

Stavljamo numerike ekvivalente u SI jednainu kako ih dobijamo.

Pretpostavljamo GRANICU (L) od 3.00.

SI = 50 (2.05/ ) ( / 3.00)

K = vee od

(1) H2 - C1: zamenjujemo 53.00 - 51.50 = 1.50

ili (2) L2 - C1: zamenjujemo 51.30 - 51.50 = .20 (ABS)
K je stoga 1.50

SI = 50 (2.05/ ) ( 1.50 / 3.00)

Kako bismo dobili R prvo odreujemo vee od

(1) H2 - C1: zamenjujemo 53.00 - 51.50 = 1.50

(2) L2 - C1: zamenjujemo 51.30 - 51.50 = .20 (ABS)
(3) H2 - L2: zamenjujemo 53.00 - 51.30 = 1.70

Kako je (3) najvee, R dobijamo kad zamenimo u jednaini:

R = H2 -L2 + .25 (C1 - O1)

R = 53.00 -51.30 + .25 (51.50 - 50.50)
R = 1.70 + .25 (1.00)
R = 1.70 + .25
R = 1.95

Sada imamo sve termine za SI jednainu

SI = 50 (N/ R ) ( K / L)

SI = 50 (2.05/ 1.95 ) ( 1.50 / 3.00)

Prvo delimo brojeve u zagradama

SI = 50 (1.05) .50

Sada mnoimo tri broja zajedno

SI = 50 x 1.05 x .50
SI = 26.25

I zaokruujemo ga na 26.

Kada se odreuje vrednost K koristimo ove iste vrednosti kao dodatak H2 - L2

kako bismo odredili koju od tri jednaine koristiti za R. Takoe, .25 (C1 - 01)
termin u R jednaini ve je dobijen kao jedan od termina u brojiocu.

Sada da upotrebimo ovo i pronaemno SI za DOLE dan:

Ulaz Vrh Dno Izlaz

Dan 1 53.50 54.00 52.00 52.50
Dan 2 52.00 52.00 51.00 51.00

Prvo, dobijamo brojilac N

N = C2 - C1 + .5 (C2 - O2) + .25 (C1 - O1)

Zamenom dobijamo

51.00 - 52.50 + .5 (51.00 - 52.00) - .25 (52.50 - 53.50)

= -1.50 + .5 (-1.00) + .25 (-1.00)

= -1.50 - .50 - .25
N = -2.25

Primerimo da je termin 51.00-52.50 jednak -1.50. Takoe, plus broj puta

minus broj daje minus broj.

SI jednaina do sada je

SI = 50 (N/ R ) ( K / L)

SI = 50 (-2.25/ ) ( / 3.00)

Brojilac je jedini termin gde ne koristimo apsolutne vrednosti.

K= najvee od:

(1) H2 - C1: zamenjujemo 52.00 - 52.50 = .50 (ABS)

(2) L2 - C1: zamenjujemo 51.00 - 52.50 = 1.50 (ABS)

K= 1.50

Kako bismo nali jednainu za R, prvo odreujemo najvei od

(1) H2 - C1: iznad = 50

(2) L2 - C1: iznad = 1.50
(3) H2 - L2: zamena 52.00 - 51.00 =1.00

Najvea vrednost je (2) iznad, te koristimo R(2) jednainu da dobijemo R

R = (L2 - C1) - .5 (H2 - C1) + .25 (C1 - O1)

R = (51.00 - 52.50) - .5 (52.00 - 52.50) + .25

R = 1.50 - .5 ( -.50) + .25

R = 1.50 - .25 + .25

R= 1.50

stoga:

SI = 50 (-2.25/ 1.50) (1.50 / 3.00)

SI = 50 (-1.50) .50

SI = - 37.50

Primetimo da je znak (plus ili minus) SI-a odreen brojiocem. Ukoliko on

ima - znal, indeks e biti -, i obrnuto.

Sada pogledajmo na radni list sa instrukcijama koja e raditi sa ovim

jednainama. Sledee je za drugi dan na radnom listu

KORISTITI APSOLUTNE VREDNOSTI

Staviti H2 - C1 u Kolonu #1 44.00-41.50=2.50

Staviti L2 - C1 u Kolonu #2 42.00-41.50=.50
Staviti H2 - L2 u Kolonu #3 44.00-42.00=2.00
Staviti C1 - O1 u Kolonu #4 41.50-40.50=1.00
KORISTITI +/- VREDNOSTI

Staviti C2 - C1 u Kolonu #5 43.00-41.50=1.50

Staviti C2 - O2 u Kolonu #6 43.00-42.00=1.00
Staviti C1 - O1 u Kolonu #7 41.50-40.50=1.00

N= Kol#5 + 1/2(Kol#6) + 1/4 (Kol#7)

= 1.50 + 1/2 (1.00) + 1/4 (1.00)
= 1.50 + -50 + .25

N= 2.25

Staviti N u Kolonu #8.

Pronai najvei broj u Koloni #1 ili Koloni #2.

Staviti ovo u Kolonu #9.

Pronai najvei broj u Kolonama #1, #2 ili #3

Ukoliko u #1, R=Kol#1 - 1/2 (Kolona#2) + 1/4(Kolona#4)

Ukoliko u #2, R=Kol#2 - 1/2 (Kolona#1) + 1/4(Kolona#4)
Ukoliko u #3, R=Kol#3 - 1/2 (Kolona#4)
Kako je najvei broj u Koloni #1, zamenjujemo u R(1) jednainu

R = 2.50 - 1/2 (.50) + 1/4 (1.00)

R= 2.50 - .25 + .25

R = 2.50

Staviti R u Kolonu #10 (2.50)

Staviti GRANICU u Kolonu #11 (3.00)

SI = 50 (Kolona 8/ Kolona 10) (Kolona 9 / Kolona 11)

= 50 (2.25/2.50) (2.50 /3.00)

= 50 (.90) (.83)

= 50 x .90 x . 83

= 37.35 (zaokruujemo na SI = 37)

Sada sledimo proceduru na radnom listu za DOLE dan. Dan 2 (danas) je trei
dan na radnom listu; Dan 1 (jue) je drugi dan na radnom listu.

KORISTITI APSOLUTNE VREDNOSTI

Staviti H2 - C1 u Kolonu #1 43.50-43.00=.50

Staviti L2 - C1 u Kolonu #2 41.50-43.00=1.50 (ABS)
Staviti H2 - L2 u Kolonu #3 43.50-41.50=2.00
Staviti C1 - O1 u Kolonu #4 43.00-42.00=1.00

KORISTITI +/- VREDNOSTI

Staviti C2 - C1 u Kolonu #5 42.00-43.00=-1.00

Staviti C2 - O2 u Kolonu #6 42.00-42.80=-.80
Staviti C1 - O1 u Kolonu #7 43.00-42.00=1.00

N= Kol#5 + 1/2(Kol#6) + 1/4 (Kol#7)

= 1.00 + 1/2 (-.80) + 1/4 (1.00)
= 1.00 + -40 + .25

N= -1.15

Staviti N u Kolonu #8.

Pronai najvei broj od Kolone #1 ili Kolone #2 (1.50)

Staviti K u Kolonu#9 (1.50)

Koristiti R(3) jednainu jer je Kolona #3 najvea od Kolona #1, #2, #3

R = Kolona #3 + 1/4 (Kolona #4)

= 2.00 + 1/4 (1.00)

= 2.00 + .25

R = 2.25

Staviti R u Kolonu #10 (2.25)

Staviti GRANICU u Kolonu #11 (3.00)

SI = 50 (Kolona 8/ Kolona 10) (Kolona 9 / Kolona 11)

= 50 (-1.15/2.25) (1.50 /3.00)

= 50 x -51 x 50

= -12.75 (zaokruujemo na SI = -13)

ASI je AKUMULATIVNI INDEKS PROMENE koji se dobija sabiranjem SI-a svakog

dana kao to je naznaeno znakom (+ ili -), poslednjeg SI-a, Akumulativni
indeks moe biti ili minus ili plus. Ukoliko je dugoroni trend uzlazni,
akumulativni indeks bie plus. Ukoliko je dugoroni trend silazni,
akumulativni indeks bie minus. Ukoliko dugoroni trend nema pravac, ASI e
ii od plusa do minusa.

U primeru radnog lista, ASi je isti kao SI prvog dana. Drugog dana, SI je
-13 i on se oduzima od prethodnog ASI-a od 37, to daje ASI 24 za drugi dan,
itd.

Na vrhu radnog lista nalaze se kratka uputstva za dobijanje SI i ASi

pomou radnog lista sa naslovima kolona i cena na ulazu, vrhu, dnu i izlazu
za taj dan. Korienjem radnog lista na ovaj nain, ak i nematematiki
potkovani mogu lako dobiti SI i ASI za svaki dan trgovine. Samo ispunjavajte
kolone, pratite uputstva i sve e doi na svoje mesto.

Kod radnog lista, kolone su ostavljene prazne za dane 4 do 8, za one koji

ele da stanu na ovoj taki i ree jednainu za tih 5 dana. Tani odgovori za
svaki dan piu se u kolonama SI i ASI. Postoji prazan radni list za ovaj sistem
u Dodatku.

Napravimo kratku pauzu u ovom trenutku i razmislimo o znaaju INDEKSA

PROMENE. INDEKS PROMENE daje numeriku vrednost za svaki trgovinski
dan koja e uvek pasti izmeu 0 i +100, ili 0 i -100. Drugo, INDEKS PROMENE
daje nam definitivne kratkorone take promene. Tree, INDEKS PROMENE
daje na liniju koja ide kroz lavirint cene na vrhu, dnu i izlazu i govori o pravoj
snazi i pravcu trita. Mnogo dobrih metoda sistema moe da se proba na
osnovu jedne ili kombinacije ovih indikatora. Oni koji su koristili dobar metod
promene ili talasni metod mogu koristiti ovaj indeks kao dodatni alat za
indikaciju kratkoronih promena za kratko vreme. Ovaj indeks moe biti i
dodatak drugim metodima kao indikator proboja. Proboj se uoava kada
vrednost ASI-a premauje ASi vrednost dana kada se desio prethodni
znaajni VRH TAKE PROMENE.

Kada se INDEKS PROMENE crta na istom grafiku kao dnevni linijski

grafikon, linije trenda crtane na ASI-u mogu se porediti sa linijama trenda sa
linijskog grafikona.

Sistem koji sam kreirao pomou AKUMULATIVNOD INDEKSA PROMENE je

jednostavan sistem. Take promene su TAKE PROMENE VRHA i TAKE
PROMENE DNA, kao to je definisano sa ASI-em.

SISTEM INDEKSA PROMENE

Na trite se ulazi u toku proboja. Na primer, uzeemo dugu poziciju (Slika

8.6) sledei dan kada je vrednost ASI-a prela vrednost postavljenu dana
prethodne znaajne TAKE PROMENE VRHA; odnosno, imaemo kratku
poziciju (Slika 8.7) sedeeg dana kada je ASI pao ispod ASI-a onog dana
kada je napravljena prethodna znaajna TAKA PROMENE DNA.

Slika 8.6
Slika 8.7

Slika 8.8
 Jednom na tritu, koristimo prethodne take promene kao INDEKS STOP I
PROMENA (SAR). Ukoliko je pozicija duga, INDEKS SAR je prethodna TAKA
PROMENE DNA. Kod kratke pozicije, INDEKS SAR je prethodna TAKA
PROMENE VRHA. Dodatno, koristimo INDEKS SAR pratei stop koji je 60
poena na ASI-u od esktremno povoljnog ASI vrha (kod duge pozicije) odnosno
od ekstremni povoljnog ASI dna (kod kratke pozicije). Ovaj pratei SAR od 60
poena je 60 poena na AKUMULATIVNOM INDEKSU PROMENE. 60 poena nije u
smislu cene praene robe.

Inicijalno idemo sa dugom pozicijom (Slika 8.8) kada ASi pree ASI na
znaajnoj TAKI PROMENE VRHA (A). INDEKS SAR je taka (c) jer je ovo blii
stop od 60 poena prateeg INDEKSA SAR-a. Kada se tana (D) formira,
INDEKS SAR postaje taka (D).

Postoji jedno vano pravilo koje se mora potovati kako bi se dobio profit
na tritu; ukoliko smo na dugoj poziciji, koristimo prvu TAKU PROMENU
DNA nakon nove TAKE PROMENE VRHA kao INDEKS SAR. Potom,
zadravamo INDEKS SAR na ovoj taki dok ASI ne napravi novi vrh. Nakon to
je napravljen novi vrh, formira se prva TAKA PROMENE DNA, a novi vrh
postaje novi INDEKS SAR.

Na Slici 8.8, nakon to je ASI napravio novi vrh na (E), prva TAKA
PROMENE DNA kreirana je na (F). Pomerili smo INDEKS SAR na (F), im je ova
taka definisana i ostavili ga tu dok ASI ne napravi novi vrh na taki (J), a
potom do take (K).

Taka (K) je prva TAKA PROMENE DNA nakon to se pravi TAKA

PROMENE VRHA. ASI se potom pomera gore do (L), pravei klasini neuspeh
promene i potom e lomi ispod INDEKSA SAR-a kod (K), gde menjamo poziciju
u kratku. Nakon toga, INDEKS SAR jedna je prethodnoj TAKI PROMENE VRHA
na (L), jer je blie od 60 poena praenja INDEKSA SAR-a.

Izaberimo kratku trgovinu na Slici 8.9. ASI je napravio nove TAKE

PROMENE DNA na (A) Prva TAKA PROMENE VRHA nakon novog dna jeste
taka (B), koja postaje SAE. Sada pogledajmo ta se ovde deava. ASi pada
do take (D), i formira prvu TAKU PROEMEN VRHA na (E). ASi potom pada
ravno dole do take (F), i krene na gore. Kako se nisu formirale take
promene izmeu (E) i (F), pratei stop od 60 poena postaje najblii INDEKS
SAR. Vraamo se u dugu poziciju na prateem stop-u. Nakon pravljenja
novih vrhova na taki (G), prva TAKA PROMENE DNA (LSP) je (H) koja ostaje
INDEKS SAR dok ASI ne napravi novu TAKU PROMENE VRHA (HSP) i potom
se formira TAKA PROMENE DNA. SAR je tada prva TAKA PROMENE DNA
nakon to je forimirana TAKA PROMENE VRHA.
Slika 8.9
Sada kad razumemo koncept ovog sistema, postoji jo jedna stvar da se
definie; odnosno, veza izmeu HSP, LSP i INDEKSA SAR-a (koje pravi INDEKS
PROMENE)sa sa stvarnim HIP-ovima i LOP-ovima (koje pravi cena). Moramo
znati koje take cene odgovaraju HSP i LSP, te INDEKS SARS-u, kako i se
osigurala tana trina cena za ulaz i izlaz iz trgovine.

Ono to zapravo radimo jeste trgovina linijom, koja se vri povezivanjem

AKUMULATIVNOG INDEKSA PROMENE za svaki dan. Signali ULAZA, IZLAZA I
PROMENE ne dolaze tano od taaka cene; svi signali dolaze od INDEKSA
PROMENE stvorenog preko Si jednaine.

Kada je ASI dao signal, neophodno je prevesti take signala u take akcije
cene.

Take akcije cene koje odgovaraju HSP-ovima i LSP-ovima na INDEKSU

PROMENE jesu HIP-ovi i LOP-ovi, koje pravi dnevna cena.

Zapamtite, HIP je dnevna cena vrha sa nio dnevnom cenom vrha

prethodnog dana i dana nakon tog dana. LOP je dnevna cena dna sa viom
dnevnom cenom dna dana pre tog dana i dana nakog tog dana.
 HIP se najee deava istog dana kao i HSP. U tom sluaju HIP je SAR, i to
je najvia cena koja je postignuta tog dana. Ukoliko se najnia cena deava
isti dan kao LSP, najnia cena napravljena tog dana, LOP je SAR.

Slika 8.10

Na Slici 8.10 HSP se deava Dana 5. Ipak, HIP se pravi Dana 6. Iako je cena
via Dana 6, nego Dana 5, Dan 6 e se pojaviti na INDEKSU PROMENE kao
minus vrednost.

Na Slici 8.10, ukoliko imamo kratku poziciju, oigledno je da emo eleti da

koristimo HIP Dana 6 kao na SAR pre nego vrh Dana 5 koji odgovara HSP-u.

Slika 8.11

Na Slici 8.11, LOP se pravi tokom Dana 6, ali HSP se pravi Dana 5. Nije
neuobiajeno da HSP i LSP prethode HIP-u i LOP-u (napravljenim od stran
cene) jednog dana.

Na Slici 8.11, ukoliko imamo dugu poziciju, eleemo da koristimo LOP

napravljen Dana 6 kao na SAR, ak i ako se LSP desio Dana 5.

Dok god se HIP deava isti dan kao HSP, i HIP i HSP se prepoznaju narednog
dana nakon to se napravi vrh Ipak, pretpostavimo da imamo kratku poziciju
kao na Slici 8.10 i da se trite zatvorilo Dana 6. Indeks HSP-a se formirao, ali
mi nemamo odgovarajui HIP. Koji SAR dajemo naem brokeru za Dan 7?
Odgovor je taj da mu dajemo cenu na vrhu napravljenu Dana 6. Moramo
pretpostaviti da je HSP prethodio HIP-u jedan dan.

Ukoliko imamo dugu poziciju, kao na Slici 8.11, isti razlozi e se primeniti
na LOP kao to je prikazano. SAR je cena dna napravljena Dana 6.

Pretpostavimo sada da je najblii SAR odreen sa 60 poena prateim

INDEKSOM SAR-a. Recimo da se trite zatvorilo i da raunamo ASI za taj da,
te nalazimo da kako je ASI taka vrha napravljena, akumulirali smo -65
poena napsram duge pozicije kao to je prikazano na Slici 8.12. ta radimo?
Ne pravimo promenu na ulazu sledeeg dana. Koristimo najniu cenu koju
smo napravili od poetka nastavljanja pada od 60 poena, na ASI-u, kao na
SAR. Kao to e esto biti sluaj, SAR je dno napravljeno danas.

Slika 8.12

Na sledeim stranama, navedene su definicije i pravila za SISTEM INDEKSA

PROMENE, koja e se pratiti kroz primer radnog lista.

DEFINICIJE

HSP TAKA PROMENE VRHA se definie pomou Akumulativnog indeks

promene kao bilo koji dan sa ASI brojem koji je vii od ASi prethodnog dana i
dana pre prethodnog dana.

LSP TAKA PROMENE DNA se definie pomou Akumulativnog indeksa

promene kao bilo koji dan sa ASI probjem koji je nii od ASI prethodnog dana
i dana pre prethodnog dana

SI INDEKS PROMENE jeste broj kreiran iz jednaine Indeksa promene, za

odreeni dan
ASI AKUMULATIVNI INDEKS PROMENE je broj koji se sastoji iz rezultata za
svaki dan koji se dobija dodavanjem ili oduzimanjem SI tog dana od ASI broja
prethodnog dana

INDEKS SAR STOP i PROMENA take kreiranje su takama promene ASI-a

SAR STOP I PROMENA take primenjive na cenu

PRATEI INDEKS SAR ASI broj koji je 60 ASi poena iza najpovoljnijeg ASI broja
u toku trgovine.

PRAVILA ZA SISTEM INDEKSA PROMENE

ULAZ

a. Ulazimo sa duge pozicije kada ASI prelazi iznad prethodnog i znaajnog

HSP-a-
b. Ulazimo sa kratke pozicije kada ASI prelazi ispod prethodnog znaajnog
LSP-a

INDEKS SAR-A

a. Duga pozicija -1) Odmah posle promene u dugu poziciju, SAR je prethodni
LSP
2) SAR je prvi LSP nakon to je napravljen novi HSP

b. Kratka pozicija - 1) Odmah nakon promene u kratku poziciju, SAR je

pretodni HSP
2) SAR je prvi HSP nakon to je napravljen novi LSP.

INDEKS PRATEEG STOP-a I PROMENE

a. Duga pozicija: SAR je najnie dnevno dno napravljeno izmeu najvieg

HSP-a i izlaza dana kog se ASI smanjio za 60 poena ili vie

b. Kratka pozicija: SAR je najvii dnevni vrh napravljem izmeu najnie LSP i
izlaza dana kod se ASI poveao za 60 poena ili vie.

Napomena: Pravila su data u skladu sa AKUMULATIVNIM INDEKSOM

PROMENE i moraju biti u vezi sa TAKAMA AKCIJE CENE kao to je objanjeno
u tekstu.

SISTEM INDEKSA PROMENE - PRIMER RADNOG LISTA

Dan 10 Prethodni znaajan HSP bio je 104 (Kol #13) napravljen ana 6. HIP
od 46000 bio je takoe napravljen Dana 6. Dana 10, ASi je prvi put preao
104. Zato ulazimo Dana 11 da kupimo na 46.00. Ulazna stop taka je 43.00,
to je LOP, najnia cena dna koja korespondira prethodnim LSP- ovima
napravljenim Dana 7.

Dan 14 Prvi LSP kreiran je nakon novog vrha od 133 ASI-a. LSP napravljen od
strane ASI-a deava se istog dana kad je LOP napravljen od stran cene. Dana
14, SAR je dno od 45.00 napravljeno Dana 13. Cena se pomera na gore do
61.80 Dana 19.

Dan 20 ASI se pomerio za 64 poena bez pravljenja LSP-a nakon ASi vrha od
459, ime se pokrenuo pratei INDEKS SAR. Najnia cena dna jeste ona Dana
20. Zato unosimo SAR u Dan 21 od 56.45.

Dan 21 Na SAR je 56.45 i mi imamo kratku poziciju na 56.45. Na novi

SAR, prethodni HSP, jeste HIP napravljen Dana 19 na 61.80

Dan 23 HSP se definie kao da se desio Dana 22. Ipak, on se ne vidi Dana
23. Zato pretpostavljamo da je HSP prethodio HIP-i za jedan dan tako da
koristimo HIP napravljen Dana 23, kao na SAR. HSP Dana 20 je prvi HSP
nakon to je napravljen novi LSP od strane ASI-a Dana 21. SAR je sada 57.50.

Dan 27 ASI je napravio novo dno, 340, Dana 25 i prvi HSP se definie kao
da se desio Dana 26. HIP od 55.00 je isti kao onaj Dana 26 o 27, tako da
55.00 postaje novi SAR.

Dan 28 Cena je prola kroz na SAR i mi smo na dugoj poziciji od 55.05. Na

novi SAR je LOP u skladu sa prethodnim LSP-om napravljenim Dana 27. SAR
je stoga 53.00.

Dan 31 Nakon pravljenja novog vrha za trgovinu, 447, HSP Dana 29, prvi
LSP je primeen Dana 31. SAR koji odgovara LSP-u je 59.00.

Dan 32 Imamo kratku poziciju od 58.95. SAR koji odgovara prethodnom

HSP-u je 61.50.

Dan 35 ASI je napravio novo dno, 282, Dana 33, kao i prvi HSP Dana 34, na
385. Ovaj HSP definisan je kao Dana 35, sa SAR-om od 58.50.

Dan 39 ASI je napeavio novo dno trgovine, 257, Dana 36. Prvi HSP je sad na
310, napravljen Dana 38.

Dan 41 HSP se definie kao da se desio Dana 40; ipak, kako nije prethoen
novim ASI dnom za trgovinu, SAR ostaje 55.00
 Dan 42 ASI na 296 ide iznad prethodnog HSP-a od 289. Ipak, ne
preduzimamo akciju dok ASI ne slomi prvu promenu na gore, nakon 267 dna,
to je 310.

Dan 45 ASI je napravio ovo dno za trgovinu od 254 Dana 43. SAR je HIP
Dana 44 od 52.50

Dan 46 Otili smo na dugu poziciju na 52.55.

Ovaj sistem najbolje radi na onim telima koja su visoka kad je re o

rangiranju PROSENOG INDEKSA DIREKCIONOG POMERANJA (ADXR)

Sledei grafikon pokazuje sistemsku trgovinu "Cocoa" za jednu celu godinu

 DEO IX

INDEKS ODABIRA ROBE

Iz Dela III, nauili smo kako se ocenjuje roba ili akcije i kakva im je
volatilnost.

Iz Dela IV, nauili smo kako da ocenimo istu robu u zavisnosti od

DIREKCIONOG POMERANJA.

Volatilnost je i indikator pomeranja. Roba se moe pomerati veoma sporo i

imati visok REJTING PROSENOG INDEKSA DIREKCIONOG POMERANJA (ADXR)
a mali indeks volatilnosti.

Iz tog razloga, najkorisniji indeks je ADXR. Ipak, najvie novca se dobija u

najkraem periodu vremena kada su volatilne akcije i roba. Oni koji ne vole
rizik u vezi sa volatilnim tritima, neka ostanu sa ADXR-om i trguju robom
na viem kraju skale koja im odgovara.

Jednaina Indeksa odabira robe (CSI) ima sledee faktore:

(1) Direkciono pomeranje

(2) Volatilnost
(3) Dodatni zahtevi
(4) Trokovi provizije

Faktori su individualno mereni u listi iznad. Evo jednaine odabira robe:

CSI = ADXR x ATR14 (V/ x 1/(150 + C)) 100

Gde je
ADXR = Rejting prosenog indeksa direkcionog pomeranja
ATR14 = 14todnevni proseni pravi raspon
V = vrednost kretanja od 1c
M = dodatni zahrtevi u dolarima

= kvadratni koren od M
C = provizija u dolarima
 DEO X

UPRAVLJANJE KAPITALOM

Poruka knjige je ta da postoje tri dela dobrog trgovinskog plana:

(1) Korienje dobrog tehnikog sistema

(2) Korienje sistema na pravim tritima u pravo vreme
(3) Korienje dobru tehniku upravljanja kapitalom

Od ova tri, najbitnije je tree.

Rezime toga bi bio:

(1) Ne stavljajte vie od 15% ukupnog kapitala na jednu robu

(2) Ne stavljajte vie od 60% kapitala ni u jednom trenutku.

Ovo su ogranienja, a koncept se nalazi u maloj tabeli koja sledi.

ZAKLJUAK

Na poetku knjige, izjavio sam da nikada nisam video tehniara koji se

konzistentno pridrava sistema koji mu stalno donosi profit na SVIM tritima.
Sistemi praenja trenda mogu doneti konzisten tan profit u direkcionim
tritima. Odgovor je, sve u svemu, otkriti nain da se definie direkciono
pomeranje i prevede ta definicija u skalu za rangiranje u skladu sa poznatim
parametrima.
INDEKS DIREKCIONOG POMERANJA je moje reenje problema. ADXR moda
nije najbolji odgovor, i nije finalni, ali koliko je meni poznato to je prvi i
definitivan odgovor.

Nekoliko puta u prolosti, zakljuio sam, nakon usavravanja i testiranja

sistema da je to bio ultimativni metod. Odluio sam da prestanem da
istraujem i analiziram... i onda, podigao sam se u 3 ujutro sa novim
konceptom za istraivanje! To je beskrajna potraga.

Moda e se u rano jutro istraga nastaviti, i jednog dana e postojati NOVI

KONCEPTI U TEHNIKIM TRGOVINSKIM SISTEMIMA - knjiga 2.

Sreno i dobra trgovina!

Slika 5.1