Univerzitet u Niu

Prirodno-matematiki fakultet

Fazne transformacije i fazni dijagrami

Autor: Profesor:

eljko Lazi dr Ljubia Nei

Ni, 2016
Sadraj
1 Osnovni pojmovi 3

2 Fazne transformacije 3
2.1 Fazne transformacije prve vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Isparavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.3 Topljenje i ovravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.4 Sublimacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

3 Fazne transformacije druge vrste 9

Uvod

Motivacija za izbor ove teme je pre svega bilo to to se pojave koje e biti razmatrane
u ovom radu mogu posmatrati u svakodnenvom ivotu, te opisivanje zikih principa
i zakona koje stoje iza tih pojava predstavlja zadovoljstvo za svakog studenta zike.
Cilj ovog rada je da italac bez veih problema shvati znaaj faznih transformacija
kao jednog od bitnijih pojmova u zici. Takoe e biti razmatrani i fazni dijagrami
koji predstavljaju najjednostavnije sredstvo za izuavanje ponaanja viekomponent-
nih sistema u zavisnosti od pritiska i temperature. Nakon paljivog itanja ovog
rada oekuje se, izmeu ostalog, da italac odgovori na poznato pitanje iz Politikinog
zabavnika : "Da li e se jaje skuvati bre na planini ili u dolini?", kao i da sa stanovita
zike obrazloi svoj odgovor.

2
1 Osnovni pojmovi
Pre detaljnijeg razmatranja faznih dijagrama i faznih transformacija, najpre treba
upoznati se sa osnovnim pojmovima koji su neophadni za njihovo opisivanje, kao
to su agregatno stanje i faza. Prema tome, pojam agregatnog stanja moemo
denisati kao makrosopski oblik materije unrmnih zikih i hemijskih osobina, u
kome estice grae (atomi, molekuli, joni) imaju karakteristian prostorni raspored.
Tipove agregatnih stanja koji se mogu uoiti iz svakodnevnog ivota su: vrsto, teno
i gasovito. U zici poznata su i druga stanja materije kao to je stanje plazme, ali
ono nee biti od veeg interesa za ovaj rad. Agregatno stanje u kojem e se nalaziti
odreena supstanca odreeno je temperatorom odnosno pritiskom pod kojim se ta
supstanca nalazi. Drugim reima, poznavanjem para vrednosti temperatura-pritisak
koji karakteriu stanje posmatrane supstance, moe se tano odrediti i agregatno
stanje u kome se nalazi ta supstanca. Nanoenjem vrednosti pri kojima su 2 faze u
ravnotei u koordnatni sistem na kome se na x-osi nanosi vrednosti temperature a na
y-osi vrednosti pritiska, dobijaju se fazne linije odnosno fazni dijagrami o emu
e kasnije biti rei.
Pod fazom se u irem smislu podrazumeva deo prostora u kome su odreeni ziki i
hemijski parametri konstantni. Odnosno u uem smislu, sa stanovita termodinamike,
faza je bilo koji homogeni deo jednog sistema. esto se ovaj pojam koristi i da bi
se oznaio sistem u kome jedan materijal ima vie agregatnih stanja. Na primer, za
sistem u kome se voda nalazi u tenom i vrstom agregatnom stanju (aa vode sa
kockicom leda), kaemo da je dvofazni. Svaka promena agregatnog stanja unutar
jednog posmatranog sistema koja nastaje bilo zbog promene pritiska ili temperature,
naziva se fazna transformaija. Iako na fazne transformacije u svakodnevnom ivotu
ne obraamo panju, one su vrlo zadivljije. Ako uzmemo primer hlaenja vode:
hladimo vodu za jedan stepen, za dva ili destetine stepeni i nita se vidljivo ne
deeva. Nakon toga, ohladimo vodu samo za deli stepena i celokupna zapremina
vode e preu u vrsto stanje.

2 Fazne transformacije
Jedna od osnovnih klasikacije faznih transformacija dobija se posmatranjem ter-
modinamikih veliina kao to su gustina, entropija ili unutranja energija u zavisnosti
od drugih veliina, najee temperature. Ovakva podela se jo naziva i Erenfestova 1
podela. Na osnovu nje, bie rei o faznim transformacija prve i druge vrste.
1 Paul
Ehrenfest (1880-1933) je bio austrijski teorijski ziar koji je najvie doprinio razvoju statis-
tike mehanike i njenoj povezanosti sa kvantnom mehanikom, takoe ja zasluan i za Erenforstovu
teoremu

3
2.1 Fazne transformacije prve vrste

Fazni prelaz prve vrste se karakterie time to kod njega dolazi do skokovite
promene gustine, unutranje energije, i entropije sistema. Pri tome se, u zavisnosti od
faznog prelaza, oslobaa ili troi energija koja se jo i zove toplota faznog prelaza
(latentna toplota)
Najpoznatiji primeri faznih prealaza prve vrste su promene agregatnog stanja tela.
Procesi prelaza tenosti u gas, i obrnut proces, se nazivaju isparavanje i konden-
zacija, retrospektivno. Prelaz vrstog tela u teno se naziva topljenje, a obrnut
proces kristalizacija. Interesantan je jo i irektan prelazak vrstog tela u gas naziva
se sublimacija. Kako voda predstavlja verovatno najvaniju supstancu na Zemlji i
ivot na njoj, svrsishodno je procese gorepomenutih faznih transformacija razmatrati
na primeru vode.

2.2 Isparavanje

Isparavanje vode objanjava se time da kod tenosti estice grae to jest molekuli
imaju razliiti energije, odnosno molekuli tenosti podleu odreenoj raspodeli po
energiji. Prema tome postoji odreena verovatnoa da molekul ima energiju znaa-
jno veu od srednje energije molekula u sudu. Drugim reima, to znai da e na
bilo kojoj temperaturi postojati izvesan broj molekula ija e energija biti dovoljna
za savladavanje privlanih sila susednih molekula i za probijanje provrinskog sloja
tenosti, tako da molekul napusti tenost i pree u gastovito stanje. Kako je poz-
nato da se sa poveanjem temperatre poveava i energija molekula, jasno je i da
e se poveati i broj molekula sa energijom dovoljnom da preu u gasovito stanje,
odnosno poveae se brzina isparavanja. S obzirom da tenost naputaju molekuli sa
najveom energijom i prelaze u gasovito stanje, temperatura tenosti e se pri ispara-
vanju smanjivati. Jasno je na osnovu toga da je potrebno stalno dogrevati tu tenost
i nadoknaivati onu toplotu koja se gubi prilikom isparavanja da bi tenost isparavala
konstantnim intezitetom (pri emu se taj intezitet moe denisati kao masa tenosti
koja u jedinici vremena pree u gasovito stanje). Eksperimentalno se moe odrediti
da toplota potrebna da se 1kg vode prevede iz tenog u gasovito stanje ali tako
da se ne menja njena temperatura iznosi oko 2300kJ/kg, i naziva se latentna
toplota isparavanja. Da je re o velikoj koliini toplote moe se ilustrovati time da je
ova koliina toplote dovoljna da se jedan kilogram vodene pare, bar u teoriji, zagreje
za 2300K .
Iako se isparavanje tenosti odvija na skoro svim temperaturama, pri jednoj tem-
peraturi koja zavisi od spoljanjeg pritiska nastaje burno isparavanje po itavoj za-
premini. Usled isparavanja formiraju se mehuri koji zbog dejstva sile potiska odlaze
navie i izlaze na povrini, to predstavlja pojavu pod imenom kljuanje tenosti,
a temperatura na kojoj dolazi do kljuanja, taka kljuanja. Daljim zagrevanjem

4
ne moe se povisiti temperatura tenosti (ako pritisak ostane konstantan), ve se sva
nova koliina toplote troi na isparavanje tenosti. Poznato je da se sa poveanjem
nadomorske visine smanjuje temperatura kljuanja zbog smanjenja atomsforeskog
pritiska, te je taka kljuanja tenosti funkcija pritiska i to tako da se sa poveanjem
pritiska poveava i temperatura kljuanja vode. Konkretna zavisnost temperature
kljuanja Tk od pritiska P data je Klauzijus-Klapejronovom jednainom :
!1
1 R ln( PP0 )
Tk =
T0 H
gde je sa R oznaena univerzalna gasna konstanta, sa P0 vrednost pritiska na kome je
temperatura kljuanja T0 poznata, sa H oznaena je latentna toplota isparavanja
tenosti.

Slika 1: Na graku su za razliite supstance prikazane karakteristine vrednosti pri-

tiska i temperature na kojima dolazi do kljuanja.

Sa druge strane, poveanjem pritiska poveava se i temperatura kljuanja ali samo

do odreene vrednosti, poznate kao kritina taka. Kritina taka zapravo pred-
stavlja par vrednosti kritine temperature i kritinog pritiska ispod koje tena i gaso-
vita faza mogu istovremeno egzistirati. U ovoj taki tena i gasovita faza postaju

5
Slika 2: Fazni dijagram na kome se mogu oiti karakteristini parovi vrednosti
pritisak-temperatura na kojima su dve faze u ravnotei i trojna taka.

identine, nema granica izmeu njih, te ona predstavlja kraj krive zavisnosti pritisak-
temperatura, to se moe videti na graku (Slika2 ). Dakle, nakon kritini temper-
ature, dalje poveanje temperature knjianja tenosti nije mogue. Upornim snia-
vanjem pritiska i samim tim i sniavanjem temperature kljuanja, takoe je mogue
doi do take nakon koje nije mogue dalje sniavanj temperature kljuanje tenosti
i ta taka se naziva trojna taka. Trojna taka se moe denisati kao jedinstveni,
karakteristian par vrednosti tremperature i pritiska na kome sve tri faze jednog ma-
terijala mogu koegzistirati u termodinamikoj ravnotei. Sa dijagrama se moe uoiti
da se trojna taka nalazi u preseku faznih linija. U tabeli su date vrednosti trojne
take za neke supstance:

6
 Supstanca Temperatura(K ) Pritisak(P a)
Butan 134.6 0.7
Etanol 150 4.3 104
Vodonik 13.84 7.04103
Kiseonik 54.36 1.52104
Voda 273.16 6.117104
iva 234.2 1.67104

2.3 Topljenje i ovravanje

Slino kao i kod kljuanja

tenosi, i prelaz istih kristalnih
tela u teno agregatno stanje
nastaje pri odreenoj temper-
aturi i pritisku2 . Kod takvih
tela prelaz iz vrstog u teno
nastaje vrlo naglo. Za razliku
od njih, amorfna tela nemaju
jasnu temperaturu topljenja. Iz
svakodnevnog ivota poznato je
da led pliva na povrini vode,
te je jasno da se pri faznom
prelazu voda-led gustina sman-
juje. Ova pojava, koja zapravo
predstavlja izuzetak jer se kod
velike veine supstance gustina
Slika 3: Ravnotea izmeu vrste i tene faze vode. znaajno poveava pri prelasku
Uoljivo je da se taka topljenja vrlo sporo menja u vrsto stanje, poznata je pod
sa promenom pritiska. imenom anomalija vode. Sa
stanovita termodinamike, Slo-
2 Na osnovu ove odreenosti formirana je Celzijusova temperaturna skala. Na ovoj skali su kao
dve referentne vrednosti uzete temperatura topljenja leda koje se, prema Celzijusu, odvija na 0 C .
Druga je temperatura kljuanja vode, koje se na Celcijusovoj skali odvija na 100 C . Obe vrednosti
su odreene pri atmosferskom pritisku, na nivou mora.

7
bodna energija F ne menja, ali se zato entropija poveava prema poznatoj for-
muli:
H
S = ,
T
gde je H promena entalpije. Taka topljenja zavisi od spoljanjeg pritiska pod
kojim se telo nalazi. Pod dejstvom pritiska taka topljenja se kod nekih materijala
poveava a kod nekih drugih sniava. Ako telo poveava svoju zapreminu prilikom
topljenja, vri se rad nasuprot spoljanjem pritisku, te se iz toga moe zakljuiti da
e se kod ovakvog tela taka topljenja povisiti pod veim pritiskom. Obratno, taka
topljenja se sniava pri poveanju pritiska kod tela koja smanjuju zapreminu prilikom
topljenja. Uopte uzevi uticaj pritiska na promenu take topljenja srazmerno je mali.
Zavisnost take topljenja od pritiska nije prosta funkcija, ve ima vrlo sloen oblik
koji je razliit kod razliitih tela, pa je neemo navoditi. Tako se kod vode taka
topljenja sniava sa pritiskom po neprekidnoj funkciji do oko 25000P a kad se taka
topljenja snizi na minimalnu vrednost od 22 C . Pri daljem poveanju pritiska
nastaje suprotni efektat, pa se javlja oko 5 razliitih podruja pri kojima se led
razliito ponaa. Tako se na pritisku od 20 000 bara taka topljenja penje na 80 C .
Malo trenje pri klizanju tela na ledu moe se objasniti time da ono pri klizanju po
ledu svojom teinom izaziva povean pritisak. Usled toga se taka topljenja povea, i
led pree u vodu, tako da telo zapravo lei na sloju vode iji je koecijent viskoznost
vrlo mali. Nakon udaljavanja tela, prestaje njegov pritisak, te voda odmah pree u
led, to je proces poznat pod imenom reelacija.
Pored pritiska, na taku topljenja neke supstance utiu i primese drugih tela. Tako
je taka topljenja morske vode nia nego kod iste vode. Smea alkohola i vode mrzne
na znatno nioj temperaturi nego voda. Takoe i legure metala imaju drugaiju taku
topljenja koja zavisi od odnosa metala u leguri.
Na kraju treba tei da toplota koja je potrebna da se 1kg leda prevede u vodu bez
promene temperature iznosi oko 334kJ/kg, i naziva se latentna toplota topljenja. Ista
toplta se oslobodi i pri prelasku 1 kg vode u led.

2.4 Sublimacija

Sublimacija u zici predstavlja interesantan vid faznog prelaza i karakterie se di-

rektanim prelazom iz vrstog u gasovito stanje. Sublimacija u svakodnevnom ivotu
nije lako uoljiva, javlja se samo kod nekih tela kao to su kristali joda ili sneg od
ugljen(IV)-oksida. Meutim, pri odreenim vrednostima pritiska i temperature ona
se moe javiti i kod drugih materijala. Takoe je potrebno napomenuti da subli-
macija predstavlja ziku promenu, pa prema tome ovaj pojam ne treba koristiti za
oznaavanje prelaza iz vrstog u gasovito stnanje pri hemijskim reakcijama.
Jednostavno objanjenje se moe dati na primeru vode. Na primer, voda moe
kljuati i na 0 C ako se pritisak smanji ispod 613P a. Shodno Klauzijus-Klapejronovm

8
zakonu, voda bi kljuala i pri manjoj temperaturi, odnosno ispod 0 C . Meutim pri
takvim temperaturama voda ne moe postojati u vrstom stanju, pa se zbog toga
javlja direktan prelaz iz vrstog u gasovito stanje, odnosno sublimacija. Sa Slike2
se vrednosti pritiska i temperature pri kojima dolazi do sublimacije mogu oitati na
delu krive ispod trojne take.
Sublimacija predstavlja endotermnu promenu. Ovo je vrlo oigledno iz injenice da
jedinica mase supstance zauzima daleko veu zapreminu u gasovitom negu u vrstom
stanju pa je prema tome pri sublimaciji sistem prinuen da vri odreeni rad na
raun svoje unutranje energije da bi poirio svoju zapreminu. Bez obzira to se kod
sublimacije u potpunosti zaobilazi tena faza, latentna toplota sublimacije jed-
naka je zbiru latentne toplote isparavanja i latentne toplote topljenja, tj. jednaka je
toploti da 1kg vode pree najpre u teno iz vrstog stanja, a nakon toga u gasovito
iz tenog. Pa se iz prethodno navedenih vrednosti moe rei da latentna toplota
sublimacije vode iznosi 2634kJ/kg .
Na osnovu svega reenog, a u vezi sa faznim transformacijama prve vrste moe se
dati opta formulacija koja vai za viefazne sistema:

Dve faze jednog materijala mogu biti u ravnotei samo pri tano
odreenim, njima pripadajuim, vrednostima temperature i pritiska.
Taka na faznom dijagramu kojoj odgovaraju one vrednosti pritiska i tem-
perature kada su sve tri faze u ravnotei naziva se trojna taka.

3 Fazne transformacije druge vrste

Fazni prelazi druge vrste su ziki procesi pri kojima se skokovito menja zavisnost
nekog zikog svojstva od pritiska i temperature. Pri tome, one karakteristike faznog
prelaze prve vrste (gustina, unutranja energija) ne trpe znaajnu promenu. Stoga
pri faznom prelazu druge vrste ne dolazi do ulaganja ili oslobaanja znaajne energije
kao kod faznih prelaza prve vrste, ali ipak izvestan skok entropije je i tu evidentan.

1. Superuidnost, predstavlja prelaz tenog helijuma u superuidno stanje na tem-

peraturi od 2.2K. Iznad te temperature ponaa se kao obina viskozna tenost,
ali na temperaturi faznog prelaza druge vrste T = 2.2K viskoznost mu skokovito
pada na nulu. Tu pojavu je 1938. godine otkrio ruski ziar Kapica3 a teori-
3 Petar Leonidovi Kapica (1894-1984), sovjetski ziar, dobitnik Nobelove nagrada za otkrie

9
 jsko objanjenje je 1941. godine dao Lav Landau4 . Helijum iz gasovitog stanja
u teno prelazi pri temeraturi od 4.2K, i u tom sluaju se naziva helijum I.
Helijum koji na 2.2K pree u superuidnu fazu zove se helijum II. Landauovo
objanjenje superuidnosti se strikno bazira na zakonima kvantne mehanike to
prevazilazi okvire ovog rada.
2. Superprovodnost, je drugi znaajan primer faznih prelaza druge vrste. Sama
pojava otkirvena je od strane holandskog ziara Kamerling-Onesa 1911. go-
dine pri hlaenju ive. Naime, na temperaturi od 4.15K otpor ive je naglo pao
na nulu bez oslobaanja toplote i bez promene agregatnog stanja. Mikroskop-
sku kvantnu teoriju sparivanja provodnih elektrona takozvane Kuperove parove,
to objanjava ovu pojvau, dali su Novelovci Bardin, Kuper i rifer 5 1956. go-
dine. Kasnije su otkrivene legure kod kojih superprovodljivost nastaje i na
znatno viim temperaturama nego to se to deava kod istih metala(na oko
100K). To su obino legure koje sadre atome bakra i kiseonika.

superuidnosti tenog helijuma 1978. godine.

4 Lav Landau (1908-1968), sovjetski ziar, najznaajni je njegov doprinos na polju teorijske zike
odnosno na polju kondezovanog stanja materije i ponaanju kvantnih udia na niskim temperatu-
rama.
5 John Bardeen (1908-1991), ameriki ziar, poznat po tome to je Nobelovu nagradu iz zike
dobio dva puta. Napre 1956. godine za konstruisanje tranzistora a potom 1972. za objanjenje
superprovodljivosti.
Leon Cooper (1930), ameriki ziar, najznaajniji doprinos dao je na objanjavanju super-
provodljivosti odnosno razvoju BSC teorije.
John Robert Schrieer (1930), ameriki ziar, takoe najpoznatiji po razvoju BSC teorije, prve
uspene mikrosopske teorije superprovodljivosti.

10
Zakljuak
Razmatranja u ovom radu imala su za cilj da itaocu omogue razumevanje po-
java vezanih za fazne transformacije, pri emu se neke od njih mogu posmatrati i u
svakodnevnom ivotu. Razmatranja su data pre svega sa teorijske strane ali pozna-
vanje naina na koji supstance prelaze iz jednog u drugo agregatno stanje ima i veliki
praktian znaaj, pa je razumevanje izloenih principa neophodno za sve koji se bave
primenjenim naukama: metalurge, hemiare, ininjere itd.

11
Literatura
[1] Satari, Miljko: Termodinamika i talasno kretanje, Novi Sad, 1997
[2] Strope, Heribert: Physik: fur Studenten der Natur- und Technikwissenschaften,
Leipzig, 1981
[3] Vlastimir M. Vui, Dragia M. Ivanvi: Fizika I, Beograd, 1988

12