MONADOLOGIJA* 1, Monada,? 0 Kojoj ¢emo ovde govorit ‘do prosta supstancija,* koja ulazi u sastave , prosta, Sto Ge reéi, bez delove 2. A treba da ima tu prostih supstar sr sastav nije niSta drugo do sku B. Sa istog razlo nikakva nagina nema na koji bi la prirodno poteti, posto ona neka prosta supstancija mog] gla biti obrazovai da Monade ne bi mogle poteti, |_ne bi mogle poset . Takode nema nat ina na Koji bi se objasnilo kako bi ili promeniti u svojoj stvorenja, posto se ‘se U njoj moze poj- se moglo tu unutra i, kao to je to mo- ima promena medu sastavnim koje bi nesto (7 se.ne mogu van supstaneija, kao Sto su to nekad se motiada mogla podrugojatiti, ‘unutragnjosti dejsivom kakvog drugog ne bi moglo nigta pomeriti, ni miti takvo unutrainje kretanje koje izazvati, upravljati, pove guée u Sastavima, kod ko} delovima.!* Monade nemaju 49.radile Gulne vrste skolastika."* %aj ne move spolja u monadu w , Monade treba da imaju izvesne kakvote, inade ne bi bile Zak ni biéa” A kad se proste supstancije he bi razlikovale svojim kekvotama, ne bi bilo natina da se ikakva promena u stvarima zapazi, posto ono sastavu moze doéi samo od prostih sastavnih ti Monade, buduéi bez kakvota, bile neraspoznatljive jedna od diruge, posto se u Kalkvoéi ne buduéi da je punota pretpostavijena, tr kretanju, primalo samo ekvivalenat onoga sto je imalo T jedno stanje styari bilo bi neraspozatljivo (indiscer- nable) od drugog.** 9, Treba Sak da je svaka monada rozlitita od svake druge: jer nikada u prirodi’? nema dva biéa da su jedno Sasvim ‘kao 1 drugo iu Kojth bi bilo moguée naéi Kakvu faaliley, unutrainju i zasnovanti na unutrainjoj denomi- aa |. Uzimam za usvojeno da je svako stvoreno biée podlo#no promeni,** i, dosledno tome, tako isto i stvorena Fronada, i ak da je ta mena (changement) u svakoj nepre- Kidna (Gontinuel) #° IL Tz ovoga Sto smo dosad rekli sledi da prirodne pro; mene Monada dolaze iz izvesnog unutrainjeg principa,”’ posto neki spoljainji uzrok ne bi mogeo uticatl u njeno} unutrainjosti. "All treba takotle da, pored principa, pro bude tu izvestan detalj onoga Sto se mena, Koji bl s vao takoreéi specifikaciju i varijetet prostih supsta 13, Ovaj detalj treba da obuhvata mnoitvo u j stvu ili u prostom:* jer, posto se svaka prirodna promena ‘ial stupnjevito, ne8io se menja i nekto ostaje;*” i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnottvo afek- tija i odnosa, iako nema delova."* Lf. Prolazno stanje, koje dbuhvata i pretpostavija mno- stvo u jedinstvu 1 u prosto} supstancijl, nije nista drugo Go ono ito se zove percepcijom,®® koji treba razitkovati od apereepcije® ili svesti, kao Sto Ge to biti kasnije pokazano. ito je ono u Semu su kartezijancl jako promasili, smatra- i waim pereepelje koje se ne opazaju, To je ono Sto j io da poveruju da su jedino duhovi Monade i da nema Zivotinjskih dua i drugth entelehija;"* i da su ne 50 kraju zajedno s pukom pobricali dugu nesvesticu sa smaréu, aime su opet pali u skolastiéku predrasudu potpuno odvo- jenth duSa® i Sto je éak uévrstilo izopaéene duhove u nji- hovu shvatanju srartnosti dua." Z 15, Delatnost unutrainjeg prinetpa, koja Sini promenu i prelaz od jedne percepcije drugoj, mote se zvati apett- ccijom: istina je da apetit ne moze uvek dosegnuti celovito ‘svu_-pereepeiju Kojo} tezi, ali uve poneSto ad nje dobija, i dolazi do ercepelja.** 16, Sami mi stiéemo neposredno iskustvo"® o mnostvit u prostoj supstanciji, kad nalazimo da i najmanja, misao Koju zapazamo” obuhvata raznolikost u predmetu.!? Tako svi ‘priznaju da je dufa prosta supstan i primati to mnoitvo u monadi;** i gospodin B Palo da ovome nalazi. tesko6é, kao Sto je to Regniku, a u élanku Rorarius."* 17, Uostalom, mora se iskreno priznati da percepetja, i ono sto od nje zavisi, neobjainjiva je mehaniélcim lozima, tj, likovima i kretanjima. I zamiél ima neka magina, tija struktura Gini se ima percepeija, moti ée se ona za1 Favajuél iste proporeije, tako da se u nju moze-uéi kao U Kakav milin. A kad se to postavi, naéi ée se, ispitavéi je i: nutra, samo razni komedi Koji tisk: dime ée se objasniti jedna percepei ili u maSini, veé u prostoj supstanciji treba i moZda samo to Sto se u prostoj supstaneijt | pereepelje 1 njihove promene.‘* U tome se ‘sastojatl 1 sve unutrainje delatnosti prostih 18. Entelehijama‘® se mogu nazvati sve proste sup- ‘stvorene Monade, jer u sebi imaju izvesno sa- so avtenéy)! u njih je takva samo- pseu) Koja th Sink unutragnjih delatnosti*™ i takoreéi netelesni 19, Ako hoéemo da duSom zovemo sve sto ima percep cije ¢ apetite u onom opstem smislu Sto sam ga ovde ma- Snaéio, sve proste supstancije ili stvorene Monade bi se Iogle zvati duBama; ali poSto je oseéanje nesto vie nego presta, percepeija, pristajem da je opéti naziv' monada 1 aot pe devolign prostim supstancijama, koje bi samoto imale, i da se duSama zovu samo one dija percepeija je razgovetna i praéena paméenjem."* 20, Jer neposredno iskustvo u sebi samima.imamo w stanju u kojem se nigeg ne seéamo i nikakve percepeije raégovetne nemamo, kao kad se one: bolto bez snova spavamo. U ovome stanju se dua od proste monade osetno ne razlikuje; ali kako ovo stanje nije trajno, {i kako se ona iz njega izvlati, ona je nesto vise.“ 21. Iz toga ne sledi da je onda prosta supstanc ikakve percepcije” To je nemoguée vet sa gore raziogai jer ona ne bi mogla uginuti, a isto tako ne ni opstati bez skakve afek t njena percepcija;** ali kad je tu veliko mnostvo malih per- 'u kojth nema nigeg razgovetnog, onda se je u ne- 5 kidno u istom smislu ‘okrege oko sebe sama, te se dobije vrtoglavica koja nas moze u nesvesticu baciti i koja nam ne dopuita da ita razgovetno shvatimo.® I smrt moze da Zivotinjama dade ovo stanje 2a izvesno vreme.# 22, I posto je svako sadanje stanje jedne proste sup- stanclje prirodno posledica njena prethodna stanja, onda je tako £ sadainjost bremenita buduénoséu." 23. Dakle, posto povrativli se iz nesvestice primeéu- jemo njene percepeije, odista treba da smo ih imali nepo- sredno pre toga," iako to nismo primeGivali;"" jer percep- clja ne bi mogia pritodno nastati drukéije nego iz neke kkao ito kretanje prirodno moze nastati samo iz. kretanj 24. Odatle se vidi da, kad ne bismo imali niveg™ razgo- vetnog i takoreti uzdignutijeg i od vieg ukusa u naiim percepeijama,*" onda bismo uvek bili u nesvestici. I to je stanje sasvim golih Monada.** 25. Tako vidimo kako j hova spajanja." Ima neteg samo pribli tikusu f dodiru,% i modda a brojnim drugim tulima, koja su nam nepaznata.®® A malo nie objasniéu kako to Sto se defava u duai, pretstavlja ono Sto se u organima zbiva.* 26, Paméenje pruza neku vrstu posledignosti dusama, koja podrazava um, ali koja se od njega mora razlikovati. 52 Jer vidimo gde tivotinje, imajuét pereepeiju netega sto ih frapira 1 o Gemu su slignu percepciju imale pre toga, of kuju pomoéu pretstave svog paméenja ono sto je bilo po- vezano sa tom prethodnom percepeiiom i naklonjene su oseGanjima slignim onima koja su onda dozivele, Naprimer, kad se psima pokaie batina, seaju se oni bola ito im ga je ona pritinila, te urliéu i ete." 21. A jake masta koja ih fray od veligine ili od mno8tva prethodnih percepci neki jak utisak odjednom deluje kao Kakva duga navika"* Ali kao mnoge osredh i je ukoliko se nizanja n: hovih pereepedja vrSe samo principom paméenja; tome na lekare empirigare Koji imaju prostu praksu bez teorije; pa i mi sami smo u tri éetvrtine svojih akeija samo empiritarl. Naprimer, kad ofekujemo da ée sutra svanutl dan, postupamo kao empiriari, jer se to tako dosad uvek eSavalo."* Jedino astronom o tome umom sudi."® 29, Ali saznanje nuinih i vetitih {stina jeste ono sto nas od prostih Zivotinja razlikuje 1 sto Gini da imamo Um i nauke," uzdiduéi nas do saznanja nas samih’? i Boga, i to je ono ito se zove u nama razumna Dus ill Duh.” koji nam 10 da je aS tako misleéi na nas, mislimo na na prosto i na sastav, na nemater!~ jalno i Zak na Boga; pojimajuéi da ono sto je ogranigeno u nama, bez granicd je u njemu."* I ti refleksivni akti pru- Zaju glavne predmete nasim umovanjima. 31. NaSa umovanja podivaju na dva velika principa,"t na principu protivuretnosti, po kojem sudimo da je laZno ono Sto u sebi protivure’nost nosi.i da je istinito ono sto ili protivureti lainom."* 32. I princip dovoljnog razlo da se nijedna tinjenica ne bi mogla n: stojeéom,” niti bi se mogao naéi ijedan 1a ne bude dovoljnoga razloga zaSto je to tako a ne R "' Tako ti razlozi najéesée nam ne mogu niicalo biti poznati.** 33. Ima dve vrste istind, istine Umovanja (vérités de Raisonnement) i istine Cinjenice (vérités de Fait). Istine 53Binjenice su ko 9 Kad je nek Yizom naéi, njenim rezluéivanjem na sve dok se ne dode do prvobitnih."* 34, Tako se u matematiéara teoremi spekulacije i ka~ noni prakse analizom svode na definicije, altsiome i po- stulate.€ 35, I najead ima prostih ideja koje se ne bi mogle de- finisati; ima takode aksiomA i postulata ili, jednom reti, prvobitnih principa koji ne bi mog ine treba nikakvih dokazivanié protivstav sadrii u sebi izriénu protivureénost. 36. Ali dovoljan razlog se mora nalaziti i u kontin- dinjeniékim. istinama, t), v nizanju stvari koje fe u svetu stvorenja, u kojem luéenje na pasebne tazloge moglo bi u podrobnosti da se produzuje bez granica ikosti stvari prirode i sa deobe tela w ‘eskonatnost."" Beskraj je likova i kretanja sadanjih Sih Kofi ulaze u eficijentni uzrok moga sadanjeg Pi { beskraj je malenih sklonosti i dispozi danjih { proslih, koje ulaze u finalni wi 37. A kako sav taj det ati da bi ‘treba da dovoljan ili posled bude van toka ili nizova tog detalja kontingen Iiko on beskrajan mogeo biti." 38. I tako poslednji razlog stvari mora biti w nu%noj supstanciji, u Koje detalj promend je samo svojom emt nentnoséu kao u izvoru, 1 to je ono Sto zovemo Bogom. 39. A posto ta supstancija je dovoljan razlog svega toga detalja, koji takode je svuda povezan,"" ima samo jed- nog Boga, i taj Bog je dovoljan. 40, Nije tesko suditi o tome da ova najviga supstal Koja j¢ jedinsivena, univerzaina”® i nuzna,"* nema} Ha van sebe Sto bi bilo od nje nezavisno i buduéi prost iz moguéeg biéa, mora biti nesposobna za ma kakvo ogrant- Zenje i sadréati toliko realnosti Koliko je to moguée.”* él, Odatle izlazi da je Bog apsolutno savréen; savren- stvo ne buduél niSta drugo do veligina pozitivne realnosti 54 uzete precan,stavlajuti po strani grantee it opsenigen t strat je h maja: A onde gae nema ograniengs Bogu, apsolutno beskrajno. “2, Otud sled takode da stvorenj imu sve savr- Senstva pod uplivom Boga, ali da svoja nesavréenstva Ima aalpvoje sopsivene prirode, nesposobne da bude bez granicé. Jer se ona u tome razlikuju od Boga. To roorenstvo svorenl mpeia ae". prtodn) 2 idej4 od kojih ove zavise, njega ne bi nitega bilo realnog u moguénostima, nigeg postojeteg nego i niteg moguéeg."® 44, Jer odista treba, ako ima realnosti w sustinama ili moguénostima, ili u vetit vasnovana na neem postojeéem i aktualnom; i, dosledno tome, na pos ;puanog bigs, u kojem sutina pod zumeva postojanje, ili u kojem je dovoljno biti mo se bude aktualan.” a Se ___ 45. also samo BoZansivo legiju Sto treba da postojt, ako je moguée." ne mode spregiti moguénost onoga sto u sebi ne nosi kakvih granica, nikakvu negaclju, 1, dosledno tome, ni- Kakvu protivuretnost,!® vet je to simo dovolino da se @ priori sazna postojanje Boga. Mi smo ga takode dokazali realnoSéu vetitih istina.'"* Ali ga dokazasmo i a posteri posto Kontingentna biéa postoje, koja bi svoj posledn; dovoljni razlog mogla imati samo u nuznom biéu koje ima razlog svog postojanja u seb! samom,%? 46, Medutim, ne treba sa nekima zamisljati da vetite ¢ su i zavise od prineip je saobraznost 5 ntiine istine zavise od njegova razuma i unutrasnji su mugurations) Botanstva iz trena u tren,{°" ograniene prijem- Givoséu stvorenja, kome je bitno da je ograniteno.'** 40. U Boga je Mo," koja je izvor svega, zatim Sa~ zanje, koje nos! u sebi detalj"” ideja, savrieni, a u stvorenim Monadama i perfektihabijama, kako je Hermolaus Barbarus fu zed) samo su to podradavanja'* tih atributa, u onoj meri 'u Monadama ima savrienstva. Za stvorenje se veli da deluje van uk senstva ida je pasivno prema nekim drugim savrieno, Tako monadi se pripisuje delovanje w! e pereepeije i trpljenje ukoliko ih 50. I jedno stvorenje je savrSenije od drugog po tome ito se u njemu nalazi ono to pruza tazlog a priort onome Sto se zbiva u drugom, i time se veli da ono deluje na drugo.' Si. Ali u prostim supstancijama je to samo idealan uticaj jedne monade na drugu, imati svog efekta 2a samog potetka stvari, ima obzira prema njoj. Jer jedna stvorena monada ne bi mo og tic ha unutrainjost druge, onda jedino na taj natin jedna g ‘od druge.!!? 1¢ su izmedu stvorenjé delovanja i trpljenia vzajamna."* Jer Bog," uporedujuét dve proste supstan- mnalazi u svako} razloge koji ga obavezuju da jednu 7 prilagodi; i, dosledno tome, ono Sto je aktivno u ‘ma, pasivno je sa nekog drugog stanovista: 2 ono sto se Tazgovetho sazaje w njemt, i razlog onoga Sto se zbiva u drugom; 1 pa- ‘0 raziog onoga Sto se zbiva u njemu, tonome fio se razgovetno saznaje u neéem drugom.” 53. A kako je beskraj moguéih svetova u idejama Bo- jim i kako sano jedan moze postojati, treba da pri Bo- jem ighor postoji dovoljan, razlog, koji ga odreduje 2@ ian pre nego za koji dru 54, I taj razlog se moze naéi samo u saglasnosti ill u stupnjevima savrSenstva koje ovi svetovi nose u sebi; svaka moguénost imajuéi pravo da pretenduje na,postojanje savrsenstva nosi 1t sebi.!#* no Sto je uzrok postojanja najboljeg, sa kojim mudrost upoznaje Boga, koje on po svojoj dobroti odabira i koje mu moé njegova Sint da proizvede.'** 56. A ta vera ili ta prilagodenost svih stvorenth stvari svakoj i svake svim drugim, éini da svaka prosta supstan- faja lina veze koje izrazavaju sve druge™* i da je prema tome vetito Zivo ogledalo'™ vasione. 87. I kao Sto jedan isti grad gledan sa raznih strana ingleda sasvim druktiji, 1 kao da je perspektivno umnozen; isto tako se dogada da besk mnostvom prostih sup stancija ima kao toliko razni a, koje su ipak samo perspektive jedne iste, prema raznim stanovistima svake monade.'# 58. A to je sredstvo da se dobije najyeta moguéa razno- likost, ali u hajveéem moguéem redu,!*" tj, to je sredstvo da se’ dobije najveée moguée savréenstvo.'#* 59. Tako ova pretpostavka (za koju smem reéi da je dokazana) uzdize kako valja veli8inu Boga: to priznaje i . Bejl, kad je u svome Reéniku (u lanku Rorarius) ovome Binio primedbe, gde je ak bio u iskusenju da povel ja suviSe dajem Bogu, i vi8e nego Sto je moguée. All mogao navesti'®* nijedan razlog sa kojeg bi bila nemo ta univerzalna harmonija, koja Gini da svaka supsial taéno izrazava sve druge vezama koje sa njima ima. Uostalom, vide se, u ovome sto sam izeo, razlozi fori sa kojih stvari ne bi mogle te€i druktije, Jer Bog, luredujuéi celinu, uzeo je u obzir svaki deo i posebno svaku monadu, koja, po svojoj prirodi buduél reprezentativna, ne bi mogla biti ni&im ograniéena te da pretpostavlja samo deo stvari; iako je istina da je ta pretstava samo konfuzna 1X detalju celine vasione i moze biti razgovetnom jedino u malom delu stvari, tj. onima koje ajblize ili naj- voée u odnosu na svaku od Monada; inage svaka monada bi bila po jedno bozanstvo."" Nisu u predmetu, veé su u modifikaciji saznanja o predmetu Monade ogranigene. Sve one konfuzno gréde beskonatnosti, colini;"” ali su ograni- Bene i razlikovane stupnjevima razgovetnih percepeija. 8761, I u tome sastavi odgovaraju prostim stvarima. Jer, posto je sve puno, a to Gini svu materiju povezanom, i p0- Ho u punom svakd pokret proizvod! investan efekat na uda~ jena tela, u sraameri sa udaljenoSéu, tako da se svako ‘menja ne samo telima koja ga se dotiéu, i na izvestan natin ‘oseéa sve Sto im se dogada, veé isto tako njihovim posred~ stvom oseéa i ona tela koja se dotitu onih prvih, koja se prisutnom ono Sto je ud Brostoru: soprvoi xdvta govora’e Hipokrat."** A dua moze u sebi samoj protitati samo ono sto je tu razgovetno pretstavijeno, ali ona ne bi mogla odjednom razviti sve Svoje skrivene kutke, jer ovi idu u beskonatnost.""* (62, Tako, iako svaka stvorena monada pretstavija cela vasionu, razgovetnije pretstavlja ona telo koje joj posebno pripada i diju Entelehiju satinjava: i pofto ovo telo izra- Zava svu vasionu povezanoséu svekolike materije u punom, dua pretstavlja i svu vasionu pretstavijajudl to telo, koje joj pripada na poseban naéin."* ie njegova. ‘ono sto se A to telo tivog fotinje je uvek organsh monada, buduéi na svoj natin ogledalo vasione, i vasiona, buduéi ustrojena u savrSenom redu, treba da ima takode reda i u pretpostavljajuéem, tj. upercepeljama duke, i prema tome u telu, po kome se tu vasiona pretpostavija."** 64, Tako svako organsko telo Zivog biéa jeste vrsta bo- Bin érodnog automata, koje beskrajno pre- re vestatke automate. Jer masina natinjena ve- Sovekovom, nije masina u svakom od svojih delova. Naprimer: zubac totka od Zutoga bakra ima fragmenata koji nam nisu vibe neto veStaéko i nemaju niteg sto bi karakterisalo maSinu u odnosu na upotrebu, ela jesu jo8 uvek mas njihovim najmanjim delo- vima, do beskonaénosti."®” To je ono u éemu se sastoji ra~ 58 jelova ili © alika izmedu Prirode i vestine, tj. izmedu bozanske veitine inate. 65. I tvorac prirode je mogao praktikovati tu bo%ansiu i beskrajno Eudesnu vestinu, jer svaki deo materije nije ‘samo deljiv u beskonainost, kkao 8to su to antid! oct ‘mali, veé je svaki dalje aktualno podeljen bez kraj svaki ima svoje sopstveno kretanje; Ge da svaki deo materlje wzmogne 7, Svakki deo materije moze biti pojmljen kao vrt pun biljeka i-kao bara puna riba, Ali svaka grantica biljke, svaki ud Zvotinje, svaka kap njenth sokova jeste jo8 jedan takav vet ili takva bara. 68. I mada zemlja i vazduh koji se nalaze izmedu ii vrta, ili voda Koja se nalaci iamedu riba u bay a, odnosno riba, ipak ih u njima ima jo! 4 takeve suptilnosti@* koju mi ne mozemo per : 69, Tako nivega nema divijeg, jalovog, Q vasioni, nikakvog haosa,"*® nikakve zbrke do jedino pri- Vidno; priblizno talko kao Sto bi to izgledalo u nekoj bart ha takevoj razdaljini na kakvoj bi se videlo Kontuzno kre~ fanje i takore€! Kiptanje od barsiih riba, a da se same ribe ne razaznaju. ; "10. Tz toga se vidi da svako Zivo telo ima dominantnu entelehiju, Koja je dusa u ivotinji; ali udovi toga Hvoe tela puni su deugih Zivih biéa, bi wwotinja, od Kojih Mfak’ima takode svoju entelehiju it svoju dorinantnu gugu" 71, Aline treba zato uobrazavati kao neki, Koji su rdavo shvatili: moju misao, da svaka dua ima neku mast ill deo mat ‘bio svojstven ili dodeljen zauvelc Fak ona, prema tome, poseduje druga unutrasnja iva bica, koja su zauvele namenjena njenoj sluzbi."* Jer sva tla Sou neprekidnom vetitom proticanju kao reke; i Gestice laze u njih i iz njih izlaze neprekidno. "2, Tako duSa menja telom samo malo pomalo i stup= njevito.*" tako da nije nikad napretac lidena svojih organa; Tnetamorfoza’"* je Sesta u Zivotinja, ali nikada nema me- 59areas tempsihoze ni seobe duia:\* jo manje ima potpuno raz~ dvojenih duSa i duhova bez t 188 Jedini Bog je od tako neéeg potpuno odvojen.t ranja, ni savrene smrti uzete u najstrodijem smislu te koja bi se sastojala u odvajanju duige."** I ono Sto zoven stoaranjima jesu razvici i raSéen{ smrtima, jes uvici i smanjivanja. tel radilo 0 poreklu formi, entelehija i dui Kad 7. A to Bini takode da nikada nema ni potpunog si kao ona Sto zovemo 74. Filozofi su se gubil mgr ma. kad se ali danas, rimetilo, egzaktnim istrazivanjima koja su izvrSena fama, insektima i Zivotinjama, da organska tela pri- nastaju nikad iz haosa ili truljenja, veé uvek iz , U Kojima se bez sumnje bee obavila izvesna pre- formacija, smatralo se da ne samo organsko telo vee tu bese pre zametanja, nego jo’ i dua u tome telu, jednom rei, sama Zivotinja;"i da putem zametanja ta Zivotinja je la samo disponovana za izvestan velik preobrazaj da po- stane Zivotinja neke druge vrsie. Cak se neSto pribliio vidi - senice pi na veéu pozornicu, van stvaranja, kao kad ervi postaju muve i kad gu- ju leptiri 16 ie, od kojih su neke podignute na stupanj inja posredstvom zametanja, mogu se 2 fima Xoje ostaju u svojoj radaju se, razmnoZavaju se i razaraju 76. Ali bee to samo polovina istine; moj sud je bio da, ako Zivotinja nikad ne potinje prirodno, ona isto tako i ne okontava ni razaranja potpunog, niti kijudei stvoreni a posteriori irodno; i da ne samo ne¢e biti tu stvaranja veé ti strogo uzete. I ovi za- zvuteni iz iskustva slazu ima izvedenim kao gore ne samo dua (ogledal vasione) nerazoriva je, veé je jo8 i sama zivotinja ,% mada njena masina delimice esto ugine i napu- uzima na se organske ostatke (des dépouilles organi- ques). Enjenja™® jedinstva ili saobrazn 60 78. Ovi principi su mi prudili sredstvo prirodnog obja- duie i organskog tela, Dua se ponada po svojim sopstvenim zakonima i telo ta- kode po svojim; i susreéu se silom harmonije preduredene’ medu svim supstancijama, posto su sve one predstave'®® jedne 1 iste vasione. 79. Dude deluju po zakonima celishognih uzroka ape- ima i sredstvima. Tela deluju po zakonima roka ili kretanja. I dva carstva, eficijentnih Jer je u materije uvek isti kvantitet sile. Med je on da du’a moze promeniti pravac telima.1®° Ali tako je ‘on mislio zato 8to se u njegovo vreme jo8 nije znalo za pri- zakon koji sobom nosi i isti celoviti pravae u mate riji.!®° Da je on to primetio, do’ao bi do moga Sistema preduredene harmonije.0°* ‘aj Sistem Gini da tela deluju kao da (po nemo- dua; ida dude deluju kao da nema tela; ida oba deluju kao da jedno na drugo tive. 82. Sto se tiée Duhova ili razumnih dus zim da u osnovi svega Zivog kao Sto fo rekosmo (naime da nje samo sa svetom i ne okonéava se koliko ni sve ko nala~ ista stvar ali im one koje su odabrane postignu takoreéi aktualnim zametkom Ijudsku prirodu, njihove Zulne duse se uzdizu na stupanj uma i do. e Duhova.!"® 83, Medu ostalim razlikama koje postoje bis nih DuSa i Duhova i k j08 i ova: Sto su due uopite Ziva ogledala i stvoreny jo8 i slike samog BoZanstv 108 sposobne za saznanje sistema vasione i da_ponesto od njega _podrai cima; svaki duh buduéi kao ki 84. To éini da su Duhovi sposobni da udu u neku Vrstu Dru8tva sa Bogom i da je on prema njima ne samo ono sto je neki pronalazaé prema svc i u vezi sa drugim stvorenjima) dalac prema svojim podanicima, pa éal joj deci."mora satinjavati Boztji grad, bi bila moguéa pod najsavrser 86, Taj Botiji grad, ta isti t, u Prirodnom Svetu, i ono Sto je sastoji kad njegovu mavi Grad on i ima Dobrote u pravom smislu te reti, w se njegova mudrost i moé njegova svuda pokazuju. 87. Kao Sto smo gore ustanovili savréenu. armor iamedu dva Carstva prizodna, carstva Efieljentnih wzroka i carstva Celishodnih uzroka,"? moramo ovde uoé jednu drugu harmoniju izmedu earstva Fizi¢kog Prirode 1 carsiva, Moralnog Milosti, tj. izmedu Boga posmatranog Kero Arhitekta vasionske Ma8ine i Boga posmatranog keo ‘Monarha boZanskoga Grada Duhova.**? 88. Ova harmonija tint da stvari vode Milosti samim putevima Prirode, { da ovaj globus naprimer treba da bude Yazoren 1 opravijen prirodnim putevima u trenucima kad to zahteva viada Duhova: za kaznu jednih i nagradu drugih* 89. Mote se jo8 reti da Bog kao Arhitekt zadovoljava usvemu Boga kao zakonodaves; i da tako gresi moraju no- Ya'sobom svoje kaze samim poretkom Prirode { samom. SHehanigkom strukturom stvarl;!" { da ée isto tako lepa dogada. ‘00, Najzad, pod tom savrenom vladom,4** ne bi dobrog dela bez nagrade, ni zla dela bez kazne; sve mora Gkrenuti na dobro" dobrih, tj. onih koji nisu_nezado- Sotiniel!® u to} velikoj Dréavi, Koji imaju poverenja, u Providenje, posto svoju duzost vr ube 1 podrazavaju Tvorca svakog dobra, utivajuél u po- dnatranju njegovih savrsenstava prema’ prirodi istinske ie Ujubavis* koja Zini da wzivamo 1 sreti onoga Sto Tju- fimo. To je ono Sto tint da se mudre i vrle osobe trude oko Svega onoga Sto izgleda saobrazno pretpostavijeno} ili ante~ Sedentnoj bozansko} volji; ida su ipak zadovoljne onim 62 Sto Bog svojom tajnom, konsekventnom i odluéujuéom vo- Tjom ini da se efektivno dogada; priznajuéi da, kad bismo tnogli dovoljno razumeti poredak vasione, naSli bismo da prevazilazi sve najmudrije Zelje i da je nemoguée utiniti ga boljim nego sto jeste, ne samo za celinu uopite veé ni za hhas same posebno,*** ako smo kako valja vezani 2a Tvorca . svega, ne samo kao za Arhitekta i eficijentni uzrok biéa naSeg nego jo i kao za naSeg Gospodara { celishodni uzrok koji treba da saéinjava sav cilj volje nae i mote jedini Giniti sreéu nak