PATOFIZIOLOGIJA NEOPLAZIJA

60. Etiologija i patogeneza malignih tumora

Etiologija tumora nije poznata, faktori koji prouzrokuju njegov nastanak su mnogobrojni i
raznovrsni, a obuhvaeni zajednikim nazivom karcinogeni. Interakcijom vie faktora rizika ili
ponavljanjem izlaganja jednom istom kancerogenu indukuje se tumorski rast. Ti inioci mogu biti
endogeni egzogeni.
1. Endogeni inioci su :
naslee - utvreno je da se neki tumori ee javljaju u odreenim porodicama u kojima je ve bilo
tumora
rasa - verovatno zbog naina ishrane, uticaja sredine i geografskih faktora
starost - ee se javljaju u starijih osoba
pol - na izvesne hormone je mogue uticati, ak vriti terapiju dejstvom hormona na pr. kod karcinoma
dojke povoljni efekti se postiu delovanjem testosterona
2. Egzogeni etioloki inioci su :
fiziki - kao na pr. jonizujua zraenja jer je utvrena mutacija i ee obolevanje kod osoba koje su
izloene zraenju u terapijske svrhe ili profesionalno.
hemijski etioloki faktori - kao na pr. azbest, policiklini ugljovodonici, anilinske boje i aromatski
amini. Ova dva poslednja se u organizmu metabolizmom pretvaraju u toksina jedinjenja, zatim
nitrozamini koji su prisutni u konzervama hrane, herbicidi i insekticidi.
bioloki etioloki faktori - kao na pr. virusi koji nakon to prodru u eliju ugrauju svoje hromozome u
hromozome elije domaina i dovode do maligne alteracije, uzronici mogu da budu i DNK i RNK
virusi.
Hemijska karcinogeneza
Predstavlja najei uzrok maligne neoplazije u oveka i uslovljena je razliitim organskim i
neorganskim supstancama. Najei hemijski karcinogeni su policiklini aromatski ugljovodonici,
alkirajui agensi, nitrozoamini i azo jedinjenja.
Veina karcinogena su jedinjenja sa pozitivnim nabojem, elektrofilna, i sa osobinom da lako i
dobro reaguju sa molekulima DNK, RNK i proteinima, vezujui se za njih kovalentnim vezama.
Od kljunog znaaja su interakcije sa molekulima DNK koji mogu da se otete ili izmene i da tako
dovei do genetskih i epigenetskih faktora.
Prema svom dejstvu, sve karcinogene supstance se dele na: genotoksine direktno oteuju DNK
i dovode do mutacija i epigenetske oteuju sloene mehanizme, poput onih koji vre reparaciju
DNK i tako stvaraju povoljne uslove za nastanak mutacije.
Karcinogeneza je izrazito kompleksan proces koji zahteva koincidenciju vie faktora, a odvija se u
dve faze:
a) inicijacija, obino je ireverzibilan proces koji se brzo odvija i nastaje pod uticajem inicijatora.
U ovoj fazi dolazi do oteenja i mutacije elijske DNK.
b) promocija, promotori podstiu dejstvo inicijatora, stimuliu sintezu DNK i ramnoavanje
elije, to omoguava da prethodni uinci karcinogena u eliji budu fiksirani, umnoavaju se
transformisane elije i razvija se maligna neoplazija.

Fizika karcinogeneza
Najznaajniji su uticaji jonizujueg i UV zraenja. Dejstva oba agensa mogu biti direktna (ea) i
indirektna (radioliza vode, stvaranje slobodnih radikala).
Zraenje moe otetiti kontrolne elijske mehanizme, to moe dovesti do aktivacije onkogenog
dejstva virusa koji se eventualno nalazi u eliji.

Bioloka karcinogeneza
 Onkogeni virusi imaju poseban virusni onkogen (V-onc). U sluaju prodora ovog virusa u eliju
dolazi do njegove inkorporacije u DNK, kada virus preuzima kontrolu na biosintetskim
kapacitetom elije i tada se replikuje i virusna DNK. Nakon uklapanja virusne DNK u genom elije
moe doi do ekspresije samo nekih od virusnih gena, usled ega je onemogueno stvaranje novih
virusa, ali je mogua aktivacija elijskih onkogena.
Svaka elija unutar svog genoma sadri i elijske onkogene i svaki dogaaj moe aktivirati
proonkogene i izazvati maligniu transformaciju elije
61. Opte osobine malignih tumora

Osnovna razlika izmeu malignog i normalnog tkiva je u tome to je rast zdravog tkiva striktno
regulisan i kontrolisan proces, dok je rast malignog tkiva takav da ne podlee strogoj kontroli.
Benigni tumor ima ogranien rast i u njemu elije lie na normalno tkivo, dok je kod malignih
tumora rast neogranien i elije gube slinost sa onima od kojih su potekle.
Osobine malignog tkiva tj. tumora :
elije imaju atipinu strukturu sa poremeenim nukleo-citoplazmatskim odnosom
ukupan sadraj DNK je povean
genske i hromozomske mutacije su veoma este
elijski ciklus im je produen (!), sporije se umnoavaju i znatno sporije umiru nego zdrave
elije, zbog ega postoji stalno poveanje mase tumora
membrana tumorskih elija je izmenjena, usled ega je izgubljena kontaktna inhibicija
ne odgovaraju na regulatorne signale odgovorne za normalan rast i oporavak tkiva
imaju autonoman rast, invazivno rastu preko normalnih granica
metastaziraju u okolinu i udaljene organe
Karakteristike elijske membrane tumorskih elija
Promene koje nastaju na membrani su povezane sa poremeajem mehanizama koji reguliu elijski
rast. Na tumorskim elijama dolazi do promena u glikozilaciji lipida i proteina, ime se remeti
elijska adhezija koja odrava kontakt meu elijama. Kontaktna inhibicija je jedan od mehanizma
kojim se kontrolie rast, a koji zavisi od gustime elija. Kod tumorskih elija meusobni kontakt ne
izaziva prestanak deobe, nego one nastavljaju da se dele i rastu jedne preko drugih, formirajui
tako vie slojeva.
Promene na membrani remete i promet neorganskih jona i niza drugih molekula, kao to je
glikoprotein fibronektin. Njegova smanjena IC koncentracija remeti organizaciju citoskeleta elije i
sposobnost adhezije i omoguava migraciju.
Karakteristike elijskog ciklusa u tumorskim elijama
elijski ciklus tumorskih elija je dui.
Metabolizam maligne elije se razlikuje od normalnog potrebe za energijom su neuporedivo
vee, poveano se troi glukoza, poveana je aktivnost enzima glikolize, a smanjena enzima
glukoneogeneze. Tumorske elije troe manje kiseonika, zbog ega je poveana produkcija mlene
kiseline.
Proteini sintetisani od strane maligne elije mogu imati enzimsku aktivnost, najee imaju
aktivnost proteinskih kinaza, tirozin protein kinaza je desetostruko poveana u malignoj eliji
Tumorski markeri
To su bioloki indikatori tumora, tj. molekuli koji se produkuju u tumorskim elijama i mogu se
nai na elijskim membranama ili u telesnim tenostima. Meutim, neki od ovih merkera se
sintetiu i u normalnim elijama.
Idealan tumorski marker ne postoji jer bi on tada morao biti osetljiv i dovoljno specifian
pokazatelj prisustva tumorskih elija, morao bi biti eksprimiran od ranog perioda kancerogeneze, i
njegovo prisustvo bi trebalo biti kontinuirano u svim stadijumima tumora. To su hormoni, enzimi,
antigeni na membrani, antitela i geni u elijama Koriste se u identifikaciji nosioca tumora,
dijagnozi pojedinih vrsta tumora i proceni efekata terapije.
Dele se na:
 I. primarne prvenstveno ih produkuju maligne elije, lokalizovani na membranskim
strukturama
II. sekundarne stvaraju se u razliitim elijama, a u uslovima maligne transformacije se
poveano produkuju.

62. Promene u domainu kod malignog tumora

Kod bolesnika sa uznapredovalom malignom neoplazijom se gotovo redovno javlja

paraneoplastini sindrom bez obzira na prirodu, masu i lokalizaciju tumora. Ovaj sindrom
podrazumeva: kaheksiju, fabrilnost, promene u krvi, sklonost tromboemboliji, hormnoske
poremeaje, autoimunost, neuroloke i dermatoloke promene, promene u miiima, zglobovima i
vezivnom tkivu, bubrenoj funkciji i dr.
kancerska kaheksija tj. izrazita mravost, iji uzrok nije potpuno razjanjen. Osim nedovoljnog
unosa ili smanjene apsorpcije hrane, smatra se da maligni tumori oslobaaju mlene kiseline i
ketonska tela koje imaju znaaja u nastanaku kaheksije, ali isto tako oni i troe hranljive materije
za svoj rast i metastazu.
febrilnost esto su prisutne i propratne infekcije u kojima PMN i Mfagi u dodiru sa
mikroorganizmima i nekrotinim tkivom lue interleukine, endogene pirogene, koji u
hipotalamusu pokreu mehanizme porasta telesne temperature.
promene u krvi zahvataju sve loze. Anemija nastaje usled uestalog krvarenja i poremeaja
metabolizma staranja eritrocita i njegovog skraenog veka.
akutno krvarenje moe da nastane ako tumor rastom oteti neki vei krvni sud
ektopino luenje hormona maligni tumori neendokrinog porekla esto imaju sposobnost da
produkuju hormone ili hormonima sline supstance to rezultira simptomima hiperfinkcije
odreene lezde.
bolovi - javljaju se kasno, najee zbog kompresije i infiltracije nerava, ali kad se jave velikog su
intenziteta i smiruju se samo narkoticima. Bol nastaje i pri procesima destrukcije u tumoru, i
upravo nekroza dovodi do oteanja senzitivnih ivaca.
smrtni ishod moe da nastane i zbog lokalizacije tumora, tumori lokalizovani u mozgu, traheji,
kao posledica pritiska i opstrukcije mogu da dovedu do smrtnog ishoda
ubrzani kataboliki a usporeni anaboliki procesi
slabljenje imunolokog kontrolnog mehanizma u organizmu obolelih, slabljenje funkcije T i B
limfocita i makrofaga
poveanje aerobne i anaerobne glikolize
poremeen je mehanizam sinteze proteina

63. Dejstvo hemijskih inilaca na ljudski organizam

Intoksinacija moe da bude posledica: endogeno stvorenih otrova ili egzogeno unetih otrova
Mladi organizam, trudnice i deca su posebno osetljivi na dejstvo hemikalija
Putevi ulaska hemikalija u organizam su :
1. respiratorni trakt
 2. koa i vidljive sluznice
3. gastrointestinalni takt
4. paranteralni put (npr. injekcije - ubrizgavanjem)
1. Apsorpcija preko respiratornog trakta
Najbri od svih prirodnih puteva zbog velike respiratorne povrine oko 100 m 2. Udahnuta
hemikalija iz plunih krvnih sudova dospeva u levu pretkomoru, pa u komoru i sistemsku
cirkulaciju, zaobilazei jetru kao mesto detoksikacije. Resorpcija toksinih gasova i para zavisi od
cirkulacije u pluima i od ventilacije plua jer se hemikalije brzo apsorbuju ako postoji dobra
cirkulacija i ventilacije plua
2. Apsorpcija preko koe i vidljivih sluznica
Liposolubilne materije lako prolaze kroz kou,dok hidrosolubilne materije ronati sloj koe ili
stratum corneum slabije proputa. Vei deo hemikalija prolazi kroz folikule dlaka, pore lojnih i
znojnih lezda. Sluznice lako proputaju hemikalije, a resorpcija hemikalija zavisi od povrine i
minutnog volumena krvi u submukoznom tkivu.
3. Apsorpcija preko gastrointestinalnog trakta
eludac veoma malo resorbuje hemikalije, izuzetak je alkohol. Crevna resorpcija je laka i vrlo
intenzivna, adobra cirkulacija i velika povrina za apsorpciju imaju veliki znaaj.
4. Parenteralni put apsorpcije hemikalija
Deava se pri ubodu otrovnih insekata, ubrizgavanjem injekcija i dr. Ubrizgavanjem direktno u
krvni sud efekat nastaje gotovo trenutno
Hemikalije mogu da deluju na organizam :
na ulaznom mestu, na pr. na koi, sluznicama ili pluima, uz lokalno dejstvo hemikalije gotovo uvek
se javljaju i opti efekti. Oni nastaju ne samo zbog resorpcije hemikalije u optu cirkulaciju (na pr. pod
dejstvom NaOH nastaje lokalno oteenje sluznica jednjaka, eluca, usta, ali i opti efekti u vidu
hemolize eritrocita, krvarenja, insuficijencije bubrega), nego i zbog njene interakcije sa okolinom.
drugi nain delovanja hemikalija je delovanje na metabolizam, na enzimske mehanizme i funkciju
elija. Nakon resorpcije hemikalije na mestu kontakta hemikalije i elije dolazi do oteanja
membrane elije, hemikalija prelazi u citoplazmu delujui na organele (mitohondrije, ribozome i dr.) i
dovodei do oteenja jedra elije.
delovanje hemikalije na mestu izluivanja - ovaj efekat najee nastaje kao posledica koncentracije
hemikalije na izlaznom mestu u tetnoj koncentraciji. Na pr. tetno dejstvo sulfonamida na bubrge
taloenjem u tubulima.
Pre nego to se javi specifino dejstvo svake hemikalije prvo se javlja nespecifino dejstvo, a smatra
se da ovo dejstvo nastaje kao posledica zahvatanja hipotalamikih centara i vegetativnognervnog
sistema. Opti efekti su: glavobolja, vrtoglavica, lupanje srca, munina, povraanje, bolovi u
epigastrijumu, malaksalost, uzbuenje i dr.