Mobilne komunikacije 2011.

1. Mobilne komunikacije

1.1. Uvod
Globalni Sistem za Mobilne komunikacije (GSM: originalno poreklo skraenice Groupe Spcial Mobile) je
najpopularniji standard za mobilnu telefoniju na svetu. GSM asocijacija okuplja 82% svetskog trita mobinih
komunikacija, to je oko dve milijarde ljudi u 212 zemalja. GSM se razlikuje od prethodnih standarda po
poboljanom kvalitetu prenosa govora i podataka, i po tome pripada drugoj generaciji (ili 2G) sistema mobilnih
telefona. Isti sistem ukljuuje i novu treu generaciju protokola za prenos podataka (3G).
Kljune prednosti GSM sistema su bolji kvalitet prenosa glasa i jeftina alternativa u obliku kratkih tekstualnih
poruka SMS (Short Message Service). Novije verzije standarda su zadrale kompatibilnost sa prvobitnom verzijom,
pa je tako u verziji standarda iz 1997. godine dodat General Packet Radio Service (GPRS), a u verziji iz 1999.
godine uveden i novi bri protokol za prenos podataka EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution).
1.2. Istorija
1982. godine je na evropskoj konferenciji pota i telekomunikacionih administracija (CEPT) stvorena je GSM
grupa (Groupe Spcial Mobile) koja je imala zadatak da razvije standard za mobilne telefone koji e biti zajedniki
korien u celularnim sistemima mobilne telefonije u celoj Evropi. 1987. godine GSM standard je usvojen i
memorandum o njegovom usvajanju je potpisalo 13 evropskih zemalja. 1989. godine je odgovornost za GSM
standard preneta na evropski institut za standarde (European Telecommunications Standards Institute - ETSI).
Nakon toga je 1990. godine publikovana prva faza u specificiranju GSM standarda.
Prva GSM mrea je postavljena 1991. godine u Finskoj. Kompanija RadioLinija je instalirala opremu koju je
proizvela kompanija Ericsson iz susedne vedske. Do kraja 1993. godine bilo je vie od milion korisnika GSM
mobilne telefonske mree koje je opsluivalo 70 operatera u 48 zemalja.
1.3. Celularne beine mree
Celularni radio je tehnika razvijena sa ciljem da se povea kapacitet mobilnog radio telefonskog servisa. Sutina
celularne mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika male-snage, reda 100W ili manje. S obzirom da je
opseg pokrivanja ovih predajnika mali oblast (teritorija) se moe podeliti na elije, pri emu se svaki deo teritorije
pokriva od strane jedne antene, tj. predajnika. Svakoj eliji se dodeljuje odgovarajui frekventni opseg. Sa aspekta
servisa jedna elija se opsluuje od strane jedne bazne stanice. Baznu stanicu ini po jedan predajnik, prijemnik i
upravljaka jedinica. Sa ciljem da se izbegnu interferencije i presluavanja svakoj eliji se dodeljuje razliita
frekvencija. elije koje se nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedna od druge mogu da koriste isti frekventni opseg.
Prva odluka i zadatak projektanta kod projektovanja celularne mree se odnosi na oblikovanje forme elija koje
pokrivaju odreenu teritoriju. Matrine kvadratne elije, slika 1.1a), imaju verovatno najjednostavniji oblik. Ipak
ova geometrija nije idealna. Ako je irina elije d, tada elija ima 4 suseda na rastojanju d, a 4 na rastojanju 2 d .
Kada se mobilni korisnik kree prema granicama elije najbolje je da sve susedne antene budu na ekvidistantnim
rastojanjima. Sa ovakvim pristupom olakava se tehnika komutacije korisnika na susednu antenu, kao i izbor
antene. Heksagonalni oblik obezbeuje ekvidistantne antene. Kao to se vidi sa slike 1.1 b) za radijus heksagona, R,
rastojanje izmeu centra elije i centra susedne elije iznosi d 3 R .

a) kvadratni oblik b) heksagonalni oblik

Slika 1.1. Celularna geometrija

1
 1.4. Viestruko korienje frekvencija
Kod celularnog sistema svaka elija ima svoj bazni primopredajnik. Predajna snaga predajnika paljivo se
kontrolie sa ciljem da za datu frekvenciju zraenja obezbedi pouzdanu komunikaciju, ali uz istovremeno
ogranienje snage zraenja predajnika na toj frekvenciji kako ne bi dolo do smetnje u prijemu usled zraenja
predajnika u susednim elijama. Cilj je da se u nekoj od susednih elija koristi ista frekvencija ime se obezbeuje
uslov da se na toj frekvenciji istovremeno obavlja vei broj razgovora. U praksi, u zavisnosti od oekivanog
saobraaja svakoj eliji se dodeljuju od 10 do 50 frekvencija. To znai da su razliiti oblici viestrukog korienja
frekvencija, u sutini, mogui. Na slici 1.2 prikazani su neki od njih. U principu, ako oblik ine N elija, a svakoj
eliji se dodeli isti broj frekvencija, tada e svaka elija imati k/N frekvencija, gde je k ukupan broj frekvencija koje
se dodeljuju sistemu. Parametri na osnovu kojih se odreuje viestruko korienje frekvencija su:

D - minimalno rastojanje izmeu centara elija koje koriste isti frekventni opseg (nazivaju se kokanali)
R - radijus elije
d - rastojanje izmeu centara susednih elija ( d 3 R )
N - broj elija u obliku koji se ponavlja (svaka elija u obliku ima jedinstven frekventni opseg) koga nazivamo
faktor viestrukog korienja (reuse factor)

2
2 7 3
7 3 1
1 6 4
3 6 4 5 2
4 2 5 2 7 3
3 1 2 2 7 3 1
4 2 4 3 7 3 1 6 4
1 2 1 1 6 4 5
4 3 6 4 5 2
2 1 2 5 2 7 3
4 3 4 3 7 3 1
1 2 1 1 6 4
4 3 6 4 5
1 5

ema ponovnog korienja frekvencije za N = 4 b) ema ponovnog korienja frekvencije za N = 7

c) crne elije oznaavaju ponovno korienje frekvencije za N = 19

Slika 1.2. Oblici viestrukog korienja frekvencija

2
 Kod heksagonalnog oblika elije mogue su sledee vrednosti za N
N = I 2 + J 2 + I * J, I, J =0,1,2,3,
Prema tome, mogue vrednosti za N su 1, 3, 4, 7, 9, 12, 13, 16, 19, 21, ... .
Pri ovome vai sledea relacija
D
3N
R
koja se moe izraziti kao
D
N
d

Primer: Kod heksagonalnog oblika elije mogue su sledee vrednosti za N

N = I 2 + J 2 + I * J, I, J =0,1,2,3,
za I = 2 i J = 1 dobijamo N = 4+1+2 = 7. Cluster obima N = 7 se moe kreirati kako je to prikazano na slici 7.

B
B C G
C G A
A D F
D F E B
E B C G
B C G A
C G A D F
A D F E
D F E B
E B C G
C G A
A D F
D F E
E

Slika 1.3. Celularna heksagonalna arhitektura iji je cluster obima N=7

1.5. Poveanje kapaciteta
Vremenom, sve vei broj pretplatnika koristi sistem. Pri ovakvom trendu porasta saobraaj moe jednog
trenutka da postane tako gust da se doe u situaciju kada ne postoji dovoljan broj frekvencija koje se mogu dodeliti
elijama. Da bi se uspeno izalo na kraj sa ovakvom situacijom na raspolaganju su sledei pristupi (reenja):

A. Dodavanje novih kanala - obino kada se za dati region uvodi sistem ne iskoriavaju se svi kanali. Prema
tome, sa porastom i proirenjem sistema uvode se oni kanali koji prvobitno nisu bili iskorieni.
B. Pozajmljivanje frekvencija - mogue je pozajmiti frekvencije od susednih elija sa kojima moe doi do sudara
(congested cells). Pozajmljivanje je obino dinamiko.
C. Deoba elije - distribucija saobraaja i topografske osobine elije u najveem broju sluajeva nisu uniformne,
to nalae potrebu za poveanjem kapaciteta. Reenje je da se elije kod kojih postoji jako izrazit saobraaj
podele (vidi sliku 1.4). Obino obim elije je od 6.5 do 13 km, dok su male elije obima 1.5 km. Korienje
manjih elija nalae smanjenje snage zraenja. Kako se mobilni korisnici premetaju sa jednog mesta na drugo,
oni prelaze iz jedne elije u drugu, a to zahteva prenos poziva (signala) sa jedne bazne stanice na drugu. Ovaj
proces se naziva handoff, a ei je to su elije manje.

Postoje etiri razliita tipa elija u GSM mrei: makro, mikro, piko i kiobran (macro, micro, pico and
umbrella) elije. Zona pokrivanja svake elije zavisi od okruenja u kome se nalazi. Makro elije se mogu
primeniti tamo gde se antena bazne stanice nalazi na dovoljno visokoj lokaciji iznad srednje vrednosti prepreka u
prostiranju radio signala. Mikro elije imaju instalirane antene koje su ispod srednje vrednosti visine prepreke, to
je tipino za urbanu sredinu. Piko elije pokrivaju oblast od nekoliko desetina metara i predviene su za primenu u
unutranjosti zgrada, kao to su to oping centri i aerodromi. Kiobran elije su predviene da pokriju malu
teritoriju koja se nalazi u radio senci ili na granici izmeu dve susedne elije.

3
 Horizontalni radijus elija zavisi od visine antene, pojaanja antene i uslova prostiranja i moe da bude u
rasponu od nekoliko stotina metara pa do nekoliko desetina kilometara. Najvei radijus na kome se koristi elija po
GSM protokolu iznosi 35 km.

Slika 1.4. Deoba elija

D. Sektorisane elije - eliju delimo na vei broj sektora, pri emu svakom sektoru se dodeljuje odgovarajui skup
kanala. Standardno se koriste 3 do 6 sektora po eliji.
E. Mikroelije - sa smanjenjem obima elija antene se premetaju sa vrha brda ili visokih zgrada na manje zgrade
pa se na taj nain formiraju mikroelije. Smanjenjem obima elije smanjuje se i nivo snage zraenja predajnika.
Mikroelije su korisne za pokrivanje ulica u velikim gradovima, du autoputeva, ili unutar velikih javnih
zgrada.

makroelija mikroelija
poluprenik elije 1 20 km 0.1 1 km
predajna snaga 1 10 W 0.1 1W
proseno kanjenje 0.1 10 s 10 100 ns
maksimalna bitska brzina 0.3 Mbps 1 Mbps
Slika 1.5. Tipini parametri za makro i mikro elije
1.6. Princip rada celularnih sistema
Na slici 1.5 prikazani su glavni gradivni blokovi celularnih sistema. Otprilike na sredini svake elije locirana je
bazna stanica (BS). Strukturu BS-a ine antena, kontroler, i vei broj primopredajnika koji komuniciraju preko
kanala dodeljenih toj eliji. Kontroler se koristi za upravljanje procesom poziva izmeu mobilne jedinice i ostatka
mree. U datom trenutku, vei broj mobilnih korisnika moe biti aktivan i da se kree u okviru elije
komunicirajui, pri tome, sa BS-om. Svaka BS povezana je sa mobilnim telekomunikacionim komutatorskim
centrom (MTSO - Mobile Telecommunications Switching Office). Jedan MTSO opsluuje vei broj BS-ova.
Obino veza izmeu BS-ova i MTSO-a je iana, ali je mogua i beina. MTSO ima zadatak da ostvari
povezivanje izmeu mobilnih jedinica. MTSO je, takoe, povezan na javnu telefonsku, ili telekomunikacionu
mreu i ostvaruje vezu izmeu pretplatnika fiksne i mobilne telefonije. Svakom pozivu MTSO dodeljuje govorni
kanal, obavlja handoff, i nadgleda pozive radi potrebe tarifiranja.
Veza izmeu mobilne jedinice i BS-a se uspostavlja po sledea dva tipa kanala:
1. Kontrolni kanali- koriste se za razmenu informacija koja se odnosi na uspostavljanje i odravanje veze kao i
odreivanje odnosa izmeu mobilne jedinice i najblie BS.
2. Kanal za saobraaj - koristi se za prenos govora i podataka izmeu korisnika.

Bazna primo-
predajna stanica

Prostorija
za
Javna telefonska komutaciju
Bazna primo-
komutaciona u
predajna stanica
mrea mobilnoj
telefoniji

Bazna primo-
predajna stanica

Slika 1.6. Blok ema celularnog sistema

4
 Na slici 1.6. prikazani su tipini koraci izmeu dva mobilna korisnika kontrolisani od strane MTSO-a.
1. Inicijalizacija mobilne jedinice - kada se mobilna jedinica ukljui ona analizira i bira najjai upravljaki kanal
za potrebe uspostavljanja veze (setup channel), vidi sliku 1.7(a) elije na razliitim frekventnim opsezima
repetitivno emituju svima (broadcast) informaciju o razliitim kanalima preko kojih se moe uspostaviti veza.
Prijemnik bira najjai "setup" kanal i nadgleda taj kanal. Efekat ove procedure je taj da mobilna jedinica
automatski bira BS antenu one elije preko koje e ona raditi. Nakon ovoga sledi handshake procedura izmeu
mobilne jedinice i MTSO-a, koja se ostvaruje preko BS u eliji. Handshake procedurom se identifikuje
korisnik i registruje njegova lokacija. Sve dok je mobilna jedinica ukljuena procedura analize periodino se
ponavlja. Ako mobilna jedinica pree u novu eliju ona selektuje novu BS.
2. Poziv iniciran od strane mobilne jedinice- mobilna jedinica inicira poziv slanjem broja jedinice koju poziva
preko unapred selektovanog setup kanala (slika 1.7(b)). Prijemnik u mobilnoj jedinici prvo proverava da li je
setup kanal u idle stanju ispitivanjem informacije u forward kanalu (kanal od BS ka mobilnoj jedinici). Kada
detektuje idle stanje mobilna jedinica moe da predaje preko odgovarajueg reverse kanala (kanal od mobilne
jedinice ka BS). BS nakon ovoga alje zahtev ka MTSO-u.
3. Paging - MTSO nakon prethodnih aktivnosti pokuava da ostvari vezu ka pozvanoj jedinici. MTSO predaje
paging poruku ka odreenim BS-ovima u zavisnosti od pozvanog mobilnog broja (slika 1.7(c)). Svaka BS
predaje paging signal po sopstvenom setup kanalu.
4. Prihvaen poziv - pozvana mobilna jedinica prepoznaje svoj broj nadgledanjem setup kanala i odaziva se toj
BS-i, koja zatim predaje odziv ka MTSO-u. MTSO zatim uspostavlja vezu izmeu pozvane i pozivne BS.
Istovremeno, MTSO bira raspoloivi kanal za prenos govora u okviru svake BS elije i obavetava svaku BS
koja nakon toga obavetava mobilnu jedinicu (slika 1.7(d)). Obe mobilne jedinice se zatim podeavaju na
odgovarajue dodeljene kanale.
5. Ongoing call - dok postoji veza mobilne jedinice razmenjuju govorne signale ili podatke preko odgovarajuih
BS-ova i MTSO-a (vidi sliku 1.7(e)).
6. Handoff (preuzimanje) - kada mobilna jedinica u toku odravanja veze pree iz jedne elije u drugu kanalni
saobraaj mora da se promeni tako da se sada realizuje preko druge BS koja pripada novoj eliji (slika 1.7(f)).
Sistem izvodi ove promene bez prekidanja poziva ili promene korisnika.

M M
T T
S S
O O

a) monitorisanje za najjai signal b) zahtev za povezivanje

M M
T T
S S
O O

c) paging d) poziv je prihvaen

5
 M M
T T
S S
O O

e) poziv u toku f) handoff

Slika 1.7. Primer realizacije poziva
Druge funkcije koje se obavljaju od strane sistema su:

7. Call blocking - ako su u toku poziva svi kanali predvieni za saobraaj prema najblioj BS zauzeti mobilna
jedinica pokuava da uspostavi ponovo vezu, i nakon odreenog broja neuspenih poziva vraa se ton o
zauzetosti veze.
8. Call termination - kada jedan od korisnika prekine vezu MTSO se obavetava o tome i oba kanala kod BS-ova
se oslobaaju.
9. Call drop - u toku razgovora zbog interferencije ili slabog signala moe doi do prekida veze. Ako BS ne moe
da odri minimalni nivo signala za odreeni vremenski period kanal prema korisniku se prekida i o tome
obavetava MTSO.
10. Calls to/from fixed and remote mobile subscriber - MTSO obezbeuje vezu prema telefonskoj mrei sa javnom
komutacijom. To znai da MTSO moe da uspostavi vezu izmeu pretplatnika povezanih na fiksnoj i mobilnoj
mrei.

1.7. Prva generacija (1G) celularnih mrea

Prve celularne telefonske mree bazirane su bile na analognom prenosu signala. Jedan od najpoznatijih sistema
iz ove generacije je AMPS (Advanced Mobile Phone Service) razvijen od strane kompanije AT&T. Ovaj sistem
danas se standardno jo koristi u Severnoj Americi. Kao to je prikazano na slici 9 dva opsega irine od po 25 MHz
se koriste kod AMPS-a, jedan za prenos od BS-a ka mobilnoj jedinici (MS) u opsegu od 869 do 894 MHz, a drugi
za prenos od MS ka BS-u u opsegu od 824 do 849 MHz.

prenosni opseg bazne stanice 869 894 MHz

prenosni opseg mobilne jedinice 824 849 MHz
razmak izmeu predajnog i prijemnog kanala 45 MHz
irina kanala 30 kHz
broj govornih kanala u potpunom dupleksu 790
broj upravljakih kanala u potpunom dupleksu 42
maksimalna snaga mobilne jedinice 3W
obim elije, radijus 2 20 km
modulacija, govornog kanala FM. 12-kHz maksimalna devijacija
modulacija, upravljakog kanala FSM. 8-kHz maksimalna devijacija
brzina prenosa podataka 10 kbps
kodiranje radi provere greaka BCH (48, 36,5) i (40, 28,5)
Slika 1.8. Parametri AMPS-a
Na slici 1.9. prikazana je struktura 1G sistema. Karakteristike tipova 1G celularnih mrea prikazane su na slici
10.

6
 elija A

elija B

Javna
komutacija

elija C

Slika 1.9. Globalna struktura 1G sistema

AMPS NAMPS TACS NMT450 NMT900 C450

bazna Tx 869-894 869-894 935-960 463-468 935-960 461-466

MHz

bazna RX 824-849 824-849 890-915 453-458 890-915 451-456

MHz
metod
viestrukog FDMA FDMA FDMA FDMA FDMA FDMA
pristupa
modulacija FM FM FM FM FM FM
dodeljeni
20 kHz(b)
prostor 30 kHz 10 kHz 25 kHz 25 kHz 12.5 kHz
10 kHz(m)
radio-kanalu
222(b)
broj kanala 832 2496 1000 200 1999
444(m)
CODEC NA NA NA NA NA NA
dodela
50 MHz 50 MHz 50 MHz 50 MHz 50 MHz 50 MHz
spektra

Slika 1.10. Tehnoloka platforma 1G sistema

1.8. Druga generacija (2G) celularnih sistema

1G celularne mree, kakva je AMPS, postale su ubrzo veoma popularne to je dovelo do potrebe za
realizovanjem sistema veeg kapaciteta. 2G sistemi su razvijeni sa ciljem da obezbede bolji kvalitet signala, vee
brzine prenosa radi podrke digitalnih servisa, i vei kapacitet.
Kljune razlike izmeu 2G i 1G sistema su sledee:

1. Kod 2G postoje kanali za digitalni prenos

2. Kod 2G postoji kodiranje korisnikih podataka
3. Kod 2G postoji sposobnost detekcije i korekcije greaka
4. Pristup kanalu - kod 2G sistema postoji vei broj kanala po jednoj eliji, ali se svaki kanal dinamiki dodeljuje
veem broju korisnika koristei TDMA i CDMA pristup.

Osnovne karakteristike razliitih 2G celularnih sistema prikazane su na Slici 1.12.

7
 GSM IS-136 IS-95

godina uvoenja 1990 1991 1993

metod pristupa TDMA TDMA CDMA

propusni opseg bazne
935-960 MHz 869-894 MHz 869-894 MHz
stanice
propusni opseg mobilne
890-915 MHz 824-849 MHz 824-849 MHz
stanice
razmak izmeu
predajnog i prijemnog 45 MHz 45 MHz 45 MHz
kanala
propusni opseg kanala 200 kHz 30 kHz 1250 kHz

broj dupleks kanala 125 832 20

maksimalna snaga
2W 3W 0.2 W
mobilne jedinice
korisnici po kanalu 8 3 35

modulacija GMSK /4 DQPSK QPSK

bitska brzina nosioca 270.8 kbps 48.6 kbps 9.6 kbps

govorni koder RPE-LTP VSELP QCELP

bitska brzina kodiranja
13 kbps 8 kbps 8, 4, 2, 1 kbps
govora
obim okvira 4.6 ms 40 ms 20 ms
1/2 brzine konvolucione
kodiranje radi provere od 1/2 od konvolucione 1/2 od konvolucione
brzine u predaji,
greaka brzine brzine
a 1/3 od brzine u prijemu
Slika 1.11. Karakteristike 2G celularnih telefonskih sistema

Na slici 13 u koordinatnom sistemu frekvencija-vreme-amplituda grafiki su prikazane razlike izmeu tehnika:

a) FDMA/FDD; b) FDMA/TDD; c) TDMA/FDD sa veim brojem nosioca; i d) TDMA/TDD sa veim brojem
nosioca.
me

korisnik korisnik korisnik korisnik

vre

1 2 3 4
uplink downlink
amplituda
amplituda

downlink

t1 t2 t3 t4 uplink

t1 t2 t3 t4

f1 f2 f3 f4 f1 f 2 f 3 f 4 frekvencija f1 f2 f3 f4 frekvencija

(a) (b)

8
 me
me

vre
uplink downlink

vre
downlink

amplituda
amplituda

t4 t4 t4 t4 t4 t4

t3 t3 t3 t3 t3 t3 uplink
t2 t2 t2 t2 t2 t2
t1 t1 t1 t1 t1 t1

f1 f2 f1 f 2 frekvencija f1 f2 frekvencija

(c) (d)
Slika 1.12. a) FDMA/FDD; b) FDMA/TDD; c) TDMA/FDD sa veim brojem nosioca; i d)
TDMA/TDD sa veim brojem nosioca
Napomena: FDD - frequency division duplexing; TDD - time division duplexing

Na slici 14 u koordinatnom sistemu frekvencija-vreme-kd grafiki su prikazane razlike izmeu tehnika

CDMA/FDD i CDMA/TDD.
ko d

CDMA/FDD CDMA/TDD

Downlink Uplink Downlink

Uplink

Korisnik 1
Korisnik 2 vreme
Korisnik 3
Korisnik 4
Korisnik 5
Korisnik 6
Korisnik 7

frekvencija

Slika 1.13. a) CDMA/FDD; b) CDMA/TDD

1.9. GSM
GSM (Global System for Mobile Communication) je evropski standard za digitalne celularne sisteme koji se
koristi za nekoliko razliitih frekventnih opsega i to: 900 MHz, 1800 MHz, i 1900 MHz. Osnovne prednosti ove
tehnologije su te to nudi internacionalni roaming, visok kvalitet u prenosu govornog signala, poveana sigurnost u
prenosu informacije, i sposobnost da se implementira veliki broj razliitih servisa.

Kao to je prikazano na slici 1.14 GSM je organizovan u tri glavna segmenta. To su segmenti:

1. MS (mobile station), tj. mobilna stanica ili mobilna jedinica

2. BSS - podsistem bazne stanice (base station subsystem)
3. NSS - mreni i komutatorski podsistem (network and switching subsystem)

Na slici 17. prikazano je vie detalja koji se odnose na fiziku predstavu arhitekturnih elemenata GSM-a i odnos
izmeu ovih elemenata.

9
 Mreni & komutacioni
podsistem (NSS)
Mobilna stanica
(MS)
Podsistem bazne VLR HLR
stanice (BSS)
SIM
korisnik PSTN
ME BTS BSC MSC

PDN
AUC EIR

Drugi MSC-ovi

Slika 1.14. Referentna arhitektura GSM-a

Mobilna
Podsistem bazne Mreni i komutacioni
stanica
stanice (BSS) podsistem (NSS)
(MS)

MS
BSC VLR AuC
BTS
HLR
MS
OMC
BTS
BSC

EIR
MS Abis MSC
BTS
A Interfejs ka
Um drugim mreama
PSTN i dr.
Radio interfejs

Slika 1.15. Drugaiji pogled na referentnu arhitekturu GSM-a

1.9.1. Mobilna stanica
ine je elementi ME (Mobile Equipment) i SIM (Subscriber Identity Module).
ME predstavlja hardver koga korisnik kupuje od proizvoaa ili dilera. Hardver sadri sve komponente koje su
potrebne za implementaciju protokola kojim se ostvaruje interfejs mobilne stanice (jedinice) sa korisnikom, i
beini interfejs sa BSS-om. ME sadri: zvunik, mikrofon, tastaturu i radio modem.
Drugi elemenat MS-a je SIM, pametna kartica koju kupuje pretplatnik, a koristi se radi identifikacije
specifikacija korisnika koje se odnose na njegovu adresu i tip servisa koji se opsluuje (tj. tip servisa koje on moe
da koristi). Pozivi kod GSM-a usmereni su ka SIM-u, a ne ka terminalu. Kratke poruke se takoe mogu memorisati
u SIM kartici. SIM kartica sadri line podatke o svakom korisniku koje mu obezbeuju da ostvari vei broj
korisnih aplikacija.
Imajui u vidu da SIM kartice uvaju privatnu informaciju o korisniku, imaju implementiran mehanizam
sigurnosti kartice koji ukljuuje unoenje etvorocifarskog PIN (Personal Identification Number) broja ime je
informacija na kartici poznata ili dostupna samo onom korisniku koji zna taj broj.

10
 1.9.2. Podsistem bazne stanice
Kao to se vidi sa slike 1.15 BSS ine sledee dve celine: a) BTS (Base Transceiver Subsystem - bazni
primopredajni podsistem) i BSC (Base Station Controller - kontroler bazne stanice).
Kao prvo, BSS treba da komunicira sa korisnikom preko relativno nepouzdanog beinog medijuma. Ovaj
medijum se karakterie ogranienim propusnim opsegom. Kao drugo, BSS treba da podri potrebe korisnika za
mobilnou, a kao tree da ostvari povezivanje sa oianom infrastrukturom preko daleko pouzdanijih ianih
protokola (veza sa javnom telefonskom mreom-PSTN). Efikasan transfer informacija izmeu ova dva protokola
(iani i beini) zadatak je BSS-a.
Kod ostvarivanja fizike komunikacije preko etera, blok BTS je partner MS-u. BTS sadri predajnik, prijemnik
i signalnu opremu. Svi ovi gradivni blokovi fiziki su locirani u centru elije gde se i nalazi antena BSS-a. Jedna
BSS moe da upravlja sa jednom ili veim brojem BTS-a.
Drugi gradivni blok BSS-a je BSC. U sutini, BSC je mali komutator unutar BSS-a i zaduen je za frekventnim
administriranjem kao i handover-om izmeu BTS-ova u okviru BSS-a. Hardver BSC-a u okviru jedinstvenog BTS-
a lociran je na anteni, a kod multi-BTS sistema u komutatorskom centru sa ostalim hardverskim elementima NSS-a.
1.9.3. Mreni i komutatorski podsistem
NSS je zaduen za rad mree. On ostvaruje komunikaciju i sa drugim mreama koje mogu biti tipa beine i
iane. Na PSTN (javne telefonske mree) GSM se spree preko ISDN protokola. NSS je najsofisticiraniji gradivni
blok GSM mree i sadri:

jedan hardverski gradivni blok MSC (mobile switching center)

etiri softverska elementa, a to su VLR (visitor location register), HLR (home location register), EIR
(equipment identification register) i AUC (authentication center).

MSC je hardverski deo koji komunicira sa PSTN komutatorima koristei signalni protokol SS-7. Veoma esto
MSC koji komunicira sa PSTN se naziva Gateway MSC (GMSC). MSC obezbeuje mrei specifinu informaciju
koja se odnosi na status mobilnih terminala.
HLR (Home Location Register) je softver tipa baze podataka koji manipulie auriranjem rauna mobilnog
pretplatnika. Ovaj softver uva podatke o adresi pretplatnika, tipu usluge, tekuoj lokaciji, stanju na raunu, i dr.
VLR (Visitors Location Register) je softver tipa baze podataka koji uva trag o lokaciji pretplatnika u okviru
oblasti pokrivanja MSC-a, tj. njegovom kretanju.
AUC (Authentication Center) uva razliite algoritme koji se koriste za identifikaciju i ifrovanje pretplatnika.
Razliite klase SIM kartica imaju ugraene svoje sopstvene algoritme, zadatak AUC-a je da skuplja sve te
algoritme i obezbeuje NSS-u da radi sa razliitim terminalima koji potiu iz razliitih geografskih podruja.
EIR (Equipment Identity Register) je takoe softver tipa baze podataka koji upravlja identifikacijom mobilne
opreme sa aspekata kvarova i kraa mobilne jedinice (kada se prijavi kraa telefona, taj telefon, da ne bi pravio
trokove, se iskljui). 15-to cifarski IMEI (International Mobile Equipment Identity) broj se koristi za
indentifikaciju mobilnih ureaja. Vidljiv je nakon komande (*#06#) ili na nalepnici ispod baterije.

1.10. Aspekti radio veze kod GSM-a

GSM signali od bazne stanice prema mobilnoj jedinici prenose se u opsegu irine 25 MHz koji je lociran u
opsegu od 935 do 960 MHz, takozvani downlink i u opsegu od 25 MHz za potrebe prenosa signala od mobilne
stanice do bazne stanice iji je frekventni opseg lociran od 890 do 915 MHz, takozvani uplink. Izmeu downlinka i
uplinka postoji razlika u frekvenciji nosioca od 45 MHz. Korisnici pristupaju mrei koristei kombinaciju FDMA i
TDMA. Na svakih 200 kHz postoje radiofrekventni nosioci, to znai da postoji ukupno 124 kanala tipa potpuni
dupleks. Na Slici 1.16. prikazan je FDMA/TDMA/FDD kanal koji se koristi kod GSM-a.
Za prenos je upotrebljen vremenski multipleks (time division multiplexing - TDM) u okviru koga se prenose 8
kompletna govorna kanala ili 16 govornih kanala slabijeg kvaliteta (half-rate). Po 8 vremenskih intervala se grupiu
u takozvane TDMA okvire (TDMA frame). Kanali loijeg kvaliteta, sa dvostruko niom finoom odmeravanja
govornog signala, takoe koriste iste intervale u TDMA (time division multiple access) okviru. Brzina prenosa
podataka je 270 833 bita/s, dok je trajanje okvira (frame) 4.615 ms.
Visokofrekventna snaga predajnika kod mobilnog telefona je ograniena na 2W za GSM na 900 MHz i 1W kod
GSM-a na 1800/1900 MHz.
Za govorni signal, iji je se spektar ogranien na 3.1KHz, koriste se razne vrste kodiranja/komprimovanja tako
da se signal prenosi bitskom brzinom od 5.6 do 13 kbit/s. Dva osnovna principa kodiranja govornog signala su half-
rate sa 5.6 kbit/s i full-rate sa 13 kbit/s. Ovi sistemi kodiranja su bazirani na linearnoj predikciji, tj. linearnom

11
predvianju mogue vrednosti sledeeg odmerka audio signala (linear predictive coding - LPC). Osim to se na
ovaj nain znaajno smanjuje potrebna bitska brzina za prenos govornog signala, ovakav koder pomae da se u
govornom signalu istaknu najvanije komponente i smanji mogunost greke u prenosu.
GSM je 1997. godine inoviran uvoenjem izmenjenog full-rate kodera (Enhanced Full Rate EFR codec), kod
koga je za full-rate koder bila potrebna bitska brzina od 12.2 kbit/s. Konano, EFR je pretvoren u kodek sa
promenljivom bitskom brzinom, tkz. usko-pojasni AMR (AMR-Narrowband). Ovaj koder odlikuje visok kvalitet i
pouzdanost kada se koristi u full-rate modu i neto manje pouzdan ali i dalje kvalitetan kada radi u uslovima dobre
radio veze pri half-rate modu.
Za GSM se koristi gausova modulacija sa minimalnom promenom kljua (Gaussian Minimum Shift Keying -
GMSK), koja predstavlja vrstu modulacije sa kontinualnom fazom i kljuem na bazi promene frekvencije
(Frequency Shift Keying FSK). Kod GMSK modulacije, FSK modulisan signal nosioca se proputa kroz gausov
nisko-propusni filtar, to znaajno sniava irinu frekvencijskog opsega kanala kao i meusobno ometanje susednih
kanala.

960 MHz

Nosioc 1
100 kHz
zatitni opseg 200 kHz
Nosioc 2

. 1 2 3 4 5 6 7 8
25 MHz
Vremenski slotovi dodeljenji
. korisnicima po jednom nosiocu
.

Nosioc 124
Uplink kanali

935 MHz

Downlink kanali

Slika 1.16. FDMA/TDMA/FDD kod GSM-a

Na slici 1.17. dat je detaljan format jednog TDMA okvira kod GSM-a.

Slika 1.17. TDMA okvir kod GSM-a

12
 1.11. TDMA format
GSM hierarchy of frames
GSM koristi sloenu hijerarhiju TDMA okvira kod definisanja logikih kanala (vidi sliku 1.18).
hyperframe
0 1 2 ... 2045 2046 2047 3 h 28 min 53.76 s

superframe
0 1 2 ... 48 49 50
6.12 s
0 1 ... 24 25

multiframe
0 1 ... 24 25 120 ms

0 1 2 ... 48 49 50 235.4 ms

frame
0 1 ... 6 7 4.615 ms
slot
burst 577 s

Slika 1.18. Formati okvira kod GSM-a

U osnovi, svaki frekventni opseg od 200 kHz se deli na osam logikih kanala koji su definisani ponavljanjem
vremenskih slotova.
Na najniem nivou je vremenski slot nazvan paketni (burst) period koji je trajanja 15/26ms=0.577ms. Pri bitskoj
brzini od 270833 kbps svaki vremenski slot je trajanja 156.25 bitova.

Vremenski slot sadri sledea polja:

trail bits - obezbeuje sinhronizaciju prenosa mobilnih jedinica lociranih na razliitim rastojanjima u
odnosu na BS
encrypted bits - podaci se ifruju u blokovima po 114 bitova, a ifrovani bitovi se smetaju u dva 57-bitna
polja u vremenskim slotovima.
stealing bit - koristi se da ukae da li ovaj blok sadri podatke ili je "pozajmljen" za potrebe urgentnog
signalnog upravljanja.
training sequence - koristi se da prilagodi parametre prijemnika na karakteristike tekueg puta propagacije
signala i da izabere najjai signal za sluaj viestruke (multipath) refleksije.
guard bits - koriste se da obezbede zatitu usled preklapanja bitova, na prijemnoj strani, sa informacijom od
drugih paketa koji su prisutni na prijemnoj strani zbog razliitih puteva prostiranja signala.

1.12.Ureaj za transkodiranje
U okviru GSM-a postoji konvencionalni mreni komutatorski podsistem (Network Switching Subystem- NSS)
koga ine standardne fiksne mrene komponente. Sa druge strane postoji radio podsistem (Radio Subsystem- RSS)
koji u sebi ukljuuje i beini interfejs izmeu antene i mobilnog ureaja.
Zbog fizikih ogranienja brzine prenosa podataka kod beinog interfejsa su znatno nie od brzine prenosa
podataka koje sreemo kod fiksnih mrea namenjenih za prenos govora (tipian primer je 64 kbit/s kod ISDN-a).
Da bi prenos bio mogu neophodno je ostvariti usklaivanje brzine prenosa jednog i drugog podsistema. Jedna od
tehnika koja se standardno koristi bazira se na kompresiji originala digitaliziranih podataka u govoru. Kompresijom
se prelazi sa vie na niu bitsku brzinu prenosa. MS digitalizira govor brzinom od 104 kbit/s (8000 uzorka-sempla

13
u sekundi sa 13-bitnom rezolucijom). Ova se informacija nakon toga komprimuje na 13 kbit/s kada se koristi FR
kodiranje, 12.2 kbit/s kada se koristi EFR kodiranje, i 5.6 kbit/s kada se koristi HR kodiranje.
Visoki odnos kompresije u beinom interfejsu predstavlja dodatni problem za realizaciju sistema jer NSS
koristi standardni digitalni prenos i PCM30 linije. To znai da se kod NSS-a za potrebe digitalnog prenosa koriste
64 kbit/s vremenski slotovi, pri emu se analogni telefonski signal prvo mora digitalizirati, a zatim komprimovati
da bi se preneo. Kod ISDN mrea telefoni komprimuju govorni signal na vremenske slotove kod kojih je brzina
prenosa podataka 64 kbit/s. Zbog ovoga, potrebno je da postoji jo jedan ureaj koji e konvertovati kodovanje
signala koje se koristi za potrebe ISDN-a, i obrnuto. Naime, ovaj ureaj vri konverziju bitskih brzina od 13, 12.2, i
5.6 kbit/s u bitske brzine od 64 kbit/s koje se koriste kod NSS i drugih mrea. Na osnovu prethodnog evidentno je
da ureaj za transkodiranje (Transcoding Equipment- TCE) alternativno nazvan TRAU (Tranascoding and Rate
Adaptation Unit) ima osnovnu ulogu da obavi adaptaciju razliitih brzina u prenosu podataka.
Gde treba pozicionirati TCE? Teoretski posmatrano prenos komprimovanih podataka je neophodan samo
izmeu MS i BTS (jer tu se i javljaju fizika ogranienja). Ipak, zbog kapaciteta linija i uteda koje se postiu, bolje
je kroz mreu prenositi komprimovane, a ne nekomprimovane podatke. Zbog ovoga kompresija se ne vri u BTS-u.
Sa druge strane, konvencionalni ureaji u NSS-u nisu u stanju da komutiraju komprimovane podatke koristei
pri tome ne-ISDN kodiranje (dozvoljen je samo 64 kbit/s prenos). Zbog ovoga transkodovanje mora da se obavi pre
nego to vremenski slot pristigne do prve telefonske centrale (telephone exchange). Naime, transkodovanje se
obavlja izmeu BSC-a i telefonske centrale, tj, to je mogue kasnije, ali istovremeno i to je najranije to
neophodno. TCE pripada BSS-u, ali je fiziki postavljen to blie telefonskoj centrali. Razlog za ovakvo reenje je
sledei: Za svaku pojedinanu liniju PCM30 koja dolazi iz BSC-a potrebne su etiri PCM30 linije koje idu od
TCE-a ka mrei, tako da operatori tede etiri linije PCM30 ako postave TCE u centrali.
Svaki PCM30 vremenski-slot moe prenositi podatke brzinom od 64 kbit/s. Vremenski slotovi beinog
interfejsa prenose podatke maksimalnom brzinom od 13 kbit/s. Ovo znai da ako se vremenski slotovi kod PCM30
podele na 4*16 kbit/s, tada se po etiri konekcije mogu izvesti po jednom vremenskom slotu. Ovakav pristup u
kombinaciji sa pozicioniranjem (lociranjem) TCE-a u centrali, predstavlja veoma efikasno reenje sa aspekta cene
za operatora, ali uslovljava raanje novih problema kada se implementira GPRS.
Problem koji se pojavio sastoji se u sledeem: I pored toga to je brzina prenosa podataka od 16 kbit/s dovoljna
za sve kodeke (koder/dekoder algoritmi) kod GSM-a, ona nije dovoljna za sve kodeke koji se koriste kod GPRS-a,
iz razloga to se GPRS podaci prenose po deljivim linijama kod BSC-a, a GPRS mora takoe da se ogranii na
maksimalnu brzinu od 16 kbit/s. Postoji nova kodna ema (Coding Scheme-CS) koja se koristi kod GPRS-a, a
kojom se obezbeuje prenos od 21.4 kbit/s po jednom kanalu (nazvanu CS 4) preko beinog interfejsa. Oito je da
se ova tehnika ne moe implementirati pod uslovom da se tedi na linijama. ta vie, i CS 3 sa 15.6 kbit/s se ne
moe koristiti jer se signalizacija mora takoe prenositi po ovim linijama.
Kao rezultat svega, GPRS mree u stanju su da jedino koriste CS 1 i CS 2 (9.05 i 13.4 kbit/s po kanalu) sve dok
se usko-grlo izmeu BTS-a i BSC-a ne otkloni.
Podela frekvencije izmeu mobilnih operatera u Srbiji po RATEL-u

14
 GMSK modulacija
Uvod
Ovde je dat kratak uvod u digitalnu modulaciju koji pokazuje logian niz injenica koje dovode do razvoja i
usvajanja eme GMSK modulacije. GMSK modulacija je dobila na znaaju posle usvajanja i iroke primene GSM
standarda za mobilnu telefoniju. Odnosi amplituda i faza prikazani su u ciklusima nosioca a u funkciji od podataka
koji se prenose.

PSK (Phase Shift Keying)

Za binarni PSK (BPSK) vai da
S0 (t ) A cos(t ) predstavlja binarnu 0
S1 (t ) A cos(t ) predstavlja binarnu 1
Za M-to znakovni PSK, potrebno je da postoji M razliitih faza i svaka n bita binarnog niza su kodirana sa
tano definisanim signalom oblika
A cos(t j ) gde je j=1,...,M

Kvadraturna PSK modulacija

Ako se definiu etiri signala koji imaju faze pomerene za po 90o, onda se dobija QPSK (Quadrature Phase
Shift Keying) modulacija. Ulazni binarni niz {dk}, dk=0,1,2,... dovodi se na ulaz modulatora brzinom od 1/T
bit/sekunda, u obliku dva binarna niza: dI(t) koji sadri parne i dQ(t) koji sadri neparne bitove
dI(t)=d0, d2, d4, ...
dQ(t)=d1, d3, d5, ...

Slika 4. Realizacija QPSK talasnog oblika modulacijom faznog i kvadraturnog nosioca. (a) primer ulaznog niza
bitova dk(t); (b) oblik dva niza bitova za QPSK modulaciju na bazi niza sa slike (a)
QPSK modulisani signal sa nosiocima u obliku cosinusne i sinusne funkcije je
1 1
s(t ) d I (t ) cos 2f t dQ (t ) sin 2f t
2 4 2 4
Trigonometrijskom transformacijom isti signal je mogue zapisati i u obliku

15

s(t ) A cos 2f t (t )
4
Niz impulsa dI(t) amplitudno modulie kosinusnu funkciju sa 1. Ovo odgovara faznom pomeraju kosinusne
funkcije od 0 do , to je BPSK modulisani signal. Na slian nain, dQ(t) amplitudno modulie sinusnu funkciju pa
se dobijaju BPSK signal koji je ortogonalan na kosinusni. Sabiranjem ova dva ortogonalna signala dobija se QPSK
oblik signala.
Vrednosti faza (t)=0, /2, /2, predstavljaju etiri mogue kombinacije nizova dI(t) i dQ(t). Svaka od ove
etiri faze prenosi dvo-bitnu informaciju, to je dva bita po simbolu. Kako je QPSK modulacija sa dvostruko
veom bitskom brzinom, to znai da je u kanalu iste irine mogue preneti dva puta vie podataka u odnosu na
BPSK. Ovo je mogue jer signali I i Q prenose ortogonalnim nosiocima, tako da nema meusobnog ometanja
(interferencije) izmeu njih.
Kod QPSK modulisanog signala faza nosioca se menja svakih 2T (na svake dve periode nosioca). Ako posle
isteka perioda T ne doe do promene znaka u nizu bitova, nee biti promene faze. Ako se promeni znak jednom od
nizova, dI(t) ili dQ(t), promena faze iznosie /2. Ako oba niza bitova promene znak, promena faze bie .

Slika 5. QPSK mdulisani signal

Ako se QPSK modulisani signal filtrira da bi se smanjile bone spektralne komponente, rezultujui talasni oblik
nee vie imati konstantnu amplitudu. Pri pomeranju faze za 180o doi e do pada amplitude na nulu.

Razdeena QPSK (Offset Quadrature Phase Shift Keying)

Ako se dva niza bitova, I i Q, meusobno razdese za vremenski interval od 1/2 bitskog intervala (T), dobija se
modulacija sa kod koje su promene u amplitudi nosioca minimalne a promena faze nije vea od 90 o. Velike
promene faze, od 180o, vie se ne javljaju. Modulaciona ema za OQPSK (Offset Quadrature Phase Shift Keying)
je dobijena od QPSK eme uvoenjem kanjenja za parni niza bitova (Q) u trajanju od 1/2 bitskog intervala, to je
vremenski interval oznaen sa T.

Slika 6. OQPSK modulisani signal

Dozvoljene promene faze nosioca OQPSK signala su 0 i 90o, dok je fazni pomeraj od 180o ne postoji.
Pomeranja fazi OQPSK signala se deavaju dva puta ee nego kod QPSK signala ali sa dva puta manjim
intezitetom. Dobijena OQPSK modulacija ima minimalnu promenu amplitude nosioca i istu verovatnou pojave
greke u prenosu (bit error rate) kao i QPSK i BPSK.

16
 Slika 7. OQPSK modulisani nosioc
Kad se OQPSK modulisanom signalu filtriranjem ogranii irina kanala, dobija se manja meusimbolna
interferncija kao rezultat neznatnih promena u anvelopi signala, i ogranienim faznim pomeranjima od 90o. Kod
OQPSK se ne deava da zbog ograniavanja irine kanala amplituda nosioca padne na nulu, a to se deava kod
QPSK pri faznom pomeranju od 180o.

Minimum Shift Keying (MSK)

Minimum Shift Keying (MSK) je dobijena od OQPSK zamenom pravouglih signala sa prvom polovinom
periode sinusnog impulsa. MSK signal je definisan sa

s(t ) d I (t ) cos t cos(2f t ) dQ (t ) sin t sin(2f t ) ,
2T 2T
gde je 2f=0.

Slika 8. MSK modulacija

17
 Kod MSK modulacije promena faze je linearna i ograniena je na /2 u okviru jednog bitskog intervala (2T).
Ovo predstavlja znaajno poboljanje u odnosu na QPSK. Linearna promena faze je dovela do ukidanja znaajnog
dela sporednih bonih komponente u spektru modulisanog signala, to pomae u eliminaciji interferencije izmeu
susednih kanala. Sa druge strane, glavne bone komponente su kod GMSK modulacije ire nego kod QPSK
modulacije.

Gausov (Gaussian) filtar

Gausov filtar je projektovan tako da u vremenskom odzivu na pobudu izvrenu step funkcijom ne daje
premaenja u odzivu, a vreme porasta i vreme opadanja izlaznog signala je maksimalno. Ove osobine su blisko
povezan sa injenicom da gausov filtar ima minimalno mogue grupno kanjenje. Prozorska (teinska) funkcija
gausovog filtra je, naravno, gausova funkcija
a a x 2
x e

a kada je kao parametar a izabrana standardna devijacija ima oblik
x2
1
x e 2 2
2

Slika 9. Oblik Gausove funkcije za vie razliitih vrednosti standardne devijacije

Gaussian Minimal Shif Keying (GMSK)

Kod MSK modulacije pravougaoni impulsi su zamenjeni sa sinusnim. Impulsni odziv Gausovog filtra je takav
da generie impulse koji imaju nisku vrednost sporednih bonih komponenti i proirene glavne bone opsege u
spektru signala. Odziv filtra moe da se aproksimira sa kanjenjem i impulsima koji imaju oblik gausove funkcije.
Tako dobijena modulacija se naziva GMSK (Gaussian Minimal Shif Keying).
Povezanost irine propusnog opsega pred-modulacionog filtra B, i bitskog perioda T, definiu irinu kanala
sistema. Za potrebe GSM-a koristi se BT=0.3 sa brzinom prenosa podataka od 270.8 kbs. Ovakav izbor je rezultat
kompromis izmeu verovatnoe pojave greke (bit error rate), mogue pojave interferencije sa susednim kanalima
zbog ireg propusnog opsega filtra, meu-simbolne interferencije i zbog mogueg rada sistema sa niskim nivoom
snage signala.

GMSK modulacija
Postoje dva metoda za generisanje GMSK modulisanog signala, jedan je FSK (frequency shift keyed)
modulacija, a drugi je QPSK (quadrature phase shift keyed) modulacija.
Gausov
NF RF
filtar pojaava
a(t) m(t)
VCO
m=0.5

Slika 10. GMSK modulator dobijen primenom FSK modulacije na naponski kontrolisanom oscilatoru (VCO)

18
 Arhitektura GMSK VCO modulatora, sa slike 10, je jednostavna, pogodna za koherentnu demodulaciju ali i
veoma osetljiva na toleranciju komponenti. Metod zahteva da indeks modulacije bude podeen tano na m=0.5.
Meutim, indeks modulacije kod konvencionalnih VCO baziranih modulatora varira zbog promene temperature,
napona napajanja, itd.

Gausov Q(t)
NF sin(c(t)) RF
filtar pojaava
a(t)
dt c(t) 90o

cos(c(t))
I(t)
oscilator
Procesiranje u I/Q kvadraturni
osnovnom opsegu modulator

Slika 11. Implementacija GMSK modulatora primenom kvadraturnog metoda u osnovnom opsegu
Druga implementacija koristi kvadraturni postupak u osnovnom opsegu i I/Q kvadraturni modulator. Kod ove
implementacije indeks modulacije moe biti tano m=0.5 i stabilan je.

Arhitektura GSM mobilnog primo-predajnika

Za realizaciju mobilnog GSM primo-predajnika je potrebno da postoje tri kljuna bloka:
RF primo-predajnik,
obrada analognih signala u osnovnom opsegu, i
obrada digitalnih signala u osnovnom opsegu.
Moderna reenje podrazumeva da se ova tri bloka implementiraju u tri ipa koja su projektovana tako da
konana aplikacija sadre minimalni broj spoljnih komponenti. Ovakav skup ipova (chipset) nudi vie
proizvoaa poluprovodnika. Kao primer, u ovom tekstu je prikazan TCS2010 chipset koga nudi firma Texas
Instruments.
RF deo (ip TRF6151) sadri primopredajnik koji moe da radi u etiri opsega (850, 900, 1800 i 1900 MHz), pa
tako pokriva sve frekvencijske opsege koji se koriste u svetu u raznim mobilnim mreama. Da bi ispunio ovaj
zahtev, potrebna su tri maloumna selektivana pojaavaa (Low Noise Amplifier - LNA) i dva pojaavaa snage sa
odgovarajuim selektivnim kolima. Preklapanje pojaavaa se vri preko switchplexer-a. Predajnik i prijemnik
koriste zajedniki PLL sintezator frekvencije.

Slika 12. Texas Instruments TCS2010 chipset za GSM/GPRS mobilne telefone

19
 Prijemnik ima jednu konverziju frekvencije, sa parom meaa koji rade u kvadraturi (sa lokalnim oscilatorom
koji je fazno pomeren za 90o). Kako je u pitanju prijemnik sa niskom meufrekvencijom, kao meufrekvencijski
filtar upotrebljen je propusnik niskih frekvencija. Da bi prijemnik imao optimalne osobine, LNA i
meufrekvencijski pojaava imaju naponski kontrolisano pojaanje i koristi se za automatsku regulaciju pojaanja
(Automatic Gain Control - AGC). Ovo je potrebno da bi se amplituda kvadraturnih I i Q signali na izlazu
prijemnika usaglasila sa dinamikim opsegom AD konvertora u analognom bloku.
U predajnik se dovode kvadraturni I i Q signali koji predstavljaju modulacione signale. Ulazni I i Q signali su
generisani u DSP bloku digitalnog ipa, a u analognom ipu su posle DA konverzije pretvoreni u analogne signale.
Posle dve konverzije frekvencije, modulacije i pojaavanja do odgovarajueg nivoa RF snage, signal se vodi do
antene.
Analogni ip vri konverziju signala (analogni u digitalne i digitalni u analogne ) i tako omoguava vezu
izmeu RF i digitalnog ipa. Analogni ip je interfejs za vie analognih ulazno/izlaznih ureaja kao to su
mikrofon, zvunik, svetlo, vibracije, zujalica, SIM kartica i drugi. Takoe, obavlja vanu funkciju kontrole
punjenja/pranjenja baterije.
Digitalni ip ima itav niz funkcija, poev od upravljanja korisnikim interfejsom (displej, tastatura,...), do
bloka za digitalnu obradu signala (DSP blok). Jezgro digitalnog ipa po pravilu ini ARM procesor, kome su
pridodati memorija i razni komunikacioni i upravljaki interfejsi.

20
 2. GPRS
2.1. Uvod
GSM obezbeuje mobilni telefonski komunikacioni servis zasnovan na digitialnom prenosu govora
brzinom od 9.6 kbps. Svaki GSM-ov opseg nosioca je irine 200 kHz i moe istovremeno da podri rad do 8
TDMA bearer slotova. Ipak postoje i nedostaci GSM-a koji se ogledaju u sledeem:

1. GSM je circuit switched konekciono orijentisana tehnologija, gde krajnji korisnici sve vreme zauzamaju
vezu. Ovakav pristup dovodi do neefikasnog korienja propusnog opsega.
2. GSM ne podrava velike brzine kod prenosa podataka, tj. nije u stanju da manipulie sa kompleksnim
podacima kakvi su oni koji se odnose na (kvalitetan) audio, video, itd.
3. GSM-ovi ureaji su relativno male hardverske sloenosti, sa ne tako monim CPU-om, memorijom i
displej jedinicom, a ceo sistem se karakterie jednostavnom funkcionalnou.
4. Podravaju se samo osnovni servisi o slanju poruka, kakav je recimo SMS.
5. GSM mree su nekompatibilne sa tekuim TCP/IP i drugim standardnim mreama zbog razlike u mrenom
hardveru, softveru i protokolima.

General Packed Radio Service (GPRS) je mobilni servis za prenos podataka koji se koristi u sklopu Global
System for Mobile Communications (GSM). 2G celularni sistemi zajedno sa GPRS-om se esto naziva 2.5G, jer
predstavlja prelazno reenje izmeu druge (G2) i tree (G3) generacije mobilnih telefona. Ovaj protokol
omoguava srednju brzinu prenosa podataka zasnovanu na vremenski raspodeljenom viekorisnikom pristupu u
kanalu, skraeno TDMA (Time Division Multiple Accesss). GPRS je integrisan u GSM standard u realizaciji 97 (iz
1997. godine). Standardizovan je od strane ETSI (European Telecommunications Standards Institute) ali je sada u
odgovornosti 3rd Generation PartnerShip Project (3GPP).
GPRS predstavlja skup novih GSM-ovih bearer servisa koje u okviru GSM-a obezbeuju paketni nain prenosa
podataka, i ostvaruju spregu sa eksternim mreama za paketni prenos. U sutini GPRS je beini komunikacioni
sistem 2.5-te generacije, koji servisima koje prua omoguava da se mobilni ureaj poveu na Internet, tj. koriste
IP adrese. To znai da su GPRS pretplatnici mogu da alju i predaju podatke u paketnom reimu rada tipa.
Dominantni protokol koji se danas u svetu koristi za prenos podataka po mreama je Internet Protocol (IP).
Glavni zadatak IP-a je da ostvari umreavanje razliitih mrenih arhitektura korienjem standardnih aplikacija
kakve su razmena e-mail-ova izmeu krajnjih ureaja, i download-ovanje website-ova.

Logical IP Connection
IP Network

GPRS Network

Slika 2.1. IP konekcije na GPRS mreu

U sklopu GPRS servisa mobilni pretplatnik prima IP adresu od spoljne IP mree, tj. vidi se kao lan IP mree.
IP paketi se prenose izmeu mobilnog ureaja i servera u IP mrei. Ali pri ovome GPRS standard odreuje kako se
IP paketi prenose preko radio intefejsa i cele GPRS mree.
Osnovna razlika izmeu GSM-a i GPRS-a u pogledu prenosa je sledea: GSM koristi tehniku sa komutacijom
kola (circuit switching) dok GPRS paketnu-komutaciju (packet switching). Primalac paketa moe biti drugi
korisnik, ili neki server na Internet-u.

2.2. Razlike govor/podaci kod BSS-a

GPRS-ov celularni telefon treba biti u stanju da prenosi podatke u reimu rada zasnovan na paketnoj-
komutaciji, dok prenos govora treba da bude baziran na konceptu komutacije kola. To znai da, u okviru mree,
treba da postoji mreni elemenat koji e praviti razliku izmeu ova dva razliita tipa prenosa, i usmeriti svaki

21
prenos ka odgovarajuem delu mree, tj. prema MSC-u (Mobile Switching Centers) ili prema SGSN-u (Serving
GPRS Support Node). Ovo je jedna od glavnih funkcija bloka Packet Control Unit (PCU). Ostale funkcije PCU-a
su:

1. segmentiranje i reasembliranje paketa, u downlink i uplink smeru

2. planiranje izvrenja svih aktivnih prenosa ukljuujui upravljanje radio kanalom
3. kontrolisanje prenosa (provera, baferovanje, retransmisija)

PCU moe biti ugraen na razliita mesta u okviru mree, kao na primer: da bude deo BTS-a, deo BSC-a, da se
ugradi pre komutacije (MSC-a). ini se da je najbolje reenje ono kada je PCU deo BSC-a.

2.3. Poveanje brzine prenosa podataka

Vea brzina u prenosu podataka se moe ostvariti:

1. ako se povea brzina mree,

2. ako se izvri grupisanje (bundling) nekoliko vremenskih slotova u jedinstveni,
3. ako se koristi kombinacija oba prethodno pomenuta pristupa.

Vea brzina prenosa podataka ukazuje na potrebu za korienjem novih ema kodiranja pomou kojih je
mogue poslati veu koliinu podataka, ali uz manju redundantnost. Teoretski, po jednom frekventnom nosiocu za
potrebe jednog korisnika je mogue grupisati do osam vremenskih slotova. Ovaj pristup je implementiran kod
GSM-a, a rezultat je poznat pod imenom High Speed Circuit Switched Data (HSCSD). Korienje HSCSD-a
obezbeuje bri prenos podataka (14.4 bit/s) po vremenskom slotu to odgovara neto brem tipu circuit-switched
veze sa svim svojim prednostima i nedostacima. U principu HSCSD ima kapacitet od 8*14.4 kbit/s (115.2 kbit/s),
ali s obzirom da je to prenos sa komutacijom-kola, prenos se ostvaruje preko klasinih gradivnih blokova (BTS
BSC TCE MSC provajder) pa zbog toga ne moe da premai MSC-ovu brzinu u prenosu podataka od
64 kbit/s po konekciji (vezi). Kao rezultat svega HSCSD je ogranien na 57.6 kbit/s, tj etiri vremenska slota koja
se koriste, pri emu svaki se karakterie brzinom prenosa od 14.4 kbit/s.
Dizajn GPRS-a vodi rauna o promenljivosti karakteristika beinog interfejsa i njegovih efekata na kvalitet
predaje. Kada beini interfejs poseduje dobre karakteristike, tj. retku retransmisiju, tada redundansa skoro i da nije
potrebna. No kada se zahtevi za retransmisijom poveaju, koriste se eme sa veom redundansom. Kao rezultat
ovoga, kod GPRS se koriste kodne eme poznate kao CS 1 do CS 4.

2.4. Radio blokovi i kodne eme

Digitalna informacija koja se predaje preko radio interfejsa deli se na radio-blokove. Jedan radio-blok ine
456 bitova, i to je informacija koja se moe poslati u odreenom vremenskom slotu u etiri uzastopna TDMA
okvira (vidi sliku 2.2). To znai da ako je jednoj mobilnoj stanici radi potrebe prenosa informacije dodeljen
vremenski slot (UpLink ili DownLink), mobilna stanica prenosi u sutini etiri puta u ovom vremenskom slotu, iz
razloga to je jedan radio blok najmanja jedinica informacije koja se prenosi preko ovog radio interfejsa. Zbog
ovoga se deoba kanala ne izvodi na principu vremenski-slot- po-vremenski slot, nego na principu radio-blok-po-
radio-blok. Ovaj proces je prikazan na slici 2.2. Slika prikazuje vremenske slotove koji pripadaju svakom
korisniku pri emu svaki od njih koristi minimalno etiri uzastopna TDMA okvira. Nakon etiri TDMA okvira
vremenski slot 2 se dodeljuje drugom korisniku. Nakon narednih etiri TDMA okvira vremenski slot 1 se
realocira, a vremenski slotovi 5 i 6 se alociraju korisniku vremenskog slota 3.
Kod GPRS-a su definisane etiri razliite CS kodne eme. Svaki radio-blok se kodira koristei jednu od ovih
kodnih ema. Kodne eme se u zavisnosti od kvaliteta radio interfejsa mogu alternativno koristiti, ali CS se ne
moe promeniti u toku prenosa, tj. CS se moe, ako je potrebno, promeniti na svaka etiri TDMA okvira (trajanje
jednog radio-bloka).

22
 Slika 2.2. Radio-blokovi

CS-1 je veoma pouzdana kodna ema jer se po jednom radio-bloku alje samo 181 korisniki bit. Pored ovih
bitova postoje i 3 bita za Uplink State Flag, 40 bitova za detekciju greke nazvani Block Check Sequence, i 4 Tail
bita. To ukupno ini 181+3+40+4=228 bitova, pri emu se svi oni dupliraju (kopiraju) tako da tano imamo
2*228=456 bitova to predstavlja broj bitova koji se prenose jednim radio blokom. Kod ove kodne eme
informacija koja se alje preko radio interfejsa ima 100% redundantnost.
CS-2 je manje pouzdana kodna ema jer se po jednom radio bloku alju 286 korisnikih bitova, to znai da je
u radio bloku prisutno manje redundantnih bitova. Pored korisnikih bitova posoje 2*3 bita za Uplink State Flag,
16 bitova za detekciju greke nazvani Block Check Sequence, i 4 Tile bita. Ukupno to ini 286+6+16+4=294 bita,
pri emu su svi oni kopirani (duplirani) tako da se dobija 588 bitova. S obzirom da radio blok moe da prenese
samo 456 bitova, 132 bita se moraju izbaciti. ovo se izvodi na sistematski nain pomou procedure poznate kao
puncturing, tj. CS-2 ima 132 "probuena" (izostavljena) bita.
CS-3 je menje pouzdana kodna ema u odnosu na CS-2 jer se po radio bloku alju 312 korisnikih bitova to
odgovara manjoj redundansi. Pored korisnikih bitova postoje 2*3 bita za Uplink State Flag, 16 bitova za detekciju
greke nazvani Block Check Sequence, i 4 Tile bita. Ukupno to ini 312+6+16+4=338 bitova, pri emu su svi
duplicirani tako da imamo 676 bitova. Kao rezultat CS-3 ima 220 izostavljenih bitova jer se po radio bloku prenosi
samo 456 bitova.
CS-4 je najmanje pouzdana kodna ema jer se po radio bloku alju 428 korisnikih bitova. Takoe se mogu
dodati i bitovi za proveru greke u prenosu. Pored toga postoje 4*3 bita za Uplink State Flag, 16 bitova za detekciju
greke u prenosu nazvani Block Check Sequence. Ukupno to ini 428+12+16=456 bitova, to tano odgovara
veliini radio bloka. U ovom sluaju ne postoje izostavljeni bitovi jer ova kodna ema ne koristi redundansu.
Sve etiri GPRS-ove kodne eme odgovarajue bitske brzine i broj izostavljenih bitova prikazane su na slici 19.

Slika 2.3. etiri GPRS-ove kodne eme

Stvarna bitska brzina za svaku kodnu emu se izraunava shodno slici 2.3.
pravi broj bitova
Stvarna bitska brzina
trajanje
181 bit
Primer za CS-1: 9,05 kbit/s
20 ms

23
 Vreme trajanja od 20 ms koje se koristi za izraunavanje moda zbunjuje. ta je u stvari 20 ms? Intuitivno se
oekuje da ono odgovara trajanju radio bloka. Ovakav odgovor nije u potpunosti korektan.
TDMA okvir je trajanja 4,615 ms, dok prenos 4 sukcesivna TDMA okvira traje 18,46 ms, a to je krae od 20
ms. Odgovor na ovo pitanje postaje jasan kada se posmatra GPRS-ov multi-okvir (vidi sliku 2.4).
U okviru GPRS-a, TDMA okviri su ukljueni u vremenske strukture dueg trajanja, tj. strukture koje se sastoje
od 52 sukcesivna TDMA okvira pri emu se ovakva struktura naziva GPRS multi-okvir. Prvih 12 TDMA okvira
predstavljaju korisniki podaci i podeljeni su na tri radio bloka.

Slika 2.4. GPRS-ov multi-okvir

Nakon ova tri radio bloka jedan TDMA okvir je rezervisan za signalizaciju (tj. power control ili timing
advance). Kada se ponovi ova struktura od 12 TDMA okvira za korisnike podatke i jedan TDMA okvir za
signalizaciju dobijamo ceo GPRS multi-okvir. Uoimo da za fiksni broj vremenskih slotova svi sukcesivni
vremenski slotovi se ne koriste za prenos korisnikih podataka, tj. od 13 sukcesivnih vremenskih slotova samo su
12 korisna. Vremenski slot koji je rezervisan za signalizaciju redukuje brzinu prenosa podataka, tj. poveava vreme
trajanja prenosa: 18,46*13/12=20 ms. Zbog dodatnog vremenskog slota za signalizaciju mora se uzeti ukupno
vreme trajanja predaje jednog radio bloka od 20 ms.

24
 3. EDGE
Enhanced Data Rates for GSM Evolution (EDGE) ili Enhanced GPRS (EGPRS) je tehnologija namenjena
poveanju brzine i pouzdanosti prenosa podataka kod mobilnih telefona. Nezvanino je nazvana 2.75G jer je po
brzini izmeu GPRS-a i 3G mree. EDGE je uveden 2003. godine.
Da bi se postigla vea brzina prenosa podataka, osim GMSK modulacije, uvedena je i 8-PSK (8 Phase Shift
Keying) modulacija. Kod EDGE se pri svakoj promeni faze nosioca prenose tri bita, to je poveanje u odnosu na
GMSK gde se prenose dva bita. Kodna ema ukljuuje verzije od MCS-1 do MCS-4 sa bitskim brzinama od 8.8 do
17.6 kb/s koje koriste GMSK modulaciju. Kodne eme u verzijama od MCS-5 do MCS-9 sa bitskim brzinama od
22.4 do 59.2 kb/s koriste 8-PSK modulaciju. Dodatno se poveanje moe ostvariti upotrebom etiri vremenska
slota (maksimalno 236.8 kb/s) ili osam vremenska slota (maksimalno 473.6 kb/s). Bitske brzine za up-link su
ograniene na one koje prua GPRS tehnologija, a bitske brzine koje dozvoljava EDGE su dostupne na down-linku.
Kada postoje dobri uslovi za radio vezu, EDGE moe biti etiri puta efikasniji od GSM. GSM koristi etiri (CS-
1 to 4) dok EDGE omoguava devet kodnih ema (MCS Modulation and Coding Schemes).

Kodna i modulaciona ema Brzina po vremenskom slotu Modulac

(MCS) (kbit/s/slot) ija
MCS-1 8.80 GMSK
MCS-2 11.2 GMSK
MCS-3 14.8 GMSK
MCS-4 17.6 GMSK
MCS-5 22.4 8-PSK
MCS-6 29.6 8-PSK
MCS-7 44.8 8-PSK
MCS-8 54.4 8-PSK
MCS-9 59.2 8-PSK

Tabela 3.1.

25
 2. SISTEMI TREE GENERACIJE
2.1. UVOD

Mobilni sistemi tree generacije trenutno predstavljaju jednu od kljunih telekomunikacionih tehnologija u
pogledu istraivanja, razvoja i internacionalne standardizacije. IMT-2000 je termin koji koristi ITU za skup
standarda koji su usvojeni na globalnom (svetskom) nivou. Radi se o standardima za 3. generaciju mobilnih
sistema, koji treba da objedine razliite kopnene, satelitske, fiksne i mobilne sisteme koji su trenutno u upotrebi ili
u procesu razvoja.
ITU je za IMT-2000 dodelio sledee frekvencijske opsege: 1.885-2.025 GHz i 2.110-2.200 GHz. UMTS
(Universal Mobile Telecommunications System) je implementacija svetskog koncepta IMT-2000 u Evropi.
Sistemi 3. generacije treba da obezbede beini pristup globalnoj telekomunikacionoj infrastrukturi i da
omogue irok spektar integrisanih servisa govora, podataka, slike i video sadraja. Ovi sistemi e integrisati
trenutno odvojene svetove mobilnih i fiksnih servisa u mono sredstvo za neogranienu multimedijalnu
komunikaciju. 3G sistemi treba da udovolje zahtevima korisnika za:

veim kapacitetom sistema,

veom brzinom prenosa podataka,
irokopojasnou i multimedijalnou
mogunou personalne komunikacije bilo koje vrste, u bilo koje vreme i sa bilo kojeg mesta,
terminalom koji e podravati sve potrebne usluge. To zapravo mora biti personalni komunikator, koji
e funkcionisati kao: telefon, kompjuter, televizor, pejder, video konferencijski centar, pisani medijum,
ak i kao kreditna kartica

UMTS e imati i zemaljske i satelitske komponente koje e omoguavati pristup servisima u veoma irokom
opsegu radio okruenja od megaelija (satelit), preko makro, mini, mikro do pikoelija. Posledica ovoga je da
UMTS mora da ponudi univerzalnu pokrivenost; tj. mora da ima kapacitet za povezivanje velikih geografskih
podruja (minimalno podruje je npr. Evropa, a potencijalno ceo svet). Univerzalnost takoe ukazuje na dostupnost
UMTS servisa u razliitim okruenjima (ruralno, urbano, poslovni prostor itd.). Prema tome, u ovim buduim
komunikacionim sistemima, terminal mora automatski da prilagodi svoje tehnike karakteristike (ukljuujui
brzinu prenosa, tip modulacije i snagu) prema zateenim uslovima prostiranja u razliitim radnim scenarijima i
prema zahtevanom servisu.
Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred 3G sisteme su:

Globalni roming kroz razliite mobilne mree (kompatibilnost sa postojeim mreama)

Velika brzina prenosa podataka i to: 144 kb/s ili 384 kb/s za bre ili sporije outdoor korisnike i 2 Mb/s
za indoor mobilne korisnike. Prenos podataka kroz mobilne 3G mree treba biti barem jednak
mogunostima koje pruaju fiksne mree.
Mogunost da se podri brza veza sa Internetom i IP (Internet Protocol) mreama. Takoe i mogunost
da se podri kako simetrian, tako i asimetrian prenos kod aplikacija kao to je Internet i
multimedijalne komunikacije
Obezbeivanje visokog nivoa sigurnosti pri prenosu informacija
Otvorena arhitektura koja e omoguiti lako uvoenje daljih tehnolokih inovacija i kompatibilnost
opreme.

Uvoenje UMTS suoava se sa vanim izazovom zbog postojanja GSM mree sa velikim pokrivanjem i
kapacitetom i sa jeftinim teriminalima, i sa mogunou nadgradnje u smislu prethodnog uvoenja HSCSD, GPRS
i EDGE tehnologije. To je razlog zbog koga se razvoj UMTS mora izvesti progresivno, korienjem, u prvoj fazi,
jezgra postojee GSM mree to je vie mogue, uz modifikacije koje ne zahtevaju velike investicije operatera.
Verovatno e poetne take u razvoju UMTS biti one oblasti gde je dolo do zasienja GSM mree, i gde se trae
napredni servisi sa velikim brzinama prenosa podataka, koje GSM ne moe da obezbedi. Ovaj razvoj e biti
olakan ako bude omoguen "glatki" prelaz izmeu GSM i UMTS servisa, i ako su na raspolaganju GSM/UMTS
terminali sa dual modom.
Kao posledica ovoga, UMTS e biti izgraen na GSM strukturi korienjem MAP mrenog protokola, pa e
tako podravati GSM strukturu, obezbeujui na taj nain postepenu nadogradnju GSM i kompatibilnost sa

26
prethodnim verzijama. Isplativa evolucija zahteva zadravanje to je mogue veeg dela osnovne mree. Terminali
sa vie modova e obezbediti pristup pogodan za korisnike.

2.2. RADIO INTERFEJS I ARHITEKTURA

Radio interfejs koji je predvien za korienje kod UMTS nazvan je UTRA, a odgovarajua mrea UTRAN
(UMTS Terrestrial Radio Access Network). On se projektuje da omogui kako radni mod "dupleks sa vremenskom
raspodelom" (TDD), tako i radni mod "dupleks sa frekvencijskom raspodelom" (FDD).
UMTS zemaljski radio interfejs bi trebalo da podrava vei opseg maksimalnih korisnikih bitskih brzina, u
skladu sa trenutnim okruenjem korisnika, na sledei nain:

1. Seosko podruje, otvoreni prostor, dostupnost na celom servisnom podruju operatera, sa mogunou
korienja velikih elija: minimum 144 kb/s, sa mogunou postizanja 384 kb/s, i to pri maksimalnoj
brzini mobilnog korisnika od 500 km/h.
2. Prigradsko podruje, otvoreni prostor, kompletna pokrivenost prigradskog ili gradskog podruja, sa
korienjem manjih makroelija, ili mikroelija, minimum 384 kb/s (cilj je postizanje 512 kb/s) pri
maksimalnoj brzini od 120 km/h.
3. Zatvoreni prostor/manja rastojanja na otvorenom, dostupnost u zatvorenom prostoru i lokalizovana
pokrivenost na otvorenom, minimum 2 Mb/s, pri maksimalnoj brzini od 10 km/h.

Za sisteme tree generacije u Evropi izabrana je WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access)
tehnologija. Ova tehnologija omoguava irokopojasni digitalni radio-prenos Internet, multimedijalnih, video i
ostalih aplikacija. Sutina je da se sadraj (glas, slike, podaci ili video zapis) najpre konvertuje u uskopojasni
digitalni radio signal, a zatim mu se dodeljuje kod koji e ga razlikovati od signala drugih korisnika. Arhitekturu
UMTS sistema ine dva osnovna segmenta:

pristupna mrea, nazvana UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network)

osnovna (core) mrea (komutaciona i ruting infrastruktura).

Postoje dva mrena domena:

kanalno komutirani domen , u ijem je sreditu MSC,

paketsko komutirani domen, kome su sredita GGSN i SGSN

Ova dva domena su, prema tome, zasnovana na dve razdvojene i paralelne osnovne (backbone) mree:

prva backbone mrea je bazirana na ISDN-u i u osnovi izvedena je iz saobraaja koji se odnosi na govorne
informacije
druga osnovna mrea je bazirana na tehnologijama koje potiu od IP-a i saobraaja podataka.
Obe mree su vezane na pristupnu mreu odgovarajuim interfejsima.
Ovde je jo potrebno istai :
kanalno komutirani dio mree UMTS-a je direktno proizaao iz standardne GSM mrene infrastrukture,
deo UMTS-a za paketsku komutaciju je proizaao iz infrastrukture upotrebljene za uvoenje GPRS-a u
GSM mreu.

2.3. UMTS MOBILNI TERMINALI

Mobilni terminali rane tree generacije e biti dual-modni (multimodni). To znai da e moi pristupati
sistemima 2G i koristiti postojee usluge kao i novije usluge koje e biti dostupne samo kod operatora koji su
nadogradili svoje mree tj. uveli UMTS sistem. Mobilni terminali 3G-a sa WCDMA tehnologijom svrstavae se u
jednu od sledee tri klase, prema brzinama prenosa koje podravaju:

mobilni terminali prve klase (brzina prenosa do 144 kbit/s)

mobilni terminali druge klase (brzina prenosa do 384 kbit/s)
mobilni terminali tree klase (brzina prenosa do 2,048 Mbit/s).

27
 2.4. POVEZIVANJE ZEMALJSKIH I SATELITSKIH SISTEMA

Zemaljske i satelitske mobilne komunikacije su koncipirane i razvijane kao meusobno nezavisni sistemi.
Meutim, zbog korisnikih zahtijeva za maksimalnom mobilnou i globalnim romingom, ve sredinom
devedesetih su uoblieni koncepti povezivanja zemaljskih i satelitskih sistema.
Povezivanje zemaljskih i satelitskih sistema mogue je uraditi na vie nivoa:

geografsko povezivanje (koje podrazumeva komplementarnost),

povezivanje uslugama (koje podrazumeva kompatibilnost),
mreno povezivanje,
povezivanje opremom,
sistemsko povezivanje (potpuna integracija sistema)

U skoroj budunosti e neminovno doi do potrebe povezivanja svih postojeih i buduih mobilnih i beinih
komunikacija u jedinstven sistem, koji e, naravno, ukljuivati i satelitsku komponentu, za postizanje globalnog
rominga i optimizacije korienja radio resursa.

2.5. Arhitektura UMTS mree

Arhitekturu UTMS mree, slika 1, ine tri kljuna elementa:
jezgro mree (Core Network CN),
UTRAN,
korisniki ureaj (User Equipment UE)

Slika 2.1. Arhitektura UTMS mree

UMTS jezgro mree - CN

CN infrastruktura se sastoji od
Servisnog mrenog domena koji obezbeuje korisnicima pristup mrei.
Lokalnog mrenog domena pristup informacijama i funkcijama nezavisno od trenutne lokacije
korisnika
Tranzitnog mreni domen infrastruktura koja povezuje vie mrenih komponenti, drugaije vrste
mrea, mrea razliitih provajdera i operatora

28
 UTRAN radio interfejs UMTS mree

UTRAN obavlja sledee funkcije

Kontrolie komunikacioni kapacitet elija i nivo interferencije da bi se obezbedio optimalno iskorienje
resursa beinog interfejsa
Izvrava algoritme za kontrolu potronje i snage zraenja, preuzimanje (handover), vremensko planiranje
paketa (packet scheduling), omoguava pozivanja, kontrola optereenja
Enkripcija (ifriranje) radio kanala
Upravlja situacijom preoptereenja mree kod nagomilavanja zadataka
alje informacije o sistemu
Kontrolie mikro i makro raznolikosti (diversity)

Vremensko planiranje paketa (Packet Scheduling) obuhvata

Kontrola pristupa UMTS paketima
Ograniava protok korisnikih paketa podataka koji ne se ne prenose u realnom vremenu
Odreuje trenutak slanja podataka i odreuje bitsku brzinu njihovog prenosa

Kontrola optereenja obezbeuje stabilnost sistema i spreava ulazak u stanje preoptereenja. Kontrolie
pristup mrei da bi se spreila pojava preoptereenja. Odluuje da li e ili ne biti dozvoljen poziv koji e dodatno
poveati nivo saobraaja u mrei.

UTRAN - funkcije povezivanja

Kontrola potronje snage
o Upravlja kvalitetom radio veze Uplink-om upravlja mobilni ureaj, a Downlink-om se
upravlja izborom radio kanala
o Obezbeuje da se snaga predajnika dri na minimalnom nivou koji je potreban da bi se
obezbedio odgovarajui kvalitet radio veze i potreban nivo signala na ulazu prijemnika
Handover (preuzimanje) garantuje pristup mrei mobilnim korisnicima

Kontrola potronje snage svoj rad zasniva na praenju vie parametara.

Podeava snagu predajnika da bi zadrao kvalitet servisa (QoS) u zadatim granicama (u odnosu na brzinu
prenosa podataka, kanjenje, pojavu greaka u prenosu (BER), ...)
Gubitak na putanji talas (blizu / daleko problem), pojava radio senke (log-normalni feding)
Brzi fading (Rayleigh-, Rican- feding). Rayleigh feding je statistiki model zasnovan na Rayleigh
raspodeli verovatnoe. Rican stohastika metoda zasnovana na Rican distribuciji verovatnoe
Okruenje, opseg kanjenja, brzina mobilnog ureaja prouzrokuju izmenjene performanse

Postoje tri naina kontrole snage:

unutranja petlja,
spoljna petlja,
otvorena petlja

Kontrola snage u otvorenoj petlji se zasniva na

Gruba procena gubitka pri prostiranju radio signala
Podeavanje inicijalne snage predajnika kada ne postoji povratni
kanal

Kontrola snage u zatvorenoj petlji se zasniva na

Koristi se povratna petlja (postoji povratni kanal) kroz koju se
informacija o kvalitetu radio veze vraa u ciklusima frekvencije
1.5kHz da bi podesili uplink / downlink snagu do minimalno
potrebne
Petlja vri korekciju bre od brzine promene Rayleigh fedinga
pod uslovom ograniena brzine kretanja mobilnog korisnika

29
 Kontrola snage u spoljnoj petlji se zasniva na podeavanju eljenog odnosa signal-interferencija (Signal to
Interference Ratio - SIR) u baznoj stanici a na osnovu zadate dozvoljene vrednosti broja greaka u prenosu (Bit
Error Ratio BER)
Softverski handover je kada
Mobilna stanica preklapa (istovremeno prima) signale sa 2 razliite bazne stanice
Konkurentno komunicira sa 2 radio interfejsa na razliitim kanalima
Downlink: Maksimalna kombinacija primljenih signala sa rake prijemnikom (objanjeno kasnije)
Uplink: Mreni radio kontroler (Radio Network Controller RNC) uspostavlja vezu na nain koji je
izabran kao optimalan, u skladu sa indikatorima pouzdanosti ostvarene veze sa baznim stanicama

UMTS Beini interfejs (Air interface)

UTMS koristi irokopojasni CDMA (Wideband Code Division Multiple Access) sa dva razliita mehanizma
preklapanja podataka.
5MHz propustnog opsega dozvoljava raznolikost primljenog signala (multipath diversity) kao posledicu
multipath efekta a zahvaljujui primeni Rake prijemnika
Promenljivi faktor proirenja (Variable Spreading Factor - VSF) omoguava da se irina propustnog
opsega menja po zahtevu (Bandwidth on Demand - BoD) do 2MHz
Brza (1.5kHz) korekcija snage predajnika za optimalan rad i redukciju interferencije
Servis menja reim rada sa razliitim QoS (Quality of Service)

UMTS FDD (Frequency Division Duplex)

Uplink: 1920 - 1975 MHz
Downlink: 2110 - 2165 MHz
190 MHz razlika frekvencija Up/Down linka
5MHz (promenljivog) opsega nosica radio signala (Direct Sequence CDMA - DS CDMA)
12 radio kanala za uplink i downlink

UMTS TDD (Time Division Duplex)

Uplink i Downlink: 1900 - 1920 MHz i 2020 - 2025 MHz
ukupno 5 nosioca sa 15 vremenskih slotova po okviru (frame)
korisnik moe da upotrebljava jedan ili vie vremenskih slotova
vremenski slot moe biti dodeljen bilo kom korisniku za uplink ili downlink

UMTS Disanje elija (Cell Breathing)

Kod GSM elije imaju fiksnu veliinu, tako da broj pridruenih korisnika nema uticaj na veliinu elije. Da bi
se racionalno upotrebio hardverski i softverski kapacitet i obezbedila stabilnost kod UTMS mrea se koristi
dinamika promena veliine elija. Za dinamiku kontrolu veliine elije se koristi termin disanje elije.
Kod UMTS veliina elije je u tesnoj vezi sa njenim kapacitetom. Veliina zavisi od odnosa signal/um budui
da i maksimalna snaga predajnika i broj aktivnih korisnika utiu na to da elija die (dolazi do interferencije sa
ostalim korisnicima i drugim elijama).
Interferencija utie na poveanje nivoa uma u signalu, pri emu nivo interferencije odreen sa dinamikim
procesima u okviru elije. Najei uzrok problema su
Korisniki ureaji (UE) koji na granici elije emituju sa maksimalnom snagom
Novi korisnici postaju aktivni to za rezultat ima porast interferencije

Dodatne posledice interferencije na kvalitet servisa su

Signal koji prima korisniki ureaj na ivici elije moe biti preslab pa komunikacija nije mogua
Ograniavanje mogunosti za korienje servisa korisnicima

30
 Efektivna dimenzija elije opada sa porastom broja korisnika
Pravi se kompromis izmeu kapaciteta i potreba
Disanja elija dovodi do velikih tekoa u planiranju mree

Kljune slinosti i razlike izmeu WCDMA i GSM su date u tabeli.

Kljune slinosti i razlike izmeu WCDMA i GSM

irina kanala nosioca
Modulacija
Broj korisnika kanala
Promena kanala (handoff)
unutar sistema
Frekvencijska razliitost
Kapacitet sistema
Kontrola snage/potronje
Procedura pretraivanja elije Koristi sinhronizaciju kanala i
WCMA GSM
5 MHz CDMA 200 kHz TDMA
BPSK, QPSK GMSK
1 ~ 4 18
Softverski handoff, simultano se Hardverski handoff, veza sa novom
komunicira sa vie baznih stanica elijom se pravi tek poto se raskine
veza sa prethodnom
Grabulja (rake) prijemnik se koristi Podeavanje kanala i promena
za demodulaciju multipath signala, frekvencije za redukciju multipath
razliito pojaanje problema, nema razliitosti
pojaanja
Softversko upravljanje, zavisi od Hardverski, zavisi od eme
maksimalno dozvoljenog korienja frekvencija
optereenja i nivoa interferencije
1500 Hz za oba linka 2 Hz ili manje
Koristi frekvencijski kanal
scrambling kod

2.6. Grabulja prijemnik (Rake Receiver)

Kada se beini prenos podataka zasniva na CDMA (Code Division Multiple Access) ili W-CDMA (Wideband
Code Division Multiple Access) tehnici koristi se posebna vrsta prijemnika nazvana grabulja prijemnik (Rake
Receiver).

Slika 2.2. Multipath problem

CDMA tehnika omoguava viekorisniki pristup podacima u uslovima radio prenosa kada do prijemnika dolazi
direktni ali i zakanjeli reflektovani talasi (multipath feding). Ostale tehnike beinog viekorisnikog pristupa
podacima, kao to su FDMA (Frequency Division Multiple Access) i TDMA (Time Division Multiple Access) ne
mogu da razdvoje direktni talas od reflektovanog (tj. da ponite multipath efekat). Problem nastaje jer dolazi do
interferencije (sabiranja) direktnog i zakanjelog reflektovanog talasa koji je nepoeljan ali je prisutan u veini
radnih okruenja. Ilustracija problema je data na slici 2.2.
CDMA sistem omoguava viekorisniki pristup podataka na osnovu dodele ortogonalnih kodova (nema
preklapanja kodova) razliitim kanalima. Originalni se talasni oblik za prenos podatka mnoi sa kodom. Sistem
moe da prepozna kao odgovarajui, talasni oblik direktnog ali i zakanjelog talasa. U okruenju u kome postoje
refleksija, direktni talas nije uvek najbolji signal, pa se osobine prijemnika mogu da poboljaju upotrebom i
zakanjelog signala.

31
 Slika 2.3. Blok ema rake prijemnika
Element kanjenja postoji u okviru kros-korelator bloka u kome se donosi odluka o tome koji e signal biti
prihvaen kao ulazni. Elementi kanjenja pokuavaju da simuliraju multipath efekat uvodei zakanjele vrednosti
signala.
Prijemnik dobija na ulazu sabrane talase i ne postoji nain da zna koji od njih predstavlja direktni a koji
reflektovani signal. Kada se uvede vremensko kanjenje ono ini prijemnik sposobnim da prepozna razliku izmeu
ova dva signala.
U okviru de-spreading procesa u prijemniku, kada se signal vraa u osnovni oblik, put se razdvaja na osnovu
raunanja kros-korelacije, pa je jasno da prijemnik mora da ima kros-korelator i generator koda. Jedan zatvoreni
ciklus u raunanju kros-korelacije ini jedan prst (finger). Rake (grabulja) prijemnici imaju vie takvih prstiju i
po tome asociraju na grabulju. Svaki od prstiju vri de-spreading i sve se deava sa vremenskim razdeenjem ija je
vrednost odreena kolom za kanjenje. Na kraju se saberu svi dobijeni signali.
Ova tehnologija popravlja karakteristike prijemnika simulirajui multipath. RF deo rake prijemnika u osnovi
standardan, dok se opisana obrada signala vri u osnovnom opsegu a tu se obrada vri na bazi digitalnog
procesiranja signala.

Slika 2.4. Jednostavna blok ema rake prijemnika

Vie detalja o rake prijemniku su data na slici 2.4.

Koristi se nekoliko sub-prijemnika od kojih svaki unosi malo kanjenje da bi se podesio na neku od
multipath komponenti.
Svaka se komponenta zatim dekodira nezavisno, pa se u narednim blokovima rezultat kombinuje da bi se
iskoristile razliite karakteristike signala dobijenih od pojedinanih putanja multipath signala.
Rezultat je bolji odnos signal/um (Signal-to-Noise Ratio - SNR) prijemnika i to kada radi u multipath
okruenju u odnosu na isto okruenje bez refleksija.

32
Slika 2.5. Digitalni deo Rake prijemnik koji radi obradu u osnovnom opsegu

33
 4G mrea
4.1 TRENDOVI DALJEG RAZVOJA

Sledei korak u razvoju mobilnih sistema nakon 3. generacije bie pojava 4. generacije mobilnih sistema koja
se oekuje 2012. godine. Razvoj i standardizacija ovih sistema trebalo bi da se zavri u narednim godinama.
Predvianja su sledea:
na radio delu sistem bi trebalo da podri brzine prenosa podataka i do 1 Gb/s,
koristie se vii frekvencijski opsezi, od 3 do 8 GHz,
redukovae se veliina elija,
razvie se odgovarajui minijaturni terminali (mobilni ureaji za korisnike).
Ve su u upotrebi neke od pre-4G tehnologije, kao to su
mobilni WiMax i
Long Term Evolution (LTE).

Postojei pre4G sistemi su dati u tabeli:

Ime Grupa Radio tehnologija Down stream Up stream Napomena

21 5.8
CDMA/FDD HSPA+ je postoji u vie veryija. 3GPP revizija 11 predvia da HSPA+ ima
HSPA+ 3GPP 84 22
MIMO prpustnu mo od 672 Mbps.
672 168

100 Cat3 50 Cat3/4

OFDMA/MIMO/SC- 150 Cat4 75 Cat5 LTE-Advanced je unapreena verzija sa maksimalnom brzinom od 1 Gbit/s za
LTE 3GPP
FDMA 300 Cat5 (irina kanala 20 MHz, stacionarne ureaje i 100 Mb/s za mobilne korisnike.
(irina kanala 20 MHz, FDD) FDD)

128 (irina kanala 20 MHz, 56 (irina kanala 20 MHz, WiMAX unapreena verzija IEEE 802.16m ima maksimalnu brzinu od 1 Gbit/s za
WiMAX 802.16 MIMO-SOFDMA
FDD) FDD) stacionarne ureaje i 100 Mbit/s za mobilne korisnike.

5.3 1.8
Mobilni domet 30km
Flash-OFDM Flash-OFDM Flash-OFDM 10.6 3.6
proireni domet 55 km
15.9 5.4

HIPERMAN HIPERMAN OFDM 56.9

802.11 300 (koristi 4x4 konfiguraciju, 20MHz irine kanala) ili 600 Antena, RF deo ureaja kao i manje izmene protokola pomogle su da se ostvari
Wi-Fi OFDM/MIMO
(11n) (koristi 4x4 konfiguraciju, 40MHz irine kanala) vei domet P2P mree u odnosu na kruno zraenje (310 km & 382 km)

Radius elije: 312 km

HC-
iBurst 802.20 95 36 Brzina: 250km/h
SDMA/TDD/MIMO
Spektralna Efikasnost: 13 bits/s/Hz/cell

EDGE Evolution GSM TDMA/FDD 1.6 0.5 3GPP Release 7

UMTS W- CDMA/FDD
0.384 0.384 Tipian downlink je 2 Mbit/s, ~200 kbit/s uplink; HSPA+ downlink je do 56
CDMA UMTS/3GSM
14.4 5.76 Mbit/s.
HSDPA+HSUPA CDMA/FDD/MIMO

UMTS-TDD UMTS/3GSM CDMA/TDD 16 Koristi 16QAM modulacija slino kao i HSDPA+HSUPA

EV-DO Rel. 0 2.45 0.15

Rev B primedba: N je broj delova spektra od po 1.25 MHz u upotrebi. EV-DO nije
EV-DO Rev.A CDMA2000 CDMA/FDD 3.1 1.8
dizajniran za govor.
EV-DO Rev.B 4.9xN 1.8xN

Napomena: Sve date brzine prenosa su teoretski maksimumi ali u praksi veoma variraju u zavisnosti od veeg broja
faktora. Na primer, upotreba spoljne (eksterne) antene, rastojanje od zemlje (visina antene), brzina kretanja, i
drugo.

4.2 LTE

Tehnologija 3GPP Long Term Evolution (LTE) se esto poistoveuje sa "4G", ali LTE nije u potpunosti
kompatibilna sa zahtevima IMT-Advanced (International Mobile Telecommunications Advanced, definisanih od
ITU-R-a). LTE je mrea koja moe teorijski da ostvari bitsku brzinu do 100 Mbit/s u downlinku i 50 Mbit/s u
uplink-u u kanalu irine 20 MHz ali i vie ako koristi polje antena, tj. multiple-input multiple-output (MIMO)
tehnologiju.
Prvi javni LTE sistemi na svetu su postavljeni u dva skandinavska glavna grada: Stokholm-u (Ericsson) i Oslu
(Huawei) 2009. godine. Korisnike terminale je proizveo Samsung. Najvei mobilni operateri u Sjedinjenim
Dravama planiraju prelazak svojih mrea na LTE poetkom 2011.
Fiziki radio interfejs je ranije imao ime High Speed OFDM Packet Access (HSOPA), a trenutno je aktuelan
naziv Evolved UMTS Terrestrial Radio Access (E-UTRA).
Prvi Samsungov LTE USB stik ne podrava radio interfejse drugih sistema.

34
 4.3 LTE Advanced
LTE Advanced (Long-term-evolution Advanced) je kandidat za IMT-Advanced standard, formalno predloen
od 3GPP organizacije ITU-T-u 2009. godine, a oekuje se da e biti usvojen 2012. Namera 3GPP LTE Advanced
je da se usvoji to napredniji standard u odnosu na preporuke ITU. LTE Advanced e biti kompatibilan sa prvim
ve realizovanim LTE ureajima, i koristie isti frekvencijski opseg.

4.4 Mobilni WiMAX

Mobilni WiMAX (IEEE 802.16e2005) standard je mobilni beini irokopojasni pristup (mobile wireless
broadband access MWBA), i obezbeuje maksimalnu brzinu prenosa podataka od 128 Mbit/s u downlink-u i 56
Mbit/s u uplink-u preko 20 MHz irokog kanala.
U svetu je prvi komercijani mobile WiMAX servis postavljen u Seul-u, Juna Koreja 2006. godine. U Junoj
Koreji je poznat kao WiBro.

Treba rei da se u ovoj fazi pojavljuju razmiljanja i ideje o 5G sistemima, a i o onima koji slede.
4.5 Upotrebljene tehnike
Za 4G sisteme se planira:
CDMA spread spectrum radio tehnologija koja je ve koriena u 3G i IS-95 sistemima.
U frekvencijskom domenu se koristi prenos sa vie nosioca (multi-carrier transmission) kao to je OFDMA.
koristi se MIMO tehnologijom (Multiple In Multiple Out), tj. koriste se sistemi sa vie antena i primo
predajnika,
dinamiko zauzimanje kanala.
CDMA-Koder/Dekoder
Da bi vie korisnika upotrebljavalo iste radio kanale u 3G i 4G mreama koriste se CDMA tehnika. Podaci koji
stiu razliitim linijama (linija 1,..., linija n) pobuuju CDMA koder, slika 4.1(b). Svaki bit podataka je proiren
mnoenjem sa jedinstvenim kodom i tako su dobijeni S-bitovi kodiranih podataka. Rezultat kodiranja je proireni
(spreading) kod. Ulogu mnoaa ima EXOR kolo, slika 4.2(a), a dobijeni rezultat se zove data chip (pare
podataka). Parii podataka koji dolaze sa razliitih linija se aritmetiki sabiraju u skladu sa svojom pozicijom u S-
bit nizu. Konaan rezultat je suma S-bit kodiranih podataka.
Korisnici 1

Korisnici 2
n CDM A CDM A n
Coder / Coder /
Binarno CDMA CDMA Binarno
kodirani /
Decoder Decoder kodirani /
kodirani / kodirani /
dekodirani dekodirani
CDM A dekodirani dekodirani
signali signali kodirani signali signali signali

Kontrolni signali Kontrolni signali

Prenosni
medium
Primo-Predajnik 1 Primo-Predajnik 2
(a)
deo deo
CDMA kodera CDMA dekodera
akumulator

linija 1 linija 1
Korisnici 1

Korisnici 2

spreading kod 1 spreading kod 1

Prenosni
linija n medium linija n

spreading kod n spreading kod n

(b)

Fig. 4.1. CDMA koder/dekoder: (a) principi CDMA tehnike; (b) blok ema CDMA kodera / dekodera;

35
 ema dekodera je prikazana na slici 4.2(b). U dekoderu se poslata suma proirenih bitova smeta naizmenino u
dva akumulatora (pozitivni i negativni deo) u skladu sa trenutnom vrednou korienog koda (spreading code).
Prosleivanje bitova u jedan od akumulatora se obavlja preko odgovarajueg multipleksera. Rezultat dekodiranja se
dobija na uporeivanjem trenutne vrednosti sadraja pozitivnog i negativnog akumulatora.

linija 1
Korisnici 1 S bitovi

spreading kod 1
S suma Prenosni
medium
linija n
S bitovi Aritmetiki
sabira
enable output
spreading kod n enable

(a)

P ositive P art dekodirani

Korisnici 2
0 Accumulator
S suma bit
Prenosni
kom parator
medium
Negative P art
1
Accumulator output
S bitovi enable
spreading kod
(b)
Slika 4.2 CDMA koder/dekoder: (a) Digitalna CDMA ema kodera; (b) Digitalna CDMA ema dekodera

4.5.2 Orthogonal Frequency-Division Multiplexing (OFDM)

Prenos podataka sa vie pod-nosioca

Princip prenosa podataka koji koristi vie frekvencija nosioca (multi-carrier transmission) je zasnovan na
konverziji niza serijskih podataka velike brzine u vie paralelnih nizova podataka manje brzine. Svaki od nizova
manje brzine modulie drugi pod-nosilac, kojima su dodeljene frekvencije f0, f1,...,fNc1. Kako je brzina niza
podataka na nivou pod nosioca manja u odnosu na ulaznu brzinu smanjena meusobna ometanje poslatih simbola
(Intersymbol interference), smanjena sloenost sistema i potreba za kvalitetom prenosnog kanala (medijuma).

Slika 4.3 Modulacija sa vie pod-nosioca

Primer blok eme modulacije sa vie pod nosioca je data na slici 4.3. Slika ilustruje tro-dimenzionalnost
prezentacije procesa u kome uestvuju vreme / frekvencija / spektralna gustina snage.

36
 Osobine OFDM

OFDM je specijalni sluaj prenosa podataka u kome se jedan niz podataka prenosi preko veeg broja pod-
nosioca sa manjom brzinom po nosiocu. Zbog toga se OFDM moe tretirati istovremeno kao modulaciona tehnika
ili kao tehnika multipleksiranja. Osnovni razlog za primenu OFDM-a je poveanje pouzdanosti prenosa podataka, u
odnosu na selektivni (frekvencijski zavistan) feding i iroko-pojasnu interferenciju. U sistemima sa jednom
frekvencijom, zbog slabljenja signala usled fedinga, veza se prekida i nema prenosa podataka. Sa druge strane, u
sistemu sa vie pod-nosioca samo e neki izgubiti funkciju a ostatak e nastaviti sa prenosom podataka. U tom
sluaju se aktivira procedura za korekciju greke koja nadoknauje podatke koje nisu preneti zbog fedinga.
U standardnom sistemu sa paralelnim prenosom podataka, frekvencijski opseg je podeljen u N frekvencijskih
pod-opsega koje se meusobno ne preklapaju. Svaki se pod-opseg se modulie sa odgovarajuim simbolom, tako
da su pod-opsezi frekvencijski multipleksirani. Meutim ovakav nain korienja spektra nije efikasan.
Da bi se prevazila neefikasnost FDM (frequency-division multiplexing) u korienju spektar, sedinom 60-tih
godina je smiljena tehnika paralelnog prenosa sa preklapanjem frekvencijskih pod-opsega. Slika 4.4 ilustruje
razliku izmeu tehnika sa vie nosioca koje ne koriste i koriste preklapanje spektra modulisanih pod-nosioca. Ako
se koristi modulacija sa preklapanjem spektara pod-nosioca tedi se 50% od irine propusnog opsega.

Slika 4.4 Koncept OFDM signala: (a) standardna tehnika sa vie nosioca, i (b) ortogonalna tehnika sa vie nosioca

Da bi ova tehnika bila upotrebljena mora da postoji ortogonalnost izmeu modulisanih pod-nosioca. Re
ortogonalnost pokazuje da postoji precizan matematiki odnos izmeu frekvencija pod-nosioca u sistemu. U
standardnom FDM sistemu se nosioci meusobno razlikuju po frekvenciji toliko koliko je potrebno da se u
prijemniku signal moe da primi upotrebom standardnih filtara i demodulatora. U tom sluaju je izmeu susednih
pod-nosioca je umetnut bezbedonosni frekvencijski opseg to je imalo za rezultat manju spektralnu efikasnost.
Mogue je rasporediti pod-nosioce tako da se boni opsezi susednih pod-nosioca preklapaju a da se signal moe
primiti bez uticaja interferencije. To je mogue samo ako su signali nosioca meusobno ortogonalni.
Prijemnik radi kao banka demodulatora, koja translira svaki od pod-nosioca do jednosmernog signala, integrali
signal i konano obnavlja poslati podatak. Period integraljenja je isti kao i period trajanja simbola T, dok je uticaj
ostalih pod-nosioca nula. Frekvencije nosioca su linearno nezavisne (ortogonalne) ako je rastojanje izmeu
susednih podnosioca 1/T, odnosno, ako su frekvencije pod-nosioca celobrojni umnoci od 1/T.
U prvim realizacijama OFDM-a je upotrebljena Diskretna Fourier-ova Transformacija (DFT) ijom primenom
se paralelizuje sistem za prenos podataka i vri modulacija i demodulacija. Slika 4.5(a) prikazuje spektar
pojedinanog pod-opsega (kanala), a slika 4.5(b) pokazuje centralne frekvencije pod-opsega i da nema
presluavanja od susednih kanala. Upotreba DFT u prijemniku rauna korelaciju sa centralnim frekvencijama svih
pod-nosioca i obnavljaju poslati podaci. Zahvaljujui primeni DFT-baziranoj tehnici izbegnuta je upotreba banke,
filtara, oscilatora, meaa i koherentnih demodulatora. Sva ova analogna kola su zamenjena sa digitalnim
procesorima koji rade DSP obradu signala u osnovnom opsegu frekvencija (baseband processing).
Implementacija digitalnog baseband processor-a je zasnovana na hardveru koji je specijalno projektovanom da
rauna brzu Furijeovu transformaciju (Fast Fourier Transform - FFT). FFT je bolje reenje jer je potrebno izvriti
N log N matematikih operacija to je znaajno manje od N2 koliko je potrebno za raunanje DFT.

37
 (c)

Slika 4.5 Spektar (a) jednog OFDM kanala, (b) pet OFDM kanala i (c) kompletan OFDM signal

Neka komunikacioni sistem prenosi kompleksne simbole Sn, n = 0,1,...,Nc1, u paraleli sa Nc pod-nosioca.
Vreme trajanja simbola u serijskom formatu je Td a nakon konverzije iz serijskog u paralelni format trajanje
simbola je Nc puta vee
Ts = Nc Td
Na osnovu principa OFDM modulacije frekvencije pod-nosioca su meusobno razmaknute za
1
Fs
Ts
sa ciljem da se ispuni uslov ortogonalnosti frekvencija nosioca. Nc paralelnih Sn simbola se nazivaju OFDM
simbolom. Vremenski oblik OFDM simbola je
Nc 1
1
x(t )
Nc
S
n 0
n e j 2 fnt , 0 t Ts .

gde je fn frekvencija n-tog podnosioca odreena sa

n
fn , n 0,1,..., N c
Ts
OFDM modulacija se implementira u diskretnom domenu kao inverzna diskretna Furijeova transformacija
(IDFT) ili numeriki efikasnije kao inverzna brza Furijeova transformacija (IFFT). Kada se sloeni OFDM simbol
x(t) sempluje frekvencijom 1/Td, odmerci su
Nc 1 2 nv
1 j
xv
Nc
Sn e
n0
Nc
, v 0,1,..., N c .

Blok dijagram sistema za implementaciju OFDM vie-frekvencijskog modulatora na bazi IDFT i vie-
frekvencijski demodulator na bazi DFT je prikazan na slici 4.6.

38
 Slika 4.6 Digitalni system za implementaciju OFDM-a

Sa porastom broja pod-nosioca trajanje OFDM simbola Ts raste i postaje dugako u odnosu na trajanje
impulsnog odziva po kanalu (max). To dovodi do redukcije meu-simbolne interferencije (ISI). Da bi se u
potpunosti izbegla meu-simbolna interferencija i ouvala ortogonalnost izmeu pod-nosioca, izmeu OFDM
simbola je umetnut zatitni vremenski interval sa trajanjem
Tg max
Proireno vremensko trajanje OFDM simbola je T s= Tg + Ts .

Zakljuak
OFDM tehnika ima sledee prednosti:
OFDM je efikasan nain da se rei multipath problem. Sloenost implementacije je manja nego kod sistema
sa jednim nosiocem i ekvilajzerom kanala.
U sporo promenljivim kanalima je mogua promena brzine prenosa podataka u skladu sa odnosom signal /
um za pojedine pod-opsege.
OFDM je otporan na uskopojasne interferencije jer se smetnja javlja samo u odreenom broju kanala

Sa druge strane, OFDM postoje i odreeni nedostaci u odnosu na sisteme prenosa sa jednim nosiocem:
OFDM je osetljiviji na razdeenje frekvencija i fazni um,
OFDM ima zahteva relativno veliki dinamiki opseg, to umanjuje energetsku efikasnost (stepen korisnog
dejstva) RF pojaavaa. Napomena: Pojaavai najefikasnije rade pri velikim izlaznim snagama.

4.5.3 MIMO (Multiple Input Multiple Output)

Snaga signala u prijemniku znaajno varira i pri malim promena njegovog poloaja. Primljeni signal se sastoji
od mnogo signala koji dolaze iz razliitih pravaca i sa razliitih lokacija. Primljeni signal se formira od energije
koja je po razliitim putanjama preneta od predajnika do prijemnika.
Mehanizam prostiranja elektromagnetnih talasa ukljuuje i refleksije, difrakciju, rasejanje i dolazak signala od
predajnika do prijemnika preko vie razliitih putanja (multi-path). Kada je putanja po kojoj se talasi prostiru
razliite duine, slika 4.7, tada je njihova amplituda i faza razliita. Takvi signali u anteni mogu da dovedu do
konstruktivne ili destruktivne interferencije. Konstruktivna interferencija se deava kada multi-path signali imaju
istu fazu, a destruktivni kada su u kontra fazi (180o). Destruktivna interferencija moe znaajno da oslabi primljeni
signal.

39
 Slika 4.7. Multi-path kanal
Protiv destruktivne interferencije koja nastaje zbog multi-path signala je mogue boriti se primenom vie antena
rasporeenih na izvesnom rastojanju. Slika 4.8 pokazuje sluaj prijemnika sa dve antene. Na ovaj nain, stvorena je
mogunost da makar jedna od antena nema problema sa multi-path fedingom. Daljim poveavanjem broja antena,
anse da se primi dovoljno jak signal su jo bolje. Ako se primljeni signali sa svih antena obrade na pametan nain,
konaan rezultat e biti jai signal.
Ovo je primer raznolikosti prijema (receiver-diversity). Na slian nain se moe primeniti i vei broj antena kod
predajnika, to predstavlja raznolikost predajnika (transmit-diversity). U oba sluaja primenom diversity tehnike
znaajno je povean srednji nivo snage primljenog signala u uslovima prijema multi-path signala.

Slika 4.8. Primer 21 receiver-diversity sistema

Sada postoji mogunost da se rei problem razliitih putanja, a to istovremeno znai da je mogue poveati
koliinu podataka koji se mogu preneti koristei vie signala u istom frekvencijskom opsegu. Na taj nain MIMO
sistem ima dve prednosti:
poveava pouzdanost veze (jer reava multy-path problem),
poveava kapacitet veze.
Slika 4.9 prikazuje sluaj sa po dve antene kod predajnika i kod prijemnika.

Slika 4.9 Primer 22 MIMO sistema

Tipovi sistema sa vie antena

Osim standardnog reenja sa jednom antenom na predajniku i jednom antenom na prijemniku (Single-Input and
Single-Output, SISO), postoje jo sistemi sa:

40
 MIMO Multiple-Input and Multiple-Output, predajnik i prijemnik koriste vie antena
MISO Multiple-Input and Single-Output, predajnik koristi jednu a prijemnik vie antena
SIMO Single-Input and Multiple-Output, predajnik koristi vie a prijemnik jednu antenu

Tipovi sistema sa vie antena su ilustrovani na slici 4.10.

Kod korienja sistema sa vie antena postoje i odreena ogranienja. Veliina antene kao i potrebno rastojanje
izmeu antena trai da na baznoj stanici postoji prostor za njihovu montau. Realizacija antenskih polja je jo
komplikovanija kod runih ureaja. Postoji direktna veza izmeu talasne duine (i frekvencije nosioca) i dimenzija
antene i meu-antenskog rastojanja. Kako se za 4G sisteme planiraju vee radne frekvencije (manje talasne duine)
to znai da e antene i njihov meuprostor biti manji a realizacija mogua.

Slika 4.10 Tipovi sistema sa vie antena

4.5.4 Dinamiko zauzimanje radio kanala

Dozvoljeni opseg frekvencija je ogranieni resurs za celularne mobilne sisteme. Pravilno upravljanje i upotreba
ogranienog opsega frekvencija je kljuni faktor unapreivanje osobina celularnog sistema. Ukupni opseg
frekvencija se deli na skup nosioca a oni se dalje dele na komunikacione kanale.
U sistemima koji rade sa fiksnim kanalima, dozvoljeni skup kanala je trajno dodeljen svakoj eliji. Kada
korisnik zahteva kanal za komunikaciju, trazi se slobodan kanal u okviru elije i ako postoji dodeljuje se korisniku
ali ako nema slobodnih kanala zahtev je u tom sluaju blokiran.
Kod sistema sa dinamikim zauzimanjem kanala, kada se desi novi poziv, komunikacioni kanal se dodeljuje
dinamiki na osnovu podataka o slobodnim kanalima koji se uvaju u centralnoj bazi. Kada se poziv zavri,
komunikacioni kanal se oslobaa i vraa centralnoj bazi.
Mogu je i takozvani hibridni postupak dodele kanala kod koga se izvestan broj kanala dodeljuje trajno dok se
ostali kanali dodeljuju dinamiki.
B
B C G
C G A
A D F
D F E B
E B C G
B C G A
C G A D F
A D F E
D F E B
E B C G
C G A
A D F
D F E
E

Slika 4.11 Celularna heksagonalna arhitektura

Postoji vei broj postupaka i algoritama na osnovu kojih se vri dodela komunikacionih kanala, jer se osim
omoguavanja usluge korisniku mora da vodi da se dodeljeni kanal ne koristi u nekoj od susednih elija. Na
optimizaciji postojeih algoritama se jo uvek intenzivno radi.

41