NEBOJA ROMEVI

KRIVICA

DRAMA

1
lica:

Goca od 28-48 godina

Braca od 25 - 50 godina

Prostor predstavlja jednu sobu, koja slui i kao spavaa i kao dnevna.
U dubini su delimino staklena vrata koja vode u kuhinju. Od kuhinje
vidimo deo trpezarijskog stola. Na proscenijumu su u u polukrug
poreane igrake, koje tvore neku vrstu zida prema ostatku scene.

2
 1.1. SCENA

U kuhinji.

BRACA (apatom): To ti treba da mu objasni.

GOCA: Oboje emo.

BRACA: Oseam se glupo.

GOCA: Ajde.

(Pribliavaju se proscenijumu.)

GOCA: Sine...ovaj...hteli smo neto da ti kaemo. ika Bracu zna.

BRACA: ao majstore! (Mae glupo.)

GOCA: E, pa...ika Braca i ja...nas dvoje...Vidi, kako da ti kaem...

BRACA: Pa reci mu.

GOCA: Pa vidi da pokuavam (Detetu) Ti si veliki momak i tebi je

jasno...Vidi: ika Braca i ja se...mi se...eto...(Braci) Reci.

BRACA: Ti pria.

GOCA: Moda e do da ti bude udno, ili smeno, ali...

BRACA: Zato bi bilo smeno? U tome nema nita smeno.

GOCA: Dobro, pusti me da kaem. Aleksandre, sine, ika Braca i ja se

volimo.

BRACA: To je normalna pojava.

GOCA: I mi smo reili, ako se ti slae...

BRACA: Samo ako se ti slae...

GOCA: ...i, ako ti nema nita protiv...je l' nema nita protiv...Braca
hoe da se preseli i da ivi sa nama.

BRACA: Kako 'ja hou'? Ti si to traila.

3
GOCA: Pusti me da priam. (Detetu) I ja mislim da je to dobra ideja.
ta ti misli? Ja mislim da je to sjajno. Tako e nas opet biti troje. Zar to
nije super? A? Nita vie nee biti kao pre. Odnosno, sve e da bude
kao nekad. (Pauza.) Ne mora sad nita da kae...(Braci) Ne mora
sada nita da kae, je l' tako?

BRACA: Ja mislim da to vas dvoje treba da reite. Ja idem na posao.

GOCA: ekaj! Stani...

BRACA: ta ti je? to se uzbuuje? Idem samo na posao. (Krene da je

poljubi, ona se izmakne, i pokazuje na dete.) Doi u kasnije. (Ode.
Pauza. Goca sedne za sto.)

GOCA: Da li ga volim? Ne znam. Verovatno ne. Da li greim? Mogue

je. Verovatno greim. Ti mora da zna da nikoga nisam volela i neu
voleti kao tvog oca. Ali, ja ne mogu sama. Ne umem. Ti si jo mali...o,
jebem ti ivot i ovu zemlju prokletu. Vidi: ti si ve sada pametniji od
mene i tebi je sve jasno. Pred nama je vreme...more vremena i ja
mislim da ete ti i Braca lepo da se slaete. Zato nee vie da me
zagrli? Braca je dobar, on e da nam pomogne. Kai neto, sine. Ja
sam moda glupa, ali ivot ide dalje. Moramo da ivimo! Moda i ne
moramo, jer ovaj ivot...(Nasmei se glupo.) Ala lupa mama, a? ta
kae?

(Mrak.)

GOCA: Aco, spava?

1.2. SCENA

(Ulazi Braca sa dva velika kofera.)

BRACA: ao! Mama e sad da doe. (Pauza.) Ja doao. Evo, ovo su

moje stvari. Doneo sam ti okoladu. Ja imam trafiku u kojoj prodajem

4
okolade, bombone, Koka-kolu i to...(Pauza.) Jesi li gledao utakmicu?
Kakav go...Za koga navija? Ja navijam za Zvezdu. Kao klinac sam
stalno iao na utakmice. Ali, tada je bila velika Jugoslavija, pa valjda
sve bilo vee. Ili sam ja bio manji. ta ti misli, gde ja da stavim svoje
stvari? U ovaj plakar? (Otvara plakar. Zatvara plakar.) Ovo su stvari...
tvoga tate.

(Dolazi Goca.)

GOCA: ('euforino') ta radite vas dvojica mukih?

BRACA: Evo, priamo o fudbalu. Goco, (tiho) gde u ja sa stvarima?

GOCA: Stavi u plakar.

BRACA: Ali, tu su stvari od...

GOCA: Ah, da. Sutra u da ih odnesem u Crveni krst. Ostavi kofere tu,
pa emo sutra.

BRACA: Da nije prerano?

GOCA: Neu ovde valjda da pravim muzej?

BRACA: Ali da ipak saekamo jo malo?

GOCA: Nema potrebe. Ja ne volim mistifikacije. Sutra u ja to da

popakujem.

BRACA: Kupiu ja neki plakar.

GOCA: A gde da ga stavimo? Izbaciu sutra, kaem ti.

(Braca ostavi kofere pored plakara, i tu e ostati do kraja komada.)

1.3. SCENA

(Pali se svetlo. Ulazi Goca. Na sceni su dva velika Bracina kofera.)

5
GOCA: Dii se, lentino mala. Ve je deset sati. Napolju je divan dan, u
kuhinji miriu jaja na slanini, bela kafa. Mogu li da dobijem onaj uveni
osmeh moga sina? Onaj 'Edi Marfi' osmeh? (Kezi se.) Onda makar
osmeh varcenegera? 'Asta la vista, bejbi!' (Pauza) Hm...vidim da e
to opet biti osmeh Klinta Istvuda. (Umorno uzdahne. Ponovo se
'pumpa'.) Zna ta ja oseam da e danas da se desi? Ja mislim da e
ti danas neto da kae. Priznaj da si reio da danas progovori. A ja u
da ti napravim trudle s makom. Moda nee sad da progovori, nego
posle doruka.

(Ue Braca.)

BRACA: Svaki dan pria isto, a ortak? Jue je bila lenja pita, prekjue
sladoled, a ti uti ko' zaliven. A i ti, Goco, svako jutro istu priu. On je
veliki momak, deset godina, ej! A ti ga mazi kao neku bebu.

GOCA: Ja s mojim detetom razgovaram kako ja mislim da treba.

BRACA: Dobro, nemoj odmah da se bije. Idemo ti i ja da gledamo ribe

kad se vratim s posla.

GOCA: Ima puno posla danas? (On ode u kuhinju.) ta ti je?

BRACA (u kuhinji, prigueno): Ovo ti je poslednji put da si digla glas na

mene.

GOCA: (prigueno) Ja sam ti stoput rekla da me ne kritikuje pred

detetom. On mora da ima poverenja u mene. Tako je psihijatar rekao!

(Vraaju se oboje natrag, u ulasku se gotovo zaglave u vratima.)

GOCA: Sve je u redu, maco.

BRACA: Naravno da je sve u redu. Narode, ja sad idem da zgrem

milione, a kad se vratim, vodim vas sve na evape.

GOCA: Super! (Detetu) Zar to nije super?! Braco, ti si stvarno super.

6
BRACA: ta u kad ste i vi dobri. (Oboje se keze prema detetu.) ao!
(Braca ode.)

GOCA: Ba mi se jedu evapi veeras. Mmmmm...a ta emo ti i ja? To

to trenutno ne ide u kolu, ne znai da nema uenja. Danas je
utorak, znai - biologija. to tu ima zanimljivih stvari. Da
vidimo...'Peramecijum ili papuica.' (Privlai hoklicu.) O, moj Boe,
kakva li je to strana ivotinja!! ekaj da upalim cigaretu. (Pali cigaretu
i ostavi je u kuhinji. Povremeno prekida itanje i ode tamo da 'povue
dim'.) 'Peramecijum je jednoelijska ivotinja'...slua li ti mene? '...
koja se razmnoava deobom'... je l' slua? Prosta deoba je kad nema
mamu i ....tatu, nego je sam sebi i mama i ...tata.(Spusti knjigu.) Kako
je divan dan...prolee. Kai neto! Preklinjem te! Znam da moe da
pria! Noas si priao u snu! Kai mi makar da me mrzi! (Uzme
knjigu.)...razmnoava se bespolno. Ima treplje. To su ove
dlaice'...dakle, ime mrcvare decu, to je prosto neverovatno! To je
suludo! (Histerino) Koga briga za njihove peramcijume!? (Smiruje se.)
Sve je u redu. Samo se uvek iznerviram kad vidim ime vas kljukaju. A
da mi se bar osmehne. Vidi kakva lica ja mogu da pravim. Mene su u
koli zvali 'Gumena Goca'. (Bei se, plezi, itd.) A mogu da imitiram i
onu ludu Micu to misli da joj avo sedi na ramenu.(Govori kroz nos.)
'Pusti me, bre, da kaem, Sotono, dabili sotono!' (Isplazi se detetu.)
Eto ti, kad nee da mi se nasmei.(Pauza.) Da li je neko kriv za sve
to nam se desilo? Ne znam. Moda sam ja kriva. Moda je trebalo da
vidim ta se deava sa njim. Ali ti ne zna koliko je se on zatvorio u
sebe. Proklete 'Er Dordan' patike. Mislim, pazi, nisu te patike...tu mu
je prosto pukao film. On tebi nije umeo da kae:"Nemam!" I kad su ga
onda uhvatili u toj radnji....Ko je kriv? Ja mislim da je drava kriva. Ova
prokleta, prokleta zemlja! Prokleta! On je hteo da nam prui sve, ali ta
moe nastavnik muzikog? Da ti pria o ljubavi prema ivotu kod
Mocarta...njemu je ipak open bio najdrai. ta zna...moda je open
za sve kriv. Bie da je open.

7
(Pali cigaretu. uje se openova muzika. Ulazi Braca. Kada uje
opena, smrai se.)

BRACA: ao, drutvo. Vidim, vi se sjajno provodite. (Goci) Odabrala si

muziku, svaka ti ast.

GOCA: Ja te molim.

BRACA: Da utim i gledam? Vrtite tog opena kao da e to neto da

promeni. Hoemo li na te evape? (Pauza. Goca ne izgleda
zainteresovana.)

GOCA: Misli da nije hladno?

BRACA: Kraj prie! Ne idemo na evape. (Goca zausti.) Gotovo! Ali,

gotovo, kad kaem.

(Ode u kuhinju.)

GOCA: (Detetu) ta e? Ti i ja nismo ba laki, a?

(Braca se vraa.)

BRACA: Ali sam ja zato kupio naem Aciki jedne 'Lego' kocke, jer on je
majstor za 'Lego'. Formula jedan. Doi, uzmi.

GOCA: Jao, super. Braca je super. Hoe da poljubi Bracu?

BRACA: Ma ajde, kakvo ljubljenje.

GOCA: Hajde sine, poljubi Bracu.

BRACA: Ostavi ga na miru.

GOCA: Poljubi ga! Hou da te poljubi!

BRACA: Smiri se.

GOCA: Neu da se smirim! Ti mu nita nisi kriv!

BRACA: (Prema detetu.) Sve je u redu. (Osmeh.)

(Goca je okrenula lea publici. Pokuava da se smiri.)

8
GOCA: Ali trudlu s makom nee da dobije. Mi smo se dogovorili da
e da dobije trudlu samo ako progovori. Jesi progovorio? Nisi. E,
onda, nema trudle. (Pauza.) Dobro, napraviu ti trudlu sutra, ako
obea da e sutra da progovori. A i ako ne progovori, ja u ti je
napraviti, sve to bude trebalo. Napravie mama.

BRACA: E, sad je vreme za spavanje. A za uspavljivanje sam spremio

'Grofa od Monte Krista" Moe? Ajde, lezi i uukaj se. (Privue hoklicu.
ita)

OFF: Nemoj da plae. To je normalno. Njegov tata je pustio da ga

izgaze bivoli da bi spasio svoga sina. To je normalno. Sada ga njegov
tata posmatra sa zvezda i raduje se kako e on da postane kralj lav.

BRACA: Zato si zapuio ui? Ako nee da ti itam, nema problema.

Kai. Daj znak.

OFF: Tako u jednog dana i ja da odem meu zvezde i najsvetlija

zvezda koju e da vidi na nebu biu ja.

(Braca sklopi knjigu i utane.)

BRACA: Laku no.

(Svetlo se gasi polako, kao oi deteta kada pada u san. Pauza.)

BRACA: (U mraku) Ne znam. Stvarno ne znam kuda ovo vodi.

(Svetlo se pali, ali kao polumrak. Otkrinuta su vrata od kuhinje.)

GOCA: Treba mu vremena. Tek je prolo pola godine. uo si ta je

rekao Popovi. Vreme lei sve. Ja se uzdam u vreme.

BRACA: Nezgodno je samo to mi ostarimo dok vreme to obavi.

(Pauza.) Proiemo mi sve ovo, jer se volimo. Doi.

GOCA: Da li je zaspao?

BRACA: Naravno. Doi. (Ljube se.) Hajdemo u sobu.

GOCA: Probudiemo ga.

9
BRACA: Neemo, ako ne bude vikala.

GOCA: A to ne moemo u kuhinji?

BRACA: Zato to ne mogu da vodim ljubav meu zagorelim tiganjima.

GOCA: Nisam nala ulje...

BRACA: uti. (Ulaze u sobu. Svetlo se jo smanji.)

GOCA: Misli da spava?

BRACA: Ajde, skidaj se.

(Goca pone da se skida. Potpuni mrak. uju se poljupci, komeanje.)

BRACA: Ljubavi moja.

GOCA: Tiho, molim te.

(Braca nervozno cokne. Pauza. Goca sve glasnije die. Svetlo se

pojaa.)

GOCA: Aco? (Braci) Silazi s mene, bre. (Detetu) Jesi li edan? (Braca
odlazi u kuhinju i besno zalupi vrata. Vidimo njegovu senku kako
prolazi levo-desno.)

BRACA: (iz kuhinje): ta mi je ovo trebalo?

GOCA: (detetu) Jesi li neto runo sanjao?

BRACA: ta mi je ovo trebalo....

GOCA: Mama je tu, sve je u redu. Spavaj...(Ode u kuhinju. Zatvori

vrata.)

GOCA (vie): Misli ti da ja u svemu ovome uivam?

BRACA: Ali, ta ja imam sa svim tim? On nije moje dete.

GOCA: Ima, Branislave, jer smo se ti i ja (utia) ...jer smo se ti i ja

jebavali u 'Putniku' dok se njegov otac veao.

10
BRACA: Sad sam ja kriv to su njega uhvatili u krai?(Pauza.) Ja sam
rekao da u se brinuti o vama i to stoji. Ja...moda u svemu tome ima
nae krivice. Ali, njega bi uhvatili u krai i da nas dvoje nismo bili
zajedno.

GOCA: Nije tano. Trebalo je da ga saekam posle asova i da idemo

da vidimo poto su te proklete patike. Nemoj da se pravi naivan sad.
Ti si se javio:'Imam teglu meda.' A on je poao sam. Njegova plata nije
bila dovoljna za patike, u banci nije bilo gotovine, ekove mu nisu dali
zbog minusa...

BRACA: Dobro, dobro...znam. Pusti me sad na miru.

GOCA: Nee biti prikreen nizata. Ja u ti sve nadoknaditi.

BRACA: Da, kad omatorim...

GOCA: Ne, ne...mnogo pre toga.

BRACA: Kako bi bilo odmah?

GOCA: Ne znam da li je on zaspao?

BRACA: Ako nije, zaspae. Doi ovamo. (Zatvara vrata. Kroz prozor na
vratima vidimo kako se Goca sputa, na oralni seks. U prozoru se vidi
samo Bracin torzo. Braca okree glavu i pogleda u pravcu Deteta. Vidi
da je dete budno. Okrene glavu na drugu stranu. Posle nekoliko
trenutaka ponovo gleda u Dete. Bez rei mu pokazuje da nastavi da
spava.)

1.4. SCENA

(Upaljeno svetlo na sceni. Otvaraju se vrata i ulazi Goca. Nosi tortu sa

deset sveica.)

11
GOCA (prema publici): Ta-dam! Torta!!! Srean roendan, sine! Torta,
ali ne tamo neka sa dve, tri ili etiri kore. A, ne! Ovo je torta sa pet,
dakle, pet kora! A ta sada dolazi?Pokloni! (Stavlja pakete na
proscenijum.) Ovo je od mene. Ovo je od Brace. A ovo je od tvojih
drugara iz odelenja. Oni su hteli da dou na urku, ali e saekati jo
malo dok ti ne bude sasvim dobro.

(Upada Braca, 'maskiran' u klovna i sa gitarom i lagano pripit.)

BRACA: (prema publici) Potovana publiko - klovn Trufaldino! A sada -

urka! Veselje! Slavlje! ('@onglira' sa dve loptice, koje mu ispadanu
odmah.)

(GOCA stavlja poklone na proscenijum.)

GOCA: Ljudi moji, kakva e ovo roendanska urka da bude! Nas troje!
Kakvo drutvo. Zar nee da otvori poklone? Aleksandre? (Kratka
pauza.)

BRACA: Pusti to! (Kratka pauza.)

GOCA: ta emo da pevamo?

BRACA (koji otpija u velikim gutljajima.): Ja znam jednu staru

kaubojsku pesmu, o konju Smokiju, koji je pravio uda po preriji.

(Svira i peva) "Imam konja svanog Smoki ja, za njim izi cela prerija,
divlje konje lovim s njim, pa ga zovem vatrenim, ponosim se ja sa
konjem tim."

(GOCA igra.)

GOCA: (detetu) Hodi da igramo kaubojski. Hodi kod mame. Hodi.

(BRACA na to peva jo jae, s rezignacijom, i udara po gitari. GOCA se

penje na stolicu i uvija se. Braca i Goca igraju. Braca poe da poljubi
Gocu, ona se izmakne.)

GOCA: (detetu) Hodi da igra s nama...

12
(Svetlo se ugasi i ostaje mrak deset sekudni. Muzika se prekida.)

GOCA (u mraku): Aco?! ta ti je?!

BRACA: Smiri se, nije mu nita. Aco!

(Svetlo se pali.)

BRACA: Samo je zamurio. Kakvo je to spavanje a tortu jo nismo

isekli. Da se see torta. Tor-ta! Tor-ta! (Peva.) "Danas nam je divan
dan..." (Peva i GOCA, palei svee.)

GOCA: Hajde da duva sveice. Hajde, maco, da duva.

BRACA: Doi da vidimo da l' e sve odjednom da ih oduva.

(Stoje pored torte. Nita se ne dogaa.)

GOCA: Hodi da duva sveice...(Pauza. BRACA besno ustane od stola,

kiptei. Udari pesnicom o zid.)

GOCA (Braci): Nemoj, molim te. Nemoj danas.

(BRACA se okree od zida. Na licu mu je osmeh.)

BRACA: Trufaldino! Klovn koji...sedi u fotelji. (Strovali se u fotelju.)

GOCA: Idem ja po foto-aparat. (Ode u kuhinju.)

BRACA: Zato to radi mami? Otvori njen poklon. Hajde, brzo! Sluaj: ja
u da otvorim poklon kao da si ti to uradio. Vai? (Namiguje. Otvara
poklon. Ulazi Goca i ugleda otvoren poklon.)

GOCA: Braco, on je otvorio poklon! I to moj poklon! Sine, ti si otvorio

polon! Sunce moje! Doi da te mama...Ti si hteo da vidi ta ti je to
mama kupila! Braco!

BRAC: Nemoj toliko da se uzbuuje...

GOCA: Da se ne uzbuujem?! Da li ti zna ta ovo znai? Kakav je ovo

korak! On eli da komunicira. (Detetu) Ti hoe da razgovara
samnom. To je najvanije! Ti si otvorio mamim poklon...

13
BRACA: Goco...

GOCA: Znam, znam, neu da ga forsiram, ali imam pravo da budem

srena! Sviraj, Braco!

BRACA: Goco...

GOCA: Neu nita da znam! Sviraj! Hou da se veselim!

BRACA: Doi ovamo. Doi ovamo! (Ode u kuhinju. Goca doe za njim.
uje se nerazumljivi apat.)

GOCA: (iz kuhinje) ta! Sram te bilo! (Udarac. Otvaraju se vrata.

Detetu) Otvaraj te poklone! Otvaraj odmah te proklete poklone!
Odmah da si ih otvorio!

BRACA: Ma ostavi dete na miru. Ja sam kriv!

GOCA: Obojica ste krivi. Reci mu da otvori poklone! Reci mu... (Plae.)

BRACA: Umoran je. Moda ga je roendan suvie uzbudio. Sutra

poslepodne, idemo ti i ja da igramo fudbal. Vai? On je samo...ljut.
(prema detetu) Je l' tako? Svako ima prava da bude ljut. To je
normalno.

GOCA (odbrambeno): Zato da bude ljut? Na koga da bude ljut?

BRACA: Zato da ne bude ljut? Ne moe se uvek biti srean. Sada,

trenutno...nismo sreni, pa emo onda biti sreni, pa opet moda malo
nesreni.

GOCA: Mi nikada vie neemo biti nesreni. (Detetu) Je li tako, maco?

Ti e biti Aladin iz bajke, a ja u opet biti lepa Dasmin koju ti
spaava.

BRACA: A ja? Ja sam zli vezir Dafar?

GOCA: Ti si duh iz lampe. Je l' moe on da bude duh iz lampe?

BRACA: Dobro. Moe. Vreme je za spavanje. Laku no, maleni.

14
GOCA: Doi da te zagrlim. Nee? Onda ja dolazim do tebe. Zato se
sklanja? (Gui oseanja.) Dobro, dobro, kako hoe. Idem. Laku no i
da zna da te mama voli najvie na svetu. A i Braca. Laku no.

(Gasi svetlo. Na sceni ostaje prigueno svetlo. U kuhinji je svetlo.

BRACA seda za sto i otvara konzervu piva. Upali cigaretu dok Goca
ulazi u kuhinju. Ona zatvara vrata za sobom i na sceni nastaje gotovo
potpun mrak. )

BRACA: Ja mislim da je ovo bio lep roendan.

GOCA: Da. Nasmeio se.

BRACA: Je li? Eto, vidi. Sve poinje lagano da se vraa u normalu.

Strpljenja. Vano je da se ti i ja volimo.

GOCA: Dae Bog.

BRACA: Izboriemo se mi sa svim. Zasluili smo.

GOCA: Da. Evo, napravio je prvi korak. Nasmeio se.

BRACA: Da.

GOCA: I otvorio poklon.

(Mrak.)

1.5.

(uje se kako Goca i Braca vode ljubav u kuhinji, ali prigueno.)

1.6. SCENA

15
BRACA (u jakni, detetu): Sram te bilo! To da nam radi! ime smo mi to
zasluili? Pogledaj svoju majku - sva se istopila. Ko je ta to si joj
rekao:"ao!" Drugarica iz odelenja?

(Ulazi Goca.)

GOCA: Zato vie na njega? ta se desilo?

BRACA: Sve radi smiljeno. Nikakvih frustracija tu nema! Sreli smo na

ulici devojicu. Ona mu kae:"Zdravo", on njoj kae:"ao!"

GOCA: On je razgovarao sa njom? ta joj je rekao?

BRACA: 'ao!'

(Pauza.)

GOCA (nakon to je razmislila, Braci): Ti si monstrum...

BRACA: Ja??

GOCA: Hoe da ga okrene protiv mene. Protiv majke hoe da ga

okrene. Da ja poverujem da on samnom nee da pria, a sa drugima
hoe. Ti hoe mene da ubedi da je on ljut na mene! Da sa svojom
majkom...on je bolestan, on ni sa kime ne pria! On nije ljut! (Detetu)
Je l' tako da nisi ljut?

BRACA: Ja ti kaem ta sam video.

GOCA: Moda je on na tebe ljut. Moda on ima razloga da bude ljut na

tebe. Razmisli ti o svom ponaanju.

(Braca se srui u stolicu.)

BRACA: Moda mi se samo uinilo.

GOCA: Naravno da ti se uinilo.

BRACA: Uinilo mi se.

GOCA: Ja mislim da nisi samo meni duan izvinjenje.

BRACA: Izvini, Aco.

16
GOCA: Ju, izgoree mi meso...(Otri u kuhinju.)

BRACA (Detetu): Ti misli da si mnogo lukav, je li? Pa mene ni malo

vei nisu mogli da prevare. Ti i ja znamo da ti moe da govori.
Pitanje je ta ti eli da postigne. Da nas otera u ludnicu? Mene
nee uspeti. A ako nju izludi, ona e u bolnicu, a gde e ti? U dom
za decu bez roditelja. Moda tebi nije ni vano ta e biti s tobom,
samo ako e majci da se osveti. A za ta joj se sveti? uje ti ta ja
tebe pitam? Svima nama je teko u ovoj zemlji. Tvoj tata nije izdrao.
Moda u i ja sutra isto da uradim. Ne znam ko je kriv? Zemlja,
drava...tvoja majka sigurno nije nita kriva. Ja je volim, i neu da
dozvolim da je ti...ni zbog nje, ni zbog tebe. Pazi ta ti kaem. Ti nema
prava da ikome sudi. Jer...(Pauza.) Ti si jo dete. I da ti kaem...

(Goca se vraa.)

GOCA: Kako sam se danas slatko posvaala u prodavnici, moram da

vam ispriam. Stojim ja u redu. Kad, jedna baba, kobajagi stoji sa
strane, pa hop! ispred mene. "Gospoo, vi ste upali u red", kaem ja. A
ona nita. Ja opet:"Gospoo, upali ste u red." Ona se okrene i pogleda
me onako:"Vi to meni?" I ja ti lepo uzmem flau od gustog soka...onog
na razmuivanje, od mandarine...pa nju po sred ela.

BRACA: Flaom u glavu?!

GOCA: Aha. Pala je kao svea. ta ete vi, momci, za dezert?

BRACA: Nisi joj valjda stvarno razbila glavu?!

GOCA: Ta se vie nee ubacivati ni u kakve redove.

BRACA: Ma jesi li ti normalna? Kako si mogla da joj razbije glavu?

GOCA: Jednostavno. Uzela sam flau i...

BRACA (Doe do kuhinjskih vrata.): Doi ovamo, molim te.

GOCA: Nisam raspoloena da sluam kako si preneraen. Jednostavno,

reila sam da vie nikome ne dam da me pravi ludom.

17
BRACA: Gordana, doi ovamo.

GOCA: Neu. ta je?

BRACA: Gordana, dolazi ovamo!

GOCA: ta je? Hoe da me bije!

BRACA: Niko nee da...

GOCA: Samo digni ruku na mene! Samo pokuaj!

BRACA: Idi, bre, eno..(Ode.)

GOCA: Idi samo. (Detetu) Kako sam je...on je lagao da si ti priao na

ulici. Znam ja, ne mora nita da mi pria. Ne znam samo ta je hteo
time da postigne. Ti i ja smo sami, a on je stranac. Nikome ja ne dam
da vie na moga sina. Na moga anela, eera, medu, moga labuda...
(Ustane, ode do kuhinje.) I gde je otiao pred ruak? Nije Braca lo.
Nije ni njemu lako. Malo je ljudi koji bi...ja vie nisam mlada. Nekad ste
mi ti i tata pevali da sam najlepa ena na svetu. Ne znam ta u sa
tatinim stvarima. (Ode do kuhinje.) Gde je sad otiao, taj Braca? Bila
sam malo gruba, a? Pa ta? (Namigne.) Neka zna kakvi smo mi. Bila
sam suvie gruba. On nita nije kriv. To mora da zapamti. Tata vie
nije imao snage. On je eleo da nam skine zvezde sa neba, sanjario je,
on i open...danas su ljudi psi. Ljudi kao tata...u ovoj zemlji...nemaju
anse. Ni Braca nije mnogo bolji. (Oblai neku lepu haljinu.) Jo nije
mama za bacanje. Meni je uvek bilo teko odoleti. Zna? Moda to tebi
izgleda neverovatno... (Zapali cigaretu.) Moram da ostavim duvan.
(Pui.) Idem ja u kuhinju. Ostaviu otvorena vrata, ako ti neto treba.
Dobro, gde je taj ovek? (Ode u kuhinju. timung se menja. Kucanje na
vrata. Goca poskoi, ali se vrati na stolicu.)

BRACA (ulazi, pripit): Evo me. (Pauza.) ta si radila? (Pauza.) Goco...

(Klekne pored nje. Zagrli je. I ona njega grevito zagrli. Oboje glasno
plau.)

18
GOCA: ekaj malo. (Zatvara vrata. Ponovo se uje pla.)

1.7.

(Noni timung. Braca je u krevetu, spava. U kuhinji gori svetlo. Braca

se budi, sedi u krevetu.)

BRACA (tiho): Goco...Gordana...Pa ovo je neverovatno. (Ustaje. Doe

do kuhinje.) etiri sata je. ta to radi?

GOCA: Kuvam. Za doruak imate trudlu, za ruak juneu supu,

kuvano meso s renom, gusku na podvarku, princes krofne, a za veeru
rolovanu pileu digericu, okoladni mus i...

BRACA: Doi u krevet, molim te. etiri sata je.

GOCA: On mora da jede. A i ti.

BRACA: Ali, ko e sve to da pojede. Zato se toliko iscrpljuje, ljubavi?

Vidi ovu kuhinju, kao pakao. Sva si znojava.

GOCA: Evo, samo jo princes-krofne da napravim.

BRACA: Goco...

GOCA: Zna kakva je supa? Kuvala sam je po maminom kuvaru.

BRACA: Mora da se odmori.

GOCA: Hou. Odmoriu se. Imam jo samo princes-krofne.

BRACA: Kupiu ih ja u poslastiarnici, pusti ih.

GOCA: Taman posla. Oni tede na jajima i svata ubacuju. Njihove ne

mogu da se porede s mojim.

BRACA: Molim te, doi u krevet. Ne moe ovako svaku no.

GOCA: Molim ja tebe. Pusti me da kuvam. Ti ne razume...

BRACA: To nee nita da rei.

19
GOCA: Znam...znam. Ja se nekako kladim s Bogom: ako napravim jo
princes-krofne, neto e se desiti. Ako mi uspe podvarak, sve e da
bude kao pre.

BRACA: Znam. Ali mi nismo krivi nita. Da je tvoj mu imao para, kupio
bi patike i gotovo. Da ovo nije Srbija, on bi bio iv. Varala ga ti ili ne. To
je jedina istina. Nisi ti kriva to on nije pola godine dobio platu.

GOCA: Ali, da sam ja bila dobra majka, on se ne bi toliko vezao za oca.

Onda bi mu sve ovo lake palo. (Pauza.)Moram da napravim te princes
krofne. Moram da umutim fil.

BRACA: Ja u da umutim fil, a ti spremi kore. (Ona zausti.) Ne postoji

ti, postojimo 'mi'.

GOCA: A posle treba da ispohujemo piletinu.

BRACA: Vai.

1.8. SCENA

(Goca i Braca u su kuhinji. uje se smeh vie ljudi, glasan razgovor i

pozdravljanje na vratima.)

BRACA(dovikuje): I nemojte opet da se vidimo kroz godinu dana!

GOCA: Poljubite decu za nas. ao!

(uje se kako Goca peva. Ulazi na scenu, odlino raspoloena, 'pleui'

pomalo. Kako ugleda Dete, splasne.)

GOCA: ...teta Ivana i ika Sra. Macini i Pegini mama i...tata. Doneli su
ti veliku "Milku". Bolje da si veerao sa nama. Zna kako je Sra
smean.

(Ulazi Braca.)

20
BRACA: Jedva su upalili auto. Dakle, ovaj Sra je lud. Ne znam kad sam
se ovako smejao...(Brie oi. Detetu) Doneli su ti veliku "Milku". Bolje
da si veerao sa nama. Zna kako je ika Sra smean.

GOCA (Detetu): to si se zamislio? Hoe ne-nokle?

BRACA: ta nije u redu?

GOCA (Braci): Kakvo pitanje? Mi se smejemo kao ludi celo vee, a on

ovde sedi sam...samo neka je nama dobro.

BRACA: Pa zvali smo ga deset puta.

GOCA: Da, i molili Boga da...ma pusti. (Detetu) Hoe li ne-nokle?

BRACA: Hoe da ti itam "Grof Monte Kristo"?

GOCA: Hoe da ti ispeem palainke?

BRACA: Ili hoe "Beli onjak"?

GOCA: Da trknem do dragstora po kesten-pire?

BRACA: Hoe da ti ja izmislim neku priu?

GOCA: Kesten - pire sa lagom? Mmmm....(Braci) Hoe i ti?

BRACA: Hou.

GOCA: Onda emo lepo da jedemo kesten-pire, a Braca e da nam

pria prie. Odoh ja i vraam se za deset minuta. (Odlazi, pevuckajui.)

BRACA: Bila jedna adaja...i jela princeze..(Pauza.) Ni ja nisam eleo da

odrastem. Kao da sam jo jue bio mali, poao u kolu, a sad,
odjednom... ovakvi problemi. Ovakvi...nije bilo stvari koju moji roditelji
nisu mogli da ree. A sad, odjednom, potpuno odjednom, ja sam
odrastao...i niko me ne titi od svega toga. Otili su ...oboje. Tata od
srca, a mama od raka. Pili su pilule za spavanje i spavali po ceo
dan...da bi manje jeli, jer nije bilo para. Ja sam radio u preduzeu, a
plate nismo dobijali po pola godine. Oni nisu dobijali penzije. Samo su
se gasili. Kao kad ti se potroi baterija na voziu. Odustali od svega. Ja

21
gledam njih i oajavam. Oni gledaju mene i pate to ja oajavam.
Postali su troak. Moji mama i tata su postali troak...koji nema ko da
pokrije. Do jue, tata je mogao sve; bio je najjai. On me je nosio...a
postao troak. I odjednom, ja vidim da je on jedan slabi ikica. Ne
obian ovek, nego slabiji od svih ljudi. Dve male senke u foteljama
to gledaju televiziju ili igraju karte i ute. A trebalo je da ive veno i
budu mladi i lepi. A bili su mrtvi godinama. Umrli, a ostavili tela za
sobom, koja se jo neko vreme mrdaju. A u oima vidi da ivota
nema. Nita se ne oekuje. Osea samo nekakav tragian umor. To se
desilo i tvome tati. I meni se desilo pre godinu dana. Mama mi je
ostavila jednu zlatnu narukvicu, teku. To je bilo sve. Kada su moju
firmu zatvorili, svi smo dobili otkaze. Pokuao sam da otvorim kiosk, ali
mi nisu dali. Morao sam da podmitim jednog tipa za dozvolu i reio
sam da prodam pola te narukvice. I onda je zlatar uzeo kljeta i poeo
da see...tu narukvicu. I zaulo se jedno uasno...krc! Zlatar me je
pogledao i ja...ja sam umro. I moja majka je umrla jo jednom. Ali
nekako nedolino i u sramoti. Tako se kod nas umire.

(Otvaraju se vrata, upada Goca, krvava.)

BRACA: Gordana!

GOCA: Sve je u redu. Nemoj da me gleda, sine. Nita se nije desilo! Tu

je i kesten-pire.

BRACA: ta se desilo? (Brie joj krv maramicom.)

GOCA: Ma nita. Potukla sam se malo sa taksistom. Vozio me je duim

putem i ja nisam htela da mu platim. Onda je on neto rekao (nisam
ula ta, ali je sigurno bilo uvredljivo) i ja sam mu udarila amar. I
nisam mu platila. Onda sam mu kljuem izgrebala kola i on je izaao i
udario me pesnicom...Ali kestenje je tu. Samo da operem krv.

22
BRACA: (zaurla) Da li si ti normalna!! Gordana, jebote, da li si ti
normalna? Prekjue si razbila glavu eni, danas se potukla sa
taksistom!!

GOCA: Da. Vozio me je duim putem, a baba je preskakala red. Taka.

BRACA: Ali ne moe to da radi, ej!

GOCA: Moj mu je mrtav jer to nije radio. Mene vie niko nee da gazi.
Niko! Da sam imala no, zaklala bih ga!

BRACA: (detetu) Mama se to ali.

GOCA: @ao mi je samo to nisam i Ivoni pokazala. Za ono buljenje u

tebe. Eto joj ga njen glupi August, pa neka njega dere oima. Kesten-
pire je tu. Sad e Braca da nam pria neku lepu priu. (Pauza.) Hajde:
'bili kralj i kraljica...'

BRACA: Moramo da razgovaramo o ovome to se ovde deave. Sve

troje.

GOCA: Drugi put. "Bili kralj i kraljica..."

BRACA: Poludeemo svi. Ovako dalje ne ide. Drimo ovo dete kao
zatvorenika, a on samo nee da pria sa nama.

GOCA: On je frustriran, a ne ljut. 'Bili kralj i kraljica...'

BRACA: Dajte da zovemo nekoga, da traimo pomo.

GOCA: Mi smo bili sreni, pa smo sada nesreni, pa emo opet biti
sreni.

BRACA: Ma ko je bio srean?

GOCA: Mi! Nas troje, bez tebe!

BRACA: (Detetu) Reci neto!

GOCA: Ostavi moje dete na miru! uje? Ti, ti...prosjae!

BRACA: ta si rekla?

23
GOCA: Rekla sam da ostavi moje dete na miru i da si prosjak. I, ta
sad?

BRACA (sedne, slomljen): O, moj Boe...(Zabije lice u ake.)

GOCA: Uzalud se trudi. Sve je gotovo. I moje dete nije ljuto na mene.
Jednom si pokuao, s onom besmislicom kako se on javio nekoj
drugarici.

BRACA: E, molim te, uti.

GOCA: I nije ti bilo dosta.

BRACA: Molim te, uti.

GOCA: uje, pria s drugaricama, a nee s majkom?!

BRACA: uti, kad ti kaem!!

GOCA: ta je, da nee i ti da me bije?

(Od ovog mesta do kraja scene, osim kada to bude posebno

naznaeno, glumci izgovaraju tekst, ali samo otvarajui usta. To bi
trebalo da stvori utisak da je dete zapuilo ui. Takav tekst e biti pisan
u posebnom fontu.)

BRACA: Ako ne uuti...

GOCA: Probaj samo...

BRACA: Gordana, ja te upozoravam.

GOCA: Ajde, prosjae. Bedo!

BRACA: Ako si i njemu ovo radila, nije ni udo to se ubio!

(Goca mu udari amar.)

BRACA: E, sad u ti jebati mater!

(On je gurne i ona odleti u fotelju. Pretei jurne na nju. Ona je podigla
noge branei se.)

GOCA: (Krikne.) Nemoj pred detetom!!

24
(Braca je u zamahu iznad nje. Mrak. Tiina. Pauza.)

BRACA: (u mraku, teko diui) Aco...?

GOCA: Aco...

(Svetlo.)

GOCA: Sine, sve je u redu. Sve je u redu. Nemoj da bei...

BRACA: Sve je u redu.

GOCA: Stariji se svaaju, to je normalno. I tuku se ponekad. I deca se

tuku. Svi se tuku ponekad. I ubijaju. Ali, to ne znai da se ne vole.

BRACA: Da. (Zagrli Gocu.) Mi se volimo.

GOCA: Da li si ti normaln?? Pusti me. (Sklanja Bracinu ruku.) Mama

tebe voli. (Pauza.) Hoe kesten-pire. (Nasmeje se. Mrak.)

1.9. SCENA

U kuhinji je upaljeno svetlo, ali to nije obino svetlo sa lustera. To je

snani kontra-liht. Kratka scena se odigrava iza tih zatvorenih vrata, a
glasovi dolaze preko zvunika. Tokom scene vidimo samo komeanje
senki koje se guaju.

I GLAS: Gospodine! Gospodine! Ej, ti! Stani! Dri onog s naoarima!

II GLAS: Ma pustite me!

III GLAS: Gde si krenuo s tim patikama?

II GLAS: Ovo je greka! Pustite me!

I GLAS: Vodi ga u magacin. Ja u da te nauim kako se krade.

III GLAS: Marija, zovi policiju.

II GLAS: Pustite me, molim vas. Neu nikad vie!

I GLAS: Vodi ga u magacin, sad u ja.

25
II GLAS: Aco, sve je u redu. Nemoj da gleda. Idi kui. Ma pusti me,
bre!

(Udarci, buka.)

II GLAS: Nemoj da gleda, sine!

(Menja se svetlo. U sobi je polumrak. Goca i Braca lee u krevetu. On

lei na njenim grudima.)

GOCA: Jo ne spava? O emu misli?

BRACA: Gledam njega (misli na dete) kako spava. Tu plavu kosu...Mi

smo, kao klinci, sedeli na jednoj ogradi po ceo dan. I onda mi neko
vikne:"Evo ti je mama s posla." I ja je vidim na kraju ulice, vidim da se
smeje. I onda joj trim u susret... i ona une, spusti tanu na asfalt i ja
je zagrlim. Probudi se u suzama jer si sanjao adaju, a mama je
odmah tu da te zagrli, suze da obrie. Da sam umro u kolevci, pamtio
bih samo majine poljupce. Ovako... umire se u ogorenju.

GOCA: Moje poslednje rei e biti:"Jebem vam mater!" Ne tebi, ni Aci,

nego prosto ljudima, ovom narodu, ivotu...

BRACA: On ne sanja adaje.

GOCA: Sanja.

BRACA: On je odrastao sa est meseci.

GOCA: Sanja adaje.

BRACA: Dobro.

(Svetlo se polako gasi.)

1.10. SCENA

(Braca ita tekst Aci iz udbenika za geografiju, prepun gluposti i

apsurda. Ulazi Goca, euforina.)

GOCA: Gledala sam jedan film.

26
BRACA: U ovo doba?

GOCA: Da. To je privatni bioskop i radi od sedam i ja sam im jo jue

odnela mokrau.

BRACA: Nita te ne razumem.

GOCA: O, moj Boe. (Pokazuje oima na dete.) Film se prikazuje ve

drugi mesec. Otila sam da vidim zato kasni, zato ga...nema u
bioskopu. I onda su mi rekli da se daje ve dva meseca.

BRACA: Kakav film?

GOCA: "Tri mukarca i beba." I beba.

BRACA (Skoi sa stolice.): Beba?

GOCA: I tri mukarca. Da. Ve dva meseca.

(Braca je grli.)

GOCA: Polako, bioskop me jo boli... od predstave.

BRACA: Nadam se da nije bilo puno posetilaca.

GOCA: (smejui se) Mar svinjo. To je jedan ekskluzivni bioskop, samo

za odabrane.

BRACA: Oboavam taj bioskop. Trebalo bi ee da idem.

GOCA: A kako emo njemu da ispriamo sadraj? (Pauza.) Moda sve

to i nije dobra ideja.

BRACA: ta to pria? Pa to je potrebno. Neto nae. Novi poetak.

GOCA: Poetak za tebe. Za nas...pa mi ni ovo nismo razreili, a

uleemo u novi haos. Ti i ja se stalno...

BRACA: Kunem se da vie neu da ti protivureim. Sve e da doe na

svoje.

GOCA: Ovo mi nije trebalo...

BRACA: Stani (apatom, s obzirom na dete) Da li ti mene voli?

27
GOCA: Razgovaraemo.

BRACA: Znai - ne?

GOCA: (umorno) Molim te. Ja samo hou o svemu da razmislim.

BRACA: Ali ta tu ima da se razmilja? Ja nisam mlad! Neu da budem

deda sopstvenom... filmu!

GOCA: Nemoj da vie. Moram prvo da napravim sos...

BRACA: Nemoj da bei. Ovo je ozbiljna stvar.

GOCA: I sos je ozbiljna stvar. Obeala sam Aci neto specijalno.

BRACA: Da li me voli?

GOCA: Mi smo zajedno u krivici.

BRACA: Da li me voli?

GOCA: Priaemo.

(Braca izae i tresne vrata za sobom. Pauza.)

GOCA (Detetu): Znam ta misli: nije on za nas. Da li si u pravu? Ne

znam. On je kao krpelj, uvlai se pod kou. Sav je fin, strpljiv,
portvovan. Doao je niotkuda i treba da postane na tata. Polako,
prijatelju...Ne verujem mu. Nije on za nas. Za tebe i mene. Ako ga
oteram, ti e da progovori. Je l' tako? Naravno da si ljut. I ja bih bila
ljuta. Oteraamo ga, i ti e da progovori i ti i ja emo sve da
ponemo ispoetka. Vreme je da podvuem crtu. Ja samo tebe volim. I
nikog drugog. To da zna. A sada spavaj, a ja idem da skuvam neto
lepo.

(Goca odlazi u kuhinju. Ostavlja poluotvorena vrata. Vidimo je kako

prolazi levo-desno, krei ruke. Svetlo se lagano gasi. Mrak. Pauza.
Zauje se apat iz kuhinje; Bracin i Gocin. Nita se ne razume, ali se ne
radi o svai. Neko nekom neto objanjava, neko odgovara. Kratka
pauza. uje se ubrzano disanje, koje se pojaava i zavrava Gocinim

28
orgazmom. Pauza. Na scenu ulazi Goca, ogrnuta kunom haljinom,
ispod koje je gola. Pozadi, u kuhinji, Braca, sputenih pantalnona, stoji
u dovratku.)

GOCA: (detetu) Sve si uo? ta da radim? Ja sam, ja sam... ja sam

jedna obina... Ja bih da rodim. Je l' smem?

(Mrak.)

1.11. SCENA

(Braca se 'krije' u dubini, vidimo njegovu siluetu kroz staklena vrata.

Goca ulazi na scenu i nosi crnu kesu za ubre.)

GOCA (Otvara plakar sa pokojnikovim stvarima): Zna, sine, reila

sam...da tatine stvari dam u Crveni krst. (Trudi se da zvui
ravnoduno.) Moda ne ba sve stvari, ali neke...Evo, ovaj sako... u
njemu je svirao u mesnoj zajednici...Paganinija. Ova boja mu je lepo
stajala. I ova kravata uz taj sako...i ova koulja...(Prinosi koulju licu i
upija mirise.) Njegov '@ivani'...eeeee....(Napuni kesu raznim
stvarima.) Braco...

(Braca ulazi kao lopov, vrlo mu je neprijatno.)

BRACA (pravi se naivan): ta radi?

GOCA: Kako ta radim? Jesi li rekao da ti treba plakar? Ovo se baca, a

ovo ide u Crveni krst. (Na dnu plakara ugleda sveanj pisama.) Kakva
su ovo pisma? Dnevnik...nisam ni znala da je pisao dnevnik. (Otvara
pisma.) Jelena? 'Tvoja Jelena'?!

BRACA:(ita preko njenog ramena.) To je staro est godina...

GOCA: Opet Jelena? Pa, pa...on je imao ljubavnicu! (Detetu) Tvoj otac
je imao...(opet gleda) 'Ljubavi moja jedina'!

BRACA: Dobro, sve to moemo i kasnije da itamo.

29
GOCA: Ostavi me. To je nastavnica fizikog! Ona crna. Kako je mogao
to da mi uradi?!

BRACA: Ali to sada nema nikakvog znaaja.

GOCA: Ima! Itekako ima! On je bio sa tom Jelenom dok sam ja...
(Zaplae se. Odjednom skoi i pone da trpa stvari iz plakara u kese.
Braci) Nosi ovo! Nosi sve!

BRACA: Trebalo bi da se smiri, zbog svog stanja. Molim te. Ovolika

nervoza moe da oteti plod...

GOCA: Ma o emu ti pria?

BRACA: O tome da je dosta nesree. To to ima, taj ivot u sebi, on

ima prava...to je i moje...

GOCA: Kakva prava ima on? Niko nema prava u ovoj kui. Priuvaj Acu.

BRACA: Gde e?

GOCA: Kod Jelene, naravno.

BRACA: O, Boe...Kakvog to ima smisla sada?

GOCA: Ima. (Detetu) Tvoj otac je za mene bio sve! Zapamti ta ti

kaem: nikome ne veruj! Nikome!

BRACA: Ja ti ne dozvoljavam.

GOCA: Niko od tebe nije traio dozvolu.

(Braca pokuava da je zadri.)

GOCA: Sklanjaj se! (Otrgne se i izjuri.)

BRACA (Detetu): Sve je u redu, Aco. Odmah se vraam. Ti se igraj...

(Oni odlaze u urbi. Promena timunga, kao u prethodnoj sceni

deakovog snovienja.)

I GLAS: Izvolite, gospoo.

@ENSKI GLAS: One patike sa zvezdom, broj 37.

30
I GLAS: Mali! Deko! Dule, dri onog klinca, ukrao je 'Air Jordan'!

OEV GLAS: Pustite deaka! Ja sam uzeo patike. Izvolite, stojim vam
na raspolaganju. Deko, ti idi kui.

I GLAS: uje - 'stoji nam na raspolaganju'. Dule, vodi ga u magacin.

OEV GLAS: Izvolite, zovite policiju.

I GLAS: Kakva policija!? Ja sam policija.

OEV GLAS: Aco, nemoj da gleda! Idi kui! Sve e biti u redu. Nemoj
da gleda!

(Guanje, uju se udarci. Upada Goca. Menja se timung.)

GOCA: Kako si mogao da ga ostavi samog!? Jesi li ti uo za nasledne

osobine. Treba i njega da...jesi li u redu, sine? Mama je sila da kupi
novine...pa ih nije nala. Sad u ja da napravim palainke sa orasima.
(Krene. Pogleda kesu sa stvarima.) Kako je mogao to da mi uradi? U to
vreme mi je stalno govorio da me voli? I zvao me je, zvao me je...

BRACA (koji je u meuvremenu uao, Detetu): Hoemo da nastavimo

'Grof Monte Kristo'?

GOCA (Vadi stvari iz kese): Zvao si me...

BRACA: (ita)

GOCA: Tog leta smo ili u Budvu i etali smo starim gradom. Na
ekove...Na moje ekove.

BRACA: (ita glasnije)

GOCA: Tog leta si me vodio na ostrvo cvea...i dopisivao se sa

nastavnicom fizikog. Trao na telefon svaki as...A ja sam ti
verovala...

BRACA: Dosta! Dosta tog samosaeljanja! Je l' to njemu pria?

(Pokazuje na dete.)

GOCA: Neka zna! Neka ui ta je ivot!

31
BRACA: I ti si varala njega.

GOCA: To je drugo.

BRACA: To je isto.

GOCA: Ja njemu nisam ostavila ovakvo dete. On se nije drao zbog

krivice, on nije kuvao podvarak do est ujutro zbog grie savesti. On je
imao svog sina. Njih dvojica, ah! Svet za sebe! On je svom sinu svirao
Baha, a meni nije.

BRACA: Nemoj da se nervira. Lezi malo. Odmori se. Hoe da ti

napravim limunadu.

GOCA: A to? Zato to nosim tvoje dete? Da mu neto ne zafali? Hoe

i ti da svira Baha i da se dopisuje sa nastavnicom fizikog?! (Pauza.)
A to se ja nerviram? On je varao mene, ja sam varala njega. (Detetu)
Jeste sine. Mama i tata nisu bili poteni jedno prema drugom. Mi smo
obini ljudi. Tata je bio slab violinista, prosean nastavnik, prilina
kukavica!

BRACA: Prestani! On je dete! (Detetu) Tvoj tata je bio divan i on te je

voleo najvie na svetu. Meni niko nije svirao Baha. Niko nije ni znao ta
je Bah!

GOCA: Nemoj da ga brani!

BRACA: A po emu si ti bolja?

GOCA: Ja sam gora. Ja sam najgora! Ja sam uasna!! Ja sam kriva!!!

BRACA: O, Boe...smiri se, preklinjem te!

(Goca vraa stvari iz kese natrag u plakar.)

BRACA: ta sad radi?

GOCA: Ne znam. Moda emo morati da ivimo uetvoro.

BRACA: Naravno. Beba je udo.

GOCA: Ko govori o bebi?

32
 1.12. SCENA

Mrak. Gocin prigueni krik.

BRACA(i dalje u mraku): ta je bilo?

GOCA: Neko me je udario. Jesi li me ti udario?(Svetlo, ali prigueno.)

BRACA: Ja?

GOCA: (Pogleda prema detetu. Mrak.) On spava. Aco, da li spava?

BRACA: Spava.

(Svetlo se ponovo pojaa.)

BRACA: Neto si sanjala...

GOCA: Ja ti kaem da me je neko udario. Neko me je udario. Po licu.

(Lagano se sputa i pogleda ispod kreveta. Uzima flau sa stola, i
ustaje.)

BRACA: Goco, ta ti je?

GOCA: Pst! (Prilazi plakaru.) On me je udario...

(Lagano otvara vrata. Svetlo se pojaava. Otkucaji srca, sve bri i sve
glasniji. Goca naglo otvori plakar i pone da baca stvari napolje. )

GOCA: Neko me je udario...Po licu! (Pauza. Zaustavi se.) Ti sad misli

da sam ja luda, ali neko me je...Sine?

BRACA: Vrati se u krevet.

GOCA: Ovako dalje ne ide. (Krene u kuhinju. Vidimo je kako eta.)

BRACA: Mami je mnogo teko. Ja ne znam ta da radim. Ne znam.

Prosto, ne znam. Probaj da spava. (ujemo Gocine povremene jecaje
dok brzo promie ispred stakla. Pauza. Goca se pojavi na vratima
kuhinje.)

33
GOCA: Sine, da li si me ti udario? Da li si ti udario mamu? Reci mi,
nemoj da se boji.

BRACA: Ostavi dete na miru.

GOCA: Ne meaj se. Ovo je izmeu nas dvoje. Aco, da li si me ti

oamario dok sam spavala?

BRACA: Gordana, ako Boga jedinog zna, ostavi ga.

GOCA: Zato rukom, sine? Zato ne uzme pepeljaru? Hoe no?

Dae ti mama no.

BRACA: Prekidni idiote!

(Mrak. Dijalog se nastavlja u mraku.)

GOCA: Gledaj me! Otvori oi! On mi radi o glavi. Oni hoe da ja

umrem! Oni e nas oboje ubiti. Gledaj me!

BRACA (gotovo ivotinjski zarei): Zavei! Zavei idiote ludi!

GOCA: Gledaj me, Aleksandre! (Braci) Pusti me! Boli me! Putaj me!
(Zvuci obaranja stvari. Preko toga se uje lupanje srca, brzo, panino.
Iz plakara izbije svetlost, samo zrak, hladan i otar. Srce se smiri.
Nagla promena timunga u realistian. Goca zalupi vrata od plakara.
Braca lei pored njenih nogu, okrvavljen.)

GOCA: (detetu) Kuda si ti krenuo?

1.13. SCENA

Doruak. Napolju pada kia. U sobi je polumrak. uje se kako se potoci

slivaju kroz oluk. Braca i Goca sede i 'jedu'. Braca je posmatra, ona
sklanja pogled. Vreme prolazi.

GOCA (Braci): Prestani.

(Braca spusti pogled u tanjir. Pauza.)

34
BRACA: Kakvo odvratno vreme...(Goca neto promrmlja kroz zalogaj.
Pauza.)

GOCA (Detetu): Jedi. Zato ne jede?

(Pauza.)

GOCA: Kakvo odvratno vreme...

BRACA (spremno): Da. Kau da e padati ceo dan. Spominju i

susneicu.

(Goca ga zaueno pogleda. On uuti. Pauza. Braca pone da se smeje

tiho, pa sve glasnije.)

GOCA: ta? ta je? ta je smeno?

BRACA: O, Boe, kad samo pomislim...

GOCA: ta?

BRACA: ...kako si noas...ha, ha...jurila duha. (I Goca pone da se

smeje. Oboje se smeju. Smire se, sasvim uozbilje, kao na poetku
scene.)

GOCA: (Detetu) Jedi to! Za koga ja kuvam! Satirem se kao idiot po

kuhinji, a vi...(Pauza.) Danas imate sufle.

BRACA: to se mui? Dobro, dobro, dobro, neka bude sufle. U redu.

(Pauza.) Oseam da te nerviram. Idema na posao. Stie mi turski
'Marlboro'. Idem ja. Odoh. Zdravo.

GOCA: Zdravo.

BRACA: Odoh. (Teko uzdahne. Izae. Pauza.)

GOCA (Detetu): Zato si noas hteo da ue u plakar? Jesi li neto

video? (Pauza.) ta god da si video, tome e sada da doe kraj. (Uzima
tri svee; stavlja ih na sred sobe.) Nemoj nita da se plai. @ena mi je
rekla da to pomae duhovima...da se smire. Kakva glupost: 'smirivanje
duhova'. Kae da je ovaj koren za to...(Sedne.) Da je samo dobio tu

35
prokletu platu. Ali - ne! U ovoj zemlji...Devedest druge za Novu godinu,
imali smo samo ekove i niko nije hteo da ih primi. Padao je sneg, ljudi
idu sa poklonima za decu, a mi stojimo kod Skuptine i plaemo. Ti si
hteo neki auto na daljinsko upravljanje. Nisam ja plakala zbog igrake;
plakala sam zbog njega. Stajao je tamo i kleo ih. A oni su jo tu, a on je
mrtav. (Pali svee, preseca koren.) Tata e sad da se smiri i mi emo
normalno da ivimo.

(Gasi svetlo, uzima papir i ita bajalicu s njega.)

Mora bora! ne prelazi

Prek' ovog bjela dvora,

E su na njem tvrdi kljui...Kakva glupost...

Od naega Siodora,

Siodora i Todora

I Marije i Matije

I sestrica Levantije...Ne mogu da verujem da ovo radim...

Koja nema pristupita,

prek' ovoga bjela dvora,

Ni kamena kamenica...Ma nek' se nosi i ta baba...(Baci papiri. Sedne.

Pauza, zabije lice u ake.) O, Boe, o Boe...(Pauza. Uzima papiri.)

Ni vjetruna vjetrutina,

Ni nametna nametnica,

Ni udova udovica,

Dokle ne bi pribrojila

Na nebu zvijezde,

Na gori listove,

Na moru pijesak,

36
Na kuki dlake,

Na kozi runje,

Na ovci vune,

Na vuni dlake.

Vragu joj glava,

Sve joj koze vrag odnio,

Mleko joj se ne sirilo,

Nego rekla: Jaoh!

Jaoh joj dala Lena, plena

I Marija (Ulazi Braca.) ...Magdalena. Amin! to nisi na poslu? Evo, mi se

neto igramo...(Gasi svee.)

BRACA: Ja mislim da nama treba pomo. Tebi treba pomo.

GOCA (prkosno): A zato?

BRACA: Pa pogledaj se ta radi?! ta je bilo noas. Isteruje duhove...

GOCA: Ti misli da ja ne znam kako to izgleda. Ali, ta, ta...(tiho)

krivica...Znam da nema nikakvog razloga. Naprotiv. Ja treba da se
oseam kao rtva. A opet...

BRACA: Ti poinje da voli to oseanje.

GOCA: Ah, evo ga: Zigmund Frojd. Recite doktore...

BRACA (mirno): Ali i nas dvojica nosimo taj tvoj krst.

GOCA: Idi, Branimire. Uzmi svoje kofere i idi. Zato ne ode? Ti moe
da bira.

BRACA: Otiao bih. Ali, ta e onda biti sa vama?

GOCA: A naroito ta e biti sa njim! (Pokazuje na stomak.) Sebian si.

Sve ovo trpi zbog njega. Sutra e i ti da se ubija kad zagusti?

37
Preuzimate na sebe ulogu kojoj niste dorasli. Vuete, vuete, onda se
slomite i...eto. 'Meni treba pomo...'

BRACA: O, Boe, kako je to sve dosadno i komplikovano. Zna ta:

hajdemo negde.

GOCA: Ja sam ti rekla da...

BRACA: Ma kakav lekar. Hajdemo u neki restoran, da razbijemo pola

kafane, nas troje, da pevamo. Ili u neki zabavni park, ili na more.
Hajdemo na more. Sednemo na prvi avion, odemo na more, okupamo
se i ...

GOCA: I? Zna li ti koliko to kota?

BRACA: Pa ta? Hajde da ivimo malo.

GOCA: Pada kia.

BRACA: Onda da igramo na kii.

GOCA: Zato da igramo?

BRACA: Zato to smo ivi. to ekamo bebu.

GOCA: Moram da pravim sufle.

BRACA: Ma kakav sufle. Oblaite se. Idemo negde! Idemo da ivimo!

1.14. SCENA

(Braca na sredini scene, dri mantil u rukama. Goca skida svoj mantil u
kuhinji. Oboje se smeju, dobro raspoloeni, pripiti. Goca pokuava da
izuje cipele i padne na sred sobe, smejui se. Braca se zacenio od
smeha.)

38
GOCA: A ta kae kelner: 'Pa moete i sutra!' (Urnebes od smeha.)

BRACA: A njegov izraz lica...

GOCA: A Acin izraz lica...

BRACA: Vas dvoje lezite, a ja u da vam pevam uspavanku. Vai?

(Uzima gitaru i peva neku nenu romansu. Svetlo se lagano gasi, u

mraku se zauje akord.)

1.15. SCENA

Braca. Sedi 'pored' Ace i ita mu briljantno smiljeno tumaenje

savremene istorije iz grotesknih udbenika za osnovnu kolu.

BRACA: (Citat iz kjige. Prekine, nervnozno) Na koju li je pijacu otila

kad je jo nema. (Ponovo ita. Cokne nervozno. Ode u kuhinju. Otvori
ulazna vrata. Gleda. Zatavara. Vraa se natrag.) A to smo se sino
proveli, a? Treba se samo opustiti. Uivati u ivotu. Sluaj, otvoriu jo
jedan kiosk. I to skoro besplatno. Graevinski ispektor pravi kuu i ja
u da mu nabavim materijal. Jo neki poklon za enu, bunda, nakit i -
gotovo! Zna gde je kiosk? Na Slaviji! Da, da. Za pola godine emo da
kupimo stan. Da vidi ta sam kupio mami. (Otpakuje lepu svilenu
haljinu, 'tiepolo' plave boje. Nikako ne sme da bude ki.) Pogledaj.
Izgledae kao aneo...tvoja mama. Ona je mnogo lepa. Mnogo.
Dodue, moi e da je nosi samo dok joj ne poraste stomak. Pa gde je
vie? I, kad nas bude etvero, ti e da postne veliki brat. Najglavniji.
Da joj se neto nije desilo? Evo je, uje joj tiklice?

(Zaista, posle nekoliko trenutaka ulazi Goca. Vrlo loe izgleda. Dri se
za stomak.)

BRACA: Gde si, Goco, iskidasamo se od straha? Da vidi ta sam ti

kupio.

39
GOCA: Ja bih da legnem.

BRACA: ta se desilo?

GOCA: Donesi mi leda.

BRACA: ta se desilo?

(Goca legne.)

GOCA ( Detetu): Bie mami dobro. Dan - dva i sve e biti u redu.

BRACA: (posle pauze) Ti si...abortirala?

GOCA: Morala sam. Nisam mogla i to da im uradim.

BRACA: Kome nisi mogla da uradi, bre!

GOCA: Njima dvojici.

BRACA: Kome, idiote ludi! Leu i desetogodinjem detetu! A ja? ta je

samnom?

GOCA: Izvini...

BRACA(Udari pesnicom o zid. Hoda kratko u krug.) Ti si ubila moje

dete! Da li ti to shvata? Bez pitanja si...ne mogu da verujem. Da li ti
shvata ta si uradila, ej!!

GOCA: Shvatam. I to je strano. I znam koliko sam te povredila.

BRACA: Ne zna ti. Godinu dana ja ivim u vaem paklu. Godinu dana
vas trpim takve. I mrtvaca odozgo! ta je bre moja krivica. to sam
tebe jebo. Pa da sam ubio bilo bi dosta. Ja izlazim iz ovog amca.
(Pauza.) Abortirala...(Lupi se po elu.) Sluaj: sama si ovo izvela. Ja sa
ovim svim nemam veze. I ja sada odlazim. Odlazim! Gotovo je! Dosta
je meni ovog ludila. Pa da ti je od zlata! (Detetu) Aco, ti si dobar deko

40
i ti e mi nedostajati. Pokuaj da oprosti...i sebi i nama. Takva ti je
sudbina. Ako ti ikad neto bude trebalo...ljubim te. (Izae. Pauza.)

GOCA: Vratie se. Nije poneo stvari.

(Braca se vraa, uzima svoje kofere i izlazi.)

GOCA: Sad smo sami.

1.16. SCENA

Goca lei u krevetu, u novoj, plavoj haljini. Na kolenima dri tanjir i

jede iz njega.

GOCA: Dobar ti je kupus, sine. Samo da si stavio manje soli. Ovde ti je

spisak stvari koje e da kupi u prodavnici. Uzmi mi negaziranu vodu.
Donesi mi ono prugasto ebe, ovo mi je mnogo debelo. Ukljui mainu
pre nego to izae. (Pauza. Sasvim detinjasto, prenemaui se) A da li
bi ti tvojoj mamici doneo iz poslaticarnice neke plinces-kjofne ili
sampite? Hoces? Pouri, to stoji? I nemoj da se zadrava. Zna kako
mi je teko samoj.

kraj

41