2217 28151401005V

PRAVNI ZAPISI, God. V, br. 1 (2014) UDK 347.
23
2014 Pravni fakultet Univerziteta Union doi:10.5937/pravzap0-6223
IZVORNI NAUNI LANAK LANCI
Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*
EMU POSESORNI POSTUPAK?

O RAZLOGU POSESORNE ZATITE DRAVINE**
Apstrakt: U opticaju je pet teorija o razlogu posesorne zatite dravine, neke ve

vekovima, pojedine s varijantama, neke u kombinaciji s drugima. O sedam pitanja
trebalo bi da uesnici u raspravi budu saglasni kako bi rasprava bila racionalna. Od
razmatranja pitanja o razlogu zatite, a time i o odrivosti teorija o razlogu, nisu
poteeni ni oni koji dre da nema potrebe za postojanjem posesorne zatite dravi-
ne, a ni oni koji dravinu smatraju pravom pa dre da se njena zatienost podra-
zumeva. Kad se primene merila koja autor sugerie za ispitivanje teorija, proizlazi:
da se svaka analizirana teorija (mira, linosti, svojine, kontinuiteta, najvee eko-
nomske koristi) zasniva na razlogu koji predstavlja drutvenu vrednost; da svaka
moe svojim razlogom da objasni posesornu zatitu u veinskom sluaju smetanja
dravine kada posesorna zatita koristi stvarnom imaocu prava, neobaveznom da
trpi smetanje; da nijedna ne moe da opravda to to u manjini sluajeva posesornu
zatitu uiva dralac neovlaen da to bude ili obavezan da trpi smetanje; da nijed-
na teorija ne odgovara svakom modelu posesorne zatite; da razlog nijedne teorije
nije neto specifino samo za posesornu zatitu; da nijedna teorija ne moe da otrpi
imanentnu kritiku. Autor postavlja teoriju zateene pojavne slike prava i obaveza.
U njenom poreenju s ostalim teorijama pokazuje: da je i razlog koji ona navodi
jedna drutvena vrednost, da je i ona u stanju da objasni postojanje posesorne za-
tite u veinskom sluaju smetanja, ali i da, za razliku od ostalih teorija, opravda
njeno postojanje u manjinskom sluaju smetanja, da odgovara modelu i reimu re-
lativizovane posesorne zatite u Srbiji, i da je njen razlog specifian za posesornu
zatitu. Na kraju, autor predoava kakvo mesto i ulogu ima razlog posesorne zati-
te, i teorije o njemu, u postupku zakonodavnog ureivanja zatite dravine.
Kljune rei: teorije o razlogu (osnovu, cilju, funkciji) posesorne zatite dravine,
uslovi za racionalnu raspravu, merila za ispitivanje teorija, imanen-
tna i transcendirajua kritika, teorija zateene pojavne slike prava i
obaveza, mesto i uloga razloga posesorne zatite u zakonodavnom
ureenju zatite dravine.
* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

e-mail: vladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
** Prvi deo ovog rada objavljen je u br. 2/2013.
Kada se pri upuivanjima u fusnotama navode samo brojevi stranica ili brojevi fu-
snota, misli se na stranice, odnosno fusnote iz Dela 1. i Dela 2. ovog rada.
| 5
PRAVNI ZAPISI Godina V br. 1 str. 565
Deo 2.
RAZLOG SUDSKE POSESORNE ZATITE DRAVINE
I. ta znai istraivati razlog sudske posesorne

zatite? smisao pitanja o razlogu zatite i nain
traenja odgovora
Ali e traganje za razlogom posesorne zatite dravine biti drugaije
od uobiajenog, ne tek zbog najavljenih devet grupa pitanja koja e se pri
tome imati u vidu (Deo 1, pod VII),312 ve zbog toga to i samo pitanje o
razlogu posesorne zatite dravine: ta uopte znai pitati o razlogu sudske
posesorne zatite dravine koji je smisao tog pitanja?, mora postati predmet
ispitivanja, a to redovno nije sluaj. Taj metanivo, na kojem se ne pita o ra-
zlogu zatite nego se pita o pitanju o razlogu zatite, redovno se ne eksplicira
pri raspravljanju. Nejasnoe i razlike meu autorima u stavovima povodom
pitanja sa tog nivoa (koje postoje bez obzira na to da li su autori svesni tog
metanivoa) odgovorne su jednim delom za stanje diskusije o razlogu za-
tite i za odravanje u raspravi pitanja i neslaganja kojih ne bi ni bilo da su
metapitanja eksplicirana a opredeljivanje obrazloeno. Poto razliito razu-
mevanje pitanja o pitanju razloga zatite povlai za sobom i nejednak nain
postupanja pri istraivanju razloga zatite, valja jasnim uiniti metodoloki
aspekt spora: na koji nain postupati traei razlog posesorne zatite dravi-
ne? Bez toga, kako i jeste esto u diskusiji, meaju se plan imanentne kritike
i plan transcendirajue kritike teorija o razlogu posesorne zatite dravine.
Evo tih pitanja o pitanju razloga zatite oko kojih bi uesnici u raspravi mo-
rali postii saglasnost da bi se doista radilo o raspravi o istoj temi, jer u pro-
tivnom metodska razilaenja ine svoje (razgovor meu gluvima).
1. Tvrdnja da je neto razlog zatite moe biti propraena zakljukom da
ako je to razlog zatite, onda uopte nema razloga da postoji posesorna zatita
dravine. Pitati ta je razlog zatite zato implicira i bavljenje pitanjem: da li je
posesorna zatita uopte potrebna, jer njena egzistencija valja da poiva na
opravdanom razlogu. Tako sleduje i pitanje, da li je neka teorija o razlogu za-
tite prihvatljiva ako je razlog koji navodi takav da za njegovo ostvarenje nije
ni potrebno ni opravdano da postoji posesorna zatita dravine. 2. Moglo bi
ak i ne biti mesta za ikakvu raspravu o razlogu zatite i o potrebi postojanja te
zatite ako se smatra da je subjektivno pravo predmet posesorne zatite, budu-
i da se zatienost i zatita subjektivnog prava razume sama po sebi. Moglo
bi biti da je rasprava o razlogu zatite smislena samo ako se dri da je dravina
fakt a ne pravo, poto zatita nekog fakta nije neto to se podrazumeva. Valja,
dakle, imati u vidu kakav bi mogao biti uticaj opredeljenja o predmetu zati-
312 Str. 339344.
6 |
Vladimir V. Vodineli, emu posesorni postupak? O razlogu posesorne zatite dravine
te na reavanje pitanja o razlogu zatite, i da li se smatra da neka konkretna

teorija o razlogu opstaje podjednako ako je ono to se titi fakt i ako je pravo
ono to se titi. 3. Ne obeava rasprava ako jedni dre da utvrditi razlog zatite
znai nai takav razlog koji je u stanju da vai za zatitu dravine u svakom
sluaju smetanja u kojem ona postoji, dok se drugi zadovoljavaju time da kao
razlog zatite prihvate ono to vai za veinu ili za tipine situacije smetanja.
Tako da se namee upit, da li je ispravan jedan ili drugi nain odgovaranja na
pitanje o razlogu zatite, odnosno da li je prihvatljiva i teorija o razlogu koja
odgovara samo veini sluajeva smetanja ili samo ona koja vai za sve slua-
jeve smetanja. 4. Samo e se prividno rasprava voditi o istoj stvari ako se pita-
njem razloga zatite neki bave apstraktno, nezavisno od bilo kojeg konkretnog
modela zatite, a drugi do stava o tome ta je razlog zatite dolaze analizom
nekog konkretnog modela posesorne zatite dravine, pri emu je opet vano
da li je to isti model model apsolutne zatite ili model relativizovane zatite.
5. Istinska rasprava manjka i makar svi imali u vidu isti model posesorne za-
tite dravine ako, meutim, neki smatraju da nije potrebno da razlog vai za
sve elemente pravnog reima zatite, nego je dovoljno da vai za veinu ili za
vei broj elemenata nego razlog neke druge teorije. Tako razilaenju moe od-
vesti i stav o pitanju da li teorija mora biti u stanju da pokrije pravni reim za-
tite u celosti ili samo parcijalno. 6. Odgovarati na pitanje razloga zatite moe
se de lege lata, polazei od vaeeg reenja za posesornu zatitu, ili pak de lege
ferenda, pravnopolitiki. Ako se to ini de lege lata, tad se iz pozitivnopravnog
reenja (modela i reima) zatite zakljuuje na razlog zatite. Pristup de lege fe-
renda doputa, meutim, da se poe od odreenog stava o tome ta bi trebalo
da je razlog zatite, a da se onda ispituje da li su postojei model i reim zatite
odgovarajui tom razlogu zatite. Nije svejedno po uinak rasprave o odri-
vosti neke teorije o razlogu da li se do njega dolo jednim ili drugim putem.
7. Stav prema ispitivanju razloga zatite, a onda i prema nekoj teoriji o razlogu
zatite moe zavisiti i od toga da li se smatra da taj razlog mora biti neto to
je specifino za posesornu zatitu dravine, ili je prihvatljiv i onaj razlog koji
vai i za petitornu zatitu.
II. Teorije o razlogu posesorne zatite

Kao i o tome ta je dravina (problem pojma) i da li je dravina pravo
ili fakt (problem njene pravne prirode), tako se i iskazi o razlogu posesor-
ne zatite dravine sreu i ranije, ali tek u XIX veku re je o intenzivnom
sporu. Tada su jasno zaokruene ideje teorije mira, teorije linosti i teorije
svojine, dok je XX vek tome priloio teoriju kontinuiteta i teoriju najvee
ekonomske koristi. Gotovo svim teorijama je Nemaka rodno mesto, gde
je i pre i sada teorijski spor najivlji. Proseno, kao da se nova teorija raa
jednom u pedesetak godina. Ali ni najstarije teorije nisu izgubile pristalice
(A). A postoje i kombinacije teorija (B).
| 7
A POJEDINE TEORIJE
U ovom asu u opticaju je bar pet teorija koje u jednom jedinom ra-
zlogu nalaze klju posesorne zatite dravine.313
1. Teorija mira.314 Celovito ju je prvi put obrazloio Adolfus Frideri-
cus Rudorff.315 U obe varijante ove, verovatno najzastupljenije teorije, mir
313 Od potpunijih novijih pregleda teorija i zastupnika teorija vidi: u domaoj lit. eli, D.
M., 2008, Pojam i zatita dravine, Pritina Kosovska Mitrovica, str. 136. i d.; u nema-
koj lit. Wieling, H., Grund und Umfang des Besitzschutzes, u: Harder, M. et al. (ur.), 1980,
De iustitia et iure, Festgabe fr Ulrich von Lbtow zum 80. Geburtstag, Berlin, pp. 568. i
d.; Hartung, F., 2001, Besitz und Sachherrschaft, Berlin, pp. 37. i d.; Sosnitza, O., 2003,
Besitz und Besitzschutz (Sachherrschaft zwischen faktischem Verhltnis, schuldrechtlicher
Befugnis und dinglichem Recht), Tbingen, pp. 32. i d.; Bund, E., 2007, Besitz, u: Gur-
sky, K.-H. (ur.), 2007, J. von Staudingers Kommentar zum Brgerlichen Gesetzbuch mit
Einfhrungsgesetz und Nebengesetzen, Buch 3, Sachenrecht, Einleitung zum Sachenrecht;
854882 (Allgemeines Liegenschaftsrecht 1), Mnchen, pp. 69. i d.; Mller, T., 2010,
Besitzschutz in Europa (Eine rechtsvergleichende Untersuchung ber den zivilrechtlichen
Schutz der tatschlichen Sachherrschaft), Tbingen, pp. 225. i d.; u austrijskoj lit. Kodek,
G. E., 2002, Die Besitzstrung: materielle Grundlagen und prozessuale Ausgestaltung des
Besitzschutzes, Wien, pp. 18. i d.; u vajcarskoj lit. Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919941
ZGB, u: Meier-Hayoz, A., (ur.), 1984, Berner Kommentar, Kommentar zum schweizeri-
schen Privatrecht, Bd. IV, Das Sachenrecht, 3. Abt., 1. Teilbd., Bern, pp. 203. i d.; Hedinger,
M. P., 1985, System des Besitzrechtes, Bern, pp. 55. i d.; u francuskoj lit. Dross, W., 2006, La
function ambigu de laction possessoire, Rpertoire du notariat Defrnois, pp. 127. i d.; u
italijanskoj lit. Beghini, R., 2002, Le azioni a difesa del possesso, Padova, pp. 40. i d. Od
potpunijih starijih pregleda, v. Randa, A., 1865, Der Besitz nach sterreichischem Recht
(mit Bercksichtigung des Gemeinen Rechtes, des preischen, franzsischen und schsischen
Gesetzbuches), Leipzig, pp. 8287, a najinformativniji domai davnanji pregled sastavio
je orevi, A., 1903, Sistem privatnoga (graanskoga) prava Kraljevine Srbije u vezi s
meunarodnim privatnim pravom, Posebni deo, Knj. 2: Imovinsko pravo, 1. razdeo: Stvarno
pravo, I. sveska: Dravina, Beograd, str. 117. i d. Upuivanje na lit. o sporu meu teori-
jama u common law zemljama, kod Mller, T., 2010, p. 227. prim. 3.
314 U novijoj lit. ovu teoriju prihvataju, na primer, Hedinger, M. P., 1985, Bern, pp. 60. i d.;
Galgano, F., 1992, Diritto privato, Padova, p. 137; Lipp, M., 1997, Besitz und Besitzschutz
im Brgerlichen Recht, Juristische Schulung, 8, p. L 59; Portmann, R., 1997, Der Besitzs-
chutz des schweizerischen Zivigesetzbuchs (mit Kurzdarstellung des Besitzschutzverfahrens
nach der Zivilprozessordnung des Kantons Luzern), Entlebuch, p. 4; Sosnitza, O., 2003,
pp. 40. i d., 42. i d., 45. i d., 74, 7879, 375; Joost, D., Besitz, u: Gaier, R. (ur.), 2009,
Mnchener Kommentar zum Brgerlichen Gesetzbuch, Bd. 6, Sachenrecht, 8541296,
Wohnungseigentumsgesetz, Erbbaurechtsgesetz, Mnchen, p. 17; Kodek, G. E., 2002, pp.
927. i d., 919. i d., Tratnik, M., Posest, u: Berden, A. i dr., 2002, Novo stvarno pravo,
Ljubljana, p. 56; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, Grundriss des brgerlichen
Rechts, Bd. I, Allgemeiner Teil, Sachenrecht, Familienrecht, Wien, pp. 274, 276277. Ce-
lovito ju je prvi obrazloio Rudorff, 1831, Ueber den Rechtsgrund der possessorischen
Interdicte, Zeitschrift fr geschichtliche Rechtswissenschaft, 7, pp. 107. i d. Upuivanja
na zastupnike ove teorije u ranijoj lit. kod Randa, A., 1865, p. 6; Pawlowski, H.-M., 1961,
Der Rechtsbesitz im geltenden Sachen und Immaterialgtterrecht, Gttingen, p. 13. prim.
46; Wieling, H., 1980, p. 572. prim. 42; Hartung, F., 2001, p. 37. prim. 60, p. 38. prim. 67;
Sosnitza, O., 2003, p. 37. prim. 39.
315 Rudorff, 1831, pp. 107. i d.
8 |
se javlja kao opti interes, a u novijoj, jo i kao privatni. U starijoj varijanti,

mir kojem posesorna zatita slui shvaen je samo kao javni interes, kao
javni red i mir; u novijoj, jo i kao privatni interes draoca ije naruava-
nje smetanjem dravine deluje na draoca kao pokretaki motiv zatite. U
starijoj varijanti, re je o tome da samovlasno, pogotovo nasilno oduzima-
nje ili uznemiravanje dravine naruava pravni mir time to stvara oseaj
nesigurnosti i moe kao odgovor izazvati nasilje. U novijoj varijanti, svrha
zatite je da sauva dravni monopol prinude: poto je drava graanima
obezbedila da sporove ree pred sudom mirnim putem, samo drava sme
da upotrebljava silu a ne i graani; zato e onaj ko je sam, mimo drave,
ostvarivao pravo na koje pretenduje da ga ima, biti u dravinskom postupku
lien onoga to je tako postigao, sve i da doista ima pravo, ime se odvraa
od privatnog ostvarivanja pretendovanog prava i upuuje na redovni sudski
put. Teorija ima pristalica i kod nas, kao to ih je imala i u Jugoslaviji.316
2. Teorija linosti.317 Poreklo joj je u Kantovom318 stavu da se oduzi-
manjem draocu stvari iz njegove fizike dravine (physischer, sinnlicher
Besitz) povreuje draoevo unutranje moje (innere Mein), njegova slo-
boda, i time njegova linost. Poto pravni poredak predstavlja ukupnost
uslova pod kojima samovolja jednog lica moe da se uskladi sa samovo-
ljom drugog po optim zakonima slobode, to je smetanje dravine, tj. ne-
potovanje tue volje svojim radnjama, bespravno. Savigny,319 verovatno
najpoznatiji meu uglednim zastupnicima teorije linosti, nai e razlog
posesorne zatite u tome to je dravina povezana sa linou draoca, pa
se povredom dravine ujedno povreuje linost draoca, to je nedopu-
teno jer linost mora da se titi od svake sile. Drugi e tvrditi da linost
316 Na primer, Gams, A., 1949, Stvarno pravo, Beograd, str. 49; Gams, A., 1959, Osnovi
stvarnog prava, Beograd, str. 196; Stojanovi, D. D. u: Stojanovi, D. D., Pop-Geor-
giev, D., 1980, Komentar Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, Beograd,
str. 154155; Stojanovi, D. D., 1998, Stvarno pravo, Beograd, str. 1011; Fingar, A.,
1972, Stvarno pravo, stvari, zemljika knjiga, posest, str. 118; Vukevi, V. P., 1974,
Smetanje poseda, Beli Manastir, str. 98; Berden, A., 1979, Lastnina (Temeljni pojmi),
Ljubljana, str. 121122; Simonetti, P., Predgovor, u: Eterovi, A., 1989, Smetanje posje-
da (u sudskoj praksi), Sarajevo, str. 9.
317 U novijoj lit. zastupnici ove teorije su Wieling, H., 1980, pp. 578. i d.; Wieling, H. J.,
2006, Sachenrecht, Bd. 1, Sachen, Besitz und Rechte an beweglichen Sachen, Berlin,
pp. 122, 137. i d.; Wilhelm, J., 1993, Sachenrecht, Berlin, pp. 192194. Upuivanja
na zagovornike ove teorije u ranijoj lit., v. kod Randa, A., 1865, p. 85. prim. 8, p. 85.
prim. 9, pp. 8687. prim. 10; orevi, A., 1903, str. 124125; Pawlowski, H.-M.,
1961, p. 13. prim. 47, 48; Wieling, H., 1980, pp. 570. i d.; Sosnitza, O., 2003, pp. 34. i
d. prim. 22. i d., pp. 35. i d. prim. 28. i d.; Mler, T., 2010, pp. 228. i d. prim. 22. i d.
318 Kant, I., 1797, Die Metaphysik der Sitten, u: Kniglich preuische Akademie der Wis-
senschaften (ur.), 1907, Kants gesammelte Schriften, Berlin, pp. 246. i d. 230, 248, 250.
319 Savigny, F. C. von, 1967, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhandlung), Darm-
stadt, 7. izd., 1864, pp. 55. i d. (u 6. izdanju, 1837, pp. 41. i d.).
| 9
ovek ne ispoljava samo putem svoga tela nego i putem vlasti na stvarima,
i da ni razvoj linosti ne bi bio mogu bez te vlasti na stvarima, te poto
je dravina potinjavanje stvari volji ovekovoj, to onda smetanje dravine
budui da predstavlja akt kojim se licu, ne potujui njegovu volju, na-
mee sopstvena volja predstavlja zadiranje u linost draoca, u njegovu
volju, autonomiju i slobodu. Tako je zatita dravine od smetanja zatita
linosti draoca. U novijoj varijanti se o smetanju dravine govori kao o
povredi prava linosti. Teorija je nala zagovornike i kod nas.320
3. Teorija svojine.321 Savigny je isprva smatrao da se dravina titi po-
sesorno zato to za draoca vai presumpcija da je vlasnik, a to on po
pravilu i jeste.322 Po Jheringu,323 posesorna zatita je skraena, pojedno-
stavljena, olakana zatita svojine i time dopuna petitorne zatite svojine.
Zahvaljujui postojanju posesorne zatite, vlasnik je, kada trai od treeg
predaju svoje stvari, poteen zametnog, a nekada i nemogueg dokaziva-
nja svojine, jer ima samo da dokae dravinu i smetanje. Takva zatita je
opravdana jer se za draoca stvari opravdano pretpostavlja da je vlasnik,
poto je u beskrajnoj mnoini sluajeva dralac doista ujedno vlasnik. Po-
sesorna zatita nije namenjena zatiti dravine kao dravine nego svojini,
a to e zatitu dobiti nekad i onaj ko nije stvarno vlasnik, to je nuno zlo,
cena koja se mora platiti da bi se vlasnicima olakalo dokazivanje. Zahva-
320 orevi, A., 1903, str. 127.
321 Na primer, Eichler, H., 1957, Institutionen des Sachenrechts (Ein Lehrbuch), 2. Bd., 1.
Halbbd., Eigentum und Besitz, Berlin, pp. 2. i d. prim. 2; Steinwenter, A., 1958, Re-
cht und Kultur (Aufstze und Vortrge eines sterreichischen Rechtshistorikers), Wien,
pp. 48. i d.; Seidl, E., 1963, Rmisches Privatrecht, Kln i dr., p. 90; Wegan, J., Besitz
und Besitzschutz heute, u: Wegan, J. i dr. (ur.), 1964, Besitz und Besitzschutz heute,
Verhandlungen des Zweiten sterreichischen Juristenteges Wien 1964, Bd. II, 1. Teil,
II. Diskussionsbeitrge, Wien, p. 7; Wieser, E., 1970, Der Schadensersatzanspruch des
Besitzers aus 823 BGB, Juristische Schulung, pp. 559. i d.; Meier, I., 1983, Grundla-
gen des einstweiligen Rechtschutzes im schweizerischen Privatrecht und Zivilverfahrens-
recht, Zrich, p. 114; Voirin, P., Goubeaux, G., 2009, Droit civil, Tome 1. Personnes
Famille Personnes protges Biens Obligations Srets, Paris, n 665, p. 291.
Na starije zastupnike ove teorije upuuju, na primer, Randa, A., 1865, p. 84, prim.
6, 7, p. 85. prim. 8; Pawlowski, H.-M., 1961, p. 13. prim. 52; Sosnitza, O., 2003, pp. 33.
i d. prim. 1821; Mller, T., 2010, pp. 232. i d., prim. 42. i d.
322 Tako jo i u 5. izdanju, Savigny, F. C. von, 1827, Das Recht des Besitzes (Eine civili-
stische Abhandlung), Gieen, p. 10. Potom je promenio shvatanje i napustio teoriju
svojine, drei da ni presumpcija o draocu kao vlasniku nije osnovana, poto nema
nita vie opravdanja verovatnoa da je dralac vlasnik nego da nije, 6. izd, 1837, pp.
41. i d., 7. izd., 1864, pp. 55. i d.
323 Jhering, R., 1868, Beitrge zur Lehre vom Besitz, (Iherings) Jahrbcher fr die Do-
gmatik des heutigen rmischen und deutschen Rechts, 9, pp. 44. i d., 52. i d., 58. i d.;
Jhering, R., 1869, ber den Grund des Besitzschutzes (Eine Revision der Lehre vom
Besitz), Jena, pp. 45. i d., 54, 64. i d.; Jhering, R. von, 1893, Der Besitz, (Iherings) Jahr-
bcher fr die Dogmatik des heutigen rmischen und deutschen Rechts, 32, pp. 58. i d.
10 |
ljujui posesornoj zatiti, dravina postaje svojinska pozicija, jedan istu-

reni, spoljni bedem za odbranu svojine, i neto to ima imovinskoprav-
nu vrednost, budui da je dravinom esto ve odluena sudbina svojine.
Varijanta teorije svojine je i shvatanje da se dravina titi da bi se tako
vlasniku obezbedila povoljnija pozicija u pogledu tereta dokaza u even-
tualnom potonjem petitornom postupku, jer ga po uspehu u posesornom
sporu dovodi u ulogu tuenog u eventualnom potonjem petitornom spo-
ru, ime ga poteuje od toga to bi u ulozi tuioca u petitornom sporu
nosio tegoban teret dokaza da je vlasnik (diabolica probatio).324 Zatitom
svojine, ali ne pretpostavljene ili postojee nego tek anticipirane, budue,
u nastajanju, posesornu zatitu objanjava i varijanta ove teorije po kojoj
se dravina titi zato to je dravina osnov odraja koji vodi sticanju svo-
jine, pa se tako dravina titi kao osnov budue svojine.325 Teorija svojine
zastupana je i kod nas, u svakoj od tri varijante, a i u bivoj Jugoslaviji.326
4. Teorija kontinuiteta.327 Po Hecku,328 posesorna zatita dravine
slui obezbeivanju postojane mogunosti da se raspolae dobrima. Svi
324 O ovoj varijanti v. kod Mller, T., 2010, pp. 235. i d., gde i objanjenje da se ova teo-
rija svodi na nain argumentacije teorije svojine, p. 237. Na zastupnike u ranijoj lit.
upuuju orevi, A., 1903, str. 118; Markovi, L., 1927, Graansko pravo, 1. knj.,
Opti deo i stvarno pravo, Beograd, str. 303.
325 Na zastupnike u ranijoj lit. upuuje Sosnitza, O., 2003, p. 34, prim. 21.
326 Peri, . M., 1922, Specijalni deo Graanskoga Prava, I, Stvarno pravo, Beograd, str. 13;
Jovanovi, M. P., 1925, Dravina. Njena zatita i odraj (Kritiki pregled doktrine da dr-
avina nije nikakvo pravo), Beograd, str. 189; Vukovi, M., 1950, Osnovi stvarnog prava,
Zagreb, str. 32; Legradi, R., 1957, Teorija stvarnog prava i stvarno pravo FNRJ, Skopje,
str. 142; Kovaevi Kutrimovi, R., Lazi, M., 2006, Stvarno pravo, Ni, str. 63.
327 U novijoj lit. zastupnici ove teorije su Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, Sachen-
recht, Mnchen, pp. 8283; Amend, A., 2001, Aktuelles und Historisches zur rich-
terliche Anerkennung des possessorischen Besitzschutzes (BGH NJW 1999, 425),
Juristische Schulung, 2, p. 125; Hartung, F., 2001, pp. 44. i d. Upuivanje na pri-
stalice ove teorije u ranijoj lit. kod Pawlowski, H.-M., 1961, p. 13. prim. 49; Har-
tung, F., 2001, p. 44, prim. 97; Sosnitza, O., 2003, pp. 36. i d., prim. 35. i d. Sudovi
se retko izjanjavaju o teorijama. Jedno takvo izriito opredeljenje za teoriju kon-
tinuiteta moe se nai u odluci Okrunog suda u Splitu, G 1929/75 od 11.7.1976:
Posjedovna zatita u stvari je zatita vie ekonomskog nego pravnog interesa, koji
ima posjednik u tom pravcu da posjedovno stanje ostane nepromijenjeno, jer mu to
omoguuje odreene ekonomske koristi od stvari ili prava. Ako je oigledno da je
takav ekonomski interes, za koji se u parnici trai zatita [...].
328 Teoriju je najpotpunije razvio, i profilisao u razlici spram drugih teorija, Heck, P.,
1930, Grundri des Sachenrechts, Tbingen, pp. 1314, 485489. i d. U manje ra-
zvijenom obliku ista ideja konzervisanja, ouvanja kontinuiteta postojeih faktikih
odnosa iz ekonomskih interesa, odnosno zbog njihove ekonomske vrednosti, javlja se
kod vie autora u XIX veku kao razlog posesorne zatite, na primer, Thibaut, A. F.,
1823, System des Pandekten-Rechts, Bd. I, Jena, p. 224; Stahl, F. J., 1854, Die Philoso-
phie des Rechts, 2. Bd., 1. Abteilung, Heidelberg, p. 395; Demelius, E., 1900, Grundri
| 11
svakodnevno imaju potrebu za tim da stalno mogu imati na raspolaganju

brojne stvari. To vai i u privrednom ivotu, kojem je uslov odvijanja da
su sredstva za proizvodnju, upravne zgrade i sirovine neprestano raspolo-
ivi. Zato dravina, tj. faktiko raspolaganje dobrima, predstavlja ekonom-
sku potrebu i ekonomsku vrednost po sebi koju pravo valja da titi jer je
faktiko stanje koje predstavlja dravina stvari ono sa ime dralac rauna
i u pogledu ega se pouzdaje da e nastaviti da postoji. Od te vrednosti
moe biti i veih vrednosti, kao to je na primer svojina, ali ostvarivanje
tih drugih vrednosti valja izbei sve dok se sudski ne utvrdi takvo jae
pravo. Teorija je zastupana i kod nas, kao i u bivoj Jugoslaviji.329
5. Teorija najvee ekonomske koristi.330 U okviru ekonomske analize
prava (economic analysis of law), odnosno teorije imovinskih prava raspola-
ganja (property rights theory) dravina se tretira kao vrednost, kao vid aloka-
cije resursa u okviru prava raspolaganja. Stvar po pravilu ima najveu vred-
nost kod onoga u ijoj je faktikoj vlasti, a optimalna alokacija resursa moe
se ostvariti samo ako pravni poredak prizna i titi pored svojine i druge
oblike raspodele dobara, to vai i za sluaj da se raziu svojina i dravina.
Optimalno korienje resursa nije ostvarivo ako vlasnik ili drugi ovlaeni
(zakupac, imalac prava lizinga itd.) nemaju obezbeenu mogunost za ak-
tivno korienje stvari, ali nije ostvarivo ni onda kad takva mogunost nije
obezbeena i neovlaenim licima koja vre faktiku vlast na stvari u sluaju
des Sachenrechts, Leipzig, p. 1; Dernburg, H., 1902, Pandekten, Bd. 1, Allgemeiner Teil
und Sachenrecht, Berlin, pp. 396. i d. U osnovi iste ideje zastupa i Grimm, D., 1934,
Die sociologischen Grundlagen des rmischen Besitzrechts, u: Studi in onore di Sal-
vatore Riccobono (nel XL anno del suo insegnamento), vol. IV, Palermo, pp. 180181,
189190: dravina je odnos faktike pripadnosti stvari odreenoj ekonomskoj sferi,
tj. sumi fizikih privrednih dobara na koja se oslanja privrednik i koja predstavljaju
nunu materijalnu pretpostavku za dotinu privrednu delatnost bila ova potronja,
proizvodnja ili promet ili kombinacija nekih takvih, tako da, krae, dravina u eko-
nomskom smislu, kao i dravina u pravnom smislu jeste obina mogunost uticaja na
odreena fizika dobra, spojena sa ekonomskom zainteresovanou subjekta u pogle-
du stvari.
329 U lit. negdanje Jugoslavije u znaku ove teorije su dela Krneta, S., 1963, str. 83. i d.;
Spai, V., 1971, Graansko pravo (Opti dio i Stvarno pravo), Sarajevo, str. 472. Kod
nas se teorija kontinuiteta naziva i teorija ekonomskog interesa, v. kod eli, D. M.,
2011, Poreklo i osnov samostalne zatite dravine, Pravna rije (asopis za pravnu
teoriju i praksu), 28, str. 126.
330 Gordley, J., Mattei, U., 1996, Protecting Possession, American Journal of Compara-
tive Law, vol. 44, pp. 332. i d. koji svoj stav nazivaju funkcionalnom teorijom, p. 294;
Bell, A., Parchomovsky, G., 2005, A Theory of Property, Cornell Law Review, vol.
50, p. 594. O konsekvencama koje po posesornu zatitu dravine proistiu iz stavova
ekonomske analize prava, vidi i Mller, T., 2010, pp. 238239, 242244, kao i p. 244,
prim. 74; raniju nemaku lit. na koju upuuje za stav koji je prihvaen u ekonomskoj
analizi prava, da ako vlasnik ne vri svoje pravo na stvari, pre je u interesu efikasnog
korienja sredstava da neko drugi koristi stvar nego da je posve zaputena.
12 |
da je vlasnik pasivan, poto je bolje da stvar koristi neko nego niko, i poto
je manja teta ako dralac titi dravinu od smetanja nego ako uopte nije
zatiena. I jedno i drugo postie se dravinskom zatitom.
B KOMBINACIJE TEORIJA
Kritike primedbe upuene pojedinoj teoriji nastoje se izbei (opet ee

u Nemakoj nego drugde) kombinujui teoriju sa nekom drugom za koju se
smatra da u odreenom aspektu nema slabosti kritikovane teorije. Kao i sa-
mostalno najee zastupana, teorija mira se javlja i kao najei element u
kombinacijama sa drugim teorijama. Evo primera nekih kombinacija.
Teorija mira kombinovana sa teorijom linosti. Dravinska zatita slui
miru, tj. ouvanju dravnog monopola prinude, a u stvari u krajnjoj liniji
zatiti linosti, jer ouvanje dravnog monopola prinude slui stvaranju
sfere u kojoj linost moe slobodno i neometano da se razvija.331 Pose-
sorna zatita ostvaruje zatitu mira, odnosno dravni monopol prinude
u interesu zatite linosti draoca, ostvaruje jednakost eliminisanjem ne-
jednakosti koja bi zavisila od koliine snage pojedinca, ime stvara jednu
zatienu sferu u kojoj ljudska jedinka moe da se razvija slobodno i ne-
smetano, tako da u krajnjoj liniji slui zatiti slobodnog razvoja linosti,
budui da se ometanjem faktike vlasti na stvarima, kojom dralac spro-
vodi svoju volju, dralac ometa u potpunom ostvarenju svoje linosti.332
Teorija mira kombinovana sa teorijom svojine. Posesornom zatitom
se titi mir, kojeg iri sfera svojine; ishodite posesorne zatite je pove-
zivanje zatite mira i zatite svojine.333 Dravina se titi kako zato to su
draoci u najveem broju ujedno imaoci prava ovlaeni na dravinu, tako
i zato da bi se ostvario drutveni red i mir a spreila privatna pravda.334
Poto su draoci najee vlasnici, presumira se na osnovu dravine svo-
jina, pa kada se titi dravina, to je zato da bi se tako zatitila svojina. A
kad dralac nije vlasnik i ak kad se time ogreuje o tuu svojinu, titi se
da bi se sauvao pravni mir, da bi se vlasnik odvratio od upotrebe privat-
ne pravde a naveo da pravo ostvari sudskim putem.335 Razlog posesorne
zatite je odravanje opteg mira; posesorna zatita ima za cilj odranje
331 Mller, T., 2010, p. 249.

332 Mller, T., 2010, pp. 247. i d., 249. i d.
333 Eichler, H., 1957, p. 3, prim. 2.
334 Stankovi, O. u: Stankovi, O., Orli, M., 1999, Stvarno pravo, Beograd, str. 55.
335 Baudry-Lacantinerie, G., Tissier, A., 1905, Trait thorique et pratique de droit civil,
De la prescription, Paris, n 209210, 212; Carbonnier, J., 1980, Droit civil, t. 3, Les
biens, Paris, p. 186, n 44; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, Procdure civil (Droit in-
terne et droit communautaire), Paris, n 143 n 102.
| 13
faktikih dravinskih odnosa i time obezbeivanje vlasniku povoljnije do-

kazne pozicije u eventualnom potonjem petitornom postupku.336
Teorija mira kombinovana sa teorijom kontinuiteta. Teorija mira i
teorija kontinuiteta se ne iskljuuju nego naprotiv dopunjuju,337 i svaka
otkriva po jedan aspekt razloga posesorne zatite.338 Princip kontinuiteta
slui u krajnjoj liniji ouvanju mira.339 Kombinacija istih teorija ostvarena
je i u jednom diferenciranijem pristupu: jo najpre moe da zadovolji po-
vezivanje teorije mira i teorije kontinuiteta; posesorna zatita je sredstvo
ouvanja mira, ali poto se ona ne ostvaruje po inicijativi javnih organa
nego po inicijativi draoca koji ima interes da se ouva stanje dravine, to
sama teorija mira ne moe da objasni posesornu zatitu bez teorije kon-
tinuiteta, osim onda kada draocu nedostaje opravdani interes za ouva-
njem dravinskog stanja (dravina lopova), kada je cilj zatita mira.340
Teorija mira kombinovana sa teorijom najvee ekonomske koristi.
Kada dralac nije vlasnik i kada svojom dravinom povreuje tuu svo-
jinu, dravina se titi da bi se sauvao pravni mir, i postojanjem te zatite
odvraa se vlasnik od sluenja privatnom pravdom. Osim toga, zatitom
se prednost daje draocu zato to on koristei stvar faktiki ostvaruje one
prednosti koje imanje prava omoguuje, dok je ekonomski tetno ponaa-
nje vlasnika koji ne vri faktiku vlast jer se ne stara o stvari.341
Teorija mira kombinovana sa teorijom kontinuiteta, teorijom linosti i
teorijom svojine. Razlog zatite dravine je u proimanju spreavanja na-
silja u imovinskim odnosima, odravanja reda i mira u drutvu, to je u
336 Hinderling, H., Der Besitz, u: Gutzwiller, M. i dr. (ur.), 1977, Schweizerisches Privat-
recht, Bd. V, Sachenrecht, 1. Halbbd., Basel i dr., p. 448; Stark, E. W., 1984, pp. 203205.
Za rimsko pravo kombinaciju teorije mira i ove varijante teorije svojine zastupaju, na
primer, Kaser, M., 1971, Das rmische Privatrecht, 1. Abschnitt, Das altrmische, das
vorklassische und klassische Recht, Mnchen, p. 396; Kaser, M., Hackl, K., 1996, Das
rmische Zivilprozessrecht, Mnchen, pp. 409. i d.; Brge, A., 1999, Rmisches Privat-
recht (Rechtsdenken und gesellschaftliche Verankerung), Darmstadt, pp. 49. i d.; Kaser,
M., Kntel, R., 2003, Rmisches Privatrecht, Mnchen, p. 125.
337 Bund, E., 2007, p. 71.
338 Gavella, N., 1990, Posjed stvar i prava, Zagreb, str. 105; Popov, D., 2002, Pojam i vrste
dravine, Novi Sad, str. 194.
339 Mhl, O., Besitz, 854 bis 872, u: Mhl, O. (ur.), 1990, Soergel Kommentar, Br-
gerliches Gesetzbuch (mit Einfhrungsgesetz und Nebengesetzen), Bd. 6, Sachenrecht
( 854 bis 1296), WEG, Erbbau VO, SchiffsG, Stuttgart i dr., p. 35; Medi, D., 2011,
Neki aspekti dravine u pravu Republike Srpske (pojam, funkcije, koncepcija, oblici,
subjekti i objekti), Zbornik radova Aktualnosti graanskog i trgovakog zakonodavstva
i pravne prakse, 11, str. 105.
340 Gursky, K.-H., 2011, pp. 8485.
341 Mazeaud, H., L., J., Juglart, M. de, 1976, Leons de droit civil, tome II/2, Biens, Paris,
n 1414. i d.
14 |
javnom interesu (teorija mira), odravanja kontinuiteta u imovinskim od-

nosima meu ljudima (teorija kontinuiteta), zatite faktiki ispoljene volje
subjekta u pogledu stvari (teorija linosti), kao i zatite dravinske pretpo-
stavke prava (teorija svojine).342
III. Nepotrebnost posesorne zatite i nepotrebnost

razmatranja teorija o razlogu posesorne zatite?
Nesaglasnost u pogledu razloga posesorne zatite jeste, dakle, velika.
Samo se ini da su svakog razmatranja pitanja o razlogu zatite, a time i o
odrivosti teorija o razlogu, poteeni oni koji smatraju da nema potrebe
za postojanjem posesorne zatite dravine (A) i oni koji dravinu smatraju
pravom (B).
A VEZA PITANJA O RAZLOGU ZATITE I PITANJA

O POTREBI ZA NJENIM POSTOJANJEM
Dva pitanja su najtenje povezana: da li je uopte potrebno i opravda-

no da postoji posesorna zatita dravine?, a ako jeste, koji je razlog (osnov,
cilj, funkcija) postojanja te zatite? Pri opredeljivanju i povodom prvog pi-
tanja, a ne samo povodom drugog, morali bi se imati u vidu razlozi koji se
navode u prilog takvoj zatiti. Ipak, to se ne deava uvek. Rasprava o po-
trebnosti i opravdanosti posesorne zatite dravine nekada se vodi nezavi-
sno od bilo kakvog razmatranja razloga (osnova, cilja, funkcije) posesorne
zatite dravine. Drugim reima, nezavisno od teorija o razlogu posesorne
zatite. Dva direktno suprotna polazita rezultiraju time da se o ne/po-
trebnosti posesorne zatite iskazuje stav ne bavei se uopte pitanjem o
razlogu posesorne zatite dravine. Jedno takvo je polazite onih pristalica
posesorne zatite dravine koji dravinu smatraju subjektivnim pravom,
pa i ne trae poseban razlog za zatitu dravine jer istiu da se zatita ne-
ega to je subjektivno pravo podrazumeva (o tome u sledeem, odeljku
B). Drugo takvo je polazite onih protivnika posesorne zatite dravine
koji posesornu zatitu dravine smatraju nepotrebnom iz razloga koji ne
stoji ni u kakvoj vezi sa razlozima kojima teorije objanjavaju postojanje
342 eli, D. M., 2011, str. 126. Imajui u vidu iste teorije, tako i Kralik, W., u: Wegan,
J. i dr. (ur.), 1964, Bd. II/1, p. 110: [...] nijedna od postojeih teorija ne moe da
pretenduje na iskljuivost, nego [...] dravina, kako ju je oblikovalo vaee pravo,
slui mnogim ciljevima, Lachout, J., Der Besitz Begriff, Bedeutung und Schutz im
geltenden Recht, u: Wegan, J. i dr. (ur.), 1964, Bd. II, 1. Teil, II. Diskussionsbeitrge,
Wien, p. 28, prim. 28: [...] u svakoj teoriji koja ja razvijena o razlogu zatite dravine
ima jedno zdravo jezgro.
| 15
te zatite (o emu u ovom odeljku pod a). Za razliku od njih, neki dru-
gi protivnici posesorne zatite smatraju posesornu zatitu nepotrebnom
negirajui ba razlog koji navodi neka teorija o razlogu zatite, makar pri
tome i ne pominjali samu teoriju (b).
a) Razlozi protiv posesorne zatite nezavisni

od razloga koje za zatitu navode teorije
1. Tvrdnja da mali broj posesornih parnica, tj. retko praktikovanje po-
sesornih tubi govori protiv potrebe za tim sredstvom zatite,343 uvek se
moe osporiti tvrdnjom da to nije svuda tako (kod nas svakako nije), a da
i tamo gde jeste, upravo je tako zato to samim svojim postojanjem pose-
sorna zatita deluje odvraajue od smetanja dravine, odakle mali broj
parnica, to je onda razlog ba u prilog njenom postojanju.
Protiv, kae se, govori i to to su mnogi pravni poreci potisnuli tu usta-
novu.344 Ali, to ne reava pitanje razloga nigde tamo gde ona postoji, a i
nita ne kae o razlogu i opravdanosti razloga za ukidanje posesorne zatite.
Nije, tvrdi se, ekonomino, tj. ne isplati se pruati posesornu zatitu,
poto u petitornom postupku mogu da se ponite efekti uspeha u posesor-
nom postupku.345 Kontraargument bi mogao biti iskazan pitanjem da
li je ekonominost uopte kljuni razlog postojanja bilo kakve (a ne samo
ove) pravne zatite, i ne postoji li prevalentan razlog koji govori za po-
sesornu zatitu uprkos njenoj nekonanosti, provizornosti. Takav kljuni
prevalentan razlog postoji ako se i sama provizornost zatite smatra vred-
nou, makar zbog brzine zatite koju ona dozvoljava, za razliku od ko-
nanosti petitorne zatite koja po pravilu ne daje anse brzini zatite.
Dovoljna je, dri se nadalje, petitorna zatita, koja se moe ostvariti
putem privremenih mera.346 Ipak se ne radi o ekvivalentima, jer kako sam
343 Pfeifer, R., Besitz, u: Schlegelberger, F. (ur.), 1929, Rechtsvergleichendes Handwrter-

buch fr das Zivil und Handelsrecht des In und Auslandes, Bd. II, Berlin, p. 527.
344 Pfeifer, R., 1929.
345 Fller, J. T., 2006, Eigenstndiges Sachenrecht, Tbingen, pp. 552553.
346 Na primer, Mller, H., 1956, Knnen die besonderen Bestimmungen fr das Ver-
fahren wegen Besitzstrungen aus der Zivilprozeordnung ausgeschieden werden?,
sterreichische Juristen-Zeitung, 5, p. 199; Ehrenzweig, A., 1957, p. 92, prim. 5; Wolff,
M., Raiser, L., 1957, p. 53; Kralik, W., 1964, p. 25; autori navedeni kod Bericht ber
den Ablauf der Arbeitssitzung der Privatrechtlichen Abteilung, 1964, u: Verhandlun-
gen des Zweiten sterreichischen Juristentages Wien 1964, Bd. II, 1. Teil, I. Referate,
II. Diskussionsbeitrge, Wien, pp. 52, 79, 84, 85; autori navedeni kod Wegan, J. i dr.
(ur.), 1964, Besitz und Besitzschutz heute, Verhandlungen des Zweiten sterreichischen
Juristenteges Wien 1964, Bd. II, 1. Teil, p. 20; autori navedeni kod Lachout, J., 1964,
p. 36, prim. 55, 56; Viate, J., 1977, La protection possessoire et la rintegrand, Revue
des loyers et des fermages, pp. 399. i d.; Meier, I., 1983, pp. 82. i d., 304. i d.; Fller, J.
16 |
ve izloio, provizornost obe vrste zatite je razliita (Deo I, II.C.c),347 a

prepreka njihovoj zamenjivosti naroito je funkcionalni minus kakav pri-
vremena mera iz petitorne parnice predstavlja u odnosu na odluku iz pose-
sorne parnice. Uslovi za izdavanje privremene mere tei su, naime, nego za
posesornu zatitu, tako da e zatita privremenom merom izostati nekada
kada bi usledila posesorna zatita. Na primer, kada je oigledno da tuilac
nema pravo na dravinu, nema mesta privremenoj meri, a to nije prepreka
za uspeh u posesornoj parnici; kada ne preti opasnost od oteanog ostva-
rivanja prava docnije, to e osujetiti izdavanje privremene mere, ali ne i
odluku u posesornoj parnici; da li bi nastupila teta ako se ne donese od-
luka, od znaaja je za odluku o privremenoj meri, a nevano je za odluku
u posesornoj parnici; samovolja nije od znaaja i ako nee nastupiti teta
bez izdavanja privremene mere. Takve razlike ostavljaju na snazi sumnju
da nije isti razlog za zatitu privremenom merom u petitornoj parnici i za
posesornu zatitu, tako da pitanje razloga opet nije mogue izbei.
Protiv posesorne zatite, kae se, govori dug postupak dokazivanja i-
njenica dravinskog stanja, vremena smetanja i radnje smetanja, zbog veli-
kog broja svedoka i oprenih iskaza, to uzrokuje da veliki broj posesornih
parnica izuzetno dugo traje, dok je u petitornom postupku dokazivanje
jednostavnije poto se sporne injenice bre utvruju pomou pisanih
isprava.348 Ali ni petitorna parnica nije poteena istih problema kad se
radi o onome to se ne dokazuje ispravama. Poto je krug dokaznih tema
ui u posesornoj parnici, i problemi koji potiu od vrste dokaznih sred-
stava u naelu ne mogu biti vei nego u petitornoj parnici. Uostalom, kao
ni inae, tako ni ovde o sudbini materijalnopravnih ustanova ne odluuju
procesne tekoe, jer je meritoran materijalnopravni cilj a ne proces kao
sredstvo za njegovo ostvarenje.
Posesorna zatita, tvrdi se potom, ne treba da postoji jer smetaoci koji
nemaju pravo na dravinu esto zloupotrebljavaju posesorni postupak, tu-
ei samo da bi vlasnike to due onemoguavali da vre svojinska prava
u vidu dravine.349 Osim to, kako sam ve naveo, instrument ne odluuje
o opravdanosti cilja, sama mogunost zloupotrebe neke pravne ustanove
nikada nije argument protiv ustanove kao takve, budui da nema pravne
ustanove koja ne bi mogla biti zloupotrebljena.
T., 2006, pp. 552556, 567, 570; Tych, L., Protection and Transfer of Possession, u:
Faber., W., Lurger, B. (ur.), 2008, Rules for the Transfer of Movables (A Candidate for
European Harmonisation or National Reforms?), Munich, pp. 260, 265.
347 Str. 294. i d.
348 Miloevi, M., 2002, Prilog raspravi povodom pripreme Predloga o izmenama Zakona
o parninom postupku, str. 15, (http://www.sudije.rs/files/file/pdf/Predlog%20izme-
na%20ZZP%20koreferat.pdf,28.04.2014).
349 Miloevi, M., 2002.
| 17
2. Poto se osnovano moe uzeti da su protivnicima posesorne za-

tite znane teorije o razlogu posesorne zatite, moe se zakljuiti da
razloge koje oni navode protiv postojanja posesorne zatite smatraju
vanijim od razloga kojima teorije objanjavaju, odnosno opravdavaju
posesornu zatitu (mada razloge za i protiv ne sueljavaju i ne vau ek-
splicitno). Budui da ne polau raun o merilu ili merilima po kojima
je odvagavanje izvreno, posredi je metodski problem nedovrenosti ra-
sprave, dakle, jo jedan metodski deficit koji omoguuje bezizgledno
perpetuiranje neslaganja.
b) Razlozi protiv posesorne zatite kao

implicitno osporavanje neke teorije o razlogu zatite
Nekada se time to se osporava potreba za posesornom zatitom os-
poravajui upravo onu pojavu koju neka teorija navodi kao razlog zati-
te, implicite osporava i sama ta teorija, a da se eksplicite ne bavi njome.
Evo ilustracije. Dravinska zatita je, smatra se, pre svega potrebna u
pravnim porecima koji nisu dovoljno razvijeni ili su neefikasni u zatiti
prava, kakvi su bili razni poreci u prolosti, dok je u modernom pra-
vu veliko pitanje da li je opravdano da postoji posesorna zatita. Da bi
postojanje posesorne zatite bilo opravdano, moralo bi se raditi o prav-
nom poretku u kojem je dokazivanje prava vrlo oteano (probatio dia-
bolica) a sudski postupak vrlo spor, tako da tu onda veliku vrednost ima
i zatita dravine koja je brza iako samo provizorna, dok se ne raisti
pitanje prava na dravinu.350 Ovime se implicite iskazuje stav da pose-
sorna zatita postoji radi olakavanja dokazivanja i ostvarivanja prava,
to smatraju pristalice teorije svojine, a eksplicite se odbija takav razlog
za moderna prava. Osnovanost ovakvog negiranja posesorne zatite
zavisi od toga da li je olakavanje zatite svojine doista cilj posesorne
zatite, jer ovaj stav sam po sebi ne govori ni protiv jedne druge teorije
o razlogu zatite, odnosno ni protiv jednog drugog razloga (zatita li-
nosti, kontinuiteta i dr.).
Nekad, opet, ista pojava koja nekima slui kao razlog posesorne za-
tite dravine, drugima je upravo razlog za negiranje potrebe da postoji
posesorna zatita. Varijanta teorije svojine uzima da se dralac posesor-
no titi zato to se za njega presumira da je vlasnik, poto to redovno i
jeste sluaj. Drugi e, meutim, rei da nema potrebe za posesornom
zatitom svojinskog draoca pokretne stvari upravo zato to za takvog
350 Isti argument upotrebljavaju, ali ne protiv posesorne zatite nego kao kritiku odrivo-
sti teorije svojine u savremenim uslovima, na primer, Pawlowski, H.-M., 1961, p. 14;
Stark, E. W., 1984, p. 205; Sosnitza, O., 2003, p. 38.
18 |
draoca vai presumpcija da je vlasnik,351 to mu omoguuje i potpuni-

ju, petitornu zatitu.352
B PRAVNA PRIRODA DRAVINE

KAO RAZLOG ZA POSESORNU ZATITU
Razloge protiv postojanja posesorne zatite dravine (iznete pod A)

njeni protivnici istiu bez obzira na to kakav stav imaju o prirodi dravine
da li je ona fakt ili pravo. S druge strane, afirmisanje potrebe postojanja
posesorne zatite nikada se ne zasniva ve na tome da je dravina fakt,
dok se nekada direktno izvodi ve iz stava da je dravina subjektivno pra-
vo: za postojanje zatite dovoljno je to je re o subjektivnom pravu. Tada
se afirmativan stav prema posesornoj zatiti zauzima a da se ne navode
niti razmatraju ba nikakvi razlozi za tu zatitu kakve navode teorija mira,
teorija linosti, teorija svojine i druge (zatita mira, dravnog monopola
prinude, linosti, svojine i dr.), niti se razmatraju te teorije (a). Od pri-
stalica posesorne zatite dravine, jedino zastupnici stava da je dravina
fakt neizostavno nastoje da opredele razlog zato je potrebna posesorna
zatita dravine. Meutim, sve i da je dravina subjektivno pravo, sam stav
o takvoj njenoj pravnoj prirodi ne ini izlinim pitanje o razlogu (osnovu,
cilju, funkciji) posesorne zatite dravine (kako u pokazati pod b).
a) Samorazumljivost posesorne zatite dravine

ako je dravina subjektivno pravo
Pojedini i ne trae ikakav poseban blii razlog, odnosno ne trae ga ni
u emu to se navodi kao razlog posesorne zatite dravine (ni u ouvanju
mira, ni u obezbeivanju kontinuiteta, ni u potovanju linosti itd.). Ne
smatraju, dakle, da uopte postoji problem razloga zatite. Za njih je dovo-
ljan razlog za postojanje posesorne zatite to to dravinu smatraju pravom
a ne faktom, poto se svako pravo titi.353 Ako bi se htelo ovaj stav uvrstiti
351 Ovaj argument se navodi protiv Jheringove teorije o posesornoj zatiti dravine kao
pojednostavljenoj zatiti svojine, kojom se objanjava razlog postojanja posesorne za-
tite dravine; susree se, na primer, kod Pawlowski, H.-M., 1961, p. 14; Wieling, H.,
1980, p. 575; Hartung, F., 2001, p. 43.
352 Na poetku izrade BGB Reinhold Johow, redaktor stvarnog prava, drao je da je po-
sesorna zatita dravine nepotrebna kada je re o dravini pokretnosti, budui da
zasmetani dralac pokretne stvari moe da ostvari zatitu reivindikacionim zahtevom
poto za draoca lienog dravine vai presumpcija svojine, v. Schubert, W., 1092, Die
Vorlagen der Redaktoren fr die erste Kommission zur Ausarbeitung des Entwurfs eines
Brgerlichen Gesetzbuchs, Sachenrecht, Teil 1, Allgemeine Bestimmungen, Besitz und
Eigentum, Berlin, p. 443.
353 O tom stavu v. Rudorff, 1831, pp. 91. i d.; Mller, T., 2010, p. 226.
| 19
meu razne teorije o razlogu posesorne zatite dravine, bilo bi to jedno

samostalno stanovite koje razlog zatite vidi u pravnoj prirodi dravine
(kao prava).
Budui da zastupam stav da se u posesornom postupku titi pravo is-
kljuenja treih od uticaja na dravinu,354 na ovom mestu bih i sam mogao
okonati pisanje ove rasprave pozivajui se na to da poto je i to pravo jed-
no pravo, izlino je razmatrati razloge i traiti objanjenje ili opravdanje za
sudsku posesornu zatitu prava: jer prava se naprosto tite. Utoliko pre to
je po nekima zatienost subjektivnog prava (po tubi) njihova najizraziti-
ja osobina, ak sutina, bez koje neto i nije subjektivno pravo.355 Na tragu
toga bi se stav mogao ak pojaati tvrdnjom da bi, u stvari, ba suprotno,
valjalo traiti razlog za opravdanje ako ne bi postojala sudska posesorna
zatita nekog prava, a ne da se trai razlog koji bi pravdao samorazumlji-
vost sudske zatite neega to je pravo.
b) Legitimnost pitanja o razlogu zatite sve

i da je dravina subjektivno pravo
ak i neki koji dravinu ne smatraju subjektivnim pravom, istiu isti
takav stav: ako bi dravina bila pravo, razumelo bi se samo po sebi da je
zatiena;356 poto dravina nije pravo, razlog posesorne zatite mora biti
drugaije objanjen.357 Meutim, sve i da je dravina pravo, to ne bi inilo
izlinim pitanje o razlogu zatite. Ono bi se samo drugaije formulisalo:
zato je dravina priznata za pravo, pa onda i za sudski zatieno pravo?
Ali, kako sam pokazao u drugom radu, niti je dravina subjektivno pravo
nego je fakt,358 niti se u dravinskom postupku titi dravina (ni pravo na
354 Vodineli, V. V., 2013, ta se titi u posesornom postupku? (O pojmu i prirodi dra-
vine (poseda)), u: Uzelac, A. i dr. (ur.), 2013, Djelotvorna pravna zatita u parninom
postupku Izazovi pravosudnih transformacija na jugu Europe (Liber amicorum Mi-
hajlo Dika Zbornik radova u ast 70. roendana prof. dr sc. Mihajla Dike), Zagreb,
str. 405. i d., 398. i d., 402. i d.
355 Na primer, u koncepciji subjektivnog prava kao pravnozatienog interesa, korist je
supstancijalni element u kojem lei praktini cilj subjektivnog prava, a tuba, pravna
zatita formalni element pojma subjektivnog prava, koji se prema tom cilju odnosi
kao sredstvo; prvo je jezgro, poslednje je zatitna ljuska prava, v. Jhering, R., 1871,
Geist des rmischen Rechts (auf den verschiedenen Stufen seiner Entwicklung), 3. Teil,
1. Abteilung, Leipzig, pp. 327. i d. Ili, jo izraenije, u koncepciji subjektivnog prava
kao ovlaenja tube, u pojmu subjektivnog prava sadrana je mogunost da se u
sluaju neizvrenja obaveze pokrene dravni postupak u kojem se izrie sankcija za
ogreujue ponaanje, v. Kelsen, H., 1960, Reine Rechtslehre, Wien, p. 141; Aicher, J.,
1975, Das Eigentum als subjektives Recht (Zugleich ein Beitrag zur Theorie des subjek-
tiven Rechts), Berlin, pp. 16. i d.
356 Na primer, Wieling, H. J., 2006, p. 135; Vukevi, V. P., 1974, str. 98.
357 Wieling, H. J., 2006, p. 136.
358 Vodineli, V. V., 2013, str. 393, 381382.
20 |
dravinu) nego se titi pravo iskljuenja treih od uticaja na dravinu.359

Mada, dakle, predmet posesorne zatite nije dravina, ni kao fakt, ni kao
pravo, predmet zatite ipak jeste jedno subjektivno pravo: pravo na isklju-
enje treih od uticaja na dravinu, u sluaju ije povrede sledi zatita. To
to se u dravinskom postupku titi to pravo, ne znai da je suvino pita-
nje zato se titi. Samo to se to pitanje javlja kroz pitanje: zato je priznato
pravo na iskljuenje treih od uticaja na dravinu, ijom povredom se onda
raa pravo na posesornu zatitu dravine. I tada opet ima smisla utvrditi,
odnosno proveriti, da li je to pravo dato radi zatite mira, linosti, svojine
ili dr., tako da teorije o razlogu zatite opet nalaze svoje mesto, a onda i
provera odrivosti teorija.
IV. Merila odrivosti teorija o razlogu zatite

Ispitivanje odrivosti teorija o razlogu posesorne zatite dravine
moe imati vie aspekata. Elementaran nivo ispitivanja je da li je razlog
koji za zatitu navodi neka teorija uopte neto postojee kao vrednost
(mogunost razloga kao merilo) (A). Prava ne/prilika za ne/produktivnu
raspravu o razlogu posesorne zatite ukazuje se na sledeem nivou kada
teorije mogu da se ispituju iz tri razliita ugla: koliko iroko je razlog neke
teorije primenjiv na razne situacije smetanja; koliko je iroko primenjiv
na razne modele zatite; da li je razlog specifian za posesornu zatitu ili
nije. Jedan ugao ispitivanja bio bi da li je teorija odriva samo ako njen
razlog vai za sve situacije smetanja ili je odriva i ako vai samo za ve-
inu (univerzalan razlog kao merilo ili parcijalan razlog kao merilo) (B.2);
drugaije reeno, da li je teorija odriva mada se njenim razlogom moe
objasniti postojanje posesorne zatite samo u veinskim, tipinim sluaje-
vima smetanja kad neovlaeni smetalac smeta ovlaenog draoca, i kad
smetalac primenjuje silu, pretnju i drugo zabranjeno sredstvo sukoba sa
draocem (objanjavajui razlog kao merilo), ili je teorija odriva samo
ako se njenim razlogom moe opravdati postojanje posesorne zatite i u
manjinskim, atipinim sluajevima smetanja kad smetalac ovlaen na dr-
avinu smeta neovlaenog draoca i kad smetanje ne znai primenu sile
niti ikakvo drugo sredstvo sukoba sa draocem (opravdavajui razlog kao
merilo) (B.1). Jedan drugi ugao ispitivanja bio bi da li teorija vai samo za
odreeni model posesorne zatite, tj. samo za apsolutnu zatitu, ili samo
za relativizovanu zatitu, ili vai za posesornu zatitu kao takvu, koji god
model zatite bio posredi (razlog apsolutne zatite kao merilo, razlog rela-
tivizovane zatite kao merilo ili razlog oba modela zatite kao merilo) (C).
Jedan trei ugao ispitivanja bio bi da li je razlog koji neka teorija navodi
359 Vodineli, V. V., 2013, str. 405. i d., 398. i d., 402. i d.
| 21
specifian ba za posesornu zatitu dravine, ili odrivosti teorije ne smeta

da njen razlog predstavlja neto to podjednako vai i za petitornu zatitu
i neke druge pravne institute (specifian razlog kao merilo ili nespecifian
razlog kao merilo) (D). U sva ta tri pravca ispitivanja, a i drugi ako im se
mogu pridodati, teorije se kritikuju imanentno, tj. pokazuju se eventualne
ogranienosti neke teorije upravo kad se primeni ono to teorija smatra
razlogom zatite (imanentni nedostaci kao merilo). Ali transcendirajuom
kritikom teorija se odbacuje upravo zato to se pokae da neki drugi ra-
zlog zatite nema nedostatke koje ima ono to je razlog zatite po imanen-
tno kritikovanoj teoriji (E). Poto su, dakle, mogui razni uglovi i merila
ispitivanja teorija, racionalna rasprava za i protiv bilo koje teorije mogua
je jedino izmeu uesnika koji istim merilima ispituju teorije.
A MOGUNOST RAZLOGA?
Na poetnom, elementarnom nivou proverava se da li se neka teori-

ja zasniva na objanjenju koje je oigledno neodrivo u smislu: da nema
nikakvu vezu sa ivotnom stvarnou, da uopte ne postoji pojava koju
razlog oznaava ili da razlog koji se navodi predstavlja nevrednost ijem
ostvarenju se razumno ne bi ni teilo. Budui da su teorije preivele ve
vekove, moe se pretpostaviti da su bez tekoa na elementarnom nivou,
to u proveriti u sledeem odeljku (V.B).
B RAZLOG KOJIM SE ZATITA OBJANJAVA I RAZLOG

KOJIM SE ZATITA OPRAVDAVA? RAZLOG VAEI
U VEINI SLUAJEVA SMETANJA ILI U SVIM?
U dvostrukom pogledu nije za stav prema odrivosti neke teorije

svejedno da li je teorija u stanju samo da objasni postojanje posesorne
zatienosti lica kojem je dostupna i petitorna zatita ili je u stanju i da
opravda postojanje posesorne zatienosti lica kojem petitorna zatita nije
na raspolaganju (1), i da li je teorija podesna da vai samo u nekim, makar
i veinskim sluajevima smetanja, ili pak vai uvek (2).
1. Objanjavajui razlog i opravdavajui razlog. S jedne strane, stav o
odrivosti neke teorije o razlogu posesorne zatite dravine moe zavisiti
od toga da li se smatra da je dovoljno da teorija objasni posesornu zatie-
nost ovlaenog draoca od neovlaenog smetaoca, dakle, posesornu zatitu
nekoga ko bi u sluaju smetanja dobio i petitornu zatitu, ili se smatra da
je potrebno da je teorija u stanju i da opravda posesornu zatienost neo-
vlaenog draoca od ovlaenog smetaoca, dakle, posesornu zatitu onoga
ko nije petitorno zatien u sluaju smetanja. Naime, nije potrebno vie od
22 |
objanjenja posesorne zatite onda kada zasmetani dralac ima pravo da

bude dralac i nema obavezu da trpi smetanje, a smetalac nema pravo na
dravinu niti na radnju smetanja. Pitanje je samo zato se petitorno zati-
eni titi i posesorno da li zbog zatite mira, svojine, linosti ili dr.? Kad,
meutim, dralac nema pravo na dravinu, pa je posesorna zatita jedina,
tad se trai vie od objanjenja potrebno je opravdanje posesorne zatite
bespravne i protivpravne dravine, tj. opravdanje za pravnu zatitu neu-
slovljenu pravom na dravinu. Da li je i tada isti razlog za posesornu zati-
tu da li se i to moe opravdati zatitom mira, svojine, linosti ili dr.?360
S druge strane, stav o odrivosti neke teorije o razlogu posesorne za-
tite dravine moe zavisiti od toga da li se smatra da je dovoljno da ona
objasni posesornu zatitu draoca u manifestnoj konfliktnoj situaciji kada
smetalac upotrebljava silu, prinudu, pretnju prema draocu, njemu iza
lea, kradomice oduzima stvar, izigrava poverenje koje je dralac u njega
uloio i sl., ili se smatra da je potrebno da je teorija u stanju i da opravda
posesornu zatitu draoca i u situacijama bez konflikta sa smetaocem, na
primer, kada nijedan od njih nije svestan postojanja smetanja, recimo kad
smetalac u zabludi o identitetu stvari uzme tuu stvar361 ili kad zabunom
zamene istovrsne stvari, pa svaki u zabludi uzme tuu. Jer kada smetalac
postupa na nain protivan pravnom poretku (silom itd.), tad se pitamo
samo za objanjenje zato se u posesornom postupku draocu prua zati-
ta, mada mu je na raspolaganju petitorna zatita. Ali kada nema oigled-
nog sukoba meu njima, potrebno je opravdanje postojanja posesorne za-
tite uz postojeu petitornu zatitu budui da se smetalac ne ogreuje ni
o kakvo pravilo ponaanja, naredbu ili zabranu (ne bi imala smisla norma
ne uzmi tuu stvar ni u opravdanoj zabludi da je tvoja).362
2. Univerzalni ili parcijalni razlog. Izloeno se moe izraziti i kao di-
lema mora li teorija, da bi bila prihvatljiva, svojim razlogom pokriti sve
sluajeve smetanja ili je dovoljno da odgovara tipinom, veinskom sluaju.
Ne znam za statistike podatke o tome u koliko je sluajeva u po-
sesornoj parnici uvaen prigovor petitorium absorbet possessorium ili u
petitornoj parnici preinaen ishod posesorne parnice, to e rei koliko
esto bi smetanje dravine bilo doputeno da vai petitorni rezon: da za-
360 Trei mogui sluaj je da neovlaenog draoca smeta neovlaeni smetalac. Neu ga
posebno isticati, budui da ono to vai za sluaj kada neovlaenog draoca smeta
ovlaeni smetalac, tada vai utoliko vie.
361 Stalno je, uz variranja, u opticaju primer koji potie od Heck, P., 1930, pp. 13, 486
487, gosta koji u kafani uzme u zabludi tu eir. Sline primere v. kod Hartung, F.,
2001, p. 39; Sosnitza, O., 2003, p. 40. prim. 51; Wieling, H. J., 2006, p. 136.
362 O razlici izmeu normi o radnjama i normi o pravnim posledicama, v. kod Vodine-
li, V. V., 2012, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo, Beograd, str.
133. i d.
| 23
tita zavisi od postojanja smetaoevog prava na dravinu i prava na oduzi-

manje i uznemiravanje dravine.363 Utisak je da u praksi tipinu situaciju
smetanja oznaava smetanje koje vri neko ko je neovlaen za dravinu i
neovlaen da smeta, a smeta nekoga ko je ovlaen na dravinu i ko nije
duan da trpi smetanje, kao i da se u veini sluajeva smetanje odvija u
situaciji sukoba i na nain koji pravni poredak ne podrava ni inae, silom,
prinudom, pretnjom, potajno, zloupotrebom poverenja i sl. Veina dralaca
ima pravo na dravinu ili ima vaei i podesan pravni osnov za sticanje i
imanje prava iju sadrinu vre u vidu dravine. Najmanje je svakako onih
koji su draoci i bez pravnog osnova i bez prava. Kao to u ivotu veina
dralaca ima pravo ili pravni osnov da budu draoci, tako su oni i veina
meu zasmetanim draocima, dok se kao tuioci zbog smetanja dravine
u manjini javljaju neovlaeni draoci. Zato, tipina situacija jeste smeta-
nje dravine i posesorna zatita draoca koji ima i pravo da to bude, tako
da je dovoljno objasniti posesornu zatienost, a atipina je ona situacija
koja uz objanjenje trai i opravdanje zatienosti. Zato se moe uzeti da
u veini sluajeva posesornu zatitu dobija onaj ko bi dobio i petitornu,
a ree onaj kome bi petitorna zatita bila nedostupna. Poto je u praksi
veinski sluaj da je zasmetani dralac ovlaen da bude dralac dok sme-
talac nema pravo na dravinu, a atipian, obrnuti sluaj, u ispitivanju odr-
ivosti teorija nije svejedno smatraju li uesnici u raspravi o razlogu pose-
sorne zatite da je za odrivost teorije dovoljno da je ona odgovarajua u
veini sluajeva ili da je neophodno da je odgovarajua u svim sluajevima,
ukljuujui, dakle, i atipine.
Nisu mi poznate statistike ni u pogledu srazmere izmeu konflik-
tnih situacija smetanja izvrenih na neispravan, manljiv nain, silom i sl.,
i onih gde nema sukoba takve vrste izmeu draoca i smetaoca. Utisak
je da preovladavaju sluajevi nedoputenog samovlasnog smetanja prve
vrste, dok su drugi atipini. Razliitost tih situacija stavlja uesnike u ra-
spravi o razlogu posesorne zatite dravine pred dilemu: mora li teorija
o razlogu posesorne zatite dravine, da bi bila odriva, biti u stanju da
objasni zatitu u svakom sluaju zatite ili je dovoljno da teorija odgovara
veinskom sluaju, pre svega namernog i nasilnog naruavanja dravine?
3. im postoji posesorna zatita, legitimno je pitati za razlog (osnov,
cilj, funkciju) svake posesorne zatita, ko god da je uiva (ovlaeni na
dravinu ili neovlaeni, zasmetani u situaciji sukoba ili van nje), i neza-
visno od toga da li je posredi veinski ili manjinski sluaj smetanja. Svaku
363 Dok eli, D. M., 1995, Pojam dravine i njena zatita, Zbornik radova Pravnog fakul-
teta u Pritini, X, str. 236, pie da se u dravinskim parnicama najee vlasnici javlja-
ju kao tuioci, Miloevi, M., 2002, str. 15, tvrdi da dravinsku zatitu trae uglavnom
lica koja nemaju svojinskih ni drugih ovlaenja.
24 |
teoriju valja podvri ispitu potpunosti njenog vaenja (to u uiniti u sle-
deem, V. odeljku pod C. i D), jer nema ba nikakvog opravdanja za to da
se teorija koja je, moda, samo delimino sposobna i parcijalno primenjiva
smatra potpuno sposobnom i univerzalno vaeom.
C RAZLOG POSESORNE ZATITE UOPTE ILI RAZLOG

ODREENOG MODELA POSESORNE ZATITE?
Razne teorije o razlogu sudske posesorne zatite dravine nisu nasta-
le na istom pravnom materijalu, pa je i pitanje da li se njihova odrivost
moe ispitivati apstraktno, nezavisno od njihovog polazita. Ne postoji
pod imenom dravinska zatita neko jedinstveno poimanje ta je posesor-
na zatita dravine, njene ne/zavisnosti od prava na dravinu, predmeta
zatite, vrste postupka, kruga zatienih, kruga pasivno legitimisanih itd.
(kako je pokazano u Delu 1). U pogledu svega toga razlike izmeu prav-
nih poredaka su velike i znaajne, ak i onda kada se posmatraju samo
neki kontinentalnoevropski pravni poreci. Razlike su tolike da se ne moe
govoriti o razlogu (osnovu, cilju, funkciji) sudske posesorne zatite kao ta-
kve. Takva naprosto ne postoji postoje samo razliiti istorijskopravni i
pozitivnopravni modeli sudske posesorne zatite dravine, to model apso-
lutne posesorne zatite, to model relativizovane, i samo razliiti konkretni
pravni reimi sudske posesorne zatite dravine.
Ni teorije o razlogu nisu, uostalom, postavljane apstraktno, i nisu sve
nastale na istom pravnom materijalu (istom modelu i reimu zatite) nego
su nastale na nekom odreenom modelu i reimu posesorne zatite dra-
vine, ne mogavi da pretenduju na univerzalno vaenje za svaku posesor-
nu zatitu dravine, bez obzira na njen konkretan model i pravni reim.
Nijedna teorija nije nastala na reimu posesorne zatite dravine kakav je
na. Kao to teorije nisu postavljane apstraktno, tako se one ne mogu ak
ni razumeti valjano zato su takve kakve jesu ako se nema u vidu onaj
normativni supstrat na kojem su izrasle. Provera njihove odrivosti takoe
ne moe biti apstraktna, van svakog modela i reima. U ovom radu teorije
u podvri proveri u svakom pogledu samo na jednom konkretnom mo-
delu i reimu posesorne zatite onom koji vai u Srbiji (V.E).
D SPECIFIAN ILI NESPECIFIAN RAZLOG POSESORNE

ZATITE DRAVINE?
Posesorna zatita dravine jeste specifina pravna zatita po tome

to predstavlja, kako se uobiajeno kae, zatitu fakta nezavisno od pra-
va, a u stvari, zatitu jednog prava prava iskljuenja treeg od uticaja
na dravinu nezavisno od toga da li je to pravo zasnovano na pravu na
| 25
dravinu.364 Umesno je zato pitati da li je onda i razlog za tu specifinu

zatitu takoe specifian za nju, drugaiji od razloga za petitornu zatitu,
da li je, dakle, neto to je svojstveno samo ovoj zatiti. Ako jeste tako,
tada bi teorije morale da se proveravaju i sa stanovita da li je razlog koji
navode specifian za posesornost, ime u se baviti pod V.F.
E IMANENTNA KRITIKA ILI

I TRANSCENDIRAJUA KRITIKA?
U sva tri pravca ispitivanja (da li je razlog primenjiv na sve ili tek
neke sluajeve smetanja dravine, da li je primenjiv na sve ili tek neke mo-
dele zatite, da li je specifian) teorije se podvrgavaju imanentnoj kritici.
To jest, drei se upravo razloga zatite koji navodi neka teorija i prihva-
tajui ga kao polaznu premisu, proverava se ima li teorija ogranienja u
analiziranim aspektima kad se poe od onoga to teorija smatra razlogom
postojanja posesorne zatite. Ako se pokae da teorije imaju nedostatke,
predstoji i utvrivanje da li bi neka dalja pojava, koju dosadanje teorije
jo nisu koristile kao razlog posesorne zatite, mogla da predstavlja razlog
posesorne zatite, tj. da je takva da nema one nedostatke koji su svojstveni
kritikovanim teorijama. Tom transcendirajuom kritikom dosadanjih te-
orija baviu se u odeljku V, pod G.
V. Delimina sposobnost teorija

A APSOLUTNO ILI RELATIVNO SPOSOBNE TEORIJE:
TEORIJE ODRIVE POTPUNO ILI SAMO DELIMINO?
I danas se, idui za Jheringom koji je tako grupisao teorije o razlo-

gu posesorne zatite,365 govori o apsolutnim i relativnim teorijama. To je
uobiajeno i kod nas.366 U stvari, takvu podelu na apsolutne i relativne
teorije adekvatnije bi bilo zvati podelom na unutranje i spoljne, budui
da prve u samoj dravini vide razlog zatite, a druge u neem van nje. U
jednom drugom smislu, naziv apsolutna teorija bio bi primeren za onu
teoriju iji razlog vai (po merilima izloenim u odeljku IV) bez ostatka
364 Vodineli, V. V., 2013, str. 405. i d., 398. i d., 402. i d.
365 Jhering, R., 1868, pp. 4. i d.; Jhering, R., 1869, pp. 4. i d.
366 Na primer, orevi, A., 1903, str. 118. i d.; Markovi, L., 1927, str. 302. i d.; Vuke-
vi, V. P., 1974, Smetanje poseda, Beli Manastir, str. 94. i d.; Kovaevi Kutrimovi,
R., Lazi, M., 2006, str. 78; eli, D. M., 2011, str. 123. i d. Barto, M., s.a., Tabaci
Stvarnog prava, s.l., str. 87, teorije, drei se istog, Jheringovog kriterijuma, razvrstava
na samostalne i zavisne.
26 |
za posesornu zatitu u svakoj situaciji smetanja dravine, iji razlog vai

za posesornu zatitu kao takvu koji god njen model bio posredi, iji razlog
je specifian za posesornu zatitu a drugaiji od razloga svake druge prav-
ne zatite, i iji razlog je otporan na svaku imanentnu kritiku. Meutim,
nijedna teorija nije takva sve su relativne, jer nijedna ne opravdava po-
sesornu zatitu u svakoj situaciji smetanja, ne vai za svaki model posesor-
ne zatite, ne operie razlogom specifinim samo za posesornu zatitu, i
nije otporna u potpunosti na imanentnu kritiku (BF, H). A takoe u tom
smislu nije apsolutna nijedna kombinacija teorija (G).
Sve teorije operiu razlogom koji je mogu i predstavlja neku dru-
tveno priznatu vrednost (B). I sve su to se tie ostvarivosti njihovog
razloga odrive u tipinom sluaju smetanja kada je posesorna zati-
ta od koristi draocu ovlaenom da to bude a zasmetanom nasilnim i
drugim konfliktnim nainom (C), a nijedna u atipinom sluaju, kada se
posesorno titi dralac neovlaen da to bude i od nekonfliktnog smetanja
(D). Nijedna teorija, i nijedna kombinacija teorija, ne vai, a i ne treba da
pretenduje da vai, za svaku posesornu zatitu, za posesornu zatitu kao
takvu, i svaka teorija ima slabosti koje je prate bez obzira koji je model
posesorne zatite posredi, dok su teorije i njihove kombinacije nejednako
odgovarajue za konkretne modele i reime posesorne zatite, a tako je
i kad se primene na model i reim posesorne zatite u Srbiji (E). Razlog
nijedne teorije nije neto to je specifino za posesornu zatitu a to ne
bi vailo i za petitornu (F). Ni kombinacijom teorija ne izbegavaju se sve
nedovoljnosti (G). Tako teorije nisu u stanju da otrpe imanentnu kritiku,
dok mogunost za njihovu transcendirajuu kritiku zavisi od toga da li
postoji mesto za jo jednu teoriju koja bi se zasnivala na razlogu posesor-
ne zatite koji nema nedostatke razloga ve postojeih teorija (H).
B MOGUNOST RAZLOGA
Nijedna teorija se ne moe odbaciti a limine. Na poetnom, elemen-

tarnom nivou provere, da li je posredi potpuna neodrivost razloga koji se
navodi, ispit prolaze sve teorije i sve njihove kombinacije. I to bez obzira
na to koliko su posesorne zatite dravine meusobno razliito uobliene
u raznim dravama (da li je zatita apsolutna ili relativizovana, koji je krug
zatienih dravina itd.). Nijedna teorija se, naime, ne zasniva na razlogu
koji je oigledno neodriv u smislu da nema nikakvu vezu sa ivotnom
stvarnou, da uopte ne postoji pojava koju razlog oznaava, ili da ta po-
java predstavlja nevrednost. Pojave na koje teorije i njihove kombinacije
referiu kao na razloge posesorne zatite dravine mir, volja draoca,
svojina, interes kontinuiteta, najvea ekonomska korist doista postoje a
ni njihovo uvaavanje i nastojanje da se omogui njihovo ostvarenje nije
| 27
a priori besmisleno, ni nerazumno, jer pri smetanju dravine nije tek kraj-
nje izuzetno naruen mir, povreena volja draoca, atakovano na svoji-
nu, osujeen interes kontinuiteta, onemogueno da se ostvari optimalno
korienje stvari, nego su to realne pojave, koje se ak redovno sreu pri
smetanju dravine.
C ODRIVOST TEORIJA U TIPINOJ SITUACIJI SMETANJA,

ZA KOJU JE DOVOLJNO OBJANJENJE ZATITE
Sve teorije se s obzirom na razloge koje navode kao objanjenje pose-

sorne zatite pokazuju odrivim u primeni na tipinu situaciju smetanja
dravine.
Nita od onoga to teorije navode kao razlog zatite ouvanje mira
i dravnog monopola prinude, potovanja slobode linosti, vrenje svojin-
skih ovlaenja, ostvarenje interesa kontinuiteta, postizanje najvee eko-
nomske koristi ne stvara nikakav problem da bude prihvaeno kao razlog
posesorne zatite kada, to je tipino, neovlaeni smetalac smeta draoca
ovlaenog na dravinu a neobaveznog da trpi oduzimanje i uznemira-
vanje dravine silom, prinudom, pretnjom, zloupotrebom poverenja. Jer,
radi se o ouvanju mira u interesu lica ovlaenog da bude dralac a neo-
baveznog da trpi nasilno i drugo smetanje, o potovanju slobode linosti
ovlaenog da bude dralac a neobaveznog da trpi nasilno i drugo sme-
tanje, o omoguavanju vrenja svojinskih ovlaenja licu ovlaenom da
to ini u vidu dravine a neobaveznom da trpi nasilno i drugo smetanje,
o ostvarenju interesa kontinuirane dostupnosti stvari licu ovlaenom da
bude dralac a neobaveznom da trpi nasilno i drugo smetanje, o posti-
zanju najvee ekonomske koristi radnjama lica ovlaenog na dravinu a
neobaveznog da trpi nasilno i drugo smetanje.
Poto se te iste nesumnjive vrednosti ostvaruju petitornom zatitom
u korist ovlaenog na dravinu, koji je izloen neovlaenom nasilnom
i drugom smetanju, jedino je pitanje zato ovlaenom draocu, uz ve
postojeu petitornu zatitu njegovog prava povreenog putem smetanja
dravine (tavie, uz zatitu i putem privremene mere), koja slui istim
ciljevima, staviti na raspolaganje kao mogunost jo i posesornu zatitu.
To, meutim, vie nije pitanje o razlogu (osnovu, cilju, funkciji) posesorne
zatite emu ona slui, nego pitanje o celishodnosti postojanja dva tipa
zatite ovlaenog draoca. Pitanje na koje se moe odgovoriti, recimo,
ukazujui na to da se tako draocu titularu prava na dravinu (i pra-
va na iskljuenje treih od uticaja na dravinu) koji ovlaeno dri stvar a
nema obavezu da trpi smetanje, prua potpunija, jednostavnija i efikasnija
zatita od neovlaenog zadiranja u njegovo pravo na dravinu (i iskljuenje
treih) nego ako bi postojala samo petitorna zatita.
28 |
D NEODRIVOST TEORIJA U NETIPINOJ SITUACIJI

SMETANJA, KAD JE POTREBNO I OPRAVDANJE ZATITE
1. ime, meutim, opravdati dravinsku zatitu u netipinim situa-
cijama smetanja kada je zasmetan i zatitu uiva onaj dralac koji nema
ovlaenje da bude dralac ili ima obavezu da trpi oduzimanje ili uznemi-
ravanje, ili kada smetalac ne postupa u situaciji sukoba sa draocem niti se
svojom radnjom ogreuje o neki nareeni ili zabranjeni nain ponaanja?
Da bi se zauzeo stav spram neke teorije, mora se biti naisto i sa time kako
teorija funkcionie sa svojim objanjenjem kada se primeni i na takve, ne-
tipine situacije smetanja. Jer, iako rei od osnovne, tipine situacije, takvi
sluajevi smetanja dravine nisu retki, a podjednako trae da budu obja-
njeni, odnosno da zatita u njima dobije opravdanje. Kada se u analizu
ukljue i ti atipini sluajevi smetanja, pokazuje se da nijedna teorija nije
sposobna da slui kao objanjenje i opravdanje posesorne zatite dravine
u svim situacijama smetanja i zatite. Razlogom nijedne teorije ne moe
se opravdati zato bi se posesorno titio dralac koji nema ovlaenja da to
bude, ili ima obavezu da trpi smetanje, ili je zasmetan bez upotrebe sile i
van ikakvog manifestnog sukoba sa smetaocem. (Ili, drugaije kazano, zato
takvome priznati pravo na iskljuenje treih od uticaja na dravinu.)
Teorija mira primenjiva je samo na samovoljno, pre svega na nasilno
smetanje dravine i na druge situacije manifestnog sukoba izmeu smeta-
oca i draoca, a nije u stanju da svojim razlogom (mirom, dravnim mo-
nopolom prinude) objasni i opravda zato e nepetitorna zatita uslediti i
ako aktom smetanja javni mir uopte nije naruen, ako ne postoji ni situ-
acija sukoba, ako se ne moe ni govoriti o oduzimanju ili uznemiravanju
dravine na nasilan ili drugi nain kojim se naruava mir i koji su van
svakog oiglednog konflikta izmeu draoca i smetaoca.367 Potrebom za-
tite mira i ostvarenja dravnog monopola prinude ne moe se opravdati
posesorno tienje zasmetanog lopova i uzurpatora.368 Javni interes zatite
mira nije angaovaniji na zatiti dravine nego na zatiti svojine.369 Samo
naruavanje mira od strane lica ovlaenog na dravinu bolje bi se sank-
cionisalo njegovim kanjavanjem ili oduzimanjem stvari poiniocu nego
besmislenom obavezom da vrati stvar neovlaenom draocu, recimo,
lopovu,370 dakle, da povraajem u preanje stanje ponovo uspostavlja
jedno protivpravno stanje kakvo je dravina lopova.371
367 Savigny, F. C. von, 1865, p. 63 (da se samo prvi od tri vida smetanja dravine, vi,
clam, precario, tie javnog mira); Heck, P., 1930, pp. 13, 486. i d.; Wieling, H., 1980,
p. 576; Wieling, H. J., 2006, p. 136; Hartung, F., 2001, p. 39; Bund, E., 2007, p. 70;
Mller, T., 2010, p. 231.
368 Heck, P., 1930, p. 13; Hartung, F., 2001, p. 39, prim. 72; Wieling, H. J., 2006, p. 127.
369 Heck, P., 1930, pp. 13, 486.
370 Wieling, H., 1980, pp. 576. i d.; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, p. 277.
371 Hartung, F, 2001, p. 39. i prim. 72 na toj str.
| 29
Ako je zatita linosti i volje draoca cilj, zato bi do linosti i volje

zasmetanog lopova, uzurpatora i drugih neovlaenih dralaca pravni po-
redak drao vie nego do linosti i volje vlasnika i drugih imalaca prava
na dravinu?372 Po emu linost i volja zasmetanog neovlaenog draoca
zavreuje veu zatitu nego linost i volja imaoca prava na dravinu koji je
izvrio smetanje?373 Takoe, zatita e uslediti i ako akt smetanja nije upe-
ren protiv linosti zasmetanog, na primer, desio se van situacije kontakta
sa zasmetanim, a nije svako smetanje dravine napad na linost.374
Ako je zatita svojine cilj, zato onda i lopov i drugi neovlaeni dra-
lac da uiva zatitu ako je zatita svojine cilj, to ne bi smelo biti mogu-
e.375 U varijanti zatite dravine kao u stvari zatite svojine koju dralac
redovno i ima, ostaje nejasno zato e posesornu zatitu uivati i onaj za
koga je smesta vidno da je lopov i da nema nikakvo pravo na stvari.376 U
varijanti teorije svojine kao zatite eventualnog prava, prava u nastajanju,
slabo mesto je to to se dralac titi kada je dokazano nepostojanje ika-
kvog prava na strani draoca ili ak i kad on to priznaje.377
Kako stav da je kontinuitet cilj zatite dravine pomiriti sa time to
pravni poredak nema nikakav motiv da lopovu i drugom neovlaenom
draocu omogui ostvarivanje interesa kontinuiteta?378 Samim interesom
za to da nastavi da traje postojee stanje kako bi se sauvala mogunosti
raspolaganja dobrom, neobjanjivo je i ne da se opravdati postojanje dr-
avinske zatite lopova i uzurpatora, jer njihov interes kontinuiteta nema
legitimitet. Objanjiva je i moe se opravdati jedino dravinska zatita onog
draoca koji bi osnovano mogao da rauna na to, i da se opravdano pouzda
u to da e nesmetano moi i nadalje da raspolae dobrom, to lopov i uzur-
pator ne mogu jer znaju ili bi morali znati da nisu ovlaeni na dravinu.379
Zato bi interes lopova i drugih neovlaenih, koji oigledno moe da bude
samo interes za privremenom, prolaznom raspoloivou dobara, trebalo
da bude vaniji od interesa vlasnika i drugog imaoca prava na dravinu
da im dobro bude raspoloivo trajno a ne samo privremeno.380
372 Sosnitza, O., 2003, p. 39.
373 Pawlowski, H.-M., 1961, p. 15.
374 Hartung, F., 2001, p. 41; Bund, E., 2007, p. 70.
375 Heck, P., 1930, pp. 487. i d. i stariji autori na koje upuuje Sosnitza, O., 2003, p. 38,
prim. 43.
376 Hartung, F., 2001, p. 43.
377 Randa, A., 1865, p. 85.
378 Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 53, prim. 1; Pawlowski, H.-M., 1961, p. 15; Wieling, H., 1980,
pp. 575. i d.; Wieling, H. J., 2006, p. 137; Stark, E. W., 1984, p. 204; Sosnitza, O., 2003, pp.
3940; Joost, D., 2009, p. 19; Mller, T., 2010, pp. 230231; Gursky, K.-H., 2011, p. 85.
379 Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 53, prim. 1; Pawlowski, H.-M., 1961, p. 15; Wieling, H.,
1980, p. 575; Wieling, H. J., 2006, p. 136; Sosnitza, O., 2003, p. 40; Mller, T., 2010, p.
231; Joost, D., 2009, p. 19; Gursky, K.-H., 2011, p. 85.
380 Jhering, R., 1869, p. 44; Wieling, H., 1980, p. 565; Sosnitza, O., 2003, pp. 3940.
30 |
Teorija najvee ekonomske koristi. Ako je ostvarivanje optimalne alokaci-

je resursa i ostvarenje najvee ekonomske koristi razlog posesorne zatite, za-
to se ta zatita prua lopovu i drugom neovlaenom draocu kada se smatra
da e od stvari biti najvee koristi ako je ona kod onoga ko je za nju platio, a
imaoci prava a ne smetaoci su ti koji redovno stiu teretno? Makar vlasnik i
bio pasivan, a ne samo onda kada je protiv svoje volje i interesa onemoguen
da bude aktivan prema stvari, faktika vlast nastala protivpravnim smetanjem
ne moe da ima vei legitimitet nego pravo pripadanja i slobodna odluka vla-
snika ta e sa stvari. Da ekonomska efikasnost bude dovoljan razlog, protiv
toga se buni moralno naelo koje bi moralo imati prevagu.
2. U pogledu atipine situacije smetanja nisu odrive ni kombinacije
teorija. to se tie njihovog meusobnog odnosa, nijedna teorija se ne is-
kljuuje ni sa jednom drugom, tako da su sve sposobne za koegzistenciju i
kumuliranje. Budui da svaka teorija svoj ogranieni kapacitet (svoju neo-
drivost u pogledu atipine situacije smetanja i zatite) unosi i u kombina-
ciju sa bilo kojom drugom ili drugim teorijama, ono to teorije ne mogu
da objasne i opravdaju ponaosob, ne mogu ni udruene.
3. Ovaj, po teorije i njihove kombinacije, nepovoljan nalaz o njihovoj
podesnosti da opravdaju posesornu zatitu neovlaenog draoca, iskazan
je paualno, kao da je posesorna zatita dravine jedna jedinstvena pojava,
i kao da onda rezultat ispita podesnosti teorija atipinoj situaciji vai za
posesornu zatitu dravine uopte. Nalaz nepovoljan po sve teorije i njiho-
ve kombinacije relativizovau nalazom, koji u izloiti u nastavku (pod E),
da rezultat ispitivanja podesnosti istih teorija i istih njihovih kombinacija
moe biti razliit u zavisnosti od toga da li se one proveravaju na modelu
apsolutne posesorne zatite ili na modelu relativne.
E RAZLOG POSTOJANJA ODREENOG MODELA

POSESORNE ZATITE; POSEBNO, RAZLOG DOMAEG
MODELA RELATIVNE POSESORNE ZATITE
1. Primena teorija na posesornu zatitu apstraktno i

na razne modele zatite
Ni dravina ne postoji apstraktno, nego samo kroz svoje modele i vr-
ste. Tako isto ne postoji apstraktno ni posesorna zatita dravine, neka po-
sesorna zatita kao takva (posesorna zatita in abstracto), nego uvek samo
kroz odreenu svoju vrstu, odreeni model zatite. A kljune razlike po-
inju ve kod toga da li je zatita konstruisana kao apsolutna ili je, i kako,
relativizovana (Deo 1, D).381 Zbog toga to se negde dravina posesorno
381 Str. 280. i d.
| 31
titi bez ikakvog obzira na pravo tuenog, a drugde pravo tuenog osuje-
uje posesornu zatitu dravine, ne postoji posesorna zatita dravine kao
takva. Posesorna zatita dravine ne da se definisati klasinom definicijom
(per genus proximum et differentiam specificam) poto dve tako razliite po-
jave kakve su apsolutna posesorna zatita i relativna posesorna zatita, s
jedne strane, zatita neuslovljena nepostojanjem prava tuenika, a s druge,
zatita uslovljena takvim pravom ne poseduju neto to bi figuriralo kao
njihova zajednika specifina razlika prema petitornoj zatiti. (Posesorna
zatita dravine moe se definisati disjunktivnom ili enumerativnom tak-
sativnom definicijom.382) Razlike su meu tim modelima takve da u jed-
nom pravnom poretku nema mesta za oba modela, nego da postoji samo
jedan od njih. Iz analize adekvatnosti teorija odreenom modelu i reimu
posesorne zatite ne mogu se, zato, izvlaiti zakljuci o adekvatnosti teori-
ja posesornoj zatiti uopte. Takva zatita jednostavno ne postoji. A to se
tie adekvatnosti modelima posesorne zatite ponaosob, nijedna teorija ne
odgovara svakom modelu i svakom pozitivnopravnom reimu posesorne
zatite dravine, ali neke teorije odgovaraju nekom modelu.
Teorije koje su nastale na odreenom modelu i reimu posesorne zatite
nema smisla kritikovati prebacujui im zbog toga to ne odgovaraju drugom
modelu i reimu posesorne zatite (koji tvorci teorije nekada nisu ni imali,
ili ak nisu ni mogli imati u vidu), nego bi se samo moglo konstatovati da
je tako. Na primer, teorija da je posesorna zatita dravine zatita svojine,
nastala je u pandektistici na rimskopravnom modelu dravine koji je dr-
avinu izjednaavao sa svojinskom dravinom (corpus + animus domini),
pa nije umesno prigovarati joj da njome ne moe da se objasni posesorna
zatita upotrebne, odnosno dravine prava, nego bi se samo smelo kon-
statovati da je tako. Ili, nije nerazumljivo to su varijanta te teorije da je
posesorna zatita pojednostavljena zatita svojine i varijanta da posesorna
zatita slui obezbeivanju povoljnije uloge zasmetanog draoca u poto-
njoj petitornoj parnici mogle svoj motiv nai u pravnim porecima gde je
diabolica probatio bila cena za petitornu zatitu, a presumpcija svojine za
svojinskog draoca jo nije bila uvedena. Ne bi bilo drugaije ni ako bi
se varijanta teorije svojine kao zatite draoca kao presumiranog vlasnika
kritikovala nezavisno od drutvenog okruenja u kojem je nastala ili ne-
zavisno od vrste stvari na kojoj se dravina titi, poto je u raznim sredi-
nama razliita situacija sa time da li je veina neke vrste stvari, na primer,
stanova i automobila, u rukama vlasnika ili pak zakupaca, imalaca lizinga
i sl. Takoe, varijanta teorije o posesornoj zatiti kao zatiti pretpostavlje-
ne svojine nije neshvatljiva u pravnom poretku gde za svojinskog draoca
vai presumpcija da je vlasnik, kao to se naputanjem takve presumpcije
od strane nekog pravnog poretka menja i pogled na tu teoriju u takvom
382 O tim vrstama definicija, v. Vodineli, V. V., 2012, str. 127. i d.
32 |
poretku. Ili, teorija mira i obezbeenja dravnog monopola prinude bolje

e proi u pravnom reimu apsolutne posesorne zatite nego u reimu bilo
koje relativizovane posesorne zatite. Itd.
Osim toga, razne teorije nisu podjednako ne/odgovarajue, ve u ra-
zliitom stepenu, to u veoj to u manjoj meri odgovaraju ili ne odgovaraju
raznim modelima i raznim reimima (ureenjima) posesorne zatite, kako
e se sada pokazati i pri komparativnoj proveri odrivosti teorija na mode-
lu i reimu posesorne zatite u Srbiji.
2. Ograniena primenjivost teorija na model

i reim posesorne zatite u Srbiji
Nijedna teorija nije nastala na modelu i reimu (ureenju) posesor-
ne zatite dravine koji je u svemu onakav kakav je ovdanji model relati-
vizovane zatite i njegov reim. Kad se teorije podvrgnu proveri njihove
primerenosti ovdanjem383 modelu (a) i reimu (b) posesorne zatite dra-
vine u pogledu devet elemenata tog reima (navedenih u Delu 1, VII),384
nijedna nije potpuno adekvatna ovdanjem modelu posesorne zatite i svim
elementima reima posesorne zatite, a sve se razlikuju po stepenu u kojem
mogu ovde da se primene, tj. po tome kojim i kolikim elementima pravnog
reima odgovaraju. Teorija mira u najmanjoj meri odgovara ovdanjem
modelu i reimu posesorne zatite dravine, dok izmeu ostalih teorija
nema znatnije razlike.
a) Primenjivost teorija na model relativizovane zatite

Posesorna zatita je u Srbiji relativizovana doputanjem prigovora ap-
sorpcije. Nesporno je, mada nigde nije propisano,385 da smetalac moe u
posesornom postupku efikasno da se pozove na pravnosnanu presudu iz
petitorne parnice, donetu u njegovu korist.386
383 Novi propisi bivih jugoslovenskih drava pripadaju i dalje istoj porodici prava to se
tie modela posesorne zatite dravine (posesorna zatita relativizovana prigovorom
apsorpcije).
384 Str. 339344.
385 Ako bismo zakljuivali samo na osnovu propisa, izgledalo bi da je u Srbiji na snazi
model apsolutne posesorne zatite dravine, poto su izriiti kako lan 78. stav 1.
ZOSPO: Sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju,
pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine [...], tako i lan
450. stav 1. ZPP: Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine ograniie se samo
na raspravljanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smeta-
nja. Iskljueno je raspravljanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu [...].
386 Kao i u mnogim drugim porecima, ni kod nas nema izriite odredbe petitorium
absorbet possessorium. Sudovi su ve rano zauzeli stav o doputenosti prigovora ap-
sorpcije. Na primer: [...] posednik [...] ima pravo sudske zatite svoga poseda [...].
| 33
Za razliku od apsolutne, nijedna relativizovana posesorna zatita,387

pa ni ona koja je, kao kod nas, relativizovana samo prigovorom apsorpci-
je (a ne i prigovorom jaeg prava i mogunou petitorne protivtube u
istom postupku),388 ne moe se objasniti teorijom mira.389 Relativizovana
zatita, naime, ne odvraa od samovlasnog postupanja nijednog smetao-
ca koji bi svoje pravo mogao ostvariti u paralelno voenom petitornom
postupku, budui da takvi smetaoci uprkos tome to naruavaju mir i
dravni monopol prinude mogu rezultat svoje izloenosti posesornoj
tubi osujetiti pozivanjem na ishod paralelne petitorne parnice, to ih pre
podstie da sami, smetanjem dravine dou do oduzete im stvari nego
da se radi toga obraaju sudu. Nepotovanje linosti i volje draoca koji e
podlei u paralelno voenom petitornom postupku, zbog ega e onda
izgubiti i posesornu parnicu mada je njegova dravina zasmetana, nadi-
lazi upotrebljivost teorije da posesorna zatita slui zatiti linosti i volje
zasmetanog draoca. Mogunost da vlasnik u posesornoj parnici efikasno
suprotstavi prigovor apsorpcije zasmetanom draocu, u skladu je sa teo-
rijom svojine, po kojoj posesorna zatita slui vlasniku da na laki nain
On to pravo nema jedino u sluaju ako se po tubi odnosno protivtubi suprotne

strane sudom utvrdi da suprotna stranka ima pravo svojine ili da inae na njenoj
strani postoje okolnosti na osnovu kojih se pravno pretpostavlja da ima pravo svo-
jine. To znai da je u pravu jaa nasuprot tuioca, Savezni vrhovni sud, Gz 112/55
od 9.12.1955. Ne moe se sa uspehom voditi spor za smetanje poseda ako je ve
u suprotnom smislu okonana redovna petitorna parnica, Okruni sud u Kraljevu,
G. 1281/90. Sud moe izrei privremenu meru u parnici zbog smetanja dravine
[...] sve dok petitorna parnica nije pravnosnano okonana. [...] Poto je pozitivnim
propisima predvien poseban parnini postupak za zatitu dravine to sud mora
da potuje ova pravila (procesnopravna i materijalnopravna) sadrana u Zakonu o
osnovama svojinskopravnih odnosa dokle god presuda u petitornoj parnici ne po-
stane pravnosnana. Tek kada presuda u petitornoj parnici postane pravnosnana
tada se moe govoriti da petitorna parnica apsorbuje posesornu parnicu, jer svakako
da je petitorna zatita jaa od posesorne zatite, Okruni sud u Novom Sadu, G.
4210/2005 od 15.9.2005. U pravnoj knjievnosti nema suprotnog stava.
387 O apsolutnoj zatiti, non cumul principu, i o vidovima relativizovanja posesorne za-
tite, v. Deo 1, str. 280. i d., 284. i d.
388 Radna verzija Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima Ministarstva pravde Re-
publike Srbije predvidela je u lanu 77. stav 2. taka 4. i stavu 3. prigovor jaeg prava
(exceptio domini) i petitornu protivtubu (tekst radne verzije Zakonika, http://arhiva.
mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/zakonik-o-svojini-i-drugim-stvarnim-pravima-radni-
tekst.html, 14.06.2012).
389 Kralik, W., 1964, Bd. II, 1. Teil, II. Diskussionsbeitrge, p. 111. skree panju na to da
reenja pravnih pitanja posesorne zatite zavise u krajnjoj liniji od shvatanja o cilju i
sutini dravine. Ako u zatiti dravine ne vidim nita drugo do sankciju nedopute-
ne samovlasti ili nedoputenog obrtanja tereta dokaza, tada zabrana prigovora jaeg
prava nema nieg odbijajueg u sebi. Ako, meutim, u prvi plan stavim funkciju dr-
avine kao bedema svojine [...], tada je ta zabrana jedna izrazita neloginost.
34 |
ostvari pravo, dok je u sluaju osnovanog prigovora apsorpcije posesorni

tuilac neko ko nije vlasnik. Teorija kontinuiteta takoe nema tekoa sa
relativizovanou posesorne zatite prigovorom apsorpcije (ili na druge
naine), poto je po njoj interes kontinuiteta draoca koji nema pravo sla-
biji od interesa kontinuiteta smetaoca koji ima pravo, o emu se upravo
vodi rauna doputanjem prigovora apsorpcije. Teorija najvee ekonomske
koristi takoe je u stanju da objasni zato e i vlasnik koji je prethodno bio
pasivan kao dralac, a koji je potom aktivan kao smetalac, biti u stanju da
zahvaljujui prigovoru apsorpcije ostavi bez zatite draoca koji je koristio
stvar u vreme pasivnosti vlasnika: uprkos tome to je prethodno ostvariva-
na najvea ekonomska korist pri pasivnosti vlasnika, sada kada je vlasnik
aktivan, oekivanje je da e ostvariti najveu ekonomsku korist vrenjem
ranije zanemarene dravine.
b) Primenjivost teorija na reim zatite

1. Posesorna zatita dravine je u Srbiji sudska i ostvaruje se u poseb-
nom parninom postupku (l. 77. i d. ZOSPO, l. 448. i d. ZPP).390 To stvara
tekou samo teoriji mira. Ako bi odluujui razlog posesorne zatite tre-
balo da bude mir kao javna vrednost (javni red i mir), a ne privatni interes
zasmetanog draoca, tada bi za ostvarenje generalno preventivnog uinka
javnopravni put bio primereniji (to je negde i reenje), tako da se upravna
nadlenost i kazneni postupci pre mogu oekivati nego parnini postupak.
2. Dravina se moe zatititi u posesornom postupku, a i u petitornoj
parnici sud moe da odredi privremene mere ako se uini verovatnim da
je smetanjem dravine povreeno pravo (l. 296. i d. Zakona o izvrenju i
obezbeenju, lan 451. ZPP, lan 81. ZOSPO). Razlog nijedne teorije nije
prepreka tome da paralelno postoje ovdanji reim zatite putem privre-
mene mere u petitornoj parnici i ovdanji reim posesorne zatite, ali se
razlogom nijedne teorije ne moe objasniti zato oba ta mehanizma provi-
zorne i hitne zatite dravine postoje paralelno. Odgovor na to da li e oba
postojati ne potie od razloga teorija, nego se daje sa stanovita celishod-
nosti (da li je u tom sluaju zatita efikasnija i sl., ta se dobija a ta gubi
takvim reenjem).
3. Zasmetanom draocu je pored prava na sudsku posesornu zatitu
priznato i pravo na posesornu samopomo (lan 76. i lan 78. stav 2. ZOS-
PO). Teorija mira nije u stanju da svojim razlogom objasni ni opravda sa-
mopomo; razlog posesorne zatite po njoj je ouvanje mira i dravnog mo-
390 Potvreno i u praksi sudova, na primer: Sporove radi smetanja dravine reava
osnovni sud i kad se o istoj pravnoj stvari vodi upravni postupak, Vii sud u aku,
G 851/11 od 9.11.2011.
| 35
nopola prinude, a samopomo, kao akt sile, nije nita drugo do novi atak na
mir i dravni monopol prinude; samopomo, tavie, moe biti ne kraj nasi-
lja nego poetak niza akata nasilja ako smetalac uzvrati na akt samopomo-
i, a dralac uzvrati smetaocu itd. Smetajui dravinu smetalac ne uvaava
linost i volju draoca, a akt samopomoi jeste sredstvo reafirmisanja lino-
sti i volje zasmetanog draoca, tako da se samopomo moe razumeti kao
skladna cilju posesorne zatite, kako to i iskazuje teorija linosti. Poto u na-
em pravu ne postoji problem diabolica probatio, kakav je optereivao ranije
poretke, to ni sudska posesorna zatita ne predstavlja sredstvo bez kojeg bi
pravo zasmetanog vlasnika ostalo nefunkcionalno u petitornom postupku,
od ega je teorija svojine htela da izbavi vlasnika; poto, dakle, takav cilj nije
aktuelan, ni samopomo ne moe da se shvati kao instrument za njegovo
ostvarivanje. Ostvarenje draoevog interesa kontinuirane mogunosti raspo-
laganja dobrima moe podjednako biti cilj i sudske zatite i samopomoi.
Isto vai za postizanje najvee ekonomske koristi. Meutim, mada se teorija
linosti, teorija svojine i teorija najvee ekonomske koristi tiu razloga koji
bi mogli biti ono emu bi samopomo mogla da slui, odatle ipak ne proi-
stie zakljuak da se ti ciljevi ne bi mogli ostvariti i samo sudskom posesor-
nom zatitom (ili sudskom posesornom zatitom i zatitom putem privre-
mene mere), bez priznavanja prava na samopomo zasmetanom draocu.
Hoe li postojati obe, o tome ne odluuje cilj kome su u stanju da slue, ve
ocena celishodnosti poto obe mogu brzo i provizorno da uspostave onakvo
dravinsko stanje kakvo bi ono bilo da nije bilo smetanja.
Da je samopomo nuna (lan 76. ZOSPO), taj uslov za doputenost
samopomoi shvaen je u sudskoj praksi i pravnoj knjievnosti kao nedo-
stinost sudske zatite na vreme.391 Samopomo nije uopte u skladu sa
teorijom mira, ali ovako shvaen uslov nunosti slui ogranienju samo-
pomoi i poveanju mere ostvarenja dravnog monopola prinude. Supsi-
dijarnost samopomoi nita ne menja u pogledu odnosa ostalih teorija i
samopomoi.
4. I za posesornu tubu i za samopomo vae dva ista roka: jedan
objektivan i jedan subjektivan, oba prekluzivna, i oba iste duine (lan 77.
ZOSPO).392 Razlog nijedne teorije ne opredeljuje ni prirodu, ni duinu
391 Izraz nuna samopomo moe, meutim, imati ire znaenje: da li je samopomo
uopte potrebna, a ne samo da li bi i sudskim putem zatita mogla biti blagovremeno
ostvarena. Izraz nuna samopomo ne mora uopte da znai njenu supsidijarnost
u odnosu na blagovremenu sudsku zatitu, ve ire, to da li je samopomo uopte
potrebna u konkretnom sluaju, tj. da se na drugi nain ne moe spreiti oduzimanje
ili uznemiravanje dravine, ili da smetalac i bez radnje samopomoi ne bi obustavio
dalje vrenje ili ponavljanje radnje, odnosno uklonio stvoreno stanje smetanja.
392 Trideset dana od saznanja, a godinu od smetanja. U odnosu na te rokove, rokovi u
uporednom pravu, vidi Deo 1, VI.D, str. 335. i d.; Lurger, B., Faber, W. (ur.), 2011,
Principles of European Law Study Group on a European Civil Code, Acqusition
36 |
roka, a ni to da li reenje za rok za samopomo mora da bude isto ili razli-

ito kao za rok za tubu. To je stvar ocene celishodnosti.
5. Dravina se titi bez obzira na vrstu (dravina stvari, kako svojin-
ska, tako i upotrebna,393 dravina prava stvarne slubenosti; neposredna i
posredna dravina; sudravina) (l. 75. i 80. ZOSPO) i bez obzira na objekt
(pokretna ili nepokretna stvar), a od svojstava dravine jedino manljivost
dravine predstavlja relativnu prepreku zatiti u vidu prigovora manljivosti
(lan 78. stav 2. ZOSPO).
To to sudska praksa ne pravi razliku u pogledu zatienosti, svejedno
da li posredni dralac smeta neposrednog ili neposredni posrednog,394 nala-
zi podrku u svim teorijama, ali ni u jednoj to to u nizu odluka sudovi
tite sudraoca samo ako mu je drugi sudralac oduzeo dravinu395 (to
and Loss of Ownership of Goods (PEL Acq. Own.), Munich, pp. 1297. i d., 1339. i
d., redovno su krai za samopomo (ne samo kada su nenumeriki, tj. in continenti,
bez odlaganja, smesta, za progona, dok smetanje traje, neposredno po smetanju, na
primer, u Nemakoj, vajcarskoj, Grkoj, Poljskoj, Kipru, nego i kada su numeriki,
recimo, 30 minuta od smetanja po tumaenju u Estoniji). Ali su rokovi za tubu re-
dovno dui (ne samo kada su numeriki izraeni kao dui, primerice, tri godine u
Gruziji, Moldaviji, Mongoliji). Jer, i kada je rok, kako je u uporednom pravu najee,
numeriki ak iste duine kao kod nas (godinu dana, primera radi, u Francuskoj,
Nemakoj, Grkoj, Maarskoj, Poljskoj, paniji), pa ak i kad je numeriki krai (kao,
na primer, est meseci u Bugarskoj, 60 dana na Malti i u Litvaniji), zasmetani dralac
moe da ima u uporednom pravu u konkretnom sluaju vremenski izdaniju mogu-
nost zatite nego kod nas ako je taj jednogodinji ili neki krai rok tamo jedini, a ne
postoji, kao kod nas, jo i subjektivni rok (budui da istek subjektivnog kraeg roka
ima isto dejstvo kao da je ve istekao objektivni dui). Obrnuto, kad je u uporednom
pravu jedini krai rok subjektivan (kao nenumeriki smesta, po saznanju za smeta-
nje u vajcarskoj ili kao rok od 30 dana, od saznanja za smetanje u Austriji), vreme
raspoloivo zasmetanom draocu moe biti i due nego kod nas (to zavisi od asa
saznanja za smetanje i smetaoca u konkretnom sluaju).
393 Posle II svetskog rata u prvi mah bilo je sporno u praksi da li dralac prava/upotrebni
dralac (poslugoprimac, depozitar, komisionar i dr.) uiva posesornu zatitu, a naroito
prema draocu/svojinskom draocu, v. Gams, A., 1949, Stvarno pravo, Beograd, str. 5051.
394 Primerice, zakljuak br. 2/85 Savetovanja graanskih i graansko-privrednih odelje-
nja Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog
suda od 16.5.1985; Okruni sud u Novom Sadu, G 1138/2006 od 9.3.2006; Privredni
apelacioni sud, P. 13112/201 od 3.11.2010; v. i Subi, M., Pravo na drvinu nepo-
kretnosti kroz sudsku praksu, u: Subi, M., 2005, Zakon i sudska primena zakona
(Zbornik radova), Beograd, str. 106. i d. U lit. ima i stavova da se posredni dralac po-
sesorno titi samo u odnosu na tree, v. Stojanovi, D. D., 1998, str. 35. Radna verzija
Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima (nav. u prim. 388) predvia posesornu
zatitu oba draoca i u meusobnom odnosu, lan 68. stav 1.
395 Tako, na primer, Vii sud u Niu, G. 2696/2010 od 14.9.2010, a u lit. Stojanovi, D.
D., 1980, str. 170, 175; Stojanovi, D. D., 1998, str. 28, 35; Lazarevi, D., 2002, Dravi-
na (pojam, oblici i zatita), Beograd, str. 183. Up. i Kovaevi Kutrimovi, R., Lazi,
M., 2006, str. 7576.
| 37
inae ne proistie iz zakonskog teksta jer rei zakona da jedan sudralac

onemoguava drugoga u dotadanjem nainu vrenja fizike vlasti na
stvari podjednako obuhvataju i uznemiravanje dravine, poto se dota-
danji nain vrenja dravine moe onemoguiti i bez potpunog liavanja
sudraoca faktike vlasti). Ostvarivanje mira i dravnog monopola prinu-
de, potovanje linosti draoca, pojednostavljeno tienje svojine, interesa
kontinuiteta i najvee ekonomske koristi, sve to je potrebno bez razlike da
li se radi o oduzimanju ili uznemiravanju sudravine.
Teorija mira je nespojiva sa doputenou prigovora manljivosti, tj. sa
uskraivanjem sudske i vansudske posesorne zatite manljivom draocu
kojeg smeta onaj u odnosu na koga je dralac manljiv, poto je akt pre-
duzet prema manljivom draocu takoe samovlasni akt sile, prinude itd.
Samopomo zasmetanog izvrena spram smetaoca i sama je, naime, akt
protiv mirnog reavanja sporova, i nema naina da u modelu relativizova-
ne zatite dravine bude shvaena kao sredstvo koje slui uvanju mira i
dravnog monopola prinude (kako je ve objanjeno u pogledu prava na
samopomo, pod 3). Ako se, kako to uzima teorija linosti, linost i volja
draoeva smatraju ciljem posesorne zatite, prigovor manljivosti je sred-
stvo za reafirmaciju linosti i volje dralaca povreenih aktom smetanja
dravine. Doputenost prigovora manljivosti ne moe se objasniti samim
razlogom teorije svojine, ni u jednoj njenoj varijanti, poto i ponaanje dr-
aoca pre nego to je izloen aktu smetanja i ponaanje smetaoca pri aktu
smetanja podjednako mogu odgovarati svojinskim ovlaenjima. Ako po-
sesorna zatita postoji da bi dralac ostvario svoj interes kontinuiteta ili
da bi se ostvarila najvea ekonomska korist, tada ni razlozi teorije interesa
kontinuiteta i teorije najvee ekonomske koristi ne mogu biti klju za dopu-
tenost prigovora manljivosti.
6. Sudsku posesornu zatitu uiva samo dralac, dok su na samopo-
mo ovlaeni i dralac i pritealac, a u njihovom meusobnom odnosu za-
tien je samo dralac od priteaoca.396 Neki su drugi razlozi (i to iz sfere
ocene celishodnosti) a ne razlozi teorija (dakle, ne ouvanje mira, zatita
linosti, pojednostavljena zatita svojine, ostvarenje interesa kontinuiteta,
postizanje najvee ekonomske koristi) to je sudska zatita dostupna samo
draocu. Jer, da o tome odluuju samo pojave koje teorije smatraju onim
396 U lit. je ire prihvaeno da i pritealac moe vriti samopomo, dok se retko sree su-
protan stav, na primer, kod Lazarevi, D., 2002, str. 183, a poznat mi je jedan sluaj da
je sud tvrdio da pravo na samopomo ima samo dralac ... (lan 76 ZOSPO), Savezni
sud, Gzs. 33/94 od 9.2.1995. Naizgled to tvrdi i Stojanovi, D. D., 1980, str. 170; Sto-
janovi, D. D., 1998, str. 28, ali u stvari priznaje priteaocu to ovlaenje u vidu prava
da vri draoevo pravo na samopomo. Radna verzija Zakonika o svojini i drugim
stvarnim pravima (nav. u prim. 388) ureuje pravo priteaoca na samopomo, lan
64. stav 2. i odreuje da se pritealac ne titi u odnosu sa draocem, lan 66. stav 2.
38 |
to bi trebalo da se postigne posesornom zatitom, sudska zatita od odu-

zimanja ili uznemiravanja bi sledovala i priteaocu (poto i on ima fakti-
ku vlast i pravo iskljuiti tree od uticaja na nju, i izloen je naruavanju
mira, i nepotovanju njegove linosti, i poto i pritealac moe biti vlasnik,
i poto ima interes kontinuiteta, i vrenjem faktike vlasti moe da ostva-
ruje najveu ekonomsku korist).
7. Smetanje dravine je opisano samo nazivima osnovnih oblika
oduzimanje i uznemiravanje dravine (lan 75. ZOSPO), koji onda mogu
biti tumaeni i u smislu modernog pojma smetanja dravine kao nedopu-
tenog samovlasnog postupanja, tj. kao bilo koja radnja bez ili protiv volje
draoca i protivpravna.397 Sudovi su imali prilike da zatitu pruaju i u
sluajevima koji izlaze iz okvira tradicionalnog smetanja putem sile, potaj-
no ili zloupotrebom poverenja.398 iri pojam smetanja je u skladu sa svim
397 Protivpravnost je u sudskoj praksi uslov postojanja smetanja dravine, vidi, recimo,
Vrhovni sud Srbije, Gzz 200/77 od 28.2.1978; Vrhovni sud Srbije, Gzz. 134/82; Vr-
hovni sud Srbije, Gzz 151/2002 od 20.11.2003; Okruni sud u Valjevu, G. 748/2004
od 3.6.2004; Okruni sud u Valjevu, G. 554/2006 od 14.6.2006; Vii sud u Uicu, G.
398/2010 od 23.3.2010; Vii sud u Uicu, G 1732/10 od 21.12.2010; Privredni apela-
cioni sud, P. 10915/2010 od 12.5.2011; Vii sud u Panevu, G. 606/12 od 7.9.2012;
Vii sud u Poarevcu, 1 G 422/13 od 22.1.2013; Vii sud u Poarevcu, 1 G 910/13
od 13.11.2013; Vii sud u aku, G. 398/2013 od 29.5.2013.
398 O uem i irem pojmu smetanja v. Deo 1, V.B, str. 318. i d. Za smetanje poseda nije
dovoljna samo nasilna fizika radnja nekog lica ve je bitna injenica ometanja u kori-
enju neijeg poseda bez obzira na nain kako se to smetanje vri, Vrhovni sud Srbije
Gzz 426/73. Smetanje dravine predstavlja svaki akt kojim se onemoguava ili ometa
normalno vrenje faktike vlasti na stvari koja sainjava dravinu, Vrhovni sud Srbije,
Gzz. 264/75. Tako se, primera radi, i verbalna zabrana smatra smetanjem dravine
ako sadri ozbiljnu pretnju koja je dovela do prestanka dravine, v., recimo, Okruni
sud u Poarevcu, G. 1207/2002 od 27.12.2002; Okruni sud u Valjevu, G. 958/2006
od 31.7.2006; Okruni sud u aku, G 1295/08 od 23.7.2008; Okruni sud u Novom
Pazaru, G. 1583/08 od 11.12.2008; Vii sud u Subotici, G. 80/2012 od 28.2.2012. Ili,
kao smetanje dravine zakupca poslovnog objekta kvalifikovano je podnoenje zahte-
va zakupodavca za iskljuenje elektrine energije u objektu, na osnovu kojeg je nadle-
na sluba objekt iskljuila sa napajanja elektrinom energijom, Vii sud u Poarevcu,
G 463/2013 od 6.6.2013. (Zanimljivo je da je pri gotovo istom injeninom stanju,
s tom razlikom to je telefonski pretplatniki broj u zajedniki korienom poslov-
nom prostoru ukinut na zahtev jednog od sudralaca na ije ime se vodio, sud zauzeo
stav da nema smetanja jer da niko ne moe imati dravinu telefonskog broja odnosno
prikljuka, jer da telefonski prikljuak sa brojem nije stvar, a nije ni pravo stvarne
slubenosti, Okruni sud u Uicu, G. 633/2008 od 17.3.2008). Ui pojam smetanja
se sree uglavnom kod starijih autora. Primerice: [...] da je izvesnome licu, koje je
imalo dravinu, ova i protivu njegove volje vi, clam ili praecario oduzeta; dakle oduze-
ta jednim formalno neopravdanim postupkom (Peri, . M., 1922, str. 9). Ako neko
nekome nedozvoljenim nainom (silom, kraom, zaposednuem) oduzme neku stvar
koju ovaj dri u svojem posedu [...] (Pikuli, Z., er, I., 1924, Osnovi privatnoga
prava u Vojvodini, Beograd, str. 28). Pri dravinskoj tubi za povraaj stvarni tueni
| 39
teorijama o razlogu posesorne zatite, dok ako bi vaio ui pojam smeta-

nja, ostalo bi nejasno zato da se razlozi teorija (mir, potovanje linosti i
dr.) ne ostvaruju u sluajevima koji ostaju van ueg pojma smetanja.
Ne stie se jasna slika da li kod nas vlada stav da je smetanje posredi
samo ako je smetalac svestan smetanja, i ako namerno smeta, a ne i ako
smetanje izvri u zabludi.399 Teorija mira bi to nalagala, jer zabrana smeta-
nja, koja je norma za smetaoca i koja postavlja pravilo ponaanja, moe da
ima za adresata samo nekoga ko bar moe da zna da postupa nedoputeno
i smeta dravinu. Meutim, obaveza da se prestane sa radnjom smetanja,
ukloni stanje smetanja ili preda stvar zasmetanom draocu postoji neza-
visno od smetaoevog subjektivnog elementa (nezavisno od stanja njego-
ve svesti i mogueg stanja svesti), tako da pojam smetanja i smetaoca valja
definisati objektivno (poto on slui da se odredi kada postoji zatita kao
pravna posledica), a sa time teorija mira nije u skladu. Ako posesornom
zatitom treba da se postigne da zasmetani dralac ne bude izloen onome
to nije spojivo s potovanjem njegove linosti i to nije izraz njegove volje
u pogledu stvari, onda je jedino objektivni pojam smetanja (i smetaoca) u
skladu sa teorijom linosti budui da se subjektivni pojam smetanja fokusira
na smetaoca, pa bi zasmetani dralac ostao bez zatite kad god smetalac nije
mogao da zna da postupa nedoputeno i smeta dravinu. Isti stav (pojam
smetanja dravine bez subjektivnog elementa) proizlazi i iz teorije svojine,
teorije interesa kontinuiteta i teorije najvee ekonomske koristi poto sve one
polaze sa pozicije zasmetanog i onoga to je u njegovom interesu.
8. Bez ikakve posebne odredbe o tome, domai sudovi i pravna knji-
evnost smestili su u krug pasivno legitimisanih ne samo smetaoca nego
i njegovog nalogodavca, njegovog nesavesnog singularnog sukcesora (lice
koje je pribavilo dravinu od smetaoca),400 a i smetaoevog univerzalnog
je lice koje je na manljiv nain (silom, prevarom ili lukavstvom, zloupotrebom povere-
nja) steklo dravinu stvari [...] (Gams, A., 1959, str. 201).
399 Vidi nejedinstvene stavove, na primer, Vrhovni sud Srbije, Gzz. 319/73; Okruni sud
u Kragujevcu, G 1289/78 od 23.10.1978; Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G
433/78 od 17.10.1979; Okruni sud u Niu, G. 1167/82; Okruni sud u Uicu, G.
1109/2005 od 27.1.2006; Okruni sud u aku, G. 1093/2007 od 27.6.2007; Jesen-
sky, A. F., Proti, P. J., 1922, Privatno pravo u Vojvodini, Sombor, str. 85; Legradi,
R., 1957, str. 143; Gams, A., 1959, str. 201; Vukevi, V. P., 1974, str. 123; Kovaevi
Kutrimovi, R., Lazi, M., 2006, str. 70.
400 Samim tim to je tuenik uneo svoje stvari u kuu i nastanio se u toj kui, a znao je
da je kua do tada bila u posedu tuioca, te da je znao da vlasnik nasilno otvara vrata
kue i iznosi tuioeve stvari iz kue da bi tueniku omoguio posed kue, dovoljan
je osnov i razlog za zakljuak suda da je tuenik tim radnjama izvrio smetanje pose-
da tuioca na ovoj kui, Vrhovni sud Srbije, Gzz. 426/73. Na posedovnu zatitu ima
pravo dralac ne samo protiv uinioca smetanja nego i protiv svih njegovih singular-
nih sukcesora koji su pribavili posed stvari znajui da je prethodnik pribavio na nei-
40 |
sukcesora, uz kolebanja u pogledu ne/potrebnosti njegove nesavesnosti.401

Nije mi poznato da se pasivno legitimisanim smatra i koji drugi aktuelni
dralac stvari oduzete svojevremeno smetanjem dravine (na primer, lopov
koji je smetaoca ili smetaoevog singularnog sukcesora liio dravine, a ne
draoca).402 ivotnom iskustvu odgovara da spor u pogledu dravine moe
nastati izmeu draoca ili njegovog sledbenika, s jedne strane, i bilo kojeg
od navedenih lica, s druge, kao i postavljanje zahteva prvih prema drugi-
ma. Ako bi posesorna zatita sluila miru, tj. predupreenju samovlaa i
ostvarenju dravnog monopola prinude, krug pasivno legitimisanih morao
bi ostati ogranien samo na nesavesna lica, tj. na one koji znaju ili bi morali
znati za smetanje, a ne bi odluivalo jesu li posredi singularni ili univerzal-
ni sukcesori ili trei koji aktuelno dre smetanjem oduzetu stvar. Meutim,
budui da posesorna zatita postoji da bi se za zasmetanog draoca uini-
lo ono to treba (stvorilo dravinsko stanje kakvo bi bilo da smetanja nije
bilo), a ne da bi se kanjavalo smetaoca, to se krug pasivno legitimisanih
formira prema objektivnom a ne subjektivnom pojmu smetanja i smetaoca
(objanjeno pod 7). Isto reenje bi iz istog razloga proisticalo iz teorije li-
nosti, teorije interesa kontinuiteta i teorije najvee ekonomske koristi.
F NESPECIFINOST RAZLOGA
POSESORNE ZATITE DRAVINE
Sa stanovita pravnog poretka Srbije, tj. ovdanjeg modela relativi-

zovane posesorne zatite, nita od onoga to bi po teorijama bilo razlog
posesorne zatite dravine nije specifino za posesornu zatitu dravine.
stinit, odnosno nezakonit nain, tj. ako je sledbenik znao za manljivost ili nezakoni-
tost dravine, Vii sud u Subotici, G. 1010/81. Prvotueni je naloio drugotuenom
da poore sporni deo predmetne nepokretnosti to je ovaj i uinio, te su na taj nain
obojica tuena izvrila smetanje dravine u odnosu na tuioca. Kod ovakvog stanja
stvari pasivno legitimisano lice smatra se i neposredni uinilac smetanja dravine kao
i nalogodavac, Okruni sud u Poarevcu, G. 1102/2001 od 10.12.2001. U konkret-
nom sluaju tuenik je poverio svoj automobil drugom licu koje je vozilo parkiralo
na parceli tuilje umesto na susednoj parceli koju koristi tuenik. Na taj nain sporna
samovoljna radnja je nesumnjivo izvrena za raun tuenog pa su i tuenik i pome-
nuti svedok smetali tuilju u poslednjoj mirnoj dravini i to svedok [...] neposredno
a tuenik posredno. Iz izvedenih dokaza proizlazi da je preduzeta radnja svedoka
izvrena uz saglasnost tuenika pa nije od bitnog znaaja injenica to tuenik nije
lino upravljao vozilom i nije lino i neposredno izvrio spornu radnju parkiranja,
Okruni sud u Uicu, G 1328/09 od 26.6.2009.
401 Retko se, kao na primer kod Lazarevi, D., 2002, str. 179, nesavesnost univerzalnog
sledbenika smetaoevog postavlja kao uslov za njegovu pasivnu legitimaciju (da je
znao ili mogao znati).
402 O iroj pasivnoj legitimaciji, proirenoj i na svakog treeg aktuelnog draoca jednom
oduzete stvari, v. Deo 1, IV.B.c, str. 314315.
| 41
Ostvarenju svake od tih vrednosti (mira, potovanja linosti itd.) slue i

neke druge pravne ustanove, a meu ostalima i petitorna zatita dravi-
ne, pa i zatita privremenom merom.403 I petitorna zatita ostvaruje sve
to to teorije pripisuju posesornoj: odvraa od samovlasnog postupanja,
nalae potovanje linosti i volje, prua zatitu svojini, omoguuje ostvare-
nje interesa kontinuiteta i najvee ekonomske koristi. (S tim to ovlaeni
dralac petitornom zatitom to moe da postigne po pravilu sporije, a po-
sesornom bre, i to zasmetani ovlaen na dravinu a neobavezan da trpi
smetanje to moe da postigne sa konanim efektom ve u posesornoj par-
nici.) Oni koji specifinost razloga za posesornu zatitu smatraju uslovom
za odrivost teorije, suoavaju se tako sa time da prigovor nespecifinosti
koji upuuju drugim teorijama404 vai i za njih.405
G RELATIVNA VREDNOST SVAKE KOMBINACIJE TEORIJA

Teorije ni u kombinaciji nisu podesne da opravdaju posesornu zatitu
draoca neovlaenog da to bude i posesornu zatitu dravine od smetanja
van situacije sukoba. Ni kada se u kombinaciji primene na model i reim
posesorne zatite u Srbiji, svi elementi ovdanjeg modela i reima pose-
sorne zatite ne nalaze objanjenje ni u jednoj kombinaciji teorija, koje
god od njih da se poveu, poto reenja pojedinih elemenata (paralelno
postojanje posesorne zatite i zatite privremenom merom, rok, iri pojam
smetanja) ne zavise od toga ta je razlog posesorne zatite dravine. Koje
god teorije da se kombinuju, nijedna kombinacija razloga nije specifina
za posesornu zatitu dravine budui da nijedna teorija ni ponaosob kao
razlog postojanja posesorne zatite ne odreuje neto to bi bilo razlog
samo te zatite.
403 Tako Stark, E. W., 1984, p. 205. kae da je razlog posesorne zatite dravine zatita
od sile i privatne pravde, u pogledu ega je posesorna zatita umnogome odmenjena
drugim pravnim institutima ili bar upotpunjena njima, ukazujui na zatitu putem
privremene mere (pp. 229, 231).
404 Na primer, Heck, P., 1930, p. 488; Hartung, F., 2001, p. 41, pristalice teorije konti-
nuiteta, upuuju kritiku teoriji mira i teoriji linosti zbog toga to mir i linost nisu
interesi koji se tite samo posesornom zatitom, a Sosnitza, O., 2003, p. 39, pristalica
teorije mira, kritikuje teoriju linosti tvrdnjom da bi na odreeni nain i sva imovin-
ska prava mogla da se shvate kao izraz opteg prava linosti ili opte slobode delanja,
ime se ne razjanjava specifian sadraj posesorne zatite.
405 Recimo, iako Heck, P., 1930, p. 488. i Hartung, F., 2001, p. 41. kritikuju teoriju mira
i teoriju linosti zbog nespecifinosti njihovih razloga za posesornu zatitu, sami na-
vode niz drugih pravnih pravila, meu kojima i o dravini, za koja kau da su, kao i
posesorna zatita, izraz iste ideje zatite kontinuiteta, Heck, P., 1930, p. 14, i Hartung,
F., 2001, pp. 46. i d., 50. i d. (Sosnitza, O., 2003, p. 47. naglaava da to to zakon u
drugom kontekstu titi draoev interes kontinuiteta, ne kazuje jo nita o razlogu
posesorne zatite dravine.)
42 |
H SAMO IMANENTNA KRITIKA ILI

I TRANSCENDIRAJUA KRITIKA?
a) Ostali aspekti imanentne kritike pojedinih teorija

Teorije su u dosadanjoj analizi bile podvrgnute imanentnoj kritici u
tri pravca: da li onaj razlog koji teorije navode vai za sve ili tek za neke si-
tuacije smetanja dravine, da li vai za sve ili tek za neki model zatite, i da
li je specifian za posesornu zatitu. Ali se, kako u sada pokazati, mogua
imanentna kritika teorija ne iscrpljuje proveravanjem razloga zatite samo
pomou navedena tri merila. Pojedine teorije podleu odreenoj imanen-
tnoj kritici u pogledu korienih razloga zatite i nezavisno od toga da li
razlog vai samo za zatitu ovlaenog draoca ili i za zatitu neovlaenog
draoca, samo za zatitu draoca smetanog nasilno i sl. ili i za smetanog
van situacije sukoba, da li vai za svaki model zatite, ili samo za apsolutni
ili samo za relativizovani, da li je razlog specifian za posesornu zatitu ili
nije. Re je, utoliko, o nedostatku koji optereuje razlog zatite uvek, jer
proistie iz njega samog (imanentni nedostatak u uem smislu kao merilo).
Teorija mira. Potrebom zatite mira i ostvarenja dravnog monopola
prinude ne moe se opravdati posesorno tienje onih lica koja su, preten-
dujui da ostvaruju odreeno pravo, ima li ga doista ili ne, povredila tuu
dravinu upravo naruavajui mir i dravni monopol prinude.406 Ako je
mir cilj posesorne zatite, teorija mira nije u stanju da ostvarenjem mira i
zabranom upotrebe sile objasni zato se draocu prua zatita od upotre-
be sile, a ne titi se od draoeve upotrebe sile, kojom se takoe narua-
va mir.407 Kada je dralac ovlaen da se sam titi (samopomo), izmeu
ostalog i silom i prinudom, upravo se time naruava mir i omoguava na-
silje, dakle, ba ono od ega bi po teoriji mira trebalo da odvrati posesor-
na zatita.408 Ako bi cilj bio da se zatiti javni mir, to bi se pre postizalo
policijskim i kaznenim pravom, i moralo bi se predvideti postupanje po
slubenoj dunosti, a izlino bi bilo da se povrh toga predvide posesorne
tube.409 Za zatitu javnog mira posesorna zatita je nepodesno sredstvo,
budui da bi naruavanje mira ostalo bez sankcije i odvraajueg efekta
kad god bi, iz bilo kojeg razloga (straha, nezainteresovanosti i dr.) zasme-
tani dralac bio nezainteresovan da tui.410
406 Heck, P., 1930, p. 13; Hartung, F., 2001, p. 39. prim. 72; Wieling, H. J., 2006, p. 127.
407 Hartung, F., 2001, p. 38.
408 Heck, P., 1930, pp. 13, 486; Wieling, H., 1980, p. 576; Wieling H. J., p. 136; Portmann,
R., 1997, p. 4. prim. 15; Hartung, F., 2001, p. 38; Bund, E., 2007, p. 70.
409 orevi, A., 1903, str. 120121; Hartung, F., 2001, p. 39. i prim. 72 na toj str.; Gur-
sky, K.-H., 2011, p. 84.
410 Hartung, F., 2001, p. 39. i prim. 72 na toj str.; Wieling, H. J., 2006, pp. 136137.
| 43
Teorija linosti. Ako se dravina titi da bi se zatitila linost draoca,

tada bi pravo na posesornu zatitu dravine moralo poneti neke karakteri-
stike linih prava (prava linosti), a izmeu ostalog i to da slui ostvarenju
neimovinskih, linih interesa bar onoliko koliko slui zatiti imovinskih, to
kod posesorne zatite dravine nije sluaj jer su imovinski interesi u prvom
planu, ako ne i jedini.411 Da bi dravina bila shvaena kao lino dobro, mo-
rala bi biti ili sastavni deo linosti ili emanacija, izraz linosti, neraskidivo
povezan s linou, a takve impregnacijske veze s linou nema, ne samo
u sluajevima bezbrojnih svakodnevnih bezlinih faktikih vlasti (sedeti na
stolici, voziti automobil, prelaziti preko zemljita i dr.).412 Zato bi pravo li-
nosti draoca, otelovljeno u dravini, trebalo da bude zatienije nego pravo
linosti vlasnika, otelovljeno u pravu svojine.413 Volja i autonomija linosti,
a nita manje linost sama, izuzetno su neodreeni pojmovi, a doputenost
smetanja ne odreuje se s obzirom na povreeno lice i line interese, nego u
prvom redu s obzirom na faktiki odnos sa stvari i na imovinske interese.414
Teorija svojine, varijanta bre zatite svojine, da se titei dravinu u
stvari titi svojina, ne opstaje ako bi trebalo da vai kao objanjenje i za
posesornu zatitu dravine prava, odnosno upotrebnog draoca,415 poto
zatita dralaca prava odnosno upotrebnih dralaca oigledno nije zatita
svojine. Teorija svojine, varijanta zatite presumiranog vlasnika, zakazuje
i tako to, dok se za svojinskog draoca presumira da je vlasnik, za upo-
trebnog draoca se u odnosu sa svojinskim ne presumira da ima pravo
plodouivanja, zakupa, posluge, ni bilo koje drugo pravo koje ograniava
svojinu, a ipak se uprkos tome dravina titi bez obzira na njenu vrstu, bila
svojinska, bila upotrebna.416 Ista varijanta ne izlazi na kraj ni sa injeni-
com da se presumpcija svojine na nepokretnostima ne nadovezuje na dr-
avinu nepokretnosti nego na upis u javnom registru,417 a da se tabularna
dravina tavie posesorno ne titi. Dok je po ius commune vlasnik morao
dokazati neprekinuti niz derivativnog sticanja, unazad do prvog originer-
nog, u savremenom pravu prihvata se dokaz bilo kojeg injeninog sku-
pa koji rezultira sticanjem svojine, zbog ega u olakanom dokazivanju
propisi o posesornoj zatiti vie nemaju raniju ulogu.418 Neopravdana je
411 V. i Hartung, F., 2001, p. 41.
412 V. i Hartung, F., 2001, p. 41; Sosnitza, O., 2003, p. 39.
413 V. i Pawlowski, H.-M., 1961, p. 15.
414 Pfersche, E., 1893, sterreichisches Sachenrecht, I. Bd., Einleitung Der Besitz, Wien,
p. 81; Sosnitza, O., 2003, p. 39.
415 Wieling, H., 1980, p. 575; Hartung, F., 2001, p. 42; Bund, E., 2007, p. 69.
416 V. i Pawlowski, H.-M., 1961, pp. 1415.
417 Heck, P., 1930, p. 488; Hartung, F., 2001, p. 43.
418 Isti argument upotrebljavaju, ali ne protiv posesorne zatite nego kao kritiku odrivo-
sti teorije svojine u savremenim uslovima, na primer, Pawlowski, H.-M., 1961, p. 14;
44 |
i sama presumpcija da je dralac vlasnik jer modernim drutvenim i eko-

nomskim uslovima odgovara ba to to se svojina i neposredna dravina
sve ee razilaze (tako u mnogim dravama samo otprilike polovinu svih
stanova, ili jo i manje, nastanjuju vlasnici, vozila i druga investiciona do-
bra sve ee se uzimaju u lizing, zadrava se svojina na brojnim proda-
tim i predatim stvarima, ili se stvari radi obezbeenja predaju davaocima
kredita).419 Nije uvek tana polazna postavka da je lake dokazati dravi-
nu i smetanje nego svojinu.420 Teorija svojine, varijanta da se posesornom
zatitom titi u stvari svojina u nastajanju, nema reenje za to to zatiti
dravine savesnost draoca nije uslov, za razliku od odraja.421
Teorije mira, linosti, kontinuiteta, i najvee ekonomske koristi nemaju
objanjenje zato posesornu zatitu ne uiva pritealac kad bi iz njihovih
razloga proisticalo suprotno. Teorija svojine svojevremeno, dok se dravi-
na svodila na corpus + animus domini, nije imala tu slabost.
b) Transcendirajua kritika?
Dakle, razlozi pojedinih teorija imaju kao takvi nedostatke koji ih
prate svagda, a ni te ni ostale teorije nisu u stanju da razlozima zatite koje
navode opravdaju pruanje posesorne zatite u nekim situacijama smeta-
nja, i da ponude objanjenje za neki model zatite, ni da ponude posesor-
noj zatiti specifian razlog. Zato ostaje da se jo utvrdi da li bi neka dalja
pojava, koju do sada nastale teorije nisu koristile, mogla da predstavlja
razlog posesorne zatite, tj. da li ona moda nema one nedostatke koji su
svojstveni teorijama podlonim imanentnoj kritici. Ako je takva teorija
mogua, njenim postavljanjem ujedno bi se obavila transcendirajua kri-
tika dosadanjih teorija.
VI. Odrivost teorije zateene pojavne slike prava?

Uprkos nizu ve postojeih teorija ima mesta bar za jo jednu, koju
probno postavljam (A), ne bih li njenu odrivost proverio u poreenju sa
ostalim teorijama, kako u pogledu tipine situacije smetanja i zatite, tako
i to se tie netipine (B), kao i njenu adekvatnost modelu relativizovane
Stark, E. W., 1984, p. 205; Sosnitza, O., 2003, p. 38; Opilio, A., 2010, Liechtensteinisches
Sachenrecht (Arbeitskommentar), Band II, Art 265 bis 571 SR; Dornbirn, p. II525.
419 Mller, T., 2010, p. 233.
420 Kralik, W., Besitz und Besitzschutz heute, u: Wegan, J. i dr. (ur.), 1984, Verhandlungen
des Zweiten sterreichischen Juristenteges, Bd. 1, Teil 1, Gutachten, Wien, p. 17; done-
kle i Mller, T., 2010, p. 236.
421 Sosnitza, O., 2003, p. 38.
| 45
posesorne zatite u Srbiji (C) i ovdanjem reimu posesorne zatite (D), a

utvrdio i to da li je njen razlog specifian za posesornu zatitu (E).
A TEORIJA ZATEENE POJAVNE SLIKE PRAVA I OBAVEZA

Teorije su ve upotrebile razne inioce kao razloge zatite, ali time
nije iscrpljena lista zamislivih razloga zatite. Elementi koji se kod raznih
autora javljaju, nekada i samo u vidu pojedine reenice,422 dali bi se nado-
graditi i tako zaokruiti u jo jedno vienje razloga posesorne zatite dra-
vine, koje bi se moglo zvati teorija zatite zateene pojavne slike (izgleda,
fenotipa) prava i obaveza. Tok misli je sledei.
422 Posjed sadri u sebi elementarni, primarni odnos u kome se najjasnije ispoljava ne-
posredno korienje predmeta. Upravo takav njegov sadraj mu daje snagu i vital-
nost i zadrava ga uz pravne odnose koji su apstraktni, i koji mogu postojati bez
obzira da li je i faktiki odnos prisutan. [...] Ukoliko uzmemo u obzir i ovaj aspekt
posjeda, ini nam se da e se lake opravdati njegova zatita (Krneta, S., Posjed, u:
Krneta, S., 2007, Odabrane teme privatnog prava (Zbornik radova), Sarajevo, str. 122;
Krneta, S., 1963, Uloga i znaaj posjeda u naem pravu, Sarajevo, str. 84). Dravi-
na nije nita drugo do spoljna slika njoj odgovarajueg materijalnog ovlaenja, jer
dralac se ponaa onako kao kada bi bio ovlaen (Swoboda, E., 1938, Der Besitz
im neuen tschechoslowakischen Entwurf eines Brgerlichen Gesetzbuches, Deutsche
Rechtswissenschaft, 3. Bd., 1. Heft, p. 20, tako i Swoboda, E., 1935, Die Neugestaltung
des Brgerlichen Rechts, Brnn i dr., p. 100). Ko do sada dri, treba i da nadalje
sme upotrebljavati; quieta non movere (Kohler, J., 1900, Handbuch des deutschen
Patentenrechts in rechtsvergleichender Darstellung, Mannheim, i dr., p. 470). Posto-
jee faktino stanje treba da ostane kako jeste, dok se ne dokae, da tako nije pravo
(Spevec, F. J., 1915, Pravo posjeda po austrijskom graanskom zakoniku s obzirom na
njemaki i vajcarski zakonik i na ugarsku osnovu, Zagreb, str. 1). Opte je pravilo da
je pravo usmereno na kontinuitet: ko hoe da postigne neku promenu, mora dokazati
da raspolae boljim pravom (Quantz, T., 2005, Besitz und Publizitt im Recht der
beweglichen Sachen, Berlin, p. 168). Smetanje dravine jesu radnje koje su nespojive
sa dravinom, a takve su one kojima se ujedno dovode u pitanje prava koja dralac
vri (Terr, F., Simler, P., 2002, Droit civil, Tome 6, Les biens, Paris, marg. br. 200).
Smetanje dravine jesu faktika smetanja vlasti kakve bi kod dravine stvari znaile
povredu svojine, i kakve bi kod dravine prava znaile povredu drugog prava (Spiel-
bchler, K., Von dem Besitze 309352, u: Rummel, P. (ur.), 2000, Kommentar zum
Allgemeinen brgerlichen Gesetzbuch, 1. Bd., Wien, p. 494). Posebna podesnost dra-
vine kao sredstva da se ovlaenja uine vidljivim poiva izmeu ostalog na tome da
se dravina kao pravni pojam umnogome poklapa sa rairenim predpravnim pred-
stavama o raspodeli dobara i potovanju onoga to je vidljivo tua teritorija (Mller,
T., 2010, pp. 240241). Nebitno je za smetanje dravine da li je vidljivo ko je taj ko
je dralac, jer je dovoljno da smetalac zna da on sam nije dralac (Hedinger, M. P.,
1985, p. 44). Da smetanje dravine predstavlja nepravo, tj. to se zasniva na optem
pravnom oseaju, odnosno moralnom poretku: pristojan ovek se uva toga da utie
na tuu stvar ili da je oduzme (Hedinger, M. P., 1985, pp. 50, 44). Ali, ne kosi se sa
optim pravnim oseajem svako smetanje dravine: nema tog ogreenja kada onaj ko
je ovlaen, a oduzeta mu je stvar, oduzme je protiv volje neovlaenom, na primer
lopovu (Niggli, W. R., 1993, p. 82).
46 |
1. Vrenje svakog prava ili obaveze ne ispoljava se kao dravina,

odnosno svako pravo ili obaveza kada se vre ne stvaraju neku situaciju
faktike vlasti ili faktikog stanja. (ak ni pravo svojine. Na primer, ovla-
enje pripadanja stvari vlasniku, proprietas, redovno se ne ispoljava kao
dravina, osim kao tabularna dravina, koja ovde nije od interesa jer se
posesorno ne titi; opet dominium, kao upotreba, korienje, faktiko ras-
polaganje, odreivanje i promena namene stvari, redovno dobija izraz u
dravini.) Ali za nau temu je vano to, obrnuto od toga, svaka dravina
jeste neka faktika vlast ili faktiko stanje koji predstavljaju sliku i priliku
nekog prava ili obaveze u stanju vrenja. Pojmovni je element dravine da
ona uvek predstavlja pojavnu sliku (izgled, fenotip, ospoljavanje) nekog
prava ili obaveze.423 Sadrina prava ili obaveze je, dakle, ta koja preformira
dravinu: dravina mogu biti samo takva faktika vlast i takvo faktiko
stanje koji mogu odgovarati sadrini nekog prava ili obaveze.
2. Kao to je dravina samo ona faktika vlast ili stanje koji mogu od-
govarati nekom pravu ili obavezi, tako je i smetanje od kojeg se dravina
titi samo ono oduzimanje ili uznemiravanje koji bi, u sluaju da postoji
draoevo pravo ili obaveza, predstavljali povredu prava ili obaveze. Tako
je sadrina prava ili obaveze ta koja preformira (ne samo dravinu nego)
i smetanje dravine: smetanje dravine kao radnju nespojivu sa dravi-
nom predstavljaju samo one radnje kojima bi se istovremeno dovodilo u
pitanje vrenje prava ili obaveza, ako bi pravo ili obaveza u datom sluaju
doista postojali.
3. Pravnu relevantnost i pravnu vrednost dravini daje to to se prava
ili obaveze te elementarno vane, fundamentalne pravne pojave koje se
ulima ne daju opaziti, ispoljavaju kroz faktiku vlast ili stanje koji se uli-
ma daju opaziti, tako da i povreda prava i obaveza, tih elementarno vanih
a ulima neopazivih pravnih pojava, postaje ulima opaziva u vidu sme-
tanja dravine. Dodue, postoje i neka sredstva injenja vidljivim prava ili
obaveza, kao to su registri uglavnom stvarnih prava, i uglavnom na nepo-
kretnostima. Ali je, za razliku od njih, dravina (budui da je faktika vlast
i stanje) neto to postoji na licu mesta ba tamo gde je stvar s kojom se
dolazi u dodir, i neto to postoji onda kada se s njom dolazi u dodir. Dr-
avina je tako najneposrednija faktika veza sa samom stvari kao objektom
mogueg prava ili obaveze, i to u obe dimenzije u kojima se deavaju rad-
nje svakoga ko dolazi u dodir sa stvari i u prostoru i u vremenu. Pravni
poredak ne bi ni titio dravinu da ona nije sposobna da predstavlja pojav-
nu sliku mogueg prava ili obaveze, i da smetanje dravine nije sposobno da
predstavlja pojavnu sliku povrede mogueg prava ili obaveze.
423 Vodineli, V. V., 2013, str. 393394.
| 47
4. Dravina kao pojavna slika mogueg prava ili obaveze predstav-

lja neposredno zateeno, postojee stanje stvari, a smetanje dravine pred-
stavlja protivpravnu promenu tog neposredno zateenog, postojeeg stanja
stvari. Smetanje dravine je protivpravno, a dravina se posesorno titi
od smetanja zato to se menjanje zateenog stanja stvari ogreuje o (ne-
pisano) pravno naelo da onaj ko hoe da promeni postojee stanje, to sme
samo ako prethodno dokae da ima na to pravo, a nije na onom ko je
subjekt zateenog, postojeeg stanja stvari da dokae da ima pravo na to
stanje i na to da to stanje ne bude promenjeno.424 Iz tog naela izvodi
se, u stvari, priznavanje draocu prava iskljuenja treih od uticaja na
dravinu, koje se povreuje smetanjem dravine.425 Posesorna zatita dr-
avine, a precizno reeno, zatita povreenog draoevog prava na isklju-
enje treih od uticaja na dravinu, jeste, dakle, izraz tog pravnog naela,
odnosno pravno sredstvo za njegovu re/afirmaciju kada se ono ne potuje
smetanjem dravine.
Nije klju posesorne zatienosti dravine u tome da je dravina fak-
tinost svojine (i drugih prava), ni u tome da je u najveem broju sluajeva
dralac vlasnik (ili imalac drugog kojeg prava), pa da se dravina posesor-
no titi zato to je verovatno da i u konkretnom sluaju dralac ima pravo.
Na toj u ivotu veinskoj situaciji podudaranja svojine (ili drugog prava)
i dravine izgraene su teorija svojine i varijanta pretpostavljene svojine, a
i varijanta povoljnije uloge vlasnika u petitornom procesu takoe polazi od
toga da se dravina uvek posesorno titi zbog toga to je dralac u veini
sluajeva doista vlasnik, da bi ga potedela neugodnosti tereta dokaziva-
nja da je tako i u datom sluaju. Teorija zateene pojavne slike gradi se,
meutim, na samoj pojavnoj slici prava ili obaveza kao pravnoj vrednosti
zatienoj nezavisno od toga da li je stvarno pravno stanje podudarno po-
javnoj slici u veini sluajeva i da li je tako u konkretnom sluaju. Dodue,
posesorna zatita je svakako dobrodola draocu koji je vlasnik (ili imalac
drugog prava ili obaveze na dravinu), jer mu olakava ostvarivanje prava
(ili obaveze), ali mu se ona ne prua zato to je vlasnik (ili imalac drugog
prava ili obaveze), nego zato to je dralac subjekt zateene pojavne sli-
ke prava ili obaveza, zasnivala se ta slika na stvarno postojeem pravu,
odnosno obavezi ili ne. Ne titi se dravina od smetanja tek na osnovu
toga to u veini sluajeva dralac i jeste titular, nego zato to dravina u
svakom sluaju predstavlja pojavnu sliku (izgled, fenotip) mogueg prava i
obaveza, jedno zateeno, postojee stanje stvari koje se ne sme naruavati
424 O takvom optem naelu, za vajcarsko pravo vidi Weber, D., 1963, Das Publizitt-
sprinzip im schweizerischen Recht der beweglichen Sachen, Winterthur, pp. 15. i d., za
nemako, Quantz, T., 2005, p. 168.
425 Vodineli, V. V., 2013, str. 398403, 405407.
48 |
bez prethodnog dokaza o pravu na takvu promenu, a na koje se atakuje

smetanjem dravine bez prethodnog dokaza o pravu na promenu zatee-
nog stanja stvari. Nije izvor posesorne zatienosti, kao po navedenim te-
orijama, eventualna podudarnost ni pretena verovatnoa da podudarnost
postoji i u konkretnom sluaju, nego u onome to nije tek eventualnost i
verovatnoa nego je izvesnost, ve postojee u samoj dravini kao nepo-
sredno zateenom, postojeem stanju stvari, pojavnoj slici prava ili oba-
veza. Najkrae, ne titi se dravina posesorno zbog neega to ona moda
jeste u konkretnom sluaju jer je u stanju da najee to bude (dravina
kao vrenje stvarno postojeeg prava ili obaveze), nego se posesorno titi
zbog onoga to ona doista jeste u svakom sluaju zateeno, postojee
stanje stvari koje predstavlja pojavnu sliku mogueg prava ili obaveze, a
koje se ne sme menjati bez prethodnog dokaza prava na takvu promenu.
Mada i teorija kontinuiteta polazi od postojeeg stanja stvari, ishodi-
te posesorne zatite dravine je u navedenom pravnom naelu, a ne, kao
po teoriji kontinuiteta, u ekonomskom interesu draoca da mu raspoloiva
dobra budu i dalje raspoloiva.
5. Kao pojavna slika prava i obaveza kakva se neposredno zatie, dr-
avina je, istina, gruba, neprecizna pojavna slika prava ili obaveza. esto
se, na primer, ne moe uopte razdvojiti koje bi pravo ili koja bi obaveza
mogli biti posredi u konkretnom sluaju, jer ista dravina moe da pred-
stavlja pojavnu sliku razliitih prava ili obaveza. Ali i takva ima vrednost
za pravni poredak, jer koje god pravo ili obaveza bili ti koji bi mogli po-
stojati u konkretnom sluaju (svejedno da li je re o svojini ili posluzi,
o zadranju ili zakupu, o obavezi poslenika ili prevozioca, o obavezi se-
kvestra ili plodouivaoca itd.), smetanje dravine bi bilo nedoputeno jer
promena, naruavanje zateene pojavne slike bilo kojeg prava ili obaveze, a
ne opstanak te zateene pojavne slike, iziskuje po optem pravnom pravi-
lu petitornu legitimaciju, opravdanje. Kao uoljiva faktika vlast ili stanje,
dravina je redovno dovoljno jasna pojavna slika tueg prava ili obaveze i
dovoljan znak i razlog drugima da se ne meaju. Ali i onda kada moe biti
stvar tumaenja ija je dravina posredi, odnosno o ijim pravima ili oba-
vezama bi se moglo raditi (uglavnom u raznim sluajevima dravine bez
faktike vlasti, tj. tamo gde je dravina neko faktiko stanje), redovno ve
iz samih okolnosti proistie da se ne radi o niijim stvarima, to je dovo-
ljan razlog za uzdravanje od promene zateenog stanja stvari.
Zatitom pojavne slike prava i obaveza ne bi se, meutim, mogla
objasniti posesorna zatita u onim pravnim porecima gde se ona prua
samo dravini iji je neophodan element animus domini, poto je dravina
prava takoe pojavna slika prava ili obaveza, a ona se tamo ne titi.
| 49
B ODRIVOST TEORIJE ZATEENE POJAVNE SLIKE

PRAVA I OBAVEZA U TIPINOJ I U ATIPINOJ
SITUACIJI SMETANJA
1. Kao i druge teorije, tako je i teorija pojavne slike prava i obaveza
odriva kada se radi o posesornoj zatiti draoca u tipinoj situaciji sme-
tanja. Kada se, naime, posesorno titi od nasilnog i drugaijeg konflik-
tnog smetanja onaj dralac koji je ujedno imalac prava da to bude, tada
zasmetana dravina predstavlja pojavnu sliku stvarno postojeeg prava ili
obaveze na dravinu, ija zatita ne trai posebnu legitimaciju, ve samo
objanjenje. Istina, ne postoji nijedan sluaj (ne samo konfliktnog) smeta-
nja dravine ovlaenog draoca kada bi posesorna zatita bila jedina mo-
gua zatita, a da tada ne postoji i petitorna zatita. Postoje pravni poreci
bez posesorne zatite dravine, samo sa petitornom. Ali ne postoje pravni
poreci samo sa posesornom zatitom dravine. Da je drugaije, odgovor
na pitanje o razlogu bio bi ve samim tim dat: pravno je naelo da nijed-
na povreda prava ne bi trebalo da ostane bez ikakve pravne sankcije, a
upravo to bi se dogodilo ako tada ne bi postojala ni posesorna zatita. Da
ne postoji petitorna zatita, posesorna zatita zasmetanog draoca ovla-
enog na dravinu predstavljala bi jedinu sudsku sankciju povrede prava,
to bi joj ve samo po sebi obezbeivalo legitimitet. A budui da nije tako
nego da svuda postoji petitorna zatita ovlaenog draoca, onda posesor-
na zatita uz postojeu petitornu, kao bra i jednostavnija od petitorne,
upotpunjuje zatienost povreenog prava na dravinu, to ne trai poseb-
no opravdanje, ve samo ocenu celishodnosti, koja bi mogla biti ovakva. U
tipinom sluaju zatite, dakle, kada bi zasmetani dralac mogao dobiti i
petitornu zatitu, za objanjenje stavljanja mu na raspolaganje i posesorne
zatite dovoljna je ve i sama razliitost oba tipa zatite, a objanjenje za
posesornu zatitu u tipinom sluaju smetanja i posesorne zatite lei u
onoj njenoj osobini koju nema petitorna zatita kao laka (zbog ograni-
enog tereta dokaza i svedenog kataloga prigovora) i bra zatita ovlae-
nog lica, ta zatita ne moe da kodi, moe samo da koristi, da zatienost
prava samo uini jo veom, delotvornijom, a jednostavnijom.
2. Za razliku od drugih teorija (mira, linosti, svojine i dr.), teorija zate-
ene pojavne slike prava i obaveza nema tegoba da svojim razlogom oprav-
da posesornu zatitu dravine u netipinom sluaju smetanja, dakle, u slua-
ju zatite onog draoca koji nije ovlaen da bude dralac ili koji je smetan
bez nasilja i van druge neke situacije sukoba. Jer i smetanje dravine takvog
draoca predstavlja promenu pojavne slike (izgleda, fenotipa) prava ili oba-
veza, neposredno zateenog, postojeeg stanja koje se podjednako ne sme
protivpravno naruavati bez prethodnog dokaza da se na to ima pravo, bio
dralac ovlaen na dravinu ili ne, bio smetan nasilno ili nekonfliktno.
50 |
C PRIMENJIVOST TEORIJE ZATEENE POJAVNE SLIKE

PRAVA I OBAVEZA NA APSOLUTNU I
NA RELATIVIZOVANU POSESORNU ZATITU
Svaki model relativizovane posesorne zatite dravine predstavlja probu

koju neke teorije nisu u stanju da izdre (IV.d.2.a).426 Teorija pojavne slike
prava i obaveza ne kosi se, meutim, sa doputenou prigovora apsorpcije.
Da je smetanje dravine pojavna slika neprava, delikta, a samo dravi-
na pojavna slika prava ili obaveze, ne bi ni postojao problem legitimisanja
smetaoevog prigovora apsorpcije u posesornoj parnici. Naime, u odnosu
na ono to izgleda kao nepravo, neophodno je potpuno isterati na istac
da li jeste ili nije tako kako izgleda: kao to ne moe niko biti, recimo, ka-
njen zato to postoji izgled, pojavni oblik neprava u njegovoj radnji, nego
samo ako se utvrdi da je nepravo doista posredi, tako i smetalac ne bi
mogao biti izloen gubitku parnice ve na osnovu toga to njegova radnja
izgleda kao nepravo. To bi se spreavalo upravo time to bi, mogavi da se
poslui prigovorom apsorpcije, bio poteen toga da bude sankcionisan
(zabranom ili naredbom) a vrio je pravo koje je pravnosnano potvreno.
Ali stvar je, ba naprotiv, u tome da se ne moe rei: dravina je po-
javna slika prava ili obaveze, a smetanje dravine je pojavna slika neprava,
delikta. Radnje smetanja dravine ne moraju se pojavno uopte razlikovati
od radnji dravine: i one mogu predstavljati pojavnu sliku mogueg prava ili
obaveze. Naizgled paradoksalno, ali ba u tome lei opravdanost prigovora
apsorpcije: poto i ponaanje smetaoca ima isti izgled, relativizovanje za-
tite (doputanje prigovora apsorpcije) neophodno je da bi se isteralo na
istac iza koga od njih stvarno stoji imanje prava. Konkurencija dveju istih
pojavnih slika razreava se na osnovu jaeg prava na dravinu.
D TEORIJA ZATEENE POJAVNE SLIKE

PRAVA I OBAVEZA I REIM ZATITE
Zatitom dravine kao postojee pojavne slike prava i obaveza kao za-
titom neposredno zateenog postojeeg stanja koje se ne sme naruavati
bez prethodnog dokaza prava na to, objanjiva je i doputenost prigovora
manljivosti, tj. doputenost posesorne samopomoi: makar i smetalac i za-
smetani izvrili iste radnje (ukljuujui i nasilne), smetalac jeste taj ko je
prvi naruio zateeno, ve postojee stanje bez prethodnog dokaza prava na
to, a nije onaj ko vri samopomo, tj. ko moe da se pozove na prigovor
manljivosti, taj koji je prvi naruio zateeno, ve postojee stanje. Makar
i dravina zasmetanog i radnja smetaoca dravine imali izgled prava ili
426 Str. 33.
| 51
obaveze, konkurencija meu njima reie se na osnovu toga ko je prvi pro-

menio zateeno stanje stvari bez prethodnog dokaza o pravu na to.
E SPECIFINOST RAZLOGA
Dravina nije jedini sluaj da u pravnom poretku priznatu i zatienu

vrednost predstavlja ve i sama pojavna slika prava ili obaveze, a ne jedino
doista postojee pravo ili obaveza ija bi to pojavna slika bila ili mogla biti.
Ono to izgleda kao neka pravna pojava izjednaava se nekada u prav-
nom sistemu po pravnim posledicama sa stvarnom pravnom pojavom, na
primer, pogrean upis u javnom registru moe da ima istu pravnu posle-
dicu kao i ispravni upis, prividna punomo ima isto dejstvo kao i stvarno
postojea punomo, prividna izjava volje, kao i stvarno data, izjava volje
potekla od nenadlenog lica, ako izgleda kao izjava volje nadlenog, proi-
zvodi jednake pravne posledice, nezakonit upis u javnom registru vreme-
nom postaje jednak zakonitom, ko se ponaa kao da ima pravo vremenom
ga stie odrajem itd.
I kao ni bilo koja druga teorija, tako ni ova ne nalazi razlog posesorne
zatite dravine u neemu to bi bilo svojstveno samo fenomenu pravne
zatite, a ne i drugim pravnim ustanovama. Ali kad je re o pravnoj zatiti,
nita od razloga koje navode druge teorije nije specifino za posesornu za-
titu, jer se te vrednosti ostvaruju i drugim zatitama i drugim pravima a
ne samo posesornom zatitom i pravom na iskljuenje treeg od uticaja na
dravinu. Ako se smatra da je neka teorija o razlogu prihvatljiva samo ako
kao razlog posesorne zatite identifikuje neto osobeno, to se ne susree
kod petitorne zatite, tada takav osoben razlog nudi samo teorija zatite
pojavne slike prava. Petitorna zatita nije zatita pojavne slike nego zati-
ta samog prava i samo prava, dok je posesorna zatita samo pojavne sli-
ke prava i zatita nje same, kao zatita postojeeg faktikog stanja koje se
shodno pravnom naelu ne sme menjati bez prethodnog dokaza o pravu
na takvu promenu.
F ISHOD
Drei se kriterijuma za proveru i poreenje teorija o razlogu pose-

sorne zatite dravine (Deo 2, IV),427 rezultat ispitivanja teorije pojavne
slike prava i obaveza izgleda ovako. Potvrena je mogunost razloga zati-
te koji ona navodi: slui se razlogom koji predstavlja neto postojee, a to
predstavlja vrednost u pravnom poretku. Potvrena je odrivost njenog
objanjenja i opravdanja ovdanjeg modela posesorne zatite dravine: ni
427 Str. 21. i d.
52 |
ta teorija ne vai za svaki model posesorne zatite dravine, ali odgovara

ovdanjem modelu posesorne zatite dravine, a primenjena na ovdanji
model u stanju je da ovako ureenu zatitu objasni u tipinom sluaju
smetanja, i da je opravda u atipinom sluaju smetanja, i ne kosi se sa
odreujuim elementima ovdanjeg pravnog reima. Potvrena je speci-
finost tog razloga za posesornu zatitu dravine, poto petitorna zatita
ne titi, kao ona, zateenu pojavnu sliku prava ili obaveza nego sama prava
ili obaveze bez obzira na pojavnu sliku.
VII. Umesto zakljuka: mesto i uloga razloga

zatite u emi osnovnih zakonodavevih dilema
Na kraju jo i re o tome: kada se zakonodavac bavi pitanjem, od-
nosno teorijama o razlogu posesorne zatite dravine?, i kakvu bi ulogu
razlog zatite, odnosno teorije o razlogu zatite mogle igrati u zakonodav-
evom poslu i kakav bi uticaj mogle imati na njegov rezultat?
Pravo na dravinu i mogunost vrenja obaveze na dravinu428 jesu
neto to kao takvo pravno mora da se titi od smetanja dravine: svuda
postoji petitorna zatita dravine429 (u stvari, petitorna zatita prava is-
kljuiti tree od uticaja na dravinu).430 Da ta neizostavnost zatite, koja
vai za pravo i obavezu, ne mora, meutim, da vai za pojavnu sliku prava
i obaveze, tj. kada se oduzimanjem ili uznemiravanjem dravine naruava
pojavna slika prava i obaveze,431 to pokazuju istorija i uporedno pravo u
vidu pravnih poredaka koji ne poznaju posesornu zatitu dravine (u stva-
ri, posesornu zatitu prava iskljuiti trea lica od uticaja na dravinu).432
Priznati ili dati pravo na dravinu i obavezu vriti dravinu a ne propisati
428 O kategorijama pravo na dravinu i obaveza na dravinu, i njihovom meusobnom
odnosu, njihovom ispoljavanju kroz vrste dravine (svojinska dravina, dravina pra-
va, dravina obaveze), kao i o tome da pravo biti dralac i obaveza biti dralac nikada
ne postoje kao samostalno pravo ili obaveza, ve su svagda deo nekog sloenog prava
ili obaveze, v. Vodineli, V. V., 2013, str. 397398.
429 Petitorna zatita dravine, u smislu zatite koja se od smetanja dravine prua drao-
cu kao imaocu prava na dravinu, dakle, na osnovu toga to ima pravo na dravinu,
Deo 1, II.a, str. 278. i d.
430 O pravu draoca da iskljui trea lica od uticaja na dravinu, Vodineli, V. V., 2013,
str. 398. i d. Da se u posesornom postupku ne titi, u stvari, dravina ve pravo dra-
oca da iskljui tree od uticaja na dravinu, obrazloeno je u Vodineli, V. V., 2013,
str. 406.
431 O pojavnoj slici prava i obaveza, o smetanju dravine kao naruavanju pojavne slike
prava i obaveza, i o tome da su sadrinom prava i obaveza preformirane i dravina i
smetanje dravine, v. Deo 2, VI.A.14, str. 4649.
432 Mada pojedini autori tvrde da nijedan pravni poredak ne moe bez posesorne zatite
dravine, te da ona svuda postoji, i u prolosti i sada, vidi, meutim, Deo 1, I.B, str.
| 53
mogunost njihove petitorne zatite, bio bi nonsens poto se kosi sa prav-

nom prirodom stvari. Zato i nema pravnih poredaka koji bi bili bez pe-
titorne zatite kad se smetanjem dravine povreuje pravo na dravinu
ili obaveza vrenja dravine, niti ima pravnih poredaka koji tada poznaju
posesornu zatitu dravine kao jedinu zatitu. Ali ne proistie iz prirode
stvari, nego je stvar izbora zakonodavca da li e uz petitornu zatitu prav-
ni poredak poznavati i posesornu.
Osnovno pitanje za zakonodavca (nacionalnog i nadnacionalnog)433
jeste zato: da li uopte predvideti posesornu zatitu, tj. zasmetanog dra-
oca tititi bez uslova da ima pravo na dravinu ili da ima jai osnov za
dravinu, kad ve postoji petitorna zatita sa takvim uslovima. Ako se
zakonodavac opredeli za to, tada je osnovno sledee pitanje: da li uvesti
apsolutnu posesornu zatitu dravine (posve neosetljivu na jae pravo tu-
enog, prigovor apsorpcije, i petitornu protivtubu)434 ili relativizovanu
posesornu zatitu dravine (sa nekom, nekim ili svim tim mogunostima
da je osujete),435 za ta je optirao i na pravni poredak (doputajui prigo-
vor apsorpcije).436
Da li e se zakonodavac opredeliti za jedan ili za drugi model pose-
sorne zatite, to ne znai nikakvu razliku za onog draoca koji je ovlaen
da to bude a nije obavezan da trpi smetanje (i koji kao takav ima pravo
iskljuenja treih od uticaja na dravinu), za draoca kojem je, dakle, do-
stupna petitorna zatita. Jer, takav e dralac u oba modela zatite moi
pravno definitivno da se zatiti ve u posesornom postupku: to zato to
tueni iz posesornog postupka nema tada ba nikakve anse ni ako bi tu-
io u potonjoj petitornoj parnici (model apsolutne posesorne zatite) ni
ako bi isticao prigovor jaeg prava, prigovor apsorpcije ili podneo peti-
tornu protivtubu u posesornoj parnici (model relativizovane posesorne
parnice). Zakonodavac e, dakle, uvesti posesornu zatitu dravine ako
hoe da draocu ovlaenom da to bude a neobaveznom da trpi smetanje
u stvari omogui da se pravno definitivno zatiti ve brom, jednostavni-
jom i utoliko efikasnijom posesornom zatitom, i da uopte ne mora da
posee za sporijom, sloenijom i utoliko neefikasnijom petitornom zati-
tom. Za takvog draoca oba modela posesorne zatite postiu definitivnu
zatitu putem formalno provizorne zatite.437 Drugim reima, poto se
276. prim. 2. O vrsti veze izmeu pitanja o potrebi za posesornom zatitom i pitanja
o odrivosti teorija o razlogu posesorne zatite, Deo 2, III.A, str. 15. i d.
433 Kako se vidi i po opredeljenju DCFR-a, knjiga VIII, l. VIII 1:205. i d.
434 O apsolutnoj posesornoj zatiti dravine, Deo 1, II.B.a, str. 280283.
435 O relativizovanim posesornim zatitama dravine, Deo 1, II.B.c, str. 284289.
436 Relativizovanje posesorne zatite dravine sproveli su kod nas sudovi i literatura, a ne
zakonodavac, v. Deo 2, V.E.2.a, str. 34. prim. 387. i 388.
437 Deo 2, V.c, str. 28, V.F, str. 41, VI.B.1, str. 50.
54 |
radi o draocu s pravom da bude dralac, pred zakonodavcem je odluka

da li da na taj nain upotpuni, proiri zatienost njegovog prava na dra-
vinu (i prava na iskljuenje treih od uticaja na dravinu). Sve analizirane
teorije, i njihove kombinacije,438 a i novopostavljena teorija pojavne slike
prava i obaveza,439 podjednako mogu pretendovati na to da se posesorna
zatienost draoca ovlaenog da to bude a neobaveznog da trpi smetanje
legitimie razlogom koji one navode:440 potrebom zatite mira i ostvarenja
pretendovanog prava sudskim putem, potrebom zatite linosti draoca
koji je imalac prava, potrebom zatite svojine ili drugog draoevog prava,
potrebom obezbeivanja kontinuirane raspoloivosti dobara draocu koji
je imalac prava, potrebom ostvarenja najvee ekonomske koristi, potre-
bom da se zatiti neposredno zateena pojavna slika postojeeg prava ili
obaveze (odnosno, reafirmie smetanjem dravine povreeno pravno na-
elo da se postojee stanje ne sme menjati bez prethodnog dokaza prava
na promenu). Kada je posesorna zatita dravine od koristi draocu ovla-
enom na dravinu a neobaveznom da trpi smetanje, svejedno je da li je
zakonodavcu bilo dovoljno i samo neto od toga, ili mu je nekoliko toga ili
tek sve to zajedno bilo potrebno da oceni da je celishodno da (uvodei po-
sesornu uz ionako postojeu petitornu zatitu prava na dravinu i obave-
ze na dravinu, i prava iskljuenja treih od uticaja na dravinu) podigne
nivo efikasnosti zatienosti prava i obaveza na dravinu. Ako se uvodei
posesornu zatitu zakonodavac rukovodi slikom zasmetanog draoca kao
draoca ovlaenog da ima dravinu a neobaveznog da trpi smetanje, tada
se teorije o razlogu posesorne zatite ne iskljuuju meusobno, nego se
sve mogu kumulirati.441
Nije verovatno da bi zakonodavac pri odluci da uvede ili ne uvede
posesornu zatitu dravine smetnuo s uma rizik da ta zatita moe biti
od koristi i zasmetanom draocu neovlaenom da to bude ili obaveznom
da trpi smetanje. Zakonodavac e uvesti posesornu zatitu dravine ako
uopte nae dovoljno dobar razlog za to da draocu neovlaenom da to
bude ili obaveznom da trpi smetanje, dakle, draocu nekvalifikovanom za
petitornu zatitu, prui zatitu ak bru, jednostavniju u pogledu uslova
i utoliko efikasniju, mada provizornu, kad takav dralac zatitu sporiju,
zahtevniju u pogledu uslova i utoliko neefikasniju, mada definitivnu, ak
i ne moe dobiti. Prema tome, potreban mu je dovoljno dobar razlog da
posesornu zatitu prui draocu, neovlaenom da to bude ili obaveznom
da trpi smetanje, kojem, dakle, petitorna zatita nije ni dostupna. A poto
438 Deo 2, II.A. i B, str. 815.

439 Deo 2, VI.A, str. 4649.
440 Deo 2, V.C, str. 28, VI.B.1, str. 50.
441 Deo 2, V.G., str. 42.
| 55
posesorna zatita ne postoji apstraktno, nego uvek i samo kao apsolutna ili
kao relativizovana, zakonodavcu je u stvari potreban dobar razlog za izbor
jednog od tih modela. Ako zakonodavac optira za model apsolutne pose-
sorne zatite, znai da je naao razlog koji je dovoljno dobar da opravda
to to se zasmetanom draocu neovlaenom na dravinu ili obaveznom
da trpi smetanje nee u posesornom postupku moi ispreiti smetaoevo
jae pravo, prigovor apsorpcije, ni petitorna protivtuba, i to to se uinak
(po njega povoljne) posesorne odluke moe ponititi tek u potonjem pe-
titornom postupku. Ako optira za model relativizovane posesorne zatite,
znai da nije naao razlog koji je dovoljno dobar za to, jer se zasmetanom
draocu neovlaenom da to bude ili obaveznom da trpi smetanje moe
ve u posesornom postupku uskratiti zatita zbog smetaoevog prigovora
jaeg prava, prigovora apsorpcije ili petitorne protivtube.
Kao i u pogledu mnogih drugih reenja u pravu, tako se i zakonodav-
evo opredeljenje za apsolutnu ili relativizovanu posesornu zatitu zasni-
va na odmeravanju, odvagavanju suprotstavljenih vrednosti. Da li razlog
koji pretee u korist apsolutne posesorne zatite moe biti i jeste isti onaj
razlog koji pretee u korist relativizovane posesorne zatite? Razlog najza-
stupljenije, teorije mira uopte ne dolazi u obzir za opravdanje relativizo-
vane zatite (jer bi ispalo da ostvarenje jedne javnovane vrednosti kakva
je javni mir zavisi od volje pojedinca hoe li se on, smetalac maiti za
prigovor jaeg prava, prigovor apsorpcije, odnosno petitornu protivtubu,
u kom sluaju ta vrednost nee biti ostvarena). To, meutim, ne bi diskva-
lifikovalo zatitu mira kao razlog apsolutne zatite, jer je u tom modelu za-
tita uperena protiv svakog smetaoca koji je naruio mir, a koristi svakom
zasmetanom, nezavisno od toga kako stvar stoji s njegovim pravom na
dravinu, jer se mir naruava svakim smetanjem, bio zasmetani ovlaen
na dravinu ili ne. Mir je u modelu apsolutne zatite, dakle, vea vrednost
od prava smetaoca. Isto vai za teoriju linosti. Linost, odnosno volja dr-
aoca vea je vrednost od prava smetaoca u modelu apsolutne zatite, ali
nije u modelu relativne. Verovatnoa da dralac ima svojinu (ili da ima
drugo pravo) u modelu apsolutne zatite vea je vrednost nego stvarno
postojea svojina (ili stvarno postojee drugo pravo), ali nije u modelu
relativizovane. Draoev interes kontinuiteta raspolaganja dobrima vredi
vie u modelu apsolutne zatite nego stvarno postojee pravo smetaoca da
raspolae dobrima, ali ne vredi u modelu relativizovane. Interes najvee
ekonomske koristi vredi vie u modelu apsolutne zatite nego to vredi
pravo smetaoca da ostvaruje ekonomsku korist od stvari, ali ne vredi vie
u modelu relativizovane. Pojavna slika prava i obaveza (odnosno pravno
naelo da se zateeno stanje ne sme menjati bez prethodnog dokaza prava
na to) vea je vrednost u modelu apsolutne zatite od stvarno postojeeg
prava ili obaveze, ali ne i u modelu relativizovane.
56 |
Posle dileme apsolutna ili relativizovana posesorna zatita, razree-

ne na osnovu bilo koje od navedenih vrednosti (tj. u skladu sa bilo kojom
od teorija) sledee osnovno pitanje je: kako konkretno, sa kojim ele-
mentima, odnosno kakvim reenjima ustrojiti izabrani model. Zakonoda-
vac ne moe raunati na to da je ijedan razlog zatite takav, odnosno da
je ijedna teorija takva da iz nje proistie odgovor na pitanje kako urediti
svaki od elemenata konkretnog pravnog reima posesorne zatite dra-
vine (ko ulazi u krug zatienih, ne/doputenost prigovora manljivosti,
ne/doputenost samopomoi, ui ili iri pojam smetanja, ui ili iri krug
pasivno legitimisanih i dr.). Neki razlozi zatite povlae za sobom ista
reenja, neki drugi neka drugaija reenja, a iz nekih razloga zatite ne
proistiu ba nikakva opredeljenja. Samo su neki razlozi zatite, odnosno
neke teorije spojive sa pojedinim elementima konkretnog reima bio po-
sredi model apsolutne ili model relativizovane posesorne zatite dravine
(sa doputenou prigovora manljivosti, sa mogunou samopomoi, sa
vrstom postupka, sa vrstom netiene dravine, sa netienjem priteaoca,
sa krugom pasivno legitimisanih),442 dok prema nekim drugim elementi-
ma reima ne proistie ba nikakav stav odatle ta god od navedenog da
se smatra razlogom posesorne zatite (nego je stvar ocene celishodnosti,
to vai za mogunost privremene mere u petitornom postupku, za vrstu
i duinu roka).443
Kada zakonodavac rei sve izloene dileme na mestima gde razlog
posesorne zatite moe da ima svoju teinu, tada je na pravnopolitikoj
analizi da argumentovano stane uz zakonodavevo reenje, ili da mu pred-
lae izmene unutar izabranog modela, ili da predloi zamenu izabranog
drugim modelom, ili da predloi potpuno naputanje posesorne zatite
dravine, uz odgovarajue izmene reima petitorne zatite.
S obzirom na to da je razlog (osnov, cilj, funkcija) posesorne zati-
te, odnosno da su teorije o tom razlogu kako sredstvo za razumevanje,
objanjavanje i opravdavanje posesorne zatite dravine de lege lata, tako i
za njeno ocenjivanje i unapreivanje ili pak ukidanje de lege ferenda, nije
realno oekivati da se rasprava o razlogu (osnovu, cilju, funkciji) pose-
sorne zatite dravine umiri ili ak upokoji (iako naglaavanje od strane
nekih autora da je njen intenzitet smanjen izgleda kao objavljivanje kraja
rasprave).444 To to je ona danas uglavnom manje intenzivna nego u XIX
veku, nije zato to bi to bio deo nekog trenda ka umirenju i upokojenju
teme, nego zato to je rasprava svojim dugim trajanjem pruila mogu-
442 Deo 2, V.E.b.1, 3. i d., str. 35. i d.

443 Deo 2, V.E.b. 2. i 4, str. 35, 36 i d.
444 Gavella, N., 1990, str. 105: Svakako se moe konstatirati da je diskusija o razlozima
zatite posjeda danas uglavnom jenjala.
| 57
nosti da se veina onoga to se moe rei ve kae. Ali to nije pribliilo

divergentne stavove. Razlog posesorne zatite dravine, odnosno stav o
njemu imae i dalje obezbeeno mesto i vrednost unutar izloene eme
zakonodavevih dilema u pogledu posesorne zatite dravine. Razume se
da i pravna dogmatika mora voditi rauna o razlogu posesorne zatite u
pogledu svih osnovnih pitanja o kojima se zakonodavac opredelio (ili u
racionalnom postupanju morao opredeliti), a da je i sudskoj praksi razlog
posesorne zatite dravine vaan kao argument pri tumaenju ili popu-
njavanju pravnih praznina. Zaokreti u sudskoj praksi, a ne samo promene
zakonodavnog reenja u pogledu nekog elementa pravnog reima, uvek
iznova obnavljaju znaaj razloga posesorne zatite kao argumenta. U sve-
mu tome bie manje rasipanja energije a racionalnijeg utroka vremena
ako se budu potovala metodska pravila za korektnu raspravu, emu je i
ovaj rad nastojao da doprinese.445
Literatura
1. Aicher, J., 1975, Das Eigentum als subjektives Recht (Zugleich ein Beitrag zur The-
orie des subjektiven Rechts), Berlin.
2. Amend, A., 2001, Aktuelles und historisches zur richterlichen Anerkennung des
possessorischen Besitzschutzes (BGH NJW 1999, 425), Juristische Schulung, 2.
3. Barto, M., s.a., Tabaci Stvarnog prava, s.l.
4. Baudry-Lacantinerie, G., Tissier, A., 1905, Trait thorique et pratique de droit ci-
vil, De la prescription, Paris.
5. Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, Sachenrecht, Mnchen.
6. Beghini, R., 2002, Le azioni a difesa del possesso, Padova.
7. Bell, A., Parchomovsky, G., 2005, A Theory of Property, Cornell Law Review, 50.
8. Berden, A., 1979, Lastnina (Temeljni pojmi), Ljubljana.
9. Bericht ber den Ablauf der Arbeitssitzung der Privatrechtlichen Abteilung,
1964, u: Verhandlungen des Zweiten sterreichischen Juristentages Wien 1964, Bd.
II, 1. Teil, I. Referate, II. Diskussionsbeitrge, Wien.
10. Bund, E., Besitz, u: Gursky, K-H. (ur.), 2007, J. von Staudingers Kommentar zum
Brgerlichen Gesetzbuch mit Einfhrungsgesetz und Nebengesetzen, Buch 3, Sa-
chenrecht, Einleitung zum Sachenrecht; 854882 (Allgemeines Liegenschaftsrecht
1), Mnchen.
11. Brge, A., 1999, Rmisches Privatrecht (Rechtsdenken und gesellschaftliche Veran-
kerung), Darmstadt.
12. Carbonnier, J., 1980, Droit civil, t. 3, Les biens, Paris.
13. eli, D. M., 2011, Poreklo i osnov samostalne zatite dravine, Pravna rije (a-
sopis za pravnu teoriju i praksu), 28.
445 Pre svega, postavljanjem sistema merila za proveru odrivosti teorija o razlogu pose-
sorne zatite dravine, Deo 2, IV, str. 21. i d.
58 |
14. eli, D. M., 2008, Pojam i zatita dravine, Pritina Kosovska Mitrovica.
15. eli, D. M., 1995, Pojam dravine i njena zatita, Zbornik radova Pravnog fakul-
teta u Pritini, X.
16. Demelius, E., 1900, Grundri des Sachenrechts, Leipzig.
17. Dernburg, H., 1902, Pandekten, Bd. 1, Allgemeiner Teil und Sachenrecht, Berlin.
18. Dross, W., 2006, La function ambigu de laction possessoire, Repertoire Notarial
Defrnois.
19. orevi, A., 1903, Sistem privatnoga (graanskoga) prava Kraljevine Srbije u vezi
s meunarodnim privatnim pravom, Posebni deo, Knj. 2: Imovinsko pravo, 1. raz-
deo: Stvarno pravo, I. sveska: Dravina, Beograd.
20. Ehrenzweig, A., 1957, System des sterreichischen allgemeinen Privatrechts, 1. Bd.,
2. Hlfte, Das Sachenrecht, Wien.
21. Eichler, H., 1957, Institutionen des Sachenrechts (Ein Lehrbuch), 2. Bd., 1. Halbbd.,
Eigentum und Besitz, Berlin.
22. Fingar, A., 1972, Stvarno pravo, stvari, zemljina knjiga, posest.
23. Fller, J. T., 2006, Eigenstndiges Sachenrecht, Tbingen.
24. Galgano, F., 1992, Diritto privato, Padova.
25. Gams, A., 1959, Osnovi stvarnog prava, Beograd.
26. Gams, A., 1946, Stvarno pravo, Beograd.
27. Gavella, N., 1990, Posjed stvari i prava, Zagreb.
28. Gordley, J., Mattei, U., 1996, Protecting Possession, The American Journal of
Comparative Law, vol. 44.
29. Grimm, D., Die sociologischen Grundlagen des rmischen Besitzrechts, u: 1934,
Studi in onore di Salvatore Riccobono (nel XL anno del suo insegnamento), Vol. IV,
Palermo.
30. Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, Procdure civil (Droit interne et droit communa-
utaire), Paris.
31. Gursky, K.-H., Der Besitzschutz, u: Westermann, H., Westermann, H. P., Gursky,
K.-H., Eickmann, D., 2011, Sachenrecht, Heidelberg.
32. Hartung, F., 2001, Besitz und Sachherrschaft, Berlin.
33. Heck, P., 1930, Grundri des Sachenrechts,Tbingen.
34. Hedinger, M. P., 1985, System des Besitzrechtes, Bern.
35. Hinderling, H., Der Besitz, u: Gutzwiller, M. i dr. (ur.), 1977, Schweizerisches Pri-
vatrecht, Bd. V, Sachenrecht, 1. Halbbd., Basel i dr.
36. Jesensky, A. F., Proti, P. J., 1922, Privatno pravo u Vojvodini, Sombor.
37. Jhering, R. von, 1893, Der Besitz, Iherings Jahrbcher fr die Dogmatik des heuti-
gen rmischen und deutschen Rechts, 32.
38. Jhering, R., 1871, Geist des rmischen Rechts (auf den verschiedenen Stufen seiner
Entwicklung), 3. Teil, 1. Abteilung, Leipzig.
39. Jhering, R., 1869, ber den Grund des Besitzschutzes (Eine Revision der Lehre vom
Besitz), Jena.
40. Jhering, R., 1868, Beitrge zur Lehre vom Besitz, Iherings Jahrbcher fr die Do-
gmatik des heutigen rmischen und deutschen Rechts, 9.
| 59
41. Joost, D., Besitz, u: Gaier, R. (ur.), 2009, Mnchener Kommentar zum Brgerlichen
Gesetzbuch, Bd. 6, Sachenrecht, 8541296, Wohnungseigentumsgesetz, Erbbau-
rechtsgesetz, Mnchen.
42. Jovanovi, M. P., 1925, Dravina. Njena zatita i odraj (Kritiki pregled doktrine
da dravina nije nikakvo pravo), Beograd.
43. Kant, I., 1797, Die Metaphysik der Sitten, u: Kniglich preuische Akademie der
Wissenschaften (ur.), 1907, Kants gesammelte Schriften, Berlin.
44. Kaser, M., 1971, Das rmische Privatrecht, 1. Abschnitt, Das altrmische, das vor-
klassische und klassische Recht, Mnchen.
45. Kaser, M., Hackl, K., 1996, Das rmische Zivilprozessrecht, Mnchen.
46. Kaser, M., Kntel, R., 2003, Rmisches Privatrecht, Mnchen.
47. Kelsen, H., 1960, Reine Rechtslehre, Wien.
48. Kodek, G. E., 2002, Die Besitzstrung: materielle Grundlagen und prozessuale Au-
sgestaltung des Besitzschutzes, Wien.
49. Kohler, J., 1900, Handbuch des deutschen Patentenrechts in rechtsvergleichender
Darstellung, Mannheim i dr.
50. Kovaevi Kutrimovi, R., Lazi, M., 2006, Stvarno pravo, Ni.
51. Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, Grundriss des brgerlichen Rechts, Bd. I,
Allgemeiner Teil, Sachenrecht, Familienrecht, Wien.
52. Kralik, W., Besitz und Besitzschutz heute, u: Wegan, J. i dr. (ur.), 1984, Verhan-
dlungen des Zweiten sterreichischen Juristenteges, Bd. 1, Teil 1, Gutachten, Wien.
53. Krneta, S., Posjed, u: Krneta S., 2007, Odabrane teme privatnog prava (Zbornik
radova), Sarajevo.
54. Krneta, S., 1963, Uloga i znaaj posjeda u naem pravu, Sarajevo.
55. Lachout, J., Der Besitz Begriff, Bedeutung und Schutz im geltenden Recht, u:
Wegan, J. i dr. (ur.), 1964, Bd. II, 1. Teil, II. Diskussionsbeitrge, Wien.
56. Lazarevi, D., 2002, Dravina (pojam, oblici i zatita), Beograd.
57. Legradi, R., 1957, Teorija stvarnog prava i stvarno pravo FNRJ, Skopje.
58. Lipp, M., 1997, Besitz und Besitzschutz im Brgerlichen Recht, Juristische Schulung, 8.
59. Lurger, B., Faber, W. (ur.), 2011, Principles of European Law Study Group on
a European Civil Code, Acqusition and Loss of Ownership of Goods (PEL Acq.
Own.), Munich.
60. Markovi, L., 1927, Graansko pravo, 1. knj., Opti deo i stvarno pravo, Beograd.
61. Mazeaud, H., L. i J., Juglart, M. de, 1976, Leons de droit civil, tome II/2, Biens, Paris.
62. Medi, D., 2011, Neki aspekti dravine u pravu Republike Srpske (pojam, funkci-
je, koncepcija, oblici, subjekti i objekti), u: Zbornik radova Aktualnosti graanskog
i trgovakog zakonodavstva i pravne prakse, 11.
63. Meier, I., Grundlagen des einstweiligen Rechtschutzes im schweizerischen Privatre-
cht und Zivilverfahrensrecht, Zrich, 1983.
64. Miloevi, M., 2002, Prilog raspravi povodom pripreme Predloga o izmenama Za-
kona o parninom postupku, http://www.sudije.rs/files/file/pdf/Predlog%20izme-
na%20ZZP%20koreferat.pdf.
65. Mhl, O., Besitz, 854 bis 872, u: Mhl, O. (ur.), 1990, Brgerliches Gesetzbuch
(mit Einfhrungsgesetz und Nebengesetzen), Bd. 6, Sachenrecht ( 854 bis 1296),
WEG, Erbbau VO, SchiffsG, Stuttgart i dr.
60 |
66. Mller, H., 1956, Knnen die besonderen Bestimmungen fr das Verfahren
wegen Besitzstrungen aus der Zivilprozeordnung ausgeschieden werden?,
sterreichische Juristen-Zeitung, 5.
67. Mller, T., 2010, Besitzschutz in Europa (Eine rechtsvergleichende Untersuchung
ber den zivilrechtlichen Schutz der tatschlichen Sachherrschaft), Tbingen.
68. Niggli, W. R., 1993, Der Besitz ein ungeklrker Grundbegriff des schweizerischen
Sachenrechts, Basel.
69. Opilio, A., 2010, Liechtensteinisches Sachenrecht (Arbeitskommentar), Band II, Art
265 bis 571 SR, Dornbirn.
70. Pawlowski, H.-M., 1961, Der Rechtsbesitz im geltenden Sachen und Immaterial-
gtterrecht, Gttingen.
71. Peri, . M., 1922, Specijalni deo Graanskoga Prava, I, Stvarno pravo, Beograd.
72. Pfeifer, R., Besitz, u: Schlegelberger, F. (ur.), 1929, Rechtsvergleichendes Handwr-
terbuch fr das Zivil und Handelsrecht des In und Auslandes, Bd. II, Berlin.
73. Pfersche, E., 1893, sterreichisches Sachenrecht, I. Bd., Einleitung Der Besitz, Wien.
74. Pikuli, Z., er, I., 1924, Osnovi privatnoga prava u Vojvodini, Beograd.
75. Popov, D., 2002, Pojam i vrste dravine, Novi Sad.
76. Portmann, R., 1997, Der Besitzschutz des schweizerischen Zivigesetzbuchs (mit
Kurzdarstellung des Besitzschutzverfahrens nach der Zivilprozessordnung des Kan-
tons Luzern), Entlebuch.
77. Quantz, T., 2005, Besitz und Publizitt im Recht der beweglichen Sachen, Berlin.
78. Randa, A., 1865, Der Besitz nach sterreichischem Recht (mit Bercksichtigung des Ge-
meinen Rechtes, des preuischen, franzsischen und schsischen Gesetzbuches), Leipzig.
79. Rudorff, 1831, Ueber den Rechtsgrund der possessorischen Interdicte, Zeitschrift
fr geschichtliche Rechtswissenschaft, 7.
80. Savigny, F. C. von, 1967, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhandlung),
Darmstadt, 7. izd.
81. Schubert, W., 1092, Die Vorlagen der Redaktoren fr die erste Kommission zur Au-
sarbeitung des Entwurfs eines Brgerlichen Gesetzbuchs, Sachenrecht, Teil 1, Allge-
meine Bestimmungen, Besitz und Eigentum, Berlin.
82. Seidl, E., 1963, Rmisches Privatrecht, Kln i dr.
83. Simonetti, P., Predgovor, u: Eterovi, A., 1989, Smetanje posjeda (u sudskoj prak-
si), Sarajevo.
84. Sosnitza, O., 2003, Besitz und Besitzschutz (Sachherrschaft zwischen faktischem
Verhltnis, schuldrechtlicher Befugnis und dinglichem Recht), Tbingen.
85. Spai, V., 1971, Graansko pravo (Opti dio i Stvarno pravo), Sarajevo.
86. Spevec, F. J., 1915, Pravo posjeda po austrijskom graanskom zakoniku s obzirom
na njemaki i vajcarski zakonik i na ugarsku osnovu, Zagreb.
87. Spielbchler, K., Von dem Besitze 309352, u: Rummel, P. (ur.), 2000, Kom-
mentar zum Allgemeinen brgerlichen Gesetzbuch. 1. Bd., Wien.
88. Stahl, F. J., 1854, Die Philosophie des Rechts, 2. Bd., 1. Abteilung, Heidelberg.
89. Stankovi, O. u: Stankovi, O., Orli, M., 1999, Stvarno pravo, Beograd.
90. Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919941 ZGB, u: Meier-Hayoz, A. (ur.), 1984, Berner
Kommentar, Kommentar zum schweizerischen Privatrecht, Bd. IV, Das Sachenre-
cht,3. Abt.,1. Teilbd., Bern.
| 61
91. Stojanovi, D. D., 1998, Stvarno pravo, Beograd.

92. Stojanovi, D. D. u: Stojanovi, D. D., Pop-Georgiev, D., 1980, Komentar Zakona
o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, Beograd.
93. Subi, M., Pravo na dravinu nepokretnosti kroz sudsku praksu, u: Subi, M.,
2005, Zakon i sudska primena zakona (Zbornik radova), Beograd.
94. Swoboda, E., 1938, Der Besitz im neuen tschechoslowakischen Entwurf eines
Brgerlichen Gesetzbuches, Deutsche Rechtswissenschaft, 3. Bd., 1. Heft.
95. Swoboda, E., 1935, Die Neugestaltung des Brgerlichen Rechts, Brnn i dr.
96. Terr, F., Simler, P., 1998, Droit civil, tome 6, Les biens, Paris.
97. Thibaut, A. F., 1823, System des Pandekten-Rechts, Bd. I, Jena.
98. Tratnik, M., Posest, u: Berden, A. i dr., 2002, Novo stvarno pravo, Ljubljana.
99. Tych, L., Protection and Transfer of Possession, u: Faber, W., Lurger, B. (ur.),
2008. Rules for the Transfer of Movables (A Candidate for European Harmonisati-
on or National Reforms?), Munich.
100. Viate, J., 1977, La protection possessoire et la rintegrand, Revue des loyers et des
fermage.
101. Vodineli, V. V., ta se titi u posesornom postupku? (O pojmu i prirodi dravine
(poseda)), u: Uzelac, A. i dr. (ur.), 2013, Djelotvorna pravna zatita u parninom
postupku Izazovi pravosudnih transformacija na jugu Europe (Liber amicorum
Mihajlo Dika Zbornik radova u ast 70. roendana prof. dr sc. Mihajla Dike),
Zagreb.
102. Vodineli, V. V., 2012, Graansko pravo Uvod u graansko pravo i Opti deo,
Beograd.
103. Voirin, P., Goubeaux, G., 2009, Droit civil, Tome 1, Personnes Famille Per-
sonnes protges Biens Obligations Srets, Paris.
104. Vukevi, V. P., 1974, Smetanje poseda, Beli Manastir.
105. Vukovi, M., 1950, Osnovi stvarnog prava, Zagreb.
106. Weber, D., 1963, Das Publizittsprinzip im schweizerischen Recht der beweglichen
Sachen, Winterthur.
107. Wegan, J., Besitz und Besitzschutz heute, u: Wegan, J. i dr. (ur.), 1964, Besitz und
Besitzschutz heute, Verhandlungen des Zweiten sterreichischen Juristenteges Wien
1964, Bd. II, 1. Teil, II. Diskussionsbeitrge, Wien.
108. Westermann, H., 1960, Sachenrecht (Ein Lehrbuch), Karlsruhe.
109. Wieling, H., Grund und Umfang des Besitzschutzes, u: Harder, M. et al. (ur.),
1980, De iustitia et iure, Festgabe fr U. v. Lbtow zum 80. Geburtstag, Berlin.
110. Wieling, H. J., 2006, Sachenrecht, Bd. 1, Sachen, Besitz und Rechte an beweglichen
Sachen, Berlin.
111. Wieser, E., 1970, Der Schadensersatzanspruch des Besitzers aus 823 BGB, Juri-
stische Schulung.
112. Wilhelm, J., 1993, Sachenrecht, Berlin.
113. Wolff, M., Raiser, L., 1957, Sachenrecht, Tbingen.
62 |
WHAT IS THE PURPOSE OF POSSESSORY PROCEEDINGS?

ON THE REASONS FOR POSSESSORY PROTECTION OF
MERE POSSESSION
Part 2. THE REASON FOR JUDICIAL PROTECTION OF MERE
POSSESSION
Vladimir V. Vodineli
SUMMARY
There are as many as five theories on the reasons for possessory pro-
tection of mere possession, some have existed for centuries, some with
variations, some combined with others: the theory of peace, of personality,
of property, of continuity, of the biggest economic benefit. The differenc-
es in direction, as well as the duration of discussion, to some extent also
brought about differences in method. That is why the author, before pre-
senting his own position on the issue, deals with the very question of the
question on the reasons for possessory protection. To make the discussion
rational, the authors should agree on a meta-level on what they believe
to be necessary for a theory to be feasible: that its reasons are founded
in something considered a social value; that it is applicable to all cases of
infringement of possession or that it is enough that the theory applies to
typical cases; that it applies to all models of possessory protection or it is
enough that it suits only one of the models; that the reasons the theory
employs are something specific to possessory protection or even without
that. The author lists the following criteria for acceptability of theories.
1. The reason given by the theory has to be something existing as a social
value. 2. The reason the theory employs has to correspond to both typical
situations of infringement of possession (when an unauthorised person
infringes on the possessor who has the right to be a possessor and does
not have an obligation to endure the infringement, i.e. when the person
infringes by force, coercion and other means in conflict with the posses-
sor), as well as atypical situations (when the person authorised for posses-
sion infringes on an unauthorised possessor, i.e. when a person infringes
on a possessor without there being a conflict between them). 3. As posses-
sory protection does not exist in abstracto, but only in the form of a con-
crete model, it is sufficient that the theory suits the current model of pos-
sessory protection. This because there is signifficant difference between
the model of relative possessory protection (when protection is excluded
by an objection of better right to possession, objection petitorium absorbet
possessorium and the possibility of a petitory counterclaim, or by one of
these actions) and the model of absolute possessory protection (in which
none of the above is permitted). 4. As possessory protection of possession
| 63
is a specific type of legal protection, precedence should be on the side of

the theory founded in something specific only to possessory protection of
possession and not to petitory protection. When those criteria are applied,
the result is: that all analysed theories are based on a reason representing
a social value; that all can explain possessory protection of possession in
typical cases of infringement of possession; that none of them can jus-
tify possessory protection in atypical cases; that none of the theories suit
all models of possessory protection; that the reasons underlying none of
them is in anything specific only to possessory protection; that none of
the theories are able to endure some other aspects of immanent criticism.
Finally, the author achieves the transcending criticism of theories by set-
ting the theory of protection of the found manifestation of rights and ob-
ligations, which reads as follows. Every mere possession is a factual power
or a factual state which represent the incarnation of a right or an obliga-
tion; and the infringement from which the possession is protected is only
such dispossession or interference of possession which would, in the case
of possessors right and obligation, present a breach of the right or obliga-
tion. Thus, the content of the right or obligation preforms both the pos-
session and the infringement of possession. Legal relevance and legal val-
ue of possession is provided by the fact that rights and obligations these
elementary important, fundamental legal phenomena which can not be
perceived by the senses, are manifested through factual power or condi-
tions which can be perceived by the senses, so that the violation of rights
and obligations, those elementary important and unperceivable legal phe-
nomena, also become perceivable by the senses in the forms of infringe-
ment of possession. Possession is different from other legal manifestations
of rights (including registers) in the fact that it is the most immediate fac-
tual relationship with the very thing which is the object of a possible right
or obligation because only it exists on the spot in the very place where
the thing in which one comes in contact is located and at the time when
one comes in contact with it. Possession as a manifestation of the possible
right and obligation, thus, represents the state of affairs which is immedi-
ately found. Infringement of possession is the change of that immediately
found state of affairs and it is unlawful because the change in the found
state of affairs which is a manifestation of the possible right and obliga-
tion infringes the (unwritten) legal principle that the one who wishes to
alter the found condition can do that only if one previously proves that
one has the right to that, and it is not on the one who is the subject of the
found state of affairs to prove that one has the right to that state of affairs
and the right for that state of affairs not to be altered. In comparison to
other theories, this one can sustain the verification in the form of imma-
nent criticism. 1. The reason which it provides is a social value. 2. The
need for protection of the found manifestation of rights and obligations
64 |
can explain possessory protection in typical cases of infringement of pos-

session. But it can, unlike other theories, justify possessory protection of
the possessor which is not authorised to be a possessor and whose pos-
session was not infringed by force nor in any kind of conflict between the
possessor and the infringer: his/her protection is also legitimate because
the infringement of possession of such possessor also represents a change
in the manifestation of rights and obligations, the immediate found state
of affairs which equally cannot be unlawfully violated without a previous
proof of a right to do so, whether the possessor is authorised to possession
or not, whether the infringement was violent of without a conflict. 3. The
theory of protection of the found manifestation of right, unlike some oth-
ers, suits the model of possessory protection of possession relativized in
Serbia by the objection petitorium absorbet possessorium: as the conduct of
a person who infringes possession has the same manifestation as posses-
sion, the relativizing of possession (allowing the objection of absorption)
is necessary to make clear who really has the right; competition between
two identical manifestations is resolved on the basis of the better right to
possess. 4. Its reason is specific for possessory protection of possession,
which is not the case with other theories: petitory protection is not a pro-
tection of the manifestation of the right and only of the right, while pos-
sessory protection actually is the protection only of the manifestation of
right and the protection of it alone. Finally, the author demonstrates the
place and the role of the reason for possessory protection of possession
and the theory on that reason in the course of regulation of possessory
protection of possession by the legislator.
Key words: theories on the reason (basis, aim, function) of possessory
protection of possession, conditions for rational discussion,
measures for evaluation of theories, imanent and transcedent
criticism, theory of found manifestation of rights and obliga-
tions, place and role of reasons for possessory protection in
legislative regulation of possessory protection.
Dostavljeno Redakciji: 4. juna 2014. god.

Prihvaeno za objavljivanje: 17. juna 2014. god.
| 65

2217 28151401005V

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2217 28151401005V

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI ZAPISI, God. V, br. 1 (2014) UDK 347.

IZVORNI NAUNI LANAK LANCI

Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*

EMU POSESORNI POSTUPAK?

Apstrakt: U opticaju je pet teorija o razlogu posesorne zatite dravine, neke ve

* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

I. ta znai istraivati razlog sudske posesorne

te na reavanje pitanja o razlogu zatite, i da li se smatra da neka konkretna

II. Teorije o razlogu posesorne zatite

se javlja kao opti interes, a u novijoj, jo i kao privatni. U starijoj varijanti,

ljujui posesornoj zatiti, dravina postaje svojinska pozicija, jedan istu-

svakodnevno imaju potrebu za tim da stalno mogu imati na raspolaganju

Kritike primedbe upuene pojedinoj teoriji nastoje se izbei (opet ee

331 Mller, T., 2010, p. 249.

faktikih dravinskih odnosa i time obezbeivanje vlasniku povoljnije do-

javnom interesu (teorija mira), odravanja kontinuiteta u imovinskim od-

III. Nepotrebnost posesorne zatite i nepotrebnost

A VEZA PITANJA O RAZLOGU ZATITE I PITANJA

Dva pitanja su najtenje povezana: da li je uopte potrebno i opravda-

a) Razlozi protiv posesorne zatite nezavisni

343 Pfeifer, R., Besitz, u: Schlegelberger, F. (ur.), 1929, Rechtsvergleichendes Handwrter-

ve izloio, provizornost obe vrste zatite je razliita (Deo I, II.C.c),347 a

2. Poto se osnovano moe uzeti da su protivnicima posesorne za-

b) Razlozi protiv posesorne zatite kao

draoca vai presumpcija da je vlasnik,351 to mu omoguuje i potpuni-

B PRAVNA PRIRODA DRAVINE

Razloge protiv postojanja posesorne zatite dravine (iznete pod A)

a) Samorazumljivost posesorne zatite dravine

meu razne teorije o razlogu posesorne zatite dravine, bilo bi to jedno

b) Legitimnost pitanja o razlogu zatite sve

dravinu) nego se titi pravo iskljuenja treih od uticaja na dravinu.359

IV. Merila odrivosti teorija o razlogu zatite

specifian ba za posesornu zatitu dravine, ili odrivosti teorije ne smeta

Na poetnom, elementarnom nivou proverava se da li se neka teori-

B RAZLOG KOJIM SE ZATITA OBJANJAVA I RAZLOG

U dvostrukom pogledu nije za stav prema odrivosti neke teorije

objanjenja posesorne zatite onda kada zasmetani dralac ima pravo da

tita zavisi od postojanja smetaoevog prava na dravinu i prava na oduzi-

C RAZLOG POSESORNE ZATITE UOPTE ILI RAZLOG

D SPECIFIAN ILI NESPECIFIAN RAZLOG POSESORNE

Posesorna zatita dravine jeste specifina pravna zatita po tome

dravinu.364 Umesno je zato pitati da li je onda i razlog za tu specifinu

E IMANENTNA KRITIKA ILI

V. Delimina sposobnost teorija

I danas se, idui za Jheringom koji je tako grupisao teorije o razlo-

za posesornu zatitu u svakoj situaciji smetanja dravine, iji razlog vai

Nijedna teorija se ne moe odbaciti a limine. Na poetnom, elemen-

C ODRIVOST TEORIJA U TIPINOJ SITUACIJI SMETANJA,

Sve teorije se s obzirom na razloge koje navode kao objanjenje pose-

D NEODRIVOST TEORIJA U NETIPINOJ SITUACIJI

Ako je zatita linosti i volje draoca cilj, zato bi do linosti i volje

Teorija najvee ekonomske koristi. Ako je ostvarivanje optimalne alokaci-

E RAZLOG POSTOJANJA ODREENOG MODELA

1. Primena teorija na posesornu zatitu apstraktno i

382 O tim vrstama definicija, v. Vodineli, V. V., 2012, str. 127. i d.

poretku. Ili, teorija mira i obezbeenja dravnog monopola prinude bolje

2. Ograniena primenjivost teorija na model

a) Primenjivost teorija na model relativizovane zatite

Za razliku od apsolutne, nijedna relativizovana posesorna zatita,387

On to pravo nema jedino u sluaju ako se po tubi odnosno protivtubi suprotne

ostvari pravo, dok je u sluaju osnovanog prigovora apsorpcije posesorni

b) Primenjivost teorija na reim zatite

roka, a ni to da li reenje za rok za samopomo mora da bude isto ili razli-