GRAMATIKA

srpskog jezika
R ecen z en t
dr DUKA KLIKOVAC

U red n ik
prof. dr SVETLANA STIP EV I

O d g ov orn i u re d n ik
NEBO )A JOVANOVI

Z a iz d a v a a
prof. dr RADO LJUI
direktor i glavni urednik
 Ivan Klajn

GRAMATIKA
srpskog jezika

ZAVOD ZA UDBENIKE 1 NAS'I'AVNA SREDSTVA

BEO G RAD
N A PO M EN A

Ova knjiga im a za cilj dau saetom , a ipak iscrpnom vidu

prui neophodne p o d a tk e o fonetici, morfologiji, tvorhi
rei i sintaksi srpskog jezika. Poslednjih decenija dobili
smo nekoliko dobrih udbenika srpskog (srpskohrvat-
skog) jezika z a strance, ali se u njim a gram atiko gradi-
vo nuno izlae u delovim a i postupno, dok vie prostora
zauzim aju tekstovi, vebanja i tum aenje novih rei.
Kada italac takvog udbenika ne uspeva d a pron ae
u kojoj je od ranijih lekcija obraeno neko pitanje, ili
kad zakljui d a mu je potreban sistem atski pogled na
datu gram atiku pojavu, ovakva gram atika bez sumnje
e mu koristiti kao pom oni prirunik.
Budui d a knjiga nije nam enjena korisnicim a odre-
denog m aternjeg jezika, strogo kontrastivni pristup nije
se m ogao prim eniti. Posebna panja, ipak, poklonjena
jv pojedinim sitnijim i krupnijim pitanjim a koja izvor-
nim govornicim a ne zadaju tekoe, p a se u kolskim
gram atikam a najee i ne pominju. To su, na primer,
jednakosti m eu padeim a, prom ene osnove usled ne-
poslojanog a i p relaska 1 u o, upotreba linih zam enica
u subjektu, dvojina zam enica i prideva (moja dva do-
!>ra druga), prom en a i znaenje neodreenih zam enica,
naenje rei u deiktikim trojnim opozicijam a (ovaj/
taj/onaj, ovako/tako/onako, evo/eto/eno i dr.), prilozi
;u mesto sa inkorporiranim predlogom (dokle, dovde,
odatle, odande i si), upitni i odreni oblici glagola,
ckspresivne upotrebe glagolskih vremena, iskazivanje
vrrmena u pasivu (kola se otvara - prozor je otvoren
kola je otvorena u prolom veku), uticaj enklitika na
trd rei (videu - ja u videti, on mnogo govori - govo-
i i li on mnogo?), idiom atske konstrukcije ka o nas tri,
Inr ti lepo, ne ide mi se, bilo je problema/ima pro-
6

blema/ima jedan problem it.), razlikovanjedetim inih

hom onim a kao (ove) veeri/(na) veeri, dovesti (dove-
dem)/dovesti (dovezem), nagiaene i nenaglaene line
zam enice (mi, nas...) / drugo. Sintaksa je izloena p o
tradichnalnom kolskorn m odelu, bez pokuhaja d a se
pritneni generativistiki ili neki drugi pristup koji bi
teorijski m ozda hio opravdaniji, ali koji nije p rik la d an
za uenje jezika kao stranog. O akcentuaciji su d a te
sam o osnovne napom ene, budui d a je to pojava koju
stranac ion ako ne m o ie nauiti iz knjige, nego sam o a u -
ditivnim putem i stalnim vezbanjem.
 7

SADRAJ

1. POLOAI JEZIKA l DIJALEKTI........................... 13

2. PISMO (GRAFl)A)................................................... 15

F O N E T 1K A

3. GLASOVNl SISTEM................................................. 21
3.1. Samoglasnici (vokali)...............................................21
3.2. Suglasnici (konsonanti)...........................................21
3.3. Akcenti i duine........................................................24
3.4. Prenoenje akcenta na proklitiku..........................28
3.5. Glasovne alternacije................................................. 28

MORFOLOGI) A

4. VRSTE REI.................................................................45
5. IMENICE.......................................................................47
5.1. Rod imenica...............................................................47
5.2. Promena imenica......................................................47
5.3. Deklinacije................................................................. 50
5.4. Prva deklinacija.........................................................50
5.5. Druga deklinacija..................................................... 62
5.6. Trea deklinacija..................................................... 66

6. PRIDEVI........................................................................69
6.1. Rod i osnova p rid e v a ............................................. 69
6.2. Odredeni i neodreeni v i d ....................................69
6.3. Deklinacija prideva................................................. 71
6.4. Poredenje prideva................................................... 74
8

7. Z A M E N IC E ................................................................. 77
7.1. Line zam enice......................................................... 77
7.2. Prisvojne zam enice.................................................. 80
7.3. Pokazne zam enice.................................................... 83
7.4. Upitne zam enice.......................................................86
7.5. Odnosne zam enice...................................................87
7.6. Neodreene zam enice........................ 89

8. BROJEVl........................................................................95
8.1. Karinalni brojevi..................................................... 95
8.2. Redni brojevi.............................................................. 98
8.3. Zbirni brojevi..............................................................99
8.4. Brojneimenice..........................................................100

9. GLAGOLl................................................................... 103
9.1. Kategorije promene.................................................103
9.2. Upitni oblik............................................................... 103
9.3. Odreni oblik............................................................ 104
9.4. Vid............................................................................... 105
9.5. Naini (modusi)....................................................... 110
9.6. Vremena.................................................................... 114
9.7. Upotreba vremena...................................................120
9.8. Nelini glagolski oblici........................................... 125
9.9. Prelazni, neprelazni i povratni glagoli.................132
9.10. Pasiv......................................................................... 136
9.11. Tipovi promene glagola....................................... 137
9.12. Nepravilni glagoli.................................................. 145
9.13. Pomoni glagoli..................................................... 14710*

10. PRILOZI..................................................................... 153

10.1. Funkcija priloga..................................................... 153
10.2. Znaenje priloga.................................................... 153
10.3. Prilozi po postanku............................................... 154
10.4. Priloki sistemi.......................................................155
10.5. Sloeni prilozi................................................. ... . 157
10.6. Poreenje priloga...................................................157
 9

11. PREDLOZI.................................................................159
11.1, Pravi i nepravi predlozi........................................159
11.2. Izbor padea...........................................................160

12. VEZNICI.................................................................... 163

12.1. Vrste veznika............................ 163
12.2. Veznik d a ................................................................ 164
12.3. Ostali veznici..........................................................165

13. RECE........................................................................169
13.1. Definicija . ..........................* ...............................169
13.2. Rece za potvrivanje ili odricanje.................... 169
13.3. Upitne rece........................................................... 169
13.4. Ostale rece............................................................ 170

14. UZVICI...................................................................... I 73
14.1. Uzvici koji izraavaju oseanja...........................173
14.2. Uzvici za dozivanje............................................... 173
14.3. Onomatopeje............................... * ..................... 174

TVORBA REI

15. SUFIKSACIJA........................................................... 177

15.1. Fonetske alternacije.............................................. 177
15.2. lmeniki sufiksi......................................................179
15.3. Pridevski sufiksi, .................................................. 186
15.4. Glagolski sufiksi.....................................................193
15.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba............................. 194
15.6. Sloeno-sufiksalna tvorba................................... 19716*

16. PREFIKSACIJA........................................................199
16.1. Imenice s prefiksima.............................................199
16.2. Pridevi s prefiksima.............................................. 201
16.3. Glagoli s prefiksima..............................................204
16.4. Prilozi s prefiksima . ............................................ 210
10

17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA)............................ 211

17.1. Sraslice...................................................................211
17.2. Polusloenice......................................................... 212
17.3. Imenike sloenice.............................................. 212
] 7.4. Pridevske sloenice............................................... 213
17.5. Glagolske sloenice............................................... 214
17.6. Sloenice u ostalim vrstama re i....................... 215

18. KONVERZIJA.........................................................217
18.1. Poimenienje......................................................... 217
18.2. Popridevljenje........................................................218
18.3. Prelazak u priloge................................................. 219
18.4. Prelazak u predloge.............................................. 220

SINTAKSA

19. SINTAGMA..............................................................223
19.1. Vrste sintagmi........................................................223
19.2. Sloene sintagme...................................................224

20. PROSTA REENICA..............................................225

20.1. Delovi reenice...................................................... 225
20.2. Subjekt.............................. 225
20.3. Predikat...................................................................227
20.4. Dopune................................................................... 229
20.5. Atribut.....................................................................232
20.6. Apozicija................................................................. 233
20.7. Priloke odredbe................................................... 235 21

21. SLOENA REENICA...........................................237

21.1. Odnosi prostih reenica u sloenoj................... 237
21.2. Nezavisno sloene reenice.................................237
21.3. Zavisno sloene reenice.....................................239
21.4. Vrste zavisno sloenih reenica..........................241
21.5. Izrine reenice..................................................... 241
21.6. Zavisnoupitne reenice........................................242
21.7. Odnosne (relativne) reenice............................. 243
21.8. Mesne r e e n ic e ...................................................... 245
21.9. Vremensk? (temporalne) re e n ic e ..................246
21.10. Nainske r e e n ic e ............................................... 247
21.11. Uzrone (kauzalne) reenice........................... 248
21.12. Namerne (finalne) reenice..............................249
21.13. Posledine (konsekutivne) reenice................ 250
21.14. Dopusne (koncesivne) reenice . . ................251
21.15. Uslovne (pogodbene, kondicionalne)
re e n ic e ............................................................... 251

22, R ED REI .................................................................. 255

22.1. Neutralan i obeleen red re i............................. 255
22.2. Raspored subjekta, objekta i predikata . . . . 256
22.3. Poloaj s u b je k ta ..................................................... 256
22.4. Poloaj o b je k ta .......................................................257
22.5. Poloaj li n e zam enice......................................... 257
22.6. Poloaj p rid ev a ...................................................... 257
22.7. Poloaj pridevskih zam enica.............................. 258
22.8. Poloaj b ro je v a .......................................................258
22.9. Poloaj atributivnih dopuna............................... 259
22.10. Poloaj p rilo g a ..................................................... 259
22.11. Poloaj en k litik a.................................................. 259
22.12. Poloaj re e n ic a .................................................. 263
 13

1. POLOAJ JEZIKA I DIJALEKTI

Srpski jezik, zajedno sa hrvatskim i bonjakim*1, pri- Ekavski i

pada junoj grani slovenskih jezika, u kojoj se nalaze ijekavski
jo i slovenaki, makedonski i bugarski. Za osnovu
standardnog jezika u srpskom, hrvatskom i bonjakom
uzet je tokavski dijalekat, tako nazvan po upitnoj
zamenici to/ta. Druga dva dijalekta, akavski (gde ista
zamenica glasi a) i kajkavski (zamenica kaj), govore se
samo na teritoriji Hrvatske, a ni tamo nisu priznati kao
standardni.

U okviru tokavskog dijalekta razlikuju se dva izgovora

nekadanjeg slovenskog glasa ja t ("B, u latinikoj
transliteraciji e): ekavski i ijekavski. (Postoji i trei
izgovor, ikavski, ali se njime neemo baviti poto je
iskljuivo regionalan.) Ekavskom e, u reima koje sadre
jat (npr. dete), odgovara ijekavsko ije (dijete), odnosno

1 U svetskoj slavistici, kao i u Jugoslaviji posle 11 svetskog rata,

bio je uobiajen termin srpskohrvatski jezik. Srpski i hrvatski
su smatrani njegovim varijantama, a od sedamdesetih godina
prolog veka poelo se govoriti i o bosanskohercegovakom
standardnojezikom izrazu. Posle ratova koji su krajem veka doveli
do raspada Jugoslavije, u novostvorenim dravama usvojeni su
pojedinani nacionalni nazivi. Razlike izmeu srpskog, hrvatskog
i bonjakog, ipak, sasvim su sitne (uporedive s razlikama izmedu
britanskog i amerikog engleskog), a meusobna razumljivost
gotovo je stoprocentna, tako da se u isto lingvistikom pogledu
- za razliku od drutvenog i politikog - oni i dalje mogu smatrati
varijantama istog jezika.
U dananjoj Bosni i Hercegovini usvojen je zvanini naziv
bosan ski jezik, ali ga srpski lingvisti ne priznaju, jer je izveden iz
imena B osn a, ime pretenduje da se predstavi kao dravni jezik
obavezan za sve tri nacije u toj zemlji. B on jaki, naprotiv, izvedeno
je iz imenice B onjaci, kako se naziva narod koji je ranije nazivan
Muslimanima.
14

je ako je vokal kratak (ekavski deca - ijekavski djeca).

Ispred nekih glasova to je prelazi u i (hteo - ijek. htio,
grejati - ijek. grijati), a moe se odraziti i na promenu
prethodnog suglasnika (koleno - koljeno, negovati -
njegovati).
Vei deo Srba govori ekavski, dok se ijekavski
govori na krajnjem jugozapadu Srbije, u Crnoj Gori i u
Republici Srpskoj. U dravi SCG oba izgovora priznata
su kao standardna, ali nisu jednako rasprostranjena
u upotrebi. Sredstva informisanja u Srbiji slue se
skoro iskljuivo ekavskim izgovorom, a u Crnoj Gori
ijekavskim. S obzirom na maloas pomenute razlike
izmeu ije, je i i, roenom ekavcu veoma je teko da
ovlada ijekavskim izgovorom. Podruje ijekavskog u
Srbiji postepeno se suavalo tokom poslednja dva veka.
Mnogi znaajni srpski pisci u prolosti, poev od Vuka
Karadia, bili su ijekavci, ali se danas velika veina
knjiga objavljuje na ekavskom.
U ovoj knjizi primeri e se davati u ekavskom
obliku. Bolji jednojezini renici (kao to su estotomni
renik Matice srpske i jo nedovreni renik Srpske
akademije nauka i umetnosti) navode, pored ekavske,
i ijekavsku varijantu.
 15

2. PISMO (GRAFIJA)

Tradicionalno pismo srpskog jezika jeste irilica,

u obliku koji joj je dao Vuk Karadi (1787-1864).
Posle stvaranja jugoslovenske drave (1918) u Srbiji
i Crnoj Gori poela se naglo iriti upotreba latinice.
Danas je latinica rasprostranjenija, do te mere da se
javio pokret za zatitu irilice, a poslednjih godina
preduzete su mere da se irilica zakonom definie kao
osnovno pismo u zvaninoj i javnoj upotrebi. Mada je
naporedna upotreba dvaju pisama, za koju je skovan
termin dvoazbunost, jedinstven sluaj u Evropi, ako
ne i u svetu, moe se predvideti da e ona potrajati i
u budunosti. Otuda je svakome ko ui srpski jezik
neophodno poznavanje oba pisma.

I irilica i latinica imaju istih 30 slova, tako da meu Azbuni i

njima postoji dvosmerna konvertibilnost. Uobiajeni abvcedni red
redosled tih slova, meutim, nije isti, jer se u irilici
navode po azbuci, poreklom iz crkvenoslovenskog,
odnosno u daljoj perspektivi iz grkog jezika:

A a B 6 B b I'r A a S b E e ) K * 3 3 P l n j j
K k A a A>a> M m H h Hdh> O o I l n P p C c T t
R h y y 4 ) X x U [ i t ' - l H l TI p I I I i i i

dok su u latinici poreana po abecedi:

A a B b C c D d Dd E e F f G g
H h I i J j K k 1.1 Lj lj M m N n Nj nj O o P p
R r S s T t U u V v Z z

Iz ova dva spiska vidljivo je da je u irilici u tonoloki

potpunosti sproveden fonoloki princip jedan glas princip
16

- jedno slovo (za izgovor slova vidi nie). U latinici

su u istom cilju pojedinim latinskim slovima dodati
dijakritiki znaci, preteno pozajmljeni iz ekog (,
, , , ), ali taj postupak nije sproveden do kraja,
pa su za suglasnike koji se u irilici oznaavaju sa A>,
Hb, odnosno U, upotrebljene dvoslovne kombinacije
(digrami) LJ, NJ, D.2

U sledeoj tabeli uporedno su prikazana irilika i Uporedni prikaz

latinika slova iste glasovne vrednosti, s tim to latinika
nisu data po uobiajenom abecednom redu.

irilica irilica pisano Latinica

Aa SS/a. Aa
B6 Bb
BB 38* Vv
I r Gg
AA Dd
Db /
Ee Ee
>K >K
3 3 3 /. Zz
M h //u Ii
Jj f; Jj
KK 3T * Kk
AA jfa- L1
A) A> sf9u> Ljlj
MM v ff Mm
HH /Cu Nn
Eb </&'M? Nj nj
Oo a Oo

2 Katkada se, usled nedostatka odgovarajueg znaka, upotre-

bljava i digram DJ umesto , npr. Djordje, vidjen, umesto pravilnijeg
Dore, vien.
1
17
11 n Pp
Pp Rr
Cc <t c > 'e Ss
TT T t
Th ' A A
yy Uu
<hcj) .0 'A Ff
O YJ
Xx X Hh
U u % , Cc
H h
M v V v D d
III iii '? //W-
FONETIKA
3. GLASOVNI SISTEM

3.1. SAMOGLASNICI (VOKALI)

Srpski jezik ima pet samoglasnika, i, e, a, o, u, koji se

izgovaraju priblino kao i u drugim slovenskim jezici-
ma, ili kao u italijanskom, panskom, nemakom itd.
Suglasnik r takoe moe u pojedinim reima da Slogolvorno
bude nosilac sloga. Takvo r se ponekad naziva vokal-
skim, ali je taniji naziv slogotvorno r. Najee to
biva izmeu dva suglasnika, kao u reima krst, sr-ce,
tr-a-ti, sre-brn, ali i na poetku rei ispred suglasnika,
kao u rl, r-za-ti, r-va-ti {se). Kada glagoli kao to su ova
poslednja dva dobiju prefiks, r ostaje slogotvorno, iako
mu prethodi samoglasnik: za-r-za-ti, po-r-va-ti (se).3

3.2. SUGLASNICI (KONSONANTI)

3.2.1. Plozivi (okluzivi) p, t, k, b, d, g izgovaraju se P, t, k, b, d,

kao i u veini ostalih jezika, obrazujui tri para po zvu-
nosti:

bezvuni zvuni
P b
t d
k ________ S________

3 U starijem jeziku r je ostajalo slogotvorno i u mukom rodu

radnih prideva, kao u-m r-o, za-tr-o, analogno sa enskim i srednjim
rodom u-m r-la, u-m r-lo, za-tr-la, za-tr-lo. Takav izgovor danas je
zastareo, pa se r izgovara kao obian suglasnik (u-mro, za-tro).
U nekim pozajmljenicama iz francuskog, r je slogotvorno i
na kraju rei, kao u an-r, m a-sa-kr, s tim to gubi slogotvornost
u padeima, ispred vokala: an-ra, an -ru itd. Isti je sluaj sa
suglasnikom l u malom broju pozajmijenih rei, kao bi-ci-kl,
an -sam -bl (u padeima: bi-ci-kla, bi-ci-klu itd.).
 B, d, g se jednako izgovaraju i na zavretku rei, npr.
u golub, rad, drug, a ne obezvuavaju se kao u nekim
drugim slovenskim i neslovenskim jezicima.

3.2.2. Frikativi su prikazani u sledeoj tabeii:

bezvuni zvuni
s z

f (v)
h

se izgovara kao francusko ch, englesko sh ili

nemako sch. je njegov zvuni parnjak (francusko j
u jour).
H se izgovara s punom aspiracijom (kao nemako H
ch u Bach).
Glas v je stavljen u zagradu jer, mada je po mestu l '
izgovora (labiodental) jednak glasu f , on se ne ponaa
kao njegov zvuni parnjak nego kao sonant, o emu
v. 3.2.4.

3.2.3. Afrikate su:

bezvune zvune
c
d

C uvek ima vrednost slivenog ts (nemako z u Zeit, c

italijansko z u pizza), nezavisno od slova koje mu sledi:
car, cura, lice, baciti, cvet, stric.
Afrikate i su po zvuku sline engleskom i
panskom ch, italijanskom ci u ciao, ali se ni jedna ni
druga ne mogu izjednaiti s njima. je stopljeno /t/
+ //: pri njegovom izgovoru vrh jezika se oslanja o
alveole, dok je pri izgovoru vrh jezika sputen, a
srednji deo jezika oslanja se o alveole i prednje nepce.
Po akustikom utisku, je tvre nego maloas po-
 23

menute strane afrikate, a je meke od njih. Mada

razlikovanje afrikate c od ponekad zadaje tekoe i
Srbima iz pojedinih krajeva, u standardnom izgovoru
one se moraju razlikovati. Postoje minimalni parovi
koji se po znaenju razlikuju samo tim parom fonema,
kao ar dra' - ar korist', spavaica ena koja spava'
- spavaica spavaa koulja'.
Sve to smo rekl i za par - vai i za nj ihove zvune Di i
parnjake. Za d, stopljeno /d/ + //, poloaj jezika je isti
kao za , usled ega je ono tvrde od engleskog j ili
italijanskogg u Genova. Za d poloaj jezika je kao za ,
pa je ono meke od ovih stranih suglasnika. I ovde
postoji poneki minimalan par, npr. d ak vrea' - d a k
uenik'.

3.2.4. Sonanti. - U sonante se ubraja nekoliko tipo-

va suglasnika: nazali m, n, nj, likvide l, Ij, r, uz to v i j.
Zajednika im je osobina da ne uestvuju u opoziciji
zvuno-bezvuno i da pri njihovom izgovoru vazduna
struja prolazi pored prepreke koju stvaraju delovi govor-
nog aparata.
M, n, l i r ne zadaju posebne tekoe pri uenju. ;V isprt-d k i g
Kao i u drugim jezicima, fonema n prelazi u velarnu
varijantu ispred velara k ili g: alveolarno (vrhom jezika)
izgovara se u Ana, tanak, ali velarno (zadnjim delom
jezika, kao ng u engleskom sing) u Anka, tanka, tango.
Glas nj je palatalni nazal, analogan panskom n (u Nj
m an an a) ili italijanskom i francuskom gn. Izgovara se
pritiskanjem prednjeg i srednjeg dela jezika uz tvrdo
nepce iza alveola.
Glas Ij je palatalizovan u odnosu na /, kao u U
panskom ll (u caballero) ili italijanskom gli (u figlio).
Izgovara se srednjim delom jezika, dok je vrh jezika
sputen uz donje zube.
Glas j se izgovara kao u nemakom, odnosno kao /
ipsilon u engleskom yes, boy ili u panskom yo, hay. Po
artikulaciji je veoma blizak vokalu i, usled ega dolazi
24

do pravopisnih alternacija i kolebanja (radio, gen. radi-

ja ; M ihailo i M ihajlo).
Glas v svrstavamo u sonante jer je neutralan u V neutraino po
odnosu na zvunost (v. 3.2.2, 3.5.1): ispred bezvunih /vunosti
suglasnika ostaje v, a ne prelazi u f npr. ovca, ovsen,
upavko; ispred njega mogu doi kako bezvuni tako i
zvuni suglasnici (uporedi tvoje i dvoje, svekar i zvekir).

3.2.5. Po mestu izgovora svi navedeni suglasnici mogu

se podeliti ovako:
labijalni (usneni): p, b, m;
labiodentalni (usneno-zubni):f v;
dentalni (zubni): t, d, c, s, z;
alveolarni: n, l, r;
prepalatalni (prednjonepani tvrdi): , , , d;
palatalni (prednjonepani meki): , , nj, Ij, j;
velarni (zadnjonepani): k, g, h.

3.3. AKCENTII DUINE

3.3.1. Akcenatski sistem. - Srpski jezik razlikuje etiri Cetiri akcenta

akcenta, tj. etiri vrste izgovora naglaenih vokala u po-
gledu visine i duine tona. To su:
dugosilazni (znak ~),
dugouzlazni (znak ') ,
kratkosilazni (znak " ),
kratkouzlazni (znak ' ).
Kod dugosilaznog akcenta, npr. u rei m ajka, visina lzgovor akcenata
tona opada tokom izgovora vokala. Kod dugouzlaznog,
npr. beba, ton raste, ili bar ostaje na istoj visini. Kod
kratkosilaznog, npr. 'istina, opadanje tona se teko opaa
zbog kratkoe vokala, ali se sledei slog, odnosno slogo-
vi, izgovara nie od naglaenog. Kod kratkouzlaznog,
npr. itati, sledei slog (slogovi) imaju vii ili jednak ton
kao naglaeni slog.
 25

Ista etiri akcenta javljaju se i kod slogotvornog Slogotvorno r

r (v. gore, 3.1) kad je naglaeno, npr. krv, cr'nac, trka,
trati.
U obinim tekstovima akcenti se ne piu, osim u ret-
kim sluajevima kad treba razlikovati dve rei iste grafi-
je, npr. grad (varo) - grad (ledena kia), opisan (pridev:
deskriptivan) - dpisan (particip od glagola opisati).
I u promeni jedne iste rei mogu se javiti razliiti
akcenti, npr. od im e, genitiv im ena, nominativ mnoine
je im ena, genitiv mnoine je imend.

3.3.1.1. Za poloaj akcenata u rei vae tri osnovna Tri pravila ia

akcent
pravila:
(1) Nijedna re ne moe biti naglaena na posled-
njem slogu. (U gradskom govoru, pojedine rei stra-
nog porekla odstupaju od ovog pravila, npr. dirigent,
p a rad a jz nasuprot izgovoru dirigent, p a rad a jz kakav
propisuje standard).
(2) jednoslone rei uvek imaju silazni akcent, dug
kao u nd, list, ut, zn am ili kratak kao u sprat, konj,
na, sav.
(3) Silazni akcenti mogu se javiti samo na prvom
slogu rei. (1 od ovog pravila gradski govor neret-
ko odstupa, kao u dva primera navedena pod 1, ili u
am basador, televizija, nasuprot standardnom akcentu
am basador, televizija.)

3.3.2. Nenaglaene duine. - U upravo navedenim

primerima a m b a sa d o r i televizija vidimo da je vokal u
treem slogu oznaen znakom za duinu. Nenaglaeni
dugi vokali javljaju se u mnogim reima, npr. jiinak,
vojnik, paket, nevien, id ed lan , pozitivan, oddvno. Oni
mogu doi samo POSLE naglaenog sloga.
U reima iz jezika u kojima je naglaen posled-
nji slog, kao to je francuski, budui da takav naglasak
nije mogu u srpskom, on se zamenjuje nenaglaenom
26

duinom: atelje (< fr. atelier), Rdsin (< fr. Racine), Paster
(< fr. Pasteur)4.
U savremenom gradskom govoru nenaglaene Gubljenje
duine su znatno ree nego to zahteva tradicionalna nenaglaenih
norma. To naroito vai za flektivne nastavke: gotovo duina
svi nastavci u promeni imenica, prideva, glagola, pogo-
tovu u otvorenom slogu, npr. genitiv ene, pridev veliki,
genitiv mnoine velikih, prezent 1. lica mnoine itdm o
itd. - u dananjem gradskom govoru (bar u ekavskim
krajevima) imaju kratak vokal: ene, veliki, velikih,
ilam o.

3.3.3. Proklitike i enklitike. - Rei koje nemaju sop-

stveni akcent, nego se spajaju u fonetsku celinu sa sused-
nom naglaenom reju, nazivamo klitike ili klitici. De-
limo ih na prolditike, koje stoje ispred naglaene rei, i
enklitike, koje stoje iza naglaene rei.

3.3.3.1. Proklitike su pre svega predlozi, i to svi koji su Proklitike'

jednosloni, npr. na (na hartiji izgovaramo nahartiji),
u (u p e ta k izg. upetak), iz, od, za, do itd., uz to i poneki
dvosloni kao oko, prem a, preko itd. Takoe su prokli-
tike poneki veznici, kao i, ni, a, da, jer, dok, a uz neke
glagole (v. 3.4.1) i odrena partikula ne (npr. ne izlazim
izgovoreno neizlazim ).

3.3.3.2. Enklitike su specifinost srpskog jezika, pa je F.nklitike

radi pravilnog rasporeda rei u reenici neophodno
znati koje rei spadaju u njih.
Pored upitne partikule li (npr. zna li? izgovoreno
znali?) imamo dve vee grupe enklitika: nenaglaene
oblike linih zamenica i nenaglaene oblike pomonih
glagola.

4 U Srbiji je uobiajeno adaptirano, fonetsko pisanje stranih

imena, koje je u irilici neizbeno (Pacnn, riacrep), a najee se
prenosi i u latinicu.
 27

U prvu grupu spadaju oblici za genitiv, odnosno Zam enike

akuzativ u svih est lica, me, te, ga, je (Ju), nas, vas, ih5, enklitike

i oblici za dativ mi, ti, mu, joj, nam, vam, im \ Enklitika

je i nenaglaena povratna zamenica se, npr. u ohlaim
se (izg. dhlaimse).
U drugu grupu spaaju: Glagolske
- krai oblici prezenta glagola biti: sam, si, je, smo, ste, enklitike
su (v. 9.13);
- krai oblici prezenta glagola hteti: u, e, e, emo, ete,
e (v. 9.13.2);
- oblici aorista glagola biti koji ulaze u sastav potenci-
jala: hih, bi, bi, bismo, biste, bi (v. 9.5.2).

3.3.3.3. Budui da se enklitika vezuje za prethodnu Potoaj enklitike

naglaenu re, ona treba da doe na drugo mesto u
reenici. Otuda, ako reenici Doao sam (izg. doaosam)
dodamo linu zamenicu u subjektu, ona e glasiti Ja
sam (izg. jasam) ddao; nije mogue *Ja doao sam niti
*Sam doao.
Odredbu o drugom mestu ne treba shvatiti
bukvalno: enklitika moe doi i posle sintagme od vie
medusobno povezanih rei, npr. M oj prijatelj s treeg
sprata je doao. Za iscrpnija pravila o poloaju enkli-
tike vidi 22.11 i dalje.

5 Za promcnu zamenica vidi tabele 10-12. U akuzativu,

enski rod jednine je ima i varijantu ju, koja nastaje u odiru sa
istozvunom glagolskom enklitikom je: vidi tabelu br. 10 u 7.1.1.
5 Nenagiaeni dativni oblici m i i ti u pisanju se ne razlikuju od
naglaene zamenice 1. lica mnoine m l, odnosno 2. lica jednine ti.
O tome treba voditi rauna pri izgovoru reenica kao to su:
Reci m i (izg. recimi) ta m i (izg. mi) ovde traim o
ili:
Ti (izg. ti) zna ta ti (izg. tati) treba.
Na isti nain, oblici nas i vas mogu biti nenaglaeni ili naglaeni:
vidi tabelu 11.
28

3.4. PRENOENJE AKCENTA

NA PROKLITIKU

Prema tradicionalnoj akcentuaciji, zasnovanoj prven-

stveno na hercegovakom govoru, kada se proklitika
nae ispred nekih (ne svih) rei sa silaznim akcentom,
kratkim ili dugim, ona postaje naglaena, dobijajui
kratkosilazni (retko kratkouzlazni) akcent, dok druga
re gubi naglasak. Takvi primeri su ii grd, na vodu, od
zldta, p o d kamen, d o pojasa, iz kue, i drugi i sl. (izgo-
vor: iigrad, navodu, odzlata, potkamen, dopojasa, iskue,
idrugl).

3.4.1. Ovakvo prenoenje akcenata danas je do- Bez prenoenja

brim delom zastarelo, bar u ekavskim govorima, jer
je uobiajeniji izgovor s naglaskom na drugoj rei: u
grad, na vodu, od zlata itd. Nesumnjivo se prenoenje
ouvalo samo u dva sluaja:
1) ispred m nom, instrumentala od line zamenice
ja , gde naglaavamo predlog: sa mnom, za mnom, p o d a
m nom ;
2) u odrenim oblicima glagola, gde je akcent na
partikuli ne: ne dam , ne p a d a , ne uju, ne jedu, ne
n ad aj se, n e p itajte i sl. Ovo vai samo za glagolske
oblike iji prvi slog ima silazni akcent. Ako je taj slog
pod uzlaznim akcentom, partikula ostaje nenaglaena:
ne govorim, ne vue, ne ele, ne postoji, ne dosauj itd.
Ta razlika se moe javiti i u raznim oblicima jednog istog
glagola, recimo pisati: u prezentu, prema silaznom
piem imamo odreni oblik ne piem , ali u imperativu,
prema uzlaznom piite, negacija je ne piite.

3.5. GLASOVNE ALTERNACIJE

A) SUGLASNIKE ALTERNACIJE
Promene ili alternacije glasova do kojih dolazi pri- Morfonoloke
likom fleksije ili u tvorbi rei mogu biti isto fonoloke, proinene
 29

ili ee morfofonoloke (morfonoloke). One prve ve-

zane su iskljuivo za prirodu glasova, odnosno za nji-
hovu meusobnu spojivost u srpskom jeziku. Takvo
je jednaenje po zvunosti, do kojeg dolazi kad god se
zvuni i bezvuni suglasnik nau jedan kraj drugoga
(v. nie). Morfonoloke alternacije zavise i od toga koja
je vrsta rei, koji flektivni oblik ili tvorbeni element u pi-
tanju. Primera radi, od imenice uenik vokativ jednine
glasi uenie, gde je k ispred nastavka -e prelo u ; aku-
zativ mnoine iste imenice, meutim, glasi uenike, to
znai da je tu k ispred e ostalo neizmenjeno. Nominativ
. mnoine glasi uenici (k ispred i daje c), i ta alternacija
vai i za druge imenice na -k, ali ne i za prideve: od lak,
nominativ mnoine mukog roda glasi laki. Otuda, kad
objanjavamo morfonoloke alternacije, moramo uvek
navesti i za koje oblike vae.

3.5.1. Jednaenje po zvunosti. - Jednaenje po zvu-

nosti je vrsta regresivne asimilacije, u tom smislu to
drugi suglasnik deluje na prvi: kada se zvuni suglasnik Drugi stiglasnik
nae ispred bezvunog postaje bezvuan, i obrnuto, deluje na prvi
kada se bezvuni nae ispred zvunog, postaje i sam
zvuan. U tabelama u odeljcima 3.2.1 - 3.2.3 videli smo
da ima sedam parova po zvunosti. Tri suglasnika,/ h
i c, bezvuni su bez zvunog parnjaka, tako da se sami
ne menjaju, ali izazivaju obezvuavanje zvunog sugla-
snika kad se nae ispred njih.
Nekoliko primera za prelazak zvunih suglasnika
u bezvune:
Obezvutavanjv
b * p: Srhija - srpski
d >t: sla d a k (m. rod) - slatka (. rod), slatko
(sr. rod)
z >s: hez kue - beskunik
>: tezak (m.) - teska (.), teko (sr.)
Nekoliko primera za prelazak bezvunih suglasni-
Ozvuavanje
ka u zvune:
30

p b: top - tobdija
t *d: svat - svadba
k >g: burek - buregdija
s z: s Bogom - zbogom
d: uiti - udbenik

3 .5 .1.1. Ima sluajeva kada se ovo jednaenje ne U pravopisu

odraava u pravopisu. To su pre svega spojevi ds i d, koji
po tradiciji ostaju neizmenjeni u pisanju, npr. odsean,
predsednik, srodstvo, podsei, podiati (mada je stvar-
ni izgovor sa /ts/odnosno sa /t/). Analogno tome, pie
se d u vostvo (od vo), mada je izgovor /vostvo/. Bez
jednaenja se piu i neke novije tvorenice s prefiksima,
kao subpolaran, podtekst, predlurski, postdiplom -
ski, jer bi tu jednaenje ugrozilo prepoznatljivost rei.
Najzad, u reima pozajmljenim iz stranih jezika i u fo-
netski transkribovanim imenima jednaenje se obino
odraava i u grafiji, npr. ju d b a l (od football), rendgen
(od Rontgen), aii se novije pozajmljenice najee piu
bez jednaenja: brejkdens ( < breakdance), dragstor
( < drugstore), Vaington, Redford, Musorgski i slino,
prema izvornoj grafiji.

3.5.1.2. Do jednaenja po zvunosti dolazi i izmeu Izgovorite celine

dveju rei kada one ine izgovornu celinu. U pisanju
se takvo jednaenje ne belei. Takvi su primeri p o d ka-
men (izg. potkamen) i iz kue (izg. iskue), ve navedeni
u 3.4. U spojevima kao tek danas, on nas gleda, m i bi
pobegao, bar u brzom govoru, izgovaramo /teg danas/,
/onnaz gleda/, /m'ibi pobegao/, zbog jednaenja finalnog
bezvunog suglasnika prema zvunom u sledeoj rei.

3.5.2. Jednaenje po mestu izgovora. - Kada se dental-

ni suglasnik s nae ispred prepalatalnih ili palatalnih ,
d, , , Ij ili nj, on prelazi u prepalatal . Dentalni sug-
lasnik z, ispred istih suglasnika, pre-lazi u :
p a s - pae, list - lie (preko *list-je, *lise),
zam isliti - zamiljen, nositi - nonja;
 31

grozd - groe (preko *grozd-je, *grozde),

(iz + ikati) - iikati, paziti - paljiv, voziti
- vonja.
U istoj rei moe doi najpre do jednaenja po Viestruk
zvunosti a zatim po mestu izgovora, npr. bez asti > jednaenje
*besastan > beastan, iz + upati > *isupati >
iupati.
Jednaenja nema kad se prefiksi sa zavretkom na
s ili z nau ispred Ij ili nj, npr. sljubiti (od s 4 Ijubiti),
razljutiti (od raz- 4- Ijutiti), iznjihati (od iz + njihati).
Nema ga ni u ijekavskim oblicima gde je Ij ili nj nastalo
od / 4 j, odnosno n + j, npr. posljednji (ekavski posle-
dnji), sljepoa (ek. slepoa), bjesnjeti (ek. besneti).

3 .5 .2 .I. Kad se alveolar n, u izvedenicama, nade is- A' ispred b i p

pred labijala b, on prelazi u labijal m: stam beni (od
stan), zelem ba (od zelen). Ovakvog jednaenja nema
u sloenim reima: jedanput, vanbrodski.

3.5.3. Gubljenje suglasnika. - Kad se dva ista suglasni-

ka, izmeu osnove i sufiksa ili izmeu prefiksa i osnove,
nau jedan do drugog, svode se na jedan: Rus + -ski >
ruski, bez zuba >bezub, od- + deliti >odeliti.
esto takva dva suglasnika nastaju usled jednaenja
po zvunosti ili po mestu izgovora: p et + deset > *ped-
deset >pedeset, est 4- deset *esddeset >ezddeset
> ezdeset, bez stida > *besstidan > bestidan, raz-
4- alostiti > *raalostiti > raalostiti, iz + etati >
*isetati > *ietati > ietati.

3 .5 .3 .I. Izuzetak od ovog pravila su superlativi s pre- Superlativi

fiksom naj- od prideva koji poinju na /: najjai,
najjasniji, najjeftiniji i sl. Takoe se oba suglasnika
zaravaju u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama
(up. gore 3.5.1.1), gde bi se svoenjem na jedan glas
zamaglilo znaenje prefiksa: protivvrednost, nuzzara-
da, preddravni, transsibirski, superrevizija i sl.
32

Samo u pisanju ponavlja se grupa st u broju eststo eststo

( = est stotina, 600) i rednom eststoti. U izgovoru se st
uje samo jednom, ali je pravopisom odreeno pisanje
udvojenog st radi razlikovanja od esto, srednjeg roda
rednog broja esti (od 6).

3.5.3.2. Suglasnici t i d. gube se ispred afrikata c, , d,

ili d: otac, genitiv *otca * oca, zad atak, mn. *zadatci
> zadaci, predak, mn. *predci > *pretci >preci, go-
vedo + -e * *govede > *govete -> govee, radit(i)
u > radiu, sladoled + -dija > sladoledija. Gu-
bljenja nema u tvorenicama s prefiksom (naddilitati,
podakon ), gde dolazi samo do jednaenja po zvunosti
ukoliko je potrebno: potiniti (od p od - + initi), otcepiti
(od od- + cepiti).

3.5.3.3. Mnoge trolane suglasnike grupe svode se na Uproavanje

dvolane, time to se t i d gube ako su ispred njih fri- sugiasnikih
kativi s, z, ili , a iza njih suglasnici b, k, l, tj, m, n ili grupa
nj. U praksi, ako odbacimo retke ili zastarele rei, ovo
pravilo svodi se na grupe stn, stl, stk, stm, zdb, tn, koje
gube t, odnosno d, kao u astan, asna, asno (tako i u
padeima, asnog itd.: v. 6.3.4), vesnik (od vest + -nik),
zalistak gen. zaliska, m a zalisci, usmen (od ust[a] +
-men), gozba (od gost, preko *gostba > *gozdba), ta-
zbina (od tast), pozorini (od pozorite), boravini (od
boravite) i sl.
Od ovog pravila ima dosta izuzetaka. Grupa stn Izuz.eci
ostaje u pridevima od strane osnove, kao azbestni, pro-
testni (od azbest, protest). Grupa stk ostaje u enskim
oblicima od imenica na -ist(a), kao telefonistkinja, soci-
jalistkinja. Od bolest sa sufiksom -Ijiv imamo boleljiv
(preko *bolestljiv >*bolesljiv, s jednaenjem po mestu
izgovora), ali od popustiti pridev je popustljiv, gde je t
sauvano. Grupa stm uva se u pozajmljenici<?sfwa (sa
izvedenicama astm atian, astm atiar).
 33

3.5.3.4. U izvedenicama na -ski i -stvo glas s se obino S ki i -stio

gubi ako mu prethodi , , ili : m ladiki (od m ladi
+ -ski), nikiki (od imena grada Niki), junaki (od
*junak +-ski * *junaski), varoki (od varo), rtiki (od
imena grada Ni), viteki (od vitez, preko *viteski >
*viteski), zelenatvo (od zelen a + -stvo), lupetvo (od
lupe + -stvo > *lupestvo) itd. Ipak, ostaje ispred
-stvo: mogustvo, pokustvo, preim ustvo i sl.

3.5.4. Palatalizacija. - Palatalizacijom se naziva pro- K , X ~* i,

mena velarnih suglasnika k, g, h u prepalatale , , h i
odnosno . Do toga dolazi u sledeim sluajevima:
- u vokativu jednine imenica mukog roda na -k,
-g, -h , ispred nastavka -e: ju n a k - junae, Bog - Boe,
duh - due;
- u mnoini imenica oko i uho: oi (oiju, oim a) i
ui (uiju, uima);
- u mnogim izvedenicama od imenica sa
zavretkom -k, -g, -h ili -ka, -ga, -ha: vuk - vuica,
ruka - ruerda, m rak - m raan, devojka - devojin,
dug - duan, knjiga - knjiica, koveg - kovei, iprag
- ipraje, dah - daak, m uha - muica, prah - praiti
i dr.;
- u oblicima prezenta nekih glagola iji je infinitiv
danas na -i, ali ija se infinitivna osnova zavrava na
-k ,-g odnosno -h. Tako p ei (od nekadanjeg *pek-ti)
ima prezent peem , pee, p ee itd.; od strii (osnova
strig-) prezent je striem, strie itd.; od vri (osnova
vrh-) prezent je vrem, vre itd. Prvobitna osnova jo
je vidljiva u treem licu mnoine prezenta pomenutih
glagola, koje glasi peku, strigu, vrhu.

3.5.4.1. U tvorbi rei, palatalizacija se ne primenjuje na Izuzeci

dosledan i sistematian nain. U prisvojnim pridevima
na -in nalazimo je uglavnom samo u majin, devojin i
vladiin, dok kod ostalih imenica ostaje nepromenjen
34

velar: sckin, bakin, (k)erkin, ikin, slugin, Olgin, Dra-

gin, snahin, Mihin itd. U deminutivima na -ica palatali-
zacija izostaje ako se ispred velara nalazi jo jedan su-
glasnik, npr. kockica, takica, m arkica, m akica, m a-
zgica, tezgica, zatim u onima koji imaju hipokoristino
znaenje, kao bakica, ikica, rukica, nogica , pa i u
ponekoj drugoj rei koja bi se palatalizacijom suvie
udaljila od osnove, kao kukica, kikica, pegica, strehica.
Palatalizacije po pravilu nema ni u izvedenicama od
imena: Vukica, Jelkica, okica, Olgica, Dragica i sl.
(ipak, od Anka postoji Ankica i Anica).

3 .S .4 .2 . Pod palatalizaciju obino se podvode i alter- C , z >

nacije c > i z >, kao u:
- stric, vokativ strie-, lovac, vok. love; zec, mn.
zeevi; starica, prisvojni pi'idev stariin; ptica, deminu-
tiv ptiica; m esec m eseina itd.;
- vitez, vok. viteze; knez - knezevski, kneevina;
rogoz - rogoina (pored rogozina) itd.

3.5.5. Sibilarizacijom (ili drugom palatalizacijom) K <,g ~ * z,

naziva se prelazak suglasnika k, g, h u c, z, s, do ega h +.$
gotovo uvek dolazi ispred vokala i. To biva u sledeim
sluajevima:
- U mnoini imenica m. roda na -k, -g, -h: radnik
- radnici, a k - aci, m etak (*metci) - meci, bubreg
- hubrezi, geolog - geolozi, diftong diftonzi, orah -
orasi, m onah - m onasi itd.
- U dativu i lokativu imenica na -ka, -ga, -ha:
reka - reci, d a ska - dasci, biblioteka - biblioteci, briga
- brizi, noga - nozi, zadruga - zadruzi, svrha - svrsi
itd. Od ovog pravila ima dosta odstupanja, o emu vidi
u morfologiji, 5.5.1.2.7

7 Oblici od milote za deju ruku, odnosno nogu. Isto znaenjc

mogu imati i oblici s palatalizacijom, ali ruica ce znai drku ili
polugu, a noica malu nogu nekog dela nametaja i sl.
 - U imperativu glagola pomenutih u 3.5.4: peci,
pecite (osnova pek-), strizi, strizite (osnova strig-), vrsi,
vrsite (osnova v rh-)8
- Pri izvoenju nekih nesvrenih glagola od
svrenih: m icati (od maknuti), dizati (od dii, dignuti),
uzdisati (od uzdahnuti).

3.5.6. Jotovanje. Posebna, veoma rasprostranjena Uticaj glasa

vrsta palatalizacije jeste ona izazvana prisustvom glasa j,
nazvana jotovanje ili jotacija (po grkom imenu tog slo-
va - jota). Po izvrenoj fonetskoj promeni, / iz nastavka
ili sufiksa najee nestaje, stopivi se s prethodnim su-
glasnikom, tako da njegovo prisustvo esto ne moemo
utvrditi bez istorijske gramatike.
Jotovanjem suglasnici preiaze u palatale ili prepa-
latale, po sleeem obrascu:
t s
d 1
1 lj
n v nj
K,g, h i c se menjaju na nain koji smo ve videli u
3.5.4 i 3.S.4.3, tj. daju

Labijalni suglasnici ostaju neizmenjeni prilikom

jotovanja, ali im se pridruuje glas //':
P -> plj v -> vlj
b >blj m >mlj

3.5.6.1. Do jotovanja dolazi u sledeim sluajevima: Kod glagola

a) U prezentu pojedinih glagola (preteno onih
sa infinitivom na -ati), ispred nastavaka -em, -e itd.
(prvobitno *-jem, *-je itd.): kretati - kreem, glodati -

8 Sibilarizacija sc javlja i u imperfektu ovih glagola (pecijah,

strizijah, vrsijah), ali to vreme je danas gotovo potpuno izalo iz
upotrebe.
36

gloem , m leti - meljem, disati - diem, kazati - kaem ,

skakati - skaem , legati - leem, jah a ti - jaem , klicati
- kliem, kap ati - kapljem , hram ati - hram ljem itd.
b) U trpnom pridevu glagola na -iti, ispred nastavka
-en (prvobitno -*jen): m latiti - mlaen, roditi - roen,
paliti - paljen, goniti - gonjen, gasiti - gaen, m aziti
- maen, baciti - baen, skupiti - skupljen, Ijubiti - Iju-
bljen, slaviti - slavljen, zadim iti - zadim ljen itd.
c) U graenju pojedinih nesvrenih ili uestalih
glagola od svrenih: platiti - plaati, ugoditi - ugaati,
potpaliti - potpaljivati, smeniti - smenjivati, ukrasiti -
ukraavati, zgroziti - zgraati, skupiti - skupljati, zaro-
biti - zarobljavati, uspavati - uspavljivati, poum iti
- poum ljivati itd.9
d) U komparativu prideva (nastavak -ji, v. 6.4.1.2): Kod prideva
ut - ui, m lad - m ladi, crn - crnji, visok - vii, brz
- bri, ja k - jai, dug - dui, tih - tii, skup - skuplji,
grub - grublji, suv - suvlji itd.
e) U instrumentalu jednine imenica enskog roda
na suglasnik, ispred nastavka -ju (v. 5.6.1): smrt - smru,
g lad - gladu, so (soli) - solju, zelen - zelenju, zob - zo-
blju, krv - krvlju itd.
f) U tvorbi rei, ispred pojedinih sufiksa koji su Ispred sufiksa
nekada imali glas j ili ga i danas imaju. Takvi su kolek-
tivni sufiks -je, npr. prut + -je >prue, gran(a) + -je >
granje,grm + -je >grmlje, drv(o) + -je >drvlje; etniki
sufiks -(j)anin, npr. Beograd - Beograanin, Atina
- Atinjanin, Helsinki - Helsinanin, Prag - Praanin,
Rim - Rimljanin; sufiks -(j)ak, npr. crn - crnjak, juni
- junjak, a b a - abljak; pridevski sufiks -ji, npr. pseto
- psei, govedo - govedi, kobila - kobilji, jesen - jesenji,
a b a - ablji, krava - kravlji itd.

3.5.7. Prelazak / u o. - Usled promene koja se u

tokavskim govorima javila krajem XIV veka, sugla-
9 Jotovanje se javlja i u imperfektu, npr. g raditi - g radah, p a liti
- p a lja h , nositi - noah, slaviti - slavljah, ali to vreme danas je
zastarelo.
snik / na kraju rei i na kraju sloga vokalizuje se u o.
Morfoloki uslovi za tu promenu su sledei:
a) Na kraju jednine mukog roda aktivnog partici- Kod glagola
pa (trpnog prideva), npr. d a o (dok je u enskom i sred-
njem rodu d ala, dalo, jer tu /nije na kraju rei). Tako i
itao (itala, italo), bio (b ila , bilo), uzeo, govorio, uo,
ubo (od *uboo: glagol uhosti), umro (glagol umreti), ra-
stao (od *rastl >*rastal: glagol rasti) itd.
b) U nominativu jednine mukog roda prideva sa Kod prideva
osnovom na -/: beo (gen. belog, . bela, sr. belo)w, ceo,
mio, debeo i sl. Ukoliko je ispred o samoglasnik a, to a
je nepostojano (v. nie, 3.5.8), tako da u drugim obli-
cima ispada: zao (zla, zlo), topao (topla, toplo), p o d a o
(podla, podlo).
c) U nominativu imenica ija se osnova zavrava Kod imenica
na -/: u mukom rodu vo (gen. vola), sto (stola), soko
(sokola), veo (vela), p ep eo (pepela), an eo (anela) itd.,
u enskom rodu so (gen. soli). I u ovom sluaju a ispred
o je nepostojano, kao u orao (gen. orla), p a k a o (pakla),
kotao (kotla), u . rodu m isao (misli).
d) U promeni imenica s agentivnim sufiksom -lac,
gde je a nepostojano: / se javlja i u genitivu mnoine
(na -laca), dok u svim ostalim padeima prelazi u o.
Tako imamo nosilac, gen. nosioca, dativ nosiocu itd.,
u mnoini nosioci, gen. nosilaca, dat. nosiocim a itd.
Na isti nain se menjaju i hranilac (branioca), tuilac,
vrilac, gledalac, slualac, prevodilac, italac, stvaralac,
talac, etelac i mnoge druge imenice.
e) U ponekim izvedenim reima kao seoba (od
seliti), d eo b a (od deliti), seoski (od selo), seoce (dem. od
selo) i dr.

3 .5 .7 .I. Promena /u o u srpskom jeziku nije nikada do Izu/eci

kraja sprovedena. Ona nije zahvatila novije rei stranog
porekla kao to sugeneral, skandal, metal, kristal, model,10

10 Up. sloeno ime B eograd, prvobitno Belgrad: od starijeg

oblika nastali su oblici ovog imena u stranim jezicima.
38
hotel, tunel, fosil, idol, oreol, m onopol, konzul itd., pa ni
neke domae kao val, hol, pridev ohol i druge. U nekim
reima postoje dubleti, npr. andeoski i anelski (pridev
od imenice aneo), arhaneo i arhanel, stakalce i (da-
nas retko) stakaoce, krilce i (danas retko) krioce; kolac
ima promenu koca, kocu i kolca, kolcu, deminutiv koi
i koli. Znalac, iako izvedeno sufiksom -lac, zadrava /
u svim padeima (znalca, znalcu itd.).

B) SAMOGLASNIKE ALTERNACIJE

3.5.8. Nepostojano a. - Nepostojanim nazivamo ono

koje se javlja u pojedinim oblicima rei da bi se razbila
suglasnika grupa koja nije uobiajena.11 Ono se javija
u sledeim sluajevima:
a) U imenicama mukog roda kao horac, poetak, Kod imcnica
gde e se javiti jo samo u genitivu mnoine (boraca,
p o eta k a ), dok ga u ostalim padeima nema: gen. bor-
ca, poetka, dat. borcu, poetku, nom. mn. borci, poeci
itd. Vidi 5.4.1.5.
b) Jedino u nominativu jednine (i akuzativu, kada
je jednak nominativu) javlja se nepostojano a u imeni-
cama ija se mnoina zavrava na -ovi ili -evi, npr. ritam
(gen. ritm a, mn. ritmovi), bubanj (gen. bubnja, mn. bub-
njevi), orao, p eta o (gen. orla, petla, mn. orlovi, petlovi)
i u imenicama enskog roda na -o koje je nastalo od -/,
kao m isao, zam isao (gen. misli, zamisli, mn. misli, za-
misli). Vidi 5.4.1.5, 5.6.
c) U nekim imenicama mukog roda stranog pore-
kla kao student, koncert nepostojano a se javlja samo u
genitivu mnoine: studenata, koncerata.

11 U starijem jeziku nijedna re nije se mogla zavravati na dva

suglasnika, osim na -st, -zd, -t ili -d. Drukije suglasnike grupe
isprva su razbijane nepostojanim, n pr.psalam (odgrkog psalm o),
a n a c (od nemakog Schanze), ali pod naletom mnogobrojnili
tuica kao princ, revan, tekst, film , sport itd. ovo ogranienje za
finalne suglasnike grupe prestalo je da vai.
 39
d) Samo u genitivu mnoine javlja se nepostojano
a kod imenica srednjeg i enskog roda ija se osnova
zavrava suglasnikom grupom. Takve su imenice u
srednjem rodu staklo, rebro, pism o, sredstvo, koplje itd.
(genitiv mnoine sta k a la itd.), u enskom rodu devoj-
ka, trenja, basna, crkva, sestra itd. (genitiv mnoine
devojaka itd.). Vidi 5.4.2.1 i 5.5.1.4.
e) Samo u nominativu jednine mukog roda kod Kod prideva
prideva, u neodreenom vidu: udan (u dn a, udno),
d o b a r (d o b ra , dobro), ta n a k (tan ka, tanko), upalj
(.uplja, uplje). Tako i kod pridevskih zamenica, npr.
sav (sva, sve), takav (takva, takvo), i kod broja jed an
(jedna, jedno).
f) U glagolskom radnom pridevu, u mukom rodu
jednine, nepostojano a se redovno kombinuje s prela-
skom l u o (v. gore 3.5.7): legao (legla, leglo), doao
(dola, dolo), grizao (grizla, grizlo) itd.
g) Nepostojano a se dodaje predlozima s, k, uz, Kod prcdloga
niz, kroz kada stoje ispred rei s kojom bi inae obra-
zovali teko izgovorljivu kombinaciju suglasnika: sa
kolorn, k a gradu, niza stranu, uza zid, kroza zid i sl.
Za prva dva predloga ovo produenje se uoptilo, tako
da se danas redovno uje i sa prijateljem , ka njemu i sl.,
pored prvobitnog i pravilnijeg s prijateljem , k njemu.
Ispred oblika mnom(e), instrumentala Iine zamenice
ja , nepostojano a obavezno se dodaje predlozima s,
pod, n a d i p red: sa m nom, p o d a mnom, n ad a mnom,
p r e d a m nom (naglasak je na predlogu: izg. samnom,
podamnom itd.).

3.5.9. Pokretni sam oglasnici. - Na zavretku poje-

dinih rei mogu se neobavezno, bezpromene u znaenju,
javiti vokali a, e ili u. To su sledei oblici:
a) prilozi za vreme kad (a), tad(a), sad(a)-,
b) veznik nek(a);
c) oblici genitiva ili akuzativa jednine od prideva,
npr. dobrog(a), dom aeg(a), od zamenica, npr. mog(a),
naeg(a), svakog(a), i brojeva, npr. jednog(a);
40
d) oblici dativa-lokativa jednine od istih rei, ko-
jima se moe dodati e, odnosno u ako padeki nastavak
glasi -era: dobrom (e), tuem{u); takvom(e), vaem(u);
drugom(e);
e) neki jednosloni oblici instrumentala jednine
od zamenica: njim(e) (od on), kim(e) (od ko), tim(e) (od
taj), mnom(e) (od ja);
Q oblici dativa-Iokativa i instrumentala mnoine
prideva, zamenica i brojeva, koji po pravilu dobijaju -a
kada im ne sledi imenica: obraam sed ob rim Ijudima, a
ne loim a ; radim sa stranim studentima, ali i s n aim a;
ovo je upueno svim a; u jednim sluajevim a uspeva, u
d ru g im a ne.
Rei pod (a) i (b) otprilike su jednako uobiajene
u duem i u kraem obliku. Padeki oblici pod (c) i (d)
danas su ei u kraem obliku, ali pokretne vokale jo
dodaju pisci koji vode rauna o eufoniji. Posebno se -a
dodaje prvom od dva susedna prideva, kao npr. u na-
slovu Renik srpskohrvatskoga knjievnogjezika (renik
Matice srpske).

3.5.10. D isim ilacija samoglasnika. - Za imenice U instrumentalu

mukog roda sa zavretkom na suglasnik nastavak
instrumentala je -ora (npr. ovek-om), ali postaje -em
posle paiatalnog suglasnika: panj-em , kralj-em , bi-em,
m i-em , spana-em itd. Do toga ipak ne dolazi ako je u
zavrnom slogu osnove samoglasnik e, jer tada e - e u
dva susedna sloga prelaze u e - o; lakej-om , muzej-om,
hm elj-om , fle-om , lave-om , Be-om , grge-om,
koled-om , zec-om , m esec-om i sl. Za izuzetke vidi
5.4.1.7.
U znatno manjoj meri, disimilacija eluje i na U mnoini
izbor nastavka -ovi odnosno -evi u mnoini nekih ime-
nica mukog roda (v. 5.4.1.1), pa tako imamo kej-ovi,
sprej-ovi, uprkos palatalnom suglasniku / (up. kraj-evi,
broj-evi).
 Disimilacija je i razlog to se posle padenog na-
stavka -om javlja pokretni vokal e, ali posle -em pokret-
ni vokal u, to smo videli u prethodnom odeljku (3.5.9
pod d).
MORFOLOGIJA
 45
4. VRSTE REI

U srpskom jeziku postoji deset vrsta rei: Prom enljivc i

neprom enljive
1) imenice 6) prilozi
2) pridevi 7) predlozi
3) zamenice 8) veznici
4) brojevi 9) rece (partikule)
5) glagoli 10) uzvici

Prvih pet vrsta rei su promenljive (mada kardi-

nalni brojevi od p e t navie nisu promenljivi). Ostale su
nepromenljive vrste rei, s tim to jedan deo priloga
ima stepene poreenja, po ugledu na prideve.
 47
5. IMENICE

5.1. ROD IMENICA

Imenice u srpskom jeziku mogu imati jedan od tri roda:

muki, enski ili srednji.
Rod se moe, mada ne uvek, odrediti na osnovu
zavretka imenice. Velika veina imenica mukog
roda zavrava se na suglasnik, dok im je genitiv na -a.
Imenice srednjeg roda zavravaju se na -o ili na -e, s
genitivom na -a. Imenice enskog roda zavravaju se
na -a, s genitivom na -e, a manji deo ima suglasniki
zavretak, s genitivom na -i.
Rod imenice je vaan jer se prema njemu upravlja Gramatiki i
oblik odredbene rei (prideva, zamenice, broja ili par- pi irodni rod
ticipa) koja stoji uz nju ili se na nju odnosi. Pri tom,
ako imenica oznaava ivo bie, treba praviti razliku
izmedu gramatikog i prirodnog roda. U reenici On
je velika pijanica, na primer, prirodni rod je muki (kao
to pokazuje upotreba zamenice on), ali re pijanica
ima promenu kao imenice enskog roda, pa uz nju stoji
pridev u enskom obliku velika.

5.2. PROMENA IMENICA

U srpskom jeziku postoji sedam padea, u jednini i

mnoini.
Nominativ je pade subjekta, ili imenice koja je Nominativ
upotrebljena izvan reenice, npr. u naslovima i natpi-
sima.
Genitiv iskazuje mnogo raznih odnosa, meu ko- Genitiv
jima su pripadanje (posesivni genitiv), deo vee celine
(partitivni genitiv), odvajanje ili udaljavanje (ablativni
genitiv), poreldo, osobina, vreme i drugo. U jezicima
bez deklinacije najee se prevodi pomou predloga
48
koji odgovara srpskom od. I u srpskom se moe javiti s
tim predlogom, kao i sa iz, bez i vie drugih predloga.
Dativ iskazuje davanje (nekome neega), ili pri- Dativ
bliavanje, usmerenost ka neemu, oseanje prema
neemu i drugo. Znaenje usmerenosti ili pribiiavanja
imaju i predlozi k(a) i prem a, koji se upotrebljavaju s
dativom.
Akuzativ je, pre svega, pade direktnog objekta, Akuzativ
dakle oznaava bie ili predmet na kome se vri rad-
nja. Upotrebljava se i sa vie raznih predloga. Pri tom,
slino kao u latinskom ili nemakom, jedan isti predlog
moe sa akuzativom da oznai cilj kretanja (npr. Idem
na aerodrom ) a s lokativom boravak na odreenom
mestu (Bio sam na aerodrom u): vidi 11.2.
Vokativ slui za obraanje (oslovljavanje) i kao ta- Vokativ

kav ne stupa u sintagmatske odnose sa ostalim reima

u reenici. Nominativ i vokativ esto se nazivaju neza-
visnim padeima, za razliku od ostalih koji su zavisni
ili kosi.
Instrumental je tako nazvan jer oznaava orue, Instru m ental
ali podjednako esto, uz predlog s(a), on ima soci-
jativnu vrednost, tj. oznaava drutvo ili propratnu
pojavu. Moe znaiti i prostor u kome se neto kree,
priblino vreme i drugo.
Lokativ je jedini pade koji se upotrebljava l.okativ

iskljuivo s predlozima (up. ruski naziv npeAOMHbiu

nadern). S predlozima u iii na oznaava mesto ili vreme,
s prelogom o predmet govora ili miljenja, a ima i vie
drugih znaenja.

5.2.1. Kao sredstvo za identifikaciju padea u koli se P itau ja za

padee
tradicionalno upotrebljavaju padeni oblici upitne za-
menice ko (za iva bia), odnosno ta (za stvari):
Nominativ: ko? ta?
Genitiv: koga? ega?
Dativ: kom e? emu?
Akuzativ: koga? ta?
 49
Instrumental: (s) kim? (s) im?
Lokativ: o kom e? o emu?
Pravilan odgovor na ova pitanja (osim za vokativ, za
koji se ne moe postaviti pitanje) daje traeni padeni
oblik od imenice.

5.2.2. Postojanje sedam padea za jedninu i mnoinu fednakosti medu

ne znai da svaka imenica ima etrnaest razliitih padeiina
oblika. Postoje odreene jednakosti koje je poeljno
zapamtiti:
- Dativ i lokativ jednine su se meusobno
izjednaili, uz izvesne akcenatske razlike koje su danas
preteno zastarele.
- U mnoini, dativ, instrumental i lokativ uvek su
jednaki meu sobom.
- Akuzativ mukog roda jednak je nominativu za
sve imenice srednjeg roda, za imenice mukog roda koje
oznaavaju neive pojmove, kao i za imenice enskog
roda u mnoini.
- Vokativje u jednini jednak nominativu za imenice
srednjeg roda, a u mnoini za sve imenice.

5.2.3. Pored jednine i mnoine deiimino je sauvana i Dvojina

dvojina (dual ili paukal), koja se upotrebljava uz bro-
jeve dva, tri, etiri i uz zamenicu oba. Ona se za imenice
ne mora posebno navoditi, jer ima samo nominativ i
akuzativ i jer su ti oblici jednaki genitivu jednine za
imenice mukog i srednjeg roda, a nominativu mnoine
za imenice enskog roda. Primera radi, od imenicelonac
(genitiv lonca) rei emo dva (tri, etiri) lonca, oba lon-
ca, ali p e t (est, itd.) lonaca, mnogo lon aca (s genitivom
mnoine); od imenice m aka - dve (tri, etiri) make,
o b e m ake, ali p et (est, itd.) m aaka, mnogo m aaka (s
genitivom mnoine). U ostalim padeima, i uz brojeve
dva, tri, etiri upotrebie se oblici mnoine (v. 8.1.4).
50
5.3. DEKLINACIJE

Prema obliku padenih nastavaka, imenice u srpskom

jeziku mogu se podeliti na tri ili etiri deklinacije,
tradicionalno nazvane vrste promene ili samo vrste.
C) broju i redosledu tih deklinacija ne postoji slaganje
meu gramatiarima. Ovde emo dati podelu na tri
deklinacije, od kojih je prva najsloenija, jer se u okviru
nje mogu razlikovati dva ili tri podtipa zavisno od roda
imenice i od zavretka njene osnove.

5.4. PRVA DEKLINACIJA

U ovu deklinaciju spadaju imenice mukog roda

sa zavretkom na suglasnik i one srednjeg roda sa
zavretkom na -o ili -e. I jedne i druge imaju preteno
iste nastavke, ali pri tom treba voditi rauna o dva
osnovna pravila:
(a) Kod imenica mukog roda akuzativ jednine je ivo i neivo
jednak genitivu ako imenica oznaava ljudsko bie ili znaenje
ivotinju, a jednak nominativu ako oznaava neivi
pojam. Neivim se smatraju svi nazivi biljaka (hrast,
jablan , kupus itd.), kao i imenice koje oznaavaju
kolektiv ivih bia, kao narod, skup, opor i sl. S druge
strane, imenice kao m rtvac i pokojnik menjaju se po
ivoj promeni.
(b) Sve imenice srednjeg roda imaju jednak nomi-
nativ, akuzativ i vokativ, kako u jednini tako i u
mnoini.

5.4.1. Imenice mukog roda. - Pored upravo pome- Uticaj zavrnog

nute razlike izmeu imenica ivog i neivog znaenja, suglasnika
na promenu utie i zavrni suglasnik imenice. Ukoliko
je to jedan od palatalnih ili prepalatalnih suglasnika j, Ij,
nj, , d, , , , , instrumental jednine dobie nastavak
-em (umesto -om), a vokativ nastavak -u (umesto -e).
Tabela 1
JF.DN1NA
IVO NEIVO
nepalatal palatal nepalatal palatal
N doktor prijatelj zavod eki
G doktor-a prijatelj-a zavod-a eki-a
D doktor-u prijatelj-u zavod-u eki-u
A ' doktor-a prijatelj-a zavod eki
V doktor-e prijatelj-u zavod-e eki-u
I doktor-om prijatelj-em zavod-om eki-em
L doktor-u prijatelj-u zavod-u eki-u

U mnoini nema razlika izmeu ivih i neivih niti

izmeu palatalnih i nepalatalnih zavrsetaka, tako da bi
se sve navedene imenice menjale po istom obrascu:

MNOINA
N doktor-i
G doktor-a
D doktor-ima
A doktor-e
V doktor-i
I doktor-ima
L doktor-ima

5.4.1.1. Produena mnoina. - Veina jednoslonih

i dobar deo dvoslonih imenica dobijaju u mnoini is-
pred padenog nastavka umetak ~ov-, odnosno posle
palatalnog suglasnika -ev<

Tabela 2
MNOINA
N stan-ov-i mu-ev-i
G stan-ov-a mu-ev-a
D stan-ov-ima mu-ev-ima
A stan-ov-e mu-ev-e
52
V stan-ov-i mu-ev-i
I stan-ov-ima mu-ev-ima
L stan-ov-ima mu-ev-ima

Ponekad se i posle zavretka -c, -s, -z ili -t javlja

produetak -ev, npr. vicevi, nosevi, mrazevi, putevi.
Medu jednoslone treba ubrajati i imenice s ne- Jedno.slone
postojanim a, kao ruak, ritam, kadar, ija se osnova osnove
gubitkom toga a svodi na jedan slog, odakle rukovi,
ritmovi, kadrovi. U imenicama kao orao, p etao, kotao
osnova je orl-, petl-, kotl-, odakle mnoina orlovi, pe-
tlovi, kotlovi. Od imenice otac (G oca, od *otca) postoje
dva oblika mnoine, oevi i ree ocevi (pored danas za-
starelog ili poetskog oci).
Neke imenice, iako jednoslone, imaju mnoinu
bez produetka. 'I'o su:
- nekoliko obinijih jednoslonih imenica kao
dan - dani, konj - konji, mrav - mravi, crv - crvi, zub
- zubi, nerv - nervi, prst - prsti, ukljuujui i imeni-
cu p a s s nepostojanim a (G psa), odakle mnoina psi
(G mn. pasa);
- imenice koje znae meru ili novanu jedinicu,
npr. vati, volti, grami, ini, jeni, zloti itd.;
- imena naroda ili plemena, npr. Goti, Grci, Rusi,
esi, Buri, Baski itd.
Za imenice s dvoslonom osnovom nije mogue Dvoslone
dati opte pravilo kada imaju produetak. One koje osnove
ga imaju, imaju i krau mnoinu, npr. kam enovi i ka-
meni, golubovi i golubi, leptirovi i leptiri, vitezovi i
vitezi, sluajevi i sluaji, pojasevi i pojasi, ali je oblik s
produetkom ee u upotrebi.

5.4.1.2. Imenice koje se zavravaju na vokal. - Po

prvoj deklinaciji menjaju se i muka imena koja se
zavravaju na -o ili na -e, kao M arko, M ihailo, Dani-
lo, orde, Pavle, R adoje: Marko, G M arka, D Marku,
A M arka itd., orde, G ora, D ordu itd. Vokativ je
jednak nominativu. Na isti nain se menjaju i imenice sa
 53
hipokoristinim nastavkom -ko, npr. nestako, upavko,
plaljivko. Nijedna od ovih imenica nema mnoinu.
U ovaj tip promene uljuile su se i imenice stranog Im enice stranog
porekla. One na -o, kao torpedo (G torpeda, D torpedu porekla
itd.), tornado, kimono, auto, libreto i sl., mada mukog
roda u jednini, u mnoini su najee srednjeg roda na
-a (torpeda itd.).
Pojedine imenice stranog porekla imaju na
zavretku dug vokal koji je odraz naglaenog vokala
u izvornom obliku: kupe, bife, atelje, biro, triko, tdbu,
intervju itd. Taj vokal se zadrava u svim padeima kao
deo osnove: kupe, biro, G kupea, biroa, D kupeu, birou,
u mnoini kupei, biroi itd.
Takode se zadrava krajnje i u imenicama kao iri,
taksi, viski, s tim to se izmeu njega i padenog na-
stavka pie /'12 : G irija, D iriju itd., u mnoini iriji.

5.4.1.3. Imenice sa internacionalnim sufiksom -ist(a) Im enice na -t (a)

danas su obinije sa zavrnim -a u nominativu, npr.
anarhista, stilista, biciklista, sadista, mada postoji i
oblik bez toga -a (anarhist, stilist itd.). U svim drugim
padeima menjaju se kao imenice koje se zavravaju na
suglasnik. Slino se ponaaju i neke druge imenice stra-
nog porekla na -t odnosno -ta, npr. atlet(a), estet(a),
diplom at(a), dem okrat(a), arhitekt(a), s tim to neki
put imaju i mnoinu po drugoj deklinaciji: dem okrate,
diplom ate i sl.

5.4.1.4. Im enice na -in. - Izvestan broj imenica koje

oznaavaju ljudska bia zavravaju se na -in koje po-
stoji samo u jednini. Takve sugraan in (G graan ina,
D graan inu itd.), obanin, dvoranin, varvarin itd., uz
to i mnogi etniki nazivi kao Srbin, Bugarin, Arapin,
Jevrejin itd. U mnoini e biti: gradan i (G g radan a,

12 Na osnovu pravopisnog pravila po kome se izmeu i i drugog

samoglasnika pie osim u spoju io. Isto pravilo primenjuje se i u
promeni imenica na -io, npr. studio, G studija, D studiju, I studiom
itd.
54
D graan im a itd.), obani, dvorani, varvari, Srbi,
Bugari, Arapi, Jevreji itd.
Imenice gospodin i vlastelin umesto mnoine
upotrebljavaju zbirne imenice gospoda, vlastela, koje
se menjaju kao imenice enskog roda na -a (v. tabelu
br. 7), ali se slau s glagolom u mnoini (G ospoda vas
zovu). Nepravilna je i imenica Turin, ija je mnoina
Turci, G Turaka, D Turcima, A Turke itd.

5.4.1.5. Glasovne alternacije. - Mnoge imenice ove Nepostojano a

deklinacije imaju u poslednjem slogu nominativa nepo-
stojano a (v. 3.5.8), koje se javlja jo samo u genitivu
mnoine, npr. prodavac, G prodavca, mn. prodavci,
G mn. prodavaca: tako se ponaaju i uperak, nokat,
nakovanj, metar, sem estar i mnoge druge.
Posle ispadanja nepostojanog a moe doi do
jednaenja po zvunosti (npr. vrabac, G vrapca, uloak,
G uloka) i do gubljenja t ispred c: svetac, G sveca\ po-
d atak, m n .p o d aci (sibilarizacija), ali G mn. p o d a ta k a.
Neke imenice stranog (uglavnom latinskog) pore-
kla, sa zavretkom na -kt, -nt, -rt, mogu imati nepostoja-
n o i u nominativu jednine, ali neobavezno:subjek{a)t,
objek(a)t, efek(a)t, talen(a)t, elem en(a)t, kover(a)t. U
genitivu mnoine to a je obavezno (subjekata, talena-
ta, koverata), dok ga u ostalim padeima nema (G su-
bjekta, D subjektu itd.). Danas je vie imenica sa ovim
zavrecima koje nemaju a u nominativu, npr. kontakt,
insekt, student, patent, kontinent, koncert, ekspert i sl.
Imenice kao vo, sto, soko, andeo, p red eo postale su Bez krajnjcg -l
od ranijih oblika vol, stol itd., gde je zavrno -l prelo u u nominativu
-o i stopilo se s prethodnim o (vol > *voo > vo). U svim
ostalim padeima (osim u akuzativu jednine neivih
imenica, koji je jednak nominativu) glas l se uva. Tako
imamo vo, G vola, D -L volu, A vola, V vole, I volom,
u mnoini volovi itd.; aneo, G an dela, D -L andelu,
A an dela, V andele, I anelom , u mnoini aneli itd.
U imenicama na -ao a je nepostojano, tako da u
padeima oba vokala nestaju: orao, G orla, D -L orlu,
 55
A orla, V orle, I orlom, u mnoini orlovi itd. Tako se
menjaju i petao, kotao, ugao i jo poneka rea imenica.

5.4.1.6. Napomene o pojedinim padeima: vokativ Glasovne

jednine. - Usled palatalizacije (v. 3.5.4), ispred voka- promene
tivnog nastavka -e zavreci -k, -g, -h prelaze u -, -, -:
vojnik - vojnie, drug - drue, duh - due. I zavrno
-c prelazi u , npr. stric - strie, lovac - love. Zavrno
-z prelazi u samo u imenicama knez - knee i vitez
- vitee.
Ako se imenica zavrava na palatalni suglasnik,
nastavak vokativa je -u : heroj - heroju, prijatelj - pri-
jatelju, konj - ko nju, voza - vozau, m ladi - m ladiu,
koija - k o ija u 13, mu - muu.
Imenice na -r se kolebaju izmedu jednog i drugog
nastavka. Na -e imaju vokativ one sa zavretkom -or
{doktore, m ajore, majstore), one s nepostojanim a (vetar
- vetre, svekar svekre) i imenica car - care. Ostale su
obino s vokativom na -u :gospodaru, pastiru, inenjeru,
pisaru (ree pisare), sekretaru (i sekretare) itd.
Gubljenje nt*postojanog a moe dovesti do jedna-
enja po zvunosti {vrabac - vrape), do jednaenja po
mestu izgovora (lisac - lie), do oba jednaenja, kao u
enom rzac {*ertomrse) - enomre, ili do gubljenja t
ispred c , kao u s vetac - {*svete) - svee.
Kod ponekih imenica gde bi fonetske alternaci- Vokativ jednak
je znatno izmenile osnovu, vokativ moe biti jednak nominativu
nominativu, npr. tetak, m aak, bratac; tako obino biva
i za strana imena na -k, -g ili -h, npr. Dek ( = jack), Dag,
King, Hajnrih.

5 .4 .I.7 . Instrurtiental jednine. - Za imenice koje se Nastavci -em

zavravaju na palatal (v. 3.2.5) nastavak je -em, npr. iii -om
slavuj - slavujem , kralj - kraljem , toranj - tornjem,

13 Od imena kao M ilo, R ado, ipak, danas je uobiajeniji vokativ

M iloe, R adoe nego Milou, R adou.


56
m a - m aem , g o la - golaem , sm u - smuem, mi
- miem, mu - m uem .u
Po pravilu o disimilaciji (v. 3.5.10), nastavak e i Disiniilacija
posle palatala biti -om ako palatalu prethodi vokal e:
lakejom , kejom, Senjom, kreom, koledom , veom,
jeom . To ipak ne vai za imenice sa agentivnim sufi-
ksom -telj (uiteljem , prijateljem itd.) niti za one kao
venac (v. nie).
Oba nastavka se javljaju posle zavretka -c. Na-
stavak glasi -em za imenice na -ac s nepostojanim a,
npr. m islilac - misliocem, crnac - crncem, otac - ocem
itd. Nastavak -om , usled disimilacije, bie sa imenicama
gde je u osnovi vokal e (zecom , kepecom , vercom, m e-
secom ; ipak: venac - vencem, svetac - svecem, zbog ne-
postojanog a). Kod ostalih, kao blic, pic, princ, kvarc,
obinije je -om, ali se javlja i -ern.
Iako se zavrava na nepalatalni suglasnik, imeni-
ca p u t ima instrumental putem (putom je zastarelo ili
hrvatski).
Imenice na -r uglavnom imaju nastavak -om (dok-
torom, vetrom, m irom itd.), ali katkad i -em (carem; go-
spodarem pored eeg gospodarom ).
Imena na -e imaju -em posle palatalnog suglasnika Imenice s
(orem, M ilojem) a -om posle nepalatalnog (Pavlom). vokalom
Imenice na -i imaju instrumental na -ijem (viskijem, na kraju
taksijem ) a one na -io instrumental na -iom (radiom,
Tokiom).

5 .4 .I.8 . Nominativ mnoine. - Usled sibilarizacije Sibilarizacija

(v. 3.5.5) suglasnici -k, -g, -h na kraju osnove prelaze u
nominativu mnoine u -c, -z, -s: korak - koraci, predlog
- predlozi, tepih - tepisi. Ista promena vai i za vokativ
mnoine (jednak nominativu), i za dativ, instrumental,
odnosno lokativ (koracim a, predlozim a, tepisima). 14

14 Za imenice i imena stranog porekla na -, -, -d danas je

uobiajeniji nastavak -om : Buom ( = Bush), prestiom , tiraom (i ti-
raem ), bridom , im idom .
 ww>

57
Sibilarizacije nema kod imenica sa mnoinom na
-ovil-evi (5.4.1.1), ali jedan manji broj imenica ima
i krau i duu mnoinu, npr. znak - znaci i znakovi,
zvuk - zvuci i zvukovi, p a u k - p a u ci i paukovi, greh
gresi 'igrehovi. U tom sluaju dvojni oblik postoji i u
vokativu i u dativu-instrumentalu-lokativu (znacim a i
znakovim a, zvucim a i zvukovim a, pau cim a i paukovi-
m a, gresim a i grehovim a), dok se u genitivu uglavnom
upotrebljava samo dua mnoina (znakova, zvukova,
paukova, grehova).
Usled ispadanja nepostojanog a moe doi do Jednaenja
jednaenja po zvunosti (poljubac - poljupci, obrazac
- obrasci, p o la z a k - polasci, m nogobozac - mnogobosci,
ulozak - uloci) ili do gubljenja t ispred c: hitac - hici,
vetac - veci, trenutak - trenuci, pogodak - (*pogodci
-*pogotci) - pogoci, p r e d a k - (*predci - *pretci) pre-
ci.
Imenica ovek ima supletivnu mnoinu Ijudi. Ge-
nitiv je Ijudi (s dugouzlaznim u umesto dugosilaznog
akcenta), vokativ je jednak nominativu, dok ostala tri
padea glase Ijudima.

5.4.1.9. Genitivmnoine. - Ovaj padesejasno razliku- Razlikovanje

je od genitiva jednine samo kod imenica s produenom od jednine
mnoinom (stan - G stana, stanovi - G stanova) i
kod onih s nepostojanim a (m etar - G metra, m etri -
G m etara). Kod ostalih, genitiv jednine i genitiv
mnoine u pisanom obliku su jednaki, a ni u govoru
se mnogo ne razlikuju. (Genitiv mnoine ima dugo -d,
ali te duine, kao to smo napomenuli u 3.3.2, danas se
retko uju.) U sluajevima kada bi se mogla javiti dvo-
smislenost, na poslednjem slovu upotrebljava se znak
duine u obliku cirkumfleksa: itanje rom ana (jednog)
ali itanje rom ana (vie njih).
Ubacivanjem nepostojanog a otpadaju sva jedna-
enja i gubljenja suglasnika, a nema ni sibilarizacije,
budui da se ona javlja samo ispred i. Otuda genitiv
mnoine imenica pomenutih u prethodnom odeljku
58
glasi kao nominativ jednine s dodatim -a na kraju:
poljuhaca, obrazaca, polazaka, m nogoboaca, uloaka,
hitaca, vetaca, trenutaka, pogodaka, predaka.
Imenica sat u znaenju jedinice za vreme, ste- Cienitiv na -i
pen kad znai jedinicu mere, m esec u kalendarskom
znaenju i p a r kad slui za brojanje predmeta imaju
nepravilan genitiv mnoine na -i: sdti, stepeni, meseci,
p d r i ,1S Genitiv na -iju imaju imenice gost (gostiju), prst
(prstiju) i nokat (noktiju, takoe nokald).

5.4.2. Imenice srednjeg roda. - Ove imenice se zavr-

avaju na -o ili na -e16. S obzirom na obliku jednakost
pomenutu u 5.2.2, isti nastavci javljaju se i u akuzativu i
u vokativu. Razlika izmeu o i e uva se i u instrumen-
talu, koji je u prvom sluaju na -om, u drugom na -em.

Tabela 3
JEDNINA
N sel-o polj-e
G sel-a polj-a
D sel-u polj-u
A sel-o polj-e
V sel-o polj-e
I sel-om polj-em
L sel-u polj-u

15 Na primer: d od i u d eset sati; tem peratu ra j e dvan aest stepeni;

p r o lo je est m eseci; im am p e t p a r i arap a. U drugom znaenju ove
imenice imaju pravilan genitiv, npr. nekoliko satova ( = asovnika),
istraivanje jupiterovih m eseca ( = satelita), takm ien je p arov a
(u sportu).
Treba imati u vidu da se posle brojeva dva, tri, etiri upotrebljava
oblik dvojine, jednak genitivu jednine (5.2.3), koji, u oba znaenja,
glasi sata, stepena, m eseca, p ara.
16 Izuzetak je imenica doha, jedina srednjeg roda na -a. Ona se
uglavnom upotrebljava u nominativu, genitivu i akuzativu jednine i
mnoine (svi su jednaki po obliku), dok se ostali padei izbegavaju.
 59
U mnoini nema raziike izmeu imenica na -o i
onih na -e.

MNOINA
N sel-a polj-a
G sel-a polj-a
D sel-ima polj-ima
A sel-a polj-a
V sel-a polj-a
I sel-ima polj-ima
L sel-ima polj-ima

5.4.2.1. Kod imenica iji je naglaeni vokal kratak, Produenje

genitiv mnoine se od genitiva jednine i nominativa vokala
mnoine razlikuje po dugom -a u nastavku, ali jo vie
po produenju vokala osnove: ocl selo gen. mn. je sela,
od udo - uda, od pdlje - polja.

Nepostojano a javlja se u genitivu mnoine ime- Nepostojano a

nica ija se osnova zavrava na dva ili vie suglasnika.
Tako od rebro, stablo, pism o, okno, sredstvo, sunce,
koplje genitiv mnoine glasi rebara, stabala, pisam a,
okana, sredstava, sunaca, kopalja. Izuzetak su imenice
sa osnovom na -st, -t, -, -zd, -, npr. mesto, bojite,
ue, gnezdo, gvoe, kod kojih se ne umee neposto-
jano a.

5A .2.2. Nepravilne su imenice oko i uho17, koje u

mnoini prelaze u enski rod, s palatalizacijom sugla-
snika i nastavcima na - i :

17 Pored uho postoji i oblik uvo, za koji v. sledei odeljak.

60
Tabela 4
MNOINA
N o-i u-i
G o-iju u-iju
D o-ima u-ima
A o-i u-i
V o-i u-i
I o-ima u-ima
L o-ima u-ima

5.4.2.3. Im enice srednjeg roda s proirenjem osnove. Imeniee na -me

Izvestan broj esto upotrebljavanih imenica na -m e
dobija proirenje -n- ispred padenog nastavka (osim
u akuzativu i vokativu jednine, koji su jednaki nomi-
nativu).

Tabela 5
_______ JEDNINA MNOINA
N ime imen-a
G 'imen-a imen-a
D imen-u imen-ima
A ime imen-a
V ime imen-a
I imen-om imen-ima
I, imen-u imen-ima

Dok je u jednini naglasak uvek na prvom slogu, u

mnoini on prelazi na slog -me-, a u genitivu mnoine
e se produava. Ovako se menjaju i vreme, teme, seme,
plem e, rame, prezim e i jo dve-tri ree imenice.
Jo je znatno vie imenica s produenjem -t-
i-et-):
 61
Tabela 6
JEDNINA
N ue
G uet-a
D uet-u
A ue
V ue
I uet-om
L uet-u

Umesto mnoine ovih imenica clanas se upotre- Zbirne imenice

bljavaju zbirne imenice na -ad, koje se menjaju kao
imenice enskog roda na suglasnik (v. tabelu br. 8),
imenice na -ii (menjaju se kao mnoina mukog roda)
ili na oba nastavka. Eako od uze, tele, june, drebe, ule,
mezime, odoje imamo zbirne imenice uad, telad, ju-
nad, drebad, ulad, m ezim ad, odojad, od pile, jare,
pae, m ae, avole bie pilii, jarii, paii, maii,
avolii, dok se od imenica prase, unue, siroe, bure,
p a re i drugih imenica upotrebljavaju oba oblika: pra-
sad i prasii, unuad i unuii, siroad i siroii, burad i
burii, p a r a d i parii itd.
lmenica drvo, G drveta moe znaiti biljku (lat. ar- D rvo
bor, engl. tree, nem. Baum itd.) ili njenu materiju (lat.
lignum, engl. wood, nem. Holz itd.). U prvom sluaju
ima mnoinu drveta (s naglaskom na drugom slogu)
ili ee zbirnu imenicu drvee (menja se kao polje). U
znaenju drvne grae nema mnoinu, dok se u znaenju
ogreva upotrebljava mnoina bez proirenja, drva.
Jaje ima proirenje samo u jednini (G jajeta , D -L fa je
jajetu, I jajetom ), dok mnoina glasi jaja.
Uvo (varijanta od uho) moe imati promenu uva, Uvo
uvu, uvom, ili ee uveta, uvetu, uvetom. Za mnoinu
se upotrebljava oblik ui, uiju, kao i za uho (v. gore ta-
belu 4).
Kao mnoina od dete (G deteta, DL detetu, I de- D ete
tetom) upotrebljava se oblik deca, koji se menja kao
imenica enskog roda po II deklinaciji (G dece itd.), ali
62
zahteva glagol u mnoini (npr. D eca se igraju) i particip
u mnoini srednjeg roda (Deca su se igrala).

5.4.2.4. Samo u mnoini javlja se proirenje -es-. Telo i Mnoina na esa

udo, pored pravilne mnoine tela, uda, imaju i starije,
stilski obeleene oblike telesa, udesa. Od nebo, pored
retke mnoine neba, postoji i nebesa, u znaenju nadze-
maljskog boravita (kao engl. heavenfs], fr. les cieux).
Imenica podn e ima proirenje-v-: G podneva, D -L
podnevu, I podnevom , u mnoini (retko upotrebljava-
noj) podneva.
Imenica vee ima proirenje -r-, tako da joj G glasi
veera, D -L veeru, I veerom itd. Danas, meutim, ona
se u promeni gotovo uvek kombinuje s drugom imeni-
com istog znaenja, veer (enskog roda), o emu vidi
5.6.3.

5.4.2.5. Samo oblik mnoine (pluralia tantum) imaju Pluralia tantum

nekoliko estih imenica kao to su usta, lea, prsa,
vrata, kola.

5.5. DRUGA DEKLINACIJA

Po ovoj deklinaciji menjaju se imenice sa zavretkom

-a, pre svega enskog, ali i poneka mukog roda.

Tabela 7
JEDNINA MNOINA
N rib-a rib-e
G rib-e rib-a
D rib-i rib-ama
A rib-u rib-e
V rib-o rib-e
1 rib-om rib-ama
L rib-i rib-ama
 63
Muke imenice na -a su, na primer, sluga, voj-
voda, sudija, stareina, gazda, vladika, p a a, kolega,
poslovoa, zanatlija, familijarni nazivi srodnika tata,
deda, h a ta iS, u jkain, imena kao Nikola, Torna, Luka,
Andrija, kao i imenice sa sufiksom -dija: aljivdija,
siledija, galam dija, tohdija itd. U jednini, s njima se
zamenica, pridev ili glagolski oblik slau po mukom
rodu (npr. m oj sluga, veliki vojvoda, sudija je doao),
ali u mnoini po enskom: m oje sluge, velike vojvode,
sudije su dole.
Samo oblik mnoine [pluralia tantum) imaju Pluralia tantum
nekoliko estih imenica kao to su ndvinem, n aoare11,
m akaze, pantalone, gae (gaice).

5.5.1. Napomene o pojedinim padeima: dativ i lo- -ci i -zi u dativu

kativ jednine. - Usled sibilarizacije (v. 3.5.5) imenice na
-ka dobijaju D i L na -ci, npr. luka - luci, daska - dasci,
devojka - devojci; one na -ga imaju D i L na -zi, npr.
knjiga - knjizi, briga - hrizi, noga - nozi; one na -ha
imae D i L na -si, npr. svrha - svrsi.

5.5.1.2. Izuzeci su prilino brojni, pa dativ-lokativ

ovih imenica esto predstavlja problem i za domae go-
vornike. Sibilarizacije nema u imenicama ija se osno-
va zavr.ava na ck, k, k, zg, sh (kocki, taki, voki, tezgi,
Pashi), u sufiksalnim izvedenicama na -ka koje znae
iva bia (novinarki, autorki, crnki, Svedanki, urki),
u linim imenima (Anki, Branki, Moniki, Luki, Olgi,
Zagi), u imenicama na -ga stranog porekla (ligi, vagi,
tajgi, kolegi, drogi, agi, intrigi, sfingi, haringi, sinagogi),
pa i u nekim drugim kraim imenicama u kojima bi sibi-
larizacija znatno izmenila osnovu (seki, zeki, baki, iki,
kuki, kliki; kugi, pegi, kacigi, keigi; muhi, strehi, ohi).18920

18 Od dejeg izgovora rei hrat: moe biti tepanje bratu ili naziv
za malog deaka uopte.
19 Familijarno, pored zvaninog oblika u jak (Ci ujaka).
20 S naglaskom na prvom slogu, za razliku od imenice novina
( = novost, novitet), ija je nmoina novine.
21 Takoe n aoari, po treoj deklinaciji.
64
Geografska imena se razliito ponaaju: u doma- Geografska
ima je ee -ci (Lika - Lici, Rijeka - Rijeci, Banja- imena
luka - Banjaluci) ali i -ki (Boki, Kreki, Krki); od Poega
je Poegi i Poezi. Meu stranima je sibilarizacija
prihvaena za nekoliko poznatijih (Africi, Americi,
Aljasci, Korzici), ali jo ee izostaje: Meki, K azablan-
ki, M ajorki, N ebraski, M alagi, Volgi, O mahi itd.
Za imenice na-tka obino se uva ako su dvoslone imenice na -tka
(tetki, motki, patki, lutki, etki itd.); ipak, od bitka je bici
(preko *bitci), ee nego bitki. Kod troslonih i duih
imenica najee postoje dubleti, npr. krletki i krleci,
reetki ee nego reeci, estitki ee nego estici,
pripoveci i ree pripovetki. Dvojni oblici su dozvoljeni
i u dosta drugih imenica, npr. (k)erki/(k)erci, unuki/
unuci, freski/fresci, humoreski/humoresci, slugi/sluzi,
snahi/snasi, epohi/eposi i dr.
- Imena zemalja i pokrajina na -ska, -ka, -ka Imena od
poreklom su pridevi, pa u D -L imaju nastavak -oj po prideva
prievskoj promeni: Francuskoj, Hrvatskoj, Nemakoj,
Bakoj, Norvekoj itd.

5 .5 .I.3 . Vokativ jednine. - Od regularnog nastavka za

vokativ -o odstupaju uglavnom vlastite imenice.
enska i muka imena po pravilu imaju vokativ
jednak nominativu: Vera, Zorka, Olga, M arija, Gor-
dana, N ataa; N ikola, Kosta, Ilija itd.
Ovo ne vai za dvoslona imena sa dugouzlaznim Dvoslona
akcentom, iji je vokativ na -o, a akcenat prelazi u du- imena
gosilazni: od N ada, Zora, M ica, Nena, ili od mukih
Pera, Boa, Paja itd., vokativ glasi Nado, Zbro, Mico,
Neno, Pero, Bbo, Pajo itd.
Vokativ jednak nominativu imaju i rodbinski na-
zivi m am a, tata, deda, tetka, ujna, strina, h a b a 22, kao
i maloas pomenuta imena drava i pokrajina na -ska,
-ka, -ka.

22 Dve poslednje imaju i vokativ na -o, ali u figurativnom smislu:

Strino jed n a ! ili B a b o je d n a , upueno s prezrenjem mukarcu.
 65
Troslone i vieslone imenice sa zavretkom -ica Inienice na -ica
imaju vokativ na -e, npr. uiteljice, drugarice, tatice,
m am ice; to vai i za enska imena kao Danice, Milice,
Zorice i za muka kao Perice, Tomice. Imenice koje se
primenjuju jednako na mukarce i na ene obino imaju
vokativ na -ico (pijanico, izdajico, kukavico), ali i na -ice.

5.5.1.4. G enitiv mnoine. - Imenice s kratkim voka-

lom u poslednjem slogu osnove, kao r'iba, zena, kua,
ploa, dobijaju dug vokal u genitivu mnoine: riba,
ena, kud, p loa.
Tri imenice imaju u ovom padeu nastavak -u, Genitiv na -u
poreklom iz nekadanje dvojine: ruka - ruku, noga
- nogu, sluga - slugu.
Imenice ija se osnova zavrava na dva ili tri su-
glasnika po pravilu imaju u genitivu mnoine uobiajeni
nastavak samo ako su ta dva suglasnika st, zd, t ili ,
kao u lasta, vrsta, gazda, zvezda, bata, goa. Ostale
grade G mnoine na dva naina:
(a) Umetanjem nepostojanog a, kao u olovka - olo- Umetanje a
vaka, m arka - m araka, devojka - devojaka, ovca - ova-
ca, crkva - crkava, igla - igala, zem lja - zem alja, pesm a
- pesam a, usna - usana, trenja - treanja, sestra - se-
stara. Ponekad se ispred nepostojanog a javi prvobitni
suglasnik, koji je u svim drugim padeima obezvuen
usled jednaenja: od sveska G mn. je svezaka (jer potie
od glagola svezati), od pripovetka - p ripovedaka (pre-
ma glagolu pripovedati), od beleka - beleaka (prema
glagolu beleiti).
(b) Mnoge druge imenice umesto nastavka -a Genitiv na -i
dobijaju -i, kao m olba - molbi, lopta - lopti, nepravda
- nepravdi, vojska - vojski, tajna - tajni, om a - omi
i sl. To pogotovu vai za imenice stranog porekla, kao
lam pa - lam pi, b om ba - bom bi, fu n ta - funti, konzer-
va - konzervi, norm a - normi, him na - himni, ansa
- ansi itd.
Imenica breskva ima nepravilan G mn. bresaka.
66
5.5.1.5. Nepravilna imenica m ati ima taj oblik u nomi- M a ti
nativu i vokativu jednine; akuzativ joj glasi m ater. U
svim ostalim padeima menja se po drugoj deklinaciji
sa osnovom na -r, dakle G m atere, D -L m ateri, I m a-
terom, u mnoini N, A i V m atere, G m aterd, ostala tri
padea m ateram a. U dananjem jeziku umesto nje se
ee upotrebljava imenica m ajka (D -L majci).

5.6. TREA DEKLINACIJA

U ovu deklinaciju spadaju imenice enskog roda koje

se zavravaju na suglasnik, dok se u genitivu i gotovo u
svim ostalim padeima javlja samoglasnik -i.

Tabela 8
JEDNINA _______ MNOINA
N re re-i
G re-i re-i
D re-i re-ima
A re re-i
V re-i re-i
I re-ju (re-i) re-ima
L re-i re-ima

Nepostojano a u osnovi javlja se samo u nekoliko

imenica, u nominativu i akuzativu jednine, kao plesan
(G plesni), ravan (G ravni), zaravan (G zaravni). Tu
spada i imenica m isao, kod koje je nominativ-akuza-
tiv nastao od *misl > *misal, tako da je genitiv mlsli,
instrumental milju ili misli. Na isti nain menjaju se i
prefiksalne tvorenice zam isao, pom isao, prim isao i jo
poneka.
I u rei sd (G soli) zavretak -o u nominativu-aku- So
zativu nastao je iz -/, od starijeg oblika sol.
Samo oblik mnoine (pluralia tantum) imaju grudi G rudi, n a o a r i
i n aoari (pored eeg naoare, v. 5.5).
 67
5 .6 .1 . Napomene o pojedinim padeima: instrumen- fu ili -i
tal jednine. - U ovom padeu raijese upotrebljava na-
stavak -ju nego -i, jer se na taj nain instrumental bolje
razlikuje od ostalih padea. -Ju se naroito upotrebljava
kad je imenica bez preloga. Poneke imenice, meutim,
nemaju oblika na -ju nego samo na -i, a nema opteg
pravila po kojem bi se jedne razlikovale od drugih.
Nastavak -ju izaziva jotovanje zavrnog suglasni-
ka osnove, po pravilima koja smo naveli u 3.5.6. Tako
imamo npr. p a m et - pam eu, g la d - glau, so (G soli)
- solju, Ijubav - Ijubavlju. Kod imenica na -st uz jotova-
nje dolazi i do jednaenja po mestu izgovora, npr. vlast
( > *vlasu) - vlau, svest - ( > *svesu) - sveu. Tu
spadaju i imenice s veoma plodnim sufiksom -ost, npr.
m ladost - m ladou, sprem nost - spremnou, veselost
- veselou. Jednaenje po mestu izgovora imamo i u
imenici m isao (G misli) - rnilju.
Kod imenica na - i - glas j iz nastavka iezava,
jer se stapa s palatalom, npr. p o m o - pom ou, a -
adu.

5 .6 .2 . Genitiv mnoine. Imenice kost, koko i va, Genitiv na -i/u

porecl regularnog kokoi, kosti, vai, imaju jo ee
G mnoine na -iju: kostiju, kokoiju, vaiju.
Imenica ki je nepravilna samo u nominativu, dok Ki
joj akuzativ glasi ker, a u svim ostalim padeima dobi-
ja nastavke na tu osnovu: G, D, V i L keri, I kerju ili
keri; u mnoini N, A i V keri, G keri s dugim i, ostala
tri padea kerim a. U govornom jeziku najee se za-
menjuje izvedenicom kerka ili erka, koja spada u II
deklinaciju.
Analogne nastavke kao ki u nominativu i akuza-
tivu ima i m ati (A m ater), ali u svim ostalim padeima
ona pripada II deklinaciji: v. gore 5.5.1.5.

5 .6 .3 . Imenica veer () u tom obliku danas se osea Vee(r)

kao hrvatska ili zastarela, ali se svi njeni padei, osim
nominativa-akuzativa-vokativa jednine, koriste za
68
deklinaciju imenice vee, srednjeg roda. Tako dobijamo
imenicu koja nije istog roda u svim padeima:
N (to) vee (s.)
G (te) veeri (.)
D (toj) veeri (.)
A (to) vee (s.)
V vee (s.)
I (tom) veeri (.)
L (toj) veeri (.)
U mnoini su svi padei enskog roda: N -A -V
veeri, G veeri, D -I -L veerima.
Ovu imenicu ne smemo pomeati sa imenicom
veera (), koja se menja pravilno po II deklinaciji i koja
ne oznaava doba dana, nego veernji obed.
 69
6. PRIDEVI

6.1. ROD I OSNOVA PRIDEVA

Poto se pridev slae s imenicom u rodu, broju i padeu,

svaki pridev ima oblike za muki, enski i srednji rod,
npr.
m la d - m la d a - m lado
Osnova prideva se vidi kada od enskog ili srednjeg Osnova prideva
roda odbacimo nastavak -a, odnosno -o. U mukom rodu,
budui da veina suglasnikih grupa, kao ni suglasnik /,
ne mogu doi na kraj rei, nastaju glasovne promene
usled ubacivanja nepostojanog a i prelaska i uo.
Umetnuto nepostojano a u mukom rodu imamo
u d o b a r - dobra - dobro, hitar - hitra - hitro, udan
- udna udno, vaan vana vano, ogroman
- ogrom na - ogromno, tan ak - tan ka - tanko, divalj
- divlja - divlje, upalj - uplja - uplje itd.
Zavrno -o u nominativu jednine mukog roda, O umesto -l
naspram / u ostalim oblicima, imamo u manjem broju
prideva, kao to su m io - m ila - milo, veseo - vesela
- veselo, topao - topla - toplo, okrugao - okrugla -
okruglo itd.

6.2. ODREENII NEODREENI VID

Oblici koje smo u prethodnom odeljku naveli za jedninu

mukog roda pripadaju neodreenom vidu prideva, i
to su oblici pod kojima se pridevi navode u renicima.
U odreenom vidu, isti taj muki rod jednine imao bi
dugo -i na kraju, bez nepostojanog a, odnosno prelaska
/u o, dakle umesto m lad, dobar, m io imali bismo mladi,
dobri, mili.
Mada postoje posebni padeni nastavci za ova dva
vida (v. nic, 6.3.2), u dananjem jeziku razlika izmeu
ova dva vida sauvala se praktino samo u nominativu
jednine mukog roda.
Neki pridevi imaju samo odredeni vid. 'I'o su: Pridevi bez
- oni koji se zavravaju na sufikse -ski, -ki, -ki, -ji, neodreenog
-nji, -nji i -i; vida
- svi komparativi i superlativi prideva;
- pridev m ali, za kojim se delimino povodi i nje-
gov antonim veliki.
Kod prideva sa sufiksom -an (u odreenom vidu Pridevi na
-ni) moramo napraviti razliku izmedu opisnih i odno- -an i -ni
snih (relacionih). Opisni pridevi, kao maloas navedeni
udan, vaan, ogroman, imaju i odreeni vid udni,
vani, ogromni. Kod odnosnih prideva postoji samo ovaj
drugi vid, npr. kuni ( = koji pripada kui), severni ( = koji
je na severu), depni ( = koji je namenjen depu), noni
( = koji se dogada po noi), motorni ( = koji je opremljen
motorom) i mnotvo drugih.

6.2.1. U principu, odreeni vid stoji uz imenice koje

su ranije pomenute, ili su odreene samim svojim
znaenjem. S te strane se dva pridevska vida mogu upo-
rediti sa odreenim, odnosno neodreenim lanom u
jezicima koji imaju lan. Ne mogu se ipak izjednaiti
s njima, to vidimo po injenici da odreeni vid moe
doi posle rei jed a n ili neki (jedan m ladi glumac, neki
uti cvet). Izbor izmeu ova dva vida ne moe se tano
definisati pravilima, i esto izaziva nesigurnost i kod
domaih govornika.
Od presudne vanosti je samo jedno pravilo: kada Pridev u
je pridev bez imenice u predikatu, posle glagola biti predikatu
ili nekog kopulativnog glagola, kao postati, izgledati i
sl., obavezno e biti u neodreenom vidu, ukoliko ovaj
postoji. Tako kaemo npr.:
Glumac je m lad
Izgleda mi umoran
dok bi reenice kao *Glum ac je m ladi, *Izgleda mi
um orni bile nemogue. U neodreenom vidu su i
privremeni atribut i apozitiv (v. 20.5.2).
 71
6.3. DEKLINACIJA PRIDEVA

U tabelama 9 data je deklinacija oreenog vida, osim

u nominativu jednine mukog roda, gde smo dali oba
vida.
Ukoliko se osnova prideva zavrava na palatalni ili
prepalatalni suglasnik (j, Ij, nj, , , , d, ), pojedini
nastavci imae samoglasnik e umesto o. Budui da ta
ra/.lika postoji samo u mukom i srednjem rodu jed-
nine, samo za njih smo dali primer prideva s palatalnim
zavretkom (vru).
Kao to se vidi iz tabela, u jednini su muki i srednji lednakosti ntedu
rod jednaki u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu. padeima
U mnoini, u tim istim padeima, sva tri roda su jed-
naka meu sobom.
Pravilnosti koje smo videli za imenice (5.2.2) vae
i ovde. Dativ je uvek jednak lokativu; u mnoini im je
jednak i instrumental; u srednjem rodu medusobno su
jednaki nominativ, akuzativ i vokativ, kako u jednini
tako i u mnoini. Ukoliko se pridev odnosi na imenicu
koja znai ivo bie, akuzativ mukog roda jednine bie
jednak genitivu, u protivnom je jednak nominativu:
Imamo novog direktora.
Imamo nov projektor.
U enskom i srednjem rodu, kao ni u sva tri roda
mnoine, opozicija ivo-neivo ne utie na promenu.
Pojedini nastavci imaju neobavezne vokalske Pokretni vokali
produetke na kraju (3.5.9), koji su ovde dati u zagradi.
Uobiajen je samo nastavak -im a u mnoini, i to jedino
kad pridevu ne sledi imenica, npr.:
Vi radite s novim udbenicima, a mi sa starim a.
72
Tabela 9
JEDNINA
MUKI SREDNJI ENSKI
nov (nov-i)
N nov-o, vru-e nov-a
vru (vru-i)
G nov-og(a), vru-eg(a) nov-e
D nov-om(e), vru-em(u) nov-oj
nov-og(a), vru-eg(a)
A nov-o, vru-e nov-u
nov (nov-i), vru (vru-i)
V nov-i, vru-i nov-o, vru-e nov-a
1 nov-im, vru-im nov-om
L nov-om(e), vru-em(u) nov-oj

MNOINA
MUKI SREDNJI ENSKI
N nov-i nov-a nov-e
G nov-ih
D nov-im(a)
A nov-e nov-a nov-e
V nov-i nov-a nov-e
I nov-im(a)
L nov-im(a)

6.3.1. Dvojina prideva (up. 5.2.3) javlja se samo uz bro- Dvojina u

jeve dva, tri, etiri i uz zamenicu oba. Od mnoine se ra- mukom rodu
zlikuje samo u mukom rodu, gde ima samo oblik na -a,
s vrednou nominativa i akuzativa, npr. Dola su etiri
n ov a uenika; Z adobio je dva vrua udarca. S obzirom
na sklonost brojeva ka nepromenljivosti (v. 8.1.6), posle
predloga se ovaj oblik moe javiti i s vrednou drugih
padea, npr. instrumentala u Dolazim s tri s ta r a druga
( = s trojicom starih drugova). U srednjem i enskom
rodu dvojina se po obliku ne razlikuje od nominativa-
akuzativa mnoine (dva nova naselja, tri nove uenice).
 73
6.3.2. Neodreeni vid, kao to smo gore rekli, danas Neodreena
se ouvao samo u nominativu mukog roda jednine. promena
Ostatak deklinacije neodreenog vida, kakvu moemo
nai u tekstovima starijih pisaca ili u ijekavskim govo-
rima, razlikuje se od odreene deklinacije pre svega u
genitivu i dativu-Iokativu jednine mukog i srednjeg
roda. Genitiv tu ima nastavak -a, a dativ-lokativ -u, da-
kle kao i imenice istog roda (zbog ega se neodreena
deklinacija naziva i imenikom promenom, za razli-
ku od odreene koja je pridevsko-zamenika), Razli-
ku moemo videti ako uporedimo pridev sa imenicom
po jednoj i drugoj promeni:

ODREENI VID NEODREENI VID

N dobri ovek dobar ovek
G dobrog oveka dobra oveka
D -L dobrom oveku dobru oveku

U ostalim padeima razlika je jedino u duini voka-

la u nastavku (u odreenoj promeni svi nastavci imaju
dug vokal, u neodreenoj samo neki) i mestimino u
akcentu osnove, npr. odreeno lepo dete (dugosilazni
akcent, nenaglaena duina na o), neodreeno lepo dete
(dugouzlazni). Nijedna od ovih prozodijskih razlika ne
odraava se u pisanju.

6.3.3. Nestajanje neodreene promene najbolje se Prisvojni pridevi

vidi na primeru prisvojnih prideva na -ov, -ev ili -in,
npr. kum-ov, kralj-ev, gospod-in. Za njih su tradicio-
nalne gramatike priznavale samo oblike neodreenog
vida, npr. od kum ov eir, gospoin brat genitiv bi bio
kum ova eira, gospoina brata, dativ kumovu eiru,
gospoinu bratu. Danas, meutim, ta tvrdnja vai jedi-
no za nominativ mukog roda, gde su ovi pridevi je-
dini koji nemaju dui oblik na -i. U ostalim padeima
upotrebljavaju se oblici odreene promene kumovog,
gospoinog, kumovom, gospoinom , to danas priznaju
i najkonzervativniji gramatiari.
74
Genitiv po neodreenoj promeni ouvao se jo
samo u nekim ustaljenim izrazima kao teka srca nera-
do, s oklevanjem', udna mi uda nije to nita neobino',
grom iz vedra neba i slino. Izvan ovih frazeologizama
upotrebio bi se genitiv po odreenoj promeni - tekog,
udnog, vedrog.

6.3.4. Glasovne alternacije. - U 6.1 videli smo kakve

* se glasovne razlike javljaju izmeu mukog i druga dva
roda zbog ubacivanja nepostojanog a i pretvaranja l u o.
Kad se nau u dodiru dva suglasnika koja su u no- Jcd naenje po
minativu m. roda razvojena nepostojanim a, u ostalim zvunosti
oblicima moe doi do jednaenja po zvunosti. Tako
naspram red ak imamo G retkogia), D retkom(e), . rod
retka, sr. rod retko; naspram g ibak - gipka, gipko; blizak
- bliska, blisko; teak - teka, teko itd.
U pridevima koji se zavravaju na -stan, po ispa- G u bljenje glasa t
danju nepostojanog a grupa -stn- se uproava u -sn-,
npr. aslan, asna, asno. Tako se ponaaju i mastan,
strastan, svestan, bolestan, umestan, izvestan, koristan,
radostan, alostan, revnostan, pakostan, izvrstan itd.
Grupa stn ipak ostaje u pridevima stranog porekla, kao
robustan (robustna, robustno), kontrastni, protestni itd.
Od imenica nuda prvobitno je izveden pridev
nudan, nuna, nuno, sa uproenjem grupe -dn-;
naknadno se uproenje prenelo i u muki rod, tako da
danas glasi nuan. Donekle slino se ponaaju i pridevi
pristrasan (pored pristrastan: od imenice strast), pri-
strasna, pristrasno, i udovian (pored udovitan: od
imenice udovite), udovina, udovino.

6.4. POREENJE PRIDEVA

6.4.1. Komparativ. - Za graenje komparativa slue tri

sufiksa: -iji, -ji i -i. Sva tri se dekliniraju po palatalnoj
promeni (kao vrui u tabeli br. 9), npr. noviji, novijeg(a),
novijem(u) itd.
6.4.1.1. Nastavak -iji (-ija, -ije) dodaje se prvenstveno Komparativ
na osnovu dvoslonih i vieslonih prideva, npr.pozn at na 'iji
- poznatiji, zelen - zeleniji, spontan - spontaniji, sum-
njiv - sumnjiviji, ivrdoglav - tvrdoglaviji, etvrtast
- etvrtastiji itd. Tu spada i veina prideva s neposto-
janim a, npr. um oran - umorniji, zadovoljan - zado-
voljniji, okrugao - okrugliji, ukljuujui i one ija se
osnova gubitkom toga a svodi na jedan slog, npr. si-
tan - sitniji, tuan - tuniji, hrabar - hrabriji, krotak
- krotkiji, vitak - vitkiji, Ijubak - Ijupkiji itd.
- Takoe se -iji dodaje i na osnovu jednoslonih
prideva, prvenstveno onih s kratkim samoglasnikom u
osnovi: nov - noviji, vet - vetiji, prav - praviji, sit -
sitiji, prost - prostiji itd. Tu moemo ubrojati i prideve
sa osnovom na glas -/, koji u nominativu prelazi u -o:
m io - miliji, zreo - zreliji, vreo - vreliji.

6.4.1.2. Nastavak -ji se ne javlja u tom obliku, nego uvek Komparativ

izaziva jotovanje prethodnog suglasnika (v. 3.5.6.1). On na ji
dolazi na osnovu jednoslonih prideva, preteno onih
s dugim samoglasnikom u osnovi: ut - ui, m lad
- m lai, ja k - jai, drag - drai, tih - tii, brz - bri,
crn - crnji, skup - skuplji, grub - grublji, iv - ivlji
itd. S jotovanjem i jednaenjem po mestu izgovora
(v. 3.5.2) bie gust - gui, est - ei, vrst - vri,
besan - benji, tesan - tenji i sl.
Pridevi na -ak, -ek, -ok odbacuju taj zavretak i
dobijaju nastavak -ji: kratak - krai, p lita k - plii, sla-
d a k - slai, redak - redi, uzak - ui, blizak - blii,
nizak - nii, d a lek - dalji, visok - vii, dubok - dublji,
estok - ei. U teak - tei i irok - iri glas j iz na-
stavka se stopio s prethodnim suglasnikom.
Ne gube zavretak pridev gorak, s komparativom
gori, niti oni pomenuti u 6.4.1.1, iji je komparativ na
-iji.
Od skraene osnove izveden je i komparativ pride-
va d ebeo - deblji.
76
6.4.1.3. Nastavak -i dolazi samo na tri prideva: la k Komparativ na
- laki, m ek - meki, lep - lepi. Ai

6.4.1.4. Upotreba komparativa. - Kao i u drugim

jezicima, komparativ se prvenstveno upotrebljava za
poreenje dva pojma. Pri tom posle njega dolazi kon-
strukcija o d + genitiv, npr. Jagode su skuplje od m alina,
ili ne8 + nominativ, npr. Jagode su skuplje nego maline.
Samo ova druga struktura je mogua ako drugi termin
poreenja nije imenica nego odredba, npr. U sam opo-
sluzi jagode su skuplje nego na pijaci.
Pored ove, najee upotrebe, poneki pridevi mogu Apsolutni
se javiti i u apsolutnom komparativu, koji ne slui za komparativ
poreenje nego ograniava ili ublaava osobinu iska-
zanu pridevom. Primeri:
Vratio se posle kraeg vremena ( = relativno
kratkog, ne ba dugog).
Direktor je stariji ovek ( = ovek u zrelim go-
dinama).
Bilo je m anjih problema ( = ne naroito ve-
likih).

6.4.2. Superlativ se kod svih prideva gradi dodava-

njem prefiksa naj- na komparativ: najpoznatiji, naj-
noviji, najm lai, najkrai, najlaki itd. Prefiks naj- ima
dug vokal i uvek je naglaen, s tim to dui pridevi
pored tog naglaska imaju i naglasak na osnovi prideva,
npr. njpoznatiji, ndjslohodniji, najzanimljiviji.

6.4.3. Nepravilna kom paracija. Komparativ i su-

perlativ sa izmenjenom ili sasvim drugom osnovom
imaju:
veliki - vei - najvei
m ali - m anji - najmanji
d oh ar - holji - najholji
zao - gori - najgori.
Oblici gori, najgori danas se upotrebljavaju i kao
komparativ od prideva lo (pored loiji, najloiji) i od
rav.
 77
7. ZAMENICE

U veini zapadnoevropskih jezika zamenicama se Im enike i

nazivaju samo oblici tipa on, ko, neko, koji u reenici pridevske

obavljaju imenike funkcije, dok se oblici tipa moj, ta- zam enice
kav, svaki, koji se odnose na imenicu i slau se s njom,
svrstavaju meu prideve. U srpskoj gramatici i jedni i
drugi spadaju u zamenice, samo se one prve nazivaju
imenikim a druge pridevskim zamenicama.
Po znaenju, zamenice se dele na istih est grupa est vrsta
koje postoje i u drugim jezicima, naime na line (s zam enica
povratnim), prisvojne, pokazne, upitne, odnosne i
neodreene. Prve dve grupe imaju razliite oblike za
lica (tri lica jednine i tri lica mnoine).

7.1. LINE ZAMENICE

U treem licu jednine i mnoine line zamenice imaju

oblike za muki, enski i srednji rod. Drugo lice mnoine
(vi) takoe slui za utivo obraanje jednoj osobi.

JEDNINA MNOINA
1. ja mi
2. ti vi
3. on, ona, ono oni, one, ona

Zamenice u subjektu nisu obavezne, budui da i Neobavezne u

sam glagol pokazuje o kom je licu re. Upotrebljavaju subjektu
se ako se dotino lice prvi put uvodi u razgovor, npr. } a
ivim u Beogradu; ali ako je u prethodnom tekstu ve
bilo govora o meni, rei u samo ivim u Beogradu.

7.1.1. Promena linih zam enica. - Kao i imenice,

zamenice se menjaju po padeima. Pri tom vokativ
ne moramo posebno pominjati, jer on postoji samo
78
u 2. licu jednine i mnoine i jednak je nominativu (ti
odnosno vi).
U genitivu, dativu i akuzativu razlikuju senaglaeni Naglaene i
oblici od nenaglaenih. Naglaeni se upotrebljavaju enkliticke
kada je potrebno istai lice radi kontrasta, npr. Ovaj zanienice
novac dajem teb i (a ne drugima). Ako takvog isticanja
nema, upotrebie se nenaglaena zamenica, koja je en-
klitika (v. 3.3.3.2 3.3.3.3). To znai da se u izgovoru
vezuje za prethodnu re: Dajem ti (izg. dajemti) ovaj
novac; Ja ti (izg. jati) dajem ovaj novac.
Kao enklitika, nenaglaena zamenica nikada ne
moe doi na poetak reenice (nemogue je *Ti dajem
novac), dok je s naglaenom to mogue: Tebi dajem
ovaj novac.
Naglaeni oblici takoe se upotrebljavaju s pred- Upotreba s
lozima, npr.: predlozima
Od njih je stiglo mnogo pisama, ali nita za
m ene23
kao i kad zamenica stoji sama za sebe (u odgovorima
na pitanja), npr.:
- Kome je upueno ovo pismo? - Vama.
U tabeli 10 su na prvom mestu navedeni naglaeni
oblici. Tamo gde postoje, odvojeni takom i zapetom,
doati su i nenaglaeni oblici.

Tabela 10
N ja N ti
G mene; me G tebe; te
D nreni; mi D tebi; ti
A mene; me A tebe; te
I mnom(e)24 I tobom
L meni L tebi

23 U starijem knjievnom jeziku, posle nekih predloga mogle

su stajati i enklitike zamenice, pri emu je jedini naglasak na
predlogu: za m e (izg. zame), na te (izg. nate), p r e d a se (izg. prease)
i sl umesto dananjeg z a mene, na tebe, p re d sebe.
24 Samo oblik m n om e upotrebljava se ako je zamenica bez
predloga, a samo nenaglaeno m nom posle predloga, npr. sa mnom,
z a m nom , p red a m nom , gde je naglasak na predlogu (up. 3.4.1).
 79
U treem licu muki i srednji rod imaju iste padene
oblike, osim u nominativu.

m. r. sr. r. . r.
N on ono ona
G njega; ga nje;je
D njemu; mu njoj; joj
A njega; ga nju; je, ju25
I njim(e) njom(e)
L njemu njoj

Tabela 11
N mi N vi
G nas; nas26 G vas; vas
D nama; nam D vama; vam
A nas; nas A vas; vas
I nama I vama
L nama L vama

U treem licu mnoine, rod se razlikuje samo u

nominativu.
m. r. sr. r. . r.
N oni ona one
G njih; ih
D njima; im

25 Nenaglaeni oblik za akuzativ glasi je, npr. On je vidi, ali se

menja u ju kad se nae ispred glagolskog je (od pomonog glagola
biti) ili posle negacije nije: On ju je video; N ijeju video.
26 Naglaene oblike genitiva i akuzativa ovde piemo s dugosila-
znim akcentom, nas, vas, jerse tako izgovaraju. U obinim tekstovima
oni se piu jednako kao i nenaglaeni nas, vas, pa se esto samo iz
konteksta moe zakljuiti o kom je obliku re. U reenici N as zovu,
na primer, zamenica je naglaena (jer enklitika ne bi mogla doi na
poetak); u reenici Zovn n as mogla bi biti nenaglaena (s jedinim
naglaskom na rei Zovu), ali i naglaena, ukoliko je smisao Zovu
NAS (a ne nekog drugog).
80
A njih; ih
I njima
L njima

7.1.2. Povratna zamenica je ista za svih est lica i za Se.be, se

sva tri roda, usled ega se naziva i zamenica svakog
lica. Budui da se uvek odnosi na subjekat reenice
u kojoj se nalazi (npr. Pisac govori o sebi = o piscu),
ona sama nema oblik za subjekat, tj. nema nomina-
tiv. Nenaglaeni oblik postoji samo u akuzativu {se), a
upotrebljava se za graenje povratnih i bezlinih glago-
la (v. 9.9.1, 9.9.4).

Tabela 12
N

G sebe
D sebi
A sebe; se
I sobom
L sebi

7.2. PRISVOJNE ZAMENICE

Prisvojne zamenice su pridevske, usled ega imaju Zam enica svo)

tri roda kao i pridevi, zavisno od imenice s kojom se
upotrebljavaju. Pored zamenica za tri lica jednine i tri
Iica mnoine postoji i prisvojno-povratna zamenica
svoj, jednaka za svih est lica. Ona oznaava pripadnost
subjektu reenice u kojoj se nalazi, npr.
Direktor je u svojoj kancelariji ( = u direkto-
rovoj).
Reenica D irektor je u njegovoj kancelariji znaila
bi da se direktor nalazi u kancelariji nekog drugog
oveka.
 JEDNINA MNOINA
1. moj, m oja, m oje na, naa, nae
2. tvoj, tvoja, tvoje va, vaa, vae
3. njegov, njegova, njegovo njihov, njihova, njihovo
njen, njena, njeno

Prisvojno-povratna (za sva lica): svoj, svoja, svoje.

U treem licu jednine, zamenica njegov oznaava N jcgov i njen
pripadnost biu ili predmetu mukog ili srednjeg
gramatikog roda (kao nemako sein): p isac i njegovo
delo, selo i njegovi stanovnici. Zamenica njen oznaava
pripadnost biu ili predmetu enskog gramatikog roda
(kao nemako ihr ili englesko her): m ajka i njena deca,
odluka i njene posledice.
Njen ima i reu varijantu njezin (-a, -o), a u mnoini
pored njihov postoji danas preteno zastarela varijanta
njin (-a, -o).

7.2.1. Prisvojne zamenice se menjaju kao pridevi, i Promena

to one prvog i drugog lica i zamenica svoj po palatal- prisvojnih
noj promeni (kao pridev vru, v. tabelu 9), a zamenice zamenica
treeg lica po nepalatalnoj (kao pridev nov). U mukom
rodu jednine, kao i kod prideva (v. 6.3), akuzativ je jed-
nak genitivu ako se odnosi na ivo bie, a jednak aku-
zativu za neivi pojam:
Grofica nareuje da pozovete njenog ofera.
Grofica nareuje da donesete njen kaput.
Kod zamenica moj, tvoj, svoj dolazi i do saimanja
u osnovi: pored mojeg(a), tvojeg(a), svojeg(a) javlja se i
ob[ikm og(a),tvog(a),svog(a),poredm ojem (u),tvojem (u),
svojem(u) i oblik mom(e), tvom(e), svom(e).27 Kad se
tome doda neobavezno prisustvo zavrnog -u, odno-
sno -e (v. 3.5.9), ispada da svaki genitiv i dativ-lokativ
od ovih triju zamenica ima po etiri varijante, a akuza-

27 Do ove promene je olo ispadanjem j izmeu vokala, zatim

asimilacijom o e u oo i saimanjem dva o u jedno: mojeg(a) *
m oeg(a) * m oog(a) > mdg(a), m ojem (u) m oem (u) m oom (e)
>mdm(e). U svim saetim oblicima o je dugosilazno.
82
tiv mukog roda pet (s tim to su jednoslone varijante
ee od dvoslonih, a pogotovu od troslonih).

Tabela 13
JEDNINA
m. r. s. r. . r.
N moj moje moja
G mojeg(a), mog(a) moje
D mojem(u), mom(e) mojoj
A mojeg(a), mog(a), moj moje moju
I mojim mojom
L mojem(u), mom(e) mojoj

MNOINA
m. r. s. r. . r.
N moji moja moje
G mojih
D mojim(a)
A moje moja moje
I mojim(a)
L mojim(a)

Na isti nain menjaju se i tvoj i svoj.

Tabela 14
JEDNINA
m. r. s. r. . r.
N na nae naa
G naeg(a) nae
D naem(u) naoj
A naeg(a); na nae nau
I naim naom
L naem(u) naoj

Vas se menja na isti nain kao i na.

Njegov, njen i njihov menjaju se kao pridevi s nepa-
latalnim zavretkom:
 83
Tabela 15
JEDNINA
m. r. s. r. . r.
N njegov njegovo njegova
G njegovog(a) njegove
D njegovom(e) njegovoj
A njegovog(a); njegov njegovo njegovu
I njegovim njegovom
L njegovom(e) njegovoj

U mnoini, sve prisvojne zamenice menjaju se kao

m oj (v. tabelu 13). Dvojina prisvojnih zamenica ima isti
oblik kao i dvojina prideva (v. 6.3.1), dakle u nomina-
tivu i akuzativu mukog roda m oja dva prsta, naa tri
druga, njegova etiri kaputa. U srednjem i enskom
rodu dvojina je jednaka mnoini.

7.3. POKAZNE ZAMENICE

Umesto jedne pokazne zamenice za blizinu i jedne za l'rojni sistem

daljinu, kao mnogi drugi jezici, srpski ima sistem od tri
zamenice koje se indirektno vezuju za tri lica: ovaj (ova,
ovo), taj (ta, to) i onaj (ona, ono). Sve tri mogu biti kako
imenike tako i pridevske, tj. mogu se upotrebljavati sa-
mostalno ili stajati uz imenicu.
Ovaj se upotrebljava za predmet ili bie blisko O veij
govorniku, npr.:
Dau ti ovaj lanak da ga proita.
Taj upuuje na blizinu sagovorniku, npr.:
Lepo ti stoji ta haljina.
Onaj ukazuje na neto to je udaljeno od obojice, O n aj
npr.:
ta je ono na krovu?
Taj (ta, to) esto se upotrebljava i anaforiki, za i'uj
upuivanje na prethodni tekst:
Pria se da je izbio trajk, ali ja o tom e nisam
obaveten.
84
Onaj (ona, ono) moe se odnositi na dogaaje iz
prolosti, npr.:
Bilo je to onog leta kad sam zavrio kolu.

7.3.1. Sa izuzetkom nastavka -aj u nominativu mukog Dekiinacija

roda jednine (i akuzativu, ukoliko se odnose na neiv
pojam), ove zamenice se dekliniraju kao pridevi:

Tabela 16
JEDNINA
m. r. s. r. . r.
N ov-aj ov-o ov-a
G ov-og(a) ov-e
D ovo-m(e) ov-oj
A ov-og(a); ov-aj ov-o ov-u
I ov-im ov-om
L ov-om(e) ov-oj

MNOINA
m. r. s. r. . r.
N ov-i ov-a ov-e
G ov-ih
D ov-im(a)
A ov-e ov-a ov-e
I ov-im(a)
1. ov-im(a)

Ovako se menjaju i taj i onaj, uz jedinu razliku

to instrumental jednine m. roda od taj, budui da je
jednosloan (v. 3.5.9 pod e), moe imati pored tlm i
oblik tirne.
Treba zapaziti da enski i srednji rod od onaj glase Pokazno
jednako kao i odgovarajue line zamenice - ona, ono, zainenice
ali se u svim drugim padeima razlikuju, jer line ima- naspram linih
ju padee na nj- (vidi tabelu br. 11), dok se pokazno
ona menja one, onoj itd., a od pokaznog ono je onog(a),
onom(e) itd.
 85
I<ao i kod prideva (v. 6.3.1), nominativ i akuzativ
mukog roda uz dva, tri, etiri ili oba imae oblik dvo-
jine na -a: ona tri oveka, ova etiri zida, oba ta sluaja
i sl.

7.3.2. U reenicama s giagolom biti i imenicom, poka- Srednji rod

zne zamenice se upotrebljavaju u srednjem rodu jed- uz b iti
nine bez obzira na rod i broj imenice, npr.:
Ovo je moj sin/moja erka.
Ovo su moji sinovi/moje erke.
To je bio uspeh.
To je bila nesrea.
To su bili uspesi.
itd.

7.3.3. Isti trojni sistem, vezan za tri lica, nalazimo i u O vakav, ta k a v ,

pridevskim zamenicama ovakav (-kva, -kvo), takav on n kav
(-kva, -kvo) i onakav (-kva, kvo), koje bi se mogle parafra-
zirati kao ovaj, kao taj, kao onaj. One odgovaraju
na pitanje kakav? i ne upuuju na konkretan predmet,
nego na vrstu, odnosno osobinu. Krojau, na primer,
mogu rei elim ovakve rukave, pokazujui na sop-
stveno odelo, elim takve rukave, pokazujui na odelo
u krojaevoj ruci, elim onakve rukave, ako pokazujem
na neko odelo koje se naiazi podalje od obojice.
Pridevske zamenice ovoliki (-a, -o), toliki (-a, -o) i O voliki, to lik i,
onoliki (-a, -6) odgovaraju na pitanje koliki? i upuuju oH oliki
na koliinu ili veliinu. Primeri:
Riba je bila ovolika (kae peca pokazujui rukama
duinu ribe).
ta e raditi s tolikim novcem? (novac je kod sa-
govornika).
teta nije onolika kao pre dve godine (upuivanje
na prolost).
86
7.4. UPITNE ZAMENICE

Imenike upitne zamenice su ko (za ljudska bia) i ta K<>i ia

(za neive pojmove). Dekliniraju se na sledei nain:

Tabela 17
N ko N ta
G koga G ega
D kome D emu
A koga A ta
I kim(e) I im(e)
L kome L emu

Ove zamenice nemaju mnoinu. Sa ko, slaganje

prideva i participa je u mukom rodu (npr. Ko je doao?
Ko je ovde poslednji?) a sa ta u srednjem (npr. ta se
desilo?)

7.4.1. Pridevska upitna zamenica koji, koja, koje ima Kaji

ostale padee kao m oj (v. tabelu 13). Kao i moj, u G,
D i A jednine m. i sr. roda moe, pored punih oblika
kojeg(a), kojem(u), imati i kontrahirane kog(a), kom(e).
Primeri:
Koju knjigu ita?
Na ko(je)m spratu vi stanujete?
Pridevska upitna zamenica kakav, kakva, kakvo K a k a v
menja se kao pridev (v. tabelu br. 9), s tim to nema
vokativa. Nepostojano a se javlja jedino u nominativu
jednine m. roda (i u akuzativu kad je jednak nomina-
tivu). K akav se moe parafrazirati kao koje vrste?, da-
kle njime se pita za osobinu a ne za identitet, npr. U
kakvom je stanju ranjenik?. Ipak, u mnogim pitanjima
kakav ima praktino isto znaenje kao koji, npr.
K akav se to skandal dogodio?
Kakvu salatu elite?
Prisvojno-upitna pridevska zamenica iji, ija, ije iji
menja se kao pridevi sa zavretkom na palatalni su-
glasnik (v. tabelu 9).
 87
Pridevska zamenica koliki, -a, -o menja se kao K oltki
pridevi koji se zavravaju na nepalatalni suglasnik (v. ta-
belu br. 9). Njome se prvenstveno pita za veliinu, npr.
Kolika je tvoja soh a? ( = koliko je velika?). U mnoini
se moe odnositi i na koliinu (Gledaj koliki su Ijudi
doli), mada je tu uobiajeniji prilog koliko s genitivom
mnoine (G ledaj koliko je Ijudi dolo).
Kao i kod prideva (v. 6.3.1), nominativ i akuzativ
mukog roda ovih zamenica uz dva, tri, etiri ili oha
imae oblik dvojine na -a: ija tri prsta? Kakva etiri
hrata?K oja d v ap rozora si razhio?

7.4.2. Upitne zamenice umesto neodreenih. - Za- Ko - nteko

menica ko moe se upotrebiti u znaenju neko (v. neo-
dredene zamenice, 7.6), koji umesto neki, kakav umesto
nekakav, ta ili to umesto neto. Do toga je ee dola-
zilo u starijem knjievnom jeziku nego danas, i to u upit-
nim ili pogodbenim reenicama. 1 danas je uobiajeno
Im a li koga? ( = Im a li nekoga: pitanje pri ulasku u tuu
kuu ili prostoriju). Tako i:
Jeste li ta ( - neto) nali?
Ako bude kakvih ( = nekakvih) problema, zo-
vite me.
U gramatikama i renicima na ovaj nain se esto
oznaava rekcija glagola ili prideva, npr. zahvaliti kom e
( = nekom e: pokazuje da glagol zahvaliti trai dativ),
zadovoljan im e ( = neim: pokazuje da pridev zadovo-
Ijan ima dopunu u instrumentalu).

7.5. ODNOSNE ZAMENICE

Odnosne (relativne) zamenice najveim delom imaju

isti oblik i istu promenu kao i upitne.
Najvie se za graenje odnosnih reenica upotre- RelaCivno k o ji
bljava zamenica koji, koja, koje. Ona se u rodu i broju
slae sa antecedentom (imenicom ili zamenicom na
koju se odnosi):
88
Zaokruite broj takmiara koji vam se najvie
dopao.
lepotice koja dopala.
deteta koje dopalo.
Akuzativ jednine odnosne zamenice m. roda jed-
nak je genitivu za ivi, a nominativu za neivi antece-
dent (up. 7.2.1):
Stie ovek koga si toliko ekao.
autobus koji

7.5.1. Zamenicato ima nekoliko upotreba. Kao nepro- Relativno to

menljiva moe se upotrebiti umesto koji, bez obzira na
rod i broj antecedenta, npr.:
Gledaj ove ljude to prolaze ( = kojiprolaze).
Umesto akuzativa upotrebljava se spoj to s akuza-
tivom nenaglaene line zamenice odgovarajueg roda
i broja, npr. cvet to smo ga ubrali ( = cvet koji sm o ubra-
li), biljke to sm o ih ubrali ( = biljke koje sm o ubrali).
Ovakva upotreba je retka u dananjem jeziku.
ee je to koje se odnosi na ceo sadraj pretho- Reenica kao
dne reenice, npr.: antecedent
Bolesnik je poeo da jede, to je dobar znak.
U ovom sluaju to se deklinira slino upitnoj za-
menici ta:

Tabela 18
N to
G ega
D emu
A to; ta
I ime
L emu

Akuzativ je to, jednak nominativu, ali posle pre-

dloga glasi ta. Primeri:
Moramo smanjiti uvoz, bez ega nema re-
forme.
 89
Otpustili su vratara, to ja ne odobravam.
Ona tvrdi da je poar podmetnut, za ta nema
dokaza.
U spoju sa zamenicama srednjeg roda ono, to, ovo to posle drugih
ili sve, to ima uopteno ili apstraktno znaenje: zamenica
Rei u vam ono to znam.
Nema toga o em u se ne bi moglo razgova-
rati.
Uzmite sve to elite.
to u ovoj funkciji moe doi i bez prethodne za-
menice, odnosno bez antecedenta, naroito kad je
odnosna reenica ispred upravne:
to se zapone treba i zavriti.28

7.5.2. Odnosna zamenica kakav, slino upitnoj, ne Rclativno kakav

odnosi se na konkretno bie ili predmet nego na vrstu:
To je pejza kakve je slikao Rubens ( = ona
vrsta pejzaa koju je slikao Rubens).

7.5.3. Odnosno-prisvojna zamenica iji menja se kao i Relativno iji

upitna (v. tabelu 9). Budui da je pridevska zamenica,
ona se u rodu, broju i padeu ne slae sa antecedentom
nego sa imenicom koja sledi:
Poslao mi je jednu priu ijeg se naslova ne
seam.

7.6. NEODREENE ZAMENICE

Najvei broj neodreenih zamenica gradi se od upitnih,

tako to se ispred njih dodaju etiri vrste formanata. Na
taj nain dobijamo sledei sistem zamenica:

28 Pored zamenikih upotreba, to moe biti i veznik (npr. M ilo

m i je to ste doli, v. 21.11), a moe biti i prilog, sinonim za zato,
npr. to m e ttisi zvao?
90
Tabela 19
1 II III IV V
nekakav,
1 neto neko neki, -a, -o neiji, -a, -e
-kva, -kvo
svakakav,
2 svata svako svaki, -a, -o svaiji, -a, -e
-kva, -kvo
nijedan nikakav,
3 nita niko niiji, -a, -e
(nikoji) -kva, -kvo
ijedan ikakav,
4 ita iko iiji, -a, -e
(ikoji) -kva,-kvo

Zamenice pod I i II su imenike, u ostale tri kolone

su pridevske. One pod I odnose se na neive pojmove,
one pod II na ljudska bia, dok za pridevske nema
ogranienja.
Zamenice pod I menjaju se kao ta (v. tabelu 17), s
tim to u instrumentalu ne mogu imati produni vokal
e, poto su dvoslone. Mnoine nemaju.
Zamenice pod II menjaju se kao ko (v. tabelu 17), s
tim to u instrumentalu ne mogu imati produni vokal
e, poto su dvoslone. Mnoine nemaju.
Zamenice pod III i IV menjaju se kao pridevi tipa
nov (v. tabelu 9), osim nikoji i ikoji, koji se menjaju kao
koji (v. 7.4.1). Zamenice pod V menjaju se kao pridevi
tipa vru (v. tabelu 9). Kao i kod drugih pridevskih za-
menica, uz dva, tri ili etiri nominativ i akuzativ mukog
roda imae oblik dvojine na -a : svaka dva dana, neija
tri druga i sl.

7.6.1. Zamenice na ni- i na /-. - Zamenice u redovima Promena sa

3 i 4 gornje tabele imaju tu osobenost da predlog ne pretllogom
dolazi ispred njih, nego se ubacuje izmedu prefiksa ni-,
odnosno /-, i ostatka zamenice, tako da se ceo spoj pie
u tri rei. Tako, na primer:
 91
OD BICE
iz + nita ni iz ega (genitiv)
od + iko i o d koga (genitiv)
za + nikakav ni za kakvog (akuzativ)
s(a) + niko ni s(a) kim (instrumental)
u + ikakva i u kakvoj (lokativ)
i tome slino. Ovo ne vai za predlog bez, gde e biti bez
ikoga, bez iega i sl.
Zamenice u redu 3 su odrene (negativne) i idu Odretne
uvek s odrenim glagolom (pravilo o dvostrukoj negaci- zaineiuce
ji): Nita se ne d ogaa; Ne vidim nikoga; Ne svia mi se
nijedan; Ova zem lja nije niija.
Zamenice u redu 4 uglavnom se upotrebljavaju u
upitnim ili pogodbenim reenicama: Jeste li ita nali?
Im a li ikakvog rezultata? D a je iko dolazio, ja bih to
znao i sl. Ne upotrebljavaju se u istoj prostoj reenici s
negacijom, ali mogu doi posle negirane reenice: Ne
elim |d a iko pom isli da sam se uplaio.
Zamenice nikoji i ikoji, u koloni III, danas se retko
upotrebljavaju, osim u spoju s predlogom, npr.:
M u kom sluaju neu doi.
Ako i za kojeg uenika ujem da je odsutan...
itd.
Inae se umesto njih upotrebljavaju nijedan i ije- N ijed a n , ijed a tt;
dan, odnosno nikakav i ikakav. Ove poslednje dve, ana- tiik a k a v , ik a k a v
logno zamenici takav (v. 7.3.3) i kakav (7.4.1), znaile
bi nijedne vrste' i 'ijedne vrste', ali kad je re o negaciji,
to se izjednaava sa znaenjem nijedan, odnosno ije-
dan. Potrebne su naroito u mnoini, budui da nijedan
i ijedan, samim tim to su sastavljeni s brojem jedan,
nemaju mnoine. Primeri:
Ne verujem ni u kakve vetice.
Jeste li imali ikakvih tekoa?

7.6.2. Zam enica sav. - Sav (sva, sve) ima nepostojano a

jedino u nominativu (akuzativu) jednine mukog roda.
Menja se (iako suglasnik v nije palatalan) kao pridev
tipa vru (v. tabelu 9), dakle u m. i sr. rodu ima genitiv
92
sveg(a), dativ-Iokativ svem(u), instrumental svim(e).
U genitivu mnoine, pored svih, javlja se i oblik
sviju, koji neki autori oseaju kao regionalizam.
U govoru i kod manje paljivih pisaca, u srednjem
rodu umesto sve javlja se svo, ali ga jeziki standard ne
priznaje.

7.6.3. Zamenica sam (sma, sam o) moe biti i pridev Pridevsko

sa znaenjem usamljen, bez drutva', npr. Ne volim da znacnjc
budem sam u kui. Kao zamenica ima dva osnovna
znaenja, koja se donekle preklapaju:
(a) Znaenje samostalno, bez tue pomoi', npr. Zamenika
Sam u to uraditi; D evojica se sam a obukla. est je znaenja
spoj sam od seb e, koji znai spontano', 'sopstvenim sna-
gama', npr. Rana e zarasti sam a od sebe.
(b) Znaenje naglaenog identiteta, kao u lat. ipse,
fr. meme, nem. selhst, engleskim zamenicama na -self
itd. Primeri: Sam ne znam ( = ni ja lino ne znam) ta
m e je snalo; Sam i ste krivi ( = za vau nevolju krivi
ste vi, a ne neko drugi). esto mu prethodi veznik i,
odnosno ni u odrenim reenicama:
I sama optuena priznaje krivicu.
Ni sam autor se ne sea ta je hteo da kae.
Naglaava povratnu zamenicu u spojevima sam
sebi, sam za sebe i sl.; precizira i pojaava znaenje
imenice u izrazima kao o d sam og p oetka, do sam og
kraja, u sam om centru i sl. Ukoliko se nae neposredno
uz enklitiki oblik 1. lica jednine prezenta glagola hiti,
sam, zamenicu obino piemo s dugosilaznim akcen-
tom da bismo ih meusobno razlikovali, npr. Sam sam
to uradio.

7.6.4. Zamenice naglaene neodreenosti. - Prefiks Prcfiks po-

p o - uz zamenice na ne- pokazuje da je re o malobroj-
nim i retkim licima ili predmetima: Poneto je tano u
ovom lanku ( = samo pojedina mesta); Poneko se nee
 93
sloiti sa mnom; poneki put ( = katkad, povremeno) i
sl.
Reca god posle upitne zamenice pokazuje da do- lteca g o d
lazi u obzir svaka od raznih mogunosti (analogno en-
gieskom whoever, whatever i sl.): K ogod dode, recite mu
d a nisam tu; to god d a se desilo, sa d a je prolo; iji god
( = svejedno iji) itd.29
Za iskazivanje potpune neodreenosti ili neograni- Ma, makar, bilo
enog izbora upotrebljava se, ispred upitne zamenice,
reca m a, npr. m a ko ( = svejedno ko, svako), m a koji
( = svejedno koji, svaki), m a ta, m a kakav, m a iji. Sa
istim znaenjem upotrebljavaju se i m akar (m ak a r ko,
m akar koji, m akar ta itd.) i hilo (hilo ko, hilo koji, hilo
ta itd.). Ova poslednja moe doi i posle upitne zame-
nice, sa istim znaenjem: ko bilo, koji hilo, ta hilo.

M Od ovoga god. treba razlikovati -god pisano sastavljeno, kao

sufiks, gde ima znaenje siino prefiksu po< kogod = poneko, kojigod
= poneki, togod = poneto, kakav g od = nekakav i sl.
 95
8. BROJEVI

Brojevi se dele na kardinalne (osnovne, glavne), redne

i zbirne. Od njih, samo redni se uvek slau u rodu, bro-
ju i padeu sa imenicom. Veina kardinalnih i zbirnih
brojeva ponaa se kao prilozi za koliinu, tj. imenica
stoji posle njih u genitivu mnoine. To je razlog to se
brojevi ne svrstavaju meu prideve, kao u veini ne-
slovenskih jezika, nego ine posebnu vrstu rei.

8.1. KARDINALNI BROJEVI

Promenljivi su samo brojevi od jed a n do etiri. Meu 1 roniena

njima,jed a n i dva imaju posebne oblike za tri roda, dok b roja jc d a ti
se tri i etiri menjaju samo po padeima.
Jedan (jedna, jedno), s nepostojanim a koje se ja-
vlja samo u nominativu (akuzativu) jednine, deklinira
se kao pridev tipa nov (v. tabelu 9). Mnoina se upotre-
bljava u dva sluaja:
- Sa imenicama koje imaju samo mnoinu [plura-
lia lantum ), npr. jedn e m akaze, jedn e pantalone, jedn e
saonice (. rod), jed n a vrata, jed n a kola (s. rod).
- U korelaciji sa drugi, uz imenice koje oznaavaju
mnoinu bia ili predmeta, npr:
Taman unitimo jedn e bube a pojave se druge
ili i bez imenice:
Jednim a ovaj predlog odgovara, drugima ne.

8.1.1. Dva ima taj oblik nominativa i akuzativa za Promena

muki i srednji rod, npr. dva vojnika, dva dugmetz.. broja d v a
Genitiv je dvaju, a dativ, lokativ i instrumental dvam a.
U enskom rodu bie dve (npr. dve sestre), s genitivom
dveju, dativom, lokativom i instrumentalom dvem a.
96
I<ao dva menja se i oba (oba vojnika, obesestre), da-
kle s promenom u m. i s. rodu obaju, obam a, u . rodu
obeju, obem a. esto se upotrebljava u spoju sa dva:
obadva vojnika, obadve sestre.
Tri i etiri imaju iste oblike za sva tri roda; genitiv 'l'ri i elir i
je triju, etiriju, a dativ, lokativ i instrumental trima,
etirima.

8.1.2. Brojevi od p et pa navie su nepromenljivi. Izuzeci P el i vei

su stotina (pored nepromenljivog sto: v. i sledei pasus), brojcvi
hiljada, m ilijarda, koji se menjaju kao imenice . roda
(ali v. nie, 8.1.6), kao i milion, bilion, trilion itd., koji se
menjaju kao imenice m. roda.
Za brojeve od 200 do 900 postoje dve vrste naziva, Nazivi stotina
od jedne ili od dve rei:
200 dvesta dve stotine
300 trista tri stotine
400 etiristo etiri stotine
500 petsto pet stotina
600 eststo est stotina
700 sedamsto sedam stotina
800 osamsto osam stotina
900 devetsto devet stotina
Treba obratiti panju na zavretak u prvom nizu,
koji glasi -a za dvesta i trista a -o za ostale brojeve. U
drugom nizu, dvojinski oblik stotine dolazi uz dva, tri,
etiri, a genitiv mnoine stotina uz vee brojeve. Za
grafiju eststo vidi 3.5.3.1.

8.1.3. U sloenim brojevima piu se odvojeno nazivi O dvojeno

jedinica, desetica, stotina, hiljada itd.: dvadeset tri (23), pisanje roi
osam deset sedam (87), sto pedeset est (156), tri hiljade
etiristo ezdeset devet (3.469) itd.

8.1.4. Slaganje broja sa imenicom i drugim reima. -

Uz sloene brojeve ija je poslednja cifra 1, i imenica e
biti u jednini, isto kao uz jed a n (jedna, jedno): dvadeset
jed an dan, p ed eset jed n a knjiga.
 97
Uz brojevedva, tri, etiri imenica je u obliku dvojine
(v. 5.2.3), a uz one od p e t navie u genitivu mnoine:
dva (tri, etiri) druga, metra, pileta
p e t (est itd.) drugova, m etara, pilia
dve (tri, etiri) zene, sestre
p e t (est itd.) ena, sestara

Pridevi i pridevske zamenice imaju oblik dvojine, Broj i pridev

na -a u mukom i srednjem, ana -eu enskom rodu:
ova m oja dva (tri, etiri) dobra druga
ove m oje dve (tri, etiri) dobre drugarice
Uz brojeve od p e t navie i oni su u genitivu
mnoine, na -ih:
ovih m ojih pet (est itd.) dobrih drugova (dru-
garica)

Sve to je reeno za brojeve dva, tri, etiri vai i za

sloene brojeve ija je poslednja cifra 2, 3 ili 4: trideset
dva (trideset tri, trideset etiri) metra, ali 35 (36, itd.)
m etara; ezdeset dve (ezdeset tri, ezdeset etiri) devoj-
ke, ali 65, 66 itd. devojaka.
Na slaganje s brojem treba posebno paziti kod
imenice ovek, za koju smo videli da ima nepravilnu
mnoinu Ijudi: 30 dobrih Ijudi, 31 d o ba r ovek, 32 (33,
34) dohra oveka, 35, 36 dobrih Ijudi itd.

8.1.5. Lina zamenica, uz sve brojeve osim jedan , stoji Broj i lina
u genitivu: n a s tri, njih deset, vas sto p et; Im a ih p ed e- zam enica
set; Dolo n a s je osam naest i sl.
Glagol u predikatu bie u mnoini ako su u su- Broj i glagol
bjektu brojevi dva, tri, etiri ili viecifreni brojevi s po-
slednjom cifrom 2, 3 ili 4:
Dve (tri, etiri, 22, 53, 64 itd.) knjige nedo-
staju.
Uz brojeve p e t i vee, onosno viecifrene brojeve
s poslednjom cifrom 5 -9 ili 0, glagol e biti u jednini:
Pet (est, 25, 37, 48, 50 itd.) knjiga nedostaje.
98
Glagolski pridevi (participi) posle 2, 3, 4 bie u
obliku dvojine - na - a u m . i sr. rodu, na -e u enskom,
npr.
Stigla su tri (22, 23, 24, 32, 33 itd.) autobusa.
Pve (22, 23, 24, 32 itd.) radnice su otputene.
Uz pet i vee brojeve (cifre) bie u jednini srednjeg
roda:
Stiglo je pet (est, sedam...) autobusa.
Dvadeset (25, 26...) radnica je otputeno.

8.1.6. Po ugledu na nepromenljive brojeve od p e t navie, Neprom enljivosl

i brojevi dva, tri, cetiri danas sve ee gube deklinaciju,
pa se umesto u odgovarajuem padeu upotrebljavaju u
tzv. skamenjenom akuzativu (koji je po obliku jednak
nominativu). Do toga prvenstveno dolazi posle predlo-
ga, npr. ruda iz tri rudnika (ee nego iz triju rudni-
ka), u sve etiri sobe su gosti (pre nego u svim etirim a
sobam a). U genitivu bez predloga prednost se daje
padenim oblicima, npr. odnosi dveju zem alja, pism a
triju italaca, mada se i tu javlja skamenjeni akuzativ:
odnosi dve zemlje, pism a tri itaoca.
Kod brojeva stotina, hiljada i m ilijarda upotreblja- S to tb u i i sl.
vamo skamenjeni akuzativ na -u, i to ne samo umesto
kosih padea (npr. umesto lokativa u: Re je o hiljadu
dolara) nego i umesto nominativa, npr:
Postoji stotinu ( = sto) razloga za to.
M ilijardu ( = Milijarda) ljudi gladuje.
Ova tri broja se dekliniraju kad znae neodreenu
mnoinu, npr. hiljade dolara, vie h iljad a d o lara , re je
o hiljadam a dolara; ali: re je o tri hiljade dolara.

8.2. REDNI BROJEVI

Od brojeva 1 -4 redni brojevi se grade posebnim osno-

vama: prvi, drugi, trei, etvrti. Od svih ostalih brojeva
grade se dodavanjem na kardinalni broj pridevskih
nastavaka -i, -a, -o (peti, p eta, p eto itd.), s tim to se u
 99
sedant i osam gubi vokal a: sedmi, -a, -o, osmi, -a, -o. Od
sto redni broj glasi stoti. Od hiljadu, milion, m ilijarda
gradi se nastavkom -iti: hiljaditi, milioniti, m ilijarditi.
Redni brojevi se menjaju kao odreeni pridevi Prom ena rednih
(v. tabelu 9) i slau se u rodu, broju i padeu sa imeni- brojeva
com: deseta strana; u treoj ligi; citat iz dvanaestog po-
glavlja; Petar Prvi, vladavina Petra Prvog i sl.
Kod sloenih brojeva samo poslednja re dobija
oblik rednog broja, a piu se odvojeno, kao i kardinalni:
p ed eset deveti (59), sto sedam deset prvi (171), dve hilja-
d e trista dvadeseti (2.320).
U pisanju ciframa koriste se ili rimski brojevi (pre P isanje cifram a
svega za vekove: u XVIII veku i sl.) ili arapski s takom
na kraju: na 86. strani. Tako se piu i godine, budui
da se u srpskom iskazuju rednim brojem: Godine 1972.
doao je u Beograd. Taka se ne pie ukoliko sledi neki
drugi znak interpunkcije, kao to su crta, zagrada ili za-
peta. Otuda e u nabrajanjima, npr. na 9, 17, 35, 41. i
58. strani, samo poslednja dva broja imati taku.

8.3. ZBIRNI BROJEVI

U savremenom jeziku zbirni brojevi se sve rede upotre-

bljavaju, ali ipak ima sluajeva u kojima se ne mogu za-
meniti kardinalnim brojevima.
Prema 2 zbirni broj glasi dvoje, prema 3 troje, prema
4 etvoro; za brojeve od 5 navie obrazuju se nastavkom
-oro (petoro, estoro itd.). U sloenim brojevima samo
poslednja re dobija zbirni oblik, npr. sto dvadeset sed-
m oro (127). Od brojeva 21, 31, 41 itd. ne postoji zbirni
oblik, jer ga nema ni za broj jedan .
Ovi brojevi se menjaju po padeima, ali je ta prome-
na uglavnom zastarela; donekle su jo u upotrebi samo
dativi-lokativi dvom a (od dvoje) i trom a (od troje). Na
isti nain menja se i zamenica oboje, s dativom-loka-
tivom obom a.
100

8.3.1. Zbirni brojevi se upotrebljavaju u tri sluaja: Upotreba

(a) uz zbirne imenice, koje posle njih stoje u geni- /.birnih brojeva
tivu: troje dece, sedm oro brae, desetoro gospode30;
(b) za nabrajanje ljudskih bia razliitog pola, is-
pred imenice u genitivu (dvanaestoro Ijudi = ukupno
12 ena i mukaraca, im ao je estoro dece = imao je
ukupno est sinova i keri), posle zamenice u genitivu
(nas dvoje, reeno o mukarcu i eni, njih petoro itd.) ili
bez iega (npr. stan za etvoro);
(c) ponekad u apstraktnom smislu, npr. Treba znati
dvoje ( = dve stvari, dve injenice).
Kao to je reeno gore za kardinalne, i zbirni bro-
jevi najee se upotrebljavaju u skamenjenom akuzati-
vu, npr. Dobio sam pism a od troje Ijudi; ivim u malorn
stanu sa etvoro dece.

8.3.2. Od iste osnove kao zbirni brojevi izvedeni su ISrojni pridevi

brojni pridevi, s nastavcima za sva tri roda: dvoji,
dvoje, dvoja; troji, -e, -a; etvori, -e, -a; petori, -e, -a
itd. Dekliniraju se kao zamenica m oj (v. tabelu 13), ali
veina padenih oblika danas je zastarela.
Ovi oblici se danas upotrebljavaju samo uz imenice
koje nemaju jednine ijAuralia tantum), i to praktino
samo u enskom i srednjem rodu: dvoje m akaze, etvore
naoari, troja vrata, petora kola.

8.4. BROJNE IMENICE

8.4.1. Dodavanjem sufiksa -ak na osnovu kardinalnih Priblini brojevi

brojeva dobijaju se imenice sa znaenjem priblinog
broja: desetak ( = oko deset), dvanaestak, petnaestak,
dvadesetak, tridesetak itd. do devedesetak. Za stotine

10 Za brojeve 2 - 4 moe se upotrebiti i karinalni broj, a imenica

je tada u obliku dvojine: dva (tri, etiri) dcteta, brata, gospodina.
Za imenice kao b raa i gospoda, poto oznaavaju mukarce, moe
se upotrebiti i brojna imenica na -ica: sed m orica brae, desetorica
gospode (v. nie, 8.4.3).
 101
ove imenice glase slotinak, dvestotinak itd. Sve se upo-
trebljavaju kao nepromenljive.

8.4.2. Nazivi za razlomke grade se sufiksom -ina od Ita/lonui

rednogbroja (osim reipolovina = 'A): treina, etvrtina,
petin a i tako dalje. Menjaju se kao imenice II deklinaci-
je, npr. dve treine (2/3), p et osm ina (5/8) i sl. Ne po-
stoje za- brojeve s poslednjom cifrom 1 ili 2, kao ni za
hiljadu, milion, milijardu, gde se mora upotrebiti redni
broj s imenicom deo: dvadeset prvi deo (1/21), hiljaditi
deo (1/1000) itd.31 Od sto se kae stotinka (obino kad
je re o 1/100 sekunde) ili e.e stoti deo.

8.4.3. Od zbirnih brojeva grade se imenice sa sufiksom Im cnice na -ica

-ica: dvojica, trojica, etvorica, petorica i tako dalje,
takoe za sloene brojeve, npr. sto trideset sedm orica
(137). Sa istim sufiksom je i obojica. Ne postoje za bro-
jeve s poslednjom cifrom 1, kao ni za sto, hiljadu, mili-
on, milijardu.
O ve broj ne imenice oznaavaj u isklj ui vo mukarce;
ne mogu se odnositi na skup mukaraca i ena (gde bi
se upotrebili zbirni brojevi tipa dvoje, v. gore 8.3.1), za
ene, niti za neive pojmove. Kao i za kardinalne bro-
jeve, imenica dolazi posle njih u genitivu mnoine (npr.
desetorica deaka), a lina zamenica ispred njih u geni-
tivu (vas dvojica, njih dvanaestorica i sl.). Pogodne su
zato to se menjaju po drugoj deklinaciji (samo u jed-
nini, budui da ve znae mnoinu) i mogu se javiti u
svim padeima, za razliku od nepromenljivih ili teko
promenljivih kardinalnih brojeva, npr. D oao je s peto-
ricom drugova; Poziv je p o sla t devetorici svedoka.

U matematici se oba broja itaju kao kardinalni, npr. jed a n

kroz dvadeset jed a n (1/21), tri kroz p ed eset (3/50) itd.
 103
9. GLAGOLI

9.1. KATEGORIJE PROMENE

Glagoli dele s linim i prisvojnim zamenicama kate-

goriju lica i broja (tri lica jednine i tri mnoine). Cisto
glagolske kategorije su nain, vreme, stanje (dijateza)
i vid.
Oblici koji razlikuju lice i broj nazivaju se lini Finitni i infinitni
ili finitni, a oni koji glase jednako za svih est lica nblici
- nelini ili infinitni (vidi 9.8). U ove druge spadaju
infinitiv, radni pridev (aktivni particip), trpni pridev
(pasivni particip), glagolski prilog sadanji i glagolski
prilog proli.
Dva participa, kao i obini pridevi, mogu ima-
ti muki, enski ili srednji rod. Tako se razlikuje npr.
D oao sam (kad govori mukarac) i Dola sam (kad
govori ena), Primljert si (reeno mukarcu) i Primljerta
si (reeno eni).

9.2. UPITNI OBLIK

Izjavna reenica se moe pretvoriti u pitanje na dva Inverzija

naina. Jedan je inverzija glagola i subjekta, pri emu
posle glagola obavezno dolazi upitna enklitika li:
(Deca spavaju.) Spavaju li deca?
Od pomonih glagola biti i hteti tada se ume-
sto enklitikih upotrebljavaju puni (naglaeni) oblici
(v. 9.13.1,9.13.2), npr.:
(Dobro sam uradio.) Jesam li dobro uradio?
(Brzo e ozdraviti.) Hoe Ii brzo ozdraviti?
Drugi nain je da se ispred izjavne reenice stavi D a li
spoj d a li (izg. dali), uporediv sa ruskim ecAu ili fran-
cuskim est-ce que. Pri tom treba paziti da eventualne
enklitike dou na drugo mesto, posle njega:
104
Da li deca spavaju?
Da li sam dobro uradio?
Da li e brzo ozdraviti?
(Poznaje ga.) Da li ga poznaje?
Vidi i 9.6.4.1, 9.6.6.2. Za pitanja s recom zar vidi
13.3.

9.3. ODRENI OBLIK

Za negiranje prezenta, aorista i potencijala ispred

glagola se stavlja reca ne, pri emu treba voditi rauna
o mestu enklitike, npr:
(Lift radi.) Lift ne radi.
(Dugo biste ekali.) Ne biste dugo ekali.
Naglasak je katkad na negaciji a katkad na glago-
lu, to zavisi od toga kakav je akcent u osnovi glagola
(v. 3.4.1).
Glagoli imati, biti i hteti imaju u prezentu posebne Nemamx nisani,
odrene oblike nem am , nisam, odnosno neu (v. 9.12, neiu
9.13.1.1,9.13.2.1). Budui da su poslednja dva pomoni
glagoli, nisam se koristi za odreni oblik perfekta, a
neu za odreni oblik futura, npr.:
(Jue je padao sneg.) Jue nije padao sneg.
(Pobediemo.) Neemo pobediti.
Za odrena pitanja uglavnom se koristi odreni Ptanja s
oblik sa enklitikom li: n e g acijo m
Ne biste li hteli malo torte?
Nismo li se negde ve videli?
Upotreba rece zar u odrenim pitanjima (v. 13.3)
pokazuje da se odrean odgovor smatra manje verova-
tnim:
Z ar deca ne spavaju?
Z ar jue nije padao sneg?
Vidi i 9.6.4.2, 9.6.6.3.
 105
9.4. VID

Kao i u drugim slovenskim jezicima, glagolski vid (as-

pekt) predstavlja znaajnu tekou za strance koji ue
srpski. Vid ne spada u promenu glagola, nego za svaki
pojedini glagol treba odrediti da li je po vidu svreni
(perfektivan) ili nesvreni (imperfektivan).

9.4.1. Nesvreni glagoli iskazuju radnju u toku, koja tra- N csvrenii

je izvesno vreme u prolosti, sadanjosti ili budunosti, uetali glaguli
bez ogranienja. Uz to, gotovo svi se mogu upotrebiti
i kao iterativni (uestali), ako iskazuju radnju koja se
vie puta ponavlja. Nesvren je, na primer, glagol pisati
u reenici Uenici piu zadatak. Iterativan je isti glagol
u reenici Pisau ti svakog dana.
U malom broju sluajeva postoji glagol samo sa ite-
rativnim znaenjem. Takvi su npr. ruavati i veeravati
naspram nesvrenih ruati i veerati, ili vidati naspram
svrenog i nesvrenog videti (v. nie, 9.4.3).

9.4.2. Svreni glagoli iskazuju zavrenu radnju, npr. Vrste svrcnih

napisati u reenici N apisao sam pism o. Pri tom treba glagola
razlikovati nekoliko podvrsta perfektivnosti:
- trenutno-svreni glagoli, za radnju koja traje
sasvim kratko, praktino se obavlja u trenutku, npr.
pasti, udariti, dati, uzeti, skoiti, pu i i sl.;
- poetno-svreni glagoli, koji oznaavaju
poetak radnje, npr. zapevati ( = poeti pevati), zaspati
( = pasti u san),potrati, poleteti, progovoriti;
- zavrno-svreni glagoli, koji pokazuju da je
radnja privedena kraju, npr. pojesti, napuniti, proitati,
otpevati, izgoreti.
Detaljnijom analizom znaenja dolazi se i do drugih
podvrsta svrenog vida, kao to su ingresivni ili inten-
zivni glagoli, koji pokazuju da je radnja trajala izvesno
vreme, npr. poiveti ( = iveti izvesno vreme), zaigrati
se ( = prepustiti se igri, ne vodei rauna o vremenu),
uleati se ( = predugo leati), potrajati, porazgovarati
106
ild., ili sativni glagoli, za radnju koja je doveena do
krajnjih granica, do zasienosti, npr. najesti se, naigrati
se, nagledati se, nam uiti se, naspavati se itd.

9.4.3. Izvestan manji broj glagola ima osobine oba vida, Glagoli sa
zbog ega ih nazivamo dvovidskim (biaspektualnim). dva vida
Glagol videti, na primer, nesvren je u Pred sobom je
video beskrajnu ravnicu ( = pred oima je imao...), a
svren u O bradovao se k a d m e je video ( = kad me je
ugledao), bez razlike u obliku. Takvi su i glagoli uti, ra-
zum eti, ruati, veerati i drugi, a naroito veina glago-
la stranog porekla sa sufiksima -ovati, -irati ili -isati,
npr. organizovati, form irati, operisati.
Samo u prezentu dvovidski je glagol kazati : ne-
svren u Svi to kau ( = svi to govore), svren u ekam
d a mi kau ta se desilo. U prolom vremenu (ka za o
sam) i u buduem (kazau ) on je svren, jer oznaava
trenutni iskaz.

9.4.4. Po samoj svojoj prirodi, svreni giagol ne moe Upotreba

se upotrebiti u sadanjem vremenu u nezavisnoj svrenog
reenici, jer radnja koju iskazujemo prezentom jeste glagola
radnja u toku, pa zahteva nesvreni glagol. Tako kaemo
itam knjigu, ali nije mogue *Proitam knjigu. Svreni
prezent je mogu u zavisnoj reenici, npr. Oni trae da
p ro ita m knjigu ili Ako proitam knjigu, javiu vam, jer
se tu zapravo odnosi na budunost (relativni prezent).
Izuzetno, i u nezavisnoj reenici upotrebie se
svreni prezent kad oznaava uobiajenu, redovno
ponovljenu radnju, npr:
On svakog dana doe, pogleda robu, ali nita
ne kupi.

9.4.5. Vidski parovi. - Poneki obiniji glagoli, npr.

imati, morati, smeti, izgledati, postojati, stanovati,
vaiti, uticati i dr., iskljuivo su nesvreni i naspram
njih nema odgovarajueg svrenog. Mnogo je ei
sluaj da za isti pojam postoje dva glagola, jedan svreni
 107
a drugi nesvreni, inae jednaki po znaenju. Za takve
glagole kaemo da obrazuju vidski par. Naalost, nema
nikakvih jasno prepoznatljivih obeleja po kojima bi se
moglo odrediti koji je glagol svren, a koji nesvren.32
Jedini siguran nain je da glagol nauimo u kontekstu i
vidimo kakvu radnju izraava.
Naspram nesvrenog glagola drem ati postoji lerlektivizacija
svreni dremnuti (u prezentu: dremnem ), sa znaenjem sufiksoni
dremati kratko vreme (i probuditi se). Slian je odnos
nesvrenog spavati i svrenog odspavati spavati izve-
sno vreme'. Pretvaranje nesvrenog u svreni glagol
naziva se perfektivizacija. U prvom sluaju ona je
izvrena dodavanjem sufiksa -nu- (--). Sa istim sufi-
ksom moe se od nesvrenog jau kati dobiti jauknuti,
od m latiti - mlatnuti, od tresti - tresnuti, od viriti -
virnuti, od Ijutiti se - Ijutnuti se itd.,:!
U drugom sluaju perfektivizacija je izvrena do- Perfektivizacija
davanjem prefiksa od-. Na isti nain, pomou drugih prefiksom
prefiksa, moe se od nesvrenog pisati dobiti svreni
napisati, od itati - proitati, od stariti - ostariti, od
igrati - odigrati, od kriti - sakriti, od p itati - upitati, od
uditi (se) - zauditi (se) i slino. Dok je u ovim prime-
rima prefiks promenio samo vid glagola, u mnogim
drugim sluajevima on donekle menja i znaenje, npr. u
dopisati dodati neto napisanom', podm etnuti metnuti
ispod', odsei seenjem odstraniti', preplivati plivati
preko (vode)' i sl. Vidi i 16.3 i dalje.

9.4.5.1. Imperfektivizacija, tj. pretvaranje svrenog U bacivanje -va-

glagola u nesvreni, postie se pre svega zamenom*3

12 M. Stevanovi navodi kao primer parove glagola krenuti i

venuti, rei i pei, sesti i plesti, k a z a ti i b a z a ti i druge; mada se ob-
likom gotovo potpuno podudaraju, u svakom paru prvi glagol je
svren, a drugi nesvren.
33 Ovde se podrazumeva da naspram glagola koji se zavravaju
n a-nuti postoji i drugi, nesvren, od iste osnove. Inae sam zavretak
-nuti ne govori nita o rodu glagola, jer postoje i nesvr.eni glagoli,
kao tonuti, venuti, brinuti, eznuti i drugi.
108
glagolskih zavretaka -ati, -iti ili -eti sa -avati, -ivati,
odnosno -evati (sva tri imaju dugouzlazni akcent). Tako
od svrenog obeati dobijamo nesvreni obeavati, od
prim orati - prim oravati, od uvaiti - uvaavati, esto
i s jotovanjem, kao u ispuniti - ispunjavati, opkoli-
ti - opkoljavati, udesiti - udeavati itd. Od svrenog
pokriti nesvreni je pokrivati, od izhaciti - izbacivati,
od doekati - doekivati, s jotovanjem navaliti - na-
valjivati, dosaditi dosadivati itd. Od svrenog uspeti
nesvreni je uspevati, prema zastareti imamo zastare-
vati, od oholeti obolevati itd.
Drugi naini imperfektivizacije su:
- dodavanjem sloga -ja- ispred nastavka za infini- Ubacivanje -/Vi-
tiv, npr. ustati (svreno) ustajati (nesvreno), ispiti
- ispijati, razbiti - razbijati;
- ubacivanjem vokala i u osnovu, npr. ubrati - Ubacivanje -i-
ubirati, isprati - ispirati, umreti - umirati, izrei - iz-
ricati, uzeti (uzm em ) - uzimati, s jotovanjempom enuti
- pdm injati, poeti (ponem) - pdinjati itd.;
- zamenom vokala o iz svrenog glagola vokalom Zaniena vokala
a (najee dugouzlaznim), npr. stvoriti - stvarati, na-
pojiti - napajati, zam oriti - zam arati, prelom iti - pre-
lam ati, p om oi (pomognem) - pom agati, s jotovanjem
roditi - radati, nasloniti ndslanjati, s promenom
suglasnika skoiti - skakati, uloiti - ulagati itd.
U reim sluajevima imperfektivizacija se vri
samo promenom akcenta, npr. opevati (svreno) ope-
vati (nesvreno), pogledati (baciti pogled) - pogledati
(iterativno: povremeno bacati poglede).

9.4.5.2. Kod nekih glagola neizvesno je koji je smer J t i naspram -a ti

promene, tj. da li je u pitanju perfektivizacija ili im-
perfektivizacija. Moe se, u svakom sluaju, konsta-
tovati da je u mnogim parovima svreni glagol na -iti,
a nesvreni na -ati, npr. sprem iti - sprem ati, prim iti
- prim ati, baciti - bacati, lupiti - lupati, s jotovanjem
platiti - plaati, skupiti - skupljati itd.
 109
Nekoliko parova eih glagola koji se ne uklapaju
u dosad navedene obrasce: kupiti (svr.) - kupovati
(nesvr.), dii - dizati, p a sti - p adati, sresti - sretati,
povui povlaiti, obui oblaiti, svui - svlaiti.
Svreni glagoli izvedeni prefiksom od glagola ii Cilagoli na luziti
imaju nesvrene parnjake sa supletivnom osnovom 4 a -
ziti: otii (odem ) - odlaziti, izii/izai (iziem /izaem )
- izlaziti, ui (uem ) - ulaziti, poi (poem ) - p o la -
ziti, doi (d o em ) - dolaziti, proi (proem ) -p ro la z iti,
nai (nadem ) - nalaziti i dr.

9.4.5.3. Nesvreni glagoli nositi, voditi i voziti imaju po N ositi, v od iti,

dva niza prefiksalnih izvedenica. Dodat na tu osnovu, v oziii
prefiks pokazuje pravac kretanja, ali ne menja vid: os-
taju nesvreni donositi, unositi, iznositi, odnositi, preno-
siti itd.; dovoditi, uvoditi, izvoditi, odvoditi, prevoditiM
itd.; dovoziti, uvoziti, izvoziti, odvoziti, prevoziti itd.
Za perf'ektivizaciju slue osnove -netiZ-nesem,
-vesti/-vedem odnosno -vesti/-vezem, koje su vezane
(tj. javljaju se iskljuivo s prefiksom). Treba uoiti da
svreni glagol prema voditi i svreni glagol prema voziti
glase jednako u infinitivu, ali ne i u prezentu:34

NESVRENI SVRENI
doneti (donesem), uneti (unesem),
nositi
izneti (izncscm), odneti (odnesem),
(donositi, itd.)
preneti (prenesem) itd.
voditi dovesti (dovedem), uvesti
(dovoditi, (uvedem), izvesti (izvedem), odvesti
itd.) (odvedem), prevesti (prevedem) itd.
dovesti (dovezem), uvesti
voziti
(uvezem), izvesti (izvezem), odvesti
(dovoziti, itd.)
(odvezem), prevesti (prevezem) itd.

34 Voditi preko ncega, oakle je proizilo danas ee znaenje

prcvoenja s jcdnog jczika na drugi.
110

9.4.S.4. Glagol rei nema nesvrenog parnjaka, ali se u R ci i g oi'oriti

toj ulozi upotrebljava glagol govoriti. Primeri:
Sta je rekao onaj ovek? - ta govori onaj ovek?
Rekla je da e otii. - Uvek jegovorila da e otii.

9.5. NACINI (MODUSI)

0 indikativu se ne mora posebno govoriti, jer je to

neobeleeni nain, koji ne izraava nikakav poseban
odnos prema stvarnosti i kome pripada ogromna veina
svih glagolskih iskaza. Naini koji izraavaju stav go-
vornika prema stvarnosti jesu imperativ i potencijal
(kondicional). Neki gramatiari svrstavaju meu naine
1 futur drugi (v. 9.7.6), s obzirom na njegovo znaenje.

9.5.1. Imperativ - (zapovedni nain) postoji u 2. licu

jednine i u 1. i 2, licu mnoine. Za trea lica nema
posebnog oblika, ali se upotrebljava reca neka ili nek
sa 3. licem jednine, odnosno mnoine prezenta, npr.
N eka ue taj gospodin; Nek se deca igraju.
Postoje dve vrste nastavaka za imperativ:
2. L. JD. 1. L. MN. 2. L. MN.
-j -jmo -jte
-i -imo -ite
Za odreivanje oblika imperativa treba poi od Imperativ na
3. lica mnoine prezenta. Ako se ono zavrava na -ju ili -j, jn io, -jte
-je, imperativ e biti na -j, -jmo, -jte, npr.
1NF1NITIV 3. L. MN. PREZENTA IMPERATIV
ekati ekaju ekaj, ekajmo,
ekajte
piti piju pij, pijmo, pijte
razbiti razbiju razbij, razbijmo,
razbijte
verovati veruju veruj, verujmo,
verujte
sejati seju sej, sejmo,
sejte
 111

razumeti razumeju razumej,

razumejmo,
razumejte
napojiti napoje napoj,
napojmo,
napojte
brojati broje broj, brojmo,
brojte
U manjem broju glagola koji u 3. 1. mn. prezenta Im pcrativ na
ispred nastavka -ju ili -je imaju dug vokal (naglaen ili i, -im o, -ite
nenaglaen), imperativ e biti na -i, -im o, -ite, npr:

INHNITIV 3. L. MN. PREZENTA IMPERATIV

prodavati prodaju prodaji,
prodajimo,
prodajite
gajiti gaje gaji, gajimo,
gajite
blejati bleje bleji, blejimo,
blejite
Imperativ na -i, -imo, -ite imaju i svi ostali glagoli:
INFINITIV 3. L. MN. PREZENTA IMPERATIV
krenuti krenu kreni, krenimo
krenite
tresti tresu tresi, tresimo,
tresite
brisati briu brii, briimo,
briite
skakati skau skai, skaimo,
skaite
dizati diu dii, diimo,
diite
drati dre dri, drimo,
drite
govoriti govore govori,
govorimo,
govorite
112

9.5.1.1. U glagolima kao pei, vui, sei, koji u 3.1. mn. Suglasnike
prezenta imaju peku, vuku, seku, glas k e usled sibi- promene
larizacije (3.5.5) prei u c : peci (pecim o, pecite), vuci
(vucimo, vucite), seci (secimo, secite).
U glagolima sesti (3. 1. mn. sednu), lei (3. I. mn.
legnu), pom oi (3.1. mn. pomognu), pored oblika impe-
rativa sedni, legni, pom ogni ei su oblici bez
sedi (sedimo, sedite), lezi (sa sibilarizacijom), pom ozi
(takoe).

9.5.1.2. Samo u imperativu upotrebljava se defe- ttnjde

ktni glagol hajde (hajdem o, hajdete). Sa odredbom za
pravac kretanja on znai poi', npr. H ajdem o u park. S
veznikom d a i glagolom u prezentu slui za iznoenje
predloga (npr. H ajde d a gledam o televiziju). H ajde
(ajde, ajd) upotrebljava se i samostalno, kao uzvik, sa
znaenjem podsticanja, umirivanja i drugo, o emu se
iscrpniji podaci mogu nai u reniku.

9.5.1.3. Za odreni imperativ najee se koristi de- t\emoj

fektni glagol nem oj (nemojmo, nemojte), koji ide sa
infinitivom, npr. N em oj mi sm etati, ili s veznikom d a i
prezentom, npr. N em oj d a mi smeta, N em ojte d a ka-
snite. Upotrebljava se i samostalno kad se drugi glagol
podrazumeva, npr. Da li d a doem ? - Nemoj'. ( = nemoj
doi).
Imperativ moe biti negiran recom ne, kao i O drcni
drugi glagolski oblici, ali to vai pre svega za glagole imperativ
nesvrenog vida, npr. Ne cekaj; N e bojte se. Negirani
svreni imperativ javlja se samo u odreenim ustalje-
nim konstrukcijama, kao Ne zaboravi d a... ili Ne ubij
(biblijska zapovest); ali nije mogue npr. *Ne napii to
pism o, nego samo N em oj napisati (Nemoj d a napie)
to pism o.

9.5.2. Potencijal (kondicional), koji se naziva i pogod-

beni nain ili mogui nain, gradi se od radnog prideva
i kraeg oblika aorista glagola biti (v. 9.13.1.3). Zavisno
 113
od roda subjekta, u drugom i treem licu postoje po tri
oblika, a u prvom po dva (budui da niko ne govori o
sebi u srednjem rodu):

JEDNINA MNOZINA
1. radio/radila bih 1. radili/radile bismo
2. radio/radila/radilo bi 2. radili/radile/radila biste
3. radio/radila/radilo bi 3. radili/radile/radila bi35

Za mogunu radnju u prolosti katkad se upotre- Potencijal u

bljava proli potencijal, sastavljen od potencijala glago- prolosti
la biti i radnog prideva, npr. Bio bih doao d a ste m e
zvali. On nije mnogo uobiajen i najee se zamenjuje
obinim kondicionalom (Doao bih d a ste m e zvali).

9 .5 .2 .I. Upotreba potencijala. - Osnovna upotreba je

u pogodbenim reenicama, o emu v. 21.3.13 i dalje.
Pored toga, slino kondicionalu u drugim jezicima,
ovaj nain izraava mogunu, pretpostavljenu radnju,
kao u
Ko bi pom islio da e nas tako prevariti!
Nema dokaza koji bi to potvrdili.
Slui i za ublaavanje tvrdnje, npr.:
R ekao bih da to nije tano.
Projekat bi m ogao da uspe.
Ne bih znao. (Odgovor na pitanje, utiviji i
manje odsean nego Ne znam).
U prvom licu esto se potencijalom izriu elje, npr.: izraavanjc elje
H tela bih da pogledam radnju.
M olio bih au vode.
Umesto glagola hteti moe se u potencijal staviti i
sam glagol koji iskazuje eljenu radnju, npr.:

35 Budui da su oblici pomonog glagola enklitike, oni e doi

ispred participa ako prethodi subjekt ili neka druga re: j a b ih r a d io ,
m n o g o b ih ra d io , e n e b i r a d ile i sl.
U govornom jeziku postoji tendencija da se oblik b i proiri na
svih est lica (dakle i j a b i r a d io , m i h i ra d ili, vi b i r a d ili) , ali takvi
oblici ne spadaju u standardni jezik.
114
Mi bism o malo odspavali ( = Hteli bismo malo
da odspavamo).
U dijalogu se u ovom znaenju moe upotrebiti i
sam pomoni glagol, uz izostavljanje radnog prideva:
- Biste li ( = Biste li hteli) malo torte? - Hvala,
ne bih.

9.S.2.2. Jedna specifina upotreba srpskog potencijala Ponavljanjc u

je za radnju koja se ponavljala u prolosti: prolosti
to bi zaradio, to bi odmah i potroio, i zato
nikad nita nije stekao.

9.6. VREMENA

Glagolskih vremena ima ukupno sedam. Prosta vreme- Prosta i sloena

na su prezent, aorist i imperfekt. Sloena vremena, tj. vrcmona
ona sastavljena od dve ili tri rei, jesu perfekt, pluskvam-
perfekt, futur I (koji je delimino i prosto vreme, v.
nie) i futur II.
Kao to smo ve napomenuli govorei o potenci-
jalu, radni pridev u sloenim vremenima moe imati tri
roda, osim u prvom licu gde ima dva. Poloaj enklitika
sam, si itd. prema radnom pridevu zavisi od toga da li
im prethodi neka druga re: video sam , ali ja sam video,
odm ah sam video; bila je videla, ali gospoda je bila vi-
d ela i sl.
Kada se dva ili vie sloenih vremena niu jedno za
drugim sa istim subjektom, pomoni glagol se obino
ne ponavlja:
Bezduni koija ih je psovao, grdio i udarao
biem.
U sledeim odeljcima opisujemo samo nain obra-
zovanja vremena, dok se o njihovom znaenju i upotre-
bi govori kasnije, od 9.7 nadalje.
 115
9.6.1. Prezent (sadanje vreme). - Lini nastavci za
prezent su:
U JEDNINI U MNOINl
1. -m 1. -mo
2. - 2. -te
3. - 0 (nulti nastavak) 3. -e, -u ili -ju

Prvo lice prezenta navodi se uz infinitiv u svakom

boljem reniku. Treba obratiti panju na glagole m oi
i hteti, ije je prvo lice jednine na -u: mogu, odnosno
hou (v. 9.12, 9.13.2).
to se tie treeg lica mnoine, treba voditi rauna ?. lice muoine
o sledeim pravilima: prezenta
- Ako se 1. lice jednine zavrava na -im, nastavak
3. 1. mn. je -e i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez
zavrnog -/), npr. vidim - vide, drim - drze, nom n
- nose.
- Ako se 1. lice jednine zavrava na -em, nastavak
3. 1. mn. je -u i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez
zavrnog -e), npr. kaem - kau, pad n em - padnu,
pijem - piju, kupujem - kupuju, prospem - prospu;
izuzetak su glagoli navedeni u sledeem pravilu.
- Ako se 1. lice jednine zavrava na -am , nastavak
3.1. mn. je -ju, npr. dam - daju, itam - itaju, spavam
- spavaju. Isti je nastavak i kod glagola smeti {smeju),
um eti (um eju), razum eti (razum eju), uspeti (uspeju),
dospeti (dospeju), prispeti (prispeju) i snabdeti (sn ab-
deju).
Navedimo primere prezenta s razliitim nastavci-
ma u 3. licu mnoine:
vidi-m vidi-m o kae-m kae-m o peva-m peva-m o
vidi- vidi-te kae- ka-ete peva- p eva-te
vidi vid-e kae ka-u p ev a peva-ju
116
Osnova treeg lica mnoine razlikuje se od ostalih Promena
lica samo u glagolima na -i, -em (v. 9.11.7.3), npr. pei osnove u
- peem , sei - seem, tei - teem, tui - tuem, vui 3. licu mnoine
- vuem, obui - obuem , gde 3.1. mn. ima osnovu na
-k : peku, seku, teku, tuku, vuku, obuku,3A

9.6.2. Aorist se gradi od svrenih, a vrlo retko od Glagoli na -ti

nesvrenih glagola. Ima dve vrste linih nastavaka. Prvi
se upotrebljavaju za glagole na -ti i glase:
-h -smo
-0 (nulti) -ste
-0 (nulti) -e
Dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu (onu
koja se dobija kad se od infinitiva odbaci nastavak -ti):

(videti) (kazati) (uti)

vide-h vide-smo k aza-h kaza-sm o u-h u-smo
vide vide-ste k a za kaza-ste u u-ste
vide vide-e k a za kaza-e u u-e

9 .6 .2 .I. Kod glagola na -sti ili -i osnova se uzima iz Giagoli na

treeg lica mnoine, odbacivanjem nastavka -u (npr. -\ti i i
pojesti: pojed-u, ispei: ispek-u) odnosno nastavka -nu,
kod glagola kao pasti: pad-nu, sresti: sret-nu, podii:
podig-nu, pui: puk-nu. Na tu osnovu se odaju na-
stavci za aorist koji glase:

-oh -osmo
-e -oste
-e -oe

M Razlika je izazvana glasovnom promenom k > , koja deluje

ispred nastavka -em, -e i ostalih, ali ne isprc Analogna razlika
javlja se i u dva danas retka glagola, strii - striem (3. lice mnoine
strigu) i vri - vrem (3. lice mnoine vrhu).
 117
Primeri:
(pojesti) (sresli)
p ojed-oh pojed-osm o sret-oh sret-osm o
p ojed -e pojed-oste sret-e sret-oste
p o jed -e p ojed -oe sret-e sret-oe

Ispred nastavka -e olazi do palatalizacije k > ,

g> :
(pui) {podii)
puk-oh puk-osm o podig-oh podig-osm o
pu -e puk-oste p odi-e podig-oste
p u -e puk-oe podi-e podig-oe

9.6.3. Im perfekt postoji samo od nesvrenih glagola.

Nastavci, donekle slini onima za aorist, uvek sadre
dugo a i glase:
-ah -dsm o
-ae -aste
-de -ahu

uz retku varijantu -ijah, -ijde itd. Kod glagola na -iti i

na -nuti dolazi do jotovanja osnove. Budui da je ovo
vreme danas krajnje retko u upotrebi (umesto njega
upotrebljava se perfekt nesvrenog vida), dajemo samo
obrasce za pevati i za nositi (ovaj drugi s jotovanjem):
pevah pevasm o noah noasm o
p evae pevaste noae noaste
p ev ae pevahu noae noahu

9.6.4. Perfekt. - Danas daleko najee prolo vreme, Radni pridev

perfekt je sastavljen od radnog prideva glagola koji se . sa m
menja i enklitikih oblika prezenta glagola hiti (v. 9.13):

video/videla sam videli/videle sm o

video/videla/videlo si videli/videle/videla ste
video/videla/videlo je videli/videle/videla su
118
U treem licu jednine povratnih glagola pomoni Se u m csto se >e
glagol je gotovo se uvek izostavlja, jer se stapa s pret-
hodnom zamenicom se: On se rodio 1797. godine
(obinije nego On se je rodio...).

9.6.4.1. Upitni oblik perfekta se gradi s duim (nagla-

enim) oblicima prezenta od biti (jesam, jesi, jeste, je-
smo, jesle, jesu.) i upitnom recom li, npr.:
Jesam li dobro video?
Jeste li videle ovo?
ili pomou konstrukcije d a li, npr.:
Da li sam dobro video?
Da li ste videle ovo?

9.6.4.2. Odreni oblik se gradi s negiranim prezentom

glagola biti (nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu), dakle
nisam video, nisi video itd.

9.6.5. Pluskvamperfekt (davno prolo vreme) tvori Riosam

se na dva naina. Ispred radnog prideva glagola koji se + radni pridcv
menja moe doi perfekt glagola biti, u kom sluaju ceo
oblik ima tri rei:

bio sam video/bila sam videla bili sm o videli/bile

bio si video/bila si vid ela/
bilo si videlo
bio je video/bila je v id ela/
bilo je videlo
sm o videle
bili ste videli/bile ste
videle/bila ste videla
bili su videli/bile su
videle/bila su videla

U starijem jeziku, pre svega u knjievnosti, ume- Rejah

sto perfekta moe se upotrebiti imperfekt od hiti, l<oji +radni pridev
i sam ima dve varijante - duu bejah, bejae, bejae,
bejasmo, bejaste, bejahu i krau beh, bee, bee, besmo,
beste, b e h u :
 119
be{ja)h video/videla be(ja)sm o videli/videle
be(ja)e video/videla/videlo be(ja)ste videli/videle/
videla
be(ja)e video/videla/videlo be(ja)hu videli/videle/
videla
Samo na ovaj nain obrazuje se pluskvamperfekt
glagola biti (bejah bio), jer ne postoji *bio sam bio.

9.6.6. FuturI(buduevrem e).-SIoenjeodenklitikih

oblika glagola hteti (v. 9.13.2) i infinitiva glagola koji se
menja. Ako mu prethodi subjekt ili neka druga re, en-
klitika dolazi ispred infinitiva i pie se odvojeno:
ja u videti mi em o videti
ti e videti vi ete videti
on (ona, ono, Petar...) oni (one, ona, drugo-
e videti vi...) e videti

U nizu od dva ili vie futura sa istim subjektom

pomoni glagol se ne ponavlja:
Jednog dana on e zavriti studije, oeniti se i
potraiti stan.

9 .6 .6 .I. Ako nema prethodne rei, enklitika dolazi iza Fuiur kao
infinitiva i spaja se s njim, pri emu otpada infinitivni jeua ro
nastavak -ti, tako da futur gubi osobine sloenog vre-
mena:
videu videemo
videe videete
videe videe
Kod glagola na -sti, s ispred prelazi u usled
jednaenja po mestu izgovora (3.5.2). Tako od rasti
imamo rau, od tresti - treu, od prevesti - preveu
itd.
Glagoli sa infinitivom na -i ne srastaju, nego se i u Futur glagola
ovom poloaju piu kao dve rei: na -ii

doi u doi em o
doi e doi ete
doi e doi e
120

Zapazie se da su u futuru 3. lice jednine i 3. lice

mnoine uvek jednaki meu sobom.

9.6.6.2. Upitni oblik futura gradi se s punim (nagla-

enim) oblicima prezenta od hteti i upitnom recom li:
hou li videti?
hoe li videti?
itd.,
ili sa strukturom d a li ispred nenaglaenih oblika:
d a li u videti?
da li e videti?
itd.

9.6.6.3. Odreni oblik futura se gradi s odrenim

oblicima od hteti (neu, nee, nee, neemo, neete,
nee, 9.13.2.1): neu videti, nee videti itd.

9.6.7. Futur II. - Upotrebljava se samo u zavisnim fiudem

reenicama, o emu v. 9.7.6. Sastavljen je od svrenog i radni pridov
prezenta glagola biti (budem , bude itd.) i radnog pride-
va glagola koji se menja:
budem video/videla budem o videli/videle
bude video/videla/videlo hudete videli/videle/videla
bude video/videla/videlo budu videli/videle/videla

9.7. UPOTREBA VREMENA

9.7.1. Prezent. - Pored osnovne upotrebe, za radnju Istorijski

koja se zbiva u trenutku govora, prezent se moe, kao prezenl
i u mnogim drugim jezicima, upotrebiti za ivopisno
pripovedanje prolosti (istorijski prezent), npr:
Godine 1927. Aljehin pobeu je Kapablanku i
postaje svetski prvak u ahu.
Praen odredbom za vreme, moe oznaavati i
budunost:
Sutra dolazim kod tebe.
 121

9.7.1.1. U zavisnoj reenici, budui da u srpskom ne Relativni

postoji slaganje vremena, prezent moe oznaavati prezent
prolu radnju istovremenu s prolom radnjom u glavnoj
reenici (relativni prezent):
Rekla mi je da im a mnogo novca.
Pitao sam ga ta trai u mojoj sobi.
Sa futurom u glavnoj reenici, prezent svrenog
glagola u zavisnoj reenici moe oznaavati buduu
radnju, gde je ekvivalentan futuru II (v. nie):
Oni e igrati tango dok ne padnu od umora
( = dok ne budu p a li od umora).
Ako naem ( = Ako budem naao) klju,
doneu ti ga.

9.7.2. Aorist je tipino narativno vreme kojim se iska-

zuju svrene radnje u knjievnoj prozi:
- Dobar dan - ree nepoznati, skide eir i
predstavi se.
U obinom govoru upotrebljava se samo sa afe- Afektivna
ktivnom vrednou, tj. za izraavanje nekog jaeg vrednost
oseanja. Tako npr.: aorista
ta uradi, ovee!
(prekorno)
Rekoh ja tebi!
(prekorno, u smislu: rekao sam ti, ali me ti nisi sluao)
Ode voz!
(sa aljenjem, esto i figurativno, u smislu proputena
je prilika'. Da je u pitanju ista informacija, upotrebio bi
se perfekt: Otiao je voz).
Modalno upotrebljeni aorist moe neki put
oznaavati i budunost, kao u estom izrazu O doh ja
( = otii u: upotreba aorista pokazuje da e se radnja
ostvariti u najblioj budunosti) ili u primerima kao
Ubi m e ova vruina!, gde se aoristom izraava alba ili
nelagodnost.
Gnomski aorist je onaj upotrebljen u poslovicama
i izrekama, npr.:
122
Ko se dima ne nadim i, taj se vatre ne nagreja
(smisao: ko nije spreman na neprijatnosti, taj nee
ostvariti svoj cilj).

9.7.3. Perfekt. Danas daleko najee prolo vreme,

naroito u govornom i medijskom jeziku, perfekt moe
dobrim delom da zameni ostala tri prola vremena -
pluskvamperfekt, aorist, a pogotovu imperfekt. Poto
se anteriornost u srpskom ne iskazuje tako strogo kao
u jezicima koji nemaju glagolskog vida, perfekt esto
oznaava prolu radnju pre druge prole radnje,
umesto pluskvamperfekta. Primeri:
Otila sam po kofer koji sam ostavila u garde- Perftkt la
robi (obinije nego: koji sam bila ostavila). prethodnu
Ako u reenici koju smo u 9.7.1.1. naveli kao pri- radnju
mer za relativni prezent, Rekla mi je d a im a mnogo
novca, zamenimo prezent perfektom, on e oznaavati
radnju pre one izraene perfektom rekao:
Rekla mi je da je im ala mnogo novca (ali je
potom osiromaila).
Veznik d a s perfektom moe izraavati energinu Perfekt u
naredbu, kao u: naredbama
Da se nisi makao! (otrije nego Nemoj se m ai
ili Ne m ii se.)
Smesta da si doao! (otrije nego D oi sm e-
sta.)

9.7.3.1. Krnji perfekt. - Krnjim perfektom nazivamo

perfekt u kome nema pomonog glagola, to jest koji se
svodi na sam radni pridev. Pri tom ne raunamo one
sluajeve gde je pomoni glagol izostavljen da se ne bi
ponavljao u nizu od vie perfekata (v. 9.6) niti one gde
se glagol je stopio s povratnom zamenicom se koja pre-
thodi (9.6.4).
Krnji perfekt se u knjievnosti upotrebljava radi
ivljeg pripovedanja, posebno u bajkama, koje poinju
formulama kao to su:
Bio jednom jedan car...
 123
U dananjem govoru slui da se istakne aktuelnost Sa znaenjem
prolog dogaaja, npr.: aktuelnosti
jfesi li uo? Pukla cev na treem spratu!
Otuda se redovno koristi i u novinskim naslovima,
npr:
Pala vlada
Poelo svetsko prvenstvo u fudbalu
U napomenama uz knjige, lanke i sl. pie se Pre-
veo X. X., Za tam pu priredio Y. Y. i slino, to je nain
da se izbegne upotreba pasiva.
Gnomski krnji perfekat javlja se u poslovicama ili
u ustaljenim izrazima, kao:
Poto kupio, po to i p ro d ao
(smisao: prenosim ono to sam uo, ne garantujui za
tanost)
Bilo pa prolo
(o neemu to je zauvek zavreno, to se ne moe vrati-
ti).
Optativnu vrednost, tj. izraavanje elje, krnji per- Optativno
fekt ima u kletvama kao Ubio te bog!; avo te odneo!, ali znaenje
i u uzvinim izrazima iveo! {ivela! iveli! itd.) i dobro
doao! (dobro nam doli! itd.). Tako je i u estoj izreci
Pom enulo se, ne povratilo se
(o nekom runom dogadaju iz prolosti).
Konstrukcija od dva uzastopna radna prideva istog Koncesivno
roda i broja, od kojih je drugi negiran, ima koncesivnu znaenje
vrednost, u smislu da je svejedno da li se radnja dogada
ili ne:
H teo ne hteo, nareenje mora izvriti.
Radili ne radili, plata vam je ista.

9.7.4. Pluskvamperfekt. - Oznaava radnju koja se

zavrila pre druge prole radnje:
Ve je bio ostario {bejae ostario) i oi ga nisu
sluile kao ranije.
U zavisnim reenicama obino se zamenjuje per-
fektom: vidi primere gore, 9.7.3.
124
9.7.5. Futur I. - Gotovo uvek oznaava buduu radnju,
ukljuujui i sluajeve gde je upotrebljen u funkciji na-
redbe (Odnee ovo pism o i rei e...). Poto nema sla-
ganja vremena, upotrebljava se i za prolu radnju posle
druge prole radnje (relativni futur), npr.:
Rekao sam da ete se posvaati i tako je i
bilo.
Takva upotreba moe se javiti i u nezavisnoj ree- Narativni futur
nici (narativni futur), npr.:
Pesnik e se i kasnije zaljubljivati, ali nikada
nee prealiti Lenku.
Narativni futur moe posluiti kao stilski obeleeno
sredstvo za najavu direktnog govora, npr.:
Predadoe vojvodi darove, a on e ih upitati:
Otkuda to?
esto se pri tom izostavlja glagol u infmitivu i os-
taje samo enklitika e, u formulama kao a on e:..., a on
e na to:..., na ta e ona:..., posle kojih sledi replika u
dijalogu.

9.7.6. Futur II. - Ovo je jedino vreme koje se upotre- I utur II

bljava samo u zavisnim reenicama, i to pogodbenim, nesvrenih
vremenskimiodnosnim (relativnim). Futurdrugipred- glagola
stavlja buduu radnju kao mogunu, neizvesnu, zbog
ega ga neki gramatiari svrstavaju meu naine. Futur
drugi nesvrenih glagola po pravilu izraava buduu
radnju istovremenu s drugom buduom radnjom:
Spremiu stan dok ti bude spavao.
Ako ne budu sluali, nee nita nauiti.
Futur drugi svrenih glagola oznaava buduu Futur II
radnju pre druge budue radnje: svrenih
Uzmi ono to bude naao. glagola
Ako budem o saznali neto, odmah emo vam
javiti.
Posle sloenog veznika p re nego oznaava radnju
posle druge budue radnje:
Pre nego to budem pola, javiu vam se.
 125
U veini sluajeva futur II se moe zameniti pre- Zamena
zentom istoga vida, npr.: prezentom
Spremiu stan dok ti spava.
Uzmi ono to nae.
Ako saznam o neto, odmah emo vam javiti.
Od glagola biti uglavnom se upotrebljava samo
svreni prezent budem , mada on moe da gradi i futur
II sa samim sobom kao pomonim (budem bio).
U pogodbenim reenicama, veznik ako moe se Reca li
zameniti recom li koja se ubacuje izmeu pomonog
i glavnog glagola futura II, npr. ne budu li sluali = ako
ne budu sluali; budem o li saznali neto = ako budem o
saznali neto. Ovo li moe doi i posle prezenta svrenih
glagola, npr. saznam o li neto = ako saznam o neto.

9.8. NELINI GLAGOLSKI OBLICI

9.8.1. Radni pridev. - Nastavci za radni pridev (aktivni

particip) glase:
JEDNINA: -oA ao, -la, -lo
MNOINA: -li, -le, -la
U jednini mukog roda, nastavak -o (koji je na-
stao od nekadanjeg -l) dodaje se na osnove koje se
zavravaju samoglasnikom, a nastavak -ao na one koje
se zavravaju suglasnikom. Osnove odreujemo na
etiri naina.
(1) Za sve glagole sa infinitivom na -ti kome pre- CJIa&oli na -n
thodi vokal, nastavak radnog prideva doi e na infi-
nitivnu osnovu, dobijenu odbacivanjem nastavka -ti.
Primeri:
peva-ti peva-o, peva-la, peva-lo
kupi-ti kupi-o, kupi-la, kupi-lo
uze-ti uze-o, uze-la, uze-lo
u-ti u-o, u-la, u-lo
(2) Za glagole iji je infinitiv na -sti osnovu uzima- Ciiagoli na -sti
mo iz 3. lica mnoine prezenta, odbacujui njegov lini
nastavak -u:
126
tresti tres-u tres-ao, tres-la, tres-lo
gristi griz-u griz-ao, griz-la, griz-lo
crpsti crp-u crp-ao, crp-la, crp-lo
zepsti zeb-u zeb-ao, zeb-la, zeh-lo
rasti rast-u rast-ao, ras-la, ras-lo
(od *rastla, *rastlo)

Ukoliko nastavku -u u 3. licu mnoine prethodi t,

d, tn ili dn, ti suglasnici ne ulaze u radni pridev:
plesti plet-u ple-o, ple-la, ple-lo
jesti jed-u je-o, je-la, je-lo
bosti bod-u bo (od *bo-o), bo-la, bo-lo
sresti sret-n-u sre-o, sre-la, sre-lo
p a sti pad-n -u pa-o, p a -la , p a -lo

(3) Za glagole sa infinitivom na -i, osim onih koji Cilagoli na -i

su izvedeni od glagola iP7, osnovu takoe uzimamo iz
3. lica mnoine prezenta:
p ei pek-u pek-ao, pek-la, pek-lo
sei sek-u sek-ao, sek-la, sek-lo
tui tuk-u tuk-ao, tuk-la, tuk-lo
m oi mog-u mog-ao, m og-la, mog-lo
Ako se 3. lice mnoine zavrava na -nu, suglasnik n
ne ulazi u radni pridev:
rei rek-n-u rek-ao, rek-la, rek-lo
nii nik-n-u nik-ao, nik-la, nik-lo
m ai m ak-n-u m ak-ao, m ak-la, m ak-lo
pom oi pom og-n-u pom og-ao, pom og-la, pom og-lo
stii stig-n-u stig-ao, stig-la, stig-lo
lei leg-n-u leg-ao, leg-la, leg-lo
dii dig-n-u dig-ao, dig-la, dig-lo

(4) Od glagola ii i svih njegovih prefiksalnih izve- Ii i izvcdenice

denica, odbacujemo zavretak -i i dodajemo nastavke
-sao, -la, -lo:37

37 Da je glagol izveden od ii moe se videti po prezentu. Od

glagola ii i otii 1. lice prezenta sc zavrava na -dem , a od svih osta-
lih na -dem (ui - udem , n ai - n ad em itd.). Vidi 15.S.3.7.
 ii iao, ila, ilo
otii otiao, otila, otilo
doi doao, dola, dolo
ui uao, ula, ulo
Na isti nain grade radni pridev i izii/izai, nai,
naii, obii, proi, prei, prii, sii, p o i i jo nekoliko
drugih glagola.

9.8.1.1. Osnovna funkcija radnog prideva je da ulazi u Glagolska i

sastav sloenih vremena (perfekta, pluskvamperfekta, atributivna
futura II) i potencijala. Izvestan manji broj prideva od upotrcba
neprelaznih glagola upotrebljava se i atributivno, ana-
logno pravim pridevima, npr. odrastao ovek, iezli
gradovi, uestale pretnje, z ard alo seivo, uginula krava,
osedele vlasi i sl. To su ipak samo pojedinani sluajevi
koji se belee u renicima, i to ponekad sa specifinim
znaenjem (vidi 18.2.1).

9.8.2. Trpni pridev (pasivni particip). - Kao i svi oblici

pasiva, trpni pridev postoji samo od prelaznih glagola,
i to ne od svih: poneki esti glagoli, kao imati, znaiti,
razumeti, mrzeti, nemaju trpnog prideva. U ponekim
sluajevima mogu je trpni pridev od povratnih glago-
la, npr. zaljubljen prema zaljubiti se, nasm ejan prema
nasm ejati se, naitan prema naitati se (naitan ovek
= onaj koji je mnogo itao).
Za graenje trpnog prideva postoje etiri nastav-
ka; -n (-na, -no), -en (-ena, -eno), -ven (-vena, -veno)
i -t (-ta, -to). Svi se menjaju po padeima kao pridevi
s nepalatalnim zavretkom (v. tabelu 9): itan, itanog,
itanom itd.

9 .8 .2 .I. Nastavak -n, -na, -no dolazi na infinitivnu 'l'rpni pridv

osnovu glagola na -ati (onu koja se dobija odbaciva- na -n
njem nastavka -ti): tako od ita-ti imamo ita-n, od
pozva-ti pozva-n, od izabra-ti izabra-n itd. Izuzetak su
neki glagoli na -nati, o kojima v. nie, 9.8.2.4 pod c.
128
9.8.2.2. Nastavak -en, -ena, -eno dolazi na prezentsku l'rpni pride\
osnovu lienu zavrnog -e ili -i, i to u sledeim tipovima na -en
glagola:
(a) glagoli sa infinitivom na -sti: krasti, prezent
kradem - kraden; dovesti, dovedem - doveden; pojesti,
pojedem - pojeden; ubosti, ubodem - uboden; plesti,
pletem - pleten; potresti, potresem - potresen; ugristi,
ugrizem - ugrizen itd.;
(b) glagoli sa infinitivom na -i i prezentom na
-em: pei, prezent peem - peen; sei, seem - seen;
tui, tuem - tuen; vui, vuem - vuen; obui, obuem
- obuen itd.3 *38;
(c) glagoli sa infinitivom na -iti i prezentom na
-ijem: ubiti, prezent ubijem - ubijen; popiti, popijem
- popijen; razviti, razvijem - razvijen itd.39
(d) glagoli n a-iti ili -eti s prezentom na -im: stvoriti,
prezent stvorim - stvoren; krojiti, krojim - krojen; um a-
njiti, um anjim - umanjen; uplaiti, uplaim - uplaen;
traiti, traim - traen itd. Ako je na kraju prezentske
osnove nepalatalni suglasnik, dolazi do jotovanja po
pravilima iznetim u 3.5.6.1: naseliti, naselim - naseljen;
voleti, volim - voljen; zameniti, zam enim - zamenjen;
vratiti, vratim - vraen; roditi, rodim - roden; videti,
vidim - vien; poistiti, poistim - poien; zamisliti,
zamislim - zamiljen; ugasiti, ugasim - ugaen; izraziti,
izrazim - izraen; ubaciti, ubacim - ubaen; sklopiti,
sklopim - sklopljen; Ijubiti, Ijubim - Ijubljen; slavili,
slavim - slavljen; spremiti, spremim - sprem ljen itd.

3S Tu spadaju i glagoli re i, iz r e i, d o r e i, iji prezent moe biti

r e k n e m , iz r e k n e m , d o r e k n e m , ali i r e e m , i z r e e m , d o r e e m , odakle
trpni pridevi r e en , iz r e e n , d o r e e n (ea je negacija n e d o r e e n =
koji nije izreen do kraja).
Palatalizacija (v. 3.5.4), usled koje je k iz osnove p e k - , s e k - itd.
postalo , moe delovati i ha suglasnikg ( > ) i h ( > ), ali tu je re o
danas retkim glagolima kao e i, prez. e e m - e e n , strii, s t r i e m
- str i en , vri, v r em - vren.
39 Neki od ovih glagola imaju trpni pridev na -v en , o emu v.
nie.
 129
9.8.2.3. Nastavak -ven, -vena, -veno dolazi na infini- Trpni pridevi
tivnu osnovu, i to: na -ven
(a) kod glagola na -iti, -ijem ukoliko naspram njih
postoji nesvreni na -ivati: takvi su politi, prezent poli-
jem - poliven (i drugi na -liti); skriti, skrijem - skriven
(i drugi na -kriti); umiti, umijem - umiven; iti, ijem
- iven itd.4041
(b) kod glagola na -uti (ali ne onih na -nuti, o ko-
jima v. nie): naduti - naduven, obuti - ohuven, izuti
- izuven^;
(c) kod nekih, uglavnom nepravilnih, glagola na
-eti: m leti - mleven, p oin jeti - ponjeven, odenuti -
odeven, snabdeti - snabdeven.

9.8.2.4. Nastavak -t, -ta, -to dolazi na infinitivnu osno- Trpni pridevi
vu, i to: na -/
(a) kod glagola na -nuti: prekinuti - prekinut, na-
dahnuti - nadahnut, uasnuti - uasnut, zabrinuti -
zabrinut, trgnuti - trgnut, zam rznuti - zamrznut itd.42
(b) kod glagoia na -eti s nepravilnim prezentom u
kome se javlja nazal m ili n: uzeti, uzm em - uzet; oteti,
otm em - otet; saeti, sam em - saet; proeti, prom em
- proet; poeti, ponem - poet; naeti, nanem -
naet; zapeti, zapnem - zapet; napeti, napnem - napet;
prokleti, prokunem - proklet itd.
(c) kod nekih glagola na -ati, naroito ako prethodi
glas n: pozn ati - poznat, priznati - priznat, poravnati
- poravnat, proraunati - proraunat itd. Tu spada i
glagol d ati - d at i njegove prefiksalne izvedenice: iz-
dati - izdat, p red ati - predat, p rod ati - prodat, do-

m Naspram svrenog dobiti nesvreni je d obijati i (danas ree)

dobivati; otuda je i njegov trpni pridev dobijen, ree dobiven.
41 Ovako je nastalo i uven od glagola uti, ali se danas upotre-
bljava samo kao pravi pridev, u znatenju dobro poznat, slavan!
42 Pojedini giagoli imaju varijantu infinitiva na -i, koja je danas
esto obinija nego ona na -nuti: pom ai/p om akn u ti, d o ta i/d o ta -
knuti, uzdii/uzdignuti i sl. Trpni pridev je i u tom sluaju samo
pom aknu t, dotaknut, uzdignut.
130
dati - d od at i dr. Kod njih postoje, mada ree, i trpni
pridevi na -n: dan, izdan, p redan itd.
(d) Trpni pridev na -t imaju i neki glagoli sa slo-
gotvornim r u osnovi, meu kojima su najei utrti
- utrt i zastrti - zastrt, kao i glagoli na -suti, -spem
(osnova svrenih prefiksalnih glagola koji odgovaraju
nesvrenom sipati), to jest prosuti - prosut i drugi za
koje vidi 9.12.

9.8.2.5. to se tie prefiksalnih glagola na -neti (prezent Trpni pridev

-nesem), koje smo pomenuli u 9.4.53, oni imaju dva na -nesen
podjednako uobiajena oblika trpnog prideva, na i na -net
-nesen (donesen, ponesen, zanesen, unesen, prenesen,
iznesen itd.) i na -net (donet, ponet, zanet, unet, prenet,
iznet itd.).4:i

9.8.2.6. Upotrebatrpnogprideva. - Trpni pridevslui

za graenje pasiva (v. 9.10). Pored toga, u principu
svaki trpni pridev rnoe se upotrebiti i atributivno, uz
imenicu, npr. kuvano meso, pozajm ljen novac, udata
ena i sl.

9 .8 3 . Glagolski prilogsadanji. - Oblik analogan ono-

me to se u nekim jezicima zove gerund (gerundij),
glagolski prilog sadanji postoji samo od nesvrenih
glagola. Gradi se dodavanjem nastavka -i na tree lice
mnoine prezenta, npr. itaju-i (od itati), skau-i
(od skakati), vuku-i (od vui), govore-i (od govoriti),
idu-i (od ii) itd.
Upotrebljava se sa vrednou priloke odredbe i Priloka
ima uvek isti subjekt, kao i glagol u predikatu. Oznaava vrednosl
istovremenu radnju, pri emu moe znaiti i nain, uz-
rok, sredstvo itd. Primeri:

4:1 Nisu pravilni jotovani oblici doneen, pren een i sl., mada se
esto sreu u praksi. Oni su nastali pogrenom analogijom prema
donoen od donosUi, prenoen od pren ositi i sl., gde je jotovanje
opravdano, jer je prezent na -inr. v. gore, 9.8.2.2. pod (d).
 131
Izaoe iz kafane viui i pevajui.
Sedei na terasi, mogla je sve da vidi.
Kuvajte osam minuta na umerenoj vatri stal-
no meajui.

9 .8 .3 .I. Kao i svi prilozi, glagolski prilog je neprome- Prilogkao

nljiv. Poslednjih decenija, meutim, sve ee se oblici particip
na -i upotrebljavaju kao pridevi koji se menjaju po
rodu, broju i padeu, sa vrednou participa prezenta.
Ovakvi participi postoje samo od ponekih glagola i
oznaavaju stalnu osobinu. Ne mogu se (kao u ruskom
ili u veini zapadnoevropskih jezika) upotrebiti umesto
relativne reenice: vidi primere u 15.3.1.8.

9.8.4. Glagolski prilog proli gradi se od svrenih gla-

gola, samo izuzetno od nesvrenih. Osnova je ista kao
u radnom pridevu. Nastavak glasi -vi (danas retko -v)
za glagole iji je infinitiv na -ti (vidi 9.8.1 pod 1), a -avi
(danas retko -av) za glagole na -sti i -i (vidi isti odeljak
pod 2, 3, 4). Primeri:

INFINITIV RADNI PRIDEV GL. PRII.OG PROL

kupiti kupi-o kupivi
uzeti uze-o uzevi
zagristi zagriz-ao zagrizavi
pasti p a -o pavi
ispei ispek-ao ispekavi
pom oi pom og-ao pom ogavi
stii stig-ao stigavi
rei rek-ao rekavi
otii oti-ao otiavi
doi do-ao doavi
Kao i glagolski prilog sadanji, upotrebljava se sa Jednakost
vrednou priloke odredbe i ima uvek isti subjekt kao subjekta
i glagol u predikatu. Oznaava prethodnu radnju, npr:
Doavi u grad, zaposlio se kao pekar.
Zauzeli su prvo mesto na tabeli pobedivi sve
protivnike.
132
Naslutivi prevaru, odbili smo svaki razgovor
s njima (uzrono znaenje).
Neki put je radnja glagolskog priloga istovremena s
radnjom u predikatu, tako da glagolski prilog proli ima
praktino isto znaenje kao i sadanji:
uvi ( = ujui) korake iza sebe, pouri da se
sakrije.
Proao je kraj nas ne prim etivi ( = ne prime-
ujui) nas.

9.9. PRELAZNI, NEPRELAZNI

I POVRATNI GLAGOLI

Prelazni glagoli su oni koji mogu imati direktni objekt

(u akuzativu), npr. eleti (koga, to), gledati, dodirnuti,
nai, uzeti, osloboditi.
Neprelazni su oni koji ne mogu imati direktni
objekt, npr. spavati, hodati, leteti, cvetati, ostati, rasti.
Mnogi od njih mogu imati indirektni (nepravi) objekt
u dativu, npr. prii (kome, emu), odgovoriti, verovati,
zahvaliti, dosaditi. Rei je nepravi objekt u instrume-
ntalu, npr. uz glagole vladati, upravljati (kim, im),
rukovati (im), ili uz glagole kretanja sa imenicama za
delove tela, npr. klimnuti glavorn, m ahnuti rukom.
I prelazni glagoli mogu pored direktnog imati in-
direktni objekt, npr. u Odnesite p a k et (akuzativ) pri-
m aocu (dativ).

9.9.1. Povratni glagoli su oni koji imaju uza sebe Vrste povratnih
povratnu enklitiku zamenicu se, jednaku u svim licima. glagoia
Zamenica se javlja i u infinitivu i u glagolskim prilozi-
ma i uvek se pie odvojeno: pojaviti se, pojavljujui se,
pojavivi se. Povratni glagoli se mogu podeliti na etiri
grupe:
(a) Prelazno-povratni su oni koji bi bez zamenice
bili prelazni i koji pokazuju da subjekt vri radnju na
 133
samom sebi: prati se, oblaiti se, hvaliti se, hraniti se,
sprem iti se, uvati se, pribliiti se, predstaviti se itd.
(b) M edijalni takoe imaju naspram sebe prelazni
glagol, ali se radnja dogaa u subjektu, a ne vri je on
na sebi; roditi se, plaiti se, uditi se, razvijati se, otvo-
riti se, napuniti se. Dok se prelazno-povratni mogu
parafrazirati uz pomo naglaene povratne zamenice,
npr. p rati se = p ra ti (sam og) sebe, kod medijalnih je to
nemogue (roditi se ne znai roditi sam ogsebe).
(c) Uzajamno-povratni (reciproni) podrazume-
vaju dva ili vie subjekata koji vre radnju jedan na
drugom, npr. voleti se, m rzeti se, zbliiti se, tui se, sre-
sti se, dogovoriti se, razlikovati se itd. Neki od njih, kao
prva dva navedena, mogu se upotrebiti samo u licima
mnoine, ali veina ih ima i jedninu, s tim da se drugi
subjekt ili subjekti podrazumeva(ju), npr. M oj sin se
slalno tue (podrazumeva se: s drugom decom).
(d) Apsolutni povratni su oni koji postoje
iskljuivo u spoju s povratnom zamenicom, npr. n adati
se (ne postoji *nadati niti *}a nadam ). Izraavaju obino
oseanja, kao diviti se, ponositi se, stideti se, bojati se,
kajati se, ponaanje kao sm ejati se, rugati se, truditi se,
ili uzajamnu radnju kao boriti se, takm iiti se, prepirati
se itd. Tu spadaju i glagoli koji znae boju, kao beleti se,
crveneti se, kao i oni s prefiksom na- koji pokazuju da
je radnja izvrena do krajnje mere, do zasienja, tipa
najesti se (v. 16.3.5).

9.9.2. Poneki glagoli mogu biti neprelazni ili povrat- NTeobavez.no .

ni, bez razlike u znaenju: etati = etati se, brinuti =
brinuti se, uriti = uriti se itd.

9.9.3. Bezlina upotreba glagola. - Bezlinom ili be-

subjekatskom ( = bez subjekta) nazivamo onu glagol-
sku konstrukciju u kojoj nije odreen subjekt, vrilac
radnje. Takva konstrukcija postoji samo u treem licu
134
jednine, a participi (radni i trpni pridev) upotrebljavaju
se u srednjem rodu jednine.
Neki neprelazni ili povratni glagoli po svom osno- Be/.lini glagoli
vnom znaenju su bezlini i sami za sebe mogu initi
reenicu, npr. Svie; Grmi; Pljuti; Veje; Sm rkava se (u
prolom vremenu: Svitalo je; Grm elo je itd.). Ukoliko
dobiju subjekt, naroito kad su figurativno upotreblje-
ni, oni postaju lini, npr.:
Svie dan (Svie zora).
Iza brda su grm eli topovi.
Pljute udarci sa svih strana.

9.9.3.1. Bezlinu upotrebu imamo i u sledeim slua-

jevima:
(a) S nekim kopulativnim glagolima, tj. onima koji Kupulativni
bez dopune u predikatu, zavisne ili naporedne reenice glagoli
nemaju potpun smisao:
Ispalo je sasvim dobro.
Cini se da je sve u redu.
Izgleda da smo pogreili (Pogreili smo, izgle-
da).
(b) S glagolom im ati (u prezentu), odnosno biti (u Znaenje
prolom, buduem vremenu i u potencijalu) u znaenju postojanja
postojanja ( = engl. there is, fr. tl y a, nem. es gibt, rus.
ecm b i sl.):
Im a jedan problem.
Nema nikakvih problema.
Bilo je dosta ljudi na etalitu.
Bie velikih iznenadenja.44
(c) U spoju priloga ili prideva srednjeg roda s glago- Subjektivno
lom biti i dativom, koji izraava subjektivno oseanje, oseanje
npr.:
Kako vam je ovde? - Lepo nam je.

44 Kao to se vidi iz primera, uz ove glagole imenica po pravilu

ide u genitivu, osim u sadanjem vremenu u jednini, i to samo u
potvrdnom obliku, ako je imenica brojiva (kao ovdeproblem ). S ne-
brojivom imenicom iao bi genitiv, npr. Im a vode; N em a vode.
 135
Vojnicima je bilo hladno.
Bilo bi vam tee da ste sami.

9 .9 3 .2 . Glagol trebati upotrebljava se kao bezlian Bezlino

(slino francuskom falloir) kada je u spoju s drugim trebatt
glagolom, npr.:
Treba da saekamo.
Trebalo je odmah da me pozove.
Ne bi trebalo da ja uestvujem u tome.
U ovim reenicama lice vrioca radnje pokazano
je u zavisnoj reenici konstrukcijom da + prezent (da
saekam o, d a pozove, d a uestvujem), dok je sam
glagol trebati uvek u treem licu jednine.45
S glagofom u infinitivu cela sloena reenica je
bezlina, dakle bez odreenog vrioca radnje:
Treba saekati.
Ne bi trebalo uestvovati u tome.
Ukoliko trebati nije u spoju s drugim glagolom, irebali sa
nego sa imenicom ili zamenicom koje oznaavaju subjektom
potrebnu stvar, menja se normalno kroz sva lica. Pri
tom je imenica ili zamenica u subjektu, dok osoba kojoj
je neto potrebno stoji u dativu:
Treba m i tvoja pomo.
Stare novine nikom e ne trebaju.
Detetu su trebale nove cipele.

9.9.4. Bezlino i pasivno SE. - Veina prelaznih i Bezlino

neprelaznih glagola moe postati bezlina ukoliko im znaenje
se doda enklitika zamenica se. To je ona ista zamenica
koja slui za gradenje povratnih glagola (9.9.1), s tim
to u ovom sluaju ide iskljuivo s treim licem jednine.
Primeri:
Videlo se da je umoran.4

4i Nisu pravilni oblici s promenom glagola trebati, kakvi se mogu

uti u govoru manje obrazovanih ljudi: T rebam o da saekamo; Tre-
h ao si da me pozove i sl.
136

U ovoj fabrici se malo radi.

Pria se da je zaljubljen.
Sve se m oe kad se hoe. (izreka)
Sa imenicom ili zamenicom u dativu, bezlino se
pokazuje da osoba oznaena dativom eli, da je spre-
mna ili raspoloena da vri radnju oznaenu glagolom.
Otuda reenice kao:
Detetu se spava ( = dete je pospano).
jedu mi se bombone ( = oseam elju za bom-
bonama).
Nama se nije izlazilo ( = nismo imali volje da
izaemo).
Upotrebljeno s prelaznim glagolom i uz navoenje Pasivno
predmeta radnje, bezlino se dobija pasivnu vrednost, znaenje
npr.:
Ova knjiga se lako ita.
Prodaje se motorni amac.
arape se peru u mlakoj vodi.
Kao to bi bilo i uz glagol u pasivu, predmet radnje
u ovim reenicama je subjekt (knjiga, am ac, arape).

9.10. PASIV

Pasiv (trpno stanje) u naelu se gradi kao i u drugim

jezicima, tj. od trpnog prideva (participa pasivnog) i
odgovarajueg vremena glagola hiti. Ono to bi u ak-
tivnoj konstrukciji bio objekt (npr. Uradiu p osao na
vreme), u pasivnoj postaje subjekt, kao u:
Posao e biti uraen na vreme.
Pri tom treba obratiti panju na to da prezent pa- Dvojako
siva (sam , si, je... + trpni pridev) moe imati dvojaku znaenje
vrednost. On je pravi prezent samo kad opisuje stanje prezenta
ili osobinu, npr:
Vrata su otvorena.
Staklo je prem azan o zatitnim slojem.
Ako iskazuje radnju, ista struktura znaie prolo
vreme, npr.:
kola je otvorena 1932. godine.
 137
Za iskazivanje sadanje radnje najee e se upo-
trebiti bezlino-pasivno se, opisano u prethodnom
odeljku, npr.:
Danas se otvara kola za strane jezike.
Ako je re o uobiajenoj radnji, moe se upotrebiti i
prezent od bivati (iterativnog glagola naspram glagola
biti):
Svako biva nagraden prema zaslugama.

9.10.1. Pri upotrebi pasiva u srpskom retko se navodi Vrilac ranjc

vrilac radnje (agens). Pokatkad, ali samo u zvaninom
izraavanju, on se moe uvesti strukturom od strane +
genitiv (ili samo od + genitiv), npr.:
Presuda je potvrena od {strane) Vrhovnog
suda.
Za neiv agens moe se upotrebiti instrumental,
npr.:
Grad je pogoen zemljotresom.
Obuzet radou, sve nas je poastio piem.
Ipak, agens najee ostaje neiskazan, jer je glavna
upotreba pasiva za radnje iji se vrilac ne zna ili nije
bitan. U jezicima s fiksnim redom rei pasiv esto slui
da bi se vrilac radnje pomerio u tzv. rematski poloaj,
tj. u naglaeniji deo reenice. U srpskom bi takav pa-
siv (npr. Amerika je otkrivena od strane Kolumba.)
zvuao krajnje neprirodno. Umesto njega upotrebila bi
se aktivna reenica, u kojoj je isti red rei omoguen
padenim nastavcima koji jasno pokazuju ta je objekt,
a ta subjekt: Am eriku je otkrio Kolumbo.

9.11. TIPOVI PROMENE GLAGOLA

Izmeu osnove i Iinih nastavaka, kod raznih glago-

la, umeu se razliiti vokali (npr. ter-a-m, ber-e-m ,
ur-i-m). Pri tom i u osnovi moe doi do glasovnih
izmena (npr. uzeti: uzm-em, pei: pe-em , pek-u, pec-i).
Posledica toga je takva raznovrsnost da u srpskom nije
138
mogue uspostaviti praktinu podelu na konjugaci-
je, kao recimo u latinskom ili u romanskim jezicima.
Gramatiari su, istina, delili glagole na est ili sedam
vrsta, ali svaka od njih ima i podvrste, katkad veoma
razliite meu sobom.
Umesto vrsta ovde emo dati podelu prema Infinitiv i
zavretku infinitiva i prvog lica jednine prezenta, to su 1. licc jednine
oblici pod kojima se glagoli navode u svakom boljem prezenta
reniku. lz njih je mogue izvesti i ostale oblike glagola,
imajui u vidu pravila koja smo dali u odeljcima 9.5
-9 .1 0 .
U sledeem pregledu, za prvi primer u svakom
obrascu promene navodimo infinitiv i prezent, za os-
tale samo infinitiv, osim kada u prezentu dolazi do gla-
sovnih promena kao to je jotovanje.
Treba imati u vidu da se izvedenice pomou pre- Izvcdenice s
fiksa menjaju kao i osnovni glagol, npr. kao dati, dam prcfiksom
menjae se i dodati, izdati, odati, p redati, prod ati itd.
Za svaki tip navodimo i tree lice mnoine, koje je
vano zbog osnove, a uz to i 2. lice imperativa i trpni
pridev, kao oblike koji su esto nepravilni. Podrazume-
va se da mnogi glagoli nemaju trpnog prideva, jer nisu
prelazni.

9.11.1. Glagoli na -ti

9.11.1.1. Infinitiv na -ati, prezent na -am: pitati, pitam ;

tako i dati, gledati, znati, sluati, igrati, uvati, spavati,
uvaavati, navikavati itd.
3. lice mnoine prezenta: pitaju
Imperativ: p itaj
Trpni pridev: pitan, -a , -o

9.11.1.2. -ati, -em : (A) orati, orem ; tako i kaljati, laja-

ti, poinjati, rvati se itd.;
(B) s jotovanjem: pisati, piem ; tako i kretati
- kreem, glodati - gloem, vezati - vezem, p lakati
- plaem , lagati - laem , deform isati - deform iem,
kap ati - kapljem , hram ati - hram ljem itd.
 (C) sa izmenom osnove u prezentu: zvati - zovem,
hrati - berem , prati - perem , klati - koljem itd.;
3.1. mn.: oru, piu, zovu
Imp.: ori, pii, zovi
T. p.: oran, pisan, zvan

9.11.1.3. -ati, -im : drati, drim; tako i leati, uati,

hlejati, zaspati, pljutati, zvidati, hojati se itd. Ne-
pravilno: stajati (pored stojati) - stojim.
3 . 1. mn.: dre
Imp.: dri
T. p.: dran

9.11.1.4. -ovati, -uiem : potovati, potujem ; tako i ku-

povati, verovati, putovati, trgovati, mirovati, kovati,
psovati, trovati, napredovati, razlikovati itd.
3.1. mn.: potuju
Imp. potuj
T. p.: potovan.

9.11.1.5. -evati, -uiem : bievati, hiujem; tako i kralje-

vati, carevati, prijateljevati, m aevati itd.
3.1. mn.: hiuju
Imp.: biuj
T. p.: bievan
PAZI: glagoli kao uspevati, zagrevati, ismevati,
zahtevati itd. imaju prezent uspevam, zagrevam itd.,
dakle pripadaju tipu -ati, -am (9.11.1.1).

9.11.1.6. -avati, -aiem: davati, dajem ; tako i udavati,

poznavati, priznavati itd.
3.1. mn.: daju
Imp.: d a j t h
T. p.: davan 46

46 Ovaj imperativ je sasvim neuobiajen, a umesto njega se

upotrebljava imperativ od svrenih glagola d a ti (daj), p ozn ati
(poznaj) itd.
140
9.11.1.7. -ivati. -uiem : darivati, darujem ; tako i ka-
zivati, oplakivati, zagaivati, pobeivati, dohacivati,
objavljivati, sahranjivati itd.
3.1. mn.: daruju
Imp.: daruj
T. p.: darivan
PAZI: glagoli kao osnivati, dozivati, potkivati, za-
livati itd. imaju prezent osnivam, dozivam itd., dakle
pripadaju tipu -ati, -am (9.11.1.1).

9.11.1,8. -uvati. -uiem : pljuvati, pljujem ; tako i blju-

vati, kljuvati.
3.1. mn.: pljuju
Imp.: pljuj
T. p.: pljuvan
PAZI: glagoli kao duvati, uvati, obuvati, izuvati
itd. imaju prezent duvam, uvam itd., dakle pripadaju
tipu -ati, -am (9.11.1.1).

9.11.2. Glagoli na -eti

9.11.2.1. -eti, -em : (A) sa -e- u svim oblicima: umeti,

umem; tako i smeti, razumeti, uspeti, dospeti, prispeti,
naspeti.
3.1. mn.: umeju
Imp.: umej
Radni pridev: umeo, um ela, um elo
T. p.: nema
(B) Bez -e- u 3. licu mnoine, imperativu i radnom
pridevu: umreti, umrem; tako i dopreti, upreti, nadreti
i jo nekoliko reih.
3.1. mn.: umru
Imp. umri
R. p.: umro, umrla, umrlo
T. p.: nema
NAPOMENA: ovako se menjaju i nazreti, pre-
zreti, ali u radnom pridevu uvaju -e-: nazreo,-ela,-elo,
prezreo,-ela,-elo.
 141
(C) Sa izmenom osnove u prezentu: uzeti, uzm em ;
oteti, otm em ; zapeti, zapnem ; popeti, popnem ; poeti,
ponem ; zaeti, zanem ; kleti, kunem; mleti, meljem; peti,
penjem ; doneti, donesem (i drugi na -neti, -nesem) itd.
3.1. mn.: uzmu, otmu, zapnu, popnu, ponu, zanu,
kunu, melju, donesu itd.
Imp.: uzmi, otmi, zapni, popni, poni, zani, kuni,
melji, donesi itd.
T. p.: uzet, otet, zapet, popet, poet, zaet, klet,
donet itd.; izuzetak je mleven od mleti.

9.11.2.2. -eti, -im: videti, vidim; tako i zeleti, trpeti,

iveti, goreti, leteti, ogladneti, vrteti, smrdeti itd.
3 . 1. mn.: vide
Imp.: vidi
T. p.: vien, eljen, (pre)trpljen, (do)ivljen; ostali
nemaju trpnog prideva.

9.11.3. Glagoli na -iti

9.11.3.1. -iti, -im : nositi, nosim ; tako igasiti, voziti, kro-

jili, moliti, krstiti, graditi, Ijubiti, misliti, uriti, govoriti,
skoiti, tumaiti, troiti itd.
3.1. mn.: nose
Imp.: nosi
T. p.: noen

9.11.3.2. -iti, -iiem: biti, bijem ; tako i piti (pijem), viti,

lili, iti, kriti, umiti itd.
3.1. mn.: biju
Imp.: bij
T. p.: bijen, (raz)vijen, ali liven, iven, (sa)kriven,
umiven
NAPOMENA: svaki od ovih glagola ima dosta
prefiksalnih izvedenica: uhiti, dobiti, razbiti itd.; popiti,
ispiti, napiti se itd.; razviti, saviti, naviti itd.; izliti, uliti,
proliti itd.; saiti, uiti itd.; sakriti, pokriti, otkriti itd.
142
9.11.4. Glagoli na -uti

9.11.4.1. -uti, -uiem: uti, ujem; tako i obuti, izuti i

jo poneki.
3.1. mn.: uju
Imp.: uj
T. p.: uven (danas samo kao pravi pridev, v. 9.8.23),
obuven, izuven itd.

9.11.4.2. -nuti. -nem : dirnuti, dirnem : tako i nagnuti,

upregnuti, trgnuti, pljunuti, tonuti, ginuti, venuti, vi-
knuti, apnuli itd.; takoe maknuti, taknuti, niknuti,
naviknuti, puknuti, crknuti itd., koji imaju alternativni
infinitiv na -i (v. 9.11.7.1).
3.1. mn.: dirnu
Imp.: dirni
T. p.: dirnut
NAPOMENA: ovako se menja i glagol stati, stanem
(nekadanje stanuti) i njegove prefiksalne izvedenice
postati, zastati, prestati, ustati itd. ali radni pridev je
stao, stala, stalo; trpnog prideva nema.
Za glagole na -suti vidi 9.12.

9.11.5. Glagoli na -sti. - Svi imaju prezent na -em, -e,

-e, -emo, -ete, -u, ali se ispred nastavka javljaju razliiti
suglasnici koji u infinitivu nisu vidljivi. Trpni pridev
(ukoliko postoji) ima nastavak -en.

9.11.5.1. plesti, pletem. tako i omesti, cvasti itd.

Imp.: pleti
R. p.: pleo, -la, -lo
T. p.: pleten

9.11.5.2. sresti. sretnem itd.

Imp.: sretni
R. p.: sreo
T. p.: nema
 143
9.11.5.3. dovesti, dovedem (i drugi na -vesti, svreno
naspram voditi); tako i jesti, presti, krasti itd.
Imp.: dovedi
R. p.: doveo
T. p.: doveden

9.11.5.4. dovesti, dovezem (i drugi na -vesti, svreno

naspram voziti); tako i vesti - vezem, gristi, musti itd.
Imp.: dovezi
R. p.: dovezao
T. p. dovezen

9.11.5.6. pasti, padnem (i drugi na -pasti); tako i sesti.

Imp.: p a d n i (ali sedi, pored sedni)
R. p.: p a o
T. p.: nema (ali od prelaznog napasti je napadnut)

9.11.5.7. tresti, tresem. tako i spasti - spasem * *7, pa sti

- pasem ( = jesti travu i druge biljke, o ivotinjama).
Imp.: tresi
R. p.: tresao
T. p.: tresen

9.11.5.8. rasti, rastem (i drugi na -rasti).

Imp.: rasti
R. p.: rastao
T. p.: nema

9.11.5.9. crpsti, crpem. tako i prefiksalna izvedenica

iscrpsti.
Imp.: crpi
R. p.: crpao
T. p.: crpen4X

*7 Ovaj glagoi se u novije vremc javlja i u obliku s p a s it i - s p a s im ,

oni s p a s e , s radnim pridevom s p a s io , trpnim s p a e n (kao tip n o siti, v.
gore). Drugo je s p a s t i - s p a d n e m , od p a s t i - p a d n e m s prefiks o m s-,
** Danas ee u obliku (is)crp iti, (is)c r p im , s trpnim pridevom
(is)c rp ljen .
144

9.11.5.10. grepsti, grebem, tako i ogrepsti, dupsti, iz-

dupsti.
Imp r.grebi
R. p. grebao
T. p.: grebenv>

9.11.6. Glagoli na -rti (slogotvorno r)

trti, trem i tarem, slino i prefiksalne izvedenice
potrti, zatrti, satrti, utrti; zastrti (pored zastreti) za-
strem, prostrti (pored prostreti) prostrem
Imp.: tari
R. p.: tro, trla, trlo
T. p.: trven i trt

9.11.7. Glagoli na -i
9.11.7.1. mai. maknem: tako i tai, nii, navii, pui,
cri (v. gore pod -nuti, -nem)
3.1. mn.: m aknu
Imp.: m akni
R. p.: m akao
T. p.: m aknut

9.11.7.2. dii. dienem : tako i stii, pom oi, lei, pobei,

izbei itd.
3.1. mn.: dignu
lmp.: digni
R. p.: digao
T. p.: dignut

9.11.7.3. pei. peem : tako i sei, tei, tui, vui (i drugi

na -vui), obui itd.
3.1. mn.: peku
Imp.: p eci
R. p.: p ek ao
T. p.: peen

<wUmesto grepsti danas je e.e g reb ati - grebem , t. p. greban,

umesto (iz)dupsti ee je (iz)dubiti - (iz)dubim , s trpnim pride-
vom (iz)dubijen.
9.11.7.4. strii, striem
3.1. mn.: strigu
Imp.: strizi
R. p.: strigao
T. p.: strien

9.11.7.5. ii, idem : tako i otii, odem ili otidem (ovo

drugo danas preteno knjiki ili pokrajinski).
Ostali glagoli sa osnovom glagola ii imaju d u
prezentu: izii, iziem (takoe izai, izaem ), prii
- pridem , sii - siem, doi - doem , obii - obidem ,
naii - naiem , prei - predem , proi - proem , ui
- uem, nai - naem itd.
3. 1. mn. je idu, odu ili otidu, iziu (izau), pridu,
siu, dou itd.
Imperativ je idi, otidi, izii (izai), prii, sii, doi
itd.
Radni pridev je isao (ila, iio), otiao, iziao/izaao,
priao, siao, doao itd.
Glagolski prilog proli je iavi, otiavi, iziavi/
izaavi, priavi, siavi, doavi itd.
Trpni pridev od prei je preden, od nai naen;
ostali glagoli su veinom neprelazni.

9.12. NEPRAVILNI GLAGOLI

Izvan dosad navedenih obrazaca promene ostaje neko-

liko obinijih glagola:
- zreti, zrim, zri... i ree zrem, zre...; 3. lice
mnoine je zru, radni pridev zreo, zrela, zrelo. Tako i
svreni dozreti, sazreti, prezreti50, s glagolskim prilogom
prolim dozrevi itd.
- prosuti, prospem , 3. 1. mn. prospu, imp. prospi,
radni pridevprosuo, -la, -lo, glag. prilog proliprosuvi,

50 Prezreti, prezrim u znaenju postati suvie zreo: razliko-

vati od prezreti, prezrem (v. 9.11.2.1) sa znaenjem koje odgovara
imenici prezir.
146

trpni pridev prosut, -a, -o. Tako se menjaju i drugi

glagoli na -suti, -spem (prefiksalni svreni naspram
nesvrenog sipati): posuti, nasuti, zasuti, dosuti, rasuti,
obasuti itd.
- slati, aljem, 3. 1. mn. alju, imp. alji, radni
pridev slao, -la , -lo, trpni pridev slat, -a, -o i slan, -a -o.
Svreni poslati ima prezent poaljem i poljem , 3.mn.
poalju i polju, imp. poalji i polji, r. p. poslao, -la, -lo,
g. pr. proli poslavi, t. p. poslan, -a, -o i poslat, -a, -o.
Tako i odaslati, razaslati.
- eti, anjem i ree njem, 3. 1. mn. {a)nju, imp.
{a)nji, r. p. eo, -la i njeo, -la, t. p. njeven. 'Iako i
svreni ponjeti (retko poeti), po{a)njem , g. pr. proli
ponjevi (retko poevi), t. p.ponjeven.
- im ati, im am menja se kao i drugi na -ati, -am
(v. 9.11.1.1), s tim to nema trpnog prideva. U prezentu,
meutim, ima posebne odrene oblike:

nem am nem am o
nem a nem ate
nem dj] nem aju
- moi ima nepravilan prezent:
mogu m oem o
m oe m oete
m oe mogu
Radni pridev je mogao-, nema imperativa ni trpnog
prideva.1

S1 Upotrebljava se i kao negacija od egzistencijalnog im a ( = t h e r e

is, i l y a , e s g ih t) , npr. N e m a h e n z in a n a p u r n p i, ili u faniilijarnom iz-
razu n e m a v e z e ( = nije vano). U prolom i buduem vremenu ovaj
glagol se negira na uobiajen nain: n isa r n im a o , n e u im a ti.
9.13. POMONI GLAGOLI

Pomoni glagoli su biti i hteti. Tri prezenta

Glagol biti ima dva, odnosno tri prezenta: nesvreni od b iti
u punom obliku jesam , u enklitikom sam (v. 33.3.2) i
svreni prezent budem .rj2
jesam jesm o sam smo budem budem o
jesi jeste si ste bude budete
jest(e) jesu ie su bude budu
Enklitiki oblik sam, si itd. upotrebljava se posle Upotreba
naglaene rei, npr. Mi sm o ovde, Svi su zadovoljni, Kraj kraeg oblika
tebe sam i sl. Posebno se upotrebljava s pridevom rad-
nim za graenje perfekta {doao sam itd., v. 9.6.4).

9.13.1. Naglaeni oblik u treem licu jednine prvobitno Upotreba

je glasio jest, dok je danas znatno obiniji oblik jeste. duegobiika
Naglaeni oblici se upotrebljavaju u etiri sluaja:
(1) Za pitanja u prezentu (ukoliko ne koristimo
konstrukciju sa d a li, v. 9.2). Pri tom se tree lice jednine
ispred li svodi na je, koje je u ovom sluaju naglaeno.
Primeri:
Jesam li dobro uradio?
Je-li stigao ef?
Je li zadovoljan?
Jesmo li svi ovde?
Jeste Ji se odmorili?
(2) Ako je izostavljen imenski deo predikata, ili
radni pridev posle pomonog glagola:
- Jesu li svi ovde? - jesu.
Ja nisam nita pio te noi, ali moji drugovi
jesu ( = pili su).

2 Neki gramatiari govore o posebnom glagolu jesam , koji ima

samo prezent (nema infinitiva), dok pravim prezentom od hiti sma-
Iraju budem . Smatramo da takvo razdvajanje nije opravdano, jer
reenicama s glagolom biti u prolom ili buduem vremenu (npr.
Bio sam sprem an, Biu sprem an) odgovaraju u prezentu oblici sa
(je)sam (Sprem an sam ), dok *B u dem sprem an nije mogue. Otuda
se i u renicima odrednica jesa m uvek upuuje na odrednicu hiti.
148
(3) Ako se pridaje poseban naglasak glagolu biti,
npr:
Ja jesarn za demokratiju, ali ovo je previe.
Jeste majstor taj Pera, mora mu se priznati!

(4) Ako se glagol biti nae daleko od drugog mesta

u reenici, tako da se ne moe upotrebiti enklitika:
Najvei filmski komiar svih vremena, po
jednoglasnom miljenju kritiara, jeste arli
aplin.

9.13.1.1. Za negaciju u prezentu postoje posebni oblici: Negirani

nisam nismo prezent <>d b iti
nisi niste
nije nisu.

9.13.1.2. Svreni prezent budem , bude itd., kao i Upotreba

prezenti svrenih glagola (v. 9.4.4), ne dolazi u nezavi- prezenta b u d em
snoj reenici, nego samo u zavisnoj, gde se odnosi na
budunost ili relativnu budunost:
Izai emo kad bude toplije.
Ako bude neposluna (Bude li neposluna),
kazniu te.
Kao dete eleo sam da budem pilot.
Kao pomoni glagol slui za graenje futura II
(v. 9.7).

9.13.1.3. Ostali prosti oblici glagola biti: l rosta vrcinena

od b ili
AORIST IMPERFEKT
bih bism o bejah, beh hejasm o, besm o
bi biste bejae, bee bejaste, beste
bi bie bejae, bee bejahu, behu

1MPERATIV
---- budim o
budi budite
(neka bude) (neka budu)
 149
Radni pridev: bio, bila, bilo, mn. bili, bile, bila.
Glagolski prilog sadanji: budui53.
Aorist se samostalno vrlo malo upotrebljava, ali kao
pomoni glagol slui za graenje potencijala (v. 9.5.2), u
kom sluaju 3. lice mnoine glasi bi.
Glagolski prilog sadanji koristi se uglavnom u ok-
viru uzronog veznika budui d a ( = poto, s obzirom
na to da).

9.13.1.4. Sloeni oblici glagola b i t i : Slo/.ena

FUTUR PERFEKT vremena od b iti
biu biem o b io /b ila sam bili/bile sm o
bie biete bio/b ila/h ilo si bili/bile/bila ste
bie bie b io /b ila /bilo je b ile/bile/bila su

POTENCIJAL
bio/b ila bih bili/bile bismo
b io /b ila /b ilo bi bili/bile/bila biste
b io /b ila /b ilo bi bili/bile/bila bi

FUTUR II
budem bio/b ila budem o bili/bile
bude b io /b ila /bilo budete bili/bile/bila
bude bio/b ila/bilo budu bili/bile/bila

Ukoliko1prethodi subjekt ili neka druga naglaena

re, enklitika e doi ispred radnog prideva: ja u hiti,
m oda em o biti; ja sam bio, ovde sm o bili; ve bih bila,
svi biste bili itd.
Futur drugi od biti se retko upotrebljava, poto mu
je znaenje isto kao i znaenje samog oblika budem :
k a d hude biogotov = k a d budegotov.

ss 'l'rpnog prideva nema, poto glagol nije prelazan. Glagolski

prilog proli glasio bi bivi, ali se danas ne upotrebljava u toj funk-
ciji, nego kao pridev (bivi, -a, -e) u znaenju raniji, 'nekadanji!
150
9.13.2. Glagol h teti ima puni i enklitiki oblik pre- Dui i krai
zenta. Prvo lice jednine se zavrava na -u, kao i kod oblik pro/cnta
glagola m oi (v. 9.6.1, 9.12):
hou hoem o u em o
hoe hoete e ete
hoe hoe e e
Oblik u, e itd. slui iskljuivo za gradenje futura.
Oblik hou, hoe itd. upotrebljava se u znaenju eleti',
a kao pomoni samo u upitnom futuru (Hou li te vi-
deti?, Hoete li doi?, v. 9.6.6.2).
Negirani
9.13.2.1. Negirani prezent ima posebne oblike:
prezcnt od h te li
neu neem o
nee neete
nee nee
Ovi oblici ispred infinitiva slue za negirani futur
(Sutra neu raditi). Ispred konstrukcije d a + prezent
imaju znaenje htenja (Neu d a radim - Ne elim da
radim), mada se u govornom jeziku i ta konstrukcija
uje sa znaenjem futura. Ista semantika razlika, u za-
visnosti od prethodne reenice, moe se javiti i za sa-
mostalno upotrebljen glagol hteti:
- Hoe Ii raditi sutra? - Neu ( = Neu ra-
diti).
- Metni igrake na mesto! - Neu! ( = Ne
elim).
A orist od h teti
9.13.2.2. Od ostalih prostih vremena donekle se upo-
trebljava samo aorist, sa podva oblika:
htedoh, hteh htedosm o, htesm o
htede, hte htedoste, hteste
htede, hte htedoe, htee
Radni pridev: hteo, htela, htelo, mn. hteli, htele,
htela
Trpni pridev: nema
Gl. prilog sadanji: hotei
Gl. prilog proli: htevi
 151
9.13.2.3. Sloeni oblici od hteti:

FUTUR
hteu hteem o
htee hteete
htee htee

PERFEKT
hteo/htela sam hteli/htele smo
h teo/h tela/h telo si hteli/htele/htela ste
hteo/htela/htelo je hteli/htele/htela su

POTENCIJAL
h teo/htela hih hteli/htele bism o
hteo/htela/htelo bi hteli/htele/htela biste
hteo/htela/htelo bi hteli/htele/htela bi

FUTUR II
budem hteo/htela budem o hteli/htele
bude hteo/htela/htelo budete hteli/htele/htela
bude h teo/htela/htelo budu hteli/htele/htela

Ukoliko prethodi subjekt ili neka druga naglaena Polo/aj cnklitikc

re, enklitika e doi ispred radnog prideva: futur ja u
hteti, itd.; perfekt svi smo hteli, itd,; potencijal m oda biste
hteli, itd. Negirani futur je neu hteti, itd., negirani perfekt
nisam hteo, itd., negirani potencijal ne bih hteo, itd.

>
 153
10. PRILOZI

10.1. FUNKCIJA PRIL.OGA

Prilozi su nepromenljive rei (osim to se neki od njih

porede, v. nie, 10.6) koje odreuju (modifikuju) pojedinu
re ili celu reenicu. Reenine priloge imamo npr. u: Reenini
Ukratko, cilj je postignut. prito/.i
Sreom niko nije povreen.
Vi ste verovatno negde pogreili54.
Prilog najee odreuje glagol, kao u:
Svedok je govorio tiho i ubedljivo
a moe takode da odreuje pridev, kao u:
Zakljuak je potpuno jasan
ili drugi prilog, kao u:
Vratio se vrlo rano.
Pored toga, prilozi za koliinu mogu stajati uz
imenicu ili imeniku zamenicu, o emu vidi sledei
odeljak.

10.2. ZNAENJE PRILOGA

Po znaenju prilozi se obino dele na: Podela po

- priloge za mesto, npr. ovde, tamo, blizu, gore, znaenjti
dole, uvis, napred, naokolo, mestimino itd., uz upitnc
priloge kao gde, kud(a), o d a kle itd.;

M Ovakve priloge neki gramatiari svrstavaju meu rece (v.

13.1), ali time rece postaju nesrazmerno velika kategorija. Razlog
za svrstavanje meu priloge vidimo i u tome to mnogi reenini
prilozi nastaju od srednjeg roda prideva, dakle kao i oni koji
odreuju pojedine rei (v. 10.2): takvi su v erov atn n , o ig le d n o , sig-
u rn o, n e s u m n jiv o , n e o s p o r n o , n a v u d n o , je d n o s t a v n o , k o n a n o i dru-
gi. esto jedan isti prilog, zavisno od konteksta, moe odredivati
reenicu (npr. To j e d n o s t a v n o n ije t a n o ) ili pojedinu re (npr. Z a -
d a t a k se rea v a je d n o s ta v n o ).
154
- priloge za vreme, npr. sad(a), ne.kad{a), sutra,
dugo, davno, esto, odm ah, veeras, zimi, nou, lane,
povrem eno itd., uz upitne priloge kao kad{a), otkad{a),
dokle itd.;
- priloge za nain, npr. tako, nekako, uspeno,
paljivo, lako, neprimetno, junaki, stojeki itd., uz upi-
tni kako-,
- priloge za koliinu, npr. malo, mnogo, pom alo,
nekoliko, suvie, dosta, sasvim, nedovoljno itd., uz upi-
tni koliko;
- priloge za uzrok, npr. zato, otuda, stoga, uz upi-
tni zato.
Neodreena (neodbrojana) koliina se u srp- /.
skom, mnogo ee nego pridevima, iskazuje prilozima inn-nitu
za koliinu uz koje stoji imenica ili imenika zame-
nica u genitivu, npr. mnogo Ijudi, m alo vode, previe
uzhuenja, nekoliko pisam a, mnogo toga, dosta svega
i slino.

10.3. PRILOZI PO POSTANKU

Najvei deo priloga postao je od drugih vrsta rei. Oni irilo/i <xi
koji su nastali od prideva najee imaju oblik srednjeg prUlvva
roda jednine prideva, npr.:
PRIDF.V PRILOG
brz avion hrzo leti
lepa devojka lepo si govorio
daleko mesto odlazim daleko
mirno dete sedi mirno
Tako postaju i od glagolskih trpnih prideva, npr.
opravdano (se buni), prelerano (glasan), uvreeno,
oduevljeno i sl.
Od prideva na -ski {-ki,~ ki) prilog je jednak
mukom rodu jednine (s kratkim krajnjim -i namesto
dugoga u pridevu), npr. (borio se) lavovski, (on ivi)
carski, m atem atiki (taan), vraki (teko).
 155
10.4. PRILOKI SISTEMI

Mnogi prilozi imaju zajednike osnove sa zamenicama. !sno

Trojni sistem koji smo videli kod pokaznih zamenica, t <>"
sa osnovama ov- (za blizinu govorniku), t- (za blizinu
sagovorniku) i on- (za udaljenost od obojice), javlja se i
u prilozima za mesto:

gde? ovde tu (onde), tarno

(kam o?),kud{a) ? ovamo tam o onam o
kud(a)?
ovuda tuda onuda
( = kojim putem?)

Kao to se vidi iz upitnih priloga u prvoj koloni, PriUm z,a mrsto

prilozi u prvom horizontalnom redu iskazuju mesto
u prostoru (npr. }a sam ovde), oni u drugom redu cilj
kretanja (npr. Doi ovamo), oni u treem redu put.
kojim treba proi (npr. Proi ovuda). Pravilnost siste-
ma naruena je u dve take. Prvo, oblik tam o vie ne
oznaava samo cilj kretanja nego i (udaljeno) mesto,
namesto priloga onde koji se danas osea kao zastareo
ili knjiki.55 Drugo, upitni prilog kudaP. vie ne znai
samo kojim putem? nego i prema kom cilju?, namesto
priloga kam o, koji je danas preteno hrvatski.

10.4.1. Iste tri osnove sreemo u prilozima za nain i Prilozi *a nadi

onima za koliinu:

kako? ovako tako onako

koliko? ovoliko toliko onoliko

55 Ova razlika poela je da se gubi i kod upitnih priloga (prva

kolona) i kod onih za blizinu (druga kolona), pa su u govoru esti
obiici kao C de idep. ili On je d o a o ovde. Gramatike, medutim,
priznaju kao pravilne samo oblike za cilj kretanja, dakle K uda
(kam o) ide? i On je d oao ovam o.
156
Primera radi, nastavnik e rei Ovako se pie o
reima koje je sam napisao na tabli, T akosepie gledajui
ono to uenik pie u svesci, O nako se pie poka/ujui
na svesku nekog drugog, aljeg uenika. Ovoliko novca
odnosilo bi se na novac koji drim u ruci, toliko novca
na novac mog sagovornika, onoliko novca na novac koji
je daleko od obojice, ili koga se seamo iz prolosti.
Kada prostorni odnosi nisu precizirani, upotrebie se
prilozi tako i toliko, npr.:
Kako je eleo, tako mu se i dogodilo.
Primera ima toliko da ih je teko nabrojati.

10.4.2. Sa istim prvim delovima koje smo videli u P rilo zi n.i //< ,
neodredenim zamenicama u 7.6 imamo i nekoliko ///-, /-, si'rt
priloga za mesto, vreme i nain:

gde? kud(a)? kad(a)? kako?

negde nekud(a) nekad(a) nekako
(svagde), (svukuda),
(svagda), uvek svakako
svud(a) svud(a)
nigde nikud(a) nikad(a) nikako
___ _______ ikud(a) ikad(a) ikako

Prilozi u prvoj koloni pokazuju mesto, a u drugoj cilj

kretanja. Umesto sistemskih oblika svagde i svukud{a)
danas se mnogo ee upotrebljava prilog svud{a). U
treoj koloni, svagda je uglavnom zastarelo, ustupajui
mesto prilogu uvek.
Prilozi u etvrtom redu upotrebljavaju se s dvostru- Odreni priliMi
kom negacijom:
Ne vidim ga nigde.
Ne idem nikuda.
Nikada ga nisam video.
To nikako ne elim.
Prilozi u petom redu javljaju se u pitanjima ili u
pogodbenim reenicama:
Jesi li ga igde video?
Ako ikuda pode...
 157
Hoe li se to ikacl zavriti?
Da sam ikako rnogao, doao bih.

10.5. SLOENI PRILOZI

Sloeni prilozi uglavnom nastaju spajanjem predloga

s nekom drugom vrstom rei. To moe biti predlog +
imenica, npr. dogodine, izjutra, smesta, zaudo, pobogu,
uvis, nizbrdo, predvee, usput (od uz p u t) itd.; predlog
+ pridev, npr. naveliko, izdaleka, ubudue, ukratko, do-
skora itd.; predlog + prilog, npr. zam alo, unazad, odra-
nije, naovam o, otad (i o d tada)-, predlog + zamenica,
kao u zatim, polom , stoga, nadasve itd.
Neki prilozi za mesto u spoju s predlogom menjaju fnio/i *
oblik. Tako, pretllogom

UMESTO KAE SE
*do gde dokle
*od gde odakle
*do ovde dovde
*od ovde odavde
*do tu dotle
*od tu odatle
*od dole odozdo

Slino tome, mada je mogu spoj do tam o, ee se

kae donde; umesto retkog od tam o bolje je odande, a
pored odgore imamo oblik odozgo.

10.6. POREENJE PRILOGA

Mogu se porediti svi prilozi koji su nastali od opisnih

prideva. Komparativ je uvek jednak komparativu sre-
dnjeg roda prideva, a superlativ superlativu srednjeg
roda (dakle s dodatkom prefiksa naj- komparati-
vu). Primera radi, od priloga koje smo naveli u 10.3,
158
komparativ i superlativ bi glasili bre/najbre, lep e/
najlepe, dalje/najdalje, tnirnije/najrnirnije.
S promenjenom osnovom su komparativ i su- Nrpravilna
pulativ od dobro (bolje/najholje), loe ili rdavo (gore/ konipar;?-.jja
najgore), rnnogo (vie/najvie), m alo (m anje/najm anje).
Od priloga blizu stepeni poreenja su blie i najblie.
11. PREDLOZI

Predlozi stoje ispred imenice ili zamenice i izraavaju

razliite (prostorne, ali i vremenske i druge) odnose
prema njoj. Uglavnom su nenaglaeni (proklitike), jer
ine akcenatsku celinu sa sledeom reju. Jedino pred-
log radi (i ponekad uprkos) moe doi i posle imenice
ili zamenice, npr. sebe radi ( = radi sebe).
Predlozi u srpskom ne mogu doi ispred glagola.6

11.1. PRAVII NEPRAVI PREDLOZI

Pravim predlozima nazivamo one rei koje se upotrc-

bljavaju iskljuivo u funkciji predloga. Nepravi su om
koji su sekundarno stekli funkciju predloga, a inae pri-
padaju nekoj drugoj vrsti rei. Njih moemo podeliti u
etiri grupe.
(a) Prilozi koji su istovremeno i predlozi, npr. pre, Prrdlozi
posle, blizu, p reko57, irom i dr. Uporedimo ih u jednoj i prilo/.i
i drugoj funkciji:
PRILOG PREDl.OG
Posle smo otili na veeru. Nai emo se posle asa.
Park je tu blizu. Park je blizu moje kue.
Prei preko, molim te. Ona se nagla preko stola.
(b) Imenice koje mogu postati predlozi, npr. mesto, Imenic*
kraj, du, pu t i dr. Primeri: Uradiu to ja m esto tebe vredno
( = umesto tebe); Sedeli sm o kraj pu ta ( = pored puta); prcdlnga
Podoe du reke i sl.

Ne spadaju u standardni jezik spojevi za sa infinitivom, kakvi

se mogu uti u govoru, npr. za. p on eti (u pt'karama i sl.) ili to je bilo
za oekivati (pravilno: lo se m oglo oekivati).
S dugosilaznim akcentom (preko) kao prilog, nenaglaeno kao
predlog.
160
(c) Imenice u instrumentalu, kao u: Inslrumcntal
I'okom vonje su razgovarali.
Krug se crta pom ou estara.
Povodom stogodinjice objavljeno je dosta
lanaka,
tako i prilikom , putem , posredstvom i dr.
(d) Slocni predlozi, u kojima je na prvorn mestu Sl7cni
pravi predlog, a na drugom predlog ili imenica, npr. prcdlo/.i
izmedu, ispred, navrh, nakraj, nam esto, umesto, uoi,
posred itd.

11.2. IZBOR PADEA

Za svaki predlog nuno je znati koji pade zahteva, tj.

u kom padeu mora stajati imenica ili zamenica posle
njega. Poneki predlozi uzimaju po dva ili tri padea, u
zavisnosti od znaenja.
Velika veina predloga ide s genitivom. To su: bez, lredlozi s.
blizu, van, do, du, zbog, iz, iza, izvan, izmeu, iznad, jedniin pacleoin
ispod, ispred, kod, kraj, mesto, mimo, navrh, nakon, na-
kraj, nasred, od, oko, osim (sem ), pokraj, poput, pored,
posle, pre, preko, proliv, radi, uvrh, umesto, uoi i jo
nekoliko reih. Svi nepravi predlozi idu s genitivom,
osim uprkos i nasuprot, koji idu s dativom-lokativom
(ali katkad i oni s genitivom).
Samo s dativomlokativom idu k(a), p ri i prem a.
Samo s akuzativom idu uz, niz i kroz.

11.2.1. Predlozi s dva padea:

- Predlog s(a) ide sa instrumentalom kad odgo- Sa instruinenta-
vara na pitanje s kim, s im, npr. doao je sa ocem, supa s ioin i {>eni4ivont
rezancim a, sukobio se s mnogim tekoam a. Ide s geni-
tivom kad odgovara na pitanje odakle, npr. dolazim s
puta, crepovi p a d a ju s krova.
- Predlozi na, o, p o idu s lokativom kad znae S Iokativom i
mesto gde se neto nalazi, npr. aa je na stolu, biu na akuzativom
 161

aerodrom u, dugm e visi o koncu, ili kretanje unutar ne-

kog prostora, npr. h odao je p o sobi. Idu sa akuzativom
kad znae cilj kretanja, npr. ostavi au na sto, idem na
aerodrom , okaii torbu o ekser, idern p o vodu.
- Predlozi nad, pod, pred, m eu idu sa instru- Sa instrumenlal-
mentalom kad znae mirovanje, npr. oblaci n ad gra- om i nku/.alivom
dom, p a s spava p o d stolom, sedeli su p red kuom,
m edu opluenim a je i jed n a ena. Idu sa akuzativom
kad znae cilj kretanja, npr. nagnuo se n ad reku, m aka
se zavukla p o d sto, izali su p red kuu, idern rneu di-
vljake.

11.2.2. Predlozi sa.tri padea:

- Predlog za ide sa instrumentaiom kad znai Sa instrum enta-
iza, npr. G rad mi je bio za ledim a, ili kad oznaava lom, aku/.ativom
praenje, kretanje neijim tragom, npr. On ide n apred i gonitivom
a ja za njim. Ide sa akuzativom kad oznaava cilj kre-
tanja, npr. G ledao sam ih dok nisu zali za ugao. Ide s
genitivom kad oznaava vreme trajanja, kao u izrazu
za ivota ( = dok je [neko] bio iv).
- Predlog u ide s Iokativom kad znai mesto gde S lokativom,
se neto nalazi, npr. zec u umi, poglavlje u knjizi. Ie aku/ativom i
sa akuzativom kad znai cilj kretanja, npr. Zec pobee genitivom
u umu. Ide s genitivom u znaenju pripanosti, npr.
svadbeni ohiaji u Srba. (U ovom poslednjem znaenju
danas je obiniji predlog kod.)

11.2.3. Primetimo jo da postoji korelacija izmeu U pronia iz,

predloga u i iz, odnosno na i sa ( + genitiv). U oba na prema sa
sluaja prvi predlog (s lokativom) oznaava prisustvo u
nekoj taki ili (sa akuzativom) kretanje ka toj taki; dru-
gi predlog (s genitivom) znai udaljavanjc od te take ili
ukazuje na poreklo iz nje. Primeri:
162
Jedemo u restoranu. Dolazim iz restorana.

Idemo u restoran. Moj poznanik iz restorana.

Igramo na stadionu. Dolazim sa stadiona.

lemo na stadion. Moj poznanik sa stadiona.

 163
12. VEZNICI

Veznici slue za oznaavanje veze medu reenicama,

kao i medu reeninim delovima. Pored onih koji su
iskljuivo veznici, npr. i, a, ili, da, ako, dok, im, jer,
m ad a itd., neki funkcioniu i kao prilozi, pa ih na/.ivamo
nepravim veznicima. Takvi su kad{a), kako, ve, poto,
samo, zato i jo nekoliko redih. Primera radi, kad{a) je
prilog u K ad se vraa? a veznik u Razgovaraemo k a d
se budem vratio.
U funkciji veznika javljaju se i skupovi od dve, tri Vc/.niki i/.ra/.i
ili vie rei, npr. kao lo, tek lo, zato to, kao da, a da,
budui da, m a kako, m a koliko, kako god, koliko god,
osim ako, p a ipak, p a makar, a kamoli, zbog toga to,
pored toga to, s obzirom {na to) da, bez obzira {na to)
to itd.

12.1. VRSTE VEZNIKA

Prema vrsti reenica koje povezuju, veznici mogu biti

naporedni (koordinativni, konjunktori) ili zavisni (sub-
ordinativni, subjunktori). Prve prema znaenju delimo
na:
- sastavne (kopulativne), npr. i, p a , te, ni/niti: ovaj Vrste
poslednji dolazi u odrenim reenicama, u paru s jo naporednih
jednim ni/niti ili nekom drugom negacijom; ve/nika
- rastavne (disjunktivne), npr. ili (esto u paru,
ili...ili), bilo...bilo (uvek u paru), odnosno-,
- suprotne (adverzativne), npr. a, ali, nego, ve;
- zakljune (konkluzivne), npr. dakle, stoga, zato.
Zavisni veznici dele se na osnovu vrste zavisnih
reenica koje uvode na vremenske, uzrone, namerne,
dopusne i druge, o emu e biti vie rei u poglavlju 21.
164
12.2. VEZNIICDA

Veznik s najirom i najraznovrsnijom upotrebom bez

sumnje je zavisni veznik da On se prvenstveno javlja u
izrinim (objekatskim i subjekatskim) reenicania, npr.:
javio mi je d a e zakasniti.
Vidi se d a nema iskustva.
ali i u namernim reenicama kao:
Priite d a vas pogledam.
u posledinim kao:
Toliko je vrue da se asfalt topi.
u pogodbenim irealnim za prolost i u jednoj varijanti
pogodbenih za sadanjost, npr.:
Da se nije izmakao, poginuo bi.
Pomogao bih vam d a mogu ( = kad bih mo-
gao).
u ponekim vremenskim kao:
Ima tri neclelje d a nisam izaao iz kue.
u konstrukcijama koje izraavaju eiju, predlog, ili ener-
ginu naredbu:
Da se odmorimo malo.
Da se nisi makao!
uz upitne rei kao izraz nedoumice, npr.:
ta d a se radi?
Kako d a mu pomognemo?

12.2.1. Struktura d a + prezent uz modalne glago- Pa r prezcnl

le je ekvivalentna infinitivu, npr. M oem o d a uem o umesto
( = moemo ui); Nisi sm eo to d a radi ( = nisi to smeo infimtiva
raditi). U mnogim sluajevima, bar u ekavskim govori-
ma, ona je daleko obinija, npr. Hou d a spavam ; Boje
se d a priznaju istinu; Nije stigla d a se odm ori: infinitiv
bi ovde zvuao arhaino ili kao kroatizam.

''8 Kao i veina jednoslonih veznika, d a je ncnaglaeno (osim

u spoju d a li): po tome se razlikujc od potvrdnc rece d/i ili d a
(v. 13.2).
 165
12.2.2. U upotrebi katkad je te.ko razgraniiti veznik <* i
d a od veznika to. U principu, reenica uvedena sa da
je izrina (iskazna) a ona sa to uzrona, jer d a prven-
stveno uvodi tvrdnju ili neto to tek treba da se ostvari,
a to gotovu injenicu:
ujem d a se Petar vratio.
Dobro je to se Petar vratio.
Katkad se oba veznika mogu nai u istom konte-
kstu, s minimalnom razlikom u znaenju, npr.
ali se da su ga zaboravili ( = on tvrdi, sa
aljenjem, da su ga zaboravili).
ali se to su ga zaboravili ( = on se ali zato
to su ga zaboravili).
U govoru se neretko uju oblici kao teta je da
niste doli ili Ovaj m etod ne sam o d a je laki nego je i
prijalniji, za koje bi veina gramatiara rekla da su pra-
vilniji s veznikom to.

12.3. OSTALI VEZNICI

to, i ree d a, u kombinaciji s pokaznom zamenicom i 7k.u>

srednjeg roda to u odgovarajuem padeu slue kao no- iniiniivi!i/.;itoi
minalizatori, kada treba zavisnu reenicu u imenikoj
funkciji (subjekta, objekta, dopune) uvesti u upravnu.
Primeri:
To to voli da crta jo ne znai da e biti slikar.
Petlii se raspoznaju po torne to se tuku.
Nije bilo rei o torne d a kandidati sami sebe
predlau.

12.3.1. Veznici kao i nego povezuju rei, dok im se za d,

uvodenje reenica dodaje to, odnosno d a, zavisno od
znaenja. Primeri za jednu i drugu funkciju:
(a) Zaposlio se kao prodavac.
(b) Doao sam kao lo sam obeao.
Veje kao d a nikada nee prestati.
(a) Ima. vie sree nego pameti.
166
(b) Platio si vie nego to je trebalo. \cgO lo,
Bolje je da se vratimo nego d a uzalud ucgo (la
ekamo.
Predlog osim postaje veznik u spoju sa to:
Nije uradila nita, osim to je obrisala pra.inu.
I vezniku tek dodaje se to kada uvodi reenicu, ali lck lo
uz promenu znaenja. Samo tek upuuje na radnju koja
kasni, npr.:
Mogu da doem lek idue nedelje.
Tek sam danas saznao za nesreu.
dok je tekto ekvivalentno sa im, tj. ukazuje na kratkou
vremenskog razmaka:
'Tek lo sam zaspao, probudio me je telefon.

12.3.2. Veznik i ima osnovno znaenje spajanja, kako

medu reima (jue i danas) tako i meu reenicama
(Ukljuio sam p e i sad a je toplo). Treba ga razlikovati
od rece /sa znaenjem takoe', kao u:
/danas e padati kia.
Slino dejstvo ima i azotna kiselina.

12.3.3. Kad god postoji seniantika razlika izmedu dve .4 unie.stu i

reenice, makar i bez izriitog suprotstavljanja, umesto
i upotrebie se adverzativni veznik a, npr.:
U Novom Sadu je pet stepeni, a u Beogradu
sedam.
Malian recituje a njegova sestra peva.
A e se takoe upotrebiti kad spajamo dve potvr-
dne reenice od kojih druga sadri recu /( = takoe),
ili dve odrene od kojih druga sadri veznik ni:
Jue je paala kia, a i danas e (a padae i
danas).
Jue nije padala kia, a ni danas nee (a nee
ni danas).
Spoj a d a upotrebljava se za iskljune reenice,
 167
analogno nemakom ohne dass, francuskom sans que
i sl.-w, ali uz negirani glagol:
Preao je granicu a d a mu nisu traili paso.

12.3.4. Veznik ni ima dui oblik niti, koji nije mnogo V/ i u ili
uobiajen u spajanju rei:
Nisu sauvani njegovi portreti ni(ti) fotogra-
fije.
ali je obavezan u spajanju reenica:
Nemam zatitnika niti mi je potreban.

12.3.5. Veznikp a oznaava redosled (npr. O periprednje Vc/.tiik pu

p a zadnje staklo) ili uzrono-posledini odnos (Radili
su p a se umorili) i slui u nabrajanju (Najhlii Suncu je
Merkur, p a Venera, p a Z em lja...); esto se kombinuje
s predlogom do (od p etka p a do ponedeljka; Vodio je
loptu od centra p a jsvej do gol-linije). Za upotrebu p a
kao rece vidi nie, 13.4.4.59

59 Pod uticajem slranih oblika javlja se i u srpskom hez d a (Preao

je granicu bez d a su mu Iraili pasos), ali je taj oblik nedoputen u
standardnom jeziku.
 169
13. RECE

13.1. DEFINICIJA

Rece (partikule, estice) veoma su heterogena gru-

pa rei, sastavljena uglavnom od rei koje se ne daju
svrstati u ostaiih devet vrsta, ili od onih koje su u stari-
jim gramatikama ukljuivane meu priloge ili medu
veznike. U ovoj gramatici priznali smo prilozima
mogunost da odreuju i cele reenice (v . 10.1), ime
se broj partikula donekle smanjuje.
Po znaenju, rece moemo podeliti na sledee
podvrste: rece za potvrivanje ili odricanje, upitne
rece i ostale rece.

13.2. RECE ZA POTVRIVANJE

ILI ODRICANJE

Za potvrivanje odnosno odricanje slue rece da

odnosno ne. Ova druga ima isti oblik bilo da stoji za
sebe (npr. Hvala, ne, u odgovoru na ponudu) ili da slui
za negiranje glagola (npr. Ne puim).

13.3. UPITNE RECCE

Za graenje upitnih reenica slui reca li, posle lu-ca //

glagola (Mogu li da uem?) ili ispred njega, u spoju da
li (Da li mogu d a uem?). Posle upitne rei izraava
neizvesnost, npr.:
Koliku li platu ima ministar? ( = Pitam se ko-
liku platu ima...)
Gde li sam ostavio kljueve?
Upitna reca zar izraava uenje (Z ar je ve lU. a - <r
podne?), slui za pitanja na koja se oekuje odrean
170
odgovor (Zar eli d a nastrada?), odnosno potvrdan
odgovor ako jc pitanje u odrenom obliku (Zar nisam
lep?).

13.4. OSTALE RECE

Reca nek(a), s glagolom u 3. licu jednine ili mnoine, Mckta)

i/.raava elju (Neka nam nova godina bude srenija),
odnosno slui za ekvivalent imperativa u treem licu
(v. 9.5.1).

13.4.1. Za pokazivanje, odnosno privlaenje panje, l.i-o, cto. cno

slue rece evo, eto, eno. One obrazuju sistem vezan za
blizinu prvom, drugom, odnosno treem licu, analo-
gan onom koji smo videli kod pokaznih zamenica (7.3)
i kod priloga (10.4.1). Imenica ili zamenica posle njih
obino stoji u genitivu. Primeri:
Evo me, stigao sam.
Eto ta si uradio!
Eno tvog auta, tamo na kraju parkinga.

13.4.2. Znaenje neogranienog izbora ili koncesivnosti ,Ma. goil, liilo,

imaju partikule koje smo videli u spoju sa zamenicama inak/n
(7.6.4) ili s prilozima: ispred zamenice ili priloga dolazi
m a (ma koji, m a gde), iza zamenice odnosno priloga
god (koji god, kako god), u oba poloaja bilo (bilo ka-
kav = kakav bilo, bilo kako = kako bilo). Takvo znaenje
moe imati i m akar (m akar koji, m ak a r kako), pored
toga to je koncesivni veznik, u reenicama kao Ne
povlaim se m ak a r m e ubili.

13.4.3. Razliite vrste stava prema radnji, potvrivanja, Ufict' M'mlnc s

isticanja, neizvesnosti, sumnje, suprotnosti itd. iskazuju |)rilo/im.i
rece srone s prilozima, kao to su ba, upravo, tam an
(npr. B a sam tebe traio), m oda, valjda (npr. M oda
se varam), ipak, medutim, dodue (adverzativne, npr.
Ip ak se okree = ital. Eppursi muove), ak, tavie (npr.
 171

Popeo se a k na Ilim alaje; Nije hladno, tavie vrue mi

je), har ili harem (npr. Trehae ti har p o la sata hoda),
ionako (npr. Ne srneta to je rasprodato, ionako nem am
para), zhilja (osnovno znaenje zaista', ali ee za
uvoenje nove teme, npr. Zbilja, ta je hilo s tvojom
diplomom?), naim e (za blie objanjenje prethodno
reenog, npr.: Lekove treha uzim ati uz jelo. Naime,
lekari kau... itd.), uostalom, najzad i druge.

13.4.4. Uzvicima sline, afektivno obojene jesu rece Alfklivno rC<r

am a, ta (pre svega u funkciji emfatinog oslovljavanja,
npr. Ama ovee, sluaj me! Ta visealite!), m a (najee
uizrazu/Vfrt emo//fc/.;>kojiznaiiznenadenje,ajoee
ironinu nevericu), a la (za divljenje, npr. Ala je lepa ova
bata!), p a, s vie znaenja: udenje, negodovanje (Pa
z ar sam ja za to kriv? Pa dokle ti misli d a ekamo?),
energino potvrivanje (Pa naravno!), poputanje (Pa
dohro, neka hude p o tvome), neodlunost, zbunjenost
(u odgovorima na pitanja: Kako si p ocep ao koulju?
- Pa... ne znam) i drugo. Za veznik p a v. gore, 12.3.5.

13.4.5. Meu rece se mogu uvrstiti i potapalice -

rei ija je funkcija samo da popune pauze u govoru.
Najea je ovaj (od pokazne zamenice, ali uvek u tom
obliku), npr.:
Hteo sam, ovaj, da pitarn da li je danas, ovaj,
bilo nekib poruka za mene...
Slino se upotrebljavaju i neki glagolski oblici
kao zna, znai, kae (u prepriavanju tudeg govora) i
drugi.
I
i
14. UZVICI

Uzvici ne ulaze u sintaklike veze s drugiin reima, nego

ili stoje za sebe ili se prema ostatku reenice odnose kao
dve naporedne reenice jedna prema drugoj (npr. Jao,
pogreio sam ), katkad praeni recom p a (Oho, p a ovo
je ukusno). Mogu se podeliti na tri grupe: uzvici koji
izraavaju oseanja, uzvici za dozivanje i onomatopeje.

14.1. UZVICI KOJIIZRAAVAJU

OSEANJA

Smeh oznaavaju ha-ha, ho-ho, hi-hi, he-he (dvaput

ili triput ponovljeni, odvojeni crticama ili zapetama),
alost ili bol ja o (s varijantama jaoj, joj, ajaoj, ajoj), ja-
dikovanje avaj, kuku i danas uglavnom regionalno lele,
iznenadenje (i)ju. Ostali, kao a, e, o (sva tri s dugim
vokalom), ah, aha, eh, ih, oh, oho, uh, uf, hm, opa itd.,
mogu izraavati razliite emocije, zavisno od konteksta
i situacije. Treba zapaziti da se u ah, eh, ih, oh, uh glas h
uvek izgovara, a da a, o, u nisu njihove varijante, nego
posebni uzvici.

14.2. UZVICI ZA DOZIVANJE

Uzvici za dozivanje, skretanje panje ili podsticanje: alo

(halo: uobiajeno i kao poetak telefonskog razgovora),
ej (hej),gle(po postanku skraen oblik odgledaj), n a (pri
pruanju neega, sa znaenjem uzmi),/t (upozorenje
da treba utati, ili tiho dozivanje), de itd. Ho-riik je uzvik
za usklaivanje pokreta pri podizanju tereta ili nekom
drugom kolektivnom radu. ivotinjama se upuuju uz-
174
vici ajs (pri gonjenju stoke), p i-pi-pi (ponovljeno vie
puta, pri hranjenju ivine), m ac-m ac-m ac (dozivanje
make), ic (teranje make), i (teranje ivine i drugih
ptica) itd.

14.3. ONOMATOPEJE

Onomatopeje, kao bum, dum, tras (udarci), zvrrr

(elektrino zvonce ili tele(on), esto jednake osno-
vi odgovarajueg onomatopejskog glagola, kao tres,
pljus, kvrc, kljoc, fiju (vidi u reniku tresnuti, plju-
snuti, kvrcnuti, kljocnuti, fijukati). ivotinjske glasove
podraavaju av(-av) (lajanje), grrr (reanje), m(i)jau
ili m (i)jao (maukanje), div-div (cvrkutanje), b ee ili
b e-e-e (blejanje), kukuriku (kukurikanje) i drugi.
TVORBA RECI
Kao i drugi slovenski jezici, srpski se
u znatnoj meri koristi tvorbom radi
obogaenja renika. Najplodniji tvor-
beni postupak je sufiksacija, u manjoj
meri se koriste prefiksacija i slaganje
(kompozicija), a samo izuzetno se javlja
konverzija (pretvaranje, preobrazba).
 177

15. SUFIKSACIJA

Termin sufiksacija obino shvatamo kao sinonim za

izvoenje (derivaciju), mada u irem smislu i prefi-
ksacija predstavlja izvoenje. Sufiksacijom, tj. doda-
vanjem sufiksa osnovi, vrsta rei se moe promeniti,
npr. kad od imenice rat dobijemo pridev rat-ni, glagol
rat-ovati, ali moe i ostati ista, kao u mleko, mlek-ar,
m lek-ara (sve tri su imenice).
Nema mnogo sufiksa sa samo jednim, specifinim Vie/.nanosl
znaenjem. ei su oni vieznani, kao recimo su- sufiksa
fiks -ica, koji moe sluiti za izvodenje enskog roda
od mukog (kralj - kraljica), moe biti deminutivni
(kua - kuica), moe oznaavati Ijudsko bie mukog
ili enskog roda (jujanica), predmet (lojanica = lojana
svea), apstraktan pojam (olakica od glagola olakati),
broj (petica) i mnogo ta drugo.

15.1. FONETSKE ALTERNACIJE

Na spoju izmeu osnove i sufiksa moe doi do razli-

itih glasovnih promena, kakve smo videli u prvom
delu (3.5), koje menjaju oblik osnove, a katkada i samog
sufiksa. 'I'o su sledee promene:
- jednaenje po zvunosti: + -e >golupe,
Englez + -kinja - > Engleskinja, bele(iti) + -ka >
beleka; top + -dija - -> tobdija, prim et(iti) + -ba >
prim edba;
- jednaenje po mestu izgovora: stan + -beni >
stam beni, p a s + -e >pae, dan as + -nji >dananji;
- gubljenje suglasnika: kost + -ka ~> koska, lut(ka)
+ -e >lue, krst + -ni >krsni;
178
- prelazak / u o : sel(o) > + -ce >seoce, sel(o) +
'Ski >seoski, del(iti) + b a >deoba, hran(iti) + -lac
branilac, genitiv hranioca;
- palatalizacije k , g >, h , c >, s >,
z : uzrok + -ni > uzroni, krug + -i krui, greh
+ - grean, zec + -ica -> zeica, ukras(iti) + -avati
ukraavati, izraz(iti) + -avati izraavati;
- jotovanje t , d > , 1 lj, n nj, p plj,
b blj, v vlj, m mlj: prul + -je prue, rnedved
+ -ji medvei, sel(o) + -(j)ak -> seljak, kam en + -je
>kavnenje, snop + -je snoplje, ah(a) + -ji ablji,
drv(o) + -je - drvlje, Rim + -(j)anin - >Rimljanin.
Dve ili vie fonetskih alternaeija mogu se kom- V i e s tr u k e

binovati u istoj izvedenici. Tako na primer imamo: a lt e r n a c ije

list + -je *lise (jotovanje) lie (jednaenje po

mestu izgovora);
drug +-stvo > *drustvo (palatalizacija) *dru-
stvo (jednaenje po zvunosti) drutvo (gubljenje
suglasnika).

15.1.1. Raznolikou fonetskih promena naroito se V a r i ja n t e

istie pridevski sufiks -ski, koji zavisno od zavretka s u f ik s a -sk i

osnove moe stei i oblike -ki, -ki ili -ki. Svaki od tih
oblika moe nastati razliitim putevima, kao to poka-
zuju sledei primeri:
sport + -ski sportski
tenis + -ski ( 'tenisski) teniski
Francuz + -ski ( fravicuzski *francusski) francuski
varo + -ski (*varoski) varoki
slale + -ski (*slaleski) staleki
knjig(a) +-ski (*knjiski *knjiski) knjiki
Vels + -ski (*velski) velki
Ceh + -ski (*eski) eki
Njujork + -ski (*njujorski *njujorski) njujorki
B e + -ski (*beski) beki
junak + -ski ( fuviaski) junaki
lovac + -ski (Hovaski) lovaki
m ladi + -ski (*vnladiski) vnladiki
Suec + -ski (*suecski) suecki
 179
Pojedini imeniki i pridevski sufiksi mogu imati N epostojano a
nepostojano a. Takvo a je u gramatici poeljno oznaiti
na poseban nain, npr. stavljanjem u zagradu, jer uko-
liko je a stalno, posredi je sasvim drugi sufiks, drukije
promene i znaenja. Primera radi, nije isti sufiks -(a)k
u uinak, gen. uinka (od glagola uiniti) i sufiks -ak
u zemljdk, gen. zem ljdka (od zem lja); nije isti pridev-
ski sufiks -(a)n u plodan , plodn a, plodno i sufiks -an u
zvezdan, zvezdana, zvezdano.

15.2. IMENIKI SUFIKSI

Od nekoliko stotina imenikih sufiksa, ovde emo uka-

zati samo na nekoliko desetina najeih i najraspro-
stranjenijih. Shodno onome to smo gore rekli o vie-
znanosti sufiksa, primetie se da se pojedini sufiksi
javljaju u vie raznih grupa po znaenju.
Meu sufiksima za ljudska bia, velika veina se Suliksi i i od
odnosi na mukarce. Odgovarajui izrazi za ene ug-
lavnom se prave od mukih, dodavanjem sufiksa koje
zovemo mocionima (v. nie 15.2.6). Poneke imenice
vae jednako za oba roda (pre svega one na -ica i -lica,
v. 15.2.3), dok za neke (npr. horac, debeljko, glavonja)
uopte nema enskog oblika.
Slovom a u zagradi oznaavamo nepostojano a.

15.2.1. Sufiksi za vrioca radnje (nomina agentis)

-(a)c, npr. p isac (Ci pisca), horac, trgovac, prodavac

itd.
-l(a)c: nosilac (G nosioca, mn. nosioci, G mn. nosi-
laca), prevodilac, italac itd.
-a (dugo a ): voza, peva, nosa itd.
-telj: uitelj, Ijubitelj, snim atelj itd.
-nik: putnik, savetnik, predsedn ik itd. (v. i sleei
odeljak).
180
ar: kuvar, uvar, zidar itd. (v. i sledei odeljak).
Dva sufiksa, ograniena na mali broj rei, odnose
se samo na ene kao vrioce radnje:
-Ija, npr. pralja, tkalja, dojilja-,
-ara, npr. vraara, galara.

15.2.2. Sufiksi za zanimanja

-ar: knjiar, mesar, krmar, asovniar, m atem ati-
ar itd.
-nik: radnik, nastavnik, privrednik itd.
-a (dugo a): harm onika, orgulja itd.; koarka,
rukom eta, skija itd.
-dija: eirdija, atndija, jorgandija itd.
-ist(a)<: ekonomist(a), m ainist(a) itcl.; violinist(a),
Jlautist(a) itd.; raghist(a), dudist(a) itd.

15.2.3. Sufiksi za osobine ljudi

-(a)c: belac (G belca), starac, slranac, brhljivac itd.
-ak (dugo a): vetak, udak, divljak, glupak itd.
-ar: kockar, spletkar, besposliar itd.
-nik: jadnik, otpadnik, Ijubavnik itd.
-dija: kavgadija, galam dija, siledija itd.
-onja: glavonja, nosonja, m lakon ja itd.
Za muke i enske osobe podjednako slue:
-ica: tvrdica, gladnica, ulizica itd.
-lica: svaalica, varalica, p ropalica itd.
-lo: njukalo, blebetalo, trkaralo itd.

15.2.4. Sufiksi sa znaenjem pripadnosti

-(a)c: om ladin ac (G om ladinca), artiljerac, akade-
m ac itd.
-ov(a)c/-ev(a)c: esesovac (G esesovca), tolstojevac,
fran jev ac itd.
-a (dugo a): logora, sekta, robija itd.
I J je d n i n i j e o h i n i ji z a v r c t a k -istci n e g o -ist, a li o v e i m e n i c e
s u m u k o g r o d a , i m n o i n a im j e n a is ti.
 181
15.2.5. Etniki sufiksi61
-(j)anin: Beograanin, Atinjanin, vedanin, Evro-
pljanin itd.
-(a)c: Crnogorac (G Crnogorca), Berlinac, Danac,
Brazilac itd.
-an(a)c: Vranjanac (G Vranjanca), Austrijanac,
A m erikanac itd.
-lija: Nilija, Sarajlija (od Sarajevo), Belija itd.
Etnoidi:
-(j)anin: dravljanin, graanin, ostrvljanin, palan -
anin itd.

15.2.6. Mocioni sufiksi

-ica: pevaica, M adarica, lavica it.; (uen-ik >)
uenica, (svet-ac >) svetica itd.
-ka: dobrotvorka, frizerka, muslirnanka itd.;
(Bugar-in - >) Bugarka, (Japan-ac >) jap a n k a itd.
-inja: boginja, robinja, pesnikinja itd.
-kinja: slavistkinja, vojvotkinja itd.; (crn-ac * )
crnkinja, (Srb-in >) Srpkinja itd.
-ua: divljakua, prostakua itd.

15.2.7. Zbirni (kolektivni) sufiksi

-je: klasje, perje, granje, lie, cvee itck
-stvo: graanstvo, seljatvo, svetenstvo itd.
-ad: unuad, burad, dugm ad itd.
-ii: unuii, pilii, jarii itd.

61 P o d e t n i c i m a s e p o d r a / .u m e v a ju n e s a m o o / .n a k e n a c i o n a l -
n o s t i n e g o i i z v e d e n i c e iz i m e n a g r a d o v a , d r a v a , p o k r a ji n a , k o n -
t i n e n a t a i s l. l z v e d e n i c e s a i s t i m s u f i k s i m a iz z a je d n i k i h i m e n i c a
n a z iv a ju s e e t n o i d i (v. n i e ) .
B u d u i d a o v e i m e n i c e z a m e n ju j u m n o i n u , s u f i k s i a d i -ii
m o g u s e s m a t r a t i i n a s t a v c i m a z a m n o i n u : v. 5 . 4 . 2 . 'i.
182
15.2.8. Deminutivni (i hipokoristini) suhksi
'i: mui, crvi, papiri, brodi itd.
'i: siui, trbui, ekseri itd.
-ica: ertica, bubica, um ica itd.
-ica: granica, stvarica, cevica itd.
-(a)c: krevetac (G kreveca), b ra la c itd.
-(a)k: cvetak (G cvetka), avolak itd.
-ce: zvonce, ostrvce, pisam ce itd.
-ence (G -en ceta): detence, pilence, burence itd.
-e (G 'eta): mome, devoje, prozore itd.

15.2.9. Augmentativni (i pejorativni) sufiksi

-ina: vojniina, volina, kom adin a itd.
-ina: laovina, kafanina itd.
-etina: babetina, ribetina, m aketina itd.
-ura: koura, seljanura, devojura itd.
-urda (dugo u): ruurda, nourda, glavurda itd.63

J 5.2.10. Suftksi za sprave i orua

-a (dugo a): prekida, brisa, u palja itd.
-lica: grejalica, prskaiica, builica itd.
-lo: brojilo, vozilo, pojaalo itd.
-aljka (dugo a): tipaljka, pisaljka, p ecaljka itd.
-iljka (dugo /): cediljka, nosiljka itd.

15.2.11. Sufiksi za niesta i prostorije

-ite: iovite, ognjite, stepenite, sajmite, bojite itd.
-lite: etalite, klizalite, leilite itd.
-ana: eerana, kreana, eiektrana itd.
-ara: pivara, gvodara, knjiara itd.

P o s t o i ' j n e k o l i k o a u g m e n t a t i v n o - p e jo r a t i v n i h s u f i k s a k o ji
s u d o b r o p o z n a t i , a l i s e u p o t r e b l ja v a ju s a m o z a p o je d n u ili d v e
iin c n ic e , n p r. k u a > k u e r in a , b a r a > b a r u t in a , t r a v a - > tra-
v u ljin a , c o v e k > I ju d e s k a r a (o d o s n o v e p l u r a l a Iju d i, s a m o u a u g -
m e n t a t i v n o m z n a e n ju ) .
 -nica: pivnica, mesnica, kovanica, ludnica itd.
-onica: spavaonica, ekaonica, uionica itd.
-ionica: perionica, predionica, tedionica itd.
-arnica: m lekarnica, biletarnica, peenjarnica itd.
-injak: zverinjak, m ravinjak itd.
-Ik (dugo i): ljivik, borik, vinjik itd.

15.2.12. Ra/.ni sufiksi za neive pojmove

-nica: ulaznica, uplatnica, propusnica, dopisnica itd.
-ka: petrolejka ( = petrolejska lampa), m ainka
( = mainska puka), nuklearka ( = nuklearna centrala)
itd.
-ina: govedina, teletina, piletina itd. (vrste mesa).
-etina: svinjetina, ovetina itd. (vrste mesa).
-ovina: hrastovina, borovina, jelovina itd. (vrste
drvene grae).
-arina: putarina, m ostarina itd. (naplata za prolaz).
-ovaa/-evaa: lozovaa, jabukovaa, vinjevaa
itd. (pia).

15.2.13. Sufiksi s apstraktnim i uoptenim

znaenjem
Od imenica:
-stvo: junatvo, prijateljstvo, sirom atvo itd.; slika-
rstvo, pelarstvo, stvaralatvo itd.h4

Od prideva:
-ost: starost, hrabrost, ludost, pravilnost, upornost
itd.
-ota: dobrola, lepota, sram ota itd.
-oa: hladnoa, skupoa, tekoa itd.
-ina: brzina, vrelina, gorina, veliina, praznina itd.
-ilo: ludilo, rumenilo, mrtvilo itd.

M P r i m e r i iz p r v e g r u p e o z n a a v a ju o s o b i n e , a o n i iz d r u g e ak -
t i v n o s t . Z a j o je d n o , k o l e k t i v n o z n a e n j e s u f i k s a - s lv o v id i g o r e
p o d Z b ir n i s u fik s i .
184
Od glagola:
-a: tua, osuda, zcitita, dodela, upotreba itd.
-n ja: patnja, gradnja, mrnja itd.
-ba: borba, alba, pogodba itd.
-idba: enidba, veridba, plov id ba itd.
-(j)ava: lom ljava, zvonjava itd.
-njava: kuknjava, pucnjava, dernjava itd.
-(j)aj: trzaj, dogaaj, zagrljaj, oprotaj itd.
-(a)k: o d lazak (G odlaska), boravak, postupak, n a-
stavak itd.
-e: dreme, grabe, crte itd.
- 0 (nulti sufiks): pla, rast, prepis, odmor, nazeb itd.

15.2.14. Sufiksi -n je i -e Sufiks -nje slui za gradenje Giagolske

glagolskih imenica. Za razliku od sufiksa nabrojanih U imenice
prcthodnom odeljku, od kojih se svaki vezuje tek za
mali broj glagolskih osnova, imenice na -nje postoje go-
tovo od svih nesvrenih glagola, kao i od znatnog broja
svrenih. Po tome su one uporedive sa imenicama na
-ing u engleskom, ili s nemakim poimenienim infini-
tivima tipa das Lesen.
Osnova ovih imenica je kao u trpnom pridevu Attjei-enie
(tamo gde on postoji)65, tako da glagoli na -ati imaju
glagolsku imenicu na -anje (npr. itanje, disanje, gle-
danje, zapaanje, pribliavanje), a svi ostali na -enje.
Akcent je isti i na istom slogu kao u infinitivu. Kod
imenica na -enje dolazi do jotovanja svuda gde ono
postoji u trpnom pridevu, npr. pam titi - pam enje,
istiti ienje, suditi suenje, p aliti paljenje,
goniti - gonjenje, kvasiti - kvaenje, gaziti - gaenje,
topiti - lopljenje itd. Bez jotovanja su plesti - plete-
nje, bosti - bodenje, tresti - tresenje, gristi - grizenje

I s t o r i j s k i , o v e i m e n i c e s u n a s t a i c d o d a v a n je m s u f i k s a - je n a
t r p n i p r i d e v , p r i e m u j e d o l o d o jo t o v a n ja -n t - je -* -n jc. D a -
n a s ih ip a k n e m o e m o i z v o d i t i n a t a j n a i n , b u d u i d a p o s t o je i o d
n e p r e l a z n i h g l a g o l a , k o ji n e m a ju t r p n i p r id e v .
 185
itd., jer ga nema ni u trpnom pridevu (pleten, boden,
tresen, grizen). Od liti, iti, m leti imenica glasi livenje,
ivenje, mlevenje, prema trpnom pridevu liven, iven,
mleven. Za neprelazne i povratne glagole oblik glagol-
ske imenice mora se posebno nauiti. Obino se i kod
njih javlja jotovanje, po analogiji, npr. roniti - ronjenje,
kasnili - kanjenje, truliti - truljenje, trubiti - trublje-
nje, diviti se - divljenje itd., ali poneki su bez jotovanja,
kao ii idenje, sedeti sedenje, bdeti bdenje, leteti
- letenje, rasti - rastenje i dr.

15.2.14.1. U principu, imenica na -nje izraava samo Speoifina

poimenienu glagolsku radnju. Poneke ipak dobijaju i znaenja
specifina znaenja: takva je i sama re znaenje, takve su
letovanje (= godinji odmor), zvanje (= titula), dugovanje
(= dug), bolovanje ( =odsustvo zbogbolesti) i druge. Neke
od njih pri promeni znaenja menjaju i akcent, pa tako
od imanje postaje imdnje (= posed), od peenje - peenje
( = peeno meso), od jedinjenje - jedinjenje (hemijski
spoj dva ili vie elemenata).

15.2.14.2. Glagolske imenice od svrenih glagola uvek U neiikc na

imaju dugouzlazni akcent na slogu isprecl -nje. One njc o svrenih
postoje samo za pojedine glagole, i to uglavnom za one glagola
prelazne s prefiksima. Mogu oznaavati svrenu radnju,
kao roenje, izvrenje, izleenje, osloboenje, ispunjenje,
razoruanje itd., ili stanje, kao uzbuenje, ponienje,
zagaenje, zapaljenje, zasienje itd., odnosno promenu
stanja, kao poboljanje, pogoranje, uveanje, smanje-
nje, pojaanje, ubrzanje itd.
Jo ee nego one od nesvrenih glagola, ove iz- Specifina
vedenice mogu stei puno imeniko znaenje. Tako /.naenja
imamo predskazanje ( = prognoza), doputenje ( = do-
zvola), nareenje ( = naredba), utvrenje ( = tvrava),
odeljenje ( = deo, odsek), oboljenje ( = bolest), izdanje,
udubljenje i mnoge druge.
186
15.2.14.3. I na sufiks -e grade se glagolske imenice, Imenice
ali ih ima daleko manje nego onih na -nje. Veinom se na -c
zavravaju na -nue (od glagola na -nuti), a ree na- ie
(od glagola na -iti) ili na -ee (glagoli na -et i). Sve imaju
dugouzlazni akcent na pretposlednjem slogu. Tana
pravila za obrazovanje glagolskih imenica teko je dati,
pa ih je bolje potraiti u reniku.66
Od nesvrenih giagola vrlo je malo imenica na -e:
to su uglavnom samo ht'e, p ie (sa dva znaenja: pi-
jenje' ili ono to se pije, napitak), untee i eznue'1
Ostale su izvedene od svrenih glagola i znae
poimenienu svrenu radnju, npr. zaee, prispee
( = dolazak), zauzee, ieznue, iskliznue, uginue,
vaskrsnue, svaniie ( = svitanje) itd., a isto tako i rez.ul-
tat radnje odnosno stanje, kao u otkrie ( = ono to je
otkriveno, pronalazak), ulegnue ( = uleglo, udubljeno
mesto), uganue ( = iaenje noge ili ruke), dostignue,
nadahnue, ovrsnue itd. Razvie danas znai isto to
i razvoj ili razvitak. isto imenika znaenja stekli su
raspee ( = raspelo, krucifiks) i preduzee ( = firma,
kompanija).

15.3. PRIDEVSKI SUFIKSI

Pridevi se po znaenju priblino mogu podeliti na dve O p is n i i

velike grupe: opisne, koji iskazuju neku osobinu (npr. o d n o sm

hladan), i odnosne ili relacione, koji znae vezu s p r id e v i

nekim drugim pojmom (npr. dravni = koji se odno-*

** A n a l o g n o o n i m a n a nje, i o v e i m e n i c e p o s t a l e s u d o d a v a n jc m
s u fik s a je t r p n o m p r i d e v u s a z a v r e t k o m n a -t (n p r . dostignut r
-je > dostignue). M n o g i g l a g o l i , m e d u t i m , d a n a s s u t r p n i p r i d e v
n a t z a m e n i l i o n i m n a -n (n p r . otkriti - otkriven, u m e s t o z a s t a r e -
l o g otkrit), d o k j e i m e n i c a n a -c o s t a l a (otkrie). U z t o , d o s t a j e i
n e p r e l a z n i h g l a g o l a , k o ji s u i m e n i c u n a -e d o b i l i p o a n a l o g i ji .
67 B e le im o d u g o u z la z n i akcent na p r e t p o s l e d n jo m s lo g u
o v i h i m e n i c a z a t o t o s e p i u je d n a k o k a o i 3 . l i c e j c n i n e f u t u r a
o d g o v a r a ju i h g l a g o l a (b'ie o d biti, um ee od um eti itd .)
 187
si na dravu). Ova podela ima dosta dodirnih taaka
s pridevskim vidotn (v. 6.2). Opisni pridevi po pravilu
imaju i odreeni i neodredeni vid. Meu odnosnima,
pridevi na sufikse -ski (-ki, -ki, -ki), -ji, -nji, -i imaju
samo odreeni vid, dok oni prisvojni, na sufikse -ov ili
-in, imaju samo neodredeni.
U sledeem pregledu sufikse navodimo onako obliU u reniku
kao to se ini s pridevima u reniku: dajemo ih u
neodreenom vidu (sa zavretkom na suglasnik), pri
emu se - osim za prideve na -ov i -in - podrazumeva
da postoji i odreeni (sa zavretkom na -i). Ako je su-
fiks naveden u obliku na -i, to znai da postoji samo u
odreenom vidu.
Za pojedine prideve, ipak, nije izvesno da li imaju
neodredeni vid, to jest da li su odnosni ili opisni, pa se
neretko deava da isti pridev u jednom reniku naemo
sa zavretkom na suglasnik, a u drugom u obliku na -i.
tavie, jedan isti pridev moe nekim znaenjima spa-
dati u opisne, a drugima u odnosne: tako zvuan znai
koji jako zvui, ujan, a zvuni (samo u odr. vidu) koji
se odnosi na zvuk; horben je spreman za borbu, rato-
boran' a borbeni (samo u odr. vidu) koji se odnosi na
borbu. Ovakve parove prideva neki leksikografi daju
pod istom odrednicom, dok ih drugi tretiraju kao dve
zasebne rei.

15.3.1. Odnosni pridevi. - Najee upotrebljavan

odnosni sufiks je -ski (sa svojim alomorfima koje smo
videli gore pod 15.1.1). On oznaava razne vrste veze
i pripadnosti, u odnosu na ljudska bia (enski, carski,
kaluerski, bogataki, junaki), na mesta i ustanove
(.morski, brdski, seoski, kolski, fabriki, redakcijski),
na aktivnosti (zanatski, filozofski, umetniki, politiki,
bioloki) i drugo. Njime se izvode geografski i etniki
pridevi: evropski, dunavski, alpski, rumunski, eki,
beogradski, pariski itd.
188
Umesto samoga -ski, naroito ako bi se zavretak os-
nove sudario sa suglasnikom grupomsk, mnogi pridevi
se izvode pomou sloenih sufiksa, koji sadre jo jed-
nu morfemu ispred -sk i: -dnski (potanski, proroam ki,
grobljanski, venecijanski), -inski (majinski, sestrinski,
goslinski), -ovski, posle palatalnog suglasnika -evski (di-
vovski, topovski, orlovski, kraljevski, marevski).

15.3.1.1. Sufiks -ji preteno slui za izvoenje prideva n

iz naziva ivotinja, ree ljudskih ili natprirodnih bia.
Ostaje neizmenjen u pasji, kozji, maji, lisiji, oveji,
deji, boji, vraji itd., dok izaziva jotovanje zavrnog
suglasnika osnove u medvedi, rihlji, kravlji, avolji, je-
senji itd. Javlja se i u obliku -iji (npr. deiji, boiji), ali se
on smatra manje pravilnim, osim u izveenicama kao
oviji, guiji, vrapiji, gde je zbog suglasnike grupe
laki za izgovor nego -ji.

15.3.1.2. Sufiks -ni je zapravo odreeni vid sufiksa

-(), koji obradujcmo nie pod opisnim pridevi-
ma. U mnogim reima, medutim, -ni se javlja bez
neodreenog vida i ima odnosno znaenje, npr. runi
(od ruka), noni (od noga), trbuni, leni, kuni, sob-
ni, krovni, zidni, ulini, dravni, severni (tako i juni,
istocni, zapadni), noni, podnevni, m eseni itd.
Za strane imenice na -ija, poreklom od lalinskih na
-io -ionis, ovaj sufiks dobija oblik -oni odnosno -ioni:
organizacioni, koncentracioni, orijentacioni, invazioni,
diskusioni itd. S morfemom -ov- (-ev- posle palatalnih
suglasnika) gradi sloeni sufiks -6vni/-evni, kao u po-
slovni, kuevni, duevni itd.

15.3.1.3. Sufiks -an , s postojanim a (ponekad se javlja -<*

samo u odreenom vidu na -ani), slui preteno za gra-
divne prideve kao zemljan, pean (od pesak), kotani
(od kosl), votani (od vosak), uljani itd., uz jo neke kao
to su zvezdani, novani, lanani (od lana) i dr.
 189
15.3.1.4. Slian prethodnom je sufiks -en (-e n i). I nje- e rt(i)

ga nalazimo u gradivnim pridevima kao drven, voden,

staklen, gvozden, platnen, vunen, uz dosta drugih kao
kazneni, crkveni, slubeni, jedinstven, zdravslveni
itd. Oni kao vatren, leden, m eden, jo ee nego kao
odnosni (koji se odnosi na vatru' i si.) upotrebljavaju se
u opisivanju karaktera ili ponaanja.

15.3.1.5. Sufiks nji se javlja u manjem broju izvedenica n ji

od imenica kao krajnji, jutarnji, veernji, subotnji, m a -

ternji, katkad i od priloga kao u dananji, noanji (od
danas, noas). Oblik -nji ili -anji javlja se u pridevima
od priloga, sadanji, sutranji, unutranji, spoljanji,
jueranji, skoranji, kao i u godinji (nepravilno prema
godina).

15.3.1.6. Sufiks -ei u pilei, telei, jarei, prasei itd. rC t

nastaje od sufiksa -ji koji je dodat na osnovu genitiva

(pilet-a itd.), ali se javlja i uz imenice koje takvu osnovu
nemaju> kao u kerei ( = psei) ili srnei.

15.3.1.7. Pridevi na -ai, od glagolskih osnova, znae -a i

da je neto namenjeno radnji koju glagol iskazuje, npr.

pisai (pisai sto),ivai (ivaa maina), ja h a i (jahae
odelo).

15.3.1.8. U novije vreme, pod uticajem stranih jezika, P r i d e v i s a

javlja se mnotvo prideva na -i od glagolskih osnova. /nacenjem
Oni su u nominativu jednine mukog roda jednaki p a r t i c i p a
glagolskom prilogu sadanjem (v. 9.8.3), ali se menjaju
kao pridevi i imaju znaenje participa prezenta: vaei,
vodei, nosei, lelei, postojei, tekui, rastui, putujui,
vladajui, odgovarajui, zadivljujui, odluujui, za-
straujui, umirujui, iznenaujui i sl. To ipak nisu
pravi participi, jer oznaavaju stalnu osobinu, a ne
mogu zameniti odnosnu reenicu. Tako se npr. kae
letea riba, letee bube, neidentifikovani letei objekt, ali
nije mogue *u leteem avionu (mora se rei u avionu
150
koji leti); postoji visei mosl kao naziv za vrstu mosta,
ali nije mogue *slika visea na zidu umesto slika koja
visi na zidu.
Neki od ovih prideva se upotrebljavaju samo s datom
imenicom, u ustaljenim izrazima kao olakavajue oko-
Inosti, osiguravajui zavod, uveliavajue staklo, dreea
hoja, stojei (sedei, leei) stav i siino.

15.3.1.9. Prisvojni sufiks -ov (posle palalalnih sug- P r is v o jn i

lasnika -ev ) gradi prideve od imenica prve i druge p r id e v ln a -o v

deklinacije, i to pre svega onih koje oznaavaju Ijucle:

predsednikov, detetov, mladiev, kraljev, uiteljev itd.
Za imenice na -r sufiks oscilira izmeu -ov i -ev: dire-
ktorov, carev, pastirov i pastirev itd.
Od neivih imenica prisvojni pridev mogu imati na-
zivi nebeskih tela (Sunev, Meseev, Marsov), kao i imena
preduzea, organizacija, klubova i sl. (Fijatov, Partiza-
nov). S ovim sufiksom se tvore i pridevi od naziva drvea,
i to ne samo od naziva mukog roda (borov, hrastov, ora-
hov) nego i enskog (jabukov; brezov, trenjev).
Uz imenice sa zavretkom -v sufiks dobija oblik
-Ijev: Jakovljev, ehovljev, Miroslavljev. Tri imenice
za oznaku bliskog srodstva, sin, brat i mu, danas ug-
lavnom dobijaju sloeni sufiks -ovljev/-evljev: sinovljev,
bratovljev, muevljev.

15.3.1.10. Drugi prisvojni sufiks, -in, dolazi na imenice Prisvojm

sa zavretkom na -a, kako enskog rocla (enin, sestrin, pridevi na i
majin, bakin, doktorkin, uiteljiin, Marijin) tako i one
mukog roda (tatin, sudijin, vojvodin, kolegin, Nikolin).
I ovde neivi pojmovi obuhvataju nebeska tela
(Zemljin, Venerin) i imena organizacija (Akademijin,
M atiin, Zvezdin). Od zajednikih imenica prisvojni
pridev mogu dobiti vlada ( > vladin, jer nema prideva
s drugim sufiksom) i jo nekoliko njih u ustaljenim iz-
razima, kao to su dugine boje ( = boje spektra), ruino
ulje, sojino brano itd.
15.3.2. Opisni pridevi. - Najei od svih sufiksa, (a)n
~(a)n, ve smo pomenuli medu odnosnim pridevima,
gde ima samo odredeni vid -ni. Pomou njega se izvo-
de pridevi od imenica, npr. plodan (plodna, plodno),
uzoran, slobodan, radostan, luan, straan, m raan
itd., od glagola (prolazan, ugodan, zavisan, iscrpan, ra-
zoran itd.), katkad i od drugih vrsta rei (npr. suvian
od priloga suvie).
Pridevi stranog porekla iji sufiks potie od grkog
-ikos, odnosno od latinskog -alis ili -ivus zadravaju
strani sufiks, ali mu dodaju -(a)n, ime se dobijaju
sloeni sufiksi -i(a)n (idili.an,fantastian, sim bolian,
hronian, drastian, ekonom ian itd.), -al(a)n (centra-
lan, form alan, m aksim alan, m uzikalan, senzacionalan
itd.), -iv(a)n (eksplozivan, agresivan, aktivan, sugesti-
van itd.).

15.3.2.1. Sufiks -av slui za opisivanje tipinih osobi- -av

na. Dodaje se na imenike osnove, kao u elav, znojav,
miiav, pegav, bodljikav, a av itd., ili na glagolske,
kao u drhtav, blistav, klizav, golicav, hvalisav itcl.

15.3.2.2. Sufiks -a t oznaava upadljiv ili posebno raz- at

vijen deo tela: glavat ( = koji ima veliku glavu), nosat,
brkat, bradat, zubat, za ivotinje rogat, repat itd. Spa-
janjem tog prefiksa s pridevima na -ni dobija se sufiks
-nat, kao u mesnat, pernat, lisnat, travnat itd.

15.3.2.3. Sufiks -ast oznaava slinost sa imenicom ast

koja je u osnovi, po obliku (kukast, kockast, jajast, lop-
tast itd.), po boji (maslinast, narandast, Ijubiast [od
Ijubica = Ijubiica], ruiast |od ruica = rua] itd.) ili
po drugim osobinama, kao u vazduast, svilast, pe-
nasl, budalast itd. U izvedenicama od prideva izraava
priblinu osobinu, npr. okruglast (preteno okrugao),
slatkast (delimino sladak), vodenast (koji sadri dosta
vode) i sl.
192
15.3.2.4. Sufiks -it izraava razliite veze, sa imenica-
ma ili s glagolima, kao u zakonit, razliit, reit, istinit,
kam enil, ponosit, izrazit itd. U spoju s morfemom -ov
odnosno -ev nastaje sloeni sufiks -ovit/-evit: lekovit,
vetrovil, umovit, duhovit, slojevit, uljevit itd.

15.3.2.5. Sufiks -iv javlja se i u obliku -Ijiv; ispred -iv iv, {-ijiv)
najee dolazi do jotovanja, kao u zapaljiv od zapaliti
ili ranjiv od raniti. Ima dva osnovna znaenja. Jedno je
znaenje tipine osobine ili ponaanja, gotovo uvek u
obliku -Ijiv, koji dolazi na osnovu glagola, npr. stidljiv,
laljiv, govorljiv, utljiv, tedljiv, zanimljiv, promenljiv,
varljiv, izdrljiv, lepljiv, smrdljiv itd. Ree dolazi na osno-
vu imenice kao u udljiv, hriljiv, milostiv, valjiv itd.
Drugo znaenje je ono koje odgovara latinskom
-abilis/-ihilis, engl. i fr. -ahleZ-ihle, nemakom -har, tj.
znaenje mogunosti izvrenja radnje koju oznaava
glagol u osnovi. Neke od tih izvedenica imaju -iv a neke
-Ijiv, a katkad su oba mogua u istoj rei, kao u ostvariv
= ostvarljiv (oba: koji se moe ostvariti). Primeri su
dopustiv, oprosliv, uporediv, izleiv, kanjiv, upotrebljiv,
razumljiv, itljiv, opipljiv i jo mnogo drugih. Naroito
se esto ovakvi pridevi javljaju u negiranom obliku, npr.
neuporediv, neizleiv, neostvarljiv, neshvatljiv, nera-
zumljiv i sl. (vidi i 15.5.2, 16.2).

15.3.2.6. Nekoliko sufiksa slui za obrazovanje pride- D e in in u tiv i

va subjektivne ocene, i to pre svega deminutiva,

slino onima uz imenice (v. 15.2.8). U pridevima kao
m aju an (od mal'i), siuan (od sitan), tanuan (od
tanak), sla h a a n i s la h a a k (oba od slah) sufiks istie
znaenje samog prideva. U drugima pokazuje da je oso-
bina delimino izraena, kao u lep u k a st ( = prilino
lep), dehelju kast ( = debeo ali ne previe), slahunjav
( = prilino slab), hledu njav ( = pomalo bled) itd.
Priblinu nijansu boje iskazuju sufiksi -kast, kao u
crvenkast, zelenkast, sivkast, ukast (od ut), i -iast,
kao u beliast (od heo) i plaviast.
 193
Za energino naglaavanje slue izvedenice sa su- iat i cil
fiksima -c a t i -cit, koje se gotovo uvek upotrebijavaju
naporedo sa osnovnim oblikom prideva. Tako imamo
sam sam cat ( = potpuno sam), nov novcat ( = sasvim
nov), go golcat, zdrav zdravcat, i sa istim znaenjem
sam samcit, zdrav zdravcit itd.

15.4. GLAGOLSKI SUFIKSI

O sufiksima za promenu glagolskog vida bilo je rei

pod 9.4.5 - 9.4.S.2.
Izvedene glagole nije lako raspoznati, jer mnogi
imaju isti oblik kao i prosti: npr. blatiti, od imenice
blato, menja se jednako kao i klatiti ili m latiti, prosti
glagoli. Ovde moemo navesti samo nekoliko sufiksa
koji grade vei broj izvedenica, i to samo u njihovim
osnovnim znaenjima.

15.4.1. Sufiksom -a ti izvode se glagoli od imenica, a ti

npr. gom ilati (od gomila), cvetati (od cvet), oruati (od
oru-je), koraati (od korak) itd. Izvedeni od pridevske
osnove, najee od komparativa, znae postepeno sti-
canje one osobine koju oznaava pridev, kao u jaati,
debljati (od debeo, komp. deblji), m ekati i sl.

15.4.2. Sufiksom -iti, od imenikih osnova, izvode se iti

glagoli koji znae radnju svojstvenu toj imenici, npr.
svedoiti (od svedok), prosjaiti (od prosjak), straariti,
gospodariti i sl. Mogu znaiti i punjenje ili pokrivanje
materijom koju oznaava imenica, kao u blatiti, m a-
stiti, bojiti, soliti, eeriti i sl.
S pridevskim osnovama isti sufiks iskazuje prida-
vanje osobine oznaene pridevom, kao u puniti, otriti,
hrabriti, veseliti itd.

15.4.3. Sufiks -ovati, posle palatalnog suglasnika -e v a - ov a ti

ti, uz osnovu koja znai ljudsko bie, pokazuje nain
194
ivota karakteristian za to bie, npr. robovati, kraljeva-
ti, carevati. Sa osnovama od imenica neivog znaenja
izvode se glagoli kao ratovati, kolovati, imenovali,
bievati i dr. Retke su izvedenice od pridevskih osnova,
npr. ludovati, ili od prilokih, kao napredovati.
Sufiksom -ovati se izvode i mnogi glagoli od stra-
nih osnova, obino primljeni preko nemakog (na -ie-
ren) ili francuskog (na -er), kao diskulovati, Lrijumfo-
vati, apelovati, interesovati (se) itd.

15.4.4. Jo dva sufiksa koja se javljaju u pozajmljeni- Sufiksi stranog

cama te vrste jesu -ira ti (npr. program irati, drogirati, porokla
asfaltirati, filozofirati) i -is a ti (prezent na -iem, npr.
operisati, informisati, koncentrisati, fotograjisati). Svi
ovi glagoli su nesvrenog vida ili dvovidski.
Sufiks -isati se javlja i u manjem broju glagola od
domaih ili davno odomaenih osnova, kao ugljenisati,
testerisati, kaldrm isati.

15.4.5. Frekventativnim, deminutivnim ili iterativnim P rekv ciilativ iii

nazivamo one sufikse koji pokazuju da se radnja vri sufiksi
uestalo i isprekidano. Najrasprostranjeniji su -kati,
kao u p ipkati ( = pomalo, vie puta pipati), gurkati, kop-
kati, govorkati itd., -u ca ti kao u svetlucati, kaljucati,
-u ck a ti kao u sviruckati, pijuckati, drem uckali itd. De-
minutivno znaenje nalazimo i u vie drugih sufiksa
kao to su -k a r a ti (trkarati, piskarati), -a k a t i {mo-
Ijakati), -u ta ti (skakutati), -c a ti (jurcati) itd.

15.5. PREFIKSALNO-SUFIKSALNA
TVORBA

U starijim gramatikama ovaj tip tvorbe predstavljan je

kao izvoenje sufiksom iz sintagme (npr. besposlica od
bezposla plus sufiks -ica), to iz istorijskog aspekta i jeste
nain na koji su mnoge od ovih rei nastale. Ipak, ima rei
koje se ne mogu izvoditi iz sintagme (npr. po-vetar-ac,
 195
na-re-je, kao i gotovo svo glagolske tvorenicc), pa je na
sinhronijskom planu opravdanije nazvati ih prefiksa-
lno-sufiksalnim, to znai da na osnovu dolaze istovre-
meno i prefiks i sufiks. U daljem tekstu upotrebljavaemo
skraenicu PST = prefiksalno-sufiksalna tvorenica.

1 5 .5 .1 . Imenike P ST najee se grade sa sledeim Jmenice

sufiksima:
-je, npr. bespue (od bez- + pu t + -je), nareje,
predveerje, Podunavlje ( = oblast uz Dunav), podne-
hlje, razdoblje, sazvede ild.;
-ica, npr. besposlica, dokolenica, prikolica, posla-
stica, potpetica, susneica itd.;
-nik, npr. naelnik, beskunik, sagovornik, dounik,
prirunik itd.;
-in a, npr. zavetrina, poleina, pokrajina, om ladi-
na itd.;
-(a)k, npr. p on edeljak (G ponedeljka), prikrajak,
naprstak, podbradak, dovratak itd.;
-(a)c, npr. vanzem aljac (G vanzemaljca), poveta-
rac itd.
U reima kao nemar, nepovrat, nedogled, uz prefiks
ne- i osnovu glagola m ariti, povratiti, odnosno dogle-
dati, imamo nulti sufiks (-0 ).

1 5 .5 .2 . Pridevske PST prvenstveno imaju sufiks ~(a)n, Pridcvi

odnosno -ni, kao u beskrajan (bez- + kraj + -(a)n),
hespom oan, nezaboravan, prekobrojan, pristrastan,
potkoni, predizborni, vanbrani, m edunarodni, za-
grobni itd.
Dosta ih je i sa sufiksom -ski: bescarinski, pom or-
ski, nadm orski, prigradski, prekookeanski, vanevropski,
s prefiksom stranog porekla postdiplom ski itd.
Ovde moemo svrstati i prideve kao nezajaljiv Pridevi tipa
(od ne- + zajazfitij +-ljiv), neopisiv, neunitiv, neu- nezajailjiv
krotiv, nesalomljiv, poto se javljaju samo s prefiksom
i sufiksom istovremeno. Naprotiv, oni kao neostvarljiv
196

(v. 16.2) spadaju u prefiksalnu tvorbu, jer su nastali kao

negacije ve gotovih prideva ostvarljiv itd.

15.5.3. Najbrojnije PS'I' su glagolskc. Sufiks je u njima C ila g o li

obino -iti, retko -ati ili -eti. Osnove su ocl imenica ili
od prideva, izuzetno od zamenica ili brojeva.

15.5.3.1. Prefiks o-, imenike osnove: osloboditi (o- +

sloboda + -iti),ostvariti, ozakoniti, opam etitise, okonati
itd.
Pridevske osnove: odobriti, omoguiti, osveiti,
otopliti, olakati, oteali, osigurati itd.
Sa suliksom -eti su prvobitno gradeni samo nepre- P r e la / n i i

lazni glagoli od pridevskih osnova, kao onemeti, ogo- n e p r e la z n i

leti, osedeti ( = postati sed), dok prelazni imaju sufiks g la g o li

-iti. Otuda i danas razlikujemo oslepeti izgubiti vid

od oslepiti (koga) oduzeti (kome) vid, otupeti postati
tup od otupiti uiniti (to) tupim. Danas se ova razlika
dobrim delom izgubila, pa se tako oiveti upotrebljava
i u neprelaznom znaenju postati iv i u prelaznom
vratiti (koga) u ivot', dok mnogi neprelazni glago-
li imaju sufiks -iti, kao ozdraviti, oslariti, omraviti
(pored omraveti, sa istim znaenjem).

15.5.3.2. Prefiks u-, imenike osnove: uobliiti (u- + u-

oblik + -iti), uvrstiti, uskladiti, unakaziti, uobiajiti
(se), uurbali (se) itd.
Pridevske osnove: uprostiti, umanjiti, uozbiljiti
(se), ubrzati, uestati, ulepati itd.
Zamenika osnova: usvojiti.
Brojevne osnove: udvojiti, utrojiti itd.

15.5.3.3. Prefiks p o -, imenike osnove: posiniti, po.u-

miti, pozlatili, pogospoditi (se), posrbiti itd.
Pridevske osnove: ponoviti, povisiti, poniziti, pojef-
tiniti itd.; poskupeti, poruneti, pozelen eli itd. (sa sufi-
ksom -eti su samo neprelazni glagoli).
Zamenika osnova: ponititi.
15.5.3.4. Prefiks iz-, imenike osnove: izobliiti, izve-
stiti, iskoreniti itd.
Pridevske osnove: ispraviti, izjednaiti, izvetiti se itd.

15.5.3.5. Prefiks ob-, imenike osnove: obdariti, obuz- ob~

dati, opseniti itd.

Pridevske osnove: obnovili, objasniti, obnaiti itd.

15.5.3.6. Prefiks s-, imenike osnove: zdruiti (s- + s-

drug +-iti), smestiti, sprijateljiti se itd.

Pridevske osnove: sniziti, smanjiti, zbliiti, smekati itd.

15.5.3.7. Prefiks raz-, imenike osnove: razmestiti, raz

razglasiti, raspariti (od par), razvrstati itd.

Prievske osnove: razjasniti, razneiti, rasprostra-
niti itd.

15.5.3.8. Prefiks p ri-, imenike osnove: prikletiti, p ri

prizem ljiti (se) itd.

Pridevske osnove: privrstiti, pritesniti, pripitomiti itd.

15.5.3.9. Prefiks za-, imenike osnove: zaratiti, zasta- za-

kliti, zakalueriti, zaseniti itd.
Pridevske osnove; zaslepiti (-eti), zacrniti, zao-
krugliti itd.

15.5.3.10. Prefiks na-, imenike osnove: naslaniti, mi

naumiti, nam agariti itd.

15.6. SLOENO-SUFIKSALNA TVORBA

Re moe biti sastavljena od dveju povezanih osnova i

sufiksa,kaou staklo-rez-ac,pobedo-nos-an,slatko-re-iv.
Takve rei nazivamo sloeno-sufiksalnim. Bitno je
uoiti da se njihove osnove ne javljaju zajedno bez su-
fiksa. U torne je razlika u odnosu na rei kao kratko-
vid-osl ili zem ljoradni-ki, koje nisu sloeno-sufiksalne
198
ve obinc sufiksalne, jcr je na ve postojeu sloenicu
(kratko\vid, zemljo\mdnik) dodat sufiks (-ost, odnosno
-ski).
Pojedinane primere sloeno-sufiksalnih sloenica
(SST) navodimo u poglavlju o slaganju, kako za imenice
tako i za prideve (u drugim vrstarna rei praktino ih
nema).
 199
16. PREFIKSACIJA

Prefiksa ima znatno manje nego sufiksa. Rei s odre-

denim prefiksom moemo nai grupisane po azbunom
redu u reniku, a vei i bolji renici daju i posebne
odrenice za prefikse, u kojima objanjavaju njihova
osnovna znaenja.
Vei deo prefiksa nastao je od predloga i, mada ne Profiksi i
smemo izjednaavati jedne s drugima, na osnovu pred- prodlozi
loga obino je mogue naslutiti bar neka od znaenja
prefiksa: primera radi, potpu kovm k je oficir koji je p o d
pukovnikom , tj. za jedan in nii od pukovnika.

16.1. IMENICE S PREFIKSIMA

Medu imenicama ima vie prefiksalno-sufiksalnih

tvorenica (PS'l': v. gore, 15.5.1) nego isto prefiksalnih.
Pojedini prefiksi - medu njima prva dva i poslednja dva
na sledeem spisku - javljaju se samo u PST.
Prefiks b e z - pokazuje odsustvo onoga to oznaava bez-
osnova imenice, kao u PST bezem lja (bez- + zem lja
+-a), beskunik, bezakonje, bezvlae itd.
Prefiks za- ima prvenstveno znaenje iza, kao u PST za-
zavetrina (mesto za vetrorn = iza vetra, tj. zaklonjeno
od vetra), zapeak, zalistak, zagorje (oblast iza gora, tj. iza
planina), zauke (zapaljenje lezda iza uiju, parotitis) itd.
Prefiks m eu - ima znaenje predloga (izjm eu, u iftedu'
prostornom smislu kao u m eusprat, m euprostor ili u
vremenskom kao u m eduigra ( = intermeco).
Prefiks na- dolazi samo u PST, sa znaenjem pred- tut
loga na kao u naruje, naram enica, nakovanj (od glago-
la kovati), naelnik (onaj ko je na elu neke ustanove),
ili bez odreenog znaenja kao u nareje ( = dijalekat),
nasilje itd.
200
Prefiks n ad - izraava vie zvanje ili viu vrecl- nad-
nost, kao u nadvojvoda, nadbiskup, natovek; slino i u
ponekoj PSI kao nadstrenica (od streha).
Prefiks ne- negira osnovnu imenicu, kao u nepua, tte-
neznanje, neuspeh, nem oral, ili znai njenu suprotnost,
kao u neprijatelj, nesrea; moe imati i znaenje zla, kao
u neovek, nedelo. Javlja se i u mnogim PST kao nesani-
ca, neenja (sa sufiksom -ja), nedonoe (dete koje nije
doneseno, tj. prerano je roeno), nekretnina itd.
Prefiks nuz- oznaava neto sporedno ili dopun- nuz
sko, kao u nusprostorija, nuspojava, nuzzarada itd.
Prefiks o- dolazi samo u PST, sa znaenjem oko o-
(ega), kao u ogrlica, okunica, ili bez odredenog
znaenja kao u okrilje, ogranak, opuak itd.
Prefiks p o - moe irnati znaenje posle', kao u po-
pogovor ili u PST ponedeljak ( = dan posle nedelje).
Adoptivno, naknadno steeno srodstvo oznaava u
p om ajka, po(k)erka, u PST pobratim , posin ak i dru-
girna. Sa razliitim znaenjima javlja se u mnogobro-
jnim PST, kao to supoglavlje ( = glava, odeljak knjige),
poprsje, Posavlje ili Posavina ( = kraj oko reke Save),
poslastica, poredak, poglavar, pom orac, povetarac itd.
Prefiks p o d - moe znaiti ispod' u prostoru, kao u pod-
podnaslov ili potkoulja, figurativno, kao u potpredsed-
nik, podstanar, podsvest, podtekst, ili znai ui deo
neke celine, kao u podvrsta, podgrupa, potpitanje. Pro-
storno znaenje ispod' ima i u mnogobrojnim PST, kao
podzem lje, potkrovlje ( = mansarda), podnoje, potpe-
tica, podm ornica, podonjak itd.
Prefiks p r a - oznaava srodstvo u treem kolenu pra-
u reima praded(a), p rabab a, praunuk, praunuka.
Znaenje davne prolosti (kao nemako ur-) ima u
reima kao praovek ( = preistorijski ovek), p raotac
( = najstariji predak), prastanovnik itd.
Prefiks p r e d - oznaava ono to se nalazi ispred pred-
pojma oznaenog imenieom u osnovi (predstraa) ili
to mu vremenski prethodi (predjelo, predigra, pretpro-
d a ja itd.). Ista znaenja ima u PST, kao predgrade (od
grad), predsoblje, predveerje itd.
 Prefiks p ri-, sa znaenjem predloga pri, javlja se u Pn
PST, kao prim orje, prikolica, prikrajak, prirunik itd.
Prefiks protiv- znai suprotno dejstvo, kao u pro- protiv
tivnapad, protivotrov, protivm era, ili uzvraanje, kao u
protivtea, protivusluga.
Prefiks raz-, sa osnovnim znaenjem deljenja, ja- >nz
vlja se uglavnom u PST, kao to su razvoe (od voda:
granica iz.medu renih slivova), razdoblje ( = period),
raskre ( = raskrsnica) itd.
Prefiks sa-, slino predlogu s{a), ima znaenje
zajednitva u saputnik, saborac, sadejstvo i u ponekoj
PSI' kao sazvuje.
Prefiks su- je istog znaenja i porekla kao i sa-, tako
da u ponekim reima alternira s njime, npr. suosniva
= saosniva ; ipak, samo su- se javlja u reima kao
sugradanin, suvlasnik, suvoza i u PST kao suglasnik
(prevod latinizma konsonant), sunarodnik ( = zemljak),
susneica ( = sneg izmean s kiom) itd. U mnogim
novijim pozajmljenicama zamenjuje ga latinski sufiks
ko- (kopilot, koautor, koprodukcija), koji se ve javlja i s
ponekom domaom osnovom, kao u kopredsednik.
Prefiks u- se javlja samo u ponekoj PST, kao
ukuanin (onaj ko je u kui, tj. lan omainstva) ili
ukosnica.
Prefiks uz-, sa znaenjem slinim predlogu uz, z-
javlja se u manjem broju PST, kao uzreica, uzglavlje,
uzdarje ( = dar, poklon kojim se uzvraa dobijeni dar).

16.2. PRIDEVl S PREFIKSIMA

U izuzetno velikom broju PS'l javlja se prefiks bez-, bez-

koji zavisno od poetnog suglasnika osnove moe
dobiti i oblike bes-, be-, ili samo be- (vidi primere
u 3.5.1, 3.5.2, 3.5.3), a u pridevu bezazlen (od bez- +
zlo + -en) proiruje se glasom -a-. Primeri: bezbojan,
bezvazduan, bezuslovan, beskrajan, beastan, bespo-
slen, besteinski, bezglav (s nultim sufiksom), sa stranim
202
osnovama bezalkoholan, hezrezervni, beskrupulozan
( = koji nema skrupula) itd.
Prefiks van- ima znaenje preloga van ili izvan >'-
u PST vanredan ( = koji je izvan reda, tj. izuzetan),
vanbrani, vanevropski, vanzemaljski itd.
Prefiks d o- ima vremensko znaenje u donedavni, rlo
doskoranji, doivotni ( = koji traje do kraja ivota) itd.
Prefiks z a - nalazimo u malom broju PST, kao za-
grobni ( = koji je za groboni, tj. posle smrti), zakulisni
( = koji je iza kulisa), sa zamenikorn osnovom u zase.-
ban.
Prefiks m ed u - se javlja u rneduzavisan i u veern m ed u -
broju PST, kao to su m edunarodni ( = internacional-
ni), m edudravni, medugradski; sa zamenikom osno-
vom je u m eusohan (od m edu sobom ).
Prefiks n a- gradi jednu vrstu pridevskih deminuti- -
va sa znaenjem slabije izraene osobine, kao u nagluv
( = delimino gluv) ili nakiseo ( = pomalo kiseo). Takvo
deminutivno znaenje mogu imati i prefiksi o-, po-,pri-,
pro-, koje emo videti nie.
Prefiks n a d - se javlja u PST, u prostornoin znaenju, nad-
kao u nadmorski (pre svega u izrazu nadmorska vi-
sina), nadzemni (od zemlja), nadgrobni, ili figurativno
natoveanski = nadljudski, nalprirodan, natprosean itd.
Prefiksom ne- se negiraju pridevi (nezgodan, ne- ?-
zdrav, nepotpun itd.) i glagolski trpni pridevi (neviden,
nepisan, neopran itd.). U kornbinaciji sa sufiksom -iv ili
-Ijiv grade se PST tipa neunitiv, nezajaljiv, koje smo
videli u 15.S.2. Takve PST se grade i sa sufiksorn -{a)n,
npr. nerazdvojan, neizbean, nenadm aan itd.
Prefiks o- ima ograniavajue znaenje u onizak <>
( = prilino nizak), ovelik, om alen i sl.; to znaenje se
esto pojaava upotrebom komparativa {onii, ovei,
omanji).
Slino znaenje ima i p o - u oblicima kao povelik i>
( = dosta velik), poteak, p odalek, esto u komparativu
{povei, potei, podalji). Samo u komparativu upotre-
bljavaju se postariji i poblii, dok neki drugi pridevi,
kao pogolem ili popnlian, ncmaju komparativa. Upo-
trebljen u superlativu, kao u ponajholji, ponajvei,
prefiks daje relativno znaenje moda ipak najbolji
(najvei) od svih.
U PST ovaj prefiks moe irnati vremensko znaenje,
kao uporatni ( = posleratni), posmrtni, mesno znaenje
kao upogranian,pom orski, ili se zasniva na predlokim
sintagmama kao u povoljan ( = koji je p o volji), pom o-
dan ( = koji je po modi). Sa zamenikom osnovom je
posehan.
Prefiks p o d - gradi PST sa znaenjem predloga
(is)pod, npr. podzemni, potkoni, podmorski.
Prefiks p ra-, koji smo ve videli sa imenicama, pra-
pojaava znaenje davne prolosti u pridevima kao
prastar, pradavni, praiskonski.
Prefiks pre- moe imati znaenje suvie', kao u pre- te-
ran, prevelik, prekratak itd. Iz ovog znaenja razvilo se
drugo, superlativno, kao u prelep ( = divan), presrean,
premudar, preasni (svetenika titula) itd.
Prefiks p red - se javlja u sinonimima pretposled- t<d-
nji i predzadnji, kao i u vie PST gde ima vremen-
sko znaenje: predratni, predizhorni, pretpraznini,
predkolski itd.
Prefiksp r e k o - dolazi u PST,s prostornim znaenjem preko-
(prekom orski.prekookeanski) ili sa znaenjem prelaenja
neke granice, kao u prekohrojan ili prekovremen.
Prefiks p r i- je deminutivan u pridevima kao pri- pn-
glup ( = pomalo glup), priprost (prostoduan, neuk). U
PST ima znaenje predloga pri, npr. prigradski ( = koji
je blizu grada), prizem an ( = koji je malo iznad zemlje),
priohalski i sl. Sa zamenikom osnovom je prisehan
( = koji je p ri sehi, koji ne gubi mirnou).
Prefiks p ro - javlja se kao deminutivan u prosed f"<>
( = delimino sed), proelav, prohladan itd.
Prefiks protiv - ima isto znaenje kao i predlog u protiv-
PST protivustavan, protivzakonit, protivavionski itd.
204
16.3. GLAGOLI S PREFIKSIMA

Glagoli su vrsta rci u kojoj prefiksi imaju najiru i

najraznovrsniju primenu. Dodat nesvrenom glago-
lu, prefiks mu najee menja vid u svreni, npr. od
nesvrenih glagola pisati, eleti, vui dobijamo svrene
napisati, zaeleti, povui. 'l'o ipak ne znai da je svaki
glagol s prefiksom svren, jer neki svreni giagoli mogu
imperfektivizacijom (v. 9.4.5.1) postati nesvreni, npr.
podrati * podravati, ispiti > ispijati, prelom iti >
p relam ati i sl.
Mnogi neprelazni glagoli postaju prelazni kada
dobiju prefiks, npr. od neprelaznih misliti, plakati, iveti
nastaju prelazni izmisliti, rasplakati, doiveti. Ni ovo nije
opta pojava, jer mnogi glagoli ostaju neprela-zni i s do-
datkom prefiksa (npr. doleteti je neprelazno kao i leteti).

16.3.1. Glagolskih prefiksa ima oko dvadeset (ne Preftksii

raunajui one stranog porekla). Veina ih potie prcdlozi
od predloga, od njih dobijaju sv'oje osnovno, pro-
storno znaenje, a taj isti predlog se esto koristi i u
rckciji dotinog glagola, ispred imenice ili zamenice,
npr. u baciti u kutiju, izneti iz kue, ttavui n a sebe i
sl. Pored osnovnog, meutim, svaki prefiks ima i niz
drugih znaenja, od kojih se neka teko mogu dovesti
u vezu sa osnovnim. U pregledu koji slei naveemo
samo najea znaenja.

16.3.2. Prefiks d o-, prelazno znaenje: doterati (do Ao

ega), doneti, dovui itd. Znaenje dodira ili vez.e:
dodirnuti, dotai, dohvaliti, dogovarati se, dosta-
vili itd. Kompletivno znaenje: izvrenje radnje do
kraja (dovriti, dozreti, dogoreti) ili njeno naknadno
produavanje (dopuniti, dosoliti, dograditi itd.).

16.3.3. Prefiks z a -, prostorno znaenje iza': zam ai za-

(za neto), zai, zaviriti itd. Znaenje ogradivanja ili
obuhvatanja: zagraditi, zakloniti, zatvoriti, zam otati
 205
itd. Znaenjc povezivanja ili privrivanja (za neto):
zalepiti, zavezati, zakaiti itd. Znaenje neeljene ili
nepoeljne radnje irnaju glagoli kao zalutati, zagaziti,
zagubiti, dok oni povratni znae da radnja traje due
nego to bi trebalo: zasedeti se, zaraditi se, zaigrati se
itd. Znaenje poetka radnje (ingresivno znaenje):
zdpevati, zazvoniti, zasvetleti, zaplivati itd. Iskljuivo
za perfektivizaju (pretvaranje nesvrenog glagola u
svreni) slui za- u mnogim glagolima, kao to su zapi-
tati, zakasniti, zabeleiti, zauditi se itd.

16.3.4. Prefiks rz-68: prostorno znaenje analogno

predlogu iz imamo u izvui (iz ega), izneli, izbaciti,
izii/izai, ispasti, iskoiti itd. Sativnim znaenjem
(od lat. satis, dosta) nazivamo ono koje pokazuje da je
radnja izvrena koliko god je mogue, kao u ispuniti,
ispriati, izbrojati, izredati, ili koliko god se eielo, kao
u povratnim glagolima ispavati se, izvikati se, isplakati
se i sl. Distributivno znaenje podrazumeva vei broj
subjekata, kao u izumreti, izginuti, ili objekata, kao u iz-
roditi (mnogo dece), ispreturati (razne stvari) i sl. istu
perfektivizaciju imamo u glagolima izradili, iskoristiti,
izmeniti, izgubiti i mnogirn drugima.

16.3.5. Prefiks -, prostorno znaenje: naneti (na *-

neto), nabaciti, naslagati, navui itd. Sa znaenjem
zapoete ili delimino ostvarene radnje: naeti, naru-
iti, napui itd. Sativno znaenje (v. prethodni pasus)
imamo u nakupiti, nahvatati, nadobijati i sl., kao i
u povratnim glagolima tipa najesti se, naspavati se,
nauivati se, naekati se itd. Samo sa znaenjem per-
fektivizacije su nauiti, nastradati, napisati, nasm ejati
se i mnogi drugi glagoli.

<* Iz- se usled jednaenja po zvunosli javlja i u obliku is- (npr.

istei), usled jednaenja po mestu izgovora, kao i- (iupali), a is-
pred glagola koji poeinju na s, ili svoi se na i- (npr. isuiti,
iibati, iiiveti). lsprcd osnova koje poinju sa dva suglasnika esto
dobija dodalno -a-, kao u izabrati, izazvati, izalkati.
206
16.3.6. Prefiks n ad -, prostorno znaenje: nadviti se, na-
nadneti se (n ad im), nadleteti (neto) itd. Figurativno,
u znaenju superiornosti: nadjaati, nadm aiti, na-
dvladati, nadglasati, uz poneku PS'l', kao nadm udriti
( = pokazati se niudrijirn od koga) i nadvisiti (od vi-
sok).

16.3.7. Prefiks o- ima prostorno znaenje predloga

oko(lo) u okopati, okovati, ograditi, oplesti itd. Otuda
proistie i znaenje potpunog obuhvatanja predmeta
nekom tenou, kao u obojili, okreiti, oprati, okupati
itd. Glagoli s pridevskom osnovom mogu znaiti pri-
davanje osobine objektu ako su prelazni, npr. osuiti
(od suh/suv), ohrabrili, obogatiti i sl., ili dobijanje oso-
bine ako su neprelazni (preteno PST), kao ogladneti,
oedneti, ogluveti, ozdraviti, ostariti itd. Sa imenikom
osnovom su oeniti, oploditi, osramotiti, obrukati itd.,
kao i oni koji znae poroaj kod ivotinja, kao okotiti,
oteliti se ( = roditi tele), ojagnjiti se ( = roditi jagnje) itd.
Vidi i druge primere pod 155.5.3.1.

16.3.8. Prefiks ob- ima isto prostorno znaenje kao i ob-

o-, npr. obii, obuzeti, obleteti, obigrati, obrezati itd. U
nekim glagolima dobija alomorf oba-, npr. obavezati,
obasjati, obasuti (ohaspem). S drukijim znaenjima
doiazi u PST, za koje vidi 15.5.3.5.

16.3.9. Prefiks o d -M uzima od predloga znaenje uda- nd-

ljavanja ili razdvajanja, kao u odneti, odbaciti, odsei,
oduzeti, otkinuti itd., i u neprelaznim odjuriti, odetati,
odlutati, otpasti itd. esto glagoli na od- znae rad-
nju suprotnu onima na za-, kao u zavezati - odvezati,
zaklju ati - otkljuati, zakaiti - otkaili, zavrnuli -

m Od- ima alomorfe ot-, ispred bezvunih suglasnika (npr.

otpasti), i od a-, uglavnom ispred dva suglasnika, kao u odahrati,
odagnati, odasu ti (odaspem ). Ispred osnova na d i t- gubi se su-
glasnik, tako da ga samo po smislu moemo razlikovati od prefiksa
o-, npr. u odeliti ( od -d d iti), o terali ( o d terati).
odvrnuLi itd. Samo svrenu radnju oznaava od- u poje-
dinim glagolima kao otpevati, odigrati, odgajiti itd.

16.3.10. Prefiks p o -: prostorno znaenje u politi (po P<>

emu), posuti, poprskati, slino u pogaziti, pokriti itd.
Distributivno znaenje (up. gore za iz-) moe imati
kad radnju obavlja vie subjekata, npr. poustajati, po-
legati, pom reti itd., ili se vri na vie objekata, kao u
popisati, poubijati, pohvatati, pobacati, pokupovati
itd. U mnogim glagolima oznaava poetak radnje (in-
gresivno znaenje), npr. povesti, potrati, pokrenuti,
poi, p on ad ati se itd. Moe znaiti da je radnja trajala
izvesno vreme (kontinuativno znaenje), npr. potrajati,
poiveti, popriati itd. Samo svrenu radnju oznaava
u mnogitn glagolima, kao pojesti, pozvati, pogledati,
poslati, porasti, pobei, p o k a ja ti se itd. Za PST vidi
15.5.3.3.

16.3.11. Prefiksp o d -: prostorno z.naenje u podm etnuti pod-

(pod neto), podvui, potpasti, slino i potkopati, potpi-
sali, podvezati itd. Iz konkretnog znaenja ispod' proi-
zlaze mnoga figurativna, kao u podneti, podrazum evati,
potkupiti, potcenili, potpom agati, p odlei itd.

16.3.12. Prefiks p re-: prostorno znaenje u prene- pre-

ti (preko ega), prevui, preskoiti, preplivati, prei,
preleteti itd. Radnja koja se vri s kraja na kraj nekog
predmeta: prekriti, prekopati, pregledati, preznojiti se
itd. Radnja koja se vri do kraja nekog perioda, dokle
god je potrebno: preiveti, pretrpeti, preboleti, preleati
itd. Znaenje promene, odnosno radnje ponovljene
na drugi nain, imaju preraditi, prekrojiti, preurediti,
preu dati se itd. Kao i kod prideva (v. 16.2), moe imati
znaenje previe, npr. prepuniti, pretrpati, preceniti,
presoliti, prejesti se itd.

16.3.13. Prefiks p r e d - retko ima prostorno znaenje, i pred-

to uglavnom figurativno, kao u predstaviti, pretposta-
208
viti, presedavati itd. ee je vremensko znaenje:
predosetiti, predvideti, prelhoditi, predstojati, pret-
p latiti se itd.

16.3.14. Prefiks p ri-: prostorno znaenje u prihliiti, i>ri

prim ai, privui, prii (pri- + ii) itd. Slino je znaenje
spajanja u prilepiti, privezati, priiti, prikucati itd.
Znaenje nepotpune ili vremenski ograniene radnje
ima u pridrati, pritvoriti, priekali, priuvati, prilei
itd. Vidi 15.5.3.8.

16.3.15. Prefiks p ro -: prostorno znaenje odgovara i>>

prelogu kroz, kao u provui (kroz neto),pron eti,proi
(pro- + ii), protrati, proviriti itd. Otuda se javlja i u
glagolima koji znae pravljenje rupe, otvora, kao prohi-
ti, probuiti, prohosti, prorezali itd. lngresivno znaenje
(poetak radnje) ima u mnogim glagolima, kao prora-
diti, prohodati, progovoriti, propevati, progledati itd.
Znaenje potpunog, iscrpnog izvrenja radnje javlja se
u prouiti, proitati, proiveti, propatiti, prom rznuti
itd. ista perfektivizacija je u prohuditi, produiti, pro-
liti, prokleti i drugim glagolima.

16.3.16. Prefiks ra z-70: prvobitno prostorno znaenje >az

bilo bi kretanje u raznim pravcima od centra, kao u
razvui, razdati, rasterati, razii se, razbeali se itd.,
odakle i deljenje, komadanje neke celine, kao u razhiti,
rasturiti, rastaviti, razdvojiti, raslrgnuti, raskinuti itcl.
Izazivanje nekog raspoloenja kod Ijudi oznaavaju
glagoli kao razveseliti, raalostiti, razhesneti, razljutili
itd., a izazivanje nekog stanja u ivim i neivim objekti-
ma glagoli kao raspaliti, rashladiti, razhuditi, raistiti
i sl. Ponitavanje neke radnje ili njenu suprotnost znae

70 R az- je podloan istim glasovnim protnenama kao iz- (v.

gorc), dakle ima alomorfe ras- kao u m stopiti, m s - kao u raeljati,
m - kao u rasei, rairiti, raialostiti, raza- u mnogim giagolima s
dva suglasnika na poetku osnove, kao razazn ati, razaslati, raza-
brati itd.
glagoli kao razuveriti (naspram uveriti), razoarali
(naspram oarati), razgraditi ( = sagraditi), razmrsiti
( = zamrsiti) i drugi. Vidi 15.5.3.7.

16.3.17. Prefiks s(a)-7u. osnovno je znaenje spaja- *<>-

nja, svojstveno predlogu s(a) sa instrumentalom, kao
u skupiti, sabrati, svezati, sliti, srasti, sastati se itd. lz
upotrebe predloga s(a) s genitivom proizlazi znaenje
odvajanja (ablativno), kao u svui, skloniti, zbaciti,
smaknuti, sjahati itd. Razne vrste destruktivnih radnji
oznaavaju glagoli kao slomiti, smrviti, zdrobili, sam le-
ti, zgnjeiti, spaliti itd. Samo za perfektivizaciju slui u
svriti, sauvati, sakriti, smiriti, zgrejati i drugim glago-
lima. Vidi i 15.5.3.6.

16.3.18. Prefiks u-: prostorno znaenje u glagolima -

uneti (u neto), ubaciti, uvesti, uliti, useliti itd., kao i u
neprelaznim glagolima ui (u- + ii), upasti, uskoiti,
utrati itd. Drukijeg porekla (od staroslovenskog
predloga oy) jesu glagoli koji znae agresivnu akciju,
kao ubiti, ukloniti, udaviti, uguiti, ugasili itd., i poneki
neprelazni koji znae nestajanje, kao umreti, uginuti,
umai, uvenuti. Mnotvo je glagola ukojima u- oznaava
samo zavrenu radnju: uraditi, uiniti, upitati, umiriti,
ugrejati, uslediti itd. Mnogobrojne su i PST, za koje vidi
15.5.3.2.

16.3.19. Prefiks uz~7172: prostorno znaenje je kretanje <z

nagore, kao u uzdii, uzjahati, uslrati, uzleteti, us-
pu zati se itd. Dodat glagolima koji znae neku ivu,
nemirnu radnju, uz- pokazuje poetak radnje: uzbuniti,

71 S- sc ozvuava ispred zvuriih suglasnika, npr. zbaciti. Dui

oblik sa- dolazi obavezno ispred s, , z, , npr. sasei, saili, sazi-
dati, saiveti se, a esto i ispred osnova s drukijim poctkom, kao
saekati, sagoreli, sahraniti, saoptiti. Poneki glagoli se javljaju u
dva oblika, npr. skupiti i sakupiti, sv lad ati i savladati.
72 Uz- poslaje us- ispred bezvunih suglasnika, dok produeni
oblik uza- ima samo u dva obinija glagola - uzahrati i uzavreti.
210
uzvitlati, uskomeati, uzdrm ali, ushodati se, uzmuvati
se itd. Glagoli ustrehati i uzmoi, u jeziku knjievnosti,
upotrebljavaju se samo u prezentu, sa znaenjem futura
drugog (v. 9.7.6): a k o ustreba ( = ako bude trebalo), k a d
uzmognem ( = kad budem mogao) i sl.

16.4.20. Glagoli s dva prefiksa. - Glagolu koji ve ima

prefiks moe se dodati jo jedan, npr. trpati >natrpati
* prenatrpati. Najee to biva s prefiksima iz- i p o- u
distributivnom znaenju, npr. iz-o-pijati se (o veem
broju Ijudi koji su se opili) ili po-sa-krivati (sakriti vie
stvari jednu za drugom). Pored ovih, postoji dosta
glagola koji su oba prefiksa dobili istovremeno, a ije se
znaenje mora nauiti posebno za svaki od njih. Takvi
su od-u-stati, pret-po-slaviti, o-pre-deliti, s-po-taknuti,
ras-po-rediti i drugi.
Izuzetno.uglagolimadistributivnogznaenjamogu
se javiti i tri uzastopna prefiksa, npr. is-po- raz-bolevati
se (pojaanje od porazbolevati se = razboleti se jedan
za drugim).

16.4. PRILOZI S PREFIKSIMA

Prilozi najee imaju prefiks samo ukoiiko su postali

od prideva s prefiksom, npr. bez-duno od hez-duan.
Pravu priloku prefiksaciju sreemo samo u malom
broju rei, obino sa istim prefiksima koje smo videli
kod prideva.
<?-: negacija u nerado, nem alo, neretko, nedugo.
p o -. ublaava znaenje priloga u podosta, pom alo, t>>
esto s komparativom (povie, poblie, podalje) ili sa
superlativom (ponajvie).
p re-: sa znaenjem suvie' u prem alo, prem nogo, /'<
previe, preblizu itd.
Specifino znaenje imaju prefiksi p rek(o)- u />rek{o)-
prekjue pre dva dana, dan pre jueranjeg',prek(o)sulra
kroz dva dana, dan posle sutranjeg i danas retko nak(o)-
u nakjue pre tri dana', nak(o)sulra kroz tri dana'.
 211
17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA)

Svaka sloenica (sloena re) sastavijena je od osnova

dveju rei. Ukoliko im je na kraju dodat i sufiks, takvu
re nazivamo sloeno'sufiksalnom tvoreniconi (SST:
vidi i 15.6).
Izmedu prvog i drugog dela, veina sloenica ima Spojni vokal
spojni vokal, kao znak meusobne veze. Taj vokal je
obino kao u ribolov,poljoprivreda, spasonosan, ru-
kovoditi, rede -e- kao u oceubica, oevidan, svojeruan.
Ukoliko se prva re u sloenici zavrava na o (kao u
drvored, dobrotvor, stonoga, rnalokrvan) ili na e (kao
u m oreplovac, vieglasan), sam taj zavretak preuzima
ulogu spojnog vokala.
Sloenice bez spojnog vokala su npr. buba\vaba,
pali\kua, oi\gledan, hiljadu\godinji, dva\deset (ver-
tikalnom crtom oznaavamo granicu izmeu prvog i
drugog dela). U njima se prvi deo obino zavrava na
vokal, ali neki put i na konsonant, kao u zim\zelen ili
imen\dan.

17.1. SRASLICE

Sraslicama nazivamo one sloenice u kojima prvi i Sraslici-

drugi deo zadravaju isti oblik i isti meusobni odnos
kakav su imali u sintagmi od dve rei, a jedini znak spa-
janja je jedinstven akcent. Takve su npr. kuevldsnik
( = kue vlasnik), zndtieljan ( = znati eljan), takbzvani
( = tako zvani), jedan pu t ( = jedan put) i sl. Sraslice
mogu zadavati tekoe u pravopisu, poto nije uvek
jasno da li ih treba pisati kao jednu re ili kao dve.
212
17.2. POLUSl.OENICE

Polusloenice su izrazi od dve rei koji ine jedinstven Polusloenicc

pojam, ali svaka zadrava svoj akcent, a u pisanju se
odvajaju crticom: spomen-plba, leptir-staklo, rak-rana,
vUe-manje i slino. Medu njima je i dosta izraza stra-
nog porekla: ndtrijum-hldrid, dizel-mdtor, m er-kolega
i sl.
U pregledu koji sledi nabrojaemo najee tipove
sloenica po vrstama rei. Drugi deo sloenice obino
pripada istoj vrsti rei kao i cela sloenica, npr. imeni-
ca kua u imenikoj sloenici pali\kua, pridev nem u
prievskoj sloenic.i gluvo\nem i slino. To ipak ne vai za
sloeno-sufiksalne tvorenice, jer u njima vrstu rei odreuje
sufiks: npr. u krivo\klet-nik drugi deo je osnova glagola kle-
ti, ali sufiks -nik daje sloenici imeniku vrednost.

17.3. IMENIKE SLOENICF,

Sloenice od dveju imenica obino imaju spojni vokal, Dvoimenike

kao u paro\brod, grado\naelnik, puko\mitraljez. Bez sloenice
spojnog vokala su sloenice (jo ee polusloenice)
stranog porekla, iz turskog kao sahal-ku la, iz nemakog
kao gas\maska, vizit\karta, general-m ajor, u novije
vreme esto s prvim delom iz engleskog kao arter-let,
video-igra i sl.
Sloenice od imenice i glagola uvek su sloeno- Sloenice s
-sufiksalne (SST). Najee imaju nulti sufiks, kao bro- glagolom
do |lom (brod +-o- + lom(iti) +-0), ruko\pis, ljudo\der,
kio\bran itd.; javljaju se i sufiksi -(a)c (staklo\rez-ac,
zakono\dav-ac itd.), -a (mukog roda: teto\in-a,
krvo\pij-a, drvo\delj-a) i drugi.
Od prideva i imenice retko su nesufiksalne S pridevom
(puno\mo, Beo\grad), a ee SST (crveno\ko-ac,
malo\grad-anin, belo\u-ka i sl.).
Zamenica + imenica: ovde spadaju mnogobroj- Sa zamenicom
ne sloenice s prvim delom sam o-, od zamenice sdm
(samo\obmana, samo\volja, samo\unitenje itd.) i pone-
ka na sve- (sve\mo, sve\znanje).
Broj t imenica: dvo\broj, tro\list, etvoro\ugao itd. S.brojem
SST: dvo\kol-ica, tro\no-ac, tro\mese-je itd. Sline
ovima su sloenice s prvini elementom polu -T\ npr.
polu\krug, polu\mrak, polu\proizvod i sl.
Glagol + imenica: ove slo/.enice uglavnom oznaa- S glagolom
vaju ljudska bia, npr. pali\kua, deri\koa, vrti\rep, re-
tko predmete (npr. vadi\ep). Nazivaju se i imperativne
sloenice, jer je prvi deo nastao od imperativa drugog lica
jednine na -i (pali, deri, vrti), neki put i od imperativa na
-ij gde se glas j gubi, kao u razbi\briga, ispi\utura.
Prilog + giagol + sufiks: s nultim sufiksom kao S prilogom
u pravo\pis, daleko\vod, ili s drugim sufiksima, kao u glagolom
krivo\klet-nik, pravo\sud-e (pravo + sud(iti) +-je) itd.

17.4. PRIDEVSKF. SLOENICE

Iinenica f pridcv: krvo\edan, vatro\slalan itd.

Imenica + imenica + nulti sufiks: oveko\lik, svilo\
|run itd.
Imenica + glagol + sufiks: spaso\nos-an, dobro\
|tvor-an, oi\gled-an itd.; miro\ljub-iv, zimo\gro-ljiv
itd.
Pridev + imenica + sufiks: razno\vrst-an, otro\
|um-an, prosto\du-an itd.; donjo\grad-ski, spoljno\
\politi-ki itd.; mlado\lik, sedo\kos, prazno\glav, boso\
Inogitd. (nulti sufiks).
Pridev + pridev: gluvo\nem, svetlo\plav, (poluslo-
enice:) crno-ut, kulturno-um etniki itd.
Zamenica + pridev: samo\zadovoljan, samo\po-
uzdan itd.
Zamenica + imenica t sufiks: svoje\vrst-an, svoje\
\ru-an, sve\sloven-ski, ovo\zemalj-ski itd.

75 Od akuzativa nekadanje imenice p o la ( = p olovin a), koja se

danas upotrebljava nepromenjcna, kao prilog (npr. eni da jem p o la
p late). Neki gramatiari svrstavaju oblikp olu - meu prefikse.
214

Broj + imenica + sufiks:/ediio\smer-ati, dvo\sob-an,

tro\del-an, sto\procent-an itd.; jedno\partij-ski, tro
\etvrtin-ski itd.; tro\cifr-en, dvo\smisl-en itd.; (s rednim
brojem:) prvo\klas-an, tree\razred-an itd.
Polu- + pridev: polu\mrtav, polu\prazan itd.
Prilog t- pridev: puno\mastan, opte\narodni itd; (s
glagolskim radnim pridevom:) dobro\doao, novo\nas-
tali itd.; (s glagolskim trpnim pridevom:) tako\zvani,
mnogo\potovani itd.
Prilog t imenica + sufiks: mnogo\ljud-an, malo\
|krv-an, vie\slo-an itd.
Prilog t glagol t sufiks: sporo\voz-m, lako\misl-en
itd.

17.5. GLAGOLSKE SLOENICE

Sloenih glagola ima znatno manje nego sloenih ime-

nica i prideva. Neto ee se javljaju samo tri tvorbena
tipa:
imenica + glagol: ruko\voditi, bogo\huliti, dan\
|gubiti itd.;
zamenica + glagol: samo\upravljati, sam ofin an -
sirati se itd.;
prilog + glagol: zlo\upotrebiti, krivo\tvoriti itd.
Uz to, pojedini glagoli sastavljeni su od prefiksa Cilagolis
o- s prilokom i glagolskom osnovom, kao o-zlo\jediti, prefiksom <>-
o-malo\vaiti, o-dugo\vlaiti. Od njih treba razlikovati
one kao o-zlovolj-iti, u-dvostru-iti, po-jednostav-iti,
koji takoe sadre po dve leksike osnove, ali nisu
sloeni nego prefiksalno-sufiksalni, izvedeni iz sloenih
prideva zlo\volj-an, dvo\struk, jedno\stav-an i sl.
 215
17.6. SLOENICE U OSTALIM
VRSTAMA REI

Kompozicija postoji i kocl zamenica, brojeva i kod ne- Zamenice,

promenljivih vrsta rei, ali tu je ona tesno pove/.ana sa brojevi, prilo/i
znaenjem, usled ega smo na nju naili ve prilikom
upoznavanja s tim vrstama rei u morfologiji. Tako
smo kod neodredenih zamenica videli da kombinuju
formante ni-, ne-, svci- sa upitnom zamenicom,
kao u i\kakav, ni\iji, ne\iji, sva\ko i sl. (v. 7.6, 7.6.1).
Brojevi su gotovo svi sloene rei, pa na primer broj
sedam sto pedeset osam (758) sadri pet osnova - se-
dam , sto, pet, deset i osam . Za priloge smo videli (10.5)
da mogu biti sloeni od predloga s drugom reju, npr.
iz\jutra, na\veliko, za\malo i sl.; mogu sadrati iste
formante kao i neodredene zamenice, npr. ni\kuda,
sva\kako. Znaenje neodreenosti imaju prilozi s redu-
plikacijom gdegde ( = ponegde) i k a tk a d ( = ponekad),
kao i polusloenice od dva slina priloga kako-tako,
manje-vie, k a d -ta d i sl.
Meu nepravim predlozima moemo razlikovati Sloeni predlo/i
dve grupe sloenica. )edni, kao iz\nad, is\pod, is\pred,
iz\meu i dr. sastavljeni su od po dva prava predloga:
po znaenju su jednaki prostim predlozima nad, pod,
pred, medu, ali, dok ovi idu sa instrumentalom, sloeni
predlog trai genitiv (nad zem ljom = iznad zemlje).
Drugu vrstu sloenica ine spojevi predloga sa imeni-
com, kao na\vrh, po\vrh, na\kraj, u\mesto, na\mesto,
po\put itd., takode s genitivom.
 217
18. KONVERZIJA

Konverzijom (pretvaranjem, preobrazbom) nazivamo

prelazak rei iz jedne kategorije u drugu bez dodavanja
bilo kakvih afiksa. Taj nain tvorbe, uobiajen na pri-
mer u engleskom, u srpskom je daleko manje zastu-
pljen nego ostala tri.
Na osnovu toga u koju vrstu re prelazi razlikuje- Cetiri vrsU-
mo poimenienje (supstantivizaciju), popridevljenje ktmver/.ije
(adjektivizaciju), prelazak u priloge (adverbijalizaciju)
i prelazak u predloge (prepozicionalizaciju).

18.1. POIMENIENJE

U imenice prelaze pojedini pridevi, zadravajui samo

jedan od tri roda. Promena po padeima uglavnom i
dalje ostaje pridevska, uz neke izuzetke koje emo vi-
deti nie.
U mukom rodu poimenieno je dragi (gen. d ra - Muki rod
gog(a): naziv za voljenog mu.karca, up. nem. der Lieb-
ste, fr. cheri-, odatle je i muko ime Dragi), deurni,
blinji (religiozni termin), poneka titula kao presvetli,
veleasni itd. Poimeniavaju se i glagolski pridevi, kao
optueni, pretpostavljeni, potinjeni, predsedavajui,
glavnokom andujui itd.
I prezimena kao Crnjanski, Raki, Musicki, uklju- Prezimena
ujui ona iz drugih slovenskih jezika (ajkovski,
Slravinski, Paderevski itd.), po postanku su pridevi i
zadravaju pridevsku promenu: gen. Crnjanskog(a),
dat. Crnjanskom(e) itd.
Prezimena sa prisvojnim pridevskim sufiksom
-ovl-ev, npr. Miljanov, Markov, Delev, deliniraju se
kao imenice, dakle M iljanova, M iljanovu itd. Ipak, in-
218
strumental, bar kod domaih prezimena, obino ima
pridevski nastavak -im (M iljanovim), dok se za ruska
prezimena javlja i imeniki i pridevski instrumental
(.Korsakovom i Korsakovim).

18.1.1. U enskom rodu poimenieno je draga, ana- enskt ro

logno gore pomenutom dragi (up. nem. die Liebste,
fr. cherie: odatle je .ensko ime D raga), zatim m ldda
( = nevesta), geometrijski termini prava i kriva ( = pra-
va linija, kriva linija) itd. Promena ovde oscilira izmeu
pridevske i imenike, to se vidi po obliku dativa-loka-
tiva: veran svojoj dragoj, ali veran gospodi Dragi (ime),
m ladoj i m ladi, taka na pravoj ali i na pravi. Za ime-
na drava i pokrajina, kao Engleska, eka, N em aka,
Baka, promena je iskljuivo pridevska ( N em akoj
itd.). enskog roda je i poneko ime grada, kao M akar-
ska (u M akarskoj), Grocka, Bijela i dr.

18.1.2. U srednjem rodu najvanija su poimenienja Srednji rotl

dobro i zlo. Promena je uglavnom imenika, kao to vi-
dimo po obliku instrumentala (npr. }a to sm atram veli-
kim zlom ) i genitiva mnoine, koji glasi dobard, zal (s
nepostojanim a, kao za imenice tipa rebro, v. 5.4.2.1).

18.2. POPRIDEVLJENJE

O popridevljenju moemo govoriti kada glagolski pri- Otl participa

devi (tj. participi) postanu pravi pridevi, to se vidi po
mogunosti da stoje uz imenicu kao atributi. Za trpni
pridev (pasivni particip) takva upotreba je u principu
uvek mogua, pa imamo bezbroj primera, kaopobeden i
neprijatelj, izmenjeni uslovi, otvoren prozor, kuvano
meso, p ro d ata roba itd. Neki pridevi, kao razuzdan,
zabaen, usiljen, uklet i sl., danas su mnogo obiniji
nego glagoli od kojih su postali.
 219
18.2.1. Ocl radnog prideva (aktivnog participa) atri-
butivna upotreba je mogua samo u manjem broju
sluajeva, obino tamo gde se izraava vidljivo prome-
njeno stanje ili osobina, npr. om ravele ruke, prom ukli
glas, odrasla ena, zaspalo dete, p oiu telo lie, zardali
no i sl. Katkad pridevska upotreba povlai za sobom
su.enje znaenja. Kae se npr. p ali borac u smislu bor-
c.a koji je poginuo u ratu, ali nije mogue *pali ovek
namesto ovek koji je p a o (npr. na stepenicama). Svi
ovakvi pridevi su u boljim renicima zabeleeni pod
posebnim odrednicama.

18.2.2. Pridevi na -i, -a, -e (kao u svetlei natpis, Pritlevi na -i

svetlea reklam a, odgovarajui smetaj, odgovarajue

izm ene i sl.) takoe spadaju pod konverziju ukoliko se
smatra da su postali od glagolskog priloga sadanjeg na
-i. Ako pak tretiramo -i kao sufiks (up. rusko -ui,uu,
-w,aH, -uiee), koji se u mukom rodu jednine sluajno
poudara s glagolskim prilogom, onda emo takve
prideve svrstati medu sufiksalne (v. 15.3.1.8).

18.3. PRELAZAK U PRILOGE

Prelazak u priloge je redovna i iroko rasprostranjena Priio/.i od

pojava. Kao to smo videli u 10.3, prilozi mogu postati prideva
od srednjeg roda jednine opisnih prideva (npr. Ona
tihogovori), ukljuujui i glagolske trpne prideve (npr.
G ledao ju je zalju hljen o), ili od pojedinih prideva na
-ski {-ki, -ki), gde kao priiog slui muki rod jednine,
samo bez duine na krajnjem -i (npr. D ru garski m e je
posavetovao; p o liti k i neprikladan).
220
18.4. PRELAZAK U PREDLOGE

Prelazak u predloge videli smo kod nepravih predlog

(11.1 a-c), koji su po postanku prilozi ili imenice.
SINTAKSA
T
 223
19. SINTAGMA

Sintaksa izuava povezivanjc rei u reenicu i njihove

rneusobne odnose. Manja jedinica od reenice jeste
sintagma, koju definiemo kao spoj dveju ili vie rei
povezanih po smislu i po gramatikim funkcijama.
Jedna re u sintagmi je upravna (ili glavna, ili cen- Upravnu rei
tar sintagme), dok druge od nje zavise. Tako u m oj verni
p a s zamenica moj i pridev verni zavise od imenice pas\ u
im ati uspeha imenica u genitivu zavisi od glagola imati.

19.1. VRST'E SINTAGMI

Na osnovu toga kojoj vrsti rei pripada upravna re,

sintagme delimo na nekoliko tipova. Dva najvanija su
imenike sintagme (kao u navedenom m oj verni pas,
ili izlozba slika, ili aj sa iim unom) i glagolske sin-
tagme, npr. im ati uspeha ili glasno vikati. Moe se go-
voriti i o pridevskim sintagmama (npr. sasvim logian)
i o prilokim (npr. neto sporije). Imenika sintagma
obavlja u reenici iste funkcije kao imenica (uporedi
M oj verni p a s je zala ja o i Pas je zalajao), glagolska sin-
tagma je predikat kao i pojedinani glagol, priclevska
sintagma odreuje imenicu kao i pridev, priloka sin-
tagma ima funkcije priloga.
U literaturi se sree i termin predloka sintagma, lretlloko-
za spojeve kao s velikim zadovoljstvom ili u uglu sobe. patlena
Budui da takva sintagma sadri predlog, a po funkciji konstrukcija
nije jednaka predlogu nego prilogu, bolji izraz bi bio
predloko-padena sintagma ili predloko-padena
konstrukcija.
224
19.2. SLOENE SINTAGME

Sintagme se u reenici nadovezuju jedna na drugu, ali

se vrlo esto i uklapaju jedna u drugu. U tom sluaju
govorimo o sloenoj sintagmi Primera radi, sloena
glagolska sintagma otvoriti fabriku plastinog posuda
sklopljena je od glagolske sintagme otvoritifabriku (upra-
vna re: otvoriti), imenike sintagme fa b r ik a posu da
(upravna re: fa b r ik a ) i imenike sintagme plastino
posu e (upravna re: posue).
20. PROSTA REENICA

20.1. DELOVI REENICE

Reenicu je lake prepoznati nego je teorijski defini- Predikat

sati (uobiajena leksikograf'ska definicija, misao iska- i subjekt

zana reima, nedovoljno je precizna za potrebe

gramatiara). Bitna osobina reenice, po kojoj se razli-
kuje od sintagme, jeste da iskazuje vezu predikata (koji
je uvek glagol ili glagolska sintagma) sa subjektom
(reju ili sintagmom o kojoj predikat govori). Subjekt
i predikat su dva osnovna elementa reenice. Reenica
koja sadri samo njih, npr. Voz kasni, u kolskim gra-
matikama se naziva prostom reenicom, dok je prosta
proirena ona koja sadri i druge rei (dodatke sub-
jektu, predikatu ili i jednom i drugom), npr. Voz iz Nia
dan as prilino kasni. Za ovim drugim terminom nema
stvarne potrebe, poto u praksi velika veina reenica
sadri i druge rei osim subjekta i predikata, ime se
bitno ne menja karakter reenice. U tom smislu, svaki
iskaz s po jednim subjektom i jednim predikatom nazi-
vamo prostom reenicom, za razliku od sloene (v. 21.1
i dalje), koja je spoj vie prostih reenica.
Pored subjekta i predikata, u reenici razlikujemo O stali delov
reenice
i dopune, priloke odredbe, a kao posebnu vrstu do-
dataka atribut i apoziciju.

20.2. SUBJEKT

Gramatiki subjekt (za razliku od logikog, za koji v.

nie, 20.2.2) uvek je u nominativu. Ulogu subjekta moe
imati imenica ( Voz kasni), imenika sintagma (S ed n i-
ca u pravn og o d b o r a je u toku; Te godine je poeo Prvi
svetski rat) ili imenika zamenica (Oni e ti pom oi;
Ovo jep o k lo n za vas; ta se dogodilo?), a ponekad i broj
(Od cele druine ostao je sam o jed a n ).
226
20.2.1. U mnogim reenicama subjekt nije iskazan. To Neiskazan
se ne protivi malopredanjem zakljuku da su subjekt subjekl
i predikat dva osnovna elementa reenice, jer subjekt
postoji i tada, samo to nije izgovoren ili napisan nego
se podrazumeva (prema uobiajenom kolskom ter-
minu). To biva u dva sluaja:
(a) Ako je predikat u prvom ili drugom licu jednine
ili mnoine, sam glagolski oblik pokazuje da je subjekl
ja, U, mi, odnosno vi, pa lina zamenica nije nuna, npr:
ekau te pred kuom.
Varas se.
Poznajete li ovog oveka?
/.amenica bi se upotrebila samoako se naglaava vrilac
radnje (npr. Ovde ja odluujem), a esto i uz enklitike ob-
like glagola biti, budui da oni ne mogu doi na poetak
reenice (npr. Mi smo za opoziciju; Ti sigenije).
(b) Subjekt u treem licu moe se nalaziti u nekoj
od prethodnih reenica ili u reenici sagovornika, npr.:
(Neu vie da gajim kam elije.) Zahtevaju
previe vode.
( Je li tu vlasntk radnje?) Izaao je.
Subjekt potpuno izostaje u bezlinim (besubjekat- Roeenice be/.
skim) reenicama, gde vrilac radnje nije odreen, npr. subjekta
Svie; H ladno je. Dobro se ivi (v. 9.9.3).

20.2.2. Logikim subjektom nazivamo onu imenicu,

zamenicu ili imeniku sintagmu koja oznaava izvor rad-
nje ili nosioca situacije, ali koja nije u nominativu nego u
nekom drugom padeu. To mogu biti sleei padei:
(a) Genitiv, uz biti ili im ati, u znaenju postojanja
ili nepostojanja, npr.:
Bilo je dosta Ijudi na etalitu.
Bie velikih iznenaenja.
Ima hrane za sve.
Nema nikakvih problem a74.

'* U potvrdnoj r e e n i c i , z a brojivc irnenicc u jednini, u p o tr e b i e

sc nominativ, npr. Im a jed a n problem .
 227

(b) Dativ, uz bezline glagole ili glagolske izraze

koji oznaavaju neko subjektivno oseanje, npr.:
- Kako vam je ovde? - Lepo nam je.
Vojnicima je hladno.
Detetu se spava.
(c) Akuzativ, uz biti sa imenicom ili uz neke gla-
gole koji izraavaju subjektivno (najee negativno)
oseanje, npr.:
Sve nas je strah.
Sram neka ih bude!
- Zato nije doao? - Mrzelog je.

20.3. PREDIKAT

Obavezni sastojak predikata je glagol. Ukoliko ne sadri Clagolski

nita osim glagola, u prostom ili sloenom obliku, nazi- predikal
vamo ga glagolski predikat, kao u primerima:
Zvoni telefon.
jutros smo se okupali u reci.

20.3.1. Imenski predikat se sastoji od glagola biti, Imeoski

za koji kaemo da obavlja funkciju kopule (spone), i predikat
druge rei koju nazivamo imenski deo predikata. Ta
druga re moe biti imenica:
Moj brat je inenjer.
pridev:
Predavanje je bilo kralko.
prilog:
Moja kua je blizu.
zamenica, imenika ili pridevska:
Ja nisam ti.
Sve su ene takve.
broj:
etiri i tri su sedam .
Kao imenski deo predikata moe se javiti i sintagma
od prideva s imenicom u genilivu:
Deda je uvek bio dobre volje.
228
ili predloka sintagma:
Narukvica je od srebra.
Podaci su u kompjuleru.

20.3.1.1. Pridev kao imenski deo predikata mora biti Pridev u

u neodreenom vidu (v. 6.2), npr. Va predlog je z a n i- predikatu
m ljiv. To, naravno, ne vai za prideve koji imaju samo
odreeni vid (npr. Ovaj avion nije n tlazn i ), meu koje
spadaju i svi komparativi i superlativi: Drugi tepih je
vei; Va p red lo g je n a jz a n im ljiv iji).

20.3.2. I glagolski i imenski predikat slau se sa subje- Slaganje u

ktom u rodu i broju: rodu i broju
Avion/Ptica leti Avioni/Ptice lete
Avion je leteo Avioni su leteli
Ptica je letela Ptice su letele
Avion je brz Avioni su brzi
Ptica je brza Ptice su brze
Izuzetak su reenice s pokaznom zamenicom i
glagolom hiti, tipa Ovo je m oja erka (v. 7.3.2).

20.3.3. Imenskom predikatu je slian predikat s ko- Predikatna

pulativnim glagolima, tj. glagolima nepotpunog zna- dopuua
enja, koji zahtevaju predikatnu dopunu (predikativ).
Ta dopuna moe biti imenica ili pridev, a zavisno od
glagola bie u razliitim padeima. Najee je u nomi-
nativu:
Postao je umetnik.
Ostala sam poslednja.
Ispaemo smeni.
Zovem se M arija.
Nemoj se praviti glup.
U akuzativu:
Njegova izjava predstavlja uvredu velianstva.
Poslednja odluka znai izmenu propisa78.

5 Ukoliko sc tumai znaenje rei, uz glagol znaiti ide nomi-

nativ: l.atinska re m u la tio znai iz m en a .
 229
S predlogom za i akuzativom:
Smatraju me za grenicu.
Izabran je za gradonaelnika.
Za koga me ti dri?
U instrumentalu:
Nazvan je oceni otadbine.
Procena se pokazala netanom.
Odgovor mi se ini ispravnim.
U dananjem jeziku instrumental se rede upotre-
bljava, tako da bi poslednja dva primera mogla glasiti
i: Procena se p o k a z a la netana, odnosno Odgovor mi
se ini ispravan. S druge strane, uz glagol sm atrati in-
strumental je uobiajen bar koliko i konstrukcija za +
akuzativ: Sm atraju m e grenicom.

20.4. DOPUNE

20.4.1. Pravi objekt. - Dopune se u nekim gramati- Pravi ob jek t

kama tretiraju kao istoznane s terminom objekti,

s tim to razlikujemo pravi (direktni) objekt i razne
vrste nepravih (indirektnih) objekata. Pravi objekt je
imenska re u akuzativu bez predloga, koja dopunjava
znaenje prelaznih glagola, kao u:
Napiite mi adresu.
Video sam nekoga u dnu sobe.
Mesto objekta je po pravilu iza glagola, ali on moe Poloaj objckla
stajati i ispred glagola kad to zahteva smisao iskaza, pri
emu akuzativni oblik pokazuje da nije subjekt, npr.:
Lekove treba uzimati redovno.
Nekoga od njih sam ve video.
Poloaj nenaglaenih zamenica kao objekata zavisi
iskljuivo od pravila o enklitici (Poznajem ga, ali Ja ga
poznajem : v. 3.3.3.3).

20.4.1.1. Akuzativ pravog objekta zamenjuje se geni-

tivom u dva sluaja:
(a) Kada objekt oznaava neodredenu koliinu
ega ili deo od ukupnog broja (partitivni genitiv), npr.:
230
Kupiu hleba i vina.
Imatc li vrem ena?
Donco sam vam kolaa.
(b) Posle odrenog glagola esto se upotrebljava Genitiv uz
objekt u genitivu (tzv. slovenski genitiv), npr.: negariju
Neu im dati ni dinara.
(Up. u potvrdnom obliku: Dau irn dinar.)
Ne vidim naina da se to uradi.
Slovenski genitiv je tipian za stariji i narodski jezik,
dok se u dananjem govornom jeziku i posle negaci-
je najee upotrebljava akuzativ. l'ako bi, na primer,
reenica Vuka Karadia Ali on ovoga obeanja svoje-
ga ne ispuni danas bez sumnje glasila: Ali on ovo svoje
obeanje ne ispuni (nije ispunio).

20.4.2. Nepravi objekt. - Nepravim ili indirektnim Nepravi objekt

objektima nazivamo sve one koji dopunjavaju znaenje
neprelaznih glagola. Zavisno od rekcije glagola, oni
mogu biti u genitivu, dativu ili instrumentalu. Meu
njih obino svrstavamo i predloke objekte, tj. one
koji se sastoje od predloga s irnenskom reju u genitivu,
akuzativu, dativu-lokativu ili instrumentalu.
Genitiv bez predloga dolazi gotovo uvek s povrat-
nim glagolima, npr.:
Seti se oheanja.
Vie ga se ne plaim.
Genitiv s predlogom:
Sve zavisi o d rezultata.
Dativ:
Ne prija m i sladoled.
Verujte strunjaku.
Akuzativ s predlogom:
Princ se zaljubi u pastiricu.
Nisam mislio na vas.
Instrumental:
Vladao je ogromnim carstvom.
ime se sada bavite?
 Instrum ental s predlogom:
Nastaviemo s vebam a.
Nemojte aliti za prolou.

20.4.3. Pojedini glagoli zahtevaju po dva objekta - pra- Glagoli sa

vi i nepravi, pravi i predloki, ili nepravi i predloki. dva objekta
Tipian takav sluaj su glagoli davanja, s jednirn obje-
ktom u akuzativom i drugim u dativu:
Pruite ansu m ladim a.
Poslali smo vam pozivnicu.
Neke druge mogue kombinacije vidimo u pri-
merima kao:
Poledite starce tih napora (pravi + nepravi u
genitivu).
Premazaemo tortu okoladom (pravi + ne-
pravi u instrumentalu).
Zahvalio sam mu na Ijubaznosti (nepravi u
dativu + lokativ s predlogom).

20.4.4. Dopune im enica, prideva i priloga. - Ana-

logni nepravim objektima glagoia jesu padeni, odno-
sno predloki oblici koji dopunjavaju smisao imenica,
prideva, a u redim sluajevima i priloga. Od imenica, to
se pre svega odnosi na glagolske imenice (sa sufiksom
-nje ili -e) i one koje oznaavaju neku radnju ili proces.
Dopune u dativu ili u instrumentalu iste su za imenice
kao i za odgovarajue glagole: izvinjenje itaocim a kao
izviniti se itaocim a; rukovanje a paratom kao rukovati
aparatom . Neizmenjeni ostaju uglavnom i predloki
objekti, npr. p a d s krova kao pasti s krova, tenja ka
savrenstvu kao teiti savrenstvu.
Naprotiv, imenice koje odgovaraju prelaznim Objekatski
glagolima umesto pravog objekta dobijaju genitiv gonitiv
(objekatski genitiv), a ponekad i predloku dopunu:
uvoziti hranu uvoz hrane; otkriti Am eriku otkrie
Amerike; eleti prom ene elja za prom en am a; loviti
zeeve lov na zeeve.
Mnogi pridevi, kao i glagoli, imaju svoju rekciju, Rekcija pride
koja bi u boljim vojezinim renicima morala da bude
232
na/.natena. Tako npr. pridev eljan trai genitiv (eljan
prom ena), zadovoljan trai instrumentai (zadovoljan
presudom ), um oran trai od s genitivom (um oran od
napora), siguran trai u s akuzativom {siguran u sebe)
i sl.
losle komparativa i superlativa dolazi dopuna od Dopuna u/
sa genitivom {skuplji od zlata; najvei o d svih filozofa). komparativ i
isto vai i za poredenje priloga, npr. Ti e to uraditi superlativ
bolje o d mene.

20.5. ATRIBUT

I<ad prievska re (pridev, glagolski pridev, pride-

vska zamenica ili redni broj) odreduje imenicu i slae
se s njom u rodu, broju i padeu, lu njenu funkciju u
reenici nazivamo atributom. Atributi su kurzivom
pisane rei u:
ale se na gradski saobraaj.
Prola sezona je bila uspena.
Mogu li da uzmem tvoje naoare?
etvrto poglavlje je najdue.
Dva ili vie atributa mogu stajati uz istu imenicu,
npr.:
Ovaj pranjavi seoski put vodi do mlina.

20.5.1. Meu atribute obino se svrstavaju i padene Sm lagm e kao

i predloke sintagme koje stoje posle imenice, ukoliko atributi
je odreuju (opisuju) na isti nain kao i pridev. Ta-
kvi primeri bi bili devojica plave kose { = plavokosa
devojica),me za autom obil ( = autom obilske gume),
udbenik za srednju kolu ( = srednjokolski udbenik).
Ovakve atribute je esto teko razlikovati od maloas
opisanih dopuna imenice. Bitna razlika je u tome to
u primerima iz prethodnog odeljka imenice samim
svojim smislom zahtevaju dopunu (otkrie ega? elja
za im ? itd.), dok se za imenice kao devojica ili gum a
takvo pitanje ne postavlja.
 233
I prilozi, naroito oni za mesto i vreme, mogu imati
ulogu atributa: kretanje nizbrdo, saobraaj nou,fio k a
gore levo ( = gornja leva fioka).

20.5.2. Privremeni atribut, nazvan i predikatski

atribut, predikativ ili aktuelni kvalifikativ, kazuje neku
osobinu imenice koja nije stalna, nego vai u vreme
radnje iskazane predikatom:
Otac se iscrpljen sruio na leaj.
Nai su prvi stigli na cilj, a vai poslednji.
Nikad te nisam video ovakvog.
Prelaznu kategoriju izmedu privremenog atributa i Apo/.itiv
apozicije (v. sledei odeljak) ini apozitiv, kao u prime-
rima:
Vlana od kie, zemlja se ugibala pod noga-
ma.
Moj kolega, iznenaden, nije stigao da reaguje.
Onako m ladoj i neiskusnoj, Sombor joj se
uinio kao velegrad.
Za razliku od privremenog atributa, on je od osta-
tka reenice odvojen intonacijom i pauzom (odnosno
pauzama, ako je u sredini reenice), to se u pisa-
nju oznaava zapetom (zapetama). Kao i u predikatu
(20.3.1.1), pridev u predikativu, odnosno apozitivu,
uvek je u neodreenom vidu: nije mogue *Otac se
iscrpljeni... niti *Moj kolega, iznenadeni...

20.6. APOZICIJA

Kaemo da su u apoziciji dve imenice stavljene jedna 1)a im enio

uz drugu tako da jedna poblie oznaava i odreduje
drugu; i sama takva odredba naziva se apozicijom.
Najee su apozicije ispred vlastitih imena: gospoda
Luki, profesor Kaanin, kralj Petar, ika Jova, b a b a
M ilica, restoran Prolee", jezero Balaton, reka Misisipi
i sl. Ree apozicija dolazi POSLE imena i tada se odvaja
zapetom: Stojan M ati, novinar.
234
Posebna vrsta apozicije su tzv. atributske apozicije Atributivi
ili atributivi, u kojima druga zajcdnika imenica suava
znaenje prve: kam en lem eljac, zvezda p ad alica, suzc
radosnice ( = suze od radosti) i sl. Rei kao temeljac,
p a d a lic a i sl. najee se samo tako i upotrebljavaju,
mada je apozicija moguna i sa imenicama koje imaju
samostalnu upotrebu, npr. p a s uvar.

20.6.1. Obe imenice u apoziciji u naelu imaju isti pade Pade apo/.icije
(doktor Simi, doktora Simia, s doktorom Simiem
itd.). Od tog pravila ipak ima nekoliko izuzetaka:
- Prezimena sa zavretkom na suglasnik, kao i
ona na -ski, gramatiki su mukog roda, tako da ostaju
nepromenjena kad se odnose na enu: doktorka Simi,
doktorke Simi, s doktorkom Simi itd.
- Nepromenjena ostaju i imena koja se obino piu
pod znacima navoda: u hotelullnion", izhotelaU nion,
u asopisu Duga", saradnja s asopisom ,,Duga itd.
- Geografska imena mogu ostati u nominativu ako
su malo poznata, da bi bio jasniji njihov pravi oblik.
Tako kaemo na reci Dunavu, na reci Volgi itd., ali bez
promene na reci jangce, na reci Orinoko i sl.
- U familijarnom govoru, oznake srodstva, kao
teta, haha, ika, kum itd., i poneke titule, kao knez,
gazda, gospa i dr., mogu ostati nepromenjene ispred
imena: teta Zora, teta Zori, teta Zorin stan i sl.76

20.6.2. Apozicija u irem srnisiu je cela imenika sin- Sintagnra kao

tagma koja odreuje neku imenicu, kao u: apozicija
Uzor mu je bio Demosten, najslavniji govor-
nik starog veka.
Ovcle se dobija alitra, osnovni sastojak crnog
baruta.

76 Ovakav oblik prirnenjen je i u nazivima nekih starih beograd-

skih ulica, kao to su Knez Mihailova, ika Ljubina, Baba Vinjina i
druge. Pravopis doputa i pisanje crtice izmeu dveju rei (teta-Z o-
ri, K nez-M ihailova i sl.) kako bi se istakla nepromenljivost prve.
 235
20.7. PRILOKE ODREDBE

Funkcija prilokih odredaba (adverbijala) jeste da prue V rslc prilokili

dodatnu informaciju o radnji izreenoj predikatom. odredabii

Po obliku one mogu biti prilozi, imenice u zavisnom
padeu (najee instrumentalu) ili predloko-padene
konstrukcije. Po znaenju ih delimo na vie vrsta, od
kojih su najvanije:
Odredbe za mesto:
Sreli smo se u parku.
Ovde se prodaje posue.
Odredbe za vreme:
Sutra se vraam.
Grad je razruen zemljotresomgc>rfte 1667.
Odredbe za nain:
Radio tiho svira.
S krajrtjom opreznou podigao je poklopac.
Odredbe za sredstvo:
Prebriite staklo vlanom krpom.
Pretraivali su teren pom ou helikoptera.
Odredbe za uzrok:
Prebledela je o d straha.
Me je prekinut zhog kie.
Odredbe za cilj ili namenu:
Sastali smo se radi dogovora.
U tom cilju preduzcte su posebne mere bez-
bednosti.
Odredbe za koliinu ili meru:
Sobu treba m alo provetriti.
Deca e moi da se igraju do mile volje.

20.7.1. U principu, odredba je fakultativni deo reenice, Obaveznc

za razliku od dopune koja je neophodna za puno ra- odredb'c
zumevanje glagola. Postoje ipak i glagoli koji zahtevaju
obaveznu odredbu za mesto ili za vreme, npr.:
Marko stanuje na petom spratu.
To se obino dogaa petkom .
Ovakve primere nije uvek lako razlikovati od dopuna.
 237
21. SLOENA REENICA

21.1. ODNOSI PROSTIH REENICA

U SLOF.NO)

Sloenom nazivamo reenicu koja je sastavljena od dve Koordinarija

ili vie prostih reenica. Ako svaka od tih reenica moe
da stoji i sama za sebe, kaemo za sloenu reenicu da
je naporedno sloena (ili nezavisno sloena). Takve
proste reenice su meu sobom naporcdne (prireene,
koordinirane), a odnos meu njima zove se koordi-
nacija ili parataksa.
Ako jedna prosta reenica zavisi od druge, kaemo Subordinaciju
za sloenu reenicu da je zavisno sloena, a takav od-
nos zove se subordinacija ili hipotaksa.
Mada emo u daljem tekstu uglavnom davati
primere sa po dve proste reenice, u praksi se javljaju
i sloene reenice od znatno vie elemenata, meu ko-
jima su neki u odnosu koordinacije a drugi u odnosu
subordinacije. Takav je primer:
Ne videi drugog izlaza (1), on je odluio (2)
da ode do efa (3) i da mu prizna (4) ta se
stvarno dogodilo (5).
Ovde je nezavisna samo reenica (2), On je odluio,
i za nju kaemo da je glavna. Od nje s jedne strane
zavisi reenica (1), a s druge reenice (3) i (4). Te dve
reenice meu sobom su koordinirane, budui da obe
zavise od iste reenice i da su povezane koordinativnim
veznikom i. Reenica (5) zavisi od reenice (4), koja je u
odnosu na nju upravna.

21.2. NEZAVISNO SLOENE REENICE

U ovim reenicama proste reenice obino su pove- S veznikom ili

zane koordinativnim veznicima (v. 12.1), prilozima ili hr. njega
recama. Mogu se i samo nizati jedna uz drugu, bez
238
vidljivih spojnih elemenata, u koni sluaju kaemo da
su asindetske (od gr. a-, ne, i sjn delos, vezan).
Nezavisna reenica moe biti i umetnuta u drugu Umetnute
nezavisnu, npr.: reenice
Stadion - to je sada jasno - nee biti zavren
na vreme.
Moji planovi, hladno odgovori Ana, tebe
se ne tiu!
Prema znaenjskim vezama izmeu reenica i
prema znaenju spojnih elemenata razlikujemo pet
osnovnih vrsta oclnosa u nezavisno sloenoj reenici:
sastavni, zakljuni, suprotni, rastavni i iskljuni.

21.2.1. Reenice u sastavnom (kopulativnom) odno- Sastavne

su oznaavaju radnje koje su po znaenju podudarne, reenice
koje se odigravaju istovremeno ili se nadovezuju jedna
na drugu. Mogu biti asindetske ili spojene veznicima
i, p a , te, oclnosno veznikom niti (ni) ako su odrene.
Primeri:
Naoblailo se, sneg provejava, uskoro e
zima.
Ii do kioska i kupi mi novine (Idi do kioska
pa mi kupi novine).
Optuenog ne poznajem niti sam ga ikada
sreo.

21.2.2. Reenice u zakljunom (konkluzivnom) od- /akljune

nosu mogu se posmatrati i kao podvrsta sastavnih reenice
reenica, s tim to druga iskazuje zakljuak koji sledi
iz prve. Grade se prvenstveno s veznicima ili prilozima
dakle, (i) zato, stoga, te, p a . Primeri:
Brave su nedirnute, dakle nije u pitanju pro-
valnik.
Momci su se mnogo trudili, zato ih treba na-
graditi.
Ja sam ve triput uzimao re, pa je bolje da
utim.
 239
21.2.3. Reenicc u suprotnom (adverzativnom) odno- Supiotnc
su iskazuju radnje koje su meusobno suprotstavljene r e e n ic t?

po znaenju. Spajaju se veznicima a, ali, dok, m eutim,

nego, ve, izrazima a ipak, p a ipak, a opet, a ono i dru-
gima. Primeri:
Kua je visoka, a nema lifta.
Plate jesu male, ali ne gladujemo.
Bakar je sve skuplji, dok gvode pojeftinjuje.
Nije magla, nego su prozori prljavi.

21.2.4. Reenice u rastavnom (disjunktivnom) od- Kastuvne

nosu iznose dve mogunosti koje se meusobno reenice
iskljuuju. Grade se uz pomo veznika ili, koji se moe
javiti ili samo na poetku druge ili na poetku obeju
reenica. Primeri:
Moe li to da ponese, ili da ti pomognem?
lli emo pobediti ili ispadamo iz takmienja.

21.2.5. Iskljune (ekskluzivne) reenice iznose neki lski;une

izuzetak ili ogranienje u odnosu na radnju prethodne reenice
reenice. Iskljuni prilozi i veznici su samo, sam o to,
osim to, jedino to, tek i drugi. Primeri:
Svuda je tiina, samo u dvoritu skii usa-
mljeni pas.
Mala dobro ui, osim to ima problema s
matematikom.
Moda je pravedno, moda ne, tek presuda je
doneta ( = kako god bilo, presuda je doneta).

21.3. ZAVISNO SLOENE REENICE

U ovim sloenim reenicama zavisna prosta reenica

najee dolazi posle glavne, odnosno upravne. Uko-
liko dode ispred nje, to se smatra za inverziju normal-
nog redosleda i u pisanju se belei zapetom: Iako sam je
pozvao, nije dola (Up. bez zapete: Nije dola iako sam
je pozvao).
240
Zavisna reenica moe biti i umetnuta u glavnu, Umetnute
kao u: reten ice
Moje kljueve, ako ih nae, ostavi kocl por-
tira.
Podaci koje ohjavljujemo dobijeni su iz Stati-
stikog zavoda.

21.3.1. Odnos zavisne reenice prema glavnoj moe Vrste znvisnih

se u veini sluajeva uporediti sa ulogom koju delovi rfcn ita p
reenice (subjekat, predikat i ostali) igraju u prostoj funktiji
reenici. To znai da se, po funkciji, meu zavisnim
reenicama mogu razlikovati subjekatske, predikat-
ske, objekatske, atributske, apozicijske i adverbi-
jalne. Ove poslednje, koje su i najbrojnije, odgovaraju
prilokim odredbama u prostoj reenici.

21.3.1.1. Subjekatske reenice predstavljaju subjekt Suhjfkatskc

glagola glavne reenice, npr.:
Poznato je da kafa kodi srcu.
(Up. u prostoj reenici: Poznato je tetno dejstvo kafe.)

21.3.1.2. Objekatske reenice su objckti glagola glavne Objfkatsko

reenice:
Traili smo d a se ukine porez na knjige.
(Up. prostu reenicu: Traili smo ukidanje p oreza na
knjige.)

21.3.1.3. Predikatske reenice se prema glagolu glavne Urcdikalsko

reenice ponaaju kao imenski cleo predikata:
Cilj ove rezolucije je d a se prekinu sukobi.
(Up.: Cilj ove rezolucije je p rekid sukoba.)

21.3.1.4. Atributske reenice odreuju neku imenicu Atributskf

ili zamcnicu u glavnoj reenici onako kao to to u pro-
stoj ini atribut:
ivotinje koje ive na dalekom severu imaju
ebelo krzno.
(Up.: Arktike ivotinje imaju debelo krzno.)
 241
21.3.1.5. Apozicijske reenice se ponaaju kao apozici- Apo/.iciiske
ja neke imenice ili zamenice u glavnoj reenici:
Davorin Jenko, koji je kom ponovao srpsku
himnu, bio je Slovenac.
(Up.: Davorin Jenko, kom pozitor srpske himne, bio je
Slovenac.)

21.3.1.6. Adverbijalne reenice obavljaju istu ulogu Advcrbijalne

kao priloke odredbe u prostoj reenici:
Pre nego to je otvorio sednicu, pozdravio je
goste.
(Up.: Pre p oetka sednice pozdravio je goste.)

21.4. VRSTE ZAVISNO SLOENIH

REENICA

Po sadraju, zavisne reenice delitno na izrine, zavi- V'rste zavisiiih

sno-upitne, odnosne, mesne, vremenske, nainske, uz- rccnica p<>
rone, namerne, posledine, dopusne i pogodbene. saclr/aju

21.5. IZRINE REENICE

Izrine reenice izriu sadraj predikata glavne reenice l/.rinc

i dolaze gotovo uvek posle njega. Po funkciji su najee
objekatske, ali i subjekatske ukoliko je glavna reenica
bezlina (takvi primeri oznaeni su nie skraenicom
subj.). Poinju obino veznikom da, ree veznikom
kako. Dolaze pre svega uz glagole govorenja, miljenja
i oseanja, kao u:
Baka je rekla d a e nam doi u posetu.
Strunjaci upozoravaju d a je vazduh zagaden.
Oseam kako m i krv bije u ilam a.
Prialo se d a e postati a m b asad or (subj.).
Izrine reenice dolaze takoe uzglagole htenja, kao
hteli, eleti, voleti, odluiti, zahtevati, moliti, predlagati i
sl., uz modalne glagole moi, smeti, morati, trebati, kao i
242
uz druge glagole koji ograniavaju mogunost izvrenja
radnje, odnosno slobodnu voiju izvrioca, kao uineti,
pom oi, pustiti, dopustiti, nameravati, pokuavati itd.
lrimeri:
Ne elim d a se iko oseti uvreen.
Pustite ga d a sam odlui.
Trebalo je bre d a reagujem o (subj.).
Moj sin e vam pornoi d a prenesete stvari.
lzrine reenice mogu zavisili i od imenica, pride-
va ili priloga ije znaenje zahteva da se dopune zavi-
snom reenicom. Primeri:
Nema dokaza da su eksploziju izazvali tero-
risti.
Naunici su sigurni d a e nai reenje.
Bilo bi previe d a i ja odem na odm or (subj.).

21.5.1. Ukoliko rekcija predikata glavne reenice Upotreba

zahteva predloku sintagmu, izmedu preloga i izrine zam enice to
reenice mora se dodati pokazna zamenica srednjeg
roda to u odgovarajuem padeu:
Nije bilo rei o tome d a se faku ltet seli u Beo-
grad.
Pomiriia se s tim d a nee nai mua.

21.6. ZAVISNOUPITNE REENICE

Ove reenice zapravo su podvrsta izrinih. Dolaze po- Podvrsta

sle glagolap itati {se), raspitivati se, ispitati i slinih, kao izrinih
i posle glagola govorenja (naroito kad su u odrenom reeniea
obliku). Po obliku su iste kao nezavisne upitne reenice
(tj. pitanja), samo im je intonacija drukija, a u pisanju
se ne zavravaju upitnikom. Primeri:
Pitau prodavca d a li im a deterdenta. (Up.
nezavisnu reenicu: Da li im a deterdenta?)
Niste mi rekli gde ste ju e bili.
Objasni mi zatosi to uradio.
Zavisnoupitne reenice mogu doi i posle glagola
kao znati, uti, saznati, doznati, ali prvenstveno kad su
 243
u odrenom obliku, u upitnom obliku, ili kad su i sami
u zavisnoj reenici:
Niko ne zna zato se klim a menja.
Ko zna gde je sa d tnoj bivi udvara.
Pokuau da ujem ta se tam o dogada.

21.7. ODNOSNE (RELATIVNE) REENICE

Poinju odnosnim zamenicama koji, kakav, iji, koliki, ko

ili to. esto su umetnute u glavnu reenicu. Dolaze goto-
vo uvek neposredno posle antecedenta, tj. posle imenice,
zamenice ili imenike sintagme na koju se odnose.
Dok druge zavisne reenice uglavnom poinju ui<ga
veznikom, koji je samo spoj s glavnom reenicom, 7.ainenice
odnosna zamenica je ujedno sastavni element odnosne u reenici
reenice. To znai da ona u njoj ima ulogu subjekta
(npr. Evo oveka koji e nam p om oi: up. Ovaj ovek
e nam p om oi), pravog objekta (Evo oveka koga smo
oekivali) ili raznih dopuna (npr. Evo oveka o kome
sm o govorili).
Odnosna zamenic.a se slae sa antecedenlom u
rodu i broju (Evo ene koja...; Evo deteta koje...; Evo Ijudi
koji... itd.), ali nc i u padeu, jer pade antecedenta za-
visi od njegove funkcije u glavnoj, a pade zamenice od
njene funkcije u odnosnoj reenici.

21.7.1. Najeaodnosna zamenica je k o ji. Pored prime- K ji

ra kao to su oni navedeni u prethodnom oeljku, koji
se esto javlja i u umetnutim reenicama, npr.:
Povrina na koju nanosim o lepak mora biti
potpuno ista.
Podsetimo da je akuzativ mukog roda jednak
genitivu za ive, a jednak nominativu za neive ante-
cedente (v. 7.5):
Predsednik z a koga sm o glas&li mora da is-
puni obeanje.
Zakon z a koji smo glasali jo nije stupio na
snagu.
244
U reim slueajevima umesto koji moe se upotrebi- t
ti i zameniea lo, sa dve vrste promene, o kojima vidi
7.5.1. Zameniea koji eesto dolazi posle pokazne zame-
nice onaj u odgovarajueem rodu i broju, a zameniea to
posle srednjeg roda te zameniee, ono:
Gde su sada one stoliee koje sam eleo d a ku-
p im l
Ono to sm o planirali mora se ostvariti.

21.7.2. Onosna zamenica kakav ne upueuje na kon- Kakav

kretni anteeedent, nego na vrstu anteeedenta:
Napravite sami salatu kakvu elite.
Odnosna zameniea koliki (eesto u korelaeiji s to-
liki u glavnoj reenici) pokazuje velieinu anteeedenta,
ili (samo u rnnoini) broj biea, odnosno predmeta
oznaenih antecedentom:
Poslaniei mogu sebi da orede platu koliku
ele.
Nije dolo toliko turista kolikim a smo se na-
dali.
Zameniea iji je odnosno-prisvojna, tj. izraava
pripadnost antecedentu:
Vratie se ovek u iju si se kuu uselio.

21.7.3. U svim do sada navedenim primerima odnosna Atribuiivnc

reeeniea ima atributivnu ulogu, jer blie odreduje ante- i apozitivne
eedent: (onaj) ovek koji e nam pom oi, (ona) salata rccniiv
kakvu elite i sl. Ukoliko je anteceent po znaenju ve
odreen, a odnosna reeniea samo prua dodatnu in-
formaeiju o njemu, kaemo da je apozitivna, a u pisa-
nju je odvajamo zapetom, odnosno sa dve zapete ako
je umetnuta:
Vratie se Marko Markovi, u iju si se kuu
uselio.
Moja tetlca, koja je u Kotoru, javlja mi da i
tamo pada kia.
Treba paziti da se zapeta ne stavlja uz atributivne
reeenice, kao to je pravilo u ruskom, nemakom i ne-
 245
kim drugim jezicima. Pogreno bi bilo npr. *F.vo oveka,
koji e nam pom oi.
Apozitivno je i to koje se odnosi na ceo sadraj
prethodne reenice, npr.:
Vlada e sniziti kurs domae valute, to e
podstai izvoz.
Vidi i primere u 7.5.1.

21.7.4. Odnosna zamenica ko ima za antecedent zame-

nicu mukog roda u jednini, npr:
To je uinio neko ko vam ne eli dobro.
Najvie ali onaj ko je bio najblii p o bed i
(pored: onaj koji je bio...).
Ko se upotrebljava i apsolutno, tj. bez antecedenta,
kao u mnogobrojnim poslovicama tipa Ko peva, zlo ne
misli; Ko radi, ne boji se gladi, ili u:
Neka se javi ko eli d a ide na izlet.
Za neive i apstraktne pojmove ovakvu apsolutnu
upotrebu ima zamenica to:
Moe on da govori to hoe.
Lo moe, uradi, a to ne moe, ostavi meni.

21.7.5. U pasivnim onosnim reenicama mogue je t/nstavljanjir

izostaviti odnosnu zamenicu i pomoni glagol biti, a
zadrati samo trpni pridev:
Pismo poslalo 12. juna iz Bea stiglo je tek da-
nas ( = Pismo koje je poslato 12. juna...)
Tako upotrebljen Lrpni pridev mora se slagati u
padeu s antecedentom:
U pism u poslatom iz Bea 12. juna izneti su
svi podaci.
Pismom poslatim iz Bea potvrdio je da e
doi.

21.8. MESNE REENICE

Ove reenice poinju prilozima za mesto gde, Gdeidt.

kud{a), otkudia), od akle ili dokle. Bliske su odnosnim
246
reenicama, jer se kao i one mogu vezivati za imenicu
kao antecedent, npr.:
Vratite se u taku od akle ste poli ( = iz koje
ste poli).
U drugim sluajevima su adverbijalne, tj. ponaaju
se kao priloke odredbe za mesto. Takve reenice mogu
doi pre ili posle upravne:
Gde je sad a grad, nekad su bila polja i
movare.
Nastavio je put peice dokle se moglo.
Prilozi za mesto mogu se pojaati recomgod, koja Pojaanjt
im daje opte znaenje: sa gotl
K u dgod doem , cioeka me neki poznanik.
Moete sesti gde god elite.

21.9. VREMENSKF. (TF.MPORALNE)

REENICE

Poinju prilozima za vreme, onosno vremenskim vez- Kada i dr.

nicima: kad{a), dok, im, otkad{a), otkako, poto itd., ili
veznikim izrazima k a d god, dokle god, tek to, nakon
to, p re nego to, sve dok itd. Slino mesnim reenicama,
mogu se nadovezati na imenicu koja oznaava odreeno
vreme, npr.:
Bilo je to one veeri k a d sm o ispraali baku
na voz.
ee se ponaaju kao priloke odrebe za vreme.
Mogu stajati pre ili posie glavne reenice:
im ga pozovem , pas dotri.
Vratila se p re nego to sam oekivao.
Nema ga na televiziji otkako je podn eo os-
Lavku.
Dok ispred nesvrenog glagola oznaava radnju isto- Dok
vremenu s radnjom glavne reenice, npr.:
Dok enka uva m ladunce, mujalc ide u lov.
Ispred svrenog glagola, pogotovu ako je u odre-
 247
nom obliku, isti veznik oznaava radnju koja se dogaa
po zavrelku radnje glavne reenice:
D okse ti vrati, sve e biti sreeno.
Utakmica se nastavlja dok sudija ne odsvira
kraj.
Poto kao vremenski veznik uvodi prethodnu P oto
(zavrenu) radnju i ima sinonim nakon to. jedino
po kontekstu moe se razlikovati od uzronog poto
(v. 21.11):
Poto (Nakon to) sve dobro izm eate, ostavite
iniju na toplom mestu.

21.10. NAINSKE REENICE

Poinju prilozima, odnosno veznicima kako, koliko, kao

to, kao da, nego to, nego d a ili to. Dolaze najee po-
sle glavne reenice i prema njoj se odnose kao priloka
odredba za nain prema predikatu proste reenice. Na-
zivaju se i poredbenim reenicama, budui da gotovo
uvek podrazumevaju neko poreenje izmeu radnje u
zavisnoj i one u glavnoj reenici.
Kako i ka o to obino su istoznani: K a k o i k a o to
Vrata treba montirati kako je (kao to je)
oznaeno na crteu.77
U korelaciji s njima esto dolaze tako, ovako ili
onako u glavnoj reenici:
K ako si radio, tako te i plaaju.
Proizvodnja ne ide onako glatko kako je ila
(kao lo je ila) na poetku.
Za razliku od kao to, k a o d a uvodi nestvarnu rad- K ao da
nju, onu koja ne odgovara injenicama (analogno f'ran-
cuskom comrne si, engleskom as if, nemakom als ob i
sl.). Glagol je u inclikativu, istog oblika kao i za stvarnu
radnju:

77 Nainsko kako treba razlikovati od upitnog, u zavisnoupitnim

reenicama kao P itam se kak o je to u radio ili N e zn am k ako je to
uradio.
 248
U osmoj rundi navalio jc takvom snagom kao
d a je tek zapoeo borbu.
Opominje me da pada kia, ka o d a ja to ne
zriam.
Koliko iskazuje meru ili intenzitet radnje u glavnoj K o lik o
reenici:
Meunarodna zajednica e pomoi koliko
bude potrebno.
Moe se pojaati recom za uoptavanje god
(Pomoi e koliko god bude potrebno), a u glavnoj
reenici moe doi koreiativno toliko (Koliko si radio,
toliko le i plaaju).
Vezniki spojevi nego to i nego d a izraavaju i\cg o io,
nejednakost izmeu sadraja glavne i zavisne reenice: n eg o d a
Povreda je tea nego to sam mislio.
Radije u ii peke nego d a ekam autobus. to... to...
Veznik to, esto s korelativnim to u glavnoj
reenici, uvodi reenice koje sadre komparativ pride-
va ili priloga i u glavnoj i u zavisnoj, a pokazuju propor-
cionalan odnos dveju radnji:
Sto ih vie opominje, deca te sve manje
sluaju.
Sto je m etal topliji, to je meki.
Umesto korelativnog parato...o moe se upotrebi-
ti ukoliko.-.utoliko:
Ukoliko je m etal lopliji, utoliko je meki.

21.11. UZRONE (KAUZALNE) REENICE

Prema glavnoj reenici se odnose kao priloka odredba Jcr, to, i>oto
za uzrok prema predikatu proste reenice. Najvaniji
uzroni veznici su jer, to i poto, uz veznike izraze
zato lo, budui da, s obzirom na to d a 7X i jo poneke.

Takode .s- obzirom d a . Oblik bez predloga, obzirom d a , mada

est u govornom jeziku, ne nioe se stnalrali pravilnim.

\
 249
Jer i to dolaze iskljuivo kada je uzrona reenica posle
glavne, dok su ostali obiniji u poloaju ispred glavne
reenice. Primeri:
Pobediemo jer sm o iskusniji od naih pro-
tivnika.
Zadovoljan sam to vam mogu pom oi.
Budui d a nisam gladan, uzeu samo tanjir
supe.
S ohzirom (na Lo) d a je sezona p ri kraju, ne
oekujemo mnogo turista.
Uzrono poto samo se po kontekstu razlikuje od
vremenskog (v. 21.9):
Poto nisam im ao (Budui d a nisam imao)
gotovog novca, ponudio sam da platim karti-
com.

21.12. NAMF.RNE (FINALNE) REENICF.

lskazuju cilj izvrenja radnje glavne reenice. Imaju dva B a <k u k a

osnovna oblika, iste vrednosti: veznik d a s potencija-
lom ili s (relativnim) prezentom i veznik kako s poten-
cijalom.
Ostao sam u hotelu d a hih dovrio pism o (da
dovrim pism o; k ako hih dovrio pism o).
Da hi situacija hila jasnija, posluiemo se
crteom.
Kao dopuna glagolima kretanja i nekim drugim
glagolima javljaju se namerne reenice u obliku d a +
prezent, koje uvek dolaze posle glavne:
Odvezi kola mehaniaru da ih pogleda.
Poli su na stanicu d a doekaju dragoggosta.
Seu d a razmislim.
Poseban tip namernih reenica su one s konstruk- hm li
cijom ne hih li + radni pridev (tj. s negiranim poten-
cijalom u koji je ubaena reca li). One nisu odrene,
nego samo pokazuju da se ostvarenje namere shvata
kao neizvesno, malo verovatno:
250
On zapali ibicu ne. bi li m alo ogrejao pro-
m rzleprste ( = u nadi da e malo ogrejati...)
Pregledali su dnevnik iezlog moreplovca, ne
bi li tam o nali reenje misterije.

21.13. POSLEDICNE (KONSEKUTIVNE)

REENICE

Zovu se tako jer iskazuju posledicu radnje u glavnoj Korelativ u

reenici. Poinju uvek veznikom da. Imaju dve osobine glavnoj
po kojima se razlikuju od ostalih zavisnih reenica: reenici
(a) ne mogu nikada doi ispred glavne i (b) u glavnoj
reenici mora postojati korelativ - prilog tako ili toliko,
zamenica takav ili toliki, ili neki izraz kao do te m ere
- na koji se zavisna reenica nadovezuje po smislu.
Primeri:
Pravila su tako jednostavna d a se mogu nauiti
za p o la sata.
Tolika je navala da sam celo prepodn e ekao u
redu za ulaznice.
Korelativni izraz se moe nai neposredno ispred
veznika da:
Pudbal je omiljena tema kafanskih razgovora,
toliko d a a k i politiku b a c a u zasenak.
Mnoge reenice sa spojem tako d a samo su pri-
vidno zavisne, dok u stvari imaju vrednost naporedne
zakljune reenice, gde bi se tako d a moglo zameniti
sa p a ili te:
etvrtak i petak su praznini dani, tako d a e
se zasedan je nastaviti u pon edeljak ( = pa e
se zaseanje...).
Iz eliptinih posledinih reenica nastali su Prazeologizmi
hiperbolini frazeologizmi s drugim licem jednine u
bezlinom znaenju koji izraavaju jako oseanje, tipa
d a umre, d a poludi, d a ti p a m et stane, d a ne veruje
svojim oim a i slini:
Torta je bila prste d a polie ( = bila je tako
ukusna d a zaeliprste d a polie).
 251
21.14. DOPUSNE (KONCESIVNE)
REENICE

Ove reenice pokazuju da se radnja iskazana u glavnoj la k o , m a d a ,

reenici odvija uprkos radnji iskazanoj u njima. Dolaze prem da
pre ili posle glavne reenice. Najei koncesivni vezni-
ci su iako, m ad a i danas manje uobiajeno p rem d a :
lako im a kompjuter, pisma uvek pie na
maini ili rukom.
Sunce jo sija, m a d a (prem da) je zim a na
pragu.
U imenskom predikatu moe se izostaviti kopula
(glagol biti), ime dobijamo eliptinu reenicu:
Iako bojazljiv p o prirodi, odluno je branio
svoje stanovite.
Otriji kontrast izraen je veznikom m akar, koji M akar
zahteva glagol u obliku radnog prideva:
Neu popustiti m ak a r poginuo.
M akar (/) nila ne nali, dobro je da ispitamo
teren.
M a i m akar ispred upitne zamenice ili upitnog Ma
priloga (v. i 13.6) pokazuju da se tvrdnja odnosi na bilo
koju osobu ili predmet:
M a ko doao (Ma ko d a doe), ne otvaraj.
Pronai u tog lupea m a gde se nalazio.
M akar kako p a z io (M akar kako d a pazi),
uvek ostane poneka mrlja.

21.15. USLOVNE (POGODBENE,

KONDICIONALNE) REENICE

Izraavaju uslov koji je neophodan za ostvarenje radnje A ko, u koliko,

glavne reenice. Stoje obino ispred glavne reenice, kada, da
ali neretko i posle nje. Uslovni veznici su ako, ukoliko,
kad(a) i da, a u realnim reenicama moe se upotrebiti i
reca li (v. nie). Zavisnu reenicu moramo posmatrati
naporedo s glavnom, jer od podvrste uslovne reenice
252
zavisi ne samo izbor veznika nego i oblik glagola u jed-
noj i drugoj reenici.
Prenia stepenu ostvarljivosti uslova delimo ove Ti i tipa
reenice na tri tipa: a) realne, b) potencijalne i c) ire- uslovne
alne. reenkc

21.15.1. Realne reenice iskazuju ostvarljiv i aktuelan

uslov, koji se najee odnosi na budunost ili na
saanjost, a rede na prolost. Glagol je u obe reenice
u indikativu, a u glavnoj moe biti i u imperativu. Za
budui uslov, u zavisnoj reenici se upotrebljava prezent
ili futur drugi.
Veznici ak o i ukoliko imaju istu upotrebu, s tim to
ovaj drugi pokazuje da se ostvarenje uslova shvata kao
manje verovatno.
Ako lam pica svetli, maina je ispravna.
Ukoliko se lam pica ugasi, zovite me.
Ako ne bude redovno uio, izgubie stipen-
diju.
Nije mogao da telefonira a k o je bio na Inter-
netu.
Umesto veznika, za budui uslov moe se upotrebi- l.i umesto
ti reca li, pri emu i ona i subjekt dolaze posle glagola. veznika
Takva konstrukcija danas je mnogo ea u pisanom
jeziku nego u govoru:
Ugasi li se lam pica, zovite me.
Ne bude li redovno uio, izgubie stipen-
diju.

21.15.2. Potencijalne uslovne reenice iskazuju uslov

ije se ostvarenje ne oekuje, ali je moguno. Glagol je
u potencijalu (kondicionalu) kako u glavnoj tako i u za-
visnoj reenici. Veznici su kad(a), ako ili ukoliko.
K a d hism opou rili (Ako bism opourili), stigli
bismo na poetak predstave.
K ad bi bilo (Ako bi bilo, Ukoliko bi bilo) kie
do kraja m eseca, usevi bi se mogli spasti.
 253
Ponekad je u zavisnoj reenici mogue upotrebiti i Da sa prezentom
d a s prezentom:
ta bi ti radio d a ti provalnik upadne u kuu?
( = k a d bi ti provalnik upao u kuu?)

21.15.3. Irealne reenice delimo na dve podvrste, pre-

ma tome da li se odnose na sadanjost ili na prolost.
Irealne reenice za sadanjost oznaavaju situaciju
koja ne odgovara stvarnosti i nije mogua. U zavisnoj
reenici je struktura d a + prezent ili k a d + potencijal, a
u glavnoj uvek potencijal.
D a sam (K ad bih bio) deset godina m lai,
predioio bih joj brak.
Ne bi esi dolazili na jadran da eka im a
rnore (kad bi eka im ala more).
Irealne reenice za prolost oznaavaju radnju ili Du h perleklt:* i
situaciju koja se samo zamilja, a nije se dogodila. U
zavisnoj reenici je struktura d a + perfekt, a u glavnoj
obian kondicional (proli kondicional nije uobiajen,
v. 9.5.2):
Da sam odgovorio i na deseto pitanje, zaradio
bih milion dinara.
D a ste na vreme uzeli vakcinu, ne biste se ra-
zboleli. (Ne biste se razboleli d a ste na vrerne
uzeli vakcinu).
Medu irealne reenice za prolost svrstavamo i one losieica ti
ija je posleica (glavna reenica) u sadanjosti: sadaniosti
Da nije bilo erupcije Vezuva, za Pompeju cla-
nas niko ne bi znao.

2 1 .1 5 .4 .1'reba zapaziti da irealnost reenica s veznikom

d a proistie iz kontrasta s glavnom reenicom i sa
stvarnim stanjem, a nije izraena oblikom glagola, jer
je on isti kao to bi bio i u izrinim reenicama (upore-
di: Moe se desiti d a provalnik upadne u kuu-, Ti zna
d a Poljska im a more; uo sam d a ste na vreme uzeli
vakcinu).
i
!
r
 255
22. RED REI

22.1. NF.UTRALAN I OBELEEN

RED REI

Koristimo tradicionalni termin red rci, mada neki

noviji gramatiari radije govore o rasporedu jezikih
elemenata, imajui u vidu da se rei ne ponaaju kao
potpuno samostalne jedinice, nego se meu sobom
spajaju u sintagme, od kojih su neke neraskidive, dok je
u druge mogue ubaciti jednu ili vie rei.
Red rei u srpskom znatno je slobodniji nego u R(?enina
jezicima kao to su francuski ili engleski. Poneke vari- perspektiva
jacije su sasvim slobodne, bez uticaja na znacnje, npr.:
Orkestar nije nikada ovako glasno svirao = O rkestar ni-
k a d a nije ovako glasno svirao = O rkestar nije nikada
svirao ovako glasno, itd. ei je sluaj, ipak, da pro-
mena reda rei dovodi do promene u onome to se na-
ziva reeninom (funkcionalnom) perspektivom, to jest
u odnosu izmeu date i nove informacije (teme i reme,
predmeta i komentara). Obino tada moemo izdvo-
jiti jedan red rei kao neutralan, stilski neobeleen,
dok se drukiji redosledi koriste samo kad treba iskazu
dati odreenu afektivnost, ili posebno istai neki deo
reenice. Takvo isticanje (fokalizacija) najee se
postie stavljanjem dotinog elementa na kraj reenice
(budui da nova informacija dolazi posle date), ali i na
poetak reenice, za one elemente koji se u neutralnom
rasporedu ne javljaju na poetku (u govoru e takvi ele-
menti biti jae istaknuti, tj. na njih e pasti reenini
naglasak).
256
22.2. RASPORED SUBJEKTA,
OBJEKTA I PREDIKATA

Ako pogledatno raspored subjekta (S), predikata (P) i N'ujei

direktnog objekta (O), u naelu je mogue svih est per- raspored:
mutacija, zahvaljujui tome to se subjekt od objekta S + P + O
razlikuje po padeu (v. f>.2). Najei je, ipak, neutralan
raspored S + P + O, npr. D eaci vole koarku. Redosled
O + S + P ili S + O + P upotrebio bi se radi kontrasti-
ranja predikata, npr:
Koarku deaci vo/e/Deaci koarku vole (, a gim-
nastiku rade jer je obavezna).
Redosled O + P + S sluio bi da se istakne subjekt:
Koarku vole deaci (, ali ne i devojice).
Predikat se moe istai i postavljanjem na poetak
reenice (P t S + O):
Vole deaci koarku (, zato misli da je ne
vole?).
Redosled P + O + S (Vole koarku deaci) mogao bi
se javiti kao reda, stilski obeleena varijanta ovog pret-
hodnog.

22.3. POLOAJ SUBJEKTA

Subjekt e doi POSLE glagola ukoliko predstavlja Subjekl poslt

novu informaciju (remu): glagola
Zvala te je neka ena.
Sutra poinje prolee.
(Redosled Prolee poinje sutra ukazivao bi da na
sagovornik zna da je prolee na pragu, ali ne zna tano
kog dana poinje.)
Subjekt je uvek POSLE glagola govorenja ili
miljenja u reenicama kojima prethodi direktni govor
ili citat, npr:
- Jcste li edni? - upita dom aica.
ovek ne ivi samo od hleba, kae Bihlija.
 257

22.4. POLOAJ OBJEKTA

Objekt ispred
Objekt dolazi ISPRED glagola ako predstavlja datu in-
glagola
formaciju (temu), tj. ako je o njemu ve bilo govora:
Papire .e. pokupiti istaica.
( = odgovor na pitanje ta e biti s papirim a? Neutralni
redosled, istaica e pokupiti papire, bio bi odgovor
na pitanje ta e uraditi istaica?). Vidi i 9.10.1.
Pravi i nepravi
Ako uz isti glagol dolaze i pravi i nepravi objekat,
objekat
obino je na prvom mestu onaj koji je krai:
aljem rukopis uredniku knjievne revije
Stvarnost".
aljem uredniku rukopis mog neobjavljenog
romana.

22.5. POLOAJ LINE ZAMENICE

Lina zamenica u sluaju fokalizacije moe ostati na

istom mestu u odnosu na glagol, ali se nenaglaeni
oblik zamenjuje naglaenim (v. 7.1.1):
Ne vidim ga.
Ne vidim njega (nego nekog drugog).
Ja ga ne vidim.
Ja njega ne vidim (ali vidim tebe).
Naglaena zamenica, za razliku od nenaglaene,
moe doi i na poetak:
Nisu mi nita rekli.
Meni nisu nita rekli (a moda su rekli dru-
gima).

22.6. POLOAJ PRIDEVA

Pridev u imenskom predikatu moe doi na poetak

reenice ako je posebno istaknut, i tada na njega pada
reenini akcent:
udni su ljudi ti Kinezi.
(jae i ekspresivnije nego: Kinezi su udni Ijudi).
258
Atributivni pridev u dananjem jeziku gotovo uvek lridev poslc
prethodi imenici. Samo u starijim i poetskim tekstovi- imenire
ma nalazimo obrnuti raspored, npr. ko&turnica strana
i porazom slavna (stih Milana Rakia) ili llle b na
nasuni d a j nam dan as (iz Oenaa). Pridev, osim toga,
dolazi posle imena kad je nadimak istorijskih linosti,
npr. Plinije Stariji, Duan Silni, K atarina Velika.
U nizu od vie prideva uz istu imenicu pridev Medusobni
neodreenog vida prethodi odredenom, opisni pridevi polnaj prideva
dolaze pre odnosnih, a pridevi sa znaenjem ue podele
prethode onima koji iskazuju optiji pojam: m oderan
italijanski kolski brod; pozn ata beogradska operska
pevaica.

22.7. POLOAJ PRIDLVSKIH

ZAMENICA

Pridevske zamenice dolaze ispred imenice (neki m ladicj

i ispred atributa (neki mravi m ladi). Posle imenice
dolaze samo prisvojne zamenice u vokativu:
Sluaj, prijatelju mojl
Oe n a koji si na nebesima...
U spojevima od po dve ili tri zamenice, najblie Meusobni
imenici su prisvojne zamenice, ispred njih su polca- poloaj
zne, upitne i neodreene, a ispred ovih zamenica sav ili /.amenica
pridev ceo: ovo tvoje delo; o kakvoj m ojoj greci govori?
neki vai prijatelji; sva naa Ijubav; ceo taj njihov pro-
gram i slino.

22.8. POLOAJ BROJEVA

Redni broj dolazi ispred imenice (peti razred; trea uli-

ca levo) i ispred atributa (prva brana no; trei svetski
rat). Posie imena vladara dolazi u spojevima kao Petar
Prvi, N apoleon 'tr ei. U knjigama se obino pie Po-
glavlje esto, Pevanje jedanaesto, na strani sto dvadeset
 259
p r v o f9 i sl., dok je u govoru obinije esto poglavlje, je-
danaesto pevanje, na sto dvadeset prvoj strani.

22.9. POLOAJ ATRIBUTIVNIH

DOPUNA

Atributivne dopune ili predloko-padene konstrukci-

je po pravilu dolaze posle imenice na koju se odnose:
putovanje drum om ; ovek proverenog ukusa; obrada na
kompjuteru; Univerzitet u Novom Sadu.

22.10. POLOAJ PRILOGA

Prilog uglavnom dolazi ispred glagola (On mnogo

zarauje; M otorsada lepo radi; Vrata se teko otvaraju) i
ispred prideva (Emisija je vrlo zanimljiva). Poloaj posle
glagola obavezan je u pitanjima sa enklitikom li, npr.:
Zarauje li on mnogo?
Ovo ne vai za konstrukciju d a li (v. 9.2), npr. Da li
on mnogo zaraduje?
U odrenoj reenici ei je poloaj posle prideva
(On ne zarauje mnogo, ali i: On mnogo ne zarauje).
Priloke odredbe dolaze posle glagola (Vidam o se Priloskv
svakogdan a; Sasluao sam ih s velikom panjom ), osim odredbe
ako su posebno istaknute (Svakog dan a se vidam o; S
velikom panjom sam vas sasluao).

22.11. POLOAJ ENKLITIKA

Kao to smo napomenuli u 3.33.2, enklitika u naelu Drugo mesto

dolazi na drugo mesto u reenici, posle prve naglaene u reenici
rei, odnosno prve naglaene sintagme, npr.:

79 Takoe kardinalnim brojcm: na strani sto dvadeset jed an ,

odnosno na strani 121.
260
Predsednik je razuman ovek.
Predsenik Privredne komore Beograda je
razuman ovek.

22.11.1. Enklitika se moe i umetnuti u pojedine sin-

tagme tako da dode posle prve rei. To biva uglavnom
posle pridevskih zamenica ili posle priloga, npr.:
Taj m i raspored ne odgovara ( = Taj raspored
m i ne odgovara).
Svaki e kandidat morati da polae test
( = Svaki kandidat e morati...).
Samo se iz Nia niko nije prijavio.
Posle due priloke oredbe enklitika se ne mo.e
pojaviti, jer je na tom mestu pauza (v. nie, 22.11.3 pod
b), nego ide posle sledee naglaene rei:
udnim sticajem okolnosti, iz Nia se niko
nije prijavio.

22.11.2. Bilo da je pomoni glagol ili nenaglaena za- Vie moguih

menica, enklitika tei da ne ostane predaleko od pre- reenja
dikata. Zbog toga su katkad u istoj reenici mogua
dva, tri ili vie poloaja enklitike:
Ova mu neostvarena enja prua inspiraciju
za nove pokuaje.
Ova neostvarena enja mu prua inspiraciju
za nove pokuaje.
Ova neostvarena enja prua mu inspiraciju
za nove pokuaje.
Zbog nepanje je u vaim vozilima esto do-
lazilo do poara.
Zbog nepanje, u vaim je vozilima esto do-
lazilo do poara.
Zbog nepanje, u vaim vozilima j e esto do-
lazilo do poara.
Zbog nepanje, u vaim vozilima esto je do-
lazilo do poara.
 261

22.11.3. Pored toga to po samoj definiciji ne moe Ogranienia za

doi na prvo mesto u reenici, za enklitiku postoji jo enklitiku

nekoliko ogranienja:
(a) Ona moe doi najkasnije posle glagola, ali ne Nc (lal/e od
alje prema kraju reenice, npr. u malopreanjem pri- Rlagola
meru Ova neostvarena enja prua mu inspiraciju...
ali ne *Ova neostvarena enja prua inspiraciju mu...
(b) Ne moe doi posle pauze (naroito one koja je Ne pusle pau/.e
u pisanju oznaena zapetom ili crtom) niti posle ume-
tnute reenice:
*Ova vlada, dragi moj, je svakome omoguila
pristojan ivot (treba: ...svakome je omoguila
pristojan ivot).
*Uvoz luksuzne robe - ali i nekih sirovina - se
svodi na minimum (treba: ...svodi se na mini-
mum).
*Va direktor, dozvolite da kaem, je pravi
primer rasejanog profesora (treba: ...pravi je
primer...)
(c) Ako u reenici postoji odnosna zamenica, upit- Posle od n o siH '
na zamenica ili druga upitna re, enklitika uvek dolazi ili upitnc rei
neposredno posle nje:
Sruili su spomenik koji je puna dva veka bio
simbol ovog grada.
Ko e pod ovim uslovima eleti da putuje?
Hou da znam zato m e niko nije obavestio
ta se ogaa.
(d) Enklitika dolazi posle veznika, zavisnih i napo- Posie veznika

rednih, npr.:
uo sam d a te u Beogradu mnogo hvale.
Stan vam ustupam, jer u cele idue godine
biti u inostranstvu.
Raspisali smo konkurs, ali se niko nije javio.
Igrao je slabo, p a ga vie nee ni pozivati u
reprezentaciju.
Od ovoga su izuzetak veznici i, a i m, posle kojih
ne moe doi enklitika (umesto poslednjeg upotreblja-
va se niti):
262
Drugovi su uli da si tu i raduju se (nemogue
je: *i se radujii).
Nataa nema mobilni telefon, a treba joj
(nemogue: *a joj treba).
Nataina baka nema mobilni telefon niti joj
treba (nemogue: *ni joj treba, *ni treba joj).

22.11.4. Ako se u okviru iste proste reenice jave dve, Cirupe

tri ili etiri enklitike, one se grupiu, tj. dolaze uvek je- enklitika
dna za drugom. Pri tom je raspored sledei. Enklitika li
dolazi ispred ostalih:
Na grani je gavran, vidi lig a t
Gde li su moje naoare?
Glagolske enklitike, osim glagolskog je (v. 7.1.1),
dolaze ispred zamenikih:
Da je tu, video bih ga.
Da li sam ih ja upoznao?
Maloas smo se vratili.
Glagolsko je dolazi posle zamenice; to vai i za se
koje je nastalo saimanjem od se + je (v. 9.6.4):
Videla m e je.
Ko h nam je pisao?
Predstava im se dopala.
Meu zamenikim enklitikama, dativ dolazi pre Dativ
genitiva i pre akuzativa (u akuzativ spada i povratna genitiv
zamenica se): akuzativ
Ima kolaa, dau ti ih malo (D + G).
Mnogo n a m g a je ao (D + G).
To su Markove knjige, on ti ih poklanja (D + A).
Otkud njemu pismo, ko mu ga je doneo? (D
+ A).
Genitiv dolazi pre akuzativa:
Ne elim to imanje, davno sam ga se odrekao.

22.11.5. etiri uzastopne enklitike mogue su samo

ako imamo li, glagolsku enklitiku i dve zamenike u
razliitim padeima: