Elizabet Hej

Prevod s engleskog:
Dubravka Grebenarovi
Naslov Originala: Elisabeth Haich
INITIATION
Copyright under the Berne Convention
Copyright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava

Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd

Izdavaki savet: Maja Mandi i Vladimir Madi
Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madi

Idejno reenje korica: Izdava

Lektura i korektura: Dragana irovi
Prelom, priprema i grafiki dizajn: Sran Krsti

tampa: "Galeb", Zemun

Prvo izdanje
Beograd 1997.

YU ISBN 86-7348-019-1
 SADRAJ

NAPOMENA AUTORA 7
PREDGOVOR 9
UVOD 11

1 BUENJE 17
2 LAV I SVETLOST 27
3 MOJI RODITELJI NISU "MOJI" RODITELJI 30
4 IZLAZAK SUNCA JE DRUGAIJI 36
5 ELIM DA POBEGNEM 41
6 EZNEM ZA UJEDINJENJEM 48
7 CRVENI OVEK 50
8 MOJA BUDUNOST SE POKAZUJE 53
9 LJUBAVNE BORBE 59
10 PRVI SUSRET SA SMRU . . . 63
11 PRVE VIZIJE BUDUNOSTI 67
12 PROLOST SE BUDI 70
13 DRUGI SUSRET SA SMRU 75
1 4 TMINA 80
15 PREKRETNICA 86
16 BORBA ZA SVETLOST 93
17 POLAEM ZAKLETVU 108
18 HORIZONT SE OSVETLJAVA 111
19 VIZIJE 116
20 AJUR - VEDE 146
21 POJAVILA SE SVETLOST 161
22 PROLOST POSTAJE SADANJOST 164
23 ON 172
24 SINOVI BOGA 181

5
25 GODINE PRIPREME 190
26 DRVO POZNAVANJA DOBRA I ZLA 204
27 DVANAEST PAROVA BLIZANAKIH KARAKTERISTIKA 210
28 LAVOVI 220
29 TELEPATSKE VEBE 224
30 BUDUNOST I IZLAZAK SUNCA 231
31 BO-GAR I PALICA IVOTA 246
32 PTAimOTEPOVO UPUTSTVO 254
33 OBLIK PIRAMIDA: SATANA 272
34 ETIRI LICA BOGA 290
35 EPOHE SVETA 310
36 ZAVRNE PRIPREME 322
37 INICIJACIJA 339
38 U ZVANJU SVETENICE 378
39 MI EMO SE OPET SRESTI 384
40 LAV 395
41 MAGLA I PONOVNO BUENJE 403
42 RU-KA I DVANAEST PILULA 414
43 POJAVLJUJE SE MLADI SVETENIK 422
44 IMA I BO-GAR 426
45 IZAZOVI SE PONAVLJAJU 431
4 6 ZAKLJUAK 437

6
 NAPOMENA AUTORA

Moje namere su daleko od toga da pruim istorijsku sliku

Egipta. ovek koji ivi na bilo kom odreenom mestu nema ni
najnejasniju predstavu o posebnostima svoje zemlje, i ne razmilja o
obiajima, jeziku i religiji sa etnografske take gledita. On sve
uzima zdravo za gotovo. On je ljudsko bie i ima svoje radosti i tuge,
ba kao i svako drugo ljudsko bie bilo gde, na bilo kom mestu, u bilo
koje vreme; jer ono to je istinski ljudsko je bezvremeno i ne-
promenljivo. Ja se ovde bavim samo ovekom, a ne etnografijom i is-
torijom. Zbog toga sam, pripovedajui priu koja sledi, namerno
koristila moderne termine. Izbegavala sam da koristim rei koje
imaju egipatski prizvuk da bih doarala egipatsku atmosferu. Pouke
Visokog Svetenika Ptahotepa su date savremenim jezikom da bi
savremeni ljudi mogli da ih razumeju. Takoe sam odluila da za re
ligiozne simbole koristim savremene termine da bi svi mogli da razu
meju ta ti simboli znae.
Dananji ljudi nas bolje razumeju kad kaemo "Bog" nego kad
bismo upotrebili egipatski termin "Ptah" za isti pojam. Ako kaemo
"Ptah", svako odmah pomisli "O, da, Ptah, egipatski Bog." Ne! Ptah
nije bio egipatski bog. Naprotiv, Egipani su istog Boga koga mi
zovemo Bog zvali Ptah. A da uzmemo i drugi primer, njihov termin
za Satanu je bio Set. Rei Bog i Ptah za nas danas nose znaenje koje
ne bismo dobili iz reci Ptah i Set. Za ljude koje ive u naem vremenu
ovi drugi termini, Ptah i Set, su prazni, suvi i bez znaenja. Termin lo
gos i pojam kreativni princip za nas danas imaju znaenje koje ne
bismo dobili iz termina "Horusov Soko". Elektricitet je hiljadama go
dina unazad bio elektricitet isto tako kao to je i danas, a atom je bio
atom, samo sa drugim imenom. Ova tumaenja dajem ovde da bi
moji itaoci mogli da posvete panju sadrini prie koja ovde sledi a
da ih u tome nepotrebno ne spreava ono to moe da izgleda kao

7
 Inicijacija

anahronizam samo zbog termina koji se upotrebljava - kao, na

primer, kada egipatski Visoki Svetenik govori o "lananoj reakciji"!
Namerno sam izbegavala da pokuam da reprodukujem ili imitiram
drevnu terminologiju za fenomene koje sad poznajemo pod imen
ima koje su svi navikli da koriste.

8
 Nacionalni ritam indijskog naroda je religija. Sa svakim otkuca
jem srca Indijac se osea za korak bliim veno slavnom cilju spo
znaje Boga.
Kad god on uje da ime Boga sklizne sa usana nekog u prolazu,
njegov otar sluh uhvati melodiju i on poinje da peva veliajnu
himnu. ak i ako moda nema ni hrane ni krova nad glavom -jer vrlo
esto nebeski svod je njegov zaklon - on ipak nosi Boga u svom srcu.
On zna daje u ovu ivotnu arenu dolazio nebrojeno puta i ponovo iz
nje odlazio, kroz bezbrojna roenja, da je uivao u svemu to
stvoreni svet ima da ponudi, i da, poto zna istinu da "Sve ovde na
zemlji prolazi", nita vie ne moe da ga zadovolji. Njegova elja je
sad da nae i dostigne onaj izvor iz koga istie reka ispoljavanja.
Zato se on od ranog detinjstva moli: "Ja razmiljam o velianstvu
bia koje je stvorilo ovu vasionu. Neka ono prosvetli moj um."
Velianstvenost i lepota prirode, koje ga podseaju na to bie,
postaju predmet njegovog oboavanja. Svaka sveta knjiga, bilo koje
religije, koja udahnjuje dah tog bia, postaje predmet njegovog
potovanja i divljenja. I svako ko je pronaao to bie i govori o putu
ka njemu postaje predmet potovanja i divljenja. Ja imam veliku
sreu da sedim kraj nogu jedne prosvetljene due: Elizabet Hej je
moj uitelj, moj guru. U njenom prisustvu tanane latice moje due
poinju da se otvaraju. esto mi jedna njena re otvara oi, i po
nekad je dovoljan jedan pogled razumevanja da me osnai u mom
ubeenju. Prijateljska primedba moe ponekad da odagna sve moje
sumnje. Svaki trenutak u prisustvu mog uitelja donosi mi nova
iskustva i ubrzava moje napredovanje. Veoma esto, kad me izvesna
pitanja mue,ja nalazim pomo u reima svog gurua: "Nemoj da ivi
za sadanjost; ne dozvoli da prolazne stvari utiu na tebe. ivi u
beskonanosti, iznad vremena i prostora, iznad konanih stvari.
Onda nita nee moi da utie na tebe."
U prisustvu svog uitelja ja uivam apsolutnu nezavisnost
miljenja, jer sam nauio da je pogreno da se eli da se primene misli

9
 Inicijacija

neke druge osobe u sopstvenom ivotu. "Ja ne elim da me ti prosto

sledi na putu kojim ja idem da bih stigla da cilja," ona mi je rekla. "Idi
svojim putem, stazom koju si izabrao za sebe, koja odgovara tvojim
sopstvenim najskrivenijim unutranjim tenjama. Nemoj da prih
vati nikakvu tvrdnju zato to sam je ja izrekla. ak i ako je ona isti
nita po sto puta, ona i dalje nije tvoja istina, i dalje nije tvoje iskustvo, i
nee pripadati tebi. Oivi istinu, i ona e ti pripadati. Posmatraj iv
ote onih koji su stigli do istine samo kao dokaz da cilj moe biti
dostignut."
Na ove rei mog uitelja, obuzela me je neodoljiva tenja ka ap
solutnoj nezavisnosti, i taj nagon me je oslobodio od sramotnog
stava oekivanja pomoi spolja. Meni nije potreban uitelj koji utie
na mene, nego uitelj koji me ui da ne dopustim da se na mene utie.
Mnogo godina imao sam veliko preimustvo da sluam
najdublje istine iskazane najjednostavnijim reima. Ko zna da li u
uti da jo neko objanjava otkrovenja iz Biblije tako jasno kao Eliza-
bet Hej i na nain koji se moe tako primeniti na na svakodnevni
ivot. Putovao sam nadaleko i nairoko, i nigde na svojim putova
njima nisam naiao ni na jednog svetenika koji bi bio u stanju da ob
jasni istinsko znaenje tih otkrovenja, iako sam to traio od stotina
njih. Kako bi, najzad, i mogao ako nije sam dosegao "unutranje car
stvo Nebesko"? Kako bi i moglo biti drugaije dokle god ne doivi u
sebi istinitost reenice: "Ti si svetlost sveta", dokle god ne prepozna:
"Ti si ivi hram Svetog Duha"?
Stotine i hiljade pohaaju jednonedeljna predavanja i grupne
meditacije koje vodi Elizabet Hej. elja je svih nas da posedujemo
njena uenja u formi knjige.
Kroz iskustvo svakog predavanja nae due edne istine bile su
obogaene do nesluenog stepena. Velika je srea za sve nas to
znamo da e sad najzad deo tog znanja biti dostupan u koncentrisa-
nom obliku jedne knjige. Ova knjiga je uvod u uzvienu vetinu
dosezanja i postizanja boanskog u nama i uenja da se prepozna to
nepoznato bie koje se zove ovek. Otkriemo veliku istinu: samo-
razvijanje je otkrivanje savrenstva koje je bilo u oveku od samog
poetka. Religija je aktiviranje boanskog principa koji eka na svoje
ispoljenje u oveku.
SELVARAJAN JESUDIJAN
Cirih, April 1962

10
 Ja SAM tragalac. Tragam za objanjenjem ivota na zemlji. Vo-
leo bih da znam kakvog ima smisla u injenici da se neka osoba raa,
odrasta od deteta do odraslog oveka kroz svakojake tekoe,
venava se, donosi na svet jo dece koja takoe odrastaju kroz isto
toliko tekoa, takoe se venavaju, takoe donose na svet jo dece
koja onda sa poodmaklim godinama gube vetine za koje su se toliko
pomuili da ih steknu, i konano umiru. Jedan beskrajni lanac, bez
poetka, bez kraja! Deca se neprekidno raaju, ue, naporno rade,
ele u potpunosti da razviju i telo i um - i posle relativno kratkog vre
mena sve je zavreno, i dole, est stopa pod zemljom, postaju hrana
za crve. Kakav je smisao u svemu ovome? Nastavljati dalje i dalje
samo da bi se proizvelo sve vie i vie generacija ljudi?
I kad neki ljudi ne ostave iza sebe samo svoje potomke ve i delo
uma i duha, zato i oni imaju isto takvo iskustvo? Zato i oni stare i
odnose sa sobom u grob svoje uzviene darove? Jedan Mikelanelo,
Leonardo da Vini, ordano Bruno, ekspir, Gete, i mnogi drugi -
zato su se ti titani rodili kad su konano morali da istrunu na isti
nain kao i crvi koji su se gojili njihovim telima?
Ne! Nije mogue da je ivot na zemlji tako besmislen! Iza na
izgled beskrajnog lanca raanja i smrti mora da postoji dublje
znaenje, ak iako ono izgleda neobjanjivo umu punom predra
suda. Mora da postoji potpuno zadovoljavajue i razumno reenje -
vieno s druge stranel
Kako i gde mogu da naem tu drugu stranu svih stvari koja de
finitivno mora da postoji? Kako i gde mogu da naem put da se
upoznam sa njom? Koga treba da pitam za uputstva? Gde nalazim
osobu posveenu u tu tajnu, osobu koja moe da mi pria o ovoj
skrivenoj istini?

11
 Inicijacija

Tokom celog zabeleenog vremena bilo je izuzetnih ljudi na

zemlji koji su s nepokolebljivim pouzdanjem glasno govorili o tajni
ivota i ak svedoili o svojim ubeenjima svojim ivotom - upue-
nici, kako ih zovu. Ali gde su i od koga ti "upuenici" primili svoju ini
cijaciju? I u ta su bili upueni?
Sokrat, na primer. Zamislite njega kako uzima otrovni napitak s
boanskom mirnoom, ispija ga do poslednje kapi, govorei bez
straha i objektivno, smireno i o dejstvu otrova, izvetavajui kako mu
se pod uticajem otrova prvo stopala hlade i umiru, kako mu se sam
rtnika hladnoa postepeno pue od stopala prema srcu kao zmija.
On je svestan da e umreti, oprata se od svojih vernih uenika, i
sklapa oi. Takav nepokolebljiv mir i spokoj licem u lice sa smru
mogu da potiu samo od pouzdanog znanja! Gde je Sokrat stekao
ovo znanje?
I gde su razni drugi divovi koji su iveli na zemlji u razliita vre
mena stekli svoje znanje o tajni ivota i smrti - svoju inicijaciju? ak i
danas mora da ive na zemlji takvi "upuenici" i mora da postoji neki
put da se postigne posveenje, istinski velika inicijacija.
ivot me je nauio da Biblija nije knjiga bajki, ve da su je pisali
posveeni da bi nam preneli skrivenu istinu tajnim jezikom. A Biblija
nam govori: "Trai i nai e; kucaj i bie ti otvoreno."
Posluao sam! Poeo sam da tragam. Svuda gde sam mogao. U
knjigama, u starim zapisima, meu ljudima za koje sam mislio da
moda znaju neto o inicijaciji. Uvek sam drao oi i ui otvorene, a u
mojim traganjima po knjigama, starim i novim, kao i u uenjima ljudi
i ivih i mrtvih, neprestano sam pokuavao da otkrijem skrivene mo-
zaike kamenove kojima bih iz delia sastavio tajnu inicijacije.
I nalazio sam! U poetku u retkim prilikama, tu i tamo, unu
tranjim uima, uo sam kako progovara glas istine u nekoj knjizi ili u
recima neke ive osobe. I uvek sam iao dalje u pravcu naznaenom
tim misterioznim glasom. Kao Arijadnina nit, ovaj tajanstveni glas
me je uvek vodio dalje. Ponekad sam nalazio u mom sopstvenom
rodnom gradu nekog ko je mogao da mi prui vredno uputstvo za
moju dalju potragu, a ponekad me je taj tajni glas vodio daleko u
strane zemlje gde sam esto nalazio uputstvo koje je bilo u izvan
redno bliskoj podudarnosti sa reima koje sam uo kod kue.
Tako me je moj put vodio do ljudi sa sve veim znanjem koji su
mi objanjavali sve vie i vie o inicijaciji i o znaenju ivota. Pri
rodno, upoznao sam mnoge neznalice i ljude s polovinim znanjem

12
 Uvod

koji su se pretvarali da znaju. Ali postigao sam da rnogu da pre-

poznam odmah kad su "ruke Esejeve, a glas Jakovljev". Ovi jadni ar
latani, pretvarajui se da su "upueni", odavali su se veoma brzo. Oni
ak nisu bili ni u harmoniji sa sobom i svojim sopstvenim ivotom, pa
kako su mogli da me naue bilo emu o najdubljoj istini ivota, o ini
cijaciji? U takvim sluajevima ja sam jednostavno nastavljao da
traim nekog sa pravim znanjem, istinskog posveenog.
Kadgod sam nalazio nekog ko je mogao da mi kae vie nego to
ve znam, ostajao sam da nauim koliko sam vie mogao.
Na taj nain jednom sam se naao u prisustvu jedne stare ene
koja je ivela povueno kao u manastiru. Bila je okruena nebro
jenim tragaocima, kao kocka eera ka kojoj duge kolone mrava ine
hodoae da bi dobile hranu.
Radila je u veoma bliskoj duhovnoj vezi sa dva mnogo mlaa
mukarca, jednim iz Indije i drugim sa zapada, koga je stara ena
zvala "sine".
Starica je bila visoka, kraljevskog stasa i dranja, ali izuzetno jed
nostavna i potpuno prirodna u pokretima. Njene duboke plave oi
bile su iznenaujue velike, a duge smee trepavice su im davale iz
vanredan izraz. Oi su joj bile nasmeene, prijateljske, pune razume-
vanja, ali tako prodorne da bi veina ljudi bila postiena kad bi ih ona
pogledala. Ljudi su oseali da ova ena moe da prozre svakog, da
moe jasno da vidi njihove misli, celokupnu strukturu njihove due.
Veoma esto, dok sam sluao njena predavanja meu grupom dru
gih osoba, oseao sam kako u meni izvire veliki broj pitanja. Ona je
nastavljala da govori, ali bi se nasmeila i onda u sledeih nekoliko
reenica ne bi propustila da odgovori na moja neizgovorena pitanja.
Veliki broj drugih njenih slualaca mi je reklo da su imali isto
iskustvo. Ja jednostavno nisam bio dorastao toj eni. to sam vie
uio od nje i to su se vie otvarale moje duhovne oi, to mi je ona
izgledala vea i polje u kome je njeno znanje nadmaivalo moje se
vie irilo u svim pravcima. to sam due ostajao sa njom, manje sam
oseao da je poznajem. Svaki put kad sam je video izgledala mi je kao
"druga osoba", sve dok nisam stekao utisak da ova ena nosi u sebi i
moe da ispolji itav niz ljudskih karaktera i prema tome sama nije
uopte imala karakter. Jer biti sve istovremeno znai biti nita.
"Majko," pitao sam je jednom, "ko si ti zaista?" "Ko?" pitala me je
zauzvrat, "ta je ko? Postoji samo jedno bie koje jeste, i svaka osoba,
svaka ivotinja, svaka biljka, i ak svako sunce, svaka planeta i svako

13
 Inicijacija

drugo nebesko telo je samo instrument za izraavanje ovog jednog i

jedinog bia koje jeste. Koliko tih "ko" bi bilo? Isto ja govori kroz
moja usta kao kroz tvoja i kroz sva iva bia. Jedina razlika je to
svako ivo bie ne zna savreno svoje sopstveno ja i prema tome nije
u stanju da ispolji sve karakteristike tog sebe. Ali svako ko poznaje
sebe potpuno i savreno moe da ispolji sve karakteristike koje pos
toje u svemiru, jer sve ove karakteristike su razni vidovi jednog i jedi
nog bia koje jeste, jednog i jedinog ja. Spoljni je oblik koji vidi pred
sobom, mislei da je to "ja" samo instrument kroz koji ja ispoljava
onaj poseban vid sebe koji je neophodan u bilo kom datom trenutku.
Dakle nemoj pitati vie takve gluposti kao to je "ko" sam ja."
"Majko,"rekao sam, "kako si dola do toga da poznaje "sebe"
tako potpuno i savreno da bude u stanju da ispolji sve njegove
mogue karakteristike? I ja bih voleo da budem tako napredan! Reci
mi! Kroz kakva iskustva si prola da bi postala tako mnogostran in
strument za ispoljavanje jednog i jedinog bia koje jeste? Ili si ti odu-
vek bila na tom nivou? Da li si ti roena u tom stanju?"
"Roena?" odgovorila je kao odjek, "ja roena? Gde si ikad
video daje "ja" roeno? Da li si ikada video jedno "ja"? "Ja" nikad nije
bilo i nikad nee biti roeno, samo telo. Istinsko, boansko ja je samo
po sebi savrenstvo, tako da razvoj u tome nije mogu. Jedino telo
mora da se razvija da bi bilo u stanju da manifesluje sve vie i vie vibra
cije i vie i vie frekvencije sebe. ak i najuzvienije razvijen instru
ment, najuzvienije razvijeno telo, mora da proe kroz taj proces,
ukljuujui i moje, koje je, uzgred reeno, jo uvek daleko od
savrenstva. Sve je samo jedna faza razvoja. Stvaranje tela je uvek
lanana reakcija - kako se ti procesi zovu danas - i kadgod lanana
reakcija otpone, ona prolazi kroz razne periode dok ne doe do
kraja. Nijedan materijalni oblik manifestovanja ne moe da izbegne
ovaj zakon. A paralelno sa razvojem tela stanje svesti se prirodno
takoe menja."
"To znai da si i ti morala da proe kroz jedan period razvoja,
zar ne, Majko? Molim te, reci mi kako je to bilo! Kakvo si to iskustvo
imala koje je podstaklo da izraste u svoje sadanje stanje svesti?
Molim te, ispriaj mi sve o tome."
"Zato bih ti ja priala o tome?" odgovorila je. "Svako mora da
ostvari savreno prepoznavanje sebe na svoj sopstveni nain. Kakvo
dobro bi ti inilo da ti ja ispriam svoj put? Ti ne moe da sledi moj
put. Sami dogaaji nisu vani, nego jedino iskustva i lekcije koje do-

14
 Uvod

bijamo iz njih. Samo se nemoj uzbuivati. Na svom putu nauie iste

lekcije kao ja na svom. Postoje bezbrojne staze, ali one sve vode is
tom cilju."
"Majko, u pravu si. Vidim jasno da ne bih mogao da nainim na
predak na tvom putu. Ipak bi mi veoma pomoglo ako bi htela da mi
kae kako si stekla svoje iskustvo, jer bismo ja i svi drugi koji bi
sluali tvoju priu bili u stanju da nauimo kako neko moe da izvue
korist iz iskustava. Nisam radoznao u vezi s tvojom priom, ve samo
rad da ujem kako si poela da koristi priliku i ui lekciju koja se na
lazi u svakom doivljaju. Molim te, ispriaj mi o putu koji si sledila,
Majko. Za nas bi bilo tako vredno da saznamo tvoj stav prema ivotu
i kako si reagovala na svoju sudbinu da bi razvila svoj duhovni hori
zont do tako sveobuhvatno velikog dometa. Mogli bismo da na
uimo mnogo iz tvoje prie."
Starica me je dugo gledala. Najzad je rekla, "Dakle, radoznao si
da sazna kako sam ja reagovala? I veruje da e tebi i drugima
pomoi da uje o tome? U redu! Moda e zaista biti dobro da ti is
priam o iskustvima koja su mi postepeno otvorila oi za unutranje
zakone ivota i raznovrsne odnose koji povezuju sudbine razliitih
ljudi. Vrati se sutra. Ispriau tebi i nekolicini drugih ije su oi ot
vorene za sutinske stvari u ivotu o iskustvima koja su mi pomogla
da pronaem ono to ljudi zovu prosveenje. Rei u ti kako sam
doivela svoju inicijaciju!"
Sledei dan je zatekao mene i izvesan broj njenih najnaprednijih
uenika kako sedimo ispred starice. I ona je poela da pria priu o
svojoj inicijaciji.
Tako je napisana ova knjiga.

15
 Kao io soko lebdi
nebom, Horus, olienje
kreativnog principa jezdi
svemirom i stvara nove
svetove. Na svojoj glavi
Horus nosi dvostruke
tablice, koje
predstavljaju deset
boijih zapovesti.

Boanski horus Muzej u Kairu

 Kao bljesak munje bol mi je proao kroz telo -i trenutak kasnije
sletela sam na pod.
Opasnost! Upomo! Ali ne od ovog odraslog ovde pored mene
koji je sad okiran i eli da me pregleda - N e ! Ne elim sad njega! Vo
lim ga, ali u trenutku opasnosti on nije osoba koju hou.
Potrala sam natrag u sobu prema udnoj, lepoj eni kojoj sam
upravo poelela laku no. Znala sam da e mi ona pomoi na pot
puno razuman nain s potpunim razumevanjem. I u drugim
prilikama volela sam da budem kraj nje; uvek mi se dopadao miris
koji je irila, i uvek sam nalazila da sam u njenoj prisutnosti savreno
bezbedna. Sad, u panici, potrala sam k njoj da bih potraila pomo.
Cmizdrila sam dok sam joj pokazivala svoju punaku ruicu koja je
visila kao mlitavi dronjak, odbijajui da me dalje slua. Lepa ena je
pogledala moju ruku, bacila haljinu koju je ila i povikala:
"Roberte! Roberte! Brzo, doi!"
Vrata su se otvorila i uao je jedan odrastao ovek za koga sam
nejasno znala da ivi sa nama i da nam nekako pripada. Po prvi put
pogledala sam ga s istinskom panjom. Bio je to visok ovek s licem
kao od slonovae; kosa, brada i brkovi bili su mu crni kao ebanovina,
oi su mu bile crne i blistave i uvek je zraio tolikom silom i snagom
da su se svi oko njega drali na izvesnoj udaljenosti. Bacio je jedan
pogled na moju mlitavu i beskorisnu ruku i rekao: "Doktora! Stefi,
smesta dovedi doktora."
Ujka Stefi je otrao i visoki tamnoputi ovek nas je upitao ta se
dogodilo. I mi smo mu ispriali. Poto smo Greta i ja rekle laku no,
ujka Stefi me je uzeo na krkae i tako me poneo u spavau sobu. Tu
me je pustio da skliznem dole, ali ja sam kliznula prebrzo. Da bi me
zadrao da ne padnem, iznenada me je zgrabio za ruku. U istom tre
nutku osetila sam estok ubod bola u desnom lanku. Zatim, kad
sam pokuala da podignem ruku, ona je samo mlitavo visila.

17
 "Da," rekao je visoki ovek, "lanak joj je iaen. Najgore u tome
je to ja upravo kreem na slubeni put i ne mogu da saekam da dok
tor doe. Cele noi sedeu na iglama. Poaljite mi telegram im dok
tor zavri; javite mi ta je uradio."
Poljubio je nas i majku i otiao. Zaprepaeno sam pogledala
gore u udnu lepu enu koja je uvek pokazivala na sebe i govorila
"Majka" i koju smo mi zato zvali majka.
Do tog momenta ja sam plakala i drala se iz petnih ila. Bila sam
teko razoarana i uplaena kad sam otkrila da odrasli ne mogu da
mi pomognu. Nisu bili u stanju da zaustave bol koji me je sve vie
muio; a nisu bili u stanju ni da mi nameste ruku da bude kao pre.
Kad sam ula da e visoki tamnoputi ovek provesti celu no na
iglama, bila sam tako zaprepaena i tako zabrinuta za njega da sam
iznenada zaboravila na plakanje i upitala majku: "Zato e on morati
da sedi na iglama celu no?" Majka me je prvo iznenaeno po
gledala, a onda je poela da se smeje i rekla: "Zato to je otac sav
uzbuen zbog tvoje ruke."
Ali kakav je to odgovor! Jednostavno glupost! Nije nita
objanjavao. Visoki ovek koga smo mi zvali otac je bio potpuno isk
ren kad je rekao da e sedeti na iglama - a sad mi se majka smeje.
Zato? Samo sam ponovila ta je otac rekao. ta je mislila time daje
otac "sav uzbuen" i ta je znailo to da e on morati da sedi na
iglama? Da li to znai da e se opasno izbosti? Majka je provodila
mnogo vremena ijui i pokazala mi je kako igla moe da bude
opasna; vrh igle moe da bude vrlo neprijatan. To boli! Zato igle
treba da se upotrebljavaju samo za ivenje. Dakle, kakva je to glupost
koju mi odrasli opet nude - samo zato to mi je ruka tako be
spomona i to me boli tako da moram da je pridravam drugom ru
kom? ta je znailo to da e otac provesti celu no na iglama, kad,
uostalom, njih treba koristiti samo za ivenje? Ve sam se prilino
navikla da odrasli esto priaju gluposti i rade besmislene stvari, ali
ovo je bilo previe, i ja sam insistirala da saznam neto vie. Ali nisam
imala priliku da postavim jo pitanja o tom "sedenju na iglama", jer se
ujka Stefi vratio s doktorom.
Doktor je bio visok, upeatljiv ovek prijateljskog izgleda koji
me je pogledao kao da se dugo poznajemo. Podigao me je visoko uvis
i tako me izneo iz zatitnike majine blizine. To mije ispunilo srce
uasnim strahom; pokret je izazvao novi talas munog bola, i ja sam
ponovo poela da se derem iz sve snage. Doktor me je postavio na sto

18
 Buenje

- videla sam svoju noicu kako se koprca veoma blizu ispod mojih
grudi - i smejui se klimnuo glavom i rekao: "O, kako je ova mala de-
vojica runa kad plae!"
Bila sam zapanjena. ta? On kae da sam runa kad plaem?
Kako on to zna? Sve do tad sam uvek mislila da moe da se vidi sve
izuzev mene. Sve i svi drugi, odrasli, kuvarica, Greta, kanarinac, moje
igrake - u stvari sve oko mene je bilo vidljivo, ak i moje ruke, moj
stomai, i moja stopala, ali mene samu nisu mogli da vide. Ja sam
bila prisutna, ali ipak neprisutna, negde, ali nevidljiva. Nikad jo ni
sam videla sebe, i nisam mogla ni za ivu glavu da zamislim kako
moe da bude mogue da se vidi to neto, to "ja". Dakle, kako je
mogue da ovaj odrastao ovek vidi moje oajanje, moj bol, moje
plakanje: to jest "mene"? Pobogu! Ako me on vidi, vidi moju za-
prepaenost i uasnutost, to zaista mora da je "runo". Iz iste
zauenosti i iznenaenosti prestala sam da plaem i pogledala u
doktora ispitivaki.
Onda su svi odrasli poeli da se glasno smeju u majka je rekla:
"Vidi kako je sujetna ova mala devojica! ak potiskuje bol da ne bi
izgledala runo."
Tu smo opet. Evo jo jedne od besmislenih primedbi odraslih.
"Sujetna" - ta je to? Kako bih mogla da budem sujetna kad ak ne
znam ni ta je to, i kao bih mogla da "izgledam" kad ak i ne znam da
sam vidljiva? Sve do sad uvek sam mislila da sam ja ta koja gleda. Ja
sam bila ta koja vidi sve oko sebe, ali ja sam bila na ovaj ili onaj nain
izvan vidljivog. Sve mi je to prolazilo kroz glavu i ba sam htela da
postavim jo jedno pitanje, kad je doktor uhvatio moju punaku
ruicu i snano je povukao, tako snano da sam ponovo htela da vris
nem - tako je strano bolelo! - Ovaj luak e da mi sasvim iupa
ruku! Pomislila sam - ali onda je on uvrnuo moju ruicu koja je na
neki nain bila privrena za mene, jer me je strano "bolela", i sas
vim iznenada ona se ponovo nala na svom pravom mestu.
"Eto nas," rekao je doktor. "Sad e lanak malo da se naduje, zato
emo preko noi da ga postavimo na jastuk, i uskoro emo da zabo
ravimo na ceo dogaaj."
Potom su odrasli nastavili da priaju o tome kako sam ja sujetna,
govorei da iz iste sujete nisam ak ni zaplakala kad mi je doktor
zavrnuo zglob da ga vrati na mesto. Majka je bila posebno impre
sionirana time i to me je rastuilo. Mogla sam da vidim da me ta
udna lepa ena koju sam ve veoma volela jednostavno ne razume.

19
 Inicijacija

A ak i da je doktor mogao da me vidi, za majku sam sigurno bila ne

vidljiva. Ipak, ona je zraila divnom ljubavlju, i malo kasnije, dok sam
leala u svom krevetu, s rukom koja je poivala na jastuku, bila sam
srena to se njeno fino blago lice naginje nad mene s vremena na
vreme i smei mi se ohrabrujue. Zraila je blagou i toplinom, i
dokle god je bila u blizini nisam se oseala samom ni naputenom.
Znala sam da mogu da raunam na nju; do izvesne mere ona je bila u
mojoj vlasti i imala sam u nju potpuno poverenje. Postepeno sam
pala u san. No je prola, i moja ruka je ponovo postala posluni in
strument, verni prijatelj koji e mi kasnije u ivotu doneti tako
mnogo radosti - tako mnogo, mnogo radosti - i pomoi mi da se pro
budim iz svog nesvesnog stanja.
Ali doktor nije bio u pravu! Ja nikad nisam zaboravila ovaj
dogaaj, i po zakonu asocijacije on je ostao trajno i neraskidivo
vezan za moje prvo buenje i moje prvo osveivanje u ovom ivotu.
Od tad pa nadalje moja svesnost - moje seanje - bilo je stalno
budno. Od tad pa nadalje posmatrala sam sve, sve oko sebe kao i sve
u sebi, s najveom panjom i s neprekinutom koncentracijom. Od
tad pa nadalje znala sam da ivim u kui gde je visoki, tamnoputi i
moni odrastao ovek bezuslovni gospodar. Majka ga je zvala "Rob
ert", a mi smo morali da ga zovemo "otac". Celo domainstvo se obr
talo oko njega; majka mu je pripadala duom i telom. Njegova mo
se prostirala nad svima nama, i kasnije nad mnogo hiljada ljudi, kao
ator, kao neki zatitni omota. Svi koji su pripadali oevoj sferi uti-
caja uivali su pomo, sigurnost i prosperitet.
Tokom jutarnjih asova otac nije bio kod kue, tako da sam ja
mogla da budem s majkom. Bilo mi je doputeno da je pratim po ce
lom stanu, ak i u kuhinju, i esto, kad je ona sedela mirno, vezui ve
liki stolnjak koncima ivih boja, bilo mi je doputeno da sedim kraj
nje i zabavljam se. "vezui" razne are po sopstvenoj mati, koristei
iste konce ivih boja. U podne otac se vraao kui i posle ruka Greta
i ja smo morale da idemo u deiju sobu, to se meni uopte nije
svialo. Greta je takoe bila dete ove kue, kao i ja, samo - kako su
mi rekli - ona je bila tri godine starija od mene. U vreme kad sam
iaila lanak ona je imala etiri i po, a ja jednu i po godinu.
Sledeeg leta proveli smo odmor u jednom selu kraj neke velike
vode. Stanovali smo u jednoj maloj seljakoj kui okruenoj velikom
batom i velikim imanjem. Greti i meni je bilo doputeno da trkamo
unaokolo bosonoge, a takoe smo smele da pratimo jednu enu s

20
 Buenje

veoma pocrnelim i izboranim licem kad bi ila u staju gde se nalazula

jedna krava, tele i puno zeeva s crvenim oima. Sve je to bilo veoma
uzbudljivo. U bati je bilo ogromnog utog cvea, naizgled velikog
kao drvee, koje se uvek okretalo u pravcu sunca. I ono mi se dopa
dalo, otac je dolazio samo s vremena na vreme, i kad bi doao ljudi su
govorili "Danas je nedelja". Ostatak vremena bile smo same s
majkom i ja sam mogla da provodim ceo dan sa njom. Svakog dana
silazile smo na jezero i radosno se kupale i brkale u vodi.
Jednog dana majka je rekla: "Sutra je nedelja, ali ve danas je ve
liki dan, i mnogo emo se zabavljati, jer dolazi otac." To na mene de
finitivno nije ostavilo utisak kao tako radostan dogaaj, jer me je
otac tek neznatno zanimao i znala sam pouzdano da kad je on sa
nama majino vreme je uvek zaokupljeno njime. U takvim prilikama
ja sam morala da idem u etnju s Gretom i Sofijom, odraslom er-
kom smeurane stare seljakove ene.
Tokom veeri, dok smo ekali oca, iznenada sam ula kako
komije govore majci da je "voz iskoio iz ina" i da je to razlog to
otac nije jo stigao. Majka je bila uasnuta. Pozvala je Sofiju, poverila
me je njoj na uvanje, molei je da dobro pazi na mene i da me ne
ostavlja samu ni na tren. Onda je pourila na stanicu. Greta je smela
da ide sa njom, poto je Greta bila "tri godine starija" i mogla je da
hoda bolje nego ja. Ja sam ostala sama sa Sofijom.
Ve je bio mrak, i po prvi put meni je bilo doputeno da budem
budna i napolju u bati u to doba dana. Bilo je to veoma uzbudljivo,
mada sam se oseala pomalo nespokojno, poto sam bila navikla da
vidim sve po dnevnom svetlu, a sad je svet oko mene bio tako ne
jasan. Vie sam oseala da sam blizu cvea i drvea nego to sam ga
videla. A drvee topole je aputalo na tako tajanstven nain. Ali nije
vie bilo vremena za moja dalja zapaanja o bati i cveu, jer se izne
nada desilo neto strano: Sofija me je podigla, savila jednu ruku oko
mene i ponela me do batenske ograde gde je jedna uasna prilika
izronila iz tame. Izgledala je kao ovek, ali je imala nekakav straan
bun perja na glavi, oi su joj iskrile u tami kao uareno ugljevlje, na
njenoj jakni bila su siuna dugmeta, a preko ramena nosila je neto
za ta sam instinktivno znala daje strano opasno. Kasnije sam ula
naziv "puka". Menije to zlokobno bie veoma odvratno i nadala sam
se da e me Sofija odvesti odatle to pre. Ali, na moje veliko za-
prepaenje, Sofija je opet uradila neto potpuno besmisleno - po
svom obiaju, naravno. Umesto da pobegne, prila je veoma blizu

21
 Inicijacija

ogradi i dozvolila groznoj spodobi da joj neto apne strano du

bokim glasom. Onda je taj ovek - dotad sam ve znala da je to ovek
- obavio ruku oko nje i vrsto je stegao. Poto me je Sofija drala u
jednoj ruci, stezao je vrsto i mene, to mije bilo veoma gnusno i vrlo
neprijatno. Ali to nije bilo sve! On je imao ogromne brkove, i njihova
dva "kraka" su mu trcala s lica kao otri rogovi. Zatim je povukao
Sofiju sasvim blizu k sebi i ponaao se kao da hoe daje ujede. Oeki
vala sam da e Sofija, suoena s ovakvim ponaanjem, konano
pobei. Ali ne, slobodnom rukom je zagrlila ovu stranu spodobu, i
kad je on hteo da je ujede - ili pojede - nije okrenula glavu na drugu
stranu, nego mu je pruila usne, i oboje su se ponaali kao da su pot
puno reeni da pojedu usta onog drugog. Celo to vreme stezali su me
tako jako da sam jedva mogla da diem. Trudila sam se iz sve snage
da drim tu uasnu spodobu to dalje od sebe, borei se da mi nos
ostane slobodan. Njegovo prisustvo je bilo neizrecivo neprijatno.
Mirisao je na svata, a izvesan ljuto-gorki miris je bio posebno
odvratan. Ali, ni on ni Sofija nisu obraali ni najmanju panju na
mene, i stezali su mi glavu tako vrsto da sam ula otkucaje muka
revog srca, dok su se njih oboje ponaali upravo kao da svaki hoe
da se uvue u usta onog drugog. Boe moj! ti odrasli i smene stvari
koje ine! Dok su se grlili, nisam mogla ni za ivu glavu da zamislim
ta je to ulo u skromnu, tihu malu Sofiju. Bila je kao neka nepoznata
osoba koja ne obraa panju na moje napore. A onda, ba onako
iznenada kao to se i pojavila, uasna spodoba nas je oslobodila i nes
tala u tami. Trenutak kasnije ula sam utene glasove majke i oca, i
uskoro su se njihova srena lica pojavila iz mraka. Sve komije su se
okupile i pitale oca o iskakanju voza iz ina. Sofija se ponaala kao da
se nije nita desilo, ak se i ne trudei da bilo kome ispria kakvo ju je
uasno bie dralo u naruju pre samo nekoliko trenutaka. Samo je
stajala tu sa svojim mirnim, nevinim licem. To je za mene bilo jo
jedno veliko iznenaenje, ali nisam imala vremena da o tome
razmiljam, jer nam je otac doneo bombone iz grada i bila sam izu
zetno nestrpljiva da saznam da li u ih ja dobiti isto toliko koliko i
Greta.
Bila sam zadovoljna; svakoj od nas doneo je tano iste bombone.
A sad je na majci bio red da mi pokvari zabavu; jer, ba kad sam htela
da sve bombone odjednom strpam u usta, ona ih je sklonila i dala mi
samo jednu, obeavajui mi da mogu da dobijem drugu sutradan po
sle ruka. O, boe! Jednog dana kad porastem, jeu kolikogod hou

22
 Buenje

bombona odjedanput! Ali ovog puta morala sam da ih se odreknem i

da odem na spavanje. Dok me je majka stavljala u krevet, upitala sam
je ba pre nego to smo se pomolile (jer posle toga mi nije bilo
doputeno da priam): "Majko, ta je to to ima bun perja na glavi,
nosi neto udno na ramenu, ima dugmad koja svetle u mraku i tako
uasno runo mirie - Majko, ta je to?"
Majka me je iznenaeno pogledala i rekla: "Pa, duo, to je vo-
jnik."
"Majko," pitala sam opet, "da li vojnici jedu ljude?" Htela sam da
znam da li je on stvarno hteo da pojede Sofiju, ili ta je drugo moda
hteo?
"Ne, ne," odgovorila je majka smejui se, "oni se brinu za dobre
ljude; ne plai se, nee on da te pojede."
Htela sam da joj kaem da je on hteo da pojede Sofiju, a ne
mene, ali majka me je poljubila, pokrila me i rekla, "Hajde sad, spa
vaj, duo, ja moram da idem kod oca."
Leala sam tu sama sa svojim mislima, i dugo sam se i dalje ud
ila. Prosto nisam mogla da shvatim ta je to vojnik eleo od Sofije, i
zato mu je Sofija dozvolila da je dri tako vrsto da sam ja bila pris
iljena da budem u njegovoj neprijatnoj blizini. Staje sve to znailo?
Kao i sve to nisam mogla da razumem, ovaj dogaaj me je uznemi-
ravao. Ali konano sam zaspala. Sutradan je sunce sjajno sijalo i,
poto sam dobila svoju bombonu, svi smo sili na jezero da se ku
pamo i brkamo. Usput smo sreli vojnika. Tada sam ja po danu vi-
dela da je to jedan prijateljski raspoloen odrastao ovek koji je
veselo razgovarao sa ocem. Samo nisam mogla da razumem zato se
ponaao kao da me nikad ranije nije u ivotu sreo. Sigurno je morao
da zna ta se jue dogodilo! Ali ja sam se jo uvek plaila njegovih
ogromnih brkova i nisam se usuivala nita da pitam...
Iz istog leta datira jo jedno seanje koje sam nosila u sebi godi
nama, koje je poticalo od jednog doivljaja koji je na mene ostavio
dubok utisak. Jednog popodneva - otac je bio sa nama i svi seljaci su
sedeli u svojim finim odelima ispred svojih kua, tako da sam znala
da je nedelja - zauli smo kako zvone seoska zvona. Ali njihova
zvonjava nije nikako bila uobiajena. Zvonila su kao da ne mogu da
prestanu da zvone. Zvonila su i zvonila. Njihova zvonjava je
okonala nedeljni mir i spokoj celom selu. Za nekoliko minuta
izgledalo je da svi protravaju pored nae kue, i svi su ili u istom
pravcu. Zatim su otrali i otac i sin stare zborane ene; svi su nosili

23
 Inicijacija

vedra i sekire. Majka i nekoliko drugih ena su ostale s nama, decom,

a ena je stalno ponavljala iste rei: "O, Oe na Nebesima, ne
naputaj nas, o, Oe na Nebesima, ne naputaj nas!" I majka je bila
veoma ozbiljna kad je rekla: "Moramo svi zajedno da se molimo da
nam se otac vrati iv."
Pitala sam gde je on otiao i zato. Majka je rekla da je u selu
izbio poar, a otac je otiao da pomogne u borbi protiv njega. Molili
smo se, ali ja sam bila veoma radoznala da saznam ta znai to "poar
u selu". Jedna ena se udostojila da nam da obavetenje da "plameni
jezici" mogu da se vide s ruba nae bate. Ja sam htela da idem da
vidim, ali mi majka nije dozvolila. Greti su, meutim, dopustili da
ode sa sinom vlasnika oblinje bakalnice da gleda poar, to sam ja
smatrala tekom nepravdom. Zato bi njoj bilo doputano, opet i
opet, da radi ono to meni nije doputeno da radim, samo zato to je
tri godine starija? Ako je poar opasan, onda je on isto toliko opasan
za nju kao i za mene, iako je ona "tri godine starija"! O, te tri godine!
Koliko u jo puta morati da sluam da je ona tri godine starija, svaki
put kad joj se dozvoli da radi neto to je ne smem, i svaki put kad od
bijem da priznam i trpim njen autoritet!
Kasno te veeri nekoliko ljudi se vratilo prolazei pored nae
kue, a onda sve vie i vie njih, i svi su bili iscrpljeni od napora i
priali su kako je otac spasao nekoliko kua, kako je prkosio smrti
iznova i iznova uskaui u zapaljene kue da spase decu ili ivotinje, i
kako je bio neumorni voa koga su svi ostali mukarci morali da
sluaju. Nadahnutim idejama koje su mu stalno padale na pamet i
svojom nepokolebljivom hrabrou postavio je primer koji su drugi
sledili tako da su se svi ponaali izuzetno dobro i poar je najzad bio
lokalizovan. Majka je sluala s ponosom, a kad se otac najzad vratio
kui sa sinom zborane, stare seljakove ene, majka se bacila u oevo
naruje. "O, dragi Roberte, kako si bio divan! Divan u svakom po
gledu!"
Otac se utei smeio. Bio je pokriven garom, i brzo se povukao
da se opere i oisti.
Meni je izgledalo potpuno prirodno to je otac tako izuzetna
osoba. Pojam "Oca" je u mom umu bila istovetan sa pojmom "Ve
likog gospodara" koji je iznad svih i iju volju svi moraju da slede.
Njegova re je zakon, i on je oigledno savren. Da to nije tako, on ne
bi bio "Veliki gospodar"! U tim danima mene je otac tek slabo zani
mao. On je za mene jednostavno znaio nepokolebljiv oseaj sigur-

24
 Buenje

nosti. On za mene nije predstavljao problem, tako da sam na njega

obraala veoma malo panje. Samo kad bi cela porodica izlazila u
etnju - otac, majka, Greta i ja - i kad bi me svojom monom rukom
uzeo za moju da me prevede preko ulice, primetila bih da njegova
ruka kao da zrai ogromnom snagom i da su mu nokti uvek isti kao
svei sneg. Tako je za mene bilo prirodno to je otac hteo da se
smesta opere da bi se oslobodio ai i garei.
Leto je prolo i ponovo smo se vratili kui. Jednom, kad me je
majka spremala za etnju, primetila sam da me je umotala u teak
kaput i krznenu ubaru. Vazduh je napolju bio takav da sam oseala
kao da mi grize kou. Ljudi su mi rekli da je to "hladnoa". Mom nosu
i mojim stopalima se to nije dopadalo. Ali bilo je belih pahuljica koje
su lebdele padajui s neba, i svuda u prodavnicama bili su Deda
Mrazevi s belim bradama. A kasnije je dolo vreme kad mi je majka
na glavu stavila slamni eir i pomogla mi da se uvuem u laki ka-
puti. Polja i bate su oiveli od cvea, a nama je bilo dozvoljeno da se
igramo loptom i obruem u gradskom parku.
To je bio period u mom ivotu kad sam mogla da budem
savreno srena da mi majka nije s vremena na vreme zagoravala
ivot seenjem noktiju. Ja sam se ak unapred plaila kad bih osetila
da se pribliava dan da mi podsee nokte. Koa ispod mojih noktiju
na rukama je bila tako osetljiva da je dodirivanje bilo ega, poto bi
mi nokti bili iseeni, ak i kontakt sa samim vazduhom, izazivao kod
mene stranu patnju. Posle svakog podsecanja trala bih po sobi
vritei, s rairenim prstima, ne dozvoljavajui da me ita dodirne.
Ne bih mogla da kaem da je to to sam oseala bio bol. Ne, to nije
bio bol, ve neki nepodnoljiv oseaj. Kad je majka to primetila po
prvi put, nije znala ta to sa mnom nije u redu. Pomislila je da me je
moda posekla a da to nije primetila, i htela je da mi pregleda prste.
Ali ja sam, kad me je ona samo dodirnula, vritala tako glasno da se
ona uplaila i pozvala naeg porodinog lekara i pitala ga ta bi to
moglo da bude sa mnom. On joj je objasnio da su moji ivci do
neuobiajene mere preosetljivi. Savetovao je majci da mi ruke pere u
mlakoj vodi svaki put kad mi podseca nokte, i da me pusti da neko
vreme prskam po vodi. To je pomalo pomagalo, ali mnogo godina e
proi dok moja koa ne postane dovoljno jaka da seem nokte a da
ne doivim taj nepodnoljiv oseaj.
Moja draga, dobra majka! sa koliko ljubavi i razumevanja i
nenosti si pokuavala da nadvlada sve tekoe koje su proizilazile

25
 Inicijacija

iz te moje preosetljivosti. Da nisi okruila moje osetljive ivce

svojom nenom ljubavlju, umrla bih u ranom detinjstvu. Samo uz
tvoju pomo bila sam u stanju da ojaam zdravlje, polako i obazrivo
razvijajui otpornost. Toplo, meko gnezdo koje ste ti i na
velikoduni otac pun ljubavi gradili za nas, decu, omoguilo mi je da
postanem korisna osoba. Pomogla si mi da nauim, kroz svesno
razvijanje svojih sposobnosti, da svoju osetljivost drim u ravnotei.
Bila sam tad samo dete i nisam imala ni najmanju predstavu o svojoj
senzitivnosti. Samo sam opaala sve i htela sve da znam, dok sam u
pogledu svog zdravlja samo sledila tvoje savete. Imala sam u tebe
puno poverenje!

26
 Ovako je proteklo nekoliko zima i nekoliko leta. Jednom sam
ula da imam etiri godine. Greta je ve ila u kolu, a ja sam esto s
najveom panjom sluala ta je ona itala iz svog bukvara. Ona je
takoe imala i deije novine i itala mi prie i iz njih. Kad Greta nije
bila kod kue, dosaivala sam baki, majci mog oca, koja je neko
vreme pre toga dola da ivi sa nama, i neprestano sam je gnjavila da
mi neto ita, jer sam uvek bila radoznala da saznam ta e se dalje
desiti u prii. Nikad me nije umaralo da sluam ta se dogaa lju
dima. Bila sam puna znatielje u vezi sa ivotom. Bilo je prosto divno
misliti o svemu to moe da se desi! Nije postojalo ba nita to sam
vie volela od bajki!
Moja tetka Adi, sestra moje majke, poseivala nas je esto i uvek
bila voljna da mi ispuni elju. Imala je lepukasto lice. Bila je puna
ljubavi i lepa kao maka. Njene tople smee oi su radosno sijale, a
imala je udni miris koji je irila oko sebe, kao to to jedino imaju
ljudi koji nose ljubav u svojim srcima. Uivala sam da udiem taj pre-
divni "miris ljubavi", ali sam ga susrela kod samo veoma malog broja
ljudi. Kad je tetka Adi dolazila, mi smo hrlile k njoj radosno, poma
gale joj da skine kaput, i nae prve rei su uvek bile "Adi, Adi, ispriaj
nam priu!"
I ona nam je priala najdivnije prie. Neumorno. Mogla je da
pria neprestano jednu priu za drugom, najzanimljivije bajke koje
sam ikad ula. Kad sam bila bolesna, tetka Adi je dolazila i priala mi
prie dok ne bih potpuno zaboravila na svoju bolest. Mi joj prosto ne
bismo doputali da stane. Kadgod je to elela, mi bismo odmah
poinjali da je pitamo: "Tetka Adi, ta se desilo posle ...ta se desilo
onda?" I nastavljali bismo da joj dosaujemo i da je gnjavimo dok ne
bi nanovo poela da pria. Kad bi dolo vreme da ona ide kui majci,
mojoj drugoj baki koja je tako divno svirala klavir, ja sam ostajala

27
 Inicijacija

sama s Gretom i posmatrala je kako ita svoju knjigu bajki. Bajke u

njenim deijim novinama i u njenim slikovnicama nisu bile ni blizu
tako lepe, naravno, kao prie koje nam je Adi priala. Ali ipak su bile
prie i ja sam elela da ih znam. Poela sam da provodim duge peri
ode gledajui knjige iz kojih je Greta nauila da ita. Gledala sam
razliita slova u njima i elela da itam. Ali nisam znala ta ona znae.
Jedne noi sanjala sam isti san kao i mnogo noi pre toga, san
tako est da je dotad ve cela porodica znala za njega: trala sam,
trala koliko me noge nose a jedan lav me je jurio, spreman da me
epa i pojede. Trala sam oajniki, borei se za vazduh, du staze
koja je vodila do jedne male kue. U otvorenim vratima stajala je
jedna ena koja nije liila na moju majku, ali je u snu ona bila moja
majka, i ekala me rairenih ruku. Znala sam da, ako doem do nje,
mo lava e nestati i ja u biti spaena. Sad je on bio tako blizu da sam
mogla da osetim njegov vreli dah na svom vratu...njegova upava
griva me skoro dodiruje...uskoro e me uhvatiti...trim poslednjim
atomom snage, onda iznenada oseam udarac, svom snagom koja mi
je ostala viem "Majko!"...Onda stiem do nje i, iscrpljena, padam joj
u naruje. Spaena sam, lav nestaje, i ja se budim sa stranim lupa
njem srca, drhtei od strahote sna. Bez oklevanja, ne asei ni asa,
skaem, prebacujem ebe na ramena, i trim - bosa i u maloj
spavaici - u spavau sobu svojih roditelja i uvlaim se u krevet pored
majke, pod njenu ebad. O, tog divnog, blaenog oseanja mira i sig
urnosti koje me preplavljuje kao dobrodoli talas tople vode! Majka
me grli i pita, "Opet onaj san...opet lav?"
"Da," odgovaram, i u njenom blagoslovcnom prisustvu srce
prestaje da mi treperi. Kroz nekoliko minuta vrsto spavam.
Sledeeg jutra budim se u majinom krevetu. Nje nema, ali joj je
spavaica tu, kraj mene. Brzo zarivam svoj nosi u nju da bih udah
nula dragoceni miris majke. Otac lei u svom krevetu u blizini i ita
novine. To znai da mora da je nedelja, zakljuujem u sebi bez rei.
Majka ulazi i poinje da razgovara s ocem. Otac sputa novine, i to,
kako to ve sudbina hoe, pravo pored mene. Ja ih podiem i poinj
em istraivakim pogledom da ispitujem mnogo tajanstvenih crnih
slova na belom papiru. ta bi ona mogla da znae?
"Oe," pitam, "molim te, reci mi ta ova slova znae."
"Pogledaj," odgovara otac, "ovo je L, ovo je I, ovo je T, pa onda
jo jedno T, ono je L, a ovo poslednje slovo je E."
"A ovo ovde?"

28
 Lav i svetlost

"To," kae otac, "je A, a ono D, a ono S". Dok gledam u sva ta
slova, ini mi se da mi se neto iznenada otvara ispred oiju kao di
zanje vela, i isto tako iznenada ini mi se da mi bljesak svetlosti plavi
um, svetlosti... svetlost!!! Tajanstvena slova otkrivaju svoje znaenja,
i ja otkrivam kako itam uzbueno i radosno.
"Oe! Oe! Tu kae "male ads", zar ne?"
Majka stoji kao ukopana od potpunog iznenaenja, zatim mi
prilazi, podie me u naruje u ljubi me s radosnim uzbuenjem. "Pa ti
zna da ita!"
Otac mi estita kao nekom odraslom, to me pomalo zbunjuje.
Onda ulazi Greta, sva srena i takoe uzbuena, jer ja umem da
itam. Ubrzo svi u kui znaju za novost, i Adi, kad je u podne naila,
uje vesti im je otvorila vrata.
Umem da itam! Crna slova na belom papiru za mene vie nisu
tajna. Mogu da ih razumem, umem da itam!
I tako je otpoelo novo razdoblje u mom ivotu. itala sam sve
to mi je padalo pod ruku. elela sam da uim, uim, uiml itala
sam sve to se moglo itati: knjige bajki, deije novine, kolske
udbenike, kalendare, novine koje su leale na oevom radnom
stolu, sve...ak i asopis koji je neki ovek dao naoj sluavki. U
njemu sam proitala takve stvari kao to je "ljubljenje", "ljubav",
"tajni sastanci", i na posletku o "ubijanju", "ubistvu" i "leevima".
Onda, kad sam pitala majku da mi objasni neke od ovih udnih i po
malo zastraujuih rei, ona mi je otela asopis iz ruku, uzviknuvi:
"Pobogu, gde si to nala?" Zatim je otila u kuhinju i rekla sluavki da
mi nikad, nikad, nikad vie ne da takav asopis. Eh, kakva teta! Do
dana dananjeg ne znam ta se desilo sa lepom groficom koju je iz
kreveta oteo nou mukarac u crnom koji ju je odneo na konju koji je
galopirao...
Tako sam morala da se suoim sa tunim ivotnim injenicama.
Kadgod sam bila potpuno fascinirana neim, majci se to nije dopa
dalo. Malo po malo dola sam do zakljuka da je mnogo bolje ne ras
pravljati o stvarno zanimljivim stvarima sa odraslima, poto takve
rasprave uvek ispadnu naopako. Jedini izuzetak, otkrila sam, bila je
muka posluga u kui. U retkim trenucima kad sam bila nasamo s
njima, postavljala sam im pitanja. Nekako, oseala sam da su oni u
mojoj vlasti. I kadgod su mi dali neko obavetenje, nisu se usuivali
da majci kasnije ispriaju o tome, jer bi oni bili prvi koji bi dobili
grdnju zbog toga.

29
 Bilo mi je oko pet godina kad je jednog dana za rukom otac go
vorio o "direktoru". Uvek me je zanimalo sve o emu su odrasli
razgovarali i tako sam odmah upitala oca: "Oe, ko je to direktor?"
"Direktor je glavni ovek u kancelariji," odgovorio je on. "Svi os
tali moraju da rade ta on kae. On je odgovoran za celu kancelariju."
"Ali oe, ti ne mora da ga slua, zar ne? On nije vii od tebe, zar
ne?"
"Da, jeste," odgovorio je otac. "Ja jo nisam direktor, i zato mo
ram da radim ta on kae." I otac mi je objasnio ta je direktor ili ef.
Ne! Nisam htela da poverujem svojim uima. Neki direktor...
vaniji od oca? Kako je to mogue? Dotad sam uzimala apsolutno
zdravo za gotovo da re "Otac" znai "Veliki gospodar" svega. On je
zapovedao svima u celoj zemlji i bio odgovoran za sva blaga carstva;
njegova re je bila zakon; niko se ne bi usudio da mu protivrei; "On"
je bio jedino bie koga je otac povremeno pitao za savet; ili bi katkad
raspravljao o dravnim pitanjima sa "Njim". Ali ovo je bilo neto pot
puno razliito! "On" nije bio ono to zovemo osobom. Ako je otac
iznad i vii od svih ljudi, kako je mogue da ima direktora koji mu je
nadreen?
Sad sam pogledala oca s najveom panjom moda po prvi put. I
dok sam ga gledala i posmatrala ga veoma temeljno, iznenada mi je
postalo jasno da ta osoba koju veoma volim nije "moj otac".
Sve otkako sam probudila svoju svest u ovoj sredini, navikavala
sam se na injenicu da sam ja ovde, da je ova lepa, udna plavokosa
ena moja majka, a ovaj visoki, tamnokosi, moni ovek moj otac.
Da, ovde je on otac, ali on nije moj otac! u mom domu on nije moj
otac; samo ovde gde sam ja sada! U stvari on je upravo toliko stranac

30
 Moji roditelji niisu moji roditelji

kao to je i strana, lepa ena-majka; tek postepeno sam se navikla na

njh. Oni su prijatni ljudi, vole me, ja sam im vana, i dosad sam ih
nedvosmisleno zavolela. Ali oni nisu moja majka i moj otac. Poela
sam da ih zovem "majka" i "otac" samo iz navike!
Dotad nikad nisam temeljno razmotrila situaciju. Prihvatala
sam stvari onakve kakve jesu, poto sam se oseala srenom sa ovim
ljudima. Oni su mi pruali sigurnost, uivali su u mom prisustvu, a sve
to sam inila izgledalo im je kao neto najznaajnije, armantno i
oaravajue. U takvim okolnostima zato ne bih uivala da budem u
njihovoj blizini? ak sam ponekad mogla i da se sa Gretom sasvim
lepo igram, kadgod bi ona za trenutak zaboravila da je iznad mene
zato to je "tri godine starija" od mene. Da, sve je bilo u redu ovako.
Ujka Stefi je esto dolazio, svirao divnu muziku na klaviru, i pokazi
vao mi svakojake zanimljivosti. Duvao je mehurie od sapuna sa
mnom, a svojim perorezom napravio je malu zveku od ljuske oraha.
Drugom prilikom napravio mi je malo prase od suvih ljiva i
akalica, a jednom mi je doneo limenu kutiju punu divnih bojica i
etkicu. Dozvolili su mi da slikam lepo areno cvee u svesci koja je
pripadala samo meni. Tog puta ak nisam morala ni da je delim sa
Gretom! Tetka Adi je dolazila sa mnogo svojih ala i bajki. Baka -
majka moje majke - takode je bila veoma nena, fina i uvek mi se
smeila s izrazom lica tako punim ljubavi. Ja sam je veoma voleia.
Kad bi ona sela za klavir, to je za mene bio praznik. Oduevljavala me
je boanskom muzikom i bila sam potpuno opinjena dok sam je
sluala. Tu sam se potpuno slagala s mojom dragom, nenom
majkom: ona je volela muziku vie od svega, ba kao i ja. Moja druga
baka je bila veoma zanimljiva gospoda. esto mi je priala o svojim
mnogobrojnim putovanjima po stranim zemljama, i mnogo puta me
je vodila u Narodni Muzej. Tu sam videla velianstvene stvari.
udesno lepe, ivopisne, divovske leptire koji su, baka mi je rekla,
iveli u nekom dalekom delu sveta - zaudo, ja sam ih dobro pozna
vala - onda veliki broj gigantskih prepariranih ivotinja. U poetku
sam bila strano uplaena, ali me je baka umirila.
Takode sam veoma uivala kad je cela moja porodica pokazivala
veliko iznenaenje i oduevljenje svim onim to sam inila kao neto
to se samo po sebi podrazumeva i kad su nai roaci priali o mojim
"talentima". Kad mi je bilo etiri godine, majka mije pokazala kako
da "heklam" malom savijenom iglom. Onda sam ja isheklala
haljinicu za moju lutku koja je uvek sedela sama u svojoj maloj fotelji

31
 Inicijacija

zato to ja nisam znala ta da radim s njom. Bila je beivotna, a mene

je privlailo samo ono to je ivo. Kad sam zavrila s tim, haljinica je
izazvala takvu senzaciju u porodici da sam se stvarno zapanjila. Ako
majka moe da ishekla tako divnu ipku, zato je onda tako izuzetno
to ja umem da heklam? Moje areno cvee koje sam naslikala u svo
joj svesci izazvalo je toliko mnogo oduevljenja u porodici da mi je
otac poklonio malu kasicu u obliku praseta, i odonda je, kadgod bih
naslikala neki lep cvet, ubacivao jednu srebrnu paricu u moju banku.
O, to je sve bilo tako prijatno, tako prijatno...
Ali sad je dolo to strano iznenaenje! Da otac ima direktora
nad sobom!
Ba u tom asu postalo mi je potpuno jasno da sam ja ovde u
ovom okruenju, i da zovem to ovde "dom", a ipak ovde nisam kod
kue. Ovde ja nisam bila u svom domu! To je bilo moje postojano,
nepokolebljivo ubeenje.
Da sam u to vreme posedovala svoje sadanje iskustvo i znanje iz
psihologije, odmah bih analizirala kako sam ja, jedno dete, mogla da
doem na tu ideju. Ali ja sam bila jo uvek dete koje je doivljavalo
sve na detinji direktan nain, i bila sam potpuno ubeena da sam
odvuena iz svog doma silom. Naravno, ja nisam znala odakle sam
dola, jer sam u meuvremenu zaboravila sve u vezi sa tim. Ko bi
mogao to da mi objasni? Samo dvoje ljudi koji su me nazivali svojim
detetom! Ali, znala sam da ako bih im postavila pitanja, oni bi mi
ponovo dali jedan od svojih karakteristinih "odraslih odgovora"
koje ne bih bila u stanju da razumem. 1 ponovo bi kraj prie bio
"saekaj dok odraste". O, kako sam to mrzela! Da ekam dok
odrastem? Zato sam morala da provedem sve to vreme u mraku, u
neznanju? Htela sam da znam sve sad, a ne "jednog dana"!
Tako sam to pitanje motala po mislima do veeri i sve dok nije
bilo vreme za spavanje. Tada je majka dola i sela na ivicu mog kre
veta i upitala me: "to si tako tiha? Zato se nisi opet igrala sa lut
kom? 1 zato luta po celom stanu sanjarei o neemu? Kai mi ta ti
je. Moe sve da mi kae i da me pita sve to hoe."
O, sad sam je volela svim srcem i s punim poverenjem. Bila je
nena, blaga i lepa. esto sam otkrivala da me je branila kad me je
neko kritikovao; uvek sam mogla da otrim do nje; uz nju sam uvek
nalazila sigurno utoite. Sad smo bile zajedno i tako meusobno
pune poverenja da sam verovala da mogu o svemu da razgovaram s

32
 Moji roditelji nisu moji roditelji

njom. Zagrlila sam je i upitala: "Majko, gde ste me ti i otac dobili?

Odakle sam dola?"
Isprva sam videla u njenim oima da je malo iznenaena; bila je
ak pomalo zbunjena, ali onda se ljupko nasmeila i rekla, "Postoji
jedno veliko jezero u kome sva mala deca plivaju; kada se dvoje ljudi
vole i mole Boga da dobiju malo dete, Bog dozvoljava svom slugi, ve
likoj rodi, da odleti do jezera i upeca iz njega detence koje je Bog iz
abrao za to dvoje ljudi, da odnese to malo dete na leima i odleti kod
njih. Onda ona uzme to detence u svoj veliki kljun i poloi ga kraj
ene. Tako malo dete dobije svoje "zemaljske roditelje" i postaje
zemaljsko dete."
U poetku sam je sluala sa nestrpljivim zanimanjem, a onda
sam jasno shvatila da "pria" neto kao to tetka Adi ini u svojim
bajkama. Ne! To nije istina! Ona prosto ne eli da mi kae istinu o
tome kako i gde su me ona i otac nali. Bila sam razoarana i po
gledala sam je u oi ispitivaki. Onda mi je ona rekla da budem dobra
devojica i da se pomolim za njom. Trenutak kasnije poelela mi je
laku no i izala. Ostala sam sasvim sama.
Otad mi je postajalo sve jasnije da otac i majka nisu moji pravi
roditelji i da ova zemlja nije moj pravi dom. Znala sam da me majka
ne poznaje; znala sam da me ne vidi. Bila sam za nju stranac, i svi ovi
ljudi oko mene su mi izgledali potpuno strani. Jednostavno se nismo
razumeli. Kad sam majci govorila o stvarima koje su mi bile potpuno
oigledne, ona bi bila tako iznenaena i zbunjena da bi otrala kod
oca i ispriala mu ta sam udno rekla. I otac bi se iznenadio. Videla
sam da su te stvari bile nove za njih oboje, potpuno nepoznate.
Kasnije su priali svim mojim roacima o mojim primedbama i
zapaanjima, a onda su mi se svi smejali. "Kako udno dete!" ula
bih opet i opet. Meutim, ja, sa svoje strane, nisam uopte nalazila da
sam udna; naprotiv, ljudi oko mene su mi se inili udni, i iako sam
ih volela oseala sam se meu njima kao potpuni stranac. Sve mi je
izgledalo premaleno i ogranieno i bezbojno. Duboko u svojoj pods-
vesti oseala sam neodoljivo ubeenje da samo "On" moe da me ra-.
zume savreno i da bih bila srena da ivim u mnogo veim
prostorijama, mnogo slobodnija i meu ljudima koji su barem slini
meni.
Ovo oseanje da sam stranac i sama me nikad nije napustilo
tokom celog mog ivota; naprotiv, postajalo je sve jasnije i jasnije.
Pokuavala sam da pronaem neku vrstu kontakta, ali uzalud. Majka

33
 Inicijacija

je divno priala o ljubavi dece jedno prema drugom. "Tako je divno

imati sestru sa kojom moe da raspravlja o svemu i u koju moe da
ima potpuno poverenje," rekla je. Odluila sam da stvorim takav od
nos sa Gretom, ali ona nije opravdala moje poverenje. Gledala me je
s visine zato to je bila "tri godine starija" i kad bih joj ispriala neto u
strogom poverenju, odmah bi otrala kod majke i ispriala joj sve
moje male tajne.Tako su svi moji napori usmereni prema mojoj ses
tri bili potpuno jednostrani. Konano sam odustala od pokuaja da
uspostavim s njom odnos poverenja, i mi smo ivele jedna uz drugu a
ipak odvojene, kao dva bia koje su se sastavila s dva odvojena sveta.
Svi su mi bili strani...strani...svi.
Vreme je jurilo koracima od sedam milja i ubrzo mi je bilo se
dam godina. Onda me je jednog lepog dana majka odvela u kolu.
Uskoro sam se nala meu puno dece, a oseanjc da sam sama i
stranac je u meni postajalo sve jae. U mojoj porodici svi su me voleli
i ja sam njih volela. Ljubav je kraljevala nad svime, a sve ostalo je do
lazilo iza toga. Zato sam se ak u ovom okruenju oseala kao kod
kue. Postepeno sam se bila navikla na ove ljude. Ali deca u koli su
mi bila potpuno strana. Ona su jedan drugog razumela veoma dobro,
ali meu njima ja sam bila kao neko malo udovite. Oni su se stalno
udili meni i ja njima. Smejali su mi se i to me je duboko povreivalo.
Uvek su priali o svemu to su imali i pokazivali jedan drugom
svakojake stvari - pera, olovke ili gumice -i svi su eleli da imaju da
pokau neto to drugi nemaju. Meni je sve to izgledalo strano
dosadno i besmisleno. Mene su opinjavale knjige, bajke, muzika i
muzeji. Druga deca bi samo irom otvorila oi kad sam ja priala o
tome, i postavljali su mi vrlo udna pitanja. Igrali su se loptama i
obruima, dok sam se ja igrala prizmom koja je stvarala najdivnije
boje na sunevoj svetlosti, i magnetom koji mi je dao ujka Tomi,
drugi brat moje majke. To je bilo tako tajanstveno! Magnet je
privlaio sve majine igle; onda bi joj se makaze namagnetisale i
morala je da zadrava sve pribadae i igle da bi ih spreila da ne
skoe na makaze...da, elela sam da saznam o sili to lei skrivena u
magnetu. Najzad sam zakljuila da magnet sigurno mora da voli
pribadae i igle onako kako moja majka voli nas, decu. Uostalom, ja
sam skakala da je zagrlim ba kao to su pribadae inile sa magne
tom. Nalazila sam da je sve to udesno zanimljivo! Ali druga deca su
mi se smejala. Bila sam sama...sama.

34
 Moji roditelji niisu moji roditelji

Te zime poela sam da uzimam asove klavira. Kadgod sam svi

rala razne muzike komade, imala sam oseaj da na ovaj ili onaj
nain u muzici postoje upravo iste vrste oblika i figura kao to su oni
koje je ujka Toni pravio s kartonima. On ih je nazivao "geo
metrijskim figurama". Svirala sam jedan komad za koji je izgledalo
ba kao da baca siune kockice koje odskau. Zatim je bio jedan
drugi koji je izgledao kao da ima male iljke svuda po sebi, a male
lopte su se pele na sve sve te iljke. Kadgod sam izlazila s majkom u
etnju u gradski park, obuzimalo me je strahopotovanje od fontane
jer sam u njenom glavnom mlazu videla vile i gnome koji su igrali i
okretali se i skakali. I videla sam da je igra vode u fontani takoe
muzika. Nisam ula tu muziku uima, ne, videla sam je. Znala sam da
je to muzika. Za mene je sve to bilo savreno oigledno! Ali druga
deca su mi se smejala kadgod sam priala o tome, i govorila da sam
"glupa". Nisam znala zato. Ali, kad sam po prvi put ula drugu decu
kako sviraju u naoj muzikoj koli, bila sam prosto zapanjena. ta?
Zar oni ne mogu da uju kako povreuju geometrijske figure u
muzici? Nastavnik je rekao da ne sviraju u ritmu. To je bilo ba kao
da im srca nisu kucala u ritmu. I zar nisu mogli da uju kad sviraju po
greno? O, bilo je uasno kad su udarali pogrene note - to mi je bolo
ui toliko da sam mogla da vritim - a oni nisu ak ni primeivali!
Gledala sam tu decu radoznalo i mislila u sebi: "Zar oni nemaju ui?
Kako je to mogue? Zar druga deca nisu kao ja?" Mislila sam da
svako dete, i dakako svaka osoba, moe da vidi i uje kao ja. Ali malo
po malo u nauiti da veina dece, i veina drugih ljudi, ima veoma
razliite oi i ui od mene, i da me iz tog razloga oni posmatraju kao
da sam neko udovite.
I tako sam bila sama - sve vie i vie sama.

35
 U prolee sam bila vrlo bleda, a vreme obroka je za mene pred
stavljalo stalnu agoniju. Nisam imala apetita, ak ni za najbolju
hranu, a ipak je majka elela da me ubedi da jedem. Ali, kad nisam
mogla? Moje jedino zanimanje za supu bilo je da se igram sa grudvi-
cama masnoe na povrini, meajui ih kaikom i pokuavajui da ih
sjedinim, male u jedan veliki. Prvo bih postigla da se dva mala spoje,
a onda bih umeala u njih jo jedan i jo jedan sve dok se ne bi naprav
ila jedna velika grudvica masnoe na gornjoj povrini supe. Moji ro
ditelji nisu cenili moje napore, i mnogo puta me je otac udaljio od
stola zato to sam neposluna, to odbijam da jedem supu i spana i
repu, i zato to samo hou da se igram s hranom. Kada je otac video
da na mene njegova kazna ne ostavlja nikakav utisak i da bih se, im
bi me odveo u moju sobu, zabavila knjigama koje sam tako mnogo
volela, odluio je, po savetu naeg lekara, da odvede celu nau poro
dicu na more tokom leta. im su nam se zavrili proleni ispiti, kre
nuli smo na put.
Putovali smo nou; majka nas je pokrila ebadima i pobrinula se
da nam bude toplo i udobno. Ja sam zaspala, ali me je nepoznata
okolina probudila podosta pre izlaska sunca. Otac i Greta su jo spa
vali, ali majka je bila budna i zamolila sam je da mi dopusti da sed-
nem do prozora. Toliko esto sam sluala o lepoti raanja sunca da
sam poelela da iskoristim ovu priliku da to i sama vidim.
Sela sam kraj prozora, proturila glavu kroz zavesu i pogledala
napolje. Nebo je jo uvek bilo prilino tamno i tek je poinjalo da se
osvetljava, postajui tamno sivo. Polako je nebo postalo prilino
svetio i videla sam kako na voz tutnji kroz raznovrsne pejzae -
kue, drvee i polja s ljudima i konjima i kravama u njima...a jo uvek

36
 Izlazak sunca je drugaiji

sunce nije izalo! Kako moe da bude svetlo a da sunce jo nije

izalo? Bilo je to za mene veliko iznenaenje, ali ipak je bilo istina!
Onda, kada je nebo bilo svetlo skoro kao da je dan, sunce se pojavilo
na horizontu...konano se podiglo, a s njim je nebo postalo divno
purpurno crveno, ba kao to sam i oekivala da e biti, dotad uzalud.
Ali ova boja je bila mnogo blea - kao razvodnjena - tako razliita od
onog to sam oekivala. Kakvo razoaranje! Izlazak sunca nij e takav!
U meuvremenu su se i ostali u naem kupeu probudili i otac je
pitao: "Kako ti se svideo izlazak sunca? Sad si imala priliku da ga
vidi po prvi put u ivotu. Zar nije divan?" Nasmeio mi se.
"Ne, oe," odgovorila sam razoarano i ljutito. "Nije uopte bio
lep! Izlazak sunca ne treba da bude takav! Bilo je dosadno, trajalo je
predugo i sve se upropastilo jer se nebo prerano previe osvetlilo...
osvetlilo, ali je ipak bilo tako bezbojno i runo...pre nego to je sunce
konano izalo. Ne! Nije uopte bilo lepo! Izlazak sunca je stvarno
potpuno drugaiji! Sasvim drukiji!" I skrenula sam pogled na drugu
stranu, ljuta i razoarana.
Otac me je sluao, kao to je to esto inio, strpljivo i veoma
paljivo. U njegovim lepim blistavim crnim oima videla sam zaint-
eresovanost i njegov uobiajeni razveseljen izraz koji mi je govorio
da mi se ruga, ali da je ipak pun ljubavi i razumevanja. "Ma nemoj!
Izlazak sunca treba da je drugaiji? Nisi zadovoljna izlaskom sunca?
Hoe da kae da ti, mali naduvenko, nisi zadovoljna onim to pri
roda ini i da eli da propisuje kako da se raa sunce? Kako misli
da zna kako sunce treba da se raa kad nikad u svom ivotu nisi
imala priliku da vidi izlazak sunca? Samo mi to reci!" Gledao me je
pomno i ispitivaki i ekao na moj odgovor. Tad sam gaja pogledala s
poverenjem i rekla: "Ne znam kako znam, i ne znam gde sam ranije
videla izlazak sunca, ali znam da on ne bi trebalo ovako da izgleda!
Sunce treba da se uzdigne pravo iz mranog neba, i odmah sve treba
da se osvetli i zablista...ne da bude tako mutno, dosadno sivo...nego sve
crveno i crvenkasto purpurno tako daje celo nebo i sve na zemlji pre
plavljeno crvenilom. Trebalo bi da bude mnogo, mnogo lepe, da vie
iznenauje i vie uzbuuje. Znam... Seam se!"
"Hm," rekao je otac, "sea se?" Nasmeio se snishodljivo. "Tvoja
mata radi prekovremeno!" Zatim je uzeo olju kafe koju mu je
majka ponudila, gucnuo i ponovo se okrenuo ka meni: "Stvarno mi je
veoma ao to nisi bila zadovoljna sunevim izlaskom. Danas je pot-

37
 Inicijacija

puno vedro i on prosto ne bi mogao da bude lepi i ivopisniji. Ali ja

sam tu nemoan, ne mogu nita da uinim povodom toga."
Nisam odgovorila. Bila sam ljuta, ne samo zbog razoaravajueg
izlaska sunca, ve naroito zbog injenice da je otac - kad sam ja
tano znala i seala se, da, seala se jasno! rekao da "moja mata radi
prekovremeno". Mata je neto sasvim drugaije, kad izmislim neto
u svom umu, to je mata. Ali sunev izlazak, pravi sunev izlazak,
onakav kakav treba da bude - njega nisam izmislila! To je bilo neto
to ivi u meni, urezano duboko u mom scanju, ak dublje od
jueranjeg dana i svega to se tada dogodilo. Bila sam zaista ljuta!
Uvek sam bila ljuta kad sam se oseala bespomono, nesposobna da
dokaem neto to sam pouzdano znala. Gledala sam prkosno na
drugu stranu u daljinu sve dok se iznenada nije zaula neka guva u
hodniku i otac nas pozvao: "Okean! Deco, doite brzo! Eno ga
okean."
Pojurili smo do prozora u hodniku i tu, daleko ispod nas, bilo je
more - o, moje drago, ljubljeno more!
Voz je tutnjao, penjui se visoko uz planinsku kosu, a dole, ispod
nas, nalazilo se ogromno prostranstvo mora. Bila sam sva uzbuena i
srena, jer sam tano znala da poznajem more i da ga ne vidim po prvi
put. Smatrala sam to neim to se podrazumcva, neim savreno
oiglednim, ak se ne zamarajui da se zapitam kako je mogue da
imam takvo oseanje. Gledala sam dole u njega ne govorei ni rei,
dok mi je u srcu srean glas pevuio: "O, ti divno, divno more! Ljublj
eno more, uvek isto, koje razume sve, iskusi sve i preivi sve! O, ti
dragi prijatelju, ti koje si tako esto slualo kako ti priam o svojim
bolima i radostima i tugama...slualo s takvim razumevanjem...i
prualo mi utehu svoje beskonanosti i venosti...tvoja nadahnuta
uteha prevazilazi sve ljudsko! Ti si tu - ti si ponovo tu - ti si uvek tu,
nepromenjeno, i mogu ponovo da gledam u tvoje dubine, sluam
tvoje talase kako priaju o venosti..."
Otac me je dotakao po ramenu i upitao: "Kako ti se dopalo
more? Da li ti odgovara, ili i ono treba da bude drukije?"
"Ne, oe," odgovorila sam, "more je ba onakvo kakvo treba da
bude...Ali obala? Zato je obala svuda oko njega? More treba da
bude beskrajno. Ne bi trebalo da budemo u stanju da vidimo drugu
obalu!"
"Da," rekao je otac, "videe da je tako kad se spustimo nie.
Pravo ispred nas sad je jedan veliki zaliv, i zato izgleda kao da more

38
 Izlazak sunca je drugaiji

ima obale svuda okolo. Kad se spustimo nie i priemo, videe

samo vodu, otvorenu vodu doklegod see pogled."
Osetila sam veliko olakanje. Bila sam oduevljena velian-
stenim pogledom, a isto tako i moja sestra. Najzad smo pronale
neto u emu smo se savreno slagale. Ona je uivala u moru koliko i
ja i kasnije, kad smo ile da lovimo muule i krabe meu stenjem, bile
smo najbolje prijateljice u svakom pogledu.
Svi smo bili sreni u ovom letovalitu. Otac je bio u dobrom ra
spoloenju i to je delovalo podstrekaki na sve nas. Majka je blistala,
poto je mogla da bude s ocem po ceo dan.
Jednog dana smo otili u malu crkvu koja je stajala okruena
empresima u divnoj bati. Majka je klekla i molila se dugo i sves
rdno. Otac je stajao kraj nje i izgledao veoma ozbiljan. Greta je
klekla i takoe se molila. Ja sam elela takoe da budem pobona, ali
nisam mogla. Nisam kleala, jer nisam oseala elju da to uinim. Ni-
kad nisam elela da savijeni kolena pred vidljivim oblicima! Da li je
trebalo da kleknem zato to drugi to rade? Ne, naravno da ne! Samo
zato to sam htela da budem "dobra devojica"? Bogu to nije po
trebno; Bog moe da vidi da to ne bi bilo iskreno. Ne, nisam klekla;
umesto toga gledala sam kako se drugi ljudi mole.
Posle nekog vremena, kad mi je ve postajalo pomalo dosadno,
otac je dotakao majku po ramenu. Ona je ustala i svi smo izali. Na
polju je sve bilo natopljeno sunevom svetlou! Skakutala sam
unaokolo srena i oseala se mnogo bliom Bogu na suncu nego u
hladnoj crkvi!
Te veeri, dok se majka molila sa mnom, upitala sam je: "Majko,
zato si se onako vatreno molila u crkvi?"
"Molila sam se," rekla je, "da, ako nam Bog poalje jo jedno
malo dete, da to bude jedan brati za tebe."
Zanemela sam. Brati? Moda e mi on biti dobar prijatelj?
Odlino! To bi bilo sjajno. Tada sam razumela zato je majka klekla i
molila se tako predano. Za dete...to je imalo smisla!
Sledee zime probudila sam se jedanput usred noi. Iz roditel
jske sobe ula sam udne zvuke. Bilo je to plakanje bebe u naruju.
Nekoliko trenutaka kasnije pojavio se otac, potpuno obuen, i upi-
tao: "Jeste li budne?"
"Da, oe," rekle smo Greta i ja.
"Neto divno se dogodilo! Bog je vama dvema poslao jednog
bratia."

39
 Inicijacija

O! To je bilo veoma uzbudljivo i ja sam elela da odmah odem i

vidim svog malog brata. Ali otac je rekao da strpljivo saekam do ju
tra; onda e mi on i majka pokazati dete. Otac je bio vrlo udan.
Smeio se slatko i neno i govorio tako priguenim i blagim tonom da
se nisam usudila da mu protivreim.
Sledeeg jutra dola je moja baka po majci, pomogla mi da se
obuem i obe smo ule u spavau sobu mojih roditelja. Tu je leala
majka, a na jastuku u njenom naruju jedno malo dete s crnom ko
som. Gledala sam ga paljivo i onda primetila da ima duge i veoma
tanke uperke kose po uima, kao neko majmune. Poto sam bila
svee umivena, dozvolili su mi da protresem njegovu malu pesnicu.
Svi su gledali u mene, i svi su bili tako nepomini i ozbiljni i dosto
janstveni.
Odonda nas je bilo troje dece u porodici, a ja sam bila ak
usamljenija nego pre.

40
 Otprilike u to vreme upoznala sam tetku Rafaelu, oevu sestru.
Ona je ivela s muem, tea Ferdinandom, u drugom gradu. Sad su
doli u posetu da vide novoroenu bebu. Ja sam bila veoma impre
sionirana i puna divljenja prema toj vrlo neobinoj, kraljevski lepoj
eni. Bila je visoka kao otac, sa stasom kao u neke grke boginje, s
klasino lepim, plemenitim, ravnoduno blistavim licem krunisanim
kosom crnom kao ebanovina. Oi su joj takode bile sjajno crne kao
oeve. Pokreti su joj bili kraljevski, dostojanstveni, a ipak puni
arma. Bila je savreno olienje svega to se moe nazvati lepim i ele
gantnim. Zavolela sam je od prvog trena kad sam je videla. I ona je
mene volela i esto me vodila sa sobom kad je izlazila u kupovinu.
Mu joj je bio veoma mudar i drag ovek. Dobro smo se slagali od
trenutka kad smo se sreli. Bila sam oduevljena kad sam ula da
emo provesti leto u planinskom odmaralitu veoma blizu mestu gde
su tea Ferdinand i tetka Rafaela iveli sa svojom decom.
To leto je bilo divno, i esto su mi dozvoljavali da idem u etnju
po planini sa ocem i tea Ferdinandom. ume i planinske livade su
bile velianstvene, a ja sam uivala u lepoti penjanja na planinske
vrhove s lepim pogledom i gledanju s visine na gradove i sela sa svim
njihovim kuercima. Da, tamo gore bila sam srena! Ali dole, u
porodinom krugu, moja srea je bila mnogo manje potpuna. Greta
je bila mnogo razliita od mene i uvek je elela da se igra neto drugo,
dok je majka bila zauzeta oko naeg malog brata. Nije imala vre
mena da mi pokae kako da pravim predmete svojim malim rukama,
niti da odgovara na beskrajni niz mojih pitanja. Oseanje da sam
sama je narastalo i poprimilo takve razmere da sam se postepeno po
vukla od drugih i prestala da uestvujem u bilo emu to su radili.
Uza sve to, majino miljenje je bilo prosto da sam neposluna.
Jedne veeri, kad smo kretali na spavanje, majka me je izgrdila
to se vraam tako kasno iz bate i to neu da idem da spavam. Ja

41
 Inicijacija

sam se namrtila i nisam nita rekla. Ali, kad je majka nastavila da me

grdi i nazvala me neposlunim detetom, razgoropadila sam se i rekla:
"Vidim da me uopte ne voli. Za mene je najbolje da pobegnem i
napustim te zauvek."
Majka je ljutito odgovorila: "Hajde pobegni i idi gde hoe!"
Istrala sam iz kue, niz stepenice, kroz veliku batu, napolje na
iroku stazu u umi, i uputila se prema planini. Ba prethodnog dana
pela sam se na tu planinu s ocem i tea Ferdinandom. Prilino
daleko, visoko na planinskoj kosi, videli smo jednu veliku peinu
poznatu kao "razbojnikova peina". Htela sam da tamo provedem
no da bih smislila ta dalje da radim. U mraku nisam videla utabanu
stazu, pa sam se probijala kroz bunje i drvee, granje i lie dok sam
se pela vazunom linijom uzbrdo prema "razbojnikovoj peini".
Iznenada, daleko iza mene, ula sam majin glas. Zvala me je po
imenu. Stajala sam mirno za trenutak, a zatim nastavila da se buno
penjem kroz bunje. Majka me je pozvala nekoliko puta zaredom;
potom sam je ula kako uri za mnom. Verovatno me je ula kako se
probijam kroz bunje. Stigla me je, zgrabila me za ramena i pitala
uzbueno: "Zar se ne plai da e te pas ujesti? Zar si potpuno po-
ludela?"
Nisam odgovorila. Zato bih se brinula o psima? Bila bih u
stanju da se odbranim, ali ja sam elela da pobegnem! Da odem u
svoj pravi dom, gde bih bila stvarno kod kue, daleko od ovih stranih
ljudi, daleko od ove strane okoline gde me niko ne razume. Ljudi su
bili dobri prema meni, i puni ljubavi, eleli su mi najbolje, ali bili su
mi strani, bili su drugaiji od mene i drugaiji od ljudi koji ive tamo
gde sam kod kue.
Ile smo kui u tiini, i ja sam sa sigurnou oekivala da budem
strogo kanjena. Meutim, na moje veliko iznenaenje, ni majka ni
otac nisu rekli ni rei. Kad smo majka i ja ule u sobu, otac me je po
gledao donekle radoznalo i kao da se pomalo zabavlja. Jedina kazna
bila mi je to me je majka stavila na spavanje i izala ne poelevi mi
laku no.
Sutradan roditelji su se ponaali kao da se nita nije desilo. Ipak,
mogla sam jasno da vidim da je majka uplaena mojim pustolovnim
ponaanjem, dok je otac priznao i potovao moju hrabrost. Porasla
sam u njegovim oima. Meutim, to se mene tie, nisam se oseala
ni odvano ni hrabro. Bila sam samo ono to sam.

42
 elim da pobegnem

A Greta, uvek posluna, uvek pristojna, uvek lepo obuena,

gledala me je s visine kao da sam kriminalac, skreui pogled od
mene. A ja sam je gledala srca prepuna prezira zbog njene kukavike
poslunosti!
Sledee zime nisam se vratila u kolu jer sam i dalje bila veoma
bleda i zato to mi je bilo izuzetno teko da ustajem rano ujutru. Pri
vatni uitelj nam je dolazio u kuu i pokuavao da mi natrpa svata u
glavu...injenice koje su mi bile strano dosadne. Geografija! Zato
bih morala da uim podatke o zemljama koje ne poznajem? Ako
hou da nauim o tim zemljama, otii u tamo kad odrastem, mislila
sam, i tako neu morati vie da uim o njima. A dok ih ne poznajem,
zato bi iko eleo da mi utuvi u glavu kako te zemlje izgledaju? Dok
mi je tutor priao o Paragvaju, Nikaragvi i Venecueli, ja sam sluala
kako gas tiho iti u lampi. A kad je zavrio svoje predavanje o Junoj
Americi, upitala sam ga da li je i on uo utanje gasa u lampi. Odgo
vorio je vrlo blago da bi trebalo sad da sluam njega, a ne lampu.
"Ali lampa je mnogo interesantnija," rekla sam.
Kasnije je on otiao kod majke i dugo su razgovarali o tom ud
nom detetu koga mnogo vie zanima zato gas uti u lampi nego
geografija. A poto je moj uitelj otiao, majka me je dugo i ozbiljno
"prekorevala" objanjavajui mi zato treba da uim.
"U redu, u redu, bie mi drago da uim, ali hou da uim neto
drugo, a ne ono to biste vi hteli," rekla sam. Majka je ostala posto
jana i kazala da u morati da polaem ispite u koli. Zato u morati
da uim predmete koji su dati kolskim programom. Pokuala sam
da joj objasnim da smatram da je takvo uenje nezanimljivo, dok je
majka pokuavala da mi pojasni da ipak moram da uim; mi se jed
nostavno nismo razumele, i meni je dozlogrdilo. elela sam da
pobegnem! elela sam da saznam istinu, elela sam da se vratim svo
jim pravim roditeljima, elela sam da ivim meu svojim sopstvenim
narodom gde ne bih morala da uim tako neto, gde bih mogla da ra
dim ta hou, gde bih mogla da sviram, ne samo dosadne vebe za
prste, gde bih imala slobodu -jednom rei - gde bih bila kod kue.
Malo pomalo stekla sam naviku da sedim na fotelji u mranom
kupatilu, s nogama koje su visile, i mozgajui u tom sumraku ta da
radim. Htela sam da odem odatle... i odem kui...mojoj pravoj kui!
Nisam se usuivala da to kaem majci, jer sam znala da bi bila veoma
ljuta; zato sam mislila da bi verovatno bilo najbolje da joj objasnim

43
 Inicijacija

svoju odluku u pismu koje bih mogla da joj dam u prikladnom

trenutku.
Majka je bila veoma zauzeta mojim malim bratom. Ona je bila
majka entuziasta koja nikad nije poveravala svoju decu strancima.
Dojila je, kupala i brinula se za svu svoju decu sama. Zbog toga sam
imala mnogo prilika da joj napiem svoje pismo u deijoj sobi.
Napisala sam vrlo pristojno, a ipak vrlo jednostavno, da vrlo dobro
znam da nisam njeno dete, da ona i otac nisu moji istinski roditelji, da
su me oni verovatno nali negde i doneli me sa sobom kui, to je bio
in zbog koga su verovatno zaalili poto nisu mogli da me vole, i zato
bih ja volela da me odvedu natrag, to je bre mogue, gdegod da su
me nali. Objasnila sam joj kako sam ovde bila strano nesrena i da
ne elim vie tu da ostanem nizata na svetu. Nastavljala sam da
objanjavam da bi to verovatno bilo najbolje i za nju poto bi uskoro
bila osloboena, jednom zauvek, sve brige i sekiracije koju sam joj
zadala. Na dnu pisma napisala sam "Ljubim ti ruku" i svoje ime. Moje
pismo je bilo zavreno. Ali nisam se usudila da ga predam. Zato sam
ekala povoljnu priliku.
Jednog lepog popodneva neki majini prijatelji i roaci su bili u
naoj kui u poseti. avrljali su prijatno, divili se nama, deci, i naem
novom bratiu - nas troje smo svi nosili svoja najlepa odela - onda
su otili u trpezariju gde je bio postavljen sto, a kafa i kolai ih ekali.
U tom krugu gospoa, moja majka je bila stvarno armantna, sedei
na zaelju stola kao to je bila navikla. Bila je blistavo lepa, vesela i
smirena i pomislila sam da je to trenutak da joj predam pismo. Sig
urno sad nee biti ljuta. Saekala sam dok sve gospoe nisu popile
kafu i onda se prikrala iza majine stolice. Dok je ona avrljala sa
svojom susetkom uspela sam da provueni ruku oko njenog struka i
spustila joj pismo u krilo. Majka me je primetila odmah kad sam se
uunjala u sobu, jer nije volela da se mi, deca, meamo sa odraslima.
Trebalo je da ostanemo u deijoj sobi i izaemo samo kad nas po
zovu. Poto je bila zauzeta oko gostiju, nije mogla odmah da me pita
ta hou. Kad sam joj unula pismo u krilo, pogledala me je irom
otvorenih oiju u kojima se ogledalo iznenaenje, stavila pismo u
dep i nastavila da aska sa gostima kao da se nita nije desilo. Bilo
mi je veoma drago to sam izabrala tako pogodan trenutak!
Ali, te veeri, poto su gosti otili i otac se vratio kui, izbila je
oluja. Oluja koju nisam oekivala! Majka je bila stvarno veoma
uplaena i neuobiajeno uzbuena. Dala je ocu moje pismo i, sva

44
 elim da pobegnem

potresena i rastrojena, rekla mu: "Ovo dete je sigurno potpuno ludo;

pogledaj ta mi je napisala." Onda, okrenuvi se ka meni, izlila je svoj
bes: "ekaj samo, mlada damo, ako ti mi nismo dobri roditelji,
moemo da budemo sasvim drugaiji. Onda e imati druge roditelje,
i veruj mi da e zaaliti!"
Otac je proitao moje pismo s velikim zanimanjem i primetila
sam da je naao da je veoma zabavno. Uopte je bilo vrlo teko uzne
miriti oca, a sigurno se nije uznemirio zbog mog pisma. Pogledao me
je ispitivaki i upitao: "ta hoe da kae time da eli da se vrati
svojim "istinskim" roditeljima? Ko misli da su ti "istinski" roditelji? I
gde su oni? Ti aava mala devojice!" - i to je bio kraj ovog pitanja
to se oca tie.
S druge strane, majka je bila veoma uzbuena, i danima je
priala s bakom, tetka Adi i ujka Stefijem o mom pismu, ak ga poka
zujui najboljem prijatelju mog oca, porodinom lekaru. Na lekar je
bio veoma dubokouman i misaon ovek, visoko obrazovan u prirod
nim naukama, prijatelj i savetnik svim lanovima porodice po svim
pitanjima koja se tiu due i tela. Majka je bila veoma ogorena zbog
mog ponaanja i rekla mu je da, kao to je njemu dobro poznato, cela
naa porodica ini sve to je mogue da me usrei i da sam ja jedno
nezahvalno dete, jer uprkos onome to cela moja porodica ini za
mene, ja jo uvek elim da odem i da ih napustim.
"I gde hoe da ode, ti ludo malo dete, samo mi reci gde hoe
da ode?" Neprestano me je pitala. Ali to je bilo neto to ni ja sama
nisam znala, pitanje na koje bih elela da mi majka i otac daju odgo
vor! Ja sam htela da saznam neto o mestu na kome su me nali,
mestu odakle su me doveli! Na porodini lekar, sa svojim mirnim
plavim oima, pogledao me je ispitivaki i zapitao me vrlo iskreno,
kao to bi pitao nekog odraslog: "ta si mislila pod tim, dete, reci mi
otvoreno samo ta si mislila."
Ali ja vie nisam mogla i nisam htela da priam o tome. Samo
sam elela da se vratim nazad, nazad odakle sam dola, odakle su me
doneli. Gde sam bila kod kue, gde bih bila opet meu ljudima kao
to sam ja.
Ali shvatila sam da ne mogu da postignem svoj cilj. Morau da
ostanem tu. Shvatila sam da ovi ljudi znaju isto tako malo, ili ak i
manje, o mom poreklu nego ja. Tako nisam mogla da oekujem da
mi pomognu da pronaem reenje ovoj zagonetki. Svojim pitanjima
sam ih samo uvredila i uplaila. Shvatila sam da je moje pismo bilo

45
 Inicijacija

veliko razoaranje za majku, a ja to nisam elela! Vratila sam se u

deiju sobu gde sam nala Gretu koja je gledala u zemlju da bi izbe
gla da se susretne s mojim pogledom...da bi izbegla da mora da gleda
tako podlo malo dete. Oseala sam se kao neki kriminalac. Ne, cela
stvar je bila potpuno beznadena! Nikad vie nisam priala o tome.
Malo pomalo porodica je zaboravila ceo ovaj dogaaj, i malo po
malo na moju duu se spustio veo koji je postajao sve gui i gui.
elela sam da izbegnem da i dalje mislim o svom pravom zaviaju,
poto je izgledalo potpuno nemogue da saznam bilo kakve detalje o
tome.
Otprilike u to vreme - bilo mi je oko sedam godina - otac je jed
nom dok smo jeli rekao neto o ljudskom biu kao "kruni stvaranja".
"Kako to misli, oe?" pitala sam.
"Jednostavno da je ovek najsavrenije razvijeno bie na zemlji.
Nema nieg uzvienijeg".
Bila sam prosto zapanjena. Kako je mogue, mislila sam, da
otac, koji ima tako briljantan um, koji zna odgovore na sva pitanja, i
koji uvek nadmai sve u svakoj raspravi - ne zna da nad ljudskim
biem postoje...kako bih ih u stvari nazvala?...divovi ili giganti - ne
po fizikoj veliini ve po znanju i moi - koji se uzdiu nad nama,
ljudskim biima, vodei nas svojim moima i pomaui nam da na
predujemo na putu naeg razvitka?
Bacila sam pogled na oca da vidim da li moda on ne eli da go
vori o tim superiornim biima, ili stvarno ne zna nita o njima. Pos-
matrala sam mu lice i videla da je potpuno ubeen dok govori o
oveku kao kruni ostvarenja prirode. Nisam se usudila da dalje
postavljam bilo kakva pitanja, jer sam nekako imala dubok utisak da
"On" ne voli da priam o tajnama s neupuenim ljudima. ovek mora
da ume da uti.
Ali trenutak kasnije skoila sam kao uasnuta. "On? - ko je taj
ije samo postojanje uzimam zdravo za gotovo, verujui da se podra-
zumeva da je "On" uvek sa mnom, da je "On" uvek kraj mene spreman
da mi pomogne? Ko je taj "On" na koga diem pogled tako ponizno,
kome beim traei utoite kadgod se oseam usamljeno ili ne
shvaeno...od koga mogu uvek da oekujem apsolutnu ljubav i razu-
mevanje...koji mi nikad ne sudi i nikad me ne osuuje, ve me uvek
prvo saslua, uvek me shvata ozbiljno, uvek mi pomae i nikada...ni
kada., .nikada me ne naputa. Ko i gde je "On"? I dok sam tragala za
odgovorom na to pitanje, iznenada su se pojavila pred mojim okom

46
 elim da pobegnem

razuma dva tamno plava, sveljubea, sveznajua, svemona oka, oka

tako neizmerno duboka i beskrajna kao sam nebeski svod...
elim da uzviknem Njegovo ime, ali slova su zakopana pre
duboko u mom seanju, moje razmiljanje nije dovoljno jasno da ih
izvue iz mene na povrinu. Onda iznenada primeujem da sedim za
naim porodinim stolom, da majka sedi na jednom kraju stola, s
mojim malim bratom na krilu, dok mu kaikom stavlja zalogaje
ovsene kae u otvorena usta... i moja vizija nestaje.
Celog popodneva sedim za svojim pisaim stolom, pokuavajui
da nateram svoj um da iznese na videlo iz nesvesnog dela mene
seanja koja su tamo, koja ja naprosto ne mogu sasvim da pojmim.
Ponekad mutne i zamagljene slike iskrsavaju preda mnom. Hou da
ih dohvatim, ali one odmah ponovo iezavaju...
Ali, jedno mi je postalo jasno: tokom celog perioda u kom sam
bila svesna na ovoj zemlji, uvek sam nosila u sebi sliku nekoga koga
sam, jednostavno i sasvim kao da se podrazumeva, zvala "On".

47
 Jednog dana majka je primila poziv da poseti roaku koja se, sa
muem i sinovima, preselila i ivela u gradu. Cela porodica je izala
iz kue da nas doeka. Dva deaka su nas promatrala kritino, a nas
dve devojice smo ih temeljno ispitivale, svi u tiini dok nas tetka nije
poslala u deiju sobu.
Iznenada smo se nale u svetu malih deaka. Oni su imali voz
koji je iao po inama, malu tamparsku presu i arobnu svetiljku.
Sve je to na mene ostavilo veliki utisak, ali ono to me je najvie
uzbudilo bila je injenica da su deaci imali mnogo knjiga. Sve knjige
ila Verna! Divno smo se proveli, i otili smo kui kad je ve bilo
kasno uvee. Nae dve porodice su bile u potpuno harmoninim od
nosima, i odonda smo se viali jednom nedeljno. Ta popodneva su
bila prijatna i ugodna, a deaci su bili dobro vaspitani i sreni.
Pod uticajem onog to sam jednom proitala u nekoj knjizi, uvek
sam tragala za nekom vrstom "venog ujedinjenja u prijateljstvu", ali
moje prijateljice u koli su me ismejavale. One nisu bile zaintere-
sovane za takve "gluposti". Sad sam predloila deacima da sklopimo
"sporazum o venom prijateljstvu". Oni su smatrali da je to odlina
ideja. Meutim, mlai deak, koji je imao jaku volju i stoga bio sklon
da bude kolovoa, rekao je da emo morati da pokaemo svoj potpis.
Tako je svako od nas bio obavezan da napie svoje ime na paretu pa
pira. Dva deaka i Greta su napisali svoja imena s prvim slovima
veoma velikim i opremili ih svakojakim kitnjastim zavijucima; ostala
slova su napisali to neitkije, zavravajui ih impresivnim zavijut-
kom. Ja sam nalazilada su sva ta ukraavanja povrna i napisala sam
svoje ime jednostavnim, jasno itljivim slovima.
Poto je pogledao potpise, mlai deak se okrenuo k meni i
obratio mi se glasom punim prezira: "ta? Ti hoe da sklopi spora
zum o venom prijateljstvu, hoe da bude lan jednog bratstva pri-

48
 eznem za ujedinjenjem

jatelja, a nema ak ni pristojan potpis? Ne moe da se pridrui

naem pobratimstvu dok ne bude imala pristojan potpis!"
Bila sam duboko razoarana, poraena, utuena.
im sam stigla kui i okaila eir i kaput, poela sam da vebam
svoj "potpis". Napisala sam svoje ime hiljadu puta, poinjui prvo
slovo divovskom krivinom i vrljajui ostala slova potpuno neitko.
Pokuavala sam da oponaam potpis naeg porodinog lekara koji je
pisao tako potpuno neitke recepte. Zatim sam zavrila svoje ume-
tniko delo jednom dugakom linijom koja je krivudala napred -
nazad preko stranice. Bilo je to izvetaeno. Bilo je to sve sem istin
skog i stvarnog. Ali sledee subote mogla sam da pozdravim svoja
dva prijatelja ponosno: "Sad samo pogledajte ta imam...Sad i ja
imam potpis!"
Dva deaka i Greta su prouavali moje umetniko delo, onda je
mladi rekao: "Dobro. Potpis ti je i dalje suvie itak, ali emo ga ipak
prihvatiti i primiti te kao lana naeg bratstva."
Oekivala sam da u biti srena sad kad mi se elja ispunila, ali,
zaudo, nisam mogla. Ne! Neto nije bilo kako treba. A kad sam se
vratila kui, stojei pred ogledalom i gledajui se oi u oi s "nevidlj
ivom" sobom, zaula sam u sebi glas: "Tvoj potpis je bio laan. To nije
bila tvoja slika. Veruje li da moe da dobije istinito preko lanog?
Istinsko prijateljstvo lanim potpisom? Ljudi koji ne mogu da prih
vate tvoj pravi potpis ne mogu da budu tvoji pravi prijatelji..."
Okrenula sam se od ogledala tuno i otila na spavanje. Nisam
vie mogla da koristim potpis koji sam tako dugo uvebavala. Smuio
mi se. Znala sam da je "veno prijateljstvo u ivotu i u smrti" bilo isto
tako vetako kao i moj "potpis" i da ova dva deaka nemaju ni
najnejasniji pojam o vrsti prijateljstva koje sam traila - pravo,
istinsko, veno prijateljstvo koje je iznad vremena i prostora! I bila
sam sama u potrazi za istinskim prijateljstvom, potrazi za ujedinje
njem...sama...sama.

49
 U uzrastu od devet godina doivela sam neto to me je mnogo
potreslo i to iskustvo se jasno izdvaja u mom seanju. Moj mali brat,
koga sam neno volela, imao je samo dve godine. Razboleo se, ali na
lekar nije mogao da odredi uzrok njegove patnje. Bila sam u sobi dok
je on leao na krevetu s majkom koja je sedela kraj njega. Iznenada,
dete se trglo iz dubokog sna, razrogaenih oiju punih straha koje su
zurile u pravcu vrata i povikao: "Majko, majko, Crveni ovek...
Crveni ovek dolazi da me ugrabi!" Dete je mahalo svojim sitnim
ruicama kao da se bori protiv nekoga, a onda povikalo iz petnih ila:
"Majko! Pomozi mi! Crveni ovek!"...i palo u nesvcst.
Majka je poskoila, uhvatila ga u naruje, poloila ga neno na
trag u krevet i odmah poslala po doktora. Dok smo ekali, pitala
sam: "Majko, ko je taj Crveni ovek koga je on video?"
Majka je odgovorila: "Nita stvarno, duo. On samo vidi neke
stvari... halucinacije... u groznici."
Kad je lekar stigao, ustanovio je da dete ima zapaljenje plua.
Jadna majka! Cele tri nedelje nosila je dete danju i nou u ru
kama, ne spavajui i ne ostavljajui ga samog ni za tren. Ja sam bila
prestravljena dok sam gledala kako mi se brat estoko bori za ivot i
majka da spase svog sina jedinca. Bilo je to moda po prvi put u mom
ivotu da sam potpuno otvorila srce prema majci; i moda po prvi put
u mom ivotu da sam videla da je materija od koje je njeno srce sain
jeno ljubav i samo ljubav. Ja sam takode proivela kroz taj period u
strahu i drhtei za bratovljev ivot, i od tog doba oseala sam da
stvarno pripadam mojoj porodici. Kada se on konano oporavio, ra
dovala sam se bezgranino kao i ostali u porodici. Najzad sam poela
da se oseam "kod kue" na tom mestu.
Meutim, nisam zaboravila "Crvenog oveka". Majka je uzalud
pokuavala da me ubedi da to nije bilo neto stvarno. Moj brat ga je

50
 Crveni ovek

video - neto ga je navelo da vidi crvenog oveka - i to je trebalo da

ne bude nita stvarno? ta je moj brat video ostalo je za mene ot
voreno pitanje o kome sam premiljala dugo i esto. U to vreme ni
sam ni sanjala da u jednoga dana - mnogo, mnogo godina kasnije -
odgovor nai u Indiji.
Godinu dana posle toga preselili smo se u drugi kraj grada gde je
bilo mnogo drvea i gde su kue bile okruene lepim batama. S pro
zora naeg novog doma mogli smo da gledamo napolje u svim
pravcima prema brdima i planinama.
Vratila sam se u kolu, i opet je za mene poela stara pria.
Druge devojice iz kole sam ja zbunjivala isto toliko koliko i one
mene. One su se igrale lutkama, a meni je to bilo strano dosadno. A
ja sam itala knjige za koje su one mislile da su isto tako neza
nimljive. to sam postajala starija, to sam sve grozniavije itala. Ne
samo knjige koje smo mi, deca, dobijali, nego i sve knjige u oevoj
biblioteci. Tu sam nala komplet tomova koje su me naterale da
ponem da itam jo lakomije nego ranije. Sabrana dela ekspira!
Gutala sam jednu knjigu za drugom. One su na mene ostavile tako
dubok utisak da prosto nisam mogla da prestanem da itam. Po ceo
dan nisam mogla ni na ta drugo da mislim. Ponaala sam se kao
mesear koji hoda u snu. Za vreme obroka nisam ak ni ula ta mi
ljudi govore. I dalje bih ponovo postavljala na pozornicu lice junaka ili
junakinje pojedine tragedije ili komedije koju bih upravo itala. Prvo
sam proitala sve tragedije, jednu za drugom, ivei u stanju dubokog
emotivnog nemira. Onda su stigle na red komedije koje su me raz
veseljavale toliko da sam se stalno tresla od smeha na naoj sofi.
Pored ekspira, postojao je jo jedan komplet debelih knjiga
pod nazivom Etnografska istraivanja koji mi je mnogo znaio. Tu
sam nala opise svih vrsta rituala u oblasti praznoverja i crne magije.
U tim tomovima proitala sam stvari koje su bile zaprepaujue
nove i koje je bilo teko razumeti: sujeverja o ljubavi, recepte za pri
premanje ljubavnih napitaka, i druge opskurne obrede koji se tiu
ljubavi i seksa. Poto sam provela poprilino vremena itajui neke
od najfantastinijih stvari, ispalila sam na majku neka pitanja kao ra
fale:
"Majko," pitala sam, "moe li da uini da te neko zavoli ako
uzme utu repu, izdubi rupu kroz nju od vrha do podnoja, pljune
kroz rupu tri puta, onda uzme repu u pono i baci je preko kue
osobe koju voli? I da li je istina da ako uzme pare spavaice neke

51
 Inicijacija

devojke, spali ga i i ispee ga u kolau, da e se osoba koja pojede

kola zaljubiti u devojku ija je spavaica i raditi sve to ona eli? "
Majka me je pustila da zavrim s pitanjima, dok joj se izraz lica
menjao od zaprepaenja do uasnutosti. Konano je prasnula: "Po
bogu! Gde si ula sve te jezive gluposti? Jesi li razgovarala s veer-
kom? Koliko puta sam ti zabranila da raspravlja o osetljivim pitanji
ma s kuvaricom ili veerkom! Gde si ula sve te grozne crnomagiar-
ske gluposti? Reci mi smesta!"
"Majko," odgovorila sam, nadmono sigurna u svoju nevinost.
"Ne uzbuuj se. Te stvari ne mogu biti tako strane ako jedan
naunik provodi vreme prouavajui ih. Proitala sam ih u naunim
knjigama iz oeve biblioteke, u Etnografskim istraivanjima."
Bilo je to dovoljno da natera majku da otri do oevog ormana s
knjigama koji je brzo zakljuala, zadravajui klju i uvajui ga.
Odonda mi je bilo doputeno da itam smo ono to mi je ona davala.
Da bih dobila na drugi nain nedostupne informacije, zamolila bih
majku s vremena na vreme da mi da neki tom enciklopedije u kome
bih proitala o nekoj biljci ili ivotinji o kojoj smo uili u koli. I
postarala bih se za to da taj tom sadri pojedinu re koja me je intere-
sovala mnogo vie od te biljke ili ivotinje. Onda bih otila u deiju
sobu i temeljno prouila ono to sam elela da saznam. Tako sam s
majinim izriitim doputenjem - i pomoi! - itala jednu po jednu
pojedinost zabranjenog podatka, dok je majka ivela u blaenom
neznanju to se tie pravog predmeta moje panje. to je jo bolje,
majka mi je sama odala injenicu da mogu da saznam svakojake
uzbudljive stvari o sujeverju od nae veerke. to sam bre mogla po
traila sam priliku da potajno razgovaram s njom. Tako sam uspela
da ujem neke od najuasnijih pria o duhovima, praznovericama i
vradbinama sve dok nisam dospela u stanje takve prestraenosti da
se vie nisam usuivala da sama uem u mranu sobu. Onda me je
jednom ujka Stefi pitao zato se bojim.
"Zato to bih mogla da vidim duha," rekla sam.
"O, znai to je to! Hoe da zna jedan lak nain da se od-
brani?...Samo zvidi stvarno glasno, i svi duhovi e se momentalno
razbeati glavom bez obzira" odgovorio je.
Odonda sam stalno zvidala, dok sam istovremeno dalje preko
pavala po priama o duhovima. Tako sam, s jedne strane, proirila
znanje o najniim nivoima misticizma, a s druge, natproseno razvila
vetinu zvidanja.

52
 Proveli smo to leto na velikom jezeru u unutranjosti, gde smo
boravili zajedno sa nekim naim roacima. Ba ovo leto se ivo istie
u mom seanju zbog dogaaja o kojima u razmiljati tek mnogo,
mnogo kasnije.
Majka je i dalje bila veoma zaposlena oko mog malog brata i
tako sam ja imala malo vie slobode. U drutvu jedne devojice mo
jih godina bilo mi je doputeno da tumaram po selu i oblinjem
parku i livadama. Majka je mislila da idem kod svoje drugarice, dok
je njena majka mislila da ona ide kod mene. Umesto toga, mi smo lu
tale po selu i njegovoj okolini, pokuavajui da zadovoljimo nau de-
vojaku radoznalost. Na obali jezera nalazio se niz vila i mi smo
posmatrale jednog cigania kako se penje do svake vile redom, svira
nekoliko melodija na svojoj violini, i prua ruku za novac. Iznenada
mi je palo na pamet da je moja baka zaradila mnogo para odravajui
koncerte, i upitala sam se da li bih i ja mogla da zaradim neto para.
Moja mala prijateljica je uvek slepo inila tagod bih joj ja rekla da
uini; tako smo se nas dve popele do svake od vila, pravo do trema ili
u batu gde su ljudi sedeli, i ja sam recitovala po jednu pesmu. Ljudi
su bili veoma iznenaeni, ali kad je moja prijateljica obila krug
pruajui tanjir, svi su spustili neto novia u njega, neki vie, neki
manje. Svi su se od srca smejali na na raun, a jedna gospoa je pi
tala da li moja majka zna ta ja radim.
"Ne," odgovorila sam, "ovo je na privatni poduhvat. Majka ne
zna za to."
"Ba kao to sam i mislila," rekla je gospoa, "zato vas dvoje
dcce sad ne otrite kui."

53
 Inicijacija

Perspektivni poslovni poduhvat se zavrio tog istog dana. Poto

smo podelile novac, otila sam kui i ispriala kako sam zaradila
neto para, ponosno pokazujui mnogo novia, niklovanih i i bak-
renjaka. Majka samo to se nije onesvestila.
"Pobogu!" povikala je. "Gde si, za ime sveta, dola na takvu
ideju? ta e ljudi pomisliti? Bruka nas!"
"Zato?" pitala sam ja. "Baka zarauje novac svojim izvoenj
ima. I mali ciganije zaradio novac. Pa ta je to sramota ako ja zara
dim novac recitujui poeziju?"
"Samo pokuaj da razume, ti glupava budalice," odgovorila je
majka, "da tvoj otac ima visoki poloaj s ugledom u celom naem
narodu, i ti jednostavno ne moe da radi takve stvari!"
"Kakve veze otac ima s tim ta ja radim? Otac je otac, a ja sam ja.
Ja nemam visoki poloaj, pa zato ne bih zaradila neto novca? Svaki
posao je poten ako ga neko radi poteno. A stvarno sam vrlo lepo
recitovala!" ponosno sam zavrila svoju argumentaciju.
Majka je ljutito frknula: "Ti jednostavno ne razume. A za kaznu
to radi tako neto i to mi protivrei, ne doputam ti da izae iz
dvorita!"
Tako mi se desilo da sam izgubila slobodu, ali ova epizoda je
imala dalje posledice. Moj deda-stric, koji je iznajmio drugu polov
inu vile za sebe i svoju porodicu, bio je prijatna osoba blagoslovena
velianstvenim smislom za humor. Kada je uo da sam recitovala
poeziju u vilama du obale, eleo je i on da me uje. Nae dve
porodice su uvek zajedno obedovale i te veeri moj deda-stric je
predloio da odrecitujem neto posle veere. Nisam imala nita pro
tiv. Odrasli su svi seli u krug, dok sam ja stala u centar i poela da re-
citujem neke pesme koje sam nauila u koli. Deda-stricu su se
dopale i eleo je da uje jo.
"Ali, ja ne znam vie nijednu," rekla sam.
"Onda nam ispriaj neto, tagod hoe."
"Mogu li da vam ispriam jednu priu iz knjige koju sam dobila
kao nagradu to sam dobro poloila ispite?" upitala sam.
"Naravno," rekao je deda-stric, "samo napred."
Poela sm da priam prie iz Vikara iz Vejkfilda. Meutim, nisam
se zadovoljila samo time da ih priam, glumila sam ih kao da sam na
sceni. Na taj nain sam prikazala animiranu priu o tome kako je vi
kar iz Vejkfilda vodio sveti ivot, kako se jedan mladi upoznao s nje
govom erkom, Olivijom, i najzad pobegao s njom. Nisam imala ni

54
 Moja budunost se pokazuje

najneodredeniju predstavu ta to znai pobei tako s nekim, pa tako

nisam znala zato je vikar bio tako uzbuen. Samo sam priala priu
onako kako sam je proitala u knjizi. Nastavivi sa svojom improvi-
zovanom monodramom, priala sam o sastanku ljubavnika u mraku i
o slatkim i nenim reima koje su aputali jedan drugom, kako je vi
kar urlao od besa i dohvatio pitolj, i najzad kako ga je njegova blaga
ena smirila gurnuvi mu Bibliju u ruku...
Dotle su se svi odrasli ve presavijali od smeha, a kad sam ja htela
da prestanem, deda-stric je uporno eleo da uje vie o vikaru. Nita
mi nije preostalo osim da nastavim, a to ih je jo vie nasmejalo. Sme-
jali su se kao da priam najsmenije prie na svetu. A ja sam priala
tragediju!
Kad sam zavrila, deda-stric me je uzeo za ruku i privukao do
mesta gde je sedeo. "Kai mi gde si ula sve te prie," pitao je.
"Da," majka je ponovila kao odjek, "ba to bih i ja htela da znam!"
"Iz knjige koju sam dobila u koli kao nagradu," odgovorila sam.
"Divno!" rekla je majka, pomalo uznemireno, ali i dalje se
smejui. "Kako mogu ti ljudi u koli da daju takve knjige deci?"
"Pusti to, Lilijan," rekao je deda-stric, "oni sami sigurno nisu
proitali knjigu i nesumnjivo su mislili da knjiga o vikaru mora da
bude puna neeg svetog i bezazlenog. Nisu shvatili da Sluge Go
spodnje ponekad imaju erke. Samo se opusti, Lilijan, i pusti je da
nam ispria jo neke prie sledei put. Ono to ima u glavi ionako joj
ne moe izbaciti. A dugo se nisam tako slatko nasmejao!"
Odonda sam morala da odravam predstave svake veeri. Pored
naeg porodinog kruga, moja publika je uskoro poela da ukljuuje
prijatelje iz susedstva koji su dolazili da me uju kako priam prie
koje sam ranije proitala u knjigama. One su ukljuivale neke od
ekspirovih tragedija, i ja ponovo nisam mogla da razumem ega to
ima u ovim duboko traginim scenama to se odraslima ini sme-
nim. Uprkos njihovom veselju, odglumila sam scenu u kojoj kraj Lir,
sam i naputen, isputa svoj poslednji dah na samrti - a odrasli su se
grohotom smejali!... U Riardu III izvela sam kroz scenu u kojoj svi
umiru jedan za drugim, jedan najedan nain, drugi na drugi, a ja sam
demonstrirala kako; do tog trenutka odrasli su ve skoro pucali od
smeha. Kako, pitala sam se, ljudi mogu da se smeju tako traginim
dogaajima u kojima toliko mnogo ljudi umire? To nije smeno! To
je strano, mislila sam, dok sam nastavljala svoje izvoenje smrtno
ozbiljna.

55
 Inicijacija

Kako u se esto - kako veoma esto - u kasnijim godinama

seati te male devojice koja je bila tako ozbiljna i tako samo
pouzdana dok je priala prie i izvodila predstavu. Moja kasnija sud
bina u ivotu se ve pokazala. ak u tom ranom uzrastu, navikla sam
se da iznosim na videlo pojedinosti iz svog unutranjeg sveta - divne,
boanske, istinite stvari - bez obzira da li moja publika razume moje
istine ili ne. Ja govorim zbog istine same po sebi, i vaan je samo jedan
jedini slualac: Bog!

Leto je prolo i mi smo doli kui. Te zime odluila sam da

prestanem da nosim odeu za male devojice i da se obuem kao
klovn. Jednostavno nisam mogla da nadvladam oseanje da nisam
ona ko sam, i da sam u stvari neko drugi. ak iako sam prestala da
govorim o tome, nisam mogla da nadvladam to oseanje. Naprotiv,
samo se uvlailo dublje u mene i bilo aktivno u mojoj podsvesti. Mo
lila sam i nastavljala da molim sve dok moja dobroduna majka vie
nije mogla da kae "ne". Svojim rukama mi je napravila pravi klov-
novski kostim, stvarno lep. ak mi je kupila dve arene klovnovske
kape i otada sam ila u toj odei. Bilo mi je ogromno zadovoljstvo da
vebam na trapezu i da letim u krug, oponaajui kod kue sve to
sam videla u cirkusu. Visei naglavake i videi svet naopake
oseala sam se slobodnom.
U to vreme nisam jo znala da psiholozi zovu klovna "tipom
osobe koja menja personalnost".
Pored svojih amaterskih cirkuskih akrobacija, stekla sam naviku
da zauzimam udne i neuobiajene poloaje tela. Isprva su moji ro
ditelji bili iznenaeni i smejali su mi se; onda su ubrzo nai roaci i
prijatelji bili razveseljeni i zabavljeni "kominim" poloajima u koje
sam stavljala razne delove tela. Gdegod da sam ila, traili su mi da
pokazujem te poze. Ja sam ih izvodila mahinalno, ne mislei uopte
zato ih izvodim. Samo sam primeivala da mi one ine da se oseam
dobro, da u izvesnim poloajima mogu bolje da uim, i da, kad sam
umorna, mogu opet da se osetim iznenaujue sveom za samo
nekoliko minuta pomou sposobnosti da sedim u izvesnim drugim
poloajima.
Ostatak porodice se smejao mojoj "aavoj" navici i majka se
postepeno privikla da me vidi u nekom od nemoguih poloaja

56
 Moja budunost se pokazuje

kadgod bi ula u moju sobu. U poetku mi je drala predavanje kako

jedna "dobra devojica" mora da sedi na stolici i ne sme da dubi na
glavi ili izvre noge u nemogue poloaje ili da ih okai preko ra
mena. Blagovremeno, meutim, ostavila me je na miru s tom mojom
novom idiosinkrazijom.
Za mene su ovi razliiti poloaji tela bili neto to se podrazu-
meva. Oni su mi bili u krvi, uivala sam u njima bez mnogo ra
zmiljanja, i jedino to me je udilo bila je reakcija ljudi oko mene
koji su svi bili iznenaeni neim to je tako oigledno. Jednom
prilikom, u toku leta, dok je moja familija bila u poseti tetka Rafaeli
na nekoliko nedelja, obiao nas je jedan gospodin, koji je mnogo vre
mena proveo na putovanjima po Dalekom Istoku, i koji je znao za
nimljive prie o ovim udaljenim mestima. Nas decu su predstavili
tom oveku i, kao i obino, nai roditelji su mu ispriali ta umemo da
radimo. Tetka Rafaela mu je, smejui se, kazala o mojoj izuzetnoj
navici da zauzimam udne poze s iskrivljenim nogama koje niko
drugi nije mogao da oponaa, osim moda neki indijski gumeni
ovek.
Legla sam na pod, a poto sam uvek bila postiena kad su ljudi
priali o meni - oseajui se neudobno da samo "virim" iznad zemlje
- zauzela sam poloaj u kome sam mogla potpuno da sakrijem glavu,
pruajui gledaocima utisak da je ona odseena. Odrasli su se sme-
jali. Zatim sam demonstrirala nekoliko drugih "tekih" poloaja u
kojima sam toliko uivala. Na neobini gost je posmatrao moju
predstavu neko vreme ne nasmeivi se i najzad povikao zapre-
paeno: "Pa ovo dete izvodi tipine Joga vebe! Gde si ih nauila,
mala devojice?" Okrenuo se ka meni.
Nisam znala ta znai re "Joga"; zato sam odgovorila da mi niko
nije pokazao te vebe i da ih radim samo zato to mi se sviaju i to se
posle oseam bolje. ovek nije hteo u to da poveruje i gledao me je
dugo i ispitivaki, klimajui glavom.
Pitanja odraslih su ve poela da me gnjave; zato, kad nam je
majka mahnula da moemo da idemo, izgubili smo se u deijoj sobi i
ja sam brzo zaboravila primedbe koje je izneo na ugledni posetilac.
Tek mnogo, mnogo kasnije, kad je seanje iznenada oivelo i ja
poela da razumem i mnogo toga ostalog to je bilo nejasno i ne
dokuivo u mom ivotu, setila sam se primedbi gospodina sa Dale
kog Istoka koji je mnogo putovao... Tada sam razumela gde sam
nauila te fizike poloaje koje sam vebala kao dete i kasnije kao

57
 Inicijacija

odrastao ovek...poloaje koje je ugledni posetilac nazvao "Joga

vebama". Tada sam shvatila jasno da sam te vebe radila iz "dugo
postojee navike", jer sam bila obavezna da ih vebam svakodnevno
u hramu godinu za godinom. Te vebe su bile odraz moje prolosti i u
isto vreme senka dogaaja koji e tek nastupiti u mom ivotu; jer
mnogo kasnije, kao odrasla osoba, poduavala sam tim vebama
mnoge ljude da bih unapredila njihov mentalni i fiziki napredak.

58
 Godine su proticale brzo. Kako sam rasla, telo je poinjalo da mi
sazreva. Uivala sam da itam knjige koje su se bavile ljubavnim
priama i problemima ljubavi; kopala sam sve dublje po svojoj
linosti. Gledala sam napred u budunost i odluila da naem mua
plemenitog duha koji e me savreno razumeti. Tako sam poela
manje da se zanimam knjigama, a sve vie mladima, kasnije mla
diima. Mladii su se isto tako interesovali za mene. Majka je uzalud
pokuavala da me odgaji kao skromnu mladu damu. ak i u najra
nijem dobu morala sa da shvatim da posedujem privlanu mo.
Meutim, u svom slepilu, smatrala sam da je ta mo koja privlai to
liko ljudi ka meni privlanost koja zrai iz moje linosti. Uvek mo
ramo da platimo za svoje duhovne greke, i poto sam bila slepa za
istinu u tom uzrastu, cena koju u kasnije platiti je da umalo da
postanem fiziki slepa. Tek u imati da nauim da moja privlana
mo nije namenjena da poslui mom privatnom ivotu, ve pre da
povede ljude da me prate na putu svog spasenja.
U to vreme, meutim, sveukupno moje razmiljanje bilo je us-
redsreeno na moju linost, i verovala sam da u pronai najveu
sreu u ljubavi mukarca i ene. Tako sam prola kroz mnoga
iskustva koja su uobiajena u ovom svetu. Bila sam voljena i zaljublji
vala se, ali su sve moje radosti i tuge bile samo preludijum za moju
kasniju sudbinu.
Veza sa jednim mukarcem posebno je dominirala est godina
mojim ivotom, od moje trinaeste do devetnaeste godine, i, osvrui
se na to, nazvala bih celokupno to iskustvo "treningom za razvoj
neobino jake snage volje". Moja sudbina je znala da e mi to orue
biti potrebno u ivotu. Kad mi je bilo trinaest godina, upoznala sam
jednog mladog oveka ije su briljantne osobine inile da se istie vi-

59
 Inicijacija

soko iznad proseka. Karakter mu je bio izgraen od namernih i

odlunih stremljenja za onim to je najuzvienije i najbolje i najlepe
u ivotu, kombinovanim sa skoro patoloki naglaenim egoizmom i
eljom za moi. Voleo me je, tako je govorio, ali je voleo sebe i eleo
da me uini svojim poslunim robom. Prepoznao je vrlo rano da
oboje imamo isto duhovno gledite i da umetnost meni znai isto to
njemu. To ga je navelo da pomisli da je u meni naao partnera vred-
nog njega samog. Nadao se da e me, vremenom, pretvoriti u svoju
sopstvenu predstavu o eni - visoko obrazovanoj, ali bezuslovno po
slunoj. Mislio je da e ukinuti potpuno moje nezavisno miljenje.
Kupovao mi je izvrsne knjige o umetnosti, istoriji umetnosti, muzici,
svetskoj istoriji, najbolja knjievna dela - i moderna i klasina - i in
sistirao je da itam ta dela u originalu. Poto sam ja nalazila da je
uenje jezika samo zbog njih samih izuzetno dosadno, on je posvetio
vreme uenju jezika sa mnom. Zatim je potraio najboljeg nastav
nika klavira za mene. Ukratko, uinio je sve to se moe zamisliti da
mi pomogne da steknem neuobiajeno dobro obrazovanje. Majka je
u njemu videla anela pomagaa u mom obrazovanju, jer su za mene
jezici stvarno bili teki. Najbolji uitelji su uzalud pokuavali da me
poduavaju; odbijala sam da uim duge spiskove rei napamet. Ovaj
mladi mi je donosio nemake, francuske i engleske novine, asopise
i pozorina dela, a onda ih itao sa mnom, tako mi pomaui da pro-
drem u razne jezike. To je bilo veoma korisno i sigurno samo dobro,
ali pored toga to je bio od pomoi on je nastavljao da pokuava
dosledno i odluno da me potini svojoj vlasti. Ubrzo poto smo se
upoznali, rekao je da u ja postati njegova ena i da on eli da sma
tram sebe njegovom svojinom. Sve to sam elela da proitam morala
sam prvo da mu pokaem da bih dobila njegovu dozvolu. Odbijao je
da mi dopusti da se sprijateljim s bilo kim bez prethodne njegove
dozvole. Kao i druge mlade devojke, ja sam ila u kolu za ples sa svo
jom sestrom. Strasno sam volela ples i podjednako volela da se dobro
provedem sa drugim mladim ljudima iz odeljenja. Takoe sam
uivala u klizanju. Nijedno od ovoga nije za njega imalo privlanosti.
A ja sam bila mlada i elela sam da igram i da se klizam i provodim se
sa drugim mladim ljudima. To ga je inilo ljubomornim - i to do ste-
pena koji je daleko prevazilazio bilo ta to bi ovek mogao da sma
tra normalnim. I to je bilo najgore od svega, njegova ljubomora ila
je ruku pod ruku s gotovo neutaivom udnjom za moi.

60
 Ljubavne borbe

U poetku sam bila polaskana to je jedan ovek koji je bio tako

dobro poznat i koga su visoko cenili mnogi ljudi izabrao mladu devo-
jku kao to sam ja za svoju buduu enu. On je bio briljantan govor
nik, i dosta esto sam silno uivala u razgovoru s njim. Bilo mi je
takoe drago to je on imao ista duboka i ozbiljna stanovita o pri
jateljstvu i ljubavi koje sam i ja imala. S druge strane, kad sam poela
da oseam da on sistematski i dosledno pokuava da mi silom
nametne svoju volju, sve vie i vie, kao elini okov, sve njegove
panje su poele da mi smetaju. Otpoela je borba, strana borba
izmeu nevidljivih sila dve due! to je vie oseao da nadrastam nje
govu mo, to je vre nastojao da me zadri. Kad mi je bilo se
damnaest godina, eleo je da javno objavimo nau veridbu. Poslao je
svog oca da poseti mog. Moj otac nije bio ba oduevljen. Mnogo
kasnije rekao mi je da nikad nije bio impresioniran agresivnim pris
tupom mog verenika, ali nije hteo da se mea u nau slobodnu volju.
On je potovao svaije pravo da donese svoju odluku - ukljuujui i
sopstvenu decu - i tako je dao svoj pristanak, mada nerado. Nadala
sam se da e ljubomora mog verenika oslabiti posle nae veridbe.
Meutim, kako je vreme prolazilo, a moje telo nastavljalo da se raz
vija u obliku i arima, njegova ljubomora vie nije poznavala granica,
i esto je pravio strane scene. Poto bi me muio satima, esto je iao
u drugu krajnost, molio za oprotaj na kolenima, plakao kao beba,
preklinjao me za ljubav i obeavao da me nikad vie nee muiti.
Smatrala sam takve scene potpuno nepodnoljivim. Nikad ranije u
svom mladom ivotu nisam iskusila neto takvo. Moj otac je posedo-
vao ogromnu mo, vrstu moi koju je zraio oko sebe nesvesno i ne-
namerno. On nikad nije pokuavao da nametne svoju volju drugima.
Voleo je da ostavlja svima slobodu i nikad nije oekivao od drugih da
ga slede i slepo sluaju. U to vreme zauzimao je poloaj na najviem
nivou, i moja detinja elja je ve podue bila ispunjena - on vie nije
imao efa ni direktora da ga nadziru. ak iako je bilo tako, nikad se
nije ponaao samovoljno ili tiranski prema svojim podreenima. Bio
je kao snana kula za sve oko sebe, i kod kue i u svojoj kancelariji.
Stotine njemu podreenih i svi nai roaci su traili njegov savet. Bio
je pravedan, velikoduan i uvek spreman da pomogne. Nije udo da
sam odrasla mislei da su svi mukarci kao on. Kod kue nikad nisam
znala za neto kao to je egoizam ili beskrupuloznost, a moja sestra i
ja smo obe odrasle u zdravoj atmosferi istinske, nesebine ljubavi.
Nisam mogla da znam ta su sadizam i mazohizam vie no to sam

61
 Inicijacija

mogla da razumem - a kamoli podnesem - sve svae s mojim

verenikom u koje sam upletena. elela sam da budem slobodna!
Slobodna!
Dugo, meutim, nisam mogla da se oduprem njegovoj volji.
Uroena sklonost ka vernosti, zajedno sa stavom punim razume-
vanja prema slabostima drugih ljudi, takoe su me spreavali po
prilino dugo da neto preduzmem. Ali, moja snaga volje se razvijala
s godinama, i iznenada sam poela da se pitam zato bih nastavila da
trpim to muenje.
Jednog dana sam mu rekla da elim da budem slobodna. Nije
hteo ni da uje za to. Borili smo se oajniki, jer me je njegova volja
jo drala elinim stiskom. to sam se due borila, to se vie razvi
jala moja mo, dok najzad nije postala vea od njegove. Najzad je
doao trenutak kad sam imala dovoljno hrabrosti da mu kaem da
vie ne elim da mu budem ena. Usledilo je jo burnih scena, ali nji
hovo dejstvo na mene je bilo potpuno izgubljeno! Bilo mi ga je ao,
ali sam istovremeno izgubila sve potovanje za njega zbog njegovog
ponaanja, tako zapovednikog i tiranskog s jedne strane, a tako
krajnje kukavikog s druge. U tim danima nisam znala da su te dve
karakteristike vrlo blisko povezane, tako blisko da su u stvari dva
komplementarna lica iste bolesti. S druge strane, oseala sam da je
on bolestan u dui, i elela sam bezuslovno da budem slobodna.
Poslednjim velikim naporom oslobodila sam se njegove volje.
Razgovarala sam s roditeljima. Nisu bili iznenaeni. I jednog le-
pog popodneva, kad mi je biio devetnaest godina, krenula sam na
put s mojim bratom od tetke kod njegove majke, sestre mog oca, lepe
tetka Rafaele.
Raskinula sam veridbu...

62
 Jo od svojih detinjih dana, esto sam postajala bleda i umorna
oko prolea. U veini sluajeva, najbolji mi je bio lek da posetim
tetku Rafaelu. Ona je ivela u planinama sa svojom porodicom, i
kombinacija okrepljujueg planinskog vazduha i atmosfere mu
drosti i religije u kojoj su ti ljudi iveli uvek bi me izleili veoma brzo.
Oseala sam se veoma srenom u toj mirnoj i uzvienoj okolini i do
lazila bih kui svea i puna nove energije i ivosti.
Poto je moja veridba raskinuta, otila sam ponovo da vidim
tetku. U to vreme ona je ve bila udovica i ivela je sa svojom erkom.
Pozdravila me je s velikom ljubavlju, i ja sam u potpunosti uivala u
dugo eljenom miru i spokoju. Oseala sam se kao zmaj sa poki
danim uetom, koji se die nebu pod oblake, u beskraj. Kako je to
bilo divno prolee! Kao i obino, tetka me je savreno razumela.
Izrazila je svoje poglede na moju odluku pokazavi veliku pro
nicljivost; kasnije nikad nije pomenula to pitanje. U njenom domu
ivela sam u potpunoj slobodi. Putala me je da dolazim i odlazim
kad mi se dopada. Mogla sam da tumaram preko brda i uma i
uivam u prirodi u potpunosti. Tokom tog perioda kad sam se
oseala potpuno srenom u svojoj slobodi i gledala s poverenjem u
budunost, susrela sam se sa smru po prvi put u svom ivotu!
Peaei jednog dana stigla sam na neko itno polje . Poto su
moji planovi za brak nedavno bili propali, zaustavila sam se tu i
pokuala da doaram sebi svoju budunost. Pre svega, postau
pijanista, rekla sam sebi, kao moja baka. Onda u se udati za zdra
vog, srenog, normalnog mua i imati decu. Onda e deca odrasti i
moda u ak imati unuie. A onda ta? Onda u ostariti. A onda?...
Onda u jednog dana morati da umrem.
Smrt! To je kraj, cilj, pravac u kome svi idemo. Ali zato? emu
sva ta muka? Zato bih vebala klavir i postala veliki umetnik? Da li

65
 Inicijacija

se zapravo bilo ta menja ako su kosti pokrivene koom ikad klizile

preko dirki s velikom vetinom? Ako ljudska bia moraju da umru
jednog dana u svakom sluaju, kakve veze ima ta su uinili od svojih
ivota? Da li su bili slavni i sjajni ili nepoznati i nepriznati, da li su bili
poteni ili nepoteni? Zato se boriti, naporno raditi, raati decu, pa
titi i biti srean, radostan ili tuan, kad je konani svretak smrt i
unitenje? Sigurno bi bilo mnogo lake umreti odmah!
Ova misao je bila tako strana, tako nepodnoljiva, da je svet oko
mene postao taman i prazan. Naslonila sam se na drvo i zurila niz
dolinu u grad, beskrajne kue s mnogo ljudskih bia koja su ivela u
njima. Odozgo, sa tog mesta, izgledali su kao siuni mravi. Sva ta
stvorenja su ivela, borila se, muila zbog ljubavi i novca, svako od
njih je imao svoje probleme, nosio svoj krst, shvatali su sve oajniki
ozbiljno...Ali zato? Zato, kad je ivot samo tren koji e proleteti,
kad na kraju eka smrt koja reava sve probleme, okonava sve pat
nje i svu radost? Za im mi jurimo? Do ega stiemo? Do smrti! Bilo
da smo sreni ili nesreni, kraljevi ili prosjaci, kraj za sve nas je smrt!
Panika me je obuzela. Ne! Ja ne mogu da podnesem da proem
kroz to! Ne mogu da uim, volim i ivim sa tom milju. Sve je besmis
leno! Radije u smesta izvriti samoubistvo da ne bih morala da um
rem na kraju svog ivota!
Jedan avolski, sarkastini glas mi se snasmejao u uvo: "Ha, ha,
ha! Ba lii na tebe da bude tako glupa! Hoe da se ubije da ne bi
morala da umre? Da li stvarno misli da moe da izbegne smrt? Ti
si ovde, ovde, na zemlji, u telesnom obliku. Ne moe tek tako pobei
odavde bez smrti! Ako se ubije, kraj, od koga si elela da se spase
pre samo jednog trenutka, bie neminovan. Trenutna smrt! I to ne
"nekog dana", ko zna kad, ve upravo ovde i sad! Razume li? Dokle
god si ovde, u svom telu, ne moe da umakne, a da ne umre! Ti si
zatoenik! Razume li? Zatoenik! Samo kroz vrata smrti moe da
bude osloboena svog tela, ne moe da pobegne od smrti...ne
moe da pobegne...Ha, ha, ha!"
Pokuala sam da saberem svoje rasturene misli. Da, istina je, bila
sam u klopci, i samoubistvo ne bi pomoglo. Samo bi me odvelo pravo
u ono to sam bila eljna da izbegnem. Dakle, ta sad? U svakom
sluaju mogla sam se trenutno uteiti injenicom da sam jo veoma
mlada i da je smrt jo uvek verovatno daleko. Bila sam zdrava. Svi
moji preci su doiveli veliku starost. Ove injenice su mi dale novu
hrabrost. Do vremena kad budem ostarila, mislila sam, mnogo toga

64
 Prvi susret sa smru

jo moe da se dogodi. Naunici koji stalno otkrivaju nove injenice

o ivotu e jednog dana sigurno otkriti tajnu besmrtnosti. Uhvatila
sam se za tu misao i dobila podstrek i energiju da nastavim da ivim,
radim i elim.
Bila sam potpuno u pravu! Besmrtnost je otkrivena, samo ja to
nisam znala u to vreme, da je to "otkrivanje besmrtnosti" u stvari
neto to u morati ja da uinim za sebe, da otkrijem da smrt ne pos
toji, i da sva ljudska bia - ukljuujui i mene -jesu i bie besmrtna!
Jer svako mora da otkrije besmrtnost u sebi i za sebe. Nijedna druga
osoba ne moe da mu prenese ovu istinu. Ako neko ne veruje u neku
istinu, ak i savreno oiglednu injenicu, ona jednostavno ne postoji
za njega bez obzira koliko mnogo drugih ljudi ju je ve otkrilo. Svako
ljudsko bie mora da prepozna injenicu da smrt nije nita drugo do
sam ivot i da ovek ne samo to ne mora da umre, nego ak ne moe
da umre! To je potpuno nemogue!
U to vreme, nisam znala nita od svega ovoga; za mene, smrt je
bila veliki, crni zid u koji sam udarala glavu ogromnom snagom.
Ipak, bila sam mlada, pa sam se smirila koliko sam mogla.
Odloila sam celo to pitanje i odluila, dokle god je to ljudski
mogue, da ne mislim o problemu smrti. Takve misli bi me samo
oslabile, a ja sam vie volela da pravim planove za budunost.
U normalnim okolnostima, bila sam navikla da radim sve po
svome i na sopstvenu inicijativu. Moj otac se nikad nije brinuo za
line probleme svoje dece. Njegova profesija ga je okupirala do te
mere da nikad nije imao vremena da se zainteresuje za ono to se
dogaa u njegovoj porodici. Mi smo se obino sretali samo za
porodinim stolom gde ja nikad nisam pominjala scene koje su se
deavale izmeu mene i mog verenika. Majka me je volela, kao to je
volela svu decu, ali je poela da me razume tek mnogo kasnije, kad
smo se oprostile jedna od druge zauvek. U to vreme, ona je elela da
ja postanem isto tako sposobna i delatna domaica i majka kao to je
ona bila. Ja sam i sama to smatrala sredinjim ciljem u svom ivotu,
ali nain na koji sam elela to da postignem bio je sasvim suprotan od
onog koji mi je ona predoavala. Put mog ivota mogao je da bude
samo moj sopstveni, i nisam mogla da prihvatim savete koje mi je
ona davala u pogledu moje budunosti. Majka je elela da se pripre
mim za ulogu nene majice, dok sam ja, svakom kapi svoje krvi, tra
gala za ispunjenjem u muzici i umetnosti. Tako sam bila potpuno
preputena sama sebi i postepeno se navikla da razmiljam i delujem

65
 Inicijacija

nezavisno koliko je to bilo mogue u porodinom krugu. Zato sam

pokuala da stvorim u sebi sliku o svojoj budunosti potpuno sama,
ne traei savet ni od koga. Odluila sam da nastavim svoje studije na
muzikoj akademiji i da polaem diplomske ispite da bih dobila
diplomu. Otac nam je esto govorio: "Ne budite slepi za hirove sud
bine samo zato to sada sve ide dobro. Zemaljska bogatstva mogu da
propadnu. Kakvo god znanje da steknete bie lino vae, zadraete
ga i ne moe vam biti oduzeto. Uite to vie moete, i barem steknite
nekakvu diplomu. Ako vam ide dobro, moete je ostaviti u fioci, ali
ako uletite u teka vremena, moete njome zaraivati za ivot!"
O, oe moj, ti divni, nesebini, mudri ovee! Ovaj savet je bio
najvee blago meu svim onim koje si mi ikad preneo. U to vreme
niko od nas nije mogao ni da zamisli kako bismo ikad mogli da upad
nemo u tekoe i verovali smo tajno da ti samo pria kao neki strog
pedagog. Kako esto sam se seala ovog saveta tokom rata kada je
sve to smo posedovali bilo uniteno i ja bila bez sredstava sa teko
ranjenim, onesposobljenim muem. Spasli smo se pomou onoga to
sam nauila, onoga to sam nosila u sebi, to sam znala, jer je sva naa
vidljiva svojina bila izgubljena. Dok sam stajala tog dana tamo, na
planini, mlada, neiskusna devojka, razmiljajui o svojoj budunosti,
nisam imala predstavu ta mi sudbina sprema. Ali oseala sam da
moram da posluam tvoj savet.
I tako, kad sam se vratila kui tog leta i okrenula novu stranicu
svog ivota, najvanije mi je bilo da usredsredim svu svoju energiju
na sticanje diplome nastavnika muzike. Sve ostalo sam prepustila
prstu sudbine.

66
 Tokom est godina dok sam bila verena dogodilo se neto to je
bilo tako iznenaujue i tako upeatljivo da je imalo uticaja na tok
celog mog kasnijeg ivota. Preko toga moja panja je usmerena
prema svetu koji lei skriven duboko unutar ljudskog bia: ne
poznati, nesvesni svet ljudskog ja.
Bilo mi je petnaest godina kad sam otkrila da ponekad mogu da
vidim budunost u snovima, vrlo precizno, kao da je ono to vidim
verna reprodukcija stvarnosti. Ono to se tada dogodilo deavalo se
ponovo u raznim prilikama i jo uvek se deava danas, uvek na isti
nain: u poetku su moji snovi prelazili brzo kroz svakojake haotine
i irelevantne slike. Onda sam iznenada, kao da je zavesa pogurana na
jednu stranu, videla ivopisne, reljefne i logino povezane slike, sa
savrenom jasnoom ba kao u stvarnom ivotu.
U tom prvom jasnom snu o budunosti videla sam, u spavaoj
sobi mojih roditelja, jednog mladog oveka kako dri novoroenu
bebu. Beba je bila sva pomodrela, kao da je uguena, a taj mladi je
pokuavao da je podstakne da die. Jedna ena kao pomonik stajala
je kraj njega, spremna da pomogne. Dete nije disalo. Doktor ju je
drao prvo pod ledeno hladnom vodom, zatim pod toplom vodom.
Onda ju je drao naglavake i ljuljao je tamo - amo. Kad je napokon
vrisnula, svi mi okolo smo ispustili uzdah olakanja. Sa mesta gde je
stajao na ulazu otac je sad potrao u majinu sobu, pao na kolena
pored njenog kreveta, poloio glavu na ivicu kreveta i zajecao kako
nikad u celom svom ivotu nisam videla tog snanog oveka da jeca.
Majka je bila veoma bleda, ali se neno nasmeila i pomilovala oevu
crnu kosu. Otac se smirio posle kratkog vremena, ustao i otiao u
sledeu sobu gde su tetka Rafaela i njena erka ekale da bi mogle da
vide majku. Zaudo, u svom snu mogla sam da gledam sve sobe is
tovremeno, to bi, naravno, bilo nemogue u stvarnosti. Drugo to

67
 Inicijacija

mi je palo u oi je bilo da je mladi ovek, poto je predao bebu svojoj

pomonici, izaao iz kupatila, hodajui nekakvim posebnim klizeim
korakom. Takoe sam zapazila i njegovu lepu, kovrdavu, plavu
kosu, i ula sam ga kako vrlo razgovetno kae: "Majka i dete su van
opasnosti, ali im je potreban potpuni mir. Ako iko doe da ih poseti,
ja ne mogu da preuzmem odgovornost ni za kakvu infekciju koja
moe nastupiti za vreme ovog sadanjeg stanja slabosti."
"Naravno, doktore," odgovorila je tetka Rafaela, i videla sam
kako se ona vrlo uviavno oprostila i otila sa erkom. Onda se slika
zamraila i ja sam se probudila.
Sledeeg jutra otrala sam kod majke i ispriala joj svoj san.
Majka se nasmejala i rekla: "Molim te, nemoj da sanja takve stvari,
imam dovoljno dece! I ta tetka Rafaela radi u tom snu? Ona ak i ne
ivi ovde. I ko je taj lepi mladi s klizeim korakom i kovrdavom pla
vom kosom? Tvoji snovi kao ovaj o zgodnim mladiima mi se ine
veoma sumnjivi."
"Ne znam ko je on, majko, ali sam ga ba tako videla u mom snu."
Kasnije, za vreme ruka, svi smo raspravljali o mom udnom snu
neko vreme, ali do sutradan niko vie nije na njega pomislio.
Pola godine kasnije majka se oseala veoma loe. Nije mogla da
jede i lekari su posumnjali da moda ima ir na dvanaestopalanom
crevu. Slikali su je rendgenom i izvrili druga ispitivanja. Rezul
tat...nije bilo tane dijagnoze. Na lekar je savetovao majci da ode
kod uvenog ginekologa. Posle pregleda, stari profesor je rekao:
"estitam! Ova bolest e se zavriti krtenjem." Blago se nasmeio.
Majka je dola kui u oajanju. Imala je ve trideset devet go
dina. Meutim, malo pomalo se smirila, i est mescci kasnije, tano
godinu dana posle mog sna, kad niko nije mogao da veruje da emo
imati jo jednu prinovu u porodici, pojavila se mala beba. Stari profe
sor je preporuio mladog doktora koji je ve stekao veliki ugled zbog
svoje sposobnosti. Kad se beba rodila, izgledalo je da je umrla od
guenja. Prolo je dvadeset dugih minuta pre no to je beba prvi put
udahnula. Otac je bio toliko iscrpljen od brige koja se oduila da je,
kad je opasnost prola, pao na kolena kraj majinog kreveta i, onako
snaan ovek kakav je bio, zajecao kao beba. Tetka Rafaela i njena
erka su bile u kratkoj poseti kod nas na putu za Italiju. Provele su
dva dana s nama i dete se rodilo ba kad su se spremale da nastave
put. One su ekale u drugoj sobi, i, kada je otac uao da kae da se sve
sreno zavrilo, tetka Rafaela je pitala da li bi mogla da pre odlaska

68
 Prve vizije budunosti

vidi majku i dete. Onda je doktor uao u sobu. Imao je plavu kosu i
poseban klizei hod! Zatim je rekao tano, re po re, ono to sam
ula da kae u mojoj viziji. Zaista, sve se dogodilo tano kako sam to
ve doivela! Bilo je to kao da sam videla deo filma mnogo pre drugih
dogaaja u filmu i potpuno odvojeno od njih.
Odonda sam esto viala budue dogaaje, kao slike u snu, s po
drobnim pojedinostima. U poetku mi je ovo iskustvo uvek dolazilo
u snovima. Svaki put bilo je to kao da je zavesa gurnuta na jednu
stranu. Kasnije, meutim, bila sam u stanju da uem u to stanje
namerno, voljnim inom, kad ne spavam. Ali, to e se dogoditi tek
mnogo kasnije.
Moja nova beba, sestrica, bila je skoro kao unue u porodici.
Greta je tada imala devetnaest godina, ja esnaest, a moj brat devet.
Bila je svaija mala ljubimica. Ali panja koja je njoj poklanjana po
tisnula je nas dvoje starije dece prilino daleko u pozadinu, i mi smo
esto bile same. Nekoliko godina nas je pratila samo naa gu
vernanta kad smo ile na klizanje i koncerte i zabave. Majka je bila
isto onako zauzeta naom novom sestricom kao to je to bila devet
godina ranije kad se rodio moj brat. Nije udo da nisu imali vremena
da se gnjave mojim poslovima, ak i kad su primetili da imam nesug
lasice sa svojim verenikom. Morala sam da sama bijem svoju bitku,
bez iije pomoi.

69
 Kad sam otila od tetka Rafaele i vratila se kui poto sam rask
inula veridbu, bilo je ve leto. Imala sam devetnaest godina i elela
sam da uivam u svojoj slobodi. Najzad sam mogla da se viam sa
drugim mladim ljudima a da se ne izlaem opasnosti da doivim
stranu scenu od svog ljubomornog verenika. Po povratku, otila
sam pravo na teniski teren. Prvog dana sam upoznala vrlo pri
vlanog, doteranog mladia. Dranje i ponaanje su mu bili veoma
armantni. Imao je lepu glavu i ramena, dobro graeno, vitko,
muevno telo i uvek se pojavljivao u besprekorno belim teniskim
pantalonama i sportskoj majici. Dopao mi se od prvog trenutka, a
izgledalo je da se i ja njemu sviam. Treeg dana jedna od devojaka
koje su s nama igrale tenis je prilino nezgodno slomila reket o glavu
deaka koji nam je skupljao lopte. On je poeo gorko da plae.
Mladi je sa saoseanjem odbacio svoj reket, potrao do dekia, sta
vio ga na krilo i poeo da ga tei. Uopte nije izgledalo da mu smeta
to je deko uprljao njegovo besprekorno tenisko odelo. Pomilovao
ga je po glavi, obrisao mu suze i dao mu neto novca. Nije prolo ni
nekoliko trenutka a deak je poeo da se smei kroz suze i otrao do
tezge da kupi neke slatkie.
Srce mi je pohrlilo k njemu. Ima li zaista takvih mladih ljudi, po
mislila sam, koji imaju bar malo saoseanja? Poela sam da ga vo
lim...
Idue zime sam se verila za njega. Voleli smo jedan drugog
duboko i strasno, a ja sam jedva ekala trenutak kad u postati nje
gova ena telom i duom, svakim delom svoga bia.
Otac je eleo da zavrim studije pre braka, a ostalo mi je jo
godinu dana na muzikoj akademiji. Tako smo morali da ekamo, a
ja sam nastavila da vebam svakodnevno po pet sati, uim zakone

70
 Prolost se budi

harmonije, sviram kamernu muziku i inim sve to mogu da bih

poloila ispite. Moj verenik je svako vee provodio u naoj kui.
Jedne veeri, kad je on otiao, otila sam u krevet i vrsto zas
pala. Spavala sam i, kao i obino, sanjala sam o mnogo emu na ha-
otian i besmislen nain. Iznenada, zaula sam neki udni zvuk koji
se ponavljao ritmino, neku vrsta kljocajueg zvuka koji je postajao
sve glasniji i glasniji, sve dok naglo nisam povratila svest i probudila
se.
Otvorila sam oi i primetila da ritmini zvuk potie od bia ro-
bovlasnika koji koraa pored mene i pucketa biem da odri ritam
koraka robova koji me vuku. Ja sam oslonjena na neto nalik na
sanke na inama koje polako klize. Shvatam da me odvode iz palate;
trenutak ranije ula sam kako se zatvaraju vrata.
elim da poskoim, ali otkrivam da ne mogu. Nisam u stanju da
pomerim nijedan mii, jer sam umotana od vrata do stopala. Leim
tu, kao da sam isklesana od komada mermera, s rukama prekrtenim
preko grudi, s nogama ispruenim jednu uz drugu. Iz tog poloaja
mogu samo da gledam pravo napred ili da zurim navie. Gledajui u
pravcu svojih stopala, u blistavoj sunevoj svetlosti vidim naga, zno-
java lea mukaraca koji me vuku sve dalje i dalje. Iznad i iza njih, u
daljini, uzdie se bela kamena graevina, sa crnom upljinom koja
izgleda oznaava ulaz. U sjajnoj beloj svetlosti zidovi graevine se
istiu jasno nasuprot tamno plavog neba. Kako robovi nastavljaju
dalje, graevina kao da se pribliava i crna upljina postaje sve vea.
Nebo iznad mene je tako intenzivno plavo da izgleda skoro crno.
Dve velike ptice krue polako nad glavama - rode ili dralovi?
Kamena graevina iznenada izgleda vrlo blizu; crna upljina
iroko zjapi... da...to je stvarno otvor. Sad ga prepoznajem. Mi smo u
Gradu Mrtvih! To je grob! Stiemo, robovi ulaze i gube se u tami. Sad
me upljina guta...i iznenada svet oko mene postaje crn posle za-
slepljujue suneve svetlosti napolju. Sve je nestalo...ja sam u potpu
nom mraku! Obuzima me straan strah, i ja bez rei traim odgovor
na pitanje: "Koliko dugo - koliko dugo moram da ostanem ovde unu-
tra, kao zatvorenik?"
Jasno ujem jedan poznati glas kako mi hladno i ravnoduno ka
zuje svoju volju:
"Tri hiljade godina..."
Uas me ponovo obuzima i svest mi pada u zaborav ...

71
 Inicijacija

Neko me je grubo tresao. Podigla sam pogled i ugledala sestrine

oi. Ona me je stezala i zurila u mene prosto uasnuta.
"Pobogu," rekla je, "ta, za ime boga, nije u redu s tobom? Sedi
ovde s praznim pogledom u oima i stenje strano kao da e umreti.
Da li ti je loe? Da pozovem majku?"
Oseala sam da elim da odgovorim, ali ne mogu da ispustim ni
jedan zvuk. Strano iskustvo kroz koje sam upravo prola paralisalo
je svaki deo mog tela. Stenjala sam i mahala rukom da je ubedim da
je sve u redu. Onda sam se ponovo ispruila i pokuala da
razmiljam, ali ak i to je bilo nemogue. Leala sam tu, jo uvek obu
zeta panikom, i prolo je nekoliko minuta pre no to je srce poelo
ponovo da mi normalno kuca, pre no to sam poela da se smirujem i
shvatam ko sam i gde sam. Sestra je ostala kraj mene zakratko; zatim,
videi da sam opet ovladala svojim ulima, ponovila je svoje pitanje:
"Mogu li neto da ti pomognem?"
Konano sam uspela da zakretim: "Ne, hvala ti, sve je u redu."

Sutradan sam pokuala da saberem svoje razbacane misli i pro-

cenim stanje. ta sam to videla? ta sam doivela tokom noi?
Izgledalo je kao neka vizija budunosti, ali to je teko mogla da bude
moja budunost. U mojoj viziji budunosti, ja uvek ostajem ista linost,
ali u ovoj viziji bila sam neko sasvim razliit! Dugo sam zurila u sebe u
ogledalu i pokuavala da razumem kako je mogue da jedno ljudsko
bie bude u isto vreme dve linosti? Jer, ja sam ovde, to mogu da
vidim u ogledalu, ali ipak postoji i druga slika mene, ona koju sam vi
dela u jednom drugom ogledalu, ogromnom srebrnom ogledalu, u
vreme kad sam bila ona druga osoba!
Ja sam bie koje je ovde, a ipak sam istovremeno drugo bie, koje
je sahranjeno u grobnici. Za samo nekoliko minuta, doivela sam da
budem neko ko zna tano ko je, gde pripada, u stvari ko ivi svoj ivot
svesno, kao to to ini svako, bilo da o tome razmilja ili ne. Iznenada
sam dosegla seanje na jedan ivot, jedan dom, i shvatila da sam, kao
dete, tragala za tim domom kome sam stvarno pripadala, i da sam
znala da je "Onaj Veliki", moj otac i mu, moj "pravi otac". Kako su

72
 Prolost se budi

godine proticale, ja sam se navikla na svoj sadanji poloaj...da prih-

vatam injenicu da su moji sadanji otac i majka moji pravi roditelji.
Nekako, meutim, ono neobino oseanje me nikada nije napustilo,
a sada sam ga oseala veoma snano. Ipak, bilo je udno da mi se
mnogo toga to je, kad sam to doivela u prolosti, izgledalo sasvim
prirodno sad ini veoma neprirodno. Ta dva pojma su meusobno
bila snano suprotstavljena. Na primer, smatrala sam da je potpuno
ispravno, u stvari bila sam poastvovana to sam ker i ena svog oca,
Faraona. Ali sada, kad sam postala svesna te injenice, osetila sam
duboku uasnutost, jer su moralni standardi mog vremena bili pot
puno razliiti. Ipak, u vreme mog drevnog postojanja, na to se
gledalo kao na neto potpuno normalno, jer ako bi ena jednog fara
ona umrla, a on nije imao sestara, prihvaena procedura bila je da
svoju sopstvenu ker uini svojom enom. On nikad ne bi postavio
neku enu koja ne pripada porodici iznad svoje roene erke koja je
roena u porodici faraona. A koja bi druga osim njegove erke se-
dela kraj njega kao kraljica i zakonita ena, ako ne sledei enski lan
porodice u naslednoj liniji? Bilo bi nemoralno uvesti enu nieg
porekla u porodicu. Setila sam se mnogih stvari, naroito hrama u
koji sam esto ila, ali su mi mnoge stvari ostale zamagljene, kao to
je razlog zato sam tako neumoljivo vezana dole u mom kovegu.
Zato sam dovedena u grob? I kome je taj glas koga se tako dobro
seam pripadao? Kome? Neka barijera je blokirala ovaj deo moje
prolosti, i ako bih pokuavala da se prisetim bilo ega, neto kao
elektrook bi me odgurnulo nazad. Nisam mogla da mislim unatrag!
Dok smo sedeli za porodinom trpezom sledeeg jutra, rekla
sam ocu: "Oe, u koli smo uili da su piramide bile grobna mesta
drevnih kraljeva. To nije istina! Nisu sve piramide bile grobovi, neke
su koriene u sasvim razliite svrhe. Mrtvi su sahranjivani izvan
grada u specijalnom pogrebnom gradu. Odnoeni su iz grada u
kovezima veoma slinim sankama gde su onda zazidavani u velikim
graevinama. Grobovi su zatvarani kamenim vratima."
Otac mi je uputio zaueni pogled i rekao: "Kako pobogu ti to
moe znati kad se svi naunici slau da su piramide bile grobovi
Faraona, a nikad ne pominju Grad Mrtvih."
"Sasvim sam sigurna, oe, da je to tako," rekla sam, znajui da je
ono to sam videla istina.
"Pa, reci nam kako zna," rekao je on i svi su se upiljili u mene s
iekivanjem.

73
 Inicijacija

"Ja to znam a ipak ne mogu da objasnim," rekla sam i ispriala im

o svojoj viziji. Otac je sluao paljivo i primetio da sam ak i tada
drhtala od straha kad sam prepriavala svoja iskustva. Videi da
oito priam o neemu u emu sam uestvovala, on je odgovorio: "U
Hamletu ekspir kae: "Ima mnogo stvari na nebu i zemlji, moj
Horacio, o kojima vaa mudrost i ne sanja." Danas ljudi priaju o na-
sleenoj memoriji, neemu u ta ja ne verujem. Voleo bih da znam
kako istorija cele porodice, koja sadri bezbrojne pretke, moe da
bude sadrana u eliji koja ivi jedan minut? Naunici razvijaju ve
like teorije koje se menjaju svakih dvadeset godina. Ne savetujem ti
da brine o tome, i nemoj da misli o svom snu - ili svojoj viziji - kako
god da eli da to nazove. To bi samo poremetilo tvoju psihiku rav
noteu. Moda si itala neto o toj temi u nekim novinama?"
"Ne, oe, nikad jo nisam proitala niti ula bilo ta o Egiptu izu
zev onog to su nas uili u koli. To me nikad nije interesovalo. Ali u
koli sam uila stvari koje su bile potpuno razliite od iskustava u
mojoj viziji. Ne mogu da objasnim ta ta vizija treba da znai, jer sam
apsolutno sigurna da su dogaaji kojima sam bila oevidac bili tani
do detalja. Takoe sam sigurna da je osoba koja sam bila u snu posto
jala, ali ne mogu da objasnim kako mogu da budem ova osoba u
sadanjosti. Ko je bila ona druga osoba? Ne razumem. Da li je
mogue da ljudska bia ive vie od jedanput?"
"Mogu li da dobijem malo voa?" rekao je otac okreui se k
majci. Voe je doneto na sto i porodica je razgovarala o drugim pi
tanjima.
Kad sam otila u krevet te noi pitala sam se da li e se san pono
viti. Ali nije. ekala sam mnogo, danima, ak sam pokuala da se
sanjanjem vratim u taj udni svet. Ali uzalud, san se nije vraao.
Kako je vreme proticalo, prestajala sam da mislim o tome. Moj
zdravi odnos prema ivotu vukao me je dalje s novom vitalnou.
Vebala sam klavir, slikala, uila svoje lekcije i provodila svako vee
sa svojim verenikom. I tako je prolo godinu dana.

74
 Najzad je doao dan mog venanja.
Gledajui sad unazad, ini mi se da je to morao biti san. Sva
okiena, u beloj haljini sa skutom i s ipkanim velom, zakoraila sam
u nau dnevnu sobu, videla kako sjajno moj verenik izgleda u svom
najboljem nedeljnom odelu i poloila svoju aku na njegovu ruku.
Fotografisali su nas, to me je dosta nerviralo, jer su me fotografi
inili nervoznom. Onda smo izali i sili niz stepenice i uli u koiju
svu ukraenu cveem. Za nama su ile Greta i moja roaka koje su
nosile ruiaste svilene haljine, a pratila su nas dva mladia, roaka
sa kojima smo nekad obrazovali nae bratstvo "venog prijateljstva".
Obojica su sad bili otmeni mladi oficiri.
Zatim je iao moj brat sa svojim tunim, ozbiljim licem. On je
imao etrnaest godina, a moja sestrica, lepa kao lutka, etiri. Ona je
izgledala potpuno samouvereno i sasvim superiorno meu odra
slima. Zatim je dolazila cela gomila roaka, ukljuujui prelepu
tetka Rafaelu, obuenu kao kraljicu, onda majka mog verenika, i
najzad moja majka, blistavo mlada i lepa, u pratnji oca, koji je sa cil
indrom i frakom bio zaista divan prizor, dovoljan da srce svake ene
zakuca bre. Kada je video da mi je njegov cilindar zabavan, uputio
mi je vragolast pogled koji je jasno pokazivao da on smatra sve te for
malnosti isto tako smenim kao i ja. Kad bi samo znao, mislila sam ja,
koliko se muim u ovim dugakim rukavicama koje se penju preko
lakta! Volela bih da ih prosto strgnem, tako su mi smetale da se slo
bodno kreem. Dok sam drala svoj buket u rukama i stajala kraj
svog verenika s cvetom u rupici revera, izgledalo mi je da smo mi dve
rtvene ivotinje, veselo ukraene cveem, primorane tiranijom sve
monog "obiaja" da sprovedemo do kraja celu tu aroliku pomodnu
kojetariju.

75
 Inicijacija

Najvie bi mi odgovaralo da sam mogla da pobegnem, da masa

starih tetaka, tea, prijatelja i nepoznatih posmatraa ne bi gledala u
nas kao u dve lutke na izlobi. Znala sam da svi oni misle na ono to
sam ja smatrala vrhunskom svetom tajnom, ispunjenje ljubavi. Ali sa
kakvom razlikom u gledanju! I znala sam da neki od prisutnih
mukaraca apuu jedan drugom glupe ale. Ali nisam mogla da
pobegnem, i ubrzo je duga kolona automobila bila na putu prema
crkvi. Nekoliko trenutaka kasnije nali smo se unutra, stojei pred
oltarom. Trudila sam se da izgledam uzbueno i razneeno, ali bez
uspeha. Oseala sam se zapravo kao i uvek. to sam strpljivije mogla,
sluala sam mudre i lepe rei koje je izgovarao na prijatelj i po
rodini svetenik.
On me je gledao i u oima sam mu mogla videti da misli na to
kako sam ga zamolila da ne odri dug govor na naem venanju, jer
bih u suprotnom morala da jako i glasno zevam iz krajnje dosade.
Tada je majka bila ljuta zbog moje bezgranine drskosti, ali barem
sam uspela da ubedim pastora da odri mudar, ali kratak govor.
Hvala bogu! Dugaak govor na ceremoniji jo nikad nije uinio brak
srenim! Uskoro se masa prijatelja i roaka sjatila oko nas, ljubei
nas i grlei oko tri etvrti asa, sa starim teama koji su u potpunosti
iskoristili priliku da grle i ljube mladu nevestu sa svake strane dok
sam ja podnosila njihove panje s nemim gaenjem. Najzad je i sve to
bilo zavreno, i samo smo jo morali da proemo kroz svadbeni
ruak. Konano su se roaci i prijatelji oprostili od nas, a ja sam se
presvukla da krenem na svadbeni put sa svojim "muem".
Postajui supruga svog voljenog posle dugog perioda ekanja,
doivela sam najveu sreu, kao to sam i oekivala. Postigla sam svoj
cilj; postala sam njegova ena pred Bogom i ljudima. Izmeu nas nije
vie bilo nieg "zabranjenog". Volela sam ga strasno, celim svojim
biem, i on je voleo mene na isti takav nain. Doivela sam na-
juzvienije ispunjenje ljubavi, telesno i duhovno.
A onda se sve oko mene sruilo.
Lupila sam jo ee glavom u crni zid u koji sam jednom ranije
udarila: po drugi put u ivotu susrela sam se sa smru. Ovog puta sus
ret je bio mnogo ozbiljniji.
Dokle god sam ekala na sreu, postojala je fiksirana taka u
mojoj budunosti prema kojoj sam se kretala. Imala sam neto to
sam ekala i zbog ega sam delala. Ali, kad se oekivani dogaaj
materijalizovao, budunost je iznenada postala prazna. Upala sam u

76
 Drugi susret sa smru

vakuum, jer nisam znala ta jo treba da ekam. ta sam to jo imala

da eljno iekujem u budunosti? Ostvarila sam sve. tagod drugo
bi moglo doi samo slui da popuni ostatak vremena. Ostatak vre
mena, ostatak vremena? Do kad? A odgovor je bio: do smrti!
Bila sam primorana da shvatim da bilo ta drugo da uinim ili
postignem u ovom ivotu, ili tagod da mi moja sudbina donese, ja i
svi drugi ljudi sa mnom se kreemo samo u jednom pravcu - prema
smrti! - bez i najmanje mogunosti da moemo da se kreemo u bilo
kom drugom. Niko ne moe da zna unapred koliko e mu biti
potrebno da stigne do tamo, ali pre ili kasnije svi mi padamo u to
nitavilo.
Bila sam prinuena da shvatim da ak ni naa ljubav ne moe da
traje zauvek, iz prostog razloga to e pre ili kasnije jedan od nas
morati da umre. Onda e sree nestati. U prisustvu svog mua, dok
sam gledala u negove sjajne oi pune ljubavi, oseala sam kao da me
davi neka hladna ruka, i duboko u sebi ula sam pitanje: "Koliko
dugo e moi da gleda te divne oi? ta e budunost doneti? ak
iako moda uvek bude tako srena i pretpostavljajui da s njim
proivi dug ivot, ak i izuzetno dug, pre ili kasnije kraj e biti isti,
naime, ili e on morati da sklopi tvoje oi ili e ti morati da sklopi
njegove! Onda ete izgubiti jedan drugog i moraete da se oprostite.
Vreme prolazi zapanjujuom brzinom i nee biti mnogo vano da li
e kraj nastupiti posle kratkog ili dugog vremena. Najvea srea,
najlepa ljubav - sve - mora jednog dana stii do kraja, i vi ete izgu
biti jedno drugo i sve to je bilo lepo i dobro..."
Gledala sam u muevljeve oi pune ljubavi, ali sam ula taj glas.
Znala sam da nije vano koliko se moda trudim da ga ne ujem, ipak
u ga i dalje uti, neu moi da ga utiam, zato to je bio upravu, govo
rio je istinu!
esto sam primeivala da se ljudi ponaaju kao da je sve stalno.
Oni jednostavno ne misle na budunost. Veina njih ide kroz ivot
kao da nikad nee morati da umru i kao da njihovi voljeni nisu
smrtna bia. Oni odbijaju da shvate da je nae zajedniko bitisanje
ovde na zemlji samo jedan kratkotrajni dar, poto e jednog dana
morati da se okona! Pre ili kasnije, jedan ili drugi umire, i onda je
sve gotovo. Ljudi odbijaju da misle na to, ali bilo da misle ili ne misle
o tome, to je tako! Niko to ne moe porei. A kakav je smisao u tome
da se bude srean kad e nam sudbina taj dar jednoga dana nemilos
rdno oduzeti? ega ima dobrog u tome da se bude srean ako smo

77
 Inicijacija

prinueni da kasnije budemo jo nesreniji? Borimo se za sreu i kad

je ostvarimo unapred znamo da moramo daje izgubimo. to je vea
srea, vei je gubitak. U danima kad jo nisam bila tako srena, bila
sam u stvari mnogo srenija jer nisam imala mogunosti da izgubim
svoju sreu! Tako postaje oevidno da je samo osoba koja nikad nije
bila srena stvarno i trajno srena! Kakva strana kontradikcija! A
zato je tako? Zato to sve traje samo neko vreme, zato to nita nije
trajno, zato to sve umire, sve prolazi, sve mora da proe!
O, vreme! O, smrtnosti! Koliko dugo u morati da nastavim da
patim kao zatvorenik u tvojim okovima? Koliko dugo u morati da
udaram glavom o tvoj crni neprobojni zid? Otrovala si svaki srean
trenutak u mom ivotu jer sam uvek morala da shvatim, upravo u tre
nutku kad sam neto imala, da je to ve izgubljeno, jer mora da se
okona.
I kako sam ti zahvalna, o, smrtnosti! Jer mi ti nikada, ak ni za
tren, ne doputa da uivam u prolaznoj, privremenoj srei; ta stalna
patnja me je navela da naem neprolaznu, beskonanu venost, samo
veno, boansko bie!
U tim danima, zasigurno, nisam imala ni najblau slutnju svega
toga. Nisam znala da je to stanje u kome se osoba osea kao da je u
pustinji, viui iz dubine due upomo, prethodnica spasenja. Ba
kao to nam Biblija kae: "Ja sam glas onog koji vie u pustinji. Ja
pravim prav put Gospodnji. Krtavam te vodom; ali posle mene e
doi jedan snaniji od mene, kome nisam dostojan da se sagnem i
veem remen na cipelama; on e te krstiti Svetim Duhom i vatrom."
Tokom tog perioda u mom ivotu ja sam jo uvek bila u pustinji,
viui bez glasa upomo, i lijui nevidljive suze. Bila sam krtena vo
dom - suzama - i nisam znala da je na domaku vreme kad u se
upoznati s venim biem. Jer posle ovog stanja dolazi On koji kae za
Sebe: "Ja sam uskrsnue i ivot; kogod veruje u mene, ak iako umre,
ipak e iveti" - i koji krtava Svetim Duhom i vatrom...
Ali, on jo nije bio tu, i ja sam jo proivljavala stanje Jovana
Krstitelja; vikala sam u divljini upomo, jer sam bila potpuno sama sa
svojim oajanjem, kao u pustinji. Nisam elela da kaem svom muu
nita o oajnikom stanju uma u kome sam se nalazila. On je bio
potpuno srean i ne bi bio u stanju da me razume. Kad on nije imao
takve ideje i kad je jo uvek snivao san smrtnih ljudi, zato bih ga ja
probudila i uinila nesrenim? Nisam uopte videla reenje za svoj
problem, poto niko ne bi mogao da kae da nisam u pravu. U

78
 Drugi susret sa smru

najboljem sluaju bi morao da prizna da je sve sueno da proe i da

je jedna jedina uteha ne misliti na to. Sa svoje strane, meutim, ja
uopte nisam bila zadovoljna idejom da prenebregnem stvarnost...a
ak jo manje zadovoljna religioznim bajkama o "drugoj strani" i
"drugom svetu". To su tvorevine mate namenjene da budu ljudima
umirujue sredstvo. Kogod moe da veruje u njih je srean, ali osoba
koja razmilja insistira da ima dokaz. U sebi sam stalno nosila teak
duhovni teret a da nisam bila u stanju da ga se otresem. Pre ili
kasnije, meutim, stalni teret na dui mora da utie na telo...

79
 Po grai i stasu ja sam jako liila na oca. Bila sam visoka kao i on,
kosa mi je, mada ne tako crna kao njegova, ipak bila tamno smea, a
ten mi je bio bled kao njegov, a ne rumen kao majin. Samo su mi oi
bile tamno plave umesto crne.
Posle udaje postala sam blea i vitkija nego ikad. Nikad nisam
mogla da se naviknem na ideju prolaznosti vremena i prolaznog as
pekta ljudskog postojanja. Kao posledica toga, nikad nisam mogla
da se oseam potpuno slobodnom i srenom. Ovaj stalni pritisak na
duu bio je veoma lo za moje zdravlje.
Jedne veeri sam legla bez ikakve telesne bolesti. Kada sam uju-
tru otvorila oi, nehotice sam pogledala u plafon. Na moje krajnje
zaprepaenje, videla sam debelu crnu liniju koje ranije nikad tu nije
bilo. Potpuno zapanjena, uspravila sam se naglo da vidim ta je ta
crna linija. Dok sam to inila, linija kao da je poskoila i polako
ponovo potonula.
Srce je skoro prestalo da mi kuca. Shvatila sam da se crna linija
koju sam videla nalazi u mojim oima, a ne na plafonu. Otvorila sam i
zatvorila oi, zatim zatvorila jedno i potom drugo, i otkrila da tu
liniju mogu da vidim samo desnim okom.
Setila sam se da sam ula o oboljenju oiju po imenu letee
muice (mouches volantes). Kau da ovek vidi crne takice koje
igraju, kao da roj muica zuji po sobi. Kako sam ula, te bolesti ner
voze nisu naroito opasne. Pokuala sam da otkrijem da li mogu da
vidim te mouches volantes. Pogledala sam uvis, pogledala nanie -
crna linija je sledila zakone gravitacije. inilo mi se kao da je neko
debelo crno vlakno vezano za neku taku iznad moje glave. Drugi
kraj, izgledalo je, visio je i pomerao se pratei pokret mog oka. To
sigurno nije bilo nervno privienje, bilo je to stvarno, bilo je tu!

80
 Tmina

Od tog trenutka otpoelo je bolno putovanje, putovanje koje e

prepoznati svako ko je oboleo od bolesti koju nauka jo nije odgo
netnuta.
Putovala sam od jednog do drugog uvenog profesora, samo da
bi mi kazali da oi ne mogu da mi se izlee, jer nema simptoma or
ganskog oboljenja. Jedan od profesora mi je rekao: "To uopte nije
bolest, pa zato ne moe biti izleena. To je stanje koje se pojavljuje u
starom dobu, vrlo retko kod nekoga tako mladog. To je isto kao ose-
deti u vrlo mladom dobu usled stalne napetosti. Kako se to moe
izleiti? Moe se zaustaviti ako se osoba oslobodi napetosti. Ali
izleiti to je nemogue. Moete izleiti samo bolest; nauka ne zna ni
za jedan lek za takve one tegobe kakve vi imate. Kad su u pitanju
stari ljudi takvo oboljenje nije opasno, jer se razvija veoma sporo.
Niko ne zna ta se deava kad su u pitanju mladi ljudi. Sa organske
strane, vae oi su potpuno zdrave, samo izuzetno osetljive. Svi nai
testovi pokazuju da vam je vid otar za ne verovati, tako jake oi kao
to su vae su vrlo retke. Vae opaajne sposobnosti su isto tako ve
like. Vaa osetljvost na svetio je tako jaka da moete da vidite koliko
prstiju podiem i moete itati vrlo sitna slova praktino u potpunom
mraku. Veoma retko, mornari koji mogu da prepoznaju predmete
na velikoj udaljenosti imaju slian vid. Oni imaju tu prednost da ive
na veoma zdravom morskom vazduhu i nisu ni u kakvoj stalnoj nerv-
noj napetosti. Uz to, oni imaju dovoljno otpornosti da odre rav
noteu osetljivosti. Ali vi, draga moja eno, ivite u velikom gradu i
niste veoma otporni, poto ste neobino mravi. Recite mi, da li pa
tite od neprekidne psihike napetosti?"
"Ne, profesore," rekla sam, "vrlo sam srena."
Kako sam mogla da mu objasnim da patim od puke smrtnosti?
Kako sam mogla da mu kaem da se borim protiv vremena koje se
kree nepopustljivo i pretvara sva bia, svu sreu u razaranje i smrt?
A ak i da sam mu rekla, kako bi mogao da mi pomogne? Ume-
sto toga, pitala sam ga neto drugo: "Moete li da mi kaete da li e se
ti simptomi pojaviti i u drugom oku?"
"Kako bih mogao da znam? Nadam se da e vam injekcija koju
vam prepisujem pomoi i ukloniti luenje. Takode se nadam da
drugo oko nee oboleti. Ali ja ne mogu da gledam u budunost, a jo
manje da bilo ta garantujem. Moj savet je da se dobro uvate i jedete
obilno da biste izgradili otpornost. Nosite naoare za sunce na jakoj

81
 Inicijacija

sunevoj svetlosti da biste zatitili oi, dosta se odmarajte, i nadajmo

se da e sve ispasti dobro."
To je bilo dovoljno. Otila sam kod roditelja zajedno sa muem,
oseajui se kao da je neko drugi prolazio kroz sve to umesto mene.
Primetila sam kako taj neko odgovara na pitanja koja moji roditelji
postavljaju, i posmatrala sam kako taj neko veera; sve je bilo tako iz-
menjeno, postalo tako razliito. Moja porodica je bila veoma uzne
mirena, ali su pokuavali da mi to ne pokau i ulagali su veliki napor
da izgledaju sreni i veseli. Majka je pokuala da me utei: "Budi
ubeena da e sve opet ispasti dobro. Niko u naoj porodici nikad
nije imao problema sa oima. Oi e ti uskoro opet biti normalne. Ne
misli na to!"
O, koliko esto sam ula ove rei od prijatelja koji su me voleli i
koji su pokuavali da mi pomognu ili me utee! "Ne misli na to!"
Kako bih mogla da ne mislim o neemu to mi stalno igra pred
oima! Kako mogu da zaboravim crnu traku koja visi ispred mene
gdegod da pogledam? Kad gledam u nekoga, ini mi se da mu je crna
vrpca zakaena za nos ili obrvu ili da se sputa polako do njegovih
usta. Kasnije, kada su se crne linije poveale, videla sam sve kroz
crnu, razuenu pauinu. Kako bih mogla da ne mislim na to?
Prvih dana moje bolesti oseala sam se kao da me je ogromna
stena pogodila u glavu i potpuno me spljotila. Nisam mogla da veru-
jem: moje oi u velikoj opasnosti? To mora da je ruan san koji e
uskoro proi kad se probudim. Onda u biti osloboena ove strane
none more...i ponovo slobodna.
Ali nikad nisam osloboena ove none more. Sedela sam ispred
ogledala i gledala se. Detinjasto lice s velikim tamno plavim oima
mi je uzvraalo pogled. Ove oi je trebalo da pokazuju znakove sta
rosti? .Ali, ja sam mlada, tek sam se otisnula u ivot! Ne mogu jo da
budem stara! Kad sam bila gore, na onoj planini, i susrela se sa
smru po prvi put, znala sam da sve ima samo prolaznu vrednost.
Ipak, da li vreme prolazi tako brzo, tako neoekivano? Tog puta sam
se umirila, znajui da je smrt daleko. Hoe li mi smrt tako brzo doi?
Ili, moe li biti da izvesni delovi tela stare bre od ostalih, da osetljiv
mehanizam kao to je ljudsko oko propada bre od drugih organi
zama? - i da bi celo telo moglo da ivi due od oiju? Slepa? -
uasno! - uasno!
Ne! Nisam to mogla da podnesem! elela sam da pobegnem...da
uteknem...ali gde? Moja stigma, crna linija u mom desnom oku, pra
tila me je gdegod da sam ila. Nisam mogla da je se reim.

82
 Tmina

Pala sam u stanje potitenosti koje samo oni koji su doiveli

slinu nesreu mogu da razumeju. Kako mi je srce krvarilo za slepe
ljude koje sam viala na ulici, kako sam saoseala sa njima! Nisam
mogla da zaboravim svoje oajanje ni za tren, ni za jedan jedini mo
ment. Tamne mrlje su mi leprale gore dole ispred oiju i stalno
menjale svoj izgled. Nikad nisam prestajala da ih gledam. Stekla sam
naviku da pomno ispitujem oi kad se probudim ujutru. Da li je
postalo gore? Mogu li jo da itam sitna slova desnim okom? I ako
nisam mogla - ako bih morala da priznam s neopisivim uasom da mi
se stanje pogoralo preko noi, krv bi mi jurnula u glavu, i sa srcem
koje je tuklo nastavljala sam da se ispitujem da vidim koliko je loije
postalo.
O, Betovene! U tim danima nauila sam da razumem tvoje
oajanje kad si izgubio sluh! Upoznao si duevno stanje, paniku, koja
se pojavljuje kad nekog savlada oseanje da nije vie u stanju da trpi,
elja da pobegne, da se spase od te uasne patnje. Da, ali gde? Moja
nesrea e uvek biti sa mnom; ne mogu da je se reim, obolela sam
zauvek!
Moje oajanje zbog kratkotrajnosti ivota nije bilo dovoljno, sad
sam nosila neto kao trajni "spomen" sa sobom da me podseti na pro
padanje i smrt. Ponekad sam mislila da u od tih crnih linija poludeti!
Vie nikako nisam mogla stvarno da uivam. Moj mu je inio
sve da me navede da zaboravim na stanje svojih oiju. Ali, tagod da
je radio, kolikogod da mi je ugaao poklonima - nikad nisam mogla
da budem srena. Svugde gde bih pogledala videla bih kvarenje i
smrt, jer sam uvek videla crne linije. Kao kartuzianski kaluderi koji
su primorani da posmatraju dva slova "M" "M" na svojim dlanovima
kao podsetnik reci Memento Mori, tako su mene crne linije ispred
oiju stalno podseale na slepilo i smrt.
Kad bi me mu odveo na neko lepo mesto u prirodi, ja bih
razmiljala: "Koliko dugo u jo moi da gledam sunce, planine,
polja, nebo, u stvari, prirodna blaga?" Kad bih videla neko divno
izvoenje u Operi, pomiljala sam: "Koliko dugo u moi jo da
uivam u prefinjenim kretnjama gracioznih baletskih igraa?" Naj
dublje oajanje me je obuzelo, prouzrokovano surovou stvarnosti,
jer je i moje levo oko, iako veoma polako, ipak poinjalo da oboljeva.
Bila sam tako podobro na putu da oslepim. Nisam mogla ak ni da
plaem kako treba; nikad nisam mnogo plakala, jer sam o plakanju
mislila kao o besmislenom nainu izraavanja, oblikom samosaalj-

83
 Inicijacija

enja koji sam smatrala nedostojnim sebe. Sad je plakanje bilo strogo
zabranjeno, jer bi mi veoma povredilo oi. Trpela sam svoj oaj bez
ijednog spoljnog znaka i nikad nisam priala o tome, jer sam videla
da ako budem stalno govorila o svom oboljenju, moji prijatelji i
poznanici e patiti kao i ja; i kao posledica toga, poto normalna ljud
ska bia obino pokuavaju da se otarase svega to izgleda nepri
jatno, udaljili bi se od mene. Nisam elela da postanem neprijatna i
dosadna sa svojim nevoljama. Naprotiv, uvek sam bila vesela i
duhovita, kao klovn koji skriva svoju najdublju tugu pod islikanom
maskom. Tako sam podnosila svoj jad u nemoj patnji.
Ovaj udarac je unitio i moje umetnike ambicije. Pored sviranja
klavira, veoma sam napredovala u crtanju i slikanju i moji nastavnici
su oekivali od mene mnogo u budunosti. Slikanje i crtanje su mi
oduvek pruali veliko zadovoljstvo. To je takoe sad okonano. Kad
sam pokuavala da slikam, videla sam gomile crnih grumenia na
platnu. To me je inilo veoma nervoznom i morala sam da se uzdrim
da u besu ne bacim etkicu. Izgubila sam energiju i volju da slikam.
Pomisao da bih stekla ugled i postala slavna samo da bih od svega
odustala zbog slepoe duboko me je potresla. Ne! Vie sam volela da
se odreknem svoje slikarske karijere i da nastavim da sviram klavir,
jer sam mogla da sviram i slepa.
Vebala sam zatvorenih oiju. Ila sam po sobi s povezom na
oima i pokuavala da pronaem razliite predmete. Pokuavala
sam da se obuem i oeljam zatvorenih oiju da bih bila spremna
kad doe potpuna tama. inila sam to i zato to je zatvaranje oiju
bio jedini nain da pobegnem od tih crnih linija koje su se pootra-
vale i nastavljale da mi igraju ispred oiju. Bila mi je to jedina nada...
Injekcije soli su bile podjednako mune i tegobne. Ljudski re
fleksi su takvi da se oi sklapaju odmah kad se suoe s moguom
opasnou. Oni kapci se mahinalno zatvaraju kad se neki predmet
priblii oku. Morala sam da savladam te reflekse i da se kontroliem.
Morala sam da drim oko otvoreno, da ga ne pokreem i da gledam -
jer, ako je oko otvoreno, prinuen si da gleda, svialo ti se to ili ne -
kako doktor probada moje oko iglom. Morala sam da proem kroz
tu proceduru mnogo puta. Nisam u to vreme znala ta uim, naime
kontrolisati prirodne instinkte bila je u stvari jedna od najnaprednijih
Joga vebi koje na kraju dovode do potpune kontrole nad svim tele-
snim funkcijama. Mene je sudbina primorala da to inim, i tako sam
pukim sluajem stekla vrlo snanu mo uticaja na svoje nerve. Ali,

84
 Tmina

kad me je doktor ispratio do vrata posle prve injekcije, oseala sam

se veoma slabom i morala sm da se saberem da se ne bih zateturala i
pala. Osmeh koji sam pokuala da mu uputim nije se pojavio ba
lako; oseala sam se kao da su mi miii oko usta zarali. A i pored
svih mojih muka, injekcije uopte nisu pomagale.
Prestala sam da idem kod profesora i postajala sve vei pesi
mista. Odgovor je bio uvek isti: "To nije organska bolest; vae oi su
potpuno zdrave. Koprenom se prevlai ono soivo." Iz dana u dan
vid mi je postajao sve gori. Kakve veze ima da li neko oslepi sa zdra
vim ili bolesnim oima? Morala sam da prihvatim naizgled nei-
zbeno. Da popustim. Ali nisam mogla! Kako moe neko da se preda
i prihvati slepilo kao normalno stanje stvari? Nepromenljivost i ja
smo se borili jedan protiv drugog. Nije bilo govora o tome da izgu
bim. Nisam mogla da popustim, zato sam morala da budem unitena.
One noi kad se crna linija pojavila po prvi put, ja sam ubijena.
Nisam to odmah primetila. To zabavno, tato, drsko i senzualno bie
koje je elelo da bude poznati i slavni umetnik i lepa ena bilo je
uniteno. Moja skrivena ivotna filozofija, koja se rodila na planini
posle mog prvog susreta sa smru, sad me je estoko dograbila. Sad
nisam mogla - i ak nisam ni elela - da pustim da glas, koji se
ponavljao podseajui me na prolost, proe nezapaeno...! kako
sam poela da sluam taj glas vrlo paljivo umesto da se okreem od
njega, poela sam polako da prepoznajem jedan poznati i voljeni
glas: NJEGOV glas...

85
 Jednog popodneva vratila sam se kui iz grada. Kue u naem
nizu nalazile su se u dobro odravanim batama, sunce je sjajno si
jalo, cvee je cvetalo svuda, ptice su radosno pevale, i ja sam se setila
rei Don Karlosa: "O, moja kraljice, uprkos svemu ivot je tako lep!"
"Da," htela sam da dodam, "kad bi samo moje oi sauvale mo
vida!" Iznenada sam zaula glas u sebi koji me je sasvim razgovetno
pitao: "Da li si ti ve slepa? Zar ne moe vie da vidi svet, nebo,
drvee i cvee?"
"Mogu," odgovorila sam gledajui oko sebe, "sve je jo uvek pot
puno jasno," i setila sam se ta mi je doktor rekao poslednji put kad
sam ga posetila da bi mi proverio vid: "Desno oko je postalo prilino
zamagljeno i mutno, ali vi jo uvek zapaate drugim okom vie nego
veina prosenih ljudi s oba oka."
"Pa, ako ti je vid i dalje tako dobar, zato se ponaa tako
oajniki, kao da si ve oslepela? Zato da te nada napusti? Pret
postavimo da e oslepeti u drugoj polovini ivota. Ako pone da
gubi nadu sad, dok jo uvek moe da vidi sasvim pristojno, ceo tvoj
ivot bie upropaen beznaem i boleu! Da ne govorimo o
injenici da zapravo ne zna da li e oslepeti ili ne. Moda e umreti
pre no to potpuno oslepi: u tom sluaju, desie se da si provela
nedelje, mesece i godine u beskorisnoj brizi, dok ti je sve vreme vid
bio bistar i normalan izuzev nekoliko dosadnih crnih grudvica.
Kakvo gubljenje vremena - brinuti o dogaajima koji se jo nisu odi
grali! Budunost? Da li ti zaista zna ta je budunost? Dogaaji koji
jo nisu stigli da se odigraju! Zato da kvari zadovoljstvo u ivotu
onim to ne postoji? Tvoje sadanje stanje nije tako loe. Uivaj u
ivotu, tako e ti anse za oporavak biti mnogo bolje. Depresija e ti
samo ubrzati razarajui proces u oima. ivi u sadanjosti, i zapamti:

86
 Prekretnica

im prestane tvoje duhovno slepilo, tvoje telesne oi e povratiti svoje

funkcije.
O, kako su istinite bile rei ovog svetog glasa! U trenutku
najdubljeg oajanja osetila sam da crne mrlje u mojim oima poka
zuju moju unutranju tamu, moje duhovno slepilo. Ali kako, pobogu,
izleiti duhovno slepilo? Jer to je bilo sredite mog problema,
injenica da sam se oseala potpuno slepa suoena s tajnama ivota i
smrti. Bila sam okruena tamom, jer sam oseala smrt svuda i nisam
mogla da shvatim smisao ivota. udela sam da postanem "videa",
bila je to moja najvea elja - ali kako?
A glas je odgovorio: "Trai i nai e; zakucaj i otvorie ti se!"
Nisam razumela te rei tada, ali sam elela da ih posluam.
Pokuala sam da diem duboko i smireno, i koncentriui se na
sadanjost. Bilo je to veoma teko - crne mrlje su mi igrale ispred
oiju i podseale me na moj jad - ali ja sam pokuavala opet i opet i
dostigla sam taj stepen da sam se ponovo oseala zadovoljnom i
srenom; u stvari, oseala sam da moram da budem srena, jer e
moje oi imati koristi od stanja mog uma. Htela sam da pomognem
sebi. Morala sam da budem srena, morala sam da uivam! Poela
sam da mislim na budua zanimanja koja e mi priutiti stalnu za
bavu. Moj mu je bio veoma zaokupljen svojim poslom - bio je
graevinski inenjer - i retko sam ga viala, izuzev prilikom obeda.
Jedna misao mi je projurila kroz glavu: beba! Koliko dugo sam
prieljkivala bebu! Kakvu veu radost bih mogla da oekujem? I ne
bih bila sama sve vreme.
Otvorila sam duu bezimenom, nepoznatom biu koje je negde
ekalo da postane moje dete. I bie je ulo moj krik...
Tokom trudnoe luenja su polako nestala iz mojih oiju, i kad
su dole babinje, potpuno sam zaboravila da sam ikada imala ikakve
nevolje. Moja seanja na leanje na operacionom stolu sanatorijuma
i buenje posle anestetika, kad sam bila potpuno iscrpljena, inilo mi
se kao dugo zaboravljeni san. Nala sam se u nekom obliku ekstaze,
ali ipak ujem zvuk koji juri kroz mene kao munja i osveuje me. To
je krik...ne kao krik novoroene bebe, ve vie kao rika lava! "ivo
je," ta misao me obuzima i oseanje velike zahvalnosti me savladava.
Otvaram oi. Nada mnom se pojavljuje lice i ujem glas kako kae:
"Deak, lep, zdrav deak" - ugledam malu okruglu glavu i de-
beljukasto, ruiasto telo.

87
 Inicijacija

"Je li to moje dete?" pitam se dok zurim u njega s oekivanjem!

Oseam da je samo njegovo telo "moje dete", inae je nezavisno bie
za koje znam da je nastalo kao "nae dete".
Onda po prvi put u svom ivotu dete lee u krevetac, zavijeno u
ljudsku odeu i gleda u svet irom otvorenih oiju.
Moji otac i majka su ve stigli i ekaju da poele dobrodolicu
mom detetu i meni posle ove strane borbe za ivot. Ja sam na iz
maku snaga, srce mi jedva kuca posle velikog gubitka krvi. Ali dete je
ivo!
Posle ovog napornog iskustva moj oporavak je bio veoma spor.
Dugo sam se oseala veoma slabom, veoma osetljivom na bilo kakvo
svetlo, luenja su se ponovo pojavila i staklasta supstanca mog des
nog oka je ponovo postala neprozirna. Debeli oblaci nekakve magle
natkrilili su moj pogled u ovom oku. Ipak, nikad nisam imala vre
mena da se ozbiljno brinem oko svog vida. Tu je bilo moje dete, pro
vodila sam sve vreme u njegovom prisustvu, a kad bi mi se nasmeilo i
zagrlilo me svojim punakim ruicama, teret i pritisak mojih briga
izgledali su mi veoma daleki.
Godine su jurile. Moj mali deko se divno razvio i svi su mu se di
vili zbog njegovih krupnih plavih oiju koje su zraile tolikom ljubav
lju i toplinom. Bio je veoma rano sazrelo dete. Kad je imao etiri
godine, ponovila se scena iz mog sopstvenog detinjstva. Moje dete
mi je pokazalo slikovnicu i pitalo me za znaenje nekih slova. Ob
jasnila sam mu potanko. Dete je posmatralo slova paljivo i iznenada
uzviknulo: "Majko, to znai "bik", zar ne?"
Uzela sam ga na krilo i ljubila ga, ljubila. Onda sam mu objasnila
sva ostala slova. Nije morao da ih ui. Izgledalo je da samo treba da
ih se priseti.
Proveli smo leto zajedno u naoj porodinoj vili kraj jezera. U
stvari, ceo niz divnih leta! Moj brat i moja mlada sestra pozivali su
gomile prijatelja koji su ponekad ostajali kod nas nedeljama uzas
topce. Igrali smo kroket, veslali i plivali, a uvee bismo svirali
kamernu muziku ili igrali igre, ili plesali na terasi. Bio je to srean,
zdrav ivot.
Moje oi me nisu mnogo brinule za to vreme. Po roenju deteta
provela sam nekoliko meseci na moru. Uz tajne izvore energije mora
potpuno sam se oporavila. Vratila sam se kui odlinog zdravlja i
mnogo sposobnija da podnesem svetlost. Poela sam da crtam i

88
 Prekretnica

slikam ponovo i ak se latila drvodeljstva. Ovo bavljenje umetnou

mi je prualo veliko zadovoljstvo.
Naizgled inilo se da je sve u redu. Ipak, ja nisam bila srena! Ni
sam znala zato. Neko unutranje nezadovoljstvo je raslo u meni sve
dok vie nisam mogla da ga prenebregnem.
Jedne noi, poto sam jo jednom doivela najvee ispunjenje
zemaljske ljubavi i jedinstva, umesto da mirno usnim, sedela sam na
ivici kreveta i dugo premiljala o svojim problemima u kukavnom
oajanju. Plakala sam i jecala i u tmini te noi poela sam da se ispitu
jem surovo da bih otkrila zato sam tako nesrena i nezadovoljna.
Imala sam sve to je potrebno da bi jedno ljudsko bie bilo sreno,
odakle je mogla da potie moja patnja?
Ovo pitanje kao da je dozvalo odgovor. Iz dubine moje podsvesti
razlozi su poeli da uzlaze i dopiru do sveti.
Ja sam tragala za ljudskim biem koje je bilo moja druga polovina,
moje upotpunjenje. Ljubav je otkrovenje sile koja primorava dve
komplementarne polovine da se sjedine. U stvari, podsvesna elja za
sjedinjenjem je uobiajeno poznata kao "ljubav". Ja sam doivela to
sjedinjenje, ostvarila sam najvie ispunjenje tela i duha i nisam bila
srena, i postajala sam sve nesrenija posle svake takve prilike.
Sedela sam tu u mraku i u oajanju se pitala: zato ne mogu da
budem srena? udela sam za odgovorom i napeto razmiljala. I
tada sam shvatila da radost sjedinjavanja nije ono to sam oekivala!
Tragala sam za nekom vrstom ispunjenja nesvesno i, ne naavi nita
drugo, verovala sam da je fizika ljubav to ispunjenje. Poto sam ga
doivela, morala sam da priznam da to nije ono to sam oekivala.
Poto sam iskusila najvii oblik fizikog sjedinjenja, bila sam primo
rana da vidim i shvatim da traim neto drugo!
Ali ta?
Tragala sam za ispunjenjem unutranje prirode, pravim
jedinstvom koje ostaje! Tragala sam za sjedinjenjem u kome iden
titet mene i mog ljubavnika postaje jedno isto. udela sam da imam
udela u njegovoj dui, mislima, celom njegovom biu! elela sam da
postanem on!
No, nisam udela za onim to mi je fiziko sjedinjenje donelo. To
fiziko sjedinjenje je oajniki pokuaj da se postane jedno bie -
svaka ila i mii su napeti do najvie take - i u trenutku kad oboje
veruju da su ostvarili ispunjenje, odvajaju se...a da nikad nisu dosegli
jedinstvo.

89
 Inicijacija

U tami pojavila se preda mnom slika mog detinjstva: setila sam

se kako sam sedela za stolom s porodicom i pokuavala da spojim
dve male masne kapljice koje plivaju na povrini moje inije sa su
pom. Da! Na upravo isti nain na koji sam pokuavala da ujedinim
dve masne grudvice, pre mnogo godina, elela sam sad da nainim
jedno bie od nae dve due. Od dva ja htela sam da stvorim jedno
jedino. Ali to je bilo nemogue! U ljubavi, svaki ljubavnik ezne da se
spoji sa drugim. Ipak, njihova udnja je samo fizika elja, i oni se u
oajanju stiskaju jedno uz drugo. Svi mogu da primete kako dva lju
bavnika pritiskaju srce uz srce u svom vatrenom zagrljaju; ini se kao
da su prisiljeni da sjedine svoja srca, da budu sjedinjeni u svome srcu.
Ali ne uspevaju! Zato? Njihova tela stoje izmeu njih. Otpor tela
spreava ujedinjenje. Kako je udno da ja elim da postanem jedno
bie sa svojim ljubavnikom telom kad mi samo telo prepreuje put.
Da li moje telo udi za tim sjedinjenjem? Moe li telo udeti za bilo
ime to je nemogue zbog samog postojanja tela? Ne! Telo ne moe
u sebi nositi elju koja ne moe biti ispunjena zbog njegovog sopstve-
nog prisustva. Ko i ta dakle udi za tim najuzvienijim sjedinjenjem?
To moe biti samo nematerijalni duh, prava priroda.
A zato ja udim za tim sjedinjenjem? Zato elim neto to je
nemogue? elim to jer znam da u samo preko tog potpunog
sklada, tog najuzvienijeg sjedinjenja, pronai zadovoljenje, i da u
samo u tom stanju uma ostvariti krajnju sreu! Za tom sreom sam
tragala otkako sam poela da ivim. Ali, zato tragam za neim to je
nemogue dostii? inim to samo zato to znam, oseam zasigurno,
da je to nekako mogue, i da nekako ta mogunost postoji - samo ne
znam kako. ta usporava i spreava moj napredak prema cilju? Telo!
Telo stoji izmeu nas! Dakle, ta mogunost moda postoji, ali samo
u bestelesnom stanju. eznem za tim izgubljenim jednoglasjem.
Nekad sam ga poznavala, negde i nekako, ali sam ga izgubila. Moe li
biti mogue da sam ivela u nematerijalnom stanju pre mnogo vre
mena, i da sam, rodivi se u ovom telu, ispala iz te duhovne harmonije?
Da li je mogue da sam nekad ivela u svetu potpunog saglasja, svetu
bez materijalnih elemenata, gde sam ivela u bestelesnom stanju?
Stigavi tako daleko u logikom sledu misli, poela sam da se
oseam veoma uplaenom: bestelesno stanje? U svetu bez materijal
nih elemenata? Dakle, u "drugom" svetu? U "potonjem svetu" ? Da li
je mogue da "drugi svet" stvarno postoji? Svet u koji nikad nisam
verovala i na koji sam uvek gledala kao na neophodnu izmiljotinu

90
 Prekretnica

religiozne prirode, korienu da se nametne moralni standard i

vljenja meu primitivnim narodom obeanjem "neba" i upozorenjem
na "pakao"? Jedino moje telo postoji u ovom zemljskom svetu? A
moje ja, koje poznaje to nemogue sjedinjenje tela i koje eli da ga
ponovo ostvari, da li ono pripada "venosti"? Ako je tako, sva ljudska
bia potiu iz drugog sveta gde je to saglasje realnost, i ispala su iz
njega u ovaj svet - u materijalno telo i jedan zemaljski svet?... Ipak,
enja za naom ranijom sreom ivi u nama, u naoj dui, koja pri
pada tom "drugom svetu". I neprestano greimo pokuavajui da
postignemo tu sreu, to jedinstvo u naem telu i uz pomo nae pri
rodne i s nama nerazdvojive telesne seksualnosti. Ipak, telo je to koje
spreava na uspeh. O, sad shvatam ta se misli pod "padom iz raja"!
Tako mogu da dosegnem sreu koju elim samo u drugom svetu
- u raju. Poto ne mogu da na silu uvedem taj drugi svet u svoj
sopstveni materijalni svet, nastojau da upoznam taj drugi svet u
kom obitava moja vena srea. Ali kako? Prazne rei mi nisu od
koristi -ja hou stvarnost! Hou konkretne injenice!
Ta no bila je prekretnica mog ivota. Shvatila sam da je seks
najvea od svih prevara. Priroda nam obeava divan doivljaj, na-
juzvienije vrhunce sree, ostvarenje ispunjenja, a ipak nas liava
svih naih moi, i kad verujemo da smo doli nadomak ispunjenja,
padamo nie no ikad ranije. Gubimo ogroman deo energije i osea-
mo se siromani kao prosjaci posle tog doivljaja. Stara latinska po
slovica pominje da se i ljudi i ivotinje oseaju potiteni posle
fizikog sjedinjenja...
Traila sam veno, vazda prisutno proienje, ne ono to seks
moe da da. ta ostaje od seksualnog zadovoljstva ujutru? Nita, izu
zev moda velikog umora! I takvo stanje stvari e se ponavljati
zauvek? ta je to drugo do neprestana borba za nedostino saglasje?
Nikad nee ljudsko bie ostvariti ispunjenje svojih nastojanja, nikad
ne moe ono da se ukopa u pravi sklad gde moe da ostane zauvek.
Prvo je postojala izvesna sila - sila privlanosti, koja je sastavila dva
bia koja su u potrazi jedno za drugim. Kasnije, ta sila je utihnuta,
praznina ostaje, i svako ostaje sam, beznadeno sam, veno sam...
Shvatila sam najzad: To nije bio cilj moje potrage.
A ako nisam to traila, ako me je seks prevario, odbiu da nasta
vim dalje na taj nain! Odbiu da dopustim da budem prevarena!
Seks moe da zadovolji samo telo, ali nikad duu, ono pravo ja. Ni
kad nee seksualno zadovoljenje utaiti ovu udnju!

91
 Inicijacija

ta sad? elim, moram da naem tu sreu. Moram da tragam za

odgovorom na svoja pitanja. Ne mogu da stojim mirno, moram da
idem napred. Ali kuda?
Ako srea lei u drugom svetu, potraiu je u drugom svetu!
I tako sam se latila toga da naem svoju sreu i ispunjenje tamo
gde sam se nadala da u ih otkriti, u drugom svetu...

92
 Pokuavala sam da doprem do sveta koji se nalazi s druge strane,
ali nisam znala kako da krenem. Oseala sam se kao neko ko
pokuava da osvoji dunglu, ali ne zna odakle da pone, i iji je jedini
instrument mala sekira kojom e proseci stazu kroz ipraje. On zna
da je dungla puna pritajenih opasnosti, otrovnih zmija i divljih iv
otinja. Lako bi mogao da se izgubi i padne u neku provaliju. Ipak,
njegovo neznanje po pitanju ovih opasnosti prua mu neophodnu
hrabrost da se uprkos tome probija kroz ovu dunglu.
Ja nisam znala da e moje putovanje otkrivanja u drugi svet biti
krcato opasnostima, da e se neznane sile iz podruja podsvesti ba
citi na mene kao divlje zveri, da e me svetlosti lutalice voditi lanim
tragovima, i da me ponori ludila vrebaju sa svake strane. Sve to sam
imala bila je moja mala sekira, moj normalni ljudski zdrav razum!
Odakle da ponem? Religija govori o ivotu s one strane, potonj
em ivotu, ali svi svetenici s kojima sam razgovarala do tog trenutka
su ili eleli da poverujem u svakojake dogme koje oni sami nisu
stvarno razumeli, ili su mi priali sentimentalne prie o kraljevstvu
nebeskom u koje oni sami nisu verovali, ali za koje su smatrali da su
odgovarajue da zadovolje "enicu".
Vie sam volela da otkrijem ta veliki filozofi misle o ovom stra
hovito vanom pitanju, smislu ivota i smrti. I, poto nikad nisam
ula za velike istonjake filozofe, poela sm da prouavam dela ev
ropskih mislilaca.
Pre svega, proitala sam klasina grka i rimska dela prevedena
na jezik koji sam mogla da razumem. Pod uticajem tih velikih ljudi
moj um je sazreo i mnogo sam nauila iz njihovih uenja. Bila sam
ushiena Sokratom, Platonom, Pitagorom, Epiktetom i Markom
Aurelijem. Naroito je jedna mala reenica Epikteta ostala uz mene

95
 Inicijacija

na mom putovanju kao veni plamen i pomogla mi da preem iz

mraka u svetlost:
"Stvari nikad nisu loe; lo je nain na koji mislite o njima."
Od trenutka kad sam proitala tu reenicu, pokuala sam da
promenim itavo svoje raspoloenje, svoj duhovni poloaj - da mis
lim razliito o stvarima! - Ipak, sve te velike istine nisu mogle da
prue odgovor na moje veliko pitanje koje se ticalo velikog drugog
sveta.
Kasnije sam itala novije filozofe: Kanta, Sopenhauera, Niea,
Dekarta, Paskala, Spinozu. Nijedan nije mogao da me zadovolji.
Oseala sam da su svi oni otili dokle je razum i intelekt mogao da ih
dovede, ali da nisu dostigli krajnji cilj, sjedinjenje. U stvari, oni su bili
manje sposobni da odgovore na to pitanje nego antiki filozofi.
Meu tim modernim filozofima, Spinoza je verovatno postigao
najvii stepen u svojoj potrazi, ali sam ja oseala da su se najnoviji
mislioci nekako upetljali u svoje sopstvene modane vijuge i doli do
orsokaka. Uprkos svojim filozofskim sistemima, ostali su nezado
voljni, razoarani i nesreni ljudi. Kako su zapravo oni mogli da mi
pomognu da pronaem velike istine o drugom svetu? Oni sami ih
nisu znali i tragali su za njima isto tako beznadeno kao i ja. Ja sam
htela stvarnost, ne rei.
Jednog jesenjeg dana stajala sam na prozoru naeg stana sa svo
jim malim sinom i gledala lie kestena kako polako lepra ka zemlji.
Kao i mnogo puta ranije, promiljala sam o smislu ivota i smrti.
"Smrt," pomislila sam, "smrt i ponovo smrt!"
Iznenada sam ula glas u meni kako kae: "Smrt? Zato uporno
vidi samo jednu stranu istine? Sta drvee i priroda otkrivaju u
prolee? ivot! - i ponovo ivot!" ivot i smrt se smenjuju u be
skrajnom krugu. Smrt je samo druga strana ivota..."
U tom trenutku videla sam sasvim jasno da kad ivot nestaje iz
drveta i njegovog lia u jesen, listovi postaju beivotne, prazne ma
hune, opadaju i umiru. Ali samo prazne mahune! Sr ivota koja je
ivela u liu sad poiva u drvetu i izbija ponovo u prolee, zaodeva
se iznova materijalnim oblikom i postaje ponovo lie, ponavljajui
svoj veiti ciklus. Drvee udie i izdie ivot, a samo se lie menja,
samo spoljna ljuska! ivot ostaje vean, jer ivot je veno bie. I vi
dela sam ak i dalje: izvor venog postojanja - ljudska bia to zovu
"Bogom" - udahnjuje ivot u oveka, ba kao to Biblija kae da Bog
udahnjuje ivot u Adamove nozdrve. Onda Bog opet udahne, za-

94
 Borba za svetlost

dravajui dah, tako da prazna aura pada: telo ovekovo umire. Ipak,
ivot ne prestaje u tom trenutku, on se zaodeva novim telom u jed
nom venom ciklusu i nastavlja da se kree, kao to sve na ovom
svetu ivi i kree se u ritmu, od putanje planeta do daha i pulsa
svakog ivog stvorenja.
Zatim, u tren oka, setila sam se kako sam, kad mi je bilo est ili
sedam godina, kad sam po prvi put ula za smrt, stala ispred ogle
dala, ispitujui sliku nevidljivog: mog sopstvenog odraza. ak i u tom
ranom dobu ja jednostavno nisam mogla da razumem da u jednog
dana morati da umrem, da u jednog dana prestati da postojim.
Htela sam da vidim gde je to ja koje misli tako neto i koje ne eli da
umre. Nastavljala sam da gledam u ogledalo, pomerajui se sve blie
i blie, sve dok nisam nosem dotakla staklo. Gledala sam u svoje
sopstvene oi sa onolike blizine koliko sam mogla da priem. elela
sam da vidim to "ja"! Iako je postojala jedna crna rupa u mom oku,
nisam mogla da vidim "sebe". "Ja" - moja linost - bila je nevidljiva,
ba kao to sam uvek i zamiljala da e biti sve otkako sam po prvi put
postala svesna na ovoj zemlji. ak ni u ogledalu nisam mogla da
vidim "sebe", samo svoje lice, svoju masku, i dve crne rupe u oima iz
kojih sam gledala. Oseala sam veoma jasno da je nemogue da ne
postojim!
"Dobro," pitala sam se dok sam stajala pred ogledalom, "ali kroz
ta e gledati u svet kad se jednog dana ove oi sklope?"
"Kroz druga dva oka!" odgovorila sam bez i jednog trenutka ok-
levanja. "Ovde u ja sklopiti ove oi, a u jednom novom telu otvoriu
dva nova oka."
"A ta ako postoji zastoj u vremenu izmeu dva tela; ta ako ne
pronae novo telo odmah? ta ako mora da eka nedelju dana, ili
moda mesecima, godinama, ak hiljadama godina?"
"To jednostavno ne moe da se desi," odgovorila je mala de-
vojica, to sam ja tada bila, "jer kad zaspim, ja ne znam, poto se pro
budim, koliko dugo sam spavala. U snu ne postoji vreme, i u smrti e
biti isto dokle god da sam bez tela. Da li provodim u tami i nitavilu
nedelju dana ili hiljadu godina, svejedno je. Oseau se kao da sam
upravo sklopila oi ovde i ponovo ih otvorila tamo. U nitavilu ne
postoji vreme. Ali prestanak mog postojanja je prosto nemogu." I
zatim sam otila od ogledala, potpuno zadovoljna, da bih nastavila
da se igram.

95
 Inicijacija

Sad, dok sam kao odrasla osoba stajala ispred prozora i pre-
poznavala zakon reinkarnacije u drvetu kestena, seanje na ovo
detinje iskustvo mi je bljesnulo kroz glavu, i bila sam zapanjena da je
jedno dete moglo da otkrije tu istinu tako prirodno i spontano sa ono
malo svog prvobitnog razumevanja, a da nikad nije ulo ili proitalo
o reinkarnaciji. Sad ja ne bih rekla da ne postoji vreme u "mraku", ve
pre da u "nesvesnom" nema "pojma o vremenu".
Sad sam takoe razumela kako je bilo mogue da nosim u sebi
zamagljena i mutna seanja osobe koja sam bila mnogo pre toga vre
mena. Vizije drevnog Egipta bile su samo stara seanja koja nena
dano iz podsvesti izlaze na povrinu i izranjaju u svesti.
Moja potraga za drugim svetom i ivotom posle ovog i moji po
jmovi o reinkarnaciji skrenuli su mi panju na spiritualizam. Spiritu-
alisti tvrde da su u stanju da uspostave kontakt sa duama pokojnika,
a takoe veruju i u reinkarnaciju. Meutim, ja sam gajila izrazitu an
tipatiju prema spiritualizmu jer sam u kui ula roditelje da govore o
tome s prilinim potcenjivanjem. Majka je imala veoma dragu staru
prijateljicu koja se bavila spiritualizmom. Majka nam je ispriala da
je ta prijateljica odravala spiritualistike seanse i da bi se za vreme
tih eksperimenata teak, masivan hrastov sto dizao u vazduh. Majka
nikad nije uestvovala u tim seansama i nikad se uopte nije zani
mala za te stvari, jer je bila ubeena da su takvi eksperimenti tetni za
ivce. Dok sam ja razmiljala o reinkarnaciji, setila sam se da sam
jednom kao mlada devojka uestvovala u takvoj jednoj seansi u kui
te postarije gospoe bez majinog znanja. To jest, naravno, ako bi
ono to smo doiveli moglo da se nazove "seansom"!
Ta postarija prijateljica moje majke je veoma volela svoje unuice
i esto je pozivala mlade ljude na ruak. Ja sam esto bila jedan od
gostiju na tim rukovima za mlade. Jednom je nekoliko nas ostalo
due poto su drugi otili. Gospoa je bila vesele i ivahne prirode i
uivala je da razgovara s nama omladinom. Meni je bilo petnaest go
dina, a druga deca su bila otprilike istog uzrasta. Bili smo radoznali i
eljni da ujemo gospoinu priu o spiritualizmu.
"Ako elite," rekla je, "moemo da gledamo kako se pomera sto."
Svi mi mladi smo se smesta sloili i poeli da se pitamo ta e se dalje
dogoditi.
Unet je jedan sto za eksperiment. To nije bio teak hrastov sto o
kome je majka priala, nego jedan mali sto sa samo tri noge. Go
spoa je postavila sto na sredinu sobe, a mi mladi smo stali oko njega

96
 Borba za svetlost

s dlanovima na povrini stola i prstima rairenim tako da su palci

ruku svake osobe dodirivali jedan drugog a njihovi mali prsti dodiri
vali male prste osoba s leva i s desna. Soba je bila sjajno osvetljena.
Mi omladina smo bili u dobrom raspoloenju i mislili smo da je ba
mnogo smeno kad je postarija dama pozvala glasno, "Da li je neko
tu?"
Mi smo se gledali kao lopovi i jedva smo se uzdravali da ne
prsnemo u smeh. Ali nismo eleli da uvredimo dragu staru gospodu i
svojski smo se potrudili da zadrimo ozbiljno lice. Stajali smo i
ekali. Sasvim iznenada mali stoje poeo da se trese kao da je neka
unutranja sila pokuavala da rascepa drvo. Onda je treenje posta
jalo sve jae i jae i iznenada se sto nagnuo na stranu tako da mu se
jedna noga nala u vazduhu; zatim se opet spustio i stao nepomino.
"Da," rekla je gospoa, "sto je rekao "da". Kad sto lupi jedanput,
to znai "da", kad lupi dvaput, to znai "ne".
"Volfane", rekla je svom unuku, "uzmi papir i olovku i zapisuj
slova. Duh je prisutan."
Volfgang je uzeo olovku i ekao. Onda je sto poeo da se pom-
era, udarajui opet i opet. Mi smo navodili slova u alfabetu i kadgod
se sto zaustavio na jednom od slova koje srno uzviknuli, Volfgang je
zapisao to slovo.
Ne mogu da objasnim zato nam je to sve bilo strano smeno.
Smatrali smo da je komino to navodimo slova i smeno to stara
gospoa sve uzima tako ozbiljno. Ja nisam mogla da poverujem ni za
trenutak da se sto sam pomera. Sigurno je to bio Nikolas, drugi go
spoin unuk. Samo lupanje je bilo dovoljno zabavno, ali ono to se
dogodilo potom nateralo nas je da neodoljivo prsnemo u smeh, a to
je navelo staro gospou da zatrese glavom ka nama. Ali mi ipak
nismo mogli da se ne smejemo, ak iako to nismo eleli. Sto je izne
nada poeo da se naginje tako mnogo da je njegova ivica skoro dodir-
nula pod. Mislila sam da e se njegove noge okliznuti i da e pasti, ali
ne, on se vratio ponovo u uspravni poloaj i onda poeo da se okree i
vrti i kree po sobi. Morali smo da trimo s njim, a kad je sto poeo da
rotira, morali smo da trimo oko njega i pratimo ga gdegod je iao po
sobi. Najzad se sto smirio u jednom uglu i nije se vie pomerao. Go
spoa je ponovo pozvala: "Jel' tamo nema nikog?"
Sto se nije pomerao.
"Bio je to neki aljiv duh, jer ste svi vi bili tako veseli," rekla je, "i
sad su svi duhovi otili. Saekajte trenutak, deco, traiu da se

97
 Inicijacija

donese kafa." S tim reima se izgubila u kuhinji. Mi mladi smo ostali

sami. Bila je to prilika da zapitam Nikolasa: "Ti si bio taj koji je pom-
erao sto, zar ne?"
"Ja?" kao eho je odgovorio zapanjeno, "mislio sam da ste to ti ili
Emerih. Ali sigurno nisam bio ja. Ja sam samo igrao igru kao i ostali,
a vrhovi prstiju su mi jedva dodirivali sto."
Svi smo pogledali u Emeriha. On je iskreno protestovao, "Ne, ni
ja nisam pomerao sto."
"Doite svi", rekla sam, "hajde da sami nateramo sto da se opet
pomera."
Svi su se sloili i otrali smo do stola, stali oko njega i poeli svo
jim rukama da ga guramo tamo amo da bi se pomerio. Na nae veliko
zaprepaenje, to nije upalilo! Sto je bio nepokretan, ba kao to je
pare drveta uobiajeno beivotno i nepokretno, i kad smo ga pogu
rali jo jae, on se jednostavno prevrnuo i leao na podu. Za vreme
prethodnog eksperimenta sto se ponekad naginjao tako jako da je
njegova ivica skoro dodirivala pod i onda se ponovo uspravljao. Ali
bez obzira kako da smo pokuavali, nismo mogli da ga nateramo da
to ponovo uradi. Najzad, poto smo se saglasili da poguramo sto u is
tom pravcu, svi mi zajedno, jedna strana se podigla posle ega je sto
jednostavno pao. Nismo mogli da ga zadrimo niti da ga nateramo
da ponovo stoji uspravno.
Pogledali smo se i iznenada zautali. Nismo mogli da razumemo
ceo taj dogaaj. Nikome od nas nije vie bilo do smejanja. Dva unuka
postarije gospoe su priznala tiho da ni oni nisu mogli da razumeju
tu stvar, ali injenica je bila da kad je njihova tetka Margaret bila pri
sutna ogromni stari hrastov sto, koji je bio tako teak da su samo
etiri odrasla mukarca zajedno mogla da ga iznesu iz sobe, bi se di
zao u vazduh. Oigledno ga tetka Margaret nije dizala.
Na putu kui, i zadugo potom, mislila sam o pomeranju stola i pi
tala se kako je to uspelo. Nisam verovala ni za tren da ga je "duh"
pomerao, ali morala sam da priznam da je neka nepoznata sila bila
tamo.
Poto se sve ovo desilo, ja sam nastavila da vebam klavir, idem
na klizanje, svaam se sa svojim verenikom, i sto koji se pomera se
izgubio negde u skladitu mog seanja. Sad mi se to sve vratilo. Mo
gla sam jasno da vidim da stara dama nije razumela mnogo o spiritu-
alizmu, ali je moda bilo spiritualistikih grupa koje su ulazile u tako

98
 Borba za svetlost

neto veoma ozbiljno. Ako u da prouim i istraim celo ovo pitanje

temeljno, bez presrasuda, mogla bih moda da nauim neto preko
spiritualizma to e mi pomoi na mom putu.
Uspela sam da se upoznam s voom najvee i najpoznatije spiri-
tualistike grupe u zemlji. Poeo je dajui mi da itam knjige u koje
sam mogla da verujem ili ne verujem. Teorije ne mogu da zadovolje
tragaoca za istinom. Ja sam htela praksu i ubeenje. U jednoj knjizi
sam proitala o jednom veoma poznatom medijumu koji je stekao
svoju sposobnost sedei u isto vreme svakog dana s papirom i
olovkom, drei olovku u ruci, spreman da pie, i ekajui puni sat.
To je religiozno ponavljao dan za danom, nedelju za nedeljom, i me-
sec za mesecom. Posle otprilike est meseci, olovka je poela da se
pokree i zapisuje razne rei. Na taj nain ovaj medijum je napisao
mnogo knjiga koje su u svoje vreme bile veoma poznate. One me
nisu interesovale jer su to bile propovedi pune slatkastosti i svetlosti i
ak ni tako dobre kao to su propovedi koje mogu da se uju u bilo
kojoj crkvi. Pa, mislila sam, treba li ovek da doziva "duha" za tako
neto, ako je zaista duh bio taj koji je pomerao ruku medijuma!
Ja sam takoe uzela papir i olovku, spremno drala olovku
preko papira i ekala.
Prvog dana nita se nije dogodilo.
Drugog dana olovka je odmah poela da se trese tako jako da mi
se ruka tresla s njom. Zatim je poela da se pomera tamo amo
nezgrapno, grevito, i zapisivala razne abrakadabre na papiru.
Treeg dana olovka je odmah poela da se trese i uskoro je is
pisala rei koje su se jasno mogle proitati. Izgledale su kao da ih je
napisala neka stara osoba drhtavom rukom. Nastavljala sam eksperi
ment svakog dana, i olovka je nastavljala da pie sve due i due
reenice. Dok je olovka pisala, ja sam posmatrala svoju ruku i aku.
Odakle je dolazila sila koja je pomerala moju ruku? Kad bi olovka
mogla da pie sasvim sama, razmiljala sam, sve olovke koje lee
unaokolo bi mogle da se podignu i ponu da piu. Dakle, bez sumnje,
olovku je pomerala moja ruka, ali bez moje elje da to inim i bez mog
prethodnog znanja ta e ona napisati. Prema tome sila je morala da
potie iz nekog izvora izvan moje sopstvene svesti, ali nesumnjivo iz
mene. Mogla je to da bude neka sila koja dolazi iz moje podsvesti, ali
za sada nema dokaza da je ta sila poticala od nekog nepoznatog bia
izvan mene, ili, recimo, od "duha".

99
 Inicijacija

Ali, ko zna tano ta je naa "podsvest"?

Pokazala sam te zapise voi nae spiritualistike grupe. Sa za
panjujuom sigurnou on je rekao da su to tipini medijumski zapisi
koji potiu od duha. Ja sam utala. Ja sam veoma obazriva kad tako
neto tvrdim. Bilo je sigurno da sila koja je pokretala moju ruku ne
potie iz moje svesti, jer s moje strane nije postojala aktivna volja da se
pokrene olovka. Ali ta sila je ipak mogla da potie od mene, iz moje
podsvesti. injenica da spiritualisti veruju da te sile potiu od duhova
nije dokaz da je stvarno tako!
Nastavila sam eksperimente i posmatrala sebe i olovku.
Jednog nedeljnog popodneva moj mu i ja smo zajedno sedeli.
On je itao knjigu, a ja sam se bavila svojim drvorezom, i dok sam
radila rukama, razmiljala sam o svojim nedavnim eksperimentima s
olovkom, papirom i udnim pisanjem. Ako je mogue, zakljuila
sam, da moja ruka, moji nervi ili bilo koji dotad jo nepoznati instru
ment u meni prima i izraava misli nekog neznanog, bestelesnog bia
izvan mene, onda takoe mora da bude mogue, na potpuno isti
nain, da primim i izrazim misli druge osobe, odvojene od mene, ali
koja obitava u nekom telu. To bi znailo korak napred na mom putu.
Ispriala sam svom muu o emu sam razmiljala i upitala ga da li
je raspoloen da izvri eksperiment u prenoenju misli sa mnom. On
se odmah sloio, i bio je nestrpljiv kao i ja da sazna da li emo uspeti.
Nisam znala kako se izvode takvi eksperimenti, ali sam za
miljala da, ako hou da primim misli druge osobe, najvanije to
treba da uradim je da postanem potpuno pasivna i ispraznim se od
svojih misli da se one ne bi nametale. Zatim sam desnom rukom uh
vatila njegov levi lanak, mislei da e nam pomoi da imamo takvu
fiziku vezu; i, oputajui sve svoje miie i pokuavajui da ne mis
lim ni na ta, ekala sam.
Zamiljala sam da za uspeno prenoenje misli moj mu treba da
misli o neemu i da e se njegove misli, na ovaj ili onaj nain,pojaviti
u mom umu. Stoga sam oekivala misao koja nee dolaziti iz mene.
(Do tog vremena nikad jo nisam shvatila da mi u stvari ne znamo iz
vor misli za koje verujemo da su nae sopstvene!) Na moje veliko za-
prepaenje, dogodilo se neto sasvim razliito, neto za ta zaista
nisam bila pripremljena. Dok sam stajala tu sa svojim muem i
ekala da primim misao od njega, osetila sam veoma jasno - i ak "vi-
dela" - da neka struja sile debela oko tri do etiri pedlja kao bujica

100
 Borba za svetlost

istie iz podruja njegovog solarnog pleksusa, obuhvatajui moje

telo kao laso, takode otprilike u visini solarnog pleksusa.
Oseala sam tu struju sile tako jasno kao da je bila materijalna -
veoma fina, kao gusta magla, ali ipak materijalna. Poto me je ova
struja sile okruila, povukla me je nepogreivo u jednom odreenom
pravcu tako da sam morala da zakoraim. Kadgod sam zakoraila u
pogrenom pravcu, ona me je veoma jasno povukla natrag u pravom
pravcu. Tako smo stigli do prozora gde me je materijalizovana volja
mog mua ostavila da stojim. Onda je nailo novo iznenaenje. Moja
leva ruka koja mi je visila pored boka kao i obino, iznenada se podi
gla u vazduh, postajui besteinska! Do tad nikad nisam shvatala da
mi ruke vise nanie zbog gravitacione sile zemlje. ovek uje o gravi
taciji u koli, ali ja nikad ranije nisam bila svesna injenice daje moja
sopstvena ruka okrenuta nanie zbog ove sile. Tu, ispred prozora,
meutim, bila sam u stanju da sama iskusim injenicu da mi je ruka
izgubila teinu i podigla se u vazduh kad je privlaenje zemljine tee
prestalo. Kako se moja ruka pomerala navie, tako je podigla zavesu.
Ja nisam pomerila ni jedan jedini mii, tako je izgledalo. Bilo je to
kao da je masa koja je isticala iz muevljevog solarnog pleksusa
pridravala moju ruku. Zatim mi je ta masa pogurala glavu napred
sve dok mi nos nije dodirnuo prozorsko okno. U tom trenutku, masa
je napustila moje telo - moju ruku i moju glavu - i bila sam u stanju
da se ponovo slobodno kreem.
Pogledali smo se i oboje smo bili veoma uzbueni. Ja sam bila
potresena novim iskustvom, injenicom da ljudska volja istie iz so
larnog pleksusa i bukvalno dolazi do druge osobe, obujmljujui je
kao oktopus, i ak ukidajui dejstvo gravitacije. Ovaj "materijal" je
izgledao kao da se sastoji od bezbroj malih kapljica magle, neto kao
kad se mleni put pojavljuje na nebu nou. Bilo je to kao da su te
kapljice magle sve blisko povezane jedna s drugom i kao da sve plove
u istom pravcu.
Moj mu je bio uzbuen zato to nije mogao da shvati kako je
mogue da ja izvrim sve to je on zamislio - da odem do prozora, po
dignem zavesu, i pogledam napolje kroz prozorsko okno - ba kao
da sam automat. Rekla sam mu da neka struja istie iz podruja
njegovog solarnog pleksusa i da ja oseam tu struju tako jasno kao da
je materijalna. Rekla sam mu i da je samo subjektivno kad oseamo
da je neto materijalno. Sila nam daje utisak materije.

101
 Inicijacija

Setila sam se da sam jednom, nekoliko godina ranije, kad je nae

dete boleo stomak a ja mu na stomak stavila na elektrini pokriva,
otkrila kad sam mu pomilovala lice da je njegova koa, koja je obino
bila fina i nena kao ruina latica, iznenada na dodir bila rapava i
gruba kao turpija. Oseala sam kao da milujem lice oveka koji se
dva dana nije obrijao. Otkrili smo da je elektrino ebence postalo
pomalo vlano i da neto od struje proputa u detetovo telo. Kad sam
iskljuila ebe, koa nae bebe je prestala da bude gruba na dodir.
Dakle, moja ruka je elektrinu struju oseala prosto kao rapavu ma
teriju. Kad razmotrimo ovu injenicu koju svako moe da proveri za
sebe, moemo da odluimo da li elimo da uporedimo ovu "materi
jalnu" manifestaciju ljudske volje sa nekim oblikom materije ili sa
elektrinom strujom. Rezultat je isti u svakom sluaju, jer moderna
nauka zna da materija nije nita drugo do jedan oblik energije, vibra
cija, i samo nam daje utisak daje materija jer je za nas nedokuiva.
Obiaj je bio da se cela naa porodica okuplja svake nedelje
uvee; tako sam se ja uskoro nala kako priam okupljenoj grupi o
naem iskustvu od tog popodneva. Svi su odmah hteli da i oni opro
baju neke eksperimente. Prvo sam ustala s majkom. Svi ostali su se-
deli mirni kao mievi i pokuavali da ne misle ni o emu; jer, kad sam
ja bila u tom stanju ultra prijemivosti, bila sam tako osetljiva na
misli prisutnih osoba da bi to poremetilo na eksperiment prenosa
misli.
S majkom sam ponovo iskusila neto novo. Struja koju je ona
emitovala je bila slabija, mnogo blaa i manja u preniku nego ona
mog mua. Zatim sam izvela isti eksperiment s raznim teama, tet-
kama i drugim roacima koji su se te veeri okupili na veeri u kui
mojih roditelja. U tim eksperimentima sam nauila da svaki pojedi
nac emituje razliitu vrstu struje. Jedan od mojih tea kome je uvek
bilo teko da donese odluku i disciplinuje svoje misli slao je veliki,
moan tok misli, ali siune estice sile u toj struji nisu tekle u istom
pravcu, ve tamo amo na haotian nain. Rezultat je bio isto tako ha-
otian. Takoe je bio veoma teak zadatak za mene da otkrijem ta
on hoe. Jedna od mojih tetaka je imala veoma tanak, ali prodorno
otar tok struje koji sam ja oseala kao krutu, tvrdu icu, koja je
povreivala pri dodiru. Svi smo mi znali da je ona veoma agresivna
osoba. Svaka pojedina prisutna osoba imala je razliito zraenje
volje.

102
 Borba za svetlost

To je za mene otvorilo jedan novi svet! Poela sam da razumem

mnoge fenomene koje sam ranije samo oseala, ili nasluivala, ili ni
sam uopte zapaala. Odjednom mi je postalo jasno zato ovek
moe da bude isto tako umoran posle neke rasprave ili prepirke kao
posle rvanja. Takoe sam razumela zato je ponekad veoma zamo
rno, a ponekad veoma osveavajue i stimulativno biti s drugim lju
dima. Razumela sam jasno i na gotovo fiziki opipljiv nain pravo
znaenja simpatije i antipatije; zraenja koja daju i ona koja apsor-
buju. Prvi isijavaju snagu, dok drugi prijanjaju uz neku osobu kao
pipci oktopusa, crpei i apsorbujui njenu snagu. Ovakvi eksperi
menti s takvim ljudima uvek su me ostavljali tako slabom da bi mi se
kolena tresla kad bi se eksperiment zavrio; morala bih da sednem,
potpuno iscrpljena, i saekam malo da povratim snagu da nastavim s
eksperimentima. Te veeri svi u porodici - ukljuujui i sobaricu, ku-
varicu i drugu poslugu mojih roditelja - eleli su da izvre eksperi
ment u prenoenju misli sa mnom.
Tokom tog perioda svog ivota nauila sam jo neto, jednu inj
enicu koja ne moe da se promeni nikakvim ljudskim dekretom,
naime da kulturni, samodisciplinovani ljudi emituju sasvim dru
gaija zraenja nego oni grubi i sirovi ljudi koji ive samo za zadovolj
enje svojih nagona. Naravno, to nije pitanje drutvene ili ekonomske
klase! Mnogi jednostavni, neobrazovani i neuki ljudi koji ive pokraj
neke ume ili na planini, sami i esto potpuno nedotaknuti civilizaci
jom, emituju vii i istiji oblik vibracija od onih uenih, visoko obra
zovanih i naitanih, ali potpuno egoistinih ljudi. Ova zraenja ne
mogu da se sakriju, falsifikuju, podraavaju ili "opravdaju". Ona od
mah otkrivaju osobu s kojom se ima posla.
Preko ovih eksperimenata dola sam do jo pomalo interesant
nih saznanja. Kadgod bi neko hteo da ja uinim neto to je suprotno
od kodeksa ponaanja koje su me uili da prihvatim, to je stajalo kao
zid razdvajanja izmeu volje te druge osobe i mene, i zahtevalo je
ogroman napor s moje strane da prevaziem tu prepreku sa gotovo
eksplozivnim "probojem".
Ovi eksperimenti su me uvek uveliko zamarali. ak i kad sam ek-
sperimentisala s ljudima koji imaju pozitivno raspoloenje, prvo sam
morala da ispraznim svoj um i volju da bih bila prijemiva za volju
drugih, to jest, da bih osvestila volju drugih u sebi i vodila vibracije
drugih ljudi kroz svoje sopstvene nerve, potiskujui to je mogue
vie svoja sopstvena zraenja. To je u stvari bio najtei deo. Nai

103
 inicijacija

nervi su uvek prilagoeni naim sopstvenim vibracijama; njihova ot

porna mo je prilagoena naoj sopstvenoj ivotnoj struji.
Svaka promena u naem mentalnom ili fizikom stanju zahteva
napor od naih nerava, bez obzira da li je ova promena navie ili
nanie. Ona uvek postavlja zahteve naim nervima. ak i kad doi
vimo takve mentalne ili duhovne promene u sebi, one uvek mogu da
budu tetne, bez obzira da li su izazvane iznenadnim okom, izlivom
strasti, ili ak preteranom radou. U takvim okolnostima, razu
mljivo je da moe biti zamorno ili pogubno kad moramo da prilago
dimo svoje nerve potpuno stranim vibracijama, koje se od naih
sopstvenih razlikuju ne samo u frekvenciji nego i u samoj svojoj pri
rodi. Kad je razlika u vibracijama veoma velika, rezultat moe biti
znatno oteenje, prekomerna razdraenost nerava, neuritis ili dru
ga nervna oboljenja. To objanjava zato mnogi senzitivni ljudi mis
teriozno oboljevaju u odreenim sredinama. To takoe objanjava
veliku opasnost koja preti svakom medijumu, naime, gubitak njego
vog sopstvenog karaktera. Naalost, to se deava neizbeno u veini
sluajeva. Medijum prima svakojake vibracije, ali ne moe da ih
sistematizuje ili usvoji; zato sam postaje haotian, nepouzdan i slabe
volje! Nikad ne smemo da se igramo s takvim stvarima! Literatura iz
ove oblasti sadri mase tunih pria o razliitim medijumima koji su
se konano degenerisali u automate slabe volje, primajui sve i
svakakve uticaje, ne posedujui nikakav sopstveni otpor, i konano
bivajui "raskrinkani" kao laljive varalice i obmanjivai. Nikakvo
udo! Kao direktan rezultat njihovih sposobnosti kao medijuma, nji
hova sopstvena volja postaje sve slabija dok ne postanu samo igraka
za posmatrae oko sebe.
Ja sam sama bila svedok ovakvom razvoju dogaaja. Jedna ena
s neobino velikom sposobnou kao medijum bila je u stanju prvo
bitno da izvede izvanredna dela. Kasnije, meutim, sve vie je gubila
svoju sopstvenu linost, dolazei do take kad je imala sve manje i
manje otpora da se odupre eljama drugih ljudi i bila je uvek eljna
da izvede eksperiment. Kadgod se neznana sila nije pojavljivala, ona
je poinjala da vara da bi zadovoljila radoznale ljude oko sebe. Pria
se zavrila ogromnim skandalom. Kao i obino, neupueni ljudi su
trijumfovali, tvrdei da su sva dostignua ove ene bila nita drugo
do varka od poetka do kraja. Ne! Nikako nisu sva njena dostignua
bila prevara. S druge strane, ba kao rezultat njene istinske sposobnosti

104
 Borba za svetlost

kao medijuma, ona je postala tako slabe volje i bez karaktera da je na

kraju zavrila kao varalica.
Mogla sam da primetim te posledice na sebi. Nisam elela da se
zavaravam; elela sam da saznam istinu, i, kako je vreme prolazilo,
otkrila sam veoma pogubne efekte eksperimanata ove prirode. Bila
sam dovoljno svesna i imala sam dovoljno jaku volju da nadvladam
strane vibracije i postanem ponovo ja posle svakog eksperimenta.
Meutim, videla sam da me to to moram da se opirem uticajima
drugih osoba ini veoma umornom i nervoznom i to me je navelo da
prestanem s tom aktivnou. Kasnije sam potpuno odustala od svih
spiritualistikih eksperimenata. Veoma dobro znam da mnogi spiri-
tualisti tvrde da njihov rad na prizivanju nije zamoran niti kodljiv.
Nadam se da e mi oni oprostiti to dajem svoje iskreno, otvoreno
miljenje, zasnovano na dugogodinjim eksperimentima, a to je da
oni medijumi koji se ne oseaju umorni posle svojih eksperimenata
nikada ne primaju volju druge osobe ili bia, ve samo ispoijavaju
manifestacije svog sopstvenog nesvesnog; i to uprkos svom vrstom
ubeenju da one dolaze od stvorenja van njih samih.
Moji eksperimenti su me ubedili da osoba moe da "primi" svoju
sopstvenu volju od nekog nenasluenog kompleksa koji lei duboko u
njenoj sopstvenoj podsvesti i ispolji ga ba kao to bi i volju drugog
stvorenja. To je uzrok veine samoobmana koje se deavaju u ovoj
oblasti. Ali nemogue je razmatrati takva pitanja razborito s ne
upuenim ljudima. Oni se dre svojih fantastinih verovanja u "duh
ove", zavaravajui sebe i celu vojsku nekolovanih i lakovernih ljudi.
Oni nemaju ni najmutniju predstavu o svojim sopstvenim nesvesnim
moima.
S druge strane, ljudi koji su reeni da saznaju istinu i da sistemat
ski provere i istrae sve fenomene mogu da otkriju krajnje zanimljive
injenice. Jednostavno moramo da budemo oprezni kada koristimo
re "duh"!
Hajde da samo promislimo za trenutak. Ako volja neke osobe
moe da izazove da se ruka neke osobe podigne i tako pobedi gravita-
cionu silu zemlje, koliko toga jo moe ona da uradi? ta je granica
njenih moi? Kad sam poela da saznajem ove injenice, razumela
sam fenomen ovde na zapadu poznat kao "levitacija" - veba koja se
jo uvek praktikuje revnosno i izvodi ak i danas u manastirima Ti
beta. Iako nisam nikad ranije ula za te tibetanske vebe, moji ek-

105
 Inicijacija

sperimenti su me doveli do istih zakljuaka. Taj fenomen je poznat i

u Evropi, a pouzdani oevici su opisali kako su velika Tereza Avilska,
Jovan od Krsta i Franjo Asiki svi bili primeeni da se diu i lebde u
vazduhu, ne samo jednom, ve u brojnim prilikama i to satima. Ja
znam da je to mogue; jer snaga volje jedne osobe ima isto dejstvo
kao i ona druge osobe i moe da nadvlada silu zemljine tee za iz-
vesno vreme. Sve to zavisi od veliine i snage volje.
Bilo je takoe sluajeva tokom mojih eksperimenata kada nisam
mogla da postanem svesna volje druge osobe. U tim sluajevima bilo
mi je nemogue da izrazim ta ona misli. U tim prilikama oseala
sam se kao da me masa njene volje pritiska kao neki ogromni teret.
Bilo mi je teko da diem. Uzdisala sam i stenjala kao da umirem.
Onda bih zamolila osobu o kojoj se radi da se bolje skoncentrie.
im bih postala svesna njene volje i izvrila je, bila bih u stanju da
ponovo diem lako i slobodno i straan pritisak bi prestao! Preko
ovih eksperimenata dola sam do ubedenja da u veoma mnogo
sluajeva astma nije nita drugo do nevidljiva volja neke druge osobe
koja kao teak teret pritiska obolelu osobu. S druge strane, ta nevidljiva,
neizvrena volja moe biti volja same obolele osobe koja izlazi iz njenog
nesvesnog i izaziva njenu bolest, a da ona ne zna da je ta bolest u stvari
rezultat njene sopstvene volje.
Ceo na ivot sastoji se iz takvih nevidljivih bitaka. U nekima
smo pobeeni, a u nekim drugim pobednici.
Ovi eksperimenti i iskustva su bili za mene izvrsna kola. Oni su
mi pruili priliku da dublje gledam u nesvesno i da se temeljno
upoznam sa sobom i drugim ljudima. Postala sam vrsto ubeena da
je mogue primati misli drugog bia. A u isto vreme sam videla kao je
to izuzetno teko! Dola sam do toga da razumem kako Tibetanci ili
istoni Indijci provode tri dana u divljini - kilometrima daleko od
svakog ljudskog naselja - postei, molei se i na drugi nain se pri
premajui da uspostave vezu sa duhom preminule osobe. Svakako
da to nije isti nain na koji se hiljade takozvanih spiritualista, posle
rada u kancelariji ili usred potpuno svetskog ivota, okupljaju i ve-
ruju da mogu iznenada da stupe u vezu sa drugim svetom.
Oni zamiljaju da e ih izgovaranje kratke molitve zatiti od
opasnosti. Da li su ikad mogli da vide da je itanje molitve moglo da
sprei osobu koja skae u provaliju da ne padne i pogine? Neuko
eksperimentisanje sa spiritualizmom predstavlja isto toliku opas-

106
 Borba za svetlost

nost kao i skakanje u provaliju. Budimo razumni! Ne zaboravimo da

imamo mo rasuivanja da bismo proverili i testirali sve nae ekspe
rimente. Tokom mnogih godina koje sam provela u najraznolikijim
grupama, bila sam primorana da zapazim kako nebrojene katastrofe,
nervni slomovi, samoubistva i ozbiljni mentalni poremeaji potiu
od neodgovornih igri koje ljudi zovu spiritualizam. Dobronamerni,
estiti, ali potpuno neuki i psiholoi nekolovani ljudi odravaju
seanse! Neuki ljudi oivljavaju sile ije su im poreklo i priroda
potpuno nepoznati. Poto niti razumeju ove sile niti su u stanju da ih
kontroliu, oni su potpuno u njihovoj milosti. Samo ljudi koji su
dovoljno jaki da se odupru svim uticajima, koji imaju temeljno
psiholoko znanje, znatno iskustvo i ogromnu svesnu snagu volje i
samokontrolu treba da se zanimaju za spiritualizam i eksperimentiu
sa njim.

107
 Malo pomalo shvatila sam da moja drutva spiritualistikih pri
jatelja nemaju vie nita da mi ponude. Moja iskustva u tim drutvima,
meutim, otvorila su vrata ljudskoj dui, i ja sam u zaprepaenju vi-
dela kako su tuni i usamljeni ljudi dok lutaju u krajnjem mraku
neznanja. Moja sopstvena sposobnost kao medijuma omoguila mi
je da zavirim u ogromno polje podsvesti. Ja sam se bukvalno ralanji
vala u najrigoroznijoj vrsti samo-analize, odbijajui da budem za-
slepljena nesigurnim i nebuloznim teorijama. Prosecajui svoj put
svojom malom sekirom, napredovala sam u toj dungli, korak po ko
rak. Spiritualizam me je konano doveo do prouavanja psihologije.
Poela sam da temeljno prouavam zapadnu psiholoku nauku; jer u
to vreme nisam imala nikakvu predstavu o tome kakvo je ogromno
psiholoko znanje Orientalaca, naroito Indijaca i Kineza.
Kadgod iskreno teimo neemu i koncentriemo se potpuno da
to postignemo, sudbina nam uvek pomae da napredujemo. Posle
temeljne teorijske obuke, upoznala sam se sa glavnim lekarom
dravne psihijatrijske bolnice koji mi je pomogao da dobijem siste
matsku obuku i steknem praksu. Dobila sam doputenje da pro
uavam pacijente u svakom sektoru dravnog aziluma, ukljuujui i
odeljenja rezervisana za umobolne opasne manijake.
Jednog popodneva kod kue sedela sam dugo sama u svojoj sobi
i pokuavala da sredim svoje misli. Ono to sam doivela u azilumu
bilo je jednostavno uasno! Strano! Danteov Pakao je pitom u od
nosu na ono to sam ja videla. A koliko na ovoj zemji ima bolesnih
ljudi koji pate, bilo da su smeteni u bolnicu za umobolne bilo da
etaju slobodno; i koliko ima zdravih ljudi koji pate zato to posma-
traju muenje kroz koje prolaze ti drugi ljudi. Malo po malo oni se
razboljevaju i propadaju. I koliko ima psihijatrijskih sluajeva koji

108
 Polaem zakletvu

obmanjuju ljude koji ih ne poznaju jer se ponaaju normalno i ne

maju ig na elu koji pokazuje da su mentalno oboleli.
Ponekad oni dobijaju visoke poloaje, ene se nevinim mue
vima ili enama punim poverenja, i onda svoje roake, svoju okolinu
i porodicu, esto celu poslovnu firmu - ili ak celu naciju - vuku u
propast.
Ispred mojih oiju otvorio se pakao, i ja sam u oajanju stajala na
rubu neizmernog okeana patnje, oajna zbog bespomonosti o-
veanstva suoenog s tim stranim bolom.
Neto se mora uiniti! Svi moraju da budu obaveteni o uzro
cima mentalnih oboljenja. Zdravi ljudi svuda moraju da rade za
jedno i da se ujedinjenim naporima bore protiv ove nesree.
Moje bavljenje mentalno obolelima otvorilo mi je vrata najdublj
ih tajni irokog niza ljudskih porodica, i bila sam zapanjena kad sam
otkrila da u ovom svetu ivi mnogo vie mentalno bolesnih nego
zdravih ljudi. Videla sam bezbrojne mentalne nenormalnosti od ko
jih ljudi pate, i videla sam da bi ogroman broj ljudi mogao da bude
spaen pravim tretmanom; njihova psihika ravnotea bi mogla da
bude povraena jednostavnim sredstvima, esto samo promenom
sredine, i tako bi se povratila srea porodicama o kojima se radi.
Sedela sam i premiljala o tome koliko bi moglo da se uini ako
bi svaka zdrava osoba posvetila sebe tom poslu. Svom snagom elela
sam da se posvetim nadvladavanju ove patnje...ali kako i odakle da
ponem?
I gde bih mogla da naem neku pomo?
Dok sam sedela tu postavljajui sebi to pitanje iznenada sam os-
etila da je neko u sobi pored mene. Moji eksperimenti s mentalnom
telepatijom i spiritualistikim seansama su mi izvebali nerve i doveli
ih do takvog stepena osetljivosti da ak i kad bi me uveli u sobu veza
nih oiju mogla bih odmah da vidim da li je ta soba prazna ili ima ne
kog u njoj. A ako bi bila zauzeta, mogla bih ak da kaem neto o
karakteru osobe u njoj. Sad sam osetila poznato peckavo oseanje,
kao neku blagu elektrinu struju, koje mi je govorilo da je neto ili
neko u blizini. Ali ovog puta osetila sam poznato zraenje a da nisam
znala zato je poznato niti gde sam se ranije sa njim susrela...ovo
velianstveno, savreno isto, izuzetno mono zraenje...i ponovo
sam ula poznati glas u sebi: "Gde e nai neku pomo? U sebi! Zar
ne vidi da je ba u tome nevolja - svi ekaju pomo spolja, i poto svi
oekuju pomo, a ne pruaju je, niko ne dobija pomo. Ali, ako bi svi

109
 Inicijacija

pruili pomo, svi bi je i primali. Onda bi ceo svet bio osloboen pat
nje!"
Odgovorila sam glasu u sebi: "Ne znam ko si ti, ak ni kakva si
sila; samo ujem tvoj glas koji mi uvek govori istinu. Ti vidi moje
misli, moje unutranje bie koje je nevidljivo ljudima, tako da ne
treba da ti kaem da elim da posvetim celi svoj ivot nadvladavanju
patnje drugih. ak iako sam ja samo zrnce praine, tim jednim
zrncem praine elim da uveam silu koja prua pomo. Nita vie u
ivotu ne moe vie da me interesuje, nita vie ne moe stvarno da
me usrei dokle god neprestano u svojoj svesti ne nosim patnje dru
gih. elim da budem saradnik u spaavanju sveta!"
"Paljivo!" rekao je glas u meni. "Pazi se tih velikih rei! Biti
saradnik znai obavezu i rtvu. Onda mora da stavi taku na svoje
nesavrenosti! Ne sme nikad da se zaboravi ni za trenutak. Mora
uvek da bude na oprezu da ne uini ni jednu jedinu stvar u suprot
nosti sa venim zakonima ivota. Sva iskuenja kojima do sad u ivotu
nisi uspela da se odupres vratie se da te opet progone i jao tebi ako im se
ne odupre. Nijedan smrtnik ne moe da se bori s boanskim silama.
Nikad vie ne sme da koristi moi koje stie kao saradnik za svoje
sopstvene line ciljeve. Nikad ne sme da ima lina oseanja ili pos-
matra neto sa svog sopstvenog linog gledita.Budi oprezna! Bilo
bi bolje da nastavi da ivi svoj lini ivot kao drugi ljudi nego da ne
uspe kao saradnik. Upozoravam te."
"Ne plaim se," odgovorila sam. Potpuno sam zavrila sa svojim
linim ivotom i nemam vie linih elja. Posle svega kroz ta sam
prola i doivela, vie za mene ne moe biti line sree. Ne plaim se
nikakvih iskuenja. Odupirau im se jer vie nemam iluzija. elim da
budem saradnik na velikom zadatku!"
Neko vreme nisam nita ula, samo sam oseala veliku ljubav
koja je zraila prema meni. Onda sam ponovo ula glas u sebi: "Tvoje
samopouzdanje mi je dobro poznato, dete moje, ali nemoj da se za
boravi ovog puta..."
Sela sam na divan, protrljala elo, pogledala okolo - soba je bila
prazna. Ko je to bio? Ko je to? - Ili, kakva je to sila koja mi se obraa
glasom koji tako dobro poznajem? Kako ja znam taj glas? Kako on to
poznaje moje "samopuzdanje"? I kada to ja nisam obraala dovoljno
panje...da bih zasluila da se ne zaboravim "ovog puta"?
Ali nisam dobila vie nikakav odgovor.

110
 Prolazili su dani, prolazile su nedelje, prolazili su meseci...
ekala sam na znak, neto to bi mi ukazalo na put koji vodi ka
onome to treba da uradim, prema mojoj dunosti, prema mojoj
rtvi... u skladu sa glasom nevidljivog koji mi se obratio, ali glas vie
nije dolazio...
Bez obzira koliko esto sam pokuavala da uem u posebno
stanje uma i duha u kome bih ponovo osetila udno i neopisivo bru-
janje i bockanje kroz celo svoje telo, kao da se kupam u soda vodi,
bez obzira koliko esto sam pokuavala da blokiram svoje ulne or
gane, da se dovedem u stanje unutranje prijemivosti, spremna da
ujem glas... sve je to bilo uzalud.
Bila sam zbunjena. ekala sam i ekala na znak - uzalud. S druge
strane, nisam elela da gubim vreme; tako sam dola do zakljuka da
bi za mene najbolje bilo da obavljam svoje svakodnevne dunosti to
je bolje mogue, nadajui se sve vreme da e mi moj unutranji glas
pre ili kasnije rei ta treba da bude moja dunost kao saradnika u ve
likom planu. Takoe sam oseala da u morati da oistim duu od
svakog sebinog stava ako elim da vidim istinu savrenom jasn
oom, ba kao to i prozorsko okno mora da bude isto da bismo kroz
njega jasno videli sunce. Prvi korak u tom pravcu je znati ta je zaista
u meni. im potpuno upoznam svoje unutranje ja, moi u da ga
oistim i proistim.
Poela sam da istraujem izvor i unutranju motivaciju svih svo
jih misli, svojih rei, svojih pokreta i postupaka. Kakva nesvesna sila
deluje unutar mene? Odakle potiu moje misli? ta je to unutar
mene to me pobuuje da kaem ovo ili ono? Zato elim da uradim
ba ovo, a ne neto drugo? Kad sam bila srena zbog neega, is
traivala sam zato sam srena zbog toga. Kad sam bila depresivna ili
ljuta, tragala sam za razlozima za ova oseanja. Kad sam oseala da

111
 Inicijacija

me privlai neka osoba, ili da me odbija, odmah sam analizirala sebe

da otkrijem osobine odgovorne za ova oseanja. Stalno sam posma
trala sebe da bih znala zato volim da inim neto, a ne volim da inim
neto drugo. Kad sam se oseala priljivom, tragala sam za razlozima
i motivima koji stoje iza moje govorljivosti; kad sam se oseala
povueno, traila sam razloge za svoju rezervisanost. Analizirala
sam svaku re koja mi je izlazila iz usta da vidim da li je potpuno isti
nita, da li bi mogla da se pokae kao takva da nikoga ne moe
povrediti. Posmatrala sam efekte svojih rei i postupaka na drugima
oko sebe. Stalno sam pokuavala da u mati zamenim mesto s oso
bom s kojom sam razgovarala. Kako bih se ja oseala kad bi ona meni
govorila rei koje ja govorim njoj? Stalno, neprekidno, posmatrala sam
sebe.
Ovo neprestano samo-posmatranje donelo mi je nebrojena bla
ga. Malo pomalo upoznala sam magian svet podsvesti i nadsvesti.
Dola sam do toga da prepoznajem razliite manifestacije jedne i iste
sile, od najniih nagona do najuzvienijeg duhovnog sebe. Dola sam
do toga da shvatam da imamo slobodan izbor: moemo da se pois-
tovetimo sa svojim instiktima ili postanemo njihovi gospodari, to
jest, ostanemo mi sami! Nauila sam da biti slobodno ljudsko bie
znai kontrolisati svoje instinkte i ne postati rob sopstvenih strasti,
elja i htenja.
Uporedo sa svojom neprestanom samoanalizom, nastavila sam
da izuavam psihologiju i filozofiju, a da ne zanemarujem svoje
rezbarenje niti muziku. Umetniki rad prua divnu priliku da se ok
renemo ka unutranjosti duhovno i da promiljamo o svakakvim pi
tanjima.
Jednom nam je u poseti bio jedan umetniki kritiar i video moj
nametaj koji sam sama izrezbarila. Iznad kreveta bila sam okaila
fauna koji svira flautu, sve izrezbareno od drveta. Kritiar me je upi
tao da li sam prvo modelovala ovu figuru u glini. Rekla sam mu da
ak i ne znam kako se modeluje u glini i da sam je izrezbarila direk
tno od drveta. "Jednostavno sam otesala sve drvo koje je bilo su
vino," rekla sam.
"Da li ste studirali anatomiju?" dalje je pitao.
"Ne, studirala sam muziku i nisam mogla da pohaam dva
koleda istovremeno."
Poto je pomno promotrio moje rezbarije jo neko vreme, rekao
je "teta to niste vajarka!"

112
 Horizont se osvetljava

"Bez kolovanja bih uvek bila diletant, a to je upravo ono to ne

bih volela da budem. Meutim, ne mogu da se upiem na umetniku
akademiju, jer ne elim da zanemarim mua i dete."
"U redu," rekao je, "razgovarau s direktorom kole za Primenj-
ene umetnosti. Moda moe da napravi izuzetak i primi vas da idete
na asove vajarstva a da ne pohaate sve sporedne kurseve. Ionako
vam nisu potrebni. Verujem da bi trebalo da bude mogue da
pohaate umetniku kolu pod specijalnim uslovima."
Tako mi je omogueno prvo da pohaam umetniku kolu i
kasnije da me obuava jedan od najveih majstora vajara tog vre
mena. Prvi put kad sam mu se javila, priao mi je vrlo blizu, napeto mi
zurio u lice, i rekao vrlo iznenaenim glasom "Kako zanimljivo! Vi
ste prvo ivo bie s egipatskim oima koje sam ikad video. Jeste li
znali da imate egipatske oi?"
"Ne," odgovorila sam. ak i ne znam kakva je razlika izmeu egi
patskih oiju i obinih oiju."
"Otvori oiju su razrezani longitudalno po rubu oka i to ini da
oni kapci lee u potpuno drugaijem poloaju nego kod drugih rasa.
Kada pogledate neku sliku, moete odmah da kaete prema toj
karakteristici da li je slika egipatska ili ne. Ali nikad nisam ni sanjao
da u nai takve oi kod ive osobe. Dananji Egipani vie nemaju
takve oi. Viamo ih samo na slikama, ba kao to moemo da
vidimo dugu, razvuenu egipatsku lobanju samo na slikama i izva-
janim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Ali, gde ste vi dobili te
vae oi?"
Nasmeila sam se ljubazno i rekla: "Naprosto ne znam, profe
sore. Moda se vraam praliku."
I on se nasmeio i pomogao mi da ponem da radim ...
Godinu dana kasnije on je uao u atelje gde sam radila. Oko sebe
je imao nekoliko ljudi jednog do drugog.
"Od sad," rekao je, "ne primam vie kolarinu od tebe. Ako
nema svoj atelje, moe da radi ovde, ali kao nezavisni umetnik.
Vie ti nije potrebno moje poduavanje, samo praksa da bi postajala
sve bolja u izraavanju sebe u ovom medijumu."
Zahvalila sam mu se na trudu i na njegovoj ljubaznoj ponudi.
Poto sam imala veliki atelje u kui i ve odrala nekoliko izlobi,
nastavila sam rad pod sopstvenim krovom. Moj profesor mi je ostao
dobar prijatelj i navratio bi povremeno da vidi kako napreduje moj
rad.

113
 Inicijacija

Rad me je inio srenom - potpuno srenom, ak zanesenom.

Vreme, prostor i svet oko mene prestajao je da postoji; nisam
oseala fizike elje, glad ili e - ak sam potpuno zaboravljala na
sebe. Primetila sam da je neka sila uticala u moje nerve dok sam se
koncentrisala na rad, i da je ta sila vrila umirujui uticaj na moj um i
telo. Mnogo puta kad sam se skoncentrisala na rad i nisam mislila ni
na ta drugo, iznenada bih spoznala neku istinu koja nije imala ni
kakvu vezu s mojim radom. Na taj nain esto sam dobijala odgovore
na filozofske, psiholoke ili druge nereene probleme koji su mi
zaokupljali misli. U takvim sluajevima zastajala bih nepokretno za
trenutak, s alatkom za modelovanje u ruci, dok je moje unutranje
oko procenjivalo novu istinu, novo otkrie. U takvim trenucima
oseala sam se kao da mi je glava upravo probila kroz plafon jedne
sobe i izronila iznad poda gornje sobe. Bilo je divno oseanje unu
tranjim okom gledati okolo po toj novootkrivenoj gornjoj sobi i
prouavati sva skrivena blaga koja su tamo leala. Ti sjajni bljeskovi
inspiracije poeli su da se pojavljuju sve ee i ee, ne samo dok
sam modelovala u glini ili svirala klavir, nego skoro svaki put kad bih
se skoncentrisala na neto.
Jednom sam doivela neto veoma udno! Ovog puta, meutim,
to se nije dogodilo tokom mog rada, nego kasno uvee, ba kad sam
se spremala da zaspim.
Nai kreveti su bili jedan kraj drugog, i oboje smo imali obiaj da
malo itamo u krevetu pre nego to zaspimo. Te posebne veeri
oboje smo neko vreme itali. Najzad sam ja osetila da sam pospana,
poelela sam laku no muu, iskljuila svoju lampu za itanje, prote-
gla se i zatvorila oi da bih zaspala. Zatvorila sam oi, ali sam i dalje
videla sve u sobi! Oi su mi bile sasvim normalno zatvorene, ali bila
sam u stanju da vidim sve - svaki predmet - u sobi, ukljuujui i mog
mua koji je leao u svom krevetu do mog i prelistavao knjigu. Brzo
sam ponovo otvorila oi da vidim da li mi mu stvarno prelistava
knjigu ili je ceo fenomen samo projekcija moje mate. Ali njegovi
pokreti su se nastavili ba kako sam ih videla zatvorenih oiju!
Ponovo sam zatvorila oi, ali sam i dalje sve videla. Tako iznenaena,
ponovo sam se podigla u krevetu, pogledala po sobi sa zatvorenim
oima, i jo uvek sam videla sve potpuno jasno! Samo jedno je bilo
veoma udno, naime, da nisam videla stvari u tri dimenzije, nego kao
ravne i providne - ba kao to su mi kapci izgledali providni kao foto
grafski negativ, ili kao rendgenska slika, ali mnogo jasnije i provid-

114
 Horizont se osvetljava

nije. Na primer, videla sam svoju ivau mainu kroz njen drveni
poklopac, slike na zidu u susednoj sobi kroz zatvorena vrata, odeu
koja visi u plakaru, i moje male predmete kako lee bez reda na mom
pisaem stolu. Cela slika je bila kao neki otisak svih stvari kako lee
jedne iza druge.
Mu me je posmatrao neko vreme dok sam gledala po sobi u
raznim pravcima zatvorenih oiju.
"ta to radi?" najzad me je upitao.
Sva uzbuena, odgovorila sam da mogu da vidim sve u sobi sa
zatvorenim oima. On je postao radoznao i pokuao nekoliko drugih
eksperimenata da otkrije da li mogu da vidim koliko prstiju je podi
gao, i slino. Ne samo da sam mogla da mu vidim prste, nego ak i
kosti i organe u njegovom telu. Bilo je to istinski nezemaljske, ali moj
smisao za humor je prevagnuo i prasnula sam u smeh to ga vidim
tako providnog.
Najzad smo zaspali. Kao i obino, spavala sam mirno, i sledeeg
jutra ponovo sam sve videla potpuno normalno, i to samo otvorenih
oiju. I zadugo potom ova neobina pojava se nije ponovila. Nas
tavila sam sa svojim vajanjem kao da se nita nije dogodilo.
Dok sam nastavljala da radim alatkama za oblikovanje, nisam
zanemarivala prouavanje psihologije. Sve vie ljudi je dolazilo kod
mene da raspravljamo o njihovim duhovnim problemima. Na taj
nain nastavljala sam da stiem praktino iskustvo.
Nekoliko godina je prolo ovako: stalan rad zimi, zajedniki
porodini ivot na obali jezera usred prirodnih lepota leti.

115
 Nastupio je period u mom ivotu u kome sam imala vizije dok
sam bila potpuno budna. Mnoge od njih su imale tako ogroman uti-
caj na mene i na moj dalji ivot da moram da pomenem najvanije od
njih.
Pred kraj svakog leta moj mu i ja smo ili na proputovanja po
raznim zemljama. Jedanput, kad smo se vraali iz Italije, zaustavili
smo se u Dolomitima da bismo planinarili. Tu sam doivela jednu od
vizija koja je na mene ostavila najdublji utisak u ivotu.
Jedne veeri posle iscrpljujueg dana u planinama, vratili smo se
u hotel i ja sam legla. Sunce je sijalo tako intenzivno i estoko dok
smo peaili da je izgledalo kao da je svaki pojedini zrak bio koplje
upereno pravo u moja lea i moje srce. Gigantski crvenkasti zidovi
stena odbijali su sunevu svetlost u svim pravcima, kao da su je
umnoavali hiljadu puta. Cela atmosfera je bila demonska; sve je
blistalo od vruine kao da smo ili po predvorju pakla. Stvarno sam
bila srena kad smo napokon krenuli prema kui, a sunce koje je ar
ilo kao baca plamena najzad nestalo iza horizonta.
Otila sam u krevet rano i ispruila se, spremajui se da zaspim.
Ba u tom trenutku iznenada sam osetila kao da plafon pada na
mene...kao da padam u ambis bez dna...padam ka sigurnoj smrti.
Doktor, pozvan na oajniko preklinjanje mog mua, naao je da
sam pretrpela srani napad. Dao mi je injekciju. No se vukla, a kad
je dolo jutro, puls mi je jo uvek bio tako slab da je bio jedva prime-
tan. Muena oseanjem nitavnosti, saznala sam ta znai plaiti se
smrti. Po svom obiaju, posmatrala sam se pomno, ak i u tim okol
nostima, otkrivajui da je strah od smrti fiziko stanje. U mojoj svesti
bio je mir i spokoj, nije bilo uopte nikakvog straha od smrti; ipak,
patila sam od takvog uasnog straha od smrti da jedva mogu da
naem rei da to izrazim. Bilo je to nepodnoljivo. Nisam vie bila

116
 Vizije

potpuno u ovom svetu, a jo ne u sledeem. Lebdela sam u nitavilu,

trpei tako strano da sam mislila da bih pre umrla nego i dalje trpela
to muenje. Odustala sam od borbe, odluivi da svesno uem u smrt
da bih pobegla od ovog straha od nje.
Meutim, ba kad sam htela da skliznem svesno u to nitavilo od
koga sam se tako plaila, prostor oko mene se iznenada rairio u svim
pravcima, a beskraj pruio pred mojim zaprepaenim pogledom. U
tom beskraju videla sam jedan dugaak, dugaak put kako krivuda
napred, a na njegovom kraju, iza svega materijalnog, stojei u
venosti, velianstveni lik mukarca sainjen od zaslepljujueg svetla,
s rukama ispruenim u neopisivoj ljubavi. Izgledao je beskonano
daleko od mene, a njegov lik je blistao tako intenzivno monim svet-
lom da nisam mogla da mu vidim crte lica. Ipak, prepoznala sam ga
kao Spasioca sveta.
Na putu, ovalna bia koja su izgledala kao jaja kretala su se po
lako napred. Kako su se kretala zajedno, liila su mi na mnogo ovaca,
vienih iz takvog ugla da su im samo lea bila vidljiva, a ne i noge. Ja
sam stajala na poetku ovog puta i morala da im pokazujem put. Oni
su trupkali pored mene polako u neprekidnoj reci, kreui se u
pravcu pojave od svetla koja ih je ekala ispruenih ruku. Oni koji su
doli do njega, uli su u njegovo svetio i nestali, utapajui se u nje
govu blistavu slavu. Ceo dugaak put bio je pokriven naizgled be
skrajnom rekom tih ovalnih bia koje sam ja prepoznala kao ljudske
due. Ja sam im pokazivala put i nastavljala da im ukazujem kojim
pravcem da idu, dok se sve vie i vie ovih dua pribliavalo.
Poinjala sam da shvatam da neu umreti, jer jo uvek imam da
obavim ovaj posao, i da uopte ne mogu da umrem dok ne ispunim
taj zadatak. Shvatila sam takoe da u obavljati taj posao veoma
dugo, dok moj pesak u velikom kosmikom sunanom asovniku ne
iscuri i ja sama se ne vratim svojoj domovini svetlosti gde e me
ekati ljubav koja stalno zrai.
Beskrajan mir me je obuzeo, a srce je poelo da mi radi normal
nije, mada je jo uvek bilo slabo. Pogledala sam u mua koji me je
posmatrao zabrinutog lica. Opet sam mogla malo da pomerim jezik,
i apnula sam mu da mi je bolje. Jadni dragi deko je zaplakao kao
dete od iste radosti to ponovo mogu da govorim i to mi se svetlo
vraa u oi.
Posle jo jednog dana provedenog u krevetu, oporavila sam se
dovoljno da bih bila u stanju da opet putujem. Jo nekoliko dana i sve
se vratilo na normalu.

117
 Inicijacija

Za vreme naih letnjih boravaka na obali jezera bila sam gotovo

uvek prijemivija za vizije i u stanju vee osetljivosti za slanje i pri
manje telepatskih poruka. Jednom, za vreme naeg letnjeg odmora,
otili smo na spavanje posle jednog srenog dana. Kua je postala
tiha, i ja sam zaspala pokraj svog mua. Sanjala sam svakojake ha-
otine, naizgled nepovezane slike, i onda sam u svom snu iznenada
zaula korake...spore, otegnute korake. To me je nateralo da
shvatim da sam zadremala dok sam sedela na vrhu dugog niza
stepenica. Zadugo nije bilo nikog da proe od koga bih mogla da is
prosim bilo ta. Sad me je zvuk nekoga ko se pribliava probudio. Za
nekoliko trenutaka bila sam potpuno budna, iroko otvorenih oiju.
Tad sam videla da su spori, oteui koraci koraci jednog veoma sta
rog, slomljenog oveka koji se dovukao s bolom do mesta koje sam ja
zauzimala i da se sad sprema da sedne s druge strane ovog stepenita.
Ove stepenice vodile su od mesta gde smo mi bili, u izdignutom
oku grada, i sputale se dole do centra grada. U delu oko nas bilo je
mnogo dravnih gradskih kancelarija, hiljade ljudi je moralo da se
popne uz ove stepenice i side niz njih svakog dana. Samo sada, u
podne, bio je kratak prekid u inae postojanoj reci ljudi. Bilo je to do
bro mesto za mene da sednem. Krov na ulasku stepenita me je titio
od kie, i prihod mi je bio dobar. Imala sam svoje "stalne muterije"
koji su mi davali milostinju svakog dana na putu do svojih kance
larija. Ali, kakva drskost od tog starog prosjaka da se i on tu smesti!
Sigurno e mi nakoditi. Ljudi koji prolaze nee davati dvojici pros
jaka istovremeno, i tako u sigurno izgubiti pola svog prihoda.
Gledam ga nestrpljivo i hou da mu kaem da ide negde na
drugo mesto da prosi; ovo je moje mesto i na njemu je da se pokupi!
Gledam ga i jedno nesigurno oseanje me obuzima. Zurim u njegove
oi i iznenada se oseam nelagodno. Vidim da je i on zbunjen. Pravi
pokret kao da e pobei, ali je prekasno. Prepoznajem ga, i on pre
poznaje mene. O, Oe milosrdni, to je on! Evo oveka koga traim
celog svog ivota, oveka koji me je napustio, oveka koga nikad ni
sam mogla da zaboravim. A sad on stoji preko puta mene, prosjak
ba kao i ja. O, zato, o zato moramo da se ponovo sretnemo ovako!
Gledam ga, njegovo zborano staro lice, i njegovu kou. Njegove
usne vise mlitavo i oputeno; njegova tanka, zamrena kosa i brada
su zaputeni: odea mu se sastoji od starih, iznoenih rita. ta je
postalo od zgodnog, elegantnog mladog kavaljera kakav je nekad
bio? Gleda me s bolom i patnjom, svestan svog duga...postien. Nje-

118
 Vizije

govo staro, izborano lice se krivi. Njegove slabane i uvele usne se

oputaju nanie i on poinje nemo da plae. Die ruku da izbrie
suze, i ja mu vidim ruke pokrivene krhkom koom, ispucale i pune
rana; njegove dugake, prljave nokte; njegove ukoene, zaputene,
odvratne, gihtine prste. O, te ruke koje su nekad bile tako lepe, tako
elegantne, tako dobro negovane... te ruke koje sam nekad bila tako
srena da ljubim...
Onda gledam u svoje ruke...O, uasa! ...one su isto tako stare i
zaputene kao njegove. Podigavi ih, vidim svoje sopstvene prste
iskrivljene i kvrgave od gihta, kou mojih ruku ispucalu i krvavu na
hiljadu mesta. Od kad su moje ruke postale tako uasne, tako
odvratne? Ne znam! Nikad nisam pomiljala da se posmatram.
ivela sam kao mesear koji hoda u snu. Sad, kao da se budim iz
mrtvila, poinjem da se seam. Kao da neka teka, neprobojna magla
koja mi pokriva svest sad poinje da se povlai i prua mi ist pogled.
Pravim kratak pregled celog svog ivota, svog poloaja meu ljudima
koji su se prema meni ponaali kao da sam polu-ivotinja, bez lju
bavi, bez saaljenja. U svom polusvesnom stanju, podnosila sam sve,
njihove mnogobrojne udarce, njihovu bezdunost, njihov podsmeh
kad su se oni - ljudi na farmi - rugali mojim nesavrenostima i mojoj
bespomonosti. Kako sam mogla da mislim na to kako mi ruke izgle
daju, ili na svoju spoljanost uopte? Kad sam bila mlada, ponekad
sam elela da budem lepa da njemu ugodim. U tim danima vezivala
sam arene trake u kosu, ali poto sam izgubila njega i bebu, nije mi
vie ni do ega bilo stalo.
Nikad vie nisam uopte pomiljala da se pogledam u ogledalo, i
nije me bilo briga kako mi ruke izgledaju. Samo sam brinula ta mi
ljudi stavljaju u ispruene ruke koje prose. Da, sad se iznenada
seam jasno da su mnogi ljudi, dok su pruali ruku da mi stave novi
u aku, a ja ga nestrpljivo grabila, brzo povlaili svoju ruku od moje i
isputali novi da mi ne bi dotakli prste. Sad razumem. Sad sam i ja
zgadena dok gledam u svoje oronule ruke...dok gledam svoje prljave,
smrdljive prosjake rite. Pitam se kako li mi izgleda lice? O, da me
samo on nije tako surovo naspustio, nijedno od nas dvoje ne bi sad
bilo u tako stranom stanju zaputenosti, i ja ne bih izgubila
dete...Zato? Zato je sve to moralo da se desi? I zato moramo da se
sretnemo ponovo na ovaj nain? Nai ivoti su zavreni! Nema
naina da neto ispravimo! Sve je gotovo ... prekasno ... prekasno!

119
 Inicijacija

Neizrecivo beznae me obuzima i tonem u potpuno oajanje.

Straan bol mi probija celo bie. Oseam da mi srce puca. Gr mi
stee srce kao u gvozdenom stisku. Onda sve postaje crno preda
mnom... sve nestaje... Padam u provaliju nitavila.
Neko stenje, kripi i zadihano dahe... ujem to i hou da vidim
ko je., polako se oko mene osvetljava, i potom mi se pogled zaustav
lja na muevljevom prestraenom licu. Iznenada shvatam da sam ja
ta koja se bori da die. Uspravljam se u krevetu, i on me oajniki
trese. Kad vidi da ga prepoznajem, uzdahne s olakanjem i pita me
poluprestraenim glasom:
"Sta ti je? Je li ti sad opet dobro? Ukoio sam se od straha. Pro
budio sam se od tvog stenjanja. Sedela si u krevetu iroko otvorenih
oiju, ali me nisi prepoznavala. Gledala si pravo kroz mene, pravo u
prazno... nisi me ak ni videla. Sta ti je? Zaboga miloga, kai mi ta ti
je!"
Gledam ga, otvaram usta da odgovorim, ali ne mogu da izustim
ni jedan jedini zvuk. Grlo mi je i dalje stisnuto i zatvoreno od istog
uasa. Malo pomalo dolazim svesti dovoljno da obrazujem rei koje
on moe da uje i razume: "Ne sad - ne mogu da govorim sad - su
tra!"
Mu prestaje da mi postavlja pitanja, i ja padam nazad na jas
tuke. On mi uzima ruku u svoju dok me paljivo posmatra. Onda,
videi da sam se ponovo smirila, gasi svetio.
Sledeeg jutra, dok smo sedeli zajedno u bati, ispriala sam mu
svoju viziju od prethodne noi.
Bila sam prosjakinja koja se seala itavog svog ivota, i ja sam
ili sam nekad bila - ta prosjakinja. Ja se seam jasno svega to sam
nekad doivela kad sam bila ta ena. Bio je to moj sopstveni ivot koji
mi je iznenada dopro do svesti.
"Bila sam naputena sluavka," nastavila sam da priam muu,
"koja je ivela na velikom seoskom imanju. Nisam imala oca, i nisam
se seala da sam ikada imala bilo oca bilo majku. Meu mnogim lju
dima koji su me okruivali dok sam odrastala, bio je jedan koija
koji se starao o konjima, sluge koje su cepale drva i hranile lovake
pse, kuvarica koja je radila u velikoj kuhinji i mnogo drugih devojaka
koje su radile u kuhinji, dvoritu i kui. To je mesto gde sam odrasla, i
to je sve to sam poznavala kao dom. Od kad sam mogla da se setim
ljudi su mi nareivali, i morala sam da radim kojigod posao da su mi
davali. Kad sam odrasla, takoe sam morala da pomaem u velikoj

120
 Vizije

kui gde je iveo na gospodar i njegova porodica. Bila je to ogromna

kua s mnogo soba, i saznala sam od sobarica da su sobe i njihov
nametaj svi veoma lepi. Nikad mi nije bilo doputeno da uem u
njih jer nisam imala cipele, a samo slugama sa cipelama je bilo
doputeno da budu unutra. Ja sam bila sluavka napolju. Sve sobe su
se otvarale prema jednom veoma, veoma dugakom hodniku, i moj
posao je bio da odravam taj hodnik istim. Donosila sam ogromna
vedra vode sa bunara. Onda sam, kleei, ribala velike arene ploice
etkom. Jo uvek vidim te ploice sasvim blizu svog lica dok se nag-
injem nad njih i ribam, ribam, ribam, pomeram se unazad jedan red i
onda ribam druge. Povremeno prosipam vodu na pod i nastavljam
da ribam, red po red... bez kraja! A kad konano zavrim, moram da
operem hodnik gornjeg sprata. Dani prolaze... meseci i godine, a ja
nastavljam da perem i ribam te iste kamene podove. Zadovoljna sam
i retko mislim na bilo ta osim na posao koji moram da obavim. Vo
lim da perem te podove s ploicama. Oni su areni, a ja volim arene
stvari. Zauzvrat toga to radim, mogu da jedem u kuhinji i spavam u
sobici iznad tale iza kue. U dvoritu esto viam koije koje ne pri
padaju naem gospodaru. One pripadaju njegovim gostima koji su
ve sjahali na ulaznim vratima. Koijai voze njihove koije u dvo
rite, ispreu konje, vode ih uokolo u krug dok se ne ohlade, potom
ih vode u talu da tu provedu no. Mnogi gosti dolaze u lov i onda su
moji hodnici puni blata. Ti mnogobrojni mukarci idu s blatnjavim
izmama i ja moram da ustajem u cik zore da operem svoje hodnike
da bi bili isti kad moj gospodar i njegovi gosti ustanu.
Jednog dana kad se sluajno nalazim u dvoritu, udesno lep
mladi izlazi iz kue, prelazi dvorite i ulazi u talu da se pobrine o
svom konju. Osedlava konja, uzjahuje i odlazi. Kao pogoena aroli
jom, diem pogled na njega. On je tako arobno lep, i jednom ak
gleda u mene! Oboavam ga kao da je bog, i kasnije, tokom te iste
noi kad me poseti u mojoj sobici, doputam mu s radosnim pre
putanjem da radi sa mnom tagod eli. Njegovo lice sija kroz magle
koje mi pomrauju um... duge i zanesene minute provodim u njego
vom naruju...
Poto je on esto dolazio u lov, ivot mi je bio sainjen od srenih
dana kad je bio tu i dugih dana ekanja da se vrati.
Kroz godinu dana dola je naa beba. Kuvarica mi je pomogla
kad sam potraila pomo i onesvestila se pred njenim vratima. Ni
sam znala ta se deava. Ali, poto sam izdrala straan bol i kad su

121
 Inicijacija

mi poloili bebu u naruje, osetila sam u srcu toplinu za nju. Po prvi

put u ivotu bila sam stvarno srena. Nekome sam bila potrebna; ne
kome sam znaila sve! Kuvarica je razgovarala s gospodaricom koja
je dola, pogledala mene i dete i dala pristanak da dete ostane sa
mnom. Radiu, obeala sam, napornije no ikad pre, samo ako mogu
da zadrim svoje dete...
Kada se on, otac mog deteta, vratio ponovo u nau kuu u posetu
i popeo se i moju sobicu da me opet vidi, po svom obiaju, ponosno
sam mu pokazala dete i zamolila ga da mi dopusti da radim u njego
voj kui, na njegovom imanju, da bih mogla da ga sluim. Prvo je
uasnuto uzmakao i onda je nastavio da govori kako uopte nije sig
urno da je on otac. "Ko zna", rekao je, "koji sluga unaokolo moe biti
otac!" Uzalud sam pokuavala da mu objasnim da me nijedan
mukarac nikad nije dotakao, da sam se branila kao divlja ivotinja, i
da sam samo njemu dozvolila da radi sa mnom ta eli. Uzalud sam
ga preklinjala da mi dozvoli da radim u njegovoj blizini, obeavajui
mu da mu neu dosaivati niti ga uznemiravati samo ako mogu da
budem blizu njega. Neko vreme je sluao. Onda, kad sam klekla pred
njim, obgrlivi mu kolena, odgurnuo me je i otrao u no. Nikada ga
vie nisam videla. Da li se ikad vratio u kuu ili ne, ne znam. U
svakom sluaju, nikad nije vie uao u nae dvorite. Uzalud sam
ekala godinu za godinom. Nestao je iz mog ivota. Ali, beba je bila
tu! Znaila mi je sve. Ispunjavala mi je svaku budnu misao. Znaila
mi je vie od samog ivota!
Ribala sam arene ploice u hodniku i mislila na svoju bebu... Iz
vlaila sam vodu iz bunara i mislila na svoju bebu. urila sam s poslom
ak vie i napornije, da bih mogla biti s detetom. Bila je to devojica,
lepa i inteligentna kao njen otac. Uvek je radila suprotno od onog to
sam joj rekla, ne podnosei protivljenje. to sam vie postajala njen
rob, sve je rnanje ljubavi prema meni pokazivala. Dok je bila jo uvek
sasvim mala, bila je gruba i neposluna prema meni. Nita to sam
govorila ili radila nije joj se dopadalo, i najvie je volela da me ostavi i
trkara po okolini sama. Ponekad je ila tako daleko da se vraala tek
sledeeg dana. Bila sam oajna i, kad je posao bio gotov, izlazila u
no da pokuam da je naem. Kad bi se vratila sutradan, svetio bi se
vratilo u moj ivot i sve je opet bilo u redu.
Jednog dana moje dete me je ostavilo i nije se vratilo. ekala
sam u oajanju, pretraila okolni predeo - ekala i tragala - ali bez
uspeha, moje erke nije bilo. Sunce je nestalo iz mog ivota, moj svet

122
 Vizije

je iznenada postao prazan; nisam imala ni za ta vie da ivim i bila

sam potpuno nesposobna da radim. Posle nekog vremena nisam to
vie mogla da izdrim i pola sam da traim svoje dete. Nikad se ni
sam vratila. Putovala sam iz grada u grad i iz sela u selo pitajui ljude
da li su videli moje dete. Godine su prolazile, a ja sam i dalje tragala.
Tragala bez nade, nastavljajui iz iste navike, terana unutranjim
nemirom. Ljudi su mi davali hranu da jedem, i kako je odea poinj
ala da se tanji i cepa, davali bi mi stare iznoene rasparene ostatke
odee. Nastavljala sam da idem od mesta do mesta, dalje i dalje...
Jednom u svom lutanju srela sam kuvaricu s kojom sam radila na
imanju. Ona se u meuvremenu udala i ivela je sa svojim muem u
tom gradu gde sam je srela. Odvela me je kui, dala mi da veeram i
ispriala mi da je otac mog deteta..."
Tu me je mu iznenada epao za ruku i prekinuo moju priu.
Beo kao krpa, drhtavim glasom, rekao je: "ekaj, ekaj! Ja u nasta
viti priu. Znam ta se dogodilo. Seam se ta se onda dogodilo! Dok
si priala, sve mi je iznenada postalo jasno. Prepoznao sam sebe i
znam da sam ja bio taj ovek koji te je napustio. Znam da sam bio
strano lakomislen onda i da mi je nedostajalo odgovornosti. iveo
sam samo da se zabavim i razbacivao sam novac obema rukama do
dana kad sam izgubio sve.
Imovina moje porodice je prodata na javnoj licitaciji, a ja sam
bio primoran da napustim svoju zemlju i svoje plemiko dobro. U
poetku sam se okrenuo prijateljima koji su provodili vreme u piu i
kockanju sa mnom i na drugi nain mi pomogli da spiskam svoje na-
sledstvo. Ali, posle nekoliko nedelja oni su mi dali do znanja da je
moje prisustvo u njihovim domovima suvino. Ovakvo iskustvo se
ponovilo i s drugim takozvanim prijateljima sve dok nisam postao
potpuno zgaen sobom, kao i njima. Negde u to vreme, jedan pravi
prijatelj me je posavetovao da radim. eleo sam da ponem iz
poetka i iskreno sam pokuavao da naem posao, ali niko nije uzi
mao ni mene ni moju potragu za poslom ozbiljno. Ja nisam znao
kako da radim, niti ta treba da inim. I tako sam tonuo sve nie i
nie. Najzad sam doao na fiks ideju da je moja tragina sudbina
Boija kazna to sam tako podlo napustio tebe i nae dete. Otiao
sam da posetim prijatelja u ijoj kui si radila. Nisam imao nikakav
drugi zadatak osim da otkrijem ta se desilo vama dvema, ali. kad
sam doao, ve te nije bilo, i niko nije znao gde si. Kako je vreme pro
lazilo, nalazio sam sve manje i manje prijatelja voljnih da mi pozajme
novac.

123
 Inicijacija

Kad je dolo vreme da niko od mojih nekadanjih prijatelja nije

hteo da me primi i da mi da "pozajmicu", i kako sam zalazio u godine,
poeo sam da traim pomo od potpuno nepoznatih ljudi. Tako sam
malo pomalo postao prosjak, lutajui po zemlji, putujui iz mesta u
mesto, i provodei no gdegod bi mi dobroduni ljudi dozvolili da
spavam u njihovom ambaru ili tali. Fiziki, kao i finansijski, padao
sam dublje i dublje u propast. Uz glad koja me je muila sve vie i vie
kako sam zalazio u godine, konano sam stigao do take kad vie ni
sam uopte imao ponosa niti samopotovanja i kad sam poeo da
prosim javno po prometnim uglovima ulica. Tako se dogodilo da
smo se najzad sreli kao prosjaci."
Sluala sam nestrpljivo sve to mi je priao, jer je to bilo tano
onako kako sam znala da je. Znala sam od samog poetka da je moj
mu stari prosjak, i bila sam zadivljena i zapanjena to se i on sea tog
prethodnog postojanja s tako mnogo detalja kao i ja. Dogaaji kojih
se seao podudarali su se tano sa onim to mi je kuvarica ispriala
kad sam je posetila, naime, da je proerdao svoje naslee i imanje, i
da je jedanput - mnogo kasnije - navratio na plemiki posed gde sam
ja nekad radila u nadi da e me nai. Nita nije ostalo od zanosnog
mladog kavaljera kakav je on nekad bio. Iz puke zaputenosti i nedo
statka potenog napora, ve je bio postao ljudska olupina, lutajui po
okolini i traei milostinju. Poto sam srela kuvaricu, vratila sam se
na nae staro imanje da se raspitam zna li neko njegovu adresu. Ali
nije bilo nikog ko zna gde je on otiao niti gde bi se mogao nai. Kako
sam zalazila u godine, postajalo mi je sve napornije da putujem. Na
posletku sam se skrasila u gradu i zaraivala za ivot prosei pokraj
stepenita. Tu smo se mi konano ponovo susreli i tu sam provela
svoje poslednje asove. Jer, kad sam ga prepoznala i shvatila da sam
protraila ceo ivot i da nema naina da se neto ispravi jer je suvie
kasno... suvie kasno... nae dete je izgubljeno i moj ivot je zavren...
Umrla sam ba tu sedei na kamenu na uglu. Moje seanje se tu zaus
tavlja...
Dugo smo se gledali bez rei, jedva verujui da se tako neto
moe dogoditi dvoma inteligentnim ljudima u ovom modernom
svetu. Ono to smo upravo doiveli ne moe biti objanjeno nijed
nom od savremenih teorija naslednosti ili psihologije. Mi smo znali
da se sve zaista i istinski desilo ba tako! Nije tu bila ukljuena nikakva
mata!

124
 Vizije

Iskustvo da se seamo ovog ranijeg susreta potreslo nas je oboje

do dubine due. Dugo smo sedeli jedan kraj drugog u potpunoj tiini,
dok su nam se misli vrtele u krug. Konano je moj mu rekao: "Nikad
se ranije nisam pitao zato sam, od svoje rane mladosti, strogo izbe-
gavao pie, karte i druge igre na sreu, ples i sve druge oblike
drutvenog ivota. I to uprkos injenici da je veoma u mojoj prirodi
da uivam u piu, plesanju i zabavi. Sad razumem zato je, poto sam
proerdao svoje nasledstvo ivei razuzdano i bio primoran da ivim
prezren u bedi, u mojoj svesti bila veoma duboko zakucana ideja da
nikad vie ne smem da pijem, nikad vie da se kockam, nikad vie da
budem nepaljiv i lakomislen.
Odonda sam nauio da prepoznam vrednost novca. I doao sam
do toga da shvatam da vrednost ljudskog bia poinje kad je ono u
stanju da zaradi za ivot za sebe i svoju porodicu. Svi ti stavovi sad lee
duboko ukopani u mojoj podsvesti zbog onoga to sam nauio i do
ega sam doao u toj inkarnaciji. Zato sam, u svom sadanjem ivotu,
bio tako eljan da uim - samo da uim tokom svih godina moje mla
dosti. Podsvesno znanje i prepoznavanje tih injenica bilo je ono to
mi je davalo snagu da odolim i kaem "ne" kad su mladii s kojima
sam iao na koled izlazili da se zabave. Uvek sam se plaio da e mi
se desiti neto strano ako dozvolim sebi da se upetljam u njihove za
bave i drutveni ivot. Sad shvatam da sam se samo plaio bede koja
je bila rezultat mog obesnog i nemarnog naina ivota u tom pre
thodnom postojanju. Moja duboka antipatija prema piu i kocki i
moje shvatanje da nikad ne smem da se upustim u takav nain ivota
bili su ukorenjeni duboko u mojoj podsvesti."
"Da," odgovorila sam, "i poto si bio potpuno dokon u tom iv
otu, sada si preterano vredan i misli samo na posao."
"Tako je. U drugoj polovini tog mog postojanja ja sam eleo da
radim, ali nisam nauio neki zanat i nisam znao ta znai rad. Kad
sam traio posao, ljudi su odbijali da me shvate ozbiljno... ne bi mi
ak ni poverili da neto uradim. Kasnije, tokom mojih vagabundskih
godina, stranci bi se saalili na mene i dali mi posao - da cepam drva,
utovarujem kola, berem groe, tresem tepihe - i dok sam radio te
fizike poslove nevetim rukama nenaviklim na rad, poeo sam da
oseam veliku i nadmonu elju da nauim neto korisno... da
budem bogat u vetini i u znanju. I tako sam u ovom ivotu nauio sve
to sam mogao, i nameravam da nastavim da uim do kraja svog iv
ota!"

125
 Inicijacija

Kad je izgovorio rei "do kraja svog ivota" osetila sam kao da se
neka gvozdena ruka stee oko mog srca. Gde emo moje dete i ja biti
na kraju njegovog ivota? Ukoila sam se od straha... to je zakon pri
rode: kad udarimo rukom o zid, zid nam vraa, udarac bez svoje
namere! Nije zid taj koji nam u stvari uzvraa udarac, nego se na
sopstveni udarac odbija unatrag. U svakom sluaju, tagod da uda
rimo, uvek nam vraa isti udarac koji mu uputimo. Ne, ne elim da od-
mislim taj predoseaj jasno do kraja. Mi ga neemo napustiti... ne...
ne... ne!
Onda sam razmiljala o odnosu izmeu svog prolog i sadanjeg
ivota. ta je bio razlog za tu moju slabost, za moje ivljenje u toj
mentalnoj izmaglici? I zato sam, bez ikakvog prelaza, sada blago-
slovena talentima i sposobnostima? Nisam mogla da naem odgovor
na to.
Danima smo bili pod utiskom ovog ogromnog iskustva, ali smo
se uskoro zatekli kako idemo na plivanje i vonju amcem sa pri
jateljima iz susedstva; tako su naa seanja iz prethodnog postojanja usk
oro poela da blede. Oboje smo bili suvie praktini da bismo lupali
glave oko veoma daleke prolosti. Moj mu je ionako uskoro morao
da ode poto je njegov odmor bio zavren. Ja sam i dalje ostala s dru
gim lanovima nae porodice i njihovom decom.
Celo podruje velikog jezera bilo je vulkanskog porekla, i lo
kalne radijacije su verovatno delovale na mene tako jako da sam tu
esto imala vizije.
Ja sam po prirodi sklona da budem veoma trezvena i uvek
pokuavam da naem prirodan uzrok svemu to doivim. Nikad ni
sam bila sklona da verujem u duhove ili demone, i kad su mi ljudi
priali prie o pojavljivanju duhova i nonim prikazama koje je tre
balo da se dogaaju skoro svake noi u ovom ili onom zamku, ja sam
se samo smekala snishodljivo kao to to ine neiskusni, mislei u
sebi da te osobe putaju da ih zanese mata. Poslednje to bih "zamis
lila" je da u ja sama imati takva iskustva. tavie, karakteristika vi
zija je da ovek nikad ne uspeva da ih ima delovanjem volje. S druge
strane, one mogu da dou potpuno iznenada i neoekivano kad je
oveiji um zaokupljen drugim stvarima.
Ba tog istog leta poto se moj mu vratio na posao u gradu, svi
smo se povlaili da se odmorimo posle jednog radosnog dana. Ula
sam u svoju sobu gde je moj sini ve vrsto spavao. Legla sam, uga-

126
 Vizije

sila sveu - na tom dalekom mestu nije bilo struje - i pola na spa
vanje.
Ne znam koliko sam dugo spavala kad sam se iznenada pro
budila, svesna nekog zvuka u sobi. Zvualo je kao da neko pipajui
trai put po mraku. Maila sam se kutije ibica, brzo upalila sveu... i
trenutak kasnije bacila se prema stranoj prikazi koja je ve nosila
moje dete u rukama i pokuavala da pobegne. Bilo je to ensko
oblije, slino slikama vetica koje viamo, i kad sam je iznenadila
svetlom, pokuala je da se iunja iz sobe na uetu od ice koje je vo
dilo od naih kreveta kroz prozor. Bacila sam se na nju, zgrabila svoje
dete i pokuala da ga otmem od nje. Ona ga je vrsto drala, i
otpoela je strana borba. Vetica se ve malo popela na ici. Izgle
dalo je skoro kao da je na ovaj ili onaj nain ona povezana s njom, kao
da iz ice struji neka sila koja joj daje snagu. Ali nije mogla da
umakne, jer sam se ja oajniki priljubila za svoje dete. Svaka od nas
stezala je telo mog deaka gvozdenim stiskom, vukui ga tamo - amo
dok smo se borile. Nekako sam intuitivno oseala da ona moe da se
dri za moje dete samo za kratko vreme, i, ako ne bude uspela da ga
otme od mene u tom kratkom periodu, morae da pobegne praznih
ruku. Tako se estoka borba nastavljala dok ona nije iznenada i pot
puno neoekivano oslobodila dete, skliznula iz sobe na ici i nestala
u tami...
A ja...? Kleala sam u svom krevetu; moj sin je leao kraj mene,
potpuno spokojno, udobno pokriven, i vrsto spavajui. Ali svea je
gorela na mom nonom stoiu. Da li sam sanjala? Da li sam zabo
ravila da ugasim sveu pre nego to sam zapala? Ne, palidrvce je jo
uvek sijalo pored nje, kao dokaz da tek to sam upalila sveu. Cela
scena mora da se dogodila u vremenu od nekoliko trenutaka. Da nije
tako, palidrvce ne bi bilo jo uvek vrue. Ne, nisam sanjala!
Ugasila sam sveu, legla nazad u krevet, i pokuala da umirim
galopirajue otkucaje svog srca. ta je to bilo? Vetica? Da li postoje
takve stvari? ta je to vetica? Zato slikari uvek slikaju istu vrstu
vetica, i odakle ta figura potie? Kako se uopte deava da postoji
tako neto kao to su vetice, i zato ljudi tvrde da vetice jau na
drkama metli? Ako su vetice zaista samo izmiljotine, plod mate,
zato njihovi crtei i skice izgledaju skoro isto irom sveta - prika
zujui ih s dugakim, iljatim, oputenim nosevima, grbavim leima,
i drkama metli u rukama? Zato se vetica nikad ne prikazuje sa
zgrenim stopalom? Zato to ljudi kau da avo ima zgreno sto-

127
 Inicijacija

palo. Ali kako oni znaju pouzdano da avo ima zgreno stopalo, a
vetica nema? Ko je ikad video avola i veticu? Sad imam neku
predstavu o tome zato se vetice crtaju s drkama metli u ruci.
Vetica koju sam ja videla drala se za tu icu, a onda je izletela kroz
prozor na njoj, lako sam mogla da je zamislim da jae na drci metle.
Mogu da razumem zato neobrazovani seljaci koji nita ne znaju o
strujama sile misle da se vetica dri za drku metle i odlee na njoj.
Vetica je bila personifikovani sluga "zlog". Jednostavno sam to
znala. Ona je bila realnost, injenica! Da li je cela scena bila samo
projekcija, iluzija? Naravno, znala sam da jeste. Ali ta ju je izazvalo?
Odakle je potekla ? I zato ba takva slika? Za mene je to bila realnost
i zanimljivo pitanje bilo je zato svi koji vide takvu iluziju, ili projek
ciju, ili kakogod izaberemo da je nazovemo, vide je u istom obliku.
Zato svi mi nosimo tu sliku u naoj podsvesti, ako ona zaista dolazi
iz nae podsvesti? Moglo bi, naravno, da se odgovori da sam ja videla
slike vetica i da je to bila projekcija slika koje sam videla. Ali, nije
bio takav sluaj! Jer iako je vetica bila veoma slina uobiajenim
slikama koje viamo, zapazila sam na svoje veliko iznenaenje da se
njen izgled nije podudarao s njima u svim detaljima,
I odakle je poteklo to udno iano ue? Nikad nisam videla
tako neto ni na jednoj od slika, a ipak je bilo tamo. Stavie, posle
mojih eksperimenata u prenoenju volje od jedne do druge osobe,
imala sam potpuno drugaije miljenje o toj ici, Mogla sam daje ra
zumem kao oblik toka sile, moda ak toka volje. Ali odakle je ona
poticala? 1 od koga? A ako struja sile moe da se vidi kao neki fiziki
oblik, da nije sama vetica moda samo oblik sagraen od sila koje
zrae iz nekog izvora ili iz razliitih izvora? 1 ta smo mi, ljudska bia?
Odakle potie ljudski oblik? Da nismo mi takoe vidljivi oblici
sainjen i od razliitih tokova sile? ta je "realnost"? Samo ono to moe
da se dotakne i uhvati? Da nismo mi, ljudska bia, takoe samo pro
jekcije? I da mi samo ne verujemo da smo zaista oformljeni? Da nisu
ljubav, mrnja, nada, oajanje, dobro i zlo takoe realnosti? Da ljudi
ne pate ili se raduju zbog tih nedodirljivih, nevidljivih sila koje nisu
nita manje "stvarne" od dodirljivih "realnosti"? Naravno, znala sam
da je fiziki oblik mog deteta - "pravo dete" - kako bi ljudi rekli -
lealo mirno u krevetu za vreme moje borbe s prikazom. I podjed
nako sam ubedena da se cela borba odigrala samo izmeu sila a ne
izmeu "tela", ali, da li to ini tu borbu imalo manje stvarnom? Zar
nije moda prikaza vetice i deteta ak mnogo stvarnija od deijeg

128
 Vizije

materijalnog oblika koji lei u krevetu? ta je to materiajlni oblik?

Samo rezultirajui spoljanji pokriva sila koje sainjavaju materi
jalno telo. Dakle, sila je uzrok, materijalno telo samo posledica. ta
je vanije i stvarnije?
Dugo sam nastavljala da sebi postavljam ta i slina pitanja o
iskustvima koje sam imala. Za mene to je bilo potpuno stvarno.
Imala sam dovoljno dokaza da nisam zaspala. A ak i da je bilo tako,
savreno je mogue doiveti potpunu stvarnost u snu!
Nekoliko noi kasnije, poto je cela porodica otila na spavanje i
kua se umirila za no, i ja sam otila u krevet. Bio je to izuzetno vreo
dan, a moja soba je bila sparna i zaguljiva, tako da ne samo da sam
ostavila otvorene prozore, nego i vrata koja su vodila iz moje sobe u
hodnik napolju. Tako sam iz kreveta mogla da vidim stepenice koje
su se pele do gornjih soba.
Dok sam tu leala, procenjivala sam u mislima ceo taj dan. ta
sam dobro uradila? a ta ne tako dobro? ta je trebalo da kaem ili
uradim, a ta nije trebalo da kaem ili uradim? Onda sam u mislima
pretresala ta bih skuvala sutradan, jer je domainstvo bilo moj zada
tak. Tako su mi misli bile zaokupljene sasvim svakodnevnim, pro
zainim stvarima. Iznenada sam primetila da se dva udna oblija
pribliavaju od ulaznih vrata pokuavajui polako i kriom da prou
ispred mojih. Oba su bila ljudskog oblika u punoj veliini, potpuno
crna kao senke. Nisam ih videla kao trodimenzionalne figure. Ume-
sto toga, imala sam utisak da je jedini razlog to uopte mogu da ih
vidim taj to su apsorbovali svu svetlost na mestu gde bi se nali. Da
se izrazim na drugi nain, ja u stvari nisam videla sama ta bia nego
rupu koju su oni stvarali u zracima svetlosti gde su se nalazili.
Nauno govorei, oni su izazivali potpunu smetnju svetlosnim zra
cima, i mogla sam da budem svesna njihovog prisustva samo na te
melju injenice da tamo gde su ta sva bia stajala nije uopte bilo
svetlosnih zraka. Inae su bili nevidljivi. Teko je nai izraz koji bi
odgovarao ovom fenomenu. U tren oka shvatila sam zato farmeri
upotrebljavaju re "senka" priajui o duhovima i sablasnim prika-
zama. U stvari te dve figure su bile "senke", ali ne senke koje stvara
neto drugo. Naprotiv, bile su to senke samo zbog potpunog od
sustva svetlosti. Nikad nisam ni sanjala da moe da postoji tako pot
puna tama. Kasnije mi je palo na pamet da astronomi znaju za takvu
"crnu rupu" na nebu. Izazvana potpunim odsustvom svetlosti, ona je
poznata kao "konjska glava" zbog svog neobinog oblika. Oni ne

129
 Inicijacija

mogu da je objasne drugim terminima osim kao smetnju u svetlos-

nim talasima. Neto guta i razara svetlost koja zrai iz vasione, i mi
vidimo samo ogromnu senku. Dve figure koje sam ja videla bile su
sainjene od istog odsustva svetlosti.
Na ramenima one su nosile jedan kolac sa koga je visilo neto
krajnje i neopisivo uasno. Liilo je na oktopusa, izuzev to nije
imalo nikakvu organizovanu niti organsku formu. Visilo je sa te
motke kao neka amorfna masa od sirovog testa, neprestano se
rasteui i onda grei. Bila je to jedna odvratna, zelenkasta, gnojna,
raspadajua masa iz koje su, nekako sam znala, vrebale bolest,
nesrea, katastrofe i smrt. Znala sam da je to udovite samo koncen-
trisano "zlo"! Okretalo se i protezalo na motki s namernom zloom, i
ja sam shvatila da trai nove prilike i rtve na koje da izbljuje svoju
zastraujuu mo. Videla sam senovite figure kako se kreu prema
sobi moje sestre. Uasnuta, znala sam da moram da spreim taj sa-
tanski izvor moi da ne izazove neku tetu. Hrabro se uspravivi u
krevetu, vrisnula sam iz petnih ila: "Greta! Greta!"
Samo to sam vrisnula, dve senovite figure su odmah nestale,
dok se demon smanjio po veliini i savio u zelenkastu fosforescentnu
sferu otprilike veliine fudbalske lopte, onda se otkotrljao klizajuim
i skokovitim pokretima uz stepenice. Glasom ispunjenim paklenim
smehom, koga sam bila potpuno svesna iako nisam mogla da ga
ujem svojim fizikim uima, dreknuo je prezrivo na mene: "Ti,
dakle, misli da moe da me uhvati! Ha, ha, ha!" S tim reima
kliznuo je kroz otvoreni prozor i nestao u tami.
Iskoila sam iz kreveta i otrala u hodnik da vidim ta je to.
Svuda je bila potpuna tiina!
Skoro u istom trenutku, moj brat je otvorio svoja vrata na gornj
em spratu, izaao na ogradu od stepenita, pogledao dole i rekao:
"Ko je to dole?"
Upalila sam sveu i odgovorila: "Ja sam. Zato si izaao iz sobe?"
"Probudio sam se iznenada," rekao je, "kao u nonoj mori, s
oseanjem da je u kui neka uasna opasnost. Izaao sam iz sobe da
pogledam okolo... a i ti si ustala. U emu je stvar?"
Dok je on govorio, moje dve sestre su izale iz svojih soba, a onda
i posluga, i svi su se pitali zato sam vritala. Ispriala sam im sve.
Onda smo pretraili kuu. Pronali smo da su vrata zakljuana i da je
sve na svom mestu. Zamolila sam brata da pokua da pomeri prozor
iznad stepenica da vidimo da li je moda promaja mogla da ga pom-

130
 Vizije

eri tako da se u njemu ogleda pun mesec. Moda je to bio razlog to

sam videla zelenkastu fosforescentnu loptu? Ali mesec se nalazio s
druge strane kue, i bilo je potpuno nemogue da sam ja videla nje
gov odraz iz svog kreveta.
Poto nita nismo nali, nismo imali drugog izbora nego da se
vratimo u krevet. Jo dugo sam i dalje ula avolsko podrugivanje:
"Ti, dakle, misli da e me uhvatiti? Ha, ha, ha!"
Nekoliko dana kasnije moj sini se poalio da ga boli stomak.
Bila sam sigurna da je bol izazvan zapaljenjem slepog creva. Otila
sam s njim istog dana natrag u grad i odvela ga da ga ispita jedan od
prijatelja mog oca koj je postao uveni hirurg i upravnik jedne velike
bolnice. On je naao da je zaista to bila upala slepog creva, ali je
rekao da moemo da ekamo do jeseni da se operie. Tako smo se
odvezli natrag do obale jezera gde je moj sini mogao da se igra sa
svojim mladim prijateljima dok ne odemo iz letovalita kad se zavri
leto.
Gledajui unatrag, najvie bih volela da mogu da preskoim pe
riod koji je usledio da ne bih morala da u seanju ponovo preivim
sve dogaaje iz tog vremena. Meutim, smatram da sam obavezna
da ih prepriam u optim crtama da bi kasniji dogaaji u mom ivotu
bili razumljivi.
Dete je operisano i operacija je bila uspena. Nedelju dana
kasnije bilo mu je doputeno da doe kui. Za vreme dok je bio u bol
nici, erkica moje sestre se razbolela od vrlo neobine i uporne infek
cije grla. Jednom, dok sam bila kod njih u poseti, videla sam da ona
ima crveni osip na koi ispod obloge oko vrata. Pretpostavljajui da
je osip moda izazvan vlanom oblogom, kou su joj tada leili
puderom, i do sutradan osip je nestao. Do vremena kad je moj sin
otputen iz bolnice, njegova sestra je ustala, i njih dvoje su se uskoro
zajedno igrali po ceo dan. Ali, bilo je neto u izgledu mog sina to mi
se nije svialo. Bio je bled, umoran i nedostajala mu je energija. to
je najgore, umesto da vraa snagu, on je svakim danom postajao sve
slabiji i neraspoloeniji. Nedelju dana kasnije, kad sam mu izmerila
temperaturu, bila sam okirana kad sam otkrila da ima groznicu.
Poeo je gorko da plae i izgledalo je da mu je iz asa u as sve gore.
to je bilo neobino, telo mu je bilo pokriveno osipom koji je izgle
dao tano kao onaj koji je njegova sestrica imala na vratu. Pozvali
smo najpoznatijeg deijeg specijalistu u toj oblasti. Posle pregleda,
on je pitao da li je neko u porodici imao arlah.

131
 Inicijacija

"Ne", odgovorila sam, "niko."

"Jeste li sigurni da niko nije imao upornu infekciju grla?"
Tlo je poelo da mi se ljulja pod nogama.
"Da", rekla sam, "njegova sestrica od tetke je dugo imala guo-
bolju i slian osip oko vrata."
Profesor se nasmeio. "Da, to je bio arlah. Otpornost vaeg sina
je bila jo uvek niska i on je dobio ozbiljnu infekciju. Moraemo da ga
odmah vakciniemo. Da li ete se vi brinuti o detetu?" pitao me je.
"Da."
"Jeste li vi imali arlah?"
"Ne, i neu ga ni sad dobiti. Ja sam imuna na sve zarazne bolesti."
"Ja mogu da preuzmem odgovornost," rekao je profesor, "samo
ako i vas vakciniemo."
Iz iskustva sam znala da ne mogu da podnesem nikakav serum, i
pokuala sam da ga ubedim da ne treba da me vakcinie. Uzalud.
Oboje smo vakcinisani serumom koji je bio u to vreme sasvim nov i
jedva testiran. Oseala sam se kao jagnje koga vode na klanje! Bila
sam primorana da svesno dozvolim da budem otrovana.
"Moete mi verovati na re, to vam nee nakoditi!" Ove rei e
mi dugo odzvanjati u uima u periodu koji e uslediti. Kasnije, dok
sam leala beznadeno bolesna i otrovana, za dlaku izbegavi smrt,
poelela sam mnogo puta da mogu da pozovem tog dobronamernog
doktora da bi mogao da vidi zato lekar treba ponekad da poslua
svog pacijenta, a ne da se prema njemu odnosi samo kao prema
broju. Taj serum je bio polagani, podmukli otrov...
Prvo smo morali oajniki da se borimo za deakov ivot. est
dugih ncdelja sedela sam kraj njega dok mu se temperatura kretala
izmeu 104 i 105 stepeni. Posledica dugotrajne visoke temperature i
reakcija na serum bili su toliko snani da ga je srce esto izdavalo. Je
dan mlad lekar se uselio kod nas da bi bio spreman u svakom tre
nutku, danju ili nou, da injekcijom ponovo uspostavi srani rad. Bili
smo tu, nas troje u izolovanom stanu, i borili se za deakov ivot.
"Ti, dakle, misli da moe da me uhvati? Mene? Ha, ha, ha!"
Ponovo i ponovo u uima bih ula avolski glas dok sam tokom dugih
dana i noi drala dete u naruju, odbijajui da ga predam. Povratila
sam ga od vetice: slepo crevo mu je ve bilo izvaeno. Ali, bitka sa
zelenkastim fosforescentnim udovitem jo nije bila zavrena.
Moj sin je postajao sve slabiji kako je temperatura rasla. Profe
sor ga je vakcinisao novom dozom seruma. Tokom nekoliko dana

132
 Vizije

temperatura se spustila, ali je potom leva strana deakovog grla

poela da otie. Lekari su rekli da se infekcija spustila i smestila u
lezdi, i posmatrali su oticanje da bi videli da li treba da operiu. Ono
je postajalo sve vee svakim danom, tako da se deakova glava u ve
likoj meri nagnula na jednu stranu. Naa borba je postajala sve
beznadenija kako je njegova temperatura nastavljala da raste. Dete
je bilo u stalnom delirijumu. Pet dugih nedelja jedva da smo mogli da
ugrabimo sat ili dva sna dnevno. Dete se prevrtalo tamo-amo po kre
vetu, umirivi se pomalo kadgod bih ga drala u naruju. Poslednjih
pet dana sedela sam kraj njegovog kreveta neprestano, drei nje
govo jadno malo telo u naruju i ekajui...sluajui ga kako teko
die i ekajui...pet beskrajno dugih dana i noi ekala sam...
Nikad nisam verovala da je mogue da ljudsko bie toliko dugo
izdri bez sna. Posle pet dana i pet noi, jo uvek sam drala dete u
svom naruju. Tokom tih dugih asova seala sam se da sam esto
ula majke kako se ale na nezahvalnost svoje dece: "Jesam li zato
brinula o njemu? Jesam li zato inila tolike rtve i sedela uz njegovo
uzglavlje kad je bio bolestan? itd, itd." inei to, shvatila sam da
majka ne brine o detetu zbog njega, ve zbog sebe! Ima mnogo ena
koje zamiljaju da su dobre i portvovane majke zato to brinu o svo
joj deci. Ne! Po tom kriterijumu ja nisam bila dobra majka, jer sam
negovala svoje dete i inila sve to je u mojoj moi da mu spasem
ivot -zbog sebe! Tresla sam se na misao da u izgubiti dete. Ne, nije
to bilo zato to sam volela dete; bilo je to zbog ljubavi prema sebi da
sam elela da ga spasem. Bilo je to tako vano meni. Ja sam bila
duhovno tako vezana za svoje dete da nisam mogla da podnesem ak
ni pomisao da bi ono moglo da nestane iz mog ivota. Sedela sam tu
drei svog deaka u rukama, shvatajui sasvim dobro da to radim za
sebe i da elim da zadrim dete za sebe. Drala sam ga vrsto u
naruju i pokuavala da mu dam neto od svoje ivotne snage da bi
ostao sa mnom. Da, znala sam da neka nevidljiva sila zrai iz solar-
nog pleksusa svakog ljudskog bia, sila koja moe da naraste do
ogromne jaine kad osoba koja je u pitanju neto eli svim srcem.
Ona moe ak da nadvlada gravitacionu silu zemlje. Sad sam ja
elela da poveam silu gravitacije; elela sam da zadrim svoje dete
ovde, na zemlji.
Sedela sam tu sa svojim detetom, pokuavajui da skoncen-
triem sve svoje misli da bih mu podarila snagu da nadvlada stranu
bolest. Ipak, nisam mogla da molim boga da mi dete sauva u ivotu.

133
 Inicijacija

"Stvari nikad nisu loe," setila sam se Epiktetovih rei, "lo je samo
nain na koji mislite o njima." S moje take gledita bila bi najvea ka
tastrofa da izgubim dete. Ali, ne smem da molim najveu silu,
Tvorca, za neto lino, subjektivno; jer On zna ta je dobro i zato, i ja
ne smem da elim da zadrim svoje dete iz kratkovidih, ljudskih
razloga. A dete? Za njega je takoe sigurno najbolje da se ispuni
Boja volja, kakva god da je. Zato, dok sam sedela tu sa svojim
deakom u naruju, a moje malo ljudsko materinsko ja je drhtalo od
straha da e izgubiti dete, molila sam se neprestano: "Neka bude
Tvoja volja...Neka bude Tvoja volja..."
Ponavljala sam to stotinama puta u tim dugim asovima, dok mi
je telo postajalo sve ukoenije i ukoenije, dok konano nije poelo
da se buni. Lea su mi bila tako utrnula da ih vie nisam oseala.
Pokuala sam da sasvim neznatno promenim poloaj, ali je dete pri-
metilo moj pokret odmah, jae me steglo i povikalo: "Ostani tu,
ostani tu, dri me vrsto! Ako ostane ovde i vrsto me dri,
oprostiu ti za sve nepravde i zlo koje si mi uinila!" Poelo je da mi se
vrti u glavi...kakva je to nepravda i zlo koje sam uinila koje on treba
da mi oprosti?
Do tog doba mislila sam da inim sve to jedna majka treba da
ini za svoje dete. Od trenutka kad se rodilo, ovo dete je zauzimalo
prvo mesto u svim mojim mislima. Na svaki nain na koji sam mogla
elela sam da ga usreim. Kakvu tajnu ranu ono sad lei? Kakvu ne
pravdu i zlo sam uinila za koje mi je potreban njegov oprotaj?
Pokuala sam da to otkrijem. "Draga moja duice", rekla sam,
"smiri se. Sad sam s tobom i drim te vrsto. Ali, za ta e mi opros
titi?"
Odgovorio je: "Ne znam, samo me vrsto dri i sve u ti opros
titi..."
Podigla sam pogled prema mladom doktoru koji je rekao tiho:
"Govori u bunilu - ne obraajte panju na njegove rei."
"Da, da, on je u bunilu..." ali ja sam ve dovoljno znala o psiholo
giji da znam da deakove rei dolaze iz neke velike dubine. Mislila
sam o njima dugo, dugo, pitajui se kakvo zlo sam nanela ovoj ljud
skoj dui... kakav veliki dug moda imam prema njemu...
Dok se jednog dana nije sve razjasnilo...
Uvee petog dana koji smo proveli bez sna, dete me je oslo
bodilo na nekoliko minuta. Uz pomo mladog doktora, ustala sam,
ukoenog svakog zgloba, i kretala se okolo kao automat radei ono

134
 Vizije

to je trebalo da uradim. Ali, moje duevno stanje je bilo tako

duboko mrano kao da su se svi avoli Pakla stutili za nama. Plaila
sam se da u se slomiti. Bilo mi je potrebno da naem neku vrstu
nove snage da bih podnela teret. U takvim trenucima ovek se odrie
svoje nadmenosti i trai pomo gdegod se nada da e je nai. Biblija!
Knjiga je leala na nonom stoiu i ja sam posegnula za njom kao
davljenik. Otvorila sam je bez razmiljanja, i pogled mi je pao na
sledei odlomak u starom zavetu: "Ne boj se, Tvoji neprijatelji is
paljuju svoje nevidljive strele na tebe samo dok Gospod to doputa.
Ali kad doe njihovo vreme, ti e biti osloboen svakog zla."
Efekat ovih rei je bio neopisiv. Oseala sam se kao da je breme
teko kao planina spalo sa mene...posle est nedelja beskrajne tame
-svetlo... najzad svetlo... svetlo!
Telefon je zazvonio. Bila je to majka. "Kako je na malecki?" pi
tala je.
"Majko, dete e ozdraviti!" kriknula sam u telefon.
"Da li je temperatura spala?"
"Ne, jo uvek je 104 stepena, ali Bog mi je poslao poruku..." i is
priala sam joj ta sam proitala u Bibliji.
"Dao Bog da bude tako," rekla je majka.
Morala sam odmah da spustim slualicu, jer me je dete dozivalo.
Potrala sam k njemu, i ba u sledeem trernutku straan otok se ot
vorio. U poslednjih nekoliko dana postao je veliki kao neka golema
lopta. Provalio je unutra u njegovo grlo i usta i uasna zelenkasta
masa gnoja mu je pocurila preko usana. Nisam mogla da se ne setim
zelene lopte... bila je iste boje.
Lekari su ekali da otok sa spoljne strane deakovog vrata
omeka da mogu da ga zaseku, ali je spolja on bio jo uvek tako tvrd
da se nisu usuivali. Sad je priroda to uzela u svoje ruke i oslobodila
dete. Nekoliko trenutaka kasnije on je ponovo legao i zaspao
dubokim snom. Spavao je kao mrtav. Cele noi smo straarili. Puls
mu je postao jai, disanje sporije, a elo mu vie nije bilo mokro od
znoja... Spavao je mirno. Posle dugih dana beskrajnog bdenja, i ja
sam legla i pokuala da zaspim. Ali, bez uspeha. Nervi su mi zaborav
ili ta je to san.
Dete je vrsto spavalo do 11 sati sledeeg jutra. Otac je esto te
lefonirao: "Kako je deko? Jo uvek spava? Kakav mu je puls?"
"Da, oe, nema temperaturu i vrsto spava...zdravim snom."

135
 Inicijacija

Najzad je otvorio oi i zatraio mleko. Kao prazan sunder koji

upija tenost, popio je etiri ae jednu za drugom. Onda je zatraio
svoje igrake.
Sutradan je bio Boi. Moj mu, moji roditelji, i moj brat i sestra
stigli su do tog popodneva da donesu malu jelku i pune ruke igraaka
za deaka. Postavila sam ga u fotelju i odgurala ga u sredinju sobu
da bi porodica mogla da mu mae kroz reetke ispred ulaznih vrata.
Deak je jo uvek bio toliko mrav da ga nisi mogao prepoznati... ali
iv! Svi smo plakali od radosti. Zlo je bilo prisiljeno da se povue...
njegovo vreme na velikom kosmikom satu je isteklo. Ja sam bila to
liko potresena da nisam mogla da govorim. Oseala sam se kao da
sanjam. Bila sam slika i prilika zahvalnosti. Moja elja i Boja volja su
u ovom sluaju bile istovetne... On mi je vratio mog deka!
Moj sin se polako oporavljao, mladi doktor se oprostio od nas, i
najzad je doao dan kad je na deko mogao da ustane. Morao je da
ponovo iz poetka naui da hoda. Ali, postajao je jai iz dana u dan i
kad je prolo dva meseca bilo mu je dovoljno dobro da se vrati u
kolu. Ja sam ponovo mogla da spavam i htela sam da se vratim svom
klesanju. Meutim, oseala sam se tako udno, ba kao da sam malo
pripita, a svet oko mene izgledao mi je kao da ga gledam kroz vodu.
Sve kao da je postajalo sve maglovitije... kao da se udaljavalo od
mene.
Serum kojim sam bila vakcinisana bio je spravljen od hormona
pastuva. Kako sam kasnije ula, nov, jedva ispitan preparat delovao
je na ene kao potpuno nova supstanca - otrov -- u njihovoj krvi. No
vine su bile pune skandala. Veina ena koje su bile vakcinisane po
kazivale su rane simptome neuroze. Zatim, kako su njihova tela
pokuavala da se oslobode zatrovane krvi, patile su od neprestanih
krvarenja. Nije bilo naina da im se pomogne, i mnoge su umrle. Kao
posledica toga, pojavile su se mase tubi.
Ja sam se oseala sve loije iz dana u dan. Stvari oko mene
izgledale su mi sve vie kao da ih gledam kroz vodu. Neobian oseaj
me je obuzeo, i nisam vie mogla da se prepoznam. Bila sam u stanju
da uspravno hodam, ali sam se uvek oseala omamljeno. udan
oseaj da gledam svet kroz neku nepoznatu tenost jaao je iz dana u
dan.
Jednog dana dobila sam napad. Umesto pravilnog sranog pu-
lsa, pojavilo se samo treperenje. Nesposobna da hodam, jedem i spa
vam, leala sam u krevetu s ledenom santom na srcu i dalje videi

136
 Vizije

svet kao da pliva oko mene. Odvelo bi nas predaleko kada bih opisi
vala kako sam patila. Dovoljno je rei da sam lutala raznim po
drujima Pakla... mesecima!
Do leta sam se pomalo oporavila, i po savetu naeg lekara, svi
smo otili na jezero. Moda mi je promena vazduha prijala. Leala
sam na terasi nae porodine vile, pokuavajui da umirim i kon-
troliem nerve koji su mi igrali. Stotinama i hiljadama puta ponovila
sam re: "Miiirno"... "miiirno"... "miiirno"... Polako se moje stanje
popravilo i ponekad sam ak mogla da spavam nou.
Jednog dana primetila sam da se moj sin ne igra s drugom decom
na plai. Naprotiv, muvao se oko moje sofe i bio sumnjivo miran. S
iznenadnim uasom, poela sam da strahujem da se ne razboljeva
ponovo. Ne svia mi se kad su deca sumnjivo mirna.
"ta je tebi?" pitala sam ga. "Zato se ne igra s drugom decom?"
Deak se naslonio na zadnju stranu moje sofe, pogledao me
paljivo i odgovorio: "Mama, da li je mogue da sam ja iveo ranije?"
Njegovo pitanje me je zaprepastilo. "Odakle ti ta ideja?" pitala
sam zauzvrat.
"Bio sam u bati i video jednu veliku crnu bubu. Kad sam je boc-
nuo granicom, prevrnula se na lea i leala mirno kao da je mrtva.
Bio sam radoznao da vidim ta e da uradi, pa sam je posmatrao i
ekao. Dugo sam nastavio da je posmatram, moda je prolo ak
pola sata. Onda se iznenada buba uspravila i pobegla. Tad sam
doiveo snano oseanje da sam ranije iveo. Izgledalo je samo kao
da sam umro i ljudi su mislili da sam ja mrtav, ali onda sam ja ustao i
nastavio kao buba, i sad sam ponovo iv. To znai da uopte nikada
nisam umro! A pitam te jo iz jednog razloga, mama. Svakog dana
kad se probudim ujutru, pre nego to otvorim oi, uvek imam oseaj
kao da moram da skoim i idem u lov da naem hranu za svoju enu i
decu. I tek kad otvorim oi i pogledam po svojoj sobi, shvatim da sam
mali deko i tvoj sin. Ali, mama, moja ena i moja deca i svi kojih ima
nisu kao ljudi ovde, nego su... svi... svi crni i potpuno goli." Postieni
osmeh se rairio preko lica mog sina.
Sluala sam ga sa sve veim interesovanjem, ali nisam elela da
on primeti moje iznenaenje. Pustila sam ga da zavri s priom.
Onda sam upitala: "Dakle, bio si otac nekoliko dece... ali gde si
iveo?"
Dete je uzelo papir i olovku i sigurnom i vrstom rukom nacrtalo
okruglu kolibu s veoma posebnim otvorom na krovu za dim. On ni-

137
 Inicijacija

kad nije mogao da vidi takvu kolibu u naoj zemlji. Ispred kolibe
nacrtao je jednu golu enu s dugakim grudima koje su visile. Pored
kolibe bila je nekakva voda s talasima, a u daljini drvee palmi.
"iveli smo u kolibama kao to je ova", rekao je pokazujui mi crte.
"Sami smo ih gradili, ba kao to je svako od nas sagradio sebi amac
dubei deblo. Tu se nalazila jedna velika reka, ali mi nismo mogli da
idemo duboko kao to to inimo ovde, na jezeru, jer je nekakvo
udovite ivelo u vodi. Ne seam se kakvo, samo da je odgrizalo lju
dima noge, i zato nismo ili u vodu.
Sad razume zato sam uvek urlao i vritao poslednje godine kad
si pokuavala da me odvede napolje u vodu. Bojao sam se da e
neto ispod vode da mi odgrize noge. ak i sad, kadgod idem da se
kupam, imam isto oseanje. Samo to sam dosad nauio da nema
nieg opasnog u vodi ovde. A mama, sea se prole godine, kad sam
hteo da veslam? Bilo je to ba poto smo kupili veliki porodini
amac. U poetku nisi htela da me pusti, jer si rekla da u morati da
nauim kako se vesla. Ali, ja sam prosto znao da umem, jer sam se
seao kako sam dobro savladavao svoj izdubljeni kanuu... tako dobro
kao da je on deo mene. Dok sam sedeo u njemu, mogao sam ak da
pljusnem u vodu i popnem se opet s druge strane.
Sea se, tako sam dugo nastavljao da te molim da si najzad
postala nestrpljiva i rekla da mogu, ali da u videti da ne umem da
veslam. Sea se? I sea se kako ste svi bili iznenaeni kad ja jesam
zaveslao, i to samo jednom rukom. Bio sam suvie mali da upravljam
oboma veslima - ruke su mi bile prekratke - ali bio sam u stanju da
pokreem na veliki amac sigurno meu drugim amcima i svim
kupaima. O, ovee, sa svojim izdubljenim kanuuom - tamo gde
sam iveo - mogao sam da uradim sve! Trebalo je da me vidi onda!
A drvee nije bilo kao ovo ovde."
Pokazao je na crte svojim kratkim prstiem. "Bilo je kao ovo, a
bilo je tamo i svakojakog bilja. Vidi, ovo samja kako lovim jednu ve
liku pticu, a ovo pored mene je moj eir."
Sve to je nacrtao inilo je savreni tropski pejza s drveem
palmi i drugim tropskim biljem. Figura koja je trebalo da predstavlja
njega bila je tipian crnac. Samo mu je eir bio sumnjiv. Izgledao je
ba kao filcani eir modernog oveka. Ne elei ni da ga uznemirim
ni da uzburkam matu, ispitivala sam ga veoma oprezno. On nikad
nije video gole ene, izuzev moda kao umetnika dela, a te nikad ne-

138
 Vizije

maju visee grudi; zato sam ga upitala: "Zato si nacrtao svoju enu s
ovako dugakim, runim, viseim grudima?"
Dete me je pogledalo preneraeno takvim pitanjem, onda odgo
vorilo bez oklevanja i vrlo trezveno: "Zato to je ona imala takve
grudi! I one nisu rune! Ona je bila veoma lepa!" dodao je ponosno.
Ovaj odgovor me je ubedio da deko nije na ovaj ili onaj nain uo te
stvari od drugih. On nikad nije bio u bioskopu i nikad nije imao ni
kakve knjige o Africi. Gde je mogao da pokupi ideju da je ena s
dugakim, viseim grudima lepa? Na ideal lepote je sasvim razliit.
Na kraju sam ga upitala: "ta je poslednje ega se sea?"
"Lovio sam kad se pribliio jedan tigar. Hitnuo sam koplje, ali to
ga nije zaustavilo. S mojim kopljem u grudima bacio se na mene. Ne
znam ta se dogodilo posle toga."
"Dobro, to je sve veoma zanimljivo. Naravno da je mogue da si
ti iveo ranije i da se sve to stvarno dogodilo. Ali, sad si ovde. Ne misli
vie na prolost; misli na sadanjost. Meni moe da pria o tome, ali
nemoj da govori drugim ljudima o svojim seanjima."
"Da, mama," rekao je deko, "ve to znam, jer odrasli misle da
smo mi, klinci, aavi. Oni nas uvek ismejavaju. Ali, ta misli da se
desilo s mojom enom i decom?"
"To ne mogu da ti kaem. Ali, ne zaboravi da sve prolazi. Samo
ljubav ostaje veno, i tako e te ljubav opet dovesti do njih u ovom
ivotu."
"O, izvrsno!" rekao je deko, i otrao je da nastavi da se igra s
drugom decom.
Nikad vie nisam pitala deaka o tim seanjima. Nisam elela da
mu podstiem matu, niti sam elela da se izgubi u tim seanjima.
Zato bih? Znala sm da nije mogao da vidi niti proita nikakve
knjige o Africi. Znala sam svaki njegov korak i ta radi. A zaista je
bilo iznenaujue setiti se da se, iako je inae bio prilino hrabar i
ak sklon da bude pomalo pustolov, kad smo ga prvi put odveli na ku
panje u jezeru, tukao i ritao i borio najdivljakije, derui se iz petnih
ila kao da pokuavamo da ga ubijemo. Morala sam da mu objasnim
da moe da doe s nama ostalima bez straha i da mu se nita nee
desiti. Tek tad me je pustio da ga odnesem u vodu, ali sam morala da
mu obeam da u straariti za nega i da ga neu ostaviti samog. Su
tradan se desilo isto. Odbijao je da sam ue u vodu, ritajui se i
vritei kao to je inio i prethodnog dana. Ponovo sam morala da ga
nosim u rukama. Malo pomalo nadvladao je strah, i najzad je postao

139
 Inicijacija

kao patkica, radosno pljuskajui, veslajui i jedrei po jezeru po ceo

dan. Na razgovor me je podsetio na to kako su, kad je bio veoma
mali - imao je oko etiri ili pet godina - on i njegova mala roaka za
jedno bojili slike. Dok su lica koje je njegova mala roaka bojila bila
uvek ruiasta, njegova su uvek bila tamno braon. Kad sam pokuala
da mu objasnim zato ne treba da boji lica tako tamno, nije odgovo
rio, nego je samo nastavio da crta lica boje okolade.
Nismo vie razovarali o njegovim seanjima. Tu i tamo on bi
neto prokomentarisao to bi mi pokazalo da je to jo ivo u njemu.
Nekoliko godina kasnije, kad je imao oko trinaest godina, jedan od
naih komija je doao trei u nau batu, zovui me da izaem na
ulicu. Moj sin, rekao je, popeo se na vrh jednog veoma visokog
jablana, tako visokog da sigurno nee moi da sie a da ne padne.
Bilo je tu dosta drvea, a sva su bila visoka oko ezdeset do sedamde
set stopa. Zurila sam uvis u granje da pokuam da vidim na kome je
drvetu moje sin. Najzad sam viknula da otkrijem gde je i on je odmah
viknuo u odgovor da pita ta hou.
"Smesta silazi!"
"Zato?"
"Neemo sad da raspravljamo zato," doviknula sam. "Odmah se
sputaj ovde." Ne rekavi ni rei, poeo je da se sputa, silazei veto
ali oprezno s potpunom sigurnou, kao majmune. Najzad je skoio
dole s najnie grane i, s kontrolisanom ljutinom, pitao: "Zato sam
morao da siem?"
"Zato to je apsolutno besmisleno da se penje tako visoko.
Stvarno je sramota kad drugi ljudi moraju da mi kau ta radi.
Kakve koristi ima od takvih pustolovnih vratolomija? ta si, pobogu,
radio tamo gore?"
"Napravio sam sebi gnezdo gde mogu da jedem kuvani kukuruz.
Gore je to mnogo ukusnije, a ja imam tako divan pogled. Mogu da
nadgledam sve!"
"Pa, nemoj vie to da radi. Kakvog moe da ima smisla da se radi
neto tako opasno? Sagradi sebi gnezdo ovde dole!"
Deko je za trenutak ljutito skrenuo pogled u stranu, a onda je
rekao:" U redu. Ne treba vie da se penjem tako visoko jer ti misli da
je to opasno. A ko misli da je pazio na mene kad sam iveo u dungli
i peo se po mnogo viem drveu da bih mogao da osmatram ivot
inje? Gde si ti tad bila?"

140
 Vizije

"Ne znam gde sam bila tada, ali sad sam ovde i ti mora da me
slua!" odgovorila sam nedvosmisleno. Nije bio nimalo zadovoljan,
ali poto sam mu davala dosta slobode u drugim stvarima, uskoro je
naao drugu zanimaciju i ovaj dogaaj je bio zaboravljen.
Posle nekog vremena vratio se kui iz kole potpuno ozlojeen.
"Gluposti!" eksplodirao je. "Svetenik je pokuavao da nas navede da
verujemo da ljudi ive samo jednom. Ali ja znam da ljudi ive vie
nego jedanput! Znam to! Ali, najbolje je ne pokuavati da se razgo
vara s odraslima. ovek prosto mora da dri jezik za zubima!"
Utisci ovog ivota su verovatno zamenili seanja u njegovoj
svesti, i zadugo nije vie pominjao ta pitanja. Kad mu je bilo oko
petnaest godina, zatraio je da mu kupimo veliki dez bubanj. Za
jedno smo otili u najbolju muziku radnju u gradu, i on je izabrao
najvei bubanj koji se mogao videti sa svim njegovim ukrasima. Zatim
se ponovilo udesno iskustvo koje smo imali kad je po prvi put pro
bao da vesla. im se bubanj naao u kui, uzeo je dve palice za bu
banj, seo kraj njega i poeo da svira najtei ritam i najnemoguije
sinkope, sve potpuno sigurnom rukom i s p o t p u n i m samopou
zdanjem.. Svirao je pomamno, s oima koje su sijale i suzama koje su mu
tekle niz obraze. Nije nita rekao o tome kako to da je umeo da svira
bubanj. Samo jedanput, dok je svirao neki veoma neobian ritam,
primetio je: "uje ovo, mama? Tako smo signalizirali jedan drugom
i prenosili poruke preko ogromnih rastojanja." I nastavio je da svira
kao besomuan.
Nikad ga nije interesovalo da ita prie o ivotu crnaca. "Zato
bih?" pitao je. "Znam bolje kakav je tamo bio ivot nego to knjige
mogu da mi kau. Zato bi me bilo briga ta su beli ljudi o tome
pisali? A kad proitam prave istinite opise, uvek ponem da plaem,
ak i kad se trudim da ne zaplaem..."
ak i kao odrastao mladi vazduhoplovni oficir, uvek bi bio dir
nut do suza kad bi u bioskopu gledao film o crncima. Sedei tu u
mraku, plakao bi kao beba - skoro bez glasa - a velike slane suze su
mu jurile niz obraze.
Gde je bio nauio da svira bubnjeve? Kako je to teko shvatila
sam sama kad sam jednom to pokuala. Kako jedno gradsko dete
poeli da ima bubanj? I zato bi jedan srean, savremen mlad ovek
briznuo u pla kad svira bubnjeve ili gleda filmove o crncima?
Godinama kasnije Pol Branton nas je posetio na povratku iz In
dije u Evropu. Ispriala sam mu o seanjima svog sina. Zatraio je da

141
 Inicijacija

vidi crtee. Poto ih je paljivo prouio, rekao je: "Ova vrsta kolibe je
tipina za jedno odreeno pleme koje ivi na obalama Zambezija u
centralnoj Africi. Nacrtao ju je tano u svim detaljima."
"Da, ali ovaj eir nije Afriki urodeniki eir? Izgleda ba kao
eir civilizovanog oveka napravljen od filca," rekla sam ja.
Branton se nasmeio. "Ne, pogreili ste. Dete je u pravu. eir je
zaista tipian za to pleme. Samo ne pravi se od filca, nego od uplete
nog rogoza. Njegovo lovako oruje je takode tano nacrtano. A
udovite koje grize ljudske noge je, naravno, krokodil. Tamo ih
mnogo ima. Ali, recite mi kako to da ste pridobili jedno crne da vam
bude dete?" konano je pitao.
"Ne znam kako da ogovorim na to pitanje," odgovorila sam.
Onda smo se oboje nasmeili i priali o drugim stvarima.
To se sve dogodilo nekoliko godina kasnije. Prva seanja mog
sina pojavila su se tog leta na obali jezera kad mu je panju privukla
mala crna buba i kad je prestao da se igra i dugo, dugo je posmatrao.
On je, a da to nije znao, koristio indijski metod da postigne veliku
koncentraciju. Indijski jogiji to ine zurei dugo u crnu taku na zidu,
ili u kristalnu kuglu. Ne znajui, dete je inilo to isto, jer je mala crna
buba bila kao crna taka, i deko je verovatno pao u trans potpuno
nesvesno. Tako je u njemu oivelo seanje na prethodnu inkarna
ciju.
Leto je prolo i moje stanje se popravilo. Svest mi je ponovo bila
ista,i vie nisam videla svet tako maglovito. Gorui oseaj u mojoj
krvi je takode nestao. Ali, u jesen, posle naeg povratka u grad,
poela sam da oseam iste simptome kao i mnoge ene koje su umrle
od vakcinisanja konjskim serumom. Morala sam opet da se vratim u
krevet, jer sam patila od uasnih greva i bolova. Nikad ne bih vero-
vala da jedno ljudsko bie moe da izdri takvo muenje a da ne
umre. Sasvim sam izgubila kontrolu nad svojim telom, kao da su mi
nervi potpuno paralizovani. Kad sam htela da podignem ruku, ruka
mi se nije micala. Bilo je to uasavajue stanje. A u svojim besanim
noima ula sam runi, odvratni glas koji je zagluivao tutnjanje u
mojim uima: "Ti, dakle, misli da moe da me uhvati? Ha, ha,
ha..."
Lekari su se konsultovali i predloili operaciju.
Iste veeri primili smo telefonski poziv od jednog prijatelja mog
mua iz detinjstva sa kojim smo odravali blisku vezu. On se upravo
bio vratio sa svog dugogodinjeg boravka u Indiji. Sutradan je navra-

142
 Vizije

tio da nas poseti. Videvi me u tako bednom stanju, rekao je: "Zna
da sam, dok sam bio u Indiji, posveivao dosta vremena uenju joge
kod velikog majstora. Ako sledi moje savete i radi kako ti kaem,
ponovo e ozdraviti. Ni u kom sluaju ne sme da se podvrgne
operaciji."
Obeala sam da u raditi tagod mi kae.
Onda mi je pokazao nekoliko prostih vebi disanja koje sam mo
gla da radim dok sam leala i krevetu polumrtva. Rekao je da treba
da ih primenjujem esto tokom dana, i dok ih radim treba da
upravljam svojom sveu i kontroliem je.
Sledila sam njegova uputstva doslovce.
Za nekoliko dana moje stanje je bilo znatno bolje. Bolovi su
oslabili, i svi drugi simptomi su pokazavili iznenaujuu promenu na
bolje.
Za dve nedelje bilo mi je toliko bolje da sam ak mogla da usta
nem na nekoliko minuta. Ponovo sam postala ja! I dalje sam oseala
manje smetnje, ali na prijatelj mi je pokazao jo neke joga vebe i
nastavila sam da se oporavljam. Do prolea, bila sam dovoljno jaka
da otputujem na more i tamo provedem nekoliko meseci opo
ravljajui se. Ta blagoslovena klima, kombinovana sa slanom vodom
i joga vebama, povratila mi je zdravlje. Tokom poslednjih pet
nedelja koje sam provela tamo sa mnom je bio moj mu i doivela
sam najlepi period svog linog ivota. Samo onaj ko je bio bezna-
deno bolestan i potom se oporavio zna ta to znai biti ponovo
zdrav!
O, ti neznana snago i moi koju ljudi zovu Bog! Tebi zahvaljujem
to si mi ti vratio zdravlje; to si dozvolio da pobegnem iz Pakla; to si
mi omoguio da izbegnem da postanem teret svojim voljenima...
omoguio mi da ponovo postanem korisno radno ljudsko bie!
Sunce nikad nije bilo tako divno, ni nebo tako plavo, ni more
tako blistavo kao tog leta.
Kad je stigla jesen otili smo kui, i ja sam se ubrzo vratila radu u
svom ateljeu.
Jedne veeri svi zajedno smo otili u bioskop. Program se sasto
jao od velikog broja filmova Volta Diznija, i mi smo se strano za
bavljali gledajui Mikija Mausa, Plutona i Paju Patka. Onda je doao
na red film u kome su se sve tri ove ivotinje udruile i osnovale agen
ciju za isterivanje duhova i utvara iz ukletih kua. Reklamirali su
svoje usluge u novinama, i njihova reklama je pobudila panju jed-

143
 Inicijacija

nog od mnogobrojnih duhova koji su zajedno iveli u jednom starom

zamku. On je smesta sazvao sve ostale duhove i utvare i demone i s
gnuanjem im proitao oglas. Razjareni idejom da ak ni duhovi vie
nee moi da ive u miru, svi su se posavetovali i odluili da odre
lekciju ljudima u toj novoj agenciji. Jedan od njih je pozvao agenciju i
zatraio da poalju oveka. Onda je glavni duh odredio poseban za
datak svakoj od okupljenih utvara. Jedna je trebalo da se sakrije iza
vrata, jedna pod krevetom, jedna pod u ogledalu tako da svako ko se
pogleda u njemu vidi duha umesto sebe - sve sa idejom da ljudima u
Miki i komp. zada takav uasan strah da budu sreni da odustanu od
svog plana. Kad su svi poslovi bili raspodeljeni, glavna utvara je dala
signal i svi njegovi drugari su nestali jednostavno uvivi se u ze
lenkaste fosforescentne lopte koje su se otkotrljale, klizei i skakuui, i
izgubili se u razliitim pravcima, smejui se avolski na ideju da zemalj
ska bia i pomisle da pokuaju da ih uhvate!
Ukoila sam se od zaprepaenja! Moji mladi sestra i brat poeli
su da viu: "Vidi, vidi! Esterina zelena lopta! Deder, vidi ovo!"... Bili
su toliko uzbueni i tako glasni u svojim komentarima da sam pomis
lila na kratko da e nas razvodniti izbaciti iz bioskopa. Oni nisu mo
gli da znaju - niko nije - da je cela scena, kad se glavna utvara sama
umotala u zelenkastu loptu, nasmejala avolski i otskakutala, bila
tano onakva kakvu sam videla mnogo, mnogo ranije!
Bila sam potpuno potresena. Moe li zaista biti da su i drugi ljudi
videli te pojave? Nisam sumnjala ni na tren da je Volt Dizni zaista
video takvu zelenkastu loptu! Ako ne, kako je doao do toga da iz
misli - istom matom - scenu koja se s tanom preciznou potpuno
podudara sa onim to sam ja videla mnogo, mnogo pre toga? Bilo je
naprosto previe pretpostaviti da je to samo ista koincidencija. Ali,
to nije bilo sve!
Nekoliko nedelja posle toga dobila sam knjigu koja se zvala: Ara-
mejska magija i misticizam. Bila je to velika zbirka autentinih
dokumenata. Poto sam proitala o izvesnom broju fenomena, stigla
sam do sledeeg citata: "...kako taj neko treba da proe kroz vrata
koja su zabravljena i zakljuana? Znajui sasvim dobro da su vrata
vrsto zabravljena, pomislio sam: "Niko ne moe da ue ovde!" ak i
ako se ruica na vratima okrene i vrata zakripe. Ali, ta je to bilo?
Zauo se kripavi um u sobi, zvuk kuckanja u ormanu. Prelo je
preko mog kreveta i objavilo svoje prisustvo kuckajui po reetki
mog kreveta, onda prolo pored mog kreveta i zvecnulo po staklu

144
 Vizije

lampe na mom nonom stoiu." (strana 458) I malo dalje: "Nisam

nita video, i nisam naroito ni pokuavao da ita vidim. Samo ovek
iz susedne sobe tvrdi da je video, na podu moje sobe, svetlost veliine
punog meseca. On tvrdi da je jasno video kako se ta kotrljajua lopta
svetlosti pojavljuje na vratima i nestaje iza zida." (strana 459)
Jedva sam verovala svojim oima. Da li ponovo sreem kuglu od
svetla nalik na pun mesec? Oigledno ta svetlosna lopta nije tako
retka. Kako je to udno! Uz malo razmiljanja, moemo da naemo
analogni primer u elektricitetu: kuglu munje. Ta lopta takode izgle
da da se kotrlja kroz vazduh. Ima izvetaja koji belee kako su takve
munjevite kugle uskoile u sobu kroz otvoren prozor, kotrljale se po
sobi i izale kroz drugi otvoren prozor ne priinivi nikakvu tetu.
Dokle god munja ostaje umotana u loptu, nema opasnosti, ali kad
izroni iz te sfericne forme, ona unitava sve na svom putu. U ovom
drugom sluaju, munjevita kugla je hiljadu puta opasnija od obine
munje. ta je, dakle, ova zelenkasta fosforescentna lopta koja moe
da naini tako katastrofalnu tetu, ako ne munjevita kugla samo na
drugom nivou?
Ostavljena nama u naslee iz neverovatno drevnog vremena,
postoji ova izreka koja se pripisuje izuzetno istaknutom inicijatu,
Hermesu Trismegistosu, za koga se govorilo da poznaje sve tajne
Neba i Zemlje: "Kako iznad, tako ispod; kako dole, tako gore."
Kako izuzetno uporedan fenomen: ova zelena kugla i kugla
munje!

145
 Ponovo sam svakog dana radila u svom ateljeu.
Jednom, dok sam radila, iznenada me je obuzeo nepodnoljiv
nemir. Osetila sam se kao da u stvari nita ne radim. Vreme je divlje
jurilo gigantskim koracima. Prolazili su dani, svaki nalik na onaj pre
thodni, a ja nisam nita radila. Nita? Kako to da ne radim nita? pi
tala sam se. Radim po ceo dan, prouavajui i itajui itavu
biblioteku knjiga. Kad sam umorna, sviram klavir. Zato bih se
oseala kao da nita ne radim? Vratila sam misli na poslednjih neko
liko godina i ula u sebi odgovor: "Nisi uinila nita, apsolutno nita,
da ublai patnje drugih. To to si supruga, majka, vajarka - sve su to
line stvari." To je bila istina, ali ta sam mogla da uinim? Nekoliko
godina ekala sam da mi vie sile daju nareenje ta da radim.
Nijedanput nisam ula glas. Kako da znam kakvu vrstu posla treba
da radim? - pitala sam se. Kad pomislim na prolost, sad, dok ovo
priam, i prizovem u seanje osobu kakva sam tada bila, prosto mo
ram da se nasmeim. Kako je naivno ljudsko bie, kako neuka osoba!
Kako bi iko mogao da bude saradnik u "velikom planu" ako sam jo
nije dosegao cilj? Ako nije u stanju da sebe pobedi?
Ali, svaka osoba koja se probudi i vidi cilj ivota prolazi kroz sve
vee muke elei da spase ljudski rod umesto da prvo spase samog
sebe! Vie sile se u stvari staraju da se svaki neofit izlei od ove naivne
ideje. U to vreme, meutim, ja jo nisam bila izleena i teila sam da
usreim ljude. Sve otkako sam poloila zavet, nisam nikad zabo
ravljala ni za tren da je to ono zbog ega ivim. Razna iskuenja koja
bi moda bila prava iskuenja za druge ljude ili za mene ranije u iv
otu, vie nisu predstavljala nikakve probleme. Bilo je dosta muka
raca koji su hteli da zadovolje svoju udnju za zadovoljstvom. Oni su
govorili da "vole" mene. Ja sam, meutim, jasno videla da oni ak i ne
primeuju mene, onakvo bie kakvo zaista jesam. Oni su jednostavno

146
 Ajur - Vede

eleli fiziku ljubav; kako su mogli da me interesuju poto sam jed

nom sagledala zamku prirode? Takve udnje nisu ak ni laskale mo
joj sujeti. Naprotiv, smatrala sam da je degradirajue to mukarci i
dalje ude za mojim telom.
Kad se razgovor kretao oko dubokih filozofskih tema, mukarac
s kojim sam razgovarala i koji je tvrdio da mi je prijatelj, bio je zane
sen mojom "inteligencijom", ali je prvom prilikom hteo da me polj
ubi. Da nije moda hteo da poljubi moju inteligenciju?
Drugi je bio zanesen mojim muzikim sposobnostima. Kad sam
svirala klavir za grupu prijatelja, rekao je da je oboavalac muzike.
Poljubivi me u ruku, pogledao mi je duboko u oi... ali s kakvom
senzualnou. Bila sam ve upoznata s takvim "oboavanjem mu
zike" i nasmejala sam mu se. Kako je to bilo dosadno, kako dosadno!
Mene su zaista privlaili muzika, filozofija i psihologija, u stvari
sve vrste umetnosti i nauke, ali bila sam primorana da opet i opet
uviam da veina filozofa, psihologa, astronoma, naunika, umet-
nika, ba kao i drugi mukarci, smatraju seks mnogo zanimljivijim!
Jadnici! ta e im preostati kad jednog dana izgube svoju muev-
nost! Praznina, njihova sopstvena strana praznina! Svi ti mukarci
hteli su da me ubede da traim svoj ivot zato to ne elim da
doivljavam seksualna zadovoljstva u svakoj prilici. Kako poniava
jue! Da li mukarci mogu da vide samo seks? Zar ne mogu jed
nostavno da budu ljudska bia koja su iznad i vie od seksualnog
nivoa? Kao deca koja se igraju jer im je zabavno da se igraju, zbog sa
mog zadovoljstva u igri, a ne zato to se igra tie seksa na bilo koji
nain.
Mnogi ljudi se bave muzikom, umetnou, pozoritem i filozofi
jom samo da bi mogli da osvajaju nove partnere jednog za drugim.
Biblija kae: "Ako niste kao mala deca, istinski vam kaem, neete
ui u Carstvo Nebesko." Ogromna dubina ove divne izreke postala
mi je stvarno oevidna kad sam videla nemir i nezadovoljstvo ljudi
koji ive samo za seks. Svi ti siroti, prazni ljudi, kad bi primetli moju
ravnodunost, mislili su da inhibiram svoje prirodne nagone ili se
jednostavno pretvaram. Ja sam sebe uvek vrlo strogo analizirala, i ni
kad se u meni nije javila misao da me privlai neki mukarac. Volela
sam svog mua isto onako mnogo kao i uvek, ali ne vie kao ena koja
voli mukarca, ve kao jedno ljudsko bie koje voli drugog! To nije
bilo nikakvo iskuenje, nikakva borba, i nikakva "pobeda" nad mojim
udnjama, jer ja jednostavno nisam imala elju za mukarcem. Od

147
 Inicijacija

one noi kad sam jasno prepoznala varku fizike ljubavi, nisam se
vie oseala kao ena. U toj noi ja sam postala ljudsko bie,ja, a ja
nema elju za seksom! "Ja" je bez pola! Ja nije polovina neeg to trai
svoju drugu polovinu kao dopunu; ja je potpuna celina!
A kad neki ovek prepozna ovu istinu, telo ga prati!
Dok sam umovala o ovome u svom ateljeu, iznenada sam imala
isto oseanje kao i pre mnogo godina kad sam vebala prenoenje
misli i kad nisam bila u stanju da primim i izrazim misli druge osobe.
Osetila sam takvu teinu na grudima da sam jedva mogla da diem.
Spustivi alatke za modeliranje, pokuala sam da se skoncen-
triem. Onda, ba kao to sam to osetila pre mnogo godina, osetila
sam udan oseaj bockanja kroz celo telo, i opet sam zaula dobro
poznati glas koji je tako dugo bio nem, blagosloveni glas: "Zato
zaputa svoje duhovne sposobnosti?"
"A kako da ih ne zaputam? ta mogu da uradim u vezi s njima?"
postavila sam pitanje kao odgovor.
"Vrlo dobro zna da samo to to se neko rodi s talentom za
muziku, vajarstvo ili drugu umetnost ne znai nikako da je ta osoba
umetnik. Ona mora da razvija svoj talenat, i da bi to radila mora da
veba, veba i veba jo vie! Talenat bez vrednoe i vrednoa bez tal
enta nisu umetnost. Ali, ako kombinuje talenat s vrednoom, to je
prava umetnost! Ti ima talente koje jednostavno puta da dokono
miruju: sposobnost da izrazi svoj duh. Vebaj, vebaj, vebaj... i
postae umetnik u kraljevskoj umetnosti koja stoji iznad svih drugih
umetnosti: u umetnosti bez umetnosti!
Srce je poelo brzo da mi lupa. Godinama sam ekala unutranji
nalog u vezi s tim ta treba da inim. Nikad nisam dobila odgovor.
Nije mi preostajalo nita drugo nego da nastavim da radim i ispunj
avam svakodnevne dunosti koje mi je ivot nametao. Uila sam psi
hologiju i vajarstvo. Ta dva uenja su jedna drugo divno
dopunjavala. Kad sam radila na nekoj bisti, kopala sam duboko po
psihologiji svog modela. Nalazila sam da su svi ljudi apsoplutno oara
vajui, i to sam dublje bila u stanju da prodrem u njihovu psihologiju
to su mi glave bolje ispadale. Poela sam da shvatam da su portret i
psiholoka analiza jedna te ista vrsta rada! Pravei bistu neke osobe,
morala sam istovremeno da mu dajem psiholoke savete, i svi koje
sam ikada vajala ostali su mi duhovno veoma bliski. Moja monumen
talna dela i velike kompozicije predstavljali su mi takoe veliki izvor
zadovoljstva. Koncentracija je otvarala uvek nova vrata uvek novim

148
 Ajur - Vede

vidicima istine. Ali, u dubini due, bilo mi je ao to vie ne ujem

"glas". Bila sam suva kao piljevina, oseajui da sam izgubila vezu s
nekom silom koja potie iz veoma uzvienog izvora.
Sad je taj izvor ponovo otvoren i "glas" mi je govorio da treba da
se bavim umetnou bez umetnosti. Kako da se njom bavim? Da li
postoji neto tako kao to je odgovarajui oblik vebi? Ako postoji, ja
za to nikad nisam ula...
Jo jednom, veoma razgovetno, zaula sam u sebi glas: "Trai!"
"Da traim? Gde? I kako?" pitala sam.
Nije bilo odgovora.
Te veeri pozvani smo da posetimo naeg prijatelja koji mi je,
kad sam umirala, spasao ivot nauivi me vebama joge i kako da
upravljam svojom sveu.
Bili smo veselo drutvo. Mukarci su osveili seanja na kolske
dane, a ja sam se zabavljala gledajui bibilioteku naeg prijatelja.
Naroito me je jedna knjiga mnogo privukla, i upitala sam da li bih
mogla da je ponesem kui.
"Naravno," rekao je na prijatelj. Uzela sam knjigu i sela da
razgovaram s mukarcima. Zamolila sam naeg prijatelja da nam is
pria kako i gde je nauio te vebe joge kojima me je izleio. Ispriao
nam je da ga je jednom jedan indijski maharada pozvao da idu u lov
na tigrove. Tokom lova, konj se iznenada poplaio i zbacio ga iz sedla
tako nesreno da je pao na lea i nije mogao da ustane. Odneli su ga
nazad u negovu sobu. Maharada ga je posetio i pitao koga od svoja
dva lekara da mu poalje, Engleza ili Indusa.
Na prijatelj je traio engleskog lekara. On mu je prepisao razne
sedative i lekove protiv bolova, i posavetovao ga da ostane u krevetu.
Prolazili su dani, prolazile su nedelje, a on je i dalje leao be
spomono, nesposoban ak i da pomeri vrat ili leda. Na kraju este
nedelje, i dalje mu je bilo sve gore.
Maharada je ponovo doao da ga poseti. "Traio si engleskog
lekara," rekao je, "i ja sam ti ga posalo. On te lei est nedelja, ali tvoje
stanje se samo pogorava. Predlaem da zatrai savet od mog in
dijskog lekara, mog strunjaka za Ajurvede. On bi mogao da ti po
mogne."
Na prijatelj je zatraio da ga Maharada odmah poalje.
"ta je to strunjak za Ajurvede?" pitala sam.
"To je osoba koja je upuena i upoznata s Ajur-vedama", odgo
vorio je na prijatelj. "Vede su svete knjige Indijaca, najvia filozofija

149
 Inicijacija

na zemlji. One su sastavljene od raznih delova. Ajur-veda je nauka o

zdravlju. Ona sadri sve tajne ljudskog tela, bolesti, metoda leenja i
odranja zdravlja. Pre ak pet do est hiljada godina, ti upuenici su
razvili operativne tehnike za zamenjivanje povredenih telesnih or
gana zdravim organima izvaenim iz leeva. Bili su u stanju da iz
vedu najneverovatnije operacije. Bili su u stanju da zamene slepo
oko zdravim, i kod ivotinja i kod ljudi, i mogli su da zamene celu
nogu. Takoe su znali da bolesti izazivaju bezbrojna mnotva
siunih nevidljivih bia koja mi danas zovemo bakterijama. Takode
su smatrali bakterije elijama nevidljivog tela nekog demonskog
duha, dok zapadnjaki naunici, s izuzetkom nekoliko upuenika
kao to je Paracelzus nikad nisu pokuali da istrauju u toj oblasti.
Zli duh prisvaja jednu ili vie osoba, nasilno provaljuje u tu osobu
svojim telom, i kad se vibracije te osobe podudare s vibracijama zlog
duha, ona oboli. Meutim, uvek ima osoba ije su vibracije razliite
od demonovih. Te osobe ne oboljevaju. Po terminama zapadnjake
nauke, one su imune."
"U svetim indijskim knjigama svi ti duhovi bolesti su temeljno
opisani to se tie njihovog izgleda i ak prikazani u slikama u boji.
To su uasne figure, svaka sa svojim karakteristinim izgledom i bo
jom. Demon kuge je, na primer, crno udovite, a setiete se da se
kuga zove jo i "Crna smrt". Duh jedne druge podjednako fatalne
bolesti je uti demon, a bolest koju on izazive je uta groznica. Duh
gube ima lavlju glavu, a moda znate da se gubavci mogu prepoznati
s priline daljine po lavolikom izgledu lica. Kroz lice gubavca, ovek
moe da vidi i prepozna lavlje lice duha koji ga je prisvojio. Zapalj-
enje plua izaziva ogromni crveni demon koji je predstavljen kao da
se sastoji od vatre i plamena. I tako dalje, svaka bolest se pripisuje
tome to nekog oveka poseduje izvestan specifini demon."
"Samo trenutak", prekinula sam ga. "Sta si rekao? Zapaljenje
plua potie od ogromnog crvenog demona? Zanimljivo..." I seanje
iz detinjstva mi je iznenada ponovo iskrslo pred oima. Ponovo sam
videla svog malog brata kako skae u krevetu, gledajui u jednom
pravcu sobe izbuljenim oima, i vritei iz petnih ila: " Majko,
majko, crveni ovek dolazi da me odvede! Majko, upomo!..." I jo
uvek mogu da vidim kako je mahao svojim ruicama kao da po
kuava da se odbrani od nevidljivog neprijatelja. Onda se onesvestio
i majka je rekla: "Ono to vidi nije nita stvarno; ima halucinacije..."
Ali, j a sam u vreme kad se to desilo videla da "crveni ovek" predstav-

150
 Ajur - Vede

lja realnost za dete. Oevidno, to je bila objektivna realnost, kakvu su

Indusi ve znali pre nekoliko hiljada godina! Jer, realnost nije samo
ono to moemo da dohvatimo rukama i vidimo oima!
Ispriala sam mu o tome to sam doivela kao dete, ali na pri
jatelj nije bio iznenaen.
"Bolesni esto vide te demone u trenutku kad ih ti demoni pris
vajaju. Ponekad i kasnije, tokom bolesti, kad se bore sa demonom.
Ali, kad god to pomenu, ljudi samo kau da oni imaju groznicu i da
im se priviaju stvari. Izgleda da niko ne razmatra poreklo tih slika u
mati obolelog, poto ljudi nikad ne misle o ovome: niti zato ljudi koji
pate od iste bolesti uvek vide iste slike, a da nikad nisu jedan s drugim
razgovarali, niti se ak sreli i poznavali."
Zatim je na prijatelj nastavio svoju priu o Maharadinom
ajurvedskom doktoru. Bio je to prilino mlad Indus, prijatan i lepo
vaspitan, koji mu je kasnije postao blizak prijatelj i sa kojim se jo
uvek dopisivao. Poto mu je ispitao nervne reflekse, mladi indijski
doktor je otiao i pri povratku doneo pilule, naredivi mu da ih uzima
po tri dnevno. Odlazei, mladi indijski doktor se nasmeio i rekao:
"Za tri dana ete ponovo jahati."
Na prijatelj je uzdahnuo ne verujui.
Sledeeg jutra mogao je da pomeri glavu. Onda je indijski dok
tor ponovo doao, dao mu jo pilula i odredio mu da izvri nekoliko
vebi disanja kombinovanih s voenjem svesti. Sledeeg popodneva
bio je u stanju da sedne u krevetu i osetio je bockanje u kimenom
stubu kao da nova ivotna snaga utie u njega.
Drugog dana mogao je da ustane, hoda nekoliko koraka po sobi,
pojede ruak prodrljivo i s apetitom i kasnije sie u batu.
Treeg dana, poto se probudio sve i pun elana, izaao je na ja
hanje.
Kad se prijateljstvo izmeu ove dvojice osnailo, on je jednom
upitao indijskog doktora ta mu je to dao to ga je tako na udesan
nain izleilo.
"Naa nauka se prenosi s oca na sina," reko je Indus. "Kad sin
biva upuen u tu na uku, on mora prvo da se sveano zakune da nikad
nee, ni pod kakvim okolnostima, da oda ove tajne. Niko nikad nije
prekrio ovu zakletvu. Ne mogu da ti kaem tajnu tih pilula, ali mogu
da ti kaem nekoliko stvari o naoj nauci. Pilule koje sam ti dao pred :
stavljaju hemijsku smesu koja se sastoji uglavnom od zlata. Ta zlatna
komponenta, meutim, nije samo inertna materija. Naprotiv, mogli

151
 Inicijacija

bismo je ak nazvati "ivo zlato". Pri njegovom pripremanju, ono se

dri na konstantnoj umerenoj temperaturi u hermetiki zapeae
nom sudu za topljenje nekoliko nedelja.
Tokom ovog procesa specijalna svojstva povezana sa ivotom
razvijaju se u zlatu. Ti zna da ako dvadeset i jedan dan dri jaje na
konstantnoj temperaturi od 104 stepena, izleie se ivo pile. S drage
strane, ako deset minuta izloi jaje temperaturi od 212 stepeni, jaje
e se stvrdnuti ali nikad nee postati pile. Upravo to se deava s ovim
preparatom zlata. Konstantna temperatura tokom vremena od ne
koliko nedelja razvija u zlatu oblik energije s istim vibracijama kao
to ima naa "ivotna energija". Ta energija je daleko iznad atomske
energije. Trajalo je milione godina da se zlato razvije od obine
proste zemaljske materije tokom izuzetno sporog procesa. Ako dalje
razvijemo taj proces, moemo da transformiemo zlato u drugi ma
terijal nabijen upravo najviim oblikom energije. Ba kao to ovek
moe da namagnetie pare obinog gvoa, moemo isto tako da
razvijemo obino zlato u magnetsko ili "ivo zlato". Magnetizam
zlata, meutim, predstavlja mnogo viu energiju od magnetizma koji
se nalazi u gvou. Ono ima iste vibracije kao i naa sopstvena iv
otna energija. U stvari, ono je sam ivot i ima isti udesni uticaj na sva
iva bia. ovek moe da se uporedi sa ivim magnetom napunjenim
upravo ovim najviim oblikom energije.
Ba kao to magnet gubi svoje punjenje s vremenom, ali moe da
se ponovo namagnetie proputanjem elektrine energije kroz nje
ga, na isti nain ljudska bia mogu da se ponovo napune tom energi
jom. Sedite ove ivotne energije je modina u kimenom stubu. Kad
si pao s konja, taj veoma osetijiv organ je bio povreen i napon tvoje
ivotne energijeje naglo opao. Tvoj organizam nije bio u stanju da se
oporavi, jer su sami centri za izleenje bili povredeni. Ove pilule su
ponovo napunile tvoje nervne centre, prirodni procesi su puteni u
pogon, i sad si dobro. To je sve. Vidi ta te pilule ine za Maharadu.
Uprkos svojim poodmaklim godinama, on eli da i dalje svakog dana
dokazuje svoje velike moi sa svojom omiljenom enom. Uz pomo
ovih zlatnih pilula, on jo uvek zadrava moi jednog mladia. Pri
roda bez pomoi nije vie u stanju da njegovo telo snabdeva ovom
energijom, ali ovaj preparat pokree njegove nervne centre, i to je
dovoljno da svakodnevno puni njegove seksualne organe."
Na prijatelj je pitao indijskog doktora: "Zato drite svoje
znanje tako u tajnosti? Zato ne bi itavo oveanstvo moglo da

152
 Ajur - Vede

uiva blagodeti vae nauke? Zato engleske lekare koji su ovde ne

uite tome?"
Za kratko indijski doktor je skrenuo pogled u daljinu. Ba kao
to je jajetu potrebno da se oplodi da bi se ivot u njemu promenio
iz latentnog u aktivno stanje, na isti nain priprema ove zlatne smese
zahteva neki izvor moi da bi transformisao izvesne latentne sile u
zlatnim molekulima u aktivne, i tako promeni inertno zlato u aktivni,
ivotni materijal.
Taj izvor moi je samo ljudsko bie. Mo reprodukcije ne moe da
se manifestuje preko tela, ve isto tako na drugoj energetskoj ravni.
Hipnotizer, na primer, ispoljava svoju mo reprodukcije na duhov
noj ravni i moe da prodre u um druge osobe, navodei izvesne sile
da se promene iz letentnog u aktivno stanje, ba kao to je elija
sperme iz njegovog tela u stanju da se ujedini s jajnom elijom da bi
pokrenula proces ivota u njoj. Da bi pokrenuo izvestan proces u
raznim materijalima, u ovom sluaju zlatu, oveku je potrebno
zraenje njegove sopstvene ivotne energije. Meutim, ako on troi
tu energiju preko seksualnih organa, on automatski stavlja u late
ntno stanje same nervne centre koji su mu potrebni da bi zraio iv
otnu energiju u svom originalnom, osnovnom obliku. Ti nervi se
otvaraju i zatvaraju automatski. ovek moe da kanalie tu energiju
bilo u seksualne organe bilo u druge, vie nervne centre, ali ne moe
da ih istovremeno kanalie i u jedne i u druge!
Lako moe da razume da kad otac upuuje sina u tu nauku, sin,
pored svog zaveta utanja, mora da poloi zakletvu o potpunoj
uzdrljivosti. Eto zato sin moe da bude iniciran kad je ve oenjen i
ima nekoliko svojih sinova, da ne bi bilo prekida u lancu znanja. A
samo mi pokai zapadnjakog lekara koji bi bio voljan da proivi
ivot u potpunoj ednosti zbog ovog znaja! Naprotiv, nae iskustvo je
da veina vaih lekara eli da iskoristi svoje znanje da zaradi to je
vie mogue novca da bi mogli da zadovolje svoje ivotinjske nagone
do krajnosti.
Mnogi zapadnjaki lekari su nas poseivali i pokuavali svako
jakim ubedivanjima da nas navedu da odamo svoje tajne. Mi smo vi-
deli da tim tajnama oni samo ele da zarade gomile novca, zadovolje
svoju sujetu, ili postanu slavni. Tuna je injenica da je strani uticaj u
ovoj zemlji iao do tog stepena da su mueni neki od naih Ajurved-
skih doktora u bezuspenom pokuaju da se navedu da odaju svoje
tajne. Od tada, stranci u Indiji ne upoznaju nijednog Ajurvedskog

153
 Inicijacija

doktora, jednostavno zato to niko od njih nee da prizna daje on je

dan od tih niti da poseduje bilo kakvo posebno znanje. Bili smo pri
morani da nosimo maske i postanemo "misteriozni orijentalci".
Morali smo da platimo visoku cenu da bismo nauili tu lekciju.
Ipak, mogu da ti kaem ovoliko: tokom svih tih godina bilo je
stranih lekara koji su iz velikodunih, stvarno humanitarnih razloga
traili da steknu nae znanje i bili spremni da poloe zakletvu Brah-
maharije (uzdrljivosti). Ti doktori su primili inicijaciju i rade sa
nama. S druge strane, oni nae znanje dre u tajnosti isto kao i mi.
Kad oveanstvo bude napredovalo do takvog stepena da veina
lekara bude voljna da se odrekne svojih seksualnih pouda da bi bila
u stanju da lee, indijski Ajurvedski lekari e biti voljni da im otkriju
ovo tajno znanje. Zasad, meutim, ljudi na zapadu koriste sva svoja
otkria da bi naudili jedan drugom. Uzmi, na primer, dinamit, i avi
one. ta su oni uinili sa njima? Pretvorili ih u nova oruja! ta bi
oni uinili kad bi znali tajne kosmike energije i jo vie ivotne ener
gije? Oni bi samo smislili nove naine da se pobiju i zarade jo vie
novca! Rat je posao! A zata slui taj posao? Zato ljudi jure za jo
vie i vie novca? Da bi priutili sebi vei stepen seksualnih zadovolj
stava, pouda i perverznosti. Pita zato ne odajemo nae tajne!
Odgovor lei u tome da ih strani doktori u stvari ne ele. Kad uju da
e morati da se odreknu poude da bi stekli to znanje, oni odmah
izgube interesovanje. Oni jednostavno ne mogu da veruju da bi
plaajui tako jeftinu cenu mogli da naue tajnu celokupnog ivota.
Njima je mnogo lake da se ne pomue da uine ni jedan jedini
pokuaj, ve da se samo rugaju Orijentalcima.
Veina stranaca koji dou u nau zemlju misle da je nauzvienija
srea na zemlji zadovoljenje seksualne udnje. Kako bi oni ikad mo
gli da saznaju bilo ta o ogromnoj moi koju poseduje jedna duhovna
osoba ako nikad sami ne uine napor da je dostignu? Ta mo ne
moe da se stekne ni preko novca ni preko sile. Njena cena je odri
canje! A ljudi koji su platili tu cenu ubrzo uviaju da u stvari nisu
morali nieg da se odreknu. Oni otkrivaju, naprotiv, da su pronali
besmrtnu sreu namesto smrtne... trajno stanje zadovoljstva umesto
prolaznog. Niko ne moe da sklopi bolju pogodbu! Ali mi ne ras
pravljamo o tome. Te tajne ne mogu da se razumeju samo intelek
tom.
Duh ne moe da se razume, moe samo da se iskusi. ovek moe
samo da bude duh. Mi smo zadovoljni da pustimo druge da putuju

154
 Ajur - Vede

stazom intelekta. Oni su ve postigli mnogo i postii e jo vie. Ali

"najvia istina" e zauvek ostati skrivena za osobe koji samo slede
svoj intelekt i nikad ne naue blaenstvo istog bia kome vodi put
odricanja. Ljudi na zapadu su od orijentalnog jogija nainili stri-
povski lik. Zar je udno to upuenici ne otkrivaju svoje tajne, nego
se samo povlae i ostaju nedostupni zapadnjacima?
Ispriao sam ti sve ovo zato to vidim da se ne zanima za nae
nauke samo iz radoznalosti, ve vie zbog duboke duhovne udnje.
Ti traga za istinom. Ti traga za Bogom! Mi smo spremni i sreni da
pomognemo takvim ljudima. Dau ti mali savet: ako eli da bre na
preduje i zaroni dublje u tajne ljudskog ivota, vebaj jogu!"
Indijski doktor je nastavio da objanjava da su tokom mnogo
hiljada godina orijentalci otkrivali i usavravali razne metode kojima
ljudi mogu da dou do cilja sree, cilja koji svako nosi u srcu bez ob
zira kako je moda neupuen i neznalica i kako je nizak njegov indi
vidualni stepen svesti. Upravo ovde, na zemlji, ljudi mogu da
dostignu to ispunjenje, to spasenje, to stanje venog blaenstva - ili,
kako ga orijentalci zovu, Nirvanu. Vrata su za svakog oveka ot
vorena kad pronae klju.
Klju je joga!
Indijski doktor naeg prijatelja je nastavio da objanjava da je
svaki ljudski postupak ili aktivnost koji se radi s koncentracijom u
stvari joga, jer jedini nain koji imamo da postignemo veliki cilj je
preko koncentracije. Prouavajui jogu sistematino, meutim, ui
mo tehnike za razvijanje i poboljavanje naih sposobnosti koncen
tracije, a to su metodi koji su usavravani hiljadama godina. Ima
raznih puteva u jogi: fizikih, mentalnih, i duhovnih vebi u koncen
traciji. Te vebe razvijaju najvie sposobnosti ljudskog bia, ot
varajui njegove duhovne oi, njegove duhovne ui, i uei ga da
bude gospodar samog sebe... gospodar stvaralakih sila... gospodar
sila sudbine. Put prema srei je otvoren, ili, da izrazimo to na drugi
nain, put do samoostvarenja - do Boga! Najuzvieniji i istovremeno
najtei put joge je Raja Joga. Raja znai "kralj", a ako prevedemo taj
izraz bukvalno, otkrivamo da je taj put joge poznat kao "kraljevska
joga" ili "velianstevna joga". To je najkrai put, ali istovremeno
najstrmiji i najdombastiji. To je staza koju Hrist propoveda u Bib
liji. Strpljenjem i istrajnou, meutim, ovek stie do cilja.
kolski drug mog mua je nastavio svoju priu: "Indijski doktor
mi je pokazao osnovne vebe joge, one koje sam pokazao tebi. Ali

155
 Inicijacija

kasnije mi je rekao kako da doem u vezu s jednim od najveih ivih

jogina. Otiao sam kod njega. Bio je to ovek od preko osamdeset
godina, ali nije izgledao stariji od etrdeset. On je bio Hatha jogi. Ti
jogiji poznaju sve tajne tela. Oni mogu da odre svoje telo u posto
janom i savrenom zdravlju tokom nekoliko stotina godina, ako to
ele. Indusi tvrde da sada ima jogija koji ive u planinama i koji su
stari sedam i osam stotina godina."
Moj mu je poeo da se smeje: "Sad, nemoj mi rei! Stari sedam-
sto godina? Nije uopte loe, ali u tom trenutku si se probudio, je li
tako?"
"Vidi," odgovorio je na prijatelj potpuno ozbiljno, "ti si pravi
zapadnjak. Samo zato to ima nekih stvari o kojima ti nisi uo, to ne
znai nikako da one ne postoje. Orijentalci znaju mnogo vie o nauci
o oveku nego mi na zapadu, ali su nauili da ute. Od vremena kad
su prvi zapadnjaci stigli na Orijent, oni su uinili svata to je nater-
alo Orijentalce da ute. ak i danas oni i dalje umeju da uvaju svoje
tajne. Ja sam u Indiji video stvari koje su me nauile da budem veoma
oprezan kad se rugam ljudima koji nemaju pravo da budu sasluani."
"U redu, u redu," odgovorio je moj mu, "i ja verujem da mora da
postoji neki nain da se poivi due kad pomislim da se ak i ovde na
zapadu ljudski vek stalno produava uprkos svemu to inimo da ga
skratimo nikotinom, alkoholom i pogrenim ivotnim navikama. Pre
pedeset ili ezdeset godina proseni ivotni vek je bio trideset pet go
dina, dok je sad oko ezdeset. To tera oveka de se zapita ta je
granica! Medicinska nauka napreduje dinovskim koracima. Ko zna
koliko emo mi daleko otii?"
"Vidi - tvoje istinsko uverenje nije uopte cinino. Ali ovde, na
zapadu, mi se ne usuujemo da priznamo ta verujemo jer se ne sma
tra da to treba initi. Da bismo razgovarali o stvarima koje ne razu-
memo, mi se uvek trudimo da se pravimo superiorni i cinini. Ja
gajim veliko potovanje prema onom to znaju nai naunici, ali oni
se ponaaju kao da znaju sve tajne ivota, dok su potpune neznalice u
vezi sa smru. Orijentalci su otkrili tajnu ivota i smrti, ali njihovo
jedno jedino oruje protiv cinizma zapada je utanje. Nije udo. Evo
jednog primera. Jedan Indus mi je pokazao upalja. Bila je to mala
figura Bude kako sedi u takozvanoj lotus pozi, jeftin upalja kakvog
moe da nabavi na svakom bazaru. On mi je rekao: "Jedan Orijen-
talac nikad ne bi upotrebio figuru Hrista za upalja, jer mi oseamo
potovanje za svete simbole drugih religija, ba kao i za nau. Mi

156
 Ajur - Vede

znamo da jedan isti Bog stoji iznad i iza svih raznih svetih simbola!"
Rekavi to, neno je spustio upalja sa Budom na svoj kuni oltar.
Kao zapadnjak, osetio sam se duboko postienim, i esto se pitam
kad emo se mi na zapadu probuditi i imati dovoljno razuma da ne
nastavljamo stalno da vredamo Orijentalce takvim uvredama koje su
netaktine, bez potovanja i liene dobrog ukusa. Razmisli samo i o
svim naim zapadnjakim filmovima koji se bave Orijentom. Orijen-
talci takode gledaju te filmove, i siguran sam da moe da pogodi ta
o njima misle. Ali oni ute..."
Upitala sam naeg prijatelja: "Da li postoje knjige o jogi?"
"Najlepa i najsvetija knjiga Indijaca je Bhagavad Gita. U njoj
moe da proita najlepe opise duhovnog puta do samorazvoja
kroz Raja Jogu. To je ono to bih ti preporuio."
ula sam dovoljno.
Iste te veeri htela sam da ponem da itam knjigu koju mi je na
prijatelj pozajmio. Legla sam udobno u krevet, uzela knjigu i otvorila
je.
Na moje veliko iznenaenje, videla sam da to nije bila knjiga
koju sam izabrala! Okrenula sam je i pogledala naslov sa zadnje
strane. Kako je to udno! Proitala sam naslov dok sam povrno pre-
birala po biblioteci naeg prijatelja i sad se jasno seam da sam iz
vadila knjigu koju sam elela. Da li sam moda pogreila i izvukla
knjigu koja je bila do nje? Oigledno. Ali, sad kad sam imala tu
knjigu, htela sam barem da je pogledam. Odmah je pobudila moje
interesovanje. Spolja je izgledala kao moderna knjiga. Ali iznutra je
sadravala neki veoma, veoma star rukopis. Papir je bio pouteo i
sme od starosti, pun tragova od crva. I tamno crno mastilo i rukopis
pokazivali su da je knjiga zaista veoma stara. Sto sam vie itala, to
sam se vie iznenaivala... dok najzad ruke nisu poele da mi se tresu
od napetosti dok sam gutala stranu za stranom.
Rukopis je govorio o tajnom duhovnom redu koji je bio star ko
liko i sama zemlja. Bez ikakvog spoljnog, vidljivog oblika "pri-
padnitva", red je stalno primao neofite koji su dolazili u vezu s njim a
da u stvari nita o tome nisu znali. To "dolaenje u vezu" se deava
kad neka osoba dostigne takav stupanj razvoja da se potpuno odrie
svoje linosti i posveuje ceo svoj ivot ublaavanju patnji drugih.
Kad god neki ovek doe do te odluke, lan tajnog reda stupa u
duhovnu vezu s njim, ili pre pojedinac koji odluuje da se odrekne
svoje linosti i tako dosegne univerzalnu ljubav dostigne takav stu-

157
 Inicijacija

panj u svom razvoju da automatski reaguje na vibracije koje struje

meu pripadnicima ovog tajnog duhovnog bratstva. Prvo on uje u
sebi glas duhovnog voe i vodia, koji ga upozorava na tekoe, opas
nosti i posledice njegove odluke. Ako se on i dalje dri svoje odluke,
ovaj "red" koji postoji da bi pomagao ljudskom rodu da se uspne i
izae iz haosa, prima ga za svog lana.
U poetku je on na probi, a da to u stvari ne zna. Taj probni peri
od poinje odmah i tokom sedam dugih godina neofit je potpuno
preputen sam sebi. Tokom tog vremena on nema kontakta s redom,
bez obzira koliko mnogo to moda eli i trai. Ali razni testovi koje
mora da proe dolaze jedan za drugim. Njih sedam se odnose na
ljudske vrline: da se oslobodi senzualnosti, tatine, besa, pohlepe, za
visti, osetljivosti - zatim, s druge strane, sposobnost da opstane van
uticaja.
Ako on poloi sve te testove uprkos tome to je potpuno sam, i
ako se dri svoje odluke, smatra se spremnim da otpone sa svojim
radom i konano je primljen u red. Istog dana, on saznaje da je
primljen preko "oigledne" koincidencije. Odonda on dobija temelj
nu obuku i, istovremeno, specifine zadatke. Isprva su ti zadaci laki, i
kako ih on zadovoljavajue izvrava, postaju sve tei. Zadaci su
veoma razliiti. Neki neofiti rade u javnosti, drugi iza scene. Neki lu
taju po okolini kao prosjaci, drugi su veoma bogati. U oba sluaja oni
moraju da ispune svoje dunosti. Neki rade kao asistenti uvenih
pronalazaa, drugi kao pisci ili predavai. Neki zauzimaju poloaje
od velike svetovne moi, dok drugi moda obavljaju poslove radnika
u velikim fabrikama. Moe se ak desiti da dva lana reda naizgled
rade jedan protiv drugog. Ponekad su oni slavni i uivaju ogromnu
popularnost; u drugim sluajevima moda ive u kukavnoj bedi i
izloeni su oskudici i ponienjima. Oni moraju da ispunjavaju sve
svoje zadatke na potpuno slobodan i bezlian nain, jednostavno kao
sluge u okviru velikog plana. I dok izvravaju svoje zadatke, moraju
da snose punu odgovornost za svaki svoj pojedini postupak! Oni pri
maju zaduenja, ali moraju sami da smisle kako da ih sprovedu, pot
puno svesni odgovornosti koju snose za sve to ine. to se vie
uzdignu, to im je odgovornost vea.
Svako ko odbije da snosi odgovornost za svoje postupke i svoj rad, i
pokua da prebaci odgovornost na nekog drugog lana reda, svako ko
ne priznaje svoj rad kao svoj sopstveni, lino izabrani zadatak, ve
pokua da ga predstavi kao da radi po instrukcijama reda ili kao

158
 Ajur - Vede

duhovno orue nekog lana reda - takva osoba je izdajnik i odmah

gubi svaku vezu sa redom. On, meutim, ne zna da je izgubio vezu, i
mogue je da godinama i dalje veruje da je saradnik unutar reda.
Takve osobe red koristi da testira druge ljude i otkrije da li oni prih-
vataju i slede lane proroke ili da li su dovoljno napredovali u
nezavisnom miljenju i donoenju sopstvenih odluka da bi merili
svaku re koju uju i prihvatali je tek poto je poloila ispit. Oni koji
slede lane proroke su i dalje slepi i doputaju da ih vode slepi, pa i
jedni i drugi usput propadaju.
lanstvo reda je ogranieno na ljude koji se potpuno pouzdaju u
sebe i sposobni su da se odupru uticajima. To ne smeju biti ljudi koji
ine dobro ili izbegavaju da ine zlo samo zato to su poslunog duha
ili zato to oekuju da e biti nagraeni i "otii u Raj", ili zato to se
plae kazne i ele da izbegnu da odu u Pakao. Naprotiv, lanovi reda
moraju da budu osobe koje uvek - u ivotu i smrti - slede svoje sopsteno
najdublje ubeenje i postupaju u skladu s tim! To je zato to lanovi
uju poruke reda u svojim srcima, kao svoja najdublja ubeenja!
itala sam ove redove sa sve veim uzbuenjem. Odrei se
zemaljskih zadovoljstava? Kako sam se dobro seala noi kad sam
onako oajniki jecala u krevetu!... Moe li ih se iko odrei konanije
nego to sam ja to tad uinila? Iskrena i duboka udnja da se ublae
patnje drugih? Sam bog zna kako je ozbiljna bila zakletva koju sam
onda poloila u svojoj sobi, mislei o stranim patnjama mentalno
bolesnih i neprestanim, stalnim mukama i stradanjima svih ljudi
irom sveta! Sad se seam upozorenja koje sam tad tako jasno ula, i
stranog, uzvienog oseanja da sam sama, oajnikog oseanja da
sam mnogo dugih godina bila potpuno naputena! Koliko je godina
proteklo od tog vremena? Sedam godina! Da, tano sedam! A danas,
ova udna koincidencija s knjigom. Koincidencija? Ne! To je bila po
ruka... poruka!
Bila sam potresena do dubine svog bia ovim iskustvom! Po
svom obiaju, ispitala sam celu stvar ponovo svojim razumom i in
telektom, jer nikad nisam prestala da koristim intelekt kao sredstvo
testiranja i provere. Ali, ta bi mi intelekt mogao rei sada? Ja sam
najbolje znala da je sve to tako. ta bi drugo mogao moj intelekt da
uini sem da jednostavno prihvati injenice? ak i najskeptiniji in
telekt bi bio uutkan suoen s tako mnogo koincidencija! Ne, nisam
mogla da sumnjam u to: bila sam primljena!

159
 Inicijacija

Savladalo me je oseanje sree i zahvalnosti koje se ne moe is

kazati. Oseala sam Boju milost, njegov blagoslov, duboku smer-
nost i oseanje strahopotovanja. U takvom stanju ostala sam otada.

160
 Bilo je upadljivo primetno da je od tog doba sve vie ljudi -
mukaraca i ena, starih i mladih - dolazilo kod mene po savet o
tome kako da pronau svoj put do sree. Sve vie "tragalaca" dolazilo
je k meni po pomo. Ja sam, meutim, oseala da sam jo uvek u
krajnjoj tmini. Kako bih ja bila u stanju da pomognem drugima?
Kako bih bila u stanju da izleim mnoge rane u duama ljudi oko
mene kad ja sama jo nisam reila zagonetku ivota i smrti?
Najvanije za mene je bilo da pobegnem iz svog sopstvenog
mraka. "Tragala" sam u bilo kom pravcu na koji me je upuivao moj
unutranji glas, i pokuavala sam da uinim napredak itajui dobre
knjige. Pronala sam knjigu koja je opisivila tajne vebe Raja Joge, to
jest, put do samog sebe. elela sam da zaponem te vebe odmah, jer
sam dosegla taku kad sam znala da je itanje neophodno samo da bi
se saznalo ta ovek mora da uini!Ako elimo da dosegnemo cilj -
sebe - moramo da ono to znamo sprovedemo u stvarnost! elela
sam realnost, ne samo lepe opise i teorije. S druge strane, duhovna
joga zahteva najstroi asketizam.
Razgovarala sam s muem. On mi je oduvek bio najbolji prijatelj
i znao je kako je za mene bilo od ivotne vanosti da naem odgovor
na tri velika pitanja: Odakle, kuda, zato? Dao je pristanak na moje
asketske vebe.
Otac je bio kupio jedno imanje u planinama. Tu, u umi, imali
smo malu kuu u koju sam se sad uselila potpuno sama. U to vreme
sin mi je bio odsutan od kue, kolovao se, i vraao se samo za ras
pust, dok mi je mu stalno putovao i viao me samo vikendom.
Velika terasa ispred kue pruala je velianstven pogled na
dolinu gde su poinjale prostrane ravnice. Bilo je to gotovo kao gle
dati u beskraj. U podnoju planine iroka reka ispredala je svoj put
polako i dostojanstveno u daljinu. Na daljoj obali, drumovi i auto-

161
 Inicijacija

putevi obrazovali su vene i arterije divovskog tela i automobili koji su

se kretali okolo izgledali su kao siune elije gigantskog krvotoka.
Sve je bilo majuno, sela sa svojim malim kuicama za lutke, i siuni,
uposleni ljudi nalik na mrave.
Drugi prozor je gledao na umu gde si mogao satima i satima
etati u tiini koja je ulivala strahopotovanje. Fazani bi se esto
usudili da se popnu do kue, a jeleni su esto prilazili sasvim blizu.
Nou su se mogli uti kako trupkaju uokolo. Vrata i prozori su imali
jake reetke za zatitu od divljih svinja i drugih opasnih ivotinja.
Tu sam ja ivela sasvim sama. Svakog jutra nalazila sam svoje
dnevno snabdevanje sveeg mleka na terasi, zatim silazila u podrum
s drvima, nacepala svoju dnevnu zalihu, i upalila vatru u pei. Onda
sam poinjala svoje vebe. Ova umska kua je bila idealno mesto da
se veba joga. itav taj predeo je bio poznat po svojoj atmosferi koja
je ulivala strahopotovanje. Mir i tiina u umi i iskonska istota pri
rode uokolo bili su tako veliki da je svako ko je navraao teio da se
uzdigne duhom u kontemplaciji i meditaciji - ak i bez joga vebi. Svi
koji su posetili ovo gorsko utoite postajali su osetljiviji na vie vi
bracije. Njihovi pritajeni organi fizikog ula su su razvijali. Dok sam
ivela tu bila sam u stanju da izvedem bez napora najtee vebe u
koncentraciji i meditaciji.
Kao predmet prouavanja uzela sam zbirku starih figura
Rozenkrojcevaca koje su poticale iz esnaestog i sedamnaestog
veka. Bila je to istinska riznica velikog znanja. Kada bih zavrila svoje
vebe koncentracije koje su trajale nekoliko asova, meditirala sam
nad tim udesnim simbolikim predstavama najdublje istine, i korak
po korak skrivene tajne ove knjige otkrivale su se pred mojim za
divljenim duhovnim oima. Druga tema koju sam prouavala dok
sam ovde u umi vodila usamljeniki ivot bila je Orijentalna filo
zofija, prvenstveno Vede i Upaniade.
Dugotrajne vebe u koncentraciji i meditaciji pomogle su mi da
prodrem, korak po korak, u najdublje predele svoje psihe. Tim
vebama pokretala sam u rad sile koje su nastavljale da deluju tokom
vremena koje sam posveivala svakodnevnim aktivnostima, ak i u
vreme kad sam spavala. Ponekad, dok sam lutala po umi, u meni su
se budile slike mesta koja sam dobro poznavala a nisam bila u stanju
da ih identifikujem, jer ih nikad nisam bila videla u ovom ivotu. Dok
sam bila budna, a ak i u svojim snovima nou, viala sam ljude koje
sam takoe poznavala, i ak u nekim sluajevima poznavala veoma

162
 Pojavila se svetlost

dobro, ali koje nikad nisam videla u ovom ivotu. Njihova odea i nji
hova imena su bila udna, a njihov jezik kojim smo komunicirali u
mojim snovima bio je sasvim drugaiji od bilo kog jezika koji sam
ikad ula u ovom ivotu.
Kad god bih sela da meditiram i usmeravala svoju panju ka unu
tranjosti, bila sam svesna zelenkasto-plavog fosforescentnog svetla
u sebi... svetla koje je izgledalo da dolazi od nevidljivih oiju velikog i
divnog duhovnog bia. Neka neopisiva snaga, ljubav i dobrota zraili
su ka meni iz tih oiju. S oseanjem potpunog poverenja zaranjala
sam u ovaj izvor sile koja prua ljubav. Oseala sam da sam u sigur
nosti, i nisam oseala ni trunke straha. Kopala sam sve dublje i dublje
u nepoznati svet nesvesnog.
Onda je jednom, potpuno neoekivano, svetlost odagnala mrak
koji je skrivao i prolost i istinu, i sve je postalo jasno.
Kad sam se smestila da vebam meditaciju, fosforescentno
svetlo se pojavilo pred mojim unutranjim oima kao i obino. Onda
sam osetila s ak jo veom jasnoom no ikad pre da izvor svetlosti
lei u oima nekog monog bia koga sam dobro poznavala. Malo
pomalo one su postajale tako jasne da nisam vie samo oseala -
znala sam - da gledaju u mene. Oseala sam njihov pogled, njihov
sjaj, njihovu mo, njihovu svetlost i njihovu ljubav kako sijaju na
mene, i u sledeem trenutku, pod uticajem tog pogleda, poslednji
ostatak zamagljenog oblaka u mojoj svesti je nestao, i preda mnom je
stajala, kao da izranja iz tame, uzviena figura s dva tamno plava,
beskrajno duboka oka, Njegova figura, Njegovo lice i Njegove oi:
-ON!

163
 On je stajao tu i gledao me mirno. Taj blistavi pogled s nebeskim
mirom dao mi je snagu da podnesem potresno iskustvo i beskrajnu
radost to ponovo vidim Njega. Njegovo plemenito lice je bilo nepo
mino, ali Njegove oi su se smeile na mene, i ja sam znala da je On
srean to sam najzad bila potpuno budna i ponovo vidim Njega. Jer
On je uvek video mene. Njegove oi su uvek bile u stanju da prodru
kroz izmaglice koje su zaklanjale moju svest. On je video sve moje
borbe, sve moje boli i tuge, i On me nikad nije napustio. Naprotiv, On
mi je pomogao da se probudim i osvestim.
Seanje me je snano obuzelo, i maglovite slike koje sam nosila u
sebi a da nisam bila u stanju da ih svesno izotrim iznenada su postale
otre i jasne. Nove slike su mi izronile u svesti, nova seanja koja su
dugo leala skrivena i zakopana u dubinama moje podsvcsti. Sad,
uklapajui se kao kamenii u mozaiku, obrazovala su savrenu sliku
jednog prolog ivota u zemlji kraj velike reke, Nila, u zemlji Pira
mida...
Slike seanja su postajale sve ivlje, dok su utisci mog sadanjeg
ivota postepeno bledeli, ustupajui mesto ponovo probuenoj sve
sti osobe koja sam nekad bila. Okolina u kojoj sam sedela, jed
nostavna sobica u kui u umi... divan pogled preko reke na dolinu...
malo pomalo su nestajali. I On, takoe, nigde se nije video. Soba se
otvorila i rairila oko mene. Nala sam se u velikoj dvorani, u svojoj
sopstvenoj sobi, i opazila sam jednu ljubaznu debelu enu koja mi se
radosno smeila...
Da, naravno! Danas je moj esnaesti roendan, i upravo oblaim
svoje sveane haljine. Treba da ih nosim na velikom prijemu na
kome e me otac predstaviti predstavnicima zemlje kao svoju su
prugu, naslednicu Kraljice koja je rano umrla.

164
 Prolost postaje sadanjost

U jednoj velikoj ovalnoj srebrnoj ploi koja je bila iskucana

ekiem i uglaana briljivo s ljubavlju i velikom vetinom, videla
sam svoju figuru, svoju sliku, i posmatrala sam svoju dragu Menu
kako me oblai.
Majka mi je umrla dok sam bila jo veoma mlada, i samo se ma
glovito seam kako je bila bleda... i kako nena. U riznici svojih dra-
gocenih seanja jo uvek vidim njene velike, tune oi dok mi je
upuivala poslednji dug, dug pogled pre no to je umrla. Taj posle-
dnji dug pogled pun ljubavi stvorio je vezu meu nama koju i dalje
oseam u sebi, i danas kad e me predstaviti zemlji kao njenu zas
tupnicu oseam tu vezu jo dublje, jo jae.
Sad potpuno odevena i spremna stojim pred ogledalom i gledam
svoj lik. Svia mi se! Vidim tananu, nenu, vitku osobu u divnoj halj
ini... svetlucavoj, svilastoj, obrubljenoj zlatom. Zlatni pojas oko nje
nog struka naglaava njenu vitkost, iroka ogrlica joj istie ramena, a
marama oko glave upuuje na samopouzdan i superiorni izraz lica.
Sujetna sam; svia mi se ono to vidim u ogledalu. A draga, stara, do
broduna Menu, koja me smatra najsavrenijim biem na zemlji,
jedva vidi kroz suze radosnice koje joj naviru na oi.
Dva najstarija predstavnika zemlje dolaze i vode me niz dugaak
hodnik u veliku salu za prijeme. Laganim, ceremonijalnim korakom
vode me izmeu redova ljudi od poloaja do "Velike kue" - do Fara
ona - do mog oca koji e mi sad postati mu. On sedi na zlatnom
prestolu kao slika i prilika Boga. Nije bez razloga to njegovo ime,
Far-ao, znai "Velika kua". Njegova osoba je spoljni omota, "kua"
Boga. Bog ivi u njemu, ispoljava se u njemu, zrai kroz njega. Snaga
njegovog pogleda je tako prodorna da su ljudi koji nisu potpuno isk
reni primorani da skrenu pogled. On sedi tamo gledajui pravo u
mene, kroz mene! Ja mu uzvraam pogled bez straha, ukrtajui po
gled s njegovim. Znam da je ogromna snaga koja zrai iz njegovih
oiju snaga ljubavi. On sve vidi. On vidi da sam ja sujetna, ba kao to
vidi sve druge moje nesavrenosti, ali on sve razume. On je sama lju
bav, on je moj otac!
Velianstveni lav, njegov lav, sedi nepomino kraj prestola.
Dostojanstven i uzvien, on je simbol vrhunske moi Faraona.
Stiem do stepenica prestola i zaustavljam se. Faraon ustaje, silazi,
okree se ka velianstvenoj kutiji za nakit koju mu Rizniar prua,
podie najlepu tvorevinu zlatarskog zanata: zlatnu ogrlicu za ra
mena. Podiui je s ljubavlju on je stavlja preko mojih ramena. Zatim

165
 Inicijacija

uzima zlatni obru koji se zavrava zmijskom glavom i privruje je

za belu svilenu tkaninu preko mog ela. To je simbol pripadnika vla-
dajue rase, Sinova Boga. To je simbol posveenih...
Zatim, uzevi me za desnu ruku, Faraon me vodi do prestola.
Okreemo se ka predstavnicima zemlje i plemiima, i on me pred
stavlja njima kao zastupnicu Kraljice, kao svoju suprugu. Sedamo, ja
s njegove leve strane, neto iznad njega. Sad ljudi od poloaja sa svo
jim enama, najstariji meu njima, prolaze pored nas polako i klanj
aju se pred nama s ispruenim rukama, prvo pred Faraonom a onda
preda mnom. Mi sedimo nepokretno. Samo oima uspostavljamo
vezu sa svakim posebno dok oni prolaze pored nas. Ja mislim na inj
enicu da sad ja predstavljam duh svoje drage majke, i to me ini sves-
nom svojih dunosti i odgovornosti.
Ljudi visokog stalea prolaze i ja vidim kako im se due ogledaju
u oima. U nekima je istinska ljubav i potovanje, u drugima zavist,
radoznalost ili kukavika servilnost. Vrhovni Rizniar, Ru-Ka, ta-
koe se klanja preda mnom. Kao to je tako esto inio i ranije kad
sam ga sretala u palati, upuuje mi pogled koji je istovremeno po
malo cinian, drzak i laskavo intiman. Ja odgovaram na njegovu
drskost hladnim zurenjem, i povorka polako stupa napred. Onda
vidim svoje prijatelje, stare i mlade, nekadanje drugove u igri, s li
cima punim iskrene ljubavi. Pogledi nam se sreu i to ujedinjenje nas
obogauje. Polako, ceremonijalno, svi ljudi prolaze kraj nas, bez
rei, ali duhom ujedinjeni.
Poduga povorka se najzad zavrava. Faraon ustaje i prua mi
ruku. Lagano silazimo niz stepenice i, hodajui izmeu redova
dravnika i plemia, naputamo odaju. Odvevi me u svoju sobu,
otac seda, rukom mi daje znak da sednem, i smeei se neko vreme
me gleda bez rei. Vidim da mu se sviam. Od glave do pete pogle
dom mi prelazi preko figure sa zadovoljstvom. Onda, pogledavi me
radosno u oi, kae: "Od sad emo se esto viati, jer ti e zauzeti
mesto svoje majke i obavljati njene dunosti u javnosti. Tokom
mnogo godina pripremali smo te za ovaj zadatak, i ti zna svoje
dunosti. elim da se sa radou sea ovog dana nad danima, zato
poeli neku elju. Zna ve neko vreme da u te pitati ta eli, pa mi
sad reci. ta je to?"
Da, bila sam spremna, i kao i druge mlade ene, mogla sam da
imam mnogo elja. Mogla sam da zatraim divan nakit, jer znala sam
da veliki sveani nakit mogu da nosim samo prilikom uzvienih cere-

166
 Prolost postaje sadanjost

monija. Ili sam mogla da poelim da putujem, ili da zatraim mladog

dresiranog lava, ili neto drugo slino tome. Ali, ja nisam elela nita
od toga!
"Oe," rekla sam, "kakvo je znaenje nakita koji nosim na glavi?"
Faraon je pogledao u moje elo, zatim u moje oi, a onda odgo
vorio: "Zlatna zmija je simbol vladajue rase, Sinova Boga."
"Da, oe, ali to je isto tako simbol inicijacije. Ja nisam vredna da
je nosim jer nisam posveena. elim da budem posveena! To je
elja koju hou da mi ispuni!"
Otac je postao veoma ozbiljan. "Zatrai neto drugo, dete moje,"
rekao je. "Ti si jo uvek veoma mlada i nisi jo dovoljno zrela da
primi inicijaciju. Neni mladi izdanci ne smeju da budu izloeni
jakom suncu; inae e sagoreti i nikad nee moi da procvetaju.
Saekaj dok stekne potrebno iskustvo u zemaljskom, fizikom iv
otu. Kad bi sad bila posveena, bilo bi ti mnogo tee da rei
probleme koji e doi kasnije. Zato bi sebi donela nepotrebne
nevolje? Prihvati moj savet i poeli neto drugo."
"Oe," odgovorila sam, "ne elim nita drugo. Ono to vole drugi
mladi ljudi meni je smrtno dosadno. Iznad i iza svih zemaljskih zado
voljstava ja vidim telesne elje. Veoma mi se svia lep nakit, ali ak i
zlato je oblik materije koji je postao dragocen ispoljenjem duha,
kroz rad zanatlije. Naravno da uivam u lepom pejzau i novim pri
zorima kad putujem, ali nikad ne mogu da zaboravim da je sve to
tvorevina, a ne tvorac. Volela bih da iskusim najuzvieniju istinu u
njenoj realnosti. elim da nauim da spoznam Boga, samog tvorcal
Oe, ja znam da je ono to mi zovemo ivot samo nestvarni san. Ovde
nam sve izmie iz ruku, nikad ne moemo biti konano sreni u bilo
emu, sve je samo prelaz izmeu prolosti i budunosti. A ja elim da
doivim venu sadanjost koja nikad nee postati prolost i koja ni
kad nije bila budunost. I elim da pronaem ono stanje ili "mesto"
koje nikad nije bilo "tamo" pre no to sam ja do njega stigla, ne
postaje "ovde" kad do njega stignem i ne pretvara se opet u "tamo"
kad odem dalje. elim da iskusim venu sadanjost u vremenu i pros
toru. Oe, ja elim najuzvieniju stvarnost - j a elim inicijaciju!"
Dok me slua, otac postaje sve tuniji. "Tvoje duhovno buenje
je dolo ranije nego to je trebalo," kae on. Sve to mogu da uinim
je da odem svom bratu Ptahhotepu, Visokom Sveteniku Hrama i
Poglavaru nae rase. Govoriu sa njim, i on e te uzeti pod svoje
vostvo. Neka ti veno Boije svetlo obasja put."

167
 Inicijacija

Polae mi ruku na glavu i blagosilja me. Volela bih da mu se ba

cim na grudi da mu zahvalim to mi je usliio elju, ali me moja teka
zlatna ogrlica zadrava i spreava me da pravim bilo kakve nagle
pokrete. Otac, koji moe da proita svaku misao, vidi da elim da
izrazim svoju radost ovim iznenadnim izlivom. "U neemu si i dalje
veliko dete," kae on neno, "a u drugom si odrasla i zrela. Mora da
uveba da se dobro kontrolie ako hoe da bude posveena."
Odgovaram smejui se: "Ja ve imam samokontrolu, Oe, kad to
elim."
"Da, verujem ti, ali da li to uvek eli?" pita me on smeei se.
"Dosadno je uvek se savlaivati, Oe."
"U tome i jeste problem," odgovara on ljubazno klimnuvi gla
vom. "Opasno je to nalazi da je samokontrola dosadna. Samo se
seti da ako, makar samo za trenutak, svoju volju ne usmerav prema
svom omiljenom lavu i on te napadne u tom trenutku slabosti, bie
izgubljena. Nisko ja je isto toliko zver po svojoj prirodi kao to je i lav.
Moramo oboje da drimo pod stalnom kontrolom; onda nas oni
slue svojom gigantskom snagom. Uvek vodi rauna o tome!"
Opratamo se jedno od drugog. On me prati do vrata i predaje
me dvojici postarijih dvorjana koji ekaju u predvorju. O, kakva su
gnjavaa te ceremonije. Zato moram da hodam tako polako i dosto
janstveno izmeu ove dvojice starih ljudi samo da bih se vratila u
svoju sobu? Volela bih da potrim niz dugaak hodnik i upadnem u
svoju sobu gde me eka moja Menu puna uzbuenja i radoznalosti.
Ali, ne! Moram da hodam... s dostojanstvom i uzvienou... da divna
zlatna ogrlica na mojim ramenima ne sklizne i nakrivi se. Najzad
stiemo do mojih vrata gde se - s dostojanstvom i uzvienou -
opratam od dvojice staraca. Ulazim unutra i zaustavljam se na
vratima da bi Menu mogla da se divi meni i mom blistavom zlatnom
nakitu. Ona je zaista van sebe dok gleda moju lepotu i moje kralj
evske pokrete i zato to, kako ona to kae, tako liim na svoju majku.
Onda joj ja kaem: "Vidi li kako si neuka, Menu? Ja ne mogu da
liim ni na koga drugog, i ne svia mi se da govori takve stvari. Moj
nos ili moja usta mogu moda da lie na majine, ali ja? Moe li ti
ikad zaista da vidi mene, pravu mene, moje ja? Ti vidi samo moje
telo, prebivalite mog ja, ali ti nikad ne vidi moje ja. Kako onda
mogu ja da izgledam kao neko drugi?"
"O, ne," kae Menu, "ako ja ne mogu da vidim tebe, kako to da si ti
tako lepa? Samo mi to kai! Ako ne mogu da vidim tebe, onda ono to

168
 Prolost postaje sadanjost

vidim ispred sebe i to smatram tako lepim nisi stvarno ti nego samo
prebivalite tebe, pa ti nisi uopte lepa! Onda nemoj da stoji tu i
gleda tako ponosno i kraljevski!"
Na ovo obe prskamo u smeh. Uprkos svom ogranienom in
telektu, Menu mi esto daje tako mudar i duhovit odgovor da se pos-
tidim. Da, ona je otkrila moju slabost, moju sujetu. Potom mi s
beskrajnom nenou skida zlatnu ogrlicu i ukrasnu traku s glave,
polae ih paljivo i obazrivo u koveg za nakit, jer Rizniar, Ru-Ka,
eka napolju s dva nosaa nakita da odnesu ove dragocene zlatne
predmete natrag u riznicu da saekaju sledeu visoku ceremoniju na
dvoru. On ulazi u moje predvorje i klanja se preda mnom. Ovaj
ovek me ljuti, jer vidim da se ne klanja iz potovanja prema meni,
nego zato to mora. Upuuje mi jo jedan bezobrazno intiman po
gled, dok ja dajem sve od sebe da izgledam to je mogue vie
uzvieno i kraljevski. Potom sam najzad sama s Menu.
Menu je postala moja dadilja kad mi je majka umrla. Ona je bila i
jo uvek je moja lina slukinja, i ja sam mnogo intimnija s njom nego
s dvorskim damama koje su preuzele dunost da me vaspitaju i obra
zuju. Iz dubine srca Menu me voli tako neizmernom ljubavlju da bih
mogla s njom da inim ta mi je volja. Ona je uvek bila potpuno
oduevljena svime to sam ikad rekla ili uinila, i nikad nisam neto
poelela a da mi ona to ne bi slepo ispunila, ako bi to bilo u njenoj
moi. Uvek je bila kraj mene ili negde u mojoj blizini, i sad, kad treba
da preuzmem javne dunosti pored svog oca, ona poinje da se brine
da u je moda sve vie i vie udaljavati od sebe. Ali ja je volim s
bezgraninim poverenjem jer znam i mogu da proitam u oima ljudi
da me niko na dvoru mog oca ne voli tako iskreno, tako bezuslovno,
tako potpuno nesebino kao Menu.
Svog oca sam tokom detinjstva tek retko viala. On je bio i jeste
"veliki ovek" u naoj zemlji. Jer on je doao na svet s dunou da
uva i vodi ljude u njihovom zemaljskom ivotu. On je posvetio svoj
ivot zadatku da pokae sinovima ljudi kako da upravljaju zemljom
na takav nain da svi njeni stanovnici mogu da se razvijaju sreno.
Taj zadatak mu je nalagao da tako mnogo radi da je imao vrlo malo
vremena za mene. Svakog dana provodio je nekoliko minuta u bati
gde sam se ja igrala s decom iz Kraljevske porodice, ili bi organizo-
vao da mu odem u posetu na nekoliko minuta u njegovu sobu.
Dok sam jo uvek bila sasvim mala, on bi me na kratko podizao u
naruje ili bi unuo pored mene na pod. Onda bi me pogledao s

169
 Inicijacija

beskrajnom ljubavlju, blagoslovio me i otiao. Uvek je sa mnom

razgovarao kao da razgovara s odraslim. U naoj rasi, poznatoj kao
"Sinovi Boga", ne smatra se uopte vanim da li smo na ovom svetu
dugo ili tek kratko vreme, niti da li dua ivi ovde na zemlji u jo
nerazvijenom telu - kao dete - ili u razvijenom telu - kao odrastao.
To pitanje rasta i godina smatra se vanim samo meu sinovima ljudi
koji su tako blisko vezani za svoja tela i poistoveuju se sa svojim
fizikim instrumentom do te mere da potpuno zaboravljaju svoju
pravu prirodu kao due nezavisne od vremena i mesta. Sinovi ljudi
veruju da neko moe stvarno biti "mali" ili "veliki".
Ali pripadnici nae rase, Sinovi Boga, ak zadravaju svoju
duhovnu svest kad se rode u svojim telima. Oni nikad ne zaboravljaju
da samo telo moe biti "dete" ili "odrastao" i da dua jeste i uvek
ostaje ista. Ona nije ni "velika" ni "mala", ni "mlada" ni "stara", jer
dua je nezavisna od sveta vremena i prostora! Zato moj odnos sa
ocem nikad nije uopte bio poremeen injenicom da smo mi
razliitih godina i da se retko viamo. Kako sam postajala starija,
otac me je ponekad vodio sa sobom u etnju, i kad bih se umorila, po
digao bi me i nosio u svom monom naruju dok je nastavljao da
pria o svim tajnama prirode. Nalazila sam da su ta njegova preda
vanja izuzetno oaravajua, i jednom sam mu rekla: "Oe, volela bih
da znam toliko mnogo o svemu, ba kao i ti!"
"Ako bude posveena," odgovorio je, "sve tajne Neba i zemlje e
ti biti poznate." Nikad nisam zaboravila te njegove reci i ekala sam
strpljivo vreme kad u i ja biti posveena.
Iako sam uvek ivela meu stranim ljudima, nikad se nisam
oseala potpuno samom zbog ovoga. Znala sam da me moj otac pot
puno razume, i iako nismo bili jedno kraj drugoga fiziki, bila sam
ujedinjena s njim duhom, pripadala sam mu. A na isti nain sam bila
ujedinjena sa svojom majkom. Ona vie nije ivela u telu, ali ja sam bila
neraskidivo ujedinjena s njom duhom. Zapanjujue je shvatiti kako
malo jedinstvo duha zavisi od fizikog zajednitva! Moja draga
Menu, na primer, je skoro uvek sa mnom, jedva da me ostavlja samu i
na trenutak, a ipak ja nisam sa njom. Ona moe da me voli, ali ne i da
me razume. Ona jedva da sad sama misli i jedva da ivi izuzev za
mene; ona ivi u meni i potpuno je u mojoj moi, iako ja ne isk-
oriavam tu situaciju. Otac mi je jednom rekao da nikad ne treba
zloupotrebljavati mo koja proistie iz superiornosti duha.

170
 Prolost postaje sadanjost

Ba sad Menu je tako srena kao da je moj otac nju predstavio

dvoru kao svoju suprugu, kao da je ona tako lepa, i kao da je njoj dat
moj nakit kao zastupnici kraljice. O, moja draga stara Menu! A sad,
sasvim prirodno, ona me pita koju sam elju traila da mi otac ispuni.
"Inicijaciju, naravno!" odgovorila sam.
"ta?" Menu vriti s uasom. "Inicijaciju? Nee da kae da
hoe da napusti dvor i pridrui se neofitima u hramu? Zato nisi
traila divne dragulje? Ili da Imhotep, umetnik, napravi tvoju sta
tuu? - Ili bilo ta drugo sem inicijacije!"
"Zato se toliko uzbuuje?" pitam ja sa svoje strane. "Jedna
jedina stvar koju elim je inicijacija, i to je sve. I kako moe bilo ta da
me usrei to nije u meni, nije ja sama, ve visi napolju na mom telu
tako da ak ne mogu ni da ga vidim? Ja sad ak posedujem dragulje
kojima e ljudi jednog dana ukrasiti moje telo, poto ga napustim,
kad ga stave u grob, da bi ljudi mogli da znaju da pripadam rasi Si
nova Boga. Ja upravo sada imam te dragulje, ali ipak se ne oseam
srenije no ranije ni u kom pogledu. A iz istog razloga ljudi e
obesmrtiti moj spoljni oblik. Zato bih elela tako neto? Koga je
briga ta e sinovi ljudi rei nekoliko hiljada godina od sad o statu
ama mog spoljnog oblika? Jedino to moe da me uini srenom je
ono to je u meni, to je istovetno sa mnom, a ne stvari van mene.
Jedino to moe da me uini zaista srenom je unutranje iskustvo
kroz koje, uprkos mom zemaljskom telu, mogu da zasluim krajnju
istinu u ivotu. elim da budem posveena!"
Menu stenje u oajanju, kao da sam zatraila samu smrt: "O,
znam, niko ne moe da razgovara s tobom. Kad ti neto naumi, to
prosto mora da se desi. Ali ja oseam da e te inicijacija dovesti u ve
liku opasnost. Nemoj to da eli! Poeli neto drugo, molim te! ta je
Faraon rekao na tvoju ideju?"
"On mi je dao svoje doputenje da vidim njegovog brata, Ptahho-
tepa, i sad, molim te, prestani da jei. Nemoj da mi pokvari ceo
dan!"

171
 Te veeri naputam palatu s Menu. Nosei teke velove, hodamo
kroz dugu kolonadu stubova od palate do hrama, na putu do Vi
sokog Svetenika, oevog brata, sina Boga Ptahhotepa. Ptahhotep je
vrhovni svetenik. U isto vreme, meutim, on je vrhovni lekar i ar
hitekta, jer poznaje sve tajne prirode i vlada njima. On je doao na
svet s dunou i zadatkom da vodi sinove ljudi u njihovom duhov
nom ivotu i upuuje ih u naukama. On je iznad oca jer se nikad nije
poistoveivao sa svojim telom, dok se otac oenio i tako se usidrio
vre u materijalnoj ravni.
Ne razgovarajui, upuujemo se ka hramu. Menu je nauila da
uti kad se ja povuem u svoje misli. Jedan neofit koji nas je ekao is
pred hrama uvodi me unutra. Menu ostaje u predvorju. Na kraju
druge duge kolonade Ptahhotep me eka u maloj odaji za primanje.
Neofit ostaje napolju.
Tu sedi ON, predstavnik Boga.
Vidim Njega po prvi put izbliza, i njegove oi me nadvladavaju.
Oh, te oi! Tamno plave, tako duboko tamno plave da izgledaju
skoro crne. One su tako tamne zato to su bez dna, tako beskrajno
duboke kao sam nebeski svod. Kad se pogleda u oi sinovima ljudi
lako se vidi dno. U njihovim oima vidi se njihova dua, ceo njihov
karakter. Vide se individualne oi. Ptahhotepove oi su potpuno
razliite. Te oi uopte nemaju dna, i gledati u njih je kao gledati u
beskraj neba u zvezdanoj noi. U tim oima nema nieg linog, nieg
pojedinanog, samo beskrajna dubina gde je beskraj na svome. Ceo
svet, cela vasiona lei u tim oima. Prepoznala sam sebe u tim oima,
i od prvog trenutka osetila sam potpuno poverenje, jer znam da me
te oi poznaju i sadre me u sebi. Znam da sam ja u Njemu, a. On u
meni i da me voli kao Samog sebe jer sam ja u stvari On i On i ja smo

172
 On

potpuno jedinstvo. On je otelovljena Ljubav, i ja oseam tu beskra

jnu ljubav kako prodire u mene, sija u meni.
Dirnuta do dubine svog bia, padam na kolena pred Njim.
Ptahhotep prua ruku, die me na noge i kae: "Mala moja keri,
nikad ne savijaj kolena pred vidljivim oblikom. Ne poniavaj u sebi
boanstvo koje svako ivo bie nosi unutar sebe. Isti Bog se ispoljava
kroz tebe, kroz mene i kroz itav stvoreni svet. Sam Bog je jedini pred
kim moe da padne na kolena. Sad ustani i reci mi zato si dola."
"Oe moje Due," kaem dok ustajem, "elim inicijaciju."
Ptahhotep pita: "Da li ti zna ta je inicijacija? ta to tebi znai
kad kae da eli da bude posveena?"
"Ne znam tano iz ega se ona sastoji, ali elim da budem
sveznajua. Oseam se kao zatvorenik u svom telu, kao da napipa-
vam svoj put okolo u tami, potpuno na milost i nemilost nevidljivih
sila koje ne poznajem i stoga ne mogu njima da upravljam. Hou da
budem u stanju da sve vidim jasno, elim da budem sveznajua kao ti
i otac i drugi upuenici."
Ptahhotep odgovara: "Inicijacija znai postati svestan. Ti si sada
svesna do stepena koji odgovara otporu tvojih nerava i tela. Kad neki
ovek postane svestan do vieg duhovnog nivoa, on automatski
uvodi vie, jae, prodornije sile u svoje telo. Iz tog razloga on mora
takode da povisi nivo otpornosti svojih nerava i tela. Postii vrhun
ski, boanski stvaralaki nivo svesti, dok u isto vreme poveava ot
pornost nerava do vrhunskog stepena da bi bio u stanju da izdri to
boansko stanje a da ne nakodi telu - eto, to znai inicijacija. Inici
jacija takode povlai za sobom svemo i sveznanje."
"Razumem, Oe moje Due, i to je upravo ono za im eznem."
Ptahhotep me gleda bez rei neko vreme, i ja oseam kako nje
gov pogled prolazi potpuno kroz svaku ilicu mog bia.
Konano kae: "Bie posveena, ali ne sad. Nisi jo spremna za
to u svakom pogledu. Nisi jo nauila da kontrolie boansku
stvaralaku silu unutar svog tela. A ako bi sebe uinila svesnom te sile
na duhovnoj ravni pre no to si nauila da je kontrolie u njenom
fizikom ispoljavanju, to bi predstavljalo za tebe veoma veliku opas
nost."
"Kakvu opasnost, Oe moje Due?"
"Postojala bi opasnost da moda sagori svoje nervne centre.
Ako postigne najvii nivo duhovne svesti i tako stekne kontrolu
nad tom silom, mogla bi da mnogo nakodi sebi uvodei tu silu u

173
 Inicijacija

svoje nie nervne centre. U tom sluaju tvoja svest bi potonula dublje
od nivoa u kojem je roena u ovom ivotu. Ti jo nema iskustva u
upravljanju tom silom. Buenje svesti mora da pone na najniem
nivou na skali ispoljavanja, jer onda e uvoditi u svoje telo samo silu
koja odgovara nivou tvog razvoja, tj. silu koju tvoji nervi mogu da
podnesu bez povrede. Tako e nervi imati dovoljno jaku otpornost
da nose sile koje su dovedene u njih."
"Oe moje Due," odgovaram ja, "ta to znai voditi boansku silu
u telo i iskusiti tu silu u telu? Kako mogu da nauim da prepoznam i
kontroliem tu silu u njenom fizikom ispoljavanju? Ako tako poi
nje inicijacija i ja moram prvo da proem kroz to iskustvo, onda bih
volela da to uinim odmah da bih mogla da se pripremim za viu ini
cijaciju."
Dosad je Ptahhotepovo boanski plemenito lice bilo nepomino
kao statua od alabastera, samo su mu oi sjajno blistale. Ali sad, na
ove moje rei, mirne crte njegovog lica se razvlae u osmeh, dok mu
oi zrae jo vie svetlosti i vie razumevanja.
"Odmah?" kae kao odjek. "To nije mogue, dete moje. Postati
svestan boanski stvaralake sile na najniem nivou na skali ispolj
avanja znai doiveti fiziku ljubav. Mora da saeka dok te neki
mladi ovek ne privue, dok njegovo pozitivno muko zraenje ne
probudi tvoje srce i natera ga da isijava negativnu ensku silu. Mora
da spozna tu mo ljubavi, jer ukoliko nema to iskustvo iza sebe, ne
moe da ga kontrolie. Ono bi uvek predstavljalo stalno iskuenje,
ukljuujui i veliku opasnost da padne na mnogo nii nivo svesti
nego onaj na kome si sada."
"Oe moje Due, nikad neu postati rtva fizike ljubavi! Ljubav
nije za mene iskuenje i ne plaim se te opasnosti, jer ona zaista nije
za mene opasna! Dopusti mi, molim te, da budem posveena!"
Ptahhotep ponovo postaje sasvim ozbiljan i kae: "Dete moje, ti
misli da ljubav ne bi mogla da predstavlja za tebe opasnost samo
zato to ne poznaje tu ogromnu snagu. Biti hrabar u suoenju s
opasnou koju ne poznaje nije ni hrabrost ni mo, ve samo nezna
nje i slabost! Zbog svog nedostatka iskustva ti ne zna iskuenja lju
bavi i veruje da si u stanju da se suoi s tom silom. Ali ne zaboravi
da je i ljubav takode ispoljavanje boanski stvaralake sile i da je stoga
jaka kao i sam Bog! Ti ne moe da uniti tu stvaralaku silu; moe
samo da je preobrazi. Ali ako ne poznaje tu silu, ne moe znati
kako ona moe da se preobrazi. Sad budi dobra devojka i idi kui i

174
 On

ekaj dok ti sudbina ne donese to iskustvo. Kad otkrije ta znai lju

bav u svojoj potpunoj realnosti, kad je doivi i jasno spozna to je ta
sila, onda moe da se vrati i ja u ti dati tvoju inicijaciju."
Na ovo sam se bacila na kolena pred Njim, zagrlila mu noge i
preklinjala ga oajniki: "Ne, ne, ne teraj me, ne uskrauj mi inicija
ciju! Odupreu se svim iskuenjima ljubavi, neu se pokolebati,
preklinjem te, daj mi inicijaciju!"
Ptahhotep se ponovo smei i miluje me po kosi. Oseam ogro
mnu mo kako protie kroz njegovu ruku i uliva se u moju glavu kao
neka jaka struja.
"Zaista," kae on, "nisam navikao na ovakvo ponaanje. Da li
misli, dete moje, da kad ti ja kaem da neu da te posvetim i ti se
baci na kolena preda mnom, da e me to naterati da se predomis
lim? Jedan od zahteva inicijacije je apsolutna samokontrola. Dete,
dete, treba da pree jo dug put samokontrole. A tvoje samo
pouzdanje nije u ravnotei sa tvojim iskustvima. Prvo stekni neo
phodno iskustvo, a onda moe ponovo da doe."
Vidim da on nema nita vie da kae. Ustajem i opratam se od
njega, "Oe moje Due, idem sad, ali ti me nee napustiti, zar ne?
Smem li da ponovo doem kod tebe neki drugi put?"
Ptahhotep odgovara s ljubavlju koja se ne da iskazati: "Znam da
si bila mnogo sama jo od ranog detinjstva i da si to jo uvek. Prosto je
moralo da bude tako da bi mogla da razvije svoje samopouzdanje.
Ali ti nikad nisi sama i to mora da osea, zaista. Ti si ujedinjena s
nama venom karikom najviih zakona srodstva i zdruivanja. Ja
sam uvek s tobom ak i kad to ne zna. Znao sam pre tebe da danas
dolazi da me poseti s ovim zahtevom, a takoe znam i ta e usle-
diti. Ali ima zakona koje ak i mi moramo da potujemo. Ti pripada
nama."
Poklanjam se duboko pred njim da bih dobila blagoslov. Onda
odlazim.
. ekajui me u predvorju, Menu pita:
"Kako je bilo? ta ti je Sin Boga rekao? Molim te, ispriaj mi sve!
Odmah! Ba nisam mogla da shvatim ta te je tako dugo zadralo.
Molim te, molim te, reci mi! Hoe li biti posveena?"
"Sin Boga nije hteo da mi to da. On kae da nemam nikakvog
iskustva u zemaljskom ivotu."
"Hvala Bogu!" kae Menu, sijajui od radosti, "zar ti nisam rekla
da za tebe ne bi bilo dobro da primi inicijaciju? Znala sam!"

175
 Inicijacija

"Da, da, Menu, ti sve bolje zna, ali samo me ostavi sad na miru.
Hou da malo sredim svoje misli..."
I hodamo bez rei natrag u palatu.
Cele noi i celog narednog dana ja mogu da razmiljam samo o
Ptahhotepu, zastupniku Boga. Znala sam da na osnovu svog porekla
pripadam Sinovima Boga, ali veliko iskustvo za mene je bilo da
ujem od njega da je on uvar moje due. On je vidljivi predstavnik
Boga ovde, na zemlji, i znam da mogu da govorim s njim o svojim
najskrivenijim mislima ba kao i u svojim sopstvenim. najskrivenijim i
najlinijim molitvama Bogu. Njegove oi su me prozrele sasvim, nje
gov pogled je osvetlio najskrivenije kutke moje due, i to me je
uinilo srenom. Tako je divno znati da pripadam ivom biu koje
me razume bez rei i koje nikad nee da se naljuti na mene jer sve vidi
odozgo, ba kao i sam Bog.
Ne treba da mu objanjavam ta mislim, niti zato elim da
uinim neto ili postignem neto, kao to sam navikla da inim sa svo
jim uiteljima. Ptahhotep vidi najskrivenije motive iza mojih misli i
dela, ak i one kojih ja nisam svesna. Ne treba ak ni da mu kaem
ijednu re; dovoljno je da samo stojim pred njim. On me vidi! Njegov
duh je otvoren za mene i ja oseam da sam u stalnoj vezi sa njim. To
sam oseala ak i pre nego to sam ga srela. Oseala sam da me neka
sila jaka kao elik vodi, a sad znam daje ta sila bila-i da jeste-nje
govo zraenje. Znam da me on ak vidi i kad nisam sa njim. ak i sad
oseam njegov pogled na sebi; nita to radim ili mislim nije skriveno
od njega. A u tom sluaju on takoe moe da vidi da ne mogu da
prihvatim ne kao odgovor na pitanje da budem posveena. Ne!
Ne shvatam zato bi trebalo prvo da za sobom imam iskustva u lju
bavi. Ja se nikad neu zaljubiti. Mukarci me interesuju samo do te
mere da od njih oekujem da primeuju moju lepotu i da joj se dive.
Poto oni svi to ine, to je za mene sasvim dovoljno; jer sujeta u meni
je prisutna samo kad sam u drutvu drugih. Kad sam sama, samo
jedna elja ispunjava moju duu - inicijacija. Ne mogu i neu da
ekam dok ne budem za sobom imala ljubavno iskustvo, jer se nikad
neu zaljubiti.
I tako, te veeri, u pratnji veoma zabrinute Menu, idem ponovo
Ptahhotepu da mu jo jednom zatraim inicijaciju.
Ponovo Menu eka u predvorju, dok me neofit vodi u batu gde
Ptahhotep sedi pod palmama. Klanjam se pred njim. On mi uzvraa
pozdrav, gleda me svojim sjajnim oima - oseam da gleda u mene - i

176
 On

eka. Ja stojim i ne kaem nita. Zato bih govorila kad on ionako

zna ta elim. On mi ita misli.
On me puta da stojim.
Najzad ustaje, polae mi ruke na ramena i pita: "Zato si dola?"
"Oe moje Due," odgovaram, "zato pita kad ionako ve zna?
Nesrena sam jer si odbio da me posveti. Nemam nikavih drugih
elja, nikakvih drugih misli - samo inicijaciju. Molim te, daj mi inici
jaciju."
Ptahhotep me miluje po kosi s ljubavlju i kae sasvim ozbiljno,
gotovo tuno, "Dao sam ti odgovor jue, samo budi smirena i imaj
strpljenja! Seti se ta sam ti rekao jue o stvaralakoj moi, i ivi ivot
kao drugi mladi ljudi. Zanimaj se svojim cveem i svojim ivotinj
ama, idi i igraj se s drugim mladim ljudima, uivaj, i za sada ne misli o
inicijaciji."
"Oe," odgovaram uzbueno, "ja mislim samo na inicijaciju. ta
god da radim, misli mi se vraaju pravo na inicijaciju. Kad gledam u
svoje cvee, ili kad posmatram svoje kornjae kako gamiu tamo-
amo i ive ivot isto tako mudro kao da imaju intelekt, zapadam u
tajne i misterije kojima bih volela da znam odgovore. Htela bih da
znam sve, da razumem sve, da budem posveena!"
"Kad bi kornjae imale razuma," kae Ptahhotep smeei se, "ne
bi vodile tako mudar ivot. Ali sad ti ne eli da bude mudra zato to
ima intelekt, ve zato to ga ima previe. Ali sad barem pokuaj
svojim izvanrednim intelektom da razume da si jo suvie mlada da
bi bila posveena. Vrati se opet kad bude imala zemaljska iskustva
za sobom. Onda u ti dati tvoju inicijaciju."
O, Boe! Nije tako lako izai na kraj sa Ptahhotepom kao to je
to sa mojom dragom starom Menu. Ptahhotep je tvrd, i sva moja
snaga se odbija od njega kao strele od kamenog zida. Ponovo se klanj
am duboko pred njim i odlazim. Ali napolju odgovaram na Menuina
pitanja s besom i oajanjem, besom zato to Ptahhotep misli da sam
premlada, a oajanjem zato to stojim nemona suoena s vreme
nom koje se uzdie preda mnom kao neprobojni zid, nepobediv kao i
sam Ptahhotep.
Cele te noi ne mogu vie da zaspim, i celog narednog dana
koraam gore dole po svojoj sobi, nemirna i nesrena kao dresirani
lavovi u lavljem dvoritu. Raanjem u mom telu moja svest je
otupljena i umrtvljena; oseam se kao da sam u neprekidnoj tami.
elim da vidim jasno iako sam zarobljena u telu. elim da znam.

177
 Inicijacija

elim inicijaciju! Zato bih ekala? Ako je ljubav za mene neto

prema emu sam ravnoduna, bie isto tako i kad budem posveena i
sveznajua. Ja ve znam da je fizika ljubav samo potreba prirode da
se produi vrsta. Zato bi za mene bilo opasno da to ne saznam iz
iskustva? Imam svoj intelekt i svoju svest i oni e me zatiti od te
opasnosti. Neu upasti u zamku prirode, zamku ljubavi. Sigurno u
biti u stanju da se oduprem tom iskuenju...
Ovako premiljam celog dana. Kad ponovo doe vee, prosto
vie ne mogu da izdrim. Uzimam svoj veo i ponovo idem s Menu
kroz dugu kolonadu stubova do hrama, do Ptahhotepa. Hou da mu
kaem da se ne plaim tog iskuenja, da u biti dovoljno jaka, da
moe da me posveti.
O, kako sam bila slepa! Kako luda! Kao da Ptahhotep nije jasno
video budunost. Kao da nije znao kako e sve ispasti. Ali ak i on
mora da potuje boanski zakon i posmatra strpljivo kako ja srljam
strmoglavo u propast... posmatra strpljivo kako se strmoglavljujem
glavake u ambis samo da bih kasnije morala da se popnem i izaem
iz njega svojom sopstvenom snagom.
On me ponovo prima u svojoj maloj sobi za primanja. Ja ulazim,
klanjam se i kaem sa svom odlunou koju mogu da skupim. "Oe
moje due, elela sam da te posluam, ali ne mogu. Toliko eznem za
znanjem da sam se ponovo vratila. Ne mogu da shvatim zato treba
da ekam kad sam potpuno sigurna da imam dovoljno snage da se
oduprem iskuenjima fizike ljubavi. Dovoljno sam jaka. Imam sa-
mokontrolu. Molim te, daj mi inicijaciju."
Na ovo Ptahhotep zatvara svoje blistave oi i ostaje dugo
nepomian. Ja ekam s unutranjim nestrpljenjem, ali spolja ne
pomerajui nijedan mii da ne bih uznemirila njega. Najzad, Ptah
hotep otvara oi. Ustaje, prilazi mi, uzima me za ruke i kae: "Tri
puta si traila da primi inicijaciju. Tri puta, uprkos mom odbijanju.
Pravilo je da kad neki pripadnik plemena Sinova Boga zatrai tri
puta da bude posveen, ne moemo vie da ga odbijamo. To je znak
da mu je inicijacija neophodna, bez obzira to iz toga moe da prois-
tekne da e se izloiti opasnosti. Razgovarau s tvojim fizikim
ocem. Moraemo da raspravimo kako e moi da vri svoje
dunosti za vreme perioda inicijacije. Drugi neofiti, naravno, ive u
hramu tokom tog vremena, ali s tobom emo morati da napravimo
izuzetak, jer ti mora da ispunjava dunosti supruge Faraona. Sad
idi s mirom."

178
 On

elim da mu se bacim oko vrata da mu zahvalim to mi je dao

doputenje da budem posveena, ali radije mu pokazujem kako
umem da se kontroliem. Stojim nepomino, a oi mi izraavaju ra
dost. Ptahhotep se smei na mene i kae: "ta si uinila u mislima, ve
si uinila, nikad nemoj to da zaboravi!"
"O, Oe, ako ti smatra da sam to ve uinila, onda zaista i hou!"
I s tim mu se bacam u naruje i ljubim njegovo plemenito i uzvieno
lice, desno i levo. "Hvala ti, hvala ti! Kako je to divno! Biu po
sveena! Posveena!"
"Da, vidim da poseduje ogromnu samokontrolu," kae Ptahho
tep.
"Samo sad, Oe," odgovaram radosno se smejui, "samo sad!
Najzad, ti nisi samo visoki svetenik, ve moj roeni ujak. Dakle,
mogu da te poljubim, zar ne? Ali, kad budem posveena, videe
kako sam ozbiljna i koliko mnogo samokontrole posedujem!"
"Da, znam," kae Ptahhotep grlei me s ljubavlju. Onda me
ponovo miluje po glavi i vodi me do vrata. Opratamo se.
Igrajui i skakuui - gotovo hodajui u vazduhu - vraam se u
palatu s Menu. Beskrajno sam srena. Ali Menu, od trenutka kad
uje da u biti posveena u hramu, plae i kri ruke bez prestanka kao
da umirem. Njene alopojke mi kvare veselje, i oseam se kao da sam
okruena nevidljivim senkama. Najzad, kad je stiglo vreme za spa
vanje, a ona ponovo poinje da pria o svojim mranim predoseanj-
ima, mom strpljenju je kraj. "uj, Menu," kaem joj, "ti zna da su
hteli da te odvedu od mene posle mog esnaestog roendana poto
budem predstavljena zemlji kao Faraonova supruga; zna da po
pravilu treba da budem okruena dvorskim damama. Vodila sam
teku borbu da bih naterala Faraona da pristane da ostane sa mnom
i da me dvorske dame prate samo prilikom visokih dravnih ceremo
nija , kao to je to bilo ranije. Ali ako se ponaa tako, sigurno u dati
da te odvedu i uzeu dvorske dame. Da se razumemo, veina njih je
strano dosadna, ali bar se ne meaju u moje privatne stvari."
Menu, jadna, stara, debela Menu! Toliko je uplaena mojim
reima da odmah prestaje da plae, seda na pod kraj mog kreveta i
gleda me bez rei, ali s toliko mnogo ljubavi, toliko brige i zebnje da
ne mogu, a da ne prsnem u smeh. Zagrlivi je, kaem joj: "Samo se
smiri, Menu, neu te oterati. Nikad. Volim te. Ti si jedina osoba koja
me zaista i istinski voli svim srcem. Uvek u eleti da bude kraj
mene. Hajde, utiaj svoja strahovanja. Inicijacija mi nee nakoditi,

179
 Inicijacija

samo e mi pomoi! Ptahhotep e se brinuti o meni. On e uvek biti

sa mnom!"
Onda, odlazei, Menu kae: "Nadam se da ti inicijacija zaista
nee nakoditi, ali ja se uvek plaim kad vidim velike bljeskove munje
i ujem grmljavinu kako dolazi iz piramida. Nadam se da ti nema ni
kakve veze sa tim."
"Ne, ne, Menu, sad budi dobra devojka i idi da spava," kaem
joj, i Meni odlazi.
Ali ja neko vreme razmiljam o njenoj poslednjoj primedbi.
Sevanje i grmljavina koja dolazi od piramida? Da, istina je! Jo
otkako sam bila mala devojica znala sam da munje i gromovi uda
raju iz piramida povremeno i da e posle toga padati kia. Bilo je to
uvek neto to se podrazumevalo kao i sam ivot, i ja nikad o tome ni
sam dalje razmiljala. Ali sad, kad budem posveena u hramu, vero-
vatno u saznati i tajnu koja lei iza te pojave.
Potom, s velikim i divnim oseanjem iekivanja, tonem u san.

180
 Sutradan me Faraon poziva. Treba da se vidim s njim posle nje
gove audijencije.
U ugovoreno vreme upravitelj kraljevskog domainstva dolazi i
prati me do oca.
"Doi, dete moje," kae on, "hou da ti kaem ta smo se Ptahho
tep i ja dogovorili o tvojoj inicijaciji."
"Da li je on dolazio da se vidi s tobom?"
"Ne," kae otac i gleda me ispitivaki.
"Da li si ti iao da se vidi s njim?" pitam opet.
"Opet ne," odgovara on i smei se.
"Oe," kaem mu, "dugo hou da te pitam kako raspravlja s
Ptahhotepom o raznim stvarima, a da ne ode da se vidi s njim niti
on doe da se vidi s tobom. esto primeujem da mi ispria neto o
Ptahhotepu kao da ste se vas dvojica dugo savetovali. A ipak ti nisi
naputao palatu i on nije doao da te poseti. Kako je to mogue,
oe?"
Jo od mog detinjstva otac je naviknut na moja pitanja, i sad mi
odgovara strpljivo kao i uvek:
Ima ogledalo, i videla si svoju glavu u tom ogledalu, zar ne?"
"Da, Oe, vidim svoju glavu svakog dana kad mi Menu sreuje
kosu."
"I ta si primetila?" pita otac.
"Da uopte imam mnogo duu glavu nego sinovi ljudi. Ali i ti, i
Ptahhotep, i veina ljudi nae rase - Sinova Boga, kako nas ljudi zovu
- ima istu duu formu glave. To je primetno ak i pored marame ili
kape ili nakita koji se moda nose. Kako to, Oe? Zato je oblik nae
glave razliit od glava sinova ljudi?"
"Vidi, dete moje, da bi razumela mnogo toga ovde na zemlji,
mora prvo da zna neto o razvoju zemlje.

181
 Inicijacija

Ba kao i sva nebeska tela u vasioni i kao i svi oblici ivota na

ovim nebeskim telima, naa zemlja je podlona zakonima stalne
promene. Boanski stvaralake sile zrae iz venog beskrajnog prvo
bitnog izvora i u talasima koji se neprestano ire one prodiru u ravan
materije. To e rei, materija se stvara iz tih sila. Ovaj proces dostie
svoju najviu taku u ultra-materiji, onda se automatski preokree i
biva obrnut. Proces spiritualizacije ponovo poinje i materija se
transformie u silu. Ali ovaj proces traje eonima godina! Promene se
nastavljaju redovno, ali tako tanano i polako da ne mogu da se pri-
mete i posmatraju tokom jednog ljudskog ivota. S druge strane,
neke promene, koje zahtevaju hiljade godina spore i neprimetne pri
preme, dese se iznenada i vidljivo kad doe pravo vreme. Upravo sad
mi ivimo u takvom prelaznom vremenu u kome su promene pri-
metne. Jedna od tih pojava se jasno vidi u injenici da razliite rase
ljudi s okruglastim glavama vode i njima upravljaju vladari koji su od
njih duhovno uveliko superiorniji i koji su ak razliiti od njih fiziki.
Oni imaju graciozniju figuru i izduenu lobanju.
Nekad je na zemlji ivela rasa ljudi veoma razliita od rasa koje
danas ive. Oni su ispoljavali potpuno zakon duha, a ne zakon materije
kao rase ljudi koji ive danas. Ovi ljudi su bili svesni na boanskoj
ravni i predstavljali Boga ovde, na zemlji, bez ikakve primese koris-
toljubivih karakteristika tela. U svojoj boanskoj istoti ovi ljudi su
zasluili ime "Sinova Boga".
itav njihov ivot se zasnivao na duhovnosti, ljubavi i ne
sebinosti. I nisu imali nikakvih fizikih apetita, nagona i strasti koje
bi bacale senku na duh. Pripadnici ove uzviene rase vladali su svim
tajnama prirode, i kako su bili savreno upoznati sa svojim
sopstvenim moima i drali te moi potpuno pod kontrolom duha,
bili su takode u stanju da kontroliu prirodu i upravljaju njom za
jedno sa svim njenim ogromnim silama. Njihovo znanje je bilo
bezgranino. Nisu morali da zarauju za hleb fizikim oruem, i
umesto da zarauju za ivot znojem lica svoga, oni su pokretali u rad
sile prirode.
Oni su poznavali sve zakone prirode, misterije materije, sile uma
i tajne sopstvenog bia.Takoe su znali tajnu povezanu s preo
braavanjem sile u materiju i materije u silu. Konstruisali su naprave i
orua kojima su mogli da uskladite, pokrenu i iskoriste ne samo sile
prirode, ve takoe i sopstvene duhovne sile. Ziveli su sreno i mirno
kao dominantna rasa u velikom delu sveta.

182
 Sinovi Boga

U isto vreme, meutim, druga stvorenja slina Sinovima Boga su

takoe ivela na zemlji, ali s mnogo materijalnijim telima i na mnogo
nioj ravni razvoja. Tupog duha, njihova svest je bila potpuno pois-
toveena s telom. iveli su u iskonskim dunglama borei se s priro
dom, jedni s drugima, i sa ivotinjama. Ta stvorenja su bila preci
dananjeg oveka. Rasa sinova ljudi koju vidi u naoj zemlji predstav
lja prelaz izmeu ove dve rase.
Kao to rekoh malopre, zakon stalnog kretanja i promene deluje
irom vasione. Zemlja sad prolazi kroz period u kome napreduje
proces materijalizacije. To znai da se boanski stvaralaka sila pret
vara sve dalje i dalje u materiju, a mo na zemlji postepeno pada sve
vie u ruke sve materijalnijih rasa ljudi koji su nekad bili pod upra
vom viih, duhovnijih rasa. Malo pomalo via rasa odumire. Oni se
povlae s ravni materije na duhovnu ravan i ostavie na miru o-
veanstvo neko vreme - kako se vreme rauna na zemlji, mnogo,
mnogo hiljada godina - da bi oveanstvo moglo, bez vidljivog
vodstva, da se uzdigne svojom sopstvenom moi.
I tako se desilo da ova materijalistika rasa peinskih ljudi nalik
na ivotinje eksperimentie u skladu s boanskim zakonima, postaje
monija i snanija dok ne doe vreme da ona pone da vlada
zemljom. Meutim, pre no to napusti zemlju, via rasa mora da
usadi svoje naroite moi u niu klasu. Kroz delovanje zakona o na-
sleivanju to e omoguiti nioj rasi - posle jednog dugog, dugog
procesa razvoja - da se ponovo uzdigne iz materije. Zato su mnogi si
novi boanske rase uinili velike rtve da zanu decu s kerima
primitivnog oveka. Kroz prvo ukrtanje rasa oni su razvili nove indi
vidualne tipove i, postepeno, novu rasu ljudi.
Boanska mo Sinova Boga i silne fizike moi keri ljudi proiz
veli su razliite tipove potomaka. S jedne strane fizike, a s druge
duhovne gigante. Bilo je takoe i fizikih divova koji su, nasleem s
majine linije, nasledili primitivne, nerazvijene umove. U tim oso
bama duhovna mo njihovih oeva, delujui na materijalnoj ravni,
stvorila je kolosalno snana tela. Svojom ogromnom fizikom sna
gom ovi pojedinci su nadvladali slabije osobe i, zbog ivotinjskih ape
tita svoje prirode, postali su tirani koji ulivaju veliki strah.
Ali bilo je takoe i duhovnih divova koji su ispoljavali svoju na-
sleenu stvaralaku mo kroz vie centre mozga, vie nego na nioj,
fizikoj ravni. Ovim duhovnim gigantima je dodeljen zadatak da
vode i poduavaju neko vreme niu, telosvesnu rasu ljudi nalik ivot-

183
 Inicijacija

injama, kao i hibridnu rasu koja se kasnije raala iz meanja koje sam
ve pomenuo. Ovi duhovni giganti su imali zadatak da poduavaju
ljude ove dve rase mudrosti, naukama i umetnosti kao osnovama
jedne vie civilizacije, i da im pruaju dobar primer boanski sve
obuhvatne ljubavi, nesebinosti i duhovne veliine. Zato danas ima
zemalja u kojima vladaju despotizam i tiranija, dok drugima upra
vljaju ljubav i mudrost. To e postepeno nestati i oveanstvo e
znati za velike posveenike i njihove tajne nauke samo kroz istorijske
zapise, tradiciju i legendu. Meutim, ak i u najmranijem periodu
ljudskog razvoja, zahvaljujui zakonu nasledivanja, postojae mo
gunost da se rodi neki sin Boga u ljudskom telu da bi oveanstvu
pokazao izlaz iz mraka i bede."
"Oe", pitam, "da li je naa zemlja zemlja Sinova Boga?"
"Ne, dete moje. Kontinent koji je nekad bio dom Sinova Boga je
potpuno uniten. Postepeno je bilo sve manje i manje potomaka
boanske rase. Oni su ostavili svoje smrtne omotae za sobom i nisu
se reinkarnirali. Konano, ostalo ih je samo nekoliko u razliitim
krajevima zemlje da prenesu vladavinu na ljudska bia ija mo
stalno raste. Zbog meusobnog meanja dve rase, meutim, pojavili
su se neki pojedinci sa znanjem magije dobijenim od svojiih oeva i
ivotinjskom, fiziki usmerenom sebinou svojih majki. Oni su us
peli da se uvuku u hram, i pomou svojih duhovnih moi primili su
inicijaciju. Meutim, oni su unizili svoje znanje i sveli ga na crnu
magiju i sebino su primenjivali svoje moi i prirodne sile koje su
kontrolisali instrumentima i oruima hrama.
Sinovi Boga koji su tada jo uvek iveli u ovom delu zemlje videli
su ta se sprema. Oni su znali da te sile nemilosrdno unitavaju sve
one koji ih koriste na pogrean nain, to jest, sa satanskom se
binou umesto boanskom ncsebinou. Oni su znali da crno
magiari idu pravo u prokletstvo i da e njihova slepa gramzivost
izazvati opte razaranje. Zato su poslednji Sinovi Boga sagradili
ogromne brodove, zatvorene sa svih strana i ak izolovane od sila
koje prodiru i razaraju materiju. Onda su u tajnosti ukrcali na brod
nekoliko svojih alatki, svoje porodice i domae ivotinje; i, zatvorivi
sve otvore, otplovili su iz dela sveta koji e biti uniten. Neki su ot
plovili na sever, neki na istok, neki na jug, dok su neki, plovci prema
zapadu, stigli ovde gde smo mi sada.
Crnomagiari su ubrzo izgubili kontrolu nad svojim instrumen
tima. Njihov zadatak je trebalo da bude da dovedu najvie kosmike

184
 Sinovi Boga

boanske sile u te instrumente i pohrane ih tu, jer jedini izvor ove

moi na zemlji je samo ljudsko bie. Ali, to su ti ljudi postajali
sebiniji, to se vie promena deavalo u struji kojom su punili te in
strumente za -kasniju upotrebu. Jednog dana, kad su Sinovi Boga u
svojim izolovanim brodovima ve otplovili na dovoljnu daljinu, tra
gedija se dogodila. Jedan od crnomagiara je nenamerno doveo u
svoje telo silu koja ponitava materiju, to jest, pretvara je u drugu
vrstu energije. Kad je taj proces jednom pokrenut, materija koja se
transformie u energiju i dalje to ini, delujui kao razaraka sila dok
ne dematerijalizuje sve. Tako je razoren itav kontinent. Najzad su
nove sile tako stvorene usporile i konano zaustavile proces dezinte
gracije.
itav dematerijalizovani kontinent je transformisan u energiju
zraenja koja se prvo uzdizala do gornjih dosega zemljine atmosfere,
onda vraala transformisana u prvobitnu formu sveukupne materije.
Posle daljih procesa transformacije, cela divovska masa pala je
ponovo na zemlju u obliku neega to je izgledalo kao beskrajni plju
sak vode, blata i peska.
Vode okeana su se kotrljale preko gigantskog rascepa u telu
zemlje. Kopnene mase druge hemisfere, raskidane na komadie ka-
taklizmikim potresom, pomerale su se sve dalje jedna od druge da
bi se povratila ravnotea irom zemlje, dok najzad nisu zauzele
sadanje poloaje. Deo razorenog kontinenta sad lei u naoj zemlji
kao mona peana pustinja i postoji opasnost da vetar raznese te
peane planine i prekrije plodne, nastanjene predele.
Sinovi Boga su u svojim brodovima imali specijalne instrumente
i opremu da bi stabilizovali svoje lae i drali ih stalno u horizontal
nom poloaju. Na taj nain su preiveli katastrofe i konano pristali.
U svakom delu zemlje na koji su stupili otpoeli su novu civilizaciju.
Svojim znanjem, mudrou i ljubavlju osvajali su srca domoro
daca. Postajali su vladari. Bili su oboavani, potovani kao bogovi ili
polubogovi. Prvo to su uinili bilo je da konstruiu odgovarajue
graevine za svoje svete instrumente da bi ih izolovali potpuno od
spoljnog sveta i obezbedili odgovarajuu zatitu od mone, prodorne
energije pohranjene u njihovim instrumentima. Te graevine, koje
mi zovemo piramide, mogu se sad videti u raznim krajevima sveta
kuda su pobegli Sinovi Boga sa instrumentima koje su spasli."
Duboko impresionirana, sluala sam priu o ovim strahovitim
dogaajima. To mi je razjasnilo mnogo toga to ranije nisam razu-

185
 Inicijacija

mela - ali ne sve. "Kako su Sinovi Boga donosili te silne kamene blok
ove i postavljali ih na svoje mesto, jedan preko drugog?" pitala sam.
"Sea li se, dete moje," odgovorio je Faraon, "da sam ti ispriao
da Sinovi Boga nisu morali da rade fizikom silom jer su podsticali
sile prirode da rade za njih? Mi jo uvek posedujemo neke od tih in
strumenata kojima moemo da kontroliemo gravitacionu silu zemlje
po volji, neutraliui je ili je umnoavajui, zavisno od rezultata koji
elimo da postignemo. Na taj nain moemo da uinimo da neki
predmet izgubi teinu ili, obrnuto, ak postane tei no to normalno
jeste. Kad se na taj nain uini da jedan kameni blok nema teinu,
ak bi i dete malim prstom moglo da ga pogura ili podigne na bilo
koju eljenu visinu. Brodovi su bili dupke natovareni tim gigantskim
kamenim blokovima a da nisu pretovarivani, jer su blokovi bili una-
pred izloeni odgovarajuem obliku zraenja i tako lieni teine. Sve
gigantske graevine, ovde i u drugim krajevima sveta, koje ljudska
snaga nikad ne bi bila u stanju da sagradi, podigli su Sinovi Boga na
ovaj nain.
Gde god da su se Sinovi Boga iskrcali iz svojih brodova stvorili su
visoku civilizaciju. Gde god da jo vladaju, oni predvode ljude u ne
sebinoj ljubavi i rtvuju se za njihovo dobro... rtvuju se to ostaju
ovde na zemlji za sada da bi ih poduavali i prenosili i irili duhovne
moi. Bilo je nekad vreme kad je vladar, Faraon, bio istovremeno i
visoki svetenik. Jedna te ista linost bila je svetovni i duhovni voda
naroda. Kasnije, meutim, kako je zemlja rasla u kulturi i bogatstvu,
Sinovi Boga su podelili zadatke, i odonda jedan od njih je ispunjavao
dunosti svetovne vlasti, dok je najstariji, voa rase, bio duhovni
voa naroda. Faraon vlada zemljom. Visoki svetenik ispunjava
svoje dunosti u hramu. On je uvar znanja u svim oblastima. Poto
celokupno znanje potie iz istog izvora, on je taj koji daje inicijaciju u
nauke, umetnosti, a takoe i veliku inicijaciju u hramu u duhovnu
"umetnost bez umetnosti".
Sad zna zato ljudi kojima upravljamo i koje poduavamo imaju
razliito oblikovane glave od potomaka Sinova Boga koji su sada vla-
dajua porodica. Mi koji imamo tu izduenu lobanju relativno malo
koristimo svoj intelekt jer smo u stanju da doivimo istinu direktno
svojim unutranjim vidom. Nae elo nije jako luno, jer su u naim
glavama modani centri koji imaju veze sa sposobnou miljenja
razvijeni samo do one mere koja nam je neophodna da zapazimo i
svesno doivimo spoljne utiske. Naprotiv, u zadnjem delu nae lo-

186
 Sinovi Boga

banje mi imamo potpuno razvijene modane centre, fizike instru

mente duhovnog otkrovenja. Ti modani centri nam omoguuju da
budemo svesni boanske ravni i daju nam one nadmone kvalitete i
karakteristike koji nas razlikuju od sinova ljudi. Ljudska bia, u svojoj
svesti, ive u vremenu i prostoru. Mi, iako takode nastanjujemo
zemaljska tela, uivamo savrenu duhovnu slobodu, u slobodi od vre
mena i prostora. Kroz mo boanske svesti i uz pomo tih modanih
centara, mi smo u stanju da se kreemo slobodno u vremenu i pros
toru.
To znai da smo mi u stanju da selimo nau svest u prolost ili u
sadanjost po svojoj volji. Drugim reima, mi smo u stanju da doi
vimo prolost i budunost kao sadanjost. A s istom lakoom moemo
da oslobodimo sebe od prepreka koje namee prostor i preselimo
svoju svest na bilo koje mesto koje elimo. U tom stanju ne postoji ni
kakvo "ovde" i nikakvo "tamo", ve samo sveprisutnost. Jer prolost i
sadanjost - ovde i tamo - su samo razliiti vidovi, razliite projekcije
jedne i jedine realnosti, venog sveprisutnog Bia: BOGA.
Krv obe rase tee u tvojim venama. Ti si nasledila osobine nae
rase, ali isto tako i osobine hibridne rase s majine strane. U tebi
poinju da deluju vii organi, naalost suvie rano da bi imala vre
mena za zemaljska iskustva ili da bi savladala svoju delimino
zemaljsku prirodu. Ti si nezadovoljna zato to se osea zarobljena u
vremenu i prostoru, uhvaena izmeu "ovde" i "tamo". Duh u tebi
poinje da se budi i ezne za svojom boanskom slobodom. Tri puta
si zatraila inicijaciju i dobie je. Onda e nauiti da svesno koristi
sve vie organe koji jo nisu potpuno aktivni u tebi. Takode e stei
sposobnost da uspostavi kontakt u bilo koje vreme sa slinim biima
da bi bila u stanju da razmenjuje misli s njima.
Ja sam tako u stanju da uspostavim duhovni kontakt u bilo koje
vreme sa svojim bratom Ptahhotepom ili sa bilo kojim od drugih po
tomaka rase Sinova Boga koji jo ivi na zemlji. Kroz potpuno
ujedinjenje naih svesti u stanju smo da razmenjujemo misli o bilo
kojoj datoj temi mnogo bolje nego da razgovaramo na zemaljskoj
ravni uz pomo glasnih ica, jezika i uiju. Svojom sveu moemo da
potraimo jedan drugog u bilo koje vreme, ali osetimo odmah ako je
onaj drugi zauzet i usredsreen na neto drugo. U takvom sluaju mi
uznemiravamo jedan drugog samo ako imamo neto vrlo vano da
saoptimo, inae se povlaimo. Ali, lako moe razumeti zato samo
osobe koje su postigle savrenu nesebinost mogu da imaju takve

187
 Inicijacija

sposobnosti. Kad bi ih egocentrini sinovi ljudi takoe imali, stvorili

bi takav haos da bi svi finiji, vii organi bili uniteni u optoj zbrci.
Uglavnom se "sreemo" ujedinjavajui nae svesti na ovaj nain
uvee, poto su nae dnevne dunosti okonane, i u tom ujedinjenju
mi vidimo misli onog drugog. Tako je samo pitanje trenutka kad
emo biti u stanju da se saglasimo o stvarima o kojima bi se u trodi
menzionalnom svetu dugo raspravljalo.
Poto smo promislili o naim svetovnim zadacima, prebacujemo
se naim svestima u nedimenzionalno stanje sve-svesti, da bismo iz
vukli novu ivotnu energiju iz venog, boanskog, prvobitnog iz-
vora.U tom stanju mi smo jedno sa svim ivim biima, s celom
vasionom, identini sa njom u boanskom iskonskom jedinstvu, jedno
sa samim ivotom, s venim biem, dakle sa sutinom svake pojave - s
tobom, takoe, i sa svim drugim ljudima. Samo ona bia koja svojom
sveu i dalje ive u tri dimenzije nisu svesna tog jedinstva. S druge
strane, svako bie se budi iz sna s obnovljenom ivotnom energijom,
bez obzira da li zna ili ne zna da ta energija potie od boanskog
prvobitnog izvora.
I tako e ti biti posveena. To znai da stupa na dug, dug put.
Morae da putuje ovom stazom na zemlji ak i poto Ptahhotep i ja
napustimo trodimenzionalni svet i ostanemo samo u duhu u sferi
zemlje. Ja imam drugaije zadatke od Ptahhotepa. Na njemu je da ti
daje duhovnu i intelektualnu poduku. U venom jedinstvu,
meutim, mi emo uvek biti zajedno. Bilo bi bolje da si imala vie
strpljenja. Ali ti si ono to si, i ono to si e odrediti i tvoju sudbinu i
tvoju budunost. Mi ne moemo da se umeamo. Mo koja dolazi iz
jedinstva e te uvek pratiti i pomagati ti da prebrodi najtea vre
mena.
Poto ti ima dunost da predstavlja suprugu Faraona kraj
mene, nee moi da stanuje u hramu kao to to ine drugi neofiti za
vreme perioda pripremanja za inicijaciju. Ti e ii tamo svakog jutra
za uputstva. Tokom dana radie svoje vebe tamo s drugim neof-
itima, a kad doe vee vraae se u palatu. Na ceremonije u palati
dolazie na vreme da ispunjava svoje dunosti pored mene. Dakle,
moe da se javi Ptahhotepu sutra ujutru."
Ali ja i dalje imam jedno pitanje i stoga ostajem da stojim.
Otac me gleda ispitivaki. "Oe," pitam, "rekao si mi da su Sinovi
Boga, da bi prenosili i irili svoje duhovne moi, uzimali ene meu
kerima ljudi. Zar nisu keri Sinova Bogova takoe uzimale mueve

188
 Sinovi Boga

medu sinovima ljudi? Zato su samo Sinovi Boga zainjali decu s

kerima ljudi? - a ne i keri Boga sa sinovima ljudi?"
Otac me gleda duboko u oi i kae, "Urei ovaj moj odgovor u
seanje. Ako bude zaista dobro razumela ovu istinu, moda emo
moi da skrenemo kormilo tvoje sudbine na drugi pravac: ako istoi
kap iz ae crvenog vina u au belog vina, crveno vino u ai ostaje
isto crveno vino kao to je bilo i pre. Belo vino nije vie isto belo
vino, ve meavina oba. A ako onda istoi neto belog vina, ono to
izliva je u stvari meavina crvenog i belog vina. Da li razume, dete
moje?"
"Da, oe, razumem. Hoe da kae da krv isto odgajenog Sina
Boga i dalje ostaje ista ako on zane decu sa nekom erkom sinova
ljudi. Ali krv keri Boga bi postala meana krv ako bi se ona udala za
jednog od sinova ljudi. Odonda bi ona bila meana, a takva bi bila i
njena deca."
"Pamti ovu istinu u svakom trenutku svog ivota," kae otac. Po
tom "ustaje, ja se klanjam pred njim, i on me blagosilja. uvajui
jedinstvo due u srcu odlazim iz te odaje.

189
 U pratnji Menu idem u hram.
Koliko u esto prolaziti kroz ovu dugaku kolonadu izmeu
palate i hrama? Koliko esto i koliko godina! - dok i sama ne posta
nem staza, pa da me i sa zatvorenim oima noge nose do hrama.
Danas ulazim u hram po prvi put kao neofit. Ba zbog toga to
bih volela da pourim, uzdravam se i hodam ceremonijalnom
sporou. Reena sam da uivam u svakom trenutku poetka svoje
inicijacije. Povuena sam u sebe, zadubljena u misli. Potpuno svesna
onoga to mi je otac jue ispriao idem napred ka svojim buduim
dunostima kao posveenika.
Na ulazu me eka onaj isti neofit od pre. Menu odlazi. Prvo me
grli, ljubi i stee vrsto kao da se nikad vie neemo videti. Onda se
smiruje i klanja preda mnom onako kako smatra da treba. Ja je grlim
i oseam da me i moja majka ljubi preko njenih usana.
Neofit me prati do Ptahhotepa koji eka u svojoj maloj sobi za
primanje. Koliko esto - koliko esto - u stajati tako pred njim! Ko
liko e esto njegov pogled poivati na meni, ili prodirati kroz mene
skroz na skroz svojim mirom, sigurnou i snagom!
"Drago moje dete," poinje on, "inicijacija, kao to sam ti ve ob
jasnio, znai postati svestan najvieg nivoa, boanske ravni. Da bi to
moglo da se uradi neophodna je duga fizika obuka i duhovna pri
prema. ovek prvo mora da ojaa svoje nerve da bi ih osposobio da
podnesu te visoke vibracije a da se ne povrede, da ne nastupi smrt.
Postati svestan na datoj ravni znai uvoditi vibracije karakter
istine za tu ravan u nerve i preko nerava u telo. Od asa kad se telo
rodi, to jest, od asa kad ga "ja" nastani, telo razvija mo otpornosti
koja odgovara prosenom stepenu svesti duha koji u njemu obitava.
Nivo svesti jednog ivog bia die se i pada, u zavisnosti od njego
vog emocionalnog stanja, u okviru granica jedne oktave vibracija. Ta

190
 Qodine pripreme

kolebanja, meutim, ne smeju da predu granice elastinosti nerava;

jer ako se to desi, dolazi do ozbiljnijih i manje ozbiljnih povreda i
bolesti, ak i smrti. Vibracija koja pripada stvaralakoj ivotnoj ener
giji je apsolutno smrtonosna za bia ija svest nije jo dosegla taj
nivo. Ona bi sagorela nerve i nervne centre. Iz tog razloga ivotna en
ergija iz kimenog stuba, gde joj je sedite, transformie se u nisku vi
braciju koja odgovara stepenu svesti osobe o kojoj je re i tek ta
transformisana ivotna struja se uvodi u telo.
Tako ivotinje, na primer, pokree i oivljava mnogo nia iv
otna vibracija nego primitivnog oveka; a primitivnog oveka sa nje
govom zverskom, sebinom prirodom pokreu i oivljavaju nie
vibracije nego osobu koja je duhovno razvijena. Kad bi neko uveo
ivotnu energiju visoko razvijenog ljudskog bia u ivotinju ili mno
go manje razvijenog oveka, ivotinja ili ovek "niskog nivoa" bi od
mah umrli usled kontakta sa monijim vibracijama.
Velika inicijacija znai svesno doiveti ivotnu energiju i stva
ralake vibracije venog bia, doiveti te vibracije na svakoj ravni
razvoja i u njihovoj originalnoj frekvenciji, bez transformacije, i is
tovremeno uvodei te vibracije u nerve i telo. To prirodno zahteva
primerenu koliinu otpornosti koja moe da se dobije kroz fiziku i
duhovnu obuku. To znai da ovek mora da se polako i oprezno pri
premi i probudi odgovarajue nervne centre i naui da ih kontrolie.
U poetku e ti dobijati tu fiziku i duhovnu obuku od Mentuptaha,
voe kole ncofita. U vebama koncentracije pomoi e ti Ima," - i
Ptahhotep pokazuje na neofita koji me je doveo ovde. - "Kad poloi
pripremni test koji ti daju Mentuptah i Ima, primie dalju obuku i
inicijaciju pod mojim vodstvom. Sad u te odvesti u kolu za neofite i
dau ti sve to ti je potrebno za poetak. Ako poeli da razgovara sa
mnom tokom obuke, moe da uredi da me vidi svake veeri. Nek
Bog dalje upravlja tvojim koracima,"
Poto me je Ptahhotep blagoslovio, klanjam se i pratim Imu do
kole za neofite.
Ima me vodi u malu eliju, jednu od mnogih sagraenih u zidu
hrama. Daje mi prostu belu pamunu haljinu i par prostih sandala i
kae da ova elija pripada meni.
Kada izaem - poto sam skinula svoju svilenu haljinu i zlatne
sandale i presvukla se u prostu odeu - ja sam neofit ba kao i Ima.
On me dalje voi kroz dugaku kolonadu stubova i kroz velika vrata
stupamo u vrt hrama. Vrt je velianstven: veliki pravougaoni prostor

191
 Inicijacija

zelene trave oivien palmama je idealno mesto za vebu. Dok idemo

dalje, vidim neofite kako rade iza dela bate koji lii na park, blizu
povrtnjaka i vonjaka. Svi neofiti nose istu odeu kao i ja, ali niko od
njih nije tako mlad.
Ima me vodi Mentuptahu, upravitelju kole neofita. On je ljuba
zan ovek s toplim oima punim ljubavi. On mi objanjava moje
dnevne dunosti. Neofiti su podeljeni u grupe. Sve grupe su pod
Mentuptahovom upravom, ali svaka pojedina grupa takoe radi pod
vodstvom nekog naprednog neofita, kandidata za svetenika. Ima
vodi grupu kojoj sam ja dodeljena. On je visok, vitak, ali veoma
snaan mladi. Zapazila sam njegovo kristalno isto zraenje kad me
je prvi put odveo kod Ptahhotepa. On je proao veinu pripremnih
testova i blii mu se vreme kad e primiti inicijaciju. Ima je kandidat
za svetenika. Svojom pojavom ne odaje toliko utisak da je muka
rac, vie daje androgeno bie koje je izvan i iznad pola. Toliko iznad i
izvan pola kao arhanel. On zrai otrinom kao otar ma. Njegovo
aneoski lepo lice nosi znake nadmone inteligencije i moi koncen
tracije. Iznad obrva ima dva dobro razvijena ispupenja, znake mu
drosti. Usta su mu lepo oblikovana, lepa, puna energije, fino izva-
jana, ali blaga u uglovima usana, to otkriva da on gaji nenu ljubav
prema svakom ivom biu. Volim ga od prvog trenutka, oseam pot
puno poverenje u njega kao to bih u dragog, voljenog brata. Srena
sam to je on taj koji e me pripremiti za moje testove!
Ima me predstavlja drugim neofitima. Svi su oni izabrali svete-
niki poziv kao svoje zanimanje u ivotu, ali samo oni koji poloe sve
svoje testove i prime inicijaciju e postati svetenici i svctenice. Ima
mnogo onih koji to nikad ne uspeju. Ipak, ako to ele, oni mogu
provesti ostatak ivota u slubi hrama, radei u vrtu i brinui o ivot
injama. Neofiti koji poloe pripremne ispite dobijaju stalno nove i
progresivno tee zadatke i zaduenja koja odgovaraju njihovom ste-
penu napretka.
Grupa pod Iminim vodstvom je cela sastavljena od duhovno do
bro razvijenih neofita. Po oevoj liniji, veina njih su potomci Sinova
Boga, ba kao i ja, i mogu se prepoznati ak iz daleka po izduenom
obliku glave. Ja sam dodeljena toj grupi i oseam se dobro u njihovoj
istoj atmosferi.
Svakog jutra u svitanje treba da se okupimo u vrtu. Poinjemo s
fizikim vebama. Te vebe podrazumevaju jaku koncentraciju.
Zauzimamo razne poloaje tela i, dok radimo vebe disanja, mo-

192
 Godine pripreme

ramo da uvodimo svoju svest u razliite delove tela. Kroz dugo i

strpljivo vebanje na ovaj nain moemo da celo telo uinimo pot
puno svesnim, pomeramo ga kako nam volja, kontroliemo i upra
vljamo najmanjim delovima tela i svim unutranjim organima.
Strpljivo i uporno tako razvijamo telo u izvanredan instrument.
Kad zavrimo ove vebe, ulazimo u veliku odaju hrama za obuku
uma i due. U tim vebama Mentuptah nam diktira meusobno
povezane slike sna koje moramo da doivimo kao da su stvarni. Tim
slikama sna mi namerno proizvodimo razliita emotivna stanja u
sebi i uimo kako da ih kontroliemo. Tim vebama Mentuptah nas
vodi kroz sve razliite sfere donjeg i gornjeg sveta, kroz sedam
Pakala i sedam Nebesa, uei nas da sauvamo prisustvo duha bez
obzira ta da se dogodi tako da ak i u najteim situacijama moemo
odmah da odluimo ta da inimo.
im potpuno savladamo ovu vrstu vebi, idemo stepenicu vie.
Moramo da doivimo razliita emotivna stanja po komandi, bez slika
sna, ali s istim intenzitetom kao da zaista imamo neki razlog. Poinj
emo te vebe sa najniim negativnim stanjem, penjui se korak po
korak dok ne dosegnemo najvie pozitivno stanje. Na primer, poinj
emo doivljavajui najdublje stanje potitenosti, penjemo se poste
peno preko ravnodunosti, onda nastavljamo sve vie i vie, preko
radosti i dalje do najvieg stanja sree.
Kad posle dugog uvebavanja postanemo umeni u ovoj vebi,
obavezni smo da uvebamo bre prelaske iz jednog emotivnog stanja
u drugo sve dok ne budemo mogli da ih doivimo sva, jedno za dru
gim, lako i sigurno kao to neki muziar izvlai celu oktavu tonova iz
svog instrumenta, od najnieg do najvieg. Kad postignemo vetinu
da prelazimo brzo kroz celu skalu ljudskih emocija - od naj
mranijeg oajanja do najvieg blaenstva - preduzimamo sledei
korak. On se sastoji od doivljavanja suprotnih emotivnih stanja,
jednog za drugim, a da se ne utroi vreme za promenu, prelazei iz
duboke tuge odmah u najvie veselje. Ili, da uzmemo drugi primer, iz
straha odmah u samopouzdanu hrabrost.
Doputa nam se da vrimo ove vebe samo pod upravom naeg
uitelja. One predstavljaju veliki napor za nae nerve. Potrebno nam
je mnogo vremena da dostignemo taku u kojoj emo biti u stanju, uz
pomo slika sna, da doivimo emotivna stanja ivo kao da su spoljni
dogaaji u naim ivotima. Potrebno nam je jo due da budemo u
stanju da iskusimo celu skalu emotivnih stanja od najnieg do naj-

193
 Inicijacija

vieg. Tek onda kad moemo da potpuno umirimo nerve posle ovih
vebi, zadravajui ih u stanju smirenosti preko celog dana, dozvolj
eno nam je da upranjavamo najtee vebe doivljavanja dijame
tralno suprotnih emocija a da ne utroimo vreme prelazei iz jednog
u drugo. Cilj ovih vebi je da nas uini nezavisnim i od spoljnih
dogaaja i od sopstvenih linih raspoloenja, tako nas osposoblja
vajui da sami odredimo svoja raspoloenja i zadrimo emotivnu
ravnoteu bez obzira ta da se desi. Uimo se stalnom unutranjem
oprezu i prisutnosti duha.
Ljudi veruju da uvek mora da postoji neki razlog da bi bili ra
dosni ili sreni. Kroz vebe sa slikama sna mi prvo zamiljamo da
imamo razloga da budemo u jednom ili drugom raspoloenju. Tako
uimo da kontroliemo same razloge! Meutim, kako u stvari ne
mamo neki razlog, moramo da ga zamislimo sami.
Potom dolazi sledea stepenica doivljavanja emotivnog stanja
samog po sebi, bez razloga, bez prethodnog zamiljanja neke situa
cije koja bi izazvala da se doivi neko raspoloenje.
Posle dugog ponavljanja, kad postanemo potpuno veti u ovim
vebanjima, otkrivamo da smo uvek zamiljali da imamo neki razlog
da budemo "tuni" ili "radosni", "potiteni" ili "puni ivota", itd. Preko
ovih vebi mi tako postajemo ubeeni da dogaaji i deavanja u
naim ivotima ne smeju da imaju nikakvog uticaja na nas. Otkrivamo
da se svako stanje svesti budi - i moe jedino da se probudi - u nama
samima. Jedan isti dogaaj moe da natera jednu osobu na smeh,
drugu na suze, dok trea ostaje potpuno ravnoduna; sve to zato to
svako samo projektuje spolja svoj sopstveni unutranji stav, i samo taj
unutranji stav izaziva nau reakciju, a ne sami spoljni dogaaji.
Kao krajnji rezultat uenik mora da stekne sposobnost da zadri,
spokojan i nepokolebljiv, emotivni mir u svakoj prilici, i da ga nikad
ne izgubi ni pod kakvim okolnostima. Ove vebe nas takoe ue da
ta god da se dogodi na zemlji to je samo prelazna slika sna koju mi
sami projektujemo u vremenu i prostoru. To treba da shvatimo ozbiljno
samo ukoliko doprinosi naem iskustvu.
Ali potrebno je mnogo, mnogo vremena da se dosegne ovaj nivo
sposobnosti! Moramo da drimo sebe pod najstroom prismotrom,
nikad ne smemo da se zaboravimo ni za trenutak, moramo uvek da
budemo budni i svesni, uvek analizirajui svako oseanje, svaku mi
sao, da bismo utvrdili u kom sloju sebe je ono zaeto. A sve to nije
neto to se naui od danas do sutra!

194
 Godine pripreme

Kao dodatak ovoj dugotrajnoj duhovnoj obuci, takoe moramo

da upranjavamo isto mentalne vebe koncentracije. Njih mi
odreuje Ima. Posle grupnih vebi on me vodi u miran kutak vrta i
objanjava mi ta znai koncentracija. Ne smem da dopustim da mi
misli lutaju bez cilja. Naprotiv, moram sebi da zapovedim da se skon-
centriem samo na jedan odreeni pojam. Moram da misli saberem u
jednoj taki, dajui im centripetalni pre nego centrifugalni pravac.
Ima mi daje reenicu na koju treba da se skoncentriem. Kad uspem
da se skoncentriem na nju, treba da odem i da mu to kaem. Onda
me ostavlja samu.
Ta reenica je: "Ja uvek ispoljavam boanstvo."
Sedam i pokuavam da se skoncentriem na ovu reenicu.
Ponavljam u mislima: "Ja uvek ispoljavam boanstvo," jedanput,
dvaput, deset puta, sto puta... Ne mislim ni na ta drugo: "Ja uvek is
poljavam boanstvo...Ja uvek ispoljavam boanstvo... Ja uvek ispolj
avam boanstvo..."
Posle jednog sata idem kod Ime i kaem mu: "Ne mogu da se
skoncentriem na tu reenicu. To je nemogue."
"Nemogue?" pita on, "zato bi to bilo nemogue?"
"Ti si mi rekao da koncentracija znai upraviti sve sile, sve misli
na jednu taku, povlaei i drei zajedno sve sile intelekta i svesti.
Ali kad se ja koncentriem na jednu reenicu, ne mogu da privuem
sve sile svog uma u jednu jedinu taku. Reenica se sastoji od neko
liko rei. Te rei slede jedna drugu i u vremenu i u prostoru. To znai
da ne mogu istovremeno da mislim na te rei u datom trenutku ve
jedino jednu za drugom u vremenu i prostoru! I kad promislim
reenicu do kraja, moram da skoim natrag na poetak i promiljam
je ponovo do kraja. Zato je koncentracija na ovaj nain nemogua.
Ili moram da skaem s kraja na poetak posle svake reenice, ovako

Ja uvek ispoljavam boanstvo,

195
 Inicijacija

ili, ako zamislim reenicu u krunoj formi, proizilazi da e se moja

koncentracija vrteti u krug,

ali to nije koncentracija!"

Ima slua paljivo. Onda, sasvim zadovoljan, kae: "Vebala si is
pravno! Otkrila si da je nemogue skoncentrisati se na rei. injenica
da si na kraju zamislila da su rei u obliku kruga pokazuje da si se
stvarno trudila da se koncentrie. Ali bez obzira koliko da pri
bliava rei, one i dalje obrazuju krug i nikad ih ne moe dovesti u
centar. Otkrila si da bez obzira koliku silu primeni na njih da bi ih
usmerila na centar, rei se odupiru toj sili tako da ih ne moe privui
u centar. Ovaj princip otpornosti prema tome da se neto privue u
centar je onaj koji koristimo pri graenju mostova. Mi gradimo u
lukovima od kamena, ba kao to si ti sagradila krug od rei, a most
ne pada u vodu zato to kamenovi vre pritisak jedan na drugi i
kamenje ne poputa pod pritiskom. Zbog snage njihovog otpora,
kamenovi dre ceo most. A ako tvoja koncentracija cilja na centar,
spreena je u tome otporom rei i koncentracija je nemogua. Isto se
deava ako pokua da se skoncentrie na jednu re. Re se sastoji
od slova koja nikad ne mogu da se potpuno sakupe u jednoj taki."
"Dakle, ta moram da uinim?"
"Za sledeu vebu probaj da se skoncentrie na jedno slovo.
Uzmi slovo "o", na primer," kae Ima i ostavlja me samu.
Pokuavam. Sedei ponovo na travi, koncentriem se na !'o"... u
mislima ponavljam slovo "o", govorei "o", "o", "o", "o", "o"... i dalje ne
mislei ni na ta drugo sem na "o", "o", "o", "o", "o", "o", "o", "o"... dok
iznenada ne nainim novo otkrie. Vraam se kod Ime i nasmejana
mu kaem: "Ve sam zavrila."
"Pa," pita on, "ta si otkrila?"

196
 Godine pripreme

"Da se "o" na koje sam se koncentrisaia iznenada pretvorilo u

cev. Jedan dugaak tunel u obliku "o" u kome sam se stalno kretala
napred. Ali ni to nije savrena koncentracija!"
"Dobro," kae Ima. "To znai da si ve dosegla etvrtu dimenziju.
Sad pokuaj opet s reenicom "Ja uvek ispoljavam boanstvo" i
pokuaj opet. da se skoncentrie na to. Kako bi sad reila taj prob-
lem?"
"ta bi trebalo da radim?" pitam.
"ta bi ti uradila?" pita Ima sa svoje strane.
Razmatram problem neko vreme i onda kaem: "Rei su odea,
materijalna manifestacija znaenja. Ako elim da stignem u centar,
moram da se okanem rei koje me ometaju i da se skoncentriem
samo na znaenje reenice, bez rei, bez forme. Je li tako?"
Ima se smei i kae: "Hajde da vidimo kako e uspeti. Idi i
pokuaj. Onda se vrati."
Idem natrag i koncentriem se na znaenje reenice: "Ja uvek is
poljavam boanstvo..." samo na znaenje...
Onda se vraam kod Ime. On upravo zavrava raspravu s jednim
drugim neofitom. Videi da ga ekam, upuuje mi aljiv pogled kao
da ve zna koliko sam odmakla s mojom vebom koncentracije.
"Dakle?" pita.
"Ima, to je tako udno! Dok sam pokuavala da se skoncentriem
samo na znaenje reenice, nisam vie mogla na njega da mislim, i
ceo unutranji proces mi se preselio iz glave u grudi, tako da vie ni
sam o njemu mislila, nego ga oseala i doivljavala! U asu kad sam
se skoncentrisala na znaenje ove reenice bez rei, sama sam
postala to znaenje1. Ali onda ova reenica treba da se tumai dru
gaije, ne "Ja uvek ispoljavam boanstvo", nego mnogo tanije "Ja
sam boanstvo koje se uvek ispoljava!"
Dok govorim, Ima me gleda smeei se sve zadovoljniji i zado
voljniji. "Koncentrisala si se veoma dobro," kae on. "Veoma dobro!
Otkrila si da koncentracija ne moe da bude neprekidno stanje, ve
samo prelaz izmeu projektovanog sveta i bia. Kad usredsredi misli
na neto, ne moe da se zaustavi samo na miljenju, jer te koncentra
cija vodi natrag tebi, i ti postaje ba ono na ta se koncentrie. Od
razmiljanja napreduje kroz koncentraciju u stanje bivstva! Miljenje
potpuno prestaje i mislilac postaje istovetan s onim to misli. Misliti
neto znai projektovati neku misao spolja pomou intelekta, kao
pomou ogledala, dakle iskoraiti iz sebe samog. Kroz koncentraciju

197
 Inicijacija

mi povlaimo natrag projekciju, i ono to se misli postaje ponovo is-

tovetno s misliocem, sa samom osobom. Dva inioca se udruuju u
savrenom jedinstvu. Ono to se stvara vraa se u stvoritelja!
Nastavi da veba i doivljavae taj proces sa sve veom ja
snoom. Evo ti nove vebe. Voli da sedi ispod ove palme. Koncen-
trii se na to." I sa tim Ima odlazi.
Ponovo sedam i gledam u palmino drvo, usredsreujui misli na
ovo drvo, ni na ta drugo... Prolaze sati i dolazi vee. Moram da idem
kui. Menu me eka napolju i mi idemo kui zajedno.
Sledeeg jutra ponovo sam u vrtu hrama, i posle naih grupnih
vebi ponovo zauzimam svoje mesto pod palminim drvetom, kon-
centriui se na njega.
Kad sam zapoela ovu vebu, svakojake druge nebitne misli su
me uznemiravale. Iznenada sam se setila ta mi je Menu rekla pre
thodne veeri - opazila sam pticu gore u paprati - onda mi je koma
rac zujao oko uiju - onda sam se setila drskosti Kancelara Ru-Kaa i
osetila ljutnju. Ali sam rasterala sve strane misli kako su se pojavlji
vale u meni i koncentrisala se samo na palmino drvo.
Sad bolje napredujem. Misli ne mogu vie da dou do mene i da
me stvarno uznemire. Ranije sam jo uvek bila u svetu misli - meu
mislima. Moje misli su bile u stanju da me guraju tamo amo. Ali ni
sam dopustila da budem gurana. Ostala sam upravo gde sam, s
palminim drvetom, klizei polako i skoro neprimetno sve dalje i
dalje u sebe gde misli ne mogu vie da me prate i da me uznemira-
vaju. Tu i tamo neka misao nailazi nenadano, uunjavi se kroz moj
razum kao neki umorni putnik. Sa svog sigurnog poloaja posma-
tram tu zalutalu, umornu misao koja se bori, ali se ne trudim oko
nje... Mislim na palmino drvo... polako palmino drvo ispunjava celo
moje bie.
Prolaze dani, moda i nedelje, ne znam. Ne znam vie nita to se
dogaa u mom spoljnjem svetu, jer se koncentriem na palmino drvo
celokupnom svojom panjom. Onda mi se iznenada pojavljuje u
dno oseanje da vie ne gledam u drvo spolja ve iznutra. Svakako, ja i
dalje zapaam njegovu spoljnu formu svojim oima, ali poinjem, u
rastuoj meri, da vidim i doivljavam unutranje bie, nadahnjujui,
stvaralaki princip palme... da ga vidim, da ga doivljavam, DA
BUDEM ONO!
I najzad dolazi trenutak kad iznenada postajem svesna injenice
da palma nije vie izvan mene - ne! - ona nikad nije bila izvan - bilo

198
 Godine pripreme

je to samo pogreno shvatanje s moje strane -palmino drvo je u meni i

ja u njemu -ja sama sam palmino drvo!
Ne znam koliko sam dugo bila tako u sebi. ak ne znam ni ta
znai vreme. "Tamo", u stanju u kome sam, predstava o vremenu je
nepoznata. A ne mogu da objasnim ni ta je to "tamo". Ali, iznenada,
neka sila me povlai natrag, polako, u moju linu svest, i ja pri-
meujem da Ima stoji preda mnom. Susreem se s njegovim nenim
pogledom. On seda kraj mene na meku travu, eka strpljivo dok
ponovo ne doem sebi, onda me gleda upitno.
Pokuavam jedanput, dvaput da progovorim, ali ne uspevam od
mah. Govor izgleda da je postao potpuno suvian.
Najzad se moja ivost ponovo budi i moja volja ponovo deluje.
Nervi mog grkljana pokreu moje glasne ice i ja opet mogu da proiz
vedeni zvuke.
"Oh, Ima," kaem ozbiljno, tiho, i iznenaena zvukom sopstven-
og glasa, 'ja sam postala palmino drvo - ili, jo bolje, otkrila sam da je
palmino drvo uvek bilo ja! Samo ja to nisam shvatala!" Ima klima svo
jom aneoski lepom glavom i blista od radosti. "Divno napreduje!
Tako sam srean - tako srean! Napreduje bre no iko za tako
kratko vreme. Ako poloi sve druge svoje pripremne testove isto
tako brzo, uskoro e biti spremna za inicijaciju!"
Radosno se gledamo u tiini. Dok mu gledam u oi oseam ak
jo dublje kako je isto bie Ima i kakvom ogromnom snagom zrai.
Gde god da je on, vazduh je istiji.
Onda mi on prua ruku i mi ustajemo. Vreme mi je da idem kui.
Poto sam otila na spavanje te noi i ve leim u krevetu, Menu
kleknu na kolena kraj mene i pita: "ta sad radite u hramu?"
"Radimo vebe."
"Kai mi kakve vebe?"
S punom ozbiljnou odgovaram: "Pa, moja poslednjaveba bila
je da razmiljam toliko dugo o drvetu palme da sam na posletku ot
krila da sam ja sama palmino drvo!"
Menu me gleda zapanjeno. "ta si otkrila? - ta si ti?" pita ona.
"Palmino drvo," ponavljam ja.
"Ti, palmino drvo?" pita ona razrogaenih oiju.
"Da, da, Menu, ali pusti me na miru, hou da spavam." Onda
Menu poinje tako jako da se smeje da se valja po podu a suze joj
teku niz obraze:

199
 inicijacija

"Ha, ha, dakle ti si drvo palme? Gde ti je stablo, i gde ti je lie?

Ha, ha, ha, znai nisi vie mlada devojka! Ha, ha, ha!"
Na to se ja uspravljam u krevetu, povreenog ponosa, i odgo
varam sa svim dostojanstvom kojim raspolaem: "Molim te, primi k
znanju da ja nisam mlada devojka, ve zastupnica kraljice. Ja sam
ena Faraona, razume li? I ako se bude rugala mojim vebama,
nita vie neu da ti ispriam."
Na to Menu poinje da plae. Prekrivajui mi ruke poljupcima,
ona kae kroz suze: "Zar ti nisam rekla da e biti opasno da bude
posveena? Ko zna, moda oni mogu zaista da te zaaraju i pretvore
te u palmino drvo. Sad tako udno pria. Pazi se, molim te, pazi se!
Dobro bi bilo da Faraon zna ta se dogaa!" Briui suze, Menu od
lazi iz moje sobe sa zabrinutim izrazom lica.
Ostajem sama s vrlo neprijatnim oseanjem da nije trebalo da
priam Menu o svojim najdubljim, najsvetijim iskustvima.
Sutradan, Ptahhotep me zove. Treba da ga vidim te veeri.
On sedi na svom uobiajenom mestu i svojoj maloj sobi za pri
manje. Pogled mu je dubok kao to je nebo visoko. On zna sve.
"Doi, mala moja keri," kae s osmehom.
Prilazim mu s poverenjem. Uzima mi ruke u svoje, smei se i pita:
"Zna li ta treba da bude tvoj sledei zadatak?"
"Da, Oe, znam," odgovaram.
"I ta je to?"
"Da utim," odgovaram, smeei se i ja njemu samouvereno, upr-
kos oseanju krivice, jer znam da me on ne osuuje. On klima gla
vom. Razumemo se. Ne moram da se izvinjavam. On me poznaje
bolje nego ja sama i zna s potpunom sigurnou da nisam postupala
zlonamerno kad sam razgovarala s Menu o svetim stvarima koje su
daleko iznad njenog nivoa razumevanja. Gledam u Ptahhotepove
oi. On me vidi sa svim mojim nesavrenostima, ali takoe vidi moju
reenost da nauim da ubudue utim.
Onda me neno miluje po kosi. Klanjam se i odlazim.
O! Koliko u esto stajati pred njim i morati da priznam da mi je
jezik bio bri od pameti... da ponovo nisam uspela da budem u stanju
da pruim dovoljno otpora osnovnom nagonu za komunikaciju koji
je usaen u duu svakog oveka.
Ali, ipak, s vremenom uim da se uvam i od te sile. Uim da
drim svoj nagon za komunikacijom tako briljivo i potpuno pod
kontrolom kao svog omiljenog lava, i kroz to stalno samoposma-

200
 Godine pripreme

tranje, postepeno gradim naviku da sluam iznutra, kad god elim

neto da kaem, da bih bila sigurna da imam prava da to kaem. I do
lazim do toga da prepoznajem dva bia u sebi: lini ego koji je uvek
sklon da avrlja, bez kontrole, isto da bi komunicirao i privlaio
panju na sopstvenu linost - i u pozadini svoje svesti vie ja koje
obuzdava moj lini ego, govorei mu kad i ta treba da govori ili ini,
a kad treba da ostane bez rei ili pasivan. Vano je obratiti panju na
to vie ja i povinovati se njegovim nareenjima. Samo uti njegove
naredbe nije dovoljno; svako to ini!
Tokom ovog perioda, Ima mi zadaje da radim dalje vebe u kon
centraciji poto se zavre grupne vebe u hramu.
Sedimo zajedno u mom omiljenom kutku u vrtu hrama i Ima
objanjava: "Sad zna iz iskustva ta je koncentracija. Ali ako posma-
tra sebe tokom koncentracije, zapazie da radei to prolazi kroz
tri faze: intelektualnu, emocionalnu i duhovnu.
Sva koncentracija poinje s intelektualnom fazom. Ti usmerava
svoje misli na predmet svoje koncentracije i razmatra ta je taj pred
met u stvari. U tom stadijumu ti koristi svoj intelekt zato to eli da
razjasni misli i potrai sveukupno zadovoljavajuu definiciju koja
izraava potpuno i jasno predmet tvoje koncentracije. im nade
takvu definiciju, tvoj intelektualni rad je zavren, jer ti sad zna ta je
ta stvar. Ne treba vie o tome da razmilja, jer kad zna ta je neto,
vie ne umuje o tome. Miljenje je most izmeu neznanja i znanja.
Kad znamo sve - kao Bog - nemamo dalju potrebu da razmiljamo.
Bog je sveznajui. On sam je znanje, i njegovo znanje je savreno kao
krug. O emu bi on razmiljao kad on sve zna ! Samo osobi koja je pri
morana da iri svoje znanje je potrebno da misli. Taj rad na irenju
znanja sastoji se od miljenja.
Kad je tvoje znanje koje se tie predmeta tvoje koncentracije
potpuno, vri prelaz s miljenja na oseanje. To je druga faza kon
centracije. Tvoja svest projektuje spolja preko tvog nervnog sistema
sve karakteristike predmeta tvoje koncentracije, utiskujui ih na
tvoje organe ula; tako ti ima oseaj da si ih doiveo. Svakim ner
vom i svakom kapi krvi osea predmet svoje koncentracije i kakav je
on. Kad si temeljno doivela predmet svoje koncentracije pomou
miljenja i oseanja, nastavlja s treom fazom, duhovnom koncen
tracijom. To znai da u svojoj svesti postaje istovetna s predmetom
koncentracije. Vie ne misli o njemu, niti osea ta je to i kakvo je, ti
si to!Mi to zovemo stanjem bivstva. U tom stanju ne mora vie da

201
 Inicijacija

misli o toj stvari, niti da je osea, jer si sama to postala. U tom

stanju sve tvoje misli, sve tvoje rei, sva tvoja dela postaju ispolj-
avanja predmeta tvoje koncentracije.
Ti si to iskusila s drvetom palme, ali uopte jo nisi vebala da
posmatra sebe tokom te tri faze. Uzmimo drugi primer, recimo da
sedi na obali reke i koncentrie se na vodu. Prvo razmilja ta je
voda. Sea se da je voda tenost sainjena od jedinjenja dva gasa.
Zna da moe biti topla ili hladna, da kad se dovoljno ohladi pretvara
se u vrsto stanje, da ima boju i brojna druga svojstva. I misli po tim
naelima sve dok tvoj intelekt potpuno ne pojmi ta je voda i ta ona
znai. Sve je to intelektualna koncentracija.
Onda ustane i ue u reku. Sad osea ta je reka i kakva je.
Osea direktnim ulom da je voda tenost, da tee oko tvog tela, i
osea njenu temperaturu bez merenja. Moe da prska okolo po
vodi, pravi mala mrekanja ili ak velike talase svojim akama i ru
kama. To je koncentracija pomou oseanja.
U potpunoj koncentraciji, meutim, dolazi trenutak kad pre-
staje da bude bie odvojeno od vode, ti se utapa i sjedinjuje s vo
dom, nema vie ljudsko telo - postala si voda. Sad vie ne treba da
misli o vodi i njenim raznim svojstvima. A ne treba ni da osea ta je
i kakva je voda. Naprotiv, ti sama si sada voda. Potpuna koncentra-
cija znai postati istovetan s objektom koncentracije, biti to! U dve pre
thodne faze koncentracije ti si odvojena, dok u ovoj treoj i
poslednjoj fazi -stanju bivstva - doivljava potpuno jedinstvo, zatim
kao posledicu toga, potpuno razumevanje i potpuno prepoznavanje
iznutra. Naravno, tvoje telo se nije pretvorilo u vodu, ali u svojoj svesti
ti doivljava to stanje.
Posmatraj ljude oko sebe. Primetie da neki stalno priaju o lju
bavi i dobroti, slatko se smee izvetaenim osmesima, i pokuavaju
da pokau drugima u svim moguim prilikama da su "ljubazni" i "do
bri". Ali samo spolja! Oni nose masku ljubavi i dobrote; ali kad doe
do postupaka, otkrivaju svoju sebinost -- zato to jesu sebini.
Neki drugi ovek moda nikad ne govori o dobroti i nikad ne
misli da eli da bude dobar; ipak, sve to misli, kae ili uradi izvire iz
dobrote, jer on sam je dobrota! OVEK NE MISLI O TOME TA
JE; NITI TO OSEA; PROSTO ZATO STOJE ONO TO JE! On ne
mora da govori o tome; sve to misli, kae ili radi je izraavanje onog
to on jeste, manifestacija njegovog sopstvenog bia!

202
 Godine pripreme

Sad dolazi najtei od svih zadataka: koncentrii se na sebe. Prvo

razmiljaj i razmatraj ta si, onda oseaj ta si, i najzad mora da bude
ono to si!
Da bi postala svesna ovde, na zemlji, morala si da napusti pravu
sebe i ue u svoj intelekt i oseanja. Do sada si bila u stanju samo da
misli i osea ta si, ali jo nikad nisi bila u stanju da bude ono to si!
Posmatraj ljude oko sebe i videe da oni nisu istinski oni sami. Na
protiv, oni se uvek poistoveuju s mislima, oseanjima i ulogama
koje igraju ovde, na zemlji. Oni su "ispali" iz sebe samih i postali oni
koji se pretvaraju, ljudi koji ive u svetu privida. Samo u oima
veoma male dece moe i dalje da vidi iskru, svetlost pravog bia.
Kako se njegov intelekt budi, dete poinje da se poistoveuje sa svo
jom spoljnom osobom, postajui sve udaljenije od svog boanskog,
istinskog sebe. I celo vreme ovek, kako mi mislimo o njemu, je samo
maska kroz koju istinsko ja - veliko nevidljivi jedan - gleda na svet.
ovek ne moe da bude vie no instrument za ispoljavanje sebe. Ali
ljudi postaju tako vezani za svoju masku da vie ne mogu da je se
oslobode. Istinsko ja je kralj i gospodar, ovek je samo njegov sluga.
Ali sinovi ljudi su napustili svoje ja i, silazei s prestola, poistovetili se
sa svojom maskom, sa svojm osobom. Oni slugu pretvaraju u kralja i
odvajaju se od svog istinskog bia. Oni teraju svoje vie ja u izgnan
stvo, u nesvesno. Intelekt izaziva to odvajanje, a uz pomo vebi kon
centracije i namernog napora da se postane svestan i budan, intelekt
moe biti instrument kojim se mi izbavljamo od ove razdvojenosti i
vraamo svom pravom ja.
U prolosti ti si se koncentrisala na razne stvari. Od sad pa na
dalje, tvoj jedan jedini zadatak je da se koncentrie na sebe, napre
dujui kroz tri faze koncentracije dok ne postigne potpuno
poistovecnje sa svojim sopstvenim istinskim ja, dok zaista ne bude
svoje ja. Tvoj je zadatak da dosegne stanje bia koje jedino moe da
se opie , u prvom licu, kao "ja sam ono to sam". Ali, pazi! Nije do
voljno da misli ta si, niti da osea ta si; mora da bude ta si u svom
sopstvenom istinskom unutranjem ja!
To je tvoj zadatak u koncentraciji do tvoje incijacije."
I tako sam ula u dug period svog ivota u kome sam se posvetila
ovim dvoma zadacima: nauiti da uem moje sopstveno istinsko ja, i
nauiti da utim.

203
 Kad sam napredovala do take kad sam prilino dobro ovladala
vetinom da utim, stajem pred Ptahhotepa ponovo jedne veeri, i
on me pita: "ta si nauila tokom svojih napora da uti? Da li si
nauila samo vetinu da uti?"
"Ne, Oe, to je bilo prosto nemogue. Dok sam se borila s utanj-
em, istovremeno sam morala da se borim sa govorom. Do iste mere
do koje sam ovladala utanjem takoe sam ovladala govorom. To je
zato to utanje znai ne govoriti, a govoriti znai ne utati. Ja nisam
bila u stanju da razdvojim te dve stvari. Otkrila sam da su utanje i
govor dve razliite strane iste celine, kao dve strane novia."
"Tako je," kae Ptahhotep. Onda ustaje i vodi me do jednog od
velikih belih kamenih blokova od kojih su zidovi sobe nainjeni. Po
kazujui na glatku, belu povrinu kamena, pita: "ta vidi na ovoj be-
loj povrini?"
"Nita," odgovaram ja.
"A ta bih mogao da nacrtam na njemu?"
"Sve."
"Sad," kae Ptahhotep, "to Nita dakle sadri Sve. U tom stanju
oba zajedno stvaraju savrenu celinu. U okviru te celine neto moe
da postane prepoznatljivo samo ako postane odvojeno i posebno od
celine.
Sad posmatraj kako crtam, zelenom bojom, oblik lista na ovoj
povrini. Oblik lista je ve bio tu, na ovoj kamenoj povrini, pre no to
sam ga nacrtao, ali ti nisi mogla da ga prepozna, jer su pozitivni oblik
lista i negativna priroda pozadine i dalje mirovali jedno u drugom. Oni
su bili potpuno istovetni. Oblik lista nije jo bio izdvojen iz Svega to
je sadrano u tom Nita. Kad se list pojavio na zidu, on je postao izd
vojen iz Svega, i stoga prepoznatljiv.

204
 Drvo poznavanja dobra i zla

I zapamti neto veoma vano: injenica da se ovaj list pojavljuje

u zelenoj boji znai da je on ostavio za sobom u Svemu svoj oblik u
komplementarnoj boji, u ovom sluaju crvenoj, kao svoju nevidljivu,
negativnu sliku. ta god da vidi kad gleda oko sebe je prepoznatljivo
samo zato to se izdvojilo od svoje komplementarne polovine i ona je
zaostala u nevidljivom, neispoljenom stanju.
Ti moe da stekne znanje samo kroz poreenje dve strane,
pozitivne i negativne, koje su postale izdvojene jedna od druge. Dok
su ove dve strane zajedno, poivajui jedna u drugoj, ne moe nita
da opazi niti prepozna.
Posmatraj vidljivi svet. On je prepoznatljiv samo zato to se izd
vojio iz celine u kojoj su Nita i Sve i dalje na miru jedan u drugom.
Drugim reima, on se izdvojio iz apsolutne celine koju mi nazivamo
Bog. Stvari u svetu oko nas su prepoznatljive samo zato to se pozitiv
pojavljuje nezavisno od negativa i mi moemo da ih uporedimo.
Opaanja ne bi bilo ukoliko celina ne bi bila podeljena na dve polovine
- jedne od njih ispaljene i druge, njenog odraza i komplementarne
polovine, neispoljene - tako da obe postaju prepoznatljive kroz
poreenje! Sad poi za mnom."
Ptahhotep me vodi u drugu odaju gde postavlja jednu malu fig-
urinu na jedan veliki sto ispred belog zida. Onda stavlja dve male
svetiljke iza figurine, jednu s desne i drugu s leve strane, tako da se
dve senke male statue pojavljuju na zidu. Onda Ptahhotep podie je
dan providan crveni disk i dri ga ispred svetiljke desno. Na moje ve
liko iznenaenje vidim da je senka s desne strane na zidu crvena, dok
je ona s leve strane zelena.
"Kako se ovo deava, Oe moje Due?" pitam zapanjeno,
"Razmisli za trenutak i nai e i sama objanjenje," kae Ptah
hotep.
utim neko vreme i koncentriem se dok ne doivim reenje.
Onda objanjavam: "Statueta zarava crvenu boju dok se crveno
svetlo projektuje ka zidu, i dozvoljava samo komplementarnoj zele
noj boji da se pojavi na zidu. Zato se zelena senka pojavljuje s druge
strane. S druge strane, statueta zadrava svu svetlost od druge svetilj
ke, i tako senka na ovoj strani zida izgleda da se pretvorila u crvenu''
"Sasvim tano," kae Ptahhotep "Vidi da dve komplementarne
boje ne mogu da postoje jedna bez druge, isto kao to utanje ne
moe da postoji bez prianja. ta god da vidi od stvari u svetu oko
sebe, znaj da njihova komplementarna suprotnost zaostaje u neis-

205
 Inicijacija

poljenom stanju. Kad govori, negativna strana govorenja, utanje,

zaostaje neispoljena. A kad uti, pozitivna strana utanja, govorenje,
ostaje neispoljena. Kad se stvara planina, njena komplementarna
polovina, dolina, takoe mora da se stvori. Kako bi bila mogua
planina bez doline, ili dolina bez planine? Nita nikad ne moe da se
ispolji i postane prepoznatljivo ukoliko njegova suprotnost - njena kom
plementarna polovina - nije istovremeno prisutna neispoljena! Kad se
ispolji neto pozitivno, negativno ostane neispoljeno, i obrnuto, kad se
ispoljava neto negativno, pozitiv je neispoljen. Gde god se neto po
javljuje, njegova komplementarna polovina mora takoe da bude pri
sutna, mada u neispoljenom stanju. To dvoje su vezani za sva vremena
i venost.
I tako vidi da je izdvajanje u stvari jedno samo naizgled, jer dve
komplementarne polovine, ak i kad su razdvojene i ispale iz sve-
jedinstva ne mogu nikad da pobegnu jedna od druge. Neraskidivo
boansko jedinstvo stoga se ispoljava uvek i svuda; jer ak i u tom na
izgled razdvajanju, ono nastavlja da bude aktivno svuda kao svepri
sutna privlana sila izmeu pozitivnog i negativnog. I pozitivno i
negativno tei da se vrati svom prvobitnom stanju, boanskom jedin
stvu. ak iako se neto pojavljuje u vidljivom svetu, ono ne moe da
se otcepi trajno iz boanske celine; jednom, ranije ili kasnije, ujed-
inie se sa svojom komplementarnom polovinom i vratiti se boan
skoj celini. Sila koja prebiva u svemu to postoji i privlai svaku
stvorenu formu natrag u prvobitnu celinu je ono to zovemo Bog.
"Sve stvoreno - vidljivi svet oko nas -je kao drvo. S desne strane
ono raa pozitiv - dobar plod, a s leve negativ - rav plod. Ali obe
strane pripadaju istom drvetu i potiu iz iste celine.
I dobro i zlo su iznikli tek kroz izdvajanje iz jedinstva koje samo po
sebi nije ni dobro ni zlo ve boansko. Samo kroz izdvajanje je mogue
da se postigne poznavanje i znanje. Prema tome prepoznatljiv svet mora
da se sastoji od dobra i zla. Kad to ne bi bilo tako, on ne bi bio pre
poznatljiv i ne bi mogao uopte da postoji.
Celokupno stvaranje je drvo znanja dobra i zla! Ali stvoritelj -
Bog - nije polovina koja je otpala od jedinstva, ostala izdvojena od
njih i prema tome prepoznatljiva; naprotiv, sam Bog je celina. On
stoji iznad svih stvorenih oblika koji su otpali iz celine. Upravo u sa
mom sebi on ima savreno jedinstvo. On je Nita iz ega se Sve po
javljuje i ispoljava, ali u njemu nita i sve sainjava naraskidivu,
boansku celinu.

206
 Drvo poznavanja dobra i zla

Tvorevina uvek znai polovinu celine... polovine koja je ispala iz

jedinstva i koja je postala prepoznatljiva kroz poreenja, dok je
njena komplementarna polovina ostala, neispoljena. Zato se nikada
ne moe pronai i nikada prepoznati Bog -stvoritelj - u svetu stvore
nog, prosto zato to Bog nema komplementarnu polovinu sa kojom bi
mogao da se uporedi. Naprosto nema mogunosti da se on poredi, i
tako nema mogunosti da se on prepozna. - Moe se samo BITI
BOG!
Sluaj, dete moje: postoji samo jedno veno bie - samo jedan
Bog. U svemu ivom ivi to jedno jedino bie, ivi taj jedan jedini Bog.
Bog je nerazdvojivo jedinstvo, on je prisutan svuda, on ispunjava ce-
lokupnu vasionu. Cela vasiona ivi zato to je Bog oivljava svojim
venim biem! Otuda je Bog kao drvo ivota koje daje svoje sopstve-
no bie stvorenom, prepoznatljivom svetu koji je postao izdvojen od
svoje komplementarne polovine, drugim reima, koje daje ivot
drvetu poznavanja dobra i zla. Ovo drvo poznavanja dobra i zla - na
stvoreni svet - je iv samo zato to drvo ivota - Bog - uliva svoj
sopstveni ivot u njegove vene - ivi u njemu!
Materijalni svet je kao drvo smrti: drvo poznavanja dobra i zla, a
Bog koji prebiva u njemu je drvo ivota koje ivi u svemu to je
stvoreno. Bog je jedan i jedini. Ovaj jedan jedini Bog je ja, najskrovi-
tije bie u svim biima. Bog je svuda prisutan, i poto dve stvari ne
mogu da zauzimaju isti prostor u isto vreme i nita ne moe da istisne
Boga ni sa kog mesta u vasioni, samo jedan te isti Bog moe da bude
prisutan svuda kao ja u svakom stvorenom obliku. Bog je nerazdvo
jivo jedinstvo. Sva bia, sve biljke, ivotinje, sam ovek, su plodovi na
drvetu poznavanja dobra i zla; svi su ivi zato to ivotna struja sa
drveta ivota tee kroz njihove vene, to jest, zato to drvo ivota ivi u
njima. A to znai i u tebi, erkice! - Tvoje telo je takoe plod i na
drvetu smrti, na drvetu poznavanja dobra i zla, i nema samostalnog
ivota. Ali u tebi ivi drvo ivota, jer tvoje ja je takoe jedna granica
na boanskom velikom drvetu ivota, i ti si iva samo zato to Bog ivi
kao tvoje ja u tebi i tvom telu, odravajui tvoju linost u ivotu.
Zahvaljujui tome to si roena u svom telu postala si pre
poznatljivo bie. Izdvojila si svoju svest iz velikog sve ili nita - iz
Boga, od sopstvenog istinskog ja. Ispala si iz boanskog, rajskog,
prvobitnog stanja - u kome su sve mogunosti ispoljavanja,
ukljuujui sve biljke, sve ivotinje i samog oveka, jo uvek u okviru
sveobuhvatnog jedinstva - u svet mnogih oblika i raznolikosti. Postala

207
 Inicijacija

si ispoljenje, stvoreni oblik. Shodno tome, sve to si ti ovde, na

zemaljskoj ravni, samo je prepoznatljiva polovina celine, sainjene
od dobra i zla. I poto ti je svest smetena u telo, probudila si se u tom
telu, naime, tvoja svest je postala istovetna s telom.
Jesti od neeg znai postati istovetan s tim; jer ono to jede je
ono od ega se sastoji, ono to e biti. Preko poistoveivanja sebe s
tvojim telom, tvoja svest je - simbolino -jela od drveta poznavanja
dobra i zla i iz istog razloga postala podanik kraljevstva smrti.
Ali sad sasluaj dobre vesti: tvoje telo je rezultat odvajanja; ono
je samo vidljiva polovina tvog sopstvenog istinskog ja. Druga polo
vina je ostala u neispoljenom, nesvesnom delu tvog bia. Ujedinju
jui te dve komplementarne polovine, moe da se vrati boanskom
jedinstvu! Nemogue je doiveti to jedinstvo fiziki, to jest, uiniti
takoe tvoju nevidljivu nesvesnost vidljivom i fizikom, i ujediniti dve
polovine. Jer jedna svest ne moe da oivljava dva tela. Pokuati da se
iskusi jedinstvo na ovaj nain bi znailo smrt. Zbog same injenice da
je telo postalo vidljivo i prepoznatljivo zato to se izdvojilo iz svoje
komplementarne polovine, ponovno ujedinjenje na ovaj nain bi
moralo da podrazumeva smrt tela. Ipak, ti i dalje moe da doivi, u
telu, ovo boansko ujedinjenje sa svojom komplementarnom polovi
nom: u stanju svesnosti! Moe da proiri svoju svest dok ne uini
nesvesni deo sebe potpuno svesnim, dok svesno ne doivi neispolj-
enu, nevidljivu polovinu sebe, i na taj nain postigne boansko
jedinstvo u svojoj svesti. ak i dok tvoje telo ostaje u vidljivom svetu
stvorenog, moe da stopi svoju svest sa svojim sopstvenim istin
skim ja, iz kog si se izdvojila, tako stvarajui savreno jedinstvo. Na
taj nain, upravo ovde u ovoj zemaljskoj egzistenciji, moe da
doivi blaenstvo - doivi Boga - da bude Bog.
Ovo stremljenje za ponovnim ujedinjenjem postoji u svemu to
je stvoreno. Svako bie traga za svojom komplementarnom polovi
nom da bi se sa njom ponovo ujedinilo. Pozitivni - muki oblici trae
negativne - enske oblike, i obrnuto. Ova tenja od strane pozitivne i
negativne sile ak sainjava osnovnu stukturu materije. U stvarnosti,
ne bi moglo da bude nikakve materije bez ove tenje; jer ovo
stremljenje ka jedinstvu - ka stanju da se bude Bog - sainjava
privlanu silu izmeu pozitivnih i negativnih sila, i ceo svet je sa
graen na tom stremljenju da se dostigne boansko, praiskonsko
stanje. Samo ovo stremljenje je izvor sve sile u ispoljenom svetu. Pri
roda ga koristi i, projektovano u telo, ono je osnova seksualne moi.

208
 Drvo poznavanja dobra i zla

Dokle god neko bie trai svoju komplementarnu polovinu iz

van sebe, u stvorenom, prepoznatljivom svetu, ono nikad nee nai
jedinstvo, prosto zato to njegova komplementarna polovina nije iz
van njega, ispaljena, odvojena od njega samog, ve naprotiv, neodvo-
jena od njega samog, u njegovom sopstvenom neispoljenom delu, u
njegovom nesvesnom! Nijedno bie ne bi moglo da postoji kad ne bi
imalo svoju drugu polovinu u neispoljenom. Uzmi na primer sebe,
mala moja keri. Suprotno od svega to jesi i to ispoljava u svom
svesnom delu sadrano je u tvom nesvesnom delu koji ipak pripada
tebi, i koji si ti isto toliko koliko si i tvoj svesni, ispoljeni deo. Ti ne na
lazi svoju komplementarnu polovinu izvan sebe - u oveku od krvi i
mesa, na primer, nego u nesvesnom delu tvog istinskog ja. Kad uje
dini u svojoj svesnosti dve polovine sebe, nala si put kojim se vraa
u beskrajno sve i nita, postala si ponovo istovetna s Bogom!
Preko ovog ujedinjenja koje se odigrava u tvojoj svesti, vena
enja tvog ispoljenog bia prestaje zato to je ono nalo svoju kom
plementarnu polovinu i stopilo se u jedinstvo s njom; i iz tog razloga
seksualna udnja tvog tela takoe nestaje jednom zauvek. Ti po
staje potpuna u samoj sebi. Upravo ovde, u ovom fizikom posto
janju, doivljava boansko stanje: besmrtnost, blaenstvo -
ispunjenje! I budui da jedno isto, individualno bie ivi u svim
biima, istovremeno postaje istovetna s istinskim ja svakog bia kad
se probudi u svom sopstvenom istinskom ja. Postii e jedinstvo s
Bogom i istovremeno jedinstvo s celokupnom vasionom. Uzdi-
gnue svoju svest iz svog tela, iz svog linog bia, i doiveti sve-
obuhvatajuu kosmiku svest. Oseae sebe kao "ja" - svoju pravu
prirodu - u svakom biu, u celoj vasioni, u Bogu. To znai da e
ponovo jesti od ploda sa drveta ivota! Onda e se preseliti iz sveta
posledica u svet uzroka, iz kraljevstva prolaznog u kraljevstvo
venog, iz stvorenog u stvaralako, iz kraljevstva smrti u kraljevstvo
ivota. Ukratko, postii e vaskrsnue u venom biu. A to je inicija-
cija!"
Ptahhotep prestaje da govori. Ali ja vidim to boansko jedinstvo
iskazano u nedokuivim dubinama njegovih nebeskih oiju. Be
skrajna srea, spokoj i mir zrae iz njegovih oiju u moju duu. U nje
govom pogledu vidim ispunjenje istine.
On me blagosilja i odlazi.

209
 Sutradan uvee nalazim se ponovo pred Ptahhotepom.
"Dolo je vreme," kae on, "da proui i uveba dvanaest parova
suprotnosti kao svoju sledeu vebu. Pri inicijaciji bie ispitivana u
vezi s njima. Zato paljivo sluaj i nastoj da zapamti ta ti sad govo
rim:
Ba kao to su utanje i govorenje dva komplementarna ispolj-
enja iste sile, isto tako ima dvanaest parova suprotnosti koje mora
da naui da kontrolie. Od sad e provoditi u hramu samo jutro i
zatim se vraati u palatu. I mora da ugrabi svaku priliku da bude
meu ljudima to je mogue vie, jer je daleko lake ovladati svakim
od ovih parova suprotnosti kad si u hramu, nego kad si u palati. Ovde
sree samo ljude kao to si ti, neofite, koji streme da dostignu
boansko jedinstvo, kao i svetenike i svetenice koji ve ive u
boanskom jedinstvu. A u svetu svakodnevnog podlona si svako
jakim iskuenjima. Sree se s ljudima koji su robovi svoga tela, i
takvi ljudi pokuavaju da i na tebe utiu. Opasnost da poklekne je
mnogo vea. Ako moe da ovlada svim karakteristikama i
svojstvima kojih ima irom sveta, bie u stanju da poloi testove ini
cijacije.
Tih dvanaest parova suprotnih karakteristika su:

utanje prianje
prijemivost otpornost prema uticajima
poslunost vladanje
poniznost samopouzdanje
brzina munje obazrivost
prihvatati sve biti u stanju da se pravi razlika

210
 Dvanaest parova blizanakih karakteristika

sposobnost za borbu mir

opreznost hrabrost
ne posedovati nita upravljati svime
nemati nikakvih veza privrenost
prezir prema smrti potovanje prema ivotu
ravnodunost ljubav

Zemlja sad prolazi kroz jedan dug period u kome e samoivi

ljudi kojima gospodari telo postepeno preuzeti vladajuu mo. Ali ti
ve zna da kad se iskau negativne sile, pozitivne sile moraju takoe
da budu prisutne, mada u neispoljenom stanju. Tokom tog mranog
perioda zemlje, Sinovi Boga koji ispoljavaju boanske zakone ne
sebinosti e postepeno naputati zemaljsku ravan, povlaei se u
duhovnu ravan neispoljenog. Meutim, oni e nastaviti da deluju u
ljudskom podsvesnom, jer e u stvari biti nesvesnost oveanstva i is-
poljavati se u duama ljudi koji sazrcvaju kao enja za osloboenj
em i spasenjem.
Na zemlji, megalomanija izvesnih osoba, zajedno sa nezado
voljstvom porobljenih masa, dovee do ljutih i sve ljuih bitaka
tokom hiljada godina. Mnogo milenijuma stalnih borbi i svaa i vla
davine pohlepe, tatine, zavisti, osvetoljubivosti, mrnje i drugih iv
otinjskih odlika bi zbrisalo sa lica zemlje sve to je dobro i istinito i
lepo kad ne bi bilo boanskog provienja i grupe duhovno ujedinj
enih ljudi - pod vodstvom Sinova Boga koji deluju na duhovnoj ravni
- koji e sauvati nae tajno znanje da ne padne u zaborav. Zemlja -
kao i svaka druga planeta -je pod vodstvom jedne uzviene duhovne
moi, a ta mo se manifestuje preko Sinova Boga na nain koji je pri
lagoen ljudima koji su u pitanju. Ona se ispoljava preko grupe
upuenih, posveenih ljudi koji su kroz svoj razvoj postali jednaki Si
novima Boga. Oni su saradnici u velikom boanskom planu spaa
vanja zemlje od mraka, izolacije i vladavine materijalistikih i
paklenih sila. Svaki posveenik uestvuje u ovom poslu, a kako e i ti
biti posveena, to znai i ti.
Da bi ovek bio koristan saradnik u tom velikom planu, mora da
ovlada celom skalom parova suprotnosti. I ti takode, za svoju inicija
ciju, morae da poloi ispit iz njih.
Ovladavanje tim svojstvima znai koristiti ih u pravo vreme i na
pravom mestu. Isto svojstvo koje je boansko u pravo vreme i na pra
vom mestu je satanski zlo u pogreno vreme i na pogrenom mestu.To

211
 Inicijacija

je zato to Bog stvara samo ono stoje dobro, lepo i istinito. Ne postoje
loe osobine kao takve, niti loe sile, ve samo pogreno koriene
osobine i pogreno primenjene sile!
Ve si otkrila ta znai govoriti ili utati u pravo vreme i na pra
vom mestu. utati je savreno boanski i donosi blagoslov svima ko
jih se to tie, ako to inimo gde i kad treba. Ali, s druge strane, ako
utimo na mestu i u vreme kad treba da dignemo glas - kao na primer
kad bismo mogli da spasemo neku osobu od velike opasnosti samo
jednom reju - nae utanje postaje satansko.
A ako govorimo na pogrenom mestu i u pogreno vreme,
boanski dar govora se pretvara u satansko brbljanje i ogovaranje.
U sledeim blizanakim parovima suprotnosti, prijemivost je
boanska ako smo prijemivi i otvoreni prema svemu to je uzvieno
i lepo, dobro i istinito, to jest, ako smo prijemivi za Boju volju i
putamo Ga da deluje u nama. S druge strane, prijemivost, ili
primljivost, je katastrofalna ako postane beskimenjaki nedostatak
karaktera i pokoravanje uticaju.
Sposobnost da se odupre uticaju znai sposobnost da se prui
nepopustljiv otpor svim niskim pobudama. Ali ako mi takoe
pruimo otpor viim silama, odmah pretvaramo svoju boansku
osobinu otpora prema uticajima u satansku vrstu samoizolacije.
Dunost je svakog saradnika u velikom boanskom planu da
prui potpunu poslunost Bojoj volji. Ta volja moe da se ispolji di
rektno kroz tebe ili kroz druge ljude. Moe da prepozna Boju
volju kad temeljno ispita sve to se od tebe trai da bi bila sigurna da
je to u saglasnosti s tvojim najdubljim uverenjem. Bog nam se obraa
kroz nae najdublje uverenje i mi mu moramo pruiti apsolutnu po
slunost. Naprotiv, sluati nekoga protiv svog uverenja, isto iz ku
kaviluka, straha, materijalne koristi ili samo u elji da se bude
"dobar" - t o je iz niskih, linih razloga, to je servilnost i to je satansko.
Vladati znai podariti neukim i slabim ljudima neto od vla
dareve sopstvene snage volje. Univerzalna ljubav, ujedinjujui sve
sile koje deluju u ljudima, treba da vodi ljude prema optem bla
gostanju, bez naruavanja njihovih prava na samoopredeljenje.
Svaki vladar koji, bez ljubavi i iz sebinih pobuda, namee svoju volju
drugima i kri njihova prava na samoopredeljenje pretvara boju ak
tivnost vladanja u satansku tiraniju.
Poniznost je ono to moramo da oseamo prema boanskom,
prema viem ja koje nas oivljava. Mora shvatiti da sva dobra, lepa i

212
 Dvanaest parova blizanakih karakteristika

istinita svojstva pripadaju njemu, da je tvoja linost instrument za is-

poljavanje boanstva, a sama po sebi i bez boanstva ona predstavlja
samo jednu praznu ljuturu. Treba da prepozna u sebi isto boan
stvo, isto veno bie koje se manifestuje irom vasione, i mora sebe
podrediti skrueno tom boanstvu. Ali nikad ne sme postati po
dreen zemaljskim ili podzemnim silama ili se klanjati pred zemalj
skim oblicima; jer to bi znailo preobraziti boansku poniznost u
slabo, kukaviko, satansko samo-ponienje, i inei to povredila bi
boanstvo koje te oivljava svojim sopstvenim venim biem.
Ako eli da dobro slui u oviru velikog boanskog plana za
spasenje sveta, nikad ne sme da zaboravi da ne ivi i ne radi svo
jom sopstvenom snagom. Sva mo dolazi od Boga, a sve moi koje is-
poljava dolaze ti iz tvog vieg sebe - iz Boga. Stalno pamti da je tvoja
linost kao takva jedno imaginarno bie. Tvoje pravo bie -jedina,
vena realnost u tebi - je Bog! Zato samopouzdanje znai imati
poverenja u Boga koji prebiva u tvom srcu, a ne u fantomskom biu
tvoje linosti kao takve. Boansko samopouzdanje je nuno za svaku
stvaralaku delatnost i predstavlja unutranje jedinstvo s Bogom. Ali
kad neki ovek zamilja da su njegovi kvaliteti i moi njegovi so-
pstveni, a ne boji, on pretvara samopouzdanje u satanski lani
ponos i drskost.
Da bi bila saradnik u okviru velikog boanskog plana mora
takoe da bude u stanju da donosi odluke brzinom munje. Mora
da naui da momentalno, bez oklevanja, izabere najbolju od ve
likog broja razliitih mogunosti. Mogu da se pojave situacije u ko
jima samo jedan trenutak odlaganja moe da znai proputanje
jedinstvene, neponovljive prilike. Kad moe da deluje u trenutku, s
potpunom koncentracijom i prisutnou duha koji stoji iznad i izvan
svakog pojma o vremenu, tvoja mo da odluuje momentalno je
boanska. Ali, delovanjem brzo kao munja bez koncentracije i pri
sustva duha boanska brzina munje bi se pretvorila u satansku
prenagljenost.
I eto zato se mora takoe nauiti boanskoj opreznosti. Pre no
to deluje, mora da obuzda svoju narav i s mnogo strpljenja
dopusti da odluka sazri u tebi. Da bi prepoznala Boga, mora esto
sebi da dozvoli da proe neko vreme da bi stigla do prave odluke.
To znai delovati s promiljenou. Ali ako odui i dovodi pro
miljenost i opreznost do take da nikad ne doe ni do kakve odluke,
preobraava boansku opreznost u satansku, sumnjiavu neodlunost.

213
 Inicijacija

Kao koristan saradnik u boanskom planu mora nauiti da

prihvati sve to ti sudbina donese. Tvoja vrednost nije odreena
spoljnim okolnostima, ve stepenom u kom ispoljava Boga. Sve-
tovne degradacije ili ponienja ne mogu da razore, ak ni da umanje,
tvoje unutranje vrednosti. Ba zbog toga ni pohvala ni slavljenje ne
moe da ih uini veim. Iz tog razloga nikad ne sme na tebe da utie
nain na koji se neuki ljudi odnose prema tebi. Ti ostaje ono to si,
bilo da te ljudi nipodatavaju, bilo da te slave. Naui da bude zado
voljna u svim i svakakvim uslovima i da prihvati okolnosti koje ti
sudbina donese s potpunom mirnoom. Bilo da tvoj rad u okviru ve
likog boanskog plana zahteva od tebe da ivi u kukavnoj bedi, bilo
da zauzima visoki poloaj i upravlja velikim imetkom, mora da
posmatra i jedno i drugo samo kao sredstva za ostvarenje velikog cilja.
Nijedan od njih ne sme da promeni tvoj unutranji stav. Nauiti da se
sve prihvati na taj nain je boanski. S druge strane mora uvek da
bude u stanju da odlui kad ti, kao predstavnik boanskog vodstva,
mora da se odbrani od ponienja ili kleveta. Isto tako, ima perioda
kad mora da bude u stanju da odlui da je ispravno skromno se
povui i odbiti slavu i hvalu koju ti upuuju mase. Nikad ne sme da se
dopusti da prihvatati sve bude unieno do tupe ravnodunosti ili ku
kavikog nedostatka karaktera.
Uvek izaberi najbolje i ne budi zadovoljna s onim to je gore.
Mora da bude u stanju da razlikuje i izdvaja ta je lepo od onog
to je runo, dobro od zla, istinito od lanog, boansko od satanskog.
Bez potpuno razvijene sposobnosti da razlikuje i izdvaja ovek ne
moe da bude koristan saradnik u velikom planu.
Ako hoe da bude korisna, mora da bude sposobna da se
bori svom snagom. Maem istine mora da bude u stanju da se bori
sa senkama greke da bi pomogla da se donese pobeda boanskog na
zemlji. Ali tvoja plemenita i hrabra volja za borbu nikad ne sme da se
unizi do glupe svadljivosti.
I mada esto mora da se hrabro bori, ne sme da zaboravi da
mora da se bori duhovnim orujem da bi doneo mir na zemlju.
Mora da se bori da povrati jedinstvo koje je raskinuto, da povrati
mir onima koji se bore. Ali nikad ne sme da dopusti da se tvoja lju
bav prema miru pretvori u kukaviko ili lagodno ne eliti da se bori.
Da bi bio koristan saradnik mora takoe da se naui opreznosti,
a da si u isto vreme sposoban da odlui koje je pravo vreme i pravo
mesto da upotrebi taj boanski dar. Moe da spase sebe i druge od

214
 Dvanaest parova blizanakih karakteristika

velikih opasnosti, tete i beskorisnih rtvi ispravnim upranjavanjem

opreznosti. Ali boanski dar opreznosti sklizne u satanski kukaviluk
kad se ovek ne usuuje da neto uini zbog straha ili nedostatka sa
mopouzdanja.
Mora da poseduje naopkolebljivu hrabrost i ne sme da se
plai ni od kakve opasnosti. Mora da hrabro ide napred, da se
suoi sa svakom tekoom, srano odbijajui svaki napad na boan-
sko kad veliki cilj na kome radi to od tebe zahteva. Ali nikad ne sme
da se dopusti da se boanska hrabrost izrodi u smelu nesmotrenost.
Kao saradnik u velikom planu mora takode da razume ta to
znai ne posedovati nita. Bilo da tvoj zadatak zahteva od tebe ku
kavno siromatvo ili ti da najvee bogatstvo, mora uvek da se seti da
nita, apsolutno nita nikad i nigde u stvari ne pripada tebi. Naprotiv,
sve je Boje vlasnitvo, i od njegove svojine ti dobija neto samo za
svoje stvarne potrebe koje odgovaraju tvom zadatku. Ba kao to je sve
jedno kanalu da li vie ili manje vode tee kroz njega, jer mu voda ne
pripada, i ti mora da posmatra sve to ti sudbina daje kao neto to
ti dolazi od Boga i neto to mora da prosledi dalje. Od ega e iv
ti je neto o emu ne treba da brine. Uvek e dobijati onoliko ko
liko ti treba. I bez obzira koliko si moda bogat, uvek mora da se
seti injenice da u stvari ne poseduje nita. Ali ovaj boanski poziti
van stav nikad ne sme da se sroza u nevoenje rauna ni o emu ili
prezir prema materijalnim stvarima. Nikad ne sme da oekuje od
ljudi oko sebe da te izdravaju, a da ti ne radi!
Materija je takoe ispoljavanje Boga, i zato mora da potuje
materiju kao neto boansko. Ali u isto vreme mora da ovlada
njome. Mora da ovlada vetinom da bude u stanju da stekne ono
liko materijalnih dobara koliko ti je potrebno za tvoj zemaljski zada-
tak. I dobro pamti da dokle god si na zemlji, morae da se bavi
materijom, a ne da bude bez nje, i sigurno ne protiv nje. Za tebe je
neophodno da bude u stanju da stekne i zadri materiju, da njom
ovlada i koristi je mudro; jer inae si potpuno na milost i nemilost
zemaljskih sila i, pod njihovom kontrolom, nesposobna da izvri
svoj zemaljski zadatak nezavisno i slobodno. Ali vodi rauna da se
boanska sposobnost da ovlada materijom ne izrodi u sebinu, sa-
tansku udnju za imetkom.
Kao saradnik u velikom boanskom planu ne moe da sebi doz-
voli da se vee za nekog. Naui da prepoznaje boanske, zemaljs
ke, i demonske karakteristike u svima. Nemoj da voli osobu, ve voli

215
 Inicijacija

boansko u osobi, podnosi zemaljsko, a zaobilazi demonsko. Kad god

to tvoj zadatak bude od tebe zahtevao mora da bude u stanju da
ostavi bez odlaganja osobu koju najvie voli, jer uvek mora da se
seti da su karakteristike koje voli u njemu Bog, ne sama osoba.
Osoba je samo instrument za ispoljavanje Boga. Mora da pronae i
voli ista ispoljavanja i u drugim ljudima. Voli Boga u svakom; onda
nee da bude vezana ni za koga. To nemanje veza nikad ne sme da
se pretvori u optu ravnodunost i tupost prema ljudima oko tebe.
Treba da bude privren, u ivotu i u smrti, ljudima u kojima si
prepoznala ispoljavanja Boga. Voli svog gospodara i svoje sarad-
nike u velikom boanskom planu zato to si prepoznao Boga u njima.
Ti si privren Bogu u njima, jer voli njihovu osobu samo kao instru
ment Boga. Na taj nain potovanje i privrenost koje pokazuje
prema svom gospodaru i saradnicima nikad ne mogu da se pretvore
u kult osoba ili lino velianje.
Da bi igrala korisnu ulogu u velikom boanskom planu, mora
da bude sposobna da koristi svoju sopstvenu osobu, kao posluno
orue, pred javnou. Mora da bude u stanju, pred grupama dru
gih ljudi, da oivljava svoje talente i sposobnosti svojim duhovnim
silama, uzdigne ih do vrhunca otroumnosti na takav nain da iska
zuje svoj duh u najviem stepenu kroz svoju osobu, kroz poloaj
svog tela, kroz pokrete svojih ruku, kroz pogled svojih oiju i kroz
ubedljivu snagu svog govornitva, sve to da bi mogao da podvede
ljude pod svoj uticaj i povede ih navie sa sobom ka viem duhov
nom nivou. Drugim reima, mora da bude u stanju da se pojavi
pred javnou bez inhibicija i bez stidljivosti. Ali nikad ne sme da
dozvoli da vetina"pojavljivanja u javnosti"probudi avola tatine u
tebi; nikad ne sme da se dopusti da se ona unizi do samodopadljivosti
i niske elje da se "razmee" svojim Bogom danim talentima. Kad ti
mase ljudi s oduevljenjem kliu i aplaudiraju, mora neprestano da
u svojoj svesti gaji oseanje da ljudi nisu oduevljeni tvojom osobom
- koja je samo prazna halja - ve Bogom koji se iskazao kroz tvoj
zemaljski instrument.
Ako u primeni vetine "pojavljivanja u javnosti" izbegne varljivo
iskuenje avola tatine, nee biti ni najmanje uznemirena kad ti, u
ispunjavanju drugih zadataka, postane dunost da ostane potpuno
nepoznata i neprimeena. U tom sluaju ne sme da iskae svoje tal
ente, nego pre da takorei nestane u masi, a da ne eli da se is-
takne niti da bude primeena. Meutim, nikad ne sme da dopusti

216
 Dvanaest parova blizanakih karakteristika

da se skromno "ostajanje neprimeenim" unizi do linog samoni-

podatavanja ili samounitenja. U srcu mora uvek da nosi svoju
vrednost kao ljudskog bia.
Ako eli da bude koristan saradnik u velikom boanskom
planu, mora da bude u stanju da stekne potpunu ravnodunost
prema smrti. Mora da ima nepokolebljivo uverenje da uopte
nema smrti. Kad tvoje telo prestane da bude upotrebljivo, tvoje ja ga
odbacuje ba kao to ti odbacuje pohaban komad odee. Ja je,
meutim, grana na drvetu ivota, dakle sam ivot, a ivot je besmrtan.
Kad se u svojoj svesti poistoveti sa ivotom, nee ustuknuti u strahu
od smrti nikad kad te tvoj zadatak dovede u smrtnu opasnost. Napro-
tiv, s potpunom ravnodunou i savrenim prezirom prema smrti
bie u stanju da se suoi s najveom opasnou. Ali nikad ne
dopusti da se prezir prema smrti pretvori u nepotovanje ivota.
Mora da potuje ivot iznad svega ostalog. ivot je sam Bog.
Vcno bie se iskazuje u svemu to ivi. Nikad ne sme nesmotreno i
neodgovorno da se izloi opasnosti. Potuj takoe ivot u svom telu i
ivi s radou. Ali radost ivljenja nikad ne sme da postane cilj sam
po sebi i da se pretvori u ulnost.
I poslednje, ali ne najmanje vano, mora da bude u stanju da
poloi najtei od svih testova: test ljubavi i surove ljubavi: rav
nodunosti. Poslednji par blizanakih karakteristika sainjava nera-
skidivo jedinstvo upravo ovde, na zemaljskoj ravni. Kad god ispolji
jednu njegovu polovinu, druga se ispoljava sama po sebi.
Mora potpuno da se odrekne svog linog gledita, svojih linih
tenji i oseanja, uei da voli sve i svakog bez razlike i diskriminacije,
ba kao to i sam Bog voli sve i svakog!Ba kao to sunce sija - alje
svoje zraenje puno ljubavi - s potpunom nepristrasnou prema le-
pom i runom, dobru i zlu, istinitom i lanom, ti mora nauiti da
voli lepo i runo, dobro i zlo, istinito i lano, bez razlike i sa
savrenom nepristrasnou. Najvia vrsta ljubavi, boanska ljubav, je
savreno nepristrasna ljubav! Mora da ti bude potpuno svejedno da li
je neka stvar ili osoba lepa ili runa, dobra ili loa, istinita ili lana,
mora ih voleti sve istom ljubavlju. Mora da naui da lepo ne bi ak
ni postojalo bez runog. Mora da naui da dobro ne bi ak ni posta
jalo bez zlog, niti istinito bez lanog. I zato ih sve mora podjednako
voleti. Mora da naui da su lepo i runo, dobro i zlo, istinito i lano,
samo slike odraza neizrecivog koje mi, da bi nam bilo lake, zovemo
Bog.

Ill
 Inicijacija

Kad savreno stalna i potpuno nepristrasna ljubav bude zraila iz

tebe prema svim biima, tvoja ljubav vie nikad nee biti pomeana s
linim naklonostima ili antipatijama. Sve e posmatrati sa stano
vita celine, i kad interesi cele zajednice budu u suprotnosti s intere
sima pojedinih osoba, ti e bez oklevanja stati u odbranu cilja grupe
s nemilosrdnim neobaziranjem na interese pojedinaca. Ali ta nemi
losrdnost mora uvek da bude ukorenjena u univerzalnoj, boanskoj
ljubavi; nikad ne sme da izvire iz line antipatije.
A mora takoe da bude u stanju da iskae svoju bezlinu,
surovo nepristrasnu ljubav za svoje blinje u onim sluajevima kad
njihova dua moda moe da bude spaena samo na raun njihovog
zemaljskog blagostanja, ak i kad su tebi lino ti ljudi veoma, veoma
bliski. Mora ak da bude u stanju da gleda bez uzbuenja kad oni
koji su ti najblii i najdrai dovode sebe u veliku opasnost, i kad ne
reaguju na uobiajene mere, ne sme da ih zaustavi duhovnom sna
gom, hipnozom, niti maginim silama kad je na kocki spasenje nji
hove due. Bolje je za nekog oveka da podnese materijalnu ili
fiziku propast, ak i smrt, nego da izgubi duu. U svim okolnostima
mora da nastoji da spase njegovu duu. Ba kao to se Bog ne mea
u poslove ljudi, ve im radije ostavlja njihovu slobodnu volju, i ti
mora da pusti svoje blinje da ostvaruju svoju slobodnu volju i ni
kad ne sme da ih silom primorava da bilo ta uine. U svojoj elji da
pomogne mora uvek da sve razmatra s gledita duhovnog bla
gostanja, ne sa stanovita zemaljskog i fizikog. Ali ova boanska ne
pristrasna ljubav ne sme da se izopai u ravnodunost i tupost i nikad
ne sme da odbije da pomogne nekom oveku zbog line antipatije
kad moe da ga spase zemaljskim sredstvima.
Ovo su najtei od svih testova zato to se mora odrei linih
oseanja, takorei ih jednostavno odbaciti. Tek kad bude potpuno
zagospodarila nad prethodnih jedanaest parova suprotnih osobina,
bie u stanju da prepozna glas Boga tako jasno da e moi da os-
eti, ak i u najteim sluajevima, ta treba da ini u savrenoj
boanskoj ljubavi, a ta ne treba da ini!
Onda vie nee moi da pogrei, jer ti e sama BITI ljubav! A
ljubav moe da deluje samo u ljubavi. Morae samo da zrai svoje
ja, da bude svoje ja, i cela vasiona e moi da crpi od tvoje topline, od
tvog svetla, i od tvoje snage. Onda e i sama postati boanska, a tvoja
svest e postati istovetna sa samim Bogom! Vratie se iz sveta drveta
poznavanja dobra i zla, naime, iz carstva drveta smrti, gde je sve vidlj-

218
 Dvanaest parova blizanakih karakteristika

ivo u stanju izdvojenosti, u carstvo boanskog jedinstva. Onda e

ponovo jesti od ploda drveta ivota. I sa tog drveta dae da jedu i oni
koji pou za tobom da bi svi mogli da se vrate jedinstvu besmrtnog,
vcnog ivota, venom biu, Bogu."
O, ti zastupnie Boga! Neu nikada, nikada zaboraviti tvoje rei.
Onc su se urezale tako duboko u moju duu da sam se poistovetila sa
znaenjem tih rei. One su mi ak ule i u krv, u sr mojih kostiju, i
oseam da sam posle ovih uputstava drugaija osoba od one koja
sam bila pre.
Ali moj zadatak je da sve ovo i ostvarim.

219
 Sledeeg dana je velika svetkovina.
Kao i obino, Menu me oblai, obuva mi pozlaene sandale, a
onda prelazi u moju sobu za primanje gde dvorske dame i Ru-Ka,
Rizniar, ekaju s dva nosaa nakita. Veoma ceremonijalno Ru-Ka
stupa prema nosaima nakita i otvara koveg. Onda najvia dvorska
dama, moja biva glavna guvernanta, izvlai velianstvenu zlatnu
ogrlicu, prilazi mi s mnogo pompe i ceremonijalnosti i stavlja zlatnu
ogrlicu na moja ramena. Zatim, isto tako ceremonijalno, privruje
mi na glavu nakit sa zlatnom zmijom, i na kraju moje ogrlice i obrue
oko nogu. Ja stojim kao statua, nepomina i dostojanstvena. Iako se
ponaam sa svom prikladnom etikecijom, u stvari bih volela da do
bro potegnem Ru-Kaa za bradu zato to me gleda opet na tako bezo
brazan i drzak nain.
Ru-Ka nije istinski lo, i on i sam ima neto krvi Sinova Boga u
svojim venama. On je vrlo inteligentan i vet, i mada i on moe da ita
ljudska srca i misli, ne zloupotrebljava tu sposobnost do preterane
mere. Kad se klanja.preda mnom, to nije klanjanje Rizniara pred
svojom Kraljicom. Naprotiv, on se klanja kao "mukarac" pred mo
jom enskom lepotom i gleda me poudnim pogledom. Drzak mo
mak! On zna sve vreme da ja mogu da proitam sve njegove misli i
sva njegova oseanja.
Ali kad pomislim na Ptahhotepove rei:
"U svakom ivom biu postoji tenja za boanskim jedinstvom.
Muko trai ensko, a ensko trai muko. To je privlanost izmeu
dva oblika ispoljavanja stvaralakih sila..."
U tom svetlu mogu da razumem i Ru-Kaa. Ta mo deluje u
njemu, i nije njegova krivica to smatra da sam privlana. To je razlog
za njegovu drskost. Da nije te sile koja deluje u njemu ne bi se uzne-
miravao oko mene. A tajno, u dubini due, ja u stvari nisam uopte
ljuta to se on divi mojoj lepoti...

220
 Lavovi

Posle ceremonije oblaenja, dvorske dame i Ru-Ka me prate do

Faraona. Kako je lep - kako je veoma lep moj otac u svojoj pra
zninoj odei! Ba kao utelovljeni Bog! Zatim svi mi naputamo pa-
latu i izlazimo napolje gde nas ekaju koije. Ova ili ona graevina e
biti posveena danas s ceremonijom sveanog otvaranja.
Otac i ja stupamo u zlatnu koiju - koiju s lavovima! - i otac
uzima uzde iz ruku dvorjanina.
Dok sam jo bila mala devojica, otac me je ve vozio svojim ko
lima. Morala sam da stojim iza njega i on mi je objasnio kako da
odrim ravnoteu elastinim pokretima tela za vreme trzanja i tru
ckanja pri vonji. Morala sam da nauim da mi celo telo bude pot
puno oputeno da bih mogla u trenutku da pratim kretanje kola. Kad
me je podloga poda mnom ljuljala tamo amo i bacala gore dole,
morala sam da budem u stanju da stojim na prstima, odravajui sto
pala, kolena i ostatak tela savitljivim i sposobnim da brzo naine neo
phodne pokrete u suprotnom smeru.
Te vonje kolima su bile uvek veoma zabavne i isprva smo imali
mnogo prilika da se smejemo mojoj nespretnosti. U poetku je otac
putao lavove da idu sporo, postepeno ubrzavajui njihov korak u
kas, ali u asu kad su poinjali da tre, kola su me bacala napred -
nazad i ja sam se, naravno, plaila. Umesto da ostanem oputena,
grabila sam panino oeve ruke, odeu i pojas. Otac se slatko sme-
jao, i s beskrajnim strpljenjem mi pokazivao opet i opet kako da sto
jim uspravno. Najzad sam nauila kako da pravim ispravne kretnje i
mogla sam da stojim uspravno a da se ne okaim o oca ili o ivicu kola.
Bilo je divno biti u stanju stajati tako sigurno i tako naizgled
nepomino, kao otac, dok su koije jurile iznad tla! esto su nae
vonje bile prilino duge. Bilo je to uzbuujue oseanje juriti iza la
vova u galopu. Lavovi su takoe uivali to mogu da se dobro natre,
i ne samo mi - otac i ja - ve su se i lavovi radosno smejali. Kroz te
vonjc moje telo je postalo miiavo i snano i tako gipko kao da sam
svakog dana trenirala rvanje. Koristila sam svaki pojedini mii, koji
je morao da se uskladi i reaguje odmah pri svakoj kretnji koije. Bila
je to stalna igra, mada nevidljiva, poto je u stvari pod ispod nas, a ne
mi sami, stalno igrao.
Kad mi je bilo petnaest godina otac me je nauio kako da
upravljam lavovima. Kako je divno oseanje bilo imati te velian
stvene, ogromne ivotinje u svojoj vlasti! Oni su odgovarali na
najmanji mig moje volje, i bili su tako izuzetno osetljivi da su odmah

221
 Inicijacija

inili sve to sam od njih elela a da nisam morala da pomeram uzde.

Ali otac me nikad nije putao da ih vodim sama - ak ne ni mog
omiljenog lava, pravog linog ljubimca do te mere da je bio ljubomoran -
jer su lavovi uvek u velikoj meri nezavisni i samo posveeni mogu da
ih kontroliu. Nadam se da e mi, kad budem posveena, biti dozvolj
eno da sama upravljam lavovima!
Sad, na putu na javnu svetkovinu, otac vodi svoje lavove sa svim
prikladnim dostojanstvom, a ja stojim kraj njega kao njegova su
pruga. Ponosna sam na oca. On je jo uvek veoma mlad, snaan i
velianstveno lep. Njegovo telo i njegovo krasno lice zrae ogrom
nom snagom i koncentracijom, naroito sad kad upravlja lavovima.
Stojei i balansirajui na prstima, dok mu telo upija svaki pokret
koije, on izgleda kao da stoji nepomino, tako sigurno kao da je sam
bog sunca.
Stiemo na nae odredite i poinju dosadne ceremonije.
Ja ne volim te javne svetkovine. One su uvek iste. Velike guve,
vojnici koji mariraju, plemii! - I neko vreme koje mi izgleda
beskonano moram da stojim mirno, gotovo nepokretno, posma-
trajui ceremonije dok se sve ne zavri. Zatim treba da izmenjam pri
jateljske pozdrave s ljudima visokog poloaja, dok itam mnoge
glupe i izdajnike misli iza sve poniznosti i laskanja koje nose na svo
jim licima. Kakva je srea to meu svim tim mnogobrojnim dvo
linjacima na dvoru ima nekoliko istinski ispravnih i ocu i
Ptahhotepu odanih saradnika. Evo jednog oficira, na primer, ije
zraenje je tako sjajno da izgleda skoro zlatno. "Ko je to?" pitam oca
apatom.
"Ime mu je Tis-Ta," odgovara otac apuui. "On je nedavno
postao oficir, ali ima tako sjajne kvalitete - kao to moe da vidi iz
njegovog zraenja - da hou da ga postavim za zapovednika."
Ceremonije su uvek iste, jedina razlika je to ponekad moramo
da sedimo na terasi palate, ponekad na velikom podijumu, a u dru
gim prilikama na terasi hrama. Ponekad su ceremonije povodom
posveivanja neke nove graevine, ponekad da se proslavi trgovaka
ekspedicija koja se vraa iz susednih zemalja i donosi natrag robu na
bavljenu trampom u stranim zemljama. Zatim, u drugim prilikama,
uestvujemo u svetkovinama etve ili raznim hramovnim svetkovi
nama, a te ne volim iz prostog razloga to velike mase nemaju ni
kakvog pojma o znaenju ceremonije. Umesto da oboavaju Boga u

222
 Lavovi

raznim oblicima u kojima se ispoljava, kako je predstavljeno u sim

bolinim slikama, neuke mase oboavaju same simbole.
Ali pre ili kasnije ak i najdosadnija ceremonija se zavrava.
Najzad idemo kui i ponovo moemo da budemo ono to smo.
Ne, ne bih volela da budem Faraon! Dravni poslovi me uopte
ne zanimaju. Po zakonu trebalo bi da ja budem naslednica prestola,
ali otac nikad ne pria o tome i vrlo malo panje obraa na moje pri
premanje za dunosti Faraona. Znam da su Ptahhotep i otac u stanju
da se izdignu iznad vremenske ravni. Oni mogu da vide i doive
prolost i budunost kao sadanjost. I ja poinjem da razvijam tu spo
sobnost, i esto mogu da vidim delove budunosti, ali kad god bih
htela da vidim svoju sopstvenu budunost, pred oima mi se po
javljuje samo gusta magla koja sve zaklanja. Ali otac zna moju
budunost, i poto se p r e m a meni ne odnosi kao prema
konamesniku, pretpostavljam da moda nikad neu postati Faraon.
Ve sam imala to predoseanje i sama. To me uopte ne zabrinjava,
jer bih ja radije bila svetenica u hramu. Ali, zaista udno, takoe ne
vidim nikakve slike u budunosti koje bi me prikazale kao svetenicu
u hramu. Vidim samo maglu...
Posle ovakvih proslava, uvek sam srena kad se sutradan vratim
u hram. Uvek se oseam prijatno u istoj duhovnoj atmosferi hrama.

223
 Jednog dana Ptahhotep mi alje poruku da treba da doem da ga
vidim te veeri. Dok stojim pred njim, on kae: "Do sad si poloila
svoje pripremne testove sasvim zadovoljavajue, i sad moe da
pokua da uspostavi psihiki kontakt s nekom drugom osobom.
Otkrie da postie bolje rezultate u ovim vebama poto sunce
zae. To je zato to sunevi zraci deluju podsticajno na one nervne
centre i ljezde koji slue fizikom ispoljavanju duha i tako vezuju
svest za materijalnu ravan.
Sunevi zraci imaju suprotni efekat na duhovne manifestacije.
Posle zalaska sunca, ovo delovanje prestaje, svest moe da se oslo
bodi od izvesnih nervnih centara i povue se u duhovnu ravan. iva
bia idu na spavanje. Odlazak na spavanje znai da se svest povlai iz
tela u duh. I poto veina ljudi nije u stanju da svesno stigne do dublj
ih nivoa duha, oni gube svest - padaju u san. Uz vebu moe da se
postigne otpornost nerava do te mere da ovek moe da ostane sves-
tan ak i na najdubljem nivou. Na taj nain nervni centri i modani
centri koji miruju tokom dana postaju aktivni, primajui vibracije
duha, sebe, i upravljajui njima. Na taj nain moe da se uspostavi
veza s nekim na daljinu, to jest telepatska veza. Bolje je za poetnika
da veba posle zalaska sunca da ne bi bilo efekta sunevih zraka koji
deluje protiv njega. Kasnije on razvija sposobnost da ostvari telepat
sku vezu u bilo koje vreme.
U toj vebi, ba kao i u svakoj vebi u koncentraciji, poinje se us-
meravanjem celokupne panje na jednu jedinu misao. Usredsredi
svoje misli potpuno na osobu sa kojom eli da uspostavi kontakt,
doputajui mati da pripomogne. Sklopljenih oiju zamisli osobu
do koje eli da stigne, gledajui je svojim unutranjim okom, njeno
telo, njeno lice, njene oi, i zamiljajui da si ti ona a da je ona ti, sve
dok zaista ne dobije oseaj da su njene ruke tvoje ruke i tvoje telo

224
 Telepatske vebe

njeno, dok ne postigne potpuno poistoveenje sa osobom koju

pokuava da dosegne. Kad si stigla do tog nivoa, misli na misao
koju eli da prenese jasno i usredsreeno. Misli s unutranjom
sveu da si ti osoba o kojoj se radi i da ta osoba u tebi misli tu misao.
Ova veba ima tri faze: prvo uvebava u prisustvu osobe koju
eli da dosegne telepatski, i tokom tvoje vebe osoba o kojoj se radi
pokuava da primi tvoju misao.
Kasnije ponavlja istu vebu na daljinu i u unapred dogovoreno
vreme, a da oboje znate da e se onaj drugi koncentrisati na njega.
Konano e preneti poruku preko telepatskog kontakta a da
tvoj partner to nije unapred. znao. Ove tri faze sainjavaju pozitivnu
polovinu telepatskih vebi. U tom poslu ti si taj koji eli da poalje
poruku. Negativna polovina vebi sastoji se u razvijanju sposobnosti
da se primi i razume telepatska poruka. I ova veba sastoji se iz tri faze.
U poetku sebe ini prijemivim i "praznim" u prisustvu osobe od
koje eli da primi poruku, onda si sam u unapred ugovoreno vreme
tako da zna ko e se skoncentrisati na tebe i kad. Konano mora da
bude u stanju da primi svaku telepatsku poruku a da ne zna una
pred ko e se skoncentrisati na tebe i kad.
S vremenom razvija se do te mere da reaguje odmah na svaku
poruku iz daleka, u bilo koje vreme i od bilo koje osobe. Bez obzira
ta da radi, oseae da se neko koncentrie na tebe i ue njegov
glas u tebi. Kasnije nee biti u stanju samo da uje glas te osobe;
bie ak u stanju da vidi osobu s kojom si u kontaktu. Njena figura,
njeno lice i naroito njene oi pojavie se pred tobom ba kao slika u
snu. Kad dostigne taj nivo u svom napretku, nee oseati da te ok
ovi materije - tvog tela - toliko pritiskaju, jer e dotle izolacija koju si
oseala zato to si zarobljena u svom telu biti u velikoj meri umanj
ena. Bie u stanju da uiva u slobodi duha jo dok ivi u telu.
Kad bude elela da stvori telepatsku vezu, videe da e bolje
uspevati nou. Tada svest nije tako snano zaokupljena sopstvenim
mislima. Osoba o kojoj se radi je manje izolovana. Ona je pasivna i
tvoja telepatska poruka e bolje moi da stigne do njenih nervnih
centara. Nervni centri veine ljudi su u tako pritajenom stanju, tako
loe razvijeni, da je potreban veoma snaan napor s tvoje strane da bi
oni uopte mogli da prime poruku. Kad spavaju, moe ih navesti da
sanjaju o tebi i da razumeju tvoju poruku u snu. Veba e ti otkriti sve
zakone telepatije, ukljuujui i kako da odmah zna da li je neko zau-

225
 Inicijacija

zet i kako da se izoluje kad si ti zauzeta i skoncentrisana na neto.

Samo poetnici uznemiravaju jedan drugog!
Svake veeri treba da upranjava ove vebe prema mojim
uputstvima. A sad, hajde da odmah malo vebamo. Smesti se preko
puta mene, zatvori oi, i pokuaj da mi prenese neku misao."
Sedam preko puta Ptahhotepa i koncentriem se na njega. Za
miljam da sam ja Ptahhotep i izazivam u sebi oseaj da su moje ruke
i stopala, celo moje telo, njegove ruke, njegova stopala, njegovo telo.
Zatim s krajnjom usredsreenou mislim ovu misao: "Ja, Ptahho
tep, ustajem, prilazim i milujem po kosi ovu mladu osobu (mene)."
Jer Ptahhotepove ruke zrae udesnom snagom i ja sam uvek srena
kad mi poloi ruku na glavu.
Gotovo odmah Ptahhotep ustaje, stavlja mi svoju blagoslovenu
ruku na glavu i miluje me po kosi. Dakle, moja koncentracija je bila
uspena. Ili nije? Uostalom, Ptahhotep moe da mi ita misli ak i
kad se ne trudim da mu telepatski prenesem misao.
"Dobro," kae on s osmehom. "mogao sam da proitam tvoju mi
sao ne samo zato to i inae mogu da ti itam misli, ve zato to si se
zaista skoncentrisala veoma dobro. I tvoj lav bi mogao da oseti ta
eli."
"Moj lav, Oe moje Due? To verujem. Ali neka osoba?"
"Strpljenja, dete moje. Vremenom e sve biti mogue. Sad,
pokuajmo obrnuto. Ja u preneti jednu misao tebi. Uini sebe
praznom i prijemivom."
Ptahhotep seda i ja inim ta trai. Trenutak kasnije ujem nje
gov glas iznutra, iz mene, kao da izlazi iz mog sopstvenog srca: "im
stekne dovoljno samokontrole u svim blizanakim karakteristi
kama doi e vreme da ti otkrijem poslednje tajne pre inicijacije."
Otvaram oi i pitam s radosnim iekivanjem : "Da li to znai da
se pribliavam svojoj inicijaciji?"
Ptahhotep se smei: "Poto si ula moju poruku, spremna si da je
primi, izuzev to jo treba da se usavri u samokontroli."
Skaem na noge, bacam mu se oko vrata i ljubim mu obraze
cmaui ga da se ori. Ptahhotep me grli i kae glasno se smejui:
"Vidi, vidi kako ne moe da se kontrolie! Nisi u stanju da se odu-
pre dejstvu duhovnog jedinstva. Doivela si ujedinjenje naeg duha,
izvori ovog jedinstva ulili su se u tvoje telo, i sad tvoje telo eli da
uestvuje u radosti ujedinjenja. Ali, ne zaboravi da ono to je boan-
sko na duhovnom nivou zato to odgovara zakonima duha postaje

226
 Telepatske vebe

satansko na materijalnom nivou zato to deluje protivno zakonima

materije. Ujedinjenje u duhu je mogue, ali ujedinjenje u telu nije;
dva tela ne mogu da zauzimaju isti prostor. Zbog enje za jedi
nstvom, ljudi pokuavaju da sjedine tela, i stoga skliznu u seksual
nost. Priroda iskoriava stremljenje ka ujedinjenju, enju za davno
izgubljenim rajskim stanjem, da bi zaela nove generacije ljudi. Ve
liko razoaranje je samo to seksualnost ne moe da stvori ujedinj
enje. Ono to je nemogue je prosto nemogue. I sva bia, pored
toga to su umorna zbog crpljenja energije, takoe su tuna posle
seksualnog odnosa, prosto zato to dua ostaje nezadovoljena.
Prieljkivanje rajskog jedinstva se nastavlja, a priroda i dalje koristi
ovu neispunjenu tenju da proizvede nove generacije potomstva. Za
tebe bi bilo veoma, veoma poeljno da ne dopusti da enja za
ujedinjenjem tee nesmetano kroz tvoje telo. Ja sam dovoljno zatien
da bih bio u stanju da se oduprem tvojoj zanosnoj lepoti, ali e
moda sresti mlae, neiskusne ljude koji ne mogu da ti odole kad ih
zagrli oko vrata! Naravno, moj savet je uzaludan," kae Ptahhotep s
osmehom. "Ono to tebi u stvari nedostaje je iskustvo. I tom nedo
statku iskustva mogu sad da zahvalim za tvoje vatreno izraavanje
ljubavi."
"Oe moje Due," kaem, "ti nisi ljut na mene?"
Ptahhotep se smei: "Ne, ne, malo moje dete, nisam uopte ljut.
Dokle god samo meni prebacuje ruke oko vrata, sve je u redu. Ali
budi veoma, veoma oprezna s drugim mukarcima! to se vie
uzdigne duhom, sve e neodoljivije biti tvoje zraenje. Ne mora da
se priblii nekoj osobi ni izbliza toliko-da bi tvoja privlana mo bila
delotvorna. Pazi se da ne vodi mukarce u propast."
"Oe," pitam zapanjeno, "hoe li da kae da nisam dovoljno
duhovna? Zna kako sam uspena u vebama. I Mentuptah je takoe
veoma zadovoljan sa mnom. Ve znam kako da kontroliem svoje
telo i nervne centre do vrlo visokog stepena. Poloila sam sve svoje
pripremne testove."
"Da," kae Ptahhotep. "Duhovno si ve veoma budna i vlada
svojim telom. Ali u isto vreme si veoma slobodna i nedostaje ti
panje na fizikoj ravni. Zaboravlja da zabravi ta vrata, ne zato to
to nisi u stanju, ve zato to to ne eli uvek. Ne titi svoje telo dovolj
no od visokih frekvencija duhovnih vibracija, a to predstavlja stalnu
opasnost za tvoje nervne centre. Kad ti duhovne sile uu u telo, ti
uvodi te visoke frekvencije, nepreobraene, u svoje nie nervne cen-

227
 Inicijacija

tre i to znai da postoji opasnost da tvoji vii, tananiji nervni centri sa-
gore i budu razoreni. To bi bilo stvarno teta za taj fini instrument. Ti
ima dovoljno samokontrole kad to eli, ali esto popusti uzde iz
istog oduevljenja. Ponekad prosto ne eli da primeni samokon-
trolu. Budi na oprezu, drago dete, i uvek budna!"
O, Ptahhotepe, moj dragi, dragi uitelju! Kako si rano video ta
se neizbeno sprema i koliko si eleo da me spase! Ali ni najbolji
savet ne moe da pretvori neiskustvo u iskustvo, i moj unutranji
nedostatak uravnoteenosti i samokontrole morao je da se vrati u
ravnoteu kroz bolno iskustvo.

228
Faraon pred Amonom
Muzej u Kairu
Faraon sa ezlom ivota
 U mom ivotu poinje jedan dugaak novi period. Ispitujem
svaku svoju misao, svaku svoju re, svaki svoj postupak. Razmiljam i
posmatram da vidim da li, u pravo vreme i na pravom mestu, zaista
izraavam boansko, a ne satansko. I u toj stalnoj predostronosti,
tom neprestanom samoposmatranju, otkrivam kako sam jo uvek
nedisciplinovana i neobuzdana i senzualna - jednom rei tako lina.
Koliko e mi jo biti potrebno da dostignem nivo kad neu doputati
sebi da me nadvladaju strasti, kad se neu vie poistoveivati sa svo
jim spoljnim utiscima, ve uvek ostajati gospodar svih svojih fizikih,
duhovnih i intelektualnih moi?
Tokom tog perioda priprema za inicijaciju provodim samo jutra
u hramu i vraam se u palatu posle fizikih i duhovnih vebi. Posle
podne uestvujem u javnom ivotu. Vonje brodom i koijom smenj-
uju se s izletima i kraim putovanjima u razna naselja radi nad
gledanja.
Ali ta putovanja i razgovori usredsredeni na njih su mi smrtno
dosadni. Nije da ja ne volim drutvo, o, ne! Veoma uivam da budem
s ljudima, ali s ljudima koj su mi bliski i koji imaju ta da kau. Ali ovi
ljudi su tako razliiti od nas koji imamo poreklo od Sinova Boga.
Naravno, i mi imamo ljudske krvi i naa rasa takoe nije vie ista, ali
mi svesno ivimo u duhu i nismo tako materijalisti kao sinovi ljudi.
Oni kao da su potpuno zaboravili da su, unutra, u sebi, slobodan duh
i da je njihovo telo samo instrument za ispoljavanje njihovog duha.
Ti ljudi su tako poistoveeni sa telom da ive u iluziji da su samo
telo. Kad je njihovom telu potrebna hrana, oni veruju da oni ele da
jedu, da su oni gladni, i umesto da uzimaju hranu pod budnim nadzo
rom duha, oni se ponaaju kao da oni sami jedu, pre nego da su samo

231
 Inicijacija

posmatrai i vladaoci svog tela. Jedu pohlepno kao ivotinje. Posma-

tram ih tokom "obroka" i esto mi doe da okrenem glavu da ne
vidim njihovo zversko ponaanje. I ja putam svoje telo da jede s do
brim apetitom; i ja snabdevam svoj stomak i organe za varenje istim
silama, primajui sav ukus hrane koju jedem da bi moje telo moglo
da upije sve dragocene sile iz hrane - ali kako bih mogla da se pois-
tovetim s tim? Moje ja ne moe da bude gladno, jer moje ja nije ma
terija, ve gospodar materije. Istina je da moja svest prima poruku od
tela sa sadrajem da joj je potrebna hrana, i ja sam svesna te poruke u
tom obliku da oseam glad. Ali ja u meni niti jede niti pije. Kako bih
mogla da zaboravim ak i na tren da su te funkcije neophodne samo
da bi se telo odralo zdravim? Jedino to moje ja zaista treba da uradi
sa svim tim je da posmatra budno i kontrolie ta ulazi u telo i pobrine
se da zubi i jezik vre svoj posao kako treba.
Nikad ne mogu da razumem kako ljudi, poto su jeli kao zveri,
mogu da kau neto kao: "Boe, ala je to meni bilo ukusno!" Kome je
to bilo ukusno? Zar takvi ljudi ne znaju da je to bilo ukusno njihovim
nepcima! ti jadni ljudi su takvi robovi svojih fizikih elja... Mi se jed
nostavno ne razumemo. Ali otac i Ptahhotep kau da je naa dunost
da ostanemo meu njima i probudimo vie elje i ciljeve u njima. I
celo vreme otac zna da su plemii na njegovom dvoru uglavnom
zainteresovani samo kako i gde mogu da dobiju dobro plaen poloaj,
da bi se obogatili to je bre mogue i zadovoljili svoju glad za moi.
I jo neto - ti sinovi ljudi idu u lov na divlje ivotinje, koristei
svoju inteligenciju da ubijaju nedune ivotinje - i ak se ponose
time! Trebalo bi da se stide! Ti ljudi su gori od ivotinja koje love.
ivotinje ubijaju samo zbog gladi! A ljudi ubijaju iz strasti, zato to
im ubijanje - rat i lov- pruaju zadovoljstvo. Ali otac kae da su ljudi
jo nerazvijeni i da ne smemo da ih procenjujemo naim standar
dima.
Jo neto - ti ljudi pridaju beskrajnu panju svom porodinom
stablu. Kad neki ovek ima jednog pretka vie poreklom od Sinova
Boga neko nego drugi, on to pominje to ee, i pokazuje prezir
prema drugima koji imaju manje blistavosti u svom poreklu. Zato
obraaju tako mnogo panje porodici iz koje potie erka i porodici
mladia za kog se udaje. Kako je to besmisleno! Kao da ne znaju da
je u stvari zemaljski ivot samo putovanje izmeu raanja u telu i nje
govog naputanja sa smru, dok je ja isto u svakom ivom biu. Samo
telo moe imati "poreklo". Nivo na kome je neka osoba je odreen

232
 Budunost i izlazak sunca

samo nivoom njegove sopstvene inteligencije. Veoma esto neka

osoba s nekoliko predaka iz nasledne linije Sinova Boga ipak ima
nii stepen inteligencije nego neko drugi s daleko manje praotaca u
boanskoj rasi.
Kad sam meu tim ljudima, oseam se kao da sam medu mr
tvima. Oni izgledaju kao da se kreu, govore, jedu, piju i obavljaju
funkcije ivih samo zato to prirodne sile deluju u njima. A gde je
svesni duh koji kontrolie ove prirodne sile i upravlja njima, ne samo
u telu, ve takoe i izvan njega u vasioni? Oni ne znaju da imaju spo
sobnost da upravljaju tim stvaralakim silama. Oni su tako slepi da
vide samo spoljnu formu ljudi, i nemaju pojma da ja mogu da im
proitam misli, oseanja, vidim celu njihovu duu, njihovo unutranje
bie. Oni me lau u lice iz prostog razloga to, poto nisu u stanju da
proitaju moje misli, veruju da ni ja ne mogu da vidim njihove i da ne
znam da su njihove misli veoma razliite od onog to kau. Oni ne
shvataju da la stvara neku vrstu izolacije oko njih i razvija tamnu
senku, kao dim, u njihovom zraenju, i da ta tamna mrlja ne samo da
je runa, ve ak i runo mirie. Moji ljubimci lavovi brzo nanjue
gnusan vonj tih laljivaca. Kad god se neko od njih priblii, oni
poinju da mrte njuku, onda ustaju, upuuju osobi o kojoj se radi
prezriv pogled i velianstvenim korakom se odunjaju. Ali ja, ne ra-
spolaui tako lakim nainom da se odbranim, moram da nastavim
da razgovaram s takvim ljudima kao da nisam jasno videla njihovo
licemerje - i ak ga namirisala!
Mnogo mi se vie dopada da budem sama sa ocem. On ima bajnu
kuu sagraenu za nas dvoje u senovitoj bati kraj mora. Kad god on
ima neto slobodnog vremena idemo tamo brodom plovei niz Nil,
vodei samo minimalni broj slugu. To nam predstavlja divan odmor,
uz duboko uivanje u beskrajnom moru i spokojstvo druenja jednog
s drugim.
Otac i ja oboje volimo more - tu veliku majku zemlje - detinjas-
tom privrenou. Mi smo oboje tako presreni u naoj kuici kraj
mora, a na ivot tamo je na mnogo naina tesno povezan sa samim
morem. Tu mi doivljavamo savrenu slobodu, besmrtnost, ve-
nost...
Koristimo svaku priliku da budemo blizu mora. Idemo zajedno u
etnje du morske obale. Zajedno idemo da traimo koljke, a po
nekad uzmemo brodi i odveslamo prilino daleko, sasvim sami.
Ima neke neizmernosti u lepoti mora kad je vazduh ist i voda pod

233
 Inicijacija

nama glatka kao ogledalo. Ali ima neeg isto tako velikog u onome
kad si napolju, meu svim tim talasima, kad ih vetar die uvis, a mi
oseamo ushienje dok nas talas podie visoko prema nebu, a onda
klizimo dole u udolinu sledeeg. Svlaimo odeu, skaemo u hladnu
vodu i plivamo oko naeg amca.
Jednom, posle jednog takvog okrepljujueg plivanja, dok smo
sedeli na plai, pitala sam oca: "Kako je mogue da ljudi mogu da
budu tako slepi za duhovnu istinu? ta e se desiti svetu kad upra
vljanje doe u ruke sinova ljudi, kao to mi je Ptahhotep jednom
rekao da e se dogoditi? Plaim se i da pomislim na posledice ako
upravljanje pree u ruke samoivih ljudi opsednutih enjom za
moi. Poinem da budem u stanju da osetim ta e se desiti u
budunosti. Moje vebe u hramu bude moje unutranje gledanje i
moje vidovnjake moi rastu iz dana u dan, ali ja i dalje ne vidim sve
tako jasno kao Ptahhotep i ti."
Dugo otac sedi i gleda preko vode. Najzad kae: "Da, zemlja
mora da proe kroz veoma teak period tokom mnogo hiljada go
dina. Kao to ve zna, istokrvni Sinovi Boga su svi odavno napustili
zemaljsku ravan. A njihovi sinovi, koji su roeni kao meanci izmeu
dve rase, ali koji i dalje nose u sebi mogunost savrenog boanskog
ispoljavanja, takoe postepeno nestaju sa lica zemlje.
Da bi vie sile bile prenoene preko naslednih kanala kad is
tokrvni Sinovi Boga ve napuste zemlju, njihovi sinovi, koji su nasle-
dili svoje sposobnosti od svojih otaca i koji su postigli inicijaciju,
ponovo su uzimali za ene keri ljudi i to se nastavljalo dalje i dalje
generacijama sve dok ovo meusobno sklapanje brakova nije pro
drlo u sve nivoe ivota obe rase.
Ali, dokle god se talasi stvaralake sile kreu u pravcu dalje
materijalizacije, zemaljski element uvek igra dominantnu ulogu u
nasleivanju. Iz tog razloga sve se manje i manje naslednika Sinova
Boga - sa njihovim prvobitnim izduenim oblikom lobanje i njiho
vim kapacitetom da ispoljavaju vie sposobnosti - raa na zemlji.
Ipak, u skladu sa zakonima nasleivanja, ovo neprekidno
meusobno sklapanje brakova omoguava da se neki istokrvni Sin
Boga reinkarnira u bilo koje vreme - ak i u najmranijem, najma-
terijalistikijem periodu ljudskog razvoja. Jer dolazi vreme kad e se
raati samo ljudi s kratkim glavama i kad e oni zauzeti poloaje vla
dajue sile irom sveta, ak i ovde, u Egiptu! Oni nee imati duhovnu
viziju i mudrost sadanje dinastije koja je potomak vie rase, i umesto

234
 Budunost i izlazak sunca

da vladaju svojim narodom nesebinom ljubavlju, oni e vladati

samo intelektom, slepom, grubom udnjom za moi, i s preispoljnom
sebinou.
Kao to zna, neprekidno sklapanje brakova izmeu Sinova
Boga i keri ljudi postepeno je dovelo do razvoja jedne hibridne rase
koja prenosi dalje nasleene karakteristike obe rase. Ima mnogih
pojedinaca koji, iako imaju ljudske krvi, ipak imaju izduenu formu
lobanje, i tako su nasledili sve duhovne i psihike moi svojih oin
skih predaka. Ali, prema zakonu o nasleivanju, ovo neprekidno
meusobno oroavanje e za posledicu imati vie varijacija razliitih
pojedinaca ak i u istoj porodici, ali sve manje pojedinaca s na-
sleenim karakteristikama boanskog porekla. ak i danas ima
sluajeva da, meu nekoliko sinova u datoj porodici, jedan bude i
dalje potpuno boanski duhovan, drugi ve sasvim fiziki ljudski, a
trei moe lako da bude meavina oba. Odnos izmeu onih s viim i
onih s niim karakteristikama se stalno pomera u korist onih s niim
karakteristikama. Nije udo da ljudi usmereni ka fizikom vrlo esto
gaje ogorenu mrnju prema svojoj brai koja su nasledila boanski
duhovne karakteristike. Suvie esto ta mrnja vodi do traginih su
koba.
Meutim, kao rezultat sve daljih meusobnih oroavanja i u
skladu sa zakonima nasleivanja, visoko znanje posveenih e prodi
rati sve dublje i dublje u ljude i sve ire i ire kroz celokupno
stanovnitvo. Poto se pojavljuje sve vie varijacija i raznolikosti,
doi e vreme kad e svako ljudsko bie imati mogunost da dosegne
najvii stupanj znanja i inicijaciju. To meusobno sklapanje brakova,
nastavljajui se tokom mnogo hiljada godina, konano e izbrisati
razlike za koje sad oseamo da su toliko ogromne izmeu sve
znajuih pripadnika vladajue porodice i potpuno neukih i neraz
vijenih masa. Tako e, vremenom, narod i njegovi vladari postati
jednaki kao ljudi. U svojim istim oblicima obe od ove dve rase, Si
novi Boga i primitivni ljudi, postepeno e potpuno nestati, ali e uvek
biti nekih pojedinaca roenih na razliitim nivoima razvoja. U ne
kima od njih nasleene karakteristike njihovih boanskih predaka e
se ispoljiti u veem stepenu, dok e u drugima primitivne ljudske
karakteristike biti dominantne.
Tako e svi imati karakteristike nasleene s obe strane i rase e
biti tako potpuno izmeane da ljudi nee vie moi da se razlikuju po
rasnim karakteristikama, ve samo na osnovu karakternih crta i spo-

235
 Inicijacija

sobnosti. Uopteno govorei, ljudi s viim sopsobnostima e imati

potpuno isti oblik lobanje kao i drugi ljudi, ali e se ipak izdvajati nad
veinom kao veliki naunici i umetnici, filozofi ili mistici. I izdueni
oblik lobanje Sinova Boga i kratki, majmunoliki oblik glave primi-
tvnog oveka e potpuno nestati. U hibridnoj rasi mozak i nervni
centri koji slue za ispoljavanje viih duhovnih i psihikih sposob
nosti e biti u nerazvijenom, latentnom stanju hiljadama godina. U
skladu s tim, ljudske glave e biti okruglastog oblika. S druge strane,
u toj hibridnoj rasi e se izuzetno razviti nervni centri koji slue in
telektu i tako e njihove budue generacije imati visoka, zasvodena
ela.
Ba kao to e talasi duhovne sile koji zrae iz vie rase stizati do
sve veeg broja ljudi kao rezultat ovog meusobnog oroavanja, sve
dok ne stignu i do ljudi najnieg nivoa i omogue im da i oni steknu
znanje, na isti nain e svetovna vlast prelaziti u ruke ljudi sve nieg i
nieg nivoa. U svom neznanju, naravno, oni e prvo unititi velike
boanske kulture koje su Sinovi Boga izgradili na raznim delovima
zemlje. Samo nekoliko ostataka i ruevina velikih graevina i spo
menika koje danas imamo ostae kao nemi svedoci da govore o
znanju, mudrosti, dobroti i lepoti koje su nekad carevale na zemlji.
Kako vreme bude prolazilo, ljudi e samo preko legendi saznavati o
svemoi i sveznanju velikih "belih maga" i "posveenika"; ali, poto e
ti ljudi sami biti neuki, oni e hiljadama godina nastaviti da veruju, u
svojoj oholosti i aroganciji, da su te legende samo bajke.
Neprestani proces meanja koji se odigrava izmeu dve rase
stvorio je neku vrstu "merdevina razvoja" na kojim se ak i najnii
nivo primitivnog oveka moe uspeti uvis. Ljudi nalik ivotinjama i
sami nisu nita drugo do isti duh koji je pao duboko dole u materiju i
koji, poto je izgubio svoju boansku svest u materiji, nije vie svestan
svog visokog porekla. Da bi im pruili mogunost da ponovo steknu
svoju svest na vioj ravni, Sinovi Boga uinili su veliku rtvu da uloe
svoju snagu u brakove s kerima ljudi. Tim brakovima, meutim, oni
su se usidrili u materijalnu svest i primorani su da prou kroz ceo raz
vojni proces do potpune spiritualizacije zemlje u svojstvu pomagaa,
neki od njih u ljudskim reinkarnacijama, a neki od njih u bestelesnim
duhovnim stanjima.
Nivo vladajue klase e tonuti sve nie i nie, a vladajua sila e
se premetati iz jedne zemlje u drugu. Neprestani ratovi koji e bes-
neti na zemlji dovee do neznanja, siromatva i bede.

236
 Budunost i izlazak sunca

Poslednji posveenici e odbiti da predaju tim ljudima naprave i

ureaje preko kojih kontroliu sile prirode i ogromne stvaralake
sile koje deluju u tajnosti. Pre no to napuste zemaljsku ravan za hilj
ade godina, oni e unititi sve svoje instrumente. Jedan od poslednj-
ih posveenika, koji e se pojaviti iz razliitog naroda od naeg, ali
koji e ipak odrasti ovde, u Egiptu, i primiti inicijaciju, spae jedan
od tih instrumenata iznevi ga iz Egipta, i neko vreme svetenici nje
govog naroda e moi da uvaju tajnu. Ali doi e vreme kad e
poslednji posveenik morati da napusti zemlju i on e unititi posle-
dnje instrumente. On e to morati da uini da bi spreio neuke si
nove ljudi da unite jedni druge, sebe i - lananom reakcijom -
ponovo cele Kontinente, samo kao rezultat svoje strasti za moi i
posedovanjem. Razaranje koje je jednom zadesilo dom Sinova Boga
ne sme se nikad ponoviti.
Poto svi instrumenti posveenika budu uniteni i njihovo visoko
znanje ode sa zemlje, ljudi e morati da obrauju zemlju svojom
sopstvenom fizikom snagom i morae ak da reu kamen svojim ru
kama, ba kao to su to inili primitivni ljudi! Takoe e morati da
trpe tiraniju drugih ljudskih bia iz svoje sopstvene rase. Meutim,
poto se sve to se ispoljava na zemaljskoj ravni proizilazi iz sila koje
poreklo imaju u nerazdvojivom jedinstvu i stremljenju ka ravnotei,
tiranija samoivih vladara e probuditi ljude iz njihovog nesvesnog
stanja. Kroz bol i stradanje njihova panja e biti usmeravana na
viu, duhovnu istinu.
Duhovne voe zemlje moraju da ostave oveanstvo naizgled
samo zato to ljudi treba da otkriju boansku istinu u sebi i u prirodi,
stajui na sopstvene noge, koristei sopstvenu volju, nezavisnu od
spoljne pomoi. Kad to ne bi bilo tako, oni nikad ne bi imali priliku
da se uspnu na najvii nivo. Ali ba kao to dobra majka pomae de-
tetu da naui da samo hoda da bi moglo da razvije nezavisnost, dok
ga celo vreme motri iz daljine, spremna da mu pomogne da ponovo
ustane posle pada, isto tako duhovne moi vode zemlju i spremne su
da interveniu kad god je neophodno da se oveanstvu pomogne da
se izvue iz tekih situacija. One su aktivne na duhovnoj ravni, odatle
vode oveanstvo i upravljaju njime. Kad god, umesto znanja, ne
znanje i zablude i sujeverje steknu prevlast nad zemljom - kad god je
duhovna tmina tako velika da preti da izmakne kontroli, uvek e biti
nekog od Sinova Boga spremnog da uini veliku rtvu da sie na

237
 Inicijacija

zemlju, da se ponovo rodi u ljudskom telu, i na taj nain donese

boansku svetlost i utehu oveanstvu.
Preko meusobnog sklapanja brakova izmeu boanske i o-
veije rase, nasledne boanske karakteristike e se proiriti medu
ljudima. Na taj nain uvek e biti mogue da neki Sin Boga, kroz
neku istu enu, dobije telo sa svim organima koji su mu potrebni da
bi se potpuno ispoljio. U svakoj epohi tokom razvoja zemlje kroz
mnogo hiljada godina Sinovi Boga e se inkarnirati da bi nauili
ljude zakonima prirode, ljubavi i nesebinosti, i da bi izvrili naj
raznovrsnije zadatke. Mada e vlast ostati u rukama ljudi irom zem
lje, i dalje e biti nekih vladara koji e upravljati s mudrou i
pravdom i sagraditi visoke civilizacije na zemlji, ili barem na de-
lovima zemlje. Drugi, raajui se kao naunici, umetnici i mistici,
donee oveanstvu najviu umetnost, muziku i knjievnost. Oni e
svetu doneti nove ideje i nova otkria da bi usmerili razvoj zemlje u
novim pravcima. Veinom e ti Sinovi Boga iveti veoma usa-
mljenikim ivotom, esto u najkukavnijem siromatvu i naputeni
od svojih blinjih, jer e biti veoma malo ljudi koji e moi da ih razu-
meju. Ipak, njihova duhovna svetlost e se prostirati u sve veim tala-
sima, u sve irim krugovima. Imena ovih duhovnih divova pamtie se
hiljadama godina, a ljudi e prouavati njihova dela u najviim ko
lama oveijih sinova.
Zatim, bie takoe i reinkarniranih Sinova Boga koji e tajno
raditi u okviru oveanstva. Oni e traiti prebivalita u visokim
planinama, u peinama ili u drugim udaljenim predelima gde,
neuznemireni u svojim utoitima, mogu da alju izuzetno jake sile u
atmosferu zemlje. Ljudi koji su se ve razvili do te mere da mogu da
primaju te duhovne talase e automatski uspostaviti duhovne veze sa
Sinovima Boga i raditi zajedno sa njima. esto oni nee ni biti svesni
ove duhovne veze. Naprotiv, to se njih tie, oni e samo postupati na
osnovu svog sopstvenog "unutranjeg ubeenja", ne znajui da je to
"unutranje ubeenje" boanska sila koju su poslali Sinovi Boga. Na
taj nain e neki visoko razvijeni ljudi prenositi i objavljivati celom
oveanstvu uenja koja e Sinovi Boga donositi na zemlju s vre
mena na vreme. Iako veina nee biti u stanju da odmah razume te
uzviene istine, osetie ljubav i mo koje su sadrane u njima, i iz tog
razloga e u njih verovati. Tako e iz boanskih uenja Sinova Boga
nastati religija.

238
 Budunost i izlazak sunca

Svi Sinovi Boga su uvek donosili i uvek e donositi istu istinu u

razliite delove zemlje, ali e je ljudi tumaiti u zavisnosti od karakter
istika svoje rase i svog stepena razvoja. Ta e razliita tumaenja, kako
budu prelazila na kasnije generacije, dovesti do razliitih religija koje
sve izviru iz istih istina. Jedan isti Sin Boga e se reinkarnirati u
razliitim vremenima i na razliitim mestima zemlje da bi objavio
najvie istine oveanstvu. A iz iste istine koju objavljuje isti duh, ljudi
u razliitim delovima zemlje e razviti razliite religije. Zbog tih
razlika koje izviru samo iz ljudskog neznanja, ljudi e ratovati jedni
protiv drugih, pokuavajui da poalju jedan drugog u pakao "u ime
Boga".
Stepen razvoja kog su dosegli ljudi u razliitim nacijama u bilo
koje dato vreme e se uveliko razlikovati, i u skladu s tim prema re
inkarniranim Sinovima Boga e se veoma raznoliko ophoditi. U ne
kim zemljama, gde su ljudi najzainteresovaniji za boansku istinu,
Sinove Boga e priznati, uti i potovati.
Ali talasi sile nastavljaju da zrae sve dok ne dosegnu svoje
krajnje materijalne granice. Takoe e biti perioda u najmranijim
vremenima zemaljskog ivota kad budu zavladali materijalizam,
mrnja, zavist, strah i teror, i u takvim vremenima takoe Sinovi
Boga e morati da se vrate na zemlju i prema njima e se veoma loe
ponaati. Neuki ljudi opsednuti strau za moi e muiti i ubiti Sina
Boga. Meutim, on e podneti tu rtvu do kraja, tako zraei ogrom
nom duhovnom silom. Duh u ljudima e se probuditi i poraziti tminu
u njihovoj dui. Malo pomalo lice zemlje e biti potpuno izmenjeno.
Od krajnjih materijalnih granica talasi stvaralake sile e onda
ponovo potei natrag, najavljujui jedan novi period razvoja i na
pretka. Ljudi e imati sve vie i vie prilike da sarauju sa Sinovima
Boga u velikom boanskom planu za spasenje zemlje, i kako vreme
prolazi oni e ispoljavati sve vie i vie duhovnosti. Onda e se reink
arnirati mnotva pojedinaca koji su nekad bili otelovljeni u boanskoj
rasi, ali koji ili nisu mogli da poloe svoje testove za inicijaciju i umrli
su za vreme inicijacije, ili su kasnije pali, poto su ve postali po-
sveenici. Oni e ponovo postati svesni znanja koje su nekad imali, i
dok ljudi budu i dalje ubijali jedan drugog u nekim delovima zemlje,
postojae jedna sve vea i vea grupa ljudi koji primaju i prenose
zraenja Sinova Boga i pripremaju novi ivot due.
Ljudi poreklom iz nie klase e se takoe postepeno uspeti na
vie nivoe. U poetku oni e samo biti u stanju da shvate svojim in-

239
 Inicijacija

telektom da su sposobni za bolje stvari i da bi mogli da ive mnogo

srenije na zemlji kad se ne bi ubijali i porobljavali jedni druge. to se
oveanstvo uspne vie, to e materijalizam i strast za posedovanjem
vie gubiti vlast nad ljudskim ivotima. Malo pomalo strast za osva
janjem i moi e se smanjiti, i umesto da koriste snagu da se bore je
dan protiv drugog, ljudi e iskoristiti svoje sposobnosti da zauzdaju
sile prirode. Na taj nain oni e otkriti korak po korak da ne moraju
da zarauju za hleb dosadnim, tekim, napornim radom, da ne mo
raju da zalivaju zemlju znojem lica svog, i da aktiviranjem viih nerv-
nih centara mogu da upravljaju silama prirode. Tako e zemlja
postepeno da se vrati pod vlast viih talasa sile i ljudi ne samo da e
biti u stanju da razumeju svojim intelektom, ve takode da doive i
pojme najvie boanske istine. Na taj nain civilizacija e se ponovo
razviti.
Dokle god se neki ovek poistoveuje s materijom - sa zemljom
- njegova svest je povezana sa zemljom u jednom stanju poisto-
veenja: On je zemlja. U skladu s tim, kad njegovo telo izgubi svoju
korisnost i umre, on takoe umire, to jest, njegova svest nestaje i
pada u latentno stanje. To je ono to ljudi zovu smrt.
Ali, situacija je upravo suprotna kod duhovno ponovo pro
buene osobe koja se nalazi iznad materije tokom svog fizikog iv
ota. Za nju je injenica da se raa u telu smrt, dok smrt tela znai
njeno buenje, uskrsnue, ivot!
Kad ljudi prestanu da se poistoveuju sa svojim telom - ili da se
izrazim simbolino - kad prestanu da jedu od plodova drveta pozna
vanja dobra i zla, ispoljavajui samo desnu polovinu drveta znanja i
ostavljajui levu polovinu u neispoljenom stanju, oni e iveti u jed
nom rajskom stanju, u sebi i kao deca zemlje. To je stanje razvoja koje
oveanstvo mora da dosegne.
Dok oveanstvo ne dosegne tu ravan postojanja, bie duge
borbe, ali duhovne sile e postepeno prodreti ak i u najizolovanije
srce, i tokom hiljada godina koje e nastupiti svet e se ponovo preo
braziti u obeanu zemlju. Jednog dana, u veoma dalekoj budunosti,
spasenje zemlje e biti ostvareno!"
Otac prestaje da govori i dugo gleda preko mora kao da tu ita
budunost.
"Oe," pitam, "da li ete ti i Ptahhotep uestvovati u tom velikom
poslu? Da li e se i ti ponovo roditi da obavlja zadatke na zemlji
tokom vekova i vekova koji e doi? A ta je sa mnom, oe? ta e se

240
 Budunost i izlazak sunca

dogoditi sa mnom? Ja esto vidim sasvim jasno budunost drugih

ljudi, ali kad pokuam da vidim svoju, pred oima mi se pojavi samo
zavesa od magle i ne mogu pogledom da prodrem u nju, niti kroz
nju."
Otac mi na to pitanje upuuje veoma udan pogled. Zatim, pre
bacujui mi ruku preko ramena i pribliavajui me sebi, daje mi
odgovor: "Ja u se reinkarnirati mnogo puta u zemaljskim ivotima
zato to sam, preko braka sa tvojom majkom, usadio svoje korene
duboko u ravan materije, dublje no to bi uobiajeno bilo prikladno
za nekog ko je naeg duha. Ali Ptahhotep se nikad nije odrekao svoje
duhovnosti i nikad se nije poistovetio sa svojim telom. Kad zavri sa
svojim sadanjim zadatkom, on se vie nee ponovo roditi vie od de
set hiljada godina. Zajedno s velikim brojem Sinova Boga on e nas
taviti da usmerava razvoj zemlje, radei na duhovnoj ravni i
projektujui svoj uticaj na zemljski ivot odatle.
Mnogi visoko razvijeni ljudi e biti u duhovnoj vezi s njim i
saraivati s njim u velikom boanskom planu za spaavane zemlje.
Oni moraju da izvravaju zadatke koje im Ptahhotep propie i to sas
vim nezavisno. im izvre jedan zadatak kako treba, dobijae nove i,
postepeno, sve tee i tee. Tokom mnogo hiljada godina ljudi koji
dostignu duhovnu zrelost takoe e primiti inicijaciju. Oni nee biti
upuivani u piramidama kao sada, ve e im jednostavno biti propi
sani zadaci koje treba da ostvare kao deo svog ivota i rada, i ti zadaci
e sainjavati njihove testove inicijacije. Na taj nain oni e se poste
peno razviti u saradnike Sinova Boga. A sa Ptahhotepom e raditi i
oni pali Sinovi Boga koji su se do preterane mere poistovetili s ma
terijom, sagoreli svoj mozak i nervne centre prenosei u njih pre-
komerno mone vibracije i stoga morali da se ponovo rode na ak
niem materijalnom nivou.
Samo kroz iskustva koja e stei kroz nekoliko reinkarnacija
moi e ti pali Sinovi Boga da se uspnu do svog prvobitnog nivoa
boanstvenosti. Kroz mnogo bola i patnje oni e morati da probude
vie modane i nervne centre u svom telu na jednom niem nivou, i
kotae ih mnogo napora i duge vebe da ponovo aktiviraju te or
gane i da budu u stanju, ponovo, da iskau duhovne i magine moi.
Oni se nikad nee oseati sasvim na svome meu ljudima, jer e nji
hov nain razmiljanja biti sasvim razliit od veine ljudskih bia oko
njih, i nikad nee biti u stanju da potpuno razumeju ljudski zemaljski
ivot i da mu se prilagode. Oni e biti stranci, putujui kroz ivot sami

241
 Inicijacija

i neshvaeni, uvek smatrani za udake. Uglavnom, kao to sam ti ve

rekao, imae zadatak da poduavaju ljude nauci, umetnosti i knjiev
nosti, i da donesu nove ideje na zemlju. Od strane nekih ljudi koji ih
razumeju bie priznati i potovani, dok e drugima, koji su primorani
da prepoznaju njihove uzviene talente, predstavljati predmet za
visti i mrnje.
Kroz dugo stradanje i mnogo patnje ovi pali sinovi - i keri -
Boga bie probueni iz svog materijalnog sna, ponovo e otkriti
svoje veze sa izgubljenom braom, i ponovo stei svoju izgubljenu
kosmiku svest. Onda e i oni takode raditi sa svojom braom u
okviru velikog boanskog plana i objavljivati boanske istine na zem
lji."
Pitam oca: "Rekao si da e Sinovi Boga postepeno nestati s lica
zemlje i da e ljudi, mada jo neprobudeni na duhovnoj ravni i stoga
potpuno usredsreeni na sebe u fizikoj ravni, stei kontrolu i vlast
nad svetovnim pitanjima. U tom sluaju, kako e ljudi moi da
upravljaju lavovima? Te divne ivotinje su tako izuzetno osetljive da
ve sad ne podnose sebine sinove ljudi u svojoj blizini. Na svom iv
otinjskom nivou oni su ispoljenje najvie moi - moi sunca - i ive i
kreu se u harmoniji sa sunevim vibracijama. Oni reaguju na
hrabrost, potenje, ljubav, i imaju tako tanane nerve da jednostavno
ne mogu da podnose zraenja niskog nivoa. Kad god im se neko pri
blii oni odmah znaju da li im on prilazi u duhu ljubavi ili s niskim sta
vom straha i strau za moi. Zato oni mrze sebine sinove ljudi
gladne moi. Ako e se desiti to to kae, kako e lavovi ikad moi
da slue sinove ljudi? Ne mogu to da zamislim, Oe."
"Tvoje zamiljanje budunosti je sasvim ispravno ako ti ne poka
zuje buduu sliku lavova kako slue oveanstvu. Sasvim je tano da
ljudi nee biti u stanju da zadre prijateljstvo tih divnih ivotinja.
Laima i lepim reima sebini i neuki ljudi mogu - i esto e uspeti -
da prevare jedan drugog, ali nikad lavove! ivotinje ne obraaju
panju na spoljanjost; one vide samo istinu, jer su one same istina!
Lavovi e prestati da budu domae ivotinje, povui e se u divljinu,
daleko od ljudi, i ivee divljim ivotom svoje vrste."
"Ali, Oe, koje ivotinje e ljudi koristiti da im vuku koije? Vo
lovi i magarci su previe spori!"
Otac se smeka: "Ima mesta na svetu, ve sad, gde jedna sjajna
ivotinja u srodstvu sa zebrom i magarcem radi u slubi ljudi. tavie,
uskoro e doi vreme kad e ta ista ivotinja poeti da se koristi u

242
 Budunost i izlazak sunca

naoj zemlji umesto lavova. Seti se da naa vladavina znai mir. Mi

odravamo red i blagostanje irom zemlje pomou mudrosti i lju
bavi. Zato za sada mi nemamo razloga da se borimo jedan protiv
drugog. Ali kad se zavri vreme moje vladavine, jedan vladar iz
razliite porodice e doi i osnovati novu dinastiju. S mnogo viom
srazmerom ljudske krvi u venama, on se nee zadovoljiti samo da
vlada mudrou, nego e uz to krenuti da osvaja susedne zemlje.
Blii se vreme kad mo nae zemlje nee vie biti zasnovana na
znanju i nesebinoj ljubavi, ve na hladnoj, sirovoj, gruboj sili - i do
bro, istinito i lepo e biti potisnuto u pozadinu. Tada e ivotinja
nalik na zebru igrati veliku ulogu u ivotu sveta. To je jedna posluna
ivotinja, i mada nije tako snana kao lav, ima tu prednost da voljno
uestvuje s ljudima u ratovima, neto to nijedna druga ivotinja ne
bi uradila a da i sama ne postane divlja i opasna.
A u periodu od nekih vie hiljada godina ljudi e napredovati do
tog stepena da e otkriti kako da pokreu koije bez ivotinja. Sve
tajne stvaranja su bile poznate uzvienoj rasi Sinova Boga. Oni su
znali kako da svoja vozila oslobode sile zemljine tee i da njima
upravljaju snagom misli. Ostavili su mnogo skica i crtea tih vozila
koja su mogla da lete zato to nisu imala teinu, i neki od Sinova
Boga su sauvali te skice na posebno obraenom palminom liu od-
nevi ih na drugi kraj sveta kad je njihova prvobitna otadbina ra
zorena. Neki posveenici ih jo uvek tamo uvaju i one e i dalje biti
uvane jo nekih est do osam hiljada sledeih godina. Do togvre-
mena ljudi e otkriti sasvim razliite metode za pokretanje svojih
vozila na zemlji i u vazduhu. Naravno, ne snagom misli, i iz tog
razloga njihovi pogonski sistemi nee biti tako sigurni i bezopasni
kao pogonski sistemi Sinova Boga. Jo kasnije, ljudi e otkriti sve
tajne Sinova Boga, ak i poslednje tajne ivota. Onda e ovaj period
razvoja proi pun krug."
"Oe, sad mi, molim te, ispriaj o mojoj budunosti."
Opet me otac gleda tako udnim, tunim pogledom. Onda me
privlai blie i, glasom koji jasno odaje da savlauje tugu, kae:
"Drago moje dete, ja sam ve govorio o tvojoj budunosti, samo je ti
nisi prepoznala kao svoju budunost. To, uz injenicu da moe da
vidi samo zastor od izmaglice kad god pokua da prozre svoju
budunost je dokaz da svetsko ja - Bog - ima valjane razloge to ne
eli da ti pokae tvoju budunosti. Kako bih ja mogao da idem protiv
volje Boga? Zadovolji se time da je za tebe bolje da ne zna svoju

243
 Inicijacija

budunost. Kad bi je znala, ne bi mogla da izvrava svoje sadanje

zadatke i dunosti kako treba. Jedino to mogu da ti kaem je da
emo oboje proi kroz te nastupajue dogaaje zajedno, mada ne u
fizikom prisustvu onog drugog. S vremena na vreme moraemo da
se reinkarniramo, ali ne istovremeno i ne na istom mestu. Takoe e
biti perioda kad e morati da ivi i radi na zemlji dok u ja iveti u
svetu duhovne energije, delajui u zemljinoj atmosferi isto kao i
Ptahhotep i mnogi drugi Sinovi Boga. Ali ti e nas esto sretati u
svojim snovima... detalji zaista nisu tako vani, jer bilo ta da ti se desi
u budunosti, preko jedinstva vie sebe uvek e biti u vezi s nama."
Grlim ga i ponavljam zadovoljno: "Da, Oe, ja vam pripadam, i
znam da me nikada neete napustiti."
"Nikada te neemo napustiti!" ponavlja otac polako i ozbiljno.
Kad doe vee, otac i ja sedimo na terasi, uivajui u
velianstvenom zalasku sunca nad morem. Dok sunce tone sve
dublje i dublje na zapadu, otac pokazuje iroko ue reke i kae:
"Vidi tamo daleko dokle se kotrljaju talasi mora - jednog dana -
hiljadama godina od sad, tu e biti kopno prekriveno gradovima i
kuama i ljudima koji se kreu tamo - amo. Nil, plavei neprestano,
nosi sa sobom dosta zemlje, tako da se linija obale postepeno pom-
era sve dalje u more. Hiljadama godina unazad ovde gde smo mi sad
bila je samo voda, a nekoliko hiljada godina od sad bie kopno ba do
tamo gde vidi onaj amac s jedrom prema vetru. Lice zemlje se ne
menja samo kataklizmama i potresima, ve i polaganim delovanjem
vode."
Dok on pria, sunce se polako sputa. Nebo je obasjano svim bo
jama duge, menjajui se svakog trenutka. Zatim sunce nestaje ispod
horizonta, i uskoro nas okruuje mrkli mrak. Samo zvezde sijaju kao
veliki dijamanti.
Dugo ostajemo napolju, na terasi, i ja kaem ocu da sad mogu da
uspostavljam telepatske veze. Otac hoe da me isproba da vidi da li
vladam svojim viim modanim centrima. Pokuava da mi prenese
misao postajui istovetan sa mnom u duhu. Oboje smo ponosni i za
dovoljni to sam u stanju da glasno ponovim njegove neme poruke.
Napredovala sam do stepena - barem posle zalaska sunca - da
budem u stanju da uspostavim vezu i s Ptahhotepom. Ja se sad kon-
centriem na njega, i njegovo telo, njegovo plemenito lice, i naroito
njegove oi pojavljuju se pred mojim unutranjim pogledom. Zatim
ujem njegove poruke kao eho u sebi. ujem njegov bliski i dragi,

244
 Budunost i izlazak sunca

ljubljeni glas kao da je to moj sopstveni unutranji glas. Onda nje

gova slika u meni polako bledi, i ja shvatam da se on izoluje od mene.
Koncentrie se na neto drugo.
Iznenada oseam da sam raspoloena da pokuam da usposta
vim vezu i sa Imom. Dok se koncentriem na njega nekoliko trenu
taka, njegova slika mi se pojavljuje u svesti. Ja ga vidim, njegovo
aneoski lepo lice, i posmatram kako se smei i kae mi bez rei da
me razume i da je veoma srean zbog mog napretka. Dragi Ima!
Uvek oseam njegovu bratsku pomo i ljubav u sebi.
Rano sledeeg jutra opet smo napolju, na terasi; jer je izlazak
sunca, ako je to uopte mogue, ak lepi od sunevog zalaska. Jo
uvek je mrak, a nebo je tamno plavo, skoro crno. Iznenada, skoro bez
upozorenja, gornji rub sunca se pojavljuje, i sa njim velianstvena
crvenkasto purpurna boja, preplavljujui ceo nebeski svod dok sve
ne zablista. To je praeno velelepnim uzajamnim meanjem boja,
svih vrsta i nijansi i tonova - od najsjajnije plameno-ute, sve do
duboko tamno plave. Prizor nebeskog svoda obasjanog Bojom
rukotvorinom ispunjava mi duu neiskazanom radou, i neko
oseanje beskrajnog mira i blaenstva ispunjava mi telo novom iv
otnom silom. Koliko esto se divim sunevom izlasku s terase nae
male kue! ista srea i ushienje me ispunjavaju i zasiuju do du
bine due. A radost mi je utoliko vea to, kad smo ovde, otac pri
pada samo meni. Ovde on nije Faraon, ve samo moj otac, moj
najbolji prijatelj i pratilac.

245
 Jednog popodneva posle oluje koja je trajala nekoliko dana, kad
se vetar utiao ali se talasi i dalje dizali visoko, otac i ja veslamo malo
dalje od obale da uivamo u talasima koji ljuljaju na brodi tamo -
amo.
Iznenada ja primeujem neto u ta udaraju i tuku talasi sa svih
strana. Ono se pojavljuje i nestaje, izranjava i tone ponovo se gubei
iz pogleda.
"Oe," viem. "Pogledaj! ta je to tamo?"
Otac skree pogled tamo gde pokazujem. "Hajde da odveslamo
tamo!" odgovara i poinje da vesla iz sve snage. Kako se priblia
vamo moemo da vidimo da je ono to smo opazili verovatno trup je
drilice koja je doivela brodolom. Vidimo rascepane grede koje se
jo uvek dre zajedno, prebijeni jarbol s jedrom u dronjcima. Onda
uoavam ljudsku figuru priljubljenu uz olupinu.
"Gledaj, dete!" vie otac pokuavajui da vesla jo bre! Izgleda
kao da nikad neemo stii tamo, ali najzad uspevamo. Unezvereni
deak od oko deset godina dri se oajniki za rascepane grede. Ve
je polumrtav, noge mu mlitavo vise, a talasi mu udaraju po telu ba
cajui ga tamo - amo. Oi su mu potpuno bez izraza a ruke, koje kao
da su prilepljene za grede, su sve to ga dri da ne sklizne u vodu.
Otac pokuava da upravlja naim brodiem i da ga dovede sas
vim blizu, ali talasi nastavljaju da nas udaraju i vraaju, sve dok on
najzad ne uspe da zgrabi deo olupine i da nas privue. Dok to radi, ja
olabavljujem detetove zgrene ruke, zatim ga zajedno uvlaimo u
na brodi. Izgleda da je u nesvesti. Otac poinje da vesla ka obali to
je bre mogue. Nae sluge su videle ta se dogodilo i u nekoliko
brodia zaplovile nam u susret. Otac unosi dete u kuu. Onda sluge
podiu deaka u vis za noge, tako da mu glava visi. Zatim, snanim,
ritmikim, ujednaenim udarcima otac pritiska deakov trbuh i re-

246
 Bo-gar i palica ivota

bra da bi izbacio svu vodu koju je deak moda progutao. Konano

otac nareuje slugama da poloe deaka na njegov krevet, zatim ih
sve alje napolje.
Sad prisustvujem neemu veoma udnom: otac odlazi do ko-
veia koji sam uvek viala u njegovoj sobi kod kue i koji je uvek
nosio na putovanja kud god da je iao. On vadi malu palicu koja lii
na krst sa krugom na vrhu. On dri palicu s tim obruem vrsto u ruci
i poinje da prelazi njime preko deakovog tela, pomerajui ga u
raznim pravcima jednim za drugim. Mogu da primetim da se otac
veoma snano koncentrie, usmeravajui svu svoju panju na dea
ka. Prvo neko vreme dri tap iznad deakovog temena, onda ga
povlai polako preko njegovog lica nanie do srca, zaustavljajui se
tamo na trenutak. Onda, kreui se od predela srca, otac povlai
zamiljene linije preko deakovog trupa do genitalija, zatim, pona
vljajui iste pokrete, poinje od vrha glave, pomera palicu du
deakovih ruku i do njegovih aka, onda najzad preko njegovih nogu
nanie do stopala.
Otac jedva da je dotakao deakovu glavu malom palicom a dete
je duboko udahnulo. Zatim, kako otac pomera tap preko razliitih
delova deakovog tela, on nastavlja da die pravilno, a telo mu se trza
i drhti. Postepeno on dolazi k sebi i, do trenutka kad otac pravi
poslednje pokrete, deak iznenada otvara oi, uspravlja se naglo i
seda, po svemu naizgled savrenog zdravlja. Onda, neoekivano,
pada na kolena pred ocem, rukama obgrljuje oeva kolena, elo na
slanja na oeva stopala i plae i jeca gorko. Otac mu pomae da se us
pravi, uzima ga na krilo i brie mu suze s nenom panjom i ljubavlju.
Deak govori jezikom koji mogu da razumem samo putem
duhovne veze. Moje telepatske vebe su razvile moje tanane organe
ula do te mere da mogu da razumem sutinu prie a da ne moram da
razumem rei. Deak nam pria da je njegov otac, koji je bio trgovac
u nekoj dalekoj zemlji, zaplovio da donese pun brodi robe u Egipat
da je tu proda. Poveo je sa sobom enu i sina da bi mogli da vide
kakav je Egipat. Posle nekoliko nedelja putovanja uhvatila ih je
strana bura. Posle viednevne borbe s pobesnelim prirodnim ele
mentima brod se raspao i potonuo. Njegova majka i nekoliko mor
nara su odmah nestali u talasima, dok su se on, njegov otac i neki od
mornara priljubili za nekoliko delova olupine. Potom je video kako
je i njegov otac skliznuo u vodu i potonuo. On se vrsto drao za bilo
ta to je mogao da dograbi...i to je sve ega je mogao da se seti.

247
 Inicijacija

"Oe," kaem kad je dete zavrilo priu i poelo da se smiruje,

dok primeujem u njegovom duhovnom zraenju zjapeu prazninu
krajnje panike i oajanja, "deak sad ne pripada nikome. Dopusti mi
da ga uzmem i da ga podignem i obrazujem. Menu e ga nauiti jezik
i sve to mu je potrebno da zna to se tie ponaanja. Moe da dobije
obrazovanje i obuku u hramu. Vidi kako ima istu duu i kako je in
teligentan. Odveu ga u hram da bi mogao da razvije svoje sposob
nosti. Videemo kako se tamo razvija i za ta pokazuje talenat.
Moda e postati svetenik. Molim te, dopusti mi da se brinem o
njemu."
"Dobro," odgovara otac. "Moe da ga zadri. injenica da si ga
ti videla i nala ga u talasima je deo sudbine koja tebe i njega spaja za
vekove i stolea. Prema unutranjim zakonima sudbine, on ti pri
pada."
Dok jo razgovaramo o njemu, deak nas gleda. Onda, kao da je
razumeo, pada na kolena preda mnom, obgrljava mi kolena, i poka
zuje sve znake zahvalnosti i poverenja. Uzimam deaka za ruku i pre
dajem ga jednom slugi koji mu daje odeu i hranu. On jede s tako
zdravim apetitom da je teko zamisliti da je bio potpuno iscrpljen pre
svega nekoliko minuta. im su mu namestili krevet u jednom uglu
moje sobe, on odmah pada u san.
Otac i ja izlazimo na terasu. Povrina mora se postepeno smi
ruje, i mi uivamo u igri boja u zalazak sunca.
"Oe," pitam, "kakva je to snaga u tom tvom malom tapu? Od
ega je nainjen i kako? Delovao je na tog deaka kao magija. On je
bio polumrtav, ali, posle tvog leenja palicom, ispunila ga je nova iv
otna energija."
Posle nekoliko trenutaka tiine, otac odgovara: "Da, mali je
zaista bio ispunjen novom ivotnom energijom. Tajna te palice je
jedna od tajni inicijacije. Mi moramo da je uvamo kao tajnu jer
palica ne samo da moe da prenese ivotnu silu, ve takode moe i da
ubije. Kad bi tajna palice pala u ruke neukih i samoivih ljudi, oni bi
je odmah pogreno iskoristili. Ve se veoma pribliilo vreme kad e
ti primiti inicijaciju, a nauila si da uti. Zato sam te pustio da
ostane da gleda dok sam leio deaka palicom. Ptahhotep e ti dati
potpuno objanjenje tajne palice, a poto bude posveena nauie
te i da je koristi. Sutra emo se vratiti u grad i ti e mu se opet javiti.
Veoma si napredovala u samokontroli. Tvoja inicijacija je na po
molu. Posle zavrnih uputstava, dobie je."

248
 Bo-gar i palica ivota

Zanemela sam od unutranjeg uzbuenja. Moja inicijacija je

veoma blizu! Duge godine pripremnih vebi e se najzad zavriti, i
biu primljena u tajno svetilite hrama. Posveena!
U tiini - i u dubokoj duhovnoj mirnoi - otac i ja posmatramo
velelepnu, veno promenljivu dramu zalaska sunca.
Naih nekoliko srenih dana slobode se tako brzo zavravaju!
Ponovo smo u gradu, u palati. Ja uzimam dete -jadnu ptiicu koja je
ostala bez gnezda - u svoje odaje i priam Menu ta se desilo. Menu-
ino dobro, plemenito srce hrli deaku i ona se prema njemu ophodi
kao da je njeno roeno dete. On pokazuje na sebe i kae: "Bo-Gar," i
kad ga tako zovemo, on nas nagrauje srenim osmehom. On ima
nenu duu. Telo mu je vitko, puno ivota i vatre, pokretljivo, gipko i
snano. Sve lako shvata. Ui nove rei i izraze u naem jeziku poto
ih samo jednom uje.
Uvee idem Ptahhotepu za jo neka uputstva.
Dok idem tamo s Menu du puta koji mi je postao tako poznat,
mislim da Ima vie ne treba da eka na vratima da me odvede u Ptah-
hotepovu sobu za primanje. Ja znam put - ak i moje noge znaju put
do Ptahhotepa. Ipak, na vratima hrama vidim Iminu velianstvenu
figuru kako se pojavljuje iz mraka. Njegovo isto zraenje ispunjava
vazduh svud oko njega. Bacam jedan pogled kriom na njegovo lepo
telo i proveravam sebe da vidim da li bih mogla da oseam prema
njemu fiziku privlanost. Ne! Nikad ne bih mogla da ga volim
fiziki! Oseam da je ljubavna veza koja nas povezuje tako duboka
da nas potpuno ujedinjuje. Kako bi neka osoba mogla da ga voli i
udi za njim fiziki? Ima je takoe potomak rase Sinova Boga; i on
ima izduen oblik lobanje. On je ist, uzvien, kao aneo - duhovno
otelovljen. Ne, on me nikad ne bi mogao voleti fiziki, a ni ja njega!
Radosno ga pitam: "Kako si znao da dolazim? Da li te je moda Ptah-
hotep poslao da mi izae u susret?"
Ima se smei: "Zar se nisi privikla na injenicu da duhovno
probuenoj osobi nisu potrebni spoljni izvori informacija da bi znao
ta neki srodni duh radi i gde je? Koncentrisao sam se na tebe da bih
saznao da li si se ve vratila u grad s Faraonom, da bih mogao da ti
pripremim naredne zadatke. Dok sam to radio, otkrio sam da si na
putu ovamo. Ptahhotep te oekuje. Ui. Sutra emo ponovo raditi
zajedno."
Ima odlazi i ja ulazim u Ptahhotepovu sobu za primanje.

249
 Inicijacija

Kroz svoje duge vebe u samoposmatranju i samokontroli, i kroz

dugotrajne napore da zagospodarim nad onih dvanaest parova bli-
zanakih karakteristika, nauila sam da ne prenosim svoju radost u
telo; zato, umesto da se bacim Ptahhotepu oko vrata, ja isijavam svu
svoju ljubav i radost preko nervnih centara koji su nosioci moje svesti
- naroito preko oiju.
Duboko se klanjam pred njim.
On razume i vidi moju svesnu kontrolu preko mog izraavanja
ljubavi, to jest, preko sila koje deluju u meni. Ja razumem i vidim da
on razume i vidi... i mi smo ujedinjeni u duhu. O! To ujedinjenje je
hiljadu puta vea srea nego fiziki zagrljaj! Ja sam blaeno srena u
tom savrenom jedinstvu i ekam ta on ima da mi kae. Neko vreme
njegov pogled poiva na meni, pun ljubavi i radosti. Njegov pogled
prodire skroz kroz mene, neometano. Konano on kae: "Dolo je
vreme da sazna tajnu palice i upotrebe drugih naih instrumenata.
Tvoj otac je znao da si spremna da sazna te tajne; zato je iskoristio
priliku da ti pokae ivotodavni aspekt palice. Od sada e dolaziti
kod mene svake veeri da bih mogao da ti prenesem poslednja tajna
otkrovenja." Sutradan sam rano u hramu, i svi smo sreni to se
ponovo vidimo. Ja volim sve neofite, a i uitelja neofitske kole - tu
plemenitu, ljubaznu osobu koja nikad ne ini suvian pokret i nikad
ne dozvoljava ni nama da sebi priutimo nijednu izgubljenu kretnju.
Preko njegovih metoda vebi mi razvijamo udesnu kontrolu nad te-
lom. Kroz te vebe ja sam nauila da prenesem stvaralaku silu koja
odgovara mom stepenu razvoja - mo moje svesti - u razne delove i
organe svog tela. To je moje telo uinilo toliko svesnim i toliko
oivljenim da mogu da osetim svaki njegov deo isto tako jasno kao
unutranjost svojih usta.
Malo pomalo nauila sam ne samo da oseam tano sve svoje or
gane, ve takode i da ih svesno kontroliem. Na primer, sad mogu da
upravljam otkucajima srca. Da bih to uinila moram da se skoncen-
triem na jednu posebnu taku u svom telu, naime, na sedite sile
koja me prisiljava da udahnem. Kad izdahnemo sav vazduh iz naih
plua i onda ne udahnemo opet, neto nas tera da udahnemo - tera
nas sve dok bezuslovno ne moramo da ponovo udahnemo. ta je to
to nas prisiljava da udahnemo tee je otkriti nego ta nije. Sigurno
da to nije nos, koji u stvari uopte ne die, nego je samo otvor kroz
koji moemo da diemo. Nisu ni naa plua, jer jasno moemo da os-
etimo da su ona samo radni instrument u procesu disanja.

250
 Bo-gar i palica ivota

Najzad otkrivamo da nas izvesna sila, smetena u predelu srca,

tera da udahnemo i kontrolie nae disanje. Kad se zamislim u tu
taku, mogu da ubrzam ili usporim otkucaje srca po svojoj volji, kroz
mo imaginacije. Slino tome nauila sam, korak po korak, da dove
dem sve organe svog tela pod kontrolu svoje volje. udesno je imati
toliko kontrole nad telom. Mentuptah je veoma zadovoljan mojim
napretkom. Klima mi glavom i upuuje mi topao prijateljski osmeh
kad me ponovo opazi medu neofitima ovog jutra. Posle naih grup
nih vebi, pitam Imu: "Ima, obeao si mi nove vebe koncentracije."
"Da, sluaj," kae Ima. Dosad si izvodila vebe koncentracije
kombinovane sa sporim, pravilnim disanjem u kome bi ti udahnula
vazduh i onda ga ti ponovo izdahnula. Od sad, kad sedne da radi
svoje vebe koncentracije, treba da ih izvodi drugaije. Dokle god
udie i izdie, poistoveuje se sa svojim telom. Ali istina u tome je
da tvoje telo u stvari vri udisanje i izdisanje, a ne ti. Telo ivi zato to
vie ja - Bog udahnjuje svoj dah u njega. Svi mi ivimo zato to nae
fiziko bie udie dah Boga. Ti zna da je Bog prava priroda u tebi.
Tako tvoje telo udie tvoju pravu prirodu - tebe - i to telu daje ivot.
Dokle god veruje da si ti ona koja die, istovetna si u svojoj svesti sa
svojim telom umesto sa sobom. S druge strane, kad iskusi u svojoj
svesti da tvoje telo udie tebe i onda ga opet izdie, dajui tvom ja slo
bodu, moe da doivi udesan prelaz iz osobe - oivljenog tela koje
si bila sve do sad - u svoje istinsko ja.
Od sad pa nadalje, dok veba, pokuaj da shvati da nisi ti ta
koja udie i izdie, ve da tebe udie i izdie tvoje telo. Sa svakim da
hom imae oseaj, dok udie, da puni telo ivotodavnom silom i
da ti telo izdie tebe; a u izdisaju, da se povlai iz tela i ostaje odvo
jen od njega u sebi do sledeeg udisaja. Kad uspe to da uini,
doivee neto slino smrti tela kad se povue iz njega i tvoje telo te
izdahne poslednji put. Vebaj to neko vreme i kai mi kako napre
duje."
Dok se Ima sprema da krene, molim ga da ostane jedan trenutak
i priam mu kako sam, uz oevu pomo, nala malog Bo-Gara i spa-
sla ga.
"Ima," kaem mu, "volela bih da dovedem deaka u hram da
stekne vaspitanje i obrazovanje. Da li bi ti bio voljan da provede s
njim neko vreme da bi video za ta je posebno nadaren?"
"Da, naravno. Bie mi drago da razgovaram s Mentuptahom i on
e ga primiti. On moe da ivi u hramu i obuava se s drugom de-
com."

251
 Inicijacija

"Ne, Ima," odgovaram. "Hou da zadrim deaka kod sebe. U

njemu ima neeg beskrajno dragog i istog. Dovodiu ga u hram
svakog dana i vraati ga uvee. Doveu ga sutra."
Sutradan Bo-Gar dolazi u hram sa mnom. On ne zna gde ga vo
dim, jer jo uvek ne razume ta mu kaemo, ali ipak ide, posluno, s
dirljivim poverenjem i licem koje sija. Srean je to moe da pode s
Menu i sa mnom. Ja sam zavolela Bo-Gara od prvog trenutka kad
sam ga videla poluudavljenog u vodi. I ja sam njemu draga, i lako je
videti da je zaista srean samo kad mu je doputeno da mi sedi kraj
nogu.
U hramu ga vodim kroz dugaku kolonadu stubova u kolu za
neofite gde se obuavaju talentovana deca. U poetku on nee da mi
pusti ruku. Shvatam da se plai da hou da ga ostavim tu. Grlim ga s
toplinom i kaem mu da je sasvim u redu da tu ostane, jer u ja doi i
povesti ga sa sobom uvee natrag u palatu. On ne razume moje rei i
gleda me zabrinuto i upitno svojim velikim oima. Kad vidi da se ne
opratam od njega, oevidno donekle umiruje svoja strahovanja i
ostaje tu.
Kad doe vee i ja odlazim da ga uzmem, vidim da se Bo-Gar
izvrsno slae s drugom decom. Obilno koristei ruke i noge, neto im
govori, dok oni sluaju njegovu priu s najveim zanimanjem, kao da
ga razumeju. Kad me Bo-Gar ugleda, oi mu zasijaju radosno, tri mi
u susret i baca mi se oko vrata. Oduevljena sam to vidim da se ve
osea kao kod kue.
Od tog vremena, svakog jutra nas troje idemo u hram: Menu,
Bo-Gar i ja. Kako prolaze nedelje i meseci, mali Bo-Gar ui na jezik
tako dobro da brzo stie sposobnost da se teno izraava.
On uestvuje rano ujutru u fizikim vebama po Mentuptahovim
uputstvima. Njegovo telo je do iznenaujueg stepena okretno i pro-
vodljivost njegovih nerava je izuzetno velika. On radi vebe s ogrom
nom koncentracijom, otkrivajui veliku i uroenu kontrolu nad
telom. Ima ga voli i posveuje mu to je mogue vie panje. A
usamljeni deai koji je izgubio svoje roake postaje privren Imi
svim srcem kao bratu. Zahvalan je za svaku ljubaznu re. U hramu
upravitelji kole nalaze da Bo-Gar pokazuje malo sklonosti ka nauci,
ali mnogo dara za crtanje i vajanje. Zato ga Imhotep, veliki umetnik,
uzima u svoj atelje kao svog najmlaeg uenika. Imhotep mu pre
dvia veliku budunost.

252
 Bo-gar i palica ivota

Svake veeri Bo-Gar me eka na kapiji hrama i na povratku u pa-

latu pria mi ta se dogodilo, ta je nauio i ta je radio s drugom de-
com. Da se Bo-Gar nije tako duboko ugnjezdio u Menuinom
dobrom srcu, ona bi se oseala uvredeno to je njemu doputeno da
razgovara sa mnom na povratku u palatu, jer njoj nikad nisam doz
voljavala tu privilegiju. Kad smo bile same nas dve, terala sam je da
uti da mi ne bi ometala tok misli. Ali izgleda da ona prihvata kao
neto to se samo po sebi razume to to njemu dozvoljavam povlas
ticu koju sam njoj uskraivala.

253
 Stojim pred Ptahhotepom i sluam revnosno njegove rei:
"Danas u ti objasniti zakone na kojima se zasniva udesno dejstvo
palice. To su, naravno, jednostavni zakoni prirode. Bog je svuda pri
sutan i proisticanje Njegovog sveprisustva se ispoljava u vidljivom,
materijalnom svetu kao prirodni zakon. Dakle, nita ne moe da se
desi izvan prirodnih zakona. Ipak, ti zakoni se razlikuju od jednog do
drugog stupnja razvoja.
Razliiti zakoni se primenjuju na duhovni, intelektualni i ma
terijalni svet. A u materijalnom svetu nalazimo razliite zakone na
delu u jednom istom obliku materije, u zavisnosti od veliina o ko
jima se radi. Na primer, prirodni zakon je da povrina vode koja mi
ruje bude horizontalna. Ali ovaj zakon vai samo u okviru odreenih
veliina. Kap vode u aici cveta ima sferian oblik, a jedno mikro-
skopsko bie koje ivi u tom minijaturnom svetu bi dolo do
zakljuka da voda uvek ima sferian oblik. Zato? Zato to je odnos
izmeu pritiska povrine vode i sile koja tera vodu u horizontalu
veoma razliit u jednoj kapi - to jest, u maloj koliini - od odnosa u
jednoj velikoj masi vode. A ipak, isti zakoni deluju u oba sluaja.
Ljudi veoma malo znaju o zakonima prirode, s izuzetkom onih
koje su iskusili u svakodnevnom ivotu. Na njih su se navikli i zovu ih
"prirodni zakoni". I poto su nali za njih ime, oni veruju da znaju
pravu sutinu zakona prirode. Oni prihvataju te zakone i njihovo de-
lovanje kao neto to se samo po sebi razume. A kad se iznenada
suoe s nekom pojavom o kojoj nita ne znaju, oni odmah govore o
"udima" ili "magiji".

254
 Ptahhotepovo uputstvo

Ljudi ne shvataju da te sile nisu manje prirodni zakoni od onih

na koje su navikli i koje misle da poznaju, mada nemaju nikakvu
predstavu o njihovom istinskom karakteru. Jer ovek ne zna zato e
neka biljka porasti iz semena ili zato e se neko novo bie razviti iz
oploene elije. Ljudi ne znaju ni ta "osemenjivanje" zaista znai i
zato e se, posle osemenjivanja, elija podeliti i ponovo podeliti.
Nemaju nikakvu predstavu o tome zato se taj proces ponovnog delj-
enja ponavlja opet i opet, ne zaustavljajui se ak ni na roenju, nas
tavljajui se dalje i dalje sve dok se potpuno odrasla jedinka ne
razvije iz te jedne jedine prve elije...zatim se i dalje nastavlja sve dok
se ta lanana reakcija sama od sebe ne uspori i postepeno ustupi me-
sto opadanju. Ali, poto ljudi to doivljavaju svakodnevno, oni to uzi
maju zdravo za gotovo i to ih ni najmanje ne iznenauje. Ipak, rast
biljke iz semena, roenje deteta, smrt, razliita dejstva vetra koji
duva iz razliitih pravaca i mnoga druga iskustva svakodnevnog iv
ota su isto tako "udesna" kao dejstvo i tajna ove palice i druga "uda"
i "magina mo" posveenih.
Da bi ti zaista razumela sile koje koriste posveeni i koje su pri-
menjene kroz ovu palicu ivota, prethodno e morati da naui
mnogo toga.
Kad smo govorili o drvetu poznavanja dobra i zla nauila si da je
sve to je uzelo materijalnu formu vidljivo i uoljivo samo zato to je
ispalo iz savrenog jedinstva i savrene uravnoteenosti. A iz tog
stanja rastavljenosti sve veno tei da se vrati u sklad i ravnoteu.
"Ravnotea" znai potpuno mirovanje, nepominost. S druge strane,
"postati neto" - to jest, uzeti vidljiv, opipljiv oblik - istovetno je s
gubljenjem ravnotee i sa stalnom tenjom da se ponovo postigne ta
ravnotea. To znai neprestani nemir, s neprekidnim kretanjem.
Kad bi to stalno pokretanje stalo, ak i na tren, sve stvoreno bi izne
nada bilo preobraeno u duhovnu energiju, to jest, materijalno ra
zoreno.
Sva energija, sve sile vasione, su kretanja koja proistiu iz jedne
take - njihovog sopstvenog centra - i zrae u krunim talasima u
svim pravcima, manifestujui se kao vibracije ili oscilacije. Te mani
festacije sile prestaju samo kad sile koje su izbacili iz ravnotee
povrate svoje prvobitno stanje uravnoteenosti, boanskog jedin
stva. Otuda, kad govorimo o "prvobitnom stanju", mi mislimo na
stanje u kome sve materijalne pojave prestaju da postoje. U svojoj
pravoj sutini materija je takoe kretanje, i ako se to kretanje zaus-

255
 Inicijacija

tavi, materija mora neizbeno da prestane da postoji. Dokle god pos

toji trodimenzionalni, materijalni svet, njegov nepromenljiv zakon je
zakon nemira, kretanja.
injenica da se stvaralaka sila ispoljava na svakom nivou ne
brojenih mogunosti znai da postoje bezbrojne razliite talasne
duine, talasne forme i frekvencije. I dokle god smo mi u telu, s nje
govom ogranienom sposobnou opaanja, moemo da zapazimo
samo izvestan broj tih talasnih formi zato to su nai organi ula
ogranieni. Da li e se neki oblik vibracija javiti nama kao "nemateri
jalna energija" ili kao vrsta "materija" zavisi od naeg sopstvenog
pojma i utiska o neemu to u osnovi nije nita drugo nego "pokret",
"vibracija", ili "frekvencija".
to su krai talasi u kojima se manifestuje neki oblik energije, to
naa svest manje registruje oseaj materije. Vibracijama koje se pre
nose direktno na nau svest naim organima ula dajemo imena
prema oseaju koji imamo: materija, zvuk, elektricitet, toplota,
ukus, miris, svetlost. Jo vie, nematerijalne energije i zraenja,
uoljive samo uz pomo mozga i nervnih centara, zovu se misaoni ta
lasi, pojmovni talasi. Iznad njih ima jo viih, prodornijih zrakova i
frekvencija, sve do najviih sve-proimajuih frekvencija boanski
stvaralake sile: samog ivota! Mi moemo da pojmimo te frekvencije
samo kao stanje svesti.
Tako irom vasione deluju bezbrojne vrste frekvencija u rasponu
od najkrae do najdue talasne duine. Svaki stvoreni oblik, poevi
od nebeskih tela i obuhvatajui sve, do najsitnijih jednoelijskih bia
- sve nebrojene manifestacije stvaranja su dejstva raznih oblika tih
z r a k a . Mi ivimo u tim raznim zracima, znali mi to ili ne; tavie, ti
oblici energije sagradili su i oblikovali nas, ljudska bia i stalno deluju u
naem telu, naem umu i naem celokupnom biu. Cela vasiona se
sastoji od tih razliitih vibracija. Izvor tih stvaralakih vibracija mi
zovemo Bog.
Sam Bog stoji iznad svih pojava ivota i poiva u sebi u potpunoj
uravnoteenosti bez vremena i bez prostora. Ali, on stalno zrai sebe
u materijalnim oblicima da bi tim oblicima podario ivot. Kako je
Bog sveprisutan i ispunjava celu vasionu, u sve to se nalazi u vasioni
prodro je Bog i on sve ispunjava. Nita ne moe da postoji a da nije u
Bogu i da Bog nije u to prodro, poto je Bog svuda prisutan i nita ne
moe da ga premesti ili iseli iz njegovog sopstvenog prisustva. Sho
dno tome, svaka taka nudi mogunost da se Bog moe ispoljiti kroz

256
 Ptahhotepovo uputstvo

nju, i sve to postoji u naem vidljivom svetu nosi tu taku kao svoj
centar u sebi. Iz te take poela su njegova prva ispoljavanja, njegovo
stvaranje, njegovo ispadanje iz ravnotee.
Taj aspekt Boga koji stvara materijalni svet i daje mu ivot pro
dirui u njega, stvarni ivot u nama i u svom biima, mi nazivamo
"vie ja". Izrazi kao "Bog", "stvoritelj", "univerzalno ja", "vie ja" ili
"stvaralaki princip" svi znae jedno isto boanstvo u njegovim razno
vrsnim vidovima.
Energije koje se zrakasto ire iz centra su jo uvek visoko
duhovne u centru i najviih su frekvencija. Ali to se dalje razilaze od
centra, postaju sve vie materijalne... sve dok se
te zraee energije postepeno ne pretvore u
materiju. Na taj nain sila koja se zrakasto iri
sebe ograniava, i na rubu ispoljavanja na naj
veoj udaljenosti od svog centra ona postaje
vrsta, materijalna ljuska ili kora. Iz tog razloga
slika - ime - Boga koji se ispoljava u materijal
nom svetu je krug, unutranji krug viih sila
okruen vrstom, materijalnom korom ili ljuskom.
Izraen slovima, taj simbol je OM.
Sva bia, od centralnog sunca pa do jednoelijskih bia, sa
graena su prema tom principu. Pogledaj popreni presek zemlje. U
centru mone sile su jo uvek u evolucionoj fazi vatrenog kruga.
Sledei su gasoviti slojevi, potom oni od istopljenih ili tenih krugo
va, i spoljni oblik je kora od vrste materije. Ali, ja hou da ti kaem
da i druga, suprotna sila - centripetalna sila - deluje istovremeno,
privlaei sve materijalne manifestacije unutra, prema sebi. I da
vrsta materija nije dovoljno otporna, sve manifestacije ivota bi bile
privuene u svoje sopstvene centre i nestale bi. ak i naa zemlja, sa
svim oblicima ivota na njoj, pretrpela bi tu sudbinu. Otpor materije
spreava da se to desi, i samo iz tog razloga mogue je da sve
stvoreno postoji i da se ivot rodi ovde, na ovoj vrstoj, materijalnoj
kori zemlje. Ne zaboravi na otpornost materije, jer emo jo govoriti
o tome.
Evo jo jednog primera koji ilustruje unutranju strukturu ma
terijalnih oblika: presek kroz kimeni stub svakog kimenjaka poka
zuje isti sastav, izuzetno finu supstancu kimene modine koja nosi
stvaralaku silu ivota, razvijenu i zatienu vrstom korom kosti.
Koju god kost da presee - bilo to lobanja, kimeni prljen ili kost
noge - otkrie isti presek.

257
 Inicijacija

Ako presee stabljiku neke biljke naii e na isti model. Da li si

ikad gledala drvee poto ga obore? Unutranja struktura drveta je
potpuno ista: od centra se zrakasto ire krugovi ivotne energije,
hranjeni finijom materijom drvetove najunutarnjije supstance. Go
dovi odraavaju godinje zraenje ivota u drvetu koje se odigrava
svakog prolea, okrueno i zatieno spoljnim prstenom od vrste
kore drveta.
Rast uvek poinje od centra i zrakasto se iri ka spolja. Krajnji unu
tranji izvor svih sila i manifestacija je Bog.
Taj aspekt Boga, koji je zaogrnut materijom i pravi iva bia iz
stvorenih oblika i koga mi zovemo vie ja (logos) je ono to nas
privlai natrag u na sopstveni centar, poto smo ispali iz boanskog
jedinstva, stanja raja. To je nebeski mladoenja za kojim ljudska
dua ezne. ovek nikad ne sme da pobrka tu boansku prirodu sa
linim "ja" koje u sebi nema pravo postojanje i samo je zamiljeno
bie.
ivotni izvor iza svakog oblika ispoljavanja, bilo da je to sunce,
planeta, ljudsko bie, ivotinja, biljka ili neorganska materija je je
dan te isti Bog, isto boansko ja.
Iako je isti Bog svuda prisutan u svakom stvorenju, on se mani-
festuje u bezbrojnim razliitim varijantama, zato to Bog sebe ot
kriva na svakom pojedinom nivou na kome je ispoljavanje mogue i
stvoreni oblici ispoljeni na tim raznim nivoima otkrivaju samo toliko
od Boga koliko svaki oblik moe svesno da doivi i podnese boansku
stvaralsku silu, u skladu sa sopstvenim nivoom. Svesno doiveti silu
znai biti ta sila i istovremeno je zraiti u svim pravcima, ukljuujui i
sopstveno telo. Iz tog razloga telo takoe mora da ima odgovarajuu
mo otpornosti; inae bi ga zraenja prave prirode sagorela i unitila.
Otuda tela u raznim manifestacijama ivota nisu nainjena na
isti nain. Naprotiv, materija iz koje se sastoje je razliitih stepena ot
pornosti, u svakom sluaju odgovarajua nivou svesti ivotne mani
festacije o kojoj se radi. Ti zna da kemijski sastav materije odreuje
koje vibracije neko telo moe da podnese. Kad se telo podvrgne
zraenju koje prevazilazi njegovu otpornost, to oteuje njegov
celokupan nervni sistem i moe da dovede do nervnog sloma i ak do
psihikog poremeaja. Kada broj vibracija te sile premai opseg
jedne oktave, ta sila ak postaje smrtonosna. Zato, kad elimo da
uputimo neku osobu u vii stepen boanske moi, moramo prvo da

258
 Ptahhotepovo uputstvo

pripremimo njeno telo, podvrgavajui ga, izmeu ostalog, hemi-

jskom procesu, da razlika ne bi bila vea od najvie jedne oktave. U
suprotnom osoba umire.
U materijalnom svetu postoje etiri nivoa manifestacija koje mi
zovemo materijom, biljnim ivotom, ivotinjskim ivotom i ljudskim
ivotom, u zavisnosti od spoljnog izgleda i postignutog stepena
svesti. U poreenju s ljudskim biem jedva da uopte moemo da go
vorimo o "svesti" materije, a ipak kristal moe da poslui da se
pokae da i materija takoe ima neku vrstu svesti. Svaki nivo ispolj-
avanja ivota se karakterie sopstvenim stepenom svesti koji je
jedna oktava izdvojena od sledee. Samo ovek ima mo da ispolji
nekoliko nivoa svesti, sve do boanskog nivoa. Ako imamo na pameti
intervale - oktave - kojima klasifikujemo nivoe obrazovajna, otkri
vamo da ovek, kao kategorija, zauzima etiri stepenice na velikim
merdevinama evolucije koje se prostiru od zemlje do neba: dalje,
vidimo da svaka stepenica odgovara jednoj oktavi na skali vibracija.
ovek zna za te etiri stepenice ili stepena i dao im je imena: ovek,
koga karakterie intelekt; genije, koga karakterie intuicija; prorok,
koga karakteriu mudrost i univerzalna ljubav; i poslednji i najvii
stepen, stepen Bogooveka, okarakterisan sveznanjem i sve-
monou.
Tako, u materijalnom svetu, nalazimo etiri manifestacije koje
zajedno otkrivaju sedam oktava vibracija.
Svako bie emituje vibracije od kojih je sainjeno, naime, one
koje svesno podnosi. Materija, ba najnii nivo svesti, ispoljava se
samo kroz skupljanje, hlaenje i ovrivanje.
Biljka se ispoljava na dva nivoa; materijalnom nivou i nivou sile -
vegetativne sile, sile rasta - koja joj daje ivot. Biljka ispoljava ma
terijalne vibracije nesvesno; ona nosi svoje telo kao haljinu, a njen
nivo svesti je vegetativni nivo sile koja daje ivot materiji. Sila koja se
ispoljava na tom nivou ima tri odvojena vida po kojima moe da se
prepozna gde god da se pojavi: traenje hrane, uzimanje hrane i upi
janje i varenje hrane.
ivotinja ispoljava tri sile, materijalnu, vegetativnu i ivotinjsku.
Ona ima telo, trai hranu, jede i vari i svesna je na ivotinjskom
nivou: ima emocije, instinkte, nagone, oseanja, simpatije, antipatije
i elje. ivotinja je svesna na treem razvojnom stepenu, samo jedan
stepen nie od oveka.

259
 Inicijacija

Prosean ovek stoji jednu oktavu vibracija vie: on je svestan na

mentalnom nivou. On ima intelekt i sposobnost da misli. Ali u isto
vreme on manifestuje tri druga nivoa. Na materijalnom, on ima telo;
na vegetativnom, on trai hranu, jede je i vari; na ivotinjskom, ima
emocije, tenje, simpatije, antipatije i elje. Ali njegova najizuzetnija
osobina je intelekt. ovek svesno misli.
Sa sledeim stupnjem razvoja ovek ini veliki skok: on izdie
svoju svest iz sveta posledica na ravan uzroka. On se oslanja na boan
ski izvor uzronog plana i ispoljava tu silu koja se pojavljuje u njego
voj svesti kao intuicija. Uz pomo svog intelekta i duhovne moi u
stanju je da izrazi svoja iskustva na vioj ravni reima i da ih prenese
svojim blinjima, ljudima. Takoe moe da dokae postojanje svoje
intuicije u drugim vetinama: bez dimenzija, u muzici, kao kompozi
tor; u dve dimenzije, linijama i bojama, kao slikar; u trodimenzional
nim formama kao vajar ili kao igra. Ljudi kreativnu osobu nazivaju
genijem. On ispoljava pet oktava vibracija materijalnih, vegetativnih,
ivotinjskih, mentalnih i uzronih sila.
Stupanj svesti sledee vie oktave vibracija, u jeziku ljudskih
bia, zove se stupnjem proroka. Prorok ispoljava sve sile koje deluju
na prethodno pomenutim ravnima svesti, ali je takoe svestan i na
sledeem viem nivou, ravni boanske mudrosti i univerzalne lju
bavi. Moramo da vodimo rauna da nikad ne pobrkamo tu univer
zalnu ljubav, koja se ispoljava na estoj ravni i potpuno je duhovna
mo, s "ljubavlju" tree, ivotinjske ravni koja je manifestacija ivot
injskih nagona. Ta druga "ljubav" je vibracija koja deluje tri nivoa
nie na izvoru koga je nagon za produenjem vrste. Takva "ljubav" je
udnja za posedovanjem i uvek trai telo. Ona tera osobu da se pri
blii voljenom, da grli, ljubi i miluje njega ili nju -jednom rei - da
poseduje.
Ko god je podloan ovoj vrsti ljubavi i dalje ivi u svojoj svesti u
stanju razdvojenosti i rastavljenosti i trai komplementarnog fi
zikog partnera da bi naao zadovoljenje. Ta ljubav uvek trai da
uzme, da ima neto, da poseduje. Ljubav na estoj ravni ispoljavanja,
ljubav proroka, ne potie od stanja razdvojenosti, ve od iskonskog
stanja boanskog jedinstva! Otuda je ova ljubav univerzalna, uvek
daje, nikad ne uzima, nije joj potrebna nikakva dopuna, nikakva
fizika manifestacija, ve uvek zrai iz svesti boanskog sve-jedinstva.
Ljudi koji su svesni na ovoj ravni ne ele da poseduju nikog; oni
oseaju da su jedno s beskrajnim sve.

260
 Ptahhotepovo uputstvo

Sedmo i najsavrenije ispoljavanje Boga je potpuno svestan o-

vek: Bogoovek. Svi drugi oblici otkrovenja ispoljavaju samo trans
formisane vibracije, samo deo Boga. Bogoovek je osoba koja ispoljava
Boga - njegovu boansku prirodu -potpuno i savreno kroz savrenu
svesnost; onaj koji doivljava i isijava boanske stvaralake sile u njiho
vim praiskonskim nepreobraenim vibracijama i frekvencijama. On je
krajnje svestan; nijedan njegov deo nije nesvestan.
Samo ovek ima sposobnost da bude gospodar i da isijava svih
sedam oktava vibracija, poto nervni centri koji odgovaraju tim okta
vama transformisane i netransformisane stvaralake sile postoje u
njegovom nervnom sistemu. S druge strane, on je u stanju samo da
zrai vibracije na nivoima na kojima je postao svestan, jer dok on ne
postane svestan na datom nivou, odgovarajui nervni centri ostaju u
latentnom stanju. Tako e proseno ljudsko bie zraiti vibracije do
etvrte ravni, genije do pete, prorok do este, a samo Bogoovek je u
stanju da svesno zrai svih sedam oktava i da zrai boansku stva
ralaku mo, po svojoj volji, u njenom netransformisanom obliku ili
da je transformie, da je promeni, i prenese je na nie (trans
formisane) frekvencije.
Palica tvog oca sastoji se od materijala - neke vrste bronze - koja
ima mo da prenosi zraenja koja odgovaraju svakoj ravni. Ona je
tako nainjena da, prema volji onog ko je koristi, moe da prenese
netransformisana zraenja, bilo umanjena, bilo pojaana, kako ve
eli onaj ko je koristi.
Palica moe da bude blagoslov ili prokletstvo. To zavisi od onog
ko je koristi. Posveena osoba je u stanju da ovom palicom zrai, u
bilo kom eljenom stepenu, sve sile stvaranja - od najviih, boan
skih sila do najniih, krajnje materijalistikih sila, zato to u svom
biu poseduje sve te sile i moe svesno da ih prenese na palicu. Od
cele game tih vibracija, ljudsko bie svojim organima ula moe da
opazi samo jedan deo. Vibracije bilo iznad bilo ispod tog dela su one
koje on moe da doivi samo kao emotivno stanje. Tako, na primer,
on doivljava najuzvienije mogue boanske frekvencije kao
univerzalnu ljubav. S druge strane, najnie mogue frekvencije,
frekvencije krajnje materije, su nie od frekvencija koje nae oi i
ulni organi opaaju kao materiju. Kako su one izvan nae skale ul
nog opaanja, mi ih doivljavamo u naim emocijama kao mrnju.
Jedna posveena osoba e uvek koristiti palicu pravilno i uvek zraiti
silu neophodnu da se stvori neto dobro...blagoslov. Krajnje materi-

261
 Inicijacija

jalne vibracije e ona koristiti kad je neophodno kao jedan nevidljivi,

odeljujui, neprobojni zatitni zid. Uz palicu posveeni mogu da
upravljaju svim silama prirode, da ih uveaju ili neutraliu.
Svako bie na zemlji poseduje te moi, ali samo u obliku koji
odgovara njegovom stepenu razvoja. On koristi i te sile, ali nije ih
svestan. Ili, da li si ikad srela oveka koja razmilja o tome kako da
podigne nogu ili ruku? Ili da bi mogao - makar samo na kratko
vreme-da celo telo podigne sa zemlje... skaui? Podigni svoju ruku
i posmatraj kako to radi. Zar nije istina da ti gri svoje miie a oni
podiu tvoju ruku? Svaki pokret tvog tela se izvodi grenjem miia.
Ali ta gri tvoje miie? Promisli na tren, keri moja, ta?"
"Moja volja, Oe."
"Tano. Tvoja volja. Ali ako te pitam ta je tvoja volja, moe li
da mi da odgovor?"
"Oe, esto sam posmatrala ta se deava kad ja hou neto. Ali
mogla sam samo da primetim da kad hou neto, mogu da poaljem
Silu i dam toj sili pravac. Na primer, kao to si upravo rekao, ako hou
da podignem ruku iz njenog oputenog viseeg poloaja - ona visi
zato to je zemlja privlai - onda ta sila koja istie iz mene kroz moju
volju utie u moju ruku i nagoni moje miie da se gre i da tako po
dignu moju ruku."
"Sasvim tano," kae Ptahhotep, "zahvaljujui injenici da se
tvoja snaga volje ulila u tvoju ruku i miie, ti si savladala ogromnu
gravitacionu silu zemlje na tvojoj ruci. Ovo vai takoe i kad skoi,
zato to je tvoja snaga volje vea od gravitacione sile samo kratko
vreme. Dakle, vidi da vreme troi tvoju snagu volje transformisanu
u fiziku snagu. Vreme to ini! A prostor? Ti si koristila svoju snagu
da podigne svoju ruku, ili svoje telo, u visinu, da ga pomeri sa zem
lje, dakle da ga pomeri dalje u prostoru. Tako vidi da tvoju snagu
troe dva velika faktora: vreme i prostor. Kad bi mogla da pojaa
svoju snagu volje i pohrani je u svom telu, mogla bi da savlada silu
zemljine tee na due i ostane na veoj razdaljini od zemlje. Mogla
bi da klizi kroz vazduh! Ne moe to da uradi sad zato to jo nisi
razvila svesnost na toj boanskoj ravni. Posveeni, s druge strane,
koji su svesni na boanskoj ravni, mogu da se oslone direktno na taj
beskrajni veni izvor moi, a da ga ne transformiu, a kad poele,
mogu da plove kroz vazduh upravo onoliko dugo koliko usmeravaju
svoju snagu volje protiv sile zemljine tee.

262
 Ptahhotepovo uputstvo

Posveena osoba poznaje sve vibracije i poseduje svesno raz

vijene organe kojima e koristiti te moi. Ti poznaje, na primer,
snagu misli kojom mi telepatski komuniciramo. Te moi takoe kon-
troliemo preko jednog odgovarajueg vieg organa naeg mozga.
Ljudska bia ak i ne znaju da imaju takve organe. Posveeni su u
stanju da zrae najuzvieniju od svih moi, boansku, stvaralaku
mo. To je mo i zraenje ivota, venog bia. Celokupna vasiona je
iva i nastavlja da postoji zahvaljujui toj moi. Njeno svesno ko-
rienje lei samo u okviru sposobnosti Bogocoveka, jedinog bia
koje je, u svojoj svesti, istovetno Bogu i zrai tu silu iz svoje Bogo-
svesti, njegove kosmike sve-svesti. Nijedno drugo bie ne bi moglo
da izdri tu silu svesno.
Svaka sila ima svoju materijalizaciju na zemlji, i mi stoga nala
zimo da u skladu sa svim silama i vibracijama postoji jedan oblik ma
terije koji ima otpornu snagu da je izdri i prenese, ili ak ima
sposobnost da je pohrani i kasnije zrai tokom neke date duine vre
mena. Kako ljudi nazivaju tu materiju nije ni od kakve vanosti. Od
nje su nainjena tela stvorenja i oblici ispoljavanja koje odgovaraju
raznim nivoima svesti. A ovo vai ne samo za materiju koja odgovara
njihovom sopstvenom nivou svesti, ve takoe za materiju koja vodi
vibracije ispod te specifine ravni svesti o kojoj se radi. Materija bilj
aka, na primer, poseduje neophodnu otpornu mo za vibracije vege
tativne ivotne sile, i u isto vreme za vibracije materije, poto biljka
ima materijalno telo. Nervi i tela ivotinja nose u sebi ivotinjsku silu
koja odgovara ivotinjskom nivou, i u isto vreme vibracije vegetativ
nog nivoa jedne oktave nie, kao i vibracije materijalne ravni jo
jedne oktave nie.
Nervi prosenog ljudskog bia, na primer, imaju dovoljno otpor
nosti da nose vibracije mentalne ravni kao i transformisane vibracije
na svakoj od sledeih ravni - ivotinjskoj, vegetativnoj i materijalnoj.
Mentalnim sposobnostima on misli i svestan je na toj ravni; ivot
injskim sposobnostima on osea i doivljava emotivna stanja; vegeta
tivni tokovi sile daju ivot njegovom telu, i najzad, njegovo telo je
sagraeno od materijalnih sila. I tako to ide sve vie i vie sve do
Bogocoveka koji svesno koristi ceo svoj mozak i nervne centre i spo
soban je da usmerava i najvie vibracije ivota, koji ima svoje sedite
u kimenom stubu, a da ih ne transformie, u svoje nervne centre i u
svoje telo. Grada njegovog tela poseduje otpornost da nosi na-

263
 Inicijacija

juzvieniju moguu, boansku silu, kao i - sasvim prirodno - trans-

formisanu vibraciju drugih est ravni ispoljavanja.
Tako se tela ljudi u raznim ravnima razvitka samo naizgled sastoje
od iste materije. U stvari ona se sastoje od razliitih kemijskih eleme
nata ija otpornost uvek odgovara nivou svesti duha koji obitava u
njima.
injenica da je telo Bogooveka u stanju ne samo da podnese
najvie frekvencije, ve takoe i transformisane vibracije svih drugih
oktava, znai da mora da postoji jedan oblik materije s otpornom
silom neophodnom da bi se oduprla i da upravlja boanski stvara
lakom silom kao i svim drugim transformisanim frekvencijama
niih oktava, a da se ne dematerijalizuje. Otuda su sinovi Boga, u svo
joj domovini, otkrili jedan materijal, neku vrstu bronze, od kojeg su
konstruisali naprave za skladitenje ili zraenje, bilo pojaanih bilo
umanjenih, najviih stvaralakih frekvencija, bilo u njihovom prvo
bitnom ili u transformisanom ispoljavanju. Te naprave su tako kon-
struisane da mogu da sauvaju stvaralaku silu u istom, neizmenje-
nom obliku. U skladu sa tim, tokom jednog dugog perioda, one de-
luju kao izvor boanske sile - kao sam ivot. Poto najuzvienije od
tih naprava koje nose i zrae stvaralaku silu predstavljaju savreno
jedinstvo - tako savreno kao brak - izmeu boanskih i materijalnih
frekvencija - izmeu Boga i zemlje - mi zovemo taj neverovatno
moni provodnik sile koja se menja s frekvencijom boanskog ja
"Zavetni koveg".
Sad ti zna zato drimo te naprave u takvoj tajnosti. Bogoovek
koji je razvio svoje najvie sposobnosti moe da koristi te naprave
nekanjeno, kao to zavetni koveg sadri i zrai istu silu kao i on
sam, silu koju on sam jeste. Jedna osoba na niem nivou, meutim,
kad bi samo dotakla koveg, istog trena bi pala mrtva kao gromom
pogoena. Boanske frekvencije bi momentalno sagorele njene
nerve i ona bi pretrpela "ok". Ista stvar se deava kad se ova frekven
cija oslobodi iz svog stanja izolovanosti u kimenom stubu i pogodi
neije nerve netransformisana. Osoba ili ivotinja ili ak i biljka o ko
joj se radi umire trenutno. Ljudi tu vrstu smrti zovu "kap". Oni
oseaju da je neka neznana sila pogodila tu osobu kao grom. Ta mo
je reka samog ivota koji je normalno izolovan u kimenom stubu -
ili u najskrivenijem kanalu u sluaju biljaka - i normalno samo utie
u telo u odgovarajue transformisanom stanju. Ta sila izbija samo u
sluaju bolesti i izaziva "kap".

264
 Ptahhotepovo uputstvo

Iz istog razloga neposveenim ljudima ne moe se dopustiti da

dou u blizinu naih naprava. I vie od toga! Poto te naprave zrae
najmoniju energiju, moramo da ih drimo briljivo skrivene iza ma
sivnih zidova od kamena koji obezbeuju najveu izolaciju. ivotna
energija sama po sebi ima smrtonosni efekat kad udari u oblik ma
terije koji nema neophodnu otpornost. Ta materija se dematerijali-
zuje, ponitava.
Koveg i jo druga orua tako se sastoje iz materijala koji - a da
se ne dematerijalizuje - moe da se napuni boanski stvaralakom
energijom. Koveg zrai netransformisanu stvaralaku energiju i
ima dejstvo da daje ivot ili ga unitava zavisno od doziranja. Ta sila
ima iste osobine vibracija kao ljudska volja koja je sposobna da sav
lada sve, ukljuujui i silu zemljine tee, makar i na kratko vreme.
Zavetni koveg isijava tu snagu umnoenu hiljadu puta. I ba kao to
zemlja kroz svoju gravitacionu silu deluje na materiju i privlai je, mi
moemo da delujemo protiv sile zemljine tee u svakom obliku ma
terije bez izuzetka i u skladu sa tim nadvladamo njenu teinu i
uinimo je besteinskom na krae ili due vreme. Kad je to neo
phodno, moemo ak da uinimo i suprotno, tj. da delujemo sa silom
zemljine tee i poveamo teinu nekog predmeta koliko god elimo
preko ultra-materijalnih zraka. Na taj nain se ak i najkrupniji
kameni blokovi liavaju teine na neki period vremena tako da
najvee graevine koje moe zamisliti mogu da se sagrade s
najveom lakoom; ili teina kamenih blokova moe da se povea do
te mere da potonu u zemlju. Na primer, kad elimo da iskopamo bu
nar, ne moramo da iskopavamo zemlju. Mi jednostavno uzmemo
neki kamen odgovarajue veliine i poveamo njegovu teinu tako
da on potone u zemlju dok ne stigne do eljene dubine.
Uz pomo zavetnog kovega, tog ogromnog izvora moi, takoe
moemo da preobrazimo energiju bez materije, kao, na primer, svet-
losne zrake, u materiju. I obrnuto, moemo da rastvorimo tu ma
teriju i preobrazimo je u energiju koja e delovati vekovima.
Pogledaj ovu lampu. Ba kao to je samo sunce milionima go
dina slalo zrake, od kojih se neki pretvaraju u zrake svetla u naoj at
mosferi preko transformacija energije, na isti nain preko materije
koja se ponitava - dematerijalizuje - u ovoj lampi stvaraju se ener
gije koje se pretvaraju u svetlosne zrake u vazduhu.
Ovaj proces bi mogao da se nastavi u ovoj lampi vekovima i veko
vima i shodno tome ona bi davala svetlost stoleima kad ne bi bilo

265
 Inicijacija

zapisano u istoriji zemlje da emo morati da napustimo zemlju na

hiljade godina i unitimo svu nau opremu. Kad to ne bi bilo tako,
neuki sinovi ljudi bi ponovo izazvali neopisivo razaranje.
Bie mnogo toga u ostacima nae kulture to budue generacije
nee razumeti. Na primer, nain na koji dobijamo tako glatku
povrinu, kao ogledalo, ak i na najtvrem kamenju. Sastavi izmeu
njih se podudaraju tako besprekorno da izmeu njih nema pukotine
ak ni debljine dlake. Veoma e ih zbunjivati kako su nai "robovi",
radei samo "rukom", biti u stanju da preseku kamenje tako pre
cizno. Poto sinovi ljudi porobljavaju druge ljude, verovae da smo i
mi robove terali na rad. Hiljadama godina nee im pasti na pamet da
mi jednostavno dematerijalizujemo suvine kamenove na povrini i
tako smo u stanju da postignemo u dlaku precizne ivice i lica ak i
najtvrih kamenova bez i najmanjeg ljudskog napora. Mi
podeavamo instrumente na eljenu irinu i dubinu kamena i sve iz
van dimenzija koje elimo se prosto dematerijalizuje. To je veoma
jednostavno im upozna pravu prirodu razliitih energija,
ukljuujui i energiju materije. Ali to znanje je blagoslov samo u ru
kama osobe koja zna. Ona zna takoe da ljubav znai ivot, a mrnja
znai smrt. Samo posveenici najvieg stepena mogu biti arhitekti. U
stvari, da bismo gradili s robovima, nije nam potrebno da budemo
posveeni! Mi ne radimo robovima, ve silama prirode.
Zahvaljujui tim naim instrumentima u stanju smo da stvorimo
svaki ispoljeni oblik. Ispoljavanje zavisi samo od toga koliko dugo i
sa koje daljine pokreemo stvaralaku energiju na rad. Sinovi ljudi
uzimaju zdravi za gotovo da mogu da uu u hram bolesni i da mi
uinimo da ponovo ozdrave. Bolest znai da su vibracije tela izale iz
sklada. Mi vraamo neskladni deo tela njegovoj ispravnoj vibraciji i
osoba ozdravljuje. Svaki organ ima svoju sopstvenu karakteristinu
vibraciju. To znai da je svaki organ onakav kakav je zato to ima iz-
vesnu karakteristinu vibraciju, i ta vibracija stalno deluje unutar
njega i odrava ga. Kad se vibracija promeni, organ o kome se radi
oboljeva.
Mi takoe moemo da upravljamo vremenom na zemlji, inei
da nebo bude vedro i plavo ili, kad treba, da se pojave oblaci i kia. Si
novi ljudi vide munju, uju grmljavinu s piramida i sreni su jer znaju
da to znai blagoslov kie. Oni ive u sigurnosti znajui da e se hram
pobrinuti za sve njihove potrebe: njihovo zdravlje, kiu koja znai
blagoslov, i ak za njihovo duhovno blagostanje.

266
 Ftahhotepovo uputstvo

"Oe moje Due," sad ja pitam, "kako puni taj zavetni koveg
stvaralakom energijom?"
Ptahhotep me gleda prodornim pogledom i kae:
"Vidim da ve zna kako punimo zavetni koveg. Ve sam ti
rekao: postoji samo jedan izvor na zemlji koji je u stanju da zrai tu
snagu, a to je sam Bogoovek. Dunost je visokog svetenika da puni
koveg boanski stvaralakom silom. On ili uvodi svoju sopstvenu
uzvienu silu direktno u koveg ili postie isti rezultat uz pomo pal
ice ivota pretvarajui potpuno pozitivan priliv sile koja istie iz nje
gove ruke pri nioj vibraciji, provodei je kroz palicu i tu ga
pretvarajui u boanski stvaralaku mo. Jer u svakodnevnom ivotu
ak i savreni Bogoovek zrai stvaralaku mo samo u jednom pre-
braenom stanju. Tek kad se njegove duhovne sile koncentriu i u
svojoj svesti se on poistoveti s Bogom, tek onda boanska sila zrai u
svojoj iskonskoj vibraciji. On mora stoga da bude u stanju kosmike
sve-svesti kad eli da isijava stvaralaku silu. Kad bi ga neposveeni
sinovi ljudi videli u tom stanju pobegli bi trei uasnuti jer u tim
sluajevima Bogoovek zrai tako nebeskom, boanskom svetlou
da obini ljudi ne mogu da podnesu taj prizor. Kad bi neposveeni
ljudi dotakli jednog posveenika u tom boanskom stanju bia, oni bi
istog trenutka pali mrtvi, ba kao da su dotakli zavetni koveg.
Tako, kad jedan posveenik isijava svoje zrake u svrhu izleenja,
on se povlai u takvo stanje koncentracije da njegovo zraenje ljudi
mogu da podnesu a da im ne naudi; to je sila koju on usmerava u
odgovarajue nervne centre koje podie do nivoa stvaralake sile uz
pomo palice. Jer palica je tako konstruisana da moe ne samo da
provodi zrake ve i da ih prenosi u transformisanom stanju, pojaane
ili umanjene, po volji. Dakle, jedan posveenik ne treba da ue u
boansko stanje bia da bi sprovodio najvia ivotna zraenja u
zavetni koveg; naprotiv, on moe da ue u nie stanje koncentracije
i onda usmeri silu koja odgovara tom nivou u zavetni koveg, poto je
povisi uz pomo palice do nivoa stvaralake energije. Kad se koveg
napuni na taj nain, on zrai dugo tu najviu i najjau energiju, kao
izvor svih drugih sila na zemlji.
Jedan posveenik moe da proizvede i kontrolie ak i naj
raznovrsnije frekvencije palicom, poto je palica koveg u minijatur
nom obliku, izuzev injenice da se stvaralaka energija ne
pohranjuje u njemu kao u sluaju zavetnog kovega. Uz pomo pal
ice, ljudsko bie bi ak moglo da pretvori svoje nie moi u stvaralaku

267
 Inicijacija

silu kad bi mogao da zrai na ist, pozitivan i potpuno nesebian nain

silu koja je nekoliko oktava nia. To je zato to palica zrai snagu
koju ljudsko bie stavlja u nju. Kad bi neka primitivna i sebina osoba
dola u posed palice, ona bi slala svoja sopstvena negativna zraenja
koja bi izvirala iz njene sebinosti - moda ak i u pojaanom obliku
- i tako izazvala bolesti, epidemije, zemljotrese ili ak i vea raz
aranja kao to su nekromanti i oni koji su upranjavali crnu magiju
nekad inili u domu boanske rase.
Da li sad razume zato posveeni tako skrivaju svoju nauku od
neposveenih?"
"Razumem, Oe. I sad mi je potpuno jasno kako je moj otac
oiveo polumrtvog deaka. U stanju visoke koncentracije, otac je us-
merio svoja zraenja, umnoena, u dete. To je delovalo kao udo.
Dete je ispunjeno ivotnom energijom i njegova iscrpljenost je od
mah nestala. Ali, Oe moje Due, ta e se dogoditi kad sinovi ljudi
preuzmu vlast? Da li ete vi unititi maginu palicu, kako ree otac
kad mi je priao da e posveeni unititi sve svoje instrumente?
Kakva teta to ljudi nee moi da uivaju blagodeti tih moi!"
"Dete moje," kae Ptahhotep, "svako bie ivi u stanju koje je
tano prilagoeno njegovom stanju razvoja! Kad bismo mi otkrili
tajnu palice sinovima ljudi, oni bi je odmah iskoristili da nakode
jedni drugima i samima sebi. Sinovi ljudi jo nisu spremni za to
saznanje i nee ni biti jo dugo vremena. Palicu koju mi sad koristimo
odnee iz Egipta poslednji posveenik koji e posedovati tajno
znanje, zajedno sa zavetnim kovegom. On nee imati mogunosti
da sagradi piramidu. Nasuprot tome, on e napraviti mali zaklon za
koveg da ga izdvoji i usami to je bolje mogue. On e napuniti
koveg do mnogo manjeg stepena i dae da ga nose tokom migracija
pomou dugih drvenih motki kao drki. Kad taj poslednji posveenik
oseti da mu se pribliava smrt, unitie svoju palicu. Izvesno vreme
koveg e nastaviti da zrai energiju kojom je napunjen, a
posveenici e dugo nastaviti da ga nose uokolo u raznim zemljama
sve dok malo pomalo ne primete da on vie nema nikakvu mo.
Onda e ak i poslednji ostaci kovega biti uniteni.
U vremenu koje e doi ljudi e saznati za "maginu palicu" i
"zavetni koveg" samo preko zapisa ranijih vremena. Oni e sve to
smatrati bajkom i nastaviti da je priaju iz generacije u generaciju.
Ali e se i dalje nejasno seati daje nekad postojao "zavetni koveg" u
kome je obitavala mo ivog Boga. A takoe e se seati da je nekad

268
 Ptahhotepovo uputstvo

postojao "arobni tapi" ili, kako ga mi zovemo, "palica ivota" ko

jom su posveeni, "arobnjaci", izvodili uda. Iz zapisa iz ranijih vre
mena ljudi e znati ili maglovito oseati da "palica" predstavlja mo
nad svim silama prirode.
U kasnijim vremenima, kad ljudi budu eleli da simbolizuju
najveu mo, stavie palicu - skiptar - u ruku kao znak moi. U tim
buduim vremenima, meutim, njihova palica - njihov skiptar - bie
samo prazan simbol moi. Istinska mo i sila palice im vie nee biti
poznata. Tek posle nekoliko hiljada godina e jedan potomak ple
mena Sinova Boga biti reinkarniran; on e otkriti te istine ljudima
svog plemena i napravie novi "arobni tap". Do tada, meutim,
hiljadama godina postojae jedna udna vrsta ljudi koji e, da bi za
bavljali ili varali, sebe nazivati "arobnjacima" i pretvarae se da iz
vode arobne trikove uz pomo "arobnog tapia". Oni e tako
oponaati ono to je nekad zaista postojalo.
Oni e drati "arobni tapi" u ruci i izvoditi pokrete kao da iz
vlae arobne sile iz tog tapia. Oni e takoe upotrebljavati "ar
obne rei" oponaajui nae arobne formule. Ali ljudi e nauiti
istinsku ogromnu mo rei tek vekovima kasnije kad se pali sinovi
boanske rase budu reinkarnirali - oni koji sad ive ovde -i setie se u
svojoj podvesti istina koje e u to vreme predstavljati drevne zapise.
Oni e dokazati da su njihova seanja tana. Doi e vreme kad
e sinovi ljudi ponovo otkriti i ponovo stei sva znanja, ak i na-
juzvienija. ak i tada, naravno, to znanje e ostati neshvatljiva tajna
za neuke mase, a u rukama neposveenih te ponovo otkrivene istine
e predstavljati prokletstvo. Ali, na kraju krajeva, to je put ovean-
stva, kroz mnoge patnje i jade, koji ljudi sami stvaraju. Malo pomalo
oni e nauiti da ne smeju da se igraju boanskom moi. Saznae da
te moi treba da budu koriene s punom ozbiljnou, s dosto
janstvom i posveenou. Jer Bog daje oveanstvu sve, ak i sebe sa
mog, kao blagoslov; samo ljudi, u svom neznanju, od svega stvaraju
prokletstvo!
"Oe moje Due," pitam, "rekao si da su piramide napravljene od
kamenih blokova da bi izolovale opremu pomou koje prodorne
frekvencije zrae. Ali kako onda moe da sprovodi frekvencije na
polje?"
"Svi debeli zidovi piramida sadre i tunele kroz koje sprovode
silu kovega i druge dodatne opreme koja zrai energiju. Uz pomo
tih okana i tunela mi takoe kontroliemo vreme. Pozitivni i nega-

269
 Inicijacija

tivni tuneli su izgraeni u razliitim pravcima; kad kroz njih teku

pozitivne i negativne sile, one uzrokuju da se stvore oblaci i donesu
eljenu kiu. Izjednaenje tih pritisaka prouzrokuje udare munje
praene velikom bukom. Zato ljudi uju grmljavinu koja dolazi s pi
ramida. Druge piramide su sagraene za razne druge instalacije."
"ta e biti s piramidama kad sinovi ljudi dou na vlast u naoj
zemlji i zavetni koveg i svi drugi instrumenti budu uniteni? Hoe li
piramide ostati prazne? I ta e se dogoditi s visokim svetenikom i
drugim svetenicima i posveenima?" pitam ja.
Nijedna izuzev najvee Piramide gde se sad uva zavetni koveg i
gde se dobija inicijacija nee ostati prazna. Kad se uklone svi nai in
strumenti za zraenje boanske stvaralake energije, poslednji
posveeni Faraoni e dati da se sahrane u jednoj od ovih piramida.
Njihova tela, potpuno proeta i natopljena boanski stvaralakom
silom e nastaviti - poto sila nee biti potroena - da zrae vrhunsku
mo ba kao i zavetni koveg. Tako e njihova tela nastaviti u tajnosti
da deluju kao ogromni izvori moi, titei ovaj kontinent od zlih uti-
caja. Zraenje dobro sauvanih i svetih tela e pomoi naoj zemlji
da sauva svoju mo hiljadama godina. Ali tokom vremena veinu
ovih grobova e razoriti neuki ljudi."
"A ta e se dogoditi s velikom piramidom, Oe?"
Ptahhotep gleda u daljinu neko vreme kao da neto tamo pos-
matra. Zatim njegov nebeski pogled prelee natrag k meni i on kae:
"Kad doe vreme da se svi tajni instrumenti unite, i kad svetenik i
posveenici koji i dalje budu sluili u hramu u to vreme uzmu
hodoasniki tap i upute se ka udaljenim mestima, visoki svetenik i
njegov zamenik e zatvoriti kameni ulaz velike piramide iznutra tako
da ga nijedan sin ljudi nee moi da nae. Potom, poto ispune svoje
poslednje dunosti, oni e dematerijalizovati svoja tela na isti onaj
nain kako si esto viala da se dematerijalizuju rtve na oltaru u
dvoritu hrama. Samo jedan bljesak, onda jedan mali beli oblak koji
ubrzo nestaje - ni traga od pepela niti bilo ega drugog ne ostaje.
Tako e unutranjost velike piramide biti zatvorena i zaklonjena od
ljudskog pogleda hiljadama godina. Meutim, nae inicijacije nee
prestati. Zrele due e nastaviti da ovde budu posveivane - ne
fiziki, naravno, ve na vioj duhovnoj ravni. Ti ljudi e doivljavati
svoju inicijaciju kao san ili viziju."
Ptahhotep prestaje da govori, i dugo se gledamo u oi. Ja razu-
mem mnogo toga to on ne eli da kae... ali ipak imam jo jedno pi-

270
 Ptahhotepovo uputstvo

tanje: "Oe moje due, da li postoji neki specijalan razlog to se sve

piramide grade u istom obliku? Zato se ne grade u obliku kocke, na
primer, kao druge graevine?"
Ptahhotep se smeka: "Zato ne u obliku kocke? Ali piramide
jesu u formi kocke! Ali to u morati da objasnim sledei put. Dosta ti
je za danas."
Vidim da je Ptahhotep zavrio svoju poduku, ali ne odlazim. Vo-
lela bih da mi pokae kako se koriste palica i zavetni koveg. On me
gleda smeei se i kae: "Doi e vreme kad e ti biti doputeno da
sazna o konstrukciji zavetnog kovega i palici ivota. To e doi
poto primi inicijaciju. Ali njihovo korienje je ogranieno na one
koji su dostigli sedmi stepen posle inicijacije sopstvenim naporima.
Te tajne ne smeju da padnu u opasne ruke. Budi strpljiva. Vreme
postoji samo u naem razmiljanju, a ipak je svemu potrebno vreme
da sazri."
On me blagosilja, i ja odlazim.

271
 Evo me ponovo pred Ptahhotepom u njegovoj laboratoriji.
"Ve sam ti objasnio," kae on, "da iza svih manifestacija vidlj
ivog sveta postoji jedna praiskonska sila, tenja za vraanjem u stanje
jedinstva, i ta sila se vidi kao privlaenje izmeu dve komplemen
tarne polovine, pozitivne i negativne. Ti sad stoji ispred mene zato
to sila zemljine tee dri ovde tvoje telo. Da nema te sile, ti i sve to
nije ukorenjeno u zemlju bi odavno, vrtei se kao igra, odletelo u va-
sionu. ak bi se i cela gigantska zemljina kugla odavno raspala. Sila
koja odrava zemlju i svu materiju u njenoj atmosferi ne pripada sa
moj zemlji, ve samo vri uticaj na zemlju delujui iz svog centra. Kad
materija ne bi imala nikakvu otpornost i kad bi samo poputala pred
tom silom, ogromna masa zemlje i sve to na njoj ivi bi nestalo u nje
nom, sreditu. Ali, gde bi ona otila? Razmisli na trenutak.
Pridi blie, dete moje. Pokazau ti. Ako stavim razne stvari na
gornju povrinu ovog stola, veem za svaku jednu strunu, provuem
strune kroz rupu na sredini gornje povrine stola, a onda vuem sve
strune odozdo, svi predmeti se povlae prema centru povrine stola;
i svi oni koji su manji od rupe nestaju. Gde oni idu? Zar nisu
povueni prema taki iz koje deluje sila? Ali odakle potie sila u cen
tru zemlje...sila koja sve vue prema sebi? Moe li na to da odgo
vori, dete moje?"
Razmiljam trenutak i odgovaram: "Zemlja je prepoznatljiva.
Ako je sve to je prepoznatljivo takvo samo zato to je izdvojeno iz
"svega i niega", i ostavlja svoju komplementarnu polovinu u neispolj-
enom stanju, onda i zemlja mora da ima svoju komplementarnu
polovinu u neispoljenom stanju, i sila zemljine gravitacije koju ona
vri na sva iva bia i predmete koji ive na njoj je tenja za ponovnim

272
 Oblik piramida: Satana

ujedinjenjem izmeu zemlje i njene neispoljene komplementarne

polovine koja je zaostala u praznini kao njen negativni odraz. Sila
zemljine tee tako vue celu zemlju prema praznini koja stoji izmeu
vremena i prostora da bi dovela do tog ujedinjenja. Kad bi zemlja
popustila, cela zemlja i sve na njoj bi nestalo u centru, u praznini. Ali
to bi bio povratak rajskom jedinstvu -Bogu - blaenstvu! Zato to ne
moe da se desi, Oe?"
"Dete moje," odgovara Ptahhotep, "prepreka je otpornost ma
terije! Bez otpora nikakvo stvaranje nije mogue! Otpornost materije
je ono to spreava zemlju i sve stvoreno da nestane i bude po
niteno. Sve to se pojavilo i pojavljuje se u ovom prepoznatljivom
svetu je ispalo iz neke take u vasioni, i ta taka je onda postala nje
govo sredite. Kroz pad on je postao materija. Sad on ne moe da se
vrati boanskom jedinstvu jer mu otpornost njegove sopstvene ma
terije to ne dozvoljava. Povratak rajskom boanskom jedinstvu -
Bogu - mogu je samo preko oduhovljenje materije, to jest, kroz
preobraenje materije u duh'. Ali materija, sama po sebi, nikad ne bi
mogla da postane duh bez duhovne pomoi. Zato jedan vid Boga si
lazi u materiju, zaogre se materijom, preuzima materijalne karak
teristike i oivljava je kao sebe, ja, da bi omoguio njeno
oduhovljenje, njeno spasenje.
Uticaj koji je to ja u sreditu svakog bia stalno vrio na krajnje
unutranju strukturu materije tokom vekova i vekova vodio je raz
vitku oblika ivota koji postoje na svakom stupnju merdevina stvar
anja. Tako je postalo svako bie, od proste praivotinje sve do najvie
pojave.
Najvie bie na zemlji je ovek. Njegov je zadatak da izvri spiri-
tualizaciju zemlje, zadatak na kome rade sva iva bia, svako u okviru
granica svog sopstvenog pojedinanog stepena razvoja. I svako ljud
sko bie koje se preobraava iz bia poistoveenog s telom u bie
probueno u duhu, boansko bie - poistoveujui svoju svest s boan
skim ja - ispunjava svoju dunost. Ono je oduhovilo deli zemlje.
Unapredilo je za jedan korak spasenje zemlje. Onda ono moe da
sarauje kao pomaga u spaavanju drugih bia.
1 sad zna zato stoji ovde preda mnom. To je zato to ja zemlje,
koje je istovremeno nae sopstveno ja, voli zemlju i sva njena bia,
privlai zemlju k sebi, u boansko jedinstvo, ba kao to mladoenja
privlai sebi mladu. Ta tenja za jedinstvom, karakteristina za svaku
ljubav, izraava se u svemu - ukljuujui i naa tela - kao teina!

273
 Inicijacija

Ta sila koju mi zovemo teina deluje u svakom prirodnom ob

liku, i kad gradimo moramo da raunamo i radimo sa tom silom, ni
kad protiv nje. Kad valjano povedemo o njoj rauna, ona nam
pomae da dugo sauvamo nae graevine. Kad bismo pokuali da
gradimo protivno zakonima tih sila, sve nae zgrade bi se praktino
za tren oka sruile.
Za tebe je dovoljno da razume da je u piramidalnom obliku re
zultanta sila najpovoljnija mogua za uvanje graevina od prirod
nih razaranja tokom mnogo hiljada godina.
Piramide - naroito velika piramida - su graene prema raznim
matematikim i astronomskim zakonima da bi sluile ljudima kao
sat i kalendar. Nauie te zakone drugi put. tavie, injenica da
kose strane stoje pod uglom od 51 stepen u odnosu na svoju osnovu
omoguava piramidi da odbija suneve zrake daleko na more i
daleko u pustinju. Tako nae piramide slue i kao svetionici. Svi zak
oni na kojima se one zasnivaju, zajedno s istorijom onih koji su ih
gradili, su upisani na keramikim crepovima kojima su one pokriv
ene. Kad sinovi ljudi jednog dana otkriju tajnu naeg pisma, moi e
dugo da itaju sa samih piramida znanja i podatke koje ti sad ja
pruam: matematike i astronomske zakone koje smo primenili,
tajne piramida i sve nae nauno znanje. U najmranijim dobima
zemlje, meutim, i ta zapisana svedoanstva e se izgubiti, tako da e
sinovi ljudi kasnije morati da otkrivaju svu istinu sami.
Ti mora da naui zakon trodimenzionalnog sveta koji se za
sniva na zakonu duha i ne bi mogao da postoji bez njega.
Prvi izvor sve istine i svih pojava je veno bie - Bog. Ali Bog je u
neispoljenom stanju izvan vremena i prostora, i samo njegove mani
festacije se pojavljuju kao projekcije u trodimenzionalnom svetu.
Stoga, da bi se ti zakoni pravilno razumeli, moramo da ponemo od
Boga. Da bismo priali o Bogu, meutim, moramo uvek da se
suoimo s injenicom da Bog stoji iznad prepoznatljivog sveta. Iz tog
razloga svako ivo bie moe da razume Boga do stepena do kog je
samo u stanju da svesno doivi, ispolji i shvati Boga; to jest, do ste
pena do kog ono samo moe da bude Bog!U svemu ivi Bog, i sve ivi
u Bogu. Ipak, Boga u njegovom potpunom, savrenom biu moe da
razume samo onaj koji je i sam postao Bog - ili koji nikad nije ispao iz
Boga. Boga moe da razume samo Bog!
injenica da ak i najprimitivniji ovek ima predstavu o Bogu
pokazuje da u njemu obitava boanska svest, iako veoma nejasna i na

274
 Oblik piramida: Satana

najniem nivou. S druge strane, postati svestan u Bogu, razumeti

Boga potpuno, i biti Bog znai postati potpuno jedinstven sa so-
pstvenim boanskim ja, s Bogom koji unutra obitava. To je lako rei,
ali veoma teko uiniti! Poto je ovek ispao iz svoje boanske svesti,
on moe samo da zamilja Boga u skladu sa svojom sopstvenom
linom moi razumevanja. Kako on moe da zna kako izgleda pravo,
ivo boanstvo u svojoj savrenosti kad njegova mo imaginacije
odgovara samo nivou na kome je on lino, izdvojen kao to jeste od
svog jedinstva, i ispao, kao to jeste, iz svoje boanstvenosti? Kako
moe konano da razume beskonano, smrtno besmrtno, privre
meno veno?... Kako moe jedno zamiljeno bie da razume, doivi i
postane istovetno s venim, istinskim biem - Bogom?
A ipak, ovek mora da ga dosegne! Njegova vena enja, nje
gova neutaiva udnja mu pomae i tera ga napred u pravcu njego
vog boanskog ja. ovekov razum - najvei, ali najopasniji dar koji je
dobio od Boga - podie most preko naizgled neosvojive provalije
izmeu onog to je lino i smrtno i onog to je bezlino i veno. Kroz
svoj razum ovek je podlegao iskuenju da ispadne iz boanskog
jedinstva sa svojom sveu. Ali, upravo zbog toga, njegov razum mu
prua mogunost da povrati svoju svest u puno jedinstvo s boanstvom.
Pomou razuma ovek je u stanju da razume istinu, a kad razume, on
e tragati i nastaviti da traga i pokuava sve dok jednog dana ne uspe
da nee jedini put za ostvarenje svog ja.
Ostvarenje znai biti neto. Jer dokle god mislimo o neemu ili
priamo o tome, mi nismo to. Moemo da mislimo o maki, ili o lavu,
ali to ne znai nikako da smo postigli ostvarenje, da smo postali
maka ili lav. Isto tako, moemo da mislimo o nama a da nismo nae
boansko, stvaralako ja! Misliti o neemu znai biti osvojen od toga.
Jer ako poalje jednu jedinu misao, ti - mislilac - si povezan samo
miljenjem s predmetom svoje misli. Ti si povezana s njim, a ne is-
tovetna s njim. Ti jo nisi ono to je u tvom razumu. Tvoj razum pri
pada tebi; to je udesno orue, ogledalo u kome moe da sve
projektuje i u kome moe sve da prepozna, ali tvoj razum nisi ti!
Razum je izvan tebe. Stoga ono to moe da uini sa svojim razu
mom nisi ti sam, nije ostvarenje.
Kad ovek traga za Bogom izvan sebe, on esto moda "misli" o
Bogu, moe da se "moli" Bogu, moe da "voli" Boga celim svojim
biem, ali sve to ne znai da je postao istovetan s Bogom. Jer ovek ne
moe nikad da pronae Boga traei ga izvan sebe!

275
 Inicijacija

Stvaralac u oveku je ovekovo sopstveno ja ija je poslednja

manifestacija, najdalja od njegovog sopstvenog sredita, njegovo
malo "ja", njegova sopstvena "ja-svest". Lino "ja" u njemu je slika
Boga koja se ogleda u materiji - u telu. Tako, kad ovek tei da se
vrati Bogu i ponovo uspostavi svoju istovetnost s njim, on mora da
sledi isti put sa svojom sveu: on mora da izvlai svoju svest sve vie i
vie iz svog sopstvenog malog linog "ja" - dublje i
dublje u sebe - okreui se svom sopstvenom istin
skom ja, svom stvoritelju, sve dok svesno ne pre
pozna sebe u Njemu. Ali to ne znai da bie -
osoba - prepoznaje sebe u tom stanju. Kao
zamiljeno bie, ono nema pravo postojanje i ne
moe stvarno da postigne samospoznaju. Naprotiv, stvoritelj se pre
poznaje u stvorenom, u osobi. To je jedina mogunost da se nadvlada
stanje odvojenosti i vraanje svesti u stanje jedinstva: pojedinac
prestaje da misli o sebi i umesto toga postaje on sam, prepoznaje
sebe. U tom stanju, prepoznavalac, prepoznato i prepoznavanje su
jedno isto. Ja - stvoritelj - prepoznajem svoje ja u sebi!
ovek moe da doivi Boga samo na ovaj nain. To je uskrsnue!
U tom stanju on prepoznaje da ga je njegovo sopstvenoja stvorilo i
da ga stalno stvara, dakle da je njegovo sopstveno ja njegov stvoritelj.
On isto tako shvata da je jedno jedino ja tvorac celokupne vasione!
Kao rezultat ove boanske samospoznaje on istovremeno doivljava
stvaralaku kosmiku sve-svest. U isto vreme kad postie samo
spoznaju, on postie spoznaju svega, sveznanje!
Ovo boansko stanje koje stvoritelj sam prepoznaje moe takode
da se doivi simbolino brojevima:
Bog u svom stanju mirovanja u samom sebi je 1 u3i3u 1.1 i 3 su
jo uvek neraskidivo jedinstvo.
U oblasti geometrije, oblik jednostraninog trougla je sim
bolina slika Boga u kojoj su prepoznavalac, prepoznati i prepozna
vanje jedno te isto: 1 u 3 i 3 u 1.
Svaki oblik je ispoljavanje sile koja ga je sagradila. Tako je svaki
oblik slika stvaralake sile koja ga gradi i prebiva u njemu. Boanstvo
u svom praiskonskom stanju mirovanja u sebi se uvek ispoljava u ob
liku trougla. Trougao predstavlja savrenu harmoniju i savrenu rav
noteu poto sva tri njegova ugla lee na tano istom odstojanju
jedan od drugog. S druge strane, kad vid Boga na koji mislimo kao o
onom koji "miruje u sebi" izae iz trodimenzionalnog stanja, izvan

276
 Oblik piramida: Satana

vremena i prostora i ue u tri dimenzije, on postaje stvaralaki vid

Boga i uvek se ispoljava u broju 4. Dok brojevi 1 i 3 obrazuju jedin
stvo u boanstvu, oni ostaju 3 u 1 i 1 u 3. Ali kad izrone iz boanskog
stanja jedinstva, oni se odvajaju, i iz 1 u 3 izranja 1 i 3, i to ini 4. Jed-
nakostranini trougao sadri, skrivene u sebi, 4 manja jednakos-
tranina trougla.
Ovaj zakon takode sadri tajnu kljunog
broja trodimenzionalnog sveta: broja 7.
Sad, pokuaj da zamisli kako prva ener
gija ispoljavanja izvire iz nedimenzionalnog
stanja i pojavljuje se u tri dimenzije. Zatvori oi
i ja u projektovati tu istinu u tvoju svest."
Radim ta mi Ptahhotep kae, zatvaram oi i usmeravam svoju
panju na unutra. Iznenada vidim jednu taku i ujem Ptahhotepov
glas:
"Da bi se neka sila pojavila iz nedimenzionalnog stanja i ispoljila
se, potrebna joj je polazna taka. Taka je nedimenzionalna, jo nije
izronila iz jedinstva, ali je neophodna za ispoljenje. Jer taka se sas
toji samo iz jednog faktora, ona nosi u sebi broj jedinstva, broj 1.
Kad sila ije je prvo ispoljavanje bila taka izroni iz nedimenzi
onalnog stanja i deluje tokom izvesnog vremenskog perioda, taka
se kree i obrazuje liniju."
Unutranjim okom vidim kako taka postepeno postaje linija i
ujem Ptahhotepov glas.
"Rada se prva dimenzija - duina. U svojoj sutini, linija je
beskrajna i tako, kao prvo ispoljenje, takoe predstavlja i broj 1. Ali u
svetu ispoljavanja, svetu gde sve uvek ima poetak i kraj, linija uvek
mora da ukljuuje tri faktora, polaznu taku, krajnju taku i prostor
koji se prostire izmeu njih dve. Tako linija predstavlja broj 3, kljuni
broj za 1-dimenzionalni svet.
Sad, mora da si zapazila da ne postoji mogunost ispoljavanja ili
nalaenja broja 2 u jedinstvu. U stvari, posle prvog ispoljenja take,
koja predstavlja samo 1 jedini faktor, odmah smo skoili na tri fak
tora -bez broja 2. Kad se jedan taka kree, bez obzira kako malo, da
bi obrazovala ak i najtananiju, najkrau liniju, mi ve imamo posla s
3 faktora, a ne 2. Linija u beskraju, naravno, predstavlja broj 1; ali kad
ima poetak i kraj, ona automatski predstavlja broj 3.
Da bi se pojavio broj 2, mora da postoji cepanje jedinstva. Broj 2
moe da se rodi samo kad se dve celine postave jedna kraj druge. Ali

277
 s obzirom da nita nema nikakvo pravo postojanje izvan jedinstva,
jedinstvo mora da projektuje neki odraz izvan sebe. Tako se pojavljuje
fizija, odvajanje, koje znai smrt jedinstva. Zato je re "sumnja" -
koja predstavlja neku vrstu cepanja u neijem umu i dui - tako
blisko povezana s reju za 2. To je istina u svakom jeziku.
Hajde da sad posmatramo kako se druga dimenzija pojavljuje iz
prve. Linija se sastoji iz niza taaka. Pretpostavljajui da je stva
ralaka energija aktivna u svakoj od tih taaka s istom silom i u istom
vremenskom periodu, svaka od tih taaka se kree izvan sebe u
drugu dimenziju; svaka od njih postaje linija, i iz celine tih linija
stvara se ravan: jednakostranian etvorougao.
Raa se druga dimenzija - irina.
etvorougaonik je etiri u jednom i jedno u
etiri i tako se sastoji iz pet faktora: etiri ispolj-
ene linije: polazne linije, zavrne linije, desne i
leve bone linije i petog faktora: neispoljenog
polja okruenog tim linijama. I tako je kljuni
broj dvodimenzionainog sveta broj pet.
Ali stvaralake sile nastavljaju da deluju. Ravan se takoe sastoji
iz taaka, i ako ista sila deluje na spolja iz svake od tih taaka u istom
pravcu i tokom istog vremenskog perioda, sve te take ulaze u treu
dimenziju, i iz ravni se raa kocka.
Rada se trea dimenzija - visina.
Kocka je est u jednom i jedan u est i
sastoji se od sedam faktora: est ispoljenih
graninih ravni i sedmog, neispoljenog fak
tora, njenog kubinog sadraja. Kljuni broj
trodimenzionalnog sveta je broj sedam.
Kao to vidi, osnovni oblik materije je
kocka. Razni kristali se grade u saglasnosti
s ovim zakonom, i u njima moe nai ili
samu formu kocke - kao to je sluaj sa solju, na primer - ili osnovne
elemente kocke u raznim vidovima i varijacijama. Ako sad ispitamo
karakteristike kocke, takoe e razumeti zakone varijanti.
Poinjui od jedne od ugaonih taaka kocke, pokuaj da nae
ravan u kojoj se sadre sve tri dimenzije kocke. Ako samo presee
ravno kroz nju, dobija ravan koja sadri samo dve dimenzije kocke.
Da bismo nali ravan koja sadri sve tri, moramo da ponemo u jed-

278
 Oblik piramida: Satana

nom uglu i napravimo presek koso do suprotnih ugaonih taaka.

Tako se odseca jedan ugao kocke.
Ako nastavimo na isti nain, odsecamo
sva etiri ugla kocke i ono to ostaje je jedan
veoma razliit oblik: tetraedar, ije strane su
omeene s etiri ravnostrana trougla.
Dakle, sad vidi da je u kocki skriven je
dan oblik s potpuno razliitim zakonima,
jer taj oblik se sastoji ne od kvadrata, ve od
etiri trougla. Kad bismo oborili ta etiri
trougla u jednu ravan, oni bi obrazovali je
dan jedini jednakostranini trougao, sim
bolinu reprezentaciju Boga.
Ba kao i jedankostranini trougao koji
sainjava njegov ogrta, tetraedar je samo
otelovljenje harmonije i ravnotee. Poto
je svaka od njegovih ugaonih taaka pod
jednako udaljena jedan od druge, u tetrae
dru ne postoji napetost ili pritisak, ve pre
jedno stanje mirovanja u ravnotei. Po
mou kontrasta, ugaone take kocke, ba
kao i kvadrata, lee na razliitim rastojanj-
ima jedna od druge, a to znai da i u kvad
ratu i u kocki postoji stanje veitog
naprezanja. Materija u naem trodimenzi
onalnom svetu je sainjena u obliku kocke, ali ona u sebi sadri
skrivenu formu tetraedra koja se zasniva na boanskoj ravnotei.
Materija ne moe da postoji bez boanske sadrine.
Ceo trodimenzionalni svet je sagraen na istom ovom zakonu,
sasvim svejedno da li se oblik o kome se radi smatra neivom materi
jom ili ivim biem. Bilo da je dati oblik biljka, ivotinja ili ovek, telo
svakog od njih je podlono zakonima trodimenzionalnog sveta.
Meutim, skriveno i nevidljivo u tom telu je vie, boansko ja - ivot
- veno bie! Samo ovek je u stanju da ispolji svoje vie ja - to jest
Boga - preko svojih misli, rei i dela, kad poistoveti svoju svest ne sa
svojim telom, nego sa njegovim duhovnim sadrajem, sa svojim ja.
Dokle god se neka osoba poistoveuje samo sa svojim telom, ona je
kao kocka u tome to otkriva samo karakteristike materije, sabijajui
boanski stvaralaki princip u pritajeno, neispoljeno stanje. Niko i

279
 Inicijacija

ne sumnja da tetraedar - boansko ja - tako razliito od spoljnog ob

lika kocke, prebiva unutra!
S druge strane, osoba koja koristi svoje telo, svoje misli, rei i
dela samo da bi ispoljavala boanski stvaralaki princip, ostavljajui
karakteristike svog fizikog postojanja - svoju osobu - u neispolje-
nom stanju - takva osoba, da nastavim da upotrebljavam istu slikovi
tost u govoru, je kao iseena kocka iji su uglovi i unutranji sadraj
okrenuti na spolja tako da unutranji trouglovi - jednakostranini
trouglovi boanskog tetraedra - postaju vidljivi.
Takva osoba koristi materijalni, kockasti oblik samo kao sigurnu
bazu u trodimenzionalnom svetu, dozvoljavajui da njena teina
poiva na toj bazi.
A oblik iseene kocke izvrnute na spolja je piramida. Tako
vidimo da je piramida simbolina forma Bogooveka, koji otkriva
svoju boansku, nesebinu prirodu i potpuno ispoljava Boga na zem
lji. Spasenje zemlje, oduhovljenje materije je zavreno u osobi Bo
gooveka. Boansko ja - stvoritelj - je postavljeno u potpunom
velianstvu na svoj presto i vlada nad materijom, nad telom.

Putem kontrasta, simbolina predstava materijalistikog oveka

koji koristi svoj razum u slubi svog materijalnog bivstvovanja je krst
- ili "T" - nainjen od etiri kvadrata koja sainjavaju povrinu kocke.
Na tom krstu, ili na tom "T", tajno, unutranje, boansko ja je
razapeto.

280
 Oblik piramida: Satana

U takvim osobama boanstvu je oteta njegova mo. Ono ne

moe da se ispolji i podlono je zakonima materijalnog sveta. Ono je
razapeto na dvema velikim gredama trodimenzionalnog sveta - vre
menu i prostoru - i umire na tom krstu materije. Njegova smrt,
meutim, nije konana! ak i u svesti koja je potonula do najnieg
nivoa boansko stvaralako ja ponekad doivljava uskrsnue i spa
ava ljudsko bie koje pati. Materijalistiki ovek, u svom neznanju,
preko razapinjanja sopstvenog vieg ja - Boga u sebi - stvara sebi
neprestana muenja i patnje; on postaje kriminalac koji je takoe
raspet pored onog boanskog. Bolovi ga bude; njegova svest je
oivljena, i s uskrsnuem njegovog boanskog ja, on doivljava
sopstveno spasenje zato to prepoznaje sebe u njemu!
Pripadnici boanske rase koji su pobegli u udaljene kutke zemlje
nosili su te simbole sa sobom gde god da su ili, objavljujui ovean-
stvu tajnu, skrivenu istinu u njima. U svakom delu zemlje ljudi e
nai te simbole u kamenu, metalu ili peenoj glini, u raznim ve
liinama, velike ili male. Veina ljudi e verovati da oni predstavljaju
osobu koja je razapeta, a samo nekolicina e prepoznati da ta pred
stava simbolizuje boanski stvaralaki princip razapet na dve grede
vremena i prostora.
Piramide e i dalje stajati hiljadama godina, objavljujui o-
veanstvu najuzvienije istine koje su u njih ugraene. Ljudi koji
imaju oi i ui e otkriti i prepoznati ta osnovna naela istine, mada
moda nee biti u staju da pojme sve matematike i astronomske
zakone piramida, i nekolicina visoko razvijenih osoba e ak moi da
dosegne objavljenu istinu. S druge strane, za primitivne umove pira
mida e uvek biti zagonetka - ba kao i Sfinga - sve dok ne dostignu
nivo kad e biti u stanju da ree svoju sopstvenu zagonetku.

281
 Inicijacija

Ali, hajde da se sad vratimo razmatranju kocke! Pre nekoliko

minuta poela si s jedne strane kocke i presekla je tako daje jedna ra
van sadravala sve tri dimenzije. Na taj nain odseca jedan ugao
kocke; potom jo tri ugla. Ali, poinjui s drugih ugaonih taaka
kocke mogla bi da uini jo etiri preseka i otkrila bi da kocka ne
sadri samo jedan tetraedar, nego dva, jedan u drugom, svaki tani
odraz onog drugog. Ta dva tetraedra predstavljaju krajnji unutranji
zakon prepoznatljivog sveta: neraskidiv odnos izmeu dve komple
mentarne polovine - pozitivne i negativne - koji, sadravajui samog
sebe jedan u drugom, obrazuju savrenu ravnoteu i borave, kao
stvaralaki duh, na desnoj ruci i levoj ruci boanstva. U stvaranju oni
vladaju kao dva suprotna zakona: zakon duha i zakon materije.

Duh je ivot, materija je otpornost. Zakon duha je isijavanje, da

vanje, nesebinost. Zakon materije je usisavanje, hlaenje, paraliza.
Postoji samo jedno jedino bie koje je u stanju svesno da kom-
binuje ta dva zakona: ovek. On je veza koja spaja svet duha i svet
materije. On je u stanju da ivi u jedno isto vreme po zakonima oba
sveta. Njegove misli, rei i dela mogu da budu in davanja, zraenja
nesebinosti i sveobuhvatne ljubavi. S druge strane, njegovo telo pri
pada materijalnom svetu i ivi po zakonima materije. Na pravom
mestu i upravo vreme, svaki zakon je boanski, ali suprotno je satansko.
Bez otpornosti materije stvaranje bi bilo nemogue, U neispolj-
enom boanstvu sve stvaralake sile i dalje miruju u jedinstvu, u pot
punoj oputenosti i ravnotei, predstavljajui samo potencijal, samo
mogunosti moi. Stvaranje poinje kad se jedna sila izdvoji iz jedin
stva i postavi se na suprotnoj strani od tvorca kao otpornost. To je

282
 Oblik piramida: Satana

"prvoroeni sin" Boga, duh otpora koji otac alje da deluje vekovima
i vekovima kao negativan i suprotni pol od njega samog, da nosi
frekvencije stvaranja, i odupirui im se da omogui da se dogodi
stvaranje. Ovaj duh otpora je suprotni pol manifestujuem aspektu
Boga. Pomou svojih centripetalnih, hladeih i zgunjavajuih kara
kteristika on je uzrok stvaranja materije.
Uzmimo na primer kamen. Mo koja ga ini kamenom i dri ga u
jednom komadu je upravo onaj isti zakon otpornosti koji tei da oh
ladi, ovrsne i odri sve u jednom komadu. Dokle god se ovaj zakon
manifestuje u materiji i kao materija, zakon deluje umesto nje i
shodno tome na boanski nain. Ali inertna materija postaje iva
materija kad se boanski duh, ja, zaodene u materiju i postane telo.
To ja, ivot, prodire u inertnu materiju, i iz zakona materije javlja se
ivi duh: reflektovana slika koja je mogla da postane duh samo zah
valjujui injenici da je Bog, kao ja ivih bia, udahnuo svoj sopstveni
ivot u materiju, je satana. Tako moe da vidi daje satana zakon ma
terije oivljen kroz boanski duh. Satana se nalazi mrtav u materiji,
kao njen zakon, sve dok ga sopstvenim ivotom boanski duh ne
oivi.
Kad god se oveija svest poistoveti sa zakonima materije tako
da miljenje, rei i dela, umesto da slue boanskom zakonu, slue
zakonu materije, ovek oivljava satanu, ovek sam postaje satanski.
Bez oveka satana ne moe da postoji; jer bez ja u oveku satana je
samo nesvesna sila, neophodni prirodni zakon materije.
Satana moe da oivi samo u svesti osobe koja ispoljava zakon
materije, zakon telesnog, u svom duhu; koja poistoveuje svoju svest
sa svojom osobom, sa svojom niom prirodom, sa porivima i nago
nima koji obitavaju u njegovom telu, s nagonom za samoodranjem i
produenjem vrste. Takva osoba ispoljava centripetalnu, zgunja-
vajuu silu materije kao duhovne osobine kao to su pohlepa, zavist,
tatina, nemilosrdnost i sebinost. Nijedno ivo bie nikad nije srelo
satanu samog po sebi, jer bez oveka satana uopte ne postoji. Bez
oveka satana je samo zakon materije. Moemo da sretnemo ivog
satanu samo u ljudskom biu; samo u ljudskom licu moemo da pre
poznamo satanu kao izraz tog lica.
Kad se posle smrti tela takve osobe ja izdvoji, satana ostaje u leu
kao zakon materije. On je postao satana kroz oivljujuu mo tog ja
u svesti. Ali svest osobe koja se poistovetila sa zakonima materije i
tako i sama postala satanska umire sa satanom i postaje nesvesna po-

283
 Inicijacija

sle smrti. Satana je uvlai, svog roba, u nepokretnu materiju, u tamu,

u gubitak svesti, u sebe.
S druge strane, svest osobe koja se poistovetila sa zakonima
boanskog duha i sluila tom zakonu ostaje budna i iva i poto se
telo odstrani; osloboena svojih okova, slobodna od izolacije ma
terije, ona se utapa u venu svetlost, u Boga.
Dva tetraedra koja se sadre jedan u drugom predstavljaju dva
pola stvaranja u potpunoj ravnotei. Sve stvaranje - svet nemira i
kretanja - zasniva se na toj boanskoj ravnotei. To je unutranji
zakon koji deluje kroz sve oblike i stoga i u kristalizaciji materije.
Kako si i sama mogla da vidi, praiskonski oblik materije, kocka, je
sagraena oko boanskog tetraedra. Trouglovi koji ine lica tetrae
dra su istovetni s ravnima koje spajaju ugaone take kocke. ovek
takoe, u svom unutranjem biu, ima jednu ravan kontakta s boan
skim ja.. I zato on moe da nae svoje sopstveno bie samo u sebi, ni
kad usmeravajui panju prema spoljnom svetu.
Kad ovek usmeri svoju panju prema spoljnjem svetu, on biva
uteran, u skladu s boanskim zakonom, u sve vie i vie duhovnih zat
vora, sve dok posle mnogo jada i muenja ne nae boanstvo.
Ali, hajde da sad ispitamo razliite vrste formi kristala koji se
zasnivaju na obliku kocke.
Uzmimo est geometrijskih oblika koji imaju oblik kunog krova
i osnovnu povrinu tano jednaku licu kocke, onda postavimo tih est
oblika na lica te kocke na takav nain da se njihove razliite ivice
granie jedna s drugom.

284
 Oblik piramida: Satana

Na taj nain obrazuje geometrijsko telo koje mi zovemo petou-

gaoni dodekaedar koji se sastoji od dvanaest jednakostraninih pe
tougla. Petougaoni dodekaedar otkriva dalje zakone dugog puta
svesti. Ali mi sad elimo da pogledamo zakljuak koji se otkriva u
poslednjoj kristalnoj formi u ovom nizu: ikosaedru sastavljenom od
dvadeset jednakostraninih trouglova.

Tako polazei od tetraedra moemo da razvijemo ukupno etiri

pravilna kristalna oblika s jednakim povrinama: tetraedar, kocku,
petougaoni dodekaedar i ikosaedar.
Mogue je obrazovati pravilne kristalne oblike samo od tro
uglova, etvorougla i petougla: od trouglova tetraedar, oktaedar i

285
 Inicijacija

ikosaedar; od kvadrata jedino kocku; od petougla samo petougaoni

dodekaedar.
Izuzev oktaedra ti si ve upoznata sa svim tim geometrijskim te-
lima. Moe da konstruie oktaedar crtajui tri podjednako du
gake linije, po jednu u svakoj od tri dimenzije - duini, irini i visini -
pod uglom od 45 stepeni na taj nain da je sredina te tri linije is-
tovetna. Kad spoji krajnje take te tri linije, obrazuje osam tro-
uglova koj ine oktaedron. Tako vidi da se oktaedron sastoji iz dve
piramide spojene osnovama, od kojih jedna stoji normalno, a druga
naopako.

A sad dobro obrati panju. Ako preseemo oktaedron ravnima

na jednakim rastojanjima jednu od druge i provuemo ih u sve tri di
menzije, stvaramo bezbrojne male oktaedrone. Ali ti oktaedroni ne
ispunjavaju prostor u velikom oktaedronu. Naprotiv, prostori izmeu
malih oktaedrona stvaraju male tetraedrone upravo kao to si zapazila
u prostoru unutar kocke. Moe da podeli prostor na bezbrojne vee
ili manje oktaedrone, a mali tetraedroni izmeu e uvek biti tu. Tako
moe da vidi da se u svakoj od njegovih taaka trodimenzionalni
prostor zasniva na boanskom tetraedronu koji predstavlja savrenu
harmoniju i savrenu ravnoteu.
Na upravo isti takav nain sve vidljivo stvaranje oslanja se u
svakoj od njegovih taaka na boanstvu koje stoji iznad svih ispolj-
avanja, poivajui neispoljeno u sebi samom. Bog je svuda prisutan!
Ali hajde da se sad vratimo na razliita geometrijska tela koja su
sadrana jedan unutar drugog ili se nalaze jedan iznad drugog: tet-

286
 Oblik piramida: Satana

raedar, kocku, petougaoni dodekaedar i ikosaedar. Evo jo nekih

zakona koji se otkrivaju njihovim odnosima.
Ako uzmemo pola broja lica svakog od geometrijskih tela o ko
jima smo govorili - tetraedra, kocke, petougaonog dodekaedra i iko-
saedra, dobijamo brojeve 2, 3, 6 i 10. Ako pomnoimo te brojeve,
dobijamo broj 360, broj stepeni u krugu. A ako saberemo te brojeve,
dobijamo 21, broj moguih veza izmeu sedam faktora kljunog
broja trodimenzionalnog sveta, broja 7!"

287
 Inicijacija

Ptahhotep prestaje da govori, a ja stojim pred njim nemo i sa

strahopotovanjem.
Sad moe da ide, dete moje," kae Ptahhotep, "dosta ti je za
danas. Sledei put govoriemo o etiri strane piramide. One sadre
dalje istine. Ako hoe da postignes potpunu samospoznaju, one su
ti veoma vane."
Klanjam se i odlazim.

4. I vidjeh, i gle, silan vjetar dolaae od sjevera, i velik oblak i

oganj koji se razgorijevae, i oko njega svjetlost, a ispred ognja kao
jaka svjetlost;
5. Ispred njega jo kao etiri ivotinje, koje na oi bijahu nalik na
ovjeka;
6.I u svake bijahu etiri lica, i etiri krila u svake;
10.I lice bijae u sve etiri lice ovjeije i lice lavovo s desne
strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlovo u sve etiri.
12.I svaka iae pravo naprema se; iahu kuda duh iae, i ne
okretahu se idui.
14.I ivotinje trahu i vraahu se kao munja.
15.I kad gledah ivotinje, gle, toak jedan bijae na zemlji uza
svaku ivotinju prema etiri lica njihova.
16. Oblijem i napravom bijahu tokovi kao boje hrisolitove, i
sva etiri bijahu jednaka, i oblijem i napravom bijahu kao da je je
dan toak u drugom.
17. Kad iahu, iahu sva etiri svaki na svoju stranu, i idui ne
skretahu.
18.I naplaci im bijahu visoki strahota; i bijahu naplaci puni oiju
uokolo u sva etiri.
20. Kuda duh iae, onamo iahu, i podizahu se tokovi prema
njima, jer duh ivotinjski bjee u tokovima.
22. A nad glavama ivotinjama bijae kao nebo, po vienju kao
kristal, strano, razastrto ozgo nad glavama njihovijem.
26.I ozgo na onom nebu to im bijae nad glavama, bijae kao
prijesto, po vienju kao kamen safir, i na prijestolu bijae po obliju
kao ovjek.
27.I vidjeh kao jaku svjetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo,
od bedara gore, a od bedara dolje vidjeh kao oganj i svjetlost oko
njega.

288
 Oblik piramida: Satana

28. Kao duga u oblaku kad je kia, taka na oi bijae svjetlost

unaokolo. To bijae vienje slave Boije na oima; i kad vidjeh, pa-
doh na lice svoje, i uh glas nekoga koji govorae. *

Jezekilj, I

Stari Zavjet u prevodu ure Daniia, prim. prev.

289
 Ponovo stojim pred Ptahhotepom.
"Dete moje," poinje on, "danas e nauiti ta su etiri lica Boga.
Mnogo, mnogo e ti pomoi da ih prepozna u sebi. etiri lica Boga
su u svemu to je stvoreno. Sve stvoreno - ukljuujui i tebe samog -
sagraeno je na njegova etiri lica.
"ivot u vidljivom svetu, poevi s gigantskim suncima sistema
svetova pa se sputajui sve do najsitnije praivotinje, samo je
kruenje oko etiri lica i u etiri lica Boga.
Ti zna zato mi uvek predstavljamo boanstvo u njegovom
praiskonskom stanju poivanja u sebi kao jednakostranini trougao.
Bog u njegova tri vida je jedan u tri i tri u jed
nom. Ali to stanje -ba kao i jednakostranini
trougao - nosi u sebi mogunost broja etiri.
Kad se tri vida osnovnog broja jedan razdvoje
- "jedan u tri" postaje "jedan i tri". Na taj nain
roen je broj etiri.
Baci pogled na jednakostranini trougao:
u njemu vidi samo jednu celinu koja ima tri
strane, tri vida. Ali on sadri, skriven i neis-
poljen, broj etiri, jer jednakostranini trou
gao moe da se podeli u etiri manja
jednakostranina trougla.
Kad trougao izae iz neispoljenog u is-
poljeno stanje u trodimenzionalnom svetu,
obrazuje se tetraedar.
Kao to si ve videla, prvi praiskonski ob
lik materijalnog ispoljavanja - kocka - sadri u
sebi tetraedar skriven i neispoljen.

290
 etiri lica Boga

etiri trougla koja sainjavaju lica tetraedra su povrine veze

izmeu boanskog i materijalnog, poto su istovetne s unutranjim
povrinama odseenih uglova kocke.
Kad okrenemo trouglove tetraedrona na spolja uz pomo uglova
kocke, tako manifestujui trouglove tetraedrona, proizvodimo et-
vorostrani oblik piramide ije su etiri strane, u jedno isto vreme,
etiri trougla tetraedrona okrenuto na spolja i odseeni uglovi kocke
okrenuti na spolja.
etiri strane piramide simbolizuju etiri lica Boga, od kojih
svaki sam po sebi ispoljava tri vida prvog izvora, boanstvo u miru u
sebi koje stoji iznad svega stvorenog. Piramida otkriva ivu stvarnost,
ivi zakon, u kome se Bog uvek i apsolutno ispoljava u materijalnom
svetu, i zato to je tako on naseljava sve to je stvoreno.
Iz svake take vasione Bog se ispoljava etvorostruko. U svaki od
etiri pravca zemlje i neba on zrai s razliitim uticajem. I poto se ti
tokovi sile, koji poinju u jednoj taki a ipak su veoma razliiti, svi
raaju iz rajskog jedinstva, moemo o njima da govorimo slikovito
kao o etiri velike reke koje izviru u centru raja, gde su ukorenjeni
drvo ivota i drvo poznavanja dobra i zla, i koje istiu u spoljni svet u
etiri razlilita pravca.
Otkrie to etvorostruko ispoljavanje u svemu to je stvoreno,
najuoljivije u etiri karakteristike velikih strujanja vazduha, vetro-
vima. ak i najgluplja osoba zna da vetrovi koji dolaze iz etiri
ratliita pravca imaju potpuno razliite efekte.
Severni vetar je suv, hladan, s umirujuim i paraliuim utica
jem. U mnogim delovima sveta on ak vodu ini tvrdom kao kamen.

291
 Inicijacija

Juni vetar uvek donosi vrelinu i ima dejstvo da budi i okrepljuje.

Istoni vetar je hladan, osveavajui.
Zapadni vetar donosi toplinu i vlagu - u mnogim mestima kiu.
On deluje tako da zamara i uspavljuje.
To je neto to si ve znala, jer svako dete primeuje razliite uti-
caje etiri glavna vetra. Ali, da li si ikad razmiljala o tome kako je to
mogue? Da li si se ikad pitala kako se deava da strujanja vetra
mogu da ponu od jedne iste take na povrini zemlje i da imaju
razliita dejstva u zavisnosti od pravca u kom duvaju? Ako, se na
primer, neki vetar die upravo ovde gde smo, gde oseamo da je
vazduh tako prijatan i blago topao, i ako on duva na jug, on oigledno
dolazi sa severa za ljude koji ive u zemljama juno od nas.On im
donosi hladno vreme i ima umirujui efekat na sva iva bia. Ali kad
vetar krene odavde gde smo i duva ka severu, to je juni vetar za ljude
koji ive severno od nas. On im donosi toplo vreme i deluje podsti-
cajno na reproduktivne organe svih ivih bia. Kako je mogue i za
hladni i za topli vetar da potiu sa jedne te iste take na povrini zem
lje - umirujui i podsticajni vetar - donosei vlagu i kiu ljudima na
jednoj strani, a suvo vreme ljudima na drugoj? Sve to zavisi od pravca
u kome vetar duva.
Vidi, to je zakon koji mi zovemo etiri lica Boga.
Prvo lice - severno lice -je vatreno i ima okrepljujui uticaj. Zato
juni vetar donosi vrelinu i podstie iva bia da zanu novi ivot.
Drugo - zapadno lice - je vazduasto i prohladno. On sve ini
pokretnim, zato je istoni vetar osveavajui.
Tree lice Boga - njegovo istono lice -je puno isparenja, vlano
i mlako. Ono donosi teinu, nepokretnost, toplotu, vlagu i taloenje,
inei sva iva bia pospanim. Njihova svest se povlai u njihova tela.
I na posletku etvrto lice -juno lice Boga -je hladno. Ono ima
steue, zgruavajue, kristaliue, rnaterijalizujue dejstvo. Ono
donosi hladnou i smiruje nerve.
Prva i najvanija manifestacija etiri lica Boga je vatrena, zato to
dejstva drugih ispoljavanja - drugih lica - zavise od ovog. Vrsta vatre
odreuje da li vreme postaje vrue, toplo, prohladno ili hladno. Zato
je vatreno lice Boga otac drugih. Kao rezultat njegovog zraenja, po
javljuju se razliita specifina stanja: toplo i suvo zajedno proizvode
gasovito vazduasto stanje; prohladno i vlano vodeno; dok hladno
proizvodi teko, zemaljsko stanje.

292
 etiri lica Boga

Otkrie da taj zakon deluje svuda ovde na zemlji, u svakom

drvetu, u svakoj biljci. Uzmi, na primer, ma koju kuu. Juna strana
koja prima strujanja od severnog lica Boga je topla i biljke rastu
najbolje na toj strani. Severna strana je hladna, istona strana je suva
a zapadna strana je uvek vlana. Kad god stvaramo kiu u piramidi,
talog pogaa sve zgrade sa zapada.
Taj etvorostruki vid se moe nai ne samo u glavnim vetrovima,
ve u svemu to je stvoreno. Pogledaj drvee. Severna strana -
izloena zraenju sa prohladnog, junog lica Boga - je uvek po
krivena mahovinom. Jesi li se ikad pitala zato ljudsko bie ima samo
jedno lice, i to prema napred? U pravcu u kome nam je lice mi smo
vatreni, dajemo, dok kad okrenemo lea neemu mi smo prema
tome hladni. Nai udovi, takoe, su svi usmereni prema napred, i mi
moemo da zraimo nau snagu volje samo u pravcu u kom nam je okre
nuto lice. A zato najbolje spavamo kad leimo u pravcu sever -jug?
Zato sve ivotinje lee tako? Zato su ak i ptiija gnezda i mravinj
aci sagraeni u pravcu sever -jug? ivotinje nemaju razum da razu-
meju razloge zato, ali oseaju uticaj umirujuih zraenja koja
dolaze sa severa i oivljujuih strujanja sa juga. Oni instiktivno
oseaju da je najbolje za cirkulaciju njihove sopstvene ivotne struje
kad grade svoja gnezda u pravcu sever - jug i kad tako spavaju.
To je tajna onog zbog ega neka osoba koja traga za vezom sa
Bogom i koja se moli treba da se okrene licem ka severu ili istoku, a
nikad ka jugu ili zapadu. Na severu i istoku ovek nalazi podsticaj
koji vodi njegovu svest ka poistoveenju s njegovim ulnim nago
nima.
Dejstva boijeg etvorostrukog zraenja su uvek ista irom cele
vasione. Svaka taka u vasioni - a to ukljuuje, naravno, i svaku taku
na licu zemlje - uvek prima tano isto zraenje iz bilo kog datog
pravca. etiri lica Boga nikad ne mogu da se okrenu niti zamene. Ona
uvek stoje nepromenljiva, postojana, okrenuta u svom prvobitnom
pravcu.
Gde god da su ili pripadnici boanske rase, poduavali su sinove
ljudi toj dubokoj istini na razne naine u zavisnosti od osobina ljudi
oko njih. Ovde gde ljudi razumeju geometrijske oblike i mogu da po
jme istinu razumski, mi smo izrazili istinu o etiri lica Boga u obliku
piramide. Ali ima i drugih rasa ljudi vie sklonih da pojme boanske
istine kao duhovna iskustva. Pripadnici nae rase koji su pobegli u
takve zemlje sagradili su gigantske figure od kamena da predstave

293
 Inicijacija

boanstvo u obliku ljudske fig

ure koje sedi kao trougao i ima
glavu s etiri lica, po jedno da
gleda u svakom pravcu.
Obe predstave otkrivaju
istu injenicu: gde god boan
ski stvaralaki princip ostavlja
svoje bezvremeno bezpros-
torno stanje neispoljeno da bi
izalo u trodimenzionalni svet
i postalo materija, on se ispolj-
ava - ak i dok zadrava svoja
tri vida - u broju etiri. Oblik piramide pokazuje se jasno u tome to
svaka od njene etiri strane, stojei na kvadratnoj osnovi, obrazuje
trougao koji predstavlja tri vida Boga. Tako piramida manifestuje
etiri puta tri: broj dvanaest.
A to nam donosi jo jednu istinu.
Kako moe da vidi iz simboline predstave u obliku piramide,
svako od etri lica Boga sadri tri boanska vida. To za posledicu ima
dvanaestostruko ispoljavanje koje je prisutno u svakoj taki vasione i
deluje u svemu to postoji, poevi od pojedinih bia koja ive na
planeti i idui preko planeta do sunaca i sistema sunaca, irom va
sione, upravo kao mali krugovi u veem i vei krugovi u jo veim, i
tako dalje u beskonanost. Dakle, ako razume jedan od tih krugova,
razumee unutranju strukturu celokupne vasione i svakog pojedi
nog bia u njoj; jer celokupna vasiona se zasniva na tom dvanaestostru-
kom ispoljavanju Boga.
Ali pre no to nastavimo, mora da shvati da je sve to mi, ljud
ska bia, moemo da primetimo naim organima ula s nae line take
gledita - to jest, sa spoljne strane - tano suprotno od onog to postoji u
boanskom stanju bivstva. Sve to moe da vidi kad gleda u njega
spolja - bilo odozgo bilo odozdo, spreda ili otpozadi, s desna ili leva -
pretvara se u svoju tanu suprotnost im prestane da gleda u njega i
pone da bude to. Kad gleda u neto, ti si u dvojnom odnosu prema
tome. Ti, posmatra, i ono to vidi ste dva razliita pola. Ali kad jesi
neto, ti si u monistikom stanju, u boanskom jedinstvu.
Da ti pokaem na jednom primeru, hajde da uzmemo jedno
slovo, recimo slovo "E". U kom pravcu ide to slovo?"
"Ono ide s leva na desno, Oe," odgovaram ja.

294
 etiri lica Boga

"Dobro," kae Ptahhotep, "sad, kad ja nacrtam isto to slovo na

tvojim grudima tako da si ti to slovo, ti si u stanju jedinstva s njim, u
slanju bivstva s njim. U kom pravcu ono sad ide?"
"S desna na levo, Oe," odgovaram ja.
"Da, upravo suprotno. Doi sad sa mnom i pokazau ti jo
neto." Ptahhotep me vodi pod dve velike krune ploe koje vise sa
plafona i slue kao lampe. One obe imaju istih dvanaest slika, ali one
teku u suprotnom redosledu i gledaju u suprotnom smeru. Na prvoj
ploi sve slike imaju glave prema centru, dok su na drugoj sve prema
obodu. I niz s desna na levo na jednoj je upravo suprotan od niza
druge.
Ptahhotep me vodi do prvog kruga i pita: "Kad vidi slike u krugu
s pravom stranom navie?"
"Uvek, s bilo koje take sa strane, Oe."
Onda me Ptahhotep vodi do sledeeg kruga i pita: "Kako vidi
ove slike?"
"Sve one imaju glave nanie, tano suprotno od slika u drugom
krugu, i sve one su u suprotnom redosledu," kaem ja.

295
 Inicijacija

"Sad pokuaj da nae taku s koje moe da vidi sve te slike s

pravom stranom navie i s pravim redosledom."
Gledam u figure i poto elim da ih vidim kako treba - s glavam
navie - nehotice stupam do take koja je tano ispod, i shodno tome
tano u centru diska... i iznenada sve figure kao da menjaju poloaje!
Sad sve stoje s pravom stranom navie i u ispravnom redosledu.
Okreem se oko sebe polako, nastavljajui da stojim u centru...
Svaka svakcijata figura je s pravom stranom navie. Ali kad se pom-
erim makar i jedan korak na stranu, one su ponovo u pogrenom
smeru! Zakoraujem natrag u centar. Svesno i duboko potresena,
doivljavam stanje bivstva... Shvatam ta to znai... uzbuenje zbog
otkria me skoro oamuuje.
Videi kako sam uzbuena i dirnuta, Ptahhotep se smei. "Da li
sad razume," pita on, "zato je lino uvek upravo suprotno od boan-
skog? Da li razume zato ljudsko pismo ide s leva na desno dok
boansko ide s desna na levo?"
"Da, Oe moje Due," zamuckujem drhtei od uzbuenja. "Ra-
zumem."
Ptahhotep me uzima za ruku - oh, kako me brzo mona snaga te
blagoslovene ruke smiruje - i vodi me do velike table na kojoj vidim
razne geometrijske figure.
"Zemlja", nastavlja on, " prima dvanaestostruko zraenje sile
etiri lica Boga iz pravca raznih sazvea. Zajedno ta sazvea nas
okruuju kao neki toak. Mi taj ogromni toak zovemo "zodijak".
Zahvaljujui dejstvu zraenja zodijaka zemlja uopte i moe da
postoji. Njihove vibracije su se susrele u jednoj taki u prostoru va-
sione, izazivajui meanje u talasima energije i vodei kondenzaciji...
materijalizaciji. Malo pomalo kroz taj proces materijalizacije nastala
je naa Zemlja. Poto je sunce igralo veliku ulogu u tom procesu,
Zemlja je rasla u polju sile sunca i postala njegov satelit. Ona prima
svoju ivotnu energiju od Sunca, ali isto tako stalno prima zraenja
od zodijaka i svojih sestrinskih planeta naeg sunevog sistema.
Ba kao i sva nebeska tela, zemlja predstavlja materijalizaciju svih
tih raznih zraenja, i zato za svaki korak zemaljskog stvaranja postoji
oblik materijalizacije koji prvenstveno ispoljava specifinu energiju ve
likog vasionskog toka odgovarajuu obliku materijalizacije o kome se
radi. To e rei da u formacijama stenja, minerala, biljaka, ivotinja i
ljudskih bia ovde, na zemlji, postoje materijalizovana zraenja
svakog pojedinog sazvea zodijaka, kao i svake pojedine planete.

296
 etiri lica Boga

Imena znakova zodijaka karakteriu zemaljske oblike koji su materi-

jalizovane manifestacije sazvea o kojima se radi. Kad, na primer,
vidi lava, treba da se seti da je na ivotinjskoj ravni on materijali-
zovano zraenje posebnog zodijakog znaka koga zovemo "Lav". Ali
u isto vreme ima minerala, biljaka i ljudi koji su sainjeni od iste en
ergije, ali na mineralnoj, biljnoj ili ljudskoj ravni.
Poto je ime svakog pojedinog znaka zodijaka takoe i ime ob
lika stvorenog materijalizovanim zraenjem s tog zodijakog znaka,
to ime je oevidno najprikladnija jedna re kojom e se savreno
okarakterisati zraenje s tog sazvea.
etiri lica Boga - to jest etiri osnovne take - u zvezdanom
svodu, u boanskom stanju bia, su:

LAV
Vatreno lice

VODOLIJA
Vazduno lice

Svako lice Boga, svaka osnovna taka nebeskog svoda, sadri u

sebi tri vida neispoljenog boanstva, i tako postaju dvanaest znakova
zodijaka:
Tri vatrena vida prvog lica Boga, prve grupe, otkrivaju se u tri
sazvea po imenu Ovan, Lav i Strelac.
Lav je prvo ispoljenje .Boga i shodno tome veliki otac celokupnog
zodijaka. Zato sva tri ispoljenja prvog lica Boga imaju oinski, ivoto-
davni karakter.
Ovan zrai vatru mladosti, plodnu mo mladog oca koji prodire
u nedra prirode, budi novi ivot i pokree. Ovan je mo prolea koja
je po svom uticaju isto tako divlja i nehajna, tako pohotljiva kao i sam
ovan.

297
 Lav je vatra savreno razvijenog, dostojanstvenog i uglednog
oveka, zrelog oca koji zrai svoju stvaralaku mo, ljubav i toplinu
prema svoj svojoj deci dok ih odgaja s brigom punom ljubavi. Lav je
mo leta.
Kentaur (Strelac) je bie koje je nadraslo svoju ivotinjsku pri
rodu, nadvladalo svoje fizike udnje i usmerilo svoju svest ka
uzvienom cilju. Njegovo zraenje je vatra duha mudrog i blagog oca
koji nastavlja da pomae svojoj zreloj deci svojom duhovnou, valj
anim mislima i razboritim savetom. Kentaur ili Strelac je duhovna va
tra misli, mo poodmaklih godina, zime.
Tri vida druge grupe, zemaljsko-materijalnog lica Boga, su: Bik,
Devica i Jarac. Sve tri manifestacije ovog lica Boga otkrivaju majin
ski karakter.

298
 etiri lica Boga

U prolee bik stoji na zelenoj livadi, i sva priroda je okiena div

nom odeom mlade na dan venanja, spremne da primi svu plodnu
mo svog mladoenje. Zraenje zodijackog znaka Bika omoguava
zemlji da primi vatrenu ivotnu silu i pusti je da se ukoreni. Tako je
boansko seme u stanju da se otelovi u zemaljskom telu. Bikovo
zraenje omoguava boanskom ja, stvaralakom principu, logosu,
da postane telesan. Bik budi mo zaea u materiji - u enki vrste -
prizivajui mladu da bude spremna. Bik predstavlja onaj vid uvod
nog materinstva u kome je budua majka spremna da zane.
Devica je neukaljana kraljica nebesa, boginja majka prirode koju
mujak nikad nije dotakao a ipak je trudna s bezbrojnim biima koja
se raaju iz njenog boanskog tela. Mo znaka Device je plodnost
prirode i zato se ona prikazuje kako nosi u ruci klas ita s pet zrna. U
mistinom svetu Devica je ljudska dua koja, oiena od sve zemalj
ske neistoe, postaje neokaljana i prima boansko seme od duha
Boga. Tako ona eka boansko dete u kome su oba principa - boan
ski i materijalni - smeani u savreno jedinstvo. Tako je Devica
trudna, nosei vid materinstva.

VODOLIJA
etiri lica boga u boanskom stanju bia.

299
 Inicijacija

Trei vid zemaljskog lica Boga je Jarac, Ta ivotinja ivi u pre-

delu najvre materije na zemlji, kamenju, stenama i oblucima.
Centripetalna sila zakona materije izaziva da materija dostigne
najvii stepen tvrdoe i shodno tome da se kristalizuje. U kristalu ma
terija nadvladava sebe samu, gubei svoje prvobitne karakteristike
neprozirnosti i postajui potpuno providna. U kristalu materija ot
kriva prvobitne geometrijske oblike stvaralake sile. Dete je takoe
zgusnut, kristalizovan oblik boanske stvaralake ivotne sile. Kroz
zakon materije, kroz centripetalnu, saimajuu mo koncentracije,
dostignue boanskog ja, boansko dete - svest - raa se u dui
oveka.
Dokle god ovek poistoveuje svoju svest sa svojim animalnim
instiktima nalik je staji u kojoj ivotinje ive. U toj staji, okrueno iv
otinjama, mora da se rodi boansko dete - boanska svest. To se
dogaa preko koncentriueg dejstva znaka Jarca. Jedini put koji
moe da vrati oveka u jedinstvo, u izgubljeni raj, je put koncentra
cije. Zato se roenje boanskog deteta slavi u mesecu kad sunce stoji
u znaku Jarca. Zraenje tog centra sile pomae oveku da u potpu
nosti ispolje i postignu boansko u materiji i kroz materiju - u telu.
Jarac je poroajni vid materinskog.
Tri vida tree grupe, gasovito lice Boga, su Blizanci, Vaga i Vodo-
lija. Gasovito stanje sjedinjenja koje izvire iz ovog zraenja daje pok
ret. Zato su ova tri sazvea povoljna za ispoljavanje sila koje
zahtevaju slobodan i neometan pokret. One su duhovne po karak
teru.
Znak Blizanaca nosi u sebi dve polovine drveta poznavanja do
bra i zla. Njegovo zraenja ima uticaja u dva pravca. Ono izaziva da
ovek gleda levo i desno da bi sakupio znanje i iskustvo. Ono izaziva
da se ovekov put kroz ivot razgranava kao grana drveta. ovek
kree da trai znanje na najveim stranputicama koje vode u raznim
pravcima. Traei iskustvo, ljudi ele da vide sve, uju sve, naue sve.
Zraena sila Blizanaca se ispoljava kao nagon za uenjem.
Zraenje sazvea Vage tera sve u ravnoteu. Sva iskustva koja je
ovek sakupio se postavljaju na tasove vage i mere. Ono to je vredno
se zadrava; ta je bezvredno odbacuje se. Uticaj vage je harmonija,
razvijanje ovekovih moi razlikovanja i opaanja i dovoenje
dvostranih sila Blizanaca u ravnoteu. Znak Vage zrai zakon rav
notee i pravde u trodimenzionalni svet. On je ispoljavanje zakono
davnog znanja.

300
 etiri lica Boga

Sazvee Vodolije zrai znanje koje je sakupljeno pod znakom

Blizanaca, izmereno u Vagi, utvreno kao vredno i uzakonjeno.
Zraena energija tog znaka ne podnosi nikakve smetnje ni prepreke
i ne zna ni za kakve granice. Vodolija daje, prenosi blaga na druge,
neumorno prosipa vodu ivota iz svog suda, putajui da njeni talasi
teku do najudaljenijih svetova. Ti talasi su sveoivljavajue visoke
frekvencije duha. Vodolija je ispoljavanje neometanog duha
osloboenog svih okova.
Tri vida tree grupe, vodenog lica Boga, su: Rak, Orao (korpija) i
Ribe. Tri ispoljenja ovog lica Boga imaju emotivni karakter koji se is
poljava u oseanjima.
Zodijaki znak Rak simbolizuje malo vode u rupi u kojoj rak ivi.
Poto uhvati svoj plen napolju, on se povlai u svoju rupu da ga svari.
Svest koja je usmerena prema spolja da bi nala duhovnu hranu
povlai se da svari i preobrazi svoj plen - utiske koje je sakupila - u
proiena i organizovana iskustva. Zraena sila zodijakog znaka
Raka ispoljava se kao samoposmatrajua, samoanalizirajua svest
pojedinca koji traga za istinom.
Znak korpije - Orla predstavlja veliku prekretnicu kad se crv
koji gamie preobraava u orla koji visoko leti, osloboen, bie koje
se probudilo i postalo svesno u boanskom ja. Crv - korpija - mora
da se ubije da bi postala orao. Zato ovo sazvee ima dvojno ime. U
svom neosloboenom stanju on se zove korpija po ivotinji koja
moe sebe da ubije sopstvenom aokom; u svom osloboenom
stanju on se zove Orao, simboliui slobodnu duu koja leti visoko
iznad materijalnog sveta kao boanski soko Horus.
Zraenje ovog sazvea je pokretna sila, sila ivota, koja se is
poljava u ovom obliku kroz vodu - kroz telesne tenosti. Ta sila omo
guava duhu da se zaodene u materiju da bi se iznova rodio u telu. Ta
energija je prvobitna zmija iskuenja, koja zavodei primamljuje duh
u materiju i prouzrokuje njen pad iz rajskog jedinstva. Kad se,
meutim, umesto da deluje na materijalnoj ravni ta sila transformie
i preobraava, postajui isto duhovna, seksualna udnja se preo
braava u uzdiuu silu koja pomae paloj svesti da se vrati u rajsko
jedinstvo. Bez te sile nijedna svest koja je ispala iz jedinstva ne moe da
pronae put kojim e se vratiti u Boga! Voda ovog sazvea je kao
movara u kojoj se skriveno vrenje nastavlja i preko koje, a da u stvari
ne gore, igraju male vatrene svetlosti lutalice.

301
 Inicijacija

Ribe ive u beskrajnom okeanu. Iako ponekad stiu do povrine,

one ponovo zaranjaju i nestaju u neizmernim dubinama. Prava pri
roda oveka je slina okeanu. Njegova svest je na povrini, ali daleko
vei i dublji deo njega lei u nesvesnom odakle potiu razlozi i koreni
njegovih misli, rei i dela.
S druge strane, osoba koja je dostigla iskupljenje i ostvarila pot
puno i savreno poznavanje sebe, ija svest je posveena u njegovom
boanskom ja i postigla ostvarenje u svom ja, vie nema podsvest i
nadsvest. To e rei da vie ne postoji deo njega koji je nesvestan.
Slikovito govorei on pliva, potpuno svestan, u dubinama bezgra
ninog okeana boanske sve-svesti. Ono to neosloboena osoba
prepoznaje-ili vrlo esto ne prepoznaje-kao "nesvesno", postalo je
njegov dom i deo u kome je on savreno svestan. Dva ispoljenja pola
- muko i ensko - su isto tako srena kao dve bezbrine ribe u
okeanu savrene harmonije. Uticaj znaka Ribe je oslobaanje, uta
panje linog u bezlino, u dubine bezgraninog ja, u boansko i
neraskidivo jedinstvo jednog bia koje je sve. Veliko delo oslobaanja
se zavrava zraenjem ove sile, oduhovljenje materije je ostvareno.
Vidi, tri vida svakog trougla su povezana; poinjui na materi
jalnoj ravni, oni napreduju navie u pravcu oduhovljenja.
Ali, ne postoji samo odnos izmeu tri vida svakog lica Boga;
etiri trougla su u stvari tako povezana da su njihova sredita is-
tovetna. Na taj nain oni sainjavaju zodijaki krug dvanaest otkro-
venja, takvih da razni vidovi etiri trougla obrazuju meusobno
povezani niz stupnjeva u razvoju i napretku. Zatim, postoji jo i trea
veza izmeu pojedinih sazvea, naime ona izmeu suprotnih saz-
vea, od kojih je svako komplementarna polovina druge.
Najpre, hajde da raspravljamo o odnosu stupnjeva u razvoju.
Niz prirodno poinje sa sazvedem Ovna, poto poetak svih
izraavanja ivota - i otuda poetka prolea - lei u Ovnu. Ali treba
da obrati panju na injenicu da postoje dva "poetka prolea", je
dan apsolutan i jedan relativan. Svako ispoljavanje ivota - ukljuujui
i zemlju i sva bia koja na njoj ive - nosi u sebi "apsolutan poetak
prolea" ili "taku prolea". Ta apsolutna prolena taka je nezavisna
od spoljnjeg sveta. S druge strane, relativna prolena taka zavisi od
poloaja zvezda u nekom datom trenutku. Tako zbog raznih kretanja
zemlje ona ne ostaje na istom mestu, ve stalno menja svoj poloaj. Ui
emo u sve to detaljnije kasnije.

302
 etiri lica Boga

Znaci zodijaka teku ovim redosledom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak,

Lav, Devica, Vaga, korpija - Orao, Kentaur, Jarac, Vodolija, Ribe.
Sve to se zgunjava u materiju se ispoljava na materijalnoj ravni
i prolazi u svom sopstvenom ivotnom veku kroz puni krug zodijaka.
ivot pojedinog ljudskog bia je jedan veliki period koji je podeljen
na manje periode - detinjstvo, mladost, zrelost i starost: oni se sa
svoje strane razbijaju u jo manje periode: godine, godinja doba,
mesece, nedelje i, najzad, dane.
I svi krai periodi ovekovog ivota - dani, godine i tako dalje -
takoe prolaze kroz pun krug zodijaka. Njegovo roenje odgovara
Ovnu. Zatim, jedan za drugim, on prolazi kroz sve znake zodijaka,
dostiui zrelost u Lavu i umirui pod znakom Riba kad nestaje s ma
terijalne ravni. Upravo na isti taj nain poinju nai dani s buenjem
iz sna i pojavljivanjem na svetu. Dan se razvija, dostie zrelost i taku
kulminacije u podne a onda poinje da opada. Posle daljih promena
dolazimo do veeri kad naputamo svoja tela da bismo se odmorili i
spavali, povlaei svoju svest u sebe i padajui u san - ba kao to
inimo na kraju naih zemaljskih ivota kad naputamo svoja tela
poslednji put. Svaki period ima svoj poetak, razvoj, kulminaciju,
opadanje i nestanak.
Pojedini znaci Zodijaka imaju sledee osnovne karakteristike:
Ovan se brine za to da se neto uopte pojavi ili rodi u ovom svetu, a
to podjednako vai i kad pravo vreme roenja ne pada pod znak
Ovna! To je zato to svako roenje, bez obzira na spoljni svet i
naravno bez obzira na razna sazvea, nosi u sebi mo poetka, a tu
mo mi zovemo Ovan i napolju, u zvezdanom svodu, i unutar svakog
pojedinog bia. To je apsolutna strana Ovna u svakom stvorenom ob
liku. A taj odnos je potpuno isti sa svim drugim sazveima, sa svim
ispoljavanjima ivota, i sa svim vidovima etiri lica Boga. Uvek pos
toji jedno unutranje, apsolutno ispoljenje, i jedno spoljno, relativno
ispoljenje.
Posle roenja svako novo bie mora da pusti korene gde god da
je. To ono ini uz pomo Bika. Novo bie uzima hranu i vari je. To mu
obezbeduje materijalnu vezu koja ga spaja sa spoljnim svetom i
stvara put snabdevanja hranom za njegovo telo.
Pod uticajem znaka Blizanaca, novo bie poinje da sakuplja
iskustvo, i njegov put poinje da se razilazi i deli ravajui se svako
jako kao grane nekog drveta. Bie se razvija u razliitim pravcima i
stie opseno znanje.

303
 Inicijacija

U Raku ono se ponovo povlai u svoju kuu da svari svoje

duhovne tekovine - iskustva koja je sabrao. Poinje da se razvija nje
govo unutranje jezgro.
Kroz ivotodavni, vatreni uticaj Lava, bie sazreva i stie dosto
janstvo. Ono razvija svoje moi i sposobnosti i ispunjava svoju zemalj
sku dunost zainjanja nove generacije. Ono postaje otac porodice.
Devica donosi etvu. ovek donosi plodove svojih napora u svoj
ambar. U dubinama njegove due razvija se boansko dete - sveo
buhvatna ljubav.
U Vagi se mere njegova dela, pozitivno i negativno dato na
poverenje i zadueno jedno naspram drugog. Njegova panja se us-
merava na obe strane, jednu svetovnu i drugu duhovnu. U sebi on
postavlja ta dva sveta u savrenu ravnoteu, pokreui delovanje
unutranjeg, boanskog zakona koji stoji iznad i izvan svega to je re
lativno.
Znak korpije donosi sunevu prekretnicu, veliki preokret. o
vek mora da oduhovi boansku stvaralaku mo koja se dotad ispolj-
avala u njemu kao pokretaki instinkt i nagon. On sad mora da
upotrebi tu boansku stvaralaku mo u slubi drugih. To znai da
mora potpuno da nadvlada svoju linost. On doivljava mistinu
smrt svoje osobe, zatim uskrsnue i besmrtnost u duhu. Od sad pa
nadalje on prestaje da slui materijalizmu. Visoko iznad zemlje, u
potpunoj duhovnoj slobodi, on leti kao orao, kao sveti soko Horus.
Kroz uticaj Kentaura on postaje veliki uitelj kao sam Kentaur,
bie koje je nadraslo ivotinjski nivo, bie koje sad upotrebljava svoje
ivotinjsko telo samo da bi bre doseglo veliki cilj koji jasno vidi pred
sobom. Njegove misli presecaju kao munja teke oblake tmine i neu
kosti. On prenosi svoja iskustva dalje na sledeu generaciju.
U znaku Jarca u ovekovom srcu se raa boansko dete -
sveobuhvatna ljubav. Ono postaje istovetno s boanskim ja i svesno u
njemu. Kako boansko dete koje je roeno u njegovom srcu postaje
vidljivo, ovek postaje bistar kao kristal. U svojim reima i delima on
otkriva sveobuhvatnu ljubav.
U Vodoliji bie prosipa i razbacuje svoja blaga. Ono je postalo
sjajno, blistavo dete Boga koje je iznad i izvan seksualnosti. Zraei
sebe samog ono je izvor najvie boanski duhovne moi. Proces
preobraenja i dematerijalizacije poinje.
U znaku Riba ivo bie doivljava ponovno ujedinjenje sa svo
jom skrivenom komplementarnom polovinom. To znai, naravno,

304
 etiri lica Boga

da se materija raspada. Bie se vraa svom boanskom domu, sveo

buhvatnom jedinstvu, Bogu. Njegova svest neosetno i postupno klizi
u kosmiku svest, ono odbacuje svoje telo i zavrava svoj zemaljski
ivot.
To je put koji sledi svaki pojedinac, ak iako moda jo nije dose
gao najvie nivoe svesti. Stupnjevi razvoja mogu da se razlikuju, ali je
krug razvitka uvek isti.
Hajde da sad pogledamo kako suprotni znaci Zodijaka dopunj
uju jedan drugog:
Mona, plahovita snaga Ovna se ureuje Zakonom Vage koja
ukrouje Ovnove slepe sile i usmerava ih u prave kanale.
Nevestinska mo znaka Bika dopunjava i zadovoljava instink
tivni stvaralaki nagon korpije.
Materinska je sila Raka, povlaei se u zaklon sopstvenog
ognjita i doma, komplementarna "druga polovina" kristaliueg,
poroajnog zraenja Jarca. Novoroeno dete pripada majci.
Oinsko zraenje Lava nalazi svoju "drugu polovinu" u detinjas-
loj moi Vodolije. Otac izdrava, titi i obrazuje dete.
Mladi u znaku Blizanaca sa svojom eljom da ui, prima znanje
za kojim udi od velikog uitelja, Kentaura.
Nebeska Devica, nosei boansko dete u svojoj svetoj materici,
prima hranu od mistinog sveta dve Ribe.
Sad razume zraenja etiri lica Boga u raznolikim uticajima
razliitih sazvea. Ali da bi razumela ivot vasione i ivote nebro
jenih ivih bia - ukljuujui i svoj -treba da zna da krug otkrovenja,
sa svojih dvanaest centara moi, deluje na svaku taku vasione
nezavisno od sazvea. A poto se etiri lica Boga nikad ne mogu ok
renuti, svako sazvee zrai razliita zraenja moi u raznim pra
vcima neba. Tako je zraenje odreeno venim, nepromenljivim
pravcem u kom su okrenuta etiri lica.
Uzmimo na primer sazvee Lava. U pravcu juga ono emituje
zraenje karakteristino za lava, dok prema suprotnoj strani, severu,
ono zrai mo Vodolije, u zapadnom pravcu zraenja Device, prema
zapadu - severo-zapadu zraenje Vage, i tako dalje, razliito zrae
nje u svakom pravcu.
Sad razume da ta zraenja nisu zavisna od mesta grupe zvezda,
ve pre od pravca iz koga dolaze. Upravo kao to vetar ima razliita
dejstva u zavisnosti samo od pravca u kome duva, ne od mesta sa kog
kree.

305
 Inicijacija

A sad evo jo jedne vane inejnice: poto se sve ispoljava ka

spoljnoj strani iz sopstvenog sredita, i poto etiri lica Boga zrae pot
puno podjednako i nepromenljivo iz svake take, sve - bilo da je to
centralno sunce, neko sunce, neka planeta, biljka, ivotinja, praiv-
otinja ili ljudsko bie -je uvek u sreditu dva toka: u sreditu velikog
vasionskog toka i - poto je njegovo sredite istovetno sa sreditem
pojedinog bia o kome se radi - takoe u sreditu neijeg neispolje-
nog bia, neijeg sopstvenog unutranjeg toka.
Mi primamo zraenja velikog vasionskog toka sa spoljne strane,
dok se zraenja naeg sopstvenog toka emituju iznutra.
Mi smo istovetni sa poloajem zemlje koja je ispala iz boanskog
bia. Zemlja nije centralna taka u vasioni, ve pre satelit sunca, koji
krui oko sunca i okree se oko svoje ose. Zato mi u vasioni sve
vidimo kao tanu suprotnost od onoga to je ono u stvarnosti, u
boanskom stanju bia. Vien s naeg poloaja na zemlji, ceo zve-
zdani svod - sa svim njegovim kosmikim sistemima, solarnim siste
mima i planetarna - izgleda kao da se okree oko nas. A u stvarnosti
se dogaa suprotno. Ne obre se zvezdani svod oko nas, ve se pre
naa zemlja okree oko sunca, nae sunce sa celokupnim naim
sunevim sistemom se kree u veoj orbiti oko kosmikog sunca, a
ono - sa celim svojim kosmikim sistemom - se kree oko centralnog
sunca, i tako dalje u sve veim orbitama i sve veim kosmikim
sistemima, dalje i dalje u beskraj.
I ak i ivot nebeskih tela u kosmikim sistemima nije nita
drugo do pokret i razvoj u velikim nebeskim krugovima etiri lica
Boga, u Zodijaku. A samo se seti da svaka pojava, svaki stvoreni oblik,
bez obzira gde da je u vasioni, nosi u sebi i veliki kosmiki toak i svoj
sopstveni mali toak, svejedno da li je to praivotinja, biljka, ivotinja,
ljudsko bie ili nebesko telo. Smatrae da se to podrazumeva samo
po sebi kad shvati da svaka taka vasione zrai isto dvanaestostruko
ispoljavanje etiri lica Boga - a da ona ne mogu da promene svoj
poloaj.
Zraenje energije koju primamo od velikog kosmikog toka
dolazi nam sa spoljne strane; zato mi vidimo pogrenu stranu kruga,
ba kao odraz u ogledalu boanskog stanja bia (vidi ilustraciju).
Poto je zvezdani svod, vien s naeg stajalita na zemlji, uvek u
pokretu, neprestano se dogaa i odgovarajua promena u sastavu
zraenja koje dopire do zemlje sa svih bezbrojnih zvezda koje se
kreu svojim pojedinanim stazama u ogromnom kosmikom toku.

306
 etiri lica Boga

Svaki stvoreni oblik - ukljuujui i svako ljudsko bie - ima svoju

sopstvenu - posebno sastavljenu strukturu sila sainjenu od istih
stvaralakih sila koje zrae sa zvezda u vasioni. U trenutku roenja
struktura sila pojedinevog sopstvenog malog zodijaka je istovetna
sa strukturom sila u velikom kosmickom zodijackom toku. A to nas
dovodi do jo neeg to treba da zna, naime, da ivo bie moe da se
rodi tek kad se te dve strukture sila meusobno potpuno poklope.

-Poloaj zemlje u etiri lica Boga koja nikad ne mogu da se okrenu -

Do kraja svog ivota na ovom svetu ovek je stalno izloen novim

utiscima, novim iskustvima i svakojakim drugim uticajuma. Dok
sabira iskustvo njegovo sopstveno unutranje sazvee se prila-
goava u velikom stepenu. Mnoge sile se razvijaju, mnoge druge se

307
 Inicijacija

potiskuju u pozadinu, zavisno od reakcije pojedinca na svoje pos

tupke i iskustva. Unutranje sazvee koje bie ima u trenutku svoje
smrti je utisnuto neizbrisivo u njegovu duu, i ona ne moe da se reink-
amira sve dok zvezdani svod, u svom stalnom kretanju, ne ue u isto
sazvee. Zato se neki ljudi reinkarniraju posle vrlo kratkog vremena
dok drugi moda moraju da ekaju hiljadama godina dok se poloaj
zvezda ne poklopi sa onim koji nose u dui.
Sva bia koja se raaju u trodimenzionalnom svetu svakog tre
nutka tokom venosti zavravala su svoju prethodnu inkarnaciju pod
istim poloajem zvezda kao to je ona koja je postojala u trenutku nji
hovog roenja u ovoj inkarnaciji. Poloaj zvezda smrti u jednoj inkar
naciji i poloaj zvezda roenja u sledeoj su uvek potpuno istovetni. S
druge strane, poloaj zvezda pri roenju i poloaj zvezda prilikom smrti
nisu nikad istovetni, zato to se pojedino ivo bie o kome se radi menja
kroz iskustva koja ima. Ali svako bie - ukljuujui i oveka - nosi u
sebi otisak sazvea koje je vladalo u trenutku njegovog roenja, i
nosi taj otisak kroz ceo svoj ivot. To sazvee sadri sopstveni lini
toak tog bia u kome su skriveni njegov kasniji razvoj i karakterne
promene.
Zato, ako eli da upozna unutranji zvezdani poloaj sila pri
roenju koje su oformile neko ivo bie i koje deluju u njegovoj dui,
u njegovom telu, u njegovom celokupnom biu - i shodno tome
takoe u njegovoj sudbini - mora da izrauna poloaj koji su zvezde
imale u trenutku njegovog roenja.
Zbog postojanog kretanja zvezda na nebu odnosi izmeu dva
toka - kosmikog i individualnog - se stalno pomeraju. Energetski
centri u kosmikom toku - sazvea, fiksirane zvezde i planete - i
skriveni centri moi individualnog toka se udaljavaju od istovetnih
modela koje su imali u trenutku roenja. Posle izvesnog vremena ti
obrasci moi unutar ta dva toka mogu ponovo da se priblie jedan
drugom. Zato u ivotu svakog pojedinca ima povoljnih i harmo
ninih odnosa u odreenim periodima i nepovoljnih i neharmo-
ninih odnosa u drugim. Kao rezultat toga, bia o kojima se radi
ponekad otkrivaju harmonine - pozitivne karakteristike i nehar-
monine - negativne karakteristike u drugim periodima. A poto je
sudbina odraz karaktera kao u ogledalu i rezultat postupaka po
jedinca, njegov ivot ponekad uzima povoljni pravac, a u drugim
prilikama nepovoljan.

308
 etiri lica Boga

Svi oblici ivota su podloni tim silama, a samo jedno bie ima
mogunost da vlada nad svim tim energijama i silama koje deluju irom
vasione, u okviru sopstvenog bia i u okviru sopstvene sudbine. To bie
koje ima sposobnost da gospodari tim silama po svojoj volji je ovek.
Ali on moe da gospodari njima samo kad ih je svetan, kad ih pre
poznaje u sebi i kad ih savlada!
Dokle, god ovek ne prepoznaje te sile u sebi, on je isto toliko njima
na milost i nemilost kao svi nesvesni oblici ivota koji su direktno u vezi
sa svim tim stvaralakim silama i hteli ne hteli pod njihovom vlau.
Samo ljudsko bie koje je postiglo sposobnost samospoznaje je u stanju
da se u svojoj svesti uzdigne iznad tih sila. Umesto da bude njima na mi
lost i nemilost nesvesno, on je u stanju da im upravlja ili da ih prenosi u
preinaenom i potpuno izmenjenom obliku. Kad je ovek u stanju da
preinai stvaralake sile u sebi, on je takoe u stanju da preinai sile
koje deluju u okviru njegove sudbine i da tako upravlja svojim ivotom.
Sad r a z u m e z a t o je n e o p h o d n o i v a n o z n a t i o
dvanaestostrukom zraenju sila etiri lica Boga u sebi, i zato je bitno
nauiti da se one kontroliu. Kad shvati da je samo tvoje telo i
materijalni deo tvog bia sazdan od tih sila, dok naprotiv tvoje
boansko ja stoji iznad njih i u stanju je da njima upravlja - ti e i sama
ponovo stei vlast nad tim ogromnim stvaralakim moima, istu vlast
koju si izgubila kad si se rodila u materijalnom svetu. Kad to shvati,
moe da oslobodi svoje ja koje je u tvom telu raspeto na dve velike
grede materijalnog, trodimenzionalnog sveta -vreme i prostor. Tvoje
ja koje je bilo potisnuto i gurnuto u tvoju podsvest se oslobaa,
vaskrsava iz svoje naizgled smrti i ponovo se ustoliava. Ta misterija
ivota se simbolie krstom s boanskim oblijem raspetim na njemu,
predstavljajui drugi vid Boga. Stvaralaki princip se zaodeva u
materiju i vekovima ini vrhunsku rtvu uzimanja na sebe obeleja
materijalnog sveta da bi ga oiveo i ispunio svoj veliki zadatak
oduhovljenja materije potpunim otkrivanjem duha u materiji."

309
 Stojim pred Njim. On poinje: "Zemlja i njeni stanovnici nisu jo
svesni sila koje dopiru do zemlje iz vasione i odravaju je. Stoga
stanovnici zemlje nisu u stanju da vladaju tim silama ni da ih preo
braavaju po svojoj volji. Zemlja prima ta zraenja iz vasione i uranja
u njih i kupa se u tim talasima energije. Sve to se dogaa na zemlji je
direktna reakcija na delovanje tih zraenja... neka vrsta odjeka koji
je rezultat njihovog meusobnog delovanja.
"Sunce pojaava do ogromnog stepena zraenja odreenog sa
zvea u kome stoji u bilo kom datom trenutku i zrai svoju silu na zem
lju istovremeno sa zraenjima sazvea o kome je re. Ta injenica ima
veze sa nainom na koji postaju etiri godinja doba.
Kretanja zemlje nam daju utisak ne samo da se zvezdani svod
okree oko nas, ve takoe da se odigravaju i druga kretanja. Jedno
od najvanijih kretanja zemlje je da njena osa opisuje povrinu kupe.
Dok jedna od krajnjih taaka zemljine ose ostaje relativno fiksirana,
druga opisuje krug. Zbog tog kretanja prolena taka u kosmikom
toku se polako pomera. Viena sa zemlje ona izgleda kao da se
kree unazad.
Vreme koje je potrebno da zemljina osa prede punu koninu pu
tanju - pomerajui se od prolene take u zodijakom krugu i
vraajui se na poetnu taku - odgovara broju od 25 920 zemljinih
godina. Mi to zovemo jednom kosmikom godinom. Podeljen na
dvanaest taj broj nam daje jedan kosmiki mesec, uglavnom 2 160
zemljinih godina, vreme koje je potrebno da prolena taka proe
kroz jedan zodijaki znak.
Vibracije iz vasione imaju tako veliki uticaj na zemlju da ak
utiu i na istoriju sveta. Vodee ideje u religiji, nauci i umetnosti su
sve rezultat zraenja odreenog sazvea u kome se kree prolena
taka tokom jednog kosmikog meseca. Otelovljene due na zemlji -

310
 Epohe sveta

to jest oveanstvo - mora uvek da ostvari jednu novu epohu stiui

do prekretnice u ljudskom razvoju i ustanovljavajui sebe u idejama
tog vremena.
Jedna nacija je grupa dua, otelovljenje odreenih koncentra
cija energije. Svaka epoha donosi zemlji razliitu grupu dua, raz
liitu rasu, i kada ta rasa ispuni svoj zadatak da ostvari nove ideje i
razvije novu civilizaciju tokom jednog kosmikog meseca, ona na
puta zemlju da bi se dalje razvijala na drugoj planeti. U svakoj rasi,
naravno, uvek ima pojedinaca koji pre kraja tog doba ne uspeju da
"dostignu pravi stepen". Oni se zadravaju, kao mutljag u piu, i mo
raju da nastave da se razvijaju na zemlji. To je razlog zbog koga neka
nacija doivi iznenadno propadanje posle postizanja visokog civili
zacijskog nivoa. Posle visoko razvijenih otaca nacije slede degeneri-
sani potomci slabe volje, i nacija koja je nekad visoko cenjena
postepeno pada u nemo, oslabivi i izgubivi ugled. Ti potomci su
talog nacije koja je dostigla najvii stepen zemaljskog razvoja, po
stala oduhovljena, i napustila zemlju.
Materijalni svet je postao zato to je dolo do meanja u boanski
stvaralakim zraenjima koja prelaze kosmiki prostor, i ta meanja
su izazvala zgunjavanja, stvrdnjavanja, materijalizacije. Kad bi ne
beska tela primala iste, netransformisane vibracije boanski stvara
lake sile, to bi kao rezultat imalo trenutno ponitenje sve materije.
Uvrene zvezde - sunca - su veliki transformatori koji preo
braavaju stvaralake vibracije sa svih nebeskih tela i alju ih u ta-
lasnim duinama i frekvencijama koje zemlja moe podneti.
Transformisani talasi stiu do nas sa fiksiranih zvezda koje obrazuju
sazvea zodijaka. Tako kad elimo da predstavimo najvie boan-
sko zraenje energije mi biramo simbolini oblik sazvea s najjaim
uticajem na zemlju, a to je uvek "sazvede koje ini epohu" kroz koje
prolazi prolena taka u to vreme.
Mi sad ivimo u dobu u kome prolena taka ulazi u sazvede
Bika. Bog (Ptah) nam se otkriva u zraenju tog sazvea i zato se
boanstvo koje se pojavljuje u zemljinoj atmosferi predstavlja u ob
liku bika, u obliku boanskog bika Apisa. Komplementarno sazvede
korpije - Orla se predstavlja kao zavodnica - zmija koja gamie po
zemlji - ili u obliku boanskog sokola Horusa. Ti zna da je ta ener
gija, dokle god je zemaljska i dokle god se ispoljava na niskoj ravni
vezujui duh za materiju, zmija koja mami oveka vraajui ga u

311
 Inicijacija

dalja otelovljenja. S druge strane, kad se ta sila oduhovi, ona pomae

oveku da doivi, dok je jo u telu, najvii stepen duhovnosti.
Mi koristimo zmiju koja stoji uspravno kao simbol inicijacije, kao
gospodaricu drveta spoznaje i saznanja. Posveenik je orao u vi
sokom letu koji je oduhovio zmiju - mo nagonskih pobuda - i mani-
festovao je kao duhovnu mo kroz svoj intelekt. Posveenik je tako
instrument boanstva koje se otkriva kroz zodijaki znak Bika. Zato
se u naoj epohi te ivotinje smatraju "svetim ivotinjama" irom
sveta. Sad razume zato posveenici menjaju svoje predstave Boga
da bi ih uskladili sa sazveem u koje pada prolena taka u nekom
datom vremenu. Iznad i iza svih tih simbola, naravno, uvek stoji neis-
poljeni Prvi Uzrok - boanstvo koje poiva u sebi.
Sazvee Bika pripada trostrukom ispoljenju u kome lice Boga
ima zemaljsko - materijalno dejstvo - stezanja, okupljanja i u
vrivanja. To znai da su sada sile koje grade materiju i deluju u njoj
one koje stanovnici zemlje mogu najlake da iskoriste i koje su im
najdostupnije. Na zadatak je da savladamo materiju materijom, to
znai savladati materiju energijama koje sainjavaju sutinu materije.
Mi koristimo frekvencije materije, te nevidljive i neizmerno mone
sile - drugim reima, duh materije - da bi savladali samu materiju. Mi
punimo materiju zavetnog kovega celom oktavom tih energija i
tako upravljamo zakonima materije - silama gradnje i razaranja,
materijalizacije i dematerijalizacije - kao i teinom materije koju
moemo da nadvladamo ili poveamo po svojoj volji.
S vremenom nae istine e procvetati. Ali tada e zemlja, poto
se nebeska kretanja i promene nastavljaju, postepeno izai iz ovih
podruja vasione u kojima odreene specifine energije zajedno de
luju da bi stvarale nau sadanju epohu. Malo po malo neke od tih
energija e se smanjiti dok e se nove pojaviti, i tako e se celokupni
model vibracija koje utiu na zemlju postepeno pomeriti. To, nara
vno, znai da e se ljudi koji se raaju i ulaze u ivot na zemlji poste
peno menjati. Doi e vreme kad oni vie nee razumeti nae istine.
Simboli i rei koje mi koristimo da izrazimo misterije zakona stvar
anja e izgubiti svoju sadrinu, postajui prazne ljuture tokom hilj
ada godina. oveanstvo e morati da ui kroz nove zadatke i da
savlada nove prepreke u svojim postignuima.
Ti ve zna ta e se dogoditi kad poslednji visoki svetenik pos
veti poslednjeg kandidata vrednog naeg znanja. Poto da tom no
vom posveeniku zavetni koveg i palicu ivota, poslednji vrhovni

312
 Epohe sveta

svctenik e zakljuati sebe i svog pomonika u velikoj piramidi, pre-

preiti ulaz iznutra kamenom koji odgovara otvoru... onda e njih
dvojica dematerijalizovati svu nau opremu i ureaje i na posletku
sebe da bi spasli nae tajne da ne padnu u nedostojne ruke. U
meuvremenu e poslednji posveenik, koji e se iznii iz naroda
kome je sueno da stvori novo doba u istoriji zemlje, spasti zavetni
koveg i palicu ivota i dati da se oni iznesu iz ove zemlje. On e obja
viti svom narodu ideje novog doba u kome e prolena taka prola
zili kroz sazvee Ovna. Dva komplementarna sazvea Ovna i Vage
e vriti najjai uticaj tokom tog perioda."
"Doi, mala moja keri," kae Ptahhotep. "Staviu ruku na tvoju
glavu, i videe slike vremena koja e doi."
Ptahhotep me vodi do leaja na kome neofiti, pod njegovim
vostvom, uvebavaju sposobnost da sele svoju svest slobodno u vre
menu, namerno pronalazei prolost i budunost da bi ih doiveli
kao sadanjost.
Ptahhotep mi nareuje da legnem i im je poloio ruku na moje
elo u glavi mi se javlja dobro poznati oseaj zujanja i trnaca. Odmah
u sledeem trenutku vidim slike koje mi, simbolinim jezikom snova,
pokazuju znaaj dogaaja u dalekoj budunosti.
Vidim odaju za prijem Faraona - neznanu dvoranu i nepoznatog
Faraona koji nije posveenik kao moj otac, ve ima zraenje veoma
niskog nivoa. Ispred njega su dva lepa, dostojanstvena mukarca -
dva brata s plemenitim, velianstvenim crtama lica. Iz njihovih
zraenja prepoznajem da je jedan posveenik, dok je drugi samo do
vitljivi vet govornik. Posveenik je nem dok njegov brat koristi svoju
govorniku mo. On pokuava da ubedi Faraona da treba da oslo
bodi ljude njihovog naroda koji rade kao robovi u slubi Faraona i da
ih pusti da napuste zemlju pod vostvom ova dva oveka. Faraon je
tvrda srca i odbija. On zahteva udo. Onda brat koji govori uzima
svoj palicu i baca ga na zemlju ispred Faraona. Istog trenutka palica
se pretvara u zmiju koja puzi po zemlji. Faraon zove svoje vrae da
odgovore ovom oveku. I oni bacaju svoje palice na zemlju i one se
takoe pretvaraju u zmije. Ali prva zmija prodire sve zmije vraa.
Tumaim viziju. Palica predstavlja intelekt, mono orue. Ali
kad je intelekt vezan za zemlju i primoran da slui isto materijal
istikim ciljevima, on postaje zmija koja gamie po zemlji, podmukla
zavodnica koja mami oveka navodei ga na sebinost. Dva ple
menita brata se bore nesebino za svoj narod. U njihovim rukama lu-

313
 Inicijacija

kavost se pretvara u mudrost koja unitava sve sebine argumente

podlih vraa.
Sad se vizija menja. Bezbonost i sebinost Egipana izaziva
nove boletine i nedae koje su sve ozbiljnije. Ali Faron i dalje ne
poputa. On i dalje odbija da oslobodi narod iz ropstva. Najzad se na
njega sputa najvea od svih nesrea. Sve prvoroene ljudi i ivot
inja, ak i iz Faraonovog domainstva, ubijaju Boji aneli u jednoj
jedinoj noi. Samo one koji su jeli meso jagnjeta i napisali svoja imena
jagnjeom krvlju na svojim pragovima aneli ne ubijaju.
ta znai ovaj simbol? U novoj epohi koja upravo dolazi komple
mentarna sazvea Ovna i Vage e biti dominantna. Tokom vremena
u kome uticaj sazvea Ovna jo nije dostigao punu snagu, to e biti
uticaj mladog ovna, drugim reima jagnjeta. U svojoj krvi ljudi koji
slede ovog posveenika imaju sile koje odgovaraju zraenju sazvea
Ovna. Oni su prethodnici nove epohe, "izabrani narod", sposoban da
objavi oveanstvu stare istine u novom obliku.
Oni koji su ispunili svoju sudbinu u staroj epohi moraju sad da
odu. Njihov zadatak je zavren. Boji aneli ih pozivaju kui.
Zatim vidim jednu novu viziju. Moni posveenik vodi svoj
narod iz Egipta. A poto je Ovan vatreni znak, plameni stub ide is
pred njega da mu pokae put. On izvodi svoj narod iz duhovne tmine
koja preovladava u Egiptu na kraju ovog doba. Ali Faraonovo srce
ponovo otvrdnjava. On ali to je dozvolio ovim ljudima da slobodno
napuste njegovu zemlju. Sa celom svojom vojskom kree u estoku
poteru za beguncima. Ali veliki posveenik, da bi zatitio svoj narod,
ponovo koristi svoju palicu ivota. On usmerava na Faraonovu vo
jsku frekvencije ultra materije koje uveliko pojaavaju zemljinu silu
tee. Iznenada Faraon i svi njegovi ratnici, bojna kola i ivotinje
postaju tako teki kao da su ukorenjeni na mestu gde stoje. Njihova
ogromno pojaana teina vue ih neodoljivo dole, u zemlju. I poto
se sve to dogaa na obali mora, veliki talasi mora se konano valjaju
preko Faraona i cele njegove vojske.
Zapanjena sam! Ne zbog delovanja palice ivota, ve zbog ivot
inja! Videla sam tako udne i izuzetne ivotinje u Faraonovoj vojsci.
Neke od njih su vukle ratnika bojna kola, dok su druge nosile rat
nike na svojim leima. ivotinje su izgledale kao zebre, ali su bile
vee i razliite boje - braon, bele, sive i ak crne! Nikad nisam videla
takve ivotinje! Da li bi to mogle da budu ivotinje o kojima je otac
jednom govorio? Velianstvene su to ivotinje!

314
 Epohe sveta

Ali, vizija se menja. Posveenik luta s svojim narodom kroz

"pustinju", u uvek tekom prelaznom periodu izmeu dve epohe.
Razliita doba nikad nisu otro odvojena jedno od drugog, ve pre
postepeno utiu jedno u drugo. Otuda postoji prelazni period u
kome delovanja dva sazvea - starog i novog - izgledaju oslabljena
zbog meusobnog meanja. Stare ideje vie ne zadovoljavaju novu
generaciju, dok stare generacije nisu u stanju da prihvate i razumeju
nove ideje. Veliki broj ljudi okree lea starim, okotalim idejama,
to jest, idejama sazvea Bika. Ali te ideje nemaju vie snagu odra
slog bika. Naprotiv, uveliko oslabljena, njihova snaga je snaga malog
bika, teleta. U simbolinom jeziku snova, duh je uvek zlato, i tako u
mojoj viziji budunosti vidim narod posveenika kako igra oko zlat
nog teleta i oboava ga.
U meuvremenu veliki posveenik je "na planini" i govori "oi u
oi s Bogom". On je u najviem stanju svesti, istovetan s Bogom. On je
nosilac volje Boga. Boja je volja da on objavi nove ideje svom
narodu kroz dva religiozna simbola, rtvenog jagnjeta, simbola sa
zvea Ovna, i dve ploe s deset Bojih zapovesti, simbola sazvea
Vage.
rtveno jagnje je boansko ja koje, zaodenuto u materiju, do
puta sebi da bude raspeto na dve velike grede trodimenzionalnog
sveta, vremenu i prostoru, tako odbacujui sopstveni ivot da bi
spasao zemlju kroz njeno oduhovljenje.
Dve ploe zapovesti, kao one u naem hramu, na glavi svetog
sokola Horusa, simbola boanskog ja, stvaralakog principa koji pre
lazi prostor, stoje kao simboli za unutranju strukturu sebe koja se is-
poljava u dui kao moralni zakoni.
Vie od dve hiljade godina te boanske istine e biti vodee ideje
i religiozni simboli naroda. Te boanske istine e biti izazov nove
epohe.
Kad posveenik donese zavrene ploe zapovesti i vidi svoj
narod kako ukazuje potovanje zlatnom teletu, dobija takav napad
besa da treska ploe o zemlju i razbija ih na komade dok trai od
Boga da kazni neposluan narod.
Onda su naile otrovne zmije, simboli zavodnice, pokretaka sila
sazvea korpije. Zmije padaju s neba i ujedaju ljude koji oboavaju
zlatno tele. Otrovni ujedi prouzrokuju velike patnje. Posveenik se
saali na nesrene ljude. Na sredini njihovog logora on podie dve
grede u obliku jednog "T" i postavlja bronzanu zmiju koja visi sa

315
 Inicijacija

njega s glavom navie. To je simbolina predstava drveta spoznaje i

saznanja, drveta zmije. Vie ne gmiui po tlu, nego dignute glave,
zmija prestaje da bude velika zavodnica koja namamljuje ljude u telo
i postaje simbol najvie mudrosti koja vodi ljude natrag u jedinstvo,
Bogu. Svim bolesnim ljudima koji pogledaju u tu bronzanu zmiju
ubrzo ponovo postaje dobro.
Tumaei viziju ja shvatam da se ljudi koji ne mogu ili nee da
prihvate ideje nove ere razboljevaju duhovno. Oni vie ne nalaze me-
sto meu ljudima i upadaju u dubok duhovni sukob. Mogu da se
izlee samo ako se odvedu natrag u sredinu taku svog sopstvenog
bia gde stoji drvo zmije. Kad pogledaju to drvo - a da ne jedu od nje
govih plodova - oni prepoznaju boanske istine a da ih ne koriste za
svoje sopstvene sebine ciljeve, i bivaju izleeni. Mudrost i nesebino
sveznanje lee svaku duevnu bolest.
Vizije budunosti se nastavljaju. Veliki posveenik vodi ljude u
visinu do praga nove epohe, do granica obeane zemlje. Onda se on
penje i ulazi u planinu i nestaje. Niko nikad ne nalazi njegovo telo. Ja
znam da se on dematerijalizovao ba kao to su se poslednji po
sveeni visoki svetenici dematerijalizovali svojim tajnim instrumen
tima i ureajuma u velikoj piramidi.
Izabrani narod koji je pozvan da objavi i ostvari ideje nove epohe
luta dalje, uvajui mudrost i tajna uenja svog velikog uitelja. Ali
malo pomalo zavetni koveg gubi svoju arobnu mo i nije vie ostao
ni jedan posveenik da ga ponovo napuni svojom palicom ivota...
Kosmiki mesec prolazi i zemljina osa prolazi jednu dvanaestinu
puta oko povrine svoje konine orbite. Polako prolena taka pre
lazi u znak Riba. Ponovo su ljudi nemirni. Oni vie ne mogu da nau
istinu u istroenim, neoriginalnim idejama prethodnog doba. One
lie na stado ovaca bez pastira. U tom prelaznom periodu raa se je
dan avatar, ovaploenje - sin Boga - veliki uitelj budue epohe, s
vrhovnim zadatkom da otkrije veliku tajnu stvaranja omoguujui
Bogu da hoda otelovljen po zemlji.
Ovaj sin Boga je zemaljski lik boanskog rtvenog jagnjeta. Ba
kao to boansko kosmiko ja rtvuje sebe, uzimajui na sebe ma
teriju trodimenzionalnog sveta i veno raspee dve velike grede vre
mena i prostora, na isti takav nain ovaj Sin Boga koji ispoljava u
potpunosti boansko ja u svom ljudskom telu, mora da prihvati os
vetu duha materije dok prolazi kroz smrt u rukama neukih ljudi.

316
 Epohe sveta

Osoba koja se u svojoj svesti poistoveuje sa svojim telom nalazi

se u unutranjoj tmini i lii na talu sa ivotinjama - ivotinjsko-
fizikim nagonima - koji ive u njoj. U toj tali i u toj tmini - isto kao i
u tmini noi - raa se boanska dete, svest o sebi. Dve vrste ljudi pre
poznaju boansko dete i klanjaju se pred njim: jednostavni, obini,
nepismeni i neobrazovani koji jo ne znaju za dileme intelekta i koji
ive u saglasju s prirodom, pastiri, na primer; i oni koji znaju i
posveenici koji su ve prevalili dug put intelekta, nadvladali svoju
raniju sklonost prema intelektualnoj vinosti, i nauili da gledaju na
stvari svojim unutranjim pogledom na isti nain kao mudraci i mis
tici Istoka.
Religiozni simboli nove ere su Ribe i Devica, dva komplemen
tarna znaka. Sin Boga bira svoje saradnike meu drugim ribarima.
On plaa taksu koju duguje zemlji zlatnim noviem koji uzima iz
usta "ribe". On izvlai za oveanstvo hranu svog uenja iz ta dva
komplementarna znaka. Ali njegova uenja uju ljudi razliitih
stupnjeva razvitka. Onima koji su se ve probudili u duhu i dakle
dostigli peti nivo - duhovnu ravan - tih "pet hiljada ljudi" su oni ko
jima on daje sva svoja uenja, dve ribe i pet vekni, pet zrna penice na
klasu u ruci device u njenoj simbolinoj predstavi. Ali ak i tih "pet
hiljada" ljudi koji su ve probueni u duhu ne mogu potpuno da
prime njegove najuzvienije ideje, ak ne ni u celoj epohi! Od hrane
koju daje ostaje dvanaest korpi punih ostataka. To znai da ovean
stvo mora da naui tajne "sebe" u svakoj predstavi dvanaest znakova
zodijaka. Da bi razumelo i doseglo te uzviene istine, oveanstvu je
potrebno dvanaest epoha, dvanaest doba, to jest jedna puna kos-
mika godina - 25000 zemaljskih godina.
Svima onima koji su bili u stanju da se uzdignu u svojoj svesti
samo do etvrte ravni - "etiri hiljade ljudi" - sin Boga ne razdeljuje
sve istine dva znaka zodijaka kao hranu, ve samo "neke" ribe i pet
vekni. Ali ak i te "neke" ideje su previe za njih da progutaju, i preo-
staje sedam korpi ostataka. Materijalistiki nastrojeni ljudi moraju
prvo da naue tajne sedam ravni pre no to budu spremni za kos-
mike istine sebe.
Znak Riba pripada vodenom trouglu. Otuda u ovoj epohi o
veanstvo mora da se suprotstavi izazovu vode. Ono mora da osvoji
vodu vodom. I pred mojim zaprepaenim pogledom vidim mainu
pomou koje ljudi koriste vodu transformisanu u vodenu paru. I
vidim velike brodove - kao gradove! - koji prelaze preko mora

317
 Inicijacija

ogromnom brzinom. I njih pokree mo vode transformisana u

vodenu paru. oveanstvo polae ispit: pobeuje vodu vodom.
I u medicinskoj nauci voda dominira slikom kao terapeutsko
sredstvo. Svuda vidim postrojenja za kupanje, banje i medicinske
kupke koje koriste vodu za sve vrste leenja i tretmana: kupke u sla
noj vodi, kupke u blatu, hladne i topke kupke, obloge i mnoge druge
primene vode za leenje fizikih bolesti. Ljudi ak koriste lekovitu
mo rose hodajui bosi po vlanoj travi.
Zatim, pred kraj ove ere kad se prolena taka priblii sledeem
sazveu - sazveu Vodolije - ljudi dolaze do tehnikih otkria i
prave izume zasnovane na talasnim energijama. To je jedan od ranih
uticaja propupele ere Vodolije, doba tehnikih dostignua. Zraenje
sazvea Vodolije, koje ne poznaje granice i brie sve prepreke na
svom putu, otkriva se u idejama i drutvenim konceptima ovean-
stva. Na kraju ere Riba te nove energije izazivaju velike revolucije u
mestima gde ljudi na njih reaguju najsilnije. Vidim hiljade ljudi iz
vladajue klase kako sede u zatvoru, dok duh s obelejima novog
nastupajueg doba odrubljuje glavu ili na drugi nain ubija nebro
jene ljude vie klase.
Jedna vizija iz vremena kad energije Vodolije deluju punom sna
gom pokazuje mi da veliki uitelj ove epohe ukida sve granice
izmeu tri dominantne religije. Svojom sopstvenom linou on do
kazuje da je unutranja bit svake religije jedna te ista istina, jedan te
isti Bog. Granica izmeu religije i nauke takoe nestaje, poto ljudi
otkrivaju da je sve, ak i materija, kretanje talasa. Oni ue da su je
dine razlike izmeu ispoljavanja duha i materije razlike u frekvenciji,
dok je u svojoj sutini sve samo ispoljavanje jednog, jedinstvenog,
primarnog izvora svih sila, Boga. Sve je talas, ba kao to pokazuje
simbolina predstava sazvea Vodolije: nebesko bie koje prosipa
vodu iz svog kraga.
Duhovna kretanja na zemlji pokazuju ovaj uticaj. Nauka otkriva
teoiju "talasa", i ja vidim bezbrojne izume zasnovane na talasima.
Vidim slike ljudi, predela i predmeta - slike nainjene delovanjem
svetlosnih talasa. Vidim razliite vrste naprava koje odailju talase.
Talasi prodiru u materiju i otkrivaju njenu vrstinu. Ima talasa koji
pokazuju koji elementi su prisutni u materiji planeta i fiksiranih
zvezda, elektrini talasi, talasi zvuka, svetlosti i mirisa. Medicinska
nauka prestaje da upranjava tretmane vodom u korist tretmana zas
novanih na talasima. Sve vrste talasa, od infra-crvenih do ultra-

318
 Epohe sveta

ljubiastih, kratki talasi i jo krai talasi, ak jo prodorniji talasi i

frekvencije... svi u slubi nauke!
Sazvee Vodolije pripada vazdunom licu Boga. I oveanstvo
pobeuje vazduh vazduhom, energijama dobijenim iz materije u
vazdunom stanju. Vidim ljude kako se kreu od parne maine do
drugih maina koje rade na gas. I potom moj zaprepaeni pogled
prati ogromne skakavce visoko u vazduhu, napravljene ljudskom ru
kom, koji nose ljude u svojim trbusima! Te maine pokree snaga
gasa: Vazduh pobeuje vazduh...
Preko komplementarnog znaka Lava ljudi ponovo prepoznaju
najjae ispoljenje Boga na zemlji. Sunce, veliki Ra, je opet priznato
kao prvobitni izvor svih ispoljavanja zemaljske energije. Ponovo
ljudi postaju oboavaoci sunca, mada ne u religijskom smislu. Uticaj
Lava pokazuje se i na jednoj drugoj ravni. Dejstvo Vodolije je da
ukida sve granice, sva ogranienja. Ali nedostatak granica bez us-
redsreujue sredinje take, znai mentalno oboljenje, duhovnu
smrt. Neogranienost Vodolije bi delovala na nesvesne mase kao
mentalna bolest koja bi se prenosila kroz celokupno oveanstvo,
izazivajui anarhiju i haos, i razarajui sve. Preko komplementarnog
znaka Lava, meutim, vlast se usredsreuje u pojedinim osobama -
diktatorima - koji grupiu ljude oko sebe i vode ih.
U ovoj epohi ljudi otkrivaju saobraaj i optenje s drugim plane-
tama. Granice i prepreke nestaju, a s njima i izolovani poloaj zemlje
u kosmikom prostoru. A kako nestaju i granice meu dravama, ce-
lim oveanstvom se upravlja iz jednog centra. "Jedna tala, jedan
pastir".
Veni toak nastavlja da se kotrlja, i zemlja prelazi u novu
epohu, pod znakom Jarca i njegovog komplementarnog sazvea,
Raka.
Ljudi usmeravaju svoju panju ponovo na zemlju, primeujui
da, iako je njihovo znanje moda veoma veliko, oni i dalje znaju
veoma malo o svojoj udesnoj majci, majci zemlji., U ovoj epohi oni
reavaju problem pobeivanja zemlje. Znak Jarca pripada zemalj
skom licu Boga. Ljudi konstruiu specijalnu mainu koja se zasniva
na istom principu kao i na zavetni koveg. Njome oni vladaju
teinom materije. To jest, mogu da savladaju silu zemljine tee, ili,
preko ultra- materijalnih zraenja, mogu da je ogromno uveaju.
Ljudi komuniciraju jedni s drugima direktno kroz zemlju - u dubi-

319
 Inicijacija

nama planina- u kratkim pravim linijama, umesto da idu dugim

putem oko zemlje. Ta njihova nova maina zrai energiju koja dema-
terijalizuje sve ispred sebe, tako se kreui napred brzo, slobodno,
bez prepreka i ometanja. U isto vreme ona izbacuje zgunjavajua i
otvrdnjavajua zraenja iza sebe vraajui materiju zemlje u svoje
prvobitno stanje. Ljudi su pobedili materiju materijom, energijom
ultra-materije. To im omoguava da prodru u dubine zemlje i upre
gnu u slubu oveanstva ogromne sile i energije koje tamo besne
kao praiskonski vulkani.
Kombinacija dva zodijaka znaka Jarca i Raka ima jak uticaj na
duhovni ivot oveanstva. Veliki uitelj ove epohe otkriva oveku
misteriju neizmernih izvora moi skrivenih u dubinama ljudske
due. Oni koji dre kljueve tih izvora moi poseduju sposobnosti
koje neuki ljudi nazivaju "natprirodnim". irom zemlje vidim javne
kole gde se ak i mala deca ue da steknu takve vie sposobnosti
kroz onu vrstu vebi koju smeju da upranjavaju samo kandidati za
svetenstvo u naim hramovima. To uzvieno i udesno znanje iri se
u sve veim krugovima, stiui do sve veeg broja ljudi.
Vizije iznenada blede, poto se vraam u normalnu svest. Jo
uvek leei na leaju, skoro sam oamuena od doivljavanja
budunosti koji izazivaju strahopotovanje. Ptahhotep stoji ispred
mene i pomae mi da ustanem. On za danas zavrava svoje poduke:
"Kako vidi, stanovnici zemlje primaju inicijaciju u malim gru
pama, a onda u sve veim i veim, od kojih su sve povezane jedne sa
drugom. Neka osoba moe da bude posveena individualno u toku
svog ivotnog veka, a jedna nacija moe da primi inicijaciju ako
prokri svoj put do najvieg nivoa razvoja i ispuni svoj zadatak ovde,
na zemlji. Konano e ceo svet primiti inicijaciju obiavi do kraja
pun krug etiri lica Boga, iskusivi korak po korak sve stupnjeve inici
jacije u sistematskom razvoju, i najzad postiui potpuno oduho-
vljenje - izbavljenje od materije. Mereno prema standardima
zemaljskog vremena, vekovi i vekovi e biti potrebni da bi se dosti
gao taj razvitak. Bezbrojno mnogo puta e zemlja morati da proe
kroz zodijaki krug, i u zemaljskim i u kosmikim godinama. Poka
zao sam ti samo najsitniji deo tog izuzetno dugog puta razvoja. Isto-
rija oveanstva na zemlji nije predmet sluajnosti ili udesa. Za tebe
je vano da zna da se svaki stupanj razvoja odigrava po boanskom
provienju, pri emu se sledi boanski plan. ovek moe da pree taj

320
 Epohe sveta

beskrajno dugaak put u jednom jedinom ivotu ako usredsredi

svoju volju samo na taj cilj."
Dok mi daje svoj blagoslov, Ptahhotep kae: "Vrati se sutra;
imam vane stvari da ti kaem."

321
 Sutradan jedva ekam vee da se javim Ptahhotepu. S druge
strane, dovoljno sam napredovala u samokontroli da ne dozvolim da
ispustim uzde iz ruku bez obzira na bilo kakvu koliinu pritiska koju
neto spolja moda vri na mene. Potpuno svesna posmatram kako
spoljni dogaaji utiu na moje nervne centre, i jednostavno odbijam
da se moji nervi uznemire kad ja to ne elim. U trenutku kad poinje
njihova prirodna reakcija, ja se svojom sveu ubacujem izmeu njih
i radnje koju su oni poeli da preduzimaju, i svesno zapovedim celom
svom nervnom sistemu da postane miran i hladan kao komad elika.
Ali sad, poto mi je Ptahhotep rekao da ima neto vano da mi
kae, jedva mogu da spreim srce da bre lupa svaki put kad pomis
lim na to, a mislim o tome esto.
Najzad dolazi vee i ja prolazim kroz dugu kolonadu stubova do
njegove sobe za primanje. Potpuno sabrana, ponovo stajem pred
njega.
Ptahhotep me prima kao to to uvek ini. Njegovo plemenito lice
zrai neto neopisivo uzvieno, i tako ja nemam nikakvog naina da
saznam da li ima neto specijalno na umu.
"Mala moja keri," poinje on, "napredovala si do take kad je
sposobnost tvog uma da kontrolie sve prirodne sile u tvom telu
uinjena potpuno svesnom. Od sad pa nadalje od tvoje volje zavisi da
li daje da neka sila doe do izraaja ili ne. Ni u umu ni u dui ni u telu
nisi vie rob prirode. Ali, moram da ti skrenem panju da i dalje pos
toji mogunost da ponovo postane rob. Ako svesno primenjuje
svoju volju, niko i nita te ne moe spreiti da sauva svoju slobodu...
ili da dozvoli sebi da te ponovo porobe sile koje izviru iz tvog
sopstvenog ja. Boja je volja- i stoga i zakon - da svaki duh ima pot
punu slobodu volje. Niko ne sme da prekri tu slobodu. Zato nikad
ne treba da prestane da vri stalnu samokontrolu i samoanalizu.

322
 Zavrne pripreme

Ti si sad zrela za inicijaciju. Ali seti se da sveznanje i svemo koji

ti se poveravaju inicijacijom ukljuuju njima srazmernu odgovor
nost. Paljivo i promiljeno mora sad konano da odlui da li eli
da bude posveena i da, kroz inicijaciju, preuzme na sebe ogromnu
odgovornost.
Ostani kod kue tri dana i uvebavaj potpuno utanje. Ako i
dalje bude reena da proe kroz inicijaciju, tvoj otac e te dopratiti
ovde etvrtog dana, dana mladog meseca, da bi mogla da izvri
zavrne pripreme.
Volela bih da Mu kaem da sam ve reena, ali primeujem da je
on potpuno svestan moje reenosti. Ipak, moramo se pridravati
pravila, zato se ja ponovo klanjam i odlazim.
Koristim ta tri dana prvenstveno i uglavnom da se oprostim od
svega za ta sam lino vezana. Znam da u biti potpuno drugaija
osoba kad se vratim kui iz hrama kao posveenik.
Ponovo tumaram po bati gde sam nekad etala s majkom medu
cveem. Pronalazim sva omiljena mesta svog detinjstva gde sam se
igrala i kasnije sanjarila o ivotu i kakav e on biti. Na svim tim mes-
tima stojim neko vreme u tiini, opratajui se sa svakim drvetom i
svakim cvetom, i istovremeno se opratajui od male devojice koja
je nekad tu bila tako srena. Onda poseujem zlatne ribice u velikom
jezeru. Imala sam obiaj da ih hranim kad sam bila tako mala da sam
jedva mogla da idem, a jedna vitka, nena osoba odevena u belo uzi
mala bi me za ruku da me sauva da ne padnem u vodu. Danas
ponovo oseam to tanano, belo, nebesko bie kraj sebe. Mi smo i
dalje blisko povezane i ja znam da u skladu sa zakonima inkarnacije,
ba kao to mi je, kao vrata izmeu drugog sveta i ovog, pomogla da
se rodim, ona e mi pomoi ponovo da preem sa ovog sveta na
sledei. Najzad dolazim do dvorita s lavovima gde se opratam od
svojih omiljenih lavova. Dok ne budem posveena, doputeno mi je
da uem u to dvorite samo u prisustvu uvara. Danas me on prati
poslednji put; kao posveenik i ja u takoe imati mo nad svim iv
otinjama i nee mi vie biti potrebna njegova zatita.
Ovde se dre samo lavovi koje koristi kraljevska porodica. Jedan
od njih je velianstvena ivotinja koja uvek sedi pored oca za vreme
njegovih audijencija kao simbol njegove nadljudske moi. Zatim su
tu lavovi koji vuku nau koiju, i najzad dve lino moje ivotinje, u-
Gar i ima. Obojici je otac lav koga otac ima uz sebe u svojim au-
ijencijama.Oni su obojica podjednako inteligentni, izuzetno osetlj-

323
 Inicijacija

ivi, divni primerci svoje vrste. Obojica me vole ba kao da sam lavica
a ne ena. u-Gar je posebno lud za mnom i uznemiri se i postane
ljubomoran kad god pomilujem imu. Moram da pazim da se nje
gova ljubav ne pretvori u slepi ljubomorni bes. To bi bilo opasno!
Dok ulazim u dvorite, u-Gar mi tri u susret i uka svoju monu
glavu pod moju ruku kao poziv da mu poekam vrat i ui i pogladim
mu grivu. Zatim, kao i obino, pokuava da me lizne po licu dok se ja
izmiem to je mogue vetije da ga ne uvredim i naljutim. Pruam
mu pare vrueg mesa, i dok ga on prodire, koristim trenutak da po-
tapem imu i da i njemu dam pare mesa.
Treeg i poslednjeg dana otac i ja izlazimo pre zalaska sunca u
vonju koijama s lavovima. Jurimo okolo s ogromnim zadovo
ljstvom. U skladu s Ptahhotepovim uputstvima, ja ne smem da govo
rim, ali ak i bez tog nareenja, mi i inae ne bismo razgovarali.
Razumemo se bez rei. Istina je kao nevidljivi ovek. On moe sebe
uiniti vidljivim samo ako obue odeu. Ako obue mnogo odee
koja mu je iroka, dobijamo njegovu veoma nesavrenu sliku. to
manje odela nosi, to mu je tanja i tesnija odea, tanija je njegova
slika koju dobijamo. Ali, bez obzira kako dobro njegova odea ot
kriva njegov oblik, ona ga ipak pokriva, i mi vidimo samo odeu a ni
kad samu nevidljivu osobu.
Isto je tako sa istinom! to manje rei koristimo da izrazimo
istinu - to jest, da je pokrijemo i uinimo vidljivom - to je bolje pre
poznajemo. A samom injenicom da izraavamo istinu reima, da je
pokrivamo reima, mi istovremeno spreavamo sebe da vidimo
samu istinu u njenoj neposrednosti, njenoj nagoti, njenom istinskom
biu. Za ljude koji ne mogu da zavire u umove onog drugog i da vide
misli jedan drugom, rei su jedino sredstvo komunikacije koje pose-
duju. Ali oni nikad ne vide ta onaj drugi misli i ta bi hteo da kae...
samo rei o tome. Ali mi, otac i ja, vidimo jedan drugog! Zato bismo
pokrivali nae misli i nae due reima? Mi smo tu jedan za drugog i
uivamo u jedinstvu postojanja!
Lavovi jure napred... mi se vozimo u tiini... oboje znamo ta ti
poslednji dani znae.
Rano ujutru tog velikog dana opratam se od Menu i Bo-Gara.
Menu plae tako beznadeno kao da idem na sopstvenu sahranu.
Ona ima zlokobno predoseanje da e se desiti neto strano. Prosto
nema naina da je uteim. Mali Bo-Gar nema pojma ta se deava, ali
i on gorko plae zato to me vidi da odlazim i zato to Menu plae.

324
 Zavrne pripreme

Dok kreem da ga grlim, on se baca na kolena preda mnom i obgrljava

mi kolena. Iz same dubine due vie: "O, Kraljice, draga moje Kraljice,
ne zaboravi ta ti se sad zaklinjem: bilo kad, na bilo kom mestu kad
bude u opasnosti, ja u te spasti! ak i ako budem na drugom kraju
sveta, doi u do tebe! Zapamti, Bog mi je svedok, spau te!"
Dragi mali Bo-Gar! On e me spasti! Ali, od ega? Ako Ptahho-
tep smatra da sam pripremljena i spremna za inicijaciju, kako bih
mogla da doem u opasnost? I zato deak kae da bi ak doao s
drugog kraja sveta da me spase? On je sad ovde sa mnom; kako bi
ikako mogao da ode tako daleko? Ali, ne mogu da razmiljam o nje
govim reima, jer je dolo vreme. Grlim ih oboje, onda odlazim u
oeve odaje.
Otac me prima s tunim i ozbiljnim izrazom lica, i ja vidim da je
povuen duboko u sebe. Da li i on vidi neto zlokobno i zloslutno u
mojoj budunosti? Grli me, s ljubavlju mi stavlja ruku na glavu i bla-
gosilja me. Onda polazimo.
Ptahhotep nas eka u svojoj maloj sobi za primanje. Pre no to
uemo, za trenutak se u dugoj kolonadi pojavljuje Ima. Njegovo
aneosko lice sija, oi mu se smee na mene s ohrabrenjem, i zatim
ponovo nestaje. Znam da e me njegova ljubav takode pratiti u
tekim. asovima izazova koji mi predstoje. Otac me vodi do Ptahho-
tepa. Uzima me za ruku i stavlja je u Ptahhotepovu ruku. Jo jednom
mi upuuje pogled pun ljubavi i zatim izlazi iz sobe.
"Draga moja keri," kae Ptahhotep, "jedan veliki krug zakona u
kome se tvoja sudbina ispoljava u svetu vremena i prostora se danas
zatvara. Taj krug - tvoja svetovna karijera - je bio ve odreen i
utvren samog onog trenutka kad si po prvi put ispala iz boanskog
jedinstva, ba kao to bumerang, u trenutku kad se baci, ima u sebi
sile koje odreuju vrstu kruga koji e napraviti, koliko visoko e se
dii, koliko vremena e njegov let potroiti, i kad e se vratiti na
poetnu taku.
Tvoj sadanji karakter i tvoja sudbina su sagraeni istim tim si
lama. I jedan i drugi su rezultat uzroka i posledice, akcije i reakcije,
postupaka i iskustava kroz bezbrojne ivote u kojim se ja ispljavalo
tokom dugih, dugih perioda vremena. Sve te akcije i reakcije, pos
tupci i iskustva su se iskristalisali u tvojoj sadanjoj linosti i karak
teru. Tvoj karakter odreuje tvoju sudbinu i stoga i tvoju budunost.
Ja zrai svoje stvaralake sile kroz sito karaktera u otelovljenje, i kroz
slikotvorne sile u dubinama due, te energije stvaraju slike sna. One

325
 Inicijacija

se projektuju prema spolja u materijalni svet gde se ispoljavaju kao

tvoja "osoba" i tvoja "sudbina".
Ja zrai u svako ljudsko bie iste stvaralake sile. injenica da se
toliko mnogo razliitih slika sna i toliko mnogo razliitih osoba i sud
bina pojavljuje iz tih istih stvaralakih sila je rezultat razliitih uticaja
kojima su ljudi izloeni od svog pada iz rajskog jedinstva.
Da li budue projekcije ja koje se jo nisu materijalizovale ve i
dalje ekaju materijalizaciju u dubinama due - u podsvesti - postaju
"stvarnosti" na materijalnoj ravni ili samo ostaju "slike sna" zavisi od
ravni s kojom ovek poistoveuje svoju svest. "San" je takoe i "stvar
nost", samo u nematerijalnom, slikotvornom energetskom svetu, dok je
ono to se dogaa na zemlji i to ljudi zovu "stvarnost" takoe samo
"san", projekcija sebe, s jedinom razlikom da je to nia projekcija koja
deluje u materijalnu ravan, i uinjena vidljivom u atmosferi zemlje.
Sudbina je tako otelovljena projekcija budunosti, materijalizovani
san.
im neka osoba dopusti volji svog ja - volji Boga - da vlada, ono
to se dogaa na materijalnoj ravni, u takozvanoj "stvarnosti", je ono
to on sam svesno eli. Stoga on takoe upravlja svojom sudbinom.
To je zato to ja neke osobe ima mo da uzme te njene snove koje
ekaju u njenoj podsvesti na materijalizaciju i preobraze ih u duh
ovnu energiju. S druge strane, istog trenutka kad se neka osoba pois-
toveti sa nebitnim silama koje se pojavljuju, ne iznutra iz njenog ja,
ve iz njene nie prirode, njenog tela, i u trenutku kad prepozna te
sile kao svoju sopstvenu volju, ono to se dogaa nije ono to ona sama
eli nego to njeno telo eli, mada ona moe biti potpuno ubeena da
je to njena "sopstvena" volja. Na taj nain ona gubi kontrolu nad svo
jom sudbinom, i potpuno je na milost i nemilost slepih sila kobi. U
tom sluaju "slike sna" i projekcije koje lee pritajene u njenoj pods
vesti neizbeno i s apsolutnom sigurnou se pretvaraju u "stvarne"
dogaaje na zemaljskoj ravni.
U tvojoj inicijaciji, pre no to se ponovo probudi iz svoje fizike
svesnosti u boansku kosmiku-ja-svest, energije koje si stvorila kroz
svoja dela i njihove reakcije tokom vekova i vekova i koje sad ekaju
u tvojoj podsvesti na vreme da se materijalizuju - kao seme buduih
dogaaja -pojavie se u tvojoj svesti kao snovi. Ti ih ne moe unititi
zato to one izlaze iz stvaralakih sila. Ali moe da sprei da se te
energije spuste i pretvore u stvarnost na nivou materijalnog sveta.
Moe to da uini ako ti sama, svojom sveu, sie do dubina svoje

326
 Zavrne pripreme

due, gde se te sile kriju u pritajenom stanju, i ako ih probudi u ivot u

svojoj svesti i sama iskusi te snove kao punu stvarnost. "Da iskusi"
znai da privue sile koje su bile poslate natrag u svoju svest i doivi
ih kao stanja svesti. Na taj nain unutranja napetost u okviru tih sila
se ponitava. Energije onda slabe, gube svoju mo i bivaju unitene.
U svojoj inicijaciji doivee celu svoju budunost kao niz ra-
zliitih stanja svesti - kao slike sna - a da nisi svesna ni vremena ni
prostora. Na taj nain ti e postati osloboena od svog tela i pot
puno bezlini instrument Boga. To je zato to svaki posveenik ima
dunost da nastavi da radi na zemlji da bi pomogao drugim ljudima
da izau iz okova materije, iz okova tela, iz kandi slepe kobi, natrag
u boanski duhovno stanje jedinstva. Sve i svako to je palo u odvoje
nost i u materiju pomou toga to je postalo otelovljeno mora da
nade svoj put natrag u izgubljeni raj, natrag u boansko stanje jedin
stva.
Ali kad jedan posveenik deluje u suprotnom pravcu, to jest, kad
koristi svoje visoke duhovne energije da stvori line stvarnosti za sebe
usmeravajui vrhovne, stvaralake, sve-prodirue sile iz svoje boanske
svesti u svoje telo, on pada nie od obine osobe koja ini istu stvar sa
svojom sveu koja je ispala iz boanskog jedinstva. Obian ovek us-
merava u materiju samo one sile koje izviru iz njegovog materijalnog
bia. On doivljava fizike sile u svom telu, i za njega to ne predstav
lja pad. On ispoljava sile na nivou s kojeg dolaze. Materijalne sile
ostaju na materijalnom nivou.
Posveenik, s druge strane, ne radi samo sa fizikim silama, i kad
usmeri svoje duhovne energije u telo, on pada iz svog uzvienog
stanja i pada nisko. to je via energija, to on nie pada.
Zato treba da zapamti da kao posveenik - ako hoe to da
postane - ne moe da ini "nekanjeno" stvari koje obini ljudi
mogu da ine zato to kao posveenik zrai i stavlja u pogon boan
ske sile, a ne ljudske. Ako usmerava te sile u svoje telo, sagoreva
svoje nervne centre i zaranja u najnie dubine kao kometa koja
pada.
Tvoje pripremne vebe su te razvile do mere da moe da ra-
zume te istine. Zato sada, s punom sveu, moe da mi da svoj
odgovor. Da li ima hrabrosti da prihvati te zakone, opasnost i ve
liku odgovornost; da li eli da primi inicijaciju, ili bi radije da se
povue i proivi svoj zemaljski ivot prema zakonima ljudskog pos
tojanja?"

327
 Inicijacija

Izvesno vreme ja utim. Onda, ozbiljna i reena, odgovaram:

"Oe moje Due, tokom godina u kojima sam se pripremala imala sam
dovoljno vremena da odluim da li u da izaberem hram ili svetovni
ivot. I tokom ova poslednja tri dana ponovo sam se usredsredila na
ovo pitanje i ni na ta drugo. Jedina moja enja je za boanskim
praiskonskim stanjem. Potpuno sam reena. Preklinjcm te da me
posveti!
"Pa neka bude," kae Ptahhotep, "i nek Bog bude s tobom! Sad
poi za mnom".
On me vodi u jedno drugo krilo hrama gde ive neofiti. Tu me
predaje jednom mladom sveteniku, poglavaru meu onima koji tu
stanuju, koji nas eka. Viala sam ga ranije. Okreui se k meni,
Ptahhotep kae: "Ti e sad pripremiti svoje telo i duu za inicijaciju.
Na dan kad mesec postane pun, doi kod mene u zalazak sunca."
Oboje se klanjamo, i On odlazi.
Svetenik me vodi u eliju gde provodim nekoliko sledeih dana
sama, posveujui se iskljuivo svojim vebama. Svrha tih vebi je da
podigne istotu mojih misli, moje due, krvi i tela do to je mogue
vieg stepena. ak i tokom godina kad sam ila u kolu za neofite
morala sam da se pridravam veoma strogog reima ishrane, da bi
nove elije koje se stalno proizvode u telu bile hemijski istije od
onih koje zamenjuju, i da bi moja telesna tkiva razvila dovoljnu ot
pornost da budem u staju da podnesem najvie vibracije. To je zato
to bilo koja hemijska promena u materiji menja njenu otpornost na
sile koje se u nju uvode. Sad taj proces dolazi do kraja. Doputeno mi
je da jedem samo izvesno specijalno korenje i trave. Moram da ih te
meljno savaem, i doputeno mi je samo da progutam sok koji
mogu da vakanjem iscedim iz njih. Te travke i korenje su tako od
abrani da neki od njih tee da ojaaju i podstaknu organe za izlui
vanje, dok drugi imaju slian uticaj na srce i nerve, da ceo moj
organizam ne bi oslabio.
Kao posledicu ove nove discipline u ishrani, oseam se svakim
danom koji proe sve laka. Za nekoliko dana ja ak oseam da
uopte nemam telo. S druge strane, moja mentalna bistrina i sposob
nost koncentracije se poveavaju do stepena koji nikad ranije nisam
upoznala. U celom svom ivotu nikad nisam bila u stanju da mislim
tako jasno... nikad nisam bila u stanju da prozrem duhovnu istinu s
takvom iskonskom kristalnom jasnoom kao sad. Samo uzdravajui
se od hrane, bez korienja trava koje jaaju, ovek takoe moe da

328
 Zavrne pripreme

dostigne visok stepen mentalne bistrine. Ali nervi mogu da se otete

u tom procesu. Mada oni postaju preosetljivi tokom posta, u isto
vreme su uveliko oslabljeni. Korienjem ovih trava sve negativne
sirane uzdravanja od hrane se uklanjaju.
Jedan po jedan dani prolaze...sve dok ne doe dan punog me-
seca. Povuena duboko u sebe, idem da se javim Ptahhotepu. Ulazim
ba kad sunce nestaje ispod horizonta.
"Sledi me," kae Ptahhotep i vodi me napolje.
Ptahhotep me vodi kroz hram oko rtvenog stola i dalje preko
velikog kamenog zida. Gigantski kameni blokovi se meusobno uk
lapaju u dlaku precizno. Sad znam zato. Ptahhotep zakorauje
preko srednjeg koji se polako ljulja na spolja, otkrivajui jedan otvor u
zidu. Iza njega lei iroko kameno stepenite koje vodi nanie. Sila
zimo do dna stepenica, onda idemo du dugakog prolaza. Moj
oseaj za pravac i izvesno oseanje u pluima kau mi da hodamo
pod zemljom. Veoma iznenauje, meutim, to nema ni bui ni ple
sni, i vazduh je sve i ist, ak s mirisom ozona u sebi. Na kraju ovog
podzemnog prolaza stiemo do drugog stepenita koje vodi navie.
Poto smo se uspeli uz njega, Ptahhotep me vodi kroz dalje prolaze,
neke iroke, neke uske. Prolazimo kroz odaje razliite veliine koje
sadre udne i nerazumljive naprave, onda se penjemo uz jo vie
stepenica. Najzad ulazimo u jednu veliku sobu.
Svi su ti prolazi i odaje - ukljuujui i ovu - sjajno osvetljene kao
po danu, a ipak nigde ne mogu da vidim izvor svetla. Izgleda kao da
svetlo dolazi iz samih kamenova. Oprema u ovoj sobi je tako ta
janstvena da mi odmah zaokuplja punu panju. Odaja je blistavo
svetla. Vidim veliko, udno, prizmatino neto to mi daje utisak da
je napravljeno ne od vrste materije, ve od svetla... neke vrste kon-
centrisanog, ovrslog svetla. Ova koncentrisana svetlosna masa ta-
koe isijava obinu svetlost. Zato je odaja tako svetla.
Jednom kad sam bila u poseti grnaru, imala sam prilike da zavi
rim kroz gviru u njegovoj uarenoj pei. U njemu je nekoliko
keramikih posuda stajalo u redu, sve su blistale od belog usijanja i
sve su bile potpuno providne. Mogla sam sve da ih vidim, jednu
pravo kroz drugu. Sve one su takoe isijavale svetlost. A ovaj veliki
misteriozni prizmatini oblik isijava svetlost upravo na isti takav
nain. Da, svetlost - ali ne i toplotu!
Ali u ovoj odaji ima i drugih nerazumljivih predmeta. Oni su
nainjeni od tako udnog materijala i u tako izuzetnim oblicima da

329
 Inicijacija

ne mogu ni da ponem da zamiljani u koju svrhu bi mogli da po

slue. Ali nemam vremena da ih prouavam, jer sam potpuno obu
zeta pitanjem svoje inicijacije, kako e se odigrati i ta u doiveti.
Ptahhotep me vodi u najudaljeniji ugao odaje gde otkrivam je
dan prazan kameni sarkofag. "Do sad," primeuje moj vodi i uitelj,
"uvek si sluala ta je inicijacija, ali ne zna kako se ona odigrava.
Za vreme inicijacije telo kandidata je podvrgnuto vioj frekven
ciji no to je ona koja odgovara njegovom stepenu svesti. Tako on
postaje svestan na tom viem nivou!
Samo osoba koja je pripremljena kroz dugotrajnu i strogu obuku
moe da bude posveena na taj nain u viu silu, u vii nivo svesti, a da
se ne povredi. Samo takva osoba je u stanju da upravlja svojim telom
uz pomo svog intelekta, razumevanja i snage volje, i da podesi svoje
nerve na vie frekvencije.
Kao to ve zna, ivotinje nisu u stanju da promene ni model
ivljenja ni stanje u kom ive. Zato nisu u stanju da podnesu vie
frekvencije no to su njihove sopstvene. Na primer, kad bi majmun
bio podvrgnut struji iste frekvencije kao to je oveja, on bi uginuo
za nekoliko minuta od "kapi", prolazei kroz neiskazane greve dok
umire.
ovek, meutim, moe da se prilagodi, do obima jedne oktave,
razliitim vibracijama i podnese te vibracije a da ne umre. Na taj
nain, jedna prosena osoba, posle odgovarajue fizike pripreme i
obuke, mogla bi da bude podvrgnuta bez povrede struji jednog
genija, drugim reima, struji petog stepena. On bi osetio nebesko
blaenstvo. To je zato to svaka via vibracija, dokle god je po
dnoljiva, izaziva uveseljavajue oseanje sree. Potom, meutim,
vibracija postaje muenje zato to nervi nisu sposobni da podnesu
preteranu struju. Nie vibracije od vibracija pojedinca o kome se
radi izazivaju utuenost, strah i malodunost. Kad bi jedna prosena
osoba, zbog toga to udi za blaenim stanjem koje je jednom isku
sila, kasnije mogla da dostigne stanje inicijacije u peti stepen i dosee
do njega esto kroz strpljivo i uporno uvebavanje, nervi i elije nje
nog tela bi postepeno postali tako ovrsli i preobraeni da bi ona
zaista mogla da se uzdigne jedan stepen navie i stvarno postane
genije. Ona bi nastavila da doivljava postojan dotok intuitivnog
saznanja.
Oseanje blaenstva povezano s viim stanjem svesti je poznato
svakoj osobi koja je obdarena intuicijom, i svako ko pije vino ili

330
 Zavrne pripreme

koristi druge stimulanse traga za istim blaenim oseajem poveza

nim s veim protokom struje kroz nerve. Ali vetaka stimulacija je
uvek praena potitenou koja baca osobu jo nie nego to je bila
ranije.
U velikoj inicijaciji, sve struje sile koje se slau sa sedam nivoa
svesti uvode se u telo, poevi s najniom i kreui se progresivno
navie do samih najviih boanski stvaralakih sila. Kandidat se
posveuje u sve te sile i postaje svestan na svim nivoima. Da bi jedan
kandidat bio spreman da proe kroz ovu inicijaciju i izae iz nje iv,
njegova svest -a s njom njegova mo otpornosti - mora prethodno
da dostigne esti nivo. Za svako bie ija svest nije dosegla tu ravan,
in inicijacije bi sigurno znaio smrt.
Na taj nain, uz pomo struje sile, kandidat postie sedmi,
boanski nivo koji nikad ne bi bio u stanju sam da dostigne. Niko ne
moe da postigne inicijaciju na boansko - stvaralakoj ravni samo
svojim naporima bez pomoi. Ovde on prolazi kroz veliki prelaz iz
svog prethodnog - negativnog - uzimajueg stava u pozitivni stav da
vanja. Bez obzira kako se moda trudi da to uini, nijedno ljudsko
bie ne moe da proe kroz taj prelaz samo i bez pomoi, mada su
mnogi sposobni da se sopstvenim naporima razviju do stepena kad su
potpuno spremni za inicijaciju na sedmoj ravni. U takvim sluaje
vima polaganje svetenikove ruke je sve to je potrebno da se posvete
u boansku kosmiku-ja-svest. Nikad vie takvi posveenici ne ispa
daju iz boanske svesti, poto su proli kroz ceo krug totalne svesti,
stiui sve neophodno iskustvo dok su to inili, i ostaje da se postigne
samo ponovno ujedinjenje njihove dve komplementarne polovine,
od kojih je svaka postala savreno svesna. Samo ta poslednja pomo
treba da se da spolja. Od onda pa nadalje oni ive u stanju ne
prestane Bogo-svesti.
Kroz inicijaciju u naem hramu, meutim, mogue je da kandi
dati budu posveeni u boanski sedmi stepen ak iako se nisu razvi
jali celim putem navie do sedmog nivoa u pripravnosti za njega. Kao
preduslov za takvu inicijaciju, oni mora da su postali svesni konano
na estoj ravni, i mora da su odgovarajue pripremili telo. Preko te
spoljne pomoi za inicijaciju, njihov put do istinskog ja je otvoren, i u
inu inicijacije njihova svest je povezana s boanskim protokom
moi.
Ti kandidati posle inicijacije nisu u stanju da nastave da ive u
boanskom stanju svesti. Oni padaju natrag u svoje prethodno

331
 Inicijacija

stanje. Ali oni se seaju blaenstva koje su iskusili u inicijaciji, i kako

je njihov put do Boga bio za njih otvoren, oni uivaju mogunost da
dostignu sedmu ravan razvitka bre i lake samo sledei dug put
zemaljskog iskustva i ljudskog razvoja svesti. Inicijacija u hramu je
tako u stanju da vrati mnogo vie ljudi blaenstvu Ujedinjenja s
boanskim ja nego to bi to bilo mogue bez te pomoi.
S druge strane, postoji opasnost da neka osoba posveena na
ovaj nain, posle inicijacije i pre no to je u stanju da postane Bogo-
ovek sopstvenim naporima moda ne bude u stanju da se odupre
zemaljskim iskuenjima i tako padne nie nego u prvom padu. Za
neposveene nema te opasnosti. Ako, bez inicijacije, neka osoba
zavri krug ivljenja dugom stazom smrtnika celim putem do kraja,
do velikog cilja, dok se ne vrati domu u Edenski Vrt, ne ostaje nita u
iskustvu, nita nepoznato u njoj. Ona postie boansku ravan poto
je stekla iskustvo na svim nivoima, na taj nain postepeno briui
svoju linost. Da bi se to postiglo, meutim, ivom biu je potrebno
celo doba stvaranja.
Boja je volja da velika inicijacija u hramu i dalje bude dostupna
oveanstvu jo neko naredno vreme uprkos ovoj opasnosti. Nebro
jeni ljudi su ve iskupljeni na ovaj nain i vraeni Bogu, i jo e mnogi
biti. A mali broj koji ponovo padne posle svoje inicijacije e se reink-
arnirati u potonjim vremenima kad oveanstvo bude ostavljeno
samo svojim sopstvenim sredstvima. Oni e se seati velikih istina
koje su doiveli kroz inicijaciju i objavie te istine blinjima svojim
reima, zapisima i delima.
Tajna velike inicijacije e biti uvana u hramu jo neko vreme.
Ali kad sve vie i vie zemaljski nastrojenih ljudi doe na vlast u
nastupajuim vremenima, mi emo zatvoriti piramidu inicijacije
kamenim blokovima iznutra i dematerijalizovaemo sve u odaji za
inicijaciju. Tajna boanski stvaralake energije nee pasti u nepo
sveene ruke. Hiljade godina kasnije, kad ljudi prodru u piramide,
nee nai nita - apsolutno nita - ak ne ni ljudske kosture.
Ima mnogo dua na zemlji danas koji ispunjavaju preduslove za
veliku inicijaciju. Naa je dunost da posvetimo sve te kandidate ako,
uprkos naem upozorenju, tri puta ponove svoju elju da budu
posveeni.
U inicijaciji kandidat postaje svestan na svakoj ravni stvaranja.
Svi nesvesni delovi njegove svesti postaju svesni; on nema "podsvest"
niti "nadsvest". Za vreme inicijacije svest kandidata postaje celok-

332
 Zavrne pripreme

upna, totalna sve-svest. Krug koji poinje s njegovim osveivanjem u

materiji - u telu - trenutak kad ispada iz jedinstva, se zatvara. Kandi
dat se svesno ujedinjuje sa svojom sopstvenom komplementarnom
polovinom koja je prethodno bila uvek prisutna kao nesvesni deo
njegove due, kao negativna slika, neko strano bie, i koji zbog svoje
privlane moi sebe ispoljava kao enje, mone nagone i nemir u
njegovom telu. Svest se vraa u jedinstvo, i vie ne postoji komple-
mentarna polovina, jer je i komplementarna polovina takoe uinjena
svesnom. To ponovno ujedinjenje mi zovemo "mistino venanje".
Venanje uvek znai jedinstvo pozitivnog i negativnog. Na zem-
lji, meutim, "venanje" znai uzaludni pokuaj da se postigne uje
dinjenje s drugim biem u telu. Ali mistino ujedinjenje duha se
odigrava u svesti i donosi potpuno, neprekidno ispunjenje; jer ujedi
njenje sa sopstvevnom komplementarnom polovinom znai ujedinj
enje s Bogom. Krug se ponovo zatvara!
Ljudsko telo je tako sagraeno da sadri specijalne nervne cen
tre za svaku oktavu vibracija. S druge strane, ti nervni centri su
raznosai i odailju kroz nervni sistem vibracije koje primaju iz viih
centara. S druge strane, oni deluju kao transformatori kad prenose
dalje vibracije do sledeeg, nieg nervnog centra.
U obinom ljudskom biu ti transformatori u nervnim centrima
deluju odvojeno od njegove svesti. Zato on ne moe da ih kontrolie.
Prirodni zakoni upravljaju njime a da on ne zna ta se dogaa u nje
govom telu i u njegovoj dui, u njegovoj podsvesti.
U inicijaciji kandidat mora da svesno doivi visok protok struje u
svih sedam glavnih nervnih centara i moi koje im odgovaraju. Svo
jom sveu on se prvo sputa na najnii delokrug stvaranja. On mora
da iskusi sile koje tu vladaju i da postane njihov gospodar. To je nje
gov prvi test. Kad ga uspeno poloi, penje se za jedan stepen u drugu
oktavu vibracije, prepoznajui i doivljavajui je da bi joj zagospo
dario. To je drugi test. Onda se penje u treu, etvrtu, petu, estu i
najzad u sedmu oktavu vibracija. Kad je poloio sve te testove i uspeo
da svesno ostane gospodar u svim tim sferama - tada je postao
posveenik.
Svesnost je svetlo, nesvesnost je mrak. Kad vidimo svetlo iznad
nas na zemlji, kaemo da je dan. Tako je svako stanje svesnosti "dan"
Boga; jer u svakoj svesnosti, od najnie ravni materije pa do Bogoo-
veije ja svesnosti, Bog se prepoznaje na razliitim nivoima. Na svim
tim "danima" - na svim nivoima svesti, postoji aktivnost, nemir, pok-

333
 Inicijacija

ret, izuzev na sedmom "danu" Boga gde nema aktivnosti, nema pok
reta, nema delanja! Na sedmom "danu" stvaranje prestaje zato to je
na tom danu potpuno jedinstvo i savrena ravnotea. Onda Bog
poiva u sebi!
Kada, posle inicijacije, jedan posveenik uspe da postane sves-
tan ponovo u venom biu i doivi to boansko stanje ponovo tokom
meditacije, i kad dovoljno esto uspeva da se tako uzdigne sop-
stvenom moi sa svoje uobiajene este ravni do sedme boanske
ravni, s vremenom on uvruje svoj poloaj konano na tom nivou
svesti, i boanska stvaralaka ravan je ona koju on ivi iz dana u dan.
Onda i samo onda on postaje Bogoovek. Samo osoba koja, u svojoj
svesti jeste sam mir i spokoj, tako da sve to on ini, misli i osea istie
prirodno iz tog boanskog stanja, ispoljavajui Boju volju uvek i pod
svim okolnostima, uvek zraei samo pozitivne - dajue sile boan
ske ljubavi - samo takva osoba je zaista Sin Boga, Bogoovek!Ptah-
hotep!
Bogoovek svesno ispoljava i kontrolie svih sedam nivoa stvar
anja. Ali njegova svest se poistoveuje samo sa sedmom, boanskom
ravni, ne sa niima. On ih poznaje, ovladava njima, koristi ih - ali ne
jede od tih plodova drveta poznavanja dobra i zla! On svesno ostaje u
Bogu, u rajskom stanju. On ujedinjuje u sebi svih sedam ravni u
boanskom jedinstvu: on je materija, ima telo, on je biljka: pokree
svoje telo, ishranjuje ga i brine o njemu kao o dobrom instrumentu;
on je ivotinja: ima nagone i oseanja; on je ovek: ima intelekt i mo
loginog razmiljanja; on je genije: ima intuiciju i deluje s ravni
uzroka; on je prorok: stoji iznad vremena i prostora, vidi budunost i
prolost, voli celokupnu vasionu nesebinom, sveobuhvatnom lju
bavlju, pomae svim biima na putu ka spasenju iz okova sveta; i on
je Bogoovek: on je sveznajui i svemoan; on je ono to jeste, veno
bie, sam ivot, Bog!
Posveenici, kao to moe videti, nisu svi istog nivoa. Veina
njih dostigne sedmi nivo tek posle daljeg razvoja. Zato ima razliitih
nivoa u svetenstvu. Dunosti visokog svetenika moe da ispunjava
samo onaj koj je dosegao sedmi stepen Bogooveka sopstvenom
moi, ne vie oekujui i primajui najviu boansku mo - na nain
na koji je kandidat oekuje i prima za vreme svoje inicijacije. Napro
tiv, visoki svetenik sam zrai i predaje tu najviu boansku mo.
est od sedam nivoa svesti primaju svoje stvaralake vibracije,
ivotnu mo, od sedmog nivoa, od Boga. ak i posveenik koji je u

334
 Zavrne pripreme

stanju da dostigne sedmi boanski stepen samo za vreme svoje inici

jacije, i dalje oekuje i prima stvaralaku mo ivota od sedmog
nivoa, od Boga. Samo Bog i oni koji su postali istovetni s Bogom su
istinski izuzetno dareljivi u svojim zraenjima.
Materija, s druge strane, kao negativni odraz slike Boga, samo
prima.
Sva bia na drugim nivoima primaju odozgo i prenose na nivoe
ispod sebe.
Biljka ima oivljujue dejstvo na materiju, dok s druge strane
prima petostruko s nivoa inteligencije iznad sebe. ivotinja predaje
dvostruko nivoima ispod sebe, dok naprotiv prima trostruko od onih
iznad. ovek prua trostruko nivoima ispod sebe i prima trostruko
od onih iznad, poto njegova svest stoji u sredini sedam ravni. Poto
je svest genija na petoj ravni, ravni uzroka, on zrai svoje stvaralake
sile preko etiri nivoa nie, dok prima silu samo od dve najvie. Pro
rok - posveenik - alje svoje blagotvorne vibracije biima na pet
niih nivoa svesti i dobija svoju mo s boanskog nivoa. On i dalje ivi
u dvojnom odnosu s Bogom. Samo osoba koja je dostigla savrenu
kosmiku svest sopstvenim naporima emituje pozitivno i samo pozi
tivno zraenje, u svim pravcima, ivotodavno i dareljivo prema celoj
vasioni. On ivi u Bogu, u monistikoj svesti sebe.
Ve si nauila da je davanje - zraenje - zakon Boga, duha, dok
je uzimanje - skupljanje - zakon materije.
Svaka frekvencija ima moni i prodirui uticaj na nivoe ispod
sebe, dok naprotiv nema uticaja na one iznad. Ako uzme dvoje ljudi
na razliitim nivoima razvitka osoba na niem nivou, mada moe biti
"loa" osoba u oima ljudi oko sebe, moe da naudi osobi na viem
nivou samo preko svojih postupaka, ali nikad ne preko svog zraenja,
poto njene moi nemaju uticaja na nivoe iznad njegovog. S druge
strane, njeno zraenje, naroito njeno "zlo oko", moe da naudi na
nivoima ispod njenog nivoa svesti. Jedan posveenik, s druge strane,
moe da prenese svoju uzvienu arobnu mo na svako ivo bie bez
izuzetka.
Tokom inicijacije, boanski stvaralaka sila e proticati kroz tvoj
kimeni stub, stiui do svakog od sedam glavnih nervnih centara re
dom, i ti e doiveti tu mo kao stanje svesti na svakom nivou. Ali
veoma briljivo upamti ovo to ti sad kaem: Kad postane svesna u
jednoj oktavi i vibraciji, ti si u suglasju sa tom frekvencijom, i ceo njen
delokrug predstavlja za tebe apsolutnu "stvarnost". Kad poloi test u

335
 inicijacija

jednom nivou, probudie se u sledeoj sferi i shvatiti da si samo sanjala

na niem nivou. Ali ako ne poloi test, to jest, ako poistoveti sebe sa
dogaajima i ne uspe da ostane gospodar u njima, sve te slike sna
ostaju za tebe stvarne, i morae da doivi sve njih do samog kraja kao
stvarne dogaaje u svetu vremena i prostora. To bi znailo da bi tvoje
telo umrlo ovde u ovom kovegu i ti bi morala da nastavi da sanja
svoje sopstvene slike sna u bezbrojnim reinkarnacijama, na dugom
putu smrtnikog postojanja, tokom mnogo hiljada godina dok bi se
postepeno upinjala da se popne sa tog nieg nivoa na koji bi pala.
Razlika izmeu sna i stvarnosti je jedino da se ono to prihvata
na jednom nivou svesti kao stvarnost odmah pretvara u san kad se
probudi na viem nivou svesti i shvati da to uopte nije bila stvar
nost, ve samo projekcija sebe, drugim reima, san. Svaki san je stvar
nost dok veruje da je stvaran. Jedna jedina stvarnost, jedina
objektivna stvarnost koja postoji je ja: Bog!
Kad poloi sve testove, doivljava sve ivote koje bi morala da
doivi kao pala dua na zemlji. Osloboena vremena i prostora,
doivljava ih kao snove, budei se na sledeem nivou svesti. Ko
nano se budi na sedmom nivou, u kosmikoj svesti sebe. U tom
boanskom stanju postaje jedno s poslednjom i najviom i jedinom
stvarnou, sa sobom, sa Bogom. To vie nije buenje, ve uskrsnue!
Tada si osloboena od svoje "linosti" - koja je isto tako samo
projekcija - osloboena od svoje line sudbine. Iskupljena si. Posle
toga e obavljati dunosti svetenice u hramu. Zatim, ako kroz dalju
vebu uspe da se uzdigne do sedmog nivoa sopstvenim naporima,
drei sebe na tom nivou u stalnom stanju svesti, postii e boan
stvo Bogoosobe. Onda e biti dostojna da postane visoka svete-
nica u hramu."
"Oe moje Due," pitam Ptahhotepa, "rekao si mi da je mogue
da neka osoba padne s vie svesti ak i poto bude posveena.
Takoe si mi rekao da jedan posveenik, kad se poistoveti sa svojim
telom i tako usmeri svoje vie energije u svoje telo, pada nie od
obine osobe koja ivi u fizikoj stvarnosti. Jo neto to si mi rekao
je da kandidat, za vreme inicijacije, doivljava celu svoju buduu sud
binu, ba kao to je predvieno od trenutka kad je prvi put pao celim
putem natrag do njegovog povratka u boansko jedinstvo. Dakle,
kako je mogue da jedan posveenik, koji je sanjao sve dogaaje i
nedae i iskuenja svoje sudbine i koji je, za vreme inicijacije,
uspeno poloio sve testove koji bi mogli kasnije da izazovu njegov

336
 Zavrne pripreme

ponovni pad - kako je mogue da takav posveenik kasnije padne u

trodimenzionalni svet vremena i prostora? Ako je video celokupnu
svoju sudbinu celim putem do kraja kao san, zato nije takoe sanjao
o svom padu kao delu svoje budue sudbine?"
"Kad se baci bumerang," odgovara Ptahhotep, "kako e on leteti i
koliko dugo e mu biti potrebno da zavri svoje kruno putovanje su
vani momenti koji su ve poznati u trenutku kad je baen. Tako on
nosi u sebi ceo svoj let kao svoju nepromenljivu buduu sudbinu.
Meutim, bilo bi mogue da ga neka spoljna sila zahvati u sredini
njegove orbite i vrati ga na poetnu taku i cilj u kraem vremenu i
kraom putanjom. Ali, poto on zadrava svoj originalni oblik i
teinu, on i dalje nosi u sebi mogunost da bude baen ponovo i da
napravi novi let, zato to je ta mogunost data zahvaljujui njegovom
obliku i teini.
Jedan posveenik koji je postigao inicijaciju uz pomo spoljne
pomoi nalik je na taj bumerang. On je sanjao celu svoju buduu sud
binu sve do kraja, do svog povratka u boansko jedinstvo, ali je
doiveo te uslove samo u svojoj svesti. Njegova linost i njegove line
okolnosti, koje izviru iz njegovog karaktera i sudbine, i dalje ostaju u
materijalnom svetu. Svojom inicijacijom on nije zavrio svoj sadanji
ivot, ba kao to e i ti, posle svoje inicijacije, i dalje biti ki Faraona
i zastupnica Kraljice. A ako jedan posveenik nije skupio sva neo
phodna zemaljska iskustva pre svoje inicijacije, ako nije upoznat sa
svim stvaralakim silama u sebi i nije nauio da ih kontrolie, on je do
izvesne mere jo uvek neiskusan kad se vrati kui u boansko stanje
jedinstva. To znai da nije jo potpuno osloboen od linog sklopa
svojih moi i njegova linost nije jo potpuno ponitena.
U meuvremenu, dok takav jedan posveenik ne bude u stanju
da dosegne sedmi nivo sopstvenim naporima i zadri u sebi trajno
stanje svesti, on nosi u sebi mogunost i opasnost da ponovo padne iz
svog uzvienog stanja svesti i pokrene potpuno novi toak sudbine.
Poto je postao svestan u boanski stvaralakoj moi, meutim, ak
iako uz spoljnu pomo, ta ogromna mo ga ponovo baca, i on mora
da proe kroz mnogo vei krug nego to je to bio sluaj posle njego
vog prvog pada pre no to je postao svestan u boanskoj moi. Crno-
magiari, na primer, koji su razorili dom sinova Boga, pali su na
najnii nivo stvaranja. Oni sad postoje kao planine, kamenje i stenje
na zemlji i moraju da se muno probijaju svojim putem navie kroz
vekove i vekove putem svesti od nepokretne materije kroz carstvo

337
 Inicijacija

biljaka i ivotinjskog ivota ponovo do ljudskog nivoa. Neki od njih

su pali samo do biljnog ili ivotinjskog nivoa, dok su drugi pali samo
do jednog od drugih nivoa ljudskog postojanja. Putanja koju neko
bie prelazi u materijalnom svetu traje jednu odreenu koliinu vre
mena, ali pojedina bia mogu uvek da prou taj krug za krae vreme i
stignu do cilja hiljadama ili ak milionima godina ranije. To je,
meutim, mogue samo oveku. Samo ovek, zahvaljujui svesnom
korienju intelekta, moe da doivi stanja svesti bez obzira na vreme.
ivotinje i biljke nisu to u stanju. Sad razume zato i ivotinje mo
raju da pate! Kao i sve drugo na zemlji, one su ograniena ispol-
javanja svesti palih dua koje su nekad ivele na vioj ravni.
U inicijaciji sve negativne sile koje su se obelodanile u padu s
vieg nivoa svesti su stavljene u protivteu pozitivnim silama.
"Dugovi" se tako plaaju. Poto uspeno proe svoju inicijaciju, ui
e u stanje bez sudbine. Dokle god izraava Boju volju, nee imati
sopstvenu linost i shodno tome ni sopstvenu sudbinu. Bie
osloboena zakona akcije i reakcije. Ali ako se poistoveti u svojoj
svesti sa svojom linou, sa svojim telom, stvorie za sebe novi
toak sudbine i ponovo biti podvrgnuta nebrojenim reinkarnaci
jama.
Sad zna sve posledice inicijacije. I pitam te ponovo i poslednji
put, ima li hrabrosti da ide do kraja s inicijacijom?"
Sa savrenim samopouzdanjem odgovaram: "Da!"
Tada u odaju ulazi jedan visok, dostojanstven ovek. Poznajem
ga. To je svetenik najvieg nivoa, takoe visoki svetenik, Ptahhote-
pov predstavnik. On koraa prema meni. Zatim mi Ptahhotep poka
zuje rukom da uem u sarkofag i legnem u njega.
inim kako zapoveda.
Dok leem u sarkofag, Ptahhotep baca na mene poslednji
pogled, pun beskrajne ljubavi, i zatim dva svetenika podiu kameni
poklopac i stavljaju ga preko mene. U mrklom mraku leim tu
zatvorena u kamenom kovegu.

338
 Kao i obino, posmatram ta se deava.
Nita se ne deava.
Leim u kamenom kovegu i zurim u tamu.
Tamu? To u stvari nije tama, jer u sredini mog vidnog polja
zapaam zelenkasto fosforescentno svetlo. Oko njega takice svet
losti kao da bijesnu i ieznu. Posmatram te takice svetlosti i
pokuavam da pogodim odakle dolaze i kuda idu.
Iznenada primeujem da takice svetlosti, tamo gde se po
javljuju, nisu tako zgusnute kao ranije. Naprotiv, ba u sredini, gde je
pre bilo zelenkasto fosforescentno svetio, postoji jedan prazan pros-
lor kome se nijedna takica ne pribliava. One ostavljaju sve vie i
vie prostora oko tog mesta koje je, zbog potpunog odsustva svetlosti
u njemu, kao ugalj crna rupa kroz koju zavirujem u nitavilo...
Onda primeujem dve take svetla koje se pojavljuju u tom pot
punom, mrtvom mraku. Polako, one se pribliavaju i zure u mene
kao dva oka. Ja ne vidim oi; one nemaju ni svetlosti ni boje, a ipak
sam primorana da ih vidim. Ja znam da dva oka zure u mene. Ta dva
oka ne pripadaju telu. Ona su sredita sile tokova energije koje de-
luju nevidljivo. Te mutne, crne energije napadaju takice svetlosti.
Ta sila usisava takice svetlosti, unitava ih. Jedan obris se pojavljuje,
stvarajui granicu oko te prazne, mrane rupe koja zrai tu nevidljivu
silu. Pred mojim uasnutim oima, postepeno se pojavljuje lice,
jezive crte lica jednog udovita, silueta koja je prepoznatljiva samo
zato to je tamo gde je ona apsolutno nitavilo - negativna slika.
Znam, jednostavno znam da je to bestelesno udovite samo
Zlo. Viala sam njegove uasne grimase kako povremeno pilje kroz
ljudska lica kao izrazi tih lica. A sad je ovde uzrok tog izraza, samo
bie, bez ljudskog lica, bez tela!
Ili je uvek bilo prisutno, samo ga ja nisam primeivala...?
To bestelesno lice lii na glavu jarca. Obris jasno pokazuje oblik
rogova nad dugim, usiljenim licem koje se zavrava kozjom bradi-

339
 Inicijacija

com. Ili su moda sva ta oblija samo zraenja nevidljive sile? Oi tog
bia, postavljene tako blizu jedno drugom, deluju zastraujue, kao
virovi bez dna koji nezadrivo povlae sve dole, u dubinu, u potpuno
unitenje.
Kroz ta dva zlokobna oka, udovite sad zrai sve svoje strahov
ite moi na mene i u mene. Te uasne oi prodiru kao svrdlo u mene,
i kroz mene, kroz celo moje bie, gutajui me neodbranjivo kao da
me usisava neki dinovski vir.
Potpuna panika obuzima mi srce. Postajem bespomona pred
navalom uasa. Pribliavajui se, njegove oi sve dublje prodiru u
mene. Mogu da osetim njegovo satansko bie - da li je to sam Sa-
tana? - bie koje me potinjava svojoj sili. Monstrum me prekriva,
guta me i u trenutku ja vie nisam ja..Ja sam Ono. Njegov strani obris
je na mom licu, njegovo nematerijalno telo u mom telu, njegovo
demonsko zraenje je krv u mojim venama. Od tog avoljeg, pakle
nog oseanja celo moje bie postaje hladno i ukoeno. Telo mi se
gri u uasnim trzajima.
I duboko u meni ONO mi govori, bez rei, kroz mo koja proiz
vodi rei, kroz znaenje rei: "Sad te imam! Sad si u mojoj vlasti! Sad
vidi da nisi bila u stanju da me potisne iz svoje svesti. Uprkos tvojim
naporima da to uini, ipak sad pripada meni! Ti i ja smo jedno.
Nema vie nieg to nas razdvaja. Ja sam "ja" u tebi, i ti si "ja" u meni.
Ti si podlona mojim zakonima hlaenja, grenja i ovrivanja. Da
li osea kako ti se telo savija, kako povlai kolena navie sve do
grudi? Noge su ti sad ukrtene i tvoja stopala su pritisnuta tesno uz
tvoje telo, tako tesno kao da su ti tabani spojeni s telom. Sad ti glava
pada na grudi, gurajui se tesno izmeu tvojih pesnica - blie - jo
blie! Ba kao da si u majinoj utrobi! Tako je, a sad si se skupila i
zgrila u samo jedan komad. Postaje sve hladnija i tvrda sve dok se
ne pretvori u mali, okrugli kamen! Kamen - vrst, tvrd i mrtav! Ali ti
i dalje ima svoju svest i zna da si mrtva, da si okamenjena u ovo
pare stene, da ti jesi to pare stene, ti si uzidana u njega - u
beskrajnom vremenu - u bezvremenoj venosti...
Osvrni se oko sebe i vidi planine koje dopiru do neba. Da li vidi
sve te stene i kamenje i oblutke? Nemoj samo da gleda njih, pogle
daj u njih. Pogledaj u njihovo bie. Moe li da vidi da su sve te stene
okamenjena ali svesna bia kao to si ti, izloena arkim sunevim
zracima, besnim olujama i mrazevima koji lome?... Svaki stvor, svaka
ivotinja, svako ljudsko bie hoda po tebi i svim drugim kameno-

340
 Inicijacija

vima. Prolene bujice vas odvlae u podivljale vode, i vi se tarete i

struete jedan o drugog u tim virovitim brzacima... beskrajno vre-
me... bezvremena venost..."
Uasnuta, doivljavam sve to onaj zli kae, To je zaista pakao.
iva i svesna, a ipak zatvorena i nepokretna, urasla u taj grob, bez
ikakve mogunosti da dam makar i znak ivota... biti teak, mrtvi
kamen!... Biti?
Ne! Ja nisam to! Ja sam samo zarobljena, sahranjena u tom
kamenu, ali ja nisam kamen. Moje ja nije materija!Ja sam nedimenzi-
onalno ja, duh izvan bilo kakvog pojma o vremenu i prostoru!
I unutranjom snagom duha, ba kao to sam nauila da govorim
njome u mojim telepatskim vebama, bez tela, bez usta, govorei u
duhu, ja bezglasno viem na udovite: "Ne! Ja nisam ti, i ti nisi "ja"!
Mi smo zauvek razdvojeni naim biima, jer ti si smrt, a "ja" sam ivot!
Mi nikad ne moemo da budemo istovetni jedan s drugim! Ti sa tvo
jim zakonom grenja i otvrdnjavanja, ti si negativ, slika u ogledalu -
karikatura - venog izvora sveg ivota, boanstva koje poiva u sebi!
Ti nisi strana prikaza. Ti nisi udovite. Ti nisi "onaj zli". Ti nema
nezavisno postojanje. Boansko ja te je stvorilo i nastavlja veno da
te stvara kad god se zaodene u materijalni omota, u telo. Ti si unu
tranje bie materije, ti si zakon koji odrava materiju; tako ti ima
vlast nad mojim telom, zato to si morao da ga izgradi po nareenju
mog ja kad sam se ja rodila u ovom materijalnom svetu i postala
linost. Ali ti nema moi nada mnom, nad mojim stvaralakim ja; jer
ti nisi nita drugo do zakon materije koji je oiveo kroz moj duh. A ni ja
nisam ti, nego sam ja ono to sam ja i ti si takoe ono to sam ja! Tvoja
sutina je grenje, a na duhovnoj ravni, u svesti, grenje se ispoljava
kao strah. I ti mora da nestane, zato to se ja ne plaim!"
Dejstvo mojih neizgovorenih, bezglasnih rei je uasavajue!
Oko mene postaje potpuno mrano, i planine se odronjavaju sa za-
gluujuim treskom nalik na grmljavinu. Stene i kamenovi padaju,
zemlja se otvara, potpuni haos besni oko mene... samo ja stojim
vrsto na nogama u toj kataklizmi...
Dok se sve polako smiruje i ja polako osveujem, shvatam da
sam samo imala straan san. Kako je dobro probuditi se iz takvog
komara...
Moje prvo oseanje je oseanje izuzetne gladi i ei, ali ne elim
da traim vreme u jelu i piu j e r moj cilj je Bog. elim da idem dalje
to je bre mogue.

341
 Inicijacija

Gledam oko sebe. Ja sam u prostranoj sobi osvetljenoj blagim

crvenkastim svetlom. Prijatni ljudi lepog ponaanja nude mi pri
mamljive poslastice u divnim zdelama i boanska pia u velianstve
nim zlatnim posudama. Oni pokuavaju da me ubede da jedem i
pijem s njima. Smeim se. Zadovoljstva ukusa nikad za mene nisu
predstavljala iskuenje. Zato bih sebi dopustila da me na putu do
Boga zadre glad i e?
Zahvaljujem im na prijateljskom pozivu i idem dalje. Veoma
udno, ja vie nemam nikakav oseaj gladi i ei, ali i dalje ne mogu
da razaznam gde sam i ta se dogaa oko mene. Oigledno je,
meutim, da je sve oko mene u stalnom, haotinom kretanju. Jo
jedno od mojih prvih utisaka o ovom mestu je udan miris u vazdu-
hu... miris pregrejanih ljudskih tela... ne ba neprijatan, ali meni ipak
odvratan.
Malo pomalo oi mi se navikavaju na prigueno svetlo. Ja sam u
nekoj vrsti podzemne peine gde se veliki broj mukaraca i ena raz
vlai u neredu po sofama ili ljulja i naginje, vrsto se grlei, igrajui i
pravei izuzetno udne pokrete. Posmatram ih s rastuim zapre-
paenjem. Da li su pijani? Ili mentalno poremeeni? Svakako, ja
sam viala ivotinje u toku sezone parenja kad priroda stvara novu
generaciju. Ali, ak i kad su tako zaarene da im celo telo gori i drhti
od strasti, one nikad ne gube dostojanstvo... nikad se ne ponaaju
kao ovi ljudi ovde. I svetenice, takoe, koje slue u hramu ljubavi, is
punjavaju svoje dunosti s uzvienim stavom duhovne posveenosti
jer znaju da radei to polau rtvu na oltar boanske ljubavi. Kako
mogu ljudi da padnu tako nisko da unize vrhunski boanski ljubavni
in i naine od njega cilj sam po sebi? Najzad, oni su potovani,
ugledni ljudi - nainjeni po slici i prilici Boga! - a ipak se ponaaju kao
da su izgubili razum. Prepoznajem neke od njih kao ljude od poloaja,
dravnike i dvorske dame, ali oni me ne vide. Nemaju ni oi ni ui ni za
koga i ni za ta osim za sebe same. Spoljni svet je za njih prestao da
postoji. Oni su potpuno zatvoreni... zabravljeni u svojoj mati!
Oni i razgovaraju jedan sa drugim, ali izgleda da su ti mukarci i
ene zaboravili da je govor duhovna manifestacija oveka. Oni
koriste govor da bi izrekli neto sasvim nemogue, neto potpuno ne
logino. Na primer, ujem jednog mukarca, dok igra sa svojom part-
nerkom u tesnom zagrljaju, kako je pita opet i opet: "Da li si moja?"
"Da, dragi, samo tvoja!" odgovara ena, i oni nastavljaju da
igraju. Malo kasnije isti par prolazi pored mene i ja ujem mukarca

342
 Inicijacija

kako, s polusklopljenim oima, ponovo - moda po stoti put - pita

enu: "Da li si moja?"
"Da, dragi, jesam," odgovara ena isto tako neumorno. ta je to s
njima? Zar nije dovoljno jednom postaviti pitanje i dobiti odgovor?
Zato moraju to da ponavljaju sto puta? I kako je besmisleno pitati
neku osobu tako neto! ovek pripada samo sebi. On je slobodno
bie s neotuivim pravom samoodluivanja. Dakle, kako je ovaj
mukarac pomislio da moe da poseduje enu? Jedva da je mogue
posedovati lava. Ako ak i te kraljevske ivotinje imaju svoju neza
visnost, kako moe ovom oveku da padne na pamet da ta ena "pri
pada njemu", i zato je to pita sto puta? Da li je on duevno oboleo?
A moda i ta ena koja nastavlja da odgovara na njegovu glupost? A
moda i svi ti drugi mukarci i ene koji se ponaaju na isto tako ne
mogu nain?
U ovom kritinom trenutku jedan visoki mukarac irokih ra
mena prilazi meni. Izgleda da moe da mi ita misli, jer odgovara na
moje unutranje pitanje: "Lepa gospo, zar ti ne zna da je to ljubav?"
Ljubav? Naravno da ja znam ta je ljubav! To je divna, uzviena
svetinja kad dva iva bia vole jedno drugo s potpunom posvee-
nou, a ne samo sa strasnom eljom za posedovanem! Ali u srcima
ovih ljudi ja ne vidim ljubav! Vidim samo da su izgubili razum... ta
strast, ta groznioca koja otupljuje i umrtvljuje one najtananije, najo-
setljivije nervne centre stvorene za prenoenje duhovnih otkrovenja,
dri ih potpuno u svojoj vlasti. Ti ljudi treba da budu spaseni i
probueni iz svog polusvesnog stanja! Prilazim jednoj veoma mladoj
eni, grabim je za ruku i viem joj u uvo: "Probudi se! Ne dopusti da ti
strast otupi i zamrai svest! Ti si duh, a ne telo! Ne dozvoli da te tvoje
telo unizi! Ne dopusti sebi da se spusti nie od ivotinje. Probudi se,
uje li? Probudi se i odlazi odavde! Spasi se dok ne bude prekasno!"
Mlada ena zuri u mene kao kroz veo - kao mesear. "Pusti me
na miru," kae ona. "Hou da budem srena!" I s tim nastavlja da igra.
O, kako je slepa! Kako bi uopte mogla da se nada da e nai
sreu kroz fiziki zagrljaj bez duhovnog sadraja? Srea je neto to se
doivljava u svesti; srea je u sebi. Kako bi uopte mogla da se nada
da e nai sreu kroz prostu bezvrednu igru tela?
"Sad prosto zaboravi na kratko svoj razum," kae ovek, "ti nisi
merodavna da sudi zato to to nikad nisi probala. Igraj sa mnom i
videe i sama." To govorei, on me grli i odvlai u guvu uskovitlanih
ljudi, ponaajui se isto toliko budalasto kao i svi drugi ljudi...

343
 Inicijacija

Igram s njim i posmatram sebe s velikom radoznalou... Da li u

i ja postati tako zatrovana, tako zanesena bliskim kontaktom kao ovi
siroti zaostali ljudi oko mene? Ali jedino to primeujem je kako je
za mene izuzetno neprijatna blizina ovog mukarca. Dah mu je vreo,
i nalazim da je vrlo odvratno to mi die u lice i niz vrat. Izdahnuti
vazduh je korien vazduh! Zato bih ja udisala vazduh koji je on ve
iskoristio? Zatim, miris njegovog tela i njegovog znoja mi je takoe
krajnje neprijatan. elim sve vazduh. elim da odem sa ovog gnus
nog mesta.
Dok pokuavam da pobegnem od njega, ovaj ovek se iznenada
menja. Pretvara se u divovski, uareni vatreni duh. On vie nema
telo. On je samo silni plamen koji pokuava da me potini sebi. On
me okruuje, pokuavajui da silom prodre u moja usta... u moje
telo. Ali mo kojom zraim, mo moje jasne i trezvene svesti, dri ga
podalje. On ne moe da me dosegne. Na to reaguje postajui topliji,
vei, udniji. Postaje ogroman, prostirui se irom cele sobe,
prodirui svojom vatrom koja saie sve te ljude opijene strau.
Niko ne preostaje... Nita vie... samo more plamenova koji prodiru
i unitavaju sve...
Ali ja ostajem nedirnuta, nepovreena, i ja sam ono to sam ja!
Onda ujem gromovni glas iz plamena: "Pobedila si...poloila si
svoj test, ali, pazi se! Nisi pobedila zato to si jaa od mene. Ne moe
da bude jaa, zato to sam ja vatra tvog sopstvenog ja. Nisi se zapalila
samo zato to tvoja istota i tvoj nedostatak iskustva stoji izmeu tebe
i mene. Tvoje telo i njegova ula jo uvek su uspavani. To je ono to te
titi. Ali, pripazi se, mi emo se opet sresti... mi emo se opet sresti!..."
I sa tim sve nestaje - vatra, odaja, dim - sve... i ja ponovo ostajem
sama...
"Sreemo se opet?" ponavljam te poslednje rei. "Ne plaim te
se! ak i da je moje telo buknulo u vatrenu strast, to ne bi dodirnulo
moje ja. Ja stoji iznad svega fizikog..."
Ali, ta je to bilo? Zar nije zvualo kao prezrivi smeh?
Osvrem se da vidim odakle je mogao da doe taj glas. inei to,
primeujem da sam na livadi zelenoj kao smaragd, i da mi se pri
bliava neki nepoznati oblik. To je oblije nekog lepog, dobro
graenog mukarca, poluzaklonjenog velom izmaglice. Volela bih
da vidim kroz maglu... Volela bih da vidim divno oblije koje ona
skriva... Volela bih da odagnam maglu... ali ne mogu. Ali me taj
ovek zanima i zato pitam: "Ko si ti ?"

344
 Inicijacija

Onda se lepi ovek primie i glasom koji na mene ostavlja dubok

utisak apue mi na uvo: "O, slatka moja voljena! Traim te dugo,
dugo, celu venost, otkako smo pali iz Edenskog Vrta i razdvojili se
jedan od drugog. Najzad sam te naao! Doi mi u naruje! Doi,
poloi svoju dragu glavicu na moje grudi! Doi i hajde da se ujedi
nimo u boanskom jedinstvu, hajde da utopimo naa bia u nebe
skom blaenstvu! Kako je divno to nisi popustila pred ivotinjskim
nagonom tela! Kako je velianstveno to si se sauvala ista i nedir-
nuta za mene! Ti pripada meni i ja pripadam tebi. Mi dopunjavamo
jedan drugog potpuno! Da li osea neodoljivu mo koja nas pove
zuje i privlai nas sve blie i blie? Doi, hajde da se ujedinimo u lju
bavi, ti, najdrae od svih stvorenja, moja jedna i jedina nebeska
nevesto. Volim, te!"
ujem njegov glas, vidim njegov muevan korak, oseam ogro
mnu silu koja zrai iz njega ka meni... A ipak, on je stranac. Ja ga ne
poznajem! Kako bi on mogao biti moja komplementarna polovina?
Ne! ovek nikad ne nalazi svoju komplementarnu polovinu izvan
sebe. Ptahhotep kae da je naa komplementarna polovina uvek iza
ispoljenog oblika kao lik u ogledalu u neispoljenom stanju. Ne!
Ni jedno ljudsko bie ne moe biti moja komplementarna polovina. 1
zato je taj ovek zaklonjen u gustoj magli?
"Ne znam ko si ti," odgovaram mu, "ali, ko god da si, prevario si
se! Ti nisi moja komplementarna polovina. I morae da potrai
svoju drugde ako misli da e je nai igde u spoljnom svetu. Niko ne
moe da nae svoju komplementarnu polovinu negde izuzev u sebi.
U svetu oko nas mogue je nai samo projektovane slike sline neijoj
istinskoj komplementarnoj polovini. Ali ni ja ni ti ne moemo postati
potpuni uz pomo slike, projekcije. Samo boansko jedinstvo sebe
moe da donese blagoslovenu sreu! Ja u nai svoju komplemen
tarnu polovinu u sebi!"
"Da nae svoju komplementarnu polovinu u sebi," kae lepi
mukarac, "znailo bi da si ti, u svojoj svesti, ve istovetna s boan
skom sobom. Kako oekuje da doivi posledicu pre uzroka? Boa
nsko ja je rajsko stanje jedinstva kroz koje moe da se vrati samo
postajui jedno sa svojom komplementarnom polovinom. Kako
oekuje da to postigne bez mene, svoje komplementarne polovi
ne? Zaboravlja da si ti polovina celine, a da sam ja druga polovina."
"Mi smo ive slike u ogledalu jedno drugog, i mi pripadamo
jedno drugom. Ti me nosi u svojoj podsvesti, ba kao to ja nosim

345
 Inicijacija

tebe u svojoj, i ak i ne elei mi traimo jedan drugog neodoljivom

privlanom snagom koja potie od toga to pripadamo jedan dru
gom u rajskom stanju. Tokom vekova i vekova naa sudbina nas
spaja opet i opet sve dok ne osvestimo jedan drugog unutar nas
samih i doivimo jedan drugog potpuno u telu kao i u dui. Samo u
toj boanskoj istovetnosti mi moemo zaista da budemo sveukupna
svesnost celine - vieg sebe! Kako oekuje da bude u stanju da se
vrati rajskom jedinstvu bez mene? Kako misli da bi mogla da
izbegne da se suoi sa injenicom da mi takoe pripadamo jedan
drugom na zemaljskoj ravni? Kako oekuje da stekne iskustvo koje
ti je apsolutno potrebno bez mene?"
Ali ja odbijam da dozvolim da se na mene utie. "Bez obzira ko
liko pokuava da me ubedi, ja te i dalje ne elim! to se mene tie,
dovoljno je znati da si ti prisutan u nesvesnom delu mogza, i ja elim
da se upoznam sa tobom samo u sebi samoj, ne u spoljnom svetu. Idi
svojim putem i pusti mene da idem svojim!"
Na te moje rei lepi ovek uzmie i poinje da iezava kao ju
tarnja izmaglica na suncu. I, dopirui iz sve vee i vee daljine, k meni
se vraa njegov glas - taj glas koji je ostavio tako dubok utisak na
moje srce: "Nastaviu da te traim na zemaljskoj ravni... traim...
traim..." Glas mu nestaje u daljini i iznenada je sve tiho.
Ali ima i dalje neeg to hou da saznam, zato viem za njim:
"Zato je oko tebe tako gusta magla, tako gusta da me spreava da te
vidim oi u oi?"
Iz daleka u daljini ujem glas koji se gubi kao da je odjek otku
caja mog sopstvenog srca: "Gusta magla pokriva tvoje oi, ne mene!"
To je tvoj nedostatak iskustava... to je ono to te titi od mene. To ti je
pomoglo da mi se odupre. Ali mi emo se opet sresti... opet sresti..."
Jo uvek ima mnogo toga to bih htela da pitam i ja trim prema
mestu gde je on nestao. Ali vie ga ne vidim. Okreem se da se vratim
na divnu livadu, ali ne mogu da naem put. Gusta magla prekriva sve
gde god da pogledam. Bez obzira kako se silno trudila, prosto ne
mogu da vidim kroz nju. Ipak znam da vie nisam sama. ujem gla
sove ljudi oko sebe i znam da postoji neka veza izmeu tih ljudi i
mene. Razni dogaaji slede jedni druge u kojima ja igram vanu
ulogu. ujem glasove koji mi govore, i ponovo prepoznajem glas koji
mi se obraao iz maglovite figure i nainio na mene tako dubok uti
sak. Shvatam da to bie, u raznolikim oblicima, opet i opet pripada
meni, ali kako i gde ?... ta svi ti glasovi govore? 1 ta ja odgovaram?

346
 Inicijacija

Ne mogu to sasvim da razaberem. Kao da magla pokriva moje

ui kao i moje oi. Tu i tamo vidim poneto, ali pre no to prepoznam
ta je to, ono ponovo nestaje u magli. Jednom vidim kulu, i znam da
neko ivi u njoj kao zatvorenik - on ima isti glas kao maglovita figura
i ja urim da pokuam da mu prokrijumarim neto za jelo. Ja sam
erka uvara, i moram da se pazim da me neko ne primeti. Ali neka
neodoljiva sila me privlai zatvoreniku. Znam da moram da mu po
mognem...
Onda sve ponovo nestaje u maglama oko mene. Dok pokuavam
da se ponovo snaem, iznenada ugledam velike, obojene kamene
ploe tik ispred svog lica. Perem ih i ribam dok ne postanu iste.
ujem glas iz magle koji zvui kao da je moj, neprestano pi-
tajui:"Jesi li pronala, dete moje drago?" Stiem utisak da je to
staro, istroeno telo, umorno. Potom to udno oseanje nestaje, a
magla se - na moju veliku radost - podie.
Ponovo stojim na zelenoj livadi. Sunce sija, zraei umerenu to-
plotu, a sad je tu ak i neni prijatni povetarac. Ima jo neeg to je
takoe udno. Kako magla nestaje i ja opet vidim tlo pod nogama,
primeujem da su mi stopala kao i tlo na kome stoje mnogo dalje i
nie nego to su ikad ranije bili. To znai da sam izrasla i postala
mnogo via! Kako je to udno! U mojim godinama vie se ne raste.
Dakle, kako je mogue da sam ja porasla? I kako udnovatu haljinu
imam na sebi! Stvarno je smena! I gde su mi sandale? A moje ruke?
Kako su se mnogo promenile! Sve je tako neobino, tako
iznenaujue, kao da ja nisam ja, kao da sanjam!
Ali moja svest je bistra. Budna sam. Ne sanjam! Gledam uokolo.
Nedaleko vidim umu, i dok joj se pribliavam, jedna kua postaje
vidljiva meu drveem. Ali kako udna kua! Mesto mi izgleda
poznato, a ipak znam da nikad nisam videla takvo drvee u celom
svom ivotu, niti takvu kuu. Ne! To drvee nije ak ni iz daleka
slino naim palmama...
Kua stoji na brdu, i dok se penjem uz stepenice kroz umu koja
vodi do nje, znam da kua pripada meni. Ali kako? Nikad nisam vi
dela takvu kuu, a ipak mije poznata. Nije napravljena od kamena, a
krov joj je kos umesto ravan. Dok ulazim u kuu, znam da mi je svaka
soba poznata, tako da idem pravo u "moju sobu". Dok stupam u malu
sobu s belim okreenim zidovima, stojim ispred prozora nekoliko
trenutaka da bih uivala u velianstvenom pogledu. Vidim da su i
kuica i lepa zelena livada visoko na planinskoj kosi s pogledom na

347
 Inicijacija

iroku ravnicu u dubini. U podnoju planine jedna iroka reka tee

kraljevski s velikim brodovima koji plove po njenoj povrini. udno,
oni nemaju ni jedra ni vesla, a ipak se kreu veoma brzo, mnogo bre
nego nai brodovi. Ima jo neto to ne razumem: zato svi imaju ve
liku crnu cev koja tri uvis i bljuje gusti crni dim.
Sunce je zalo, i sumrak se iri preko doline poda mnom. U dalj
ini gde - imam udan oseaj da sam ranije esto gledala napolje na tu
stranu - ima mnogo malih seoca, a izmeu njih i nad njima vidim
male bljeske munje. Opet i opet... a posle svakog bljeska dolazi
prasak groma, ba kao to grom udara iz velike piramide. Posma-
tram te bljeske svetlosti i tu grmljavinu neko vreme, sve dok izne
nada iza sebe ne zaujem reski zvuk zvonjenja. Okreem se prema
maloj napravi koja isputa taj zvuk, podiem udno oblikovani deo te
naprave i pritiskam njegov deo na uvo. Sve to izgleda kao da se samo
po sebi podrazumeva, kao da sam navikla da to inim dugo, dugo
vremena; ali znam tano da nikad ranije u ivotu nisam videla takvu
stvar. Dok drim mali crni deo naprave uz uvo, ponovo ujem glas...
glas koji mi je govorio iz maglovite figure: "Ljubim ti ruke, draga,
kako si?"
"Hvala, dobro," odgovaram, "ali volela bih da se vratim kui. Da
li bi moda mogao da doe da me sutra pokupi? Neprijatelj je ve
sasvim blizu. Svake veeri vidim pogotke. Oni se zastraujuom brzi
nom sve vie pribliavaju. Volela bih da budem kod kue sa svima
vama."
"U redu," odgovara glas onog oveka opet, "doi u sutra da te
uzmem. Ali zar ne bi bilo razumnije kad bi ostala u umi? Ovde u
gradu nas bombarduju danonono, i postaje sve gore."
"Ne," odgovaram, "hou da se vratim i da budem kod kue sa
svima vama ostalima. Brinem se za kuu i za imovinu ovde, ali kad se
priblii opasnost, elim da budem sa vama ostalima. Molim te, vodi
me kui!"
"Dobro," ujem opet iz one naprave. "Vidim da si dovoljno hra
bra. Sutra popodne u doi i pokupiu te. Spakuj sve svoje stvari pre
toga. Dovidenja, draga moja. Ljubim te neprestano. Laku no."
"I ja tebe ljubim. Laku no," odgovaram i vraam napravu tamo
gde je pre bila.
Ko je to bio? Kako to da ujem njegov glas kako mi govori kroz
jedan udno oblikovan deo neke naprave? Kako to da ga ujem
fizikim sluhom umesto preko unutranje duhovne veze? Jedna mi-

348
 Inicijacija

sao mi bljesne kroz um: da li je moda sve to to sad doivljavam

samo vizija? Moda je to samo san? Samo test moje hrabrosti!
Ne, naalost, to nije san - koliko god bih moda volela da se pro
budim iz ove stvarnosti, ba kao to sam se ranije probudila iz sna i
nala se na sred divne zelene livade. Da, to je bio san, ali sad sam pot
puno budna i moram da se nosim sa svakojakim stvarima... neu
mitno. Vazduh je teak od straha i uasa... tako teak da ljudi jedva
mogu da diu. Neprijatelj se pribliava sa svih strana. Ako se ovo nas
tavi jo nekoliko dana, grad e biti opkoljen. A stalno sluamo tako
neverovatno uasne prie od izbeglica koje su uspele da pobegnu iz
okupiranih podruja. Ali mi smo u Bojim rukama, i ja smirujem
svoje uznemireno srce i nerve milju da je sve to se dogaa za dobro,
jer nita ne moe da se desi bez Boje volje. A Boja volja je uvek dobra
-apsolutno uvek!
Poinjem da brzo pakujem svoje stvari.
Sledeeg popodneva gledam kroz prozor i vidim naeg psa kako
tri niz planinsku kosu strelovito brzo, kao munja. Tako znam da mi
dolazi mu. Nekoliko minuta kasnije stiu, moj mu i na pas. Na
pas je tako srean. On neprestano skae uvis, da pozdravi mog mua,
ak do ramena, od istog oduevljenja i uzbuenja. Ja takoe istra
vam da ga saekam i mi se grlimo s nenom ljubavlju. ivimo zajedno
skoro dvadeset godina i zaljubljeni smo jedno u drugo isto kao i na
dan kad smo se venali.
Muevljevo dranje i ponaanje, njegov glas i dodir njegove ruke
su tako umirujui. On je sama hrabrost, sigurnost, pouzdanost.
"Nadam se da se ne plai?" pita me s osmehom.
"Ne," odgovaram dok steem ruke oko njegovog miiavog vra-
ta. "Bog e biti s nama!" Privijam se vrsto uz njega za trenutak, na
slanjajui glavu na njegova iroka ramena.
Dok poinjemo da pakujemo prtljag u kola, stajem nepomino
za trenutak. Kakva je ovo vrsta automobila, koije ili kola? Iznenada
se seam da sam navikla da putujem u jednoj sasvim razliitoj vrsti
kola, ali se onda ponovo smeim jer je ovo ona koju takoe veoma
dobro znam. Naravno, to je auto mog mua, ali kako je udno to on
ide sam od sebe, bez lavova upregnutih ispred njega...
Prelazim rukom preko ela. Jesam li potpuno poludela? Lavovi!
Lavovi ispred automobila? I to ovde, u ovoj zemlji? Da, zaista, bilo je
nekih vrlo lepih lavova u zoolokom vrtu, ali su oni odavno usmreni
zbog bombardovanja. Bilo bi opasno da se neka od divljih zveri oslo-

349
 Inicijacija

bodila zato to je bomba otetila njen kavez. Ne mogu da razumem

odakle mi takve ideje kao ove o lavovima i drugim nemoguim
stvarima... egipatskim piramidama koje ja sigurno poznajem samo
sa fotografija! Da li sam moda postala rtva prevelikog uzbuenja?
Vozimo se kui. Utravam u stan. Ba kad se spremam da otvo
rim vrata, ona se sama otvaraju, i tu, sijajui od radosti - oh, kako li
je, zaboga, on dospeo ovde? - j e mali Bo-Gar! Ali on vie nije mali.
On je porastao, mada je sasvim mlad. Smei se slatko kao i uvek,
klanja se preda mnom i ljubi mi ruku.
"Kako je dobro, kako veoma dobro videti da si se vratila kui,
moja kraljice!" kae on tiho.
Ali ja stojim tu gledajui ga s istim zaprepaenjem: "Bo-Gar, ti
si ovde? Kako si dospeo ovde?" pitam.
Sad je na njega red da bude iznenaen: "Ali ti zna da ivim ovde
poslednje tri godine... u tvojoj kui. Zato pita?"
Prosto ne mogu da razumem... on nije sasvim onakav kakvog
poznajem. Ve je odrastao, a ipak znam da je on u stvari jo uvek
dete... ili treba da bude jo uvek dete! Ali zato? Potoje on doao iz
svoje daleke otadbine, ja ga ba i ne poznajem. A ak i tada je ve
bio odrastao mladi. Zato imam udno oseanje da je on tek deak
od deset ili dvanaest godina? Zato se opet oseam kao da sanjam?
A evo ga i moj mu. Ceo stan je pun cvea... kako ljupko od njega
da mi poeli dobrodolicu kui posle svih ovih godina to smo u
braku, na isti ljubak nain kao to je inio prvih nekoliko dana naeg
medenog meseca.
Posle veere sedimo pored udne, povelike drvene kutije u kojoj
govori ljudski glas. Glas nam kazuje poslednje ratne novosti, zajedno
s pravilima i uputstvima koja treba da sledimo. Kako udno!... to je
jo jedna materijalizacija mentalnog procesa, kao telepatska na
prava tamo, u maloj kui u umi. Ptahhotep, moj dragi uitelj, takoe
emituje visoka energetska zraenja kroz atmosferu zemlje svake
veeri. Sve ljude, dok spavaju, potpomau i snae njegove moi i lju
bav. Ali njegova zraenja doseu u same dubine ljudskih bia, ne
samo do spoljnih uiju kao vibracije niskih frekvencija koje dolaze iz
ove udne male drvene kutije ovde.
Onda svi idemo na spavanje.
I u mnogo noi koje e uslediti iznenada nas budi straan zvuk:
sirene zavijaju po celom gradu! Mi skaemo iz kreveta, uvlaimo se u
cipele, toplo donje rublje, kunu haljinu, krzno, toplu maramu oko

350
 Inicijacija

glave... grabimo mali kofer s nakitom i novcem i stari album sa sim

bolinim mistinim crteima. Jurimo niz stepenice, moj mu i ja,
dole u podrum. Na stepenitu sreemo moju mlau sestru s no
voroenom bebom u naruju, njenim trogodinjim deakom i dvo
godinjom devojicom. Druga vrata se otvaraju ka stepenitu, drugi
ljudi izlaze - prebledeli i povueni i tihi - da nam se pridrue u maru
nanie. Kad stignemo u prizemlje, otvaraju se jedna vrata i izlazi je
dan stari ovek sa sneno belom kosom i bradom. Te oi! Gde sam
ranije videla te oi? I kao bljesak munje, iznenada ponovo vidim lepu
figuru oevog generala - onog koji je svojim sposobnostima tako do
bro napredovao u slubi - Tis-Ta! Njegove oi! A kako je on doao
ovde? I kako je star! I kako to da mu ja sad apuem: "Oe dragi, da li
si dovoljno toplo obuen?" On se smeka i ohrabrujue mi mae ru
kom: "Da, da, ne brini!" I svi idemo dalje da naemo svoja mesta u
podrumu.
Neprijatelj se sve vie pribliava; elini obru koji je iskovao
oko naeg grada se sve vie stee.
Jednog popodneva otvaraju se vrata i -ulazi Ima. Kako se desilo
da je on ovde? ... I to obuen u ovu odeu? Grlim ga i pitam: "Kakvo
je to odelo?"
On me gleda s podjednakim iznenaenjem. "Kakvo pitanje,
mama!" kae. "Kakvo odelo? Pa, majko, ponaa se kao da me prvi
put vidi u njemu! Pilotska uniforma! Ali to zna ve dugo!"
Stojim tu zbunjena kao da u se probuditi iz jo jednog sna. Da,
naravno, pilotska uniforma. A on je moje drago, moje jedino dete! A
ipak znam daje to Ima. Svakako da njega poznajem! Ima! Da li je on
stvarno moj sin? Jo uvek mogu jasno da ga vidim u njegovoj
svetenikoj odori. On mi je davao asove koncentracije. ak i tad
njegovo zraenje je bilo snano i isto kao elik... Poznajem ga... ali
on ne poznaje mene i ponaa se kao da nikad nije imao nikakve veze
sa hramom. "Majko," kae, "moja jedinica se seli na drugo mesto,
poto nai avioni ne mogu vie da dejstvuju sa ovog aerodroma. Kad
bismo ostali ovde imalo due, svi bismo bili uniteni s naim avi
onima. Selimo se negde u provinciju. Ne znam kad u te opet videti."
Od panike mi postaje hladno oko srca. Ve sam se navikla da
znam da mi je sin u stalnoj opasnosti. Kad je otiao u vojno vazduho-
plovstvo, osetila sam kao da sam na mestu ostala mrtva. Hodala sam
beivotno uokolo po stanu, oseajui se kao da sanjam neki straan
san. Kako bi to mogla biti stvarnost? Kako bi majke stvarno mogle da

351
 Inicijacija

alju svoje sinove, svoje zdrave, mlade, krepke sinove u taj masovni
pokolj? To je sigurno samo ruan san u kome su ljudi postali tako
izopaeni i niski da ubijaju jedan drugog najjezivijim orujem koje se
moe zamisliti... i to ubijaju upravo najzdravije, najjae, najsprem
nije mladie... mladie koji bi trebalo da zanu novu, snanu, zdravu
generaciju ljudi. Ti mladi ljudi su prvi koji e biti ubijeni jednostavno
zato to se smatraju "sposobnim" za vojnu slubu. Slabi i boleljivi
ostaju kod kue i poto je tako ba su oni ti koji mogu da postanu
oevi. Veina zdravih mladih ljudi je pobijena u borbama. To je
najbri put do potpune degeneracije celokupne ljudske rase. A ljudi
su ve potonuli tako duboko da ak i ne priznaju tu injenicu! Ni iz
kog drugog razloga do iz slepe mrnje i straha jedan od drugog, ljudi
ubijaju najbolju i najzdraviju generaciju!
San! Nona mora!
Onda, malo po malo, moj oseaj za stvarnost se vraa, i ja preda
jem svoje dete Bogu! Nita ne moe da se desi bez Boje volje, a to
god da se desi dobro je zato to Bog to tako eli. Izravnanje!... Sve to
se dogaa je samo traganje i tenja za vraanjem u ravnoteu... nazad
u raj! Te rei mog uitelja, Ptahhotepa, i sve drugo to me je On
nauio u velikoj piramidi ostavile su tako dubok utisak na mene da
mi je to dalo hrabrosti da nastavim da ivim, da nastavim da oba
vljam svakodnevne dunosti, uprkos stranoj spoznaji da moje dete i
milioni drugih koriste jedni druge kao mete u toj masovnoj klanici.
Ali sad sam znala da emo se rastati kad on ode iz grada, jer nas
je neprijatelj skoro potpuno opkolio. A da li e on ili mi izai iz ovog
masovnog pokolja ivi, ili da li emo se ponovo videti u ovom ivotu -
to je sve bila velika nepoznanica...
A ipak ja ne mogu, ne smem da oseam bol, zato to mi nije
doputeno da se poveem ni sa kim na takav nain da moja srea za
visi od njega! U ovom mladom oveku koga sam nosila pod srcem da
bi mogao ponovo da se rodi, u ovom mladom oveku koji je sad moj
sin, ja ne volim telo. Nije njegovo fiziko ispoljenje ono to volim, ve
Bog u njemu! Njegovo boansko ja je sagradilo to telo - ba kao i tela
svih ljudi, ivotinja, biljaka i ak nepokretne materije - da bi bilo u
stanju da se izrazi. Dakle, ispoljenje bezlinog boanstva je ono to
volim u linosti svog sina, u njegovom lepom telu. Sve stvoreno je is-
poljavanje jedinog i jedinog Boga; dakle, zato bih ja sad drhtala zbog
mogunosti da "izgubim" ovo posebno ispoljenje Boga? Zato bih se
tresla na pomisao da ga vie ne vidim? Moda zato to su njegova krv

352
 Inicijacija

i meso od moje krvi i mesa? Ali moje ja i njegovo ja su isto ja - i

uopte nisu krv i meso.
Ja moram da uem u moje sopstveno ja i postanem potpuno
svesna u njemu; onda sam istovetna sa ja moga sina - i u isto vreme sa
ja cele vasione, i tako ne mogu da uzgubim nita i nikoga! Za mene ne
moe da bude nikakve razlike u tome da li su oni koji koji umiru od
moje krvi i mesa ili potpuni stranci, zato to isto ja Boga menja jedno
od mnogih svojih tela kad god neko ivo bie umre, bilo da je to telo
mog jednog jedinog deteta ili nekog koga uopte ne poznajem. Ja
moram potpuno da savladam svoju krv i meso koje sad osea tako
straan bol... O, Boe, daj mi snage da poloim ovaj test! ak iako ni
sam jo postigla kosmiku svest, daj mi snage da se ponaam kao da
ivim svakog trenutka u tom boanskom stanju svesti!
Kolena mi se tresu dok prilazim sinu, grlim ga i kaem: "Dragi
moj mali deko, moje jedno, moje jedino dete, zbogom! Stavljam te
u Boje ruke... On nee napustiti ni tebe ni nas. Samo pamti da sve
prolazi osim istinske ljubavi. ak i sad se mi volimo zato to smo
jedno u Bogu. To nas je duhovno jedinstvo - ta istinska ljubav - spo
jila ovde na zemlji. Mi ne moemo da izgubimo jedno drugo! Mi
emo nai jedno drugo i sresti se ponovo... ako ne u ovom ivotu,
onda u sledeem, ili u drugom obliku ivota. Gde god moda odemo,
naa ljubav e nas ponovo spojiti. Zbogom, dragi moj. U tekim
vremenima koja dolaze dri se te nevidljive sile koja stoji izmeu nas
i nikad nas ne naputa. Sile koju zovemo Bog!"
Nijedno od nas ne plae. Drimo jedno drugo u dugom, toplom
zagrljaju punom ljubavi. Ljubim njegovo glatko, mlado elo. On me
privija na grudi i odlazi. Maem mu kroz prozor. On mi mae u ot-
pozdrav, zatim nestaje.

Veeras slavimo Boi. Topovi grme neprestano, ali mi ipak pri

premamo sve to moemo da bismo proslavili taj dan to je lepe
mogue. To meni ne znai mnogo, jer u venosti nema Boia, nema
praznika i nema vikenda. Svaki dan je praznik - sveti dan - zato to je
u Bogu venost jedan neprekidni sveti dan. Ali moj mu voli da pro
slavlja Badnje vee. On je srean kad moe da mi priredi prijatna
iznenaenja, i voli da i njega iznenade. On ve ukraava drvo u
primaoj sobi, a Bo-Gar mu pomae.
Nekoliko poslednjih nedelja Bo-Gar ivi sa nama. ak i da je
hteo da ide kui uvee, u poslednje vreme ne bi mogao zbog tekih
bombardovanja. On ivi u sobi koju je moj sin ispraznio.

353
 Inicijacija

Pre nekoliko godina Bo-Gar je napustio svoju otadbinu daleko

na Orijentu. Doao je na zapad da poduava ljude u ovom delu sveta
drevnoj nauci svojih predaka koja omoguuje ljudima da dovedu
telo pod vlast duha. Poto su ratne nestaice onemoguile da se doe
do kamena ili bronze za vajanje, moj atelje je ostao prazan i ja sam ga
prepustila Bo-Garu za odaju u kojoj e davati asove. Od poetka
naeg poznanstva on se ponaao kao da je nae roeno dete, i sad su
on i moj mu ukraavali jelku u savrenoj slozi.
Ja sam sa kuvaricom i pokuavam da smislim nain i sredstva da
pripremimo "prazniki" jelovnik od zaliha hrane koje smo uspeli da
nabavimo s tako mnogo tekoa. Danas smo pozvani s celom porodi
com na veeru za Badnje vee kod oca, a sutra treba da budemo u
stanju da sami posluimo Boinu veeru.
Onda zvoni zvono na vratima. Moj mladi roak ulee unutra, sav
pobledeo i potresen. "Ester," kae on, "neprijatelj je potpuno opko
lio grad, i njihove trupe vre iznenadni pokret. Ne dolaze s druge
strane grada gde smo ih oekivali, ve ulaze pi nastojnikova porodica
svi znali ta nas eka.
Naa vila se nalazi na padini brda. S prozora moemo da vidimo
daleko niz ulicu u pravcu iz koga dolaze neprijateljske trupe. Sve je
mirno za sada. Moj mu kae da mogu da prou sati pre no to nepri
jatelj stigne blizu nas. Zato predlae da proslavimo Boi odmah, za
tim silazi kod oca gde smo pozvani da se pridruimo ostatku
porodice za veerom. Tako emo svi biti zajedno kod oca i moemo
da saekamo i motrimo na dalje dogaaje.
Moj mu pali svee na Boinoj jelki. Ja mislim na sina koji
moda ba u ovom asu mora da uestvuje u vazdunom napadu.
Poveravam ga Boijoj brizi. Svi se zdravimo, razmenjujemo poklone,
ostavljamo sve da lei gde se zateklo i urno silazimo u oev stan.
"Deco," kae otac, "hajde da brzo jedemo, jer emo moda usk
oro morati da se sklonimo u podrum."
Sedamo. Kao to je obiaj otkako mi je majka umrla, njena
stolica stoji na jednom kraju stola, prazna, i jedna svea gori umesto
nje. Zamiljeni, tihi i mirni veeramo. Svi oseamo da uskoro dolazi
neko sveano, tuno vreme kad emo se nai oi u oi sa sudbinom.
Dok jo traje veera, prolee bomba sa silnim treskom tik kraj naih
prozora. Zgledamo se.
"Hajde da odmah nastavimo da jedemo," kae otac, "moda emo
moi da zavrimo veeru."

354
 Inicijacija

Jedemo to je bre mogue, ali eksplozije se sve vie pribliavaju

i sve su ee.
uje se zvono na vratima. Oficiri federalne vojske stoje pred
vratima. "Postaviemo top u batu," kae jedan od njih, "i sme-
sliemo nae jedinice u vau kuu. Dajte nam kljueve od svih
stanova u zgradi." Mu ustaje da provede oficire po kui. ujemo
lenu posebno jaku eksploziju. Cela kua se trese kao da je ze
mljotres.
Nekoliko minuta kasnije mu se vraa. "Oe," kae on, "bolje da
siemo u podrum. Garaa je pogoena. Oteen je kotao za cen-
tralno grejanje. Moramo da ga iskljuimo i ispumpamo vodu. Siite
svi, u stanu su vam sad ivoti u opasnosti. Neprijateljske trupe mora
da su sad veoma blizu. Oficiri kau da je neprijatelj ve stigao do
druge strane ulice. Borbe nee dugo trajati ali ipak moramo da
oekujemo da emo sledeih nekoliko dana provesti u podrumu."
Razborito i potpuno mirno otac kae: "Neka sve ene i deca siu.
Ja u da zavrim sa veerom. Molim vas, donesite kafu."
Znamo da sa ocem nema prepirke. Moja mlaa sestra ustaje i
uzima u naruje svoju bebu. Ja uzimam njenog dekia za ruku, a
druga moja sestra uzima malu devojicu. Zajedno silazimo niz
stepenice u podzemno sklonite. Moj brat, moj mu i Bo-Gar ostaju s
ocem da popiju kafu.
Eksplozije su i dalje sve glasnije i snanije. Dok sedimo u
podrumu, oseamo da se kua trese iz temelja svaki put. Posle nekog
vremena, otvaraju se teka gvozdena vrata i ulaze mukarci. Priavi
mi, mu mi apue tiho da niko drugi ne uje: "Postavljaju top u nau
batu i nameravaju da brane nau kuu do poslednjeg. Odbijaju da
predaju grad. Naa kua je na kljunom mestu za njih. Ako je nepri
jateljske trupe zauzmu, nee biti naina da se zaustave odavde pa
nanie, sve do reke. Moemo da oekujemo da e se boriti do
poslednjeg oveka. Samo se nadam da to nee dugo trajati. Grad je
potpuno opkoljen i svaki dalji otpor e samo produiti besmisleno
razaranje. Idem da dovedem vratara da mi pomogne da spustim sve
dueke da bismo mogli malo da odspavamo." I, rekavi to, odlazi.
ak i posle najdue noi dolazi svitanje, i tako se i ova no
zavrava. Gvozdena vrata se stalno otvaraju i zatvaraju, poto nai
mukarci dolaze i odlaze. I vojnici povremeno ulaze da pokuaju da
se malo ogreju. Napolju besni meava i termometar je na 15 stepeni
ispod nule. I u naem podrumu je hladno. Sedimo tu u svoj odei

355
 Inicijacija

koju moemo da obuemo ispod bundi. Sad nigde u kui nema gre-
janja. Vojnici su samo deaci. Vii oficiri sa svirepom ravnodunou
nareuju im, prebledelim i drhtavim od hladnoe i straha, da krenu u
bitku. Jadna deca! Nemaju vie od esnaest ili osamnaest godina i
ve su odvueni od kue... u ovaj masovni pokolj!
Pokuavamo da se odmorimo, ali mala beba tako glasno i dugo
vriti da niko od nas ne moe ni oka da sklopi.
Sutradan ujutru ulazi otac koji izgleda iznenaujue bled.
"Deco," kae, " glavni vod za vodu je pogoen. tedite. Nema vie
vode u kui." Rekavi to izlazi. ujemo mukarce kako razgovaraju o
mogunosti da se donese voda s nekog drugog mesta. Sva voda u
slavinama po celoj kui je isputena u lavore i kade. Ovde dole, u
naem sklonitu od vazdunog napada, imamo veliko drveno bure
puno vode za gaenje vatre. Da li emo morati da pijemo tu staru, us
tajalu, smrdljivu vodu? Moja mlaa sestra me gleda ispitivaki.
Znam da misli na svoju novoroenu bebu! Otkako joj je mu nestao,
izgubila je mleko. Od onda njena beba se hrani kuvanom hranom. Ali
za to moramo da imamo vodu! A bebina boica mora da se dobro is
pere izmeu oborka. Pokuavam da utiam njene strepnje apuui:
"Pada sneg, topiemo sneg da dobijemo vodu."
Mu me uje i poziva me u prostoriju izvan sklonita. "Da li
shvata koliko malo vode moe da dobije iz snega? Vojnici odnose
svu nau vodu. Ukoliko ne elimo da umremo od ei, moraemo da
nabavimo vodu od nekud. Moemo da izdrimo dugo bez hrane, ali
nedostatak vode kodi srcu. Moramo da imamo vodu. U kui ima
dvadeset est odraslih ljudi, a ne moemo ak ni pasulj da skuvamo
ako nemamo vodu. Idem napolje da pokuam da naem vodu negde
u komiluku," kae on i odlazi.
Malo kasnije vraa se i izvetava: "Kue du cele ulice su takoe
bez vode. Moraemo da odemo s vedrima i donesemo vodu iz
sledee oblinje ulice."
"Molim te, nemoj da ide," odgovaram mu. "Mitraljeska vatra je
suvie strana, a top i avioni takoe neprestano gaaju. Mogli bi da te
pogode. Ostani ovde i saekaj."
Moj mu se smei: "Ne budi dete. Prvi svetski rat nije voen
vodenim pitoljima, a ja sam ipak izaao iz njega itav. Bog nas nee
napustiti. ta god da se desi desilo bi se u svakom sluaju."
Grlim ga i on nestaje iza podrumskih vrata.

356
 Inicijacija

Vraam se u sklonite i sedam. I ekam. Mirna i hladna - ekam.

Ako je Boja volja da se moj mu vrati, nijedan metak ga nee pogo-
diti. Ako nije, onda je to moralo tako da bude.
"Stvari nikad nisu loe; loe je kako misli o njima." ujem glas u
srcu. Kaem sebi da stotine i hiljade, ak milioni ena ekaju negde,
ba kao i ja, molei se za svoje mueve. Ti muevi su ljudi kao i moj
mu. injenica da moja osoba voli njegovu osobu tako duboko je is-
poljenje sebe koje je isto u svakoj osobi. Kad se dvoje ljudi vole, to
znai da doivljavaju ujedinjenje sebe u svojoj svesti. Oni oseaju da
pripadaju jedan drugom zato to su jedno u sebi.
Umirujem svoje uzdrhtalo srce, ali ono i dalje drhti. "Smiri se,"
kaem mu. "Mirno... samo kucaj polako i smireno. Sad dii lagano i
duboko -jo dublje - i jo dublje... ostani mirna! Svi mi moramo jed
nog dana da napustimo telo. Stotinu godina od sad nee biti vano ko
je otiao prvi."
Vreme i prostor su izmiljotine uma. A duh, ja, stoji iznad in
telekta, iznad svih misli, iznad svakog pojma o vremenu i prostoru.
Dii mirno i pravilno i ne misli ni na ta...samo budi..."
Ne znam koliko dugo tu sedim kad se vrata otvaraju i pojavljuje
se moj mu s dvanaest litara vode. Voda! Divna voda! Svi mi, dvade
set estoro ljudi, imaemo je dovoljno da potraje jedan dan! Ja ne us-
tajem i ne bacam mu se oko vrata. Ne, veliki trenuci su uvek veoma
jednostavni! Nema jecanja, nema suza i nema velikih rei. S mesta
gde stoji, delei vodu na porcije, mu me gleda. Pogledi nam se
susreu i savreno se razumemo. Mislim u sebi, odlaganje. Za koliko
dugo?
Sedimo u podrumu, u mraku. Napolju se gromovna paljba nas-
lavlja bez prestanka. Zemlja se trese pod nama, i moramo da se
drimo za klupu da ne tresnemo na pod. Topovi i tenkovi deluju pos
tojano baranom vatrom. Avioni grme iznad glava. Bombe padaju s
urlikom i eksplodiraju! Barana vatra se i dalje natavlja! Koliko dugo
sedimo ovde, u podrumu? Do sad sam izgubila svaki oseaj za vreme.
U podrumu nema ni dana ni noi. Uvek je mrano. Mutno svetlace
je sve to smemo da upalimo. Dugo nemamo struje, i moramo da te-
dimo nau zalihu ulja. Kad god barana vatra stane na pola sata, izla
zimo u drugu podrumsku prostoriju da neto pojedemo. Sreni smo
to smo tu smestili zalihu ivotnih namirnica za sluaj opasnosti. Ali
veoma esto moramo naglo da prestanemo da jedemo i pojurimo na-
trag u zaklon, jer nau kuu sad gaaju i sa druge strane. Posle svakog

357
 Inicijacija

pogotka, ujemo kako crepovi i grede padaju sa krova i viih zidova

na plafon iznad nas. Nikad ne znamo da li e se od sledee eksplozije
obruiti plafon i sve nas ive zatrpati.
Jednog dana zagluujua eksplozija pravi veliku rupu u zidu sus-
edne sobe u podrumu. Sreom, to nije u naem sklonitu. Kasnije, za
vreme zatija u baranoj vatri napolju, moj mu izlazi da vidi ta se
desilo. Ogromna rupa zjapi u podrumskom zidu. Sjajni sunev sjaj
koji prodire kroz nju tera nas oboje da zatrepemo. Crepovi i cigle
lee svuda oko nas. Iverci drveta, parii stakla... sve pokriveno de
belim slojem praine... a na jednom kraju grede koja tri iz opteg
nereda i zbrke jedna kokoka, takoe pokrivena tekim slojem
praine, stoji tu na jednoj nozi, mirno kao da se nita nije dogodilo.
To je jedno od oevih pilia, jedino preostalo. Jadna ivotinja! Kako
li grozno miljenje mora da ima o nama, ljudskim biima! Nekoliko
dana kasnije kuvareva vetina pretvara kokoku u ukusnu supu. Dok
je jedemo, primeujemo kako je teko bila povredena. Njena nona
kost je prostreljena i deo noge nedostaje. Zato je tamo stajala na jed
noj nozi. Sa kakvim stoikim strpljenjem i ravnodunou je trpela
tako povredena, ak i ne kokodaknuvi da iskae koliko pati.
Sat za satom sedimo i dalje u sklonitu. Da li e barana vatra na
polju ikad prestati? Drim sestrinog dekia na krilu. Telo mi je
hladno od straha, jer iako ljudsko bie moe da se suoi sa smru s
mirom i spokojem u duhu, telo se buni. Ne znamo da li e nas moda
pogoditi bomba, da li emo biti ivi zatrpani, ili emo umreti od ei.
Deki me moli: "Priaj mi neku priu, tetka Ester, priaj mi neku
priu." I ja mu satima priam prie da bi utao. U ruci dri automo-
bili igraku i moj je zadatak da ga stalno ponovo navijam. Dok se
igra, on peva jednu pesmicu. Ona mi zvui tako poznato... kako se
bee zove? Sad se seam. To je pesma koju peva prasence, "Ko se boji
vuka jo?", u jednom od filmova Volta Diznija... Oh! Kako sam
srena to je ovde u podrumu mrak. Niko ne moe da vidi da sam
izgubila kontrolu nad sobom i da mi se velike suze kotrljaju niz
obraze. Boe! O, Boe! Ti si ovde sa nama! Tvoja tajna poruka nam
kae svima da ne smemo da se plaimo! "Tetka Ester, priaj mi jo
malo, kai mi ta se onda desilo! Zato si prestala da mi pria
priu?" pita mali Petar. Privijam dragog dekia uz grudi i nastavljam
s priom: "I majka jaria se vraa i..."
Posle naizgled beskrajnih sati barana vatra se zaustavlja. Ba
kao to radi ve dan za danom, moj mu odlazi da uzme vodu. Kad se

358
 Inicijacija

vrati, mae mi. "Ester," kae on sav potresen i glasom koji drhti od
uzbuenja, "upravo sam bio gore u naem stanu. Divan nametaj koji
si sama izrezbarila i sve tvoje divno izvajane figure su potpuno
uniteni. U jednoj sobi nema poda, u drugim nema zidova. Mi vie
nemamo dom..." I siroti deko mi pada na rame plaui i jecajui kao
beba.
Ja ga grlim zajedno s njegovim tekim zimskim kaputom. "Ne
plai! Vano je samo da smo ivi! Jo uvek smo ivi i nepovredeni us
red sveg ovog razaranja. Uvek mogu da napravim nove figure. Ne
brini za materijalne stvari. ivot je iznad svega!"
On s mukom pokuava da se obuzda: "Toliko, toliko mnogo sam
voleo sve tvoje rezbarije... ceo stan...! A sad je sve nestalo... sve je
nestalo..."
"Nema veze, ak i ovaj pakao e se jednog dana okonati." Za
trenutak naslanjam glavu na njegova iroka ramena. Grlimo se
neno, onda se ja vraam u mrani zaklon. Nema vremena da se bude
sentimentalan.
Bo-Gar dolazi i apue: "Sta se desilo? uli smo da se krov i zi
dovi obrusavaju gore gde je va stan." Kaem mu ta mi je mu
upravo ispriao. Bo-Gar, uvek smiren, uvek nasmejan, sav je uz
buen: "Idem gore" Moram da spasem moje slajdove i filmove o Jogi.
Moje ivotno delo e biti uniteno ako oni propadnu. Idem gore."
"Bo-Gar, ne sme. Neprijateljski snajperisti e te pogoditi za mi
nut. Neu te pustiti da ide gore."
Moj brat uje na razgovor. "Idem ja gore s Bo-Garom," kae on.
"Pomoi u mu." Zajedno odlaze iz podruma... mi nestrpljivo eka
mo. Minut za minutom prolazi... etvrt sata... sat... i dalje ekamo.
Najzad se otvaraju vrata i ulaze Bo-Gar i moj brat, pranjavi i
prljavi, ali sijajui od sree to su uspeli. U rukama dre dragocene
kutije sa slajdovima i rolnama filma. Brat nam kae: "Zidovi su sve
zatrpali, ali orman je i dalje stajao u uglu na malom delu poda.
Morali smo da priemo ormanu, ali nije ostalo nita od poda da po
njemu idemo. Samo jedna gvozdena greda. A morali smo da pazimo
da nas ne vide snajperisti prekoputa ulice. Zato smo obojica legli i
puzili preko grede. Bo-Gar je otkopao sve kutije iz ormana i predao
ih meni, jednu za drugom. Sad imamo sve!"
Mi smo svi sreni to su nam se dvojica mukaraca vratila. Bo-
Gar skriva svoje dragocenosti u jednom uglu da niko ne moe da ih
nae. Ba u sledeem trenutku skoro smo oboreni s nogu. Za-

359
 Inicijacija

gluujua eksplozija potresa ono to je ostalo od kue. Jo jedan na

pad! ujemo avione kako urlaju iznad glava, bombe, mine, granate,
rapnele svih veliina kako udaraju u zemlju i zidove oko i iznad nas.
Eksplozije se sve vie pribliavaju, i posle svake od njih ujemo cre
pove i cigle i ut kako nam se rui iznad glava. Barana vatra je tako
neprekidna da zvui kao neka divovska, kosmika maina za ivenje.
Svakog trenutka sledea granata moe da udari i probije plafon
iznad nas, nau poslednju zatitu, i oduva nas sve u drugi svet.
Sedimo tu nemi i hladni u tom stranom iekivanju, u smrtnom
strahu i strahu od smrti. Koliko dugo mogu da izdre zidovi? Potom,
divovski udar, tako silan da ceo podrumski pod igra pod nama... i
oeva sobarica iznenada poinje da vriti u nervnom napadu. Druge
slukinje poinju takoe da vrite. Ja skaem na noge i viem iz pet-
nih ila: "Mir! Mir! Bog je ovde! Bog je ovde!"
Eksplozija sledi eksploziju, tako su glasne da jedva mogu da mi
uju glas, ali ja nastavljam da viem. Prosto moram da viem iz pet-
nih ila: "Bog je ovde! Hajde da svi mi, svako od nas, misli samo na
Boga, ni na ta drugo, samo na Boga! Bog neka je s nama! Bog!- Bog!-
Bog!" I jedan po jedan ostali mi se pridruuju dok zajedno ponavlja
mo: "Bog je ovde... Bog... Bog... Bog..."
Niko od nas ne zna koliko dugo se ovo nastavlja. Malo po malo
pakao se smanjuje. Eksplozije postaju manje uestale, i najzad na
polju je tiina. ujemo vojnike kako vuku neto teko. Izlazim da po
gledam. Na stepenocama su tela koja lee nepomino. Na podu je
krv. Prepoznajem nekoliko mladih vojnika. Samo pre jednog sata
oni su traili da se ugreju kod nas u sklonitu, priajui nam o svojim
domovima i porodicama koji su daleko. Jadni njihovi roditelji!
ekaju uzalud da njihova deca dou kui! Moj sin! Gde bi siroti
deak mogao sad biti? U kom odeljku pakla?
Onda grabimo da pojedemo neki zalogaj. Znamo da moramo da
iskoristimo priliku svakog trenutka mira. Moramo da ojaamo ot
pornost svog tela... dok imamo neto da pojedemo... dva mukarca
izlaze da donesu vode...
Koliko dugo sedimo ovde u sklonitu? Prole su nedelje i nedelje
otkako smo u ovoj paklenoj baranoj vatri. Moj mu se sea: "U Do-
berdou, u Prvom svetskom ratu, i mi smo bili uhvaeni u baranu va
tru. Ali svakih etrdeset osam sati smo se menjali. Ljudi su mislili da
oveiji nervi ne mogu da izdre due od toga. Nikad nisam ni sanjao
da u jednog dana ostati u beskrajnoj unakrsnoj vatri, zajedno sa
enama i decom, nekoliko nedelja i bez ikakvog olakanja!"

360
 Inicijacija

Svi sedimo tu u krznu i tekim zimskim kaputima. Niko od nas

nije mogao da se svue jo otkako smo sili u ovu tamnicu. Mali Petar
mi lei u naruju. Jednom rukom drim stalno mali kofer u kome su
novac, moj nakit i kutija kolaa iz zalihe hrane za odoje u sluaju da
moramo da beimo. Svi smo spremni da skoimo. Vila do nae je za
paljena bacaima plamena. Moj mu je svima izdao nareenje da
svakog asa budu spremni da bee. Ne znamo kad bi neprijatelj
mogao da nam zapali kuu i istera nas bacaima plamena. Beati, ali
gde? Nemamo nikakvu predstavu o tome. Samo napolje i dalje
odavde. Naeg komiju i njegovog sina su pogodili snajperisti dok su
pokuavali da pobegnu iz zapaljene kue. Samo je njegova ena
izala napolje iva. Puzala je i vukla se na stomaku celim putem do
etvrte kue niz ulicu gde su je ljudi primili unutra.
ekamo u pripravnosti, moja mlaa sestra sa svojom bebom...
moj otac sneno bele kose umotan u svoju veliku crnu bundu, poro
dica moje starije sestre, moj brat, naa posluga - svi drei svoju
najdragoceniju imovinu - svi spremni da skoimo i beimo.
Onda je za kratko napolju opet mirno. Voleli bismo da malo od
spavamo. Moji nervi gore a glava kao da e mi se raspui. Zatvaram
oi i pokuavam da povuem i opozovem svoju svest i da zaspim. Ali
onda beba poinje da vriti svojim piskavim prodornim glasom. Ses-
tra pokuava da je umiri, ali ona nastavlja da plae i vriti bez i tre
nutka predaha. Uzimam bebu od sestre i pokuavam sve to mi pada
na pamet, ali ona nastavlja da plae... plae oajniki. Ponovo preda
jem dete sestri, a ono i dalje nastavlja da plae... plae...
U mraku, Bo-Gar se saplie prilazei sestri, podie dete, dri ga
neno u naruju i poinje da pevui neku melodiju iz svoje daleke
otadbine. To je melodija koju njegovi zemljaci koriste da upravljaju
zmijama. Dete se odmah smiruje. Poto se mir vraa u na podrum,
svi padamo u san, onako kako sedimo tu. Samo je Bo-Gar budan,
dri bebu u naruju i pevui svoj egzotian napev.
Jo prolaze dani - ili su to nedelje? ak se i ne trudimo da se upi-
tamo. Iza zatitnog zida nae bate moj mu strue i sakuplja malo
snega, donosi vedro dole i brije se u susednoj podrumskoj prostoriji.
On ne pristaje da se odrekne svojih navika. Svi drugi mukarci imaju
upave brade. Samo se moj mu i Bo-Gar i dalje briju dan za danom
usred ovog pakla.
Onda moj mu seda kraj nas. Novi napad poinje i mi izdra
vamo muenje satima bez prestanka. Moja sestra donosi bebi boicu

361
 Inicijacija

i daje joj njen obrok. etiri puta dnevno ona se penje gore do svog
stana i kuva za svoju bebu, uprkos pljusku metaka koji lete oko nje.
Poto joj se dete najelo, ona mi prilazi i pita me, isto kao to pita
svakog dana: "Misli li da se zavrilo?"
"Ne," odgovaram apatom. "Prosto oseam da se jo nije za
vrilo." Trenutak kasnije jedna mina se rasprskava tik iznad naih
glava. Jo jednom ujemo kako padaju crepovi i cigle i malter i drvo.
Plafon koji nas titi izdrava eksploziju. Ali jo koliko dugo? Sedimo
tu tiho, a ja pitam Boga u sebi: "Treba li da se spremim da umrem?
Moj horoskop kae da u umreti pri ruenju zgrade. Da li je to sad?
Da li u umreti, ili da nastavim da se borim za ivot?"
Onda iznenada usred mraka ugledam viziju: brdace, i na njemu
sveu, malenu kao to su svee na Boinoj jelki, kako gori tananim
plamenom. Onda, ba pred mojim oima, brdace poinje da raste,
pretvarajui se u veliko brdo pokriveno smaragdno zelenom travom.
A malena svea pretvara se u baklju koja gori sjajnim jakim plame
nom.
Vizija nestaje, ali ja znam da jo neu umreti. Morau da budem
ta baklja. Morau da donesem ljudima svetlost - svetlost - svetlost,
svetlost!
Nou beba plae bez prestanka dok je Bo-Gar ne podigne i us
pava je uspavankom. Dok pokuavamo da zaspimo, u blizini eksplo
dira mina, a potom oseam kako kao led hladan vazduh ulazi u na
zaklon. Mukarci skau da vide ta se dogaa. Podrumski zid se
obruio ostavljajui rupu koja zjapi. Svi mislimo na nastupajui na
pad. akamo. apuem svojoj mladoj sestri: "sad je kraj. Ujutru e
naa vila biti zauzeta."
"Da," odgovara, "i ja mislim, ili emo inae svi umreti."
Moj mu apue: "Ima u dan sedam nedelja kako sedimo ovde u
sklonitu..."
udno, neprijateljski top je prestao da puca. Ni bombe ne pa
daju. ujemo samo neprekidne mitraljeske rafale. Sedajui do me
ne, mu mi apue na uvo: "To znai daje peadija sasvim blizu nas.
Prestali su da koriste poljske topove da ne bi pogodili sopstvene
trupe. Neprijateljski vojnici mogu da uetaju svakog trenutka."
Popodne izlazim da vidim gde je otac. Kad zakoraim iz sklo
nita i pogledam napolje kroz vrata kue, vidim strane vojnike koji
tre ka nama iz izgorele vile u komiluku. "Oe, oe, i svi vi ostali,"
viem vraajui se trkom, "neprijatelj je tu!"

362
 Inicijacija

Svi trimo natrag u sklonite ba kad neprijateljski vojnici upa-

daju kroz vrata s pukama na gotovs.
Mrtva tiina! Mi i oni gledamo se za trenutak koji izgleda kao
venost. Kao da je i samo vreme stalo...
Svi vojnici su obueni u iroke bele kapute. Napolju je sve
pokriveno snegom. Vojnici izgledaju kao deca koja glume u
Boinoj priredbi.
Onda, reju koju ne razumemo, njihov voa pokazuje na ene.
Razumemo da moramo da se pomerimo na desno, i radimo tako.
Onda, drugom nerazumljivom reju, on pokazuje na mukarce, koji
svi odmah moraju da podu s jednim od vojnika. Nema vremena za
nene oprotaje! Mukarci su otili, a mi ene ostajemo same sa stra
nim vojnicima. Sa pukomitraljezima na gotovs oni zaviruju u svaki
ugao podruma, traei bilo koga od naih jedinica ko bi se mogao tu
kriti. Jedan mladi vojnik prilazi kolicima gde spava beba. im je
ugleda, suze mu naviru na oi. S beskrajnom nenou izgovara neku
nepoznatu re na stranom jeziku. Ipak, razumemo: "Mala beba..."
Onda gleda u nas i pokazuje u pravcu svoje otadbine, govorei nam
jezikom znakova da i on ima "malu bebu" kod kue...
Oseam se pomalo uteena jer primeujem da su i ovi vojnici pri
jatna, dobroduna ljudska bia.
Sad dolazi jedan oficir, seda na stolicu i govori nam jednim ev
ropskim jezikom: "Mi vas neemo povrediti. Mi smo jurine jedi
nice... sinovi ljudi koji sad pripadaju jednoj istrebljenoj klasi. Ali,
uvajte se, mi moramo da krenemo dalje. Iza nas doi e drugaiji vo
jnici. Oni nisu kao mi. uvajte se!"
Kasno popodne ponovo poinje pucnjava. Ali sad paljba dolazi
od vojnika nae zemlje. Oni ele da povrate nau kuu. Ponovo
sedimo nepomino u mranom podrumu i sluamo uasne borbe
koje se nastavljaju u oblinjim kvartovima napolju, na ulici. Izne
nada se zauje jo jedna zagluujua eksplozija praena strujanjem
hladnog vazduha koji dopire do nas. Eksplozija je raznela teki
gvozdeni kapak podrumskog prozora. Kroz otvoren prozor kurumi
pljute na nas kao grad. Svi skaemo na jednu stranu, pribijajui se
uza zidove, ali tako nismo u stanju da se pokrenemo. U tom poloaju
svima su nam ivoti u opasnosti. Jedan jedini korak moe da znai
smrt. Teki gvozdeni prozorski kapak mora da se zatvori!
Gledam oko sebe. Sve ene i deca trae zaklon priljubljujui se
uza zid kraj prozora. U trenutku kad se bilo koja od nas pojavi ispred

363
 Inicijacija

prozora, kia metaka pljuti na nas. Ova situacija je neodriva. Ka

pak mora da se zatvori!
Oseam udnu hladnou u sebi. Svaki moj nerv je hladan, tako
sleen da sebe uopte ne oseam. "Plai se?" postavljam sebi pi
tanje. Ne! Ko bi se to plaio u meni kad se oseam kao da ak i ne pos
tojim? Ja samo znam da sam ja ta koja mora da zatvori gvozdeni
kapak! Ipak, posmatram sebe radoznalo. Kakvo je oseanje biti u
takvom poloaju? Sta ovek doivljava? Kako priroda reaguje u ljud
skom biu kad moramo da budemo heroji protiv svoje volje?...
U jednom uglu podruma stoji teak tap sa zakrivljenom dr
kom. Leei priljubljena na podu, puzim polako i oprezno do tapa.
Zatim, dohvativi njegov donji deo, puzim natrag prema prozoru.
Dok izvodim ovaj manevar, udnovata misao mi bljesne kroz glavu:
Kandidati u piramidi moraju da poloe test "prkoenja smrti"! Moda i
ja sad polaem taj isti ispit ovde, u sklonitu ? Moda je sve ovo samo san
za vreme moje inicijacije u piramidi?
Dok oprezno puzim natrag prema prozoru, moj razum odgova
ra: "Da, lako je bilo kandidatima u piramidi! Oni su znali da samo
polau test u inicijaciji. Ali ovi kurumi nisu snovi! Oni stvarno ubi
jaju! Koliko je mnogo jadnih mladih vojnika ba ovde ve izgubilo
ivot!
Ipak, prozorski kapak mora da se zatvori, i to ba iz tog razloga!
Kleei ispod prozora i drei tap u pripravnosti, iznenada
skaem uvis i provlaim ruku i tap kroz prozor. Onda, primetivi da
je gvozdeni kapak od eksplozije irom otvoren, vidim da moram da
provuem glavu i rame kroz prozor da bih dohvatila ivicu kapka
zakrivljenom drkom tapa. Moram da se propnem i istegnem sve
dok mi se ne uini da mi celo telo produuje. Najzad dohvatam ka
pak i povlaim ga polako, sigurno, na unutra. Sad mi moje sestre
priskau u pomo, vuku teki, gvozdeni kapak na mesto i zatvaraju
ga vrsto ga zabravivi.
Dobro izvedeno! Sve veoma jednostavno. Bez uzbuenja, bez
teatralnosti, bez glume. A ipak, kako je to udno! Sve do sad
snajperisti preko puta ulice su zasipali kiom kuruma na prozor na
najmanji znak ivota. A ipak, tokom celog mog manevra da zatvorim
gvozdeni kapak, nisu ispalili ni jedan jedini metak. Moda su bili
spreeni da pucaju, ili prosto nisu hteli da pucaju jer su videli da sam
ena? "Tetka Ester," moli mali Petar," priaj mi jo jednu priu..."
I tako nastavljam da priam prie satima...

364
 Inicijacija

Sutradan smo mi, ene, morale da beimo iz nae bombar

dovane kue. No u meuvremenu je bila no neopisivog uasa.
Jedva mogu da poverujem da takve stvari stvarno mogu da se do
gode. Osvajanje neke drave je kao susretanje muke i enske sile u
jednom nasilnom braku. Naa zemlja osvaja drugu, na silu ulazi u telo
druge. Krv tee. Pojedini stanovnici umiru kao elije oskrnavljenog
tela, a ipak novi ivot se raa iz tog susreta... novi svet, nova tvor
evina. Susret je okrutan i nasilan, ba kao to je uvek i stvaranje no
vog, ivota. Ali priroda samo gleda napred u budunost, voljno
rtvujui bezbrojne pojedine elije i stvorenja da bi postigla svoj cilj
da stvori novi ivot. I novi ivot se stvarno raa, i na duhovnom i na
materijalnom nivou, iz bliskog susreta dve drave, one pobednike i
one pobeene. Iz braka dve drave izrasta jedna nova civilizacija.
elije tela ove dve drave se susreu i meaju, raajui decu s nekim
od karakteristika obe rase. Priroda stvara hibridne rase i pojedince
koji predstavljaju prelaz, ublaavanje i premoavanje vrstih gra
nica izmeu rasa i nacija.
Moja je sudbina bila da spoznam tu injenicu te noi u sklonitu
od vazdunog napada bombardovane kue. Bila sam primorana da
gledam i vidim da je nasilni brak dve nacije veoma surov i izaziva
mnoge line tragedije. Ima je bio taj koji me je spasao od sudbine
koja je zadesila skoro sve ene u toj kui te noi. Kad je jedan od vo-
jnika poeo da me vue s mog sedita u ugao sklonita, prisiljavajui
me da ga sledim, rekla sam mu natucajui njegov jezik: "Ja -majka,
sin u ratu - i ti ima majku kod kue, molim te, odlazi.."
U polupijanom pogledu jadnog mladia ije telo je bilo za
trovano "jurinim pilulama" bljesnuo je izraz razumevanja. Videla
sam da je primoran da pomisli na svoju roenu majku. Onda me je,
pokretom koji je odavao razoaranje i bes, gurnuo nazad pod klupu i
pojurio iz podruma.
Sledeeg jutra osetili smo neku unutranju zapovest da pobeg-
nemo iz bombardovane kue. Osetili smo vodstvo neke vie sile. Iz
razloga koji su bili iznad nae moi poimanja, ona nas je spasla od
sudbine koja je ekala sve ene -bez izuzetka-u ruevinama kue.
Sve se dogodilo kao u nekom haotinom snu.
Posle pet sedmica u mraku, naglo izlazimo na sjajnu sunevu
svetlost, tako sjajnu da nae oi to jedva mogu da izdre. Osvrem se
unazad da bacim pogled na nau divnu veliku vilu... gomilu uta...
povrh koje su slomljene grede iji rascepani krajevi tre ka nebu!

365
 Inicijacija

Onda trimo preko ulice, provlaei se izmeu leeva i uta, do

stepenica. Moja sestra nosi svoju bebu. Dok je posmatram, vidim je
da pada niz stepenice propadajui u dubok sneg. Trim do nje,
pomaem joj da ustane, onda se sama preturam s dekiem koga
drim za ruku. Pod snegom su iane prepreke! Dok pokuavamo da
se popnemo preko njih s decom, jedan postariji vojnik neprijateljske
vojske podie dekia preko iane barijere, zatim pomae svim os
talima od nas da predu, enama i deci, jednom za drugim. Ja sam
poslednja. Ne moemo da razgovaramo sa vojnikom. Ne bismo se ra-
zumeli. Ali gledamo se u oi i ja mu srdano steem ruku s iskrenom
zahvalnou. On mi uzvraa stisak ruke. Onda nastavljamo dalje,
trei napred-nazad u cik-cak u potrazi za zaklonom od mina koje jo
uvek eksplodiraju i od metaka koji padaju oko nas. Deca vrite iz
sveg glasa. Sneg je predubok za malog Petra; zato ga svom snagom
vuem za sobom, ispruenog po zemlji, jer ne moe da hoda. S vre
mena na vreme zaustavimo se ispod neke terase da doemo do daha
i da ugrejemo deije ruke duvajui u njih. Zatim trimo dalje, jedva
znajui kojim putem idemo, terani napred... ili voeni... nekom unu
tranjom silom.
I kao san je to nas konano nekako primaju u jednu kuu gde
nas jedan dobronamerni oficir neprijateljske vojske titi od nasilja
od ruku svojih drugova. Poto postajemo dobri prijatelji, on mi kae:
"Mama, uvaj se! Jedan dobar vojnik, deset ravih vojnika! Ne bi vam
svi ljudi u naoj vojsci pruili zatitu kako ja to inim. Pazite se kad
dam nareenje za pokret!"
Da, mi znamo da nisu svi neprijateljski vojnici tako humani!
Imamo iza sebe iskustva nae prve noi, i nikad ih neemo zabo
raviti!
A mukarci su nestali... svi izuzev oca koga smo uskoro ponovo
nali. Mirno, bez uzbuenja, ne obraajui panju na topovsku palj
bu oko sebe, stari gospodin je proetao kroz tu scenu masovnog pok
olja i dok je svima ostalima oteto sve to su posedovali - krzno,
kaput, rukavice, novac, sat, penkalo i sve ostalo to ovek moe da
ponese sa sobom -moj otac je stigao zdrav i itav u kuu jednog sta
rog prijatelja, a da ga nijedan vojnik nije ni pipnuo. Njegovo mono
zraenje je ak delovalo i na neprijateljske vojnike i dralo ih podalje
od njega.
Onda, nekoliko dana kasnije, uje se kucanje na vratima te
nepoznate sobe u nepoznatoj kui gde ivi etrnaestoro ljudi, vo-

366
 Inicijacija

jnika, izbeglica i nas, ena i dece. Kucanje na vratima - i pred nama

stoji Bo-Gar, u pohabanom odelu, s krvavim stopalima. Posle svega
to je proao, udo je da je jo iv. Komije su mu rekle u kom pravcu
su videli da beimo. On nas je ponovo naao...
Nekoliko dana kasnije vraa se moj brat, takoe u ritama. I on je
morao da putuje nekoliko stotina kilometara. Negde je pronaao ci
pele za sebe, obe za levu nogu, i nosio ih sa svojim uobiajenim
dostojanstvom. iv je, samo je to vano...!
Kako dani prolaze, i dalje nemam nikakve vesti od mog mua.
Izgleda da ne mogu da iz glave izbacim misao da sam ga videla jed
nog dana, u viziji, kako bespomono lei u snegu kraj puta... ta mu se
moglo dogoditi?
Posle dugih nedelja uzaludnog ekanja, najzad pronalazim
mua, teko ranjenog, u kui jednog dobrodunog farmera. Moja
vizija nije bila pogrena...
Prolaze nedelje, prolaze meseci. Gladni smo i ne znamo gde
emo nai sledei obrok. Ali, jednog dana, rat je zavren!
Pokuavamo da neke sobe u ruevinama kue osposobimo za
stanovanje. Bo-Gar i ja radimo danonono da bismo nabavili neto
za jelo u ovo vreme strane gladi. Moj mu mora da lei na leima
tokom mnogo dugih meseci dok se dovoljno ne oporavi da bi mogao
da oprezno hoda s dva tapa. Kakva srea to sam ja vajarka! Zidam,
vadim vrata iz ostataka zidova i pomeram ih tamo gde su nam
potrebna. Sastavljamo ramove za prozore. Poto nemamo staklo,
pokrivamo ih debelim pak-papirom. Kopajui po utu s naih deset
prstiju, noktima, vadimo nekoliko upotebljivih erpi i tiganja, plus
neko iskrivljeno i obijeno srebrno posue.
Bo-Gar i ja uspevamo da pozajmimo tovarna kola i da pomou
njih dovezemo kui nekoliko centi uglja, vukui celim putem kao dva
snana konja. Niz brdo nam je teko da zaustavimo kola da nam ne
pobegnu; uzbrdo je potrebno sve nae guranje i vuenje da bismo ih
doveli do vrha gde stiemo ponovo do nivoa ulice i moemo da ka
samo lako i veselo. Zatim istimo ostatke nametaja, koristei razno
vrsne rasparene delove da napravimo nove komade.
Nastavljamo da zakucavamo i ekserima spajamo stvari sve dok
najzad nismo u stanju da opet otvorimo nau "kolu Joge" u ruevi
nama naeg starog doma. Bo-Gar daje asove fizikih vebi koje je
nauio od Mentuptaha, dok ja poduavam ono to sam nauila u
Egiptu od Ptahhotepa.

367
 Inicijacija

Ponovo prolaze meseci, i malo po malo problem nalaenja hrane

postaje neto manje naglaen. Nai uenici koji imaju roake koji ive
na selu donose nam povremeno aku brana, nekoliko krompira, jaja,
i tu i tamo ak i pomalo butera. Ali ja i dalje nemam vesti od sina...
Onda, jednog dana, posle godinu i po dana ekanja, neko zvoni
na ulaznim vratima. Otvaram vrata - i Ima stoji preda mnom!
Pomislila bih da u takvim sluajevima majka i sin padaju jedno
drugom oko vrata glasno plaui i jecajui. Ali ne! Gledam ga
iznenaeno, onda se grlimo mirno i ozbiljno. Isputam dugi uzdah
olakanja. On je iv i nije osakaen. Samo jedan oiljak na njegovom
lepom, visokom elu pokazuje da je doiveo avionsku nesreu.
Ali ja sam i dalje duboko utuena! Poznajem Imu dovoljno do
bro da bih znala da za njega nema mesta u ovoj zemlji gde su sad na
dnevnom redu prostota, grubost, glupost i krajnji nered. A ovek
moe da podnese takve uslove bez prekomernog ugroavanja ivota
i zdravlja samo ako sauva unutranji mir, savrenu veru u Boga i -
ako uti! A Ima nee utati! On ne razume da mi vie nismo u hramu
gde preovlauju ljubav i istina i nesebinost i gde svako moe da kae
svoje miljenje slobodno, bez opasnosti da bude pogreno shvaen.
Ima nee moi da se snae u ovom svetu. On nee podnositi ne
pravdu, i elee da se bori protiv paklenog duha koji sad ovde vlada!
Naizgled, on je zaboravio ko je, ali ipak je zadrao svoju plemenitost,
asnost i hrabrost i oekuje da sinovi ljudi pokazuju iste vrline. On
vrsto ostaje pri tome da veruje u ljude, i potisnuo je u nesvesni deo
svog bia svoju nesavladivu veru u Boga.
Siroti Ima morae da doivi razoaranje za razoaranjem. Zato
potiskuje svoju veru u Boga? Zato odbija da veruje u Boga? To je
razlog to je izgubio svoje samopouzdanje! Vidim da mora da je
doiveo ozbiljan mentalni slom, ali kad i gde? I zato me pritiska taj
udan oseaj da sam ja bila uzrok tog mentalnog sloma - stranog
razoaranja?
Znam da je negde, nekad, on izgubio veru zbog mene, ali uzalud
traim razlog. Jedino to znam s apsolutnom sigurnou je da je na
meni da ga povedem natrag Bogu, i zato je on postao moj sin. Ja mo
ram da probudim njegovo samopouzdanje, koje je istovetno s njego
vim pouzdanjem u Boga, i da ga ponovo uinim svesnim tog
pouzdanja, zato to sam ja kriva to ga je izgubio. Moram da shvatim
da su duboka ljubav i poverenje koje on gaji prema meni samo pro
jekcija dubokog pouzdanja u Boga koje je u nesvesnom delu njegove

368
 Inicijacija

due. On mora doi do toga da shvati da treba da prepozna i voli

Boga u svakoj osobi. Osoba je samo spoljni omota, maska kroz koju
se Bog ispoljava.
Ima mora da naui da je ono to voli u bilo kojoj osobi, i ta sma
tra dobrim, lepim i istinitim u bilo kome, Bog, a ne ta osoba. A to se
odnosi i na mene koju on voli - znam to - vie od bilo koga na ovom
svetu. Na meni je da dovedem tu ljubav u njemu natrag Bogu. On
mora da shvati da u meni takoe voli Boga, i da je moja osoba samo
instrument kroz koji se Bog iskazuje u obliku materinske ljubavi. Ima
ima tek da naui da je u svakoj osobi koja voli njega u stvari Bog taj
koji ga voli, a ne ta osoba. Kad shvati te injenice, bolje e razumeti
mene i sve ostale i ak i samog sebe. Onda nee vie doivljavati
razoaranja!
I dolazi no kad moje jedno jedino dete, osoba koju ovde, na
zemlji, volim najvie, ivi u neugrejanoj sobi tokom neuobiajeno
hladne zime kad se iva na termometru zadrava na 20 stepeni ispod
nule nedelju za nedeljom. Moje jedno i jedino dete nema ak ni toplo
ebe i jedva da ima neto da pojede. Mogla bih lako da mu obezbe-
dim zagrejanu sobu, mogla bih da mu dam hranu i sve drugo to mu
treba. Ali znam da to ne smem! Znam da je za njega vanije da ne
izgubi duu nego da ne izgubi telo! Iz ljubavi prema njemu moram da
budem surova!
Kleim u mraku u svom krevetu i obraam se svom Bogu: "Ti
budi sa njim, o Boe, i pusti ga da ponovo nade sebe i tebe. Neka nae
put koji vodi do tebe, i neka nikad ne skrene sa njega! Probudi ga,
probudi sebe u njemu, o Boe, jer ti takoe ivi u njemu i ti mora da
se probudi u njemu da bi on mogao da se probudi, jer moja snaga je
nedovoljna. On mora da postane svestan. Ukoliko to ne uini izgubl
jen je, a ti zna jedan i jedini put koji on treba da sledi da bi pre
poznao tebe, o Gospode moj Boe, u sebi. Ti zna zato se on osea
kao da je naputen od svih... zato je ubeen da sam ga ak i ja napus
tila.
On mora da se osea razoaran u svakog, on mora da izgubi nadu
u svakog da bi naao tebe... da bi postao svestan u tebi - svestan sebe!
Ti zna, o Boe, da ja ne vidim nijednu drugu mogunost da ga
spasem. Ne mogu i ne smem vie da pokazujem svoju ljubav prema
njemu. On mora da nae tebe sopstvenim naporima. Ja sam samo
slabo ljudsko bie, moj Gospode, a ti si Bog, sama Ljubav. Ti ga voli
vie nego to ja mogu da ga volim. Ti, o,Boe, si uvek uz njega. Voli ga

369
 Inicijacija

sada svojom boanskom ljubavlju... sad kad ja moram da budem

surova!
Brini se za njega i sauvaj ga da ne izgubi zdravlje tokom ove
svoje sadanje borbe... dok prolazi kroz ovu kolu. Ti zna da on je on
grean prema svom zdravlju zato to vie nema poverenja u sebe...
zato to u podsvesti eli da umre... da se ubije. Brini se za njega, ot
vori njegove duhovne oi i nemoj da ga napusti, nemoj da ga
napusti, namoj da ga napusti..."
I tako nastavljam svake noi...
Jedne noi, dok opet kleim u krevetu u tami, spremajui se da
govorim s Bogom o svom detetu, deava se neto udno: na moje ve
liko zaprepaenje, oko mene poinje da se osvetljava. Postaje sve
svetlije i svetlije, i u sve veem sjaju vidim jedan izuzetan pejza.
Jednu visoku planinu sa strmom, kamenom, uskom stazom koja vodi
uz nju. Znam da ta staza vodi do cilja- do Boga. Bez oklevanja poinj
em da idem njome.
Staza vodi kroz prijateljski kraj, uspinjui se sve vie i vie. Pen
jem se neumorno sve dok se oaravajui zeleni pejza ne nae iza
mene i postepeno stiem do negostoljubivog predela visokih planina.
Staza postaje sve strmija, ua i kamenitija, ali se ja penjem sa za-
prepaujuom lakoom, tako lako kao da klizim.
Nenaseljen predeo lei iza mene. Moj vidokrug se proiruje i ja
vidim sve daleko ispod sebe. Ali nema vremena za osvrtanje, i ja nas
tavljam. Posle mnogih krivina, uski puteljak se zavrava ispred krat
kog stepenita sa sedam stepenica. Svaki stepenik je dvaput vii od
prethodnog.
Pod kristalno plavim nebom stojim tu sasvim sama ispred tih se
dam stepenica i znam da moram da se uspnem uz njih.
S dubokim uzdahom i s verom u snagu koju je Tvorac podario
svakom od svoje dece - snagu koja je u mom sluaju ostala neuman-
jena i ak se poveavala dok sam se uspinjala uz tu dugaku stazu -
prilazim stepenicama.
Prvi stepenik je nizak. Moram da savladam teinu svog tela da bih
se podigla na njega. Uspevam s lakoom.
Drugi stepenik je neto vii i budi otpornost mog tela. Odavno
sam savladala sile tela, i tako mi ni ovaj stepenik ne predstavlja prob
lem.
Trei je primetno vii. Da bih ga savladala moram da savladam
svoja oseanja. Kad postanem gospodar svojih oseanja, nalazim se
na treem stepeniku.

370
 Inicijacija

Dok se suoavam s etvrtim stepenikom, koji je iznenaujue vi

sok, misli sumnje me obuzimaju; "Kako u moi da se popnem uz
njega? Imam li dovoljno snage?" Onda shvatam da me moje sumnje
oslabljuju, koe. Ali sumnja je u misli! Dakle, moram da savladam
svoje misli da bih zagospodarila sumnjom. Zahvaljujui svojoj dugoj
obuci i svojim vebama u hramu, znam ta treba da uradim; skupljam
svu svoju duevnu snagu, ja sam apsolutna vera u Boga, i ne mislim ni
na ta drugo. I gle - kako moje misli nestaju, i moje sumnje takoe
nestaju. I evo me na etvrtom stepeniku.
udno, oseam da sam porasla i postala mnogo vea dok sam se
uspinjala uz ove stepenice. Svaki put kad sam se popela na jedan
stepenik, porasla sam jo malo, i sad sam mnogo vea nego to sam
bila na poetku. Sad se suoavam s petim stepenikom koji je, iako
sam mnogo porasla, tako visok da mogu da se popnem samo kori
stei obe noge i obe ruke. Dok se izvlaim s velikom tekoom, izne
nada otkrivam, na svoje veliko iznenaenje, da vie nemam telo. Sve u
meni i oko mene to je bilo materijalno je nestalo, i ja sam nevidljivi duh.
esti stepenik je veoma, veoma visok, i eka me nova tekoa. Ja
nemam telo, nemam ruke kojima bih se drala i nemam noge kojima
bih se odbacila. Kako bih mogla da se tu popnem?
Osvrem se oko sebe da naem neki nain da to uinim, i dok se
osvrem, iznenada vidim kako se ceo svet prua poda mnom! Zemlja
za zemljom... grad za gradom, koji izgledaju kao igrakice... i kue s
bezbrojnim ljudima koji ive u njima. Beskrajna ljubav prema svima
njima me obuzima i boli me dok mislim na sve ljude koji e morati da
putuju dugom, napornom stazom spoznaje... na sve nebrojene ljude
koji napipavaju svoj put napred u mraku, zatoeni u sopstvenoj
sebinosti kao to sam ja to nekad bila...
I, udo nad udima! - u trenutku kad mi sveobuhvatna ljubav
preplavljuje srce, uzdiem se i nalazim se na estom stepeniku.
Sad stojim pred poslednjim i najviim od svih stepenika. Visok je
isto koliko i ja. Toliko eznem da se tu uspnem i ta elja mi ispunjava
celo bie. Uzalud. Jednostavno ne znam ta da radim. Nemam ruke,
nemam noge ni snagu miia tela kojom bih se izvukla. Ali moram da
se popnem tu po svaku cenu. Gore na vrhu nai u Boga, i reena sam
da ga pogledam oi u oi.
Stojim i ekam, ali nita se ne dogaa.
Dok gledam oko sebe, otkrivam na svoje veliko iznenaenje da
nisam sama. Ba u tom trenutku jedno bie slino meni stie do es-

371
 Inicijacija

tog stepenika i moli me da mu pomognem da se popne na sedmi. Ja

razumem njegovu ogromnu elju, i - zaboravljajui sopstvenu u
dnju da dospem na sedmi stepenik - pokuavam da mu pomognem
da stigne do svog cilja.
Ali istog onog trenutka kad zaboravljam na svoju sopstvenu
elju, iznenada otkrivam da sam ja na vrhu sedmog stepenika - ne
znam kako - i moj saputnik nije vie tu. Nestao je bez traga. On je bio
iluzija koja mi je pomogla da zaboravim svoju poslednju sebinu
elju. Dokle god bih elela da uzdignem sopstvenu linost, ne bih ni
kad bila u stanju da savladam stepenik koji je bio visok kao i ja sama.
Stigla sam! Vidim oblije nebeskog bia, breg od munje, sat
kanog od zaslepljujueg svetla. Moju komplementarnu polovinu!
Njegova neodoljiva privlanost me privlai k njemu, i - puna ushie
nja i ispunjenja - utapam se u potpuno jedinstvo s njim u njegovom
srcu. Shvatam da je On uvek bio ja i ja uvek On, dvojna projektovana
slika mog boanskog, istinskog ja. U tom dvojnom stanju uvek sam se
suoavala s Bogom kao biem odvojenim od mene same, i oseala
sam Njega kao "Tebe". Sad, u rajskom jedinstvu, oseam da e ta ne
vidljiva mo koju sam dosad uvek zvala "Bog" postati u sledeem tre
nutku ja sama. Disk satkan od vatre poinje da se okree oko mene. I
u toj nepokretnoj osi - u mom kimenom stubu - mojoj istinskoj pra
voj prirodi -ja -prebivam.
I oseam kako moj kimeni stub gori kao luk u belom usijanju,
kao most sainjen od ivotne struje, zraei sjajnom svetlou kroz
sedam centara sile - oivljavajui moje telo.
Onda, van svih pojmova o vremenu, istovremeno vidim be
skrajno dug lanac razliitih oblika ivota u kojima sam bila ote-
lovljena tokom vekova i eona dok sam putovala dugom stazom
razvitka od svog prvog pada iz rajskog jedinstva do sadanjeg tre
nutka. Vidim da su moji bezbrojni ivoti bili, jesu, i bie neraskidivo
vezani sa ivotima istih dua. Iz dogaaja prolih ivota izranjaju
novi odnosi, nove veze, novi razvoji, svi dopunjavajui jedan drugog i
uklapajui se savreno kao kamenii u velikom mozaiku.
Prepoznajem niti koje me vezuju s mojom komplementarnom
polovinom, s Ptahhotepom, s Atotisom, s Imom i Bo-Garom i mno
gim, mnogim drugim ljudima. Jasno vidim kako nas te niti povezuju
vekovima i stoleima, kako nam due naprednije od nas pomau,
kako mi pomaemo jedni druge i one manje napredne u velikom za
datku oduhovljenja zemlje, u razvijanju nae svesti u materiji, u telu.

372
 Inicijacija

Iskustva koja donosimo jedni drugima u svim tim ivotima pomau

da se proiri i produbi svest u telu, dok tela koja naseljavamo poste
peno postaju sve duhovnija, sve savitljivija, odgovornija prema volji i
zraenju duha, dok najzad telo ne postane posluan sluga sebe, vie
ne izdvajajui niti zamraujui ni jedan jedini zrak svetla od duha.
Razumem tajnu piramide, jer sad sam i sama postala piramida,
koristei materiju - telo - samo kao vrstu podlogu, ali neprestano
ispoljavajui boanstvo!
Onda sve oko mene, zemlja, nebo, cela vasiona - sve se utapa u
jedno jedino divovsko vatreno more. Ogromni plamenovi me opkol
javaju. Za trenutak oseam kao da ja, sa celokupnom vasionom, bivam
unitena. Bljesci munje praskaju i pucketaju kroz moje vene, kroz
celo moje bie, dok me vatra sagoreva. A onda, iznenada, sve se
menja: vatra me vie ne sagoreva ve sam ja sama ta nebeska vatra,
prodirem u sve, oivljavam sve, sagorevam sve! Poplava svetla me
okruuje, ali ta poplava svetla izvire u meni. Ja sam izvor tog svetla i
svega drugog to jeste. Zemlja vie na mene nema uticaja. Njena
privlanost koja me dri u lancima nestaje. Lebdim u nitavilu. Moje
bie vie nema granica. Ja sam sada ono to privlai sve, a nita vie
ne ograniava mene - nita vie ne privlai mene...
Tragam za onima koje volim, jer znam da oni ne mogu biti
uniteni, ali traim ih uzalud, u nitavilu oko mene. U praznini nema
niega sem mene, tako da moram da skrenem svoju panju na unu
tranjost.
Gle, upravo dok to inim shvatam da svi i sve ive u meni! Vasiona
je u meni, jer sve to jeste ivi u meni. Sve to jeste to sam ja. U svemu
to volim, ja volim sebe samu. I iznenada shvatam da je sve to sam
oduvek verovala da ne volim, bilo ono to jo nisam prepoznala u sebi!
Sad kad prepoznajem sebe savreno, volim sve i svakog podjednako,
jer ja sam jedno s njima, ja sam "ja" u svaemu, u svemu!
Ja sam ispunjenje, ivot - sjajno, veno, besmrtno bie... nema
vie nikakve borbe, nikakvog aljenja, nikakve patnje - nema propa
danja, nema kraja, nema smrti! U svemu to se raa ja - besmrtna -
zainjem novi oblik ivota, i u svemu to umire ja - besmrtna -
povlaim se u sebe, natrag u veno, stvaralako, boanska ja.
Shvatam da vreme i prostor postoje samo na spoljnoj povrini
stvorenog sveta koji je kao disk koji se okree omamljujuom brzi
nom. A ja, u sebi, sam bezvremena, besprostoma venost. I dok
poivam u sebi moje veno bie ispunjava prostor i sve to ivi u
njemu:

373
 Inicijacija

JA SAM JEDINA STVARNOST, JA SAM IVOT, JA SAM

ONO TO SAM!
Poivam u sebi i oseam beskrajni mir... ali u ovom prostoru je
dan poziv dopire do mene i primorava me da se vratim u moje
naputeno telo. Palim reflektor svoje svesti i prepoznajem glas koji
govori mom biu, dobro poznati, dragi, ljubljeni glas mog uitelja
Ptahhotepa. On me poziva da se vratim...
I ja iskoraujem iz mog nebeskog ja i ponovo navlaim odeu
mog linog "ega". Ali nosim sa sobom svest o tome ko sam ja...
Opet sam ljudsko bie, ali u srcu nosim boansko ja koje se os-
vestilo u meni - Boga - i od sad e to boansko ja delovati kroz moju
linost... i polako otvaram oi.
Pogled mi se sree s tamno plavim, boanskim oima mog
uitelja Ptahhotepa. Njegove oi zrae istom svetlou, istom ljubav
lju i istim mirom koje sam upravo doivela za vreme blaenog stanja
u mojoj inicijaciji... istom svetlou, istom ljubavlju, istim mirom
koje sad nosim u sopstvenom srcu.
Ne mogu da prevalim nijedan zvuk preko usana. Jo uvek sam
nesposobna da naem vezu izmeu sebe i svog tela.
Ali nije potrebno da govorim, jer znam svaku misao i elju svog
uitelja. Mi smo u duhovnom jedinstvu, u Bogu. Mi smo jedno isto!
On stavlja svoju levu ruku na moje srce, i ja polako oseam kako
mi se ivot vraa u telo. Duboko udiem, i obnovljena, preporoena
ivotna struja protie kroz moje obamrle udove. Srce mi ponovo
snano kuca. Postepeno ponovo stiem kontrolu nad svojim telom.
Ptahhotep i njegov zastupnik mi pomau da se uspravim i sed-
nem i polako izaem iz kovega. Stajem nesigurno na noge. Ptahho
tep i drugi visoki svetenik me uzimaju za ruke i izvode iz nie gde
stoji koveg inicijacije. Onda vidim da su svi posveenici iz hrama,
svetenici i svetenice, okupljeni u velikoj dvorani gde se uva za-
vetni koveg. Svi me iekuju. I dok me dva svetenika izvode, oni me
pozdravljaju svetom reju i tajnim pozdravom posveenika:
"OM"...
U tom krugu vaskrslih ja stojim tu kao novoroena beba. Imam
isto telo kao i pre. A ipak sam novo bie. Nalazim sebe u drugom
svetu: vie ne vidim sve spolja, ve istovremeno i unutranje bie, sr
oko koga je sagraen spoljni oblik, sredite kome spoljni oblik samo
slui kao ispoljenje.

374
 Inicijacija

Stojim u krugu vaskrslih. Moje unutranje bie vibrira u tonal

itetu svete rei - boanske mantre. I uz pomo ove neopisive vibra
cije, u tom arobnom zvuku, ja doivljavam u svojoj sopstvenoj
fizikoj svesti boansko jedinstvo sebe sa svim tim posevenicima i sa
cclom vasionom. Svi su oni doli, svestenici i svetenice, da me
pozdrave posle mog vaskrsnua i da izraze boansku beskrajnu lju
bav. Moj otac, Atotis, je takoe tu, i nosi jednostavnu belu odoru
posveenika. Onda je tu blagi uitelj Mentuptah, i moj dragi brat
Ima. U trenutku kad vidim njegove plemenite crte lica, njegove oi
se obasjaju osmehom, i ja se setim svih svojih slika sna, najteeg testa
inicijacije, testa odricanja - naputanje svega - i testa surove ljubavi!
Ima, ti neno voljeni, da li zna da si u mojoj viziji u inicijaciji ti bio
razlog to sam poloila najtei od svih testova?
Kraljevska prilika jedne postarije svetenice sad istupa iz kruga
posveenika. Ona predaje Ptahhotepu jednu odoru, i oni me za
jedno odevaju u moju sveteniku odeu. Onda ona predaje Ptahho
tepu ukras za glavu, znak posveenika, i On stavlja zlatnu traku na
moju glavu. Na prednjoj strani je zlatni prsten sa zmijskom glavom,
simbol stvaralake ivotne energije, preobraene i oduhovljene.
Sad, najzad, ja mogu da nosim to obeleje, ne samo kao kraljica,
nego i kao posveenik!
Sad sam svetenica u najniem inu svetenstva. Na meni je da
stignem do viih inova korak po korak sve dok ne budem zasluila
da mi se dozvoli da koristim palicu ivota.
Ptahhotep mi prilazi, stavlja mi ruku na glavu i blagosilja me.
Onda me on uzima za ruku i vodi me do posveenika. Prvo, naravno,
do drugog visokog svetenika. I on mi stavlja ruku na glavu i blago
silja me. Onda stupam pred mog dragog oca i oseam kako, kroz
ruku, uliva svu ljubav iz svog srca na mene. 1 tako, u skladu sa njiho
vim inom, stajem ispred svih posveenika jednog za drugim i pri
mam njihov blagoslov. Najzad stajem ispred Ime koji je primio
inicijaciju kratko vreme pre mene. I on me blagosilja, a ja oseam da
mu ruka drhti...
Zatim me Ptahhotep vodi do Zavetnog kovega. Kleim pred
njim. Po prvi put u mom ivotu doputeno mi je da ga dodirnem. U
svakoj kapi krvi oseam vatrenu mo koja istie iz Zavetnog Kovega
i uliva se u moje telo. Udiem duboko - u svoje najskrivenije bie - i
sad sa probuenom sveu, u mom telu, doivljavam ispunjenje
rajskog jedinstva - svemo i sveznanje u Bogu... Razumem i doi-

375
 Inicijacija

vljavam znaenje bivstva. Kudgod da okrenem reflektor svoje svesti,

tu je jasnoa i svetlost. U sjajnoj blistavosti poslednje i najuzvienije
ivotne istine stoje mi pred oima. Doivljavam potpunost, svemo
koja dolazi kroz vodstvo boanske stvaralake sile u moje ja.
Ptahhotep me ponovo uzima za ruku i vodi me natrag kroz odaje
kroz koje smo doli ovde... natrag kroz prolaze, kroz kamena vrata,
nazad u hram. Posveenici dolaze za nama. U hramu ekaju svi neof-
iti, i na mene je red da inodejstvujem kao svetenica po prvi put.
Stojim pred oltarom s Ptahhotepom, dok ne dou svi neofiti, jedan
po jedan, da prime moj blagoslov. Na svakog stavljam desnu ruku, i
svaki prima moj blagoslov u dubokoj tiini. Najzad prilaze deca iz
kole za neofite, meu njima moj mali usvojeni sin, Bo-Gar. On klei
preda mnom, gleda me s odanou, zatim savija glavu i prima moj
blagoslov.
O, Bo-Gar, moj mali Bo-Gar, kako si neobinu ulogu igrao u
mojoj viziji u inicijaciji!...
S tim se zavrava moja prvo sveteniko inodejstvovanje u
hramu. U maloj eliji koju sam koristila tokom svojih priprema za ini
cijaciju, Ptahhotep me ostavlja samu. Posle propisanog vremena pot
punog mirovanja, ponovo mi je doputeno da jedem laku hranu i pia.
Dugo sedim na leaju nesposobna da se otresem utiska udnih
vizija koje sam doivela za vreme inicijacije. Kako uasne slike!
Kako sam srena to sam se probudila i otkrila da ti snovi nisu
stvarni! Kako je bilo mogue da nosim takve slike u sebi i tako da se
desi da ih sanjam? One prosto ne mogu biti stvarne! Potpuno je ne
mogue da ljudi postanu tako izopaeni i niski da se ubijaju s takvom
svirepou i tako paklenim oruima! Podrum, to uasno sklonite iz
mog sna! A ipak znam za veni zakon da neko bie moe da zamilja
samo slike koje bi mogle zaista da postoje u stvarnosti! ta god neko
moe da zamisli, moe da se materijalizuje!Kad to ne bi bilo tako, on ne
bi ni mogao da to zamisli!
Ali te uasne slike! Te divovske ptice kojima upravljaju sinovi
ljudi, koje lete iznad glava sa zastraujuom rikom, esto se penjui
tako visoko da se vie ne mogu videti, i bacajui zla jaja na zemlju! Vi-
dela sam svojim oima kako ta jaja unitavaju sve u irokom preniku
od mesta gde udare u zemlju. Sa zagluujuom eksplozijom, ona su
obarala cele kue.... kako je to bilo mogue?
I zato bi sinovi ljudi stavili svoj razum u slubu paklenog
besmisla?

376
 Inicijacija

I kako sam udne naprave videla i koristila u mojim vizijama u

inicijaciji! ula sam ljudske glasove kako govore s ogromnih udalje
nosti, i drugi su uli moj glas na isti nain. Kako bi se Ima smejao kad
bih mu ispriala da bi ljudi mogli da komuniciraju na velikim udalje
nostima uz pomo takvih naprava umesto da koriste mnogo jed
nostavnije metode mentalne telepatije. On bi sigurno hteo da mu
dam detaljno objanjenje konstrukcije takve jedne naprave. A to ne
bih mogla! Ba kao to ne bih mogla da dam opis unutranje kon
strukcije palice ivota ili Zavetnog Kovega na nain koji bi omo
guio nekome da naini takve naprave. A ipak, oni postoje! I na isti
nain ja znam da ova telefonska naprava moe da postoji! I Ima! Ti
isti, istinski Boji slugo, u mom snu u inicijaciji i ti si morao da
upravlja takvom jednom velikom gvozdenom pticom! Ti i svi oni
lepi, zdravi mladii - morali ste da idete u velikom broju, kao
zaarani, da ubijate druge i doputate sebi da vas ubijaju... kako si
mogao da se sloi sa tim ludilom? Kako si mogao da slua takve
neljudske naredbe?
I ko je bio onaj strastveni mukarac koji je bio "moj mu" u mom
snu u inicijaciji? ... kako je blizak bio mom srcu. On je bio moj
najbolji prijatelj! A ipak, on nije znao ko samja, i ja ne znam ko je on.
I tako ponovo doivljavam svaku pojedinu sliku iz mojih snova u
inicijaciji. Prepoznajem sve ljude koji su bili moji roditelji, braa i
sestre, prijatelji i neprijatelji u mom sadanjem ivotu ovde, u Egi
ptu. I esto me ti udni odnosi teraju da se nasmeim...
Dolazi vee, i dan se zavrava svetkovinom u kojoj uestvuju svi
svetenici, svetenice i neofiti. Faraon je takoe prisutan, i poto je
roacima novog posveenika doputeno da prisustvuju svetkovini
inicijacije, moja draga stara Menu je ovde sa nama ostalima! Dok
ulazim u vrt, ona tri k meni brzo koliko njeno teko telo moe da je
nosi. Sijajui od sree, grli me i jeca sa olakanjem od potajne brige:
"Oh, kako je dobro to te opet vidim ivu! Reci mi, hoe li me i dalje
voleti, sad, kad si svetenica? Mogu li da nastavim da ivim sa to
bom?"
Milujem je po dragoj, staroj glavi i utiavam njene bojazni:
"Menu, Menu, naravno da te volim. Naravno da moe da ostane sa
mnom. Sad me ak i vea ljubav vee za tebe."

377
 Svetenice u hramu imaju razliite dunosti koje odgovaraju nji
hovim razliitim sposobnostima. Neke poduavaju hramovne
plesaice. Neke pomau nespokojnim duama umrlih koje besciljno
lutaju uokolo u zemljinoj atmosferi. U svetom snu svetenice im
pomau na njihovom putu ka daljem duhovnom razvitku.
Bez pomoi oni bi stagnirali stotinama, moda hiljadama go
dina, jer bez ulnih organa, oni nemaju prilike da sabiraju iskustva
niti da stupe u vezu sa drugim biima. Oni su okrenuti sebi i ne nalaze
puta kojim bi se kretali napred. Svetenice pronalaze nespokojne
due, prodiru u njihova bia snagom ljubavi, i zahvaljujui njihovoj
unutranjoj istovetnosti prosvetljuju njihovu svest zamislima koje
im pomau da pronau reenje i izlaz iz svog stanja. Te svetenice
tako obavljaju dvostruki zadatak. One pomau duama koje lutaju
da napreduju i istovremeno proiavaju zemljinu atmosferu.
Ima svetenica koje delaju u pravcu razvijanja zdravijih, lepih i
duhovnijih mladih ljudi posveujui ih u misterije fizike ljubavi.
One ue mladie da preobraze svoj fiziki nagon kroz mo duha i da
tee viem duhovnom ujedinjenju - svetoj tajni. One takode po
duavaju mladie koji treba da se oene ovoj svetoj moi, tako da oni
mogu da prenesu tu energiju svojim enama posle braka i tako zanu
uzvienu i plemenitu decu.
Konano, neke svetenice obavljaju iste dunosti kao i svete-
nici. One poduavaju grupe neofita, daju im uputstva za vebe u kon-
centraciji, i primaju ljude kojima je potreban savet u vezi sa
posebnim problemima. im te svetenice dostignu neki vii in
svetenstva, doputeno im je da koriste palicu ivota pri leenju bole
snih. Na taj nain svetenica moe da postane vrhovna svetenica. Ja
sam odreena u tu grupu.

578
 U zvanju svetenice

Zaista sam oduevljena mojim zadatkom! Prosto je divno pos-

matrati umove i due svojih uenika kako se razvijaju korak po korak
i ispoljavaju sve vie i vie boanskog. Za mene je to kao da posma-
tram komad neprozirnog materijala koji postepeno postaje pro
vidan, putajui da boanski stvaralaki princip prosija kroz njega.
Svakog dana to doivljavam sa svojim dragim neofitima. Takoe
uivam i da se brinem o ljudima koji dolaze u hram da potrae savet u
spornim pitanjima duha ili tela. Primam ih u svojoj maloj eliji, istoj
onoj koju mi je Ima dodelio kad sam prvi put dola u hram.
U takvim prilikama ljudi mi pokazuju svoje "drugo" lice, lice koje
niko drugi ne vidi... lice koje esto ni sami ne poznaju. Ja vidim to
unutranje lice u svakom biu, i veoma je pouno sluati o svim
razliitim dogaajima i iskustvima koji su oblikovali taj unutranji lik
u skladu sa zakonom akcije i reakcije. O, kad bi samo svi mogli da
vide svoj sopstveni unutranji lik i lik drugih ljudi. Nikad ne bi mrzeli
jedni druge, i nikad se ne bi plaili jedni od drugih! Oni nisu ravi
ljudi! Oni esto naude jedan drugom, ine drugima rave stvari, ak i
surove stvari, zato to veruju da e drugi uiniti zlo njima i pokua
vaju da se odbrane unapred iz istog straha. Na taj nain oni drugima
daju pravi razlog da veruju da oni postupaju sa zlim namerama.
Ali kad bi neko samo mogao da ubedi oba uesnika takvih
"ravih postupaka" da nijedan ne postupa sa zlom namerom i da se
obojica samo plae jedan od drugog, obojica bi odahnuli od ola
kanja i pruili jedan drugom ruku. Ljudi su neuki i slepi. Oni ne vide
jedan drugog, i to je razlog za sve neprijateljstvo i ratovanje na zem
lji. Nema nieg lepeg no biti u stanju otvoriti zaslepljene oi i videti
kako u njima zablista sjajni pogled razumevanja i saznanja.
Pored ovog rada, meni je doputeno da budem prisutna kad
Ptahhotep ili njegov zamenik koriste palicu ivota da lee bolesne.
Oni stiu rano ujutru, dolaze sami ili uz pomo prijatelja ili roaka
koji ih dovode u hram. Ptahhotep onda uvodi novu ivotnu silu u nji
hova bolesna tela. esto vidim kako palica ivota potpuno izlei
slomljene kosti ili uasne rane za samo nekoliko trenutaka, osta
vljajui samo zadebljalo mesto u kosti i siuan oiljak koji pokazuju
gde je bila rana ili prelom. Ba kao to dva pareta metala mogu da se
varenjem spoje u jedan komad pomou toplote, slomljene kosti se
popravljaju palicom ivota, i duboke rane u miiima, ligamentima,
krvnim sudovima, nervima i koi ponovo srastaju. S podjednakom
brzinom ta palica ivota moe da izlei najozbiljnije upale plua, bu-

379
 inicijacija

brega ili drugih organa. Velika je zaista naklonost i milost Boja kad
je dao oveanstvu na dar ovo sredstvo za povraaj zdravlja.
Pored mojih dunosti u hramu ja nastavljam da obavljam i
dunosti supruge Faraona. Ba kao to sam inila i u prolosti, sedim
kraj oca na prijemima pri svetkovinama i drugim javnim dogaajima.
U takvim prilikama imam mnogo mogunosti da posmatram ljude s
dvora i sve ostale koji prisustvuju tim uzvienim svetkovinama. Po
nekad primamo glasnike ili poslanike iz stranih zemalja. Oni su pot
puno razliiti od sinova ljudi kod nas. Boja njihove koe, njihova
fizika graa i oblik njihovih glava su svi razliiti, i oni zrae ra
zliitim silama. Oni nam ponekad donose divne predmete na dar,
predmete koji su sasvim nepoznati u naoj zemlji. ivotinje koje ni
kada ranije nisam videla, dragocene dragulje, odeu, divno obojeno
posue. Otac je uredio da dou umetnici iz nekih od tih dalekih
zemalja da poduavaju nae mlade ljude u hramu. S druge strane,
neki od naih umetnika i mudraca su otputovali daleko u strane zem
lje da predaju nau umetnost i nauku. Otac mi je rekao da emo jed
nog dana mi posetiti te velike zemlje.
Od svoje inicijacije takoe smem da idem u vonju koijama
sama s lavovima. Kroz inicijaciju dobila sam sposobnost da uvodim
svoju snagu volje u nervne centre drugih ivih bia, tako ih dovodei
potpuno pod svoju vlast. Ja sad kontroliem u svom sopstvenom telu
aktivirane nervne centre koji su jo uvek pritajeni i nerazvijeni u si
novima ljudi, i mogu da aljem prodorna zraenja snage volje koja
druga takva iva bia pretvaraju u nesvesna orua moje volje.
Nikad ne zaboravljam, meutim, da je Boji najuzvieniji dar
oveku pravo na samoodreenje, i znam da to pravo ne sme nikad da
se pogazi. To bi bila crna magija! Zato nikad ne koristim svoju snagu
volje protiv neke osobe. Veoma esto bi bilo tako lako pomoi ne
kom oveku da rei neki teak problem samo kad bih ga ispunila svo
jom voljom! Ali to bi znailo da u ja preuzeti odgovornost na sebe i
reenje problema bi bilo moje, a ne njegovo. Na taj nain bih mu
oduzela mogunost da poloi test. Svaka osoba mora da reava svoje
probleme, jer samo na taj nain moe da stie iskustvo, razvijajui
svoju snagu volje i irei vidokrug svoje svesti.
ivotinje su direktno podlone prirodnim silama. One nesvesno
i instiktivno izvravaju volju prirode i ne poseduju nikakvo sa
moodreenje. Zato ja mogu potpuno da podvrgnem lavove svojoj
volji. Divno je kako te velianstvene ivotinje odmah izvravaju moje

380
 U zvanju svetenice

zamisli. One reaguju na najmanji podsticaj moje volje, i esto imam

oscaj da pripadaju mome ja isto toliko koliko i moje ruke i noge.
Isto boansko ja je ivot svakog ivog bia, a "ljubav" koju ivotinje
oseaju nije nita drugo do nesvesnost koja tei da postigne jedinstvo
sebe na najnioj, fizikoj ravni svesti.
Dete koje prolazi kroz fazu buenja svesti takoe pokuava nes-
vesno da postigne to isto jedinstvo i istovetnost stavljajui u usta sve
to moe da dohvati ruicama. ivotinje imaju isti taj nagon. Jedin
stvo i ljubav izmeu mene i mojih lavova su toliko veliki da oni vole
da mi uzmu ruku ili ak glavu u eljusti kao da hoe da me pojedu.
Naravno, ne ujedaju, i njihovu igru ne treba shvatiti ozbiljno. Mogu
da razumem da kad, na primer, pojedu gazelu, oni samo slede svoju
nagonsku tenju za jedinstvom. Nagon za samoodranjem ima isti iz
vor kao i nagon za odranjem vrste: stremljenje ka boanskom stanju
jedinstava.
Zato su ispoljavanja oba ova nagona tako bliska i esto se pre-
pliu. Priroda koristi ovu iskonsku tenju ka jedinstvu da bi stvorila
potomstvo kroz nagon za raanjem i produenjem vrste i da bi
sauvala telo kroz zadovoljenje gladi. To je razlog to meso koje la
vovi dobijaju od svojih uvara nikad nije tako ukusno kao meso koje
trgaju sa tela svee ubijenog plena; jer u ovom inu oni nesvesno
doivljavaju neki oblik ujedinjenja sa ivima - sa samim ivotom.
Mrtvim mesom oni mogu da zadovolje samo svoju glad, a ne i svoje
podsvesno stremljenje ka jedinstvu.
Nalazim veliko zadovoljstvo u tome da provodim vreme sa svojim
lavovima. Uzbudljivo je posmatrati kako te kraljevske ivotinje is-
poljavaju sva obeleja boanskog Ra - sunca - transformisanog u iv
otinjski nivo. Mali Bo-Gar, takode, deli sa mnom zadovoljstvo
uivanja u lavovima, ba kao to je u saglasju sa mnom u svemu to
uradim ili kaem. Kako se dobro seam beskrajnog strpljenja koje je
moj otac pokazivao kad me je uio kako da stojim uspravno u koiji
koja juri preko neravnog tla. Na mene je red da Bo-Gara uim istoj
tehnici. On je veoma vet, instiktivno pravi ispravne pokrete, i posle
kratkog vremena u stanju je da me prati ak i u dugim vonjama.
Za vreme mirnijih perioda otac i ja se povlaimo u nau malu
kuu za odmor na obali mora. Bo-Gar ide sa nama, i nas troje
uivamo u suncu i pesku i vodi. I otac voli da provodi vreme sa
dekiem, i nama je uzbudljivo da posmatramo kako se njegova ista
dua razvija kao velianstveni cvet. Jednom, poto smo posmatrali

381
 Inicijacija

Bo-Gara podue vreme, otac ga zove da prie blizu. im je Bo-Gar

priao dovoljno blizu da se na miru razgovara, otac ga pita: "Pa, Bo-
Gar, da li bi voleo da radi sa mnom?"
Bo-Gar pada na kolena pred ocem, i sklopivi ruke u znak
najdubljeg potovanja, odgovara: "Gospodaru, posvetiu ceo svoj
ivot zadatku koji mi poveri da bih ga bio vredan."
Otac lako dodirne deaka po glavi. "Ustani, Bo-Gar," kae on,
"radice sa nama u velikom zadatku spasenja zemlje. Samo radi ono
to ti kau uitelji u hramu, i jednog dana e biti na saradnik. Us
tani... ne mora da se baca na zemlju preda mnom."
Bo-Gar ne moe da se uzdri od radosti. I skae uokolo kao
majmune. Onda pokuava da bude dostojanstven kao odrastao
ovek dostojan oevog poverenja. Najzad otrava dole do obale da
trai koljke. Kad sam ostala sama s ocem, pitam ga: "Oe, sad kad
sam posveena, kad sam se uzdigla iznad nivoa vremena, mogu da
gledam u prolost i budunost isto kao i ti, ali i dalje ne mogu da
razaznam nita u svojoj budunosti. Zato je to tako? Jedina vanost
koju pridajem budunosti je razvoj koji e me dovesti u mom napre
dovanju do poslednjeg, najvieg, boanskog nivoa. Ali molim te, ob
jasni mi zato mogu da vidim budunost svih ostalih osim svoje. Kad
usmerim svoju svest prema svojoj sopstvenoj budunosti, ispred
oiju vidim samo maglu."
Otac me gleda, smei se i eka.
Uzvraam mu osmeh i odgovaram mu u mislima. Razumemo se.
Njegov pogled mi govori: "Sta trai? Ako ne vidi budunost, to jed
nostavno znai da je tako sueno da bi mogla valjano da izvri svoj
zadatak. Ne brini se oko toga, nego ini sve da dostigne sopstvenim
naporima najvii nivo do kog si stigla uz Ptahhotepovu pomo tokom
inicijacije."
Kad nas nae dunosti pozovu da se vratimo u grad, dani prolaze
kao i pre, i ja provodim neto svog vremena u hramu, a neto u palati.
Volim svoj rad. On me potpuno zadovoljava. Ipak, celog dana se
kreem s radosnim iekivanjem kad u moi da se povuem u sebe -
u Boga - kad se zavre moje dnevne dunosti.
Svaki put se okreem unutra s reenou da dostignem najvii
nivo sopstvenim naporima, i stvarno se pribliavam sve vie sa
vrenom ispunjenju. Ipak, svaki put kad se vratim u svoju linu svest,
ustanem razoarana. Jo jednom shvatam da nisam uspela da postig
nem poslednju i najviu stvarnost koju sam doivela u inicijaciji i koja

382
 U zvanju svetenice

mi u seanju gori kao neugasivi plamen. Moja jedina uteha u takvim

trenucima je to jedva ekam da uestvujem u veernjim molitvama i
meditacijama s Ptahhotepom.
Ptahhotep, njegov zastupnik, svetenici i svetenice - svi
posveenici - sastaju se u hramu pri zalasku sunca. Sedimo u krugu, s
Ptahhotepom i njegovim zastupnikom koji sede dijametralno
suprotno jedan drugom i tako obrazuju dva pola. Svi mi ostali obra
zujemo dva polukruga sa svake strane. Potrebno nam je neko vreme
da oslobodimo svoje duhovno telo od neistoa koje smo neizbeno
upili za vreme naih kontakata sa sinovima ljudi. Onda Ptahhotep
prua svoje blagoslovene ruke prema svojim susedima na obe strane.
Svi mi ostali se takoe hvatamo za ruke, tako obrazujui kolo kroz
koje Ptahhotep i njegov zamenik uvode struju najvieg, vrhovnog,
boanskog stepena u naa tela. To nam pomae da doivimo vrhun
sko stanje boanskog jedinstva. Na taj nain nai nervi razvijaju ot
pornost mnogo bre nego to bi kad bi bili zavisni samo od naih
sopstvenih energija. Ti trenuci blaenstva, doivljeni svakodnevno
za vreme naih veernjih molitvi, daju znaenje i sadraj celom mom
ivotu.
O, Boe! Daj mi snage da stignem do tebe svojom sveu
sopstvenim naporima!

383
 Jednog dana dvor se sprema da proslavi jedno veliko primanje.
Pre nekog vremena otac je poslao svog zapovednika, Tis-Taa, za
jedno s mnogim zvaninicima, velikim brojem trupa i brodovima pu
nim poklona i robe za trampu, kao poslanika u jednu daleku zemlju.
Tamonji vladar je primio nae velikodostojnike veoma srdano i
ubrzo potom poslao svoje trupe koje su nosile poklone i robu za
trampu u nau zemlju. Danas emo da proslavimo dolazak tih stra
nih trupa.
Menu me doteruje i oblai u najlepu haljinu, i s uobiajenim
ceremonijama Ru-Ka mi donosi kraljiin nakit. Onda me dvojica
starijih velikodostojnika prate do oca, i mi hodamo kroz duge kolo-
nade stubova praeni celim dvorom. Tako u koloni izlazimo na
terasu ispred palate. U punom svom dostojanstvu i lepoti, Faraon
zauzima svoje mesto na svom zlatnom prestolu na sredini terase. S
desna mu je njegov lav za prijeme, dok mu ja sedam sleva i malo is
pred, skoro na ivicu terase. Plemii sedaju na propisana mesta s nae
leve i desne strane prema svom inu i poloaju.
Onda poinje veliki prijem. Trupe strane sile mariraju u dugoj
prazninoj procesiji. Njihov voa i njegova svita stupaju pred terasu i
klanjaju se pred nama s ispruenim rukama. Onda njihov voa dri
lep govor na naem jeziku da nam kae kako je njihov vladar eljan
da postigne dugotrajni savez sa nama. Onda doziva svoje nosae da
nam donesu darove.
Posmatram tu scenu koja se menja odozgo i gledam mukarce u
voinoj sviti. Svi sjajno graeni, oni nose svoje ceremonijalne odore i
vojnu opremu. Stranci su krupni, snani i veoma miiavi mukarci
irokih ramena. U naoj zemlji samo su potomci rase Sinovi Boga
tako visoki i snani kao ovi strani vojnici, ali su mnogo vitkiji, okret-
niji i gipkiji. Ptahhotep, otac i neki od drugih potomaka Sinova Boga

384
 Mi emo se opet sresti

kao to su Ima, Mantuptah, Imhotep i neke svetenice imaju lepa i

snana tela, ali oni su uzvieni, dostojanstveni, puni duhovnosti.
Manje robusni, oni ne lie toliko na sjajne ivotinje.
Nikad pre u svom ivotu nisam videla ljude kao to su ovi stranci.
Uopte mi se ne sviaju! U naoj zemlji navikla sam da vidim fino iz-
vajane crte lica koje odraavaju duhovnost, naroito medu potom
cima rase Sinova Boga, i ak i u meanoj rasi. Ovi stranci imaju
nepravilne crte koje ine da izgledaju kao ivotinje! Naroito ui!
Nae ui su male, uske i fino izvajane s resicom odvojenom od vrata.
Ovi stranci imaju velike, iroke ui, priljubljene uz vrat, kao maj
muni. A ono to na nas ostavlja utisak kao posebno udno je njihova
crvena kosa! Njihova lica, ake, ruke i noge su pokrivene mnotvom
dlaica koje sijaju kao zlatne niti na suncu. Oni su samouvereni, i kad
govore ili se smeju otkrivaju niz divnih, belih, blistavih, jakih zuba.
Ali i ta odlika me takoe podsea na ivotinje! Oni zrae velikom
snagom, ali ne duhovnom snagom. Ne! Ne svia mi se njihov izgled!
Vidim da nai gosti iz strane zemlje smatraju nas isto toliko ud
nim kao to mi mislimo da su oni. I njima se ne dopada na izgled.
Vidim da njihove oi jo nisu otvorene za duh. Oni nisu u stanju da
cene, ak ni da zapaze bilo kakve nene, tanane, produhovljene ob
like. Oni vide samo da su ljudi u naoj zemlji manji od njih. itajui
njihove misli mogu da vidim da nas nipodatavaju.
Navikla sam da vidim da se u oima mukaraca bljesne iskra za
divljenosti kad me gledaju. Ovi stranci se dive mojoj haljini i mom
nakitu uopte ne primeujui da sam ja lepa! Mogu vrlo dobro da
vidim da su radoznali u vezi sa mnom, kraljicom ove zemlje, i zure u
mene kad god imaju priliku, a ne primeuju da sam lepa! Da, znam
da sam nasledila majin mali rast, ali lepota jedne ene ne zavisi od
njene veliine! Ali ovi mukarci, ti udni ratnici iz jedne udaljene
zemlje, misle da ena mora da bude krupna i debela da bi bila lepa.
Posmatram sebe kao to uvek inim. Da li su se oseanja sujete po
javila u meni? Ne! Daleko od toga! Samo sam nezadovoljna to su
oni tako neuki, nezreli i sirovi, kao narod iz najnie klase sinova ljudi
u naoj zemlji.
Svim tim ljudima toliko nedostaje kulture i ugladenosti,
ukljuujui i njihove voe i plemie koji ih prate. Jedan od njih stoji
ispred terase, pravo ispred mene. Mora da je neki visoki oficir, zato
to je pristupio stojei u najveoj blizini njihovog zapovednika. Sad
stoji usred grupe vojnika i zuri u mene neprestano. Uglovi njegovih

385
 Inicijacija

usana otkrivaju potcenjivaki stav. To kako se ponaa zaista ne

prilii osobi od poloaja. Kako moe mukarac da zuri u enu tako
drsko? U celom naem dvoru samo Ru-Ka je drzak kao ovaj momak,
ali ak ni on ne moe da sakrije divljenje prema mojoj lepoti. Ali ovaj
stranac samo zuri bezobrazno bez i najmanjeg divljenja! Ipak, ja
suzbijam u sebi svako oseanje sujete. Oprezna sam i drim sebe pod
stalnom kontrolom!
Okreem se da ponovo posmatram sveanost. Opinjena vojnim
igrama koje izvode ovi vojnici, moram da priznam da poseduju
fiziku snagu nepoznatu u naoj zemlji. Njihova rasa je potekla od
polukrvnog Sina Boga koji je ispoljavao uzvienu boansku mo svog
oca u krvi, a ne u duhu, i tako je postao div. Njegovi potomci su stu
pali u meovite brakove s primitivnim ljudima i razvili su rasu
krupnih kostiju s ogromnom snagom miia. Oni nisu ni iz daleka
tako pokretljivi i brzi kao nai vojnici, ali mogu da izvedu vetine koje
zahtevaju takvu snagu da bi to premailo sposobnosti naih vojnika.
Za vreme tih vojnih igara ja s vremena na vreme bacam pogled dole
na drskog stranca ispred sebe. On i dalje zuri u mene neumorno.
Zaista, bio bi stvarno podsticajan zadatak uvesti jednog tako nepro-
sveenog, crvenokosog stranca u misterije duha... pomagati mu ko
rak po korak da otvori svoje unutranje oi... omoguiti mu da vidi
lepotu duhovnosti ene umesto samo njenog tela.
Nekoliko dana ja sam tako zauzeta naim gostima iz strane zem
lje da nemam vremena da idem u hram. Svetkovine i ceremonije
prate jedna drugu brzo se smenjujui. Izlobe, izleti i gozbe... i u svim
tim dogaajima moj je zadatak da zauzimam svoje mesto kraj oca u
obavljanju dunosti domaina i domaice. Menu je u svom elemntu,
oblai me u sve lepe haljine, sve velianstvenije odore. Bo-Gar je,
meutim, ozlojeen i raaloen jer nemam vremena za njega. Ru-
Ka dolazi esto sa svojim nosaima nakita da mi donese nove tvore
vine draguljarskog zanata.
Izdravam sve ovo zato to je to moja dunost. Meutim, u svom
velikom srebrnom ogledalu gledam svoj lik s nestrpljivom radozn-
alou, pitajui se ta e onaj stranac imati da kae o mojoj novoj
haljini ili mojim novim draguljima. Naroito kad smo se otac i ja i ceo
dvor jedanput odenuli po uzoru na nae goste iz strane zemlje da
bismo pokazali prijateljski stav prema njima. Stvarno moram da se
nasmejem kad vidim kako udno otac izgleda u tom neobinom

386
 Mi emo se opet sresti

ruhu! A ja? Nee li na crvenokosi gost iz strane zemlje da smatra da

sam lepa ak i u ovoj odei?
Jer ja sam se do sad upoznala s njim! Otac me je predstavio nje
govom zapovedniku i svim oficirima s inom, ukljuujui i "njega", i
sad se ja svakog dana nalazim u drutvu tih poslanika iz strane zem
lje. Vladar njihove zemlje, u pripremama za ovu ekspediciju, izabrao
je samo ljude koji su uspeli da naue na jezik za vrlo kratko vreme.
Tako moemo da vrlo ugodno razgovaramo s naim gostima i da raz-
menjujemo ideje s njima. Ali ja se oseam nelagodno u prisustvu
ovog stranog gosta iz tuine koji je tako drsko zurio u mene tokom
cele prijemne ceremonije. A srce mi lupa bre kad shvatim da on ima
potpuno isti glas kao mukarac koji se pretvorio u vatreni duh u mom
snu! Kako je to udno!
Ti stranci su udnovati ljudi, nedostaje im vaspitanje i obra
zovanje, ali uopte nisu glupi! Oni ive u bliskosti s prirodom, i mada
razumski ne poznaju unutranje, stvaralake zakone i sutinu stvari,
znaju mnogo zahvaljujui svojim sopstvenim neposrednim iskust
vima. Izvanredno je posmatrati kako se neka istina, koju mi jasno
vidimo i saznajemo u naem duhu kroz unutranju kontemplaciju,
javlja u ovim ljudima kao prosto verovanje ili sujeverje!
Kad ne znaju izvor i uzrok neke sile, oni zamiljaju da ona potie
od nekog nevidljivog bia, i onda daju ime Bog sopstvenim izmiljoti
nama. I tvrdoglavo ostaju pri tome da zovu ta izmiljena bia iz bajke
"bogovima". Misle da sve bolje znaju. Kad neko pokua da im kae
istinu i objasni stvarne injenice, oni samo zatresu glavom i nasmeju
se snishodljivo. Naravno, ja ne smem da im kaem nijednu hra-
movnu tajnu, ali ipak sam pokuala da objasnim naem stranom
gostu sile koje izazivaju munje i grmljavinu u oluji. Znala sam da mi
nee biti doputeno da mu kaem kako visoki svetenik koristi
Zavetni Koveg u piramidi da izazove munje i kiu... blagoslovenu
kiu koja spreava da naa zemlja postane potpuno gola. Ali sam
pokuala da mu objasnim da grmljavina potie od susreta dve supro
tne sile i da moe i sam da izazove istu pojavu udarajui dva kamena
jedan o drugi.
Na ovo mi je on uputio prezriv pogled, govorei da dobro zna da
je munja strela "vrhovnog boga", i da "mali demoni" ive u nekom
kamenju i da se naljute i ispaljuju male bljeskove munje kad god ih
uznemire. Kad sam pokuala da mu dam pravo objanjenje ove po
jave, nala sam da mu je um potpuno zatvoren. U izvesnom smislu

387
 Inicijacija

svejedno je da li smatramo da je munja "stela vrhovnog boga" ili "sus

ret pozitivnih i negativnih sila". Ali ako ovi ljudi nastave da veruju u
svoja praznoverja i sve svoje razne izmiljene bogove, nikad nee
nauiti da upravljaju silama prirode i zauvek e ostati robovi svog su-
jeverja. U svakom sluaju, uspela sam da se na strani crvenokosi
gost zainteresuje za moja objanjenja raznih prirodnih pojava do
voljno da bi uvek bio eljan da uje jo. Rekao je da bi voleo da ga ja
poduavam; zato e dolaziti u hram svakog dana, a ja u ga uputiti u
najnii nivo znanja.
Posle zalaska sunca Menu mi pomae da obuem svoju svete-
niku odeu. Zatim, pod tekim velovima, obe idemo do hrama. Je
dan neofit je dopratio naeg gosta, oficira, do moje male elije u zidu
hrama gde me on oekuje. Menu ostaje u dvoritu hrama, a ja ulazim
u svoju eliju. Stranac je ve tamo! Stojei tu, naslonjen na zid elije,
pozdravlja me sa svojim uobiajenim nadmonim osmehom. Taj os-
meh me nervira! Kako se usuuje da me gleda tako? On nije iznad
mene ni u kom pogledu. Samo zato to je fiziki krupniji i snaniji, on
neuko pretpostavlja da je nadmoan u svakom pogledu. Nema ni
najmanjeg pojma o tome da je snaga uma iznad svega. Ali, pokazau
mu ja! Snagom svog uma pobediu tog drskog, crvenokosog diva. I
pored sve svoje fizike snage bie poraen, a putem svoje duhovne
moi ja u izai kao pobednik!
Stranac se duboko klanja, ali ja jasno vidim da to radi bez
ubeenja. Ovde, u naoj zemlji, ljudi me takorei oboavaju. Oni
znaju da sam ja posveena svetenica, sluga Boiji. Stranac takoe
zna da sam ja svetenica u hramu, ali on ne zna ta znai "inicijacija".
On ne zna da nae znanje nije sistem verovanja zasnovanih samo na
ljudskim izmiljotinama, ve pre neposredna spoznaja istine... boa-
nsko sveznanje! Ali, ja u mu otvoriti oi! Objasniu mu misteriju
oveka i vasione. Uveu ga u misteriju stvaranja.
"Ako eli da stekne istinsko znanje," kaem mu, "mora prvo da
naui da poznaje sebe. Mora da zna ta si ti sam. Kad naui ta si
ti sam, otkrie da su sve istine vasione skrivene u tvom sopstvenom
biu. Tako, kroz tu samospoznaju, saznae sve tajne sveta. Prvo rei
veliku zagonetku nae sfinge, zagonetku samog oveka! Mora da
spozna ta si ti!"
Stranac me u poetku gleda paljivo, ali onda poinje da se
smeka.

388
 Mi emo se opet sresti

"Treba da nauim ta sam ja? To znam ve vrlo dugo! Zato bi to

trebalo da bude tako velika tajna? Ali meni se ini, o, kraljice, da ti ne
zna ta sam ja, i zato ti ja kaem: ja sam mukarac!" I na to se od srca
nasmeje, pokazujui sve svoje velike bele zube. O, boe! Kakvo je on
dete! Njegov smeh je tako zarazan da ne mogu a da se i sama ne nas-
mejem.
"Ja vrlo dobro znam da si ti mukarac..." odgovaram mu. Ali ne
mogu ak ni da zavrim reenicu, jer me crvenokosi din prekida ne
pristojno: "Meni se ini, kraljice, da ti ne samo to ne zna da sam ja
mukarac, ve da ak i ne zna ta je mukarac. Ja nisam svetenik i ne
mogu da itam ljudske misli kao to ti moe, ali ja poznajem ene, i
mogu da vidim neto to ti uopte ne zna - ili si zaboravila - a to je
ta si ti! Ti ne zna da si ti ena! Kako misli da moe da pokua da
me naui unutranjim tajnama oveka i vasione kad ak ne zna ni
tu prostu injenicu koju svi drugi mogu da vide?"
"Ja vrlo dobro znam da sam ja ena," odgovaram s dosto
janstvom. Stranac se drsko smei, ali ja nastavljam neuznemireno:
"Spoljni oblik je samo ogrta unutraneg bia. Kad neko poznaje
unutranje bie i kad neko jeste unutranje bie, on koristi spoljni ob
lik samo kao instrument ali se ne poistoveuje s njim! Telo je samo
ruho sebe. I ti nosi odeu, a ipak ti nisi ta odea. Na isti takav nain
nosi telo koje moe biti ensko ili muko, ali tvoje ja stoji iznad pola i
nije ni mukarac ni ena. Ja je tvorac. Osoba, fiziko, materijalno is-
poljenje je samo jedna polovina istinskog bia. Druga polovina je
zaostala u nesvesnom, neispoljenom stanju. A da li je ispoljenje
muko ili ensko zavisi samo od toga koja se polovina otelovila. Kad
neka osoba osvesti obe polovine svog bia i doivi ih svesno, onda
postaje istovetna sa svojim ja, i onda nosi u sebi i muki i enski prin
cip u potpunoj ravnotei."
"Ali ipak, njeno telo je ili muko ili ensko, zar ne?" pita on.
"Da, zaista," odgovaram. "Materijalna pojava moe da bude
samo jednostrana, jer kad god se dve strane utope u jedinstvo, nema
nieg fizikog. Ujedinjenje dve komplementarne polovine, utapanje
dve strane bi znailo potpuno ponitavanje materije, potpunu dema-
terijalizaciju tela. Neko moe da bude dvopolan samo u duhu."
"Kraljice," odgovara gost iz tuine, "ima samo jedno u svim tim
tvojim lepim reima to stvarno mogu sasvim jasno da razumem...
taka u kojoj se potpuno slaem sa tvojim "tajnama", naime, da je
moja fizika pojava, kako si se ti tako jezgrovito izrazila, samo jedna

389
 Inicijacija

polovina celine. U prolosti sam esto traio - i nalazio - komple

mentarnu polovinu, ali nikad nisam bio poniten dok sam to radio!
Moda zato to nikad nisam naao pravo jedinstvo? Ali ak i kad bi
to znailo unitenje, ja bih nastavio da traim svoju istinsku, komple
mentarnu polovinu. Ja sam mukarac, i moja druga polovina moe
biti samo ena koja mi prua potpunu i savrenu sreu. Za takvu
enu ja bih rado poloio ivot!"
Oseam u telu toplinu od navale krvi koja mi nadire u glavu.
Suoena s takvim nainom miljenja ja sam potpuno nemona. Kako
mogu da mu objasnim da je svetovna srea koju on trai u eni samo
prolazna i da nije u stanju da zadovolji njegovu besmrtnu duu?
Zavravamo raspravu za danas. Njemu treba vremena da svari
nove istine koje sam mu darovala.
I usledile su mnoge veeri u kojima se borim s njegovom
neukou. Reena sam da mu pomognem da napreduje, i brinem se
na razne naine da mu kaem prave rei da raspirim boansku iskru
u plamen i probudim njegovo vie ja. Kad se ujutru probudim, on mi
je ve u mislima. Seam se svega o emu smo razgovarali prethodne
veeri i usredsreuiem svoje razmiljanje tokom dana na lekciju koju
u mu dati uvee. esto tokom tih dana jurim kroz okolinu sa svojim
lavovima, ali sad je to bez Bo-Gara. Bo-Gar se pokunji dok ide svom
uitelju Imi na asove. Ima pokuava da ga utei svakojakim poklo
nima i svim ostalim to deakovo srce eli. ao mi je to vidim da je
Bo-Gar tako tuan, ali potrebno mi je vreme da budem sama sa svo
jim mislima.
Posle jedne od mojih vonji koijama, dok se opratam sa svojim
lavovima u lavljem dvoritu, pljeskam ih po glavi i provlaim im prste
kroz grivu. Dok to radim, iznenada mi pada na pamet da na gost,
oficir iz tuine, ima tano istu boju kose kao lavovi! Kad bih ga pomi-
lovala po glavi, isti gusti pramenovi crvene kose bi mi klizili niz prste!
O, kako volim ove lavove!
Te veeri kaem naem gostu svoje zapaanje o tome kako ima
istu boju kose kao lavovi.
"Kraljice," kae on, "mogu li nekom prilikom da poem s tobom
u vonju koijama? Kad bih mogao da vidim da moe da vlada la
vovima svojom snagom volje, poeo bih da verujem u tvoje nadljud
ske moi!" i smeje se podrugljivo.
"Gde si uo da ja imam nadljudske moi?"

390
 Mi emo se opet sresti

"Svi sa kojima razgovaram oboavaju te kao boginju. Svi veruju

da si nadzemaljsko bie. Ali ja ne verujem!"
Oseam se povreeno. "ta ti misli o meni?" pitam, primeujui
pomalo ozlojeeno da mi srce jako tue dok ekam na odgovor. U
tom istom tenutku, brzo kao munja, Ptahhotepov lik se neoekivano
pojavljuje pred mojim unutranjim okom, s izrazom upozorenja na
svom plemenitom licu.
"Ne! Ne! Ostavi me na miru," odgovaram unutranjem liku. "Ni
sam u opasnosti!"
A spolja nastavljam da sluam ta stranac kae: "Dakle, eli da
zna ta ja mislim o tebi? Zato eli da uje to od mene? Ako si tako
visoko iznad svega zemaljskog, zato bi te zanimalo ta se deava u
jednoj jadnoj zemaljskoj glavi kao to je moja? I, najzad, ti moe da
ita ljudske misli, zar ne?"
"Da, mogu da proitam tvoje misli, ali ja hou da vidim da li si isk
ren prema meni," odgovaram ja. Ali dok to inim, svesna sam jednog
nelagodnog oseanja. Nemam vremena da otkrijem ta to oseanje
znai, jer me stranac ponovo pita: "Dakle, ti hoe da zna da li sam ja
iskren prema tebi? Zato se ne upita prvo da li si ti iskrena prema sa
moj sebi?"
Ostajem bez rei. Prosto ne znam ta da odgovorim. Godinama
sam stvarala naviku samoposmatranja da bih pronala motive svih
svojih misli i postupaka. Uverena sam da sam iskrena prema samoj
sebi i shodno tome iskrena prema ostatku sveta, ukljuujui i njega.
Madutim, njegove rei mi donose iznenaenje koje me postiuje.
Da li bi on mogao biti u pravu? da li mi zaista nedostaje harbrosti da
se iskreno suoim sa svim svojim mislima i oseanjima? Odluujem
da ispitujem sebe jo temeljnije, ali u svakom sluaju usredsrediu
sve svoje napore da ne bih bila poraena u borbi sa njim. Moram da
izaem kao pobednik. Ne smem da dopustim da nekakav stranac po
misli da sam slabija od njega! Ne smem da dozvolim da misli da je
iznad mene!
Sutradan idemo zajedno u vonju koijom. Pre nego to smo
uli, stranac staje pored lavova i isprua svoju upavu crvenu glavu
prema meni. "Hoe da proba da opipa i vidi da li je ista kao lavlja?
Ako oni nemaju nita protiv da im miluje grivu, moda u i ja biti u
stanju da to podnesem," kae on smejui se od srca, pri emu smeh
izbija izmeu dva savrena niza belih zuba.

391
 Inicijacija

On je stvarno jedno veliko dete. Ne ponaa se tako iz nedostatka

potovanja i ne mogu da se ljutim na njega. Moram i ja da se nasme-
jem, i kad uvar mojih lavova ne bi stajao u blizini, zaista bih mu
razbaruila kosu.
I tako se to nastavlja, dan za danom. I brzo se primie vreme kad
e stranac morati da se vrati u svoju otadbinu. U pogledu mnogo
toga mogla bih da budem zadovoljna. Kao "ena" bih ak mogla da
uivam u pobedi likujui to se njegov stav toliko promenio. On je
odbacio svoje nadmono dranje i eka po ceo dan svakog dana da
doe vee da bismo mogli da budemo zajedno. Shvatam da se nikad
nije stvarno oseao nadmono, i da je njegovo oholo ponaanje bila u
stvari neka vrsta samoodbrane koja bi ga sauvala od potpune pre
daje. Nije eleo da se odrekne svoje muke gordosti.
On mi se divio od prvog trenutka kad me je ugledao, i moja su
jeta, koja me je isprva naterala da provodim vreme u njegovom
drutvu, sad bi mogla da bude potpuno zadovoljena. A ipak, ja nisam
zadovoljna. Naprotiv, mui me uporna zebnja. Ali svaki put kad
analiziram svoja oseanja, ta zebnja mi prui uveravanje da moje za
nimanje za njega ne potie od enskog nagona moje nie prirode. Jer
ja stalno posmatram i proveravam sebe! Menu kae da pokazujem
sve nepogreive znake zaljubljenosti i presrena je to ja konano
"cvetam". Ali, ona nije u pravu! Ona nije u poziciji da prosuuje zato
to posmatra sve sa svog zemaljskog gledita. Ona ne moe da ra
zume da ja ne mogu i ne smem nikad da se zaljubim... i da sad nisam
zaljubljena!
Kako bih ikad mogla da se zaljubim u tog neotesanog,
razbaruenog crvenokosog diva? On nije moj tip. Fiziki, on mi se
ini udan, ak i odbojan. U trenucima svog samoispitivanja esto
sam se pitala da li bih mogla da poelim da imam njegovo dete. Boe
sauvaj! Dete sa takvim uima i tako nezgrapnim koatim telom?
Nikad! U svakom sluaju znam pouzdano da ne bih nikad elela da
imam njegovo dete! Dakle znam da nisam zaljubljena. Samo elim
da on nae Boga. Ja sam ivo zainteresovana za svakog od mojih
aka, i ba iz tog razloga mislim na njega tako esto i s takvom us-
redsreenou sve svoje panje. Ali on jo nije naao Boga. U tome
nisam jo uspela! Zato se oseam tako tunom i uznemirenom kad
shvatam da e uskoro napustiti ovu zemlju, i da ga moda vie nikad
neu videti u ovom ivotu...
Onda se sve dogaa bre od munje...

392
 Mi emo se opet sresti

Nae poslednje zajednike veeri idem u hram da ga vidim i da se

oprostim od njega. Kao i obino, on je naslonjen na zid. Ali sad ne
pokuava da izgleda tako nadmono kao kad me je tu ekao po prvi
put. Sad me ak i ne gleda, nego stoji tu zurei u prazno.
"ta nije u redu?" pitam ga.
"Samo pokuavam da smislim kakvog je za mene imalo smisla da
dolazim ovde da te vidim svake veeri. Sta si htela od mene, ti lepa
kraljice bez srca? Kakvu sam korist imao od svega to si mi ispriala
kad je to posluilo samo tome da me unesrei? Priala si i priala o
tome kako moram da naem sebe, ali svakom od svojih rei i postu
paka pomagala si da sebe potpuno izgubim. Bio sam hrabri, neus
traivi borac, nikog se nisam plaio, a sad sam postao rob. Rob
siune ene koja mi jedva dopire do ramena! I sad se plaim
budunosti. Kako u moi da ivim bez tebe?"
Topao talas sree preplavljuje moje bie. Trudim se da zamislim
da je to samo moja sujeta. Ali oseam potres! U poetku sam stvarno
elela da on prizna moju ensku lepotu i mo, i im sam to postigla
htela sam da iskoristim svoju mo nad njim da mu pomognem dalje
na unutranjem putu. Trudila sam se svakojako da probudim ja u
njemu. Ali umesto toga, on se zaljubio u mene. Nisam elela da idem
tako daleko! Ja ne elim zemaljsku ljubav. elela sam da stvorim sa
njim daleko uzvienije jedinstvo, jedinstvo sebe. elela sam da ga
povedem do Boga! Ali nita nije vredelo to sam iznosila najdublje is
tine iz svog unutranjeg bia... On me vidi samo kao enu. On ne
moe ili nee da se uzdigne iznad ulnog. On ne vidi mene. On ne
shvata da ne voli mene. Ja za njega u stvari ne postojim. On voli samo
moje telo, spoljni ogrta koji je samo ispoljenje mog istinskog ja.
Kako uasno! Kako poniavajue!
"Vidi," kaem drhtei, "nije imalo nikakvog smisla to si dolazio
ovde da me vidi, jer se mi jednostavno ne razumemo. Mi ne
moemo da se naemo. Ja elim da ti pomognem da se uzdigne na
duhovnu ravan, a ti eli da me sroza na nivo tela. Nije imalo ni
kakvog smisla ovoliko se truditi. Vrati se u svoju otadbinu s mirom, i
nikad se vie neemo sresti!"
Na te rei, navire mu krv u glavu. Njegovo lice, vrat... celo telo
mu postaje tamno crveno, tako tamno da mu kosa izgleda svetlija od
koe. Oi mu bljeskaju kao uareno ugljevlje, i s uasom i za-
prepaenjem vidim kako se celo njegovo duhovno telo pretvara u
silni plamen. Onda, a da nisam imala vremena da se odbranim, on

393
 Inicijacija

me grabi za ruku, drei je kao u gvozdenim kljetima, privlai me na

svoje mone grudi, grli me, gura mi glavu unazad, pritiska svoja usta
na moje usne s takvom silinom da gubim dah. Onda mi ljubi lice, vrat
i ponovo usne, a izmeu svojih vatrenih poljubaca apue promuklo:
"Dakle, ne eli vie da me vidi? Ali ja elim da vidim tebe, i mi emo
se opet sresti... sreemo se opet."
Kad sam videla kako mi se primie njegovo podivljalo lice, os-
etila sam talas smrtnog straha. Htela sam da ga odgurnem i da
pobegnem, ali kad me je zatvorio u svom monom naruju i pritisnuo
svoje vatrena vrela usta na moje usne, celo moje unutranje bie zah
vatila je njegova vatra. Izgubila sam vlast nad sobom, i bez otpora
prepustila sam se neodoljivom oseanju zadovoljstva i zanosa koji su
izvirali iz mog straha i preplavljivali me. Sad shvatam da ga volim...
da sam ga volela od prvog trenutka... celim svojim telom i duom...
celim svojim biem volim ga strasno i uvek u ga voleti!
Vatra me obuzima kao da dolazi iz nekog dinovskog vulkana.
Vreli plamenovi me preplavljuju... prodiru me... oseam kao da je
moja kima most od uarenog ugljevlja, koji dri sedam zapaljenih
baklji. Ali sad nisam vie u nepokretnoj osi mog kimenog stuba, ne
vie u sredinjoj taki iz koje moje istinsko ja zrai vatru ivota. Na
protiv, moja svest je pala u moje razbuktalo telo, i varnienje, pras-
kanje, bljesci munje jure mi kroz vene... kroz celo moje bie. Svi moji
nervi su zaareni, sve moje misli izbrisane. One sagorevaju moju
svest...ponitavaju me...Onda mi se svest pomrauje i sve nestaje...
Malo po malo ponovo dolazim k sebi... polako otvaram oi...
vidim kamene zidove oko sebe. Leim na podu svoje male elije.
Sama sam... okruena grobnom tiinom.
Nemam nikakvih misli. Nemam nita vie o emu bih mislila...
Potitena i slomljena, ustajem, pokrivam klonulu glavu velom i
naputam eliju.
Duga kolonada je mrana i naizgled pusta. Posle nekoliko ko
raka vidim jednu tamnu figuru kako se naslanja na zid preko puta:
Ima! On stoji tu kao da je od kamena, zurei u mene s neopisivo
divljim pogledom u oima. ak i u mraku mogu to da vidim... moram
to da vidim. On gleda pravo u mene... pravo kroz mene. Zatim se
okree i odlazi polako u suprotnom smeru.
Bez ijedne misli u glavi vraam se u palatu. Menu, koja je zaspala
u jednom uglu dvorita hrama, prati me, kao i obino u tiini, izuzev
to povremeno glasno zevne.

394
 Kleim na kolenima pred Ptahhotepom.
Ne govorim. On razume moje neizgovorene rei, ak i kad
utim...
"Oe moje Due, spasi me! Odstrani ovu vatru iz mog tela, vrati
mi moju slobodu! Ne mogu i neu da dalje ovako ivim...
Izgubila sam sebe, unitena sam, nemam vie vlast nad sobom,
ne mogu vie da mislim ta inim; moje misli upravljaju mnome i
glava mi se cepa od njih.
Pomozi mi, Oe moje Due, pomozi mi da se vratim do nebeskih
visina gde caruju duhovna jasnoa, istota i sloboda. Vrati mi moja
krila da bih mogla da opet letim sa tobom u visine kao stvaralaka
mo Boga, boanski soko Horus, koji leti kroz vasionu stvarajui
nove svetove.
Otvori opet nebesa za mene, Oe moje Due, pusti me da opet
ujem muziku sfera... muziku koja sad ivi samo u mom seanju, dok
u meni caruje samo grobna tiina jer moje su ui gluve.
Otvori opet moje duhovne oi, Oe moje Due, jer one su sa-
gorele: vidim svetlost nebesa i blistavost Boga samo u svom seanju,
dok je u meni samo tmina jer moje su unutranje oi oslepele.
Otvori za mene kapiju mog nebeskog doma gde sam nekad pose-
dovala sva blaga duha koja sad ive samo u mom seanju, Oe moje
Due, jer pala sam i postala jadni zemaljski prosjak.
Otvori opet za mene sreu i mir u boanskom jedinstvu onih koji
su nali spasenje, Oe moje Due... jedinstvo koje je sad za mene
samo seanje, jer pala sam u divljinu, u pustinju, progonjena i
muena neprestano goruim nemirom pocepanosti na dva dela.
Poloi svoju blagoslovenu ruku na moju glavu i dopusti mi da se
oslobodim od tamnica vremena... dopusti mi da postanem opet u
venoj sadanjosti osoba kakva sam bila... osoba koja zaista jesam...
osoba koja ne mogu vie da budem u varljivom svetu privida.

395
 Inicijacija

"Oe moje Due, spasi me, spasi moju duu! Pusti me da ponovo
ujem tvoj glas, kao glas Boga u meni, jer vie ne ujem tvoje odgo
vore. Ja sam slepa i gluva, izgubila sam svoja nebeska krila, postala
sam kao neko ko je prognan, proteran u izgnanstvo. Primi me natrag,
Oe moje Due, primi me natrag u jedinstvo blaenih, jer ne mogu
da nastavim da ivim ovako! Spasi me, Oe moje Due, spasi me, ti
Boiji ovee, ne ostavljaj me, ne ostavljaj me... ne ostavljaj me..."
Ali ne ujem nikakav odgovor.
Izgubila sam sve. Moj razum, koji je uvek bio tu da mi pomogne
da idem napred, zamagljen je; samo se maglovite misli unjaju kroz
moj um kao umorni putnici.
Na svom krevetu u palati leim s jednom jedinom milju u glavi:
da umrem! Ne mogu da nastavim da ivim, neu da nastavim da
ivim! Ja sam samo senka sebe same. Kroz izmaglice mojih misli,
mutna lica se pojavljuju da me progone: Menu, koja beznadeno
plae, i Bo-Gar... Oi Bo-Gara pune beznaa...
elim da umrem!... Da umrem!
Nekad sam bila gospodar svog tela i mogla sam da ga napustim
namerno kad mi je volja. Sad to pokuavam - ali bezuspeno! Ne
mogu da napustim svoje telo. Kao da sam prikovana za njega, ne
mogu da ga napustim. Postala sam zatoenik u tamnici materije.
elim da idem do Zavetnog Kovega! On e sagoreti moje telo
ba kao to zraenje sagoreva mrtve rtvene ivotinje u hramu... tako
potpuno da ak ni trag pepela ne ostaje.
Stavljam svoj veo i urim u hram, kroz veliku dvoranu, dalje do
vrata koja se otvaraju u podzemi prolaz u veliku piramidu. Ali ne
mogu da proem. Ispred kamenih vrata natravam na jedan nevidlj
ivi zid. Poinje da mi svanjava u mom zamagljenom umu: najnia
frekvencija Zavetnog Kovega, ultra materija! Materijalizovana
mrnja! Mada potpuno nevidljiva, ona titi zabranjeno podruje
bolje nego najjai zid. Ponovo pokuavam da se probijem kroz ne
vidljivu prepreku, ali neverovatno vrst zid ultra materije me nemi
losrdno zaustavlja.
Nema milosti za mene... nema milosti...
Polako se vraam kroz dugaki prolaz hrama, pored moje male
elije. Bez razmilajnja, ulazim u nju i sedam na kamenu klupu.
Tonem u seanja... soba se proiruje, sa svih strana ujem odjek
venosti, i u meni izranjaju slike: jedna figura, umotana u mutnu ma
glu, prilazi mi... Prepoznajem je: maglovita figura koju sam videla u

396
 Lav

svojoj viziji kad sam bila posveena. Ona mi prilazi sasvim blizu;
onda iz nje bukne plamen, cela figura poinje da gori i postaje va
treno bie koje me neodoljivo grli, obuhvata me i prodire u mene
tako da i se i ja zapalim i poinjem da gorim. Onda ujem njegov glas
koji mi apue: "Rekao sam ti da emo se opet sresti. Ti pripada
meni, nikad me se nee osloboditi, opet emo se sresti... u be
skrajnom vremenu i u bezvremenoj beskonanosti mi emo se opet
sresti... opet sresti..." i odjek tog glasa nastavlja da ponavlja hiljadama i
hiljadama puta: "opet sresti...opet sresti...opet sresti..."
"Ne!" viem, "neu, mrzim te!"
"Dokle god me mrzi, voli me i ja imam mo nad tobom! Ne
moe se tako lako osloboditi... opet emo se sresti," odjek nastavlja
da poziva...
Dok ujem taj glas kako odzvanja hiljadama puta iz svakog
pravca u praznoj sobi, tako silno da sam vazduh bukvalno vibrira od
njega, znam da mi maglovita figura apue i gleda me glasom i oima
kojima vie ne mogu da odolim. U svim beskrajnim ivotima kojih
sam bila u stanju da se se tim u viziji koju sam imala tokom inicijacije,
uvek sam traila isti taj glas i iste oi u svim glasovima koji su mi se
obraali i u svim oima koje su me gledale i u bezbrojnim mukar
cima koje sam sretala u svim tim nebrojenim ivotima. U svim tim
mukarcima j a sam traila tog mukarca koga volim venom ljubavlju
i svakom kapi svoje krvi, jedinog mukarca, "mog" mukarca: sliku i
priliku moje komplementarne polovine...
Onda mi jo jedna slika sevne kroz misli, slika oveka koga ne vo
lim kao svoju komplementarnu polovinu, ve kao sebe: Imu! Njega
ne bih mogla da volim zemaljskom ljubavlju zato to sam oduvek bila
jedno s njim u Bogu. Mi smo spojeni venom ljubavlju boanskog
jedinstva. Otii u do njega sada, rei u mu sve, on e me razumeti!
Jedinstvo koje me vezuje za njega vodie me kao svetlost u mojim
buduim putovanjima; to jedinstvo e obasjavati moju zamraenu
stazu da bih mogla da naem put kojim u se vratiti u boanski dom
koji sam izgubila, Bogu.
Istravam kao luda iz svoje elije. Traim ga u koli neofita gde
priprema kandidate za inicijaciju; traim ga svuda, zavirujui u svaku
sobu. Ali ga nigde ne nalazim. Iznenada se pojavljuje mladi svetenik
koji mi je pomagao u poslednjim pripremama pre inicijacije.
"Da li trai Imu?" pita on.
"Da, gde ga mogu nai?"

397
 Inicijacija

"Nee vie ovde nai Imu. On je napustio hram u potpunom

oajanju. Potpuno je izgubio kontrolu nad sobom, jer njegova vera
nije bila u Boga iznad svega, nego u jednu enu! Odjurio je odavde u
uasnom stanju. Niko od nas nije mogao da ga zaustavi. Rekao je da
e radije iveti sa crnakim plemenima nego da i dalje ivi ovde u
hramu, jer ga divljaci nee razoarati. "Divljaci ne lau; oni se ne
pretvaraju da su razliiti od onog to stvarno jesu!" bile su njegove
poslednje rei pre no to je pobegao. Nikad vie nee nai Imu."
Stojim ukoena i nema od uasa. Oh, Ima! I tebi sam donela
nesreu i oajanje! Pakao u meni iznenada postaje sto puta uasniju
zbog ove vesti. A ipak, znam da mladi svetenik nije u pravu. Ja u
ponovo nai Imu!Ako ne u ovom ivotu, onda u buduem! Sve pro
lazi; samo istinska ljubav nikad ne umire, i ta divna ljubav stoji iznad i
izvan svih razlika pola, ta ljubav duhovnog jedinstva e nas s potpu
nom sigurnou dovesti, Imu i mene, da se opet sastanemo!
Vraam se u palatu znajui pouzdano samo jedno - da moram
umreti. ak i da nisam svetenica, ak i da nisam posveena, ne bih
mogla da nastavim da ivim; ali sad kad znam da sam povukla sa so
bom u pakao svog najboljeg prijatelja, moje mentalno muenje
postaje neizdrivo. Sve moje misli i sva oseanja ustuknu na pomisao
da nastavim da ivim. elim da unitim sebe, i opet i opet inim
vrhunski napor da napustim svoje telo.
Ali ne mogu! Ne mogu da umrem! Moram da nastavim da i dalje
nosim u sebi vatru koja me sagoreva i razara mi nerve. Ne mogu da
pobegnem od sebe. Kad legnem potpuno iscrpljena da naem ola
kanje i odmorim se malo, oseam na grudima teinu kao planinu.
Jedva mogu da diem. Pred mojim sklopljenim oima vidim za-
slepljujuu vatru i plamenove, crvene pucketave plamenove kao
kosu stranca... kao razbaruenu grivu lavova...
Lavovi! Da, lavovi, otii u k njima.
I oblaim se kao da se pripremam za vonju koijom.
uvar me puta da odem kod lavova, jer zna da mi je od moje
inicijacije otac dopustio da sama izlazim u vonju s lavovima.
Idem do svojih lavova. Oni me doekuju s pognutom glavom i
naboranim nozdrvama. Namirisali su nepoznat miris na meni; pri-
meuju udno i strano zraenje koje prijanja uz mene. Prilazim imi i
milujem ga po glavi. Su-Gar isputa glasni urlik, i polako se pri
bliava spremajui se da skoi. Bes i ljubomora mu sevaju u oima, i
nagon samoodranja se budi u meni. Pokuavam da hitnem svoju

398
 Lav

volju na u-Gara ba kao dok sam ga vodila svojom snagom volje za

vreme naih vonji. Ali drhtei od uasa shvatam da ne mogu vie da
hitnem svoju volju. Moja volja je osakaena i mrtva, i lavovi skau.
Dok se okreem da pobegnem, u trenutku vidim tri uasnuta oveka
kako tre prema meni: Tis-Ta, Bo-Gar i uvar. Svom snagom trim
beei iz lavljeg dvorita. Oseam po vratu vreli lavlji dah; oseam
kako me dodiruje njegova njuka... a onda udarac po glavi - ali nas-
tavljam da trim; vidim vrata kroz koja moram da utrim u oblast gde
lav vie nee imati mo nada mnom; i u vratima vidim nenu, bledu
figuru moje majke! "Majko"! Viem i trim bez daha jer znam da u
biti bezbedna u njenom naruju. Majka me eka sa svojim blagim os-
mehom i rairenih ruku. Napregnuvi se do krajnjih granica, do-
travam do nje... i padam joj u naruje. Lav nestaje - spaena sam...
Onda sve postaje mrano i znam samo jedno: ja sam u majinom
naruju i ona mi je pomogla da preem prag. Oseam se dobro... od
maram se... uivam u ljubavi majke koju tako dugo nisam videla,
uivam u spokojstvu ljubavi...
Iznenada neka velika i neodrediva sila usmerava moju svest u
nekom pravcu i ja se budim. Leim na sarkofagu i ne oseam svoje
telo. Svest mi je zamagljena; znam samo da hou da ustanem, a ne
mogu. Onda vidim Ptahhotepa i njegovog zastupnika kako stoje kraj
mene, i Ptahhotep je taj koji me blago, neno zadrava. Moram da
ostanem licem prema zemlji. Ja sam u svom duhovnom telu koje je i
dalje povezano arobnom niti sa mojim materijalnim telom od krvi i
mesa i kosti. Moje telo lei balsamovano u sarkofagu, i ja leim na
njemu, u istom poloaju, u svom duhovnom telu. Ptahhotep i njegov
zamenik su pored mene; vidim ih u njihovom duhovnom telu... vidim
blistave centre moi koje su njihove oi sagradile u njihovim materi
jalnim telima i kojima gledaju u materijalni svet. Ptahhotepova dva
centra moi sad zrae plaviasto fosforescentno svetlo na mene, u
mene, koje prodire u celo moje bie, i san me savladava.
Dvorana i dva visoka svetenika nestaju. Ponovo se odmaram u
majinom naruju. Sad shvatam da se ne odmaram u njenom na
ruju, nego u dve struje sile koje su nekad sagradile njene ruke kao i
celo njeno telo i koje su zraile iz njenog tela kao ljubav; te sile me
nose i ispunjavaju moju namuenu duu ljubavlju, spokojem i osea-
njem sigurnosti.
Iznenada, neki neprijatan zvuk me snano trgne iz ovoga... otar
prasak koji moje duhovne ui prvo zapaaju kao udarac. Traei nje-

399
 Inicijacija

gov uzrok, primeujem da je to praskavi zvuk dok goni robova puck

eta biem u pravilnim vremenskim razmacima. On to ini da bi
odrao korak robova dok vuku moj sarkofag koji lagano klizi po
inama kao saonice. Mora da sam upravo napustila palatu.
Hou da poskoim, ali ne mogu. Ne mogu uopte da pomerim
noge. Od vrata do nonih prstiju sam vrsto vezana. Leim tu kao da
sam isklesana iz jednog kamenog bloka, s rukama prekrtenim na
grudima, s nogama koje su ravno ispruene i paralelne jedna s
drugom. U tom poloaju mogu da gledam samo navie i ispred sebe.
U pravcu mojih stopala vidim sjajna, znojava lea ljudi, pognutih na-
pred, dok me vuku dalje ritminim korakom. Iznad njihovih lea, u
daljini, vidim jednu graevinu od belog kamena, i u njenoj strani
jednu tamnu, crnu taku kao neka otvorena vrata. Sa svojim blista
vim belim zidovima graevina se otro ocrtava na tamno plavom
nebu. Dok me ljudi vuku dalje, ona se polako pribliava, i tamna
taka se poveava. Gledam gore u nebo koje je tako tamno plavo da
izgleda skoro crno. Dve velike ptice krue bez glasa iznad mene -
Rode? Ili dralovi?
Sad je kamena graevina veoma blizu, a tamna taka veoma ve
lika... da... to je zaista otvor. Oh, sad znam... Mi smo u Gradu Mrtvih!
Mene unose u grob! Ljudi stupaju u otvor i nestaju u mraku... Sad
crni otvor klizi nad mojom glavom... I posle zaslepljujueg sunevog
sjaja, svet oko mene iznenada postaje mraan; sve se gubi; potpuna,
kao ugalj crna tmina me pokriva! Neiskazani uas me obuzima, i u
srcu iznenada dozivam Ptahhotepa: "Koliko dugo?... Koliko dugo
moram da leim zarobljena ovde?" I sad jasno ujem njegov glas -
glas Ptahhotepa - koji mi govori ovu reenicu:
"Tri... hiljade... godina..."
udovini strah, beznae i uas me steu, drei me kao u
mengelama, i iz tog straha iznenada se ponovo pojavljuje udovite
koje je iskazivanje zakona materije. Vidim njegovo mrtvako, pod
rugljivo runo lice kako mi se ceri, a njegov otar pogled me probada
prodirui duboko u mene i vezujui me za mumiju to je nekad bila
ja.
Onda mi udovite kae: "Dakle, sad si pod mojom vlau! Vidi,
najvie i najnie je uvek odraz jedan drugog. Savrenost koja poiva u
sebi samom i vena ukoenost su dve strane istog boanstva. Htela si
da postane svesna u savrenstvu koje poiva u sebi samom, a sad si
pala u ukoenost!

400
 Lav

Da, smrtne ostatke posveenika balsamuju svetenici u hramu

da bi boanska mo koju zrae njhova tela mogla i dalje zadugo da
deluje, kao baterija. Njihov duh je slobodan; u svojoj svesti oni nisu
privreni za zemlju. Ali ti si se vezala za svoje telo. Telesnom lju
bavlju uvela si boansku mo u sebi u svoje nie nervne centre i sa-
gorela si sebe. Na taj nain, tvoja svest zajedno sa tvojim duhovnim
telom se vezuju za tvoje materijalno telo: ti si moj zatoenik zauvek!
Dok je duhovno telo posveenika, kroz in balsamovanja, vezano za
njegovu mumiju, njegova svest je u venosti. Ali ti si prognana u
beskonanosti!
Venost je vena sadanjost; beskonanost je vena budunost
koja se nikad ne moe dosei i nikad ne postaje sadanjost.
Venost nikad nije imala poetak i tako nikad nee imati kraj.
Venost je bezvremena sadanjost koja nema ni prolost ni bu
dunost. Beskonanost pak znai ispadanje iz venosti u budunost,
bez sadanjosti.
Htela si da uestvuje u oduhovljenju sveta. Sad oduhovi, ako
moe, ovu malu grudvu zemlje koja je bila tvoje telo! Ha, ha, ha!
Svetenica lei ovde, a njena svest nije nita vie do komad kamena!
Sad prolazi kroz prvi test inicijacije: u stanju svesti materije s
ljudskom sveu!Samo probaj da se oslobodi ako moe! Ti si moj
zarobljenik! Ne moe da pobegne od mene zato to si i ti postala ja.
U tvojoj inicijaciji ti si pobedila mene zato to sam morao da pre-
poznam, suoen s tvojom boanski duhovnom sveu, da ne bih pos
tojao bez ja. Tako sam morao da priznam da sam ja ti. Ali sad je
obrnuto: ti si u svojoj svesti postala materija. Ti si se poistovetila sa
svojim telom i ipak si duh kao to sam ja, naime, duh materije. Prema
tome, ti si postala ja!
Ti si moj zarobljenik u beskonanosti... u tami... zarobljena u
tom telu koje si bila i koje zbog balsamovanja ne moe da se ras
padne i dopusti ti da se oslobodi. Bie to tvoja kazna, da posmatra
kako se ta mumija - koja sad uva tvoju lepotu zbog procesa bal
samovanja - postepeno smeurava i postaje slika i prilika mene.
Htela si da bude besmrtna u duhu venosti, a postala si neunitiva u
toj mumiji u celu beskonanost, u beskonanost... beskonanost..."
Bespomona sam. Moram da sluam. Leim tu sa svojim duhov
nim telom neraskidivo vezanim za moju mumiju. U oajanju,
pokuavam da pobegnem u nesvesnost, ali ne mogu! Moram da leim

401
 Inicijacija

tu potpuno svesna, a da nemam nikakvog pojma o vremenu dok ono

prolazi pored mene.
Vreme! ta si ti, o, vreme! Ti postoji samo do one mere do koje
smo mi, ljudska bia, nesreni! U srei nema vremena: naa svest je
nepomina; pojam o vremenu nestaje. Tek kad je srei kraj iznenada
shvatamo da dok je naa svest lebdela bezvremeno u venoj sa
danjosti, vreme je jurilo napred. Vreme poinje s naim padom iz
sree, iz raja. Ali ni nesrea takoe ne poznaje vreme, jer to se
oseamo nesrenijim, to vreme sporije prolazi; minuti se ine kao
sati, i u trenucima najveeg oajanja, kad patnje i muke postanu
neizdrive, svaki trenutak postaje beskonanost; vreme staje! O,
kako je Satana u pravu! Ono najvie i ono najnie su kao dva bli
zanca, ba kao stvarnost i njen odraz, privid. Srea je bezvremena
venost, a suprotno, nesrea, je beskrajno vreme - beskonanost.
Leim tu i nemam nita, ba nita, sa im bih uporedila ili iz-
merila vreme! O, drvo poznavanja dobra i zla! Sad razumem tvoju
istinu da je prepoznavanje mogue samo kad moemo da poredimo!
Kako mogu da znam koliko je vremena prolo kad ne mogu da
vidim sunce, taj boanski hronometar... kad nemam nikakvog pojma
kako se danom doivljava vreme u ovom mraku? ega ovde ima da
mi pokae vreme kad se nita ne deava, kad oko mene caruje samo
otvrdnuta tmina? Kako bih mogla da znam ita o vremenu kad vie
nemam srce koje je nekad merilo ritam ivota u mojim grudima i sad
bi mi svojim pulsom pruilo neku predstavu o vremenu? Da li leim
ovde nekoliko minuta i da li to ve izgleda kao venost? Ili nedelj-
ama... godinama... ili vekovima... milenijumima? ta je minut, a ta
je milenijum? Kako bih mogla da znam razliku?
Oseanje uasa i straha ne ostavlja me ni za jedan jedini trenu
tak. Nemam vie plua kojima bih duboko udahnula, kojima bih
crpla sveu mo iz venog izvora... kojima bih merila vreme njihovim
disanjem. Ne mogu niotkud da oekujem pomo za moju namuenu
duu... Muke i stradanja nemaju kraja... nemaju kraja.... nemaju
kraja...

402
 Vreme je proticalo brojanikom velikog kosmikog sata, po
obodu divovskog toka stvaranja... dalje i dalje mada ja nisam imala
nikakavu predstavu da ono prolazi...
inilo mi se da leim tu vekovima i milenijumima, ukoena i
nepomina... kao da paklene muke nikad nee prestati... sve dok
najzad nije doao trenutak u kome sam osetila kako mi se pribliava
neka sila... sila vea i jaa od veze koja je drala moju svest za moju
mumiju, i koja je, sad potpuno isuena i smeurana, postala strana
slika duha materije. Ta nova sila me je vukla neodbranjivo u nekom
pravcu. Posle svih paklenih stradanja i muka izgubila sam svest.
Dvoje ljudi, u duhu srodnih meni, ujedinili su se i pruili mi
priliku da nasledim telo odgovarajue prirodi i stepenu moje duboko
pale svesti.
Poto sam pala kao ena, morala sam da se raam opet i iznova
kao ena sve dok ponovo ne dosegnem nivo sa kog sam pala. Dospe-
vala sam u okruenja gde sam sretala samo polusvesne ljude... gde su
moji postupci i postupci ljudi oko mene bili voeni strastima i ivot
injskim nagonima... gde sam nalazila samo grubost, svirepu se
binost i odsustvo bilo kakve ljubavi.
Proivela sam nekoliko beznaajnih ivota jedan za drugim, sve
u maglovitom, poluivotinjskom stanju svesti, koji su svi sluili samo
da probude moj emotivni ivot. Beda i neprestani rad budili su i
glaali moje otupele i bezoseajne nerve. Mukarci su u tome uvek
igrali veliku ulogu. Mukarci iz ijih je tela uvek izbijala ista strasna
vatra fizikih nagona koja me je sagorevala. Opet i opet sretala sam
vatrene oi i apui glas duha satkanog od vatre kog sam prvi put
srela u svom treem iskuenju. I opet i opet bila sam primorana da
igram s duhom u peini ulnosti i strasti gde su ljudi pretvarali svet
inju raanja u samoivi cilj sam po sebi... i morala sam da nastavljam

403
 Inicijacija

da igram sa tim duhom sve dok vie nisam mogla da stojim na umor
nim nogama... elela sam da budem "srena" i nastavljala sam da
traim ljubav... nastavljala da traim jednog i jedinog oveka koga
bih mogla voleti i koji bi mogao da me voli, otelovljenje moje kom
plementarne polovine. Ali nalazila sam samo razbuktalu ulnost i
bezdune strasti koje nikad nisu mogle da me zadovolje. Ila sam
dalje i dalje, tragajui za sreom opet i opet u naruju mukaraca,
pokuavajui da naem onog koga volim... onog sa kojim bih mogla
da doivim istinsku ljubav...
Ti ivoti su bili niz neprestanih razoaranja. Sudbina me je go
nila i terala napred, a dua mi je pretrpela tako mnogo udaraca da su
moje patnje progorele sloj ravnodunosti oko mojih nerava i poste
peno budile moju uspavanu svest. Stalno uzbuenje omoguilo mi je
da razvijam svoj nervni sistem korak po korak i podignem ga za
barem jedan stepen u svakom od ovih ivota. Tako, kroz stradanja,
vena ljubav mi je omoguila da proistim i oplemenim svoje nerve i
ponovo poveam njihovu otornost.
U svakom od tih ivota, meutim, nosila sam u sebi neprestanu
tenju da naem ponovo one ljude za kojima sam svesno tragala
svakom kapi krvi mada nisam vie mogla da ih se setim... ljude kao
to sam ja! Ljude sa kojima bih se oseala "kao kod kue"... ljude ko
jima sam stvarno pripadala svakim damarom svoga bia: Ptahho-
tepa, Atotisa, Imu i Bo-Gara... ali ih nisam nalazila! Tu i tamo
poverovala bih da sam srela ovog ili onog od njih. Ljubav i seanje bi
buknuli u meni, ali onda bi izmaglice prekrile jasnu sliku, i ja sam ih
ponovo gubila. Ponekad sam ula nekog slugu Boijeg kako govori o
velikom uitelju, "Sinu Boga", i nejasno bih se priseala da sam
negde, nekad, u mutnoj prolosti, nekako bila bliska tom uzvienom
biu... ula njegovo uenje, njegovu ivu re, i u mojoj jadnoj dui po
javila bi se sila koja je teila da me odvue daleko gde su takva bia
"na svome". Ali ti trenuci nikad nisu dugo trajali; jer bi me sudbina
uvek odgurnula dalje napred, surovi udarci razgonili seanja, i ja bih
ponovo sve zaboravljala.
Fizika i duhovna liavanja koja sam bila primorana da podno
sim proiavala su moja ograniena ula sve dok moji nervi nisu bili
u stanju da izdre najvie vibracije nesebine ljubavi. Zatim, poste
peno, nebeski zrak boanske ljubavi je poeo da prosijava kroz ivot
injske strasti fizikih nagona. I u mom sledeem ivotu ta divna
ljubav odagnala je zauvek magle koje su zasenjivale moj duhovni vid.

404
 Magla i ponovno buenje

Zatim, kad sam se rodila kao naputeno dete, slukinja, ve sam

u svom srcu nosila nesebinu, boansku ljubav. Ali sad su morali da
se probude moji vii modani i nervni centri da bih bila u stanju da
nauim da izraavam i koristim duhovne sposobnosti. Ponovo sam
srela mukarca s plamenim oima i dobro poznatim glasom... muka
rca koji je nekad bio crvenokosi stranac. Na svom putu kroz brojne
ivote on je i sam nastavio da se razvija. Volela sam ga, morala sam
da ga volim da bih sakupila poslednja iskustva ljubavi mukarca i
ene. U svojoj ljubavi prema njemu, meutim, uvodila sam samo
fizike sile u telo i to nije predstavljalo pad. Konano nas je naa za
jednika sudbina spojila kao prosjake, i ogromni potres podseanja
podstakao je moj jo uvek otupeli duh na dalju aktivnost. Moje
duhovne oi su se otvorile. Ali potres je bio tako veliki da se moje telo
slomilo i ja sam istog trenutka umrla.
U skladu sa zakonom naslea roena sam, nekoliko vekova
kasnije, od dvoje istih ljudi ispunjenih ljubavlju iji su ivoti bili
povezani s mojim vekovima i milenijumima.
I ponovo sam otvorila moja dva ljudska oka u ovom ivotu na
zemlji i gledala na svet oko sebe sa svim svojim prethodnim iskust
vom...
Iste frekvencije vibracija grade ista spoljna oblija. I poto sam,
svojim sadanjim duhovnim sazveem u ovom ivotu, ponovo dosti
gla nivo Faraonove erke, takoe liim na nju i spolja. Ali poto sam
postala jaa duhom i snagom volje, imam krupnije, jae kosti nego
to sam imala u prethodnom ivotu u Egiptu. S druge strane, oblik,
boja i izgled - izraz - oiju su ostali isti.
Kad napravim pregled svog sadanjeg ivota idui unazad sve do
roenja, sve mi je jasno! Tokom svog prethodnog ivota u Egiptu
bila sam svesna svoga ja, a sad, u ponovo probuenom stanju u kome
sam ponovo svesna svoga ja, oivljavaju moja seanja iz tog poslednj-
eg znaajnog ivota u kome mi je svest bila na istom nivou.
Moje poslednje iskustvo iz tog ivota, doivljaj zatvorenosti u
kovegu - bio je moj poslednji utisak. Uas koji sam osetila tada uti
cao je na moju duu tako duboko da je to bilo prvo ega sam se
ponovo setila u ovom ivotu.
Ali ak i mnogo ranije, tokom mog detinjstva, nesvesna ili polus-
vesna seanja su mi se vraala.
Strano razoaranje koje sam doivela kad sam poela da shva-
tam da moj otac nije najvei ovek u zemlji... moje ubeenje da moji

405
 Inicijacija

dragi, ljubljeni roditelji nisu moji pravi roditelji - to su bila moja

prva, polusvesna seanja na moj raniji ivot.
Grudvice masnoe na mojoj supi i moja neprestana potraga za
ujedinjenjem u mom krugu prijatelja - to je bila moja enja za
blaenstvom u jedinstvu sebe - kako sam to doivela u hramu.
udne poze koje sam uvebavala kao mala devojica kod kue a
da nikad nisam imala prilike da vidim takve vebe, poze koje je na
prijatelj, vrativi se sa Istoka, nazvao "Hata Joga vebe", to su bila
seanja na vebe koje sam upranjavala u hramu sa Mentuptahom.
Taj sistem vebi bio je deo tajnog znanja koje su spasli "Sinovi Boga"
kad su pobegli u Indiju, gde su ga sauvali i odrali veliki uitelji sve
do naih dana.
Uasan san koji mi se ponavljao mnogo godina, u kome me lav
juri i tako mi je blizu da mogu da osetim na vratu njegov vreli dah...
san koji je ispunjavao moje detinjstvo strahom i uasom, bio je moje
prvo seanje na moje poslednje utiske tog ivota u Egiptu... utiska
smrti kojom sam tad umrla.
A "giganti", "divovi" i "polubogovi", koji svojim ogromnim spo
sobnostima stoje daleko iznad sinova ljudi i o kojima moj otac - moj
dragi otac u sadanjem ivotu - ne zna nita jer se ne sea: Ptahho-
tep, Atotis... Sinovi Boga... gde ste vi?... Gde ste vi?
I ja dozivam nemo u svojoj dui, onako kako sam nekad nauila
da radim u hramu pred svojim neno voljenim i duboko potovanim
uiteljem, visokim svetenikom Ptahhotepom... i skreem svoju pa
nju na unutra da bih ula odgovor...
Isprva se iznenada naem u mranoj praznini. Ali ja sam pot
puno svesna u tom mraku i znam da je reflektor svesti najvea svet
lost, i jedina svetlost koja moe da prodre kroz svaki mrak. I ja
podstiem svetlost moje svesti da radi na ovom zadatku sa jo veom
usredsreenou!
Gde ste, vi bia kojima ja pripadam, bia na koja liim... bia
proeta skroz na skroz sveobuhvatnom ljubavlju, bia koja me razu-
meju. Vi koji me nikad niste ostavili, koji me nikad niste napustili, ak
ni u vreme mog najdubljeg pada, gde ste? Gde ste?"
Onda u tami poinjem da nazirem zelenkasto fosforescentno
svetlo. Ono postaje sve jasnije i jasnije dok izgleda kao da se sve vie
pribliava, i uskoro vidim da to svetlo uzima oblik mog dragog
uitelja Ptahhotepa. Shvatam da se moje ja sad projektuje u malu
sobu nae umske kue, u osobi u kojoj sam doivela, u svojoj viziji za

406
 Magla i ponovno buenje

vreme inicijacije, stvaralako ja koje je iznad svih stvorenih oblika. U

vremenu trodimenzionalnog sveta protekao je samo jedan tren. A u
tom trenu videla sam sve pojave koje su bile skrivene u meni kao
mogunosti ispoljavanja i koje su se ispoljile na materijalnoj ravni, od
najnieg, nesvesnog stupnja materije do najvieg stupnja sebe ispolj-
enog u materiji.
Ptahhotep i dalje stoji preda mnom, gledajui me pogledom pu
nim boanske ljubavi. Taj pogled... neodoljiva reka moi koja taj po
gled jeste razgoni poslednje zaostale magle ispred mojih oiju i
omoguava mi da doivim ponovo kao venost, kao bezvremenu
sadanjost, sve to postoji u mojoj sadanjoj svesti kao prolost...
Gledam dugo i duboko u oi mog uitelja, u ta dva bunara ivota,
i s oseanjem beskonane radosti otkrivam da razumem njegove
neizgovorene rei. Ponovo sam. stekla duhovnu sposobnost! Mi razu-
memo jedan drugog kao nekad u Egiptu!
Poskoila bih i bacila mu se na grudi, ali ON die desnu ruku i
zadrava me. Njegove oi mi govore: "Ne dodiruj me! Ti zna da ja
nisam u zemaljskoj ravni i da moe da me vidi samo zato to si po
desila svoju svest na duhovne vibracije u kojima ja ivim i kreem se i
imam svoje postojanje. Kad bi htela da me dodirnc, ti bi svoju svest
potisnula na nivo tvojih taktilnih nerava, spustila bi se na nivo ma
terije, i moj lik bi se odmah izgubio iz tvog vidokruga. Ah od sad e
biti u stanju da usmeri svoju svest na vie frekvencije i nae me
upravo kao to si to nekad bila u stanju da ini za vreme one bive
projekcije tvog ja koju zove svojim otelovljenjcm, ili svojim ivotom,
u Egiptu."
Stojim mirno i veoma vladam sobom zato to ne elim ni u kom
sluaju da izgubim ovo sadanje stanje u kome mogu da vidim Ptah-
hotepa svojim duhovnim okom. Ali dua mi je tako puna radosti da
sumnjam da moje srce i nervi mogu da izdre taj napor. Ponovo
Ptahhotep die desnu ruku i puta da reka moi uplovi u moje srce.
Odmah srce poinje opet normalno da mi lupa, i mogu da razgo
varam s njim bez rei.
"Oe moje Due, sad razumem da moj sadanji ivot proizilazi iz
svih dela u prethodnim ivotima. Razumem odnose izmeu ljudi i
dogaaja. Ali jo uvek ima nekoliko pitanja bez odgovora. Znam, na
primer, da je moje jedno jedino dete Ima. A takoe razumem i ta je
on hteo da mi oprosti kad je bio bolestan, u groznici i delirijumu kao

407
 Inicijacija

mali deko. Ali kako je dolo do toga da veruje da je nekad bio

crnac?"
Kroz Ptahhotepov usredsreeni pogled pojavljuje se odgovor
kao niz slika. U Iminoj dui dogodila se velika tragedija. U trenutku
kad je video ta se desilo izmeu mene i crvenokosog stranca, bio je
uasno razoaran. Progonjen goruim nemirom, pobegao je iz hra
ma u divljine Afrike u crnaka plemena. Iznenada vidim sliku: Ima
kakvog sam poznavala u Egiptu, ali sad u tropskom predelu, okruen
mnogobrojnim crncima. On zrai boansku ljubav meu tom primi
tivnom decom ljudi, i oni oseaju i instinktivno razumeju tu ljubav,
ba kao ivotinje. Ima ih poduava, lei njihove bolesne, pomae im
u svakom pogledu, dok domoroci uzvraaju njegovu ljubav i brigu
detinjastim oboavanjem. U krajnjem oajanju on najzad uzima
jednu crnkinju za enu i doputa sebi da ga zanese fizika ljubav.
Malo po malo svest mu tone sve dublje i dublje u telo, a svakodnevna
borba za opstanak u dungli uvlai ga sve dalje i dalje u ivot na ljud
skom nivou. Umire sa sveu usmerenom ka ljudskim problemima i
ljudskim brigama, i budui da je zaposeo sebe neno voljenim pri
padnicima svog crnakog plemena, poistoveujui se sa njima u svo
jim mislima, reinkarnirao se u sledeem ivotu kao crnac u skladu sa
zakonom privlaenja. U svoj sledei ivot uneo je istu onu haotinu
nisku svest u koju je potonuo kao rezultat svog beznaa i stepen koji
je dosezao ivei na nivou ivotinjskih instinkta. Meutim, njegova
inteligencija je isijavala kroz njegovo fiziko telo, i on je postao
omiljeni i visoko potovani lan svog plemena. Imao je i enu i decu. U
njegovoj inkarnaciji kao pripadnika tog crnakog plemena mogu da
ga prepoznam samo po pogledu i oima. Vidim ga kako ide u lov u
dungli, penje se na drvee da osmatra i eka ivotinje koje prolaze,
zatim ih ubija i odnosi kui. Jednog dana, dok ponovo lovi u dungli,
napada ga tigar, on se junaki bori, ali najzad biva ubijen. Vidim nje
govu enu, uzbunjenu vriskom i zvukom strane borbe, kako juri u
dunglu da pomogne svom muu... onda vizija bledi, i ja vidim samo
Imino stanje posle smrti. Njegova neprestana enja za mnom vodi
ga nesvesno - u njegovom bestelesnom stanju - sve blie i blie meni.
Oboje, i Ima i ja, preli smo dug put otkako smo bili zajedno u
Egiptu, ali do sad nismo bili dovoljno zreli da se ponovo naemo.
Sad konano stiemo do nivoa na kome moemo da se ponovo
naemo bez opasnosti fizike ljubavi. Volja da se sauva istota nae
ljubavi po svaku cenu i uprkos svim iskuenjima, zajedno sa zak-

408
 Magla i ponovno buenje

onom naslea, prouzrokovala je da se Ima rodi kao moje dete. U

ovom ivotu on takoe mora da ponovo stekne jasnu duhovnu viziju
koju je nekad imao. I poto mene treba direktno kriviti to je on izgu
bio veru, ja moram da budem ona koja e ga vratiti na put ka Bogu.
Ali jo nije vreme za to. On je jo uvek dete.
"Oe moje Due," pitam opet Ptahhotepa, "gde je Atotis, tvoj
brat i moj otac u Egiptu? eznem da opet stupim u vezu s njim, i sig
urna sam da me ni on nikad nije napustio."
Odmah se pred mojim duhovnim oima pojavljuje lik sjajnog
oveka, onog koji je u poslednje vreme bio najvei uitelj i tuma na-
juzvienijih, najdubljih istina. Proitala sam knjige koje su objavili
negovi uenici na osnovu njegovih predavanja. Dok sam itala te
knjige bila sam duboko dirnuta zato to sam posle svake reenice
koju sam proitala oseala s potpunim ubeenjem da poznajem
oveka koji je to izjavio, da sam u dubokoj vezi sa njim, da znam sve
njegove misli i da mu pripadam! Znala sam da nikad neu imati
prilike da ga sretnem poto je umro u jednoj dalekoj zemlji dok sam
jo bila devojica.
esto sam zurila dugo i paljivo u sliku te udesne osobe koja je
posedovala nadljudske moi u svakom pogledu. Bila sam sigurna da
sam negde, nekako videla njegove oi i pre... negde, nekako sam os-
etila njegov boanski pogled kako poiva na meni. Nisam znala zato
sam esto trala ka njemu u svojim snovima, trala tako brzo da su mi
kosa i haljina letele za mnom na vetru, i zato sam mu se bacala u
naruje, na njegove velike, iroke grudi, viui "Oe! Oe!" iz iste ra
dosti to ga ponovo vidim. A poto bih se probudila, nisam znala ni
zato sam njega zvala "Oe" u svom snu, ni zato sam tako mnogo
plakala da mi je jastuk bio mokar...
Ptahhotep se smei: "Da li se sad sea?"
"Da, Oe moje Due, sad se seam. On mi je jednom rekao, kad
smo bili na obali mora u Egiptu: "Bie vremena kad u ja biti na zem
lji dok ti ne ivi u telu, a takoe e biti vremena kad e ti iveti u telu
na zemlji dok ja delujem samo na duhovnoj ravni da bih dao svoj
udeo u velikom zadatku oduhovljenja..."
Gde je on sad, Oe moje Due? Gde je on sad?"
I ja razumem Ptahhotepov duhovni odgovor: "Dok je bio jo na
zemlji, obeao je da nee napustiti svoje uenike posle smrti. Obeao
je da e nastaviti veliko delo upuivanja oveanstva u drevne istine.

409
 Inicijacija

Ti i Bo-Gar ste oboje njegovi - nai - saradnici, mada niste svesni

toga. Kasnije ete biti svesni saradnici."
"Bo-Gar? Da li on ponovo ivi na zemlji? Gde je on? Da li ga ve
poznajem u ovom ivotu? Da li sam ga moda srela, a da ga nisam
prepoznala?"
"Saekaj," odgovara Ptahhotep, "on ivi u dalekoj zemlji gde je i
Atotis bio reinkarniran. Seti se da je obeao da e doi kod tebe s
drugog kraja sveta i spasti te ako dospe u opasnost, doi e kod tebe
ba u pravo vreme."
"Opasnost, Oe?" pitam. "Kakva opasnost?"
"Sea li se ta sam ti ispriao u Egiptu ba pred tvoju inicijaciju:
ako padne, mora da doivi sve svoje snove iz incijacije u stvarnosti
na zemlji, jer snovi nisu nita drugo do stvarnosti u nematerijalnom,
energetskom svetu oveanstva koja stvara vizije. A ono to zove
"stvarnost" je takoe samo "san"...samo projekcija sebe koja je usanj-
ana u materijalnu ravan, u atmosferu zemlje. A svi testovi koje nisi
uspela da poloi jednom, ili ak nekoliko puta, dolaze opet i opet u
tvom ivotu da bi ponovo mogla da postane posveenik, korisni
saradnik u velikom planu. Jedan stari prijatelj e ti pomoi da proe
kroz mistina vrata. Mladi svetenik koji ti je pomagao da se pri
premi za inicijaciju ponovo ivi na zemlji. Kad doe vreme on e se
pojaviti, da ti pomogne na tvom putu prema cilju."
"A kako je Tis-Ta, Atotisov General, postao moj dragi, voljeni
otac u ovom mom sadanjem ivotu?"
"Predugo bi trajalo da ti ispriam sve razloge koji su igrali ulogu
u tom krajnjem ishodu. Ali evo onih glavnih: ti zna da je najvea
mo u ljudskoj dui enja. Kad god je svest neke osobe gonjena
enjom - tu se on reinkarnira. Kad te je napao tvoj lav nekad u
Egiptu, troje ljudi koji su videli napad eleli su da te spasu: Tis-Ta,
Bo-Gar i uvar lavova. Bo-Gar je trao za tobom kad je video da si
izala iz palate, i u oajanju je utrao u lavlje dvorite da te spase.
U tom trenutki Tis-Ta je upravo uprezao svoje lavove. Kad je
video da se tvoj lav okrenuo na tebe, potrao je prema tebi da te
zatiti. Ali lav te je prvi dohvatio i stranim udarcem te oborio. Dok
su trojica ljudi uspeli da te oslobode iz lavljih apa, telo ti je bilo tako
povreeno da je bilo nemogue vratiti te u ivot. Tis-Ta je podigao
tvoje raskomadano telo u svoje naruje i uneo te u palatu dok je Bo-
Gar trao uz njega gorko plaui.

410
 Magla i ponovno buenje

Tis-Ta je bio astan, ispravan ovek koji je voleo Faraona i tebe

odano i bez ikakvih skrivenih pobuda. Dok je nosio tvoje telo na
umoru u svom naruju, srce mu se stezalo od beskrajnog saaljenja...
nosio te je kao neko jadno malo dete, ba kao da si njegovo dete.
alio te je kao to bi otac oseao ljubav i aljenje za svojom
sopstvenom erkom. Zatim, tvoje poslednje iskustvo u tom ivotu
bilo je kad si ugledala Tis-Taa i potrala k njemu traei pomo. 1 ta
oseanja koja ste oboje imali jedno prema drugom bila su najdublji
razlog to ste u kasnijem ivotu doiveli odnos oca i deteta. Ali pored
mnogih drugih sluajnih razloga, postoji jo jedan vaan razlog zato
si postala njegovo dete; da bi bila u stanju da proe kroz inicijaciju
ponovo u ovom ivotu, apsolutno si morala da nasledi visoko raz
vijene nervne i modane centre otvorene i pristupane duhovnom
otkrovenju.
Kad bi mogla da prati unazad dugi lanac uzastopnih generacija
koje su sledei jedna drugu potekle od Tis-Taa koji je nekad iveo u
Egiptu, videla bi da je lanac ivih elija koje su se prenosile s genera
cije na generaciju od oveka koji je nekad bio Tis-Ta - tvoj sadanji
otac - neprekinut sve do sada! Drugim reima, tela svakog od Tis-
Taove dece razvijala su se od ive elije s Tis-Taovog tela, i tela nji
hove dece su se sva razvila od ive elije. I tako je to ilo iz generacije
u generaciju sve dok nisu roeni otac i majka tvog sadanjeg oca i
dok iva, plodna elija nije postala ponovo dostupna kao prenosnik
duha koji je nekad bio Tis-Ta da bi se on reinkarnirao u istom nasled-
nom lancu.
Ima mnogo dubljih odnosa izmeu dece i roditelja - neki potiu
od najranijih vremena - no to bi dananji naunici koji prouavaju
te zakone ak mogli i da sanjaju. Oni vide samo telo. Ali iznad i izvan
fizikog, postoje zakoni koji dopiru do viih, duhovnih odnosa, slini
privlae sline!Pored svih drugih razloga koji su u to ukljueni, ti si u
stvari mogla da se rodi ponovo samo kao Tis-Taovo dete zato to su
vai karakteri toliko slini. Postoji veoma dobar razlog zato svi
primeuju veliku slinost u karakteru izmeu tvog oca i tebe. Ali ti ne
lii na njega zato to si njegovo dete; ti si postala njegovo dete zato to
si bila slina njemu! Naravno, lii na njega takoe i fiziki po gradi,
dranju, kosturu i crtama lica. Sile koje su sline grade oblike koji su
slini!
Ako razume nasledni lanac ivih elija, takoe razume zato
tvoj otac ima istu crnu kosu i oi kakve je imao u onom ivotu davno u

411
 Inicijacija

Egiptu. Boje i oblici su takoe manifestacije duha! Daleki potomak

Tis-Taa, moreplovac koji je putovao u zemlje daleko od Egipta,
doneo je u ovu zemlju sposobnost da ostavi u naslee fiziki te oblike
i boje. ak i poto su vekovi proli, neki davno zaboravljeni, davno
izgubljeni boja ili oblik mogu opet da se pojave u naslednom lancu.
Zato roditelji, mada oboje moda imaju svetao ten, mogu neoeki
vano da dobiju tamnokoso, tamnoputo dete.
Same due koje se raaju u tim udnovato neprimerenim telima
bi mogle da pokau kako su dole do takvog naslea kad bi bile
svesne. U veini sluajeva, meutim, one dolaze do toga da razumeju
svoje poreklo i svoje zadatke u ivotu tek mnogo kasnije. I dobro je
da je tako, jer ako se dete u dananje vreme sea svog prethodnog
ivota i drugima pria o tome, ljudi ga odmah smatraju mentalno
poremeenim, ili u najboljem sluaju sanjalicom ili laovom.
Ali dosta ti je bilo za danas, dete moje, sad se vrati u svoju fiziku
svest. Posle velikog potresa od seanja, tvojim nervima je potreban
potpuni mir da ne bi oboleli."
Malo po malo vizija Ptahhotepa bledi. Tokom nekoliko trenu
taka ja i dalje vidim boanski pogled njegovih blistavih oiju. Onda se
On gubi iz mog pogleda, i ponovo je svuda oko mene mrak. Palim
svetlo svoje svesti s pitanjem: Gde sam ja?
Kao da odgovaraju na moje pitanje, iz mraka se pojavljuju beli
zidovi, potom obrisi raznih predmeta. Boje i oblici postaju jai i
jasniji, dok se sve opet ne pretvori u ono to je bilo i ja shvatam da
sam u maloj sobi naeg umskog kuerka.
Da! Ja sam u maloj sobi naeg umskog kuerka! To je stvarnost.
Ali kad sam bila posveena u Egiptu i kad je moje telo lealo u kame
nom kovegu, kad je moja svest doivljavala kao snove sve ivote koji
su dremali u pritajenom stanju u mom ja, ti snovi su bili isto toliko
stvarnost za mene kao to je i sadanja injenica da sam u naem
kuerku potpuna "stvarnost" za mene. Ko mi moe rei ta je istina: da
li sam samo sanjala ovde, ovde u umskom kuerku, da sam nekad, pre
hiljada i hiljada godina, ivela u Egiptu i bila posveena tamo, ili moda
sanjam sad, za vreme svoje inicijacije u Piramidi, da sam u naoj maloj
umskoj kolibi, i da li je ceo moj ivot koji ja smatam stvarnou nita
drugo do lanac slika sna u mojoj svesti koji mi prua priliku da uspem
da se suoim sa izazovima, jednim za drugim? Moj sin sad - i Ima u
Egiptu? Koji od njih je stvarnost? U snovima koje sam imala tokom
inicijacije videla sam tako haotine, uasne slike da zaista ne mogu

412
 Magla i ponovno buenje

dobro da se setim. Ipak, sve te nemogue stvari u mojim snovima u

inicijaciji su bile potpuna stvarnost. Ja i sad jo uvek vidim slike iz tih
snova. Videla sam Imu kao odraslog u pilotskoj uniformi - zatim
druge slike nas kako sedimo zajedno sa mnogo drugih ljudi u na
izgled beskrajnim periodima vremena u zaklonima od vazdunih na
pada, i seam se da sam videla strane vojnike kao da smo okupirani...
potom nau kuu svu u ruevinama... onda drugi haotini, potpuno
besmisleni, nemogui snovi. Kako uasno! Verovatno sam sanjala
sve to zato to novine uvek piu o mogunosti da izbije neki drugi
svetski rat.
I tako pokuavam da sredim misli...
Dugo sedim nepomino u svojoj sobi sve dok moja kuepa-
ziteljka, draga devojka, ne ue i upita:
"ta da vam spremim za veeru?"
"Nita, hvala, Beti. Idem pravo u krevet. Danas sam malo
umorna," odgovaram.
"Da! To dolazi od mnogo razmiljanja. Stvarno bi trebalo da sta
nete sa svim tim itanjem i razmiljanjem. Nadam se da se neete
razboleti, tako ste bledi."
Povlai prekrivae na mom krevetu, kae laku no i odlazi.
I dok se spremam da se dobro odmorim te noi, shvatam da je
moj uitelj Ptahhotep bio u pravu kad mi je rekao u mojoj viziji da je
mojim nervima potreban potpuni mir. Zaista jeste.

413
 Sve to se potom dogodilo dolo je tako brzo da je u mom
seanju izgledalo kao san.
Poela sam da prenosim na ljude oko sebe istinu koju sam
nauila od Ptahhotepa u hramu. Sve vie i vie ljudi je dolazilo na
moja predavanja, kao edne lutalice u divljini, traei da crpu vode
koje ulivaju ivot i da utae e dubokim tajnama posveivanja u
boanskoga. Od tog vremena pa nadalje moj rad je isti: stojim na
poetku beskrajno duge staze, dok na drugom kraju stoji sjajno
oblije satkano od svetlosti - stvaralako kosmiko ja - ekajui
svakog putnika rairenih ruku. Ja stojim tu i pokazujem put bezbro
jnim ovicama koje tragaju za svetlom i nastavljaju da lutaju jedna
pored druge, polako napred... stalno napred prema obliju od sve-
tla... ba onako kako sam sve to videla u mojoj viziji u Dolomitima.
Napolju, u trodimenzionalnom svetu, moja Karma -koja je obliko
vala moj karakter i sudbinu - kree se napred prema zakonima vre
mena i prostora. Bila sam sama sa svojim zadatkom, bez vodia od
kog bih mogla da dobijem savet, ba kao to svi koji ele da se razviju
u nezavisnog, vetog, pouzdanog saradnika u velikom planu moraju
da budu sami. Samo u retkim prilikama, kad sam stizala do neke ve
like prekretnice u svom ivotu, primala sam opet pomo i uputstva
od viih sila koje upravljaju razvojem zemlje. ak i tad ipak sam
morala da reavam sve svoje probleme. Meutim, kako su godine
prolazile, tu i tamo deavalo se neto to bi me podsetilo na moja
iskustva u Egiptu.
Jednom, kad sam bila u jednoj dalekoj zemlji po prvi put da bih
uestvovala u jednoj velikoj meunarodnoj konferenciji, srela sam
nekog koga sam poznavala u Egiptu. Po dolasku ula sam u prosto
riju u kojoj se ve okupio dobar broj uesnika zasedanja. Ja sam
zaista mislila na sve drugo, samo ne na seanja iz mog ivota u
Egiptu, ali u toj odaji videla sam oveka koga sam odmah poznala, i

414
 Ru-Ka i dvanaest pilula

iz istog iznenaenja srce je poelo bre da mi lupa. Bio je to Ru-Ka!

ovek je ustao, i mada sam se uzdrala da ak ni grenjem miia ne
pokaem svoje iznenaenje, on je pokazao iznenaenje kad me je
ugledao. Zatim se poklonio i predstavio se: "Evalt /Juelt?) Klmke".
Rukovali smo se. Stajali srno tu u tiini jedan trenutak, zatim je on
rekao veoma zbunjeno: "udno! Ko ste vi u stvari? Imam najudnije
mogue oseanje... ba kao da bi trebalo da se poklonim pred vama s
ispruenim rukama, sve do poda! Veoma udno!" Pogledao me je is
pitivaki. "Zato imam to oseanje?"
Odgovorila sam: "Vi ste bili ministar za finansije u vladi mog oca
u Egiptu," i nasmeila sam se. Oni oko nas su se od srca nasmejali.
Mislili su da se alim. Ali gospodin Juelt Klimke se nije smejao. Nas
tavio je da me gleda ispitivaki, zbunjeno, i tokom celog zasedanja
koje je trajalo nekoliko dana stalno me je zvao "Kraljice". Opet i
opet, dok je gledao u mene tako ispitivaki, promrmljao bi: "udno...
veoma udno!" I u svim naim sastancima za vreme zasedanja
razgovarali smo kao dva stara prijatelja.
Jedan drugi dogaaj otprilike u istom periodu mog ivota istie
se veoma otro u mom seanju: jedne jesenje veeri otila sam na
spavanje kao i obino. Sanjala sam neto sasvim nevano kad mi se
sasvim iznenada uinilo da sam okruena sjajnim svetlom. Onda je u
mom snu jedan automobil naiao jurei i zaustavio se tik ispred
mene. Dva oveka koja su bila obuena u belo i izgledala kao doktori
izala su iz njih. Jedan od njih mi je pristupio, izvukao iz depa instru
ment nalik na kaiku i upotrebio ga da iskopa moje defektno oko iz
duplje. Drugi ovek je izvukao malu staklenu boicu, otvorio je i iz
vadio veliki, okrugli beli disk koji je liio na pilulu. Drei pilulu blizu
mene da bih je videla, rekao je: "Nemojte se plaiti. Neu da ubacim
ovaj disk u vau onu duplju. Dvanaest ovakvih e morati da se po
troi i onda ete dobiti oko nazad. Zato nemojte da vas plai pomisao
da ete sad biti naizgled slepi na ovo oko." Onda je ubacio pilulu u
moju praznu onu jabuicu, zatvorio mi kapak i previo mi desno oko
komadom bele tkanine.
Probudila sam se rano ujutru i htela da ustanem. Onda sam pri-
metila da ne mogu nita da vidim obolelim desnim okom. Kao da je
neka daska stavljena ispred njega. Otrala sam do ogledala da pogle
dam oko. Drugim okom, koje je jo bilo zdravo, mogla sam da vidim
da mi je jabuica desnog oka posivela i postala potpuno neprozirna.
Znala sam da je to katarakt. Nekoliko godina razvijao se polako u

415
 Inicijacija

mom desnom oku, ali njegovo napredovanje je bilo sporo i nepri-

metno, i koliko jue sam jo uvek mogla da vidim prilino jasno. Bio
je potpuno neprimetan spolja. A ipak, sad, u periodu od samo jedne
noi, soivo u desnom oku se kristalisalo u katarkt!
"Nemojte se plaiti..." Glas mog posetica iz sna odzvanjao mi je u
seanju. Ne, neu se uplaiti! Samo u morati da otponem ponovo
niz hodoaa od jednog do drugog profesora, i pre ili kasnije jedan
od njih e mi operisati oko. Odavno sam nauila da nije ni od kakve
koristi plaiti se, ali kakvo je znaenje onih belih pilula?... I ta se
misli pod idejom da e njih dvanaest morati da se potroi da bih
povratila vid. Kako to moe biti?
Ila sam kod raznih uvenih profesora. Po njihovom nepodelje-
nom miljenju, moje desno oko je moglo odmah da se operie, ali su
svi rekli da postoji opasnost da u posle toga uvek morati da nosim
tamne naoare. To je zato to e oni morati da odseku deo duice to
bi onoj jabuci dalo oblik kljuaonice, i poto sam ve imala trideset
pet godina mislili su da moje oko vie nee biti u stanju da podnese
izlaganje veem svetlu kroz poveanu jabuicu. Zato su mi savetovali
da priekam sa operacijom, i ja sam posluala njihov savet. Nastavila
sam da radim ali nisam mogla da se naviknem da radim s jednim sle-
pim okom. Katarakt mi je mnogo smetao.
Dolo je leto i, kao i obino, otili smo da provedemo raspust u
naoj porodinoj vili na jezeru. Tu sam upoznala jednog katolikog
biskupa koji mi je rekao da treba obavezno da odem u Be i da mi
oko pregleda jedan svetski poznat profesor koga je on lino pozna
vao. "On koristi drugaije metode od drugih lekara," rekao je biskup.
"Idite kod njega i potraite njegov savet. Ja sam sluga Boiji, i moda
vam Bog daje savet kroz moja usta" Do tog doba ve sam dobila toliko
saveta u vezi s mojim okom da sam postala skoro imuna na njih. Ali
biskupove rei "moda vam Bog daje savet kroz moja usta" ostavile
su na mene dubok utisak.
Kad je dola jesen, otac je poao sa mnom kod profesora u Be.
On je savetovao hitnu operaciju. "Treba da odstranite taj runi,
neugodni katarakt iz oka to je bre mogue. Bez sumnje, psiholoki
e loe za vas uticati ako to ne uinite."
"Zar mi oko nee mnogo stradati zbog toga to ete morati da
odseete pare duice?" pitala sam.
Gledao me je dugo i ispitivaki, zatim proverio moje reflekse i
poeo da razgovara o mom vajarskom radu, pitajui me svata to

416
 Ru-Ka i dvanaest pilula

nije imalo nikakve veze s mojim okom. Onda je iznenada rekao:

"Neu da odseem nimalo od duice. Moete da budete sigurni da
vam oko nee biti osetljivo na svetlost."
"U tom sluaju, hajde da izvrimo operaciju to je pre mogue,"
odgovorila sam.
Nedelju dana kasnije nala sam se u sanatorijumu, spremajui se
za operaciju koja je trebalo da se izvri sutradan.
Bilo je divno jesenje vee, i pre no to sam otila na spavanje,
prila sam prozoru da pogledam napolje i osmotrim divan grad poda
mnom. Kad sam povukla zavesu na jednu stranu da pogledam kroz
prozor, videla sam veliki beli disk punog rneseca kako se polako
penje na nebo na istoku. Odmah sam prepoznala veliku belu pilulu
koju mi je doktor dao u mom snu. Bio je to pun mesec!Doktor mi je
rekao: "Dvanaest e morati da se potroi..." Dok mi je srce tuklo od
uzbuenja, poela sam da raunam vreme koje je proteklo od tog
neobinog sna. Naravno - dvanaest punih meseci je prolo od tog
vremena! Znala sam da e mi operacija povratiti vid!
Sutradan ujutru leala sam na operacionom stolu, i za zapanj
ujue kratko vreme operacija je bila zavrena. Svetio je zablistalo u
mom oslepelom oku, i trenutak kasnije videla sam doktorovu ruku
ispred njega. "ta vidite?" ula sam da pita profesor.
"Vau blagoslovenu ruku, profesore," odgovorila sam, i trenutak
kasnije na oba oka mi je stavljen zavoj. Dok su me na kolicima od
vozili iz operacione sale, ula sam otvaranje i zatvaranje vrata i neni
oev glas: "Kako je bilo, Ester?"
"Dobro, oe," odgovorila sam, "opet mogu da vidim..."
Operacija oka mi je donela mnogo zanimljivih iskustava, od ko
jih je najvee otkrovenje bilo to to sam nauila neto vie o onim vi
bracijama koje zovemo "svetlost": naime, da su te vibracije "svetlost"
samo za nae oi, i to zdrave oi. U drugim sluajevima svetlost je
ogromna sila, dovoljno velika da ubije oveka, ili ak i snanija bia.
Sve to zavisi od odnosa izmeu osetljivosti koe ivog bia i jaine
svetla. Evo ta se desilo: nekoliko asova posle operacije, profesor je
uao i rekao: "Nemojte se prestraiti kad vam skinem zavoj s oka.
Moram da vidim kako ono reaguje na svetlost zapaljene svee."
Pomislila sam: "Zato bih se prestraila?" Doktor je skunuo za
voj i rekao: "Sad, molim vas, otvorite oko."
Oekivala sam da vidim zapaljenu sveu kad otvorim oko. Ume-
sto toga, videla sam samo mrak, ali sam osetila straan udarac na ne-

417
 Inicijacija

davno operisanom oku. Trgnuvi glavu unazad, ponovo sam

zatvorila oko. Nisam mogla da shvatim ta se odgodilo. Moj doktor
se nasmejao s ohrabrenjem: "Zar vam nisam rekao da se ne pre
straite? Mrenjaa vaeg oka je sad tako osetljiva da ne prima svet-
losne zrake kao svetlost, nego reaguje kao da je dobila otar udarac.
Samo nastavite da se odmarate. Vratiu se za nekoliko sati da vam
ponovo pregledam oko. Dosad sve ide ba kako treba," rekao je i
otiao.
Ostala sam sama u svom mraku, s mnogo vremena za raz
miljanje. ta je to svetlost? Kako to da ista svetlost koju opaam
zdravim okom kao treperavi plamen svee moe da mi izazove toliki
bol kao da sam udarena pesnicom? Nisam uopte videla "svetlo", ve
sam osetila tako jak amar da mi je glava odletela unazad. Iz toga
sam bila primorana da zakljuim da kad bi postojala bia ija bi koa
bila isto tako osetljiva kao mrenjaa na mom nedavno operisanom
oku, ona bi mogli da budu udarena s velike daljine, moda ak i
ubijena, kad bi se na njih upravila svetlost reflektora.
I obrnuto, sigurno je mogue zamisliti da bi mogla da postoji
neka vrsta svetla - da bi bilo jednostavnije moemo ga nazvati "ultra
svetlo" - koje je mnogo jae po svom dejstvu od "svetlosti" koju smo
mi navikli da vidimo naim ljudskim oima, koje bi, u zavisnosti od
osetljivosti nae koe, moglo da nas udarcem obori na isti nain kao
to bi obina svetlost delovala na neko stvorenje s koom koja je
osetljiva kao i duica mog nedavno operisanog oka.
Shvatila sam da je sve relativno, pitanje odnosa koji postoji
izmeu sile koja deluje i otpora na koji nailazi. To se uklapalo u shva-
tanje da mogu da postoje beskrajno raznoliki oblici ivota na raz
liitim planetarna i nebeskim telima irom vasione. Neko bie slino
oveku koje ivi na Uranu ili Neptunu, zbog mnogo veeg rastojanja
izmeu tih planeta i sunca u poreenju s rastojanjem izmeu zemlje i
sunca, moglo bi imati kou tako beskrajno osetljivu na svetlost kao
to je moje nedavno operisano oko; i kad bi takvo jedno bie na jed
noj od tih udaljenih planeta trebalo da "vidi" na sunevoj svetlosti na
isti nain kako mi vidimo ovde, na zemlji, njegove oi bi sigurno mo
rale da budu neizmerno osetljivije na svetlost nego to su nae. Ali,
da li je potrebno da idemo tako daleko? Nebrojena bia koja ive u
dubinama okeana imaju takve oi - i sposobnosti koje mi ak ne
moemo ni da ponemo da razumemo - zato to jednostavno nismo
mogli da postanemo u tako gustom mraku.

418
 Ru-Ka i dvanaest pilula

U tom smislu nastavila sam da premiljam o bezgraninim

mogunostima beskrajnih svetova i o razliitim oblicima ivota koje
moda sadre. I to sam vie razmiljala o tim pojavama, to mi se
srce, suoeno sa moi venog bia koga zovemo Bog, sve vie ispunja-
valo dubokom poniznou...
Ova operacija oka donela mi je jo jedno veoma zanimljivo i
vredno iskustvo. Preko njega sam nauila da oi uzimaju svetlost ne
samo za sebe ve za celo telo, isto kao to to ine plua s vazduhom i
kiseonikom. Svetlost je sila!
Treeg dana posle operacije profesor je uao s medicinskom ses
trom i rekao: "Sad je doao trenutak da ustanete i priete i sednete u
ovu fotelju. Samo obujte papue, a sestra i ja emo vam pomoi."
Uvredila sam se. "Doktore," rekla sam, "ja nisam bolesna! A od
tri dana leanja u krevetu sigurno nisam tako oslabila da ne mogu
sama da se uspravim i kreem. Meni ne treba da pomaete."
"Dobro," rekao je doktor, "hajde ustanite sami - ako moete!"
Poela sam da ustajem iz kreveta. Ali ekalo me je veliko
iznenaenje! Moje ruke i noge su bile tako slabe, tako nemone, da
bih pala na pod da me sa obe strane snane ruke nisu dohvatile i
zadrale. Noge su mi visile kao mlitave krpe i leda su mi bila isto tako
mlitava i nemona. Zato, potpuno suprotno od onog to sam oeki
vala, bilo mi je stvarno drago to mi pomau da ustanem iz kreveta i
da doem do fotelje. Kako to?
Onda sam ula kako se profesor srneje. "Vidite da niste mogli
sami da ustanete? To je samo zato to ste puna tri dana bili u potpu
nom mraku. Kada nekome iznenada uskrate svetlo, on tako brzo
izgubi snagu da ubrzo ne moe vie sam da se pridigne. Uskoro ete
moi ponovo da otvorite oi, i kad se to desi, videete da vam se
snaga brzo vraa. Jedan od najveih problema za vreme rata bio je
kako pomoi oslepelim vojnicima, ne toliko zbog njihovog mental
nog stanja,ve zbog potpune nemonosti koja je uvek neizbeno pra
tila njihovo slepilo. Ljudska dua je tako udesno oblikovana da
ovek uvek nae nain i sredstvo da preivi ak i tako stranu nesreu
kao stoje iznenadno slepilo, i ak moe da nastavi da otkriva nove ra
dosti u ivotu ili nove vidove starih zadovoljstava. Ali nai najvei
problemi izvirali su iz injenice da ti jadni mladii dugo nisu bili u
stanju ak ni da stanu na noge. Nije nam bilo mogue da im vratimo.
blagoslov svetlosti. Ali hvala Bogu na prilagodljivosti i savitljivosti
tela; s vremenom koa slepog oveka preuzima ceo zadatak da
obezbedi svetlost u celom njegovom telu. Problem slepila je uvek

419
 Inicijacija

najnaglaeniji odmah poto zadesi rtvu, jednostavno zbog slabosti

izazvanoj iznenadnim odsustvom svetlosti."
utala sam. Otkako mi je oko obolelo poela sam da razumem
znaenje slepila mnogo, mnogo bolje nego to bi mogao neko ko ima
dva zdrava oka. Sad, kroz svoje iskustvo, uspela sam da razumem
ovaj odlomak iz Biblije:
"Svetio telu je oko. Ako je, dakle, oko tvoje zdravo, sve e telo
tvoje svetlo biti; a ako oko tvoje ne valja, sve e telo tvoje tamno biti.
Ako je dakle, svetlost koja je u tebi, tama, kolika e biti tama?" (Po
Mateju, 6: 23, 24).
I srce mi je krvarilo jo vie pri pomisli da oveanstvo ak nije
zadovoljno slepilom koje se pojavljuje u prirodi. Naprotiv, ljudi i
sami odlaze da vode ratove u kojima bezbrojni inae zdravi ljudi os-
lepe ili obogalje! Kad e oveanstvo biti dovoljno zrelo da odbije da
slua politiare tirane bez savesti koji potpisuju objave rata?
Dve nedelje kasnije profesor me je uveo u mranu sobu da mi
pregleda oba oka. S veoma jakim soivom ispred oka koje je oprisao
bila sam u stanju da proitam sve to je stavio ispred mene, ak do
najsitnijih slova. Onda, na moje zaprepaenje, ovaj uvaeni stari
profesor je skoio uvis, zgrabio me obema rukama i bacio me visoko
iznad glave. On je bio tako aramntan stari momak da stvarno nisam
mogla da shvatim ta je to ulo u njega i zato se tako udno ponaa.
Kad me je neno spustio na pod, s licem koje je sijalo od sree, rekao
je: "Tehnika koju sam koristio pri operaciji vaeg oka do sad je bila
koriena samo na deci i mladima do dvadesete godine. Posle tog
uzrasta postoji opasnost od upale mrenjae koja bi vodila do potpu
nog gubitka vida tog oka. Kako se moda seate, pri naoj prvoj kon
sultaciji, promatrao sam vas pomno i zapazio vau izuzetnu vitalnost i
pokretljivost. Refleksi su vam takoe bili veoma dobri, i, kako uvek
radim, sledio sam svoju intuiciju. S hrabrou koja je poticala od mog
ubeenja, operisao sam vas kao da ste jo uvek dete. Tako sad znate
zato sam tako srean. Operacija je potpuno uspela. Vaa tkiva su jo
uvek dovoljno mlada da prou kroz ovu teku operaciju i povrate se
u sjajnu formu. Tako sad moete da idete kui s dva zdrava oka - i s
mojim srdanim estitkama!"
Zahvalila sam mu se na ljubaznosti, i oprostili smo se. Dok sam
putovala prema kui, razmiljala sam o dvanaest "pilula" koje je
trebalo potroiti pre no to se svetlost vrati u moje oslepelo oko. I sad
se vratila.

420
Faraon Kefren Muzej u Kairu

Faraon je lik samog Boga, kojem kreativni princip, Horus,

prikazan u liku sokola, apue Boansku Istinu. Onaj koji je
iniciran uje njegov glas i pokorava mu se.
 Prolo je nekoliko godina u kojima smo moj mu i ja iveli pri
jatno i sreno, a ljubav koju smo oseali jedno za drugo nije se iz-
menila. Ja sam nastavljala da radim kao vajarka, s mnogo zadataka, a
u slobodno vreme primala sam sve vie i vie ljudi koji su dolazili kod
mene na fizioloke konsultacije. Nekoliko puta nedeljno drala sam
predavanja iz samospoznaje i razumevanja, zasnovana na tajnom
znanju koje mi je Ptahhotep pruio u Egiptu. A kad god bih htela da
se odmorim od napora, uvek je tu bio moj dragi klavir.
Svakog dana vebala sam duhovnu Jogu i ak stekla sposobnost
da padnem u dubok trans, ali poslednja, najvia vrata na mom putu
ostajala su za mene zatvorena i zabravljena. Poto sam dostigla izves-
tan stepen duhovnog razvoja, otkrila sam da je put ka potpunom ost
varenju mog ja zakren preprekom kao zidom koji ne mogu da
probijem svojom sveu. Svake godine provodila sam nekoliko me-
seci ivei sama u naoj umskoj kolibi i vebajui jogu. Male voke
koje sam zasadila pre mnogo godina sad su bile veliko, snano, dobro
razvijeno drvee - a ja sam i dalje vebala s nesmanjenom
priljenou; ipak, uvari tajne kapije odbijali su da mi oslobode pro
laz.
Jo jednom je dola jesen, i ja sam otila iz naeg kuerka u umi
da bih provela dan u gradu i proslavila oev sedamdeseti roendan
sa celom porodicom, naim roacima i naim mnogobrojnim pri
jateljima.
Sutradan ujutru, dok sam se spremala da otputujem natrag u
nau umsku kolibu, zazvonio je telefon. Jedna postarija prijateljica
me je pitala ta radim tog popodneva. Rekla sam joj da sam slo
bodna.

422
 Pojavljuje se mladi svetenik

"Poznati pisac sa kojim sam uila u Indiji pod vodstvom Ma

hariija je doao i odseo kod mene. Ako te zanima, navrati danas po
podne i moi e da razgovara sa njim," rekla je moja prijateljica.
Tog popodneva zazvonila sam na ulaznim vratima moje pri-
jateljice. Zakoraivi u salon ugledala sam po prvi put oveka koji ja
stekao svetsku slavu preko svojih knjiga o jogi i velikim jogijima u In-
diji. Na prvi pogled, bila sam preneraena. Tu, ispred mene, sedeo je
- mladi svetenik koji mi je pomagao u poslednjim pripremama za
inicijaciju u mom davnom ivotu u Egiptu!
Razmenili smo nekoliko komentara u kojima sam pomenula da
sam proitala njegove knjige i da vebam jogu ve dugo ali da jo ni-
sam u stanju da dosegnem najvii cilj. Naili su drugi gosti i mi smo se
ubrzo ukljuili u opti razgovor koji je potrajao dugo te veeri. Nije
vie bilo prilike da s njim nasamo porazgovaram. Na odlasku sam po-
mislila: "Dakle, nita se nije desilo..." potajno sam se nadala da e mi
uveni "beli jogi" pomoi da napredujem na svom mistinom putu.
Sledeeg jutra prijateljica mi je ponovo telefonirala da mi kae
da pisac eli sa mnom da razgovara nasamo. "Ako ima vremena,
naii opet danas popodne," pozvala me je.
Uavi u njen salon nala sam uvenog pisca kako sedi na sofi u
lotus pozi. Kad sam i ja sela, upitao me je: "ta elite od mene?"
"Nemam nikakvih elja," odgovorila sam. "ivim potpuno zado-
voljno u savrenom unutranjem miru."
"Zato ste onda doli kod mene? ta oekujete od mene?"
"elim stvarnost," rekla sam.
Poto je utao jedan tenutak, pisac me je pogledao i upitao.
"A va savreni unutranji mir, nije li to stvarnost?"
"Da, zaista, to je stvarnost, ali ja traim i vie. Oseam se kao Mo-
jsije koji je video obeanu zemlju, ali nikad nije stigao tamo. Veru-
jem da i ja mogu da je vidim, ali bih volela da uem u nju. Nisam
zadovoljna to je samo vidim spolja i to vidim ta je unutra; hou da i
sama uem unutra."
Nasmeio se. "Da," rekao je, "vi stojite ispred velikih vrata s ru-
kom na kvaci. Izuzetno je retko da neko moe da napreduje do take
koju ste vi dostigli potpuno sami i bez pomoi uitelja. Vi ste vero-
vatno bili posveeni u nekom prethodnom ivotu, i sad treba samo
da nainite poslednji korak kroz kapiju koja vas razdvaja od velikog
cilja."

423
 Inicijacija

Gledam u jogija. Zar se ne sea da je bio svetenik u drevnom

Egiptu i tamo me poznavao? - pomislila sam. Ili bi samo vie voleo
da ne govori o tome? Iz njegovog neprozirnog pogleda nisam mogla
da dokuim.
"To ve znam," odgovorila sam, "i elim da proem kroz ta vrata
ak i ako moram da ih provalim pesnicom."
"A da li verujete da vam ja mogu pomoi?" upitao je.
"Ako sam spremna za to, da, sigurno moete da mi pomognete."
"A ako ste spremni za to, verujete da vam ja mogu pomoi?" pi
tao je opet.
"Da," vrsto sam odgovorila.
Onda, kao da je ekao ovaj odgovor, pokazao je na stolicu preko
puta mesta gde je sedeo i rekao: "Sedite tamo, zatvorite oi i zamis
lite sebe usredsreeno u svom srcu."
Uinila sam kao to je rekao, zatvorila sam oi i koncentrisala se
na svoje srce. Onda, sa zatvorenim oima, videla sam jaku utu struju
sjajne svetlosti kako istie iz jogijevog solarnog pleksusa obuhva-
tajui me kao krug, zatim okruujui njega opet kao velika cifra
osam.
Istovremeno sam osetila da dolazim u svojoj koncentraciji do
take koju sam tako esto bila u stanju da dostignem u prolosti a da
nisam bila u stanju da idem dalje. A sad sam osetila neku veliku mo,
meni tuu, koja dopire u moju svest i nosi me napred, kao kroz vrata,
u beskrajnu dubinu iza...
Svaki pojam o vremenu je nestao, i nisam imala ni najnejasniju
predstavu o tome koliko je vremena prolo kad sam ponovo zaula
glas belog jogija: "Sad moete da otvorite oi."
Dok sam to radila, shvatila sam koliko sam bila daleko od zema
ljske fizike svesti. Nije mi se prialo jer mi se inilo da je suvino bilo
ta rei.
"Uspostavio sam kontakt izmeu vaeg linog ja i nad-ja," rekao
je pisac, "zato to ste spremni za to. Od sada, kad god imate neko pi
tanje, koncentriite se na mene, i dobiete odgovor istog dana."
"O vaoj linosti ili o viem ja?"
Nasmeio se i nije nita rekao. Savreno sam razumela: Bilo je
potpuno beskorisno protraiti i jednu jedinu re razgovarajui o
"linosti".
Od tog dana nalazila sam se u grupi ljudi koji su se sastajali u pri
jateljiinoj kui i meditirali pod vodstvom jogija.

424
 Pojavljuje se mladi svetenik

Posle nekoliko nedelja napustio nas je da bi nastavio svoja

putovanja. Ponovo sam bila sama i ivela sam u spoljnom svetu kao i
pre.
Posle oko pola godine sedela sam sa jednom grupom prijatelja i
sluala kako jedan iz grupe govori o crnoj magiji. Rekao je da su
crnomagiari izabrali nekoliko uenika koje koriste kao slepa orua
da izvravaju njihovu volju bez otpora. Tim uenicima gospodari
crnomagiar, oni gube svoju nezavisnost potpuno, i na kraju bivaju
uniteni.
Sutradan ujutru, dok sam se seala tih rei, poela sam da se pi
tam nije li mi nedostajalo opreznosti u mom susretu s uvenim "be-
lim jogijem". I da jesam bila ubeena da je on bio "beli mag", ako
elimo da ga bilo kako nazovemo, ali sam se ja ipak potpuno prepus
tila njemu s blaeno nevinim poverenjem. Nije li on ipak bio crno
magiar? - ili beli? Kako mogu da znam? Kako moe iko da zna da li
ima posla s "belim" ili "crnim" magom? To pitanje me je stvarno bri
nulo...
Tog popodneva bili smo u poseti jednom od starih kolskih
drugova moga mua. Dok smo neobavezno razgovarali, on nam je is
priao kako je ba tog dana listao stranice neke stare knjige, i kako je
pri tome nabasao na veoma zanimljivo poglavlje o razlici izmeu be-
lih i crnih maga:
"Beli mag, kad eli da pomogne nekom od svojih uenika da na
preduje, vezuje svog uenika za sebe u obliku osmice. Na taj nain,
on ostavlja ueniku njegovu punu nezavisnost, jer i uitelj i uenik
obrazuju sredinje take, svaki u svom posebnom krugu. Naprotiv, crni
mag oduzima uenikovu nezavisnost uzimajui ga u krug sa sobom na
takav nain da je crni mag u centru kruga a uenik na samoj perif
eriji, na isti nain kao to satelitova orbita obrazuje prsten oko
sunca."
Sluala sam tu priu s najdubljim uzbuenjem. Na prijatelj nije
imao pojma da mi daje odgovor koji sam traila. Nikome nisam
pomenula taj problem. A ipak sam dobila odgovor istog onog dana
kad mi je pitanje iskrslo!
Vie ja - Bog - uvek nae ljudska usta kad ima za nas poruku. Za
ja ne postoji nikakva prepeka.

425
 Onda je doao veliki rat.
Obojica mukaraca koji su mi pripadali navukli su uniforme.
Moj mu je mobilisan u slubu u jednoj od najveih vladinih indus
trijskih fabrika koje su dole pod vojnu upravu. Morao je da prihvati
teku odgovornost kao zapovednik.
Jednog dana smo sedeli zajedno za stolom. Vrata su se otvorila i
unutra je uao na sin - u uniformi ratnog vazduhoplovstva.
Uinilo mi se se kao da mi se tlo izmaklo pod nogama i da padam
u provaliju. U naem krugu prijatelja svi odlini mladi ljudi koji su
otili u vazduhoplovsto su ubrzo potom zavrili na groblju. udno, u
trenutku kad je uao nosei svoju pilotsku uniformu, imala sam ud
novato oseanje da sam ga ve ranije videla u takvoj uniformi. Ali
nije bilo vremena da razbijam glavu oko toga kad i gde sam ga mogla
videti - bila sam prosto uasnuta pri pomisli da je uao u ratno
vazduhoplovstvo. Drave protiv kojih smo se borili imale su mnogo
bolje avione od naih. Obarili su nae stvarno najbolje mladie -jer
samo stvarno najbolji su bili u stanju da prou zahtevne fizike i
prijemne ispite - kao balone igrake. Ba u to vreme sam radila na
jednoj velikoj kompoziciji za nadgrobni kamen za mladog letaa
poginulog u borbi, jednog od sinovljevih drugova iz detinjstva. A evo
me kako gledam u mog roenog sina u vazduhoplovnoj uniformi.
"Kako si doao do te uniforme?" pitala sam ga.
"Vladina isporuka," odgovorio je ponosno, "poloio sam
prijemne ispite za vojno vazduhoplovstvo."
"Mislili smo da smo se dogovorili da ue u inenjerijske jedi
nice. Kako to da si sad u vojnom vazduhoplovstvu? Nijedan mladi
ne moe da ue u vojno vazduhoplovstvo bez pristanka roditelja."
"Majko, s ratom koji je u toku, oni su prestali da zahtevaju ro
diteljski pristanak, kako moe i sama da vidi."

426
 Ima i Bo-Gar

Ostala sam bez rei. Nita nisam mogla da uinim. I doli su dani
kad sam ila po stanu kao mesear, obraajui se Bogu. Moja mo
nad mojim detetom je bila na izmaku. Morala sam da ga predam
Bogu, i to sam uinila svesno. Bila sam prisiljena da shvatim da Bog
voli mog sina vie - mora da ga voli vie iz prostog razloga to je on
Bog - nego to ja, nesavreno ljudsko bie, imam u svojoj moi da ga
volim.
Bez obzira ta da se dogodi, govorila sam sebi, sigurno e izai na
dobro, ak iako bi meni moglo da izgleda kao nesrea u mojoj ljud
skoj kratkovidosti. Morala sam da postupam shodno snazi svoje vere u
postojanje Boga! Nisam mogla da pustim da mi srce drhti, i morala
sam da vladam svojim nervima sa savrenom smirenou, zato to
sam bila prisiljena da razmatram sudbinu svog jedinog deteta s take
gledita velikog boanskog plana, izvan vremena i prostora, umesto
sa svoje male ljudske take gledita. I posmatrajui je na taj nain,
bila sam takoe primorana i da postupam u skladu s tim. Druge
majke su se molile danonono za svoje sinove. Kako bih ja to mogla
da inim? Bog ne doputa sebi da ga ljudi ubede, i prema zakonu
karaktera i sudbine znala sam da ma ta da se dogodi mom sinu - bez
obzira ta - bie to sigurno najbolje iskustvo za razvitak njegove
svesti. Da, Bog ga voli! ak i vie nego ja! - ta spoznaja mi je davala
snage da i dalje ivim.
Kako se rat otezao, ivot je postajao neka vrsta neprekidnog
ekanja na kraj tog masovnog pokolja. Spolja, sve se deavalo slino
kao i ranije. Radili smo, i ili smo na koncerte, opere, pozorine
predstave i na drutvena okupljanja kod prijatelja, ali sve to kao da je
proticalo pored nas, jer u pozadini svih tih spoljnih dogaaja u naim
ivotima uvek je bilo to isto neprestano ekanje... ekanje na kraj
rata.
Nekoliko godina je tako proteklo, i sa sve veom jasnoom ja
sam mogla da vidim svojim unutranjim okom ogromni vojni parni
valjak kako nam se pribliava sa istoka.
Jednog dana jedna prijateljica me je pozvala telefonom da mi
kae da bi htela da me upozna sa jednom veoma zanimljivom oso
bom. Bio je to jedan Indus, pravi jogi, dodala je. Ranije je esto htela
da me upozna sa "pravim jogijima", ali ja sam uvek veoma brzo otkri
vala da su oni sasvim obini i proseni ljudi. Uprkos svim tim iskust
vima, ona je nastavila da se ponaa kao da je ubeena da svaki Indus
mora nekako da bude veoma visoko razvijeni jogi. To je bio dovoljan

427
 Inicijacija

razlog da ba ne budem uzbuena zbog njenog novog "otkria". Ne

pristajui na odbijanje, navaljivala je da doe da me vidi. I dola je, i
ispriala mi dugaku priu o tome kako je videla sliku jednog mladog
indijskog jogija u novinama, traila ga svud po gradu bezuspeno, sve
dok veoma upadljivom "koincidencijom" nije otkrila da Indus koga
uzaludno trai po celom gradu od vie od milion stanovnika, ivi u
drugom delu ba one iste zgrade u kojoj i sama stanuje! Bio je to
ogroman, moderan blok stanova; tako da nije bilo udo to se svi
stanari ne poznaju.
Poto sam je neko vreme strpljivo sluala, pokuala sam da skra
tim njenu dugu, dugu priu: "I sad, ta hoe od mene?"
"Prosto mora da se upozna sa njim," rekla je. "Dopusti mi da ga
dovedem ovde i da ti ga predstavim. On nikad ne izlazi, vie voli da
ivi veoma povueno. Ali kad sam mu ispriala kako svake nedelje
dri predavanjanja o joga filozofiji, odmah je izrazio spremnost da
doe i upozna te. Vidi neke njegove fotografije."
S povrnim zanimanjem uzela sam fotografije koje mi je pruila,
bacila pogled na njih - i izgubila dah: Bo-Gar! Dok mi je srce
uzbueno lupalo, pregledala sam sve slike. Nije bilo ni najmanje
sumnje! Prepoznala sam pogled tih velikih crnih oiju. Neverovatna
istota i detinjasti izraz celog lica - bio je to on! Ali on vie nije bio
mali deak kakvog sam poznavala i kakvog sam se seala doboko u
dui. Sad je bio odrastao mladi ovek.
"Helen," rekla sam svojoj prijateljici, "sutra uvee imam vre
mena. Moe da ga dovede."
Sutradan Helen je dola s Bo-Garom. Pili smo aj i neobavezno
razgovarali o svemu i svaemu, ali celo vreme dok smo to radili moje
unutranja oko je videlo slike velike palate napravljene od ogromnih
kamenih blokova, s jednom sobom u njoj - mojom sobom - s
velianstvenim nametajem ukraenim umecima od zlata, malim
leajem pokrivenim divnim ivotinjskim koama, i na tim koama je
dan ljudski lik kako sedi, s nogama, rukama, akama i ramenima koje
mogu da vidim - samo glavu ne vidim zato to sam ja taj ljudski lik,
koji sedi na ivotinjskim koama, a kraj mojih nogu jedno dete,
slatko ivahno dete koje me sad gleda oima ovog mladog oveka iz
Indije.
I zato me on zove "kraljica"?
Pitam ga.
"Zato to ste vi kraljica," odgovara on s ubeenjem.

428
 Ima i Bo-Gar

"Da! U pravu ste!" kae moj mu. "Ona sigurno ume da za-
poveda, naroito meni!" Na to se on smeje od srca, i svi mu se
pridruujemo.
Ulazi moj sin, vidi gosta iz Indije i staje ukoeno, sledivi se od
iznenaenja. Onda se trgne i ja ga predstavljam. I on i Bo-Gar gle
daju jedan drugog dugo i ispitivaki. Uspevam da prebrodim tre
nutnu zbunjenost ponudivi sinu olju aja. On seda i pridruuje nam
se, ali uopte ne moe oka da odvoji od mladog Indusa.
Tako je Bo-Gar prvi put doao kod nas. Za veoma kratko vreme
osvojio je srca svih u porodici. Moji roditelji i moj brat i sestra primili
su ga kao da je novi brat medu nama. On je otvorio svoju kolu joge i
poto nije govorio na jezik, zamolio me je da drim njegovim ueni
cima predavanja o jogi jednom nedeljno. Tako smo otpoeli na za
jedniki rad.
Rat se otegao. U zimu smo svi nastavili sa svojim poslom kao i
pre, a u leto smo se preselili u nau malu kuu u umi. Bo-Gar je
poao s nama i iveo je u umi po zakonima joge koje je nauio od
svog uitelja.
Moj sin je do tog doba ve imao jedan avionski udes za sobom.
udom je preiveo samo s potresom mozga. Vremenom je ozdravio,
samo mu je ostao oiljak na visokom, lepom elu da ga podsea na
ovu nezgodu.
Jednog vrelog letnjeg dana, kad je veliki parni valjak sa istoka
bio ve blizu naih granica, moja draga, divna majka se iznenada
sruila na pod. Kad smo pokuali da je ponovo podignemo, rekla je
veoma razgovetno: "Kap - to je kap.."
Zatim je dugo leala borei se da s mukom izgovori jednu po
jednu re dok nam je priala da osea da joj je jedan strana tela ve
mrtva.
"A znate li," dodala je, "veoma je zanimljivo biti pola ovde a pola
ve na drugoj strani. Ja jo vidim svakog od vas pola spolja, a pola kao
da je iznutra. A mogu takoe da vidim i vau buduu sudbinu. im
mi bude bolje ispriau vam to. Sad mi je veoma teko da govorim."
Ve je ivela veoma blizu svetu duha. Kad god je neka od njenih
prijateljica, kod kue u nekom delu grada, priala o njoj, ona bi nam
rekla: "Sad je moja prijateljica, gospoda ta i ta, ovde sa mnom, i evo
ta kae..."
I majka bi nam rekla tano, od rei do rei, ta govori njena pri
jateljica u nekom trenutku nekoliko kilometara daleko, to se

429
 Inicijacija

kasnije moglo potvrditi, do u najsitniju pojedinost. A takoe se esto

dogaalo da majka sedi u svom stanu i razgovara sa svojom ne-
govateljicom a ja sam gore na drugom spratu i razgovaram o njoj sa
muem. Onda bi ona rekla negovateljici: "Moja erka Ester je sad
ovde i evo ta kae o meni..." I ponovila bi od rei do rei ta ja kaem
o njoj u drugom delu kue i dovoljno daleko da ne moe da me uje.
Jednog dana negovateljica me je pozvala da odmah doem.
Majka je pretrpela drugi udar.
Pojurila sam dole. Majka je leala tu, nepomina i bleda kao
smrt, nesposobna da bilo ta kae. Desnom rukom je pokazivala
jezik, objanjavajui mi da ne moe vie da ga pomera.

430
 Bila je to poslednja zima pre kraja rata.
Na batovan, koji se brinuo o naem vonjaku, odavno je mobi-
lisan u vojnu slubu. Vonjak je naputen i ja sam se preselila u nau
umsku kuicu da spasem ta se moglo spasti. Jedne noi probudio
me je uasan zvuk. Sirene! U gradu!
Skoila sam iz kreveta. Iz trpezarije mogla sam da vidim grad u
daljini. Desetine i desetine aviona tutnjalo je iznad moje glave u
mraku. Vazduh je drhtao od zvuka njihovih motora. Iznenada je
paklena drama poela da se odigrava u vazduhu iznad grada dok su
avioni u nizu, jedan za drugim, bacali bombe u mase ljudi koji su dole
iveli. Nebo je bilo obasjano eksplozijama bombi i poarima koje su
one izazivale po celom gradu. Buka je postala zagluujua kad je, uz
tutnjavu maina i eksplozije bombi, gradski protivavionski top poeo
da gaa u mete iznad glava to je bolje mogao. Gledano iz daleka,
njihove vatre su liile na siune crvene svetiljke koje se uspinju na
nebo. S vremena na vreme mogla sam da vidim neto to je liilo na
ogromnu zapaljenu baklju koja se obruava, i znala sam da e negde
neka majka uzaludno ekati da joj se sin vrati kui...
Ova predstava vatrometa koji oduzima dah potrajala je oko sat i
po. inilo mi se da stojim na prozoru itavu venost. Tamo dole, is
pred mene, gde je meusobna igra svetlosti i grmljavine znaila smrt
i unitenje za hiljade ljudi, iveli su svi meni dragi. Svi izuzev mog
sina koji je ba u tom asu moda leteo kroz vazduh i predstavljao
metu za druge jadne mladie koji su leteli u mnogo boljim avionima,
prisiljeni da pucaju u njega protivno svim svojim ljudskim nagonima,
ba kao to je on prisiljen da puca u njih.
Odjednom sam osetila neku silu sa oblinjeg drveta koja mi je
privukla panju. Pogledavi prema drvetu, videla sam dva zelena oka
kako zure u mene. Sova! uala je tamo nepomina kao kip. Nikad

431
 Inicijacija

ranije nisam videla sovu u celom tom podruju. Kako je dospela

ovde? Skoro nesvesno obratila sam joj se u duhu: "Draga ptico, nisi ti
kriva to te sujeverni ljudi smatraju vesnikom smrti. Ipak, da li
moda eli da mi kae da svi meni dragi dole u gradu vie ne ive na
ovom svetu?"
Sova je istog asa doskakutala malo blie meni na grani, naglo
rairila krila i odletela u umu.
Odmah sam znala da mi velika sila koja vlada i upravlja svime,
kroz nestanak "ptice smrti" saoptava da su svi meni dragi jo ivi...
Da, svi moji dragi! Ali sve hiljade ljudi koji su poginuli te noi u
gradu, i svi drugi koji ginu tokom ovog stranog rata - svaka ta osoba
je bila nekome draga! Zato ti ljudi moraju da umru? Zato ljudi ubi
jaju jedan drugog bez ikakvog smisla?
Paklena drama se ponavljala iz noi u no.
U leto nekoliko nas se preselilo u nau malu kuu u umi. Bo-
Gar je poao s nama. Za vreme noi punih uasa stajali smo svi za
jedno na prozoru, gledajui bombardovanje grada pod nama. Ubrzo
poto bi sirene dale znak da nema opasnosti, telefonirao bi moj mu i
saoptio ohrabrujue vesti da su on i ostali koji su s njim u naoj kui
u gradu svi ivi i zdravi...
Kad je dola jesen ja sam ostala sama u umskoj kui, nas
tavljajui da radim u vonjaku i bati. Svake veeri mogla sam da pri-
metim koliko nam se neprijateljska artiljerija - o, ti jadni mladii koji
su prisiljeni da budu nai "neprijatelji" - pribliila tokom dana.
Jedne veeri odluila sam da se vratim u grad. Nek bude ta
bude, reila sam da u nastupajuim tekim asovima opsade i bom-
bardovanja grada budem uz svoje voljene.
Onda je zazvonio telefon. udno! Iznenada sam osetila sa sig
urnou da sam ve doivela istu tu situaciju nekad ranije! Znala sam
unapred da e me mu ba sad pozvati, i znala sam od rei do rei ta
emo rei jedno drugom. A sve vreme oseala sam se kao da sanjam.
I to isto udno oseanje e se nastaviti tokom svih tekih dana
koji e nastupiti, dok se dani ne pretvore u nedelje, nedelje u mesece
i meseci u godine! Opet i opet otkrivala sam da tano znam ta e se
dogoditi u sledeem trenutku, ba kao da sam ve doivela sve te
strane stvari. Sve se prosto ponavljalo - znala sam! - ali nisam mogla
da razumem gde i kako sam mogla ranije da doivim te situacije.
Poto sam se vratila u grad, a sirene koje su zavijale nou me pris
iljavale da se pridruim svim ostalima u kui u bezglavom beanju u

432
 Izazovi se ponavljaju

podrum, i dok smo sedeli tu, svi mirno, strpljivo, ozbiljno i brinui se
ta e se sledee dogoditi - sve to vreme znala sam da sam negde
nekako sve to ve doivela. I tako e mi biti tokom svih noi, uasnih
noi bombardovanja i vazdunih napada.
Doivela sam to oseanje ponovnog peivljavanja prolih do
gaaja jo jae jednog dana u kasnu jesen kad su se otvorila vrata i
kad je uao moj sin. Zato sam bila iznenaena to ga vidim u
vazduhoplovnoj uniformi? Da! Jo uvek sam ga se seala kao Ime,
mladog svetenika u Egiptu, ali sam takoe znala sve odnose koji nas
povezuju. Ali u mom seanju na njega u Egiptu on je nosio sasvim
razliitu odeu. Kako to da sam oseala da sam ga ak i u mom ivotu
u Egiptu ve videla u toj avijatiarskoj uniformi? Zato imam oseaj
da nita to doivljavam nije "stvarnost", da samo sanjam sve ove
slike, i da doivljavam te snove u mom snu u inicijaciji u velikoj pira
midi!
Jasno se seam svih odnosa iz mog ivota u Egiptu, ali bez obzira
koliko se mnogo trudila, ne mogu da se setim doivljaja niti mojih
snova u inicijaciji.
Kako je to udno! Kako neko moe da se sea da se ne sea? Ako
ne mogu da se setim neeg, onda ne mogu da znam da je to postojalo.
Ali ja znam da sam doivela celu moju buduu sudbinu u vizijama
tokom inicijacije u piramidi, i da su te vizije - ili slike sna - bile prilika
da poloim razne testove i da se suoim s odreenim izazovima. Is
tina je da me je moj uitelj Ptahhotep upozorio da e se, ako padnem
posle svoje inicijacije, sve probe kroz koje sam morala da proem
ponoviti na zemaljskoj ravni! Da! Neprestano imam neki oseaj da
se ti dogaaji ponavljaju!.
Godinama sam stvarala naviku da svakog jutra, kad se probu
dim, zapisujem snove koje sam sanjala tokom noi. Nisam pre
gledala te zapise vie od godinu dana. Sad sam poela da ih itam. I
na moje veliko iznenaenje otkrila sam da su ti snovi koje sam za-
beleila bili veinom snovi o dogaajima koji e se odigrati, do
gaajima koje sam u stvari doivela kasnije, ponekad ak posle est
meseci ili godinu dana. U meuvremenu sam potpuno zaboravila
same snove, i da nisam mogla da vidim i prepoznam sopstveni ru
kopis, ne bih verovala da sam ja sanjala te snove i zabeleila ih. Kako
je bilo mogue, kad su se te stvari zaista dogodile, da ja nisam vie
mogla da se setim da sam ih unapred sanjala, i to u mnogim sluaje
vima ak do zapanjujue preciznih detalja? Nalazila sam da je to ot-

433
 Inicijacija

krie bukvalno zapanjujue! Kakva to sila postoji u nama koja zna

nau budunost unapred s takvom tanou i govori nam o njoj una-
pred? 1 kako smo nesavrena bia mi koji razumemo tako malo o
jeziku snova da ne moemo da se setimo da smo unapred sanjali iz-
vesne dogaaje i situacije, ak i kad se san ponavlja na zemaljskoj
ravni u naem spoljnom ivotu? Zaista ne zasluujemo brigu i panju
koje nam ta sila posveuje dok nam, s beskrajnim strpljenjem, ot
kriva nove istine i znanja...
Kako bih mogla da objasnim da se seam iz ranijeg ivota u
Egiptu da sam videla sina u pilotskoj uniformi i da sam, kad je uao,
tano znala da e se oprostiti od mene zato to e njegova jedinica
biti premetena na jedan aerodrom manje izloen neprijateljskom
bombardovajnu od ovog blizu naeg grada? Dok je govorio i dok sam
mu odgovarala znala sam u sebi da sam doivela sve ovo nekad ra
nije... ponovo sam imala oseaj da samo sanjam...
Nisam se usuivala da bilo kome ispriam o ovom doivljaju.
Plaila sam se da e ak i moj sin - s a m Ima - misliti da sam izgubila
razum od sveg tog uzbuenja. inilo mi se da je mnogo bolje
preutati celu tu stvar.
I tako smo preiveli opsadu naeg grada. Sedam nedelja sedeli
smo u naem podrumu, izdravajui neprestana bombardovanja.
Poto je kua iznad nas bombama i granatama pretvorena u hrpu
uta, bili smo prisiljeni da beimo. Naa sudbina nas je bacala tamo
amo kao list na vetru, i posle mnogih iskuenja i ispatanja poeli
smo da obnavljamo svoje ivote. Svi smo svedeni na poloaj pros
jaka. Moj mu je bio ozbiljno ranjen, i prolo je mnogo vremena pre
no to je mogao ponovo da radi. Danononim naporom s ne mnogo
vie alata no to su imali primitivni ljudi, Bo-Gar i ja smo oblikovali
novi dom iz ruevina nae porodine kue, i u njemu otvorili kolu
Joge...
Prolazili su meseci dok smo mi dugo i naporno radili. To su bila
vremena kad smo nauili ta je glad. Nedelju za nedeljom postepeno
smo se troili, skupljajui se od ljudskih bia od krvi i mesa u ive kos
ture pokrivene koom. ak ni dobri prijatelji ne bi uspeli da se pre
poznaju kad bi se sluajno sreli na ulici. Strah - zlokobni novi strah -
irio se stanovnitvom, uveavajui oseanje straha ve prisutno u
hiljadama namuenih dua: ta emo jesti sutra? Koliko dugo emo
biti u stanju da nastavimo da radimo tako naporno a da se ak ni
jedanput ne najedemo dovoljo? Koliko dugo moemo da nastavimo
tako a da ipak sauvamo zdravlje?

434
 Izazovi se ponavljaju

Plodno tlo nae zemlje raalo je dosta od svega to nam je bilo

potrebno, ali bili smo prisiljeni da gledamo kako bezbrojni teretni
vozovi vijugaju svojim putem kroz okolinu i odnose nau bogatu
etvu u jednu drugu dravu...
Onda, posle dugih, tekih meseci, ak je i glad poela da jenjava.
Sve ee i ee smo imali da pojedemo neto hranljivo, i postepeno
smo poeli da se gojimo. Ponovo dobri prijatelji i poznanici nisu us-
pevali da se prepoznaju na ulici. Svi smo se bili navikli da vidimo
jedni druge tako mrave i ispijene, i veoma esto, kad bismo proli
pored nekog na ulici, kroz glavu bi nam bljesnula misao da ta dobro
uhranjena osoba upadljivo lii na nekog veoma mravog prijatelja.
Oboje bismo isto pomislili, zatim se osvrnuli, prepoznali se, i prsnuli
u salve smeha od sree to se ponovo susreemo... Ali proli su me
seci pre no to smo se zaista ponovo upoznali sa svim naim prijatel
jima.... ponovo navikli na njihove normalne dimenzije.
Ja sam i dalje imala oseaj da sam sve to ve doivela! To je bio
oseaj koji je ostajao u meni gde god da sam ila i ta god da sam
radila. Nije to znailo da mogu da predviam budunost. Naprotiv,
bio je to samo uporan oseaj da se sve to ve dogodilo ba na isti taj
nain nekad ranije. I poto nisam bila u stanju da predvidim bu
dunost, nisam znala ta se dogodilo sa mojim sinom. Od onda kad se
iznenada oprostio od nas nismo do njega imali vesti.
Godinu i po dana posle toga zazvonilo je zvono na ulaznim
vratima. Otvorila sam vrata, i koga sam videla pred vratima nego
mog sina! I ponovo sam imala taj udan oseaj poznat psiholozima
kao "dea vi". Znala sam da je to ponavljanje. Svi ti dogaaji su bili
ponavljanja! Ali, kako je to mogue?
I jedne noi sve se razjasnilo!
Jednom, dok sam morala da prolazim kroz test "surove ljubavi"
prema osobi koju sam ovde, na zemlji, najvie volela, prema mom
sinu, kleala sam u krevetu u tami noi i priala o njemu s Bogom,
molei Njega da pokae mom sinu put kojim treba da ide. Ja sam sle
dila tu stazu koja, u nama, vodi do Boga, povlaei svoju svest iz svoje
spoljne linosti u svoje unutranje bie. Konano sam pala u trans i
iznenada se nala ispred sedam stepenika o kojima sam govorila ra
nije.
I ja skaem uvis, s jednog na drugi, lako, sreno, i radosno... I
znam put... Seam se... 0,Boe!... Seam se! Svi su ovi dogaaji, koje
doivljavam kao "stvarnost" u svom ivotu na materijalnoj, zemalj-

435
 Inicijacija

skoj ravni, oni koje sam doivela pre nekoliko hiljada godina u svojoj
inicijaciji u piramidi. U to vreme svi ti dogaaji su poivali u dubi
nama moje due kao nesvesne, jo uvek pritajene energije, jo uvek
samo uzrok. To je zato to je sve to se dogaa ovde, na zemlji,
materijalizacija dovrenog, ostvarenog uzroka koji eka na duhov
nom planu materijalizaciju. Kad neko postigne sposobnost da svesno
dosegne do dubina sebe gde te energije ekaju svoje ostvarenje, taj
doivljava uzrok istovremeno sa posledicom - budunou - kao pot
punu i savrenu sadanjost! A sadanjost, na ivot, sve to nam se
deava, samo je prilika da se suoimo s probama i kuanjima i izazo
vima inicijacije. Prilika da olakamo napetosti i ponitimo pritiske koje
smo nagomilavali u sebi, eonima i eonima godina, naim mislima i
reima i delima... napetosti i pritiske koji su uzrok nae sudbine, nae
budunosti. Do mere do koje smo u stanju da postanemo svesni tih
napetosti i da ih prevaziemo, mi oslobaamo nau ljudsku svest koja
je vezana tim energijama i ograniena zato to je vezana, i pois-
toveujemo nau svest s istinskim boanskim ja koje eka iza svakog
linog oseanja ega... mi se poistoveujemo s Bogom... a to je

INICIJACIJA!

436
 Posle iskustva od te noi znala sam da su napetosti i pritisci izbri
sani iz moje due... sve lino morae da se odbaci. Nadvladala sam
sebe samu! Nieg vie nije ostalo u meni da me vezuje za moju
"linost". Sve lino moralo je da nestane.
To je poelo sa veoma udnim oseajem koji me je pratio gde
god da sam ila - kod kue ili napolju - da ja u stvari nisam "tu". Ni
sam tu? Ali gde sam? To zaista nisam znala! Ali iznenada sam
postala svesna injenice da moje ja nikad nije bilo tamo gde se na
lazila moja linost, moje telo. Naprotiv, moje ja se projektovalo iz
neprostornosti u moju linost, i sad je moje ja poelo da se projektuje
negde drugde, a ne na mestu gde je bilo moje fiziko bie. Ali gde?
U neku drugu zemlju!
Znala sam da u otii daleko, da u morati da odem daleko! Kad
god duh, uzrok, prestane da bude prisutan, pojava, posledica, mora
da ga prati gde god da je uzrok projektuje. Tu on moe da nastavi da
ivi. Inae, pojava e nestati, to jest, umreti. Ali kako bih ja napustila
zemlju? Niko ne moe da dobije paso!
Vreme za moj odlazak jo nije dolo. Prvo moraju da se odigraju
drugi dogaaji.
Jedne noi probudila sam se iznenada. Videla sam oca kako stoji
ispred mene i oprata se sa mnom s osmehom na svom dragom, bla
gom licu. Razumela sam: vreme mu je da ode... Htela sam da po
skoim i pitam ga zato eli da ode i gde ide, ali on je nestao, i shvatila
sam da se upravo budim.
Ocu je bilo osamdeset godina, ali je bio snaan i krepak telom i
duhom. S uvek sveom i neumanjenom energijom i dalje je nas
tavljao sa svojim veoma odgovornim poslom u vladi. Ipak, ja sam
znala da je njegov duh doao k meni da se pozdravi. Njegovo vreme
na velikom kosmikom satu je isteklo, i on e napustiti svoje telo.

437
 Inicijacija

Sutradan je ve bio u bolnici, a svi mi ostali smo se okupili da se

oprostimo s njim. On ili nije mogao ili nije eleo da govori. Dugim,
dubokim i nenim pogledom pogledao je redom svakog od nas u oi.
Zatim je sklopio oi i nije ih vie otvorio.
I ispratili smo drugi koveg iz nae porodice.
Moj sin je pokuavao sve to je mogao da bi naao posao.
Uzalud. I dalje je pokuavao, opet i opet, ali uvek uzaludno. Najzad
je doao do zakljuka da za njega vie nema mesta u naoj zemlji. I
doao je dan kad je uzeo svoju gitaru - starog, dobrog saputnika koga
nikad nije zapostavio ni u danima rata - i otiao u potragu za
zemljom gde slobodan ovek koji eli da radi moe da nae dom.
Ponovo smo se oprostili, ne znajui da li emo se ponovo sresti u
ovom ivotu. Ali u dubini due ja sam znala da u ga ponovo videti.
Znala sam da emo i dalje raditi zajedno u Boijem vrtu...
Zatim je nastupio poslednji in.
Bo-Gar je upravo odrao jedno javno predavanje. Kao i obino,
publika je bila tako mnogobrojna da je policija morala da odrava
red.
Posle predavanja on se naao okruen ljudima koji su ga zasipali
pitanjima, molili za autogram, i nisu ga putali da ode kui. Dok se
sve ovo deavalo mu i ja smo stajali malo podalje od guve i ekali.
Iznenada se pojavio jedan oficir tajne policije i zatraio da razgovara
sa mnom. Kad smo se pomerili na stranu, on je rekao: "Ja vebam
Jogu, i sa mnom cela moja porodica, tako da ja znam kako je to divan
sistem. Meutim, i vi i Indus ste opasni zato to vas toliko mnogo
ljudi slua i radi kako kaete. Partiji se to ne svia. Zato ete sad
morati da odluite da li da radite sa partijom i za nju, ili da odete iz
zemlje. Pustiemo vas oboje da odete bez smetnji. Ali ako odbijete
da idete, biemo prisiljni da preduzmemo druge mere. Razmislite o
ovom predlogu koju su mi moji suprotstavljeni zatraili da vam pre
nesem, i ponaajte se shodno tome. Vratiu se da ujem vau od
luku."
Bo-Gar je mogao slobodno da napusti zemlju sa svojim
pasoem. Ali ja sam bila prinuena da traim dozvolu i podnesem
molbu da mi dozvole ulazak u neku drugu zemlju. Uskoro sam bila
ukljuena u beskrajnu poteru za izlaznom vizom i za ulaznim vi
zama... Najzad sam bila prisiljena da shvatim da mi je potpuno ne
mogue da dobijem paso. Slali su me tamo - amo od jednog do
drugog inovnika sve dok na kraju krajeva nisam konano i defini-

438
 Zakljuak

tivno odbijena. A to je znailo da e tajna policija uskoro pribei

"drugim metodima". A svi smo znali ta to znai. Mnogi od naih pri
jatelja su ve nestali zauvek, dok su drugi, poto su pretrpeli uasna
muenja u zatvoru, bili puteni, slomljenog duha i tela, samo da bi
ubrzo potom umrli bednom smru.
Onda je Bo-Gar rekao mom muu: "Jedina mogunost da
spasete svoju enu je da se razvedete od nje i dopustite mi da je izve
dem iz zemlje kao svoju enu. Na taj nain e ona imati isti paso kao
moj, i mi moemo legalno da napustimo zemlju. A vi ete doi
kasnije."
Moj mu je stegao Bo-Garovu ruku, ali nije bio u stanju da pro
govori. Velike suze zahvalnosti su mu navrle na izmuene oi...
Tako je doao dan kad sam se oprostila od svih ljudi koji su mi
bili mili i dragi i krenula u nepoznati svet da stvorim dom gde god nas
Bog bude odveo.
Bo-Gar je odrao svoju re: doao je s drugog kraja sveta da me
spase!
Ponovo smo nali Imu, i zajedno putujemo dalje stopama Titana
koji su nam pokazali put u inicijaciju, iskupljenje, u izgubljeni raj...
A kada traim one koje volim, ja okreem reflektor moje svesti
ka unutranjosti, jer sve i svi ive u meni!
Ja - u jedno i isto vreme ja svih ivih bia, i stoga i moje ja - ne
poznaje nikakve stege; tako je cela vasiona u meni, a moje ja ispunja
va celu vasionu. Sve to jeste - to sam ja! U svemu to volim, ja volim
moje ja, jer jedino to mislimo da ne volimo je ono to jo nismo us
peli da prepoznamo u sebi!
JA JE IVOT I JEDINA STVARNOST, I KO GOD JE UPUEN
U SEBE -I NA TAJ NAIN USPEO DA UPOZNA SEBE POT
PUNO - VOLI SVE I SVAKOG PODJEDNAKO, JER JE JEDNO SA
NJIMA.

439
 Majki Krajton: IZGUBLJENI SVET
Svetski bestseler po kojem je snimljen udarni filmski mega-hit. To je pria o
izgubljenom ostrvu prepunom vaskrslih dinosaurusa, koji prireuju uzbudljiv doek
grupi avanturista. Zabavan, napet roman, pun obrta i iznenaenja, pravi izazov za
sve one koji uivaju u dobroj, uzbudljivoj knjizi, svesni da literatura jo uvek sobom
nosi dubine nedostine svim drugim medijima. Autor kojeg smatraju za roonaelni-
ka tehno-trilera ovde e pokrenuti i pitanja koja sobom nosi velianstven, no moda
suvie brz napredak nauke, suprotstavite tehnike i humanistike umove, koji svoju
otrinu moraju da izmere ne samo sa drugaijim idejama ve i sa kao sablja otrim
zubima pravog Tiranosaurusa. Obim 300 strana meke korice

Majki Krajton: SFERA

Napeti SF triler autora "Jurskog parka" i drugih bestselera, ali i uzbudljiva duhovna
avantura. Sputanjem u dubine okeana ovek se sputa i u mrak vlastitih podsvesnih
dubina. Pokuavajui da odgonetne tajnu neshvatljive, vanzemaljske sfere, ovek se
sve vie zaplie u misteriju sopstvenog postojanja. Prodor u te sfere donosi smrt. Po
knjizi je snimljen novi filmski mega-hit, sa Dastinom Hofmanom, eron Stoun
Samjuelom Deksonom u glavnim ulogama. Obim: 330 str. Meke korice

Karl Sagan: KONTAKT

Ovo je jedini roman Karla Sagana, autora TV serije i knjige Kosmos, roman po kojem
je snimljen Holivudski filmski hit, sa Dodi Foster u glavnoj ulozi, a u reiji Roberta
Zemekisa. Knjiga i film govore o prvom kontaktu ljudske rase s vanzemaljskim civi
lizacijama, najuzbudljivijem dogaaju u istoriji oveanstva. Jedan Odabrani - u
ovom sluaju - Ona, putuje meu zvezde. Ko - ili ta - su oni tamo gore u svemiru?
Karl Sagan je u Kosmosu objasnio Univerzum. U Kontaktu je predivdeo njegovu
budunost kao i budunost ljudske rase. Obim 330 strana meke korice

Tolkin: GOSPODAR PRSTENOVA 1-3

uvena trilogija, kultno delo J.R.R. Tolkina, zaetnika anra epske fan
tastike, roman veka u Velikoj Britaniji. Delo koje je svojom lepotom i dubi
nom inspirisalo umetnike svih anrova, knjiga koja ne zastareva i koja
nema premca po svojoj razgranatoj, bogatoj matovitosti u celokupnom
poznatom stvaralatvu. Obim 1300 strana meke korice

Tolkin: SILMARILION (II izdanje)

Silmarilion je predistorija Srednje Zemlje, prepuna lirskih mitova o postanku sveta, o
bogovima i herojima iz davnanjih vremena. Upravo na dogaaje opisane u ovoj knjizi
hronoloki se nastavlja saga ispriana u "Gospodaru Prstenova".
Obim 500 strana meke korice
 Dejvid Dej: TOLKINOV PRSTEN (llustrovao Alan Li)
Kompletan vodi kroz mitologiju i mitoloke izvore povezane sa Tolkinovim izmatanim svetom i njegovim
mitolokim prstenom. Kroz nordijsku mitologiju, arturijanske legende, keltske mitove, vikinke sage,
nemake romanse, Nibelunge, grke i rimske mitove, biblijske legende, orijentalne mitove, alhemiju,
Vagnera i mnotvo drugih tradicija, traga se za izvoritem Tolkinove inspiracije i uzora. Ovaj literarni detek-
tivski rad pokazuje kako je "Gospodar prstenova" naslee drevne tradicije pripovedaa koja potie iz vre-
mena svitanja zapadne kulture, i kako je Tolkin stvorio svoju sopstvenu mitologiju za dvadeseti vek.
" Tolkinov prsten" je izuzetno putovanje kroz najmaginije i najmonije prie koje su ljudi naeg sveta ikada
isprlall jedni drugima. Obim: 300 str. meke korice

Dejvid Dej: TOLKINOV RENIK (Kompletni vodi kroz Tolkinovu Srednju Zemlju)
Enciklopedijski prirunik za junake, mitska bia, geografiju, mitologiju, dogaaje i sve ostale pojmove
vezane za jedan potpuno izmatani svet Srednje Zemlje, koji e vam pomoi da se kreete i dublje uivate
u prii "Silmariliona", "Hobita", "Gospodara prstenova" i ostalih delova ove velike arhetipske bajke za decu
i odrasle. Bogato ilustrovano. Obim: 300 str. Meke korice

Gustav Mejrink: ANEO SA ZAPADNOG PROZORA (II izdanje)

Mejrink je pisac jevrejskog porekla s poetka veka. iveo je i radio u Pragu, koji ga je
nadahnuo za njegove slavne gotske okultne romane. Pisao je u stilu Edgara Alana Poa,
H.P.Lavkrafta i ostalih velikana okultne fantastike strave. Roman je uzbudljiva epopeja
o onostranim doivljajima Dona Dija i Edvarda Kelija, engleskih alhemiara XVI veka,
koji su u komunikacijama sa anelima primili uveni jezik i sistem enohijanske
(aneoske) magije. Reprintom ovog, moda najboljeg Mejrinkovog romana, zapoinje
mo objavljivanje njegovih izabranih dela. Obim: 370 str. Meke korice

Gustav Mejrink: VALPURGIJSKA NO

Veliki poznavalac evropskih i istonih kultova i tajnih uenja, autor svetski poznatih romana "Golem" i
"Aneo sa zapadnog prozora", Gustav Mejrink u svome najuzbudljivijem okultnom romanu "Valpurgijska
no" uvodi itaoca u tajanstveni svet prakih zamkova i plemstva u kome se jedan za drugim niu misteri
ozni i nadprirodni dogaaji, vodei ka najveem onostranom prazniku, noi u kojoj se okupljaju svi duhovi i
demoni neba i zemlje na zajednikoj svetkovini i piru. tivo koje pored matovitih situacija sadri i notu
humora, ita se sa velikim zadovoljstvom i u jednom dahu. Obim: 250 str. Meke korice

Sran Krsti: KOLA SREE

Ljubavni roman, u isti mah straan i romantian povee vas stazama telesnog
duhovnog sjedinjavanja dvoje bia ka srei, ivotu i trajanju. Nauie vas kako da se
borite za svoje sutra, i svoje ja. Vodei vas kroz poglavlja: Klovnova igra, Freska
oslikana apom sivog tigra, Mesija na krilima bele ptice, Zeleni talas toplog vetra, Ma
u srcu i Meke papue sree- - pali aneo Mefisto, e svojim neiscrpnim duhom i finim
humorom pokazati svetio na kraju puta ak i za one koji su izgubili svaku nadu.
Obim: 300 str meke korice

Sran Krsti: MEFISTO I ZLATOKOSA (II izdanje)

Roman o nezaboravnoj ljubavi palog anela i leponoge blondine, o elji za novim nebes
ima i enji za novim svetovima. Veite, nedodirljive istine, ovde e biti dovedene u
pitanje jer o njima govori Mefisto, upa dua i Sudija pred vratima Pakla. Uz galeriju
nebeskih i podzemnih likova, sve od Lucifera pa do Hrista, urnebesni zavretak pred vas
e dovesti i samog Boga. Nadasve duhovito delo, koje e vas nasmejati i ispuniti,
otvarajui vam nove horizonte slobode i kreativnosti. Obim: 300 str. meke korice
 Taia Abelar: PRELAZAK AROBNJAKA
Taia Abelar je jo jedna uenica Don Huana koja pie o svom egrtovanju kod legen
darnog arobnjaka. Taia je inicirana u isti krug arobnjaka kao i Kasteneda, a u
njenom romanu se pojavljuje i Florinda Doner. Cilj grupe od 16 arobnjaka je razbijan
je i prevazilaenje ulnih ogranienja koja nas dre zarobljenim unutar granica svakod
nevnog sveta i spreavaju da ulazimo u druge svetove, na drugim frekvencijama per
cepcije. Prelaskom tih barijera arobnjaci skau u nepojmljivo i takav skok nazivaju
"prelazak arobnjaka"... Meke korice Obim: 300 str.

Florinda Doner: BITI-U-SANJANJU

Florinda Doner je najpoznatija uenica i sledbenica Kariosa Kastanede i Don Huana i
pripada istom krugu arobnjaka.Posle abonoa i Vetiinog sna ovo je njena trea knji
ga u kojoj se ponavljaju motivi iz Kastanedinih knjiga, bivajui time u svetu bestseler
ravan delima samog Kastanede, Florinda opisuje, iz enske perspektive, kako se sus
rela sa nadrealnim krugom zagonetnih arobnjaka iz drevne srenjo-amerike tradicije,
na elu sa Don Huanom i Karlosom Kastanedom, Florinda se pojavljuje kao majstor
budnog sanjanja i naglaava razliitost u doivljavanju stvarnosti izmeu zapadne kul
ture i amanistikih tradicija pan-indijanskog arobnjatva. Obim: 300 str. Meke korice

Mihael Ende: OGLEDALO U OGLEDALU, JEDAN LAVIRINT

Nastavak legendarne "Beskrajne prie", jo jedno izvanredno Endeovo delo. Roman o
metafizikom povratku kui, u kome se unutranje i spoljanje odsiikavaju kao ogleda
lo u ogledalu. Putnik, kroz niz zanimljivih susreta i dogaaja iz trenutka u trenutak sve
manje razlikuje realnost od predela sopstvene due da bi na kraju poeo da doivljava
svet stvari kao svoj unutranji svet, a stvarnost svoga Ja kao spoljanju, objektivnu
stvarnost. Roman uzbudljive fantazmagorinosti.
Obim: 250 str. meke korice

Alister Krouli: MESEEVO DETE

Konano na naem jeziku najuveniji i najbolji Kroulijev okultni roman! Tema je vena
bitka izmeu Sila Sveflosti i Sila Tame. Mlada devojka je upletena u magiki rat
izmeu dva mukarca, i prisiljena je da izabere jednog od njih. Kako pria odmie
italac prolee furioznim tempom kroz seriju magikih zapleta, uzbuenja i
celokupnog okultnog repertoara, ukljuujui i Crnu Lou. Piui iz svog linog iskust
va, Krouli opisuje metode i teorije modernih magikih praksi, teei da nas uputi da je
magika nauna realnost - i da deluje. Sam Krouli se lino predstavlja u romanu kao
ik Dobrog Majstora Magike. Obim: 300 str. meke korice

Eiizabet Hej: INICIJACIJA

Elizabet Hej je vodei uitelj joge u koli Selvaradana Jesudijana u Evropi, i sa njim
autor poznatih knjiga o jogi i spiritualnosti, prevedenih i kod nas. Inicijaciju je jedin
stveni autobiografski, okultni roman koji opisuje ivotnu priu ene XX veka, koja je
prola kroz veliki broj okultnih iskustava. Autorka se prisea proloivotnih iskustava
u drevnom Egiptu. Mnogo uzbudljivih epizoda govori o njenoj propremi za inicijaciju u
Prvosvetenicu Ptahotep. Opisuje korake u duhovnoj obuci pomou kojih je stekla
spiritualnu mo i razumevanja vrhovnih misterija. Knjiga podie veo tajne sa nesvaki
danjeg procesa razotkrivanja i obnavljanja proloivotnih moi i znanja.
Obim: 500 str. meke korice
 ODABRANI NASLOVI IZ OSTALIH EDICLJA:
En RD|S: INTERVJU SA VAMPIROM
Svetski bestseler po kojem je 1994. godine snimljen holivudski hit, film
"Intervju sa vampirom", u reiji Nila Dordana, sa Tomom Kruzom,
Antoniom Banderasom i Bredom Pitom u glavnim ulogama. ok koji su
izazvali i knjiga i film duguju injenici da predstavljaju upravo ono to im
sam naslov govori - intervju sa pravim istorijskim vampirom, koji kroz
knjigu opisuje vie vekova egzistencije svoje vampirske loze. Knjiga je
svojom ubedljivou na umetniki, lirski nain doarala i ovaplotila
mogunost da ljudi sa "vampirskom boleu" zaista ive tu negde oko nas
- time dobijajui vie na dokumentarnosti. Knjiga je prvi deo u Hronici vam
pira, koji emo objaviti u svih 5 do sada napisanih nastavaka.
Obim: 350 str. Meke korice

Jukio Miima:ISP0VEST MASKE

Miima (1925-1970) spada meu najznaajnije i najtalentovanije japanske pisce
posle rata - bio je predloen i za dobitnika Mobelove nagrade za knjievnost.
Izvrio je ritualno samoubisivo maem - harakiri -1970. godine i time uao u leg-
endu, O emu je snimljen ameriki film "Miima" Pola redera. Ispovest maske je
do sada kod nas neprevoen roman svetski poznatog pisca i predstavlja roman-
siranu ispovest Miimine kontroverzne i kompleksne linosti.
Obim: 200 str. Meke korice

Dek London: ZVEZDANA LUTALICA

Knjievna senzacija! Prvi prevod na na jezik jedinog romana klasika Deka
Londona koji je ostao nepreveden u bivoj Jugoslaviji, jer govori o reinkarnaci
ji i paranormalnim doivljajima! Roman predstavlja uzbudljivo putovanje kroz
prole ivote, du vekova koji se prostiru sve do doba starog Egipta, a sve to
ispriano sa velikom umetnikom uverljivou starog majstora, koji e vam
ovde pokazati svoj potpuno novi lik.. Obim: 250 str. Meke korice

Riard Bah: ILUZIJE - AVANTURE KOLEBLJIVOG MESIJE

DRUGA najbolja Bahova knjiga pored kultnog "Galeba Donatana Livingstona", njen svojevrsni duhovni nas-
tavak, pria o mistinoj pustolovini dvojice ljudi koji se sreu jer svaki od njih radi upravo ono to eli da radi,
bez obzira na posledice. To je poenta kojom se i zavrava pria o hrabrom Galebu, a poinje ova pria o
toj neustraivosti toliko potrebnoj svakome od nas. "ta ako se pojavi neko ko me moe nauiti kako moj
svet funkcionie i kako da ga kontroliem?... ta ako se Sidarta ili Isus pojave u naem vremenu, sa moi
inad Iluzijom sveta jer poznaju stvarnost koja se nalazi iza nje? I ta ako ih lino sretnem?" Uznemiravajue
tee zaikavajui dijalog Riarda i pravog Mesije koji je odluio da zauti. Knjiga e imati razliiti smisao
razliitim ljudima: zabavna pria o udima.... otkrovenje pojavljivanja stvarnosti.... enigmaticni pogled na
nain na koji neki od nas ive, i na koji bi mnogi od nas mogli iveti.... Knjiga koja nudi izazov i moe izmeni-
ti va ivot. Obim: 150 str. Meke korice
 Don Grej: MUKARCI SU SA MARSA, ENE SU SA VENERE
Svetski bestseler, prodat u 5 miliona primeraka, praktini prirunik popularne psi
hologije o meusobnom razumevanju i odnosima polova, uvenog amerikog psi
hoterapeuta, koji je u knjige pretoio svoje bogato iskustvo (u toku prethodnih 20
godina kroz njegove seminare je prolo preko 10000 parova). Knjiga je pisana kra
jnje jednostavnim jezikom i stilom, zabavno, armantno, jasno i popularno - pria o
Marsovcima i Venerijankama koji se na planeti Zemlji svaaju, vole i stvaraju
oveanstvo. udesno rasvetijava ensku psihologiju! Knjiga o svakome od nas!
Obim: 300 str. Meke korice

Don Grej: MARS I VENERA U SPAVAOJ SOBI (Vodi zo produenje

romanse i strasti)
Najhitniji nastavak bestselera "Mukarci su sa Marsa, ene su sa Venere", objanjava tajnu uspenog sek
sualnog ivota venerijanki i marsovaca. Iz sadraja: Napredne tehnike u spavaoj sobi za sjajan seks; Seks
i strast; Kako divlje uzbuditi enu; Seksualno poverenje; ene su poput Meseca; Zadovoljstvo "na brzaka";
Zato parovi imaju manje seksa; Mehaniki seks protiv spontanog seksa; Strasna monogamija; Saksualna
anatomija i oralni seks; Zadrati magiju romanse ivom, (lustrovano. Obim: 200 str. Meke korice

Don Grej: MARS I VENERA VENO ZAJEDNO (Sposobnost produenja ljubavi)

Nastavak i nadopuna praktinog vodia za uspene odnose sa suprotnim polom "Mukarci su sa Marsa,
ene su sa Venere", najboljeg prirunika te vrste u svetu poslednjih godina. Grej nastavlja sa priom o
ljubavi venerijanki i marsovaca. Iz sadraja: Sve to vam majka nije rekla, a otac nije znao da vam kae;
ta enama najvie treba, a ta mukarci zaista ele; Koliko su mukarci i ene razliiti; Uenje muke
vetine sluanja bez uznemiravanja; Uenje enske vetine razgovora, tako da ih mukarci sluaju;
Mukarci govore "muki", a ene govore "enski"; Zato mukarci zaboravljaju, a ene pamte; "ta se desi
lo mukarcu koga volim?"; "Gde je ena prema kojoj oseam ljubav?". Obim: 250 str. Meke korice

Aleksandar Loven: LJUBAV, SEKS I VAE SRCE

Loven je poznati uenik Vilhelma Rajha, oca bioenergetike i u knjizi se na popularno psi
holoki nain bavi uzajamnom povezanou seksualnog i emotivnog ivota sa zdravljem
srca. Iz sadraja; Ljubav je u srcu ivota; U srcu smo jo uvek deca; Gubitak ljubavi -
gubitak nade; Strah od ljubavi; Bolesti srca i psihologija; Ljubav, stres i srani udar; Volja
za ivotom i elja za smru; Zdravo srce - osoba koja voli...
Obim: 200 str. meke korice

Aleksandar Loven: SPIRITUALNOST TELA

Novi, vizionarski prirunik osnivaa bioenergetike za razvoj unutranje i spoljanje lepote i harmonije sa samim
sobom i okolinom, koji toliko nedostaj u savremenom ivotu. Loven baca novo svetio na vezu tela i uma radi
ukljuenja vrhunaca ljudskog iskustva i dostizanja spiritualnosti. Definiciju spiritualnosti Loven preuzima od
Junga: "Duh je unutranje iskustvo tela". Kroz razvoj ove postavke, Loven se osvre na zapadnu ideju odnosa
sa Vrhovnim Biem, istonu mistiku tradiciju povezivanja duha i disanja, i bioenergetsku vezu psihikog mira
sa slobodnim tokom fizike energije. Kroz sluajeve iz svoje prakse, samo-testiranje koje italac moe da pri-
meni, i posebnim fizikim i mentalnim vebama, on pokazuje kako moete dostii harmoniju tela, uma i
oseanja, sutinskih za duevni mir. Jedino u tom stanju ravnotee moemo osetiti smisao moralnog i linog
integriteta, ljubavnog spajanja sa drugima, i vezu sa boanskim. Obim: 220 str. Meke korice
 Debora Tanen. SVETOVI ENE I MUKARCA
Jo jedna fascinantna studija odnosa meu polovima, ovaj put iz enskog pera, doktora nauka I profesora
lingvistike, koja se vrlo uspeno upustila u avanturu rasplitanja komplikovanog vora ensko-mukih
odnosa. Svako ko eli da razume ta taj stranac na suprotnoj strani kreveta stvarno misli I pria treba da
konsultuje ovaj prefinjeni vodi. Praktinost ove knjige e vam biti jasna iz sadraja: Razliite reci, razliiti
svetovi; "Spusti taj papir I razgovaraj sa mnom!": govor raporta I govor izvetaja; Tra; "Objasniu ti":
Poduavanje I sluanje; Drutvo 1 Sukob - Stilovi u razmiricama; Ko prekida? Primeri Dominacije I Kontrole;
"Proklet bio ako to uradi"; "Gledaj me kada ti govorim": Unakrsni govor kroz vekove; ivei sa asimetrijom:
Otvorene linije komunikacije.... Obim: 330 str. Meke korice

Don Stivens: MO SVESNOSTI

Tema jo jednog psiholokog bestselera je kako da istraite, proirite i iskustveno produbite vau svesnost.
Metodi ovog ve klasinog prirunika su namenjeni svima koji su zainteresovani za lini unutranji rast i
razvoj svojih skrivenih potencijala, kroz mnotvo praktinih vebi i eksperimentisanja koji pruaju
mogunosti da otkrijete vie o sebi samima, bilo istraujui sami ili sa drugim ljudima, u parovima ili grupa
ma. Knjiga crpi inspiraciju iz svih oblasti ljudskog izraavanja: Putovanja fantazije (ogledalo, podmorska
peina, mrana soba, mudri ovek, ludilo, leva-desna osoba), Umetnost, Pokret i Zvuk (autoportret, centri
ranje i pokreti tela, disanje, ekspresija, ples, pevanje, poezija svesnosti) itd. Proizala iz getalt psihologije,
ova knjiga je postala svetski popularna, bestseler ne manji od svog parnjaka "Mo podsvesti" Dozefa
Marfija. Obim: 300 str. Meke korice

Linda Gudman: LJUBAVNI ZNACI (U 12 KNJIGA) (Novi pristup ljudskom srcu)

Konano na naem jeziku klasik asfroloke literaturel'Svaka od 12 knjiga objanjava ljubavno i seksualno
slaganje svakog od 12 zodijakih znakova (i mukih i enskih) sa svih ostalih 11 znakova zodijaka! Svaka
knjiga je opremljena opirnim uvodom "Dvanest misterija ljubavi", kao i dodacima: Slavne linosti, Tipologija
linosti, Karmika misija 12 znaka, Spajanje elemenata, Aspekti slaganja znakova itd. Idealan poklon za
zaljubljene i one koji se vole!
OVAN, BIK, BLIZANCI, RAK,
LAV, DEVICA, VAGA,
KORPIJA, STRELAC,
JARAC, VODOLIJA, RIBE,
Obim: 200 str. meke korice

Sofi Burnem: KNJIGA ANELA

Najbolja iz vrlo popularne serije knjiga o anelima, nebeskim glasnicima, koje su
poslednjih godina hit u svetu i prodaju se u milionima primeraka. Refleksije o
anelima prolosti i sadanjosti i istinite prie o tome kako oni dodiruju nae
ivote. Namenjena je svima koji su u ivotu osetili svetlost onostranog, ne stide se
svojih iskustava i koji e ovde pronai inspiraciju da nastave dalje - ali i svim
hrianima koji u ovakvim delima mogu dobiti podsticaj da dublje istrae sebe i
svoju veru. Izuzetne prie o dananjim susretima sa anelima, koje je napisala
ena iji ivot je iz temelja promenjen mistikim iskustvom. Elokventno i ueno,
i autorka navodi primere pesnika, mistika i svetaca u istraivanju kako je ovek
odgovarao na mono prisustvo i nadahnue anela. Knjiga je bogato ilustrovana.
Obim: 270 str. Meke korice
 Dr. Don Mamford: EKSTAZA KROZ TANTRU
Kreativni spoj transformiue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj
prirunik iz pera strunjaka, je pisan sa ciljem da utie na proirenje svesti i spiritual-
nu iluminaciju itaoca. Opremljen sa desetinama crtea i mnotvom fotografija u boji
tantrikih poza.Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami
Satjanande (Biharska kola joge). Obim: 200 str.

Ira Otoko Azuma: INDAI SUTRA

Ljubavni i seksualni ivot starog Japana
Svojevrsni dalekoistoni pandan indijskoj "Kamasutri", predstavlja nam sve detalje prefinjenog erotskog i sek
sualnog ivota drevnih ali i dananjih Japanaca, koji se prema njima postavljaju potpuno slobodno i otvoreno,
bez ikakvih predrasuda svojstvenih zapadu. Za Japance je svaki seksualni in motiv istinske i zdrave ivotne
radosti i veselja, tako da narodni erotski humor nalazi svoj pravi izraz u aljivoj i otvorenoj igri rei, kao i grotes
knoj karikaturi, nasuprot zapadnjakom seksualnom nasilju i perverzijama. Obim: 200 str. Meke korice

Aleks Komfort: RADOST SEKSA

Svetski bestseler, prodat u oko 10 miliona primeraka, najpoznatiji prirunik savremenog sveta na temu
uspenih i ispunjavajuih seksualnih odnosa, kao vrhuncu emotivnog spoja dvoje bliskih bia, kojim veza
ljubavnika prevazilazi isto telesni kontakt uivanja i postaje prefinjeno duevno jedinstvo. Slavei seks kao
najuzvieniji oblik igre odraslih, Komfortov mudar i duhovit tekst omoguava parovima da zajedniki razvi
ju i pojaaju svoj seksualni ivot, uzimajui u obzir dodatne savete za prevazilaenje prisutnog rizika AIDS-
a. Ova zapanjaka "Kamasutra" je bogato ilustrovana sa preko 100 ljubavnih poloaja i tehnika.
Obim: 250 str. Meke korice

NARUITE BESPLATAN KATALOG

SA PREKO 350 NASLOVA

WWW.ESOTHERIA.CO.YU
NARUDBINE NA TELEFON 011/602-368
ili na adresu ESOTHERIA, p. fah 199 11070 N Beograd
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.96
HEJ, Elizabet
Inicijacija / Elizabet Hej; prevod s engleskog
Dubravka Greberanovi. - (l.izd.). - Beograd: Esotheria, 1997
(Zemun: Galeb). - 439 str.; 21 cm
(Grifon: edicija okultne i epske fantastike)
Prevod dela: Initiation / Elisabeth Haich. -
Str. 9-10: Predgovor / Selvarajan Jesudijan.
ISBN 86-7348-019-1
ID=57047820