L A N C I I R A S P R A V E

PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA

DRAGOQUB PETROVI

UDC 811.163.41'28
81:929 Ivi P.

U ovom prilogu autor razmatra najvanije doprinose Pavla

Ivia poznavawu srpskih dijalekata i to od wegovog velikog stu-
dentskog naunog poetka 1947. u istraivawu govora Biograia do
posledwe sintetske rasprave o srpskim dijalektima i wihovoj kla-
sifikaciji. Ivi je prvi put sistematizovao dotadawa znawa o
tokavskim dijalektima 1956, a dopunio ih i u mnogim pojedino-
stima precizirao u kwizi na nemakom jeziku dve godine kasnije.
Kquna je bila Ivieva uloga i u nekim kasnijim vanim otkrii-
ma na prostoru srpskih dijalekata, takvima kao to je bila prefo-
nologizacija kvantiteta u kvalitet u prizrensko-timokim govori-
ma, uvawe nezamewenog jata (najpre u govorima Srba u dijaspori, a
zatim i na irokom prostoru severozapadne Srbije), postojawe neo-
akuta u srediwem pojasu kosovsko-resavskog dijalekta. U svojoj po-
sledwoj studiji Ivi je sintetizovao sva nova znawa o srpskim di-
jalektima i naznaio pravce wihovih daqih istraivawa.
Kqune rei: Pavle Ivi, dijalektologija, srpski dijalekti,
dijalekatska klasifikacija, dijalekatska diferencijacija, balkani-
zirani / nebalkanizirani dijalekti.

U mnogostrukoj i izuzetno bogatoj naunoj delatnosti Pavla Ivia

rasprave o dijalektima zauzimaju, nesporno, najvie mesto. U istrai-
vawe srpskih dijalekata Ivi se ukquio u vreme kada je ve uveliko
bila zavrena Believa faza razvoja srpske dijalektoloke nauke i ka-
da je veliku koliinu iwenica koje su se nakupile tokom Believe
ere" trebalo sistematizovati i sa nekih irih i optijih stanovita
osmotriti prirodu unutrawe diferencijacije srpske (i hrvatske) di-
jalekatske oblasti. Ivi je to uinio ve 1956. godine prvim komplek-
snim pregledom srpskih dijalekata [Ivi 1956], a dve godine kasnije
upotpunio ga i mnoge pojedinosti u wemu precizirao u pregledu srp-
skih dijalekata na nemakom jeziku [Ivi 1958]. Treba, meutim, rei
da je Ivi, u glavnim linijama, nove metodoloke postupke u istrai-
vawu dijalekata naznaio jo 1947. godine, i to u svom studentskom se-
minarskom radu o govornim osobenostima grupe sela na jugozapadnoj pe-
riferiji Beograda poznate pod imenom Biograii. Taj rad tampan je,
u neizmewenom obliku, tri decenije kasnije i tada se moglo videti da
su u wemu naznaene praktino sve bitne metodoloke inovacije koje
su samo razraivane i usavravane u pomenutim kwigama [Ivi 1978].
Tako je ta rasprava ostala kao jedinstven dokument o poecima dana-
10 DRAGOQUB PETROVI

we faze razvoja srpske dijalektologije one koju je svojim svekoli-

kim delom obeleio upravo Pavle Ivi.
Kada tako govorim, imam na umu iwenicu da je drugu fazu toga
razvoja obeleio sam Beli, iako se intenzivno bavio istraivawem
dijalekata tek neto vie od desetak godina, tj. negde do poetka Prvo-
ga svetskog rata (kasnije je on te studije vrlo paqivo pratio, ocewi-
vao i sistematski usmeravao) [Beli 1999; 2000]. Ivi se, naime, poja-
vio u nauci o srpsko(hrvatsko)m jeziku u dvostruko dobrom trenutku:
kad su zvezde nekih wegovih prethodnika tek bile zale, a nekih drugih
bile na zalasku. To s jedne strane. S druge ideje praana", plo-
dotvorno ukrtene s onima koje su se uobliavale u amerikoj lingvi-
stici, stigle su do Ivia u pravom trenutku i najpreim putem. I
otvorile mu mogunosti za drugaije posmatrawe i sveobuhvatniju ana-
lizu poznatih iwenica iz mnogih domena strukture naega jezika, kao
i za mnogo rigoroznije postavqenu prezentaciju novih fakata i wihovo
tumaewe" [Petrovi 1992: 145146].
Ivievi teorijski pogledi o srpskim dijalektima jasno su nazna-
eni ve u wegovom prvom pregledu karakteristika tokavskog dijale-
katskog masiva. On je ve tada, recimo, razgraniio znaewe termina
nareje dijalekat govor (odreujui nareje kao grupu dijalekata",
a dijalekat kao grupu govora" i time odmah naznaio specifian sta-
tus prizrensko-timokog dijalekatskog prostora u krugu tokavtine
kao celine. tokavski masiv, naime, Ivi je najpre pregledao u op-
tim linijama odreujui mu mesto u krugu junoslovenskog dijalekat-
skog kontinuuma i pratei najmarkantnije izoglose, ili wihove naj-
vanije snopove, od krajweg severozapada Slovenije do krajweg istoka
Bugarske. Pokazalo se, pri tom, da glavnina izoglosa koje presecaju
junoslovenski jeziki prostor ima uglavnom pravac sever/severoistok
jug/jugozapad i da nema nijedne vanije stare izoglose koja bi se iz
toga pravca izrazitije izdvajala.1 Tumaei iwenice lingvistike ge-
ografije, na drugoj strani, Ivi je posebno osmotrio prirodu najgu-
eg snopa izoglosa na prostoru Balkana, onoga koji ide preko zapadne
Bugarske od Vidina do ustendila i razdvaja zapadnojunoslovenski je-
ziki areal od istonojunoslovenskoga. U tome snopu Ivi je razmo-
trio etrdesetak pojedinosti po kojima se dve naznaene balkanske zone
vrlo otro razlikuju i pokazao da se srpske jezike osobine prostiru
na terenu zapadne Bugarske, ali da ta srodnost predstavqa samo lin-
gvistiku, a ne nacionalno-politiku iwenicu" [Ivi 1956: 17].2

1 Snop izoglosa poznat pod nazivom adrijatizmi (ranije su one odreivane kao dal-
matinizmi) prostire se pravcem severozapad jugoistok, ali su sve one novijega porekla
i nastajale su u govorima uz jadransku obalu tokom tamowe vievekovne mletake domi-
nacije.
2 Smisao takve formulacije razumee se potpunije ako se ukae, recimo, na kwigu
Stefana Mladenova Istori na blgarski ezik, Sofi, 1979, u kojoj se bugarska jezika
teritorija na jugu protee do linije Negotin Stala Preevo Gwilane Kaa-
nik Prizren i da su sve bitne promene u balkanskim jezicima nastale pod neposred-
nim uticajem bugarskog jezika. Up. o tome Dragoqub Petrovi, Nasiqe nad lingvistikim
iwenicama, u kw.: kola nemutog jezika. Novi Sad, 1996, 109113.
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 11

Takvi pravci izoglosa nastali su, misli Ivi, kao rezultat slo-
venske kolonizacije Balkana i nije sluajno da su sve izoglose upravne
na dinarsko-balkanski planinski masiv i da se na wihovoj periferiji
sreemo s dubokim arhaizmima kojima se slovenski jug vezuje sa sloven-
skim severom, na ta treba gledati kao na potvrdu celovitosti sloven-
skoga jezikog areala u vreme koje je prethodilo wegovom kidawu posle
maarske kolonizacije u Panoniji i irewe nemakog etnikuma na za-
padu i rumunskog na istoku [Ivi 1991].3
Osim tragova nespornih veza izmeu juga i severa koje se pokazuju
na krajwem istoku i na krajwem zapadu, izuzetno su zanimqive i srod-
nosti izmeu sredwoslovakih govora i slovenskog juga. Za te pojave u
slovakoj dijalektologiji ustalio se termin jugoslavizmi, pri emu, uz
seriju bitnih fonetskih i morfolokih osobenosti, wima pripadaju i
brojne leksike pojedinosti, posebno zastupqene na Gemeru [Petrovi
1993].
*
U klasifikaciji tokavskih dijalekata Ivi ukrta dve krupne
osobenosti wihove strukture refleks jata" i akcentuaciju. Po pr-
vom kriteriju izdvajaju se ekavski, (i)jekavski i ekavski govori, a po
akcentuaciji odnosi meu wima znatno su sloeniji i genetski se iz-
vode iz najstarijeg troakcenatskog sistema [ ], koji se (posle jedna-
ewa [] i []) svodi na stariji tokavski sa dvoakcenatskim siste-
mom zasnovanim na kontrastu po kvantitetu [] []. Iz toga sistema
kasnije se izdvajaju, na jednoj strani, novotokavski govori s kontrasti-
ma po kvantitetu [ ] [ ] i tonu [ ] [ ], a na drugoj se kvanti-
tetski kontrast [ ] neutralizuje i svodi na akcenatski udar []. Na
osnovu tih kriterija svi se tokavski govori odreuju kao progresivni
(mlai) i arhaini (stariji), pri emu se meu onima prvim izdvajaju
tri dijalekatska masiva: ekavski umadijsko-vojvoanski (-V), (i)je-
kavski istonohercegovaki (IH) i ikavski mlai ikavski (MI),
svi s novijom akcentuacijom, a meu onima drugim dva, oba sa preteno
starijom akcentuacijom: ekavski kosovsko-resavski (K-R) i ijekavski
zetsko-sjeniki (Z-S).
U pregledu pojedinanih dijalekatskih formacija, balkanizirane
prizrensko-timoke govore (P-T) Ivi je definisao ne kao dijalekat
nego kao dijalekatsku zonu. Smisao takve distinkcije postao je jasan ka-
da je iz nemakog izdawa kwige to poglavqe isputeno i ostavqeno za
wen drugi tom. Dogodilo se, meutim, da taj tom kasnije nije napisan i
tako je izostala Ivieva sistematizacija akavskih i kajkavskih govora,
a otuda i wegov opti pogled na celinu srpsko-hrvatskog dijalekatskog
prostora. Idui za strukturalnim kriterijima, naime, Ivi je zakqu-
io da je prizrensko-timoki pojas (iako genetski tokavski) razliit
od tokavskog dijalekatskog masiva makar onoliko koliko se od wega

3 Taj rad predstavqa u sitnim pojedinostima poboqanu verziju rada iz 19571958

(Junoslovenski filolog 195758, HH, 179206), a sve glavne ideje koje su u wemu izlo-
ene nalaze se i u pregledu tokavskih dijalekata na nemakom jeziku.
12 DRAGOQUB PETROVI

strukturalno razlikuju akavtina i kajkavtina i to je bio dovoqan

razlog da se tome pojasu odredi vii klasifikacioni rang, tj. rang di-
jalekatske grupe, odn. nareja. (Kasnije je poloaj te zone odreivan
razliito, pri emu se u sintetikim raspravama P-T govori ponovo
razmatraju kao deo tokavskog dijalekatskog masiva i oznaeni su kao
prizrensko-timoka (torlaka) dijalekatska oblast [Ivi 1988: 6872]).
Izvan tako predstavqenih dijalekatskih masiva ostalo je, meutim,
vie mawih zona koje se iz naznaenih celina izdvajaju mnogim bitnim
pojedinostima svoje strukture, takvima kao to su razliiti refleksi
dugog" i kratkog " (ije e: Bijelo Poqe, ali belopoqski, dijete, ali
deca; i je: dite, ali eca, e je: seno, ali sjeme i sl.). U takvim slu-
ajevima Ivi je samo naznaio pomenute specifinosti i zone u koji-
ma se one sreu ukquio u dijalekatske komplekse u ijim se okvirima
nalaze (recimo u Z-S ili IH dijalekat).
Znatno su sloeniji odnosi u periferijskim oblastima tokav-
tine, sa razliitim varijetetima arhainijih prozodijskih sistema,
kakvi se sreu u slavonskim ekavskim (SE), posavskim ikavskim (PI) i
istarskim (II) govorima, pri emu se u SE i PI sreemo s akutom, a
u II on je izjednaen s []. Takav razvoj moe se smatrati loginim
budui da je u prvim dvama dijalektima re o starom stanovnitvu, a u
Istri se, po svemu sudei, radi o preseqenicima s prostora ikavskih
govora iz vremena kad je [] ve bio izjednaen sa [], a novotokavsko
pomerawe zahvatilo samo primere s dugim slogom ispred akcenta (vno,
nrod, ptala, blti, lhon, uz kanovako" vda).
Slinu poziciju, meu iroko rasprostrawenim dijalekatskim ma-
sivima koje smo napred naznaili, zauzima smederevsko-vraki dijale-
kat (S-V) i na wega se, makar donekle, moe gledati kao na prelazni
pojas izmeu -V i K-R dijalekta: brojnim ikavizmima on se vezuje za
-V (DLjd eni, nastavci zam.-prid. dekl. onim, dobrim, pref. ni-, od-
rino nisam, komp. -iji, obl. d, grijta, sikra, ponegde Bijgrad), ali
je akcentuacija starija i time se ta zona naslawa na K-R: kratki sila-
zni akcenat iz krajweg sloga pomera se na prethodni slog po kosovsko-
-resavskim pravilima" (glva, nrod, sstra, jzik), ali u dve odvojene
oblasti u istonoj umadiji i u vrakom kraju s jednim delom be-
locrkvanskih sela dolazi kanovaki" (sstra, jzik). U nekim kra-
jevima ima i prenoewa akcenta uslovqenog duinom prethodnog sloga
(ptla > ptala, ali lopta a ne lpata), a nije retko ni skrai-
vawe > iza dugog sloga (mzmo < mzmo), esto skopano s pre-
noewem tako nastalog (mz > mz > mzi)" [Ivi 1956: 8889].
Takvim svojim osobenostima S-V dijalekat naao se kao most" izmeu
K-R i -V i moe se rei da su bitne pojedinosti wegove strukture
uobliene samostalnim razvojem na liniji dodira sa susednim dijalek-
tima, ali i sa nekima udaqenijima, koje su migracije dovele u wihovo
susedstvo (recimo, IH ili P-T).
Pomiwem sve te pojedinosti zato to one izrazito odudaraju od
karakteristika odgovarajuih pojava u glavnini drugih dijalekata na
prostoru tokavtine. U wima se, naime, i refleksi jata" i akcentu-
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 13

acija odlikuju mnogo veom merom ujednaenosti i doslednosti i u tom

smislu moe se govoriti o vrlo kompaktnim arealima na kojima se raz-
like meu dijalektima mogu ispoqavati.
Pokazaemo to najpre sumarnim pregledom refleksa u glavnini
naznaenih dijalekatskih masiva, pri emu se moe rei da su u tom
pogledu prilike najujednaenije u K-R (dosledno ekavski) i MI govo-
rima (dosledno ikavski), u Z-S (uz ve pomenute razlike izmeu re-
fleksa dugog " i kratkog ") redovno je ije / je, u -V (uz redovno e
/ < ) nalo se mnotvo ikavizama, a najsloenije je stawe u IH, pre
svega zato to pravilo da je refleks dugog dvoslono ije, a kratkog
jednoslono je vredi samo za jedan deo jekavskog terena, uglavnom u is-
tonijim krajevima" (tj. u onima koji se nalaze u susedstvu Z-S pojasa)
dok se u zapadnijim zonama sreemo sa svoewem dugog na j ili makar
na izrazitu tendenciju koja na takav razvoj ukazuje (mjna, sjno m. mij-
na, sjeno).
Prema obama klasifikacionim parametrima o kojima govorimo
Ivi je odredio vrlo precizne granice svakog dijalekatskog kompleksa
na prostoru tokavtine i u novijim istraivawima pokazalo se da se
samo u detaqima moe popuwavati mozaik koji je on skicirao. Polaze-
i od wegovih nalaza, naime, mogli bismo rei da su promene u svim
tokavskim akcenatskim sistemima imale isto ishodite pomerawe
akcenatskog vrhunca s krajwe more na prethodnu a to je kasnije imalo
dalekosean znaaj i za uobliavawe inventara suprasegmentalnih je-
dinica u dijalektima i za wihovu distribuciju. Pomerawe akcenatskog
vrhunca s krajwe more dovelo je, najpre, do svoewa [] na [], a time i
do uspostavqawa starog tokavskog sistema sa dugim [] i kratkim []
akcentom i wihovom slobodnom distribucijom; ako je krajwa mora bila
istovremeno i nosilac sloga, pomerawe akcenatskog vrhunca sa we na
prethodnu moru / prethodni slog moglo je dovoditi do raznovrsnih pre-
ureewa akcenatskih sistema, pri emu su u starijim tokavskim govo-
rima te promene zahvatile samo neke pozicije u rei (sasvim su ogra-
niene aree u kojima je kratki akcenat ostao nepomeren iz krajweg slo-
ga), a u novijima akcenatsko pomerawe bilo je najradikalnije i zahvati-
lo je i oba silazna akcenta i sve pozicije u kojima su se nalazili.
Mehanizmi po kojima su te promene vrene najlake se mogu pra-
titi ako se poe od starije akcentuacije, one koju nalazimo u Z-S i K-R
govorima. U wima se, naime, akcenatski vrhunac pomerio s otvorenog
krajweg kratkog sloga na prethodnu kratkou (vda, mja, na, dla),
ali ako je krajwi slog bio zatvoren, prenoewe je izvreno samo u K-R
govorima (tac, ptok, domin), a u Z-S akcenat je ostao neprenesen
(potk, doman). Ako se, meutim, ispred finalne kratkoe nalazio
dug slog, na wemu se u K-R govorima pojavio [] bez obzira na to da li je
krajwi slog bio otvoren (trva, svla) ili zatvoren (nrod, zkon) dok
se u tom pogledu u Z-S sreemo s razliitim solucijama: u zoni od zet-
ske ravnice do jadranske obale iz otvorenoga sloga akcenat se prenosi
kao [] (trva, svla), a u sredwomorakom pojasu ostaje neprenesen
(trv, svl); iz zatvorenoga sloga taj se akcenat ne prenosi ni u jed-
14 DRAGOQUB PETROVI

noj od tih zona (nrd, zkn). Po periferiji te oblasti, s druge stra-

ne, sreemo se, opet, s razliitim razvojem tog akcenta: u evsko-bro-
anakoj zoni on se prenosi samo iz otvorenog sloga (trva, svla,
ali: nrd, zkn), a u plavsko-gusiwskoj prenosi se u obema pozicija-
ma (trva, svla, nrod, zkon).
iwenica da se iz drugih pozicija kratki akcenat ne prenosi
(potci, domani, pob[j]gla, mltli, vrte se), kao i da se []
uva u svim slogovima (mld, krj, grda, vod, trv, enm, glvm,
junki, prekren, slaninm), odreuje ta dva dijalekatska prostora kao
starija, za razliku od IH, -V i MI, u kojima su oba silazna akcenta
iz svih nepoetnih pozicija, mawe ili vie dosledno, pomerena prema
poetku rei i zbog ega se oni smatraju novijima. Tako se taj akcenat-
ski razvoj svodi na onaj model koji su Vuk i Danii uobliili za mo-
derni srpski (i hrvatski") standardni jezik i wega karakteriu e-
tiri akcentovane prozodeme [ ] i jasna distribuciona pravila:
[ ] vezuju se za jednoslonice i poetni slog vieslonica, a [ ]
za svaki slog vieslonica osim krajweg, pri emu se odstupawa od
tih pravila mogu sretati u okvirima jasno odreenih tipova primera.
Npr.: silazni akcenti najee se mogu nai u unutrawosti rei u
sloenicama (Jugoslvija, samosluga) ili u stranim reima (televzi -
ja), i to obino u severnijim zonama pomenutih dijalekata, ali e u ju-
nijima i takva mogunost biti iskquena (Jugslvija, samusluga,
telvzija). Takav je razvoj u skladu s iwenicom da se poetni sila-
zni akcenat u proklitikim spojevima ponaa na isti nain kao i u
unutrawosti rei: t Stevnovg, z vjerenka, gld slu, n
brat n mjka, ak i dv dna, jedn kua [Ivi 1956: 131].

Neakcentovani kvantitet u svim dijalektima o kojima govorimo

ima vrlo razliit status: u novijima on se sree samo iza akcenta, u
Z-S i ispred akcenta i iza wega, a u K-R samo ispred akcenta, pri e-
mu treba rei da ni u S-V duina iza akcenta nema ili gotovo nema",
a tendencija da se one skrate jasno je izraena i u istonijim zonama
-V dijalekta. O tome Ivi ispisuje ove redove: Zajednika je osobi-
na svih govora umadisko-vojvoanskog dijalekta skraivawe jednog dela
(ne svih!) duina iza akcenta. U krajevima na istoku, bliim smederev-
sko-vrakom i kosovsko-resavskom dijalektu, ovoga skraivawa ima
vie, dok je u zapadnijim govorima, u susedstvu istonohercegovakog
dijalekta, sauvano mnogo vie neakcentovanih duina. Situacija u
raznim mesnim govorima vrlo je razliita i esto komplikovana. Na
sudbinu duina utiu ovi glasovni faktori:
1. duine na posledwem slogu lake se gube nego one na unutra-
wim slogovima;
2. duine na otvorenom posledwem slogu mawe su otporne od onih
na zatvorenom posledwem slogu;
3. iza silaznih akcenata i neakcentovanih slogova duine se lak-
e skrauju nego neposredno iza uzlaznih akcenata;
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 15

4. duine iza dugog sloga lake iezavaju od onih iza kratkog"

[Ivi 1956: 70].
Time je Ivi, kako vidimo, vrlo precizno odredio i faktore koji
utiu na skraivawe duina i wihovu hijerarhiju i pokazao da su te
pojave vezane i sa mehanizmima akcenatskih pomerawa u tokavtini
uopte: kratki akcenat prenosi se lake nego dugi (sstra sestr,
snga sng), s krajweg sloga akcenat se lake pomera nego s unutra-
weg (jzik lopta), s otvorenog krajweg sloga akcenat se pomera
pre nego iz zatvorenog (sstra jezk, sstr [< sestr] junk), na
duinu akcenat lake prelazi nego na kratkou (ptala lopta)
[Ivi 1956: 57]. Pomenuta pravila pokazuju da se drukiji akcenatski
pokreti, praktino, ne deavaju: ne moe se dogoditi da se pojavi jzik
a da se ne pojavi sstra, da se pojavi jnk a da se ne pojavi
sstr, da se pojavi ptala a da se pre toga nije ustalilo nrod itd.

*
U okvirima tako uspostavqenih dijalekatskih celina Ivi je, po
jedinstvenom poretku, pregledao bitne strukturalne karakteristike svake
od wih (osobenosti glasovnih sistema, oblika, najznaajnije sintaksi-
ke pojedinosti), naznaio pravce unutrawe diferencijacije i poe-
sto osvetlio i glavne istorijske okolnosti koje su dovele do wihovoga
uobliavawa. Na tim se pojedinostima ovde neemo zadravati i nada-
qe emo pokuati da odredimo Ivieve doprinose razumevawu triju
krupnih problema srpske dijalektologije: 1) status tzv. nezamewenog ja-
ta u govorima severozapadne Srbije, 2) prefonologizacija vokala sred-
weg reda u pojasu od arbanake granice do Aleksinakog Pomoravqa i
3) pojava neoakuta na Kopaoniku.
Prvi problem koji ovde razmatramo tie se nastanka ikavizma u
govoru Azbukovice i on je vie od jednog veka raspaqivao matu"
srpskih dijalektologa (ali i nekih stranih istraivaa) budui da se
nije moglo razumeti na koji nain je nastao ikavizam na liniji dodira
ijekavskih govora sa ekavskima. Ivi je prvi na dijalektolog koji je
pokuao da tome problemu pristupi sa stanovita autohtonog razvoja
pojave i poao u potragu za nezamewenim jatom u govorima naih pre-
seqenika u Rumuniji i Trakiji, pa se kao zavrno poglavqe wegove di-
jalektologije nalo ono pod naslovom Govori s nezamewenim jatom [Ivi
1956: 209215]. Tako se, prvi put, pokazalo da odnosi meu refleksima
jata na prostorima tokavtine mogu biti mnogo sloeniji nego to
se obino mislilo, a zasluga za to pripada istaknutom rumunskom dija-
lektologu Emilu Petroviu koji je za govor Kraovana na mestu sta-
rog jata beleio vrednost ei [Ivi 1949/1950]. Kasnije je Ivi na sli-
ne pojedinosti naiao i u etnografskom opisu Galipoqskih Srba Mi-
lenka Filipovia, prekinuo istraivawe govora Banata (o kojima je
bilo planirano da pripremi doktorsku disertaciju), otiao u Pehevo
da tamo ispituje govor srpske enklave koja je nekoliko vekova prove-
la na obalama Mramornog mora, posle Prvog balkanskog rata bila otud
prognana, a posle Prvog svetskog rata i viegodiweg lutawa po ra-
16 DRAGOQUB PETROVI

znim krajevima Srbije, bila definitivno nastawena u Pehevu. Ivi

je pripremio doktorsku disertaciju o tom govoru, utvrdio da je u wemu
sauvano nezameweno jat, a pokazalo se da su u Galipoqe Srbi bili
preseqeni iz okoline Jagodine [Ivi 1957].
Daqa istraivawa pokazala su, meutim, da se sline pojave sreu
i u okolini Vaqeva i wih je naznaio B. Nikoli za Slovac i Branko-
vinu, ali wegovi navodi ostavili su mnoge nedoumice, pre svega za-
kqukom da je taj govor tipian ekavski iako wegovi primeri poka-
zuju da se tamo radi o nezamewenom jatu. Jasno je da se iza takvog stava
nalazi predubeewe da se u pojasu severne Srbije ne moe nai nikakva
krupna sistemska dijalekatska pojava koja bi se izdvajala iz dominant-
nog ekavizma i nejasnog ikavizma (u tom je smislu posebno zanimqiv
Believ navod da se ikavizam" nalazi i u Misloinu, nadomak Beo-
grada). Iviev pokuaj, u oktobru 1957, da proveri Nikolieve navode
onemoguile su neke objektivne okolnosti, druge obaveze kasnije su ga
uvek spreavale da se tome problemu ozbiqnije posveti i tek se posle
mnogo godina pokazalo da se areal nezamewenog jata prostire, prakti-
no, od periferije Beograda do Drine i da pravcem sever / jug mesti-
mino dostie i vie od 30 kilometara (a i to je uiweno prema slo-
bodnoj proceni budui da severna granica areala nije jo precizno od-
reena).
U svetlosti toga otkria, neke lingvogeografske iwenice na pro-
storima severne Srbije dobile su sasvim logino objawewe, a meu
wima i azbukoviki ikavizam. Postalo je, naime, jasno da je irewe
ijekavskih masa prema severoistoku u Podriwu dovelo do wihovog do-
dira sa nosiocima nezamewenog jata, to je kao posledicu imalo uspo-
stavqawe kontrasta tipa djed / ed prema deid, qeto prema leito, sjeme /
eme prema seime i sl. Svako zatvoreno ei u takvim pozicijama doseqe-
nici su uli" kao i budui da je ta vrednost bila najblia wihovom
glasovnom sistemu, a posle dve ili tri generacije takav je ikavizam"
ustaqen, tj. stabilizovan kao nova lingvistika iwenica. I u vezi s
tim odmah se razjasnila i jo jedna krupna nejasnoa vezana za domaaj
nezamewenoga jata u prolosti: sredinom H veka jat je bilo nezame-
weno i u okolini Jagodine i moralo je zahvatati najvei deo severne
Srbije, pri emu se ne zna dokle je pojava sezala prema jugu i dokle je
prema istoku prelazila preko Morave.4
Razliit razvoj dugih i kratkih vokala e i o, karakteristian za
znatan deo ekavskih govora na prostoru Srbije, po svemu sudei, ulazi
u red vrlo starih pojava i na to ukazuje wihova prefonologizacija u zo-
nama sa istrvenim kvantitetskim kontrastima (piet ali seadam, muoj ali
moaja). Tu je osobenost zapazila R. Aleksander u govoru Graanice (1971)
i o woj je prvo saoptewe formulisao Ivi [1974: 1822], kasnije je
ona potvrena i u govoru Orahovca [FO 1981: 579], a wen areal protee

4 Ne moe se rei koliko je pouzdan podatak da su se poetkom HH veka tragovi

ikavizma" jo sretali i na severnoj podgorini Rudnika prema navodima Jeremije M.
Pavlovia, Kaer i Kaerci. Etnoloka ispitivawa, Beograd, 1928, 1314.
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 17

se i prema istoku, makar do Aleksinakog Pomoravqa [Bogdanovi 1987].

Imaju li se na umu naznaene pojedinosti, moglo bi se rei da se na tu
pojavu naslawaju i K-R i -V govori sa slinim razvojem, u kojima
svakako nije izvrena prefonologizacija, ali jeste preureen sistem,
makar utoliko to se u dugim slogovima e i o ostvaruju kao zatvorene
vrednosti (ponekad ak i sa izrazitom diftongizacijom piet iena,
tvuoj), a u kratkima kao otvorene (moaja eana).
Kako vidimo, tu krupnu osobenost tokavskog vokalizma Ivi je
razjasnio im je ona bila uoena, a za wegovo ime vezuje se i jo jedno
krupno otkrie ono koje se tie pojave neoakuta u pojasu od Kopaoni-
ka do Zapadne Morave. U literaturi je, naime, za tu zonu esto beleen
dugouzlazni akcenat" u jednoslonicama tipa k (i tumaen kao ana-
loko uravnavawe akcenatske paradigme), ali i u pozicijama koje se
regularno odreuju kao neoakutske (zard), a Ivi je utvrdio da se tu
radi zaista o neoakutu, razjasnio wegov odnos i prema dugouzlaznom i
prema dugosilaznom akcentu i tako odredio i wegov fonoloki status.5
Tri krupna Ivieva doprinosa u osvetqavawu mawe jasnih pojava u
dijalekatskom pejsau Srbije omoguuju nam da ih osmotrimo i iz ne-
to optije perspektive. Svoja istraivawa srpskih dijalekata Beli
je zapoeo s jugoistoka i taj poetak imao je, osim lingvistikoga, i va-
an nacionalno-politiki aspekt: wime je trebalo utvrditi granicu
prema bugarskom jeziku i proveriti" utemeqenost tvrdwi bugarskih
lingvista da srpski dijalekti sa istrvenim kvantitetom pripadaju, u
stvari, bugarskom jezikom prostoru. Koliko su takve tvrdwe nezasno-
vane, pokazala su i Believa istraivawa a, u svedenom obliku, i onaj
napred pomenuti snop izoglosa na liniji od Vidina do ustendila do
kojega na prostoru zapadne Bugarske doseu dominantne srpske jezike
osobine (pri emu se neke od wih prostiru i istono od Sofije).
Beli je, dakle, istraio jedino taj sektor danawega srpskog je-
zikog prostora, kasnije je prouavao akavske govore, posle wih make-
donske, a ispitivawe drugih srpskih govora daqe je, kako rekosmo, samo
organizovao, usmeravao, pratio i ocewivao, tako da se moe rei da je
malo koji prilog poznavawu srpskoga dijalekatskog prostora mogao iz-
mai wegovoj pawi. Time je Beli nesporno obeleio prvu polovinu
HH veka u istraivawu srpskih dijalekata. Za drugu polovinu toga veka
slino mesto pripalo je Pavlu Iviu.

5 Kao zanimqivost vredi ovde pomenuti i iwenicu da je 1907. Beli u upi

proao pored akuta", ali treba rei da u slovenskoj akcentologiji tada jo nije bila
ni jasna wegova priroda i tek e je, godinu dana kasnije, Beli razjasniti istraujui
akavske govore. S druge strane, mora se priznati da su prozodijske prilike u upi obe-
leene trima dugim akcentima i utoliko komplikovanije od akavskih sa samo dvama
takvim akcentima. Posle toga Beli se nije vraao na kosovsko-resavski i zadovoqio se
objawewem koje je ranije bio naao, bez pokuaja da se ponovo udubi u problem. Kasni-
ji istraivai se, opet, nisu usuivali da izau eksplicitno s idejom da se na Belie-
vom" terenu u Srbiji izgovara i Believ" akut, a da ga on nije uoio. Toliki je bio au-
toritet velikana srpske lingvistike" [Ivi 2009: 8485].
18 DRAGOQUB PETROVI

*
Posle izuzetno uspenih poetnih godina svoga bavqewa srpskom
dijalektologijom, obeleenih tragawem za nezamewenim jatom i dvama
pregledima tokavskih dijalekata (1956. i 1958), Ivi se intenzivno
okrenuo i istraivawu kajkavskih i akavskih govora pripremajui se
za izradu druge kwige o srpskohrvatskim dijalektima", ali je, posle
Kongresa Saveza slavistikih drutava Jugoslavije u Sarajevu (1965) i
naroito posle pojave Deklaracije o poloaju i nazivu hrvatskog jezika
dve godine kasnije, brzo shvatio u kom e se pravcu kretati srpsko-hr-
vatski jeziki odnosi i planiranoj kwizi pretpostavio neke druge
prioritete. Meu wima na prvom mestu nali su se poslovi na Op-
teslovenskom lingvistikom atlasu (OLA) i Optekarpatskom dija-
lektolokom atlasu (OKDA), a uzgred je intenzivno sabirana graa i za
Srpskohrvatski dijalektoloki atlas (SHDA). I u svim tim poslovima
Ivi je bio vrhunski autoritet i wegovi saradnici imali su moguno-
sti da se ukque u najaktuelnije slavistike lingvogeografske tokove i
da istovremeno uestvuju u pripremi grae za ta istraivawa, pri emu
bi se kao najznaajnija faza u tim poslovima mogla oznaiti priprema
fonolokih opisa svih jugoslovenskih govora koji su se nali u mre-
i OLA, a kao redaktor potpisao ih upravo Pavle Ivi [FO 1981]. Za-
hvaqujui angamanu cele jugoslovenske komisije u tim poslovima (pred-
vodio ju je Boidar Vidoeski), Meunarodni redakcioni kolegijum
OLA poverio joj je pripremu prvog toma fonetske serije, a kao izvr-
ni izdava unapred je bila naznaena SANU. I zanimqivo je da je to
uiweno uprkos iwenici da od svih zemaqa uesnica u projektu jedi-
no Jugoslavija u lingvogeografskim poslovima nije imala nikakvog
prethodnog iskustva. Pokazalo se, meutim, da to i nije bio hendikep i
taj tom kada se pojavio 1988. postao je obrazac za sve koji su tampani
kasnije, a kao redaktori potpisali su ga Ivi i Vidoeski.
Promewenih naunih prioriteta koji su napred pomenuti Ivi se
drao do kraja ivota: drugu kwigu o srpskohrvatskim dijalektima nije
napisao, ali je pripremio mnoge druge, bilo kao autor bilo kao redak-
tor, i nemerqivo uticao na poznavawe srpskog dijalekatskog prostora
i pravaca wegove unutrawe diferencijacije. Polazei od wegovih is-
traivawa i uz wegove sugestije, wegovi uenici i saradnici mogli su
pouzdanije krenuti putevima koje je on naznaio i popuwavati mozaik
koji je on skicirao. Tako je, recimo, Sl. Remeti u severozapadnoj u-
madiji naiao na kompaktan areal govora sa nezamewenim jatom i, pra-
tei pojavu u susednim zonama, utvrdio da se ona, kako rekosmo, pro-
stire od irih beogradskih predgraa do Drine gde se danas stabi-
lizovala kao ikavizam [Remeti 1981]. S druge strane, N. Bogdanovi
mogao je u Aleksinakom Pomoravqu zabeleiti isti fenomen koji i
Ivi u Graanici [Bogdanovi 1987: 6878]; znajui za Ivievu (i Re-
metievu) ideju o mogunostima postojawa neoakuta na padinama Kopao-
nika (a i sm verujui u to), i potpisnik ovih redova stavio je Iviu
na raspolagawe etiri magnetofonska zapisa iz Brzea na osnovu
kojih je neoakut tamo nedvosmisleno potvren. Uz sve to, Ivi se pre
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 19

dvadesetak godina konano vratio svojoj grai o govorima Banata, koju

je arhivirao" (a kasnije je, ipak, u vie navrata dopuwavao) kada je
odluio da prioritet d ispitivawu govora Galipoqskih Srba. Uz po-
mo dvoje mlaih saradnika, ta je graa uobliena, verujem, u najkom-
pleksniji i najsadrajniji monografski opis jedne govorne zone u srp-
skoj dijalektologiji [Ivi 1994/1997].
Tri krupne pojave koje su dugo izmicale pawi srpskih dijalekto-
loga, a za ije su danawe razumevawe Ivieve zasluge nesporne, u bit-
no drukijem svetlu predstavqaju diferencijaciju nekih srpskih dija-
lekatskih masiva: u P-T govorima vokalski sistemi znaju biti" znat-
no sloeniji nego to se obino mislilo; u -V dijalektu jedna pro-
strana zona u severozapadnoj Srbiji ima nesimetrian vokalski sistem
(meu predwim vokalima niz je a e ei i, a meu zadwima a o
u); na prostoru K-R govora akcenatski sistem sloeniji je od onoga
koji je napred predstavqen i u jednoj prostranoj arei dvama dugim ak-
centima prikquuje se i akut, pri emu bi se moglo pokazati da je on
zahvatao znatno iri teren od onoga koji je oznaio Ivi.
Imajui na umu pomenute pojedinosti i pratei Ivieve ideje,
mogli bismo rei da se i na govore zapadne Srbije moe gledati kao na
arhainiji segment tokavtine u celini: iz Hercegovine krenuo je
talas najvanijih (novotokavskih") inovacija, prekrio sve eventual-
ne stare dijalekatske granice, ali je na liniji dodira sa drukijim
formacijama ostalo esto mnogo arhaizama koji sada poiwu izbija-
ti na povrinu. U naem sluaju to su nezameweno jat (koje smo dosad
obino navikli traiti u kajkavskim govorima) i akut (za koji smo
znali da se nalazi u akavtini, kajkavtini i u arhainijim slavon-
skim tokavskim govorima). Sada se te dve krupne pojave, evo, sreu i
u zapadnoj Srbiji i time se jasno pokazuju arhainije crte koje u struk-
turi govora inovacioni talas nije uspeo u potpunosti prekriti. Uz
ono to je napred reeno o rezultatima dodira ijekavskih i jatovskih
govora u Podriwu, ovde emo pomenuti i neke zanimqivije pojedinosti
vezane za status akuta na liniji dodira istonohercegovakih govora sa
kosovsko-resavskima. U irokom pojasu od Studenice, preko Dragaeva,
istonog dela Uike Crne gore i Takova do Grue, Jasenice i sever-
nog podnoja Rudnika sreemo se s kosovsko-resavskim modelom preno-
ewa kratkog akcenta s kraja rei (vda, ptok) iako se u drugim pozi-
cijama u rei u celoj toj oblasti sreemo s dosledno novotokavskom
akcentuacijom (vd, vdm, vodnica, ptoka, ptocima). Ta osobenost
teko se moe drukije objasniti nego izvesnou da je ceo prostor
koji smo oznaili bio kosovsko-resavski i da su ga kasnije prekrili
ijekavci donosei novotokavsku akcentuaciju. Za takvo shvatawe po-
tvrdu vidim u dvema pojedinostima: 1) u istonijim zonama o kojima
govorimo ekavizam je bio mnogo otporniji i jekavizam je sauvan samo u
tragovima (recimo u Grui i Kaeru), u zapadnijem pojasu takovskog
kraja (recimo u Leuiima, prema mojim zapisima) on je i danas re-
dovan u govoru najstarije generacije, a Uika Crna gora moe se sma-
trati regularno ijekavskom; 2) na svemu tome prostoru sauvan je dugo-
20 DRAGOQUB PETROVI

uzlazni akcenat" u onim pozicijama u kojima se nalazio kosovsko-re-

savski neoakut". Najvie potvrda o tome ja sam sabrao u Kaeru [Petro-
vi 2008], pokoji podatak beleio sam i u Leuiima, nesporne zapise
nalazimo u Dragaevu i istonom pojasu Uike Crne gore (u moravi-
kom ih govoru nema) i tek pokoji iz Grue.

*
Svoj nauni put Ivi je, videli smo, poeo istraivawem srp-
skih dijalekata, a pokazae se da je u wih uloio i svoj posledwi qud-
ski i nauni napor: svojom trodelnom raspravom Srpski dijalekti i
wihova klasifikacija (svedenom sasvim nedavno meu zajednike korice
Ivi 2009), on je ponudio nov pogled na srpske dijalekte imajui na
umu iwenicu da raspad srpskohrvatske jezike zajednice namee po-
trebu da srpska dijalektologija zameni srpskohrvatsku vizuru srpskom",
pri emu iz toga proistiu dve krupne konsekvence: suavawe srpskoga
dijalekatskog prostora (isputawem onih zona koje nisu srpske") i
naputawe termina tokavsko nareje (budui da su svi srpski govori
tokavski"). Razume se da je ova druga pojedinost sasvim logina i o
woj se svaki eventualni spor unapred moe oznaiti kao neraciona-
lan, ali u vezi s onom prvom najpre emo predstaviti Ivievo shvata-
we toga problemskog kompleksa, a zatim o wemu izloiti i pokoju op-
tiju opservaciju.
Ivi polazi od iwenice da raskid srpskohrvatske jezike zajed-
nice na nivou kwievnog jezika stavqa na dnevni red pitawe da li po-
stoji takva zajednica na nivou dijalekata" i istie da su dijalekatske
razlike mnogo dubqe od doputenog domaaja nepodudarnosti meu va-
rijantama istog kwievnog jezika", ali da sociolingvistiki razlozi
nameu potrebu da se podeli i dijalekatski prostor na kome su zasnova-
ni novi jezici. Postoji uz to i isto dijalektoloki razlog protiv
shvatawa o srpskohrvatskoj" dijalekatskoj zajednici. To shvatawe, nai-
me, nikad nije ni poivalo na pravim dijalektolokim merilima, nego
na politikim ili, ako hoete, sociolingvistikim. Srpskohrvatskim
su smatrani oni dijalekti kojima govore pripadnici odgovarajuih na-
roda i koji stoje u funkcionalnoj korelaciji sa srpskohrvatskim kwi-
evnim jezikom. Te su iwenice davale dovoqno opravdawa za ukqui-
vawe kajkavskog nareja, koje se inae od akavskog i tokavskog vie
razlikuje nego od slovenakog jezika. Raspad kwievnojezike zajednice
uklonio je te iwenice, pa s wima i razloge za operisawe pojmom dija-
lekatske zajednice. isto dijalektoloko obrazloewe moglo bi se na-
i za tretirawe tokavsko-akavskog bloka kao celine, ili za takvo
tretirawe tokavskog nareja, ali se tim entitetima ne bi smeli dati
nacionalni predznaci." Iviev zakquak da srpskima moemo sma-
trati one dijalekte kojima govore Srbi, odnosno populacije koje svoj
govor nazivaju srpskim" moe izgledati loginim, ali posle detaqnog
pregleda svih onih dijalekata (i govora) koji danas imaju drukiju na-
cionalnu etiketu" i naroito poto je reeno da o nekima od wih
srpska dijalektologija mora voditi rauna", ostae makar nedoumica:
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 21

ako su svi novoosamostaqeni jezici" izvedeni iz srpskog, tj. da se svode

na preimenovani srpski, mora li srpska dijalektologija voditi rauna o
tome kako e ti jezici" razmeivati svoje" dijalekatske prostore?
Takvo shvatawe, bez obzira na to koliko je paqivo formulisano, osta-
vie dosta prostora i za drukije razumevawe izloenih iwenica, a
meni se u ovom trenutku izmeu wih nameu tri.
1) Ako je srpskohrvatska jezika teritorija" dosad bila nezasnova-
na kategorija, ona e se jo tee utemeqivati kada prema woj svoje na-
cionalne pretenzije" ispostave novi nacionalni jezici". Jasno je,
naime, da je hrvatski jezik" nastao iskquivo na osnovu srpskog vu-
kovskog i daniievskog obrasca i da su to hrvatski vukovci I. Broz
(1892), T. Mareti (1899) i F. Ivekovi (1901), kao wegovi utemeqiva-
i, priznali bez ikakvih ograda [Petrovi 2007: 258263]. Hrvatska
etiketa" ne moe promeniti srpsku jeziku sutinu preko koje je prele-
pqena, a jo tee e se s tim problemom izboriti kovai novih jezi-
ka" (bowakog / bosanskog" starog" tek petnaestak godina i cr-
nogorskog" koji je jo u pelenama). tokavtina je, u celini, teri-
torija srpskoga jezika i nove drave i nove nacije" koje se na toj teri-
toriji pojavquju moraju se suoiti s iwenicom da e svoj nacionalni
identitet lake potvrivati po svim drugim linijama nego po jezi-
kim. Na slinu mogunost ukazuje i Ivi u svojim razmatrawima: Bu-
dunost e pokazati koliko su prihvatqivi stavovi izloeni u ovom
radu. Osnovna alternativa bila bi, naravno, prouavawe tokavskog
podruja kao celine, s tim da se takva alternativa ne bi nazivala nau-
kom o srpskim dijalektima, nego naukom o tokavskim dijalektima"
[Ivi 2009: 16].
2) Preputawe MI dijalekta Hrvatima, u svetlosti pomenutih i-
wenica, moe izgledati neracionalno makar iz dva razloga: prvi je da
su tim dijalektom govorili i Srbi-katolici (makar do poetka HH ve-
ka) i Srbi-pravoslavci (i danas kao i ranije), a ako su oni prvi u
meuvremenu otili" u Hrvate ili Bowake", onih drugih srpska
dijalektologija ne moe se odrei (ako su Srbi-ikavci, tokom Drugoga
svetskog rata i u ratnim deavawima pre dvadesetak godina, uniteni
na kuprekoj visoravni, ostalo ih je mnogo u wenom severnom sused-
stvu). Ako se, s druge strane, slavonski govori (zajedno s posavskima i
podravskima) takoe prepuste Hrvatima, vaqalo bi to uiniti makar s
podseawem na to da se do sredine H veka istono od Moslavine za
hrvatsko ime nije znalo, a da je jo poetkom prolog veka u Slavoniji
ono bilo zazorno kao u Hrvatskoj ime krawsko".
3) iwenica da su u mnogim, mawim ili veim, enklavama na srp-
skom dijalekatskom prostoru govorni nosioci promenili versko i/li
nacionalno opredeqewe, a Ivi je wihovu glavninu vrlo precizno
oznaio, za srpsku dijalektologiju ne mora imati nikakvo znaewe: vera
i nacija mogu se lako mewati, ali jezik takve promene ne moe pratiti
i on ostaje ono to je bio i u vlasnitvu" zajednice koja ga je izgra-
dila. Lep je primer za to karaevski govor, koji prua vie obave-
tewa o prolosti prizrensko-timokog jezikog tipa nego ijedan dru-
22 DRAGOQUB PETROVI

gi izvor, dijalekatski ili istorijski" [Ivi 2009: 8]. Ta pojedinost za

srpsku dijalektologiju mnogo je znaajnija od iwenice da su neki Ka-
raevci, sasvim nedavno, uli da su Hrvati" (kao to do mnogih dru-
gih ta vest jo nije stigla). Slinu vrednost za srpsku dijalektologiju,
pre svega za istorijsku akcentologiju, ima i istonobosanski dijale-
kat, u kome su uz novotokavske akcente sauvani i stari dugi i
kratki akut (to se, u znatno mawoj meri, sree i u drugim govorima
koji su i daqe ostali srpski) [Remeti 2004]. Tako dubok arhaizam
sauvan je u jednom starom srpskom dijalektu i on je to bio mnogo veko-
va pre nego to su wegovi danawi nosioci preverili i promenili
naciju.
*
Ako se o nekim ovde predstavqenim Ivievim shvatawima moemo
i ne saglasiti, o wegovim novim pogledima na kriterije za klasifika-
ciju srpskih dijalekata prostora za nesaglasnost, jednostavno, nema.
Ivi utvruje da se srpski dijalekti najotrije razlikuju po tome to
su jugoistoni (P-T dijalekatska oblast") balkanizirani, tj. struktu-
ralno inovativni dijalekti dok svi ostali takvim procesima, uglavnom,
nisu ni dodirnuti i za wihovo odreewe predlae termin nebalkanizi-
rani, tj. strukturalno konzervativni dijalekti. Postupajui na taj na-
in, Ivi svesno odstupa od dosadawe prakse u kojoj su novotokav-
ski" govori kao mlai" ili progresivniji" suprotstavqani sred-
wotokavskima" kao starijima" i utvruje da su inovacije koje su za-
hvatile govore istone i june Srbije mnogo dubqe i strukturalno va-
nije od svih promena koje su se u nebalkaniziranim dijalektima dogo-
dile. Te su inovacije sledee: nestanak kvantiteta u svim poloajima u
rei, analitika deklinacija, analitika komparacija i gubitak infi-
nitiva i one u celini imaju dalekoseniji znaaj za strukturu tih go-
vora od serije arhaizama koji su u wima sauvani. A kad je o arhaizmima
re, treba naglasiti i to da je wihov domaaj razliit i da jedino u-
vawe va na mestu starih jakih poluglasa zahvata najvei deo P-T pro-
stora, a ostali samo neke wegove delove (uvawe slogovnog l i -l, uva-
we starog mesta akcenta i sl.).
Kada je re o strukturalno konzervativnim, nebalkaniziranim di-
jalektima, treba najpre rei da je Ivi, umesto termina istonohercego-
vaki, predloio nesporno prikladniji hercegovako-krajiki dija-
lekat (H-K) i podsetio na to da izoglosa koja meu wima predvaja
one inovativnije od onih arhainijih polazi izmeu Risna i Perasta u
Boki kotorskoj i prua se do rumunske granice sz. od Vrca, pri emu
se jugoistono od te linije nalaze govori sa starijom akcentuacijom
(Z-S i K-R), a na severozapadu oni sa novijom (-V i H-K).6 S druge
strane, s izotonom na liniji Boka kotorska rumunska granica ukr-
ta se pod kosim uglom izoglosa zamene jata. Refleksi jata su ekavski

6 Ovde bih ja, protiv Ivievog shvatawa, dodao i mlai ikavski, s napomenom da je
postojawe Srba-ikavaca severno od kupreke visoravni nesporno potvreno tek u nae
dane, tokom pripreme materijala za Srpski dijalektoloki atlas.
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 23

na istoku, a (i)jekavski na zapadu. Tako dobijamo etvornu podelu struk-

turalno konzervativnih srpskih govora", kako smo ih, u osnovi, i na-
pred predstavili: Z-S ijekavski sa starijom akcentuacijom, K-R
ekavski s takvom akcentuacijom, H-K (i)jekavski s novom akcentuaci-
jom i -V ekavski s tom akcentuacijom, pri emu se izmeu -V i
K-R (i to smo napred naznaili) pojavquje i S-V, obeleen znatnim
brojem ikavizama (kao u -V) i uglavnom starijom akcentuacijom (kao u
K-R). Sudbinu neakcentovanog kvantiteta u tim dijalektima Ivi je i
ovde razmotrio na isti nain na koji i u svojim dijalektolokim pri-
runicima, mi smo te pojedinosti izloili napred i ovde im se nema
ta dodati. Da bi se klasifikacija uprostila, Ivi je i ovde areale s
razliitim refleksima jata uvek prikquivao dijalekatskim celinama
u okvirima kojih se pojavquju (ijekavsko-ekavske, jekavsko-ikavske i
sl.), govore s nezamewenim jatom ukquio je u ekavske kao wima naj-
srodnije, a govori sa akcentom prenesenim u veini sluajeva prikqu-
uju se dijalektima s novom akcentuacijom, a govori sa akcentom prene-
senim samo u mawem delu primera dijalektima sa starijom akcentuaci-
jom (u tim dijalektima takvi govori su ak brojniji od onih sa dosledno
sauvanim starim mestom akcenta)" [Ivi 2009: 15].
Pregled osobenosti pojedinanih dijalekatskih formacija Ivi
zasniva na znaaju novih iwenica za razumevawe wihovog prostirawa
i wihove unutrawe diferencijacije i zanimqivo je da se u tome vidi
esto neoekivana nesrazmera u prostoru koji je pojedinim dijalektima
u kwizi posveen: H-K 22, -V 7, Z-S 18, K-R 34, S-V 52.
Takva nesrazmera postaje razumqiva ako se ima na umu dubina diferen-
cijacije u okvirima pojedinih dijalekata i priroda odnosa koje meu
wima jo treba istraivati da bi se jasnije ocrtale predmigracione
prilike. Kada je re o starijim" govorima, takvih je nejasnoa mawe; u
zetsko-sjenikim govorima jugozapadni i srediwi pojas prilino su
prozrani, ali je severoistoni mawe jasan zbog nedovoqnog poznavawa
pojedinih zona ili mawe pouzdanosti postojeih zapisa, pa se u zoni
od peterske visoravni do doline Ibra sreemo s mnogim pojedino-
stima koje u srpskoj dijalektologiji treba tek razjawavati. S druge
strane, kosovsko-resavski govori su se eksplozivno rairili iz rela-
tivno malog matinog predela preko velikog dela Srbije. Neizbean je
zakquak da je u tom matinom predelu govor u doba migracija bio vrlo
ujednaen, i ve tada izrazito osoben." Ivi smatra da se K-R pojas mo-
e podeliti na tri poddijalekta: juni (ili jugozapadni) na severu
Metohije i severozapadu Kosovske kotline, srediwi od Kopaonika
do Zapadne Morave i wenim tokom do Stalaa i istoni (severoisto-
ni) u slivovima Velike Morave i Timoka, a pregled wihovih najva-
nijih osobenosti ukazuje na dodire s Arbanasima i zetsko-sjenikim
pojasom na jugoistoku, na ukrtawe s razliitim govorima na se-
verozapadu, a najizrazitije su kosovsko-resavske osobenosti u sredi-
wem poddijalektu, tj. u zoni sa sauvanim neoakutom.
Pregled tih osobenosti, u izvesnom smislu, slui kao prethod-
nica" neoekivano opsenom pregledu diferencijacije S-V dijalekta,
24 DRAGOQUB PETROVI

tj. one jedinice koja je napred oznaena kao most" izmeu -V i K-R i
u nekim klasifikacijama ak bila i kandidat za isputawe" (i pri-
kquivawe K-R dijalektu), ali mnogostrukost veza i odnosa te zone sa
drugim dijalektima, prema minucioznim Ivievim analizama, ukazuje
na to da e wen status u okviru dijalekatskog pejsaa Srbije nadaqe bi-
ti sasvim nesporan, a weno istraivawe jedan od prioriteta srpske
dijalektologije. Ivi, naime, istie da ni granice toga dijalekta nisu
precizno odreene (jer mnoge zone u wegovim okvirima nisu istrae-
ne) i zato je i granica koju on odreuje krajwe aproksimativna: ona po-
lazi istono od Obrenovca istono od Kolubare severno i isto-
no od Aranelovca jugozapadno od Topole zapadno od Kragujevca
Gledike planine Lepenica Velika Plana Dunav s/i od Poa-
revca. U vezi s tim posebno je zanimqiv Iviev navod da je za pitawe
stare granice izmeu smederevsko-vrakog i umadijsko-vojvoanskog
dijalekta znaajna beogradska izboina teritorije istorijske Srbije,
oiviena Savom i Dunavom. Taj predeo, s izuzetkom nekoliko sela nase-
qenih iz prizrensko-timoke oblasti u doba Prvog ustanka (i naravno
samog grada Beograda) ima uglavnom smederevsko-vrake govore, dok na
sremskoj i banatskoj strani, u luku od ua Kolubare do Paneva, go-
spodari umadijsko-vojvoanski dijalekat. Daqe od Paneva granica
ide ka severoistoku, to znai da je u beogradskoj okolini ona prelo-
mqena (na umadijskoj strani ona ide pravcem jugoistokseverozapad).
ime objasniti iwenicu da se predeo oko Beograda ukazuje kao tvrava
stare akcentuacije? I da li smemo pretpostaviti da se u tom predelu
sauvalo staro stanovnitvo uprkos iwenici da je u vremenu od 1456.
do 1807. godine Beograd bio mnogo puta opsedan i osvajan, uz neizbe-
no pustoewe okoline?" [Ivi 2009: 100103].
Osobenosti S-V govora Ivi razmatra uporeujui ih s K-R i po-
kazuje da wihov broj nije ni mali, ali nije ni impresivno visok", a
mnogo je vie onih K-R kojih nema u S-V ili se sreu samo u nekim
wegovim zonama. S druge strane, o nekadawim osobinama smederev-
sko-vrakih govora svedoe i stari iseqeniki govori: Galipoqski
Srbi, Reka, Banatska Crna Gora." Opseni spiskovi osobina kojima
se ti govori meusobno povezuju ili razlikuju nesumwivo ukazuju na to
da su wihovi nosioci pre preseqewa pripadali smederevsko-vrakom
dijalektu ili makar prelaznim zonama prema kosovsko-resavskom, a za-
nimqivi su rezultati wihovoga meusobnog poreewa, na osnovu kojih
Ivi zakquuje da se stie utisak da su govori BCG i R potekli iz
predela koji je severniji od stare postojbine Galipoqskih Srba, a u
pogledu geografske duine, neto istoniji. Radilo bi se, dakle, o
predelu istono od Velike Morave, moda ne mnogo daleko od doweg
ili sredweg toka Mlave ili Peka. Ovo miqewe, ipak, ne treba shva-
titi kao tvrdwu, nego kao pretpostavku. Budua istraivawa bez sumwe
e unaprediti uvid u ova pitawa, ali je vrlo verovatno da se do pravog
odgovora, preciznog i pouzdanog, nikada nee doi" (Ivi 2009: 145).
Zanimqivo je, uz sve to, da nijedan od tih preseqenikih govora nema
nijednu od tipinih kosovsko-resavskih osobina (Djd ene, Ijd bra-
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 25

tem, detetem, Ijd monom), to je nesumwiva potvrda da je kosov-

sko-resavski dijalekt uao u prostor severoistone Srbije tek tokom
seoba. U predmigracionom periodu u tom prostoru su se, izgleda, dodi-
rivali govori bliski smederevsko-vrakom dijalektu sa govorima koje
bismo mogli nazvati proto-prizrensko-timokima" (Ivi 2009: 147
148).7
*
Pregled balkaniziranih dijalekata Ivi poiwe dvema konstata-
cijama: 1) da je granica prizrensko-timoke oblasti prema jedinom
srpskom dijalektu s kojim se weno podruje dodiruje, kosovsko-resav-
skom, skoro svuda otra" te da se prelazni govori sreu tek kao redak
izuzetak" i 2) da dijalekatske granice presecaju planine, kotline i
reke, to pokazuje da nisu nastale organskim razvojem na licu mesta,
ve migracijama koje su stavile u neposredno susedstvo populacije iji
su se govori razvili pre toga na razliitim mestima". Ivi istie da
se na P-T prostoru mora raunati sa dva sukcesivna migracija talasa,
od kojih se prvi vezuje za sredwi vek i zna se da je imao pravac severo-
zapad / jugoistok, ali istorijski uzroci tih davnih pokreta qudstva
izmiu naem znawu." Drugi talas vezan je za vreme turske invazije i
on je pokrenuo mase stanovnitva prema toku June Morave i vodio ih
do Stalaa i daqe prema istoku do Zajeara. Zanimqivo je, pri tom, da
su P-T govori doiveli dve vrste inovacija koje su u osnovnim crta-
ma odredile wihovu fizionomiju" (zapadnojunoslovenski razvoj i bal-
kanizme), ali su sauvali odreenu posebnost: nisu usvojili ni sve
bitne tokavske inovacije ni sve karakteristine balkanizme". U pr-
vom sluaju to se odnosi na timoki poddijalekat timoko-lunikog
dijalekta, u kome poluglas, slogovno l i l na kraju sloga nisu proli
kroz normalan tokavski razvoj", a procesu balkanizacije izmie
opozicija izmeu nom. jd. na -a i akuzativa jd. (opteg padea) na -u
kod imenica druge deklinacije). U tim govorima, dakle, opoziciji iz-
meu nominativa i opteg padea pripada veoma krupno mesto u de-
klinacijskom sistemu, za razliku od stawa u dosledno balkaniziranim
slovenskim govorima, gde ta opozicija, ukoliko postoji, ima samo mar-
ginalno mesto. Drugu dalekosenu nepodudarnost na istoj relaciji i-
ni odsustvo lana u velikom delu prizrensko-timoke oblasti. ak i
tamo gde se upotrebqavaju postpozicije, one najee nisu pravi la-
novi. Samim tim to ih ima tri, one zadravaju i deiktika znaewa.
Izgleda da od govora na teritoriji Srbije jedino oni od Pirota na is-
tok i sever i oni u gorwem toku Piwe imaju samo jednu postpoziciju,
dakle autentian lan. Uostalom, takvog lana nema ni u trnskom govo-
ru na bugarskoj strani granice, kao ni u govorima prizrensko-timokog
tipa na severozapadu Makedonije. I najzad, sauvani tragovi u vokali-
zmu mnogih govora prizrensko-timokog dijalekta, kao i stawe u govoru
Malog Izvora u Crnoj Reci, pokazuju da je prozodijski kvantitet u tim

7 Treba oekivati da e se makar neke od ovih nedoumica razjasniti u svetlu novih

iwenica sabranih u istraivawima govora istone umadije [Bowakovi 2008].
26 DRAGOQUB PETROVI

predelima izgubqen srazmerno nedavno. U drugim balkanizovanim slo-

venskim dijalektima, ukquujui i srpske, takvih tragova kvantiteta
nema" [Ivi 2009: 152154].
Celinu prizrensko-timoke dijalekatske oblasti, osim u tako spe-
cifinim pojedinostima, Ivi je osvetlio i sa stanovita wenih ve-
za i odnosa sa svim susednim jezicima i dijalektima, posebno bugar-
skim i makedonskim, navodei esto duge spiskove osobina po kojima
se pojedine zone P-T oblasti od wih razlikuju ili se s wima povezuju.
Najizrazitije su u tom pogledu crte kojima se timoko-lunika zona
naslawa na bugarsko zalee, ali su mnogo znaajnije one koje se kao za-
padnojunoslovenske, s razliitim geografskim domaajem, sreu u za-
padnoj Bugarskoj [Ivi 2009: 154161]. Na drugoj strani, isto su tako
zanimqivi rezultati dodira P-T govora s makedonskima [161166], a
najiscrpnije osvetqeni su wihovi odnosi prema K-R govorima, pri e-
mu se u nekoliko sluajeva sa kosovsko-resavskim stawem slae samo
ono na zapadu prizrensko-timoke oblasti, to znai u prizrensko-ju-
nomoravskom dijalektu, eventualno i svrqiko-zaplawskom, u jednom
sluaju i u zapadnom pojasu timoko-lunikog".8
Opti pregled P-T dijalekatske oblasti Ivi zaokruuje konsta-
tacijom da wena trojna podela" koju je uspostavio Beli (prizren-
sko-junomoravski, svrqiko-zaplawski i timoko-luniki) ostaje
neosporena i neosporna", pri emu se susedni bugarski govori prikqu-
uju timoko-lunikom, a slini makedonski prizrensko-junomorav-
skom dijalektu (govori Skopske Crne Gore i kumanovskoga kraja). Osta-
li idiomi severnomakedonskog pojasa razvrstavaju se u dve skupine ne-
jednake po rasprostrawenosti: mawu severozapadnu dowopoloku i ve-
u severoistonu, koju bismo mogli uslovno nazvati kratovskom To bi
znailo da se prizrensko-timoka dijalekatska formacija u svojoj ukup-
nosti, dakle bez obzira na nacionalnu pripadnost nosilaca govora,
moe podeliti na pet jedinica, od kojih dve, prizrensko-junomorav-
ska i timoko-lunika, zauzimaju relativno prostrana podruja, a osta-
le tri, svrqiko-zaplawska, dowopoloka i kratovska, znatno mawa.
Izvan ovde predloene podele ostaju samo govori Karaevaca i Svini-
ce, kao i Malog Izvora u Crnoj Reci, koji zbog svoje male rasprostra-
wenosti, imaju karakter dijalekatske oaze, slino govorima Galipoq-
skih Srba, Banatske Crne Gore i Rekaa" [Ivi 2009: 174175].
Glavne pravce diferencijacije P-T dijalekata Ivi je u ovoj kwi-
zi samo skicirao, mnoge wegove beleke na marginama rukopisa (koje
su prireivai sve paqivo pobeleili) svedoe o tome ta se u woj
jo moglo nai da je autora zdravqe jo malo podralo. I ovo to
se u kwizi nalo, meutim, u mnogim e pravcima posluiti kao na-
znaka pravaca za daqa istraivawa, posebno u istonim oblastima

8 Zanimqivo je da su iz ovih razmatrawa potpuno isputene veze P-T govora sa

Z-S primorskim pojasom od Mrkovia do Boke kotorske, u kome je poluglas sauvan u Kr-
tolima i barskom zaleu sa estanima (uz Skadarsko jezero), od Bojane do Spia radi-
kalno istrven neakcentovani kvantitet, a i na neke druge osobenosti moe se gledati kao
na prethodnicu balkanistikih promena [Petrovi 1982].
 PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 27

srpskoga jezikog prostora na kojima su se dijalekti susticali ili je-

dan preko drugoga preslojavali.

*
Ivi je, rekosmo, svojim raspravama o srpskim dijalektima obele-
io drugu polovinu HH veka. I uinio je to sistematizujui iwenice
sabrane tokom prethodne, pre svega Believe, faze dijalektolokih
istraivawa i naznaujui glavne pravce u kojima treba tragati za jo
neotkrivenim slojevima srpskoga dijalekatskoga pejsaa i wihovim taj-
nama.
Svojom posledwom kwigom Ivi je sve te poslove nemerqivo olak-
ao.

Novi Sad

LITERATURA

Beli 1999: Aleksandar Beli, Dijalekti istone i june Srbije. Beograd (Zavod za
uxbenike i nastavna sredstva), tom H.
Beli 2000: Aleksandar Beli, O dijalektima. Beograd (Zavod za uxbenike i nastav-
na sredstva), tom H.
Bogdanovi 1987: Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. Srpski
dijalektoloki zbornik, Beograd, HHH, 7302.
Bowakovi 2008: arko Bowakovi, Fonetske osobine govora istone umadije.
Srpski dijalektoloki zbornik, Beograd, , 1322.
Ivi 1949/1950: Pavle Ivi, a) Emil Petrovici, Graiul Caraovenilor, studiu de dialec-
tologie slav meridional (Universitatea Regele Ferdinand I din Cluj, Bibliotec Dacoromaniei,
Nr 8) Bucureti 1935, 8, 270; b) Maecki M.: Gwary sowiaske w Banacie rumuskim (Les dia-
lectes slaves dans le Banat roumain), Extrait du Bulletin de l'Acadmie Polonaise des Science et
des Lettres, Cracovie 1938, 1316. Junoslovenski filolog, Beograd, H, 318322
(prikaz).
Ivi 1956: Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko
nareje. Novi Sad (Matica srpska), 1956, 21985.
Ivi 1957: Pavle Ivi, O govoru Galipoqskih Srba. Srpski dijalektoloki
zbornik, Beograd, H.
Ivi 1958: Pavle Ivi, Die serbokroatischen Dialekte. Ichre Struktur und Entwicklung. Er-
ste Band: Allgemeines und die tokavische Dialektgruppe. 'S-Gravenhage (Mouton); kwiga je
prevedena i na srpski: Srpskohrvatski dijalekti. Wihova struktura i razvoj. Prva kwi-
ga: Opta razmatrawa i tokavsko nareje. Sremski Karlovci Novi Sad (Izdavaka
kwiarnica Zorana Stojanovia), 1994.
Ivi 1974: P. Ivi R. Aleksander, Refonologizaci koliestva glasnogo v kae-
stvo v odnom ygo-vostonom serbskom govore. Obeslavnski lingvistieski atlas:
Material i issledovani 1971. Moskva, 1974, 1822.
Ivi 1978: Pavle Ivi, Beleke o biograikom govoru. Srpski dijalektoloki
zbornik, Beograd, HH, 125176.
Ivi 1988: Pavle Ivi, Nareja. U: Dalibor Brozovi Pavle Ivi, Jezik, srpsko-
hrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Zagreb (JLZ Miroslav Krlea"), 5480.
Ivi 1991: Pavle Ivi, Znaaj lingvistike geografije za uporedno i istorijsko pro-
uavawe junoslovenskih jezika i wihovih odnosa prema ostalim slovenskim jezicima.
Izabrani ogledi, , 167199.
Ivi 1994/1997: Pavle Ivi arko Bowakovi Gordana Dragin, Banatski
govori umadijsko-vojvoanskog dijalekta. Prva kwiga: Uvod i fonetizam. Srpski dija-
lektoloki zbornik, Beograd, H (1994); Druga kwiga: Morfologija, sintaksa, Zakquci,
Tekstovi. SDZb, H (1997).
28 DRAGOQUB PETROVI

Ivi 2009: Pavle Ivi, Srpski dijalekti i wihova klasifikacija. Sremski Karlov-
ci Novi Sad (Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia; prethodno tampano u
Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/2, 1998, 113132, H, 1999,
303354, H/12, 2001, 175209).
Petrovi 1982: Dragoqub Petrovi, Iz problematike govora Mrkovia. Makedon-
ski jazik, Skopje, 19811982, HHHHHH, 567573.
Petrovi 1992: Dragoqub Petrovi, Pavle Ivi, Izabrani ogledi (. O slovenskim je-
zicima i dijalektima; . Iz istorije srpskohrvatskog jezika; . Iz srpskohrvatske dija-
lektologije), Prosveta, Ni, 1991. Junoslovenski filolog, Beograd, H, 145161
[prikaz].
Petrovi 1993: Dragoqub Petrovi, Iz problematike srpskohrvatsko-slovakih lek-
sikih odnosa. Naukov zapiski, Prv (Soyz rusinv-ukrancv Slovacko Respubli-
ki), 18, 151156.
Petrovi 2007: Dragoqub Petrovi, Tri stoqea hrvatskog standarnog jezika"
na srpskoj osnovi. Slovo, Niki, br. 15/16, 222269.
Petrovi 2008: Dragoqub Petrovi Sneana Guduri, Neoakut na severnom pod-
noju Rudnika. Zbornik Instituta za srpski jezik SANU, Beograd, , 419428.
Remeti 1981: Slobodan Remeti, O nezamewenom jatu i ikavizmima u govorima seve-
rozapadne Srbije. Srpski dijalektoloki zbornik, Beograd, HH, 7105.
Remeti 1985: Slobodan Remeti, Govori centralne umadije. Srpski dijalekto-
loki zbornik, Beograd, HHH.
Remeti 2004: Slobodan Remeti, O estolanom prozodijskom sistemu u govoru
Kladwa i okoline. U: ivot i delo akademika Pavla Ivia: Zbornik radova sa treeg me-
unarodnog naunog skupa ivot i delo akademika Pavla Ivia. Subotica Novi Sad
Beograd, 651660.
FO 1981: [Red. Pavle Ivi], Fonoloki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih,
slovenakih i makedonskih govora obuhvaenih Opteslovenskim lingvistikim atlasom.
Sarajevo (ANUBiH, Posebna izdawa, kw. , Odjeqewe drutvenih nauka, kw. 9 lat.).

Dragoljub Petrovi

PAVLE IVI ET LA DIALECTOLOGIE SERBE

Rsum

Dans cet article l'auteur traite des contributions les plus importantes de Pavle Ivi la con-
naissance des dialectes serbes et cela depuis ses remarquables dbuts scientifiques en 1947,
l'poque o il tait tudiant et o ses recherches portaient sur les parlers de Biograii jusqu' sa
dernire discussion synthtique sur les dialectes serbes et leur classification. C'est en 1956 qu'Ivi
a systmatis une premire fois toutes les connaissances acquises jusque-l sur les dialectes stoka-
viens, connaissances qu'il a compltes et dont il a prcises de nombreux dtails deux ans plus
tard dans un livre publi en allemand. Il a de plus jou un rle cl dans certaines dcouvertes
ultrieures importantes portant sur le territoire des dialectes serbes, telles que la prphonologaison
de la quantit en qualit dans les parlers de la rgion de Prizren et de Timok (dialecte prizren-
sko-timoki' "), le maintien du yat non-remplac (tout d'abord dans les parlers des Serbes de la
diaspora, puis sur le vaste territoire de la Serbie du nord-ouest) et l'existence de l'accent no-aigu
dans la zone centrale du dialecte kosovo-resavien. Dans sa dernire tude Ivi a fait la synthse
de toutes les nouvelles connaissances acquises sur les dialectes serbe et a indiqu des pistes pour
des recherches ultrieures en laissant entendre qu'on trouve la plupart des lacunes dans le domai-
ne des dialectes dans les rgions de Smederevo et de Vrsac (dialecte smederevsko-vraki' ").