_ Cpe Ge 5 D docent ne franjo mien, 2 Si ike biskonaponske mee elektraprtredi eksploatacija i zastita na raduAutor pecan Me FRANJO MA:DAND2IC, di. Intenjerslektrotobike SRECKO DNAZENOVIG. pk wleolnanon ‘Woeegnproferr Elotroehnigkos Docent PETER ZUNKO, dil ntarier Brscrovehneh faut Cubs Surat) rdehcor De AMIHAiLo PETROVIC,redouniprofesr Fakultet att nt tov | ogovoe ure MONGILO ZDRAVKOVIC — sia Nedetjkou wedi ‘ase a ee and ea ros NOE er tae eonicsebiehuredrik: Veli Popov vice Vieinir Rese meter: Dragan Mlbave ve: nmitt sa dofurmentariiu Ze nara card Kardl"~ NB Caner 2informathno~iadavathu deatost Foie ewopin JUGOSLOVENSKA | SromtsPocnoe 157, 22-499, 21~487 {OSTRANA DOKUMENTACIIA ZASTITE NA RADU" Ni tamga: tampa Bakar” Bor eat: 1800 PREDGOVOR Prirutnik ,,Niskonaponske mrete u elektrodistritucii” pridrutufe se nieu postojait priruénika signe veste, a se kyentitatimn i kyaltativno rasik.jo od nit jer sveobuhvatno ‘obraduje problematiku niskonaponskihdistibutivnih mreta ss agpekta sevremene tehnologi- Je, nithove igradnje i odrtevar Projektovanje,iaeradhje i odr2avenje niskoraponskih mreda je obredeno u odgovaraju= im pogfeijr koja predstavjaia zzokrufene cline v to/ oblast. Cinjenica je da su niskonsponske nadzemne mreze sa neizofovanim provodnicima po {fziskom obimu resprostranjenije u odnosy na druge vate riskonsponskih mrad, pa je stoga dato doste prostora obradi ove materie. Akcenat je na konstrukeli uporitta,primeni prop 1,elektriénim proraéunims, revi odrZavanjuniskonaponsklh nadzemnin mreda, Posebne etna je osvecens primeni proracune, dljagrama i tabelanih prikare, U prinuéniku sv obradeni i usovi za fevodenje nadzemnih prikijuéaka, x9 tdittem na primeni samonosetin Kablova PPOO/O i PPOO/O-A, pri ievedenfu prikliudeke na nadzom. ‘ne mreze sa neizolovanim provodnicime. ‘Niskonaponske mrefe i kuéni prikjutel sa ssmonossdim kablovskim snopom (SKS) sv vibe se susedu distributimnim mrefora, pa su, imajcti u vicu njihovu perspektiv,obre ena porrebna upuistve, proraduni | konstrukeje pribore ze izgradra | odrdavanje SKS ‘rete i ukazano ne njihovu ekonomiérost pri igrednii i korkéenju u odnosu na nadzerane ‘mrate se nelzolovanim provodnicima. ‘Kako pouzdanost kablovski: mreta zavisi ugleynom oc! kyalitetnog ievodenja redove birt iegranj!kablovskog vods,u pricugniku su data potrebne uputsta, proraéuni kenstruk ‘je kablovskog vods, 3 tefftem na izboru kablova u distributivno} mre, Konstrukei kab. Jovskog vods, tehnologtispajana i upradnji kablovskog pribora, tahriékim karakterstka ‘ma pojedinin vsta kablov | elektriénom prorséun kablovskih meds a raziku od drugih griruéniau ovor su razredene i zaititre mere od previsokog ne- ‘pone dodire sa poertom na primenu sistema nulovanja i zaktitrih pretidaca. Takode so date praktiéna uputstva 2a levodenje uzemijvae Priruénik je obogaten inekim osnovnim pojmovima iz tori pouzdansti, 9 orvrtom na pouzdanost nadzerininiskonapanskih mreda 34 neizolovanim provodnicima ‘Na kraju su obradeni osnovni pojmovi u koreleeji neponstih prilka, gubltaka napone, nage i energie, u cilia veee ekonomiérost pri kortéenjaniskonaponskih mreda, veka koneipiran priruenik nede biti samo korsten u rukama prakti¢ers koji se bave ploniraniem, projektovanjem, izrednjom i odrlavanjem: elektroenergetski mire nisko9 na ona, nego i korstan udzbenik za obrazovanjesredhje struénih | visokostrucnih profile Koji se bave avam problematikom, Takode, prirudnik mote karisno de post institu ze ‘w0a radu i drugim asocjaciame, 22 obradu ovako obimnog prituénike dugujem zahvsinost Kolektiny EDRO ,.Elektro- krajina” Banja Luka, 2 posebno tehnickom Brankovic Drag iz OOUR-2 ,Elektroprojekt” Banja Luka, na pedanenom radu pri iradi mnogobrojnih crtela. aurorNISKONAPONSKE NADZEMNE MREZE 1. DRVENI STUBOVI 2 izgradnju niskonaponski rreia, i pored sve veée upotrebe betonskih stubova, dive fi stbovi €e biti dude vreme nezamenliv. U prilog ovo) njenclidu dobre elektri¢ne i me- hanigke osobine drvets, lk transport | montaza, moguénost prilagodavanja rzznim tehnolo- lama i2gradnje nadzernnih mreza itd Fazlog za smanjenu primenu ili potpunu zamenw drvenih stubova u izgradni nisko- rnagonskih mreza jeste relativno mali vek Wajanja, posebro slabo impregnisanih | reimpre- gnitanih stubove, kao I mnogo brii rast cone drvenih stubova u odnosu na drugeveste stu Dota. Toko na primer, 28 period od 1972. do 1979, goine ra betonski stub od 9 m cera je porasla 22 1,5 puta, dok je 20 kestanoy stub od 9 m porasia 3 puta, od 10m 2,6 puta 2 od 12m 2,3 pute (neito je lino is impregrisenim stubovim). Zhog sve éeite izgradnje niskonsporskih mreta 49 tamonosivim kablovima potrebni su stubovi duzine 7 18 m. Kako su stubovi ove dutine znatno jettinji od stubove duzine 9 110 m, jer mogu dabiti saéom sume, tose 2a due vreme mote reiti problem njihove e re isporuke. Tu je i apsurdna Einjenica da se poslecnin godina drvo veoma mroge tradi za legiadnju dalekovoda visokog | najviih napona. Taka, na primer, u SAD jo8 uvek su doste u prineni za izrednju niskenaponskin i srednjenaponskih mez, dok je u Kenad jot veda pi mena drvenih stubova u izgradnii vib meets itd. U SSSR-u au dalekovodi na drvenim stuba- viva primenjiveni v periodu pre rata, dok ih u zednje vreme potskvle matal, a nsroéito be: ‘toneki stubovi. U posi vreme 22 dslekcvode nijvifih napone upatrebljavu se stubovi plone drvene grade [4], 1.11, OSOBINA DAVETA [1] rvo se sastoji od coluloze ~ koja sedr8i 44% ualenika — 2éruene se materjom lig ‘om, ii Kraée reéeno drvo se sastoji od lgnoceuloze. Orvo sedi druge materjle: amidon, tanin, kamfor, smo, balsame, ull, obojene materi “Zbog velike sardine vode i mineral soli drvo u priodnom stanju se ne mote upotre- biti kao izclatoru elektrotehnici. Redi toga potrebno je dese drve prethodno podvrgne im Dregrisanjv. Drvo razvano ,uvo na vazduhu sadr2i oko 18% vode. Za upotrebuu elektro- {ehnici drvo se mora prethedna suit! na vazduhu vile mesec, pa éak i vile godina, a posle {opt podvgnuti vestaekom sutenju. U ovo) poslednjo| obradi temperatura peti (obitno 58 ‘uvorn parom) s® postepeno padize, pa se u poéetku mora u peti odrfavat lvesno stanio Viainosti, do bi pore na drvetu ostale otvorene dok izbija vag iz rjegove unvirasnjost, Pod “evim utlevima sadrina vede mote ge inant nejvite ne 6cekiéne i deltarine osobine deat, paalalna sa vlokrima (1) payne na vas a) su diolektritna konstanta Sielektr iia Gerstoca (kV/mm) debljina vet 30 mm debijina deveta 120 min specifgel otpor: 05 — 10 Nim suvo dvo parifinovano drvo 10 109mm Gialakerién gubit pri 1 ke/s 12a polje od 0,1 K/min (ny 25-48 (0) 36-74 (01) 28 (1) 642 (uy 3120) 302 rah 65 — 160 W/m? rast 423 — 160 W/m? 10 — 300 W/en* jela Ilse sou eletrotehnict Kao izlator upotebljaa jst, sir obonos(abenove ano), areritke orahovina, grabovina, gaek, javor rast | bukva 1.1.2. KARAKTERISTIKE DRVENIH STUBOVA — oxnoune osobine dveni stubovs a eiska cena aka obvada, zadovallvainee ety ithe Eee ea elon ve nadztmne vodove rato, redeie, pai wsokon reponse nia ura 29 rt suo ons | zlacions sora dees (ako seo ‘roma propisima ne smatra keo elektriGniizolator it eae aja pzithnihosobine devanih sto 4] je mala unioa 9 coer! a oe eoone! anos tazine drveninstubova prema batorskim subi 2 oS je na tetkim nepristupe coe ie 1:3. To omoguéule lek transpart I rad ber mehenizae {im teronia. tren row ima vaihs mopuénost peoptereéenia, kako se mebanisks Eee rt een anh atop na worst u puna} met, Pored mehanick Cvs ‘Gro poveduje | elastiénost koja je dva puta vets od éelika oak devon stubova eelativra ral wok tran, Koji ane 04 ay kod cernpregisanin stove. Vek tojn nlm vnianh tubers rau Pon od ni Kad meiotic store rer ran [4] ear std ook Wlar]® oe) rimpregnisanih stubove (osim ee Prema kus U RO ,£lsktokrajina” Baia Luks, be w kewereat i ea a ae dvadent going gino Kan drvanlstubov a rinoyapoyis Me ae abr ZORV,waktralanja kestenovih stubova kee seo 15 00 20 Gots Soe 20 Saco impregisane stove (rea raraekin podacima) vk wells oro me Ue grt katartim lim fe oke 26 godine, a snrekoih suber boro wane dobro impegrisnihxubovau Sredsko erate fo 7 Gers u 17 going, Vek ovo ole npregaciecrvenih subovs vk trois imoreonsanh ubora kreée se od 12 d0 20 godine. Teeter stubows) od 812 godine, au pojedinim sluéale- 1.1.2.1. Konstruktivne pojesinost [5] Najmanji dozvljent preikstbovs na tanjem krsjv mora de 1} stubova vis onaponski vedoua 1 Ranostruki stubova i elemenataslozenih stubova koji st opt —fomosnih elameneta slotenih stubova Pe atubova fdvostrukih stubova spojenih moadanicams iano kod 2) Stubova niskonaponskih vodove = Jednostrukih i pocuprth stubove IA stubove i dvortrukin suabova = Stubeve 28 ogranke vedove sa samo dva provednika 1.1.3. DIMENZIJE DRVENIH STUBOVA [2] Je se pomotu instruments (promerke) kojé ne cog Fanoriti + 10 mm. Dudina © meri od ru! fro 10 ‘od ruba donjeg preseka do vr, a preénik uvek 300 mm Kod stubova dutine 9 m privat preénil pad tsbor prirattpreéniki ne sme bit! manji od 7 mm, ni vei od 10 mm Prillkom isporuke stubove korsniku,stubovi po debljini moraju odgovaratitabeli 1.1 2 = bie agges | EP Oa $50 = oe 3 is - 16 i 16 is iP i iy ne e 7 Ro a " wie 18 7 m2 3 ae 2s? 20 2: 2922 Dozvoliene odstupanie 2a stubov Boece panje 20 stubove dutine do 9 m je + 50 mm, a 28 dute od 8 m (dstupanie preniku od 9 m je +10 mm, a prako 9 m je #20 mm Driven’ stubovi: Zavisnost zapremine vei t zapremine u odnosy na gorni i donji preénik stube data jew fe ube Praenk ravine : en aan iy 81.1.4. TEHNICK! USLOVI ZA SECU, SKLADIRANJE, KONTROLU I PREUZIMANJE ORVENIH STUBOVA [2] 1.4.4.1. Uslov za sotu devonih stubova — Dive #8 p0 pravily sate zim kora se mora odmah grubo skinut ‘Ako se stubovi seku u zimskom period i odleze odredeno vreme zhog toga Sto Ge se Laragvati tckom preleéa i eta, tu period Kojem je moguée sufenje crveta, posite se ‘najveti Vek trajanja. Ako se sCubovi pak seku u letnjom periodu, te se Ugraduju v jesen iz ‘mi, tu kiSnom periodu kada su kis | hlagnll dani, onda postoi moguénost da se viaga 25: ros isu podlodn truleni tba impragneat cgovarajuéim sredstvima da bi se abezbedilo trajane stuba najmanje 20 godine Zaitita drvenih stubova, u smisl precnjeg stava, postute se ked se 22 pojedinu vstu darveta primeni edgoversiuéa imprennasja, au skledu s2 veketim jugosiovenskim stendar- dima Delovi stuba koji nisu u dodicu 52 zemljom, ako nije predvidena upotreba dute od pet sgodina, 2 delov stuba u dodiru sa zempm, ako nije predvidens upotreba dude od tri godine, ‘he moralu se 2attiimpregrisanjem ‘Smatra #8 da je 22 208i stubow niskonaponskih vodova od trullenja dovolino da na lew mesta priment jedan od efikariin nacins impregnacie, ne primer: injektiranje, 28 sipanje pritom pri ukopavanju, bandas | ‘Sui rezov! | rupe na stubu moras premeeat vrudim bitumancm bez kissing il ‘moraju aati od razaranjadrugim scadstvom istogdejstve Direktno betonirane stuba u temale nije do2voljeno. align delovi u dairy +a drvanim stubovima, mora se pouzdano zatititi od rdanis, a delove iznad sell takva z8tta se postze premazivenjem metalnim ili nemetzlnim sted svom 2a bojenie, 2 z¢ delove u zemili ~ premazivenjem vrueim situmenom bee kiseine il rug sredstvor istog dels 1.18.2, Zatitna sredstava za imprognaciy stubove (vi uslovi ednose sana impregnadiju drvenin stubove 2a elektriéne mete, od bora, ar 48, sme I jee, zastitnim sredstvima: 1 Wolmanitom CB na baz spojea bakra, bors i hroma ili nekim deugim rastvorom so li ali uz prethodne edobrenje karisnika, na rnovU prthodnog sptivana, po Postupku pu: og upiianjau kot, 2. Stubovi bors | aria mogu se impregnisat kreczolitnim ugljam ali ne osrowu propia, arakterictke wolmarita CB mesavine ol 2 impregnsiju stubova Zattitno sradswo za. impregnisere elekrigrin stubova mora biti smesa ns bazi anor ganskih soli Cije su komffonentespojev bekra, bora ihrem, Sredstvo sa proizvodi pad nazivor .wolmanit CB a ima sledate karokteristive: = 13,0 daleva hrom, = 84 delove bakea, = 413 delova bora ~ pit pode vodenog rastora ere ese od 22-4. “4 = Najmanja moguéa kencentracia vodenog rastvra soli wolmanita CB za impregneciiy stubova iznasi 4,5%, 2 najmanjakoli¢ina upijanja raswore soli uz navedenu koncentraci 22 smvekove i jelovestubove iznos: 170 kg/m, mereno na vagi poste imoregnacie, 190 kg/m? mereno vodornerom. ~ Maksimaini astver wolmanita CB u vod kod temperature oc 202C iznati 20%, = Temperaturno podrusje kod raswaranja wolmanita CB krece se oc 15- 50°C, 2 2a, rome impragnacije temperatura je u granicama od 8 30°C. = Maksimalno nerastvor\iv deo, ragunajuéi na cel kaligin soli, enosi 1% NNeimanja dozvolien kolizina upijanig svve soli wolmanita CB ra kubri metar kod je lovih | smrekovih stubovs iznosi 8.8 ka/m? marena vadomerom, 28.0 kg/m mereno vs som, Navedera kolidine upjanja suve soli za impragnaiju na 1m? stubova predstavla do: nj sigurnosna granicu ii najmanju dozvoljenu koliginu. 1.1.8.8, Maronje koncontracjerasvora 2a odredivenje gustine rstvora soli mora se upoteebitiprecizn’ areomatr, Koji posedu: Je sedate karaktoristike: — meen» podrué}e od 1,0000—1,0500; = razmak izmedu podele 1,75 mm; — termometer s2 mernim podrugjem ed 5- 30°C, x raspodelom ed 0,5°C; = mora biti batdaren 28 vodu kor! 20°C; batdarene poaretkeareometra ne smu biti veés od 0.0005; = sreometer se mora Euvatiu temperiranoj pros na 20°C, i ne sme se ialgati na lim promenama temperature. Gitindr z0 merenie Citindar 8 merenje mora imati precnik ect 60 mm, a areometar tebe u tekucini le bbodno da lebdi, ne rie de dordiruje zi¢ove.Zidavieilinds moraju biti uvek sti prozir Tabela za odredivanje ustine Tabele | grafikone za odresivanie Koncentracije {ese ispravnost kontolie, sora Soli izraduje proizvodsé soll Odreaivanje gustine rastvora soli za imaregneeii Fadi odredivania koncertracie rasvora soli, potpuno iti staklenellindar se rapuni bistrim vodenim restvorom soli do 5 em ispod gornjeg ruba. Nakon toga se u cilindarstav areometar, Koll sadr2i i termometar. Rastvor soli mars imati | temperatury od 15~200C, ‘Argometar se stavlja u tekuéinu potpuno éist, sa suvim prtima. Gustina se otiteva take 310 $8 oko nalazi u isto visini sa horizontalem donjeg maniskusa. Priikom merenja aéometar ‘mora mirno lebdeti u sredini staklenog clindera. Pomo¢u otitane vredrosti tempereture | ustine na areometru, odredi se iz tba ill grafikora kencantracia rastvoe, Sve spreve koje slze 2a isptivanle rastvora soli 22 imprengacliu moraju v nakon upo- ‘rebe obsvezno prati, a za merenje mogu suit samo ake su potpuno ciste|suve 1.1.5.4. Priprema roetora sli za impresnaciiu = Zestitno sredstvo, odnosno so Wolmanit CB, mora se pre upotraberesteptiu vod. tapanje se vedi na taj natin Sto se u preracunato] ko ni vod malopomalo, uz lagano. Ieianje, dadaje potrebna koligina soli do porpunog otapanje. Ternperatura vode ne sme biti vila od 50°C. 2a meSanje se korstimefalia, Koja aktivro deluje na dnu posude. Ze meienje nije dozvoljena upotreba pare, 15Svete pripremien raster se mors nakon kreéeg salarja, novo dobro izmetati. Niu kom slvdaj nije dozvoljeno pripremanje rastvora veée Koncentracie nego sto je maksimalra foplvost sol 2a impregnaciju, Restor soli u padrugiu maksimalne koncentracle, s8 more dobro kontrola a Aktvne Komponente zaittne tol [wolmanit CR} moraju uvek odgovarsti adnoss kof je naveden u taGhi 1.1.5.2. Te wrednost se smejv ranlikovati rajvide za * 8%, sto se od reduieanaliti¢kim puter a Nsjmanje ledanput meseéno_rastvor za impregnaciju se more padvrgnuti hemisko} analizi dase ustanov dali je ocnas aktivnih Komponenata u skladu sa t28kem 1.1.5.2. ‘Restor! soli moraju biti ssvim sti, jer bi nedistote kzo 3to su piflevina i prasing ‘mage iazvatihemijske resi. Ispitvanie i Kontrole rastvora za impregnaciiv — Potrofedi elektriénin stutove, ocnasne riihovi Kontron organ, imaju pravo da u praviinim razmacima vrle kontrola sredstava rastvora ze impregnacijv. Ukoliko rastvor ne ‘odgovera predvidenom stavu, mora se zameniti novom. Poizvodae sll eduten da na zhte preduzeo z impragni I Konwlrag or gana potrofaca da ates da mesavina scli odgovara sestavu navadenom u taeki ast S entseptignost dae se jedanput godine, epltivanje lusivost wel se jedanput godiinje Kod proizvodaéa sli, u2 prsustve Kontrolnog organa potrosata 1.1.85. Ureds) za impregnaciy elokarigi stubovs = Na samom ulazu u predgreiné potrebno je postavitifltar zs fltriranje restore soli 0d netoplivindelove ‘Uredai za impregnacilu stubova mora biti tako izaden de seu cilju odredivanie kali {ine save soli u drvetu moze meritiKolicina pijenog rastvora sol, a isto tako dase toku impregnacie ne moze nti dodat niti duzetinelto Sto nije padvignuto mereniv. ‘Uredaj 20 impreanaciju mora, orim opétin propisa koji vade za kotlovska postrojeia, zadovolit sledets ~— Kotte 28 impreqnoci ol je baoaren na pritiak a njmane 780 KP, vom za prixjocokvokoum-pumpe | uresim 2 metenle temperature restora sl zo ree rear cao se mora redowno Bist od tags, stgotne ugh necitota Temedu reravoue to tapaie | pedreaa,odnea operatonog lina, more poe toa fitar a otkonfele mananichh neste. ‘Moser to prioeranierastvore fll imoregacjy more iat rel 20 2am jovarje resto do temporatte oj propa il odredujeprolvodae sl. Rezevour Mo- Faia rel za metre oie ednallénog strana Presta i ponte aba dima tar zapramind da mote prt Kolin rastvo: ra sl koje fe dovoln ra punlenie kota Za mpregaiu kad Je or] napunan stubovim, ‘acim j|verovetnu Kling Kou x stubovt pit za ware impregrace a da pr tom ek td potivn astvrom, Sat] feénosu predelecu rors bit maliv i mora ramen Eititi od nelstoc log gsi ‘Merni rezervoar mora imati taénost + 5%, kao merni rezervoar moze sluziti | pred- arise oto fe posal verano | ko ma urd Kt orga taenost merenia = 5%. Mota ima vkuum=pumpu Kea Mrs poles prise mn edna 4000 ako 2096 na piv vakuum~ purge poche | pumpe a pritia koja moe pole pik ed najmane 780 KPa 6 ~ Aparat za graficko registrownje vakuuma, temperature i pritska u kotly keo funk clu vremena tajanjaimpregnacie. ~ Zivin barometar_ 2a merenje vakuuma koji ne 2avsi od spaliainieg pritiska, amote s prikjueiti na kotao za impregnacis = Uredaj kojim se kontroliée vekuum ipritisak, kao i visinateénostiu kotlu. ~ Elektigni vlagomer za odredivanje vage vstubovima pre impregnacie Preciznu vagu i termostat 2a odredvanje visznortigravimetrjskom metodom. eslerovo surdlo mora biti ioravna i otro, 1.18.8, Postupalimprognisanja Impregnisani elektriénih stubev vise po postupku punog upijanja u kot vel postupak primenjuje se radi dobijanja maksimaine dubine prodianja i maks: alne Kolitine upijanja zstitnog sredeva, Evakuisonje Nakon merenja i unoéenja stubova u kotao puta se u rad vakuum—pumpa sve dok se ne postigne pritisak koji je 4000 Pa pls pariialnipritsak vodene pare. U veri stim, 2 u zevisnosti od temperature, dobijalu se vrednost pritiska navedene u tabeli 14 s : = es Postignuti_vakuum se stalnim radom vakuum-pumpe odrtava za aris bor 60 minuta, 42a smreku i jlu najmanje 150 minus, Pritiak (vakuur) se pri tom odteduje2ivinim manometrom, Nakon toge se studovi u kotlu, uz neprestani rad valuum—pumpe, sto pre prekriu vodenim rastvorom sol iz predgrejaéa, a kad se Kotao napuni zaustaije se red vakuum— pumpe. Poste tog, pusta seu rad pumga za pritisak sve dok se ne postigne pritsak od rajma- je 780 KPa, Radi postizanja punog upjana, Kod stubova od ariéa | bora ovakav pris se ‘odréava 90 minuta, a kod stubovs od smreke i jele 210 minute. Potom se postupak ne pre ida nego se na posudi wintervalima ad po 16 minuta Kantralie de i stubovi od smreke il isle upiaju vibe od 3 1/m? rastvora, aed bore vile od 8 I/m?, Kad se ustanovi da je upljane kod srareke i jele 31/m? ili man, a kod bora 5 1/3 Ili manje, impregnirene se nastavlia pad istim pritskom jo8 30 minut. U stussiu dase tokom zadnjih 20 minuta poveéa koligina upjanja rastvors, u odnosu na uwedene graniéne vednost,imprgniranie se mora produit sve do Konsantnih ved 2 "72a vreme impregnsanja stubova postignuti vakuum~pritisak, pritsak { vempersturu ‘mene fiksira_u drvetu. Ss ovom vrstom banda2a mazemo ds zatitimo neimpregrisane stubo- ‘mora na dijagramu registrovati automatski pisaé kao funkciju vremena. Te vrednosti unose ve, stubove impregnisne solima, kao i stubove koji su impregnisan kreozotnim uli. seu doesn | masa nije samo nose: zltinog seta, vt le nen zadatak ds 2arave nas tal rastvor afin so dak potpuno ne padre u vo. 1.18.7. Garantn ok Drugi deo bandats je elastiéna PVG ‘lie, Ns ivicama PVC folie ina eno krju na Immpregscia sirantule trainost suse do 12 going, stim Sto se 20 to vrme ne sme -—=«=S«*RI Spa Tepek Koji omogutava lenienje bandaza ne stub ito tako da Je banda i ‘ojavit tue nit snanienieneprkie Estode dete, lako je Hub prilkom ugredre nak powrinskizatiéen od diektnog bprans, OsobineovogTepka su take Ga ebetedue a. ‘nu lepiivost, ctporan je na spolatnje promene temperature, a pored toga poseduj js | 040 inadno 2afticen od svane potrosaes,u podnodiu i pri wu. bimu da epi kako na suvo take ina vakno devo (3.1.1) Kao godina ugradnje smatra se godina impregnisana. Imprageisane se mora vsti kljueWve Bo UEVrGenim propisima | uz Kontrol ovlase- nih organa potresaca 1.188, Postupai odredivanjadotraalosti stubs T Orijentacioni nadin odredivanjadotrlalostistubasastji seu tome da seu zoni u kojoj ‘se vr8i proveravanie (to je zemlje—vazdun, sredina i vrh stubs) slate kvalitet zvuka koji se I proiavodi udaranjem éekica. Ako je 2vuk jason i zvonak, tade se pretpostavia da je stub is: a pravan. Ukoliko se pri udaranju dobijeprigufen,tupi 2vuk, tada se mote pretpostaviti da je 1 Zapoéeo ili vee postoi proces tuljenja. U tom sluégju obavezna treba upotrebitiPreserovo | vedo radi utvedivarja stupa wuleta. Preslerovim svdlom us se stud w kritiéno} zon ieptivana | uviacl se do sredinestu- be. Na esnows dabijnag Gepa se mode lako ustanoviti Koliko je stub istruleo, Rupa koja je owvorena svrdiom mors so_zatvoriti epom istog pretnike, od twrdog os vet koje je premizano pastom za impregnisane up Prema izgledy i stanju uzo-ka dobijenog Preslerovim svrdlor, tveba stub zamaniti uko- eee like contralna true! iznosl 35~4 em. Ako Je tj i2nos u preéniku manji od 3 em, potrebno je viii proveravanje svakih dest meseci. U slucaju spaljaénje obodne ruled (zona zemlja—vazduh) stub treba menjath ako Lapa PVC mase pd WOLMANIT TS-samolepljive bancaseizradujemo u velisinama datim u tabell 15, obodna trule? prodire u unutrainjost 1,5—2 cm (mereno radijalno). hones pe ee eee ey By a Sei stoi cee Cece i o_o _ien ESSN Sgeiuah tore tae gate po ere : a 2 es it 3 eee rato ate rime nora ere imnatannes Evidencija o zameni dotrajalih drvenih impregniranih stubova se vodi sa ciljem da se 7 nd=ao vio, istavijanje ia = vek trajanja ugradenih stubova: ara — Pirate pemasi ho el ctepe eGo 0 os nt ole Soa | co i a a tee el eee oat Eaves ected lisrou suse his aver avai rian Seca pee ees ae iv ecporahiin un cg within) Geese Sk ee ia impregnisani kreozitnim uljima sa powsine so uklanjju ostaci ovin lj, Potetak bandale Drigvééujemo na stub sa trl ekseriéa ito tako dose gornii deo penaste mate nalazi 10 em iz. ‘ad powsine zemlje, Cetrti ekseriéiavlatino iz bandata i Guvamo. Unutrasnj deo bandada na kojem se nalaz slojzatitne paste, mora d bude akrenut prema stubs. Koda sme pocetak bbandaza ispravno prigrstii na stub, potinjamo sa omotavanjam to u praveu kretanja ka- 1.1.8, ZASTITA DFVENIH STUBOVA WOLMANIT TS-SAMOLEPLIVIM BANDAZIMA [18] zalke na easvni (ska 12) Osabine \ nareio| tax ois rising 10em PVC folie koa ne prpusta vadu. Na poset Banda je satan i de dela, Nose Wolnanit—TSK paste, is lanl sate ku PVC foe, na ivcama se raloe din zloa PVC isa Kole reba eikina. Tn ste itu romat jee panasta mata Satay pat J ov dono uz moe vag ole samo tato da zit apa kot male ne potetku PVG fel. U estavk rada piste alas cet, pre u ob arvra coke unuadnor dee pol otedeog we rukom ors dons ive foe na powiny ube (ke 13) 18 ce 19sika 12 sia 13 Pritikom omotavanja penasti deo trake treba lgano zatezst i omotavati oko stuba sve ok nije potsuno otmotan, Se satezaiom satin’ jes pits na powsnu. Oro sabe ‘jt onomo tak, mora da bude dst ruba pokrien peastom masom. Ako je judi Zaltinim scien predugnéak, mokemo s jm bez ake Stte co prerjemo poser ka Banat jer zaitine sol penetra | kroz pl slo) sti, U aktlm sudalevina posije tho da ovijamo stub na ugrofeno} strani, odnosno na strani qde se trulenje vet pojavio (s 14) Poste toga nastajomo sa ovijanjem na ta nan St oduljamo po 20.cm PVC follje Ko- jeperten imo ob, raed nnn tempers preporucueo de priikom advan folie proms Kok artonski kotur drvent stap dug prblizno 80 em. Na taj nacin ée se PVC follja lake, beée i favmonerni ih rsa PVC foliju odvili do kraja, onda dobro zagladimo jo8 jednom rukama donju trea obetbedujamo pot rj tu, Kao tye esas hee. Zaheuanfmprveu omotaans bet pune prlegane Cone | gore Ich atakode {iva uprero. Con kaj PVG fae re reo provi kari (aka 15) STi NG sik 14 Kada smo obavili navedene radove, jam zasipamo, pri emu pazimo da uz stub nas emo zemls, rb Kamenfe mono de ott njegors powtinu.Zasipaje vito u sljevina Koje nabijamo.nogama. Pre zasipana jame gornju ivicu Dendaza omotavamo jos i perforsa him mom koji se dobija 2 bandazem. Time onemoguéavamo stoki | cijagi da oiteti ban- Gai,» izbogavemo i evertualna trovanja, Mere ze6tive na rads ; = 0 otrovnosti zaittnih sol na bandafu upazorava nalepnica Koja se natazi na svekom bandadu. Zatitna 30 22 nalazi na bandazu u koncertisanom obliku ju penasto} mas! zbog 20 ‘098 preporuéujemo da racnici prikom omotavanje upotnabljevalu odgovarajuce zatitne rukaviee, Za vreme radaradnik ne sme da pus, nit da jee Bancaze trebs drtati na suvom mastu, dok ih na tren treba zaititti od padavin, jor 1 suprotnom sluéaiu zatitna so moze de so rastopi Ito tako, treba pazit de nezaposion! i stoka ne dodu u dod sa bandatima 1.1.7. SMERNICE ZA ZASTITU | UGRADNJU RAZNIH VRSTA STUBOVA Upracnia bogremovin stubove Unracinja bagremovih stubvora 38 betonskim nogarima dozvoljena je u mretama ais: og napona i tou sledecim stevia: ~ prilikom rekonstrukeje postojée niskonaponske mreze prilikom popravka na mre, ti. pojedinaéna izmena stubova ii ugradnjo drvenih hogar za pojacanje postojecy stuta ~ Zaitita bagremovih stubova na principy Wolmanovih soli, koje proizvodi , Sitvapro: ddukt’ Ljubljana, s0 ne preporuuje zbog slabe apsorpcie ovih soli Sto predstalja slabu vas- ~ Prilikom zatrpavanja ovihstubova na dubini do 0.5 m od poutine zemlje, korisno je ‘upotrebitipirit, Usradnia imoregnisanihstubovs Impregnacija stubova solima u praksi pokazale se kao veoa slabs zitta,pa treba it~ viii dodatnu impregnaciju Wolmanovim solima koja je efikasna pri gradi ovihstubors ‘ahtva se obavezna ugracnja Wolmanit TS — samalepljvh bandage 2a stubove impregnirane uijima (eral impregniranistubovi, riko ugradnie novih stubowa nije obavezna ugradrja Woknanit banda2a (zbog slabop afiniteta soll uodnoms na ul Na postojeéim mrezama s9 stubovima impregniranim solima (zelenistubovi) ukolike je ta mreza u eksploataciji vet § do 10 godina, potrebno je ugraditi Wolmanit samoleplive bandaze, Na postojesim mredama sa stubovima impregnicanim uljima (ernistubovi) ukoliko je ta mreia u eksploatacji iznad 10 godina (a deo stuba gde treba ugraditi banda? nije mnogo istrueo) obavezno je ugrditi Wolmanit samolepivi Bandaé Upradniahrastovih stubove U niskonaponskim mrezama ugradna hrastovih stubova se dozvoli sievima: ~ Pri gradnii novi il eekonstrukciliniskonaponskih mreda w kombinocji sa betons- kim nogorima (oa mestu gde se hrastov stub uévescuje na betonske nogare | donju povriny tuba ~ deo tube) treba premazat vrucim bitumenom bez Kseline ii kreazotnitn ulm) 10 u slodetim lu Ostalazastita svn drvenih stubora = Svirez0vi i rupe na denim stubovima moraju se premazati yruéim bitumenom bez kissin. ~ Za zebtitu gornje povisine stuba(glava stubs) morsiu se upotrebiti kape. Kape stu bore mora biti metane ili Wolranitkape @ 17 em, = Imajuei u vidu da se denas betonske nogate proizvode w velikim serijama, ka \dustriski proizvod, a da cena drvenih stubova mnoga brie reste od cene betonskih nossa aweb o€ekivati sve veéu primenu betonskih nogara, 4 narotite na sensi niskonaponske rvete “. Sye veéom upotrebom bandeta i betonskih nogara razretave problem zoitite deve: nih stubova predelunajveées propadans, 1.2. MEHANICK! PRORACUN DAVENIH STUBOVA [7] Mohanitki proraéun deve stubova u niskonaponsko} mreti, razraden je 2a bral iza praksu dovalina precizan nagin dimenzionisanja oinovnih tipova drveni stubova, Rezutat roraéuna 28 nose stub, A~stub | stub $8 potporom, u iskonaponskoj mre sa provodi ima Al/Fe 4 x 25 mm?, 4 x 35 mm? id x 60 mm?, prikazeni su dijagramima. Primena vin proraéuna je univerzana i za druge kombiancije mehanickih optereéenjau niskonapon- skoj medi Posmatramo li nskonaponske mreze, uotllive su nepraviinosti u projektovanju u i vodenju, sto utiée na pogonsku stabinost i vek trajana. Nije potrdbnoisicti da malo strué~ nije priladenie izgradnii niskonaponskih mreda, s obzirom de se radio vilo volikom broju ‘stub0va, moze daneti velikeustede. Pored toga elektrodistibucljama je dobro poznato ko: Tiko je skupli lode adabrani | zbo9 toga deformisan stub ukloniti iz mraze i na njegove mes- 10 ugradit nov stub, Nista ne korst gradi kod stubas= podupiracem jaku potporu, 2 slab sub, jer 60 sa tada defccmisatiglava stubs iz sobom powutlostale nosadestubove. UU riskanaponskim mrezama, u svim normalnim sluéajevima, zadovoliava Vsina stuba (0471.9 mned zemljom, pa su proracuni dat za ove visine stubova 1.2.4,UsLov! [5] ~ Za statieki proracun drvenog stuba, pretpostavia sed je stub potpuno ravan i da je poveéanje precnika stubs na deoliem kraj u skladu sa standardom JUS D. 82.020. Naprezanje stubs i njegovih dolova od ile zatezania odnosno pritiska, ne sme da prlzi vrednosti iz tabele 1. ea irc a ee] ra asa es Najvede dozvo- Weed” ars x09 1079 1197 392490 14719629892 ‘Viednost navedene tba 16. sna wna zterne) Eesti mekog drveta od 6472 N/em?, canoe ‘seaay avers 00 8396 Nem Za vanredno opteraéanje vod, vrednost w tabeli 1.6 mogu se prekoratiti ze 25%. Za gratenje elektroanergtskih vodova Uzima se kao twrdo drvo hrast,pitom kesten i bagrem, kao meko drvo bor, ela seks "pri naprezanju stubs fnjegovih delove na savijanje, maksimalno naprezanje ne sme prelaiti dozveljano naprezanie na saijanje preme tabli 1.6. Sltljenje preseke zbog rupa za Zavrtnje, moédanike | drugo, mora se uvek uzet u obzr ri proragunu sie zatezana, 2 1.22. SKRACENI MEHANIGKLPRORACUN JEDNOSTRUKIM LINIISKIH DRVENIH STUBOVA Prema [6] debijina (na 30 cm od veha)jednostrukih noseih stubova,iaunava se po formal 4=085.L+kV2 Ed, Jom) de je: = raspon stubova i, 1 —ukupea dutina stubs (mi Edy — suma pregnia svin provadnika na stub (mm), = faktoru kojem su sadrzane mehanicke osobine drveta i iznosi za etinare 022 iza licare 0,19. Fezultati proratuna za dive stubova od 9, 10 1 11 m, raspone od 40, 50 160 m i za Drovodnike Al~Fe 4 x 25 mm’, 4 x 35 mm?, 4 x 50 mm?, prikazani suu abel 1. lraéu nate debjinastuba_d zaokruzena jena vgu standardnu vrednost. T i 3 z 7 it) a? wa con em ___tem) tem 903940 13 3 12014 5 Oe 1 8 iar 5 0m fo a 1s 1540 5 Oi. 18 8 sas? ota 1s 18 wear 1 ts 3 1388 te} te ten 1 01950 is 1983 10 on 0 1s 18 iene O38 1s 18 siz 10 02 eo 6 16 1706 nm Of8 fo % 14 1450 uo 0m ao 1s 16 1577 " % 18 1s 18340 u 50 8 1s 1670 HN 039 tame 18 tea? u tone 0 wn BOAL—F0 4x25 mm? 2a Al-Fe 4x35 mm? aa Ale 450 mm? 1.23. MEHANICKI PRORACUN JEDNOSTRUKIH NOSECIM STUBOVA [7] 12.3.1. Pronaéun na svionje Kod nosetin drvenih stubova stanje naprezanja u popreénim presecima odgovara ko- som savijaniu,t. popreéni preseci su optereéeni uzdutnom slom i momentom sevijanie, Ui 8) uzdudne sie jako fe mali (oko 1%) take da se dimengionisane stuba wri somo so opt fanjem nz savijene. Dimenzionisanie stuba vrli se 28 wi razliite glave stubs i to z8 odstojanje napadne {azke sile optereéenje stubs ,F" od vha stuba na a = 90 cm, 8 = 70.em ia = 40 cm, Ho ©dgovera najveéem broju praktignin primera. Najveée dazvolieno opteresenje .P” (N) deve ‘og jarbola,reducirano na odtojanie od vrha stuba a” iereGunavamno po obrascu: 23Be Lee foal Fe daas, o Sika 1.8, Ojsgam donljenegopteredens na seine adnostruknnosdin aren stub0¥ vin na emo Bm m8 mei Sime tok prea su "1 prea provoke A/F, do ako Py Tih aa ri tome je: 1, — pregnik stubaiznad temelinog dela em), 40» ~ Gopusteno naprezanjena savijanje (N/cm?) prema tabeli 1.8. rezanje usled uzduine site pritiska (N/em), koje se mote abuhvatit ako se da eh visna tuba nag zemljom (em) tuba nad zemljom (em) N/em*) Na dijagramy (sika 6) nacrtane su krive dozvoljenog optereden na eaviani, 22 visine stubova nad zemijom od 6, 7,819 mu zavisnosti od debljine stubs, 92a meka i twrdo diva | sledeée usiove: ~ 22 provodnike Al/Fe 4 x 25 mm?, 4x 36 mm? 14x 50 mm? Popuiteno naprezarjo a savijanje 28 meko devo 1079 N/em? i twedo devo 1177 Nem? ~ Pronk stuba (na 30 em od veho stubs} od 13 do 20 em. = Pune krive odnose se na stubave od mekog dveta, 9 isprekidane linje na stubove od trdog drveta. ~ Za prirastdebline stuba od 0,7 em po dutnom metry stubs 1.23.2. Proragun deve vevs na stub Proragunsledejsva vera na stub .M" (N} ieratunavamo po obras Wecady eh IN] teje: Koaficjent desta vetra, a stubove okruglog preseks 0,7; 9 — pritisak vewra (N/m) Fh visi stb nad emiom (en; ay ~ sre presnik stuba 28 visio nad zamliom h, 28 presnik privy stubs di pri zerli Dy +04 Sree gin Na slici 1.7. nacrtane su krive opteregen jadnortukih nose drvenih stubova used dejstva vera u funk pregrika stuba ," 2a sledaée uslove: = visu stubova nad zemljom od 6 m, 7m, mi 9m: 22 debljny stubs," od 13.40 20 em; = pritisak vetra od 888,4 N/m? , 735,4 N/m? 1882.5 N/m; prrast deine stuba od 0,7 em po dutnom met stubs 12.33. Proratun desta vetra oa provodnike Na dijagramu (ska 1.8) prikazane su krive optereéenia stubs usd dejsta vetra na provadnike u zavisnosti od raspona stubova (od 40 do 60 m), 2a pritisak vetra od 588.4 N/m?, 735.5 N/m® | 882.6 N/m?, a za provodnike Al—Fe 4 x 25 mm, 4 x 35 mm? i 4x 50 mm? Za proraéun optereéenjastuba usled dejsva veva treba iz diagrame na sic 1.7. obs titi destvo sil vetrana stubove, af diagrams na sich 1 dastun eile vewra ra pragvodnike, 25a sumiranjem ovih sila dobiti ukupno deistvo sile vet a stare uslove mrete. Ove sila ‘ptereévje stub na savijanje i ono mora biti manje od dezvoljenog optereéeale na savienie, prema krivujama na sic 18 | ft Beene A prsaue Vi ‘ea. Sika 1.24, PRORACUN OPTERECENJA NA IZVIJANJE [5] Naprezanje stuba i njegovih delova na iavjane,izagunato prem nite navedenom ob- {ascu,,ne sme da prelazi vrednost dazvelienog naprezanja na pritsak (za meko devo 1079 Neem? 2a twrdo deva 1177 Nie? wk = IN/ema} Koeficijent« # odreduje s obzirom na vitkost stubs, ito 1 280 S75 wed «o @——" 512875 wrod co 084i {aviignje treba ragunati za onu ravanieviana koja je nepovalina, \Vakost obénog stubs raguna se po sledetio obrascima’ ive < ose je: 2 kooficjentivijania, F — nsjveaaksjane dis (usted tet uteta i dodatnog tere} (N); 'S ~ srednji presok stuba,zavisinu nad zemljom ,h, bez obzica na mala loka oslab- Hea fem}; fem] slobodne dutine isan ca ukjeSenfe stubs u temeljnom delu 129 opterecenjes- om ,.F pri vu stuba,tako da se glava stubs moze pomerati iavan vertikalnog olofaja, dutina ,1 jednaka je dvostruko)visini stuba "nad zemliom, |= 21 (nl: | = polupretnik inercie (rm; ‘y= momenat inecie preseka u praveu i . ed teats alu aNo sci 1.9. nacrtane su krive optereéenja nosetih stubova naizijane w zavisnosti od pretnika stube, 973 sledete usove: ae ispjnic Al/e 4 x 60 mn? sa dodatnim teretom (sneg led) deine 60 mm?, zaraspon stubova 06 40, 80 1 60m. Visi stuba nad zemljom 6 , 8 m i cy geiovanje aksaine ile ,F* na odstolanu od 40 om od wrha stubs (nepovotnit stueai. specitino powsinsko naprezane u2eta, od dodatnog tereta 8,8852 N/em*. ZakiiuCeiu vei mehani6kog proratuna nose stubove ~ Optereéenie na iavijanje mnogo je povolnie ad opteretenja na sovitne. Tako, na prime, ca dein tba od 13 cm (rajtani stub) i visiny od 9m nad zemljom, pi rasponu PrrgO in a dodatnim toretom debljine 5 mm na provodnike Al—Fe 4 x 60 mm, naprezarie 2e tejanje inosi 208.2 Nom, St je mnoge manje od dozvoljenog naprezana za meko dr 0 1078.7 Nem, odnosno za tvedo drvo 11768 N/em?. Za niskonaponsky rretu,[u gor “Wien slovimal sa‘ provodnicime 8 » 50 mm pritisak ra iavijanje od 588.8 N/em? je jot Uvek dalekoispod dozvolienog, aaakle, optereéenje ne izviinje, u normalnim uslovime i2gradnie niskonaponskin rnreta, ne mredsteija probiem jer je visina stubove relativno mala i tekina provadnike #3 do nara aptereéenjem (zbog relativne malihproseks u rasponu niskonaponske mrets) takode mals — 2a proktiénu primenu i u standardnim uslovime izgrednie niskonaponskih ened nie ni potreono wti proraGun optereéenia noseéihjednostrukih stubova ne izvijaie, vee Samo na savijnje ge su uslvi mnogo te = Vatno je imatiu vidu da opteretenje na savijanie, koje je znatno manje od kriti nin inose, move prouzrokvatinestabilnost U temelinom delu (jer se radio dinamiénom op- cera) i pomeranje tubove iz pravee trae mreze (ukoliko se radi ovetru, deuje w pray ceSiate). Pored toga, starenjem ‘tuba otporni momenat postaje sve slaill a posebno ne eetuuna ge au rupe 29 zavrtne, taco da se #8 poveéanjem trajanjaeksplostacie, mehanicka ‘fablinost smanjuje. Znatra pomeranj stubova iz pravea mrete mote da provzrokuje kratke spojeve, to jest kvarove u mee 1.25. MEHANIGKI PRORACUN DRVENOG STUBA SA POTPOROM (7] Geometiske karakterstike tubo prikazane su na slic 1.10; geometriske proporsie ovo stubn odredulu raspored sila glavi stubs, potport i v ostalim elementima stubs. Kod Suita so potporom vt se proragur, na savianje alave stube i izvijaie potoore. Naprezenje Fil lapod spoje sa potporom nije nikada Krtiéno U odnosi na naprezane gave stba {pot pore 1.25.1. Proraéun savijanja glave stubs ‘Kod stubn s potporom i stubs 49 sidrom merilo za odredivanje dimenaie stubs mote biti maprezanje na savijanje glave stuba, jer je na mesta spsjanja potpore il sida za stub, ksmralno naprezanje saviiana U slubu a ono ne sme preét dopusteno naprezanje na sei ne po tabel 16. ‘Dowvollena naprezanje ne salanje neta prekoraiti doputtene vrednost po tabeli 1.8, ukoliko opterecenje lave stubs bude u granicama dozvoljene maksimalne sile koja inacu: ‘apo formli ~ wah : Poe = pening ost png rst em) eS be tole alia tv tae etn atom do te No diagrama (sika 1.11) su nacrtane ain Nitra ka 1.1) rane rive dssaene makina le co do nels "mek dv nde tunel rea aut fe wea", hg" oc 8 Au ua” Odot esa se nom gle padre taéke se .P" od vba suba,e= 00m, kako ew eeagsnonecia hae S¢Stousugega Aa oro Gare on een Gar 2mm Gm Ram emma 6 en Gace ton Cet Sika 1.11. Nats dopttene aks ‘uni pretnia potpors tn mpretanf naa ‘ina stub ad 2emfom 09 wr (pune os 7m tepekses ina) * ‘Sika 1.10, Stubs potporom 1.25.2. Promatun zvjaniapotpore Dutina ivi ba ijanja potpore kzo isla w ivocu glavy stubs (>= 215 em, a= 90 em). Pojednostarin sik ‘nosti) prikazana su na slici 12 ps aera ce jema zavsi od tipa aleve stuba i naimania je za {du w prilog vege sigur 29pam ade (ta pra uti tt ute (om): stair (lik 130) zit UB waa 112 nro rive ak porare rere ra 30 em of ve re Najveéa dopuitena graniéna silo obras 3100.4 ot de — sedi preénik potpore (om) gop ~ sopustena naprezanja na pits wu elektrignom podrueju ( > 75) i Fone $I gutina potpora nad zemijom (om) pace tacke sile fad zemijom od 917m. sia 20 2, Bop! iba. umanjena 2a odstojanje napedne tack padnodju stubs (em), 3 -ugeo Koga zavars ov une Pu potpor vv nn ppore) 2 84 aD a2 ao ako or (PY od wehe stk ™) ‘000 som 1000 000 000 +400 Teese eww akin staan lave uf dn mot iaradunava se po Jc (N/em®), tae 1.8. = 220 cosa (om) ale .P" od veh fa normala 8 hor: nos od preénika a sai, sonia aa sng wo,a za visinu stub {| DE ees om i sirom u zavinort Upotrebs ovih dijazrams velo je jednostavna i praktitna, Potpora se postalja wek us raveu delovana rezultantne sila koja ne sme preci vrenosti ier azene krivama dijagrama, Ne Brimer, ako je stub potporom ugraden radi odvalanja kraka mrede sa dva provodnika Al-Fe 2 x 28 mm’, a uieje zatezano na maksimalno dopuiteno naprezanje od 88,26 N/cm*, onda Je maksimaina sla P = 2 « 25 x 88,26 = 4413 N. Za oUstojanje a= 70cm, ca kestenov stub {vedo drve) odgovara stub debline d = 14 em, s9 potporom debline 14 cm za visi stuba ‘nad zemiiom 9 m. Za visi stuba nad zemljom od 7 m, adgovara potpora debljine tp = 12 em, U prvom slugaju, zac = 14 em iz cjagrama na sic 111, otitana je maksimalna sib, oko 44600 IN, 9.u drugom slucaju za dp = 12 em otitana je maksimaina sila oko 4700 N (ivive 8), St fe vete od stvarneg opteretena, te zadovoljva 1.28. MEHANIGKI PRORACUN A" STUBA [7] Dimenaije A" stutm prikazane su na sci 1.19 11.27, Poznato je do se A stub usr ‘uj Kao zatezni ugaoni stub u mrezama gde au vodoravnesile ete pa ih ne noga prev Grugitipov stubova 2a dimenzionisanje A stubs merodavno je iavijane jarbola opteretenog pritiskom i 1 iavan rayni stub, jer si Jarbollu ravni stubs ukruceni vodoravnom pretkom. Ovde je oS potrebno napomenut! tia zahvatnog ugla jer je 2a odabrani vedi ugso a potrebre mania koligina drvete lsu potrebni ive zemljani radovi pa stub zauzima veti prostor | obrat no, Najveéa dopuftena maksimalna sila Pw nogar sma ,A stub izragunava 38 po obrescu: “ v aon «35-3100 onan IN) 32. eosa/2' La Pri tome je: 4 ~ sredni preénik,oznacen na sic 1.13, lem); 4, = 1 — dutina izvijana, ti. visina stuba nad zem- Hor (em @— zalwatniugao izmedu drveni jarbole; V ~ vertikalno optereéenje od tetine utsta sa do- tim teretom (1); {L—ukupna duzina A” stubs (em): ‘—napadra tacks sle ,P” od vrha stuba (em) ‘ia 1.93, Sib1 subs od mekog dve io slick 1.14 vcrtan je dljagram dozvoljene maksimaine sile ,A” stubs od mekog taal rdop rene en ae oadtetana ins su haa cain h= 90 Norek Pitt Mone soon a 0 a, C™ mde cM 2a ednos se naan’ uno 1202 19, ore = 1,6 m), ali se mogu ko- sven Sans rural a bin kop Fh 2 bine opus inter od 18 do Capit jolie nenatan(¥0033%) 9 m,a isprekidane na h= 7; ‘40m; 169, a= 1897 eves — 8 aly Poa met veces — am fs neo TT Seegtees sia tuba 0d Sika 1.18, Dosvojea makina le Aste od trig deta funk ebne UDB sm Moparts tank emi 0b ven stuba rajvite Kao dva nossa sube Won A" sube sina fe Keo Kod nap TrZonttno avn erezulant, sil AT stub, 2 V jeupravno optreée eit As LA” stub se mode opterstiti okomito na 1 LUpowrcba diagrama za proratun dozvolienog opter fed navedenih stubova. Sila .P opteregena stubs & Tetecanje provodnika niskonaponske mrete u uporist nen ier ala 0 avih provodnika u tom uporiku 2a ravitacionraspon 2 ova. A" stubovi kao zatezni stubovi imaju posebnu ulogu, znaéaj u niskonaponskim mre {ama § obzirom na seoukupru stabilnst mrefe, te ih treba pravilno dimenzionsat s obzirom ra maksimalno naprezane i dodatno opteretenie. 13. ZRADA | PODIZANJE DRVENIH STUBOVA 1.3.1. FUNDIRANJE [5] (Oko stubs treba tlo évrsto nabiti i powrinu i2ravnati, sa padom i petrebnim nacvie nem, kako bi se spretilo ds se posi sleganja rasipa stvore udubljenja u klima bi se sakup: Kidnia. Na tom mestu nije dezvoljene nabacivanje kamena 1A stuboui moraju biti stabilni 2a ile u ravni stubs, kao {28 sil normalne na tu van. Z3 nogare stubova, Kol se upotreblavaju radi poduzena tranosti ili povaéanja stabil ost drvenihstubova, treba primniti mere zatite od truljenja date u taeki 1.1.5. NNogaristubovs mora bith izradeni od materia otpornog na agresivno dejstvo tla. Upotreba devenih: nogara dozvaljens je samo ako au oni zaitieni od truljeria nekom ad me toda navedenihu tacki 1.15. Vera izmedu drverih stubova i nogara mora so izvesti tako dase voda nigde ne skuplia- ‘kog napora dodiratrabe kao meru zai primenit = Zatitno izolovanje nosaéa. Provednic kj prolaze kroz krovninota8, pored pogon ske izolacie, zeigen! a dadatnim izolovanjem od provednih delova koji u shiteje kvara ‘og dot! pod napon. Spoljaine preslake pies vodova slignih kably | kablovi smatrau se zaititnom presvlakom. = Zattitno izolovanje staaista, tzolecioni ped, ednosno izolacione presvake pod) treba da but Soke najmanje 1.25 m, tako da st krovni nossé mote doditnutl samo so izo. Jovan sat, 58 zeovanog taal ne snes raked dpi do rover llove 64 1.62. MONTAZA Na slic! 1.49, prikazan je nacrt krovnog noses sa delovima, Krovni nosaéi upotrebljavaju se 28 mehanicka uporistaniskonaponskih mere2a pri Vodanju preko krovnin konstrukeljaraznih objekata, kao i za izvoderje kuénih prikiueak pod uslovom da a konstrukeije krovova dovolina jake | podesne da se mote ivrsiti ura ja krownag nosaéa. Krovni nosaé, kao mehanicko uportte, upotreblava se 2a vodenje mre: 48 u praveu, 20 skretanje | zatezanje mrede, Za kusne priklludke upotrebljavju se krovni rotati nimaniag spolinjeg pregrika 60,3 rm, 2 2 niskonoponske mrede krovni nosati ‘0d deblin Ceignih cov, kako ja to dato na sci 1.49, Sve atom izgradnjom niskonaponskih ‘nveta s8samonosedim kablovskim spapom (SKS) smanjule #@ upotrabz krovnin nosaca, 1183, MEHANICK! PRORACUN Za mehanitko dimenzionisanje krovnog nosaee koriti se velo jadnostavan mehani¢ki proretun: = pritisak vewa na provadnike izaeunamo ili eitamo iz dijaprama u poglavi 1.2, lanamo raspon uportte, preiek | broj provodnika | pitsek vera). Recimo za 6 = 40.m, AV/Fe = 4x 25mm? ip = 588.4 N/m, sla vetra je 637 N, (ljagram aiks 18); — mapeezanje 0 iaratunamo keo kolignik momenta savianie "| etpornog mo- rmenta .W" te je ¢ “M/W, koje mora biti granicama dozvoljenog naprezanja [5] cevi od {10240 od 1410 N/em?. 2a sly vetra od 637 N i udalienost od uévriéena krovnog nossee 2m, moment savijenja je 637 x 2 = 1274 Nm, odnosno 127400 Nem: otporni moment i2r@Cunavamo po obeascu 10% a4) £17,554 680%) a a 145 (om?) ie Je: D ~ spoliatll pretnik cevi {7,88 em), d — unutrainli pret envi (80 em), 6 — {ebijine zida cei (7,5 mm). Gornji proratun za krovninoset od eaviéebline 75,5 mm nap- rezanje krovnog nosata je o = M/W = 127400/145 = 8788 N/om? < 14710 N/om?, te adovoliava, Pri dimenzionisanju krovnog nosate, kao zateznog uporista,proracun se stodi na to {da seu rateg) krovnog nosaée kompenzita sie zatezanja provadnika (kako se u otpornem momentu cevi krovnog nosaéa skrva rezerva za primanje eventualnih vetih optereésn, ko- ja nastaju usled snege i leda). Na primer, ako zatezemo provodnik Al/Fe 4 x 25 mm* na krovni nos86, $8 maksimalnim dozoljenim neprezanjem od 78,45 N/mm?, ukupna sila 2atezonja je 7845 N, pa je potrebno odabrati odgovarsiuee Geliém) ute za sidrenje (na primer, od 12 mm) kojim s Kompenzira sila zatezenja od 7845 N. Razumijvo dari tome ‘moramo voditiratuna da se sidro obiéno postavja koso, da Je w njemu samo komponenta Slip zstezanja i da je skru potrebna veta sila, Tako na primer, ako je odnos horizontalnog |'uspravnog odstojana (u trouglu gle Je sidro Krovnog nosees hipotenuze, @ horizontalna ‘dstojanje, udajenost ucurscena sca od krovnog nosaéa u ednosima 0,5, 11 1,5 onda powebna sila potezania u sdru 2,22 P, 1,43 P 1,2 P, ie je ,P” slezatezanja provodnika (uw nabem primeru) 7845 N. Normalno d8 se 2bog odredenogfaktora sgurnost sido dimen- Zionite na vedu sly zatezanja, Razumivo da nile problem u dimenzionisanju Geliénog uzeta 2a sirenje, vee u usurséen|u sidrenog u2ete ze krovnu Konstukei 65sine to BUMMER Ds SOR... aw ete nea ie a OS soem = nAPOMENA NOBAE SA BST RUM ot te 2 praxtiéne rexloga sznake ejev date fu colina Lapc2") i eee poston (Sind Se see ego ‘aLUMMCA za KROVNI NOSAG | inti Sven r= SH ra & MW ji r ia en 1,7. UPOTREBA BETONSKIH NOGARA U IZGRADNAI NADZEMNIM NISKONAPONSKIM MREZA Betonski roger se upotreblavsju prvenstvero za sanscilu mrete niskog napona kao i 2a lgracnu | sinaciiu mete 10 i 20 KV. Rekonstrukeje elektriéna meede $0 Uporitim na ‘drvenim stubovima, ugradnjom betonskih nogara, mote se izvitivrlo brzo bez vlikih ua Ganja zastojau isporuclelektigne eneraie. stubs sa wim posto- agi bez zastolau isporuci elektitne energie Proizvodaé betonsiih nogara Sava Kriko nudi tr tipa betonskih nogara: za NN ave 20 ,Univer2a tp, III (Sika 1'53) ‘Tipovi pogararazlikulu se po dozvoljenom momenta saviiana;tako tip {ima moment {608/392 daN/m, tip I 883/588 dqN/m i tip III 1871/7385 daN/m. Koji C8 se od ove ti ’ aponudens tiga upovebiti avs od visine stubs, bro preseke provi, odnasna momen. coraanje betonskih nogora, Pi iztoru tipa betonskih nogara koriste s¢ dijsqrami ke dat vprilogu (Shks 1.501 1.51), itovsks nogart se upotréolavej | pri agrednji novih niskonaponskih | visokonepon: “skin mete na divenim stubovima, 2 narotite na motvarnim terenima na terenima 38 ore sivnim zemiistem. Me Ne) go 0225 $000, soe seoen aortas TI gE 7 a gan rm) hyevitna s1vba rad xm Hemant proves om” metal za pomke provoke od 4424 mn? do 447012125 men* Al-Fe zn oda NAPOMENA: Dimenzionisane i odabiranje betonskih nogera wise upotrebom havedenih djagrama, 20 odredeni broj, presek | raspon provadnika niskonaponske mreze Dijagrami momenta savijania,MX"s zavisnostl od raspona izmedu stubova 2, 2a azne kombinacije nskonaponskin veda sa Al~Fe provodnicima aN) SNL YO BFe_ 370 U2 5S, Be 347 hy -vitna sha a zeny ‘Sika 1.51, Disgram Macfie prem provadnike ad 3x25 mn? do 370 mm? Al-F*-25 mm? Fe "sodaby aj ti tons opera, 6Upotrebom betoaskih nogera anatr se produtujevek tralia drvenih stubov, a sm i , inv cers, Ovo #8 wlo povelino njuje se | dutine drvenog stubs, sto umanuje njegowu nabayou cena. Os ca cea na sveukcupnu eenu mehanickog Uporista za nadzerne vodove. Kako cena drvenih ceva asta lineata £2 poveéanjem dutine stubs, nen porast je progresivan i vlo nepo- toljan kod stubova veéih dutina kao na primer od 11, 124 13m. 1.7.1. NAGIN UGRAONJE deo stuba u delu pri prelazu u zemlju, odnosno u emi jem delu odretemo na 25 em izntd je na odgovara ei sanaciji stubs, kad fe e dowsian, stud podupiremo sa til potpore pa ga w gorn) Jemije | uéwrstimo nagore 22 stub, Kako je to prikazano na sici 1,52. Nort notin tabi satu i it nonin mete pctonskenogareprigarstina za stb i iwtimo uaradns ako fe prikszano na aii 153, Montats nogareu trasi treba daje neizmeniéna sa leve des re strane, kako [eto prikazaro na slic! 12. Lo Lt mven nose sue ©) sense roan ‘tka 152, Nabinupedee eronsih nos PRESEK AoA rae Reser Siva 153. tips 1418 1.7.2, UPOTREBA BETONSKIH NOGARA U NISKONAPONSKIM MREZAMA Odabiranje odgovarsjutih nogara, uzimajuéi u obzir raspone do 50 em i sly vetre do 49 dqN/m* za razlitite preseke provodniks | za razliitevisine stubova, vim prema alisgramy na sik 1.50. 1.73, FUNDIRANSE Fundiranje nogara zivsi od nosivosti tle | tipa nogara, Horizontalno fundiranie je rmoguce izvest na tri naga 2) Detonskim stabilzacionim plotama (aikt 1.58, A iB slka 1.55, vaiianta Ch; ) obleganiem kamenom isika 1.5, varilanta ‘) odgovarajucim trupeims of stubs slka 1.56, varljanta E | F) Padnozje nogera patrebno ja dabro uv stabiliecionim plotam ili Kemenjem, u zavisnosti od nosivost ta, Za razligite rosivost! tla upotrebljava se razltite ploce, odnosno nacini za sabiliz- cu nogara, Keko je 10 prikazano u tabeli 1.12, eete 112 Taewe aa00, Unie Unberia __Univesal (Wier am Reem ke Kor % soon fees 49 4 & @ 4 & 4 & eaiaina 98 4 k& & 4 wm 4 & Shunpesck 198, m2 kk m2 wee ek Wy Guat tao Teedny Gust tepor m™ 2k m2 m 2k epomans: Pr andirany rogers pots je pina ranmestt abincine elements, Kako je ‘o pasana a slitima 15317 95, “agenda: Bs 39 Gos 2° stlacionsbeton 1, = Tepitascionabetrakaploes 30cm 100 em, OL cote a ara Ine, nn VARISANTA..0 wren rh wwaiven neaskin x in LVARIJANTA 1.74, ZASTITA STUBOVA, Zs zaititu drvenin stubova pri upotrebi betonskih nogare treba se privat sledetih uputstave: ‘stub odreteme na visini 25 em iznas zemlje, ednosno koliko je potrebno zbog ovsiaiost stubs, et pri tome moramo da zadovoljimo propisanu sigurnesnu visinu pro vodnika nad zemijom: 'b) stub adreteme koto, da se ne bina poveSini stubs zedr2aa vod ] naodrezanom mest stub premazemo ,.DIFUNDIT” pastom (za stubove od smreke, jnle,kestnal i, katrantkim ullem’ (2a borove stabove), Premaz trebs da je potpuno suv; 1) na vthu stuba namestimo zaftitnu Kap 18. ZOLATOR! Vest lolatora| Za nadzemne vodove do 1 KV upotrebjavsi se potporniizlatori N95 JUS N.FI.301 | ateze ins izolatori 280 i 2—115 JUS N.F1.306 18.1. MEHANICKE KARAKTERISTIKE |olatori na nosetim stubovima moraju imati prelomne opteresenie naimanje 2,5 puta veée od tedine provadnika sa dodatnim optereéeniam. Trolatori na zateznim stubovima moraju imati prelomno opterecenje najmanje 2.5 puta vote od sie atezania provodrik, Za izolatore nadzamnih vodova do 1 KV ratunatisasledacimn vradnostima minimaine prelomne site N95,14710N 2 80,9807 N 2 115,18691 N Zatenni izlatori tips ,2C° rome tabe 1.13. 120" upotrebiiavsu 2 laradisidrtta, uz zatezne sile Tenowen Zaeenoe Nose 1.87, nsrtan ay anteentizoaton 26" | 20iskonaponsk potpirn iolator (Prema JUS N.F1.301/58) "Za mete vate grube tolerandije prema JUS B.07.090, Standard boja glazure — bracn. Oznadavanje toletora: Hzolator N dy JUS N.F1-301 [Nossétizolatora Prav nosaé NPN prema JUS N.F1.601 ~ savin nosaé NSN preme JUS N.F1.602. “Tate 1.14, Ee Froiavadn roy Oma > aaapon + gras ee a Sie ‘a iw ian es aT Ta dic 1.58 mertan je potpors oor N 96 Zatezn inhi iolator 42" {prema JUS NF1.306/59) “Za mete vate grube toleransije prema JUS 8.07.090. Standardna boja azure ~ braon. ‘Oznatavani izolatora: Izlator Z dy JUS N.F1.308. Nosaé!izolatora: ~ pray stramen SP prema JUS N.F 1.606 = kos sremen SK prema JUS N.F1.607 Fomeay Oma eb a ee Oe $< a—a se SS eer na tos zits 38098 a2 momar gage MATA) Mat act 159 acto jo zea ihltrtm.2" AEN ILA Sika 1.58, rtoor N95" ‘tka 1.59, Zotesn ins lot ip 2" 118.2. ISPITIVANJE IZOLATORA lspitivanj izolatora obrazlozeno je u poplaviu 1.13.2, 1.83, NOSAGI IZOLATORA Potpore 2a izolatore: Ze uvitanje w drvene stubove primenjuju se savieni nosaéiizolatora prema JUS NF1.602, = 12izolatoreN 95 tip NSN 19 E, (stka 1.60). Za uvranje u betonske stubove primenjuju se savijeni nosati prema JUS N.F1,601 23 iolatore N 95 tip NSN 19 F, (sika 1.61). 2a Geliéne konzoleprimenjuju se ravni nosaéi izolatora prema JUS NLF1.6O!. na nosecim stubovima: 22 izolatore N 95 tip NPN 19 x 85 A (aika 1.62) na zateznim i ugaono~nosetim stubovima: za zolatore N 95 tip NPN 19 x 1008 (sika 1.63) ‘ . r a = + ol ° Sha 1.40 Sci oH. sa 1.61, Sct oF ate He r r el Aer ‘Sika 1.62, Ravn now ip. Stik 1.63. Ravi nosst ip vest tink, Streme Za izolatore tip 2 upotrebljavgju se pravi | A je) _ Kosi stremeni prema JUS NF 1,606: — 22 izolatore Z 80, tip $P 105 i SK 105, = za lzolatore 2 118, tip SP 147 ili SK 147. atore iaraduju s k20 Por ‘rarer tp Se teas » rE Fis glavnir merama navedenimn u tabeli 1.174 iagledom prema (sii 1.64). _ Fa V4, Stroman 20 zten9 aoetorenapone ipod THY. 8‘Dimenzije noseda izolatora 2a potporne izolatore napona ispod 1 KV, dete su utabeli 16, ‘erate promo JUS iow vox a fen 39 100 8 NEN IE tos 18. NEN IDE Fjavi noni NPN prom JUS N..603, slr ns NSN prema JUS N-F1.602, rapona isod 1 kV, date suv tabel 1.17 prema Dimenzije stiemena z8 zatezne izolatorenapona isd 1 KV, d JUS N.F1.606. manger Fame Tiare na fond Dagan su pe el ane ze Ste os Se 5 oo jst ie 4009 sei ins 15 tes be baas apomena: 20 rombe oiatre NSN 19 1 NSN T9F {6 dotvajna ile.” uzavaron oa wetealnog ert don 6 dnajeu abel 1.18. as 1.18 eee oe hen 08 ae a 1070 tir 1355, 119. UZAD ZA NADZEMNE NISKONAPONSKE MREZE: 119.1, 0sNOVNI ODAC! [5] ase uad ee ade ter sun sor sarin mete rst wee uoveing 0 ea ¢ 2 ee aon metal 04 hrmogane uN, nr nn Und mos oven sad nu rexioih a, (8 Brier, Avreute avnar bakar, linn § Ea material za provodrike uisteupoweblavaiy st sui delve Baked umnjum tebe das two ven «pola bakar se unotrebiovs smo 2 Fa aa ne Clik more bi an | pouzdano zation od krozie(pocinkovanie sora som Za nskonaponske vouove mogy se upotreljvati gol olovan pros revue fob pr upetreD faniovanihprovodrikaispunavsy on igunosnt vate 2a gle provodiks i ee Xo a aca sui | ru eur i azar, Ti mail vet teblincaja edna kao vlad, Uptreba tia od ostalh materia dozvalena Je ako imp fhe prolazi 16 mm? jako se postaviaju u rasponime manjim od 80 rm. — Provodiici suze za provoderie str, 8 6 = Bakar (Cu) s odikuje velikom mehanickom évrstoéom, dobrom elektriénom pro: vodlivetéurkao i otpornoity na hemijske i atmosterske utieale. Uprkos tome, baker se melo Uupotrebijava 2a gradnju vodova, dok je u nas zabranjene upotrea bakarne utadi [10] = Bronza (82) 2a nadzerane vodove je Cu~legura s2 98% elektolitskog bakra, a odli- ue se velikom zateznom évistofom, zboq Gega se upotreblava na valikim rasponima i ‘ri ukrStanju sa vazecim objektima iaka je sve vige potiskuju Alucel uzadh = Aluminium (Al) éisto¢e barem 99,5% ima elektrignu provodljivost 62% provodi vostibakra. Specifiéna tezina aluminijuma je pribisno jedne trea tazine bakra, Alumini Jum se odlikuje velikom otpornoté na atmosterske uticae. Za poveéanie mehanitke Gusto. ee iraduju se legure sluminjuma, pri Comu se dobij tay, aler|—legura 42 oko 98,7% alumi rium. ~ Za igradnju nadzemnih siskonaponskih meeza s2 golim provodnicims, danas se rnajvite upotrebljva aluéel-uted, te ce se u prikazivaniu karakterstika | podataka dati naj. vise prostora ovo} uzadi. Za niskonaponske vodove raspona 45 m naimanji dezvajeni preset su a bakar 6 mm? 22 aluminijum negove tegure 16 mm? 2Zice i udad od drugih materijala webs da imsjutoliki presek da im sila kidanja bude smanje 1785 N. = Presek Zica i, u2adi mora biti dovolino velik da im temper steujom ne prelazi +80°C. Pri tom seraguns sa temperaturom akeli ura pri zaprevaniu od 240°C, 1.92. NAPREZANJE [5] = Naksimaino redno naprezanie, ti. odabrana raéunska vrednost koju horizontalna kkomponenta naprezanja na zatezanjeposti2e na ~5°C sa normalnim dadatnim opterecenjem, (od 1g, 1.649, 2,5x9 Axa), ili na 20°C bez dadetnog opterecenja, ne sme prelazitl wed. ‘ost normsinog dazvoljenog naprezanja = Naprezanje ne zatezanje u tack vesenja ne sme na ~5°C 4a izuzetnim dodatnim op- ‘njer prelazti vrednosti2uzetno dozvolienag naprezanie, ~ U tabeli 1.19, date su vrednosti normalnoa | iruzetnog dzvolienag naprezania, Koja se odnosi ra stvarn presek provadnika, dnosno zatttnog ufeta, Tota 139, Doreiane nprenanie ust (N/mm?) Za materiale koji isu navedeni utabeli 1.19, reba uzeti: 1 kao normaino dozvoljeno neprezani: 4) 28 teu 25% od tatezne Evrstote, b) za ute 40% od prokidne evrstoce, 2. kao izuzetne dozvaljeno naprezanie: 28 dieu i uke 75% od zatezne éustose, odnosno prekidne 6vstoee = Nastaujanje provednika i zatine utadi (8 2a nastavljanje provodnike, odnosno zaStitne u2aci, morsju se, po pravitu, upotebii: ‘ati spojnice, odnosno stezajke od istog materials od kogd tu | provednici, Spojnies odnos- ‘no stezalike od Eelika, moraju bit pocinkovane vrutim postupkom, nsn tt a ea re teerten Upoweiiereseaike morajubt kve Kensuke ds je pourdano ‘ees! provi reipond mori all ani 9% se iia rood evo eanog it | vide od jedne spies. ne ool koe po oj] Kon au puso provod so aan name 1.9.3. ALUGELIGNA UZAD ZA NADZENNE VODOVE [11] Mat 1 Mtr une go rom sandr sai 2 Suni 0 sUE NE ocink 1¢ Bice Cije su osobine propisane navedenim standardom. 200 gota aC peas TAO NOTED, iowa astezanja 1,15 x 10°* po °C. fa vee Tee ccovenl cow tin moke ve prime wat oxupek Wt eekoli, Ves oon ryt eps Tn tay meso tara ble a ae “beta 1.20. oman Bra Fa ‘ienos aves aute tere 267) Konstrukcije i karakterstike aluGaligne utadi date su u tebai 1.21, Tobe 121, aoa 1932, Prilikom preuzimania isporuke, ‘govorom drukeije odtedeno, LUkoliko se narutilse zadovoljava atestom proizvodate, mote se odustati od isptive ‘a predvideninstondardom, (dim proveravan kvalitta Proveravanje kvalteta isporuke obubvatasledeta merenja | ispitivanj: Deo od aturminijuma: Deo od éelita: ~ presrik ice, — preénik tice roveravanje kvaliata [11] kvalitet se proverava kod proizvodeta, osim ko je = predrik tice, pretnik Bice, = mtezna évsiots, = natezna évrstota oe ~ispitivanje uvianjem, nie namotaveniern, = isplcvanje namotavenjem, = naprezanje pri i2duzenju 1% = utrivanje ase cinks, ~ prinjanjecinkove previake, — Jednolkost cinkove previake, Detaliije 0 navednim isi anima a 12}. 1.9.3.3. Ornatavanje U tehnieko) om AI/Fe ute A/A, (JUSN.C1.351) de je: ‘A = nominaini presek aluminijumskog dela (mm?), ‘A ~ nomineini presek éeiénog dela (mm?). Primer: alyéeliéno ute sa presekom sluminijumskog dele 120 mm? i presskom éelié a eta I osasr a ore 02087 et e36 ooiere U utadl sa vibe od sedam ties (osim pod uslovima datim za nastavlane tice) dozvolie- ‘no je | nastaviianie pojedini 2ica,s tim da dva susedna nastavkau gotovor uietu budu ma {dusobn0 udeliene najmanje 15 m. Nastavci u spoliaénem sloiu mora biti vidno oznageni. Zice treba nastavijti otpornim zavarivanjem ili sugeonim hlacnim zavarivanjem pod pritiskom. Ti nastavei ne moraju zadovojtl zahteve mehanicke Gwstose nenastavjene tee, ice nastavjene otpornim suceonim zavarivanjem mralu se poste nastavlinja oda ‘dutini od 200 mn sa abe strane nastovk 1.9.4.2. Mehanighe évrtota Mehanigka évsto¢a aluminijumskih Biea pre i 20sle pou sa vedoostima u JUS N.C1.301 t38. 3. ‘Ovim standardom nije pradvideno isitivanj silekidanjagotovog aluminijumskog ute: ‘a, Ako je takvo ispitivanje predvideno ugovorom, onda treba use da i2dr ilu koja iznost ‘ar 95% silekidanja prema tabeli 1.23. Za ovo isitivanj taba ods’ komad uteta, dine ‘jmanje § m, i na krajeve postaviti podesnestezaljke. 1.9.43. Proveravane kvalitet. Prilikom preuzimanja isporuke kvalitet se proverava kod proizvodats, osim ako je Lgovorom drugaéile odredeno, ‘Uxoliko je naruilac zadovljan atestom prozvedats, mote se odustati od ipitivan predvdenihstanderdom, 4 ispitivania Obim proveravania kealitta Proveravanje Kvalitetaisporuke obuhvatasledeéa mereni i isptivania morenje pretrika ice, = merenje zatezne évestoc — ispitivane tice motanjem i = merenjespecticnog otpora, Uzimanje uzoraks Keds je ugovorom predvideno proveravanje kuslteta u priustwu prijemnog organs, uzorke Yiee treba uzeti od uiadi odvojene za isporuku do 10% od ukupnog broja pojedinih tina koje satin sporuku, Od svakeizdvojnedutine eb ods komad dovalna tugadak da s€ od njega mogu pripremiti epruvete 20 va merenja | epitivanja predvidena ‘atkom 1.8.4.3, 0 na dogovorenom broju tea koje ssinjavaju ute Postupei merenja i isptivana propisan’ su u JUS N-C1-301‘ako of isptarih2ica ili utadi mane od 10% a vile od 2% ne zadoveliepropisana ph: tzete se novi uzore! uitom Iznosu. hari, trojneispravnih prelazi 10%, isporuka moze da se “Ako od suit isptanih fea ili ubadi odbile 1.9.44, Ornatavanie U ‘tehnicko} i drugo} dokum vy se oznakom: E — Al ute AJUSN.C1.302 ‘9 je," norinaini presek ubeta u mm? Primer: ‘Aluminijumsko ute presaks 50 mm? omacava se = AI50 JUS N.C1.302. ntact iw porudabinama, aluminiumske ute ozneés 1.9.45. tsporuke ‘sto kao 20 Al/Fe ube, tacka 1.9.3.4 1.9.48. Pakovanje i etketiranie: ra kao za Al/Fe ute, tatke 1.9.35, ali da na dobotu bude oznaks stand roa US i N12 qd: provoke o lumina, duminumove gue E~ AMG bar tata nt no ata 12 ‘rilitna podulna mesa u2adi za nadverne vodove mote se izraéunati na stedeti ne ~ bokar i tron: presek x 9 (kg/km), stuminijum i aldrel: presek x 2,7 (kg/km), tude 6:1: presck x 4 (kg/km), = Gali: presak x 8 (kg/km) nr a ie ums or oa os om ts ons ange cis ee Cis M00 oreo B01 Son oo Soeer ear esse 1105 Shae fost 1.9, STRUJNA OPTEREGENOST UZETA ZA NAOZEMNE VODOVE [15] Strujne optareéenost uteta (neprakidno zagreva wat. Prve veednosti su prem standardu JUS N.C1.351/(II-1969 za tempereturu vazduha 40°C i dozvolleno zegrevanjeprovodnika na temperatury 80°C, \Vrednostl u zapradi su prams DIN 48 201 normama, koje se adnose na temperatury vazduha 30°C | ne zagrevanje provodnika na temperaturu 80°C, uz predpartaku de postoli inveino strujanje vazduha a rikako sa ne mogu primeniti kod unutrainje montate, Pri tempereturi vazduha 2" ispod 40°C mogu +8 provodnici opteretiti veéom strujom (0d wednosti datih u tabeli 1.27. mnotenjem sa faktorom "2a opteratenje po JUS standardu | faktorom ,.K," 28 opteretenje po DIN norma. strujom zagrevana) data jeu tabe- epee « 1a vz 12 Tat Ki t vie im 1a Strujno opteretenjeuteta 2a nadzemne vodove: ‘ebale 1.27 Nominait 7 Agu VIZ i prea) @ a a Tn (a) tar me} T_T wns tr28) 2 mo nr 8) 2 ist (eo) a Gas} eS as) a 9 (Gao sos tno 70 so 2080) vs (ash mre Bs (200), m 0G) a) 95/15 390 (350) % 360 et)2e0) 20720 es fa10) m0 aan), 329) 180725400 a0) er a fass) = = a 1 Bae es) 5 's20) 95/2085 (535) 2080 oo) 513, sas) 280/98 80 (600) 30075000) Santa) a4 B80 (eas) 00 (960) 780,658) re? Bs (820) 500 100) {300 1.10. MONTA2A UZADI ZA NADZEMNE NISKONAPONSKE MREZE 1.10.1. RAZVLAGENJE UZETA Danas se 22 i2gradnju niskonaponskih mrets sa golim provednicima upotreijovaju ‘luminijumska i alu~Zeligna uzed (sa odnosom Al:Fe) 6:1. Utad #8 isporutujena dobotime ocredenim duzinama, kako je to navedeno u poglaliu 19, Na dobodu je aznatena vrsta, sek, duZina provodnika i strelica kojom se oznatava smer odmotavanja uzeta Doboi x8 postalja na adgovarajude nosare, ko da se moze nesmetano odmotavati Pri tome paznju trebs obratti da se kraj uzeta koji se odmotave nazi na gorroj strani do: bola, Pri razviagenju uzeta pomoéu kotura, uze se no jednom kraju, priévrsti pomocu 23 twzne veze, a kotur se postavi na kola Kola se kreGu Guz trate pri Camus ute odmotava, 83Aedosld razviagenja provodn ka mora biti takav ds se najpre polo vodié za prvi izo- Iotor. Aluminiumska i alugeligna uted obsvezno se mora rezvlaith preko drveni ili me mini koturata, Ukoliko bi ov utid razviatli bez upotrebe koturaée moze doti do znat hog ostecerjeufeta kako je spoletnj deo utetav obs primera o¢ aluminijumskih dca, ‘Kade se razleei ude preko Krovnih nosads, jaruga, modvara il eke, upotrebljavaiu se Koji se Korte tako fto 9 na jednom kraju vebs use a drugikra}prebaci- mo pr Preliz preko propraks (pute, Zleznitke pruge, inj elek- {fo veza, druge niskonaponske mrede isl.) vi se pomocu priruénih skala pocignutih radi Drelaze, Pri vazslagenju uteta iznad ili pored drvec upotrebavaju se motke sa fljama z0 Uizanje | motes testerom za odsecanje rane drveés Na sil 1.05. prikazan je dobel 2a odmotavenje | ravzlaéenje provodnike ‘tka 1.85. Dobe! provodnikom na nosarima RRezvlaganje utadi manjeg preseka | kracih zateznih polja mote se wtiti bez upotrebe koturova Tako Ga radnik kod prvog stuba podigne provodnik ne svojerame | popne se na {tub, dok ostall rednici nose provodnik na ramenu, vuku provodnik do sledetog stubs itd 1.10.2. NAGIN UCVRSCIVANJA PROVODNIKA ZA IZOLATORE, atin priicivenia provodnike 20 izlatore iti je 22 aluéeiénu i aluminijumsky ‘ted, Postoje razlgiti natin’ (verovi, ali danas veoma mnogo primenjuju: jednostavni tinakesni vez (sh 1,68) i pojaGan unakrsni vez (sl. 1.67) Postupak izvodenja vezove vidi se na navedenim sikama i U osnovi sastji seu sleds com: = 2a zaitiu od mehanickin oftecenja uieta, oko uieta u dutinl izvodenia veza, na izolator se omota rekarna aluminjumsk tke 10 x 1 mm, razmekom izmedu navoje ake oko | mn, radi otianja kibriee i susenj spojnog esta occ omotavana take provodnik treba nemazat vazlinor ii sliGnom msiéu za spre avanje oksidace. Wear 2ica je me ka provodtika nwe\Veuna fica se stayi simstriéna oko vrata izolatora (detelj a jedan kraj veze tice ‘bavja te oko wate izolatora dorje strane nagore,« drugi kraj s gorae strane na dole (de aluminiumska diea pretnika 2,54 mm u zavisnost od prese 84 1a, Obe kj ee tobi 8 jojo ok ojo ako prove eer, pt ar uksitau spevim povezom (datal ) Preval se se Goel ako proveana# Soest: ie sa fest do osam navoja,& tim da se a mle ja, 5 tm de te zavréeci évsto stegnu Kletima uz provadnik (deta smo wenn i nasane alumni «alain uta sho naposkin veka mote imo kisficat a ragene so u slabodnom pol, spojeve Ke Zterin azo (na iraden sojee 20 voice. Za ivodenenavednih soles, u domaco itera nvode vo wo ante wate spo, | ako se rng vide ne upotrbloveu t eS u ovo materia smo one vstespojeva koje se danss,uglavnom upotreblavaj, mene trata ‘stomn a -tonevo/e a cat A deaid\ a pavere mer peso dig : 284m ‘Slik 1.46, Polotan unsksni vee Sika 1.67. ednoetavn nen we 1.10.3. SPOUNICE ZA NASTAVLIANJE UZADI U SLOBODNOM POLJU sayy Zsa uit slobednom pay esorimal dante vlvnom veo vai seeera sonia pritazana sa osnounim pogacms a si 1.68, Spl se iaduly tek ost pc tit ue, aim 2 0s ea Veta wit spe, tka de rj vie ra ob swan 281 do em Nekon toa wi Se pretvane s ogni Hrulenom - zavsnosti od preseka provadika, 29 preseke uPadi od 16 do 120 mmm? upotrebija voju se eutna mehanitka klesta RMK—120 [23]. Zerazna spojnicaieraduje e od luminij Iain 2 ated swujnin mahaniih Extn oj. : ean at sani Wis aj natn Sto 3 ponies uteri kaa stav vz rezns Hea etveranjr Keita oastranyzare (2a ent sarere papi) gore—dole nagenim brojevims, Klefta se zatvore do graniénika iu tom polozaju drZe oko por18 tako Sto se utvrduje dubins uiskivania ta minuta, Kvaittiaade ipitue se pomotu Bblons ‘Zareze nedovaline dubine reba ponovo utisnut Pri nastaviianj stare i oksidisaleZice, paz eT poiedine ile spoljasnjg slo 5 pov sloja pornotu fine metalne Cetke. rome we nama, spoljanie fice st ponovo postave oko sate uvuks 30 narag v spojnicu i spoje na vet opin natin. jo treba obratiti na sledeée: ine unutvadnjeg Uieta otiste se do metalnog unuteatnjg udeta, o8ioni kraj wen ig sik 1.48, 2rera spoiies 4.10.4, STEZALIKE ZA ZATEZNI VEZ Zn inradu zateznih vezova danas 2 nave upotreliavajy zubaste stezalike, prikazane a te1.50, Zobastestzalke ostvaruju mehenihi Est spo} provodka, jednakih i raz Titik prea, Spel s2 ovom stozaljkce iyodi se bez speclnog alata, Ze zatezi ve (28 Tigurnosnt sstr) Iza presekeiznad 70 ma? potrebne su dve stezalike: 1.10.5. UNIMAKS STEZALIKE ojeve provodnike jednakog ili raz Unimaks stezaljke se Korste 2a izradu odvolaka ti iprikazana je Unimsks 1 areca Koji niu pod mehani sk m opteeteniem. Nail 1.70, ii fu dati u tabeli 1.28. stezajka Pods “Yala 1.28, ton 6-35 660 Stike 1.69, 2utete sea Sika 1.70, Uninate stecaien 1.10.6, Al —Cu STEZALJKE Primenjui sa spianie alanis lumsitumski provodnika sa bekarrim provodnicimajedna- kog ili razliéitog preseka koji nisu pod mehanickim optereéenj aa Al-Gu stezaljka sa konstrukcionim podacima: i en 7 ~presek provnika 625 mm, zvrtanj M6 jednosruke spin = presek provodnika 10-70 mm, zaranj M-€ dvonrue spice ka 171, Alco sezsike 1.10.7, UGIB NISKONAPONSKIH MREZA, 1.10.7.1, Proraéun ugiba provodnika 2a inrodnlu niskonsponsih mest, Jor rao li emit 1 rao mali esponime stubva anon ina stoasltones ie pon Kompltan pon bee Sree lavaom rad na rou ve smo ‘ais ug! obras za proracun verano pole rh velih raspana (ko 100m) a vewnorn dort tern, Pri provatunu ug, reopen amo : lao dj fee atpreden ravnometa, te provod ‘nici vise izmedu dve potporne taéki2 u obliku lanéanice, koju se dovol i mo zameniti kubnom parsbolom, aly tore Uginskoraporsih meta iim vinama maak upor ‘sa dovolinom taénoséu po obrascu: Se aa eee a ao 871 — spon izmedu uporitta(m 0 —naprezane provodrika (N/mm?) 5 —specitiéna sla provodnika (N/m,mm?) = G/S G— poduens sila provodnika (N/a) §§— stvarn presek provadnika (rm?) Pri nelednakim visinskim razlikama izmedu potpornih tataks niskonaponske rveze, Lgib eaéuname po foxuli au bey SBT imp the de je at ~ totaniraspon, 'b— kos razmak i2medu potpornih taéaks, Totaairaspon je odredenrelacijom ho y rej "eat u visio porpnih tata, pio se menie br promentamperture provednika (So je sdriano v promen napre- zanjal tsa promenom dodatnoy terete 7 So 5 izrazava poveévanjem speifigne se 79 7 Gedlim, 20 igradniu | eksplostcjyniskonsponskih mreza, + obirom na relatvno imate zaxpone, nis harm neophodn sv vi pods, vee samo tabliceugiba za raziit tempe Tate, spore preeke provadnika, ra alsrano noprezane provodrika 1.10.7. Konvrola usiba Danas se niskonaponske mreze s2 golim provodnicima grade uglavnom sa sluéaliénim i auminijumskim provodnicima, pe Gem dati tabele ugiba ze ove vrste provodrika NNiskonapanske mreze sa aluCeignim provadnicima fodnos preweke 6:1) se grade sa rmaksimalnim rednim naprezanjem od 49 do 88,26 N/mm? iako je po propisims [6] dozvo Fjeno. maksimaino naprezanie od 107,14 N/mm#, a sa aluminijumskim provodricime so Imaksimalnim rednim naprezanjem od 28,42 do $3,94 N/mm? |iako je prema propisime [5] dozvoljeno maksimaino naprezanje od 68,05 N/mm | U tabeli 128. dati podaci 2a ugibe u2adi Al/Fe, a u tabeli 1.20. za ugibe alumi rijumske uta. ‘Kontrolu ugibe provodrika treba iavesti pomosu kontrolne lve u jednom rasponu 4.u svakom zateznom polja I to kod velania provodni‘a na istim visinama, kako je to prika zano na sii 172. ‘Sika 172, Oardnaeie ibe pomotu Konto ete ‘Tempersturu provodnika treba kontiolisati pomoéu tetmomewa koji se obesi na stub 1a udaljenostinekoliko metara od tla (ovde nije pottebna tolike taénost da se termometar ‘moa staviti na provosnike} ali da ne bude direktno obasian sunéevim zracima, Tabata 1.29. Usid a aadaliono je 6/1 dann yy 88.26 N/m 148,68 Ni Frm Rar Usb fen) Ton Gn = 88.26 (N/a u Dro 1 hq = 68S INZin) w ebay me from) tsnperatu °C ne) os eo 22 23 ose = + fs 68 a 8 88 « a 018 nop % n ode a 8 8 & a2 ef 7% 9 ent, 138 222828 aan ese) a ase -in8 286 aio ana” tina Saraa aren aeras Sosa a ta20 Year ara 23/7 se 40/7 81/80, 86/73, 20/39 24/51 0/8 0/00 62/102 98/1908 a2 9/86 $8710 year 90/199 fags, Ore 22 282s ua se? 8 ass -a8e ieia7 8/57 65/22 tia eran dara 22 sos 4% 8/92 it” tase 928 dese 3/48 a8 so tie wn rer Ba) a8 45/70 a0 © 15/28 21/36/48 fo/r2 51/85 64/98 e788 m 26a iss Ba3 so/ida 7arnie aera 8H/NN7 2 22 255 143 5/58 8/9) 35/147 8 D isus 68/83 /89 TAG Yaris daar “re wore 4% 87" By MNS 19725 26/38" So/ae 3 so is fate 9/33 wera 35/63 49/68 cist 17728 20/00 a8 foyer 50/75 Gare ams mo a dee 3/80 51768 arto2 Tere 77/100 2 22 25/25 9/3 4/8 68/8 A/G 135/145 a SD fsas 55/58 65/57 Bea TA? tees 20/209 187 80 ge” Sno” ats’ tear 1923 eae aera ha vse $0 12/14 Naty t/a 22/28 e/a? FaraR aa/e0 cas 6 17/21 20/25 25/33 31/34 4o/e5 Soren Gavan Cres mo _2y32__ 28/39 33/49/62 81/77 Garae 78/108 ce6 * Uaia pri -8%C uz dod’ trtina,ed, wg) "Une 25 run? bien se ne snctemsmanjeni apron od 68,65 N/m? 1.11, RASPORED PROVODNIKA 1.11.1, SIGURNOSNI RAZMACI Sigurnosni razmaci provodrika na uporistima, odredeni su propisima [5] ine smeju bit ‘manji od udajenosti ,0", inragunate prema obras D=3//usib provosnika na temperaturi +40°C (em) ll ne manji od 30 em pri kosom i horizontsinom postavlanju provodnika za raspone vo 45 1m, odnosne ne manji ad 40 em 2a raspone preko 45 m.Fre Raw Un a slaminjaniko + alreko Fe fe Tek pon Sg 4QiN/enn w ueniaey 8 emg irony fon So so 20 nT Bos a ara 0 ciate Bo Sie 13/28 » Per 6B ae ae » eae & bar 10a ao wr tar ~ 25/8 3/9 % Sa ara ® ein 8 % Bay 107 2 wore tasit Pa 26/89. % an ane x bye = ans 10728, 2 worm 19/30 & Yan 10s 0 wat 19756, 50 rest 20/45 pe novode pode! ube 2 y= 49 N/m ri vertikalnom postavjanju provednike, ta udaljenost ne tea da je manja od 40 em za aspone do 45 m, odnosno ne manja od 60 cm 2a raspone preko 46 m. Te ali 131, dat je proracun sigurnosnih odstojana i potrebne vsinestubo, za siede- e podatke: = Dodatni teret 111.6 Sigurnosne vising provodnika nad zemijom od 5 6m T Fraspon izmodu stubova od 40 em, 60 mi 60. = provodniel Al-Pe 4 x28 mm?, 4 x 35 mm? 14 x 60 mm? = Odstajanie prvog izolatora od va stubs 20 em a Unojene visine tubova su zaokrufene standard vrednosti drvenih stubove g Uportedajo] Koloni deta je rezerva u neutrofenom delu stubs po ovom proragunu, koja proditatia faktor sigurnosm, adnorno Koji se moze smanjit vfzmenielemenata rede iitnestanderdnim dobijanjem stubove. 1.11.2. VERTIKALNI RASPORED PROVODNIKA ‘Ako 4 izolatori Koji nose provodnike nadzernnog voda prigyriéuju drektno na stub (bez Konzole), provodnici se moraju postavit jedan fznad drugog sa obe strane stubs. ‘Za éetworoZitni vod, po pravill, provodnici s# postavjai tako da se sa svake sane stuba postave po dva provodnika jedan ispod drugos. Provodnici na jednoj strani stuba mo~ Tojo veins da budu pomereni u adnesu na druge provodnike na drugoj strani stube 28 po. Tonin jednostranog vsinskog razmaka. Najvisi provodnik treba de bude postaljen na 20 fom od wha stubs. Kosi respored, provodnika s savijenim nosaéima prikazan je na slick {Tea 4 Sek!~izoletorima na noseéer stubu na slic} 1.73. %0 om Naat Boxee Por. Naverist —Oimenaye 20 hg Ukup stron 8 tall —neraien,UNIMAR™ &wsseo/e osx 4 x 2 T—woltor Box Za) ‘tke 1.73, Dupo wetanjem znteznin zluovie (ahi~ Respored provodniks na ravno} konzoli {eki—izolatorima sa provodnicima ispod. katodnih odvodnika na U konzollprikazana je ne sil 1.75, a [cae Tweet, i fanad konzola na roseéam stubu prikazan ee ici 174 Za dodatni teret ag = 1 1,765197 VE (N/mb — Postavijar =r =] — Vat ve Ta z vrovodnn |GE) BE | 5 | glia om | ommo—] By ceare|Pz| cz | 2 lets Fe = Lab eb lee [ucla feel ae f # Bee |E59| io [2 | fom lege) ba Hey Be BRE a 0 oa fo faa | of rm | e| 160 jaz6mm* | 60} 6] 5] ose | 0 | 944 | 10 Jase | 0 | 170 0 mz | co | av | 10 | ez | 9 | 170 0 cas} «| em] 9 |r| 8] 100 25mm? | so} 6] s| 51 | co | sat | x0 | ez | 9] 170 to 073 | 6 | 980 | 10 | saa | 9 | 130 ro ‘0200 | ex] 9 | 790 | ©] 180 jason? | so] 6/8] oar | eo | sir | 10 | ear | o| 120 0 oer | eo | oar | 10 | amr | 8 | 130 Zandi wre gg 18 21766107 J W/m o ‘om | ] 90] 8] ao] 8] a0] 160] 07 as25mnt | so] 6 5] 995 | 6 | 996 | 10 | oas | 9] 1270] 150 | as/a5 o tar [eo [rae | 11 | 917 [10 | sa5 | 170 | owas @ ‘aaa fa | ea} 0 | 300] ©] 180] 360 | wis jxzemm | 60 | 6 5] 075 | 60 | 945 | 10 | eas | 9] 170 | 2X0 | 5705 so te | co | age | 10 | a7 | s| 130] 150 | sa/aa ao] | 43 | 40 | aaa [9 | 773 | @| 160] 1,60 | 17/23) sesomn’ | 0 | 5] 8] oar |e | sar | 10 | 27 | 9| 170] 10 | oxo 6 os |e | sae | 10 | ese | 9| 170 10 | s2re 1.11.3, HORIZONTALNI RASPORED PROVODNIKA — Ako se izolatori koji nose provednike nadzemnog voda postavjalu na popreénim konzolama, provodnie! se nalaze u Jedno| il vse horizontalninravni. Za éetvorodieni nad- 2arnni vod kiroke potrotnj, dovolna je jedna ravna konzola sa éetir lzolatora w isto} ravi. “= Medusobni horizontal} razmak provodnika (iz praktiénih i sigurnasnih razlogal treba da iznosi najmanje 36 em. Razmak izmedu provodniks | samog stubs ne treba da bu- de manji od 10 cm. Konzola s@ izolatorima treba da bude postavjena tako da se ravan provadnika nalazi na oko 20 em do rhe stubs a izuzetno ako je to iz opravdanih razloga Petrebno, provodnic, mogu biti postavlien i iznad va stuba (2bog mehani¢ke stabilnost) ~ Ako se primeniuju dve ill vige Konzole u istojvertikalnojravni,njhovavisinska raz lika (od ose do ose) treba da iznosl 40 do 60 cm, ~ Rspored provodnika sa raynom konzolom sa ravnim nosatima izoatora, za izols- ‘tore N 95 prikazan je a sii 1.34 11:38. = Respored provodnika na zatezno] Getvrtssto} Konzoll prikazan je na slci 1.45. Raspored provodnika na ravnoj kanzali s Sek!~iolatorima « isto) ravni na noseéem stu: bu (koji se danas upotrabliava) prikazan jana slic 1.43, 2 ‘Sik 1.78. Gates tonzle 1.11.4, RASPORED PROVODNIKA ZA MESOVITE NADZEMNE VODOVE zx Mitonaponskesadzmne mre, tos n8 sj amo od Yodo 28 Potrotaéa firoks potroinje, vet obuhvataju i vodove za napajanje uliénog osvetljenj. me Usa jai voce aan dors lroke pee eetog one Unni so ravi od et rove lem pronoun ke reps dim fzna rovodita zion salt nul proved i ertanam ror povodriksadzmoa oan Sroky poo, nl proven zuma rai olf, tone pond, unj od wa a Pi haieortaiom pore provdntanaiternog vo sir pon ul brome aun sn ou oven bo a‘oti budu dimenzionisani tako da njhova évrstoce na kidanje bude dvai po pute vata od ti 2atezanja provodnika (2a zatezne izoator Za niskonaponske vodove nije potrebno izolaciju elaktridno pojecavati. Na sic 1.76 dati su nan oznake pojedinih vetanja, SKICA VESANIA, FEET uron PE Ra) UPOTREBA VESANR fo | entre tana FD | me teat paired mites ‘stogmadas a | veasie v00 senna vice 90 PLE | cesar wo suetans vo v¥eno a8 RE | SIRI ttce i eattdt | Se ee | er ata mmm + i 7 NOSAC_IZOLATORA ODNAKA a 4 SN roritbe poorer pena UPorRes: won tee | — 8, | sae pone atm enone sta 178. Poavonl adn aia "kona em ene nm pene A | cou osads 34 sovarone wa Pho 1.115, OSNOVNE DEFINICLE NPN S95 fo | Baa aN = Sigunosna visina je minimaloa dozvoien vertikalne udajenostprovodnia (odnos- NPN 6058 ® | on NON 58 oy | testa eee rem no delova pod raponom) od zemlje ili od nekog objekta na zemiji pri ugibu ne +40°C od hhesno na —5°C, s2 normalnim dodatnim optereéenjem bez vet. eG tatkama koje obraduju posebne slave navedene su vrednost sigurnosnih vi- a sina za te sludajeve. U tatkama u Kojima je navedena samo sigurnosna udaljenost,sigurnos- aid €, | seit gage m romana, i i a Sp 105 e i 6 5 5 Sigurnosna udaljenost je minimalne dozvoljens udaljenost u bilo Kom praveu pro- vodnika ili delova pod naponom od zemlje ili od nekog objekta na xem, pri ugibu na Sp M7 E | smoneneySeue 9 nit “40°C | opteresenju vera od nile do punog iznose — Sigumnosni_rezmak Je najmanje dozvolieni razmak izmedu delova pod nepanom, codnosno izmedu delova pod naponom j uzenljenog dela voda. Sigurnosni razmak za vo- {dove niskog napona iznos! 20 cm. wasmatra se da Je izolaciia voda mehaniki pojatana ako se 28 potporne izolatore Lupotrebi dve ill vile izolators, tako da u sludaju lomljenja jednog izostora preostali izle EEE See sk Ef sencseme ii: cone ow Arte iskonaponsku meta a 951.11.6. RASPON! im. U zavis- Kao normalni rasponi z2 nadzamne vadove do 1 KV vate responi do oko 40 ost od mesnih uslova, vi rasponi mogU Biti smanjenl do 30 m, odnosno poveésni na naj- ‘ie 60m. 22 napalanjeulignog osvetjenis ‘Ako pored napslenia potrofage nadzemni vod slut i ze napsiani preperutuje sede Ima manje raspone, odnosno raspone iznad 30 m trebelo bi begat. 1.11.7, PRELAZ | PRIBLIZAVANJE RAZNIM OBJEKTIMA [5] Pristupaéna i neprstupacne mesta Pri vodenju nadzemnih vodove prako nepristupatrog zemjite (gudura,stena, moe vara sl) mora se cbezbedit siguerosna vsina 4,0 m, = siguenosne udeljenost 3,0 m, . Pri vodenju vodova preko zemilite nepristupsénog vorilima mora se abezbediti: = sigurnosnavisina 4,0 m, 5 Saurosraudlenost 40. to Za kuin prikljucke sigurnosna visina inosi 4,0 m. Pri vadenje vodova preko remidtepristupaérog vozilime mora se obezbediti: = slgurnosnevisina 501m, = sigumoine udaljenost 4,0 m, 1.11.8, 2GRADE | ZIDANI OBJEKT [5] Pri vodenju vodova u biizini stambenih 2grada mors se obezbediti u odnosu na né pristypasne delove 2prade/dimnjac, krovov is) = siguraosna udsljenost 1,0 m, ‘Ako se vodoui dove ne nosaéima uzidanim so strane u zid zgrade, onde je siguenosna nost 0,25 m, Pri vodenju vodove u blizinistalno prstupadrih delova stambene zgrade (balkoni, krovne tras sl.) mora se obezbedit = sigurogsnavisina, 2,50 m, ~ sigurnosna udaljenost 1,26 m. ; Pa vodenju vodove v blizini prozore na zeradama, mors se obezbedit najmanja sigur rosa udaljenost ~ od pod sobe naviée 2,50 m, ntalno upolle 1,25 m. — ed owvora prozora hori i zgrade 52 zapéljvim krevom, sigumnosna udaljenost treba Pri vodenju vodova u bi da iznosi 5,0 m. Pri vodenju nadzemnih vodove u bl fy dita benzine, eksploziva | a1), sigutnosna udalierostlznosi 1,0 m, all se re dozvol {enje vodovslanad objekta Dorvolava se samo jedan nastavek po provedniku u istom rasponu ini objekata $2 lako zapallvim materjalom (ska 96 1.11.9. NASELJENA MESTA [5] Za nadzemne vodove u nassjenin mestima mora s8 obezbediti sigurnosna visina od 5,0 m, a dozvoljava se samo jeden nastavak po provodniku W istom responu. Pri vodenju fnadzernih vodova kroz gradske ulice, more se obezbeditisigurnasna visina od 7,0 m, anor Iaino i izuzetno dozvalieno naprezenje smanjuje s8 na sti fetvtine propisanin vrednost Na prelazu nadzemnih vodova preko ulica,ugao ukiStanja ne sma biti mani od 30° 1.11.10. PUTEVI [5] Auto~puteri, Pribitavanje nadzemnog voce auto putu ne sme da bude ne odo) ‘iu manjem od 20,0 m, 2 ako je dudina vodenja kraéa od 1 kr, U siugaj peralelnag vode: 1a nadzemnog voda sa auto~putem na potezima dufim od 6 km, nadzemni vod moze tit Ldaljen najmanje 50 > od auto-puto. Puteri I reda, Na prelazu nadzemnop voda iznad ovih puteva sigurnosns vsina more 42 iznosi 6,0 m, a stubov! se mogu postavti najmanje 2,0 m ad ivice puts. Uz posebno ob. ziotenje treba primeniti pojaGanu mehanitku sigurnost. Provodnici moraju biti ber spo. Jvau pralzznor rasponu, a ugto prelsza ne sme biti manji od 30° Ostli putev.Sigurnosna visine i2nosi 6,0 m, a stubovi se mogu postavitii neposredno uz view puta. Dozvoljen je nevi jeden nastavak po provodniku uistom raspon. 1.11.11, SUME I REKE [5] Pri vodenju nadzernnih vedova kroz pofumljane trene, mora se obezbedit sicurnosna st 1,0 m od bilo kojog dela stab Pri vodenju nadzemmih vodova Tanad reke po ke ima je moguée splavarenje, mora se obezbedit sigurnosna visina od 7,0 mv adnosu na raj. Vidi vodosta. Dozvoljava se samo po jeden nestavak po provodniku t prelaznom respon Pri vodenju nadzemnih vodova pored plovnih reka ii kanala moraju se obezbeditlseldece hhorizontalne udaljenost = od obsle do bilo Kofea dla stubs 10.0 m, od stope nasa do bilo Kojey dela stubs 6:0, at 1.11.12, ENERGETSKI NADZEMNI VODOVi [5] Pri vodenju nadzemnog vods ized drugog vods niskog napone mora se obezbadit ~ siguenosna visina 1,0 m, ~ sigurnosna udaljenost 0,5 m. Nadzemni vod riskog napona ne sme do se vodi,niti da prez izned nadzeminog vo 1 visokog napona. Kada se nadzemni vod niskog napone vod! liped nedzemnog vode iso og napors (i se ukritas2olim), onde se mora obezbedit = siguenosea visina 2,50 m, = siguerosna udaljenost 20 m. Ved visokog napona treba izvestis2 pojatanom elektriénom sigurnotéu, a dozvoljava $8 samo jedan nastavak po provodniku w itor rasponu, Kad se dve nadzemna voda poralelno vode na duem potezu, njihov medusobni razmak ‘webs da je, po moguénost, vee od visine vith stubova nad zemljn ‘Ako se niskonaponski nadzemni vod vadi ne istimstubovima s2vodom visokog napona ‘onda se niskonaponski vou mora smesttispod vodevisokog napons, Niskonaponski vod tre. , 97be opremiti odvodnicima prenenona na poéetku ira kro deonice voda koja je na Kins stubovima, Isto treba uBiniti sa vim ograncima,koli se odvajaju od niskonaponskog veda Horizontal razmak provodrika dva voda mera iznositi 0,7 Unfem) ge je .Un” visi radzemn! napon (KV), a rezmaci provodnika moralu zadovollavat uslove date u prvom del ove tate. 41.11.13, NADZEMNI TFLEKOMUNIKACIONI VODOY! (5), — Postetjnje elektroenergetskin i telekemunikacionih vodove na istim stubovima je abranjena, U slutaju pribizavana elaktroenergetskin | telekomunikacionih vodova,najma ‘ia horizontaina udelienost lzmedy najlizih pcovodnika more bit ravnavisnivisihstubove Povetanoh 72 3,0 m_ Ako s6 ova razdalina usled uslove ne moe odrfati, onda se mote sma: Fit ne najmanie 1/0 m, al uz primjenu pojaéare mehaniGe sigurnost na vedu Koj pred- stauls a ukrtanle ‘Ukritane elektroonergetskh i telekomunikacionih vodova moze se vit samo u raspo> ‘nu I to, po pravily, tako da elektroenergetski vodovi budu zed telekomunikacioni. [uzet: Tho, u nateljenim mestima moze se edstupti od ovog uslova al tada elektroenargetski vodovi mocaju biti izoloveri a sigurnarna vsieei2medu najnizeg provodnika telekomunikacionog ‘oda | najviseg provodnika elektroenergetskog voda iznos 1,0 m. Hlarizontelna udaljenost najelieg provodnikaelektroenergetskog vods do prvog stu ‘ba telekomunikacionog vada ne sme biti manja od 5,0 m. Ova uslov ne mora bit ispun ‘ako je vsinskararikajzmedu nabliih provodnika oba yoda najmanje 10 m. NUgao ukiStanja voda trebs da bude Sto blizi 90°, a ne manji od 459, odnosno od 30°, Sigurnosna visi lamecu najnideg provodniks elektroenergetskog vods i nsviseg pro- \odnikatelekomunikaciorog voda na mastu ukrtanja iznosi 1,0 m. = Dozvolieni preseci 2a elektroenergetske vodove u rasponu moralu biti: za bakarno tute najmanje 10 mm®, 2 za aluminijumako i aluceliéno ue nalmanje 16 mm*. U rasponu ‘krStanja provodnic se ne smeju nastavl een uksStanje voda U 29radi sa telekomuniksclonim vodovime dozvollna je upotre be preseka rajmanje 6 mm? Cu, odnosno 16 mm? Al, a provodnic moraju biti izlovant. U rasponu ukStanja a eleKtraznergetskim vodovime morsju se upotebitidvostruk zolator 1.11.14, ZELEZNICA, TRAMVALI | TROLEJBUS! [5] Ukestar za noslekrificiranu deleznithu prugu 7.0 m, = ta elektrifcitenu Zoleznisku prugu 12,0 m, rmereno v odnosu na gornu ivicu Sine NNormalno, ne dozvoljave se vodene elektroenergetskih vodovsiznad stanitnog prost- fa, a mote ae iavestl samo uz speciaino obrezictenie | uz sglasnostnadlesnog organaEelez 1a mestima ukrStanja sa 2elezniékom frugom treba primeniti pojaganu mehanisky st ‘qurnott | provodnike iz jecnag komade, bez nestovaka. Ugao ukrStanjs mora biti vet od 30° '3miimalni presek provodnik: zabakarno ue 16 mm?, za aluselno ute 25 mm? 2a alaminiiumsko wie 35 mm? ta eleznickom prugom mote te i2vesti somo ako se obezbedi squrnosna vi- Na matima ukitanja nadzemog vedas tramaskim i woljbuskm veznim i nop sim wade, odnono as Kons clove ta nino nan grnoma Wl ‘nost iznosi 1,50 m. " Y Na mest Ukrtnis rimenvie polatane rman sigrros sigurnos, ncaa sania: Je na tri etvrtine od normainog @ provodnici ne smeju imati nastavke u polju ukrStanja. 3 Uo ukttnis mora it ve6od 20°. 1.11.15. POSEBN! OBJEKT! [5] ~ Sports git. Nile dosvlon pris naczerinvodow prako smog bor nil prekosrelta, Pr rivals raszemh vodove ov aojktie,sgumowa wale rest tos! 120 mus poecans mehariha gue! snaenemeperart na nici merge biti bez nastaveka, Te A Cate mano ane konstrcke Sirona ulin ens. m od ei paénih, a 3,0 m od nepristupatnih delova. * deceit ne ne ri ete vos mea bop trai je sorvatjra naj 29m Pres vodoe proto aiinth eo ie Scrvalun, Pistsanje sero tortsnres wen semen ~ Zicare, Ukritenje nadzemnih vodova se Zitarama izvodi se uz sigurnosnu udaljenost cx 30 | ormanapojatana meranéks sigur, Prvodhs moral ot tam utes, bs mstavoke uproar eo akan rbe ae ve od 30°. Ako nadern wod Drala roa ier, maine Siov aeath ronan Renta are ese weil = Zigeni plotovi | metaine ograde. Udaljenost ovih objekata u blizini Gelinih ili armi- ranobeonn stove nes tania 20 om Grob. Vodeje naczenmin vodovepreko grb rebe iebeswat Na sh 1.77 ‘sa 1.77, iqumosnoodstejoneniskonsponske mete prema poem oot1.12, ELEKTRIEN! PRORAGUN NISKONAPONSKIH NADZEMNIH MREZA SA GOLIM PROVODNICIMA Ped mapons Prema tehnidkim aropisima [26] dozvoljeni ukupni pad napona od trafo~stanica 10/0,4 kV, ednosne 20/04 kV do poslednjog potrofaéa nu sme ca bude vet od 6, Tih 8% raspodelive se tako Sto je 3% za pad napona u medi 8 3% u instalacf (136 u glavnom vodu i D8 od re2vedne plage do potrosaeal. Ovo se odnosi na osetliene ili mefovitu mvezu (osvet lienj | moterni pogon) 2 motorni Pogon traba [26] dovalien je pad napona od 7%, 8 pri pokretanju elektro: rmotore ido 10%, ‘Vito je neekonomigno graditi niskonaponske mreze 2a pad napona 3%, te Je orn us lov neodrtiv | moge 28 primenititoko de smanjenje rapona u odnosu na nominalni napon nie veee ed 3%, Ovo nam pruza moguénost da na transformatoru podigneme napon, recimo, 22 2.5% pored ovin 3% tako do mvedu dimenzionisemo na pad napone 6.5% odnosno, radi heke pogonske rezerve, na 5%. To znadi de bi ne pacetku voda imali napon 380+2,5%-389,, 390 V a na kraju vode, kod najudajeniieg potrolats, 380 ~ 3% = 368,6 © 969 V te je rar like napona 389,5~368,6 20,9 ~21 V. Prema [43] bazitaui se na JUS standordime | IEC proporukama maksimaine promene hapons u mredama niskeg nepona ne treba da bud i2vangranice ¢ 10% nominalnog napona {380 odnosno 220 V. ‘Qvo je opet #8 aspekta potrebnog kvalitetaelektriéne energie nedovolian zehtev pase prakticro mreze Ine greda za * 10% pada napona, vee se kee krajnjagranica uzima navedeno Sezvalieno odstupanje napona. Sa + 10 najveti napon bi iznosio 380 + 10% = 418 V a ain: 4a vrednast bi bila 380 ~ 10% = 342, pa bi apsolutna razlika napone 418 ~ 342 = 76 V. Ovo fu svakeka velike promene napona icko se ocnose semo na maksimalne promene u kreéim \eemensim intervalima Imajuti u vidu potreban kvalitet elekteiére enerlje, 2 spravan i ekonomian rad po- troiés,ustaljona je proksa i riterjum da dozveljeni pad napona v normalnim uslovima bu {eu granicama + 6% a tomo u i2uzetrim prilikama + 10%. Tako su gtadent | transtormaterh (20/0,4 kV odnosno 10/0,4 kV) sa kojima se napon mode menjati vgranicama * 8%. To ne nati da te nskonaponska mreza dimenzionife za pad napona 10% veé za pad napona 8%. Se 4°58, najvedi napon je 380 + 5% > 389 ~400 V a najmanji 380 -- 6% = 961 V, 0 Jew gran ‘ama dozvoljenag odstupanja napona 2a kvalitetan rad potrotsta Se ! 5% promene napona mots se patrolséu obezbedit kvalitetra enerija od poveéa ‘nog napona u pagetku voda od 399 V (+53) umanjenog 22 ped napona (v mredl 8 inste Tac’ 3% sve skupe 8%) pe je napon kos najudalenieg potroseca 390 ~- (8% od 380 V) = 159 V, adnosno manji 33% od nominalnog napona. Sa povesenjem napona + 2,5% | pri padu napora od 8% dobijamo kod naludaljeniieg potraéaca napon ménji od nominalnog napona 6,5% ill 369 V, ito Je bizu postavjene gra ‘ice od 5% | tolerantra 2a rad potrofata Imajuciu vidu ekonomiénost gracnje niskonaponskih meta moguénostregulacie na pone sa preklopkams na transformatorime 20/0,4 i 10/0,4 kV i dozvoljeni pad napons, 4 obbirom, na Uslove 28 kvalitetan rad potroSaea,niskonaponske mrede se dimenzionisu na ovzlene padove napona: 22 Gist motorni oogon 6%, — 22 osal slucajeve (esvetlenje,tormicke potrotate, same ill v kombineei se motor ‘im pogonom) 5%. Prema [57] dozvolieni padovi napone w elektriénim mrefame, prema uobiésjenim GOST | DIN vrednostima (kod nas JUS ne postoji dati su utabel 1.32, 100 nairograpina J [Sita cairo reir wath Enters sng sure mat Bg | Ectiton mete op nose sete pena at Fe | ttre met tot soon £5 | Eetrare matters scrote ponoe Be : ror ets anor tee msce 2 ; snr a sexcons I (Qa sbliica TS do sadefeg oak | Inctike | Od sebirnca TS do motor koi se jo ke Seas! corm | mee | Cates 1 2 sun ats 7 Summa winca te woz 3 Gentine Tsan nore een pana sos wad ko psa TOT reese tsxinene mie a oar nao) oi «= encrens mes cntrnnonenne. nem Ej] eutstre mete rarose 3 pena raat dom 5 sms etehp era se metovitin opartenery oo Si oni crepe a 1.12.1. PRORACUN PADA NAPONA U IAREZI SA NISKIM FAKTOROM SNAGE U niskonaponsko} mreti sa niskim faktorom snage (praktiéno ispod 0,96) pad mapona procentims izraéunevamo u zavisnosti od vrste mre, po obrascu EPL + ace 10-07 Pri tome jet K — faktor koji za wofaznu mredu iznos 2a monotaznu meei K =6 P— aktiono optereéen pojedinih potrotaéa na prikljugku v madi (kW); L.~ udalienost pojedinin potroteda ne prikljuénoj tack u mredi do tratosta: ice, ednesno izvora napajanja (ratunato jednostruke po mre, (km) = _omski otpor uzete pri temperaturi + 20°C u (52/ km): X= Induktivnotpor uzeta ({2/km). U ovom primeru induktivni otpor je ob tedanat au afer azmak lang vd 50 em a 28 rake pr. ani 135 mm?, 60 mm?, 70 mm? i 95 mm ianosi x=0,291 318 $2/ km; x = 0,908 82/km; x = 0,206 62/km ix = 0,280 2/km, Prva vednost x odnosi se na presek provodnika 25 mm?, i tako redom. to9~ izratunavemo preko faktore snage cos v, za pojedine viste optereéenia, al kao proseéni faktor snage u posmatranom period NN mrede, 2a dvoteznu mretu K = 2,28 1011U = nominaini napon meete (KV) u nator primeru, kod trofazne i dvofazne mrefe U = 0,38 kV, 2 kod monofazne meds 0,22 KV. 10" ‘Ako kosficlientom § oznatimo E=—'yo gq" obrazac 28 proratun procentualnog \Vrednast kaeticijenta& 2a aluminijumsku 1 AI/Fe utad za fektor sage 0,8 0,8 data jeu tabeli 1.93. Tebele 1.33 Smaps Numiomat ue Taro te toon corpo ep -09 cosy 08 ‘ee=0) Tove 1.38, Feo srovoanna on) brems AI/Fe 61 prow nem 1.0001604 0.997599 0000923 0.907712 _o.aRI702 Na sli 1.78. prikozane su krive procentuainih gubitaka snage 20 pceteke provodnika [AV/Fe od 16 do 70 mm, 22 razltita opteredenia na kraju voda | ravicite udaljenost x ££ 2 ra 3 0Ul : ea gee B # 1.12.2. PRORAGUN PADA NAPONA U MREZI ‘SA VISOKIM FAKTOROM SNAGE U niskonaponskim roreéama ta visokim faktorom snage (praktiGno iznad 0,95) pad na pone (2a praktigne proretune) moze se lzratunati, ne uzimajuci u obzir pad napona na in ‘ukovanom otporu mreze, prema obrascu: um KLZPL sho koeticijontom n 10-0 coznatimo n= 10 *koeticient 1) 2a ite preseke provodinika (kao i koeficijentf) dat jeu tabeli 1.34 ete 1.36 Femue S~*C minute —SCSCS*«C TO fmt) ———— - 2525/4 12270 12008 3535/6 Naat vier 5080/8 24057 24288 yore S008 oe 9595/15 Seen m7 (Odnos aktivnih ofpora aluminijumskih v2adi u odnosu ne Al/ Fe uzad pri temperaturi ++200C, a za preseke od 25 mm? do 96 mm?, det je utabel 1.35. Vidimo da su omski otpori $2 vrlo malim odstupaniima, te se za praktiéne preraéune mogu Koristt ist! pode 102 sia 3.78, 1.12.3. DIMENZIONISANJE NISKONAPONSKE MREZE NA GRANICNU STRUJU ZAGREVANJA: Garin sag trv cadena dozvoenin trun optaeeran Zatrofarnu nvedu Pyo/3-U- Ip cosp,odnosno ra monoterns mete Py sete Py ~ nies UO emeatrtapon 1, In — nominal sti optreene provi (A) Foradun gran tain seuss votenioraporia mete se sanju | A/Fe 6:1 provecicnw (sei sage 80) dt se eel 1 38 GGraiena sag 28 oo senike Al/Fe tk) ” ‘Gralone wage al riniumte provadnike (7451.12.4, DIMENZIONISANJE NISKONAPONSKIM MREZA NA DOZVOLJENU STRUJU KRATKOG SPOJA Pri kratkom spoju ne seu #8 provadnicltoliko zagrlat da izqube évstotu. Potreban presek S, bez prekoraCanja zegrelavanjaiznad pogonske temperature 60°C, fzraéunava so po formal S= Cy leet (mm?) ade je: Tye trina steujakratkog spola (kA trajanje kratkog spoje, to jest rere ishljuéenia osigurta ili zaittnog prekida als Kenstanta 2a traino doputtene temperature koja 2e aluminijomske provadnike Janos 14,3 a 28 aluteligne (6:1) provodnike 19. 19 spoje na strani niskog napona, 2009 velikog uticala otpore pri guienja od generatare u elektrani do niskonaponske distributivne mreze, za praktiéne do ‘oljno taéne proragune, uzeéemo do je tranaijetna struja tropolnog kratkcog spo jednaka ‘rajno} str tropolnog kratkog spola,dakle Ik = lg "Za potpuno sagledavanje Uticsja raznit’ faktore, a posebro distibutivnog tren- sformatore 10/04 kV i impedense distributivne mreze naveséamo praktigni proraéun feathog spoja za jednu meedu (prikazan na slic 1.78) s tom razlikom da je red boljeg do kazivanja uleaja impedanee niskonaporske mreze uzeto d2 Je potroseé na udaljenost od ‘TS 10/04 KVsemo 100 m' to 28 nedzemnu i kzblovsku mredu preseka 9 mm* OG primers na slick 1.79. navedena je mee2a napajanja preko trostepene transforma: cle 110/35, 35/10,4 10/0,4 KV sa tabkama proraéuna na sabrnicama svakog neporskog ni ‘oa i kod potrotaés (tate A, 8, C, Di Fl idvostepene transformacie 110/10 10,04 kV x= rmestima kratkog spoja u ta¢kama AyD). Ey | Fy Podaci o snazi kratkog spoje na 110 KV w TS 110/95/10 kV Banjo Luka I ie [42] sa stanjem 1980, godine, Nasi 1.80. prikazan je diagram promena snage | struje tropolnes eratkag spoja upojedinien tatkame mete prema sii 1.79. rs noyssirow resales, Bente Paslee LPP wk Ay r | | | | | I ke ‘tka 1.70, Dearam promene snge | sue roping kretkogspos w pon taCkan mete prem ‘ie 179. 1.12.4.1. Mreda napajanjaproko trortopone transformaciie (110/38, 36/101 10/0,4 xv) ‘rath spoju TS 110/35/10 kV na 35 KV soblenicima tatka A: Seme St 3030-40 —— 9080-40 = 353,4 va Sr Us= Sims ape . = 40 + it 3090 Saaz San 75.84 (kA) Vau" ime sega tropolnog kratnog spoja u mredi 110 KV (prelazno stanfe) MA; Sy — _snaga transtormatora MVA; Ux — _napon kretkog spoa () za trensformaciju navedanih napons; 110 je zbog proraéuna procentusinih iota U apeolutneianose | 2009 10% veéeg nepona pri kratkom spo 1, 35A Pri tome 105“rath spoju TS-95/10 KV na strani 35 kV, tate 8 Ds bi fzrafunali vednost struje potrebro je iratunati ukupnu impedansy mreze to jest uP ast eksvvalentn reoktansu mete: Kn = 5°, = g59,47 247 (9), ~ reaktansu yoda: X, = X-1= 04 1,67 = 0,68 (9, = Ukupnu reaktensu Xu = Xm-+Ky = 3.47 + 0,68 = 4,18 (8) = omsk! otpor voda Fy = T= 0,82 1,7 = 0,544 (9), (Oped + 457 = Ukupaa impedansa: 2, y/RE* KE = / 0.544? + 4,15" = 4186 (9) Kako s0 vidi uticaj ermskog otpora je neznatan tako de se praktigno mote ragunatls- v ~ sje raha so: he = 739 ~ snaga tropolrog kratkog spoia Spo “V/BU lag © 1.73 35 4,893 = 295 (MVA) Vigimo da su struje 1 saga trepolnog Kratkog spoja opali sa vrednosti 6,84 kA na 4,89 kA 12a 383.4 NVA na 203 MVA, jako je relativno vrlo kratke deonice vods (1,7 km Keath sp0j1ma strani 10 KV u tachi C Soc «ee pts — = 24 - 67,59- 68 (VAY Srot Ue Saee 4 gy 283 0 \Vate ranije navedene oznake, 8,99 (KA) Uticajem impedanse transtormator | wranstormacijein a nepon 10 KV, snags kretkog spoja se smanjila od 293 MVA na 68 MVA. Keath pou TS 10/04 KV na strani 10 kV u taki D — Ekvivelentne impedanse (utica| meee): Zm ~ Impedensa voda: Z, =/ R2 +X, =sy/0,008" + 0,057 = 0,1118 (2), Ca ea ey oie ne else 80 o8 3854 8 Ea apres 106 ‘ratkispoj na 04 RV na strani tack E Spage 8100'S 63-063, eae Uk ter Stet yi S100 083+ 545 69 \Vate ranije navedene oznake, Sous _ 1136 _ Yau" 173-0380 Transtormaciiom 10/04 kV 39 transformatorom 630 KVA snaga kratkog spoja na 0.4 KY strani se smanjila od 63 MVA na 11,38 MVA, al 8 2bog smanjenienapons stra po veal od 3,65 kA na ro veliku vednort od 17,28 KA. Za ov sruju kratkog spoja edgovsralupresecl NN vodova,ragunoju 2a ram ak enja0.25 ~ Keabl sa bakarnim provodnicima: $=) « Ix /@=8,7 17,8 -/ 0,28 = 75,2 mm? — === 98mm? — Kobl a aluminijumskim provodnicima: $= Cy = h/t 13.1 17,28,/0,25 = 1132 "120mm? = Nedzempl vod AV/Feb:t: 8° Cy «Iey/T= 19,6 -17,28/025= 117.5 mm? —— 120mmé = Nadzerni aluminiumski vod: $= Cy - ey/T= 143 - 17,28 O28 = 123.6 mm? — 150 mn? Medutim, zbo9 uticala impedanse riskonaponskog vode rapidno se smanjue strule ‘ratkog spo, ito se najbolie vii iz primera da je dutina NN vods somo 100 m,tamo ade je dozvoljen mani presek provoke: = 17.28 KA, Krath 90) kod potrotaeau tachi F: = Ekvivlent impadansa za snag krathog spoja na 04 (KV) strani v tai E a OR, Bm ngs = PS = 00127 (ay — Omsk’ otpor vode: Ry = F-1*0.19-0,1 = 0.019( 2) ~ Indutivn tor voda: Xy = x=» 0,084 0.1 = 0,008 (9) ~ mpedansa vods: 2, = «/ RE #XE = / 0,010" + 0.0084" = 0.0208 (2, — Unupaa impesans: 2, = 2m +2, * 000127 + 0.0208 = 00395 (2) u 038 8-2," 173. 0.0038 ~ Snaga ropolnog krathog s00) Spar =/TU nous = 1,73 0:38 -6.557=4.21 (MVA) Njves tis} na smanjniesrage# time {seule katkog spoie ina priguenje used impedanse vous niskonaponske mrede; ‘ako je za samo 100 m kablovskeg voda PPA 4 x 95 mm’, a sliéno je, i neito vite kod vazduinog voda, struja kratkog spoja opala sa vred- ost 1728 KA na weds 6,57 KA ill na avon 10 m voda opadne ta, 10723 KA. top Beka, | ake se rad veée pogonske sgutnost abiéno dimensions preek nskonaponskog vera na ustove ratkogspoja na poeetkuvodo, ekonomsk|tehni&k le opravdan de Uz mma deo nskonoponake mete, jr Je Sleko veea vrovatnoca da Ce se kar Jogo ira ~ Stra tropolnog kratkog spoia: Ik oar = 6.587 (kA) 107riskonaponshih sabirnice. Dakle, ovim osiguravamo niskonaponsku mretu # ne prikiuéro ca, tj. 4 x 95 mm?, zbog veceg omskag i induktivneg atpora, situacija je neéto povoljnij. eee mak otpr vada: Ry = t= 032-01 = 0002, ni oper vod, =x t= 038.0 = 0036 1), — Immpedansa voda: 2, =/RE+ XP = y/0,032" + 0,096" = 0,048 (2), = Ukupne imnedansa mete: 2," Zy * Zn = 0,048 4 0/0127 » 0,0807 (9, u__038 ot 2 0B 3.60 Tea, T73-on07” Ie proraduna vid doje 2b prisustva ves otpora stl ropolnoghretko spoa 20 aren v0 Ae provosteme sos auminieskim proves ron me i auows na Keble vou sa betas provaicmo, evi rzumlive ral veh eto {RISSZUA uporednj a 6557 el. ; : Najel eno] to [et miveteplguenie sage rathog soi ima impendana anion rt 704 esas 20/04 Toray mn np a wes ie Toto uti na pin Tako primer, ako ub) re etm snag ak 0 jena 10 IV ounosne 20 kV strani, zamenimo distributivni transformator 10/0,4 kV snage Exb'evia warafomotorom sage 100 KVR, ux nominal nepon Ketkog soja 084% S0- jem — stuja krathog pola: Ikoar Stoo “Ste Sos = 63.04 Ste + yg" S100 1+ Fig 6 = 2636 (MVA) ate ranije ravedene oznake ‘jem apolar vrnost umonto v Kom Dosen} rv maul u bal fzne Golve, ito je 24 nomena vg p0ro6una Sows ada. Sore _ 2.696 ose * Fay” 173-0380 12 proratuna se viel de je stra kratkag spo od 17.28 KA sa transformatorom 630 VA dpa nat RA zo ansormator 100 KVA, Tae bi sda cimenzionsani pesha niko saponin vodove za pocetne low, odgovaral presi kabloyog vada 17,8 mm! to jst 25 mm? i nadzemnog Al/Fe voda 27,2 mm? to jest 25 mm”, umesto preseka 96 mm’ kkablovski vod i 120 mm? za nadzemni vod. = 4 (kay ea eee a a eats sa a et got oa See St = 235 (MIVA); Sioa ‘ate ranie navetene oznake, rath’ spo) tek Dy Evivalantna eaktansa miede: X,yy ~0.426 (82) = Ukupna impenctansa. 2, ~ 0,465 12) 4 Jo 12,43: Scrwo1 VF 10-12-43 = 215 vA) eons Servos Znaino je vecs svaga i stuja kratkog spoja w 10 KV mreti 2a dvostepend y otnoxu na luostepens transfoimaciju {63 u odnos na 215 MVA 13,654 KA u odnosu ne 12.43 KA). Kratk spo} na 04 KV stianiu tack E, = Snagakratkos poe. Sj, ~ Shaga kratkou p0)8: Sea, = Stujakratkog spo Loar, 13 (va) 19,778 (KA) Velika raztika na 10 KV stani znaéaino se smanila, kako je snaga kratkog spola 13 MVA wodnosu na 11,36 MVA i struje kratkog spoja 19.775 kA u odnosu ne 17,28 kA. 22 Kathi sp0j kod potioist zbog delovania impondance nikonaponske mrelea2 Vika sei dalje smanjule. jee ‘op © 6886 [kA Sky, = 4,427 (MVA) prema 6,557 kai 4.31 MIVA Na smanjenje swage kratkog spoja i ovde wakako najveti uticaj ima impendanse tran sformatora u transformacl visokog na nishi nape. Taku ubuiiky bl tansformator 63U kVA, Zzamenil anstormatarom 100 KVA dobijamo: ~ sagu kratkog spoja u tek’ E Sout» =2,75 INVA) = struju kratkog #90 IKO4E, = 4,183 kA, pa su jof manje razlike u povedeniu sa tro- "aponskom transformacijom i za wefo od TOD KVA kako je 4,183 kA u poredonju 88 KA | 2,78 MVA u poredeniu #3 2,636 MIVA praktino neanatnacazika 1.13. ISPITIVANJE NADZEMNIH MREZA NISKOG NAPONA 1.13.1, ISPITIVANJE STUBOVA, Provera dimenaia Deven’ stubowi [21] Jednostrukiarveni stubovi | element slazenih stubova moralu imati pretnik meren na 30 om od tanjeg kraja nsimanje 16 cm. 23 pomoéne elemente slotenih stubove avs] preg ‘mara biti najmanje 14 em, za A’ stubove i dvostruke stubove spojene moddenicama na ‘manje 15 em, 32a nogace najmanje 18 om Pretrik na debijem kraju 2a stubove dune do 10 m treba da je priblitno 2a jednu te ing veti od pretnika na tanjem kraju, 22a stubove duine preko 10m more biti najmanie 2a jednu teeeinu veéi Stubovi 2a nadzemne vedove mora biti rev ‘Smatra se da je stub ravan ako razmak od konopca zategnutog fzmedu wiha i mesta (He stub ilazi i zemlje do poursine stuba ni na Kom mestu nije veti od polupreenika stubs 109sien sto |] Za steve od lenin pot menage nosehslamerata rea tbl 137 - eee inca ugponike vec od minal eb provi nave dozvoliene di lesnoucacoranwevinostod sin wrokine pon, rm weal 38 me /ice moraju biti sa polukruénom glavom sa dimenzijama prema JI Ferra moray ita atonranom giavon i metiekim navojem Genera preme sus 61 08), mB} 051..M.81.082 + M.81 060, | besovnin éelignih cevi weba proverti minimaine di Unset ona ate ‘Stotoea sng i. ro a vgurna 2 a ‘ened ais : Ais reunne a impo 2 preemie Biopead vostain polis retni#" ‘Soren Von! nasatonim vosoriea ‘Sutin vr Tpomatog one pratnkrane ‘Tata 138. Noe dima soko aman veers tain 5 amos nl “ Zari 9, rm! Pretnkrape Sy tn “Traba proveriti ds li su zadavoljeni propsani razmaci a veze pomodu zakovica,odnos: ro 2ovarinja,navedentu tabel 1.39, en Treba proverti du li 3e ji eavarvaniu Sapova telite varove poklaps «a tai inom pkg aps ‘nor fob prove ds nerke obebatene proteins 110 ‘Tobela 1.38, Rarmacl smc sshovce 2 si iereau ve wince ; fens ao 1B ay 04 seine kone Cetsatao ere | 48.8) pei | ‘Troba proveriti da li debljina pojainih elemenataiznosi najmanje 2 mm, Ako w za ‘eve primenjeni eeliené-zavrinj, eta proverti da ie sprovedena zeitita od koro. ‘Ako ima varova,iporuciae stubova je dutan ds prot atest o kvalitet eavarenih ve Provera mebanitke éistace Provera mahaniéke éistate stubova na lomljnie nije potrebna oko proievadee pednese atest odgovarsjuée organizecjeo kvalitety isparugenih stubova Provera kvatteraimpregnacie: Kalitet impregnacije drvenih stubova proverava se na sei natin: ne pet stubova kkonteolige se dubina prodiranja reapensa 2a impregnaciu | 10 na probnim Geporime Kol se vadepo sre stubs, Alo $2 na jadnom ili viée probrih cepova ustanovi da dubina prodiranje ne zado: volieva, onda iz ovih subovaéiji Gopovinisu zadovoil treba lavaditi Jos po rva Capa ada liena za po 1 m 38 obe strane od sredine stub akrenuta ze 90° adnosne 1802, Ako Gubine Brodirenja na svim nakradno izvedenim Eepovima zadovoljava,stubov! su isprevni- Dubin Broditan treba da bude veéa od 30 mm Po zavrienoj probi rupe na stubovima nastale busenjem ispunjaveju se Eepovima ite rst drvetaimpregnisanim stim antseptikom, Proverskvalteta antikorozivnezastite (5) [21] = Sui Geliéni stubovi, Cak ako se nalaze u normainim atmosterskim uslovima, mocaju biti zattiseni od korcije — Celigni stubowi se stite zatitnim previskama iminiiranjam, bojenjem, bitumenom! 1 metainim previakama ~ Ako se za Coliéne stubove primenjuje metalna previaka, onda to obaverno trebs da bude pocinkovanje toplim postupkom ~ Antikorezivna zaitita proverava se na sladeci natin: Ako je primenjen minum i bola. na pramazano| pour ne wma de prabie osnovna restos bojer Spolii premaz more biti gladak bez pukotina ganih mehurove, ne sme d sista, da ima zordala mest, ii ona na kojima probijarda, {DIN 559228),st koxrie itumear maalnom LUnutainjepowsine biavih cov zs so a prelakons Ae Is pamenfen bitumen, ov pre moj ne Pat dono okrivene Pat eign nee poi a, "how ine na porinkowanim delovima ne smeju biti prekrivene ispupcenjima iti ne taxnomoitim sajna inks pw uv ate egovrouee re ie ate tite potato je prgiveré panes “ cxaunzoce ss sn aikoanne ta dy avon rs aol een toro stands, nari, upptoveskh eee 4,132, (SPITIVANJE IZOLATORA: 121] Tivska ipitivane U ow guupu spadajy ste isptivania = Provera oblika, 2vade | iemenia — Provera mehanikoa prelomaog optereienis Provera oblik, izrade tdimenzia: Dinner torade olatore proveraaju se viguelo, Poyetina porculana treba da je prevuée 0 dace ce na mesma nokia Ie ioatr lap ov pean, Glaze tebe Wuka wie betpukotne | oporne na amoseske uta : Dimenzije odabranih izolatora treba da odgpvaraju pojedinaénom standardu i merams nacrvetu odgovarahe Provere mehanikog pelomnag optréenie atezan ol je inaka poo min Ieotator we najpreopteret metanikor som zoe oi alr ero pteccenj, 9 stm sua svg muta poner 28 OKO 20% 0d Bo aanogentettens, Gok ne nason prelom Pere ins plore optsetee zo ilo nadzemih vodovs do 1 4 fos 28 inolatare Z 115, 13001N aa aoatre NBS, 147108 7 Trl oleora nese da rstane pre neo Sto se postgn plomnaopteretene tern pertin apurtuje mana som fterani, a otpor menanekam sion 3 Wine" Pemorntrovsorl pony sera utvrtone rose Ge 20 cme materia ee reba tons apron de erie noprerans bee etn force, ltr aa eee eeuanetony slam pela Raney uiataemotanog oko watog bs, ako da Serie bude upravan n ou ns Tete ee parma 2a iporaku das rd prijemnog isitvanspo oma vai 1000 komad od tae vite zlator ‘suena do ent pw ne oapvore propia vnestinn, 26a eat 0 in koa no 1000 tamara cl make we wletora ponove prover ita KO: oon eta aad eden Tie oltre ne pune sve sive piemnag spans, abe ibs pijom eke pre 4.133, ISPITIVANJE PROVODNICA [21] Opie odrede: 20a tipska isptivaia, ale proiz Zaprovadnike nadzemnin vatova do 1 KV nisu obavezne tinskaisitivani vodet dutan da pruti dokaze da provedni| edgovareh uslovima jugosiovenskih standarda, Ink je prijemni ergen zadovelian stertom proi2vodaéa, moze odustat od prijemnih isptve ni. 12 Ako je prijomni organ odlusio da se sproveds priiema ispitivunia onda cose prill kor preuzimanasva ispitivanja ivisiti kod proizvodaéa, xm Kaela je ugovorom drugatie predvideno. Provera konsirukcije i dimonzia Pregledom weba proveriti da i provernil u pogledu konst ukclje odgoverayodrdba ma jugpsiovenskih standarda ice PMIIOM Neb0 prove Konsvaksjy Fete, natin roduc in nation Morenjom taba proveriti dali preéniei 2ica koje stinjavaju ute odgovaraiu standard ‘ma. Merenje taba visit na uroveima uretim i uote, Pregiedom takode treba proveriti dali je pow'sina tice glatka pod tukom ida li je bez ‘drugin vidjvih-nedostataka, isporutilac tebe da dokaie atestom cla je use izradeno od ratedjala odgovarajute éitoce (prema standard) Mebanithaipitvania Sua mahanicka isptivanja tba iviSiti na uzoreina Bice uzetih iz ubeta, Zateznd vstoéa ispituje se brzim podizanjem opterecenia do kidanja, posto je prothodno tics bila izlodena jednominutnom ‘opterecenju. prema odvedbama cégoversiuteg_jugosiovenskog standards, odnosno prema padacima proizvodate Dobijene vrednostizatezne cvrstote, scabunate Koo koliénik izmerenih sila kidanje { poveina preseka ica izmerenih pre isptivana, ne sma biti manje ed sledetih ‘i aluminijumske dice pregnika do 2.5 mm 177N/mm; = aluminjumske 2ice preenika vedas ad 2,5 mm 167 N/mm?, = 2 Geltne tice provodnika od aks—selika 1177 N/mm, ~ 2 belitne Bice zatitnih utadi B86 N own? 1.13.4, ISPITIVANJE PRIGORA [21] 2s ispitivane pribore nadzemmih vedova do 1 KV ste adredbe 0 ispitivanime pribore aszemnih vodovs 35 kV. Usiovi 2a ispitivanje navedan’ su u odgovarajuéim standrdima, ito = 13 savijne nosece NSN19F JUS N.F1.802 2a prave nosaee NSN 19 JUS NF? 802 NPN 19x85 JUSNFT601 NPN 19x 1006 JUSN-FI.601 — zaprave stremene sp 147 JUS N.F1.606 Strips tanstormator SQOV 10978 4 3 - sence Pesingara ce Pu-Pomeéni vzemiivae — F8%0'20mm,dutine Im Sika 1.91, Sema za mee 71.187. MERENJE NAPONA KORAKA I NAPONA DODIFA aon koaka npn daa mets inramentin ie ura por nmani 2000 tie hontai pov nr 20 cv arm apne 28 vat Coccanjs napa korakapostne serve ove skal na azar t m4 sve sna sma ih prt Cease pomou oaoraragey favo ssema zx urement noes 1" orajmanie 100 8 " fatmevenja apna dodia post se jing eektroda a rzmaky od 1 ol dele postctes Wo luebu prow tat se nop po tn usowma kaa pri merenhs napa Forte : Te orako lamerenih wednoss Uy" | Ua Sa stare vernon papana ko taka (UC npn dota na ta nin Sto se emece veins pomnote odresom predviene 5 F000 nzmaene vena sul" BHO vai: fe zemliospoja recimo : se vn My Ba NNapon koraka i napon dodira trebs marti na celom podrutiu transtormatorske stant ce, kao | na podrueju sin metalnih vodova koji prolaze kroz podrucie uzemijvace, a kojt mogu da preness potenciali2vannjihovog podrueja | a = Nepoin trenstormator Gleitiede (2 >200em#, 225 eq) Re Otpornik = 3000.2. Pu = Pomogni uzemijat (20cm, 1 Ym) Sika 1.82, Sema 2 mele napons kak napons doa onto stan ucemivace ‘Swakih pet godinapotrebno je proveritstanje uzemijvaée na nekoiko 10%! poiz voting alstranih eansformarrsuin sani na ta etin Sto m= tkopeys pont dev {aamljivaéa vizuelno pregledaju provodnict i spojna mesta 8 1.14, MEHANIZACIJA | ALATI ZA IZGRADNAU NISKONAPONSKIM MREZA [27] Navedena mehanizacje namenjena je prvenstvena izgradnii riskonaponskih mieza 42 betonskim stubovimo {redovi £4 utove, istove, anya! txalicanje betonskin stub val ali se veci deo ove meranizaije moze upotrbljavati 2a i2granu niskonaponskih meta rugie vistama stubova Da bi $2 posto eficasan i siguian rad pri obavjanju elektiomontaznih radova na riskonaporskim mrezama, 2e2 vet tiziekih naprezanja monters, potrebno je imati save Na temeljavidegoditneg iskustva u radu pri izgradnitniskonaponskih mreza izabfane je mehanizacia i alati koji su dali naetikasnijerezultate. Ova mehanizacia + lati mogu se {kode upotrebiti pri izgradri niskonaponskih meta na divenim staboviea, 1.14.1. HIDRAULICNA RUKA SA SVROLOM Kamion s3 hidrali¢nem rukom 3 t upowreblave se za utovar, transport, istovar ipo: dizanje nosetin | ugaonin stubova (20°), Za utova,istovar i podizanje ugoonih (40°) i zate nit {609} stubova, potrebna je hicrauligna rukaiznad 4 «a adgovarajuéim kamionom, Jlednostavnom montaiom hid‘omotora +a svrdiom za hidrauliénu ruku vl se ikop temela zanosece stubove.Iskopjedne rupe levi se 28 4da 5 minutau rem il Sunk ‘Sudo sajecrnim tanjirsm i notem upotrebijava se 28 kopanie u zem. Koda se iskop w8i u th: ade je gorjisloj zemlje 2 donji sjunak, upotrebijva se wrdlo 1 vijkom dutine jedan meta pregrika 45 em, Fabrieko wrdlo dutine vijke 2 m praksi nije pokazalo kao etikasno, jer je bilo sporo 1 u tvrdem zemlju nije bilo motanja,dolazlo Je do ispadanja iskopanog Shunka sa vijka u rupu, 2boq tog je sa gornjeg dela otovine si la skinutvijak dine 1m Za iskop rupa korist se swrdlo 58 motornim pogonom ill pak ruéno sao (prikazano na sic 1.18: 1.19) odnosno sa traktorom £C/6 (sika 184) Ska 1.83. Mideuliéns robe stom 1.142, TRAKTOR EC/6 ‘Traktor EG/6 04 2 siti 2a utover, dopremu,istovar,iskop i podizanie nose stubo- vai ugaonih (20°), Na njega w mogu utovariti Ceti nose stubs | dopremiti na trae neIskop rupa 2a stubove vei se pomaéu dvodelne Gaus, kao i pomatu hidromotora sasurdiom, lokop rova 2a kable vei se pomocu jednodelne kate, Kala je traktor EC/6 ustiren mote citi teret od 4 t, Tako usidren podize ugaono (409) i zatezne (60°) stubove. Na nepodesnim terenima podianje zateznih stubova (60°) wii se hidraulitnim ruka ima na taketora ‘karan, Sika 196, Takeor EC 1.143, PRIKOLIGNA IZVLAGNA LESTVA akon to au podignuti svi stubov, ide se s8 prikoli¢nom i2vlaénom lestvom od stu bade stubs i montraju se ve konzole. lzmedu vrha sua Konzole obes se sinteticka les va, Jena prikalignalestva postavlja se kod trafo-stanice, a druge na kraju zateznog polja kod zateznog stub Prikoligna lestva pri vrhu ims horizontalan podest 28 stalanje montera, Qvaj horizon talan padest je veoma praktiéan jer omoguéava normalan polofa tela montera kso ina zem Ii. To je nsotito vazno kos ebeljanja obimnih posiova na zateznom stub i rato-stanii rel ce|sela\ecls4] sence eee Sika 1.95, Prikoitn nln erie 1.144, LESTVE 00 SINTETICKOG UZETA ZA 0,4 kV MREZE (SL. 185) Lesve od sintetigkog uteta se obese na nosutim 4 ugaonim stubovima iamedu wha: stutn | konzole. Omoguéavaiu rad montera na stubu priikom racvlagenia provodnika oseet- lena fksiranja a izoatore, montaz svetifkama javnog i Kunin prikjucaka, B [ertare soe 7 2 | Freche @ 1 [wove oF ni 1.145, PENJALICE ZA BETONSKE STUBOVE (SI. 187) 2a noveti stub prenika pri vrhu 14 em ise prrastom preénika 1 em po dudniom me ‘a upotrehtyaja se penal bro} 2. Za stub preenika pri vr 12 cm sa prirastom preérika ‘Vem po duznom metry upotreblavau se penalice bro} 3, a na stub preénika pri vu 24 cm i prvastom pretnika stubs 2 em po dubnom metru, ne moze sebrz0 i sigurno pensti penja- lies, Radovine ovim stubovima izvode se pomocu prikoliénin i sintetickihlestava ‘502 | 55 | to_[ 00 | 860 seo [ae [aa [seo | 400 12