5/18/2011

ODREIVANJE REOLOKIH
OSOBINA TENOSTI

dr Mara Aleksi
leksi, vanr. prof.

USPENO ODRE IVANJE I OBJANJENJE

REOLOKIH OSOBINA DATOG SISTEMA
ZAVISI OD IZBORA ODGOVARAJUEG
INSTRUMENTA

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje

p j
njutnovskih sistema nenjutnovskih sistema

1
 5/18/2011

Viskozimetri za ispitivanje
njutnovskih sistema

Brzina smicanja kod njutnovskih sistema direktno je

proporcionalna naponu smicanja.
smicanja.

Za ispitivanje koriste se instrumenti koji rade pri konstantnoj

brzini smicanja
smicanja..

Ovi instrumenti (engl

engl.. single-
single-point instruments
instruments)) koriste se za
merenja u jednoj taki,
taki a ekstrapolacijom dobijene vrednosti do
koordinatnog poetka (nulte brzine smicanja) dobija se
pravolinijska zavisnost - reogram koji tano opisuje samo
njutnovske sisteme.
sisteme.

Nedostatak - pre poetka ispitivanja mora se pouzdano znati da je

ispitivani sistem njutnovski, to i nije est sluaj.
sluaj.

Viskozimetri za ispitivanje
nenjutnovskih sistema

ROTACIONI
VISKOZIMETRI

Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci

dobijeni merenjem u jednoj taki su beskorisni.

Neophodno je da se merenja vre pri razliitim

brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram
ovakvih sistema.

Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti

napon smicanja ili viskoznost pri razliitim brzinama
smicanja (engl.
(engl. multy-
multy-point instruments
instruments).).

2
 5/18/2011

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje

njutnovskih sistema nenjutnovskih sistema

1. KAPILARNI 1. VISKOZIMETAR SA
VISKOZIMETAR KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
2. VISKOZIMETAR
ZASNOVAN NA 2. VISKOZIMETAR SA
PADANJU KUGLE KUPOM I PLOOM

1.KAPILARNI
1. KAPILARNI VISKOZIMETAR

Wilhelm Ostwald (desno) 1853-1932

Viskoznost njutnovsih sistema odreuje

se merenjem vremena koje je ispitivanoj
tenosti potrebno da protekne kroz kapilaru,
izmeu dve oznake, pod dejstvom
gravitacione sile.

Ova merenja vre se se u Ostvaldovom

(Ostwald) viskozimetru

3
 5/18/2011

Da se
METODA LAMINARNOG podsetimo!

ISTICANJA TENOSTI IZ KAPILARE

Jean Louis Poiseuille
(1799 - 1869)

Poiseuill-ov zakon

Merenje brzine isticanja tenosti kroz

kapilaru pod dejstvom Zemljine tee

r 4 Pt
=
8Vl
Ostwald-ov viskozimetar

Da se
METODA LAMINARNOG ISTICANJA podsetimo!
TENOSTI IZ KAPILARE
.

r 4 1 gh
= Pt = K 1 K 2 t
8l V S
F gh
P= =
S S

g
gh
= K1 K 2 t = K t
S

x = K x tx xt x
x = H O
H O = K H O t H O
2 2 2
2
H Ot H O
2 2

4
 5/18/2011

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE

Staklena ili elina kugla kree se kroz

skoro vertikalno postavljenu staklenu cev
koja je ispunjena ispitivanom tenou, na
konstantnoj temperaturi.

Kugla je poznate gustine i poluprenika,

a brzina kojom ona pada obrnuto je
proporcionalna viskoznosti uzorka.
uzorka

Komercijalni instrument iji se rad

zasniva na ovom principu je Heplerov
(Hoeppler) viskozimetar.

5
 5/18/2011

Da se
METODA PADANJA KUGLE podsetimo!

Zasniva se na Stoksovom
zakonu
l
F = 6r
t
Kugla pada pod dejstvom
Zemljine tee

4 3
F1 = mg = Vg = r ( t ) g
3

4 3 Heplerov viskozimetar
r g
F = F1 = 3 ( t ) t = K ( t ) t
6rl

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE

Kuglice koje se koriste mogu biti

razliitih gustina i poluprenika.

iroka primena za odreivanja

apsolutnog koeficijenta viskoznosti
razliitih tenosti u rasponu od 0,05 do
20 Pa s.

Najbolji rezultati se postiu kada se

koristi kuglica koja naznaeno
naznaeno rastojanje pree za vreme ne
krae od 30s.

6
 5/18/2011

VISKOZIMETAR SA
KOAKSIJALNIM CILINDRIMA

Uzorak se nalazi u prostoru izmeu dva

koaksijalna cilindra od kojih jedan rotira a
drugi je nepokretan.

Nain na koji protiu paralelni

slojevi
l j i tenosti
i iizmeu

koaksijalnih cilindara zavisi od
brzine obrtanja pokretnog cilindra
i od tipa nenjutnovskog ponaanja
ispitivanog uzorka.

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
Brzina smicanja najvea je na povrini pokretnog (R1), a najmanja je uz
povrinu nepokretnog cilindra (R2).

Kod njutnovskih tenosti opadanje brzine smicanja sa poveanjem

a)) rastojanja od pokretnog cilindra moe se aproksimirati pravom linijom
linijom.
Pseudoplasine tenosti pokazuju vee brzine smicanja u slojevima koji
b) su blii cilindru koji rotira, ali manje u blizini nepokretnog cilindra.
Plastina tela esto, uopte ne protiu pri malim brzinama smicanja, pa
c) jedan sloj plastine mase ostaje priljubljen za nepokretni cilindar.

d) Dilatantna tela pokazuju vee brzine smicanja u svim slojevima u odnosu

na njutnovske tenosti .

7
 5/18/2011

VISKOZIMETRI KOD KOJIH UNUTRANJI CILINDAR ROTIRA,,

A SPOLJANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN

Cup and bob viskozimetar

Rotira unutranji cilindar i sa

njim slojevi uzorka neposredno uz
cilindar.

U zavisnosti od viskoznosti uzorka

i ostali slojevi poinju da rotiraju.

Primenjena torzija srazmerna je

p
naponu smicanja,
j , a ovajj viskoznosti
uzorka.

Viskozni tok u uzorku prenosi se

na spoljanji cilindar koji se okree za
odreeni ugao.

Cup and bob viskozimetar

T - nastala torzija
T = C C - torziona konstanta

= D =
D

C 1 1
= 2 2
4h R1 R2

- ugaonu brzinu obrtanja (rads-1)

h - dubina do koje je cilindar uronjen u uzorak
R1 - poluprenik unutranjeg cilindra
R2 - poluprenik spoljanjeg cilindra

8
 5/18/2011

Tipovi Cup and bob viskozimetara

VISKOZIMETRI KOD KOJIH SPOLJANJI CILINDAR ROTIRA,

ROTIRA,
A UNUTRANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN.

Couette--ov viskozimetar
Couette

Dva koaksijalna cilindra, od kojih

spoljanji rotira, a unutranji je obeen o icu,
uronjena su u sud sa uzorkom.
Obrtno kretanje spoljanjeg cilindra se
prenosi usled trenja na unutranji, koji rotira za
izvestan ugao .
to su vei viskoznost i ugaona brzina
obrtanja spolanjeg cilindra, vei je ugao
torzije unutranjeg cilindra.
Viskoznost je srazmerna uglu torzije, a
obrnuto stazmerna ugaonoj brzini pri kojoj
instrument pokazuje ugao .
Na isnovu izmerenog ugla izraunava se
viskoznost.
C 1 1
= 2 2
4h R1 R2

9
 5/18/2011

Couette--ov viskozimetar
Couette

Sistem precizno meri ugao za koji rotira unutranji cilindar obeen o icu

Rotacioni viskozimetar sa pokretnim spoljanjim cilindrom

Standardni viebrzinski rotacioni viskozimetar (FANN)

Brzine rotacije od 3 do 600 min-1,

Brzine smicanja od 5,1 do 1022 s-1
Merni opseg viskoznosti od 0,01 do 300 Pas.

10
 5/18/2011

Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan

znaajan NEDOSTATAK

Napon smicanja nije konstantan

Javlja se pojava zaepljenja ili zaustavljanja protoka

Da bi se zaustavljanje protoka izbeglo potrebno je da unutranji

cilindar bude to je mogue veeg prenika, kako bi sloj
ispitivanog uzorka bio to tanji.

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM

Problem zaepljenja ili zaustavljanja protoka je prevazien.

Sastoji se od ravne krune ploe iznad koje se nalazi kupa sa velikim uglom
izmeu ose i izvodnica (mali ugao i malo d) koja dodiruje plou u centru.

11
 5/18/2011

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM

C konstanta instrumenta
T
=C T izmerena torzija
brzina rotacije kupe

T Tf
pl = C Tf vrednost torzije dobijene
ekstrapolacijom linearnog dela krive

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
Uzorak se smeta na centar ploe koja se
podie u poloaj u kome dodiruje vrh kupe

Kupu pokree motor brzinom koja se moe menjati,

a uzorak je smeten u uskom procepu izmeu stacionarne
ploe i rotirajue kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina
smicanja) pokree i ispitivani uzorak i rezultujua torzija (T)
oitava se sa skale ili displeja na instumentu.

12
 5/18/2011

Tipovi viskozimetara sa kupom i ploom

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM

13
 5/18/2011

VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR
KOAKSIJALNIM SA KUPOM I
CILINDRIMA PLOOM

Viskozimetri
Vi k i t i sa kupom
k i ploom
l pokazuju
k j nekoliko
k lik
prednosti nad viskozimetrima sa koaksijalnim
cilindrima.
Brzina smicanja konstantna u celom uzorku, a kao
rezultat ovoga izbegnuto je svako zaepljenje ili
zaustavljanje protoka tenosti.

Uteda u vremenu koja se postie propisanim

odravanjem
d j (i j i punjenje),
(ienje j j ) kao
k i postizanjem
ti j
konstantne temperature u toku merenja.

Uteda u potronji uzorka: za merenje u viskozimetru

sa koaksijalnim cilindrima potrebno 20 do 50 ml uzorka,
viskozimetar sa kupom i ploom zahteva samo 0,1 do
0,2 ml ispitivanog uzorka.

PRIMENA REOLOKIH MERENJA

U FARMACIJI

14
 5/18/2011

Fluidi
a) Meanje.
Meanje.
b) Usitnjavanje estica u disperznim sredinama.
sredinama.
c) Protok tenosti kroz razliite otvore:
otvore: isticanje i punjenje razne
ambalae (tube, boce...
boce...)) protok kroz hipodermalne igle.
igle.
d) Prenos fluida koji podrazumeva pumpanje i protok kroz cevi
cevi..
e) Fizika stabilnost disperznih sistema.
sistema.
Poluvrste supstance
a) irenje i skupljanje koe
koe..
b) Istiskivanje iz tuba i pranjenje tegli ili sline ambalae
ambalae..
c) Kapacitet vrstih supstanci da se meaju sa odreenim tenostima
tenostima..
d) Oslobaanje lekovite supstance iz medijuma
medijuma..
vrste supstance
a) Isticanje prakastih supatanci iz levkstih proirenja ili u upljine u
toku procesa tabletiranja ili enkapsuliranja
enkapsuliranja..
b) Mogunost pakovanja prakastih i granularnih materijala.
materijala.

Reoloke osobine farmaceutskih i

kozmetikih preparata

Reoloka merenja predstavljaju vaan izvor informacija za:

za:

1. Razumevanje prirode i fiziko-hemijskih

osobina sistema.
2. Kontrolu pojedinih faza proizvodnog procesa
kao to su meanje, pumpanje, pakovanje ili
p j j
punjenje.
3. Kontrolu kvaliteta sirovina i krajnjih
proizvoda.
4. Ispitivanje uticaja vremena i temperature
skladitenja na kvalitet krajnjeg proizvoda.

15
 5/18/2011

MERENJE PRINOSNOG NAPONA U

SIRUPU PROTIV KALJA

Prinosni napon se definie kao najmanji

napon smicanja neophodan da sistem pone
da tee, tj. da se ponaa kao tenost, to je
naroito vano kod aplikacije krema u
tubama i raznih sirupa.

Pri malim vrednostima primenjene

sile viskoznost sirupa isprva raste i
p se p
opire proticanju.
j
Kada sila prinosnog napona
postane vea od 5 Pa viskoznost
sirupa opada i on poinje da istie.

MERENJE PRINOSNOG NAPONA U

SIRUPU PROTIV KALJA

9 Kada
K d se ispitivani
i iti i sirup
i i l i pritisku
izloi iti k manjem
j od
d prinosnog
i
napona doi e do privremene deformacije usled koje se sirup
veoma sporo i teko pokree (pue), da bi nakon toga pri
veim pritiscima tekao lako kao fluid.
9 Sve poluvrste supstance e potei posle dovoljno dugog
vremena.
9 to je vrednost prinosnog napona vea estice sredine e
due ostati u suspenziji uz minimalnu sedimentaciju.

Na osnovu toga vrednost prinosnog napona moe se

iskoristiti kao kriterijum za kontrolu sedimentacije tokom
skaditenja i kao kriterijum za lakou isticanja iz pakovanja
pri aplikaciji sirupa kod krajnjeg korisnika.
korisnika.

16
 5/18/2011

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Tiksotropno ponaanje kreme podrazumeva razruavanje

strukture sistema za vreme dejstva neke sile to je praeno
smanjenjem viskoznosti,
viskoznosti i njeno postepeno vraanje u
prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.

Primenjene sile su:

sila istiskivanja kreme iz tube

sila koju pacijent primenuje dok

kremu nanosi na kou

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Rezultati merenja viskoznosti na uzorku

komercijalne medicinske kreme u vremenu
delovanja sile, kao i po njenom prestanku.

9 Pod dejstvom spoljanje sile

estice menjaju svoju strukturu i
orijentiu se u pravcu delovanja sile.
9 Viskoznost kreme opada
9 Krema protie i lako se istiskuje
iz tube i utrljava u kou.
9 Po prestanku dejstva sile
prvobitna struktura se ponovo
uspostavlja, ali ne trenutno ve sa
zakanjenjem.
9 Kao posledica ovoga, javlja se
histerezisna petlja koja govori o
istoriji deformacije materijala.

17
 5/18/2011

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

9 Na osnovu povrine petlje zakljuuje

se o brzini oporavka sistema i vraanja u
prvobitno stanje.
9 Veliina povrine histerezisne petlje
zavisi od prirode uzorka, kinetike
njegove agregacije i vremena koje je
proteklo od prestanka primene sile.
9 to je sistem sposobniji da pretrpi
veu promenu strukture i da se postepeno
oporavlja povrina petlje bie vea
oporavlja, vea, a
reoloke osobine kreme bolje.
bolje

Rezultati koji se dobijaju iz ovakvih merenja primenjuju se za postizanje:

1.odgovarajue fluidnosti kreme tokom pripreme i aplikacije, ali i
2.odgovarajue konzistencije koja je neophodna kako bi estice bile
uniformno dispergovane u preparatu, tj. kako bi se formirao homogen film
na koi nakon aplikacije.

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Izvriti kompletnu reoloku karakterizaciju sistema

Ispitati mikroskopske strukture viskoelestinih materijala
- veliki praktini znaaj

Eksperimentalna tehnika podrazumeva da se uzorkak

podvrgne dejstvu sinusoidalnog napona smicanja,
smicanja pri
emu se meri promena amplitude i fazni ugao posle
izvrenog dejstva.

18
 5/18/2011

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Materijal na ovakav tip deformacije reaguje ili

akumulacijom elastine energije ili rasipanjem
viskozne energije.

Kvantitativno, odgovor sistema predstavlja se kao

moduo akumulacije (G) i predstavlja akumuliranu
energiju po jedinici zapremine.

Moduo akumulacije ima veu vrednost to sistem

pokazuje vie elastinih osobina (umreavanje,
agregacija), a manju kod sistema sa dominantno
viskoznim osobinama (nalik na tenosti).

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Vrednost modula akumulacije je konstantna

pri dejstvu malih sinusoidalnih napona.

Sa porastom primenjenog napona moduo

akumulacije obe emulzije opada.

Maksimalna vrednost G G naziva se kritini

napon (engl. critical strain) i predstavlja
minimalnu energiju potrebnu da se narui
struktura sistema, a zavisi od kvliteta disperzije.

19
 5/18/2011

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Emulzije A i B pokazuju razliite vrednosti

kritinog napona, to znai da su u njima estice u
razliitom stepenu dispergovane.
dispergovane

Emulzija A pokazuje veu vrednost kritinog

napona estice u njoj su bolje dispergovane i ona
napona,
pokazuje izraenije elastine osobine
osobine..

Ekstapolacijom linearnih delova krive odreuju se

take razdvajanja (a i b)

Vrednosti primenjenog napona u ovim takama

predstavlju kriterijum za odreivanje kvaliteta
filma koji se formirao na povrini koe pacijenta
primenom ispitivanih emulzija.

Laboratorijska Odreivanje prosene molekulske mase

veba polimera merenjem viskoznosti

Dekstran (Dextran),
H(C6H10O5)xOH

1. Odrediti specifinu viskoznost rastvora razliitih koncentracija polimera.

2. Za rastvore razliitih koncentracija dekstrana odrediti redukovane viskoznosti.

3. Nacrtati grafik zavisnost red = f(c) i grafikom ekstrapolacijom odrediti

vrednost unutranje viskoznosti.

4. Odrediti relativnu molekulsku masu polimera dekstana.

20
 5/18/2011

Laboratorijska Odreivanje prosene molekulske mase

veba polimera merenjem viskoznosti

1. Specifina viskoznost rastvora:

0 t
sp = = 1= 1
0 0 t0
2. Redukovane viskoznost:
viskoznost:
sp
red =
c
red
3. Grafik zavisnosti red = f(c).
f(c)

sp
[ ] = lim
c 0 c
Vrednost unutranje viskoznosti,
odreuje se grafikom ekstrapolacijom :
c

Laboratorijska Odreivanje prosene molekulske mase

veba polimera merenjem viskoznosti

Khun-Mark-Houwink-ova jednaina
j

[ ] = K M a

Za polimere M > 30 000 gmol-1

K - konstanta koja zavisi od prirode
supstance i temperature
a konstanta koja zavisi od geometrije
makromolekula

21