http://www.who.

int/mediacentre/factsheets/fs194/en/

Antimikrobna rezistencija
Dokument N194

Kljune injenice
Antimikrobna rezistencija ugroava efikasnu prevenciju i
tretman sve veeg broja infekcija izazvanih bakterijama,
parazitima, virusima i gljivicama.
To je sve ozbiljnija globalna pretnja javnom zdravlju koja zahteva akciju
u svim dravnim sektorima i drutvu.
Antimikrobna rezistencija prisutna je u svim delovima sveta.
Novi mehanizmi rezistencije stalno se pojavljuju i ire na
globalnom nivou.
2012. godine, SZO je u svom izvetaju navela postepeno poveanje
rezistencije na lekove iz prve linije terapije, to u bliskoj budunosti
moe da zahteva primenu mnogo skupljih lekova.
2013. godine, zabeleeno je oko 480 000 novih sluajeva
multirezistentne tuberkuloze (MDR-TB). Ekstenzivno rezistentna
tuberkuloza (XDR-TB) identifikovana je u 100 zemalja. MDR-TB
zahteva tretman koji mnogo due traje i manje je efikasan nego onaj
kod ne-rezistentne tuberkuloze.
U nekim delovima subregiona Veliki Mekong, detektovana je
otpornost na najbolji dostupni tretman za malariju uzrokovanu P.
Falciparum - kombinovanu terapiju na bazi artemisinina (ACT).
irenje ili pojava rezistentnosti na vie lekova, ukljuujui i
rezistentnost na ACT, u drugim regionima moglo bi da ugrozi
dosadanje uspehe u kontroli ove bolesti.
Postoje visoke razmere rezistencije na antibiotike kod bakterija koje
uzrokuju uobiajene infekcije (npr. infekcije urinarnog trakta, upale
plua, infekcije krvi) u svim regionima sveta. Visok procenat bolnikih
infekcija izazvane su izuzetno rezistentnim bakterijama, kao to su
meticilin-rezistentni Staphilococcus aureus (MRSA) ili
multirezistentne Gram-negativne bakterije.
Neuspesi tretmana zbog rezistentnosti poslednjim otkrivenim lekom protiv
gonoreje (trea generacija cefalosporina) zabeleeni su u 10 zemalja.
Gonoreja uskoro moe postati neizleiva bolest, jer ne postoje ni vakcine
niti se pronalaze novi lekovi.
Pacijenti sa infekcijom uzrokovanom bakterijom rezistentnom na
lekove su generalno u sve veem riziku od ozbiljnih klinikih ishoda i
smrti, i na njih se troi vie resursa zdravstvene zatite nego na
pacijente inficirane istom bakterijom koja nije rezistentna.

ta je antimikrobna rezistencija?
Antimikrobna rezistencija je rezistencija mikroorganizma na antimikrobni
lek koji je u poetku bio efikasan u tretmanu infekcija koje taj
mikroorganizam izaziva.

Rezistentni mikroorganizmi (ukljuujui bakterije, gljivice, viruse i

parazite) mogu da podnose antimikrobne lekove, kao to su
antibakterijski lekovi (antibiotici), antifungicidi, antivirotici antimalarici,
tako da standardni tretmani postaju neefikasni i infekcija nastavlja da
perzistira, poveavajui rizik od daljeg irenja.
Evolucija rezistentnih sojeva je prirodan fenomen koji se javlja kada se
1 of 7 12/05/2015 18:51
 http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs194/en/
mikroorganizmi replikuju u izmenjenom obliku ili kada se rezistentne
osobine razmenjuju izmeu njih samih. Prekomerna i pogrena
upotreba antimikrobnih lekova ubrzavaju pojavu sojeva rezistentnih na
lekove. Slaba kontrola infekcija, neadekvatni sanitarni uslovi i
neprikladno rukovanje hranom doprinose daljem irenju
antimikrobne rezistencije.

Koja je razlika izmeu antibiotske i antimikrobne rezistencije?

Antibiotska rezistencija odnosi se specifino na otpornost na antibiotike,
to se esto javlja kod bakterija koje izazivaju infekcije. Antimikrobna
rezistencija je mnogo iri termin, obuhvata rezistenciju na lekove koji se
koriste u tretmanu infekcija izazvanih i ostalim mikrooranizmima, kao to
su paraziti (npr. malarija), virusi (npr. HIV) i gljivice (npr. Candida).

Zato je antimikrobna rezistencija globalno pitanje?

Novi mehanizmi rezistencije javljaju se i ire na globalnom nivou
uroavajui mounost da tretiramo uobiajene infektivne bolesti, to moe
da rezultira smrtnim ishodima i invaliditetom kod pojedinaca koji su do
nedavno mogli da vode normalan ivot.

Bez efikasnog anti-infektivnog tretmana, mnogi standardni medicinski

tretmani bie neuspeni ili postati veoma rizine procedure.

Antimikrobna rezistencija ubija

Infekcije izazvane rezistentnim mikroorganizmima esto ne reaguju na
standardne tretmane, to rezultira produenom boleu, velikim
trokovima zdravstvene zatite i velikim rizikom od smrtnih ishoda.

Kao primer, nivo smrtnosti kod pacijenata sa ozbiljnim infekcijama,

izazvanim uobiajenim bakterijama, tretiranih u bolnikim uslovima
moe da bude dva puta vei nego kod pacijenata sa infekcijom
uzrokovanom istom ne-rezistentnom bakterijom. Na primer, osobe sa
MRSA (meticillin-rezistentni Staphylococcus aureus, jo jedan uobiajeni
uzronik ozbiljnih infekcija u zajednici i u bolnicama) su za 64% skloniji
smrtnom ishodu od osoba sa ne-rezistentnim oblikom iste infekcije.

Antimikrobna rezistencija oteava kontrolu infektivnih bolesti

Antimikrobna rezistencija umanjuje efikasnost tretmana; stoga pacijenti
ostaju kliconoe dui vremenski period, poveavajui rizik od irenja
rezistentnih mikroorganizama na druge ljude. Na primer, poveanje
multirezistentnosti kod Plasmodium falciparum, ukljuujui i rezistentnost
na ACT u subregiji Veliki Mekong, predstavlja veliki problem po javno
zdravlje koji ugroava globalne napore da se smanji problem malarije.

2 of 7 12/05/2015 18:51
Iako je MDR-TB rastui problem, jo uvek se ne obraa dovoljno panje
na njega, to ugroava napore u kontroli istog.

Antimikrobna rezistencija poveava trokove zdravstvene zatite

Kada infekcije postanu rezistentne na prvu liniju terapije lekovima,
moraju se primeniti mnogo skuplji lekovi. Due trajanje bolesti i tretmana,
esto u bolnikim uslovima, poveava trokove zdravstvene zatite, kao i
ekonomski teret porodice pacijenta i samo drutvo.

Antimikrobna rezistencija ugroava doprinos zdravstvene zatite u drutvu

Postignua moderne medicine su u velikom riziku od antimikrobne
rezistencije. Bez efikasnih antimikrobnih lekova za prevenciju i tretman
infekcija, ugroene su uspene transplantacije organa, hemoterapija kod
tretmana kancera i ozbiljne hirurke intervencije.

Trenutna situacija
Rezistencija kod bakterija
Izvetaj SZO iz 2014. godine o globalnom nadzoru antimikrobne
rezistencije otkriva da antimikrobna rezistencija vie nije predvianje za
budunost; to je neto to je prisutno u ovom momentu, irom sveta, i
predstavlja rizik po mogunost za tretman uobiajenih infekcija u
zajednici i u bolnicama.
Bez urgentne koordinisane akcije, svet se pribliava post-antibiotskoj eri, u
kojoj e uobiajene infekcije i manje povrede, koje su uspeno tretirane
decenijama, moi ponovo da ubiju.

Neuspenost tretmana poslednjim otkrivenim lekom za gonoreju trea

generacija cefalosporina potvrena je u nekoliko zemalja. Netretirana
gonokokna infekcija rezultira poveanim nivoom bolesti i komplikacija, kao
to su neplodnost, nepovoljni ishodi trudnoe i neonatalno slepilo, i ima
potencijal da preokrene rezultate dobijene kontrolom ove polno prenosive
infekcije.
Rezistencija na jedan od najee korienih antibakterijskih lekova za
oralni tretman infekcija urinarnog trakta izazvanih E. coli fluorohinoloni
je iroko rasprostranjena.
Rezistencija na prvu liniju lekova u tretmanu infekcija izazvanih
Staphlylococcus aureus uobiajeni uzronik ozbiljnih infekcija koje se
ire kako u zdravstvenim ustanovama, tako i u zajednici iroko je
rasprostranjena.
Rezistencija na tretman poslednjeg otkrivenog leka za
smrtonosne infekcije uzrokovane uobiajenom crevnom
bakterijom karbapenemski antibiotici rairila se po svim
delovima sveta. Kljuno orue u borbi protiv antibiotske
rezistencije kao to su bazini sistemi za praenje i
nadgledanje problema pokazuju znaajne nedostatke. U
mnogim zemljama, ini se, da oni uopte i ne postoje.

Rezistencija na tuberkulozu
2013. godine, otkriveno je 480 000 novih sluajeva MDR-TB u svetu. Na
globalnom nivou, 3.5% novih sluajeva tuberkuloze i 20.5% prethodno
tretiranih sluajeva tuberkuloze imaju MDR-TB, sa znaajnim razlikama u
uestalosti MDR-TB meu razliitim zemljama. Ekstenzivno rezistentna
TB (XDR-TB, definisana kao MDR-TB plus rezistencija na bilo koji
fluorohinolon i bilo koji lek druge linije unet injekcijom) identifikovana je u
100 zemalja iz svih delova sveta.
Procentualni prikaz novih TB sluajeva sa multirezistentnom tuberkulozom
Pogledati grafik

Procentualni prikaz prethodno tretiranih TB sluajeva sa

multirezistentnom tuberkulozom
Pogledati grafik

Rezistencija kod malarije

Pojava multirezistentnosti kod P. falciparum, ukljuujui i rezistenciju na
ACT, u subregionu Veliki Mekong predstavlja veliku pretnju po javno
zdravlje, jer ugroava globalne napore da se smanji problem sa
malarijom. Rutinski monitoring terapeutske efikasnosti je od sutinskog
znaaja za voenje i prilagoavanje terapije. To takoe moe pomoi da
se detektuju rane promene u osetljivosti P. falciparum na antimalarike.

Rezistencija kod HIV-a

Otpornost HIV-a na lek nastaje kada se HIV replikuje u telu osobe

inficirane sa virusom koja uzima antiretroviralne lekove. ak i kada su
programi antiretroviralne terapije (ART) dobro voeni, pojavljuje se
odreeni stepen rezistencije na lekove za HIV.

Dostupni podaci ukazuju na to da je kontinuirana ekspanzija pristupa

ART povezana sa porastom rezistencije na lekove za HIV. 2013. godine,
12.9 miliona ljudi irom sveta koji ive sa HIV-om primili su
antiretroviralnu terapiju, od toga je 11.7 miliona bilo iz zemalja niskog i
srednjeg standarda.

Rezistencija na lekove za HIV moe dosegne takve razmere da

lekovi prve i druge linije ART reima, koji se trenutno koriste u
tretmanu HIV-a, postanu neefikasni, ugroavajui time ljudske
ivote i pretei nacionalnim i globalnim investicijama u ART
programe.
Od 2010. godine, nivo rezistencije na lekove za HIV meu odraslim
osobama koje nisu zapoele sa tretmanom procenjena je na 5% na
globalnom nivou. Meutim, od 2010. godine, postoje izvetaji koji
ukazuju da se rezistencija pre tretmana poveava, dostiui 22% u
nekim oblastima.

Kontinuirano praenje rezistencije na lekove za HIV je od izuzetnog

znaaja za globalno i nacionalno donoenje odluke o izboru prve i
druge linije ART-a i za generalno poveanje nivoa efikasnosti
tretmana.

Rezistencija kod influence

U poslednjih 10 godina, antivirotici su postali vano oruje u tretmanu
epidemijske i pandemijske influence. Nekoliko zemalja je usvojilo
nacionalni vodi za njihovu primenu i imaju spremne zalihe lekova za
sluaj pandemije. Priroda influence koja se konstantno menja znai da
kontinuirano dolazi do stvaranja rezistentnosti na antivirotike.

Do 2012. godine, svi virusi influence A koji cirkuliu meu ljudima bili su
rezistentni na lekove koji se najee koriste za prevenciju influence
(amantadin i rimantadin). Meutim, uestalost rezistencije na inhibitor
neuraminidaze oseltamivir ostaje niska (1-2%). Antiviralna
prijemivost konstantno se prati putem SZO Globalnog nadzora i
sistema odgovora (WHO Global Surveillance and Response System).

ta ubrzava pojavu i irenje antimikrobne rezistencije?

Razvoj antimikrobne rezistencije je prirodan fenomen. Ipak, odreeni
ljudski postupci ubrzavaju njenu pojavu i irenje. Neodgovarajua
upotreba antimikrobnih lekova, kod ljudi i ivotinja, ide u prilog pojavi i
selekciji rezistentnih sojeva, a loa prevencija infekcija i kontrola doprinose
daljoj pojavi i irenju antimikrobne rezistencije.

Potreba sa usaglaenim akcijama

Antimikrobna rezistencija je kompleksan problem koji je pod uticajem
mnogih meusobno povezanih faktora. Iz tog razloga, pojedinane,
izolovane intervencije imaju vrlo malo uspeha. Neophodna je
koordinisana akcija koja bi minimizirala pojavu i irenje antimikrobne
rezistencije.

Ljudi u borbi protiv rezistencije mogu pomoi:

pranjem ruku i izbegavanjem bliskog kontakta sa obolelima kako bi

spreili irenje bakterijskih i virusnih infekcija kao to su influenca ili
rotavirusi, kao i upotrebom prezervativa da bi spreili prenoenje polno
prenosivih bolesti;
redovnom vakcinacijom;
upotrebom antimikrobnih lekova samo u sluajevima kada su oni
preporueni od strane licenciranog lekara;
zavravanjem celokupnog toka terapije (koji u sluaju antivirotika
moe biti dugotrajan), ak iako se pre kraja oseaju bolje;
tako to nee deliti antimikrobne lekove sa drugim ljudima i nee
koristiti lekove preostale od prethodnih terapija.
Zdravstveni radnici i farmaceuti u borbi protiv rezistencije

mogu pomoi:

Podsticanjem prevencije infekcija i kontrole u bolnicama i klinikama

Prepisivanjem i troenjem antibiotika samo kada je to zaista neophodno;
Prepisivanjem i troenjem adekvatnog antimikrobnog leka za dato oboljenje.

Kreatori politike u borbi protiv rezistencije mogu pomoi:

poboljanjem nadzora irenja i uzroka rezistencije;

pojaavanjem kontrole infekcije i prevencije;
regulisanjem i promocijom odovarajue upotrebe lekova;
irenjem informacija o uticaju antimikrobne rezistencije i o tome kako
javnost i zdravstveni radnici mogu da odigraju svoju ulogu u svemu
tome;
nagraivanjem inovacija i razvojem novih opcija tretmana i drugih alata.

Kreatori politike, naunici i industrija u borbi protiv rezistencije mogu pomoi:

podsticanjem inovacija i istraivanja u razvoju novih vakcina,

dijanostike, opcija tretmana infekcija i drugih alata.

Odovor SZO-a
SZO odgovara na antimikrobnu rezistenciju:

spajanjem svih aktera u postizanju dogovora i radu na koordinisanom

odgovoru;
jaanjem nacionalnog rukovodstva i planiranja borbe protiv
antimikrobne rezistencije;
generisanjem smernica i obezbeivanjem tehnike podrke za drave
lanice;
aktivno ohrabrujui inovacije, istraivanja i dalji razvoj.

SZO ve blisko sarauje sa Svetskom organizacijom za zdravlje ivotinja

(OIE) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u
promovisanju najbolje prakse da se izbegnu pojava i irenje antimikrobne
rezistencije, ukljuujui i optimalno korienje antibiotika kod ljudi i
ivotinja.

SZO je napravila nacrt globalnog akcionog plana za borbu protiv

antimikrobne rezistencije koji je dostavljen za ezdesetosmu Svetsku
zdravstvenu skuptinu, koja e se odrati u maju 2015. godine.

Za vie informacija kontaktirati:

WHO Media centre

Telephone: +41 22 791 2222
E-mail: mediainquiries@who.int
Povezani linkovi

Antimicrobial resistance: global

report on surveillance 2014
Worldwide country situation
analysis: response to antimicrobial
resistance

Infographic: Antimicrobial
resistance: global report on
surveillance 2014
pdf, 653kb

WHOs policy package to combat

antimicrobial resistance

World Health Day 7 April 2011

WHO's work on antimicrobial

resistance

More about antimicrobial

resistance