28.4.

2016

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Departman: Energetika i procesna tehnika
Predmet: MERENJE I REGULISANJE

Poglavlje:

MERENJE PRITISKA

Predmetni nastavnici:
Prof. dr Duan Gvozdenac
Doc dr Miroslav Kljaji
Asistent:
Igor Mujan, MSc

OSNOVNI POJMOVI

Ako je sila F normalna na povrinu A i ravnomerno rasporeena na

itavoj povrini A, onda se pritisak p moe definisati na sledei nain:
F
p
A

Jedinica za pritisak se naziva paskal (Pa) i jednaka je pritisku koji

proizvodi sila od jednog njutna koja je ravnomerno rasporeena i
deluje na povrinu od jednog kvadratnog metra.

Prema tome paskal (Pa) je jednak njutn po kvadratnom metru (N/m2)

Pritisak od 100.000 Pa = 1 bar.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 2

1
 28.4.2016

OSNOVNI POJMOVI
Kod tenosti i gasova razlikujemo nekoliko vrsta pritisaka:
Pritisak okoline nazivamo atmosferski pritisak (oznaka po)
Viak pritiska iznad atmosferskog nazivamo nadpritisak (oznaka pn)
Manjak pritiska ispod atmosferskog nazivamo podpritisak ili
vakuum i oznaavamo ga sa pv

Stvarni pritisak kod tenosti ili gasa nazivamo apsolutnim pritiskom i

oznaavamo ga sa p.
U skladu sa izreenim definicijama vredi odnos meu
pojedinim pritiscima:
p po pn ili p po pv

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 3

OSNOVNI POJMOVI

merenje atmosferskog pritiska (a), apsolutnog pritiska (b),

nadpritiska (c) i podpritiska (vakuuma) (d).
(a) (b) (c) po (d) po

Vakuum
Vakuum
p = po- pv
p = po + pn

h hn
hv
p

ho
po

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 4

2
 28.4.2016

Klasifikacija ureaja za merenje pritiska

Po principu dejstva ureaje (pribore) za merenje pritiska delimo na
sledee osnovne grupe:
Ureaji sa tenou kod kojih se promena pritiska
uravnoteava sa pritiskom stuba tenosti odgovarajue visine;
Deformacioni ureaji kod kojih promenu pritiska odreujemo
u zavisnosti od veliine deformacije razliitih elastino
osetljivih elemenata ili po razvijenoj sili u njima;
Klipni ureaji kod kojih merimo ili reprodukujemo pritisak
uravnoteen sa pritiskom koga stvaraju klip i tegovi;
Elektrini ureaji dejstvuju na principu zavisnosti elektrinih
parametara manometarskog pretvaraa od merenog pritiska.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 5

Klasifikacija ureaja za merenje pritiska

Po nameni razlikujemo sledee osnovne ureaje (pribore):
Manometri su ureaji za merenje pritiska ili razlike pritisaka
(opta namena),
Barometri slue za merenje barometarskog (apsolutnog)
pritiska atmosferskog vazduha,
Manometri nadpritiska slue za merenje nadpritiska, koji je
ravan razlici izmeu apsolutnog i barometarskog
(atmosferskog) pritiska,
Vakuum-metri slue za merenje vakuuma (pritiska nieg od
atmosferskog). Takoe, slue za merenje apsolutnog pritiska
Manovakuum-metri slue za merenje nadpritiska i vakuuma,
Diferencijalni manometri slue za merenje razlike dva
pritiska od kojih ni jedan nije pritisak okoline (upotrebljavaju
se do razlike pritisaka do 10 bar)
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 6

3
 28.4.2016

BAROMETAR
NAMENA
Stakleni barometar je najtaniji pribor za
merenje barometarskog pritiska.

ho PRINCIP RADA
Barometarski pritisak atmosferskog vazduha
uravnoteava se u staklenom barometru sa
pB stubom ive odgovarajue visine.
OPSEG
Stacionarni barometri sa aom mogu da
Stakleni stacionarni mere apsolutne pritiske u predelu 680 do
barometri 1070 mbar. Podela skale je 1 mbar.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 7

BAROMETAR

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 8

4
 28.4.2016

MANOMETRI SA TENOU
- + - PRINCIP RADA: visina stuba
(b)
tenosti je veliina koja slui za
(c) odreivanje pritiska.
(b)
(a)
p h g
a
p h g (h1 h 2 ) g h1 g (1 )
(a) A
(c)
h Postoje dva osnovna oblika ovih
manometara, i to: dvocevni i
h1 h
jednocevni
Ovi manometri su veoma
+
jednostavni i dovoljno tani. Slue
za odreivanje niih pritisaka, koji
retko prelaze 2 bar.
h2 Najee se primenjuju pri
ispitivanjima i kontrolnim
a b
merenjima.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 9

MANOMETRI SA TENOU

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 10

5
 28.4.2016

MANOMETRI SA TENOU

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 11

MANOMETRI SA TENOU
Ukoliko su mereni pritisci mali, greke koje se javljaju pri merenju
mogu biti veoma velike. U takvim sluajevima, primenjuju se tzv.
MIKRO-MANOMETRI,
Mikro-manometar u osnovi je istovetan sa jednocevnim manometrom,
samo ima nagnutu cev (pod uglom ), to utanjava oitavanje
(umesto h oitava se duina n).

h n sin p1 - p2
n
+

libela

12
12
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN

6
 28.4.2016

MANOMETRI SA
TENOU

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 13

MANOMETRI SA TENOU

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 14

7
 28.4.2016

TANOST MANOMETARA SA TENOU

h
Greke koje nastaju pri merenju su: p ho g o g o
1 t
Greke oitavanja. Ako se posmatranje vri golim okom, ove
greke iznose od 0,5 do 1 mm visine stuba tenosti, to se
primenom vizira i nonijusa moe znatno smanjiti.
Greke koje nastaju usled promene temperature stuba
tenosti. Obino se skala badari za gustinu tenosti pri
normalnoj temperaturi, koja za vodu iznosi 4oC, a ivu 0oC, itd.
Kako je obino okolna temperatura razliita od specificirane
normalne temperature, potrebno je uraditi korekciju.
Greka nastala kapilarnom depresijom. Ova greka se uzima u
obzir samo u sluaju ako se merenje vri jednocevnim
manometrom, jer e usled povrinskog napona nivo tenosti u
staklenoj cevici biti unekoliko nii od njegove stvarne veliine.
Popravka na kapilarnost se uzima u obzir samo kod ive, dok se kod drugih
tenosti zanemaruje, jer je njihov povrinski napon veoma mali (alkohol ima,
na primer, 22 puta manji povrinski napon od ive).
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 15

TANOST MANOMETARA SA TENOU

Tanost merenja pritiska
-
manometrima koji su punjeni
+
tenim fluidom zavisi i od
ispravnog oitavanja.
h Zato je neophodno da se
manometar postavi
vertikalno, i to na mestima
H koja nisu podvrgnuta
vibracijama ili povienim
- + temperaturama.
H
Ukoliko je manometar
postavljen vie ili nie od
h
take u kojoj se oduzima
pritisak, mora se izvriti
korektura dodatnog stuba
A B tenosti ili gasa.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 16

8
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI
PRINCIP DEJSTVA
deformacionih
manometara
C - tip Spiralni Zavojni Helikoidalni
zasnovan je na
korienju Tipovi Burdonove cevi
elastine Vakuum

deformacije p1 p 2

specijalnih vrsta
opruga, Ravna Talasasta Kapslovana Diferencijalni Apsolutni
membrana ili membrana membrana pritisak pritisak

mehova, koja Tipovi membranskih deformacionih manometara

nastaje
delovanjem
pritiska koji se
meri.
Tipovi deformacionih manometara u obliku meha

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 17

DEFORMACIONI MANOMETRI tipa burdonove cevi

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 18

9
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI
sa membranom

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 19

DEFORMACIONI MANOMETRI
sa mehom

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 20

10
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI
sa mehom

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 21

DEFORMACIONI MANOMETRI - Osetljivost

Osetljivost Burdonove
h [m/m]

cevi je definisana odnosom

Oblast primene
h/p. Oblast primene
A
manometra obino iznosi
oko 50% veliine oblasti
proporcionalnosti. h

Najvei uticaj na tanost

merenja ima tzv. elastino
dejstvo opruge.
p p [bar]
Elastino dejstvo manometra
sa oprugom znatno sniava Oblast proporcionalnosti

klasu tanosti ove vrste

Linearna zavisnost pritiska i
manometara premetanja kraja Burdonove cevi

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 22

11
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI - PRIMENA

Manometri sa membranom primenjuju se
najee za merenje pritiska do 25 bar.

Membrana se izrauje u obliku koncentrinih

talasa, to poveava njenu elastinost.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 23

DEFORMACIONI MANOMETRI - PRIMENA

Prednost ove vrste manometara u odnosu na prethodno

opisane, je u tome to oni mogu da se upotrebljavaju za merenje
pritisaka viskoznih i agresivnih fluida, jer je membranu veoma lako
zatititi od hemijskog dejstva fluida zatitnom folijom, koja moe da
se izradi od plemenitih metala ili od plastinih materijala.

Osim toga, ovi manometri su povoljniji u uslovima za rad u

sredinama sa vibracijama od manometara s oprugom. Klasa
tanosti manometara sa membranom iznosi 2,5 i 4.

Za veoma niske pritiske, do 4000 Pa, upotrebljavaju se

manometri sa mehom, koji obino imaju klasu tanosti 1,5.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 24

12
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI IZBOR/UGRADNJA

Pravilan izbor i pravilna ugradnja manometara ima veoma veliki uticaj na
tanost merenja.
Skala manometra obino se usvaja tako da maksimalni merni pritisak,10pri
mirnom optereenju, pokazuje vrednost koja se nalazi na oko 2/3 maksimalnog
5 15
pokazivanja skale. 0 20
Ukoliko je optereenje promenljivo, ova vrednost smanjuje se na 1/2. U oba
sluaja je poeljno da je minimalna merena vrednost vea od 1/3 maksimalnog b
pokazivanja skale.

~300 mm
Pokazivanje manometra s oprugom u velikoj meri zavisi
a
od temperature opruge, jer se usled promene
temperature menjaju njena elastina svojstva. U cilju da
se odstrani nepoeljan uticaj visoke ili niske temperature,
manometar se postavlja na sifonsku cev (a), koja stvara
hidrauliki ep, to titi manometar od dejstva previsokih
ili preniskih temperatura merenog fluida.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 25

TANOST DEFORMACIONIH MANOMETARA

Manometri sa oprugama pri merenju imaju sledee GREKE:

1. Osnovnu greku, koja se odreuje na osnovu atesta
manometra;
2. Greku koja zavisi od poloaja manometra i koja se
odreuje isto kao kod manometra sa tenim fluidom;
3. Temperatursku greku, koja potie od temperatura okoline
manometra i njenog odstupanja od temperature pri kojoj
je manometar badaren. Moe se usvojiti da ova greka
kod manometra sa jednocevnom oprugom iznosi priblino
0,4% u opsegu temperatura od 40oC do +60oC.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 26

13
 28.4.2016

DEFORMACIONI MANOMETRI PRENOS SIGNALA

Prikljuak sa Spoj sa sekundarnim
manometrom pokazivaem

esto je potrebno
obezbediti daljinsko
c e
pokazivanje
manometra. To je
g
mogue izvesti s h
1 i
uravnoteenim a
2
b 220 V

induktivnim mostom

Manometar s d f

uravnoteenim
induktivnim
mostom

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 27

KLIPNI MANOMETRI
Primena: upotrebljavaju se, uglavnom za Princip rada ovih
proveru (kontrolu) do sada opisanih manometara sastoji se u
manometara (kao i kontrolnih manometara), a postizanju uravnoteenja
njima se mogu meriti i veoma visoki pritisci i do izmeu sile koju stvara
10.000 bar c pritisak tenosti na klip
manometra (a) i sile koju
b a stvara teina klipa, tanjiria
(b) i kalibrisanih tegova (c)

f Osnovne karakteristike:
10
d1. visoka tanost;
5 15
0 20
g 2. veliki opseg merenja;
h e
3. jednostavan postupak;
4. lako odravanje.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 28

14
 28.4.2016

MIKRO-MANOMETRI
Mikro- manometri slue za merenje malih pritisaka, odnosno
depresije vazduha, ili produkata sagorevanja i obino imaju skalu
graduisanu u Pa ili mmH2O ili mmHg
GENERALNO: mikromanometri, mikrovakuum-metri, vakuum-metri i
diferencijalni mikromanovakuum-metri su instrumenti namenjeni za
merenje malih pritisaka, vakuuma i razlike pritisaka gasnih sredina
sve do 4.000 mmH2O ili ~ 40.000 Pa (0,4 bar)
Pri emu je: 1 mmH2O = 9,806 Pa
1 mmHg = 133,3 Pa
p2
Najjednostavniji mikromanometar je p1 -
n
+
konstruktivno istovetan sa
manometrom sa kosom cevi i h

primenjuje se kod laboratorijskih i libela

kontrolnih merenja.
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 29

MIKRO-MANOMETRI
Membranski mikro- manometar slui za merenje malih
pritisaka, i obino imaju skalu graduisanu u Pa ili mm H2O
staklo
Princip rada:
Deformacije
h membranske doze
f prenose se preko
e g poluga (f) i (g) na
l
pokaznu skazaljku
(h), iza koje se nalazi
skala instrumenta (i)
b c d a
Merno podruje membranskih mikro-manometara retko
prelazi 5.000 Pa

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 30

15
 28.4.2016

MIKRO-MANOMETRI
Zvonasti mikro-manometri rade na principu promene dubine
potapanja zvona u radni fluid, tj. transformatorsko ili vazelinsko ulje
p1 = p2 p1 > p2
Podizanje zvona
linearno
p2 p 2 proporcionalno
porastu pritiska p
d h2
D
Izrauju za merenje
h1 h1 pritiska od svega
nekoliko desetina
mmH2O
p a p a (1 mmH O = 9,8 Pa)
1 1 2

(A) (B)
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 31

MIKRO-MANOMETRI
Ravnotea mase (u mirnom stanju) Arhimedov zakon: na svako telo potopljeno u tenost deluje
sila potiska koja je jednaka teini telom istisnute tenosti.

M ( D 2 d 2 ) h1
4 p =p p >p
1 2 1 2
- gde je M masa zvona, a gustina fluida
Pri poveanju pritiska u vodu (a), doi e do p2 p2
podizanja zvona. Ravnotea sila je tada:
d h2
D
d2 d2
gM p 2 (D 2 d 2 ) h 2 g p1
4 4 4 h1 h1
ako se M iz gornjeg izraza zameni:

(D2 d 2 ) (h1 h 2 ) g d 2 (p1 p2 ) p1 a p1 a

d2 p p2 (A) (B)
h h1 h 2 1 K p
D d2 g
2

Na osnovu poslednjeg izraza moe da se zakljui da je podizanje zvona linearno

proporcionalno porastu pritiska p.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 32

16
 28.4.2016

MIKRO-MANOMETRI
Mikro-manometar u obliku prstenaste vage, je instrument koji se
primenjuje ne samo kao pribor za merenje malih razlika pritisaka, ve i kao
nezamenljiv ureaj za registraciju i regulaciju.
p1 p2 p1 p2
f e
d
a
0 0
b
h
R
l
Mt Mv
m c m
p 1Fakultet
= p2tehnikih nauka / ENERGETIKA I PROCESNA
p > p
TEHNIKA 33
1 2
(A) (B)

MIKRO-MANOMETRI
Ako se pritisak u cevici (f) povea (p1), nivo radne tenosti u levom delu prstenaste
cevi se spusti, dok se u desnom delu poluge podigne do izjednaenja razlika pritisaka
sa visinom stuba radne tenosti.
Tada pojave se momenti istisnutog stuba vode (Mv) i tega (Mt), koji su suprotnog
predznaka i koji se izjednae pripravnotei:p p1 p2
1 2
M v h g F R p F R f RF e
odavdedsledi: sin p k p
M t g m l sin a ml
gde je:
m = masa tega (kg),
0 0
l = rastojanje teita odbtake oslanjanja prstenaste vage (mm),
F = svetli presek prstenaste vage (mm2). h
R
l
Da bi eliminisali sinusnu podelu skale, ugrauje se specijalni prenosni
mehanizam za lineraizaciju skale. Mt Mv
Promenom tega ili samo njegovog c od take okretanja,
m rastojanja m odnosno
promenom gustine radne tenosti, moe da se promeni MERNI OPSEG
instrumenta, to predstavlja velikupprednost
1 = p2 ovog ureaja. p 1 > p2
(A) (B)
34
Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN

17
 28.4.2016

Mikro-manometar
u obliku
prstenaste
vage

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 35

MIKRO-MANOMETRI
Konstruktivno se prisustvo izvesnog mehanikog otpora elastinih spojnih
cevica eliminie konstruktivnim reenjem prikazanim na slici

p1=p2
Prstenasti
mikromanometar kod kojeg
je eliminisan mehaniki
otpor prikljunih cevica p1 p2

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 36

18
 28.4.2016

MIKRO-MANOMETRI
Postavljanje cevice koja dovodi pritisak u mikromanometar

Pri merenju niskih pritisaka bitno je pravilno postaviti cevicu koja dovodi
pritisak u mikro-manometar. Na mestu na kojem se oduzima pritisak, mora
kraj cevice biti odseen u istom pravcu u kojem struji fluid

w w w w

A B C D
Osim toga, cevice koje dovode pritisak u mikromanometar moraju biti nagnute
pod nagibom 3 do 5%, a najniim krajevima mora da se ugradi ventil za
eliminisanje eventualno nastalog kondenzata.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 37

VAKUUM-METRI

Na osnovu konstruktivnog p c b

reenja moemo vakuum-metre

podeliti na
vakuum-metre sa
f
oprugom, koji su, u principu
analogni oprunim
h1
manometrima sa jednocevnom a
oprugom, membranom,
odnosno mehom, i na
ivine staklene b
h0
h
vakuum-metre, koji su F
konstruktivno slini a
manometrima sa tenim
fluidom, te mogu biti izvedeni h2
kao jednocevni i dvocevni
vakuum-metri. c

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 38

19
 28.4.2016

VAKUUM-METRI
Pretpostavimo da se pri odreenom vakuumu poetak p
skale nalazi na nivou ive u aici (a). Poveanjem
vakuuma do visine ivinog stuba h1 nivo ive u aici
spusti se za visinu h2, usled ega e se veliina
vakuuma odrediti po jednaini: f
h h 0 h1 h 2
h1
Poto je zapremina ive istisnuta iz aice jednaka
zapremini ive koja je ula u cevicu, vai relacija:
h1 f h 2 (F f )
b h
h0
Eliminacijom h2 iz gornjih jednaina konano dobijamo
vrednost za veliinu vakuuma u zavisnosti od F
a
konstruktivnih karakteristika vakuum-metra, tj. od
preseka cevice (b) i spoljne povrine aice (c): h2
f
h h 0 h1 1
Ff c

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 39

VAKUUM-METRI
U tehnikoj praksi se veliina vakuuma izraava u procentima u
odnosu na srednji atmosferski pritisak 1,01325 bar:
b h0
exa E 1000000000000000000
V 1 0 100 % peta P 1000000000000000

760 tera T 1000000000000

giga G 1000000000
gde su : mega M 1000000
kilo k 1000
bo = barometarski pritisak pri 0oC (mmHg); hecto h 100
ho = vakuum pri 0oC (mmHg). deca da 10
deci d 0.1
centi c 0.01
Oznake vakuuma u tehnikoj primeni: milli m 0.001
micro 0.000001
Niski vakuum (eng. Low vacuum): 100 kPa - 3 kPa nano n 0.000000001
pico p 0.000000000001
Srednji vakuum (eng. Medium vacuum): 3 kPa - 100 mPa femto f 0.000000000000001
Visoki vakuum (eng. High vacuum): 100 mPa - 1 Pa atto a 0.000000000000000001

Vrlo visoki vakuum (eng. Ultra high vacuum): 100 nPa - 100 pPa
Ekstremno visoki vakuum (eng. Extremely high vacuum): < 100 pPa

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 40

20
 28.4.2016

VAKUUM-METRI - primer
Potrebno je odrediti apsolutni pritisak pare na izlazu iz kondenzacione turbine
ako ivin vakuum-metar pokazuje 725 mmHg, pri temperaturi okoline 28 oC.
Pritisak atmosferskog vazduha pri temperaturi 0 oC, iznosi 753 mmHg.
Visina stuba ive pri 0 oC bila bi:
h 725
h0 721,3 mm Hg
1 t 1 1,8 104 28
Apsolutni pritisak u kondenzatoru iznosi:
h 753 721,3 31,7 mmHg 0,0013332 [bar / mmHg] 31,7 [mmHg]
0,0423 bar 42,3 mbar
Vakuum izraen u procentima iznosi:

753 721,3
V 1 100 95,8 %
760

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 41

VAKUUM-METRI

0-25mbar
0-700bar

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 42

21
 28.4.2016

ELEKTRINI MANOMETRI

U termotehnikim procesima u veini sluajeva deformacioni

manometri omoguuju zadovoljavajue merenje pritiska, kako po
dijapazonu, tako i po tanosti.
Meutim, pri merenju:
1. veoma visokih pritisaka,
2. visokih vakuuma ili
3. pulzirajuih pritisaka sa visokom frekvencijom,
deformacioni manometri ne daju zadovoljavajue rezultate.
U takvim sluajevima primenjuju se ELEKTRINE METODE
MERENJA PRITISKA.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 43

#1. ELEKTROOTPORNI MANOMETRI

Merenje veoma visokih pritisaka, od nekoliko hiljada bar-a, moe se izvriti
pomou elektrootpornih manometara ili rezistorskih manometara.
Princip rada elektrootpornih manometara se zasniva na merenju elektrootpora
(R) provodnika, koji se menja u zavisnosti od pritiska.
Relativna promena otpornosti je jednaka:
R
Kp
R
Koeficijent K je brojano veoma mali.
MATERIJALI: Primenjuju se materijali iji otpor ne zavisi od drugih veliina,
naroito temperature.
Obino se bira MANGANIN, koji ima vrlo mali temperaturski koeficijent. Za
manganin je koeficijent K ~ 2 10-6 [1/bar].
Pri merenju pritiska na 1000 bar otpor takvog manometra se menja priblino za
svega 0,2%. Tako mala promena otpora dovodi do uslonjavanja merne eme.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 44

22
 28.4.2016

#2. KAPACITIVNI UREAJ ZA MERENJE PRITISKA

Kapacitivni manometar je, ustvari, elektrini kondenzator.

Razlikujemo kapacitivni manometar sa tankom i debelom membranom

do y b C(p) y
do b C(p)

r r

p p

2R 2R

PRINCIP RADA: Pod dejstvom (a) pritiska membrana se deformie (b)

dobijajui oblik dela lopte, pri emu se menja kapacitivnost kondenzatora.
DEFINICIJA: Kapacitivnost je odnos veliine naelektrisanja svake od elektroda i
napona meu njima.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 45

ELEKTRINI KONDENZATOR ini sistem od dva provodna tela (elektrode ili obloge
kondenzatora) razdvojena dielektrikom, naelektrisana istom koliinom
naelektrisanja, ali suprotnog znaka.
Za DIELEKTRIK, izmeu obloga kondenzatora najee se primjenjuju: vazduh,
keramika, plastina masa, papir i sl.
Naelektrisanja na elektrodama stvaraju elektrino polje, ije linije prolaze sa
pozitivno naelektrisane elektrode, a zavravaju na negativnoj (pri ovome se
pretpostavlja da u blizini kondenzatora nema drugih provodnika ili elektrinih
naelektrisanja).
Izmeu elektroda naelektrisanog kondenzatora postoji potencijalna razlika,
odnosno NAPON.
Izmeu potencijalne razlike napona U i naelektrisanja Q postoji linearna
zavisnost:
Q = C U gde se koeficijent proporcionalnosti C naziva kapacitivnost
kondenzatora, koja zavisi od oblika, dimenzija, meusobnog poloaja elektroda
kao i od karakteristika dielektrika izmeu elektroda.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 46

23
 28.4.2016

KAPACITIVNI UREAJ ZA MERENJE PRITISKA

Kapacitivni manometar sastoji se od y = f(p) y
p
4M

R2 r2
TANKE MEMBRANE (pokretne ploe
kondenzatora) i FIKSNE PLOE,
postavljene na rastojanju do u do y C(p) y
b do
neoptereenom stanju manometra.
r
Polazei od pretpostavke da je polje
pritiska homogeno, kapacitivnost
p p
elementarnog prstena membrane
poluprenika r jednaka je:
2R 2R
o 2 r dr o 2 y
dC 1 r dr (a)
do y do do
R
p R 2 o R 2
0

C dC Co 1
8 S do

Gde je:
Co
do
kapacitivnost
neoptereene membrane

Iz jednaine sledi da je kapacitivnost linearno zavisna od pritiska koji se meri

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 47

KAPACITIVNI UREAJI ZA
MERENJE PRITISKA

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 48

24
 28.4.2016

KAPACITIVNI
UREAJ ZA
MERENJE PRITISKA

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 49

KAPACITIVNI UREAJ
ZA MERENJE PRITISKA

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 50

25
 28.4.2016

DIFERENCIJALNI KAPACITIVNI MANOMETRI

Konstrukcija: Postoje dve fiksne ploe kondenzatora i pokretna membrana
izmeu njih. Kod ovih manometara se u dobroj meri kompenzuje uticaj promene
temperature okoline i poboljava se osetljivost i linearnost manometra.
Provodnici
Pri pomeranju membrane zbog
razlike pritisaka p1 i p2 promene
kapacitivnosti kondenzatora C1 i Ploe kondenzatora
C2 su suprotnog smera. Silikonsko punjenje
Pri tome e se dobiti Staklena izolacija
jednosmerni izlazni napon p1
proporcionalan promenama p2
kapacitivnosti, odnosno pritisaka.
Osetljiva dijafragma
Znak izlaznog napona
odreuje smer pomeranja
membrane.
Zatitna dijafragma

Komercijalni kapacitivni manometri slue za merenje pritiska od 0.03 do 4000 bar

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 51

DIFERENCIJALNI KAPACITIVNI MANOMETRI

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 52

26
 28.4.2016

#3. PIEZOELEKTRINI UREAJI ZA MERENJE PRITISKA

Visokofrekventne promene pritiska mogu da se mere pomou
manometara, iji princip rada bazira na korienju piezoelektrinog efekta.
Princip rada:
Pod piezoelektrinim efektom podrazumevamo pojavu elektrinog
punjenja na povrini nekih kristalnih dielektrika pri njihovoj deformaciji ili
pojavu deformacije pod dejstvom spoljnjeg elektrinog polja.
Primena:
Merenje pulzirajuih pritisaka sa visokom frekvencijom
(nije mogue sa obinim manometrom).
Konstrukcija/materijali:
Kod piezoelektrinih manometara osnovni element je pretvara
mahanikih napona u promene elektrinog kola. Za tu svrhu se obino
koristi KVARC.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 53

#3. PIEZOELEKTRINI UREAJI ZA MERENJE PRITISKA

Kvarc:
mineral modifikacija silicijum dioksida (SiO2), veoma rasprostranjen u
prirodi, nalazi se u stenama i pesku.

Od kristalnog (ili
topljenog) kvarca izrezuju
Prirodni oblik Senzor
izrauju se cilindrine ili
pravougaone ploice
debljine nekoliko
milimetara.

Povrina ploice odreuje

se konstruktivnim
uslovima, raunajui sa
doputenim optereenjem
kvarca od 8 kN/cm2.

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 54

27
 28.4.2016

#3. PIEZOELEKTRINI UREAJI ZA MERENJE PRITISKA

Kapa

Metalni drzac Metalna

kuglica
Merenje elektrinog
Kvarcni cilindar punjenja obino se
Elektroda
- obavlja
osciloskopom

Kvarcni cilindar Provodnik

Kvarcne ploice prenose negativno

elektrino punjenje na elektrodu
Metalni drzac + Ravna
membrana

Veliina elektrinog punjenja je

p
direktno proporcionalna pritisku

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 55

ELEKTRINI MANOMETRI
PIEZOELEKTRINI UREAJI
ZA MERENJE PRITISKA

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 56

28
 28.4.2016

ELEKTRINI MANOMETRI
PIEZOELEKTRINI UREAJI ZA
MERENJE PRITISKA

Katedra za toplotnu tehniku / ENERGETIKA I PROCESNA TEHNIKA / FTN 57

29