OSOBINE FITOPATOGENIH BAKTERIJA

MORFOLOGIJA, GRAA I SASTAV

 OSOBINE FITOPATOGENIH BAKTERIJA

Osnovno svojstvo fitopatogenih bakterija je

sposobnost da na parazitiranim biljkama izazivaju
razliite patoloke promene. Otuda i naziv
fitopatogene bakterije (phyton biljka, pathos
bolest, genein izazivati, raati).
Bolesti, koje fitopatogene bakterije svojom
aktivnou prouzrokuju na biljkama, nazivamo
bakteriozama.

17.3.2015 Bakterioze bilja 2

 OSOBINE FITOPATOGENIH BAKTERIJA

Bakterije su prokariotski (pre jedra)

jednoelijski organizmi, vidljivi svetlosnim i
elektronskim mikroskopom. Ne poseduju hlorofil,
to znai da su upueni na heterotrofni nain
ishrane, tj. nemaju sposobnost da sami sintetiu
organsku hranu, ve je koriste kao gotovu od
drugih organizama.

17.3.2015 Bakterioze bilja 3

 Binarna fisija
Umnoavaju se prostom deobom (tzv. binarnom fisijom), kada
od jedne materinske elije nastaju dve erke elije. Zapaen
je i polni nain razmnoavanja konjugacijom (A. tumefaciens).

17.3.2015 Bakterioze bilja 4

 Binarna fisija

17.3.2015 Bakterioze bilja 5

 MORFOLOGIJA

U morfoloke odlike, znaajne u identifikaciji

bakterija, spadaju:

Oblik,
Veliina i
Graa elije.

17.3.2015 Bakterioze bilja 6

 MORFOLOKE ODLIKE - OBLIK

Eubakterije poseduju tri osnovna oblika elije:

1. Sferian (okruglast, Coccus koke)

17.3.2015 Bakterioze bilja 7

 MORFOLOKE ODLIKE - OBLIK
2. tapiast (Bacillus baciloidni oblik oblik tapia
razliite duine i prenika). Neki predstavnici su tako malih
dimenzija da ih je teko razlikovati od sferinih oblika.
Nasuprot njima, Aktinomicete su jednoelijske,
tapiaste bakterije ije je vegetativno telo konastog
oblika, nalik na hife ili miceliju gljiva.
Veina fitopatogenih bakterija su tapiastog oblika.

17.3.2015 Bakterioze bilja 8

 MORFOLOKE ODLIKE - OBLIK

3. Spiralan (Spiroplazme)

17.3.2015 Bakterioze bilja 9

 MORFOLOKE ODLIKE - VELIINA

Veina fitopatogenih bakterija su tapii

duine 1 5 m i prenika 0,5 3,5 m.
Veliina varira u zavisnosti od razliitih faktora
kao to su temperatura, vrsta podloge, starost
kolonija i nain bojenja. Starenjem kulture ili
zaraenog tkiva, elije bakterija mogu promeniti
dimenzije.

17.3.2015 Bakterioze bilja 10

 MORFOLOKE ODLIKE - GRAA
BOJENJE
1884. godine Christian Gram otkrio je diferencijalnu
sposobnost bakterija da zadre boju (kristal-violet) posle
tretmana organskim rastvaraima (npr. alkohol).
Na osnovu bojenja po Gramu sve bakterije su podeljene u dve
grupe:
- Gram-pozitivne (G+, zadravaju kristal-violet, debeo elijski zid)
i
- Gram-negativne (G-, kristal-violet biva odstranjen, tanak elijski
zid).

17.3.2015 Bakterioze bilja 11

 MORFOLOKE ODLIKE - GRAA
elijski omota ima znaajnu ulogu u patogenosti zato
to je prepoznavanje domaina odreeno interakcijom
elije domaina i ekstracelularnih polisaharida i
lipopolisaharida bekterije. Osim toga, spoljanja i
unutranja graa ima veliki taksonomski znaaj i
obezbeuje vane informacije za opis taksonomskih
kategorija bakterija.

17.3.2015 Bakterioze bilja 12

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA
ELIJSKI ZID je vrsta struktura koja odreuje oblik elije
i titi je od uticaja spoljne sredine kao to su promene
osmotskog pritiska. Izgraen je od makromolekula
peptidoglikana.

17.3.2015 Bakterioze bilja 13

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

elijski zid G+ bakterija sadri nekoliko slojeva peptidoglikana,

polisaharide, teihoinsku i teihuronsku kiselinu, i proteine.
Debljine je od 20 do 80 nm.

17.3.2015 Bakterioze bilja 14

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

elijski zid G- bakterija je debljine 10 15 nm. Vieslojne je

grae. elijsku membranu okruuje prvo sloj peptidoglikana i
lipoproteina. Lipoprotein slui za privrivanje sloja
peptidoglikana sa slojem spoljne membrane.

17.3.2015 Bakterioze bilja 15

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

17.3.2015 Bakterioze bilja 16

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

SPOLJNA MEMBRANA je
prisutna samo kod G-
bakterija i sainjava je
dvoslojni omota sa spoljne
strane elijskog zida.
Graena je od fosfolipida,
lipopolisaharida i raznih
proteina.

17.3.2015 Bakterioze bilja 17

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

Osnovne funkcije spoljne membrane su:

Obezbeivanje kanala za pasivnu difuziju hraniva i hidrofilnih

supstanci,

Obezbeuje nepropustljivu barijeru za antibiotike, deterdente i

druge toksine supstance,

Obezbeuje receptorska mesta za vezivanje bakteriocina i

bakteriofaga,

Omoguava formiranje i odravanje parova tokom konjugacije,

Obezbeuje hidrofilnost povrine elije.

17.3.2015 Bakterioze bilja 18

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

Poslednji sloj zida G- bakterija ine lipopolisaharidi (LPS)

koji se svojim posebnim lipidom (lipid A) vezuju za spoljnu
membranu. Lipid A je toksina supstanca, vezuje 5 7
lanaca masnih kiselina izgraenih od 12 16 atoma
ugljenika.

17.3.2015 Bakterioze bilja 19

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA
Na polisaharidima nalaze se O-antigen boni lanci, koji se
znaajno razlikuju kod razliitih vrsta i sojeva bakterija i te
razlike imaju taksonomski znaaj. Kod nekih patogena LPS
igraju presudnu ulogu u prepoznavanju domaina. Porin
proteini, u grupama od tri identine podjedinice, formiraju
nespecifine pore ili kanale, ispunjene vodom, kroz koje se
odvija pasivna difuzija hidrofilnih supstanci.

17.3.2015 Bakterioze bilja 20

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA
PERIPLAZMA je sloj izmeu spoljne membrane i
citoplazmatske mebrane kod G- bakterija. Sastoji se od
mureina i elatinoznog rastvora proteina. Sadri enzime
koji razaraju biljna tkiva (celulaze, pektinaze). Neki enzimi
obezbeuju transformaciju netransportabilnih proizvoda
metabolizma u transportabilan oblik.

17.3.2015 Bakterioze bilja 21

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA
ELIJSKA MEMBRANA ili citoplazmatska membrana
nalazi se neposredno ispod elijskog zida i potpuno
okruuje protoplast tj. ivi deo bakterijske elije. Hemijski
sastav membrane ini dvoslojni kompleks sainjen od
fosfolipida i proteina.

17.3.2015 Bakterioze bilja 22

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

Citoplazmatska membrana sadri razliite enzime

(citohrom-oksidaze, dehidrogenaze, ATPaze, protein-
sintetaze, permeaze) i igra vanu ulogu u procesu
disanja, aktivnog transporta, rotacije flagela i podeli
genetskog materijala pri deobi elija.

17.3.2015 Bakterioze bilja 23

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

Kod nekih bakterija (Clavibacter, Streptomyces,

Bacillus) delovi elijske membrane stvaraju
udubljenja mezozome ili mehuraste
membranske tvorevine u citoplazmi - vezikule.
Mezozomi imaju ulogu u procesu disanja,
podele genetskog materijala, formiranja
pregradnog zida i sekrecije hidrolitikih enzima.
17.3.2015 Bakterioze bilja 24
 GRAA ELIJSKOG OMOTAA
Ekstracelularni polisaharidi (EPS) su raznolik skup
jako hidrofilnih homo- i hetero-polisaharida.
Funkcija EPS je:
odravanje populacije bakterija u prirodi;
zatita od isuivanja, od fagocitoze od strane
protozoa, od napada drugih mikroorganizama;
predstavljaju receptore za vezivanje faga;
obezbeuju prijanjanje bakterijskih elija za vrstu
podlogu;
vre selektivno proputanje jona;
imaju ulogu u interakciji domain-parazit;
uestvuju u grai kapsule.
17.3.2015 Bakterioze bilja 25
 POVRINSKE STRUKTURE BAKTERIJA

Na povrini bakterija obrazuju se posebne

strukturne tvorevine u koje spadaju:

1. Flagele
2. Pili

17.3.2015 Bakterioze bilja 26

 POVRINSKE STRUKTURE BAKTERIJA

1. Flagele U fitopatogenih
bakterija flagele su najee
rasporeene na polovima ili po
povrini elije.
Veina fitopatogenih bakterija se
kreu pomou flagela, osim
Pantoea stewartii i nekoliko
korineformnih bakterija.
Flagele se mogu posmatrati jedino
posle posebnog postupka bojenja ili
pomou elektronskog mikroskopa.

17.3.2015 Bakterioze bilja 27

 POVRINSKE STRUKTURE BAKTERIJA

Raspored i broj flagela

Atrihe

Monotrihe
(Xanthomonas)

Lofotrihe (Pseudomonas)

Amfitrihe

Peritrihe (Agrobacterium,
Erwinia, Pectobacterium)

17.3.2015 Bakterioze bilja 28

17.3.2015 Bakterioze bilja 29
 Bakterije se kreu ka stimulansima i od tetnih
supstanci u procesu koji se zove hemotaksija.

17.3.2015 Bakterioze bilja 30

 POVRINSKE STRUKTURE BAKTERIJA

2. Fimbrije ili pili su

tvorevine sline dlakama
koje se obrazuju na povrini
G- bakterija. Slue za
privrivanje bakterija za
vrste podloge, to je vrlo
znaajno za ostvarivanje
infekcije. Sastoje se od
proteina pilina ili fimbrina.

17.3.2015 Bakterioze bilja 31

 POVRINSKE STRUKTURE BAKTERIJA

Do sada su otkrivene
samo na nekim vrstama
G- bakterija. Slue i za
prenoenje genetskog
materijala u procesu
konjugacije.

17.3.2015 Bakterioze bilja 32

 GRAA ELIJSKOG OMOTAA

Molikute, odnosno elije fitoplazmi

(mikoplazmama slinih organizama -
MLO) i spiroplazmi ne poseduju pravi
elijski zid, ve su okruene dvoslojnom
lipidnom membranom (elijska
membrana).
17.3.2015 Bakterioze bilja 33