:

DESANT NA DRVAR I
KUKAVILUK J. B.
TITA(Tema)

Autor Sadraj
DESANT NA DRVAR I KUKAVILUK J. B.
Prikai/Sakrij | Citiraj
TITA =
Film o dogjim od 25. mj 1944. godine, poput ostlih prtiznskih
filmov, psolutno flsifikuje injenice.

t se, dkle, zist devlo u Drvru?

Prole 1944. godine komunistiki i zpdni mediji ndmetli su se u

preuvelivnju brojnog stnj i borbene vrednosti jugoslovenskih prtizn.
Sovjetsk mbsd u Vingtonu u svom biltenu z 1. jun prenel je lnke
Milovn ils i ln njegove misije u Moskvi, generl' Ivnovi,
objvljene u Prvdi'. ils je piso d su jugoslovenski prtizni do td
ubili k 300.000 Nemc, dok su oni pritom imli 100-120.000 plih borc.
Tkoe je piso: Prekljenih 300.000 borc pod komndom mrl Tit
dre poloje u srcu Blknskog poluostrv'. Ni Ivnovi nije imo mere:
Ukupn sng Titovih trup prevzilzil je 600.000', piso je on. Neto
rnije, merike rdio stnice prenele su izjvu jo jednog komunistikog
generl, Vldimir Velebit, dtu 5. mj u Londonu, koj je glsil: Tito
im vojsku od 300.000 borc i on je oslobodio ili kontrolie dve treine
Jugoslvije'. A jo rnije, februr mesec, Vinston eril je u britnskom
prlmentu izjvio d J. B. Tito im 250.000 vojnik.
U meuvremenu, Nemci su spremli poslednju, tzv. sedmu ofnzivu iz
komunistike istorije, pozntu pod imenom Desnt n Drvr'. Nemci su je
zvli Opercij Reselprung' (Skok konji').

Prem izvetju Komnde 15. brdskog rmijskog korpus od 19. mj, z

operciju su bile predviene sledee jedinice: 654 pdobrnc iz sstv 500.
SS pdobrnskog puk (Nemci i neto Hrvt), 1. pukovsk grup 373.
legionrske divizije (Hrvti), Borben grup Lpc' (to je bio jedn btljon
iz sstv iste divizije), ojni 92. motorizovni grendirski puk (Nemci), 1.
pukovsk grup 2. hrvtske lovke brigde, jedn btljonsk i jedn
pukovsk grup iz sstv 7. brdske SS divizije Princ Eugen', ojni 105.
SS izviki btljon i ojni 1. puk divizije Brndenburg'.

Brojno stnje komunist u oblsti predvienoj z izvoenje opercije (Drvr -

Bosnski Petrovc) Nemci su procenjivli n 12.000 borc, koji su imli
teko norunje, ukljuujui rtiljeriju i protivvionsk oru, ko i
nvodno nekoliko tenkov'.

Ovih 12.000 borc bili su svrstni u pet divizij (1, 6, 4, 9, 39). U Drvru su
jo bili Prtei btljon Vrhovnog tb i skojevci polznici oficirskog kurs.

Pln se sstojo u izbcivnju pdobrnc n Drvr, u kome se nlzio J. B.

Tito s Vrhovnim tbom i sveznikim vojnim misijm, dok bi ostle
jedinice istovremeno krenule prem Drvru i Bosnskom Petrovcu. Kko su
te jedinice polzile iz Bnjluke i drugih udljenih mest, teren je bio teko
prohodn, oigledno je d su Nemci potcenjivli prtizne. Jer, i bez ikkvog
otpor, bilo je teko oekivti d e nek jedinic tokom dn stii do
pdobrnc u Drvru.

Ipk, u zoru 25. mj, 654 pdobrnc rzbijju Titovu tvrvu' u Drvru,
ujedno i propgndu o 300.000 prekljenih borc', koji su drli dve
treine Jugoslvije'.

ln Vrhovnog tb, generl' Aleksndr Rnkovi, tog jutr nlzio se

pored J. B. Tit, u peini iznd Drvr. Prem izjvi koju je do tdnjem
prtiznskom komesru, potonjem piscu i kdemiku, Dobrici osiu,
koju je ovj objvio u knjizi Pievi zpisi', Rnkovi je videvi pdobrnce
istro iz peine d dovede Prtei btljon Vrhovnog tb. Rnkoviev opis
dogj po prispeu u Prtei btljon, koji se nlzio u vroi, glsi:

Dolzi ujovi (Sreten, zvni Crni', ln Vrhovnog tb - prim. ut) i ke

Arsi Jovnoviu: Idi gore i nterj Tit d krene. Odmh d ize iz peine.'
Ars ke: On mene nee d poslu'. J nredim ujoviu d ode u peinu
 i nter Tit d ize npolje. Poto je on oduvek sumnjo u ujovi ko
rivl i frkcion, npiem cedulju i dm ujoviu d odnese Titu: Sd je
moment d ize odmh. Sve je obezbeeno'. Bez pismenog dokz Tito
verovtno ne bi posluo ujovi. Ali ujovi je - stri ujovi. S
mingeverom je utro u peinu: Izlzi, str kukvico! `Oe d se pred
Nemcim i ko komndnt spse glvu, upropsti i izd nu borbu?!'
Tito je obuko mrlsku uniformu i uz vrisku svoje sekretrice Dvorijnke
(Punovi, zvn Zdenk', ujedno i ljubvnic prtiznskog voe - prim.
ut) eko Nemce d se pred. ujovi g je pretnjm primoro d ize iz
peine. On je izo, borci Prteeg btljon i skojevci n kursu ginuli su
titei g dok se povlio s bulumentom sekretric.

O dogjim od 25. mj 1944. Rnkovi je svedoio i u intervjuu dtom

sopisu Dug'. Ov njegov izjv glsi:

Kd su peinski stnovnici bili vn direktne opsnosti, n pitnje Crnog gde

je Tito, td je primeeno d vrhovni komndnt nije smeo ko ostli d ize
pred nemki vtromet i d je osto s Zdenkom i Krdeljem d ekju
sudbinu. Tog trenutk Crni je krenuo ntrg u peinu, u njoj Tito prlisn,
gled u Zdenku... Kd zprte meci oko ns, Tito poe d se trz, Crni mu
dobcuje: Nemoj mnogo d se trz, nee grom u koprive'. To mu Tito
nikd nije zborvio.

A komunistiki generl Pvle Jki, u knjizi Nd uspomenm', o Desntu

n Drvr pored ostlog pie:

Privui e, pri ocenjivnju likov pojedinih rukovodeih linosti NOR-,

pnju i injenic d Josip Broz Tito i Edvrd Krdelj nisu iz Drvrske peine
izli 25. mj 1944. godine odmh posle jsno izrene opsnosti, n brdo
iznd peine, zjedno s Sretenom ujoviem, Aleksndrom Rnkoviem i
Arsom Jovnoviem, p je to uslovilo velike gubitke borc u odbrni peine.

vrh

Helm 14.6.2011. 23:55 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #576158 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Jki citir i izvetj britnske obvetjne slube o

Broj postova: 231 Desntu n Drvr, objvljen 1977. godine:

Generl Crni... ln je Titovog tb. Potvrdio je d je jedini

ln tb koji zist funkcionie kd stvri postnu teke i
dleko je superiorniji...
Njiskrenije svedoenje ostvil je Lep ujovi, suprug
Sreten ujovi, koj je tkoe iml oficirski in i nlzil
se u Vrhovnom tbu. U prisustvu mu, Lep ujovi je
izjvil:
Vrhovni se ukkio', trese se od strh, opustio ruke i bulji
u ku... (neu d je vrem, mrtv je, i on je njegov rtv),
on vriti, histerie, on ek Nemce d im se pred. U
(Krdelj - prim. ut) ui u oku, ne teorie'. Ovom
(ujoviu - prim. ut) je treblo pol minut d oisti'
peinu. Pukoe mri, prestde vrisk, nju z tur p kroz
rupu, epvi U vie ne ek, li heroj' nee iz peine, ne
ide mu se n brisni prostor. Ovj (ujovi - prim. ut) g je
potero, cev n njeg prislonio: Nemcim te ivog ne
ostvljm!' - gurnuo kroz rupu i uzgred nogom u greno
mesto'.

Prem nemkom izvetju od 25. mj, btljon

pdobrnc istio je posle sputnj mesto Drvr i brnio
grd'. Do podne nije poginuo ni jedn pdobrnc,
rnjeno ih je 70. Ovj prvi izvetj tkoe belei: itvog
dn dejstvovlo je svezniko vzduhoplovstvo'.

U pono, pdobrnci su poslli telegrm d su opkoljeni n

dominirjuem poloju u Drvru'. Gubici su im ostli isti:
70 rnjenik, bez poginulih. Dkle, videvi d im tokom
dn ni jedn jedinic ne moe doi u pomo, oni su se
povukli n odgovrjue mesto i zbrikdirli. Do
pdobrnc je prv stigl 1. pukovsk grup 373.
legionrske divizije.94

J. B. Tit su njegovi ljudi uspeli d izvuku iz peine, li po

cenu gubitk veze s jedinicm. Posle devet dn
neprekidnog benj, s mnjom grupom prtizn, J. B.
Tito je, iznuren i preplen, molio Engleze d rdio vezom
polju jedn vion rdi bekstv u Itliju. Evo kko je to
opiso britnski generl Ficroj Mklin, pokuvjui d
ubli istinu:

Jednog dn Tito je pozvo Vivijn (pukovnik, britnskog

oficir z vezu - prim. ut). Vivijn je no mrl
iznuren i utuen. Mrl je tek src doo do zkljuk
d je nemogue d uprvlj opercijm svojih sng irom
Jugoslvije, gonjen kroz ume i stlno u pokretu... On je ve
bio izgubio svku vezu s skoro svim jedinicm pod
njegovom komndom. Ztrio je od Vivijn d uredi
evkuciju vionom z njeg i njegov tb.

Avion britnskog vzduhoplovstv spustio se n Kupres 3.

jun. U Bri su otputovli Tito, njegov ps Tigr, estoric
lnov njegovog tb, Vivijn i rusk vojn misij', pie
Mklin.

Bekstvo J. B. Tit iz Jugoslvije Englezi su morli d uvli

ko njveu vojnu tjnu, tim pre jer je eril dn uoi
npd n Drvr u britnskom prlmentu odro jedn od
svojih hvlospevnih govor o prtiznim i njihovom voi.
Predj Jugoslvije komunistim ulzil je u zvrnu fzu.
Uprvo tih dn eril je prvio plnove o privremenoj
vldi Tito-ubi; bn predrtne Bnovine Hrvtske treblo
je d izvri formlnoprvni deo posl, d bi krenje
Atlntske povelje imlo mkr kkv leglitet.

Sve je to, meutim, podrzumevlo J. B. Tit heroj, ne

nesposobnjkovi i begunc s bojnog polj. Zto je
propgnd nstvljl po strom, Englezi su pritiskli J.
B. Tit d se vrti u Jugoslviju. Kompromis je nen u
prebcivnju heroj' n ostrvo Vis. To ostrvo Englezi su
ve brnili jkim sngm vojske, mornrice i
vzduhoplovstv, i bilo je njdlje od oble, tko d vo
komunist vie nije moro d se boji d e mu se neto
desiti.

Zvnini Vington obveten je o bekstvu J. B. Tit tek 17.

jun, pod izgovorom d je do evkucije' dolo zbog
slom sistem vez'. Meutim, 23. jun istin se ipk
probil do merikog Kongres. Ogoren engleskim
mnipulcijm, poslnik J. Lesinski je njpre izneo prvu
verziju dogj:

N dn 25. mj 1944. nemki rdio je jvio d je izvren

iznendni npd n Titov tb... Tri nedelje ksnije t vest
nije bil potvren od nih sveznik... Rojter' je jvio d
je zbog nemkog npd n Drvr Titov tb bio preben
s jednog n drugi krj Jugoslvije! Prepd Nemc n Titov
tb rzvejo je mit d Tito im 300.000 pristlic. Niko
pmetn ne moe d poveruje d je 300.000 ljudi moglo biti
rzbijeno i uniteno s smo nekoliko stotin neprijteljskih
pdobrnc... Kko je moguno d tko mle nemke
snge bene iz vzduh okupirju osloboenu teritoriju,
koj je iznosil dve treine Jugoslvije i d Tito pobegne
pod ztitu sveznikih topov u Bri u Itliju. Titove snge
 stvrno su imle smo bnde njegovih pristlic...

vrh

Helm 14.6.2011. 23:56 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #576158 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Lesinski se ztim osvrnuo n prethodnu propgndu o

Broj postova: 231 jugoslovenskim komunistim:

Oevidno je d je Titov ktivnost protiv Nemc ogromno

pretern. Mli sudri pretvrni su u itve ofnzive; slbe
bnde prtizn bile su predstvljene ko itve rmije; mli
prepdi protiv sel i nenseljenih predel bili su
predstvljeni ko velike vojnike pobede... Stvrno, jo su
svei u nem pmenju izvetji objvljeni od strne O. V.
I: kko je Tito izvrio invziju Mrske, Austrije,
Bugrske, Rumunije i Itlije. Od svih tih izvetj jedini koji
im mlo istine je d je Tito izvrio invziju Itlije... Sve to
meriki nrod zn o situciji u Jugoslviji, zn kroz
soptenj Direkcije z vojne informcije koj nm dolze iz
London, ili Kir, ili Brij. A sv tri centr su pod
britnskom kontrolom i cenzurom.

Njzd, Lesinski je trio konkretne mere:

Sd kd je Titov obmn rzvejn, im li jo drugih

rzlog zbog kojih mi doputmo d meriki nrod bude
rvo obveten o tome t se stvrno dev u Jugoslviji?
I zto Sjedinjene Drve smtrju d je potrebno d se
npusti hrbri generl Mihilovi? Mi nemmo rzlog d
dopustimo d se i dlje izdje jugoslovenski nrod i njegov
vld u inostrnstvu po zhtevu tjne politike jednog drugog
nrod.

Tom drugom nrodu', Britncim, bil je potrebn jedino

formulcij d se Tito nlzi negde u Jugoslviji', kko je
to eril soptio Ruzveltu. Jer, vljlo je ispotovti formu
d se pregovori o primopredji Jugoslvije vode n
jugoslovenskom tlu, mkr i n njudljenijem ostrvu.

Nrvno, Stejt deprtment je i pre ovog imo tne

informcije o prtiznim. Primer rdi, u izvetju
merikog Biro rtnih informcij iz Kir, od 19. mj
1944. godine, pored ostlog se ke:

Prtizni uopte nisu tko vojniki ili politiki jki ko to

se populrno veruje... Ni jedn ve nseljen povrin
Jugoslvije nije osloboen. Broj osloboenih Jugosloven,
ne runjui izbeglice, je mli. Tito ne dri ni jednu luku, ni
jednu veu vro, niti i jedno ostrvo, sem Vis (koji su
zprvo zuzele i drle britnske trupe - prim. ut). Ne
kontrolie ni jedn vn put, k se njegov sobrj vri
brdskim i umskim stzm.

Ktstrofln porz u Drvru englesk istorij ksnije je

brnil nepripremljenou' prtizn, zto to su skoro
celu nedelju dn bili u pokretu'. Ipk, tumenju desnt
n Drvr od stne J. B. Tit, izreenom n Petom kongresu
KPJ 1948. godine, nem rvn. Vo komunist td je
reko: U Sedmoj ofnzivi Nemci su ngovli 18 divizij,
devet bugrskih, 150.000 Pvelievih vojnik, Nedieve
snge i Rupnikov domobrn'...

Uz uobijenu npomenu d su Nemci u gubitke neprijtelj

ubrjli i ubijene civile, ko pouzdn izvor o Sedmoj
ofnzivi' mogu se uzeti izvetji Komnde 15. brdskog
rmijskog korpus. U izvetju od 15. jun pored ostlog
pie:

Uspelo je: Rzbijnje mtinih oblsti komunistikih bndi

zuzimnjem njihovih njvnijih komndnih i
snbdevkih centr...

Elitne komunistike jedinice (1. proletersk divizij i 6.

lik divizij) bile su prinuene n borbu i u estokim
borbm tko teko potuene d su, iscrpljene i izmorene, uz
nedosttk municije i ivotnih sredstv, bile prisiljene n
povlenje. One su dobile nreenje d izbegvju dlje
borbe. Velike gubitke pretrpele su i 9, 39. i 4. bnditsk
divizij...

Sveznike misije su neposrednim uvidom dobile prvu

sliku borbene snge bndi... Ne jedinice, tmo gde su
stuple u borbu, energino su se borile, uprkos morlne
optereenosti usled neprijteljeve vzdune ndmonosti.

Neto ksnije, 15. korpus podnosi konni izvetj o

gubicim u Operciji Reselprung'. Komunisti su imli
1.186 izbrojno i jo 1.075 procenjeno mrtvih, 238
 zrobljenih i 35 prebeglih. Svezniki gubici iznosili su
etiri neprijteljsk lovc sigurno, jedn verovtno
oboren'. Sem tog, poginulo je i nekoliko lnov
sveznikih vojnih misij. Nemci i Hrvti imli su sledee
gubitke: 122 poginul, 635 rnjenih i 26 nestlih.

Nemci nisu rlnili gubitke koje im je nnel sveznik

vijcij, od gubitk koje su im nneli prtizni. Moe se
pretpostviti d su gubitke pdobrncim nneli prtizni
(61 poginuo, 205 rnjenih), d ostli gubici u velikoj meri
otpdju n dejstvo sveznike vijcije. Izvetj 15.
brdskog korpus od 15. mj pominje osetljivo ispdnje
vozil iz stroj, prouzrokovno npdim niskoleteih
vion', nvodei i broj unitenih vozil: 96 utomobil,
etiri oklopn izvik vozil, jedn oklopni trnsporter,
jedn tenk, jedn komndn kol...

Drugim reim, ovo je bil jedn od njveih vzdunih

bitk n tlu okupirne Krljevine Jugoslvije. Voen je
izmeu merike i britnske vijcije i nemke
protivvzdune odbrne, koj se nlzil u sstvu jedinic
posltih u npd n prtiznsku teritoriju u oblsti Drvr i
Bosnskog Petrovc. Ameriknci i Britnci su jo minule
jeseni odvojili deo vzdunih sng z snbdevnje
jugoslovenskih prtizn, ko i z bombrdovnje ciljev po
njihovoj elji, odnosno z prunje vzdune podrke.
Meutim, ktstrof komunist u Zpdnoj Bosni
poremetil im je plnove. Tih kritinih dn izvedeno je
vie od 1.000 borbenih letov', piso je Mklin.

Umesto d se koriste n glvnim frontovim, preko potrebne

vzdune snge oednom su morle biti poslte u Zpdnu
Bosnu, d spvju t se spsti moe. Tko su Zpdni
sveznici smi plli run z svoju podvlu s
jugoslovenskim komunistim.

vrh

Helm 14.6.2011. 23:57 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #576158 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Potpukovnik Borislv Todorovi, Drin oficir z vezu s

Broj postova: 231 strnim vojnim misijm, vest o desntu n Drvr primio je
u Vingtonu. U svoj dnevnik je zpiso:
 Kd posle nekoliko dn szndoh z npd jednog
btljon nemkih pdobrnc n prtiznski glvni tb u
Drvru i Titovo bekstvo, s nekolicinom preivelih, u Itliju,
moro sm se nsmejti n 300.000 dobro norunih
prtizn, koje je g. eril stlno istico u svojim govorim.
Svkko d tih 300.000 norunih borc nisu mogli biti
grupisni oko glvnog tb, ve rsporeeni n irokoj
prostoriji, z koju je Tito tvrdio d je kontrolie. Ali, ipk,
glvni tb bi moro biti brnjen njmnje s dve do tri
gerilske brigde, tj. s 2-3.000 ljudi. T sng, d je
postojl, mogl je bez velike muke d odbije npd dve
ete pdobrnc, ne d glvni komndnt srenim
bekstvom jedv izvli goli ivot.

Setio sm se npd jednog drugog nemkog btljon n

glvni tb enerl Mihilovi, izvren u zoru 6.
septembr 1943. godine (n roendn krlj Petr Drugog -
prim. ut). Tj npd bio je lko odbijen, k je i nemki
komndnt zrobljen, iko se oko glvnog tb nlzilo
smo oko 400 etnik. Ali, istin je bil zbrnjen jvnosti.
Cenzur nije dozvoljvl d se rui ugled mrlu, slvnom
komndntu velike rmije prtizn, tko jdno rzbijene od
dve nemke ete.

im se proulo z ktstrofu komunist u Drvru, etnici su

poeli d je koriste u svojoj propgndi. Primer rdi, u
rspisu Rdio centr Posvsko-kolubrske grupe korpus od
18. jun 1944. godine, pored ostlog se ke:

Dns Sveznici jsno uviju d su komunisti izgubili

bitku. Njbolji dokz je nesposobnost Titov d suv svoj
tb, kog je potuko jedn pdobrnski nemki btljon.
Dns se inostrnstvo pit preko slobodne tmpe gde je t
siln Titov vojsk od tri stotine hiljd vojnik. Zr nisu
sposobni d suvju svoj tb i sveznike misije, koje su
strdle. Inostrnstvo jsno vidi d su komunisti slbi i d je
njihov mo izduvni mehur koji je prsnuo.
vrh
 zonesaKozare 14.6.2011. 23:57 | Naslov: RE:
Prikai/Sakrij |
Diskutant #647571 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

previe teksta
Broj postova: 55
vrh

housedelafunk 15.6.2011. 00:07 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #648278 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

jebote pas gle kalendar 2011.!

Broj postova: 43
odo s ove teme, najbolje da se zakopa u peinu pa kroz koji
kuk suludo urla sve ove bljezgarije!

TITO JE BIO KUKAVICA DA! ZATO I JE 6. ili 7.

MASOVNI UBOJICA SVIH VREMENA!

FAKAT PIKA OD OVEKA pobit tolke ljude i biti

kukavica

ako ita drugo ovjek zvan TITO imo je jedno jaje ko ti

cijeli mozak!
vrh

housedelafunk 15.6.2011. 00:10 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
vrh

Josef_Stalin 15.6.2011. 00:14 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #648411 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

tema ti je totalna pizdraija

Broj postova: 142
vrh

Kydravi.. 15.6.2011. 00:14 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #641197 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Pika izbegao porobljavanje koje je gle uda bilo cilj

Broj postova: 4456 protivnike operacije.
vrh

Helm 15.6.2011. 00:17 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #576158 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Citat [housedelafunk]
Broj postova: 231
ako e ve o hiljadama vojnika najbolje da se vratis na
aleksandra makedonskog i ili vrsne konjanike mongolije
tamo je sve poeo pa kreni ispoetka!

Jesam li pogreio forum?

Mislio sam da je ovo forum povijesti/istorije.

vrh

_der_Akteon_ 15.6.2011. 00:22 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #642729 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA
 prije 2 godine i ja sam otvorio topik o desantu na
Broj postova: 3161 Drvar(osjeao sma to nekom potrebom i ukazivanjem asti
mome pretku koji se borio u 500.padobranskoj i preivio
estoke bitke, izmeu ostalog i na obievoj glavi)...sad
moemo navoditi razne brojke, razne izvore ali je injenica
da je Tito skupa sa svojim tzv generaltabom bjeao kao
zadnja pizda...sve bitke koje je partizanski bandit vodio
sastojale su se od izbjegavanja njemake vojske tj bjeanije.
Takoer treba rei da je njemaka vojska bila sastavljenja
ponajvie od starijih i slabije obuenih vojnika, tek kasnije,
od 1944. njemaka alje na podruje partizanskih djelovanja
bolje i obuenije vojnika.
vrh

housedelafunk 15.6.2011. 00:24 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #648278 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Citat [Helm]
Broj postova: 43

Jesam li pogreio forum?

Mislio sam da je ovo forum povijesti/istorije.

Povijest se bavi dokazanim injenicama!

Istorija se bavi izmiljotinama i pizdarijama!

Shvati kak god hoe!

Ugodno ti daljnje spominjanje KUKAVILUKA

najposjeenijeg ispraaja svih svjetskih voa svih vremena!

Laku i ugodnu!

KUKAVICA!!!!!!!!!!!!! --- evo ti to rade kukavice!!!!!!!!!!!

vrh

C0mm4nD3r 15.6.2011. 00:28 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #308094 DESANT NA DRVAR I
vrh

bezuil 15.6.2011. 01:14 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #376443 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

Poveo narod u rat protiv Hitlera i Mussolinija, bez oruja, pa

tri godine po planinama i umama povlaio za nos
njemaku, talijansku, ustaku, etniku i druge vojske,
toliko da su svi mislili da ima 300000 vojnika. I sve je to
napravio iako se i on bojao metka kao svaki obian smrtnik,
to je izalo na vidjelo tek prilikom desanta na Drvar, kad je
za dlaku izbjegao smrt? Sad ga jo vie cijenim.

Broj postova: 800

vrh

culjkin 15.6.2011. 08:41 | Naslov: RE:

Prikai/Sakrij |
Diskutant #384568 DESANT NA DRVAR I
Citiraj
KUKAVILUK J. B. TITA

ne bih komentirao autentinost i istinitost teksta, no jedno je

Broj postova: 3070 sigurno: tito i njegovi partizani su bili skupina seoskih
pijanica koje su propile svoje imanje, pa postali "proleteri".
sve te njihove preivljene ofanzive su u stvari stalno
bjeanje.

za napomenuti je da su kod partizana nali utoite i mnogi

intelektualci i rtve faistikog reima, sve ostalo su mitovi,
koje su ovjekovjeili bata ivojinovi i boris dvornik.
vrh

Index.hr Forum -> Drutvo -> Povijest

Stranica: 1 2 3 4 5 6
caching
Reklamirajte se na IndexuImpressumUvjeti koritenjaKontakt
Vijesti.netSportXmagNightlifeBlogerForumVideoIgre