Ra * Petr Birger: Der temvche Surcasmun. $x lien zum Problem der avantgandistivchen Litera i furt 1971 - : we Ovde ie née van ma rive o problema aang © kajma el eu ved 70 ajo nate Ti vali pre svega za: V. Benjamin: “Nadrealizam’. Poe 4 prev, Milan Tabakuvie, Nit. Bengrad. 1974 Th, W Adorno: *RicKblickend auf den Surtealismun', w. Nineg ‘ur Litera 1 (Bibl. Subsksmp, 47) Tason. Fookion 1963; HM, Encesberge:"Apurje svunganie’ wen 4a, Nemacta, iemed nt pre. Bi hove , ct este, prev. Dinka Gi BIGZ, Boogral, WN); i K.-H. Batrer: "Sure ts Pat Surin os a UVOD: KRITICKA NAUKA 0. KNJIZEVNOSTI’ Kriticka nauka razlikuje se od tradicionalne po fome sto promisla drustveno znagenje svog vlestilog delanja.? To pokrece odredene probleme Koje je vazno prepoznati pri stvaranju kritigke mnauke © knjiZevnost. Ne mislim na ono nstivno izjednatavanje individuslne motivacije i drustve ne relevantnosti, koje se danas ponekad sreée kod antiautoritamih levitara, nego na jedan te: rijski problem, Odredivanje onoga to je drustve no relevantno zavisi od politikog stanovista in- lerpretatora. To znaGi: pitanje du'li je neka stvar politicki relevantna ii ne, w jednom antagonistic- kom drustvu, ne moze da bude reSeno kroz. ras- pravu, iako se 0 tome mote raspraviiai, Veru- Jem du bi veé bio natinjen bitan Korak napred u ‘auénoj raspravi kad bi postalo samo po sebi rie zumljivo da svaki mauénik obrazlaze izbor sv predmeta i postavljanja problema. Kriticka nauka sebe razumeva ~ koliko god postedno ~ kao deo drustvene prakse. Ona nije "bezinteresma, nego vodena interesom. Interes bi seu prvom redu mogao odrediti kao interes za razumne okolnosti, za jedan svet bez iskor vanja i nepotrebnih represija, Ovaj interes ne mode se nepostedno sprovesti u nauci o.knjize nnosti, Tamo gde se to pokusava, na primer Kori SCenjem rigidnog,merila prema kojem se napred:0 ost knjieynostisastojiw predstaljanja poztiv= tu junaka iz radnidke Klase, ignorsw se poseb- nost i istoriénost ovog podrutija. Saznanie vodeno interesom moze se uw nauci knjizevno- Sti sumo postedno sprovesti, tako Sto. ée od- redivati Kategorie uz ju pomoé se shvataju knjidevne objektivaije Kriticka naka ne sastoji sew izmisljanju novih. kateyorija koje bi se suprotstaile "hans" kategorijama tradcionalne nauke. Ona pre isptu- je Koja se pitanja mogu postaviti.kategorijama tradicionalne nauke, a koja su pitanja, bas izbo- rom kategorija, unapred na teorjskom nivow is- Kijuzena, Pri tome je u nauci © knjizevnosti vai- no pitanje jesu Ii Kategorije tako stvorene- da se jim moze istrazivati odnos lterarnih objektiva- eija i drustvenih odnosa, Treba insstrati na znae ju kategorijalnog okvira Kojim se istativag sludi. Neko knjiZevno delo se mote opisati kuo, i primer, reSavanje odredenih. umetnigkih. pro- blema, postavenih stanjem umetigke tehnike w poh njegovog nastanka; time ée, medutim, pi- tanje njegove drustvene funkeije biti na teorij skom nivou iskljuzeno, osim ako se ne posreéi da se ono drustveno utini prepoznatlivim w pro- blematici koja je prividno imanentn iskjutivo umetnost Samo se po sebi razume da kritigka nauka 0 Knjidevnosti ne potinje od bilo kojih tradicional nih koncepeija, nego od uznapredovalih Medu nih spud, bez ikakve summje,_hermeneutika, Dv vadna hermeneutiska temeljna pojma, koje je Gidamer razvio u svojoj knizi sting i’ meto- a, jesu predrasuds i primena. Predraseds znati, W odnost na razumevanje nepoznatog teks, dt interpretator nije proso pasivni prijemnik koji se To weeds ‘odiah prilagodava tekstu, nego di donosi sa so- bom odredene predstave koje nuzno ulsze w tue mmacenje testa: Primena je svako twmacen ko- je je uzrokovano nekim. odredenim_savremenim interesom. Gadamer naglaSava “da se w razume- vanjuuvek odigrava nesto kao primena teksta koji treba razimeti na sadaSnju situaciju interpre- tu"! U tome se moze Gudameru dati za pravo: medutim, sidréinski naboj koje on daje pojmovi- mma je s pravom kritikovan, pre svih od Jirgena Habermasa, "Gadamer preokreée uvid u predi- sudnu strukturu rezumevanja u- rehabilitaciju predrasude kao takve'’ To se deSava kad Gadi mer odreduje razumevanje kao ‘prodor wu do- gadanje predaje" (Jstina 7 metoda, stv324). Za Konzervativnog Gadamera razumevanje se na kraju poklapa sa podredivanjem autoritetu tradi cies tome nasuprot, Habermas je uputio na "moe refleksije", koja predrasudnu strukturu razuineva- nj Gini transparentnom i time, takode, slama moé predrasude (Logit der Saziafwinsenschutten, sir, 283 1), Habermas objaSnjava da se osamosta- Ijenoj hermencutici tradicija pokazuje kao. aps0- lina moé samo zbog toge Sto gubi iz. vida si steme rada i goxpodarenja (Logik der Soziali- ssenschafien, $.289). Time on ukazuje na. tacku iz koje bi mogla ds otpoéne:jedna krticka herm- eneutik. (od duhovnih nauka je, naprotiv", pise Ga- damer, "istraZivatko imeresovanje ono Sto se ‘okreée predaji, kojom je na poseban nagin Visana dotigna sadaSnjica i njeno interesovanje. ‘Tek motivaciiom postavfjunja pitanja konstiwise se uopste tema i predmet istrazivanja."” Ukuziva- nje na odnos istorijsko-hermeneutiékih nauk prema savremenosti predstavlja znaéajni wvid; aliiF Peter Birger formulacija “dotiéna sadasnjiew i njeno intereso- vanje” pretpostavija da je savremenost neSto je- dinstveno, nesto éiji se interesi mogu odrediti. A Uupravo to nije sluéaj. Interest vladalaca i poda- nikis do sada w istorii: jedva dar st kad bili ist Samo zatlo Sto sadanjicu postavlja kao monolit- no jedinstvo, Gudamer moze da izjednati razu- mevanje § “prodorom u dogadanje predaje". suprot ovom nuzor, koji istori€ara Eini_pasivnim recipijentom, treba s Diltajem insistrati na. tome da “je onaj ko istorii Azrazyje sti onaj ko isto- riju_stvara?” Hteo on to ili ne, istoriéur, tj. inter- pretator zauzinia stay-udrustvenim- sukobima svoga vremena. Perspektiva iz koje posmatra svoj predmet odredena je stavom koji on zauzi- ma medu drustvenim silama svoje epohe. Hermeneutika, koja sebi ne postavlja kao cil puku legitimaciju tradicija, nego racionalno ispi- tivanje njihovog zahteva za vazenjem, prelazi uw -Ksitikuideologije” Poznato je da sus pojmom ideologije povezana mnogobrojna detimigno pro- tivregma znagenja; za kritigku nauk on je ipak neophodan, jer omogucava promisljnje prow. reénog odnosa dubovnih objektivacija i drustve ne stvarnosti, Umesto pokusaja definiije, ovde €e biti razmotrena kritika religije koju Marks razvija u Uvodu za Prilog kritici Hegelove filo- zoe prava, ade je razvijen ovaj protivreéni 0 nos. Mladi Marks ~ i tu lezi teSkoea, ali i au na plodotvornost njegovog pojma ideologije ~ denuncira kao lad svest jednu misuonu tvore- Yinw Kojojipak nije w isti' mah osporio i isin’ ‘ost. Taj dvostruki karakter ideologije postuje shvatjiv na primera religije: 1, Religija je iluzi- ja. Covek projektuje u nebo ono sto bi Zeleo da Vidi ostvareno ma zemlji. U meri u kojoj veruje Teorija avangarde “ 1 Boga, koji je samo objektivacija judskih svoj- stava, 2ovek podleze obmani, 2. Religija istovre- meno sadrZi jedan moment istnitosti: ona je "izzaz zbiljske bede” (jet puko idealno osivare- nije Zovekovog bia ma nebu samo ukazuje na od- sustvo stvarmog Zovekovog bia u Ijudskom dru- Stvu). Ona je i "protest protv zbiliske bede" jer ak iw svom otudenom obliku religiozni Weal sl mera onoga sto bi stvarnost trebalo da bude. Tz Marksove kritike religie moze se apstra- hovati jedan model koji je primenljiv na knjizev- most. Marks. stvara povezanost izmedu jednog idealnog sadrZaja (religiozno uéenje) i crustvene situacije nosilaca tog idealnog sadréaja (drustve- na beda). Pri tome je stvorenu povezanost najte- ie ekspliciati; nazvacemo je drustvenom fonkci- _jom idealnog sadréaja. Ona jew modelu shvaée- nna kuo protivreéns, jer sadrdi jedan momenat istine (buduci, naime, izraz bede i protest protiv nie) i jedan momenat neistine (naime, budeci ihu- zome nade). Znaéaj modela je w tome Sto pove- zanost duhovnih objektivacija i drustvene stva nosti na teorjskom nivou ne ustanovljuje jedno- ‘znaéno, nego tu povezanost vidi kuo protivreénu i tako dopusta pojedinaénoj analizi_ neophodni proslor swznavanja, tako da ova ne postaje pro- sta demonstracija jedne unapred ustanovljene seme, Vazno je sledece:kriika je shvagens kao proizvodnya Siznanj, & ne kao" puko' pasivno pric manje datog. Momenat istinitosti je, doduse, ge- nino prisutan u idealnom sadrzaju (reigiji), ali se tek uz pomo€ kritike oslobad, Ona unistava privid bozanskog autonomnog_postojanja i time ‘omogucava saznavanje- momenta itinitosti w ide- alnom sadréaju.ee lz toga sledi: 1. Kritika koncipirana prema uwzorku Marksove kritike ideologije-ne-unistav duhovne oblike iz proslosti, nego tek ona iznosi na svetlost dana njihovu istorijsku istind, 2. Tre ba maglasiti da se idealnt sadr2aj (knjizevno.de- 1) ne shvata kao odraz, tj. udvajanje drustyene stvammosti, nego kao njen proizvod. On je rezul- tat jedne delatnosti koja odgovara na tealnost ko- ji Se dofivijava kao neadekvatna, (Ljudsko bie kkome je uskragena *prava stvarnos", tj. mogué- nost Ijudskog razvoja u stvamosti,prinudeno je nna “funtazijsko ostvarivanje” sebe simog uw sferi religije) Mdeologije nis puki refleks.odredenil drustvenih-odnosa; one su deo drustvene celine, “Ideoloski momenti ne ‘prkrivaju’ sumo privred- ne intetese, nist samo Zastave i lozinke borbe, nego dijelovi i elementi same 2biljske borbe." Da bi skicirani model odgovorio zahtevima analize knjiéevnosti, treba w njemu izvesti jednu izmenu, Na mesto idealnog sadréaja, koji dozvo- Ijava razumevanje duhovnih objektivacija samo s axpekta njihovog sadréaja, treba da stupi od- redenje koje uzima u obzir okolnost da je sadr= aj umetni¢kog dela sustinski odreden njegovim oblikom. Zato predlazem pojam imencie On ne treba da oznagava svesmu-namert autora da tvorevina deluje na odredeni nagin, nego Zi 2 w Kojo} se sustisu sva sredstva Kojima tvore- vina postize svoje delovanje (stimuli). U ovome lei problem povezivanja formalne. tekstualne analiza sa kritiékom naukom 0 knjiZevnosti. To povezivanje je neophodno; ono, svakako, zahte- vva da se na teorijsko} ravniruzmisti 0 objaénje- nju logitko-nauénog status formalnihy postupaka io legitimnostinjhovog povezivanja s kritickom hermeneutitkom naukom. oni avangarde eae Naveli smo sustinske prednosti modela izve- denog iz. Marksove kritike reigije; one se mogu saieti ma sledeei nein: model omoguéava da se povezanost pojedinaénog dela i drustvene stv. nosti, zahvaljujuci kojoj delo masta, shvati kao dlijalektitki odnos (Funkeija). On, nadalje, dozvo- Ijava da se postavi pitinje © promeni drustvene Funkeije deli makon nestanka drustva koje je tu funkeiju ustovito. Prema ovom modelu sisvim je zamislivo di neko delo u promenjenoj drustve ‘oj situaciji razvije nove drustvene funkeije.” Jer, ako se funkcija ne shvati jednostavno Kuo emanacija intencie dela, nego ka rezultanta i tencije dela,» jedne strane, i realne situacije p biike koju delo zatige s druge, onda antinomija iseoriénost {nadvremenog vazenja gubi nesto od Svoje neobjasnjivost Nedostatak ovog modela (ne Marksove kri- tike religie, nego ovde predlozene pr knjizevna dela) sastoji se u tome St0 se on z3- sniva na fikeifi da pojedinaéno delo delaje kao pojedinagno. A 0 nije tako; delo deluje w okvi- Tu institucije umetnosti. Ovaj nedostatak odstra- njuje Markuze prenosect Marksovu kritiku religi- Je ma oblast Kulture; ali, svakako, ne na nagin ko Ji bi mas, kao Sto Gemo videti, postedeo novih teskoéa, Skicirajmo najpre Markuzeovu sredisnju te 1 iz lanka °0 afirmativnom karakeru kulture” Kao Sto Marks ukazuje na jedan “afirmativni® at U regi (Kao uteha, ona ostobad dru Stvo pritiska Koji potisnute snage vrSe ka prome= ni), to Gini i Markuze w gradunskoj Kultur. koja ljudske vrednosti dozvoljava samo w oblikt fik- cije i time sprefava njthovo ostvarivanje. | kao Sto Marks w religijiotkriva jedan kritcki mome-6 Peter Birger nat ("protest protiv stvarme bede"), tako i Mure kuze humani apel veikin-dela-gradunske kulture Codreduje kio protest protiv nepravednog drustva, "isting, (afirmativna kultura) je ‘spoline odnose oslobodila odgovornosti za ‘odredenje Eovekal= {ko ona Sabilizaje njihovu nepravednost ~ ali im pokazuje i sliku boleg poretka koji je nasi: kan nasuprot sadasnjem’.” S prenosenjem opsteg modela Marksove kri- tike uw oblast Kulturih objektivacija joS uvek ni je dat odgovor na pitanje 0 njegovom logicko- nauénom statusu, Markuzeova kritika. gradunske kulture vezuje se za njen idealni karakter; ona je alobalna posto se u jednakoj meri odnosi na sve objektivacije umetnosti gradunstva. Sada je pits nj kako taj model moZe da se primeni na inter pretacju pojedinaénih dela. Blo bi, naravnn, si svim besmisleno tvrditi da se uz njegovu pomog mogu. shvatiti ili oceniti kao “afirmativna’ sva pojedinagna deta gradanske kulture. Sto se takvi ZakljuGei, Zestoko ostrvijeni na kulturu, ali Mar- kuzeu samom sasvim strani,” mogu ievuéi iz njegovog lanka — wakako je mana analize. Njen znaéaj treba traZti u tome to obezbeduje jedan model dijalekticke interpretacie, « da time nije veé utvrdena interpretacija pojedinaénih. de- I, Ako bi se hielo da se status Markuzcovog modela taéno utvrdi, on bi se mogao, s-oslon- cet na Habermasova izvodenja 0 Frojdovo) me- tapsihologiji, shvatiti kao opsta intepreticjn" Kao Sto i metapsioloski strukturni: model, koji pomoé pojmova Ono, Ja, i Nad-ja 4 obrazaca uloga dobijenih. iz porodiéne srukture, obez- beduje narativau shemu koja sluZi za rekonstruk- ciju individualnih Zivotnihpriéa, tako i Marku- zeoy model dopusta da se dela gradanske kultu- Teoria avangarde 7 re mage kao Worevine w Kojima se razilaze ide ali zahtev i realna funkcija. Markuze konstatu- je da je, uw odnost na ciljeve Kojima stremi uumetnostpraktigno bez. kakvih posledica i obje- Snjava povezanost koja postji izmedy ove bes- poslediénosti i autonomnog. status umetnosti tridanskom drustwu, Time je obeleZen okvir unutar kojeg se pojedinagna interpretacija mote upitati na koji naéin delo koristi autonomy, so bodniprostor Koji e istorijski u_gradanskom dru Sivu_promeajv, 1 u koje) meri delo uxpeva da nnadide praktiénu besposledignost Pored pojmovs do sida steGenih iz Marksot ve kritke religie moZe se iz Markuzeovog élan- ka prewzeti jos jedan pojam bitan za Konstituisi- je modela kritgke nauke 0 knjiZevnosti: pojum, insttucje umetnost (odnosno kulture). Kod Mi rkuzea ono Sto smo mi nazvali funkeijom (jcin- sivo kritike intencije 1 afimativnog delovana) ie zavisi vie samo od dva fektora (stvamnog po: lotaja nosilca ideulnog sadrZaja i idealnog sadr- aja samog) nego jo i od jednog treceg: naime, od status koji kultura, izdvojena iz. Zivotne prakse, zadobija u gradunskom drustvu, Taj sts tus (institucja_umetnosti)predstavljaokvime slove unutar Kojih se pojedinagna dela proizvo de i recipiraju, Pri naSem prvom pokusaju di iz Marksove kitike religije izvedemo model ruzu- imevanja knjiZevnih dela, vazan pojam institucije umetnosti mogio se prevideti jer smo “religiu" prevodili uo “idealni sudrZaj" ne vodeti raéuna © insttucionslnom momenta Koji se nalzi tt poj- imu religije. Markuzeov. model utveduje vaZan_tworijki uvid da se-recepcija. pojedinagnog_ umetnigkog del uvek odvija pod veé unapred datim, krazi- Zz) we15 Rien Birger institucionalnim okvimim usfovims, koji odlutu- juée odreduju realno delovanje. Cak bi se moglo reéi di u ovom modelu institucija umetnost (ai- tonomija) zauzima Kljuéno mesto i da determini- Se stvarnu drustvenv funkciju dela, Nema sum- nje di 0 instituciji umetnosti treba razmislat kao 0 drustvenoj insttueij: ali pitanje je ms ko- ji nadin joj istrativaé moze prisupiti. Problem postuje jasan kad se insttucija umetnosti upore- ) sumokritike sadsinjice, "HriSéanskureligiia je Ppostalt sposobna da doprinese objektiviam raz- umevanju ranijih-mitologija tek Kad je njena sa ‘mokritka bila izradena do izvesnog stepetta, Tar ho je i burZouska ekonomija dost do ruzmevir- ja feudalnog, antickog i istognjackog drustva {ek ada je zapogela samokriika burzoaskog dre Stva" (isto, str. 40). Kad ovde govori 0 "objektivnom razumeva: ju" Marks niposto ne podleze objektivisti¢koj simoobmaniistorizmas jer, za njega ne dolazi wbi Prier Birger Pitanje upravljenost istorijskog znanja prema sie Anji. Stalo mu je samo do toga da. pomoc pojma samokritke sadeinjice dijlekticki- ukine twinu "jednostranost” razumevanja prostosti kao predistorje sadainjice Da bi se sumokritka upotrebila kao istorioe srafska kategorija 2a opisivanje odredenog stadi- Jima razvojat neke druStvene formacie, odnosno nekog drustvenog podsistema, treba najpre precie ‘0 odreditinjeno znagenje, Murks rulikuje sic mokrtiku od drugog jednog tipa kriike: kao pric mer navodi "kritiku koju je hriséanstvo vsilo nd paganstvom, ili protestiniivo mid katoliéan- stvom" (sto, st. 41). Ove tipove avacemo k ka imanentna sistemu. Njihova osobenost u tome je Sto funkcionisu unutarjedne druStvene institu cife. Da ostanemo pri Marksovom primeru kri tiks imanentna sistem u okviru insttucje relic sje jeste kritike odredenin religioznih.predstava ime drugih predstava. Nasuprot tome, samokri- tika pretpostuvlja distancu prema uzajamno ste protstavjenim reigioznim predstavam. A ta dis- tanca samo je rezulta jedne w osnovi radikalni Je kritike ~ krtike same instituije religie Razlikovanje izmedu kriike imanentne sist mu i samokritike moZe se preneti u oblast umet nosti. Primeri_kritke imanentne sistemu bili bi kritika teoretiGara francuskog klasicizma na re un barokne drame, ili Lesingova kritika na ri Gun nemaékog_podrazavanja francuske klsiéne tragedie. Ovde kriika funkeionise uw okvirima insttuije pozorists; pri tome se suéeljavaju raz- lita shvatanje tragedie, koja su i sama Sestruko posredovama) zasnovana na. drustven Pozieijama. Od toga tba razlikovati tip krtike koji je usmeren na insituciju umetnostiu celini vj aang 8 MeiodoloSki znaéaj kutegorije samokritike sisto- j sew tome Sto ona, i kd je 0 drastvenim pod- sinlemima reé, pokszuje uslov_mogucnosti “ob jehiivnog razumevanja" proteklihstaijuma raz- Voja, Primenjeno na umetnost to anagi: tek kad netnost stupi_u stadijum samokritike postaje imoguse "objeKtivno razumevanje” protekih epo- hi ruzvoja umetnosti, Pri tome “objektivno raz imevanje" ne znai razumevanie koje je-nezavi- sno od saduinjeg stanovista tumaga, nego sumo vid w celinu procesa u meri w kojoj je proces 1s sadasnjied tumaéa doSio do nekog, ma kako privremenog zakljudenja ye Nojs drug tz gh» poketina isoriike vangarde drustveni podsistem umetnosti stupa sadijum samokritike, Dadaizam, najradikalnij pokret u krilu evropske avangarde, ne sprovodi Kritikuprethodaih. umetni¢kibusmerenjs, nego kit insite. umetnosti stvorene _ geadan- kom drustvu, Pojmom insttueija umetnost ov de treba da bude oznaéen umetnicki proizvodni i distribuivai aparat, kao i vladajude predstave 0 umetnost Koje u jedno) epohi sustinski odreduju recepeiju dela. Avangarda se okreée i prov jed- nog i protiv drugog: protiv aparata distribucie kojem je umetigko delo podredeno, i protiv sa- {usa umetnosti uw gradanskom drusty, slatusa ‘opisanog. pojmom autonomije. Tek posto. se umetnost ut estticizmu savin i2dvoji iz Zivot- ine prakse, postaje moguc, s jedne strane, "Ei razvo} estetskog, a s druge strane, postaje vilj- vo drugo lice autonomije ~ drustvena nedelotvor- nost. Avangardni protest, Ziji je cilj da wmetnost \ati_u Zivouu_praksu, otkriva poveranost auto- tiomije i nedelotvornos. Tako zapogeta sumokri tika druStvenog podsistema umetnosti omozt- Peter Birger va “objektivno razumevanje” proteklih fz raz- Voja. Dok je, na primer, u epohi realizma umet- nigki razvo} bio shvatan sa stanovista sve veceg riblizavanja predsave i stvamosti, sud moze 4a Ne vidi jednostranost tog shvatanja. Realizam sad vise ne izgleda kao jedin’ princip umetnié- og stvaranja, nego. se “shvata kao suma od- redenihepohalnih postupaka, Tek w_stadijumu Stmmokritike postaje jasan totalitet proces umet nigkog razvoja. Tek posto se umetnost zista Potpuno oslobodila svih veza sa Zivotnom prak som, postaju progresivno oslobidanje umetnosti iz onteksta Zivotne prakse is tim mustupajuéa diferencijacija jedne narogite oblast iskustva (na- ime, estetskog) shvatjivi kao razvojni princip umetnost Na pitunje o istoriskim uslovima moguéno- Sti samokritike Marksov tekst ne daje-direktan odgovor. Moiese razabrati samo opite od- redenje da samokritika ima za preduslov potpu nw diferencijaciju drustvene funkeije, tj. drustve- ‘og podsistemis ma koji je kritika usmerena, Ako Se Ova opsta shema prenese u oblast istorije, re zaltat je sledeéi: za samokritiku. gradanskog dru Stva preduslov je nastanak proletarijata. Nastan- kom proletarijata, aime, omoguéeno je prepo- ‘navanje liberalizma kuo ideologije. Preduslov za samokritiku drustvenog podsistema religije jeste Hestajanje legitimacijske uloge koju su imale re- ligiozne slike sveta. One gube svoju drustvenu tulogu u meri w kojj, prilikom preluska iz feu dalnog w gradansko drustvo, na mesto slika sve- {a koje legitimisu dominaciju (medu koje spada- Ju i religiozne slike) stupa baziéna ideologija Pravedne razmene, "Posto je drustvena moc kix Pitalista institucionatizovana kao odios razmene bliku privatnog radnog ugovora, i posto je wilickur zavisnost zamenito ubiranje privatno Wwpolozivog viska vrednosti, triste, uz svoju ki- Perioicku, preuzima istovremeno i ideolosku Ankeiju Klisni odnos moze da se zaodene u Jnonironi, nepolitigki oblik zavisnosti od pte Alike sveta koje legitimisu dominaciju gube svo- |i lunkeju jer je sredisnja ideologiia gradanskog Aivsiva polozena w temelj, Religie postaje pri- tna stvur; istovremeno postaje- moguca kritika usttucje religie. Koji su, onda, istoripki uslovi: mogucnost sumokritike “drustvenog podsistema umetnost Fi pokusaju da se odgovori na ovo pitanje te- bu se, pre svega, Euvati ishitrenih. povezivanja {hoo So je: kriza-umetnost i kriza gradanskog dustvay." Ako se ozbiljno shvatirelativna samo- stulnost drustvenih podsistema w odnoss na op- SedruStveni ruzvoj, onda niposto ne moze da va- Ji ku igvesno 10 da se opstedrastvene krize mo- raj ogitovati i u kriei podsistema, i obratno. Da bi se shvatiliuslovi moguénosti samokritike pod- sistema umetnosti, neophodno je Konstruisati ior posses lio ne pote time So 4c isorja gradanskog drut pretvara w osnovu ike terri ori unetnost. U kom postupku samo ée se umetniéke objektivacije do- Nes uve se stupnjevina uve grafenberg iustva, za koje se pretpostavlja da su vee po- ae nj niin ne prozvodi znanp, jr 86 fono Sto se tradi (istorija umetnosti i njeno dn Stveno delovunje) pretpostavlja kxo vee poznato. Istorijacelog drustva, aime, tako se istovreme- no pojavljuje i kao smisao istorije podsistema, ‘Tome nasuprot, neophodno je insistrati na nei- stovremenosti razvoja pojedinih podsistema. A toPelee Birger nati: istoriu gradunskog.drustva treba pisat Kao sintezu neistovremenog razvoja razigitih Podlsistema. Ne treba objusnjavati kakve se te koge pojavljuju u tom poduhvatu; bige pomenu- {e samo da bi se objasnilo zasto se ovde isto ji podsistema umetnosti shvata kuo samostalna Da bi se shvatita istorijy podsistema umet hosti izgleda mi neophodno razlikovanje izmedu ‘insttacife umetnost (koja funkcionise po princi- PU uutonomije) i siarZaje pojedinacath dels, Tek v0 razlikovanje, naime, omogucavu da se isto- Fija umetnosti-u gradanskom drustvu shvati kao Prevladavanje divergencije izmedu institu | Ssdr2aja. U_gradanskom drustvu (a narosito pre nego Sto je gradanstvo w Franscuskoj revolucij osvojlo i politigku moé) umetnost ima narodit Polozaj, koji se najpregnantnije. moze oznuéi Pojmom auionomije. *Autonomna umetnost eta blira se tek u meri w kojoj se, s-mastankom sgradanskog drustva, ekonomski i poltiki sistem razdvaja od politigkog sistema i tradicionalne sli- ke sveta, prozete baziénom ideologijom praved ne razmene, oslobadajuumetnost od ritualne Uupotrebe."” Treba naglasti da autonomija ovde oanaéava modus funkcionisanja drustvenog pod- sistema umetnosti: njenu (relativnu) samostalnost 4 odnosw na zahteve da bude drustveno upotre- bljiva.” Valja imati na umu da se izdvajanje lumetnosti iz Zivotne prakse i s tim povezano di- ferenciranje jedne posebne oblastiiskustva (nai- me, estetskog) ne moze tumagiti kio pravolinij ski tok (Postoje zmagajne protivstruje) niti se mo- 22 tumatitinedijalekticki (kao. samoostvarenje lumetnosti, na primer). Pre bi se moglo reéi da autonomni status umetnosti_u gradanskom dru- StU niposto nije nesporan, nego da je neizvesni Moov van =a Poizvod opstedrustvenog razvoja. Drustvo (taé- Wj’ oni koji vladaju) moze ga potpuno dovesti W pitanje im se uéini Korisnim dase umetnost Ponovo stavi w sluzbu. To ne dokazuje samo fhstremni primer fasiticke umetnigke politike, oj je aulonomni status ukinula, nego i dug iz process protiv umetnika zhog povrede morala ili bicajs.” Treba praviti razliku izmedu.napada diustvenih instanei_m autonomni status i one sage koja proizlaz iz, unutraSnje vrednosti sade- Jj, Koja se manifestuje w totalitetu oblika i sa- Ada, & Koja te#i da ukine distancu izmedu de- Jit Zivoine prakse. Umetnost u gradanskorn deus Sil Zivi od mupetosti izmedu institucionalnog ‘okvira(oslobadanjs umetnosti od zahteva 2a dru Aivenom upotrebom) i moguéeg politickog sadr- Juju pojedinaénin. dela. Taj odnos napetosti, Inedutim, nije niposto stabilan, nego, kao Sto ée- mo videti, podlozan drustvenoj dinamici koje siremi ka njegovom prevazilazenju Habermas je pokuSao da globulno odredi te “sadrZaje" umetnosti u- gradanskom drustvu "Umetnost je rezervat jednog, makar samo vit elnog zadovoljenja onih potreba koje u materijal- nom Zivotnom proces gradanskog drustva posta- i nelegalne" ("BewuBtmachende oder rettende Kritk", str. 192). U te potrebe on ubraja "mim ki odnos prema prirodi", *solidarnost zajedni og Zivota" i "radost komunikativnog.iskustva koje je oslobodeno imperative racionalne svrho- Vitosti i daje prostor masti kao i spontanosti po- nasanja" (isto, 192 1). Takvo videnje, opravdino 1 okvirima Habermasovog opitegodredenja funkeije umetnosti w gradanskom drustvy, bilo bi 1 nasem Kontekstu problematiéno jer ne dopusta dase shvati istoriski razvoj sadréaja Koji su izea Poser Birger raieni w delima. lzgleda mi neophodno rizlika- Vanje izmedu institicionalnog. status: umetnosti U gradanskom drustvu (odvojenost umetnickog dela od Zivotne prakse) i sadrZaje realizovanih w tumetnigkom delu (koji magu biti *rezidualne po- liebe" 0 Kojima Habermas govori, ali i ne mori ju to biti). Jer tek ta razlika dopusta da se utvee di epoha v kojoj je moguéa samokritiku: umetno- sti, Tek pomocu tog razlikovanja moze se odgo- Voriti na nase pitanje 0 istorijskim uslovima mo- {guénosti samokritike umetnost Ovom pokusaju da se pravi razlikaizmedu formalne odredenosti umetnosti® (autonomni star tus) i sadréajne odredenosti ("sadr2aj" pojedinaé- nih umetnigkih dela) moze se uputti sledeci pri- g0Vor: sum autonomni status trebalo bi shyt Sudréajno, odvojenost od racionalne i svnishod- ne orginizacie gradanskog drustva vee predsti- Vija zahtev za stegom koja w tom drustvu nije dozvoljena. Ima w tome, bez sumnje, nesto ist ne. Formalna odredenost nije ne¥to Sto. ostaje iz- van sadrZaja; nezavisnost, nasuprot zahtevima za heposrednom korisnoséu, pripada i delu diji je cksplicitni sadréaj konzervativan. Ali bas 10. bi nauénika tebalo da navede da pravirazliku izmedu autonomnog statusa, koji ureduje funkci- onisanje pojedinaénih dela, i sadrZaja pojedinaé- nih dela (i. grupa dela). I Volterove cones kio i Malarmeove pesme su autonomna umetnicka dela; samo, w razliitim drustvenim kontekstima i kao posledica odredenih.istorijsko-drustvenih razloga, razligito se koristi slobodniprostor koji Status autonomije daje umetni¢kom delu, Kio sto Volterov primer pokazuje, status autonomije ni- posto ne iskliuéuje umetnikovo zauzimanje stu- va ono Sto se njime zaista ogranitava jeste mo- ia avangarde @ pinost delovanja Predlozeno razlikovanje insttueije umetnosti {0\ji modus funkeionisanja je sutonomije) i sadt- Jj dela dozvoljava da se skicira odgovor na pi- lunje 0 uslovima moguénosti samokritike dru Alvenog podsistema umetnosti. Kad je 0 teskom ilunju drustvene izgeadnje institucije umetnosti Jo, ovom Kontekst dovolino je utveiti da se {u) proces privodi kraju otprilike istovremeno kad { bovbs gradunstva 2a emancipaciju. Osnovni sie ovi Kantove i Silerove estetike kao pretpestav- hi imaju potpunv diferencijacija umetnosti kao ‘blusti odvojene od Zivotne prakse. Mozemo po- od toga da je insitueija umetnosti, w gore od- fedlenom. smislu, potpuno izgradena najkasnije hrajem 18, veka. Pa ipak tada nije otpogela si Imokritika umetnosti. Mladohegelovei nist. preu- eli Hegelovu ideju 0 kraju doba umetnosti. Ha bermas to objasnjava *narositim polozajem koji netnost zauzima medu oblicim apsolutnog du- hha, posto, za raziku od subjektivne religije i na- ucne filozofije, ne preurima zadatke iz. oblasti cckontomskog i politi¢kog sistema, nego zadovo- Ijava reziduatne potrebe, koje u ‘Sistemu potrebi’ gridanskog drustva ne mogu da budu zadovolje- ne" (Bewultimachende oder rettende Kriti, st. 193 £). Sklon sam mislenju da tada, iz istorij- skih razloga, jo wvek ne mote da bude izvtSe- samokrtika umetnosti: Institucj eutonomne umetnost je, doduse, potpuno izgrudene, ali unu- tar nje jos uvek opstaju sudrZaji Koji st sasvim politigkog karaktera i time ugrozavajuprincip ‘autonomije ove institucie. Tek w trenutkw kad i sadr2aj. gubi svoj politigki Karakter, pa umetnost hoge da bude jos samo umetnost, postaje mogu- Ga samokritika drustvenog podkistema uimentosti.oo Taj stadijum dosegnut je na kraju 19. veka w esteticizmu,” Napetost izmedu insitucionalnog okvira | sadrZaja pojedinaéni dela w drugoj polovini 19, veka teZi da nestane, a razlozi za 10 povezani su 8 tazvojem gradanstva posle osvajanja polticke Mmoci. Odvojenost od Zivotne prakse, koja je od. Wek Konstiuisala institucionalni status St grifanskom drustwu, sada poste sade ela. Insttuconalniokvir i sadrZaj se poklapa, Realistigki roman 19. veka jo uvek sluti samo. Tazumevanju gradana, Fikcija je medijum nefteke Sife 0 odnosu pojedinca i druitva, U esteticizmy fematika gubi_ma znacyju, u korist sve. vece Ustedsredenosti umetnika na sam medijum. New. toeh glavnog Mulameovog spisaelskog projek. ‘& Valerijev dvadesetogodisni period skoro pot. Pune neproduktivnosti, Hofmanstalovo "Pismo lords Cendosa" — to su simptomi krize umetno. sti.” U trenutku kada je iz sebe izlucila sve tg 29) Je “strano", mora umetnost sama sebi da po. Mane problematiéna, Poklupanje insttueije ie ‘aja otkriva druswvenu nedelotvomost kao sok tinu umetnostiu gradanskom drustvu, i time iz iva samokritiku umetnosti. Zasluga pokreta isto. Tiske avangarde je Sto su tu samokritiku prakié. 1 izveli 3. Rasprava o Benjaminovoj {eoriji umetnosti Pomato je da je Valter Benjamin w yom Ogledu "Umetnitko delo u veku svoje tehniche Teprodukcije™ pojmom gubljenjaaure opisao od. lutujuée promene koje je umetnost dozivela.u Prvoj Getrtini dvadesetox veka. Gubljenje wune ~~ Peter inser a i wvangande nmin je pokusao da objasni_ promenama w Hen tchnika reprodukeije. Objanjenje uslova jucnosti simokritike do. sada. je ovde. iz lio iz istorijskog.razvoja oblasti_umeinost ppt stl cela nds mor i Bp cs Benjmiace tern popana 24 ob Mijonje izvedeno neposredno iz promena u obla- Mi proizvodnih: snage Benjamin polazi od odredenog tipa poveza- cla i recipijenta, Koji on nuziva wath izmedu dela i recipijent : ini” Ono to Benin pod pom We rizumeva najlakSe se moze prevesti kio ne Pristupacnost: "jedinstvena pojava neke daljine, ole bitte ssl 20) ZA paises sleeaiaeoing a Wi natin recepeije ostaje karakteristigan i za Anco! kop se ania odvremena renewnse J nije vise bila sakratna, Cezura izmedu sakralne lumetnosti srednjeg veka i profane umetnosti re esse Benjamin neigh ops; 24 Nos Je oll conr doje dois Dijeniém ae, Ona we ko Benjming ive i rin i teams poe) Zh nes promena ; 2h toe ‘uratigna recepeija upucuje na kategorije ka jfnsvenot | altenaoa All bl oe po hitb i umetnost koja se staju bespredmetne w odnosu na umetnos ox ms spout (aka rier, fil). Za Benjamin je odugujuca deja da se ror, promenu tehnika reprodukeije menjaju' mati nk opm a smote rome pst karakter umetnosti". Nu mesto.kontempla tivne recepcije, karakteristigne za gradanskos po- jedinca, treba da supi recepeja karakteristiéna 24 mas, itovremeno rate frail pie tivaéka, Na mesto zasnivanja umetnosti na rituae | stupa njena zasnovanost ma poiticia a Peier Bi Razmottimo prvo Benjaminovo shvata Fazvoja umetnosti, a onda materijalisti¢ku she Fuzvofi koju on predlaze, Epohu sakralne umet ‘osti, u kojoj je umetnost ukliugena u crkveni qi tual, i epohw autonomne umetnosti koja mast UW sfadanskom drustva i razvija ses -oslos badanjem od rituala jednog narotitog tipa opaz na (estetskog), Benjamin sadima u pojmu “auras {ena umetnost". Ali prediozena istorjska perion lizacija umetnosti problematitna je iz vise raz loge. Za Benjamina auratiéna umetnost i indivic dualna recepeija (utoplienost u predmet) idu za. Fedo. Ove karakterstike, medutim, pokazuyu ge {anim samo za umetnost koja je postala autor hnomna, & niposto 2a sakralnt umetnost srednjeg Neka (sto kao i plastika na srednjevekovnim kas tedralama, i misteriji se percipiraju kolektivno) Benjaminova istoriska konstrukcija prikriva od. Yajanje umetnosti od sakralnog koje je izvelo sradanstvo. Razlog zu to mogio bi biti, pored Ostulog, i to Sto se s larpurlartizmom i estetici- ta dogodilo neSto ko ponovna sakri- lizacija (odnosno, ponovna ritualizacija) umetno. sti. Ali to nema nikakve veze su prvobitnom sa. kralnom funkeijom umetnosti. Ovde se umetnost ne prilagodava crkvenom ritualu i ne zadobija u njemu svoju upottebnu vrednost; ona pre iz se- be porada jedan ritual. Umesto da se-prilagodi Oblast sakralnog, umetnost ovde stupa na mesto religije. Tako ponovna sakralizacija umetnost esteticizmu pretpostavlja njenu potpuny. emanci- paciju od sakralnog i niposto ne sme da bude iz. Jednagena sa sakralnim karakterom stednjevekov- ‘ne umetnosti. Za donosenje suda 0 Benjamino- Yom materialisti¢kom objesnjenju promene nazi, ‘ma recepeije kroz promenu tehnika reprodukeije Wingarde je obj da on poet og oben jo jedno, koje bi se mozda moglo poka Bo pls. Avoca uci, ate o, foto dadaisti, pokuSavali su da stvore film flekte sredsivima slikarstva i pre otkriga fil- Duulaisti su mnogo manje dréali do merkait- ‘ypotrbljvosti svojth umetnigkih dela nego jhove neupotrebljivosti kao predmeta Kon- iplaivnog udubljvana.[..] Niihove pesme su i ne sari oscene ob eva vicke otpatke kakvi Se samo mogu zamisli- Bbc stan aor agri ate fe koje kage dugmad ili vozne karte. Ta- jw sredstvima postizn bezobzimo unistavanje ie Wogs sIvaranja. Sredstvima produkeije uda- Ws svojim tvorevinama Zig reprodukeije” (Eve J sir, 37). Ovde gubljenje aure nije vvedeno na jmenu reproduktivni tehnika, nego na inten- i unetthog proieatsén. Promens Ypieg Bakers ametnosti” ovde vise nie rez noloskih movin, nego je posredovana svesnin Mom jee generic ametnita, Sum Benj N dadaistimapripisuje samo ulogu prethodni- Heat titel gue koa: kako se moze‘ja aure umetnigkih deta, hieo ex post facto da Zasnuje materijlistiki. Takav poduhvat je, nae ‘avno, problemati¢an; time bi presudna cezura u Tazvoju umetnost, &jistoriski znataj je Benjun min potpuno razumeo, bila rezultat tehnoloske Promene. Emancipacija, odnosno emancipaciono Povezuje sa tehni- Ofekivinje, ovde se direkino kom.” Ali, iako je emaneipacija proces koji mo. 2e da bude ubrean i razvojem proizvodnih sma 84, posto on olvars prostor novih mogucnosti oxtvarenja ljudskih potreba, 0 njemu se ipak ne Tol mit ao o procesunezavisnom od lu ske svesti. Emunicipacija koja se prirodno spro- Yodi blab saproimont manips Benjamin je u osnovi pokusao da iz ravni celog drustva prenese u oblast umetnosti Mark- SovU teoremu, po kojoj razvoj proizvodnih sna. 84 TUS proizvodne odnose." ‘Mora se_postaviti Pitanje ne ostaje lito prenosenje, na kraju, puka analogija? Kod Marksa pojam proievodnih snaga oznagava tehnoloski nivo razvoja nekog drustva Dri Gemu su tim pojmom obuhvaéeni i sredstva 24 proizvodnju opredmecena w maSinama, kao i sposobnostiradhik dt w proiavodinj upotreblj Vaju ta sredstva, Pitanje je moze fi se iz toga iz- vesti pojamn umetnigkih proizvodnih snaga, naro- ito zito So bi se w umetnigko} proizvodni Isin oj wo snl press eet Sposobnost proizvodata i nivo raevoja materijal- nih proizvodnih i reprodukcionih tehnika, Umet. aitka proizvodnja je jedan tip proste robne pro. iavodnje (pa i u druitvima poznog kapitalizma) 1 Kojo} materjaln stedstva za proizvednju ima Jt telativno mali: znaéaj. 2a kvalitet. proizvoda, Ali, imaju znaéaj za moguénostdistribucije i de. ovanja. Van svake je sumnje da od pronaluska ar Postoji povratno defovanje tehnike distribu tia proizvodnja, Kazi-industrijske tehnike wvoxlnye.” koje su zahvaljujuci tome uvedene 4 1 nekim oblastima, nis se, medutim, po- le kuo rusilacke; pre ée biti da se dogodilo juno podredivanje.sadriaja dela interesima Hii, pri Cemu su iezKt kritieki- potencijali 141 Korist uveZbavanja potrosackih stavova 0 najintimnjih: meduljudskih odnosa).” Lreht, kod koga u "Napomenama iz Opera / gros odzvanja. Benjaminova teorema 0 siiukeiji auratigne umetnosti kroz nove tehnike yovlukcije, oprezniji je u formulaciji od Benj nw “Ovi aparati mogu biti upotrebljeni vise 40 bilo Sta drugo za prevladavanje stare, ne- wicke, antitehniéke, » religijom povezane ‘zra- gc! umetnost"." Nasuprot Benjamin, koji je ‘klon da novim tehnickim sredstvima (kao Sto je Ailn) pripise emancipatorski kvalitet, Breht nie glasiva da su w tehnigkim sredstvima sadrane Fulredene moguénost, ali daje do znanja da raz- 0) tih moguénosti zavisi od nagina njihove upo- liebe. Ako je prenosenje pojma proizvodnih sna- i iz oblasti opstedrustvene analize u umetnost Jloblematiéno, iz razloga koji su navedeni, isto Vidi i za pojam proizvodnih. odnosa, pa makar smo 2bog toga Sto je on kod Marksa jednoznat- 0 primenjen na celinu drustvenih odnosa koji Uipravijaja radom i raspodelom rezultata rid Ali, mi smo prethodno » institucijom umetnost veli jedan pojam koji oznagava oxnove w koji- Se umetnost proizvodi distribuira i recipira Ta Institue jew gradanskom drustvu w_prvo} liniji okarakterisana time Sto proizvodi, kojtu fo} Insitueiji funkcionisu, ostaju (relativno) nezavi- sni od drustvenih zahteva za korisnoSéu. Benj% Birger Iminova zasluga je u tome Sto je pojmom aure objasnio tip povezanosti izmedu dela i recipijen- 1a, koji je izgraden u okvirw institucije umetno- Sti u gradanskom drustvu, a Giji princip funkeio- hisanja je autonomija. U tome su sadrZana dva suitinska uvida: prvo, saznanje da umetnigka de- | ne deluju sama od sebe, nego du je njihovo elovanje presudno odredeno institucijom uw ko- jj funkcionisu; drugo, ideja da su nadini recep. cije drustvenoistorijski zasnovani: na primer, au ratigno kod gradanina. Benjamin je otkrio, w Marksovom smislu reéi, formalnu odredenost lumetnosti; u tome je, takode, ono materifalistié= ko w njegovom pristupu, Tome nasuprot, teore- ra po kojoj auratignu umetnost unistavaju tehni- ke reprodukeije predstavlja pseudomaterijuisticki ‘model objainjenja Na kraju treba napomenuti jos nesto o pita: nu periodizacije razvoja umetnosti.. Gore smo kritikovali Benjaminovu.periodizaciju zato Sto brise ceauru izmedu srednjevekovno-sakralne i novovekovno-profane umetosti. Polazeci od Be. njaminove cezure izmedu auratigne i neauratiéne Uumetnosti, mode se doti do metodoloski vazanog lwvida de periodizaeiju razvoja umetosti treba trafitiu oblast institucije umetnosti, a neu obla ti promena sudrZaja pojedinagnih dela. Iz toge Proizlazi da periodizacija istorije umetnosti ne moze prosto da sledi periodizaciju istorije dru. Stvenih formacija, nego da nauk o kulturi ima Zadatak da istakne velike prelome u razvoju svog Predmeta. Sumo tuko moze nauki 0 kulturi da rufi aulentiéni doprinoy.istradivanju »istorije sgradanskog drustva; tamo gde se ovo drugo uzi ma kao veé poznati referentni sistem 2 istorij- sko istraZivanje drustveni podsistema, nauka o rg a eter degra se w pitied posupak od Bite saznine vecnost Baktnsinc: ‘sorptwslowi moguésost Beeciie dnswenog,pdsvems ucts ne Bec sont porac Benjninove eoreme Be se re toga vest in prevldavan Reino grdastom dus konsatvnog ts story i sara pojecingih del Bettie kao dive uzahrno isl utvn pod no dsj (eluiva) odvoptos uetnt Be cater uprebom pre jedan den Been (dren opidruveiim riz) iso Be evo} sray Io je ovde rithovany Benjuminove tea ie reproktvs umenihih de a hn dn rere mn sy zat avo teri reprofukl. Su Be mi iced de su porsbne de svat pv ehh vo} ve rb hv kao nea Be vari, jer on 1 sam zai of opted: reno rcvols dro, out peom w uz Feonokauzaino svst nu razrojtehnifkin pox reproduce. Kad se une ova dv ogni Es, zs cnckogrrvoja lone umene Bs mode se ei ovako pojvor fooyaie ine datom mogudnasu epaking prize Be svamost mehurickin pen, Ka mime Eke Tike Hkowih meine Grace ovog oda bj post jane kad se pot fo di se on ve mote pre nu kijiewnost er S ota knowns ne posto kak thn a novia koje bi proizver devo upredivoeS Pater Birger fotografijom w fikovnim umetnostima. Kad Be- njamin art pour Fart shvata kao reakeiju na po- javljivanje fotograije.” model. objasnjenja bez sumnje postaje nategnut, Teorija Hare pour Fant nije prosto reakcija na jedno novo sredsivo re- produkcije (koliko god tou oblast likovnih Uumetnostiizazivalo tendenciju ka potpunom osi- mostaljivanju umetnosti) nego odgovor na éinje- nicw da u razvijenom geadanskom drustvu met nigka dela teze da izgube svoju drustvenu funk ciju. (Mi smo taj ruzvoj okatakterisali kao gu- bljenje politizkih sucrZaja pojedinagnih dela.) Ni- je re€ 0 tome da se porekne znataj promensa teh- nika reprodukcije za razvoj umetnostis ali ovo dmugo ne moze biti izvedeno iz prvog. Punw di ferenciranost podsistema umetnosti, Koja je olpo- elas larpurlrtizmom i dosla do ixpunjenja esteticizmu, treba videti w povezanosti sa tendene cijom ka progresivnoj podeli rads, koja je karak- teristéna za gradansko drustvo, Potpuno diferen- cirani pocsistem umetnoxti je podsistem éiji po- jedinaéni.proizvodi teze da vise ne preuzimaja nikakwu drustvenu funkeiju Uopsteno se sa izvesnom sigumoséu. moze rei samo ovo: diferencijacija drustvenog.podsi stema umetnosti kao posebnog. podsistems. sudr- Jana jeu razvojno} logici gradanskog. drustva Neprestano napredovanje podele rada i od umet- nika stvara specijalistu. Ovaj razvoj, koji solazi do vthunes u esteticizmu, Valeri je najadekvat nije owvellio. U okviru opste tendencije ka sve vveéo} specijalizaciji treba pretpostaviti wzajamno uticanje razligtin drustvenih podsistema. Tako je razvo} fotografije uticao na slikarstvo (krZljanje mimetigke funkeije). Ne bi se ipak smeli prece- niti uzajamni uticajt drustvenih podsistema.. Ma ai wangarde B Keiko vuzno bilo, narodito za objasnjenje neisto- ‘sremenosti u razvoju razligtih: umemosti,ipak se S28 jth ne sme natiniti "uzrok” onog proces u erm pojedine umetnosti stvaraju ono sto. je specifno njihovo. Taj proces je uslovljen opste- Sxivenim ruzvojem, buduci istovremeno i nje ‘=> ceo, 1 ne mode da bude objasnjen shemom eoka i posledice. Samokritiku drustvenog podsisterma umetno- > dostignuty u pokretima avangarde, do sida © posmnatrali prevashodno U vezi sa tendenci Jka progresivno) podeli rade kurakteristiéno) rzvojgradanskog druSiva. Opstedrustvena eneija ka diferenciranju podsistema, uz isto- Deereno specijalizovanje funkcije, shvata se pri Bere Kuo zakon razvoja kojem je podlozma i st umetnosti. Time bi bila skicirana objektiv Srana tog process; ali: mora se upitati na ko- subjekti reflektuju proces diferenciranja venog podsistema, Ovde mit pojam iXéezava- iskustva izgleda kao neSto Sto nadalje moze fod Koristi. Ako se iskustvo odredi kao splet sja i refleksija, Koji se mogu ponovo preve- fe Fivoiny praksu, onda se efekt Sto ga kod ‘ta proizvodi diferenciranje drustvenog pod- Sina, uslovieno progresivnom podelom rada, s nazvati Reezavanjem iskustva. INeezavanje wva ne Zn@i da subjekt koji je postao spe sta u jednoj oblasti vise ne opaza i ne re- saje: uw ovde prediozenom sinislu pojma. 4° koja specijaista stibe u svojo} oblast vi iss ponovo prevodiva u Zivotnu_prakst sko iskustvo, kao jedno specifitno iskustvo 10 kako gu je estelicizam razvio, bilo bi ob- fe Kojem se manifestuje iSezavanje iskustva ‘gore definisanom smislu. Drugaéije reéeno:x Peier Birger WY Feorja avangarde ou estetsko iskustvo je pozitivna strana ovog, proc si diferenciranje drustvenog podsistems umetno- sti, a negativna strana procesa je gubitak drustve- ne funkcije umetnika Dokle god umetnost daje tumaéenje stvarno- sti ili imaginarno zadovoljava rezidualne potrebe rma koliko izdvojena iz Zivoine prakse, j08 wvek je na nju upucena, Tek w esteticizmu sé do tada jo8-uvek postojeée veze sa druStvom kidaju. Pre kid sa drustvom (u drustvenom stadijummu impe- rijalizma) predstavlja centar dela iz perioda este- ticizma. Tu je ruzlog Adomovih ponosljenih po- kuSaja iskupljivanja esteticizma.” Namera avan- gardista moze se odrediti kao pokusaj dase estetsko (on0 So se suprotstavlja Zivotno}.prak- si) iskustvo, Koje je izgradio esteticizam, pretvo- iu praksu. Ono Sto je ciljno-racionalni poredek gradunskog drustva najvise suzbijao, treba dl po- stane organizacioni prineip Zivot. sestcie. Zaenicko tim pokretima je da, uprkos mike Soe oahacju pojedinacné wmeinike postopke ranjih Tscns, neyo protest umetnist uci, iazivajud tr We cian prckid x waiijom. i Ua se 0 svi naj TS etniin ieearime okrece protv instivedje wmetnost a Te izgrilaw gradanskown drusty, $ onigenin TEs lie detatnije ievedens u konkretmom iptivaniy, So vat i a itljnskTariza + nemack eloprese So se abi, i mane se aver pane te predsanjnja x cena t= srr Eafe aikardva mis ener. Zee oad vj med pokree irk arange = Sc souio nove own des (previa etn u Hv} ra). Pou iatriglaavangara-ia ove plate etangudn pekuaj kasi 72 apa Medescth i Sdeey gia. ko esas ne dcliigay be jee Ri pasty poke Ske avin, rakes rt povratkom into te poner Unive, ple prop vn Pucnia: ne me obo post. Ka de ext uti na ila psabje cana, Gime nips Fatigue pts Kj ito Dian Sal Se mul, Napa Ja je DR Fae 2 eos mime umetnost neni sohenim Som obicima, ka tue} io), “de Tonnenzndaog uti mg Bi se nai w OZ SEE Ningan pret preokenst ust spot th, W. Adveno: divteriche Theorie, wr. Gretel Adomo i R.Tiedemnn (Gesimimelte Schriften, 7). Frank furt 1970, 8.332. U prevela Esericke eve ma nas jez, rn koji Ge se made upucivai nije prenesen "Rani aval” Uw kojem se ove roeenice ale. (primprev) Za rth istorizma upor. H.-G, Gadamer: Nav tet takozvanog isbrizma se sist tome don rg ‘jdm tkv rfl verjust w met wv po upka, raburavla soptvena ponijesnost” (isin f mero Oswunt fikanite hermencatke, prev. Sloewan Nowak IP Veselin Mise, Suajevo 1978, st-333), Upon. Jae sve analiza Ranked w HLRJaus: "Isorija umetnot 0p Btu intra, Evert secepe, prev. Drinka Gojkovc Noli, Beogra 1ST, str89-125, * Karl Marks: Katka piicke ekonomi. Predgovor { uvod, prev, Moss Pijule, Kult, Beograd, 1949, sr * Ovde upotedjenipojam pokes isoiske wvansar- de oni se pre svega mt dadsizam i rant adretizam. Jednako wenativa i rusku avingardn poste Oktoharske re Upor: Viktor Sklowki: "Unmet kan postu” Adj Tarai, Pola rusk formalin, w. cr Peron, Prost, Boga 1970 Sain aa toe povranost frmaizma i Tere: rok fui) men 6a Ki Sata Ets (Bich) Ruste omalsen, (e- uchenboch Wwisenschall 71), ankfrt 1975 (dra Gah en Skbvakog pie, Ree Lachmann “Die Fun dan cc Seber bel Viktor Skah Pie 3 197), 8.22628, Ines fe napomens Se vate u kj Sears end at ‘Reine Hamer, 48) Munchen 197), $28. On kale Sci "unsnnwemeljene teste pve ene etialzma favangae odno metabbiko i tei% Pout seu Kaji Rowan Remit Th sian Bratt Ty win Ps ne Ambiance (Salvistic Printc i e HazelPas 1968, ointment if svojstieviforrnalizma i futurizat. ae por. Louis Altnusser/Bxenne Balibar: Kuki tat ‘pint Co ae tam 80 {len setonsrens ph ated ne mee hee xr ineves ti a endian Aigude ndenen Mae a Doh te Tags digtoite Bente 2 Rahsnotiene tanterg SS, Pun pe ah Th. W. Alb a there ai, 5 Mane’ 194 ig nang), S138 Tee ae fal tan item, gv, Marin Dain Nap. aga k, ae As per itrean, a prda bi ep soon es en eg as ie eo too Mende ae Usogihen Ran dr ont Raa © alice dna Varig oat Ast ae Lochterand,104) Darmstadt Newwvied 1973, Tomberg need reste Gah racers hove eng vide’ page na teen eortuns d bear ince smilliea ink sinkes aed see nets St wal. ke la ay ‘kreutivne subjektivaesti ( potpune e ‘Te seme tao Meccan gees tie tele pot woah ale oe oe we e@je-u savremenom revoluionaraim proses bet hae yt i fi rk tame 8) Rasa “i pi Hal ak : cite pe ela te (ps ot pil amen cae nese me pomorcr : ree tan ate tive iden o kre epabe tkozvane madime uns nas fly dam dna eae supe $y «malay Sel toch saa 1B cl wil soe iD greed ig oo ie Pater Birger sko ulemejene, ali to-u kajizi ne ravi dj. Kristina ain) Reprntngs. ¥2) ja wvangarde 3 ssvarno dusty ("Ober den goslschtchen Gehl sche Kategorien ist, st. ¥9) T Hubermis: *Bewuliachende eer rettenle Kr = sie Aktualtat Walle Benjamins’, uv Zor Aiaaliit Benjuins, og, ¥. $. Unsold Gulbrkamp taschen 1), Frankfurt 1972, S. 190, Habermas autonomij defnige ku *smualnost Jekog dela u oanenh tt umetnoteksteme rahteve Spotchlvesca” ("Bewulbmachende ar retende Kr 1). tome pretpostavam ar "arustven za ‘ upotebjvescu, jer se to ahegava di ew Ue Smale «mw to tek thu dla be definisan. por, K. Heitmnn: Der Inanralisns-Prizell ge he Hamas Literati 19. Labnindre (Aos Po ‘)Bad Homburg vd. H.BestinvZirieh 197. Pajam "frmalna odredenes evde ne rast je Sees forma sastavn deo ska, nego rent i Sonali okvivo # koje fonkcionisn umerick de * Polska kok prima formalnae v esteem 2G, Matenkt "Pore fts preva poi Sev njenaptpna plik nevwledenint, dopusta ski usa (Bilan, setinche Opp bebe Bears amd Googe, Munchen 19%, S. 227) ea sed ipravan avid psi problematic sna lio} zie Cena da xe ume aa dias estetcizmy «nese 9 eb sim. A Seo woth: "AI ests nll Feu snus ralrska unjtmst Konan iba 0 sbi Cm se Go rme vs svaros, St sje” (TAN Ka a pew, Barsky Miki, wine fo Kaiten, Soka Kaen, Zayed, 19S, F Za poser evens up H.C. See Knit “ietichen Menschen, Hermencus wnd Sk i via “Der To nd der Ta’, Bal HombunyBer Pvich 1070. Za jez fe skal esttcizms tome ate eek pip ikionang oben, kay scl sve rzumevane svarnost lh ava nepsredn, nesticowns skutvane, vo Ka ono Beene reine koje Kiwi veo pti” Go Bor Nedossak ove duvite rik estetelema ss se Fe sy supe ne “pip Fkskmaog ob SE est srk moze es ode instrament spoeave Scart) preg "posed, nelkovwon ktSavanjo" koje potde iz estetiizma, Ovde $e, dale. kits ‘uj jedan moment eteticizma drugim njegovim momen tom. Sto se tige gubleaja reals, ono se ne sme svi fit, sled autore kup Sto je Holmunstal, kaw proizvd eateticiticke Ceéne za slikuma, nego kx driven) us ea wok te Cede. Dragim retina: Zebova krtka ext ticizmazarbljena je onim to bi eta krithuje. Vike © tome u Peter Bier; "Zar dshetisereen Witklicheit ‘dartellng bei Proust, Valéry und Sate,» Vom slo {iin zum Noveau Ronn, Versuch hrtiscer Liter ‘urwissemchalt, sg. ¥. PBirger, Frnkurt 1974 Upor. W. Jens: Stat ene Litrmaenchice, Pil ingen 1962. (pets iatanje), poglavlie “Der Mensci und sie Dinge. Die Revolution der deutschen Pros, 8.109 133, " Walter Benjamin: "Umetiho dela w veku svi tchnicke reprodukcie", w Be, prev. Milan Tabuhowi, Nolit, Beograd 1974. Za kik Benjaminovih za nary ito je vad Adornove pissy Benjamin od 18, mats 1986. (petampano w Th. W. domo: Cher Water Bens ‘min, bsg. R. Tiedemann, Bibl. Subtkamp, 260, Frank fut 197), S. 126-134). 8 poricijebliske Adomu rasp Mbt i ReTiedemann: "Studion zur Piksophie Walter Be- njamins’ (ranklurter Betige zur Sozisogie, 16) Frank. Tit 1965, S. 37 1 Upon, BuLindaer: *Nutu-Genchichte ~ Geschicit- spilosophic und, Welertahrung in Benjamins Sehriten" w Text + Kui, Nr. 332 (Okwper 1971), 8, 41-56 * Ovde vidimo Benjamina w kontekxa oduserenja 4 tenia, koje je bilo kafakerstigno za liberalne ineleke lualee dvadesetin godina (na to ukazuje H.Lethen: Neue ‘Saciicteit 1924-1932, Stiga, 191, S.58 i) kaw i 24 sku revolucionarma avangardy (primer aw: B, Arvo ‘Kunst and Prdoktion, bsg. H.Ginther nd Kate Hic Scher, Reihe Hanser $7, Munchen 1972) * Puan je Us prizveewivile kajdevnost sve ‘ajo grupe autora 1 to prema kiterijumim Koji st sii ji s bio ni grape areata, * Na ovo) ick olpinje Adormova kitika Benjani na; upor. Adornoy old “Uber den Feischcharakter in der Musik und die Regression des Hirens* w Dinwonunzen Musik: in der verwafeten Welt (Kleine Vandenheck-Re- ie, 2829/28) Gottingen 1960, @etvrn iadanje) §. 945, yl preustvyja odgovor na Beajaminay ogled. Upor. i ie wanginle 5 Barer: Teva a Moki. Zr Ree eitescr Ciencia Ki Lie Sh EAT 2063). Fee 1973 Kap. [2 B Brecht "Der Drignshenpze (1931), Sof zr Litar und Kans, eg. W. Woot Bi einer 1965, 81 SU time su ke «hifi ne wnt po seit tei dans sven pj ran ntl wn tone aveem ut © gral he, ch ken. mimccke tink ai fae je nso «ang, = Pokal me oben moverog anh prodre Je A (Zor bier Zar Soci und Ave Sm Med FrntuBon 194, Dave wk mover. akan. Kje Cele nis stu i Ped penal toga on nav pros Piva psn pk ee ned lar |p ka fx, 44. = "Kad je, naime, » pojavom prvog zaista revolucio- ve epic neva, yr (tench + dm nag zs), mets st pile Tie, Kj epkonsledh no gina px eave nenem Tat pt Ta, je 10 etn “Unetnto dele 122 eipjer Prankutel wrk smi 0 istaivene ai thnk. "ne pon poiveéns med ch ives tlk savemene utmost a ehh akin ns dai", 2 "a encima sven dia ania hk pet tere i ph zi Sosa al se Ke 2a alist elem. vermin 24 ene Flt oe nee a al Sst Linea 1 ait w NIX 5 XN eh, pres Movkoie Nl, Boga, 1965, sr, 225-226, Upor 7. W. Adm: "Gems und Hofman Bites 1801 196" v Pen, Kulik Gockafa an. 159), Minn 1963. go ike SSeS 190.28; "Ar ao namie ev. Bac SE Mili, uti eno eva Ses ki, Zag, 185,——— Il, PROBLEM AUTONOMUJE, UMETNOSTI U GRADANSKOM DRUSTVU 1. Problemi istrazivanja "Tea, sat J ss ne uns esteem Ni amp mt mn emi br prvi Obe Adomove reéenice ocrtavaju protivred= host Kategorie autonomije: neophodna zi od- redenje onoga Sto umetnost predstavlja u gradan- skom druStvu, ona istovremeno nosi na sebi m= Iju_ideoloskog iskrivljavanja utoliko Sto. ne do- pusta da se prepozna njena drustvena uslovlje- nost, Time je magoveSteno odredenje autonomije nia kojem se temelji ono Sto ovde sledi, Kio i distanciranje od druga dva_konkurentna pojma autonomije. Mislim na pojam autonomije koji je oblikovao larpurlartizam i na onaj iz pozitvistic- ke sociologije, koji autonomiju shvata kao puku subjektivnw uobrazilju proizvoduée umetnosti Kad se autonomija umetnosti odredi kao ne- zavisnost umetnosti od drustva, onda su zamisl- va nekolika shvatanja tog odredenja, Ako se od- jenost umetnosii od drusivt azume Kuo njena cond se nehotice preuzima pojam umetno- sti lapurtartizma i zatvara se moguénost di se ova odvojenost objasni kao proiavod istorijsko- rustvenog nizvoja, Ako se, tome nusuprot, zi- i avangarde ¥ razor da nezavisnost umetnosti od drustva ji samo u umetnikovo) predstavi 0 samom _-a dt nam to nista ne kazuje 0 status de Apravni uvid u istorijsku uslovljenost feno- utonomije preokrece se u_vlastto poricu- sve to ostaje puka je iluzija. 1 jednom i om pristupu izmige kompleksnost kategorje je, Kijr se posebnost sastoji u tome Sto je nesto stvarmo (izdvojenost umetnosti kao narodite oblast ljudske aktivnosti iz veza 1 prakse), ali istovremeno i ovaj svar et! odreduje u pojmovima koji ne dozvo- sia du se prepozna drustvens.uslovljenost sa, Isto kao i javnost, uvtonomija umetno- ip Kategoria gradanskog drustva koja i otk { prikriva stvarni drustveni razvoj. Svako ob- vanje ove Kategorije. meri se time koliko va da logigki i istorijski predstavi i objasi ivreénosti koje potivaju w samo} stv Istoriia insitucije umetnosti_u-gradunskom Styu ne moze se ovde predstaviti jet 28 10 ne- sia neophodne _umetnigko-istorijske i dru- ng-istorijske pripreme, Umesto toga tebalo fbrazlofiti ruzligite stavove 0 materijalistié- ‘objasnjenju nastanka Kategorie sutonomije tnost; prvo, zalo Sto bi sé kroz to moglo po- iti objasnjenje pojma, a sa tim i same stvari, S dnugo, zato Sto se Konkretne isfazivatke per ive najpre mogu razviti kroz kritiku novijih sadova.. B. Hine objesnjava nastanak predstave 0 - sonomiji umetnosti na sledegi magin: "U ovo) fa- 4: istoriskog ruzdvajanja proizvodacu od sredsta- a 2 proizvodnju umetnik ostae jedini Koga je — svakako ne bez traga ~ mimoisla podela rad. [--] lagleda da je razlog tome Sto je njegov pro-B Peier Birger izvod moguo di zadr2i vrednost kao nesto po- sebno, ‘autonomno’, potivao w nastavtjanju umet nikovog zunatskog nagina proiavodne i posle nis Stupanjaistoriske podele radu” (Auionomie der Kunst, st. 175 1)” Ostajanje na zanatskom ste- enw proizvodnje w okvirima drustva u kojem sve vike mapreduju podela rada i's njom razdva- Janje radnika od njegovin sredstava za proizvod- Aju, bilo bi prema tome stvarna pretpostavka 24 azumevanje umetnosti kao negeg posebnog. Zit dio prevashodno na dvoru, on je na podelu rida reagovao "feudalno"; on porige svo} zanatljki Status i svoja dostignuéa shvata ko Eisto ideale na. Do istih rezultata dolazi i M. Miler: "Tako podelu umetni¢kog rada na mateijalnu i idealnu Proizvodnju, bur w teoriji, w dvorskoy umetost PospeSnje dvor; ove podela je feudalni refleks na izmenjene proizvodne odnose". (Auronemie der Kunst, str, 26) Ovde se preduzima znaéyni pokusa) du se prevaide keutsoporiiagradansto = plemstvo 4 materijalistickom objainjenju:duhovnih feno- mena. Autori se ne zadovoljavaju pukim pritrae Janjem duhovni objektivacija odredenim social nim poricijama, nego pokusavaju da izvedu ide- logije (ovde predstavu 0 sustini umeinitkog tvaranj) iz. same druStvene dinamike, Oni raze umevaju zahtev 2 autonomijom umetnosti kio fenomen koji se pojavjuje w feudalnom prosto- , mada kao reakeiju na. promenw koju je feu- ano drustvo iskusilo kroz ranokapitalistickit privredu. Ta diferencirana imerpretativna shema ima analogiju w tumagenju koje je deo Verner Kraus 0 fiométe homme w 17. veku w Franeu- skoj.' I drustveni ideal honnéte homme ne moze Torn wangae =! se shvatiti prosto kuo ideologija plemstva Kae gubi svoju politicku funkciju, jer se okrece bas protiv staleskog partikularizma. Kraus gi tumatt ‘ao pokusa) plemsiva da pridobije vise slojeve gradanstva za viastitu borbu protiv apsolutizma Vrednost rezultata navedenin radova iz sociolo- sje umetnosti je, zapravo, ogranigena time to Spekulativni: momenat (i u Milerovon istradiva- ‘nu) toliko dominira da se za tezu ne moze red a je poturdena na materijalu koji se istrazuje Nedto drugo je odluéujude: ono na Sta je ovde skezano pojmom aufonomije gotovo iskljuéivo je stbjektivna strana process w kojem umetnost po- staje autonomna, Predmet objainjenja sw predsta- ye koje umetnik povezuje sa svojim delanjem, « re celina process zadobijanja autonomije, A taj proces sadrZi istovremeno jedan drugi momenat: ‘oslobadanje sposobnosti opazanja i oblikovanja stvurnosti, sposobnosti koja je do tad bil vezs- ng za ciljeve kulta, lako postojt razlog za pret- postavku da su oba momenta ovag process (ide loski i reali) povezani, ipak je problematigno redukovati taj proces mi njegovu ideolosku di- ‘menaiju. Pokusa) objasnjenja Luca Vinklera usmeren je bax na realnu stranu ovog procesa. Vinkler po- fazi od Hauzerovog tvrdenja da » preluskom od rarutioca, Koji od umetnika naruéuje delo za jednu odredenu svrhu, do kolekeionar, Koji ma bavlja dela videnih umetnik ma postojeéem tumetni¢kom tr2istu, na scenu stupa, Kuo istorij ski korelat kolekcionara, i umetnik koji radi ne- avisno.’ Vinkler ovako zakljueuje: "Odvajanje od naruéioca i narudzbine, koje je omoguéilo t- iste, bilo je preduslov 24 pravo umetnicko oxe- rmostuljivanje: interes za tehnike kompozicije iW Pater Birger boje" (Winckler, sir. 18). Hauzer postupa w suse tint deskriptivno, om opisuje jedan istoriski raze ‘oj, istovremeno pojavljivanje kolekcionara i ne- Zavisnih, umetnika, tj. onih. koji proizvode za ‘nonimao triste; Vinkler, medutim, na tome 2a. sniva objesnjenje porekla uutonomije estetskog, Takvo. produéavanje deskriptivnih tvidenja-u istorijsku Konstrukeiju koja pruza objanjenja ize sled mi problematiéno, ne samo zbog toga Sto ddrugi Hauzerovi komentari sugerisu drugagije 2a- klucke. Tokom petnaestog veks, kize Huuzer, lumetnigki utejei joS uvek su radili- na zanatski nin i pokoravali su se pravilima esnafa (Ha 2er, s. 305), drustveni polodaj umemika prome- no se oko prelaza iz petnaestog u Sesmaesti vek Jer su nove sinjorie i knedevine, s jedne strane i oboguéeni gradovi,» druge, sve vie trZili kv liffkovane umetnike koji i bili Kadri du preuzmu i ispune velike porudbine. $ tim u vezi Hauzer {akode govori o *potrainji na umetnigkom tdi tu" (Hauzer, str. 310), ai tu se ne misli ma tris te-ma kojem se trguje pojedinaénim delima, ne- £0 na narastajudi broj velikih porudzbin. Pove- inje broja velikih porudzbina imalo je za posle- dicu labavljenje esnafskih.veza umetnika (esnaft su bili instrument proizvodaéa protiv prevelike proizvodnie i s tim povezanog pada cen). Dok Vinkler "umetnitko osimostaljvanje: interes za tehnike kompozicije i boje " izvodi iz trdisnog ‘mehanizma (umetnici proizvode 2a anonimuo tr. 2iste, na kojem kolekcionar kupuje dela, a ne vi- Xe za pojedinatnog porutioca) iz upravo navede- nih Hauzerovih ruzmatranja moglo bi se izvesti objainjenje koje protivreti Vinklerovom. Interes 2a tehnike Kompozicije i boje moguo bi se obja- sniti upravo novim drustvenim polozajem umet- vavangarde ~ 6 0 sacra po Br fs rats po tome autor pak da pti dso psu | pea oh Bec) etna od saog poten vezan ma Scie leu 6 su dro elk bata Recta mato ao sedoks hove vind Se Cuomm yRont st 9) 2s Be Tan atoremija pid; poo fe excita Gag wporeben kao sedsvo, vane. Nip Gr copra neatorama Ueto an po Shiv edn. On peters dx pokite dso Srpinasiom veko dont sljet ns vse dr jali forme treéenta zbog emocionalnog konzerv- aivizmas “nego tog. njtove, soso de sporajs {od pres u Koj se Ueno Crarotaiyj od tuts, do emo maven Raiser eta. iclogij ah Khter Bi (isto sir. 128). Na sliGan natin tumai on ikono- klazam plebejsko-malogradanskih sekti kao radi- kalni protest protiv.osemostajivanja ulne_pri- Vlatnosti, jer Savonarola sasvim sigurno nije protestovuo protiv. umetnosti orjentisane na mo- Falnu pouku, Problematiéno u ovom tipu tumace- Aja je, pre svega, izjednagavanje suznanja inter Prelatora i iskustva oni koji su w tome Zivel Inerpretator nesumjivo ima prava da sa svog stanovists neSto pripisuje, dana osnovu svojih vlusttih drustvenih. iskustava tezi nazoru da esteski konzervativizam nizih slojeva sudréi je- an momenat istine; ali on ne sme prosto ‘da Podmece taj svoj uvid malogradunskim i plebej- skim nigim slojevima u petnaestom veku W Ial Ji kio njihovo iskustvo, Da Bredekamp to stvar- no Gini postaée jo jasnije na kraju njegovog rie da: on asketsko-teligioznu umetnost karakterise kao "praoblik partjnosti" i pripisuje joj kuo po- zitivni atribut “denunciranje aure dominacije umetnosti, tendenciju ka masovno} receptibilno- sti, [.] i odbucivanje estetske privlaénosti w ko- rist didaktiske i politigke jasnoée" (isto, str. 169). Bredekamp time nehotice potvrduje tradicionalno stanoviste po kojem angafovana umetnost nije “prava” umetnost. Presudna je Ginjenicu da zbog svog zalaganja z moralistiéku umetnost Brede- amp potcenjuje oslobadajuéi momenat koji lezi U filtiranju esteske privlagnosti iz religioznog Kkonteksta, Ako se eli shvatiti kontradikiornose process autonomizacije umetnosti, treba obratti paunju na divergenciju geneze i vrednost. Dela U kojima se estetsko po prvi put nudi kao nuto- iti oblik uzivanja, po svom postunkw mogla su biti povezana sa aurom onih koji gospodare, ali to ni najmanje ne menja Ginjenicu da u tokw di- Teoria avngake leg istorijskog ruzvoja ona ne sumo Sto omogu- Gavaju jedan odredeni tip zadovoljstva. (estet skog), nego i da su doprineta stvaranju one obi sti koju zovemo umetnost, Drugim regima: kri- sigka nauka ne sme prosto da negita jedan wspekt eusvene sivarnosti (a to je autonomija umento- sti) i du se ograniti na formulisanje nekoliko di- fhotomija (aura viadalaca versus maxovna recep- ‘ibilnost, esteskaprivlaénost versus didaktitko- politika jasnoéa); ona moru sebi da. predstavi di- “plektiku umetnosti koju je Benjamin sumirao w sefenici: ‘Nema dokumenta kulture koji istovre- eno ne bi bio dokument varvarstva".” Benjamin ‘vom reéenicom ne Zeli da osudi kultura ~ mi- “S20 potpuno strana njegovom pojmu kritike kio kaa, na primer, u kultu genija. tzdvajunje estet- skog iz Zivotne prukse moglo bi se verovatno najlakse pratiti u razvoju estetskih predstava, Pri tome bi se povezanost umetnosti 1 mauke, stvo- ena w renesansi, mogla tumagiti kao prvafaza oslobadanje od rituata, U oslobadanju umetnosti cd neposrednih vera su sakralnim moguo bi se videti centar process koji je trajao. vekovima i bog toga je unalitigki tesko shvathiv, procesa koji zovemo autonomizacija umentosti.. Nesum= nijivo, to odvajanje umetnosti od erkvenog Fituie la ne bi se smelo shvatiti kao pravilni i nepre= kidni razvoj; on je pre protivreéun, (Hauzer Ce- sto nagliSava da je ialijansko trgovaéko gradan- Teorije avangarde s stvo U petnestom vekw svoje potrebe reprezene tacije zadovoljavato jos uvek kroz. stvaranje sie kralnih dela.) Ali iw okvirima jedne, spolja gle- ddano, joS uvek sakralne umetnosti, nastavlja se cemancipacij esteskog. Cak i protivreformator, Koji umetnost koriste kao sredstvo, time paradok- sano idu'naruku njenom oslobadanju, Utisak ko- 4 pobuduje barokna umetnost je stvarno izvanre- an; ali on je sumo jo8 relativino labavo povezan ss religioznim. Svoje dejstvo ta umetnost ne cr- i prevashosno iz sizes, nego iz bogatstva obli a i boja. Tako moze umetnost, od koje st pro- feyreformatori hteli da nagine sredstvo erkvene propagande, da se odvoji od sakralne sve, jer etnici razvijaju izostreni smisao za delovanje i oblika.’ Jo w drugom jednom smistu je emancipacije estetskog protivretan. On je, , kao Sto smo videli, ne samo nastanak jed- ‘oblasti podrazavanja stvarnosti, otrgnute od 2 cilino-racionalnoy, nego istovremeno ideo- ranje te oblasti (predstava 0 geniju. itd). no, ako je reé genezi procesa, nesumnji- -€ se morati poci od poveranosti sa usponom skog drustva. Jasno je da bi jo8 mnogo to- ‘eebalo utinti da bi se dokazala ova povers- Tu bi trebalo dalje slediti poglede marbur- sociologa kulture, 2 Autonomijs: umetnosti uw Kantovoj i Silerovoj estetici Do sada smo tumadilipredistorju. razvoja i na primer likovne umetnosti renesan- w 18. veku, s rizvojem gradunskog dru- © oyvajanjem moéi ekonomski ojagalog ra nastaje sitematiéna estetik kuo filo-6 Ta Bg zofska disciplina u Kojoj je stvoren novi pojam tautonomne umetnosti, U filozofskoj estetici re- zultat procesa koji je trajao vekovima dovodi se do pojma, Sa "modemim pojmom umetnost, ko- ji je tek na kraju 18. veka uSuo w upotrebw kao ‘pita oznaka za pesnisivo, muziku, pozorite, lie kovne umetnosti i arhitekturu"”, umetni¢ka dela- ost shvata se kao delatnost razligita od svi ostalh, "Ruzlitte umetnosti ostobodene st. svo- jh veza sa Zivotom i shvatane su kao jedna ce- Tina [..J; 1 tu celina izgledala je kao oblast ne- svihovitog stvaranja i bezinteresnog dopacanja, hasuprot druStvenom Zivotu; Einilo se da je 2% datak buduénosti da drustveni Zivot racionalno turedi sa strogom usmerenoséu na ciljeve koje je ‘moguée definisati"." Tek s Konsttuisanjem este- tike kao samostalne oblast filozofskog.saznanja hastaje pojam umetnost, ja je posledica izdva- jane umetnickog stvaranja iz. totalitets Zivot drustvenih aktivnosti i njihovo apstraktno suprot- stavljanje. Dok je od helenizma, a marotito od Horucia, jedinsivo delectare i. prodesse bilo ne sumo opie mesto poetika, nego i osnovno nage- To umetnickog samorazumevanja, stvaranje jedne nesvrhovite oblasti umetnosti delovalo je tako da je u teorji prodesse shvaceno kao izvanesteticki fakior, a u kritici didaktitka tendencija jednog dela osudena kao neumetnick U Kantovoj Kritici moci sudenja iz. 1790. godine reflektuje se subjektivna strana izdvajanja metnosti iz mreze Zivotne prakse.” Predmet Kantovog istrazivanja nije umetnigko delo, nego estetski sud (sud ukusa). On je odreden kio fez- ‘ateresan, iemedu oblast Eula i uma, izmed "ine teresa sklonosti kod prijatnoga’ (KMS, paragraf 5) i interesa praktiénog uma za ostvarenje mo- Teo wangarde SSCS ralnih zakona. "Dopadanje koje odreduje sud ukusa je bez ikakvog interesa’ (KMS, par. 2); pri Gemu je interes odreden "povezunoscu si mo- Gi htenja® (isto). Ako je mo€ htenja ona Kjudska sposabnost, koja sa sirane subjekta omogudava éeustvo zasnovano na principu. maksimalizacije profits, onda Kantovo osnovao nagelo drugim rie ima igrazava slobodu umetnosti nasuprot prinu- ama nastauceg, gra-dansko-kapitalisti¢kog.dru- Siva. Extetsko se shvata kao oblast izuzeta iz, via- sti principa maksimalizacije profit koji vida v sim oblastima Zivota. Kod Kanta taj, momenat {oS uvek nije ma prvom mestu, naprotiv, on ob- ‘pSnjava reeno (oslobudanje esteske oblasti od Svih veza Zivotne prakse) time Sto opstost este ‘hog suda istige nasuprot partikularitetw suds ko- ‘em gnadanski druStveni kritidari podvrgavaja fe- fedalni nagin Zivots. "Ako mi neko postavi pita- nie da li naluzim da je Tepa palata koju pred so- om vidim, onda, doduse, mogu odgovoriti: ja fe volim takve stvari koje su napravljene samo bog toga da bi judi w nih blenul, ii mogu da fpostupim kao onaj irokeski Zahem koji je rekao Ge se njemu u Poriza najvi8e od svega svidaju ‘pariske uiginice; osim toga, mogu jo8 sasvim po Seledu na Rusoa da se pogrdno izruzim o sujeti cenit velikaSa koji prosipaju narodni 2noj na ta~ Ao izline sivari [...]. U svemu ovome mozete se a mnom sloZiti i saglasiti. Ali, sada nije re€ 0 tome. Jedino Sto hocemo da znamo sastoi seu fovome: di li je fista predstava predmeta w me- fai vezana sa dopadanjem" (KMS, par. 2), Ovaj citat objaSnjava Sta Kant ruzumeva pod Dezinteresno%cu. Jednako keo interes "irokeskog Zaheima" usmeren na nepostedno zadovoljavanje potreba, i prakligni imeresi razuma rusoovske& Peter Birger drustvene kritike leZe izvan oblasti koja Kant od- rediuje kao oblast estetskog sud, Preko toga po- staje jasno da se Kant sa zahtevom za opstoxéu estetskog suda ne osvrée ni na interese svoje kli- se. Gradanski teoretiéari zahtevaju nepartijnost i UW odnosu na proizvode svojih klasnih protivnika Ono Sto je gradansko w Kantovoj argumentaciji Jeste upravo zahtey za opstoScu estetskog sud Patos opstosti KarakteristiGan je za gradanstvo koje se bori protiv feudalnos plemstva, koje zi Mupa stanovi8te partikularmog interes,” Kod Kanta estetsko nije proglaseno nezavi- snim samo od oblasti Eulnog i moralnog.(lepo nije ni prijatno ni moralno dobro) nego i od oblast teorijskog, Logitka osobenost sud ukusa je w tome Sto on, iako zahteva opite vazenje, “nije neka logitka opitost zasnovana na pojmo- vima" (KMS, par. 31), "er bi se inage pomosu dokuza moglo iznuditi nuzno opste odobravanje" (KMS, par. 35). Za Kanta se opStost estetskog suda tere ma slaganju jedne predstave sa za sve vazegim subjektivnim uslovima upotrebe mo- i sudenja (KMS, par. 38). Konkretno: na saght- snostu uobrazilje 1 razumevanja (KMS, par. 35), U Kantovom filozofskom sistemu moe sudenja zauzima sredisnje mesto; njoj je, naime, dodeljen zadatak posredovanja izmedu teoriskog ‘znanja (prirods) i praktiénog znanje (slobods) Ona snubdeva “pojmom svrhovitostiprirode" ko- Ji ne samo Sto dozvoljava da se uspne od parti- kkularnog ka opStem, nego i da se praktiéno ine terveni8e w stvarmost Jer samo priroda shvage- ‘na kao svrhovita U sVojoj mnogostrukosti moze dda bude spoznata*kao jedinstvo i da postane objekt praktiénog delovanja, Kant je estetskom dodetio posebno mesto @ Tea wangirde femedu Gulnosti i razuma, i sud ukusa odredio 20 slobodan i bezinteresan. Siler polazi od Kan- fovog razmisljunja da bi izveo neSto Kio od- sedenje drustvene funkcije estetskog. Taj pokuSa) ‘eabteva paradoks, jer je Kant maglasavao upravo Serineresnot esto sd kako pogled izgleda, implicitno odsustvo funkeije Satios ier pokusve da dkaze da bi umet- fost buf zahvaljujuéi svojoj autonomiji, svojoj feepoverinosti si neposrednim ciljevima, mogla Siti sposobnu 2a zadatak Koji ni ma koji drugi mx in ne bi moguo da bude izvrken: unapredivanje Soveénost. Poluzna tatka njegovih rtzmatranja J analiza onog sto je, pod utiskom doba terora f Francusko} revoluciji, nazvao “dramom naseg Seemena": "Modu prostim i brojnijim klisama vi- mo sirove bezakone nugone Koji se poste rus- spadanja veza gradanskog druStva rasplamsavaju i feukrotivim besom hitaju da budu zadovoleni [-] Raspad (privodne dréave) sadrdi njeno prav- Eanje, Drustvo koje se razislo, umesto da pohita fesvide w organski Zivot, pada unatrag u elemen- feo earstvo, Na drugoj strani prudaju nam ‘elizovane klase joS odvratnji izgled malaksalo- sei i izvesne pokvarenosti karaktera koja woliko fese buni Sto je njen izvor sama kultura. [..] Prowesivanje razuma, time se profinjeni staledi fe savin bet rnlga hve, vi wwe seiljenje tako slabo oplemenjujuci uticaj da ono freveden na ovaj nivo analize izgleda neresiv Ne samo ito su "proste i brojne klase” u svom ddan deo svojin. sposobnosti, dok se ostli, Keo zakrdljalo rastinje, jedva nazi. [..] Veéno pri- kovan sumo 24 pojedini mali odlomak celine, Go- vek se sam usivSava samo kio deo; sluSajuéi YeEno sumo monotoni Sum to&ka Koji on sam cokreée,nikada on ne razvija harmoniju svoys bi- Ga, i umesto da u svojoj prirodi stvara Covek: postaje on samo odraz svos posta, svoje nauke’ (tr. 131-132). Diferencijeija delatnosti_ ini “oitrije ruzdvajanje staleza i poslova nuznim” (str. 132); reéeno terminima nauk 0 drustvu por deli rad zahteva Klasno drustvo. Ono se ne mo- e, po Silerovaj argumentaciji, ukinuti_politié- kom revolucijom, jer revoluciju treba da izveda Ijudi koji, obelezeni drustvom podele rad, nis mogli da se razviju do Eovetnosti. Aporija koja se na prvom nivou Silerove analize pojuvila kao suprotnost Gulnost i razuma, ponovo se vraga na drugom nivou, Iako suporost vise nije vetns. nego istorijski nastala, ne iggleda manje nere vy; jer svaka promena druStva w razumnijem i thumanijem pravew pretpostalja Ijude koji bi se tek u takvom drustvu mogli obrazovati Bai na tom mestu Siler uvodi umetnost ko- {oj pripisuje ulogu nista manju do da rasceplje- ne “polovine" Zovekove ponovo spoji, tj. daw Teoria wangarde Tr Grustvu podele rada omoguci izgradnju totaliteta Jjudskih potencjala, koje pojedimc ne moze da ruzvije u sferi svoje delutnosti. “Ali, mode Ii se foveku narediti da zbog nekog cilja samog sebe zanemaruje? Trebu li priroda da nam svojim cie evima oduzima savrienstvo koje nam um od- seduje prema svojim ciljevima? Mora, dake, bi- © pogresno da stvaranje pojedinaénih: snagi Cini sudnim Zrtvovanje njihove celine; ili, ma koliko “ko zakon prirode nastojao ma tome, do mis mo- fe stajati da celinu u aso} prirodi, Koju je umet- ‘sest Fazorili, ponovo véxpoxtavimo putem jedne ‘Se uietnosti" (str. 137). Ovo mesto je teSko 2a -azumevanje jer pojmovi nisu "évrsti” nego, 20g “Gialektike mislenj, prelaze u svoje suprotnosti Gal prvo znati ogranigeni zadatak postavljen po- “pdincu; zatim w istorijskom ruzvoju ("priroda") ‘edrlanu teleologiju (diferencijacija ludskih spo- sti; 1 na Kraju svestranu izgradnju Coveko- kao cilj koji postavlja razum. Sligno se de “ses pojmom prirode, Koji, s jedne strane, ozns- akon razvoja, a's druge strane Eoveki Kuo itost duse j tela. Konaéno, i umetnost se ko- w dvostrukom znadenye, prow w smisie a i nauke, & onda w modesnom smislu kxo izdvojena iz Zivoine prakse ("visa umet- #). Silerova ideja je da umetnost, bax zato se odrige svakog nepostednog posezanja wre mods pore wt ayposter kta ove Tako u svom vremenu nije video nikakvu ost ingradnje drustva koje bi dozvolilo 3 ukupnihpotencijala svzkog pojedinca, Si- ‘pak ne odustaje od tog cilja. U svakom slu- se. nastanak razumnog duStva zavisi od éove- prethodno ostvarenog u umetnos Gvde se ne moze w stopu slediti Silerovo7 ~Peier Birger ruzmisljanje da bi se videlo kako on odreduje ns- gon 7a igfom, izjednagen sa umetnickom aktiv- noStu, kao sintezu éulnog nagona i nagona za formom, i kako pokusava da pronade u spekula- tivnoj itoriji Zanrova oslobadanje od fari Eulnog u iskustvu epog. Za mas je vaéna stedisnja dru Stvena funkeija koju Siler pripisuje umetnost bas alo Sto je oslobodena svih veza sa parktignim voto. Zakljutimo. Autonomija.umetnosti je kate- gorija burZoaskog drustva. Ona omoguésva da se opiie istoriski nastalo izdvajunje umetnosti iz mreze Fivoine prakse, dikle okolnost da se jed- ha vista Culnosti, koja nije svrhovito-racionalna, mogla izgraditi' medu pripadnicima jedne klase koja je burem ponekad oslobodena priisk nepo- sredne borbe za -opstanak. U tome je momenst istine govors 0 autonomnom umetnickom del Ono So se tom kategorijom ne moze obuhvatit Je okolnost da se pri tom izdvajanju umetnosti iz rede Zivotne prakse radi o jednom istorjskom procesu, tj. di je on drustveno usloviien. V bas w tome je neistinitost ove kategorije, momenat de- strukeije svojstven svukoj ideologiji pri €emu se taj pojam Koristi u smislu kritike ideologije ra- nog Matksa, Kategorija sutonomije ne dozvolja- vva da se njen predmet shvati kao istorijski n stuo, Relativna izdvojenost umetnigkog. dela iz iyoine prakse ugradanskom drustvu tako se trunsformise uw (pogresnu) predstavu. 0 potpunoj nezavisnosti_umetnickog dela od drustvu, Auto- nomija_je tu, u strogom smislu rei, ideoloska Kategorija, koja povezuje jedan momenat istine (izdvojenost umetnost iz Zivotne prakse) i jedan rmomenat neistine (hipostaziranje istoriski nasti- Jog stanja stvari u *suStinu” umetnost) Teo wangande B 3. Avangardna negacija autonomije ‘umetnosti Tz naune rusprave moze se izvudi sledeti sezultat. Razmatranje kategorije autonomije do sade je patilo od toga Sto razliite podkatego ‘f sidrdune uw pojmu autonomnog umetnick Gla i shvatane ko da Eine jedinswo, joS nisw evivele preciznu obradu, Buduéi da rizvoj po- ‘esinih podkategorija ne tete jednovremeno, jt fom dvorska umetnost izgleda kao veé autonom- fe. 4 drugi pul aulonomna je tek gradunska temetnost. Da bi se protivreénosti izmedu ruzlii ‘Gh interpretacija objasnile kao nesto Sto ledi uw smo) stvari skiciracemo jednu istorisku tipolo- Su. Ona je namemo svedena na tri elementa Gil) upotrebe, produkcija, recepeija) jer se radi fe tome da se jasno istakne Ginjenica neistovre- Senosti razvoja pojedinaénih Kategoria A. Sakralna_umetnost (primer: umetnost po- nog srednjeg veka) sluzi kao kultni_ predmet Pospuno je ukljucena u drustvenu institucija re- ei. Proizvodi se zanatski-kolektivno, T nacin secepcije je kolektivno institucionalizovan, B. Dyorska_umetnost (primer: umetnost na évonu Luja XIV) ima taéno odredenu namenu ~ fens je reprezentativna i studi slavi vladara i au- oreprezentaciji_drvorskog._drustva. Dvorska semetnost je deo Zivotne prakse dvorskog drustva, Kao Sto je i sakralna umetnost deo Zivotne prak- se vernika, Pa ipak je razvezivanje sukralnib ve- 2 prvi Korak na put emancipacije umetnosti {Emancipacija se ovde koristi kao deskriptivni pojum, ona oznafava diferencijaciju w drustve- ‘som podksistemu umetnosi.) Ruzlika w odnosw na sakrulnu umetnost postaje naroZito jasna w_ oblie7 Peier Birger Sti proizvodnje: umetnici proizvode kao pojedin- i i razvijaju svest o jedinstvenosti svog dela Recepeifa, naprotiv,ostaje kolektivnas iako sadr- aj Kolektivne "priredbe” nije vise sakralno, ne- g0 drustveno, C. Gradanskaumetnost ima fukeiju_repre-” zentacije- sumo utoliko Sto gradanstvo preuzime vrednosne_predstave plemstva; kad’ je genvino sgradanska, umeinost je objektivacija’ samorazu- rmevanja gradanske kiase. Produkeija i recepeija 1 umetnostiartikulisanog samoruzumevanja vise nije povezana sa Zivotnom praksom. Habermas to naziva zadovoljavanjem rezidualnih potreba, tj. onih potreba koje su potisnute iz Zivotne prak- se gradanskog drustva, Ne samo produkeljs, ne- g0 i recepcija sada postaje individulna. Samot- ho uranjanje u dela je odgovarajuci nugin prima- nj tvorevine uklonjene iz Zivotne _prakse sgradana, iako ona joi uvek zadréava pretenziju da tumadi tw praksi. Konaéno, w esteticizm, kojem gradanska umetnost dostize stadijum sae rmokritike, 1 ova pretenzija se opoziva. Izdvoje- nost i2 Zivotne prakse, koje je jos uvek main funkcionisanja uietnosti w gradanskom drustvu, Ppostaje sada njen sadrZaj. Tipologija koju smo skicirali moze se pred staviti na sledeéoj shemi. (Pune vertikalne linije obeleZavaju odluujuci odeljak ruzvoja, « ispre- kidane vertikalne linije: manje odluéujué.) sakralna vor gradanska tumetnaxt —_Uumetnent —wnetnost. Ci Katt epezenaien| EEO uporebe: predmet reine [vcr anatsko folektivna oletivns | koektivna Recep (as) se nviaina ! Proiavodnis: individual indviduatna Shema omogucava de xe uvidi neistovreme- ost ruzvojs pojedinatnih kategorija. Za gradan- sko drustvo karakteristiéni agin individualne proizvodnje nastae veé u vreme dvorskog mece- pata, Dvorska umetnost ipak ostaje ukjuéena u ivotnu praksu, jako reprezentativna funk, U poredenju sa kultnom funkcijom, predstavlja je- an Korak, napred ka slabljenju nepostednih. dru- Stvenih zahteva za upotrebom, Isto tako, recepci Jj dvorske umetnosti ostaje kolektivna jako se promenio sadréaj kolektivne “priredbe”. U dome- fee tecepcije nastupa presudna promena tek s ‘gcalanskom umetnosu; njurecipira igolovani ‘pojedinac. Roman je ona KnjiZevna vrstu v kojoj fovi tip recepeije naluzi sebi odgovarajuci ob- ‘hi Takode, i u domenu cilja upotrebe postize se presudni pomak u gridanskoj umetnosti, Sue ‘eralna i évorska umetnost su ukljugene w Zivot fee praksu, iako ma razlitite natine. Kao Kult ‘ednosno kao objekt reprezentucije, umetnitka de- “te imaju cilj upotrebe. To ne vazi za gradansku tnost u istoj meri; predstavljanje gradanskog, emorazumevanja deSava se w_ gradaskoj umet- iw jednoj oblasti koja se nalaci izvan Zivot prakse. U umeinosti gridanin, u svojo) Zivot- praksi redukovan na jednu delimiénu funkei- (svthovito-racionalno delanje), otkriva sebe zoveka"; tu on moze da razvije punoéu svo- darova, ali samo pod uslovom da ova oblast ne strogo razdvojena od Zivotne prakse. Ta- shvaéeno (Sto se na shemi ne moze dovoljno videti) odvajanje umetnosti od Zivotne se postaje presudno obelezje_autonomije fanske umetnosti. Da bi se izbegli nesporazu- ‘mora se joi jednom naglasiti da autonomijaPeter fom smisiu oznagava status umetnosti_ u sgradanskom drustvu, ali da time jos uvek nista nije reéeno o sadrZaju dela. Dok instituciju umet- nosti treba smatrati potpuno oblikovanom na rae ju 18. veka, razvoj sadriaja dela podleze istori- ‘koj dinamici Eiji je komani rezultat dostignut esteticizmur, u kojem umetnast postaje svoj vla- sti sadréaj Evropski.pokreti itoriske avangarde mogu se odrediti Kio mapad na status umetnosti gradunskom drustva, Ne negira se_neki pret! ni umetnitki izraz (neki stil, nego_insituija umetnosti kio iadvojena iz ljudske Zivotne prak- se, Kad avangardisti postavljaju zahiev da umet ost opet treba. da postane praktiéna, t0 ne. zma- Gi da sadréa) umetnickih dela treba da bude drue Stveno znaéajan. Ova) zahtev malazi xe na jedno} drugaéijo) ravni nego Mo je ravan sadréaja poje- dinaéni dela; on je usmeren na natin funkcio- nisanja umetnosti u drustvu, koji odreduje delo- vanje-dela isto kuo i naroéiti sadrZaj Kao dominantno obelezje umetnosti_w sgradanskom drustvu avangardisti vide njenu, iz- dvojenost iz Zivotne prakse. To je bilo moguce, pored ostalog, zato Sto. je esteticizam-ova-mo- menat, koji je pripadio instituciji umetnosti, pre- tvorio u_sustinski_sadr2aj dela. Poklapanje insti- tucije i sadrdaja dela bilo je logicki_rizvojni uslov moguénosti avangardnog dovodenja.umet- nostiu pitanje. Intencija avangardista je pre laienje umetnosti — prevladavanje uw Hegelovom smislu: umetnost ne treba. da bude jednostavno unistena, nego preneta u_Zivoinu. prakst_gde iako u izmenjenom obliku, mogla da bude of vana, Valno je uotiti da avangardisti pri tome Ppreuzimaju jedan sustinski momenat iz. estetici Tip wingade 7 ema. On je distancu umetnosti prema Zivotnoj ros petvrio sara dea, Svea pais fe Kojt je usmeren esteticizam negirajuti je, je- Se suthovito i racionalno uredens gradanska Sve Aednevica. ‘Avangartisti niposto ne smeraju da ‘steer umetnost w fu Zivotmu prakst; naprotiv 4 esleticizmom dele odbacivanje svrhovito- sdenog sveta, Ono sto ih od ovoga pokuiaj da se iz umetnosti orga jova ivotna praksa. | tom smi- esteticizam se pokuzuje kao nuni preduslov sardisttke intencije, Samo umetnost, iu do- 1 sadrZaja pojedinaéni dela, potpuna odva- nd (lose) Zivotne prakse postojeéeg drustva, ‘dy postane srediste oko kojey se moze or- izovati_nova Zivotna praksa Avangardistigka intencija moze se marogito razumeti wz pomoé teoreme Herbeta Mar- a, skicirane u uvodu, 0 dvostrukom karakte- tumetnosii u gradanskom drustvu, Posto je t izdvojena iz Zivotne prakse, w nu x€ uneti sve one potrebe koje w svakodnev- iyotu onemoguéava_princip_ konkurencije vlada u svim oblastima Zivota. Vrednosti ost, radosti, istne, solidarmosti, w isti mah skuyu iz stvarnog fivota i éuvaju w umet- _ Umetnost w_ gradanskom drustvu ima pro- wt ulogu: ona ocrtava sliku jednog_boljeg Utoliko Sto protestuje protiv Wavoy sti- Ali. posto sliku boljeg. poreika ostvaruje fikcije, Suva postojece drustvo od priti- snaga koje se upravljaju ka promeni. Ove se vezuju za jednu idealnu oblast. U me- ojoj to ini, umetnost je w markuzeovskom “afirmativna". Ako se dvostruki kurekter sti u gradanskom drustvu sastoji w tome7 Paier Birger Sto distanca prema drustvenim procesima pro- ddukcie i reprodukeije sadrfi jedan momenat slo- bode i jedan momenat nevezanosti, 1 odsustvo wake posledice, onda je ofigledno da je pokuaj avangardista da yrate umetnost w divotny prakst «uvelikoj mer: protivreéan poduhvat. Jer, (eativ- na) sloboda umetnosti od_Zivotne prakse istovre- rmeno je i uslov_moguénostikritickog. saznanja realnosti, Umetnost koje nije izdvojema iz Zivot- ne prakse, nego U njoj potpuno sadrZana, » dis: tancom prema Zivotno} praksi gubi i sposcbnost da ovu kritikuje, PokuSaj.da se ukine distanca izmedu umetnosti i Zivotne prukse mogio je ‘yreme pokreta istorijske avangerde polagati pre Yo na neogranigeni patos istoriske progresivno- sti, U meduvremenu je kulturna industrija izgr dila laino ukidanje distance izmedu umetnosti | Fivota, Sime je i protivreénost avangardistikog poduhvata postala shvathive.” U duljem tekstu treba opisati kako se inten cija prevazilazenja institucije umetnosti talozila © tri oblasti koje smo prethodno upotrebili za kx rakterisanje autonome umetnosti: cilju upotrebe. produkeiji i recepeiji. Umesto 0 avungardnim de- lima, ovde treba govoriti o avangardnim manife- stacijama, Neka dadaisti¢ka "priredba’ nema ke rakter dela, iako se tu radi o autentigno} mani tact umelnigke avangarde. Time se ne su Se da avangardisti nisu proizveli uopite nikal dela i da su ih zemenijivalitrenutnim priredba i predstavama, Oni nist unistiliKategoriju wi nitkog dela, kao Sto Gemo videti ali su je uno promenili, Od ove tri oblast, najteze je odreditt ‘upotebe avangardnih manifestucija, U_umet kim detima esteticizma odvajanje dela od Zi Tere wage 7) ne prakse, katakteristigno.za status umettosti cgradunskom druStvu, postalo je njihoy sustinski sadréaj. Tek s time postaje umetnizko delo samo sebi svrha_u ponom smislu regi. U eseticizmu postajeofigledna _drustvena _bezposledinost femetnost, Njoj avangardni-umetnici_ne suprot- scayjaiu_umeinost koja uokvirima postojeceg esta ima posledice, nego princip prevuzilaze- 3 umetnosiu Zivotnoj praksi. Takva koncepei- “s& medutim, ne dopusta vise odredenje nekog ci Ge upotrebe, Za umetnost koja se vrata Zivot- praksu_ ne moze se reci Cak ni da joj nedo- drustveni_cilj_upotrebe, kio 74 umetnost izma, Ako umetnost i Zivotna praksa obra “edinstvo, ako je praksa esteska i umetnoxt gma, onda se ne moze otkriti ci upotrebe sti i to. 2bog. toga Sto odvajanje dveju i (umetnosti i Zivotne prakse), konstitutiv- taj pojama vibe_ne_ v9. Sto se produkcije tiée, videli smo da je pro- na altonomnog umetnickog deta individu- Umetnik proizvodi kao pojedinae, pri emu uw individualnost ne treba shvatiti ki iz- feekega, nego kao neSto fadikalno liéno. O to- ssvedoti pojam genija. Kvazi-tehnigka svest senosti” umetnickih dela, dostignuta w este- iagleda kao da tome protivresi. Valeri 5. demistfikuje umetnikov genij kad gu fsa duievne nagonske potencijle, s jedne, gganje umetnickim sredstvima s druge Time se pseudo-romantigarsko utenje 0 si pokwzuje kao samoobmana proiz- ali odoleva shvatanje umetnosti kao pro ‘ndividuuma ~ stvaraatkog subjekta. tome, Valerijeva teorema 0 pokretaéko} ponost (orguei) joX jednom obnavlja Zaa Pater Birger umetnost u gradanskom druStvu centralno uvere- nje o individualnom karakteru umetnitke proiz- vodnje.” U_svojim ekstremnim manifestacijama ne suprotstavlja mu kolektiv kao subjekt stvara nja, nego radikalny negeciju kategorije indvidu- alne proizvodnje. Kad je DiSan 1913, godine pot piswo i na izlodbu poxlao serijske proizvode (Fontana, Susilicn za flase, time je negirava ku- {egorije individvalne proizvodnje, Potpis, koji uvviduje upravo individuslno w del, Ginjenicu delo to individuslno duguje tom umetsiku ~ sut na proizvolino izabranom masovnom proiz- vodu postaje znak poruge svim pretenzijama za individualnim stvaranjem. Dianova. provokucija ne razobligava samo umetni¢ko tréste, na kojem potpis vredi vise od dela pod kojim stoji, nego se dovodi u pitanje sam princip umetnosti w gradanskom drustva, zahvaljujuci kojem umetnik Marcel Duchamp, Fntine (Cro), 1917 Teorija avengarde 8 ‘vai kno tvorac umetnigkog dela. Ready made Disanov nije nikakvo umetni¢ko defo, nego mae nifestacja, Smisao Dikanove provokacije ne mo- fe se iSitati iz totaiteta forme i sadrZaja poje- Sinaénog predmeta koji je DiSun potpisio, nego iz kontrasta seriskiproizvedenog predmeta s ‘edne i potpisa i umetnitke izlozbe » druge stra fe. Jasno je da se ova vista provokacije ne mo- fe beskonaéno ponaljati. Provokicija zavisi od fenoga protiv fega je usmerena; ovdle, od pred- siave da je umetnik subjekt umetnitkog. swvara- sia. Posto je jednom potpisana susilice 2a fase prihvagena kao predmet dostojan da bude i2loden S muzeju, provokacija propada w prazninis pro- reGe seu svoju suproinost. Ako danas neki semetnik potpise i izlo#i Gunak, time on niposto fiSe ne denuncira umetnigko triste, nego mu se pilagodava; on ne destruise predstavu 0 indivi ealnom stvaranju, nego je potveduje. Razlog 2a fo treba traZti u propasti avangardistike name- se 74 prevazilazenjem umetnosti. Posto je ‘eeduvremenu postalo moguée zapaziti du je pro- fest istriske avangarde protiv institucije wmet- smosti kao umetnosi, gestovi protesta neouvungar- & rapudaju v neautentignost. Niihova pretenzija Ge bud protest nije vise odrZiva, posto su se ‘ssvedodili kuo neiskupljivi. Otud utisak industrj- Ske proizvodnje Koji neoavangardna dela esto Secale." Kao sto negira kategoriju individualne pro ij, avangarda negira i Kategoriju individual- recepcije. Reakcije publike neke dacisticke festacije, pokrenute provokacijom, koje se ju od buke do tuée, Kolektivne sw priode. Sivari, ostaju reakeije na jednu proslu provo- ju. Proizvodaé i recipijent ostaju jasno raz@ Peier Birger dvojeni, koliko god publika bila aktivna, Preva- zilazenje suprotnosti izmedu proizvodata i reci pijenta potiva u logici avangardne namere_pre- vvazilazenja umetnosti kao oblasti idvojene iz Zi votne prakse. Uopste nije sluéajnost da Carino uputstvo za sastavljanje daduistidke pesme, kao i Bretonovo za pisanje automatskih tekstova,ima- ju karaker recepta.” U-njima se nalazi, ¥jedne strane, polemika protiv individualnog. tvorastva tumetnika, ali, x druge strane, recept treba shvae titi sasvim bukvalno kao uputstvo za moguct ak- tivnost recipijenta. | automatske tekstove treba, tom smislu, Stati kao uputstva za vlastitu proiz- vodnju. U stvari, ta produkeija ne sme da bude shvaéena kao umetniéka produkcija, nego kio deo oslobodene Zivotne prakse. To znuéi Bretor nov zahtev da se "poezija upraznjava® (“pretiquer la poésie"). U ovom zahtevu ne samo da se po- klapaju proizvodaé i recipijent, nego ovi pojmo- Wi gube svoj smisao. Nema vige proizvodat i recipijenta, ostajejoS samo ona) koji se poezijom slizi kag instrumentom za savledivanje Zivota. U tome je, istovremeno, ofigledana jedna opasnost, kkojoj je nadrealizam barem delimitno podlegao, ‘opasnost solipsizma, povratka na probleme poje= dinaénog subjekta. Sam Breton je video ovu opa- snost i nazreo razitite izlaze. Jedan od nijlh je proslavljanje spontanosti Ijubavnog odnosa, Mo- 1a se pitati nije li i stroga disciplina grupe bila jedan pokusaj da se savlada opasnost solipsizma, koja je bila sudréana uw nadrealizmu.” Zakljuéujuéi, mozemo reéi da pokretistori- ske_avangarde negiraju. odredenja_ sustinsha_2 avlonomnu_umetnost: izdvojenost. umetnost_ iz ivotne prakse, individualny proizvodnju. i, keo Teonja avangarde a B ed nje_odvojenu, indi -recepeiju. Avan- anda intend prevazilizenje autonomne ume esti smislu_prevodenja umetnostiu Zivotnu Frakst. To se nije dogodilo, i ne moze se dogo- che aaa, na OULD Tag [=evanilazenja autonomne umetnost” Da posto- S takvo laino prevazilazenje dokuzuju trivijalna sidevnost i tobna esttiku. Knjizevnost koja pre sa ciljy mi 10 da ditaocu nametne odredeni zumni odnos, w sustini je praktiéna; mada ne Sovsht-w kojem st to rizumevali avangerdst njevnost nije instrament emancipacie podredivanja." Sliéno vadi zu robnu esteti- “koja formu tretira kao puku draz da bi kup- navel mi kupovin robe koja mu nije poteb- Tovde umetnost postaje praktitna, ali u funk- posredivanje,” Kratko ukazivanje moze po- i da teorija wvungarde i tivijelow kn i robnu estetku razumeva kao oblike sinog azilaZenu insttucije umetnosti, U_ poznokae inickom drustv oxtvaruju se inteneije po- istorijske avangarde sa obrnutim predznaci- Imajuci pred sobom iskustvo laZnog preva~ na autonomije, mora se upitati da Ui je pre- ‘iladenje statusa autonomije vopste poZeljno, i ‘arantue li distanca umetnosti prema Zivotno} i pre svega slobodhi prostor u kojem se 1 promt altemative postojeéem. TW, Adorno: Berta teva, prev. Kasi Poi Beograd, 1979, str. 25, Th. W. Adorno: Versuch dber Wagner (Knaur, $4) ich 1964, 8. 88 Oslanjam se na sledege ralove, M. Miler: ‘und matcielle Produktion, Zar Anatomie ‘Karst in der ilienischen Remains H,_ Brede- Autonomic und Askose"; Binz: "Zur DislektikToni wangae ae oe "H, Kuhn; "Ashe, u Das cher Leviton. Lite stor 21, hing v. Wel, Fredric W Kill. Franklurt 1965 5.923. "sto Kant: Arita sudenja, prev. Nikola Pop s.BIGZ, Beograd 1975, U daljem teksts KMS, Ova) moment je mnogo znaiaii w Kantovu at ‘esventacji neg amifewdalni, a koji je Warneken uke Se (Autonome und Inensinle. 8. ¥5) "Frid Siler: O depo, prev. Swain Kew, Kale Begrad, 1967, st 128-129. "Upor. R.Waring: "Rus. Mythos und geiatiches Tenor und Spel Probleme der Mythenreacption . MButrmann (Poet ond Hermeneatit, 4), pen 1971, §, 211-289 Ths je Hegel govoria « cemana kan 0 "medero} esto} epope (0 problema lazoog previadavanj izmedy unt * ivoine prakse upor J, Habermas: Jarno mnenge; prev sige Emjakovic, Kultura, Beugrad 1969, glava 18 Upor P. Birger “Funktion und Bodewtang des or bet Paul Vary", uv Romunstches: Jahrbuch 16 |S. 149-168, Primer eoavangardnih dela iz ublattikovaih sti tr ktalogu iledbe Sammlung Cremer. Ear mee Avantgrce 1950 ~ 1970. wr V- Adan, Tabin- 97. ~ 24 problem neaaangarde upot. poglle a Peter ger des birgertichen. Autonomic Begsilfs, sve w Automamie der Kunst. Zir Genese nc Kriceiner bargin Ka ‘egore (ed. sabskamp, 92). Frankia, 1972, nae srw enc Kio Autonomic der Kunst, LWineler: “Bovschung. ‘und Funktion des Literaichen Murktes", v Katara iproduktion, Autsite zur Literatur und Sprochsocohsie (ed. sukamp, 628) Frankfun, 1973, $1275, 1 BL.War feken: "Autonomic und Indistnahme. Zu ihrer Bere hhung in der Literatur der birgelischen Gevelschatt, w Rictoik, Avett, eolovie. Avpekie: einer Arischen Kultuvissenschat, Statgat, 1973, S915 *shcna inerpretacia gralanske umelnosti dav vadeseth yodina ruski avangadist BL Arvatow: "Duk je kup tenia Kapitalisickog drt zaman a je Fim i najaviemeniim dostignocima i predsava tehnike ravevne prozvedie (indistj, radio, anspor, movin, ‘aura labortoia, it) ~ gradanska umetnost otal je 8 principo zanatska | bg Wot potisnula iz opste desteene prakse 1 izobeiu, w oblast dite este, [..] Usamljent major ~ 10 je juin tp umetika w kapitalisickom dr $ivu, tip speeialit w sto? umetnost, Koji ral izvan = ponedne utlitime prake, jer se ova zasniva na mains tehnici Oru potise ize da je umetmost sum sei cil tna sav pradanski etiam” (Kins? uae Poin, we prev. H. Ginter 1 Karla Hieher, Reihe Hamer ST Munchen 1972, 8.116) “AW krauss "Ober die Triger der kassishen Ge tung im 17. Jahthundet”, w Gesaramelte uit zur Teratr und Sprachwissenscalt, Pankturt 149, 8. 321 © Teara: "Pour fare un Poéme dadaiste" u Lam i pecs de sept mnitestes dats [], 0. ©. 338. Ova Samak naxtava Covent Auetbahov rad 0 500 aplasia Toi publike (E. Auerbach: "La Cour etl ville. Vi Unersuchungen zur Geschichte der tranzisivchen Bil Bern 1981, §.12-5 SA, Hauree: Soins ita wmetnen | ken 1 tom | prev. Veselin Kost, Kultur, Beograd, 1966 283. F Walter Benjamin: “Istisko-ilomke tre", w Fi prev. Milan Tabskovig, Nol, Beogral, 1974 st %2 * Umetostpotpund inegrisana w ritual ne mie stavt wsludbu, jer ae post kao posebna oblast. Us nitko dela ovdejeste do ritual. Tek umetnost kat je ‘ala (elativno) utopomna moze se stv ula Tonomija unetnost tke je pretpestvka Kasnije heer rij, Robnu estetika preipostalja avonomna umetnost Bagi, Kracva, 1961 0 naiestinico}Kencepei arupe i olektvnog je on trace dliigao otvaruje up. Elisheth Der springende Nort. Andké Bretms poetic om, Munchen 1971, S57 M$. 73 *rehaly bi intuit doje je mere pose OM svije, zal zmenjenim dustenim aslo Sein skin avangess da se umetnst vat i peak elnino vg bud astvenn. 1B. Se S, Trey adj umetost jenna, La pjam met jen w gradanso c= Teo deutvens Koran dats "Radost previa Srovwg. materia u odtedens dren korisnsw Poser Birger form, poverana sa veitinom i intenzivnim traganjer smi obikom ~ to bi teboko da zn fzink. ‘amet fst 74 sve (S, Tretakow: "Die Kunst in der revelation tin di revolution in der Kunst", wz Die Ard dey ‘Sehnifoselor... wr, H. Buehnecke (as neue uch. 3) Re- inbck bei Hamburg, 1972, $.13) "Temelject se na teh nna zajednickin svim ostlim oblatima Fivoa, unetnik Drude idejom svrbovitos age se pri obra moterijala pov prema zaevima sbjetivag Ubu nego pre tm objektvnim zadacima proizvdne” (B. Anitov: "Die KRanst im System der proltarschen Keltur wisi Kunst ind Prdoktion, $15). — 1 ovoga, poled tevile fvangaade i vdeni Konkretnim istraivanjinst, moga Di Se pretreat problem Kojo} meri (ls kajim posiedicama po Tmetnighe subjeke) iowa umetnont w witch emir ima crvgntit pola} w dustvu nego W gran som duit * Upor. Cite Birger: Tentanslyse als Kevlogieks- Lik, Zur Rezepton zeitgenissncher Unterhaltanesterite (Rit Liteaturvss, fy FAT, 2063), Prankturt, 1973, Upor. V.F Haug: Krtka sotne eset. prev. vera Petanic| Zonin Gar, razivacko-indavadi cet ‘$80 Sibije, Beoura, 1981 Ill, AVANGARDNO UMETNICKO DELO 1.0 problemu kategorije dela Primena kategorije umetnitkog dela na pro- avangarde nije bez problema, Moglo bi se iti da je kriza pojma dela, koju su izwzva- ‘evangardni pokret, bila prikrivena, i da dale, sva potiva ma pogresnim premisama. "Na rane tradicionalnog jedinstva dela moze se, formalno, ukazati kao na opStu karakteri- ‘modernizma, Koherencija i atonomija de- sno_se dovode u pitanje ili &ak planski jue" Moglo bi se slotiti sa Bubnerovim sem; ali pitanje je da Ii iz toga sled da die estetika treba da odustune od pojma dela aime, Bubner utemeljuje svoj povratak na esttiku kao danas jedinu aktwalnu.” Pre smoramo se upitati str je dospelo u krizu: sa dela ili jedan specifitn istorijski oblik je? “Tedina djela koja danas vrijede, to ‘oj vise nisu djela"’ Zagonetna Adorno- a koristi_pojam dela u_ dvostrukom Je:dnom u opitem smislu (ako shyagena ss dela: moze se primenjivati ina moder- )) a drugi put u_smislu organskog ela (Adomo govori o "zaokruzenom epravo je ovaj ogranigeni pojam dela snistla, Treba, dakle, praviti razliku® = Pater Birger izmedu opsteg_znaéenja pojma dela i njegovih raaliith istoriskih otelovijenja. U opStem zna- enju, umetnitko delo moze se odrediti kao je- dinsivo opsteg i posebnog. Ovo jedinstvo, bez ojeg se ne mode zamisliti umetnizko delo, ostvarivano je na velo razligite nacine w razliti- tim epohama razvoja umetnosti. U_organskom (simboli¢kom) umetnigkom delu jedinstvo opsteg i poxebnog dato je neposredovano, uw neorgan- skom (alegoriskom), u koje spadaju i dela avan- gurdista, ovo jedinstvo je posredovano. Ovde je rmomenat jedinstva povuéen beskonagno daleko; U ekstremnim sluéajevima tek gu re ra, Adomo s pravor naga umetnost revoltra protiv svoje neviraizacije w neSto kontemplativno, insstrajuci na svor kraj- jem aspektuneuskladenog i disonuntnog, ovi ‘momenti su joj istovremeno momenti takvog, je: dinstva; bez njih ona ne bi moglo nit disonirat” Avangardno delo ne negirs jedinsivo opste, (mada su dadaisti i to smerali) nego jedan od- redeni tip jedinstva - odnos dela i celine ~ dae ke, jodnukaraktrisiému ert organskog_ umet nigkog dela ‘Teoretigar, koji kategoriu dela smatraju de= finitivno istroSenom, protiv ovde iznete argumen- tacije ukuzali bi na €injenicu da su u istorjskim pokretima avangarde razvijene forme aktivnost koje se niu kom smislu-ne mogu adekvatno ob- uhvatti kategorijom dela: na primer, dadaistiche rmanifestacije, koje kao svoj cilj objavljuju_pro- vvokaciju publike, Kod tih manifestacija radi se @ negemu mnogo veéem od likviducije kategorije dela, naime 0 likvideciji umetosti kao delatno- sti odvojene od Zivotne prakse. Pri tome se mo= ie smatrati da se i u svojim najekstremnijion ma Teovija avangarde w nifestacjama avangardni_pokreti_ negative. od- reduju prema kategoriji dela. DiSenovi. "ready mades", na primer, imaju» nekakav smisso samo Us odnosu_ na kategoriju umetnickog dela. Kad Dian serijski proizvedene, proizvoljno odabrane predmete potpisuje i Salje na umetnicku izlozbu te provokacija umetnosti pretpostavlja jedan po- Jam o tome Sta je umetnost. Cinjenica da potpi- suyje "teady mades" sadrfi jasno ukazivanje na Kategoriju Ula. Potpis koji potvrduje dela kio Jedinstveno i neponovijiva, ovde xe utiskuje na ‘erijki proizvod. Time se provokstivno dovodi u pitanje predstava 0 prirodi umetnost, izgrediva- fa jo8 od renesanse, kuo 0 individualnom stv ‘anju jedinstvenih dela; sam Ein provokacije stu- pa na mesto dela, Ne postaje li time kategorija ela istrofena? DiSanova_provokacija usmerena ‘& protiv druStvene insitcije umetnosti uopSte; © meri u kojoj umetnitko delo pripada toj insti- feciji, napad se odnosi ina njega. Istorijska je Snjenica da su umeinicka deta stvarana i poste ‘evangardnih pokreta i dase druStvens insttucija femeinosti pokazala kuo olpoma na avangardne spade. Iso kao Sto savremena estetiki ne sme zi- warivati_ promene koje su istoriski pokreti rde proizveli u oblasti umetnosti, ne sme da mimoide Ginjenicu da je umetnost vee mao stupila u postavangardnu fuzu, Ova se fe okarakterisat restauracijom kategorije dela eriéenjem u umetnigke yvrhe onih postupaka se je avangerda izmislila § antiumetnigkom na- To ne treba smatrati “izdajom" ciljeva nih pokreta (prevazilazenje drustvene ije umetnosti, ponovno sjedinjenje umet- { Zivota), neyo rezultatom istorjskog pro-w ier Bsr cexa, Susvim uopsteno to se moze reéi na stede- 4 natin: posto je propo napad istorjskih pokre- ta avangarde ni. institucju umetnosti, tj. umet- host nije uvedena uw Zivotnu praksu, instituija tumetnosti ostaje 1 dalje izdvojena iz Zivotne prakse. Doduse, napad je omogucio di se ona report kuo insiucija, a kroz to se moze Vie Get { relativna nedelotvornost umetnosti-u gra danskom drustvu, kao njen princip. Sva umetno- sti posi istoriskib pokreta avangutde mora da dredi prema toj injenici; ona se move ili zado- Yoljti svojim autonomnim statusom, it preduze- ti nto ime bi se probifa kroz taj status, ali ona re mode ~ osim ako napusti zahtev za istinom ~ prosto poricutiautonorn status i pretendovati ma ogucnost nepostednog delovanjt. ‘Sto se kiategorije dela tige, poste propasti avangardne intencije ponovnog wvodenje umet- nosti u Fivoinu preksu ona nije samo restaurirae na, nego i prosirems. Obj trouvé, on0 Sto nije ‘Neoavangara: Danie Spt eo sane ee 4S oe? 1964, (I? ‘Teoria wvangarde oT rezultatindividvalnog procesa proizvodnje, nego je slufajno nadeno, u emu se materjalizovela avangardna inteneija povezivanja umetnosti i #i- votne prakse, danas je priznato kao umemicko delo, Time object trouvé subi svoj antiumetnié- Ki karakter i posta, pored ostlih deta u muze- ju, autonomno dele.” Restauracija institucije umetnosti i restaura- cif Kategorie dela ukazuju na to da avanganda danas veé pripada istoriji. Naravno, i danas po- stoje pokusaji da se nastavi tradi istorijskih pokreta avangarde (Einjenica da se to moze reéi 4 da ne izgleds kao oksimoron oS jednom uka- 2uje ma to da je avangarda postal istorijska po- Java); ali ti pokusaji, kao na primer hepening, ~ Koji se moze nazvati neoavangardnim ~ ne us valu vise da dosegnu protestnu vrednost dadai- sfigkih manifestacija, ito nezavisno od toga Sto smogu biti savrsenije planirani i izvedeni To se elimiéno objaénjava Einjenicom da su sredstva Koja su avangardisti Koritli uw meduvrement i2- ‘zubila matan deo svoje Sok-vrednosti. Presudno bi jak trebalo da bude to Sto se de facto nije Spunila avangardna intencija: —prevazilazenje Semetnosti, njen povratak w Zivotnu praksu. Ob- seavijanje avangardne intencije sa sredstvima seyangerdizma uw izmenjenom kontekstu ne moze eseti Sak ni ograniéeno delovanje istorijke ‘erangarde, Poito su sredstva pomocu kojin su ‘erangudisti pokuSavali da ostvare prevazilazenje sti u meduvremenuzadobila status: umet- in dela, zahtev. za obnavljanjem Zivotne se vise se ne mode legitimno povezivati s ZaoXtrenije reéeno: neoavangarda institu izuje avangarda kao umetnost | time pori- ‘genuine avangardne intencije, To vali nezavi-w — tar Bie sno od umetnikove svesti o viastitom delanju ojs mote biti sasvim avangardna,” Sto se éru- Sivene delotvornost tie, ona se ne odreduje sve- Su koju umetnik povemije st svojim inom, ne- go statusom njegovih proizvoda, Neoavungardna Umetnost je autonomna umetnost w punom smi- slu reGi, a to znati: ona porige avangardnu inten ciju ponovnog_ukljucenjs umetnosti uw zivotnu praksu, i pokuSaji prevazilazenja umetnostipo- staju umetniéke izloabe koje zadobijaju karakter umetnitkog dela nezavisno od nazora svojih pro- invodata, Govoriti 0 restauraciji avangardnih. pokreta nukon propasti istorijskih pokreta avangurde nije bez problema, To bi moglo stvoriti utisak da su avangardni pokreti bez odluéujudeg znuéaja za daljirazvo} umetmosti_u gradanskom drustun Upravo je suproino sluéaj. Dok je politicka in- tencija avangardnih pokreta (reorgenizacij Zivot ne prakse kroz umetnost) ostala neostvarena, nj hovo delovanje u oblasti umetnosti tesko da se moze preceniti, Tu je avangarda u stvuri delova- la revolucionaro, pre svega time Sto je destrui sala tradicionalni pojam organskog, umetnitkog dela i umesto njega uvela jedan drugi, 0 kojem e nadalje biti ret 2. Novo Adomnova Esteicka teorija nije, doduse, 28- risljena ko teorija avangardne umetnosti, nego sadefi jedan dulekoseZniji zahtev; ipak Adomo polazi od saznanja da umetnost. savremenosti mode da bude shvaéena samo u svetlosti moder ne umetnosti, Zato bi trebalo ispitati vazan odlo- ‘mak modernizmu (ET, str. 48-75) i videti da Teoria wage ——SSSCSCS~S~S i nam tu upotreljene kategorije omogucavaju razumevanje avangardnog umetnickog dela.” U sredistu Adornove teorije moderne umet- nosti nalazi se Kategoria novog. Razume se si- ‘mo po sebi da je Adorno svestan primediba ko- Je se mogu uputiti upotrebi ove kategorije i ho- unapred da ih obesnazi: "U jednom bitno ne- tradicionalistickom druStvu estetska tradicija je a priori dubiozna. Autoritet Novog je autortethi- siorijske neminovnosti* (ET, 56). "On (pojam moderne) ipak ne negira, kxo Sto to uvek Eine stilovi prethodne umetnitke prakse, veé tradiciju ao takvu. U toj meri on samo potvrduje gradan- Ski princip u umetnosti® (ET, 56). Adorno odva- {a novo Kuo Kategoriju. moderne umetnosti od ob- navljanja tema, motiva i umeiniékih tehnika, sto {E takode obeleZavalo razvoj umetnosti pre nastu- panje modernizma. Tako postupa jer ovu katego- siju vidi kao zusnovanu na neprijatljstvu prema tradicijitipiénom za _gradansko-kapitalisticko eustvo. Sta pod tim treba razumeti Adorno ob- Gpiajeva na drugom mestu: *Citavo gradansko SruStvo podredeno je zakonu razmene, onog "isto 22 isto" raunanja, iza Cega nema ostatki. Po ‘vojo) prirodi razmena je neSto bezvremeno, kao sam ratio [...]. To, medutim, kaze nista manje seo da su paméenje, vreme i seéane [..]likvi- rani kao neka vrstairacionalnog ostata.™ PokuSajmo, pre svega, da Adomove mis Sebi ruzjasnimo na primerima, Novina kao este- ftka kategorija postojla je dugo pre moderni- tema, Cak | kao program, Dvorski minezinger na- sepa s tvrdenjem da peva "novu pesmu'; autori Seocuske tragikomedije objuSnjavaju da zidovo- Geajp potrebu publike za nowvewé" U oba Mistsja radi se 0 negemu razliitom od zahtevaa Per Bier za novinom u modemo} umetnosti. U "novo} pe- smi dvorskih pesnika data je ne samo teratika (Minne), nego i obilje pojedinagnih: motiva; ov- de novina znaéi varijacju unutar velo uskih i Bvrsto postavljenih granica jednog Zanra. U fran- cuskoj tragikomediji doduse Evrsto utvrdena nije temiatika nego shema radnje, koja preokret w 2a- pletu (primer: pokazuje se da je Ziv neko za ko- fa se verovalo da je mrtay) fini obelezjem Zan- ra. U trigikomedij, koja xe priblizava onome Sto kasnie biti poznato kao zabavna literatura, zahtevu publike za Sokantnim efektom (surprise) odgovara se veé na nivou strukture; novina pro- staje proracunati efekat. Konaéno, trebalo bi po- ‘menuti i tei tip novine, koji su ruski formali- sti hteli da uzdignu do zakona razvitka Titeratu- re: obnavljanje KnjiZevnih postapaka unutar dix tog literarnog podruéja, "Automatizovani” postu- pak, fj, omaj koji se vie ne opua kao forma, i upravo 2bog toga vise ne posreduje novi pogled na realnost, zamenjuje se novim, Koji to moze da postigne, sve dok i on ne postane "automatizo- van" pu i sam mora da bude zamenjen.”” U sva tri sludaja ruzlikuje se temeljno ono Sto je oznateno pojmom novine od onogs to Adomo ima na umu kad tim poyom karakteri- Se modernizam. Naime, ovde nije re€ ni o varie jacijama unutar uskih Zanrovskin. granica_(pri- mer: "nova pesma"), titi 0 Zanrovskoj shen ko- |ja-garantuje efekat iznenadenja (primer: tragiko- media), nti 0 obnavljanju postupaka w okvirima jedne knjizevne oblast; nije 1e€ 0 daljem razvo- ju, nego © prekidanju jedne tradicije. Ono Sto kie tegoriju novog u modemi razlikuje of predainjih, sasvim legitimnih upotrebs iste kale- gorije, jeste radikalnost prekida s onim sto je Torin wangane oranda: Emi Vero 190 Aomzrv hehe supe, 1942 Pethodo vaZlo, Ne negiryu se samo umetnt- 1 postpei i siskiprncipi, koji su do tada ic oe snezi, nego celokupni tradicija umetnos Uprvo je to tka na Kojo) treba proba esky Adomove upombe kategore novos, |Aéoro teZi ka tome da istoriski jedinstven pre. * tadcijom, koji oznatavajaistorski pokre- vangarde,prevori uw razvojniprincip moder. ametnoni uopite: "Ubreanje promena estt- programa i pravaca, nad kojima se fils a kio nad modnim nepodopstinama, poie- Su iz stulno rastuge prisle opovrgavana, je Valeri prvi zubiljetio.”” Naravno. de ana da je novina robna marka pod Ko-% Poier Birger jom se uvek isi Konzumni proizvodi nude kup- fu (ET, str. 56), Problematigna postaje njegova frgumentacija tamo ede proklumuje di umeinoxt “prisvaja" marke Konzume robe. "Samo reduku- juei svoju imugerie na svoju autonomiju, Ono (Bodlerovo pesnistvo) uspevir da nadide hetero- hhomnost tista, Umetnost je moderns zahvalju- jet mimezisu onoga sto je otvrdlo i otudeno.” (ET, 57) Ovde se Konaéno Adomu sveti Einjeni- ca da ne pokuiava da kategoriju novog precizno istorii. Posto to izbegava da uradi, on 10 Kir tegoriju mora da izvede direkino iz robnog d= diva, Za Adoma je kategorija novog v umetnostt nuini duplikat onog sto vlada robnim drustvom. Posto robo drustvo moe da opstane samo kid su proizvedena dobra i prodata, nuino je Kupes represtano mamiti novinom proizvods. To] prs Ti podreduje se, prema Adornu, i umetnost pat em on w dijalektiskom preokretu upravo U pri= hnvatanju zakona Koji vladaju u drustva hoée dt vidi otpor prem njima, Ali treba imati na um da w robnom drustvu kategorija novog nije Sup Staneijalna, nego prividna. Ono Sto one ozmabis wi nije pritoda robe, nego njoj atifiijelno mis Sut priv (novo na robi je pakovanje). AKO Tumetnostprilagodi tome Sto je u robnom drus sasvim spoljanje, teSko je videti Kako bi mo bak time da drustvu pruza otpor. Suprotstay jan koje Adorno misli da otkriva u umetnost Iezeno prsilom obnavljanja (novog), tesko bi rmoglo naéi u tome; ono ostaje sta kritikog biekta, Koji zahvaljujuedijlektitkom miles uspeva da nae pozitivno u negativnom. Te rasuprottrebalo bi reéi da tao gde se ume podreduje prsii za novinom, Koj nameée fo drusivo, umetnost se jedva joS moze raz Tena avangarde oF ati od mode, Ono Sto Adorno naziva *mimezi- som onoga sto je otvrdlo i otudeno", verovatno je ostvario Vorhol: slikanje stotinu konzervi Kembel supe sadrii suprotstavljanje robnom dru- eins ice Nascar a et avangarda, koja ponovo inscenira avangadni_pre- Bids rncjons pup raion opti na od smisla i koja dozvoljava projektovanje bi- Jo kog smisla. Da bismo bili pravedni prema Adorovo) poziciji, moramo reéi da. "mimezis otvrdlog’ kod njegs ne znati samo prilagodava- je, nego pokazivanje onoga o gemu je ree; pri emu on upravo od reprodukeije koje nije una- Kafena pojmom ofekuje da utini vidljvim nesto Sto bi inaée ostalo skriveno. Da je i sim video sporiju u koju umetnosttako upuda dokzuje re- enica: "Ne moZe se generalno suditi 0 tome da fi je ona} koji je tabula rasa svakog izriza — avuik postvarene svijesti ili pak nemust i ne- ‘eratajni izraz koji tu svijest oglasava.” (ET, st 206). Time se pokazuju granice upotrebljvostka- ‘ezorije novog z# razumevanje istorijskih. pokre- avangarde, Kad bi se radilo 0 razumevanjur sna umetnikih sredstava predstavljanju, kar iia novog bila bi primenljiva, Posto istorij- avangardnipokretiprekidaju sa tradicijom, ljyjusi Gemu doluzi do promene sisteme re- ntacije," ova kategorija nije pogodna za vanje tog sadrZaja, Ona je to utoliko manje imamo na umu da istorijski pokreti avangs fe intendiraju samo prekid sa nasledenim si- ima reprezentacije, nego prevazitazenje in lumetnosti uopste. Nema nikakve sumnje se pri tome radio negemu *novom"; ali to je kvalitativno razlitto kako od promenae Pater Birger us umetniskim sredstvima tako + od promene si- stema reprezentacije. Pojam novog, daduie, nije pogresan, nego suvise uopiten i nespecifikovan {da bi se ono Sto je presudno u takvom prekid si tradicijom precizno predstavilo, Ali i kao Kee tegorija za opisivanje avangardnih dela jedva da je pogodna, ne sumo zato Sto je suvike vopSteit 7 neodredena, nego pre svega Zato Sto ne daje nic kakvu moguénost da se ruzlikuje izmedu pomod- hog (proizvoljnog) i istoriski nudnog obnavlja- ja, Problematigan je i Adornov stay da je sve bri promena umeinickih pravaca istorijski ntZ- nna, Dijalektitko tumagenje prilagodavanja rob: fom drustve kao protivijenja.njemu zaobiliri problem ittisjuces slaganja izmedu korrzumi toda i onoga Sto bi se Yerovatno: moralo maz ti umetnigkim modama Ovde se jos jedna Adomova teorema prepo- anaje w_ svojo} istorijsko} uslovljenosti: stav da Samo ona umetnost Koja sled avangardu odgo- vara istorjskom stan razvoja umetniGkih tebe ka, Trebalo bi ozbiljno rezmisiiti nije i prekid s tradicijom koji su izveli istoriski avangardni po- kareti obesmistio svaki govor 0 istoijskom stun tmetnigkih tehnika danas. Upotreba umetnigkih postupaka proslih epot u avangordi (ns primes, fehnika starih majstora na. nekim od Magritovilt lika) Gini skoro nemogucim odredivanje itor skog nivo umetnigkih sredstava, Avangardn po icett su istorijski sled tehnika i stilova transform= isaliu istovremenost radikalno razlititog. To kee poslediou ima da danas ni jedan umetnigki po kret ne moze da polude pravo na (0 da je daw metnostistorijski napredniji od ostalih pokrets Prethodno je veé bilo objeSnjeno da neoavanger da na to ima najmanje prava, jako nastupa s te ‘Teorije wvangarde 8 vin zat. Prot, porches amen oj i se poztll wa sone tegen feof _unetnkih hit, Pao. Adon (0 Hei cio | um spc, kao rei ep fn oriskih avangurdnih pokes. Tome opr posit Empeica dn Adora avangarée poke hi video tig norsk, nego Kao u saad {jo8 uvek ive." Rene Magi, Guin aks, 1956,3. Slug U svom nacttu istorie “knjiZevnog slucajs" 4). imterpretacija koje je sluéaj zadobijuo od dvor- skog romana srednjeg veka knjiZevnosti mads- Ije, Keler posveéuje obimno poglavle koji sti dvadesetog veka. "Entuzijsticko predavanje ‘materjalu i njegovom slucajno protzvedenom ot- oru, od pesama saéinjenih od isetaka iz novina Tristana Care do najmoderijeg,hepeninga, nije uzrok nego posledica drustvenog stanja t1 kojem je samo ono Sto sluéaj nui postedeno laze sve- sti, slobodno od ideologij, nestigiatizovano to. talnim postvarenjem uslova judskog. Zivota’ Keler tatno primecuje da je prepustenost materi jal karakteristika kako avangardne tako i neo ‘vangardne umetnosti, ali mi se Gini da se njego- vo tumagenje ovég fenomena, koje podseca na Adoma, ne moze pribvatiti. Na primeru madres listigkog Ausard objectf (objektivni slut) moze se pokazti kakve su nade avangardnipokreti po- lagafi w slutaj, kao i kakvoj st ideologiji na t- mefju tih nadanja podredili ovu Kategori Na potetku Nadje (1928) Breton. pripoveda ‘6 Gitavom nizu neobicnih dogaduja iz kojih se je sno moze videli Sta su nadrealistirazumevali pod “objektivnim slugajem". Dogadayi slede jedan te meljni obrazac: dva dogadaja se dovode w vez na temelju Ginjenice da pokuzuju jednu ili vise suglasnih karakteristika, Jedan primer: Breton i njegovi prijatelji,listajuéi Remboovu Knjigu, ol- krivaju na buvljoj pijack jednu mladw prodavat feu koja ne samo Sto je i sama pesnik, nego je i Bitala Aragonovog Seljuka u Parizu. 0 drugom 2biliju se ne pripoveda posebno, jer je Bretono- vim Gitaocima poznato da su nadrealisti pesnici Teotje wanganke “or a Aragon jedan oc! njth. Objektivni sluéaj poti- va na selekeiji saglasnih. semantigkih elemenata {ovde: pesnici i Aragon) w medusobno nezavi- snim dogadajima. Nadealisti konstatuju saght- snost; ona ukuzuje na jedan neuhvathjivi smisao. Tako se sluéaj "sam po sebi" deSava, potrebno je da ga nadrealistiprethodno "podese” da bi Se ‘moglo videti_saglasje: semanti@kih elemenata.u ava dogadaja.’ Valeri je_jednom_ispravno.primetio. clase shuéuj moze proizvoditi. Dovoljno je samo zatvo- fiti oi dok se neka stvar bira iz niza signin sivari, pa da rezultat bude sluéajan. Mads nadre- alisti ne proizvode sluéaj, ipak posvecuju pove anu pudaju-svemu Sto leZiizvan kruga verovat ho ofekivanog. Tako mogu da registruju “slueaj- nosti" koje zbog svoje beznuéajnosti (t nepovezanosti sa dominantnim mislima oxobe 0 ojo je ret) drugima izmigu, Polazeci od sezna- nja da drustvo uredeno po principima svshovite racionalniosti sve vise ogranigava razvo} pojedi- nagnog, nadrealisti teZe da otkriju_ moment ne~ predvidljivog u svakodnevnom Zivot. Onda se Ajthova puénja usmerava na one fenoniene koji remaju svoje mesto w jednom ciljno-racionalnom svelu, Otkrige Gudesnog w svakodneviei svakako predstuvlja obogacivanje _moguénosti_ iskustva *gradskog Goveka": ali ono je povezano si tipom ponasanje koji odbucuje postavljanje cijeva_u Korist svestrane osetjivosti na utiske, Nadrealist, medutim, time nisw zadovoljni; ont hose da pro- ociraju neobitno. Fiksirine odredenog_mesta i trud oko jedne mythofogie. mo: deme ukazuje da im je stalo do toge da ovlads- ju slugajem, da neobigno uéine Ali ono ideoloska nacreie Pater Birger kategorije sludaja nije u pokuSaju da se ovlada neobignim, nego w tendencij da se u sluéaju pre- pozna nesto kao objektivno dati smisuo. Davanje smisla je uvek dostigmice pojedinca ili grupe; smisao osloboden ljudske komunikacione mrede ne posi. Za nadrealiste je, medutim, smiseo sadrZan ut konstelacijama stvari ii dogadaja koje oni registryju. kao ‘objektivni. sluéaj", To Sto smisao izmise fiksirnju, niSta ne menja nadrea- listigko ofekivanje da se on moze stesti w stvar- nosti, U tome bi se morale videti_abcikacija (gratanskog) individuuma, Posto je aktivui mo- mena ljudskog oblikovanja. stvarnosti_okupiran od strane ciljnoracionalnog druStva, individoumu koji protestue protiv drustva preostaje joS samo dase prepusti iskustva Cija je karakterisika i vyrednost u nevezanostiza cil Sto pri tome smi- sao trazen w sluéaju mora da ostane nedokugiv, posledica je toga Sto bi kao odreden on istovre- meno uSa0 u ciljnoracionalne veze i tako izgue bio svoju vrednost protesta. Regresiju na pasiv- no oekivanje tako treba razumet iz totalne opo- Zicije prema vladajuéem drustvu. Posto nadteali- sti ne razumeju da jedan odredeni stepen viadae nja nad prirodom &ini neophodnom drustvenu or- ‘gunizaciju, izlaéu se opasnosti da svoj prostest protiv. gradunskog drustva izdign do-nivou na kojem se on pretvara u protest protiv drustveno- sti uopite. Ne samo da se kritikuje odredeni cil profit kao princip koji vlada_gredansko-kapitali- stikim drustvom, nego ciljna racionalnost uop- Ste. Tako, partdoksalno, sluéuj koji Eoveka pod- reduje sasvim heteronomnom, moze da bude viden kao Sifra slobode. Teorija avangarde ne moze prosto da rete me pojam slutajt ovako kako je on razvijen Teor wangarde Ta kod teoretigura avangarde; jer re8 je 0 ideolosko| Kategoriji: proizvodnja smisla, koja pripada fd skom subjektu, pojavjuje se kao prirodni.proiz. Yod Koji samo treba da bude detifrovan. Ova re. dukeija na prirodu smisla proizvedenog u komu. nikativnom procesu nije proizvolina; ona je u ve- 2i Sa stavom apstraktnog.protesta, koji je kara teristian za ram fazu nadrealistickog. pokreta Ali teorija avangarde ne moze od ove kuteyorije ni sasvim da odustane, makar 2bog toga sto je ona od odluujud i 2a samorazumevanje hadrealistigkog pokreta. Ova kategorija, u 2nage- ju Koje su joj nadrealisti dali, ideoloske je pric rode: to dozvoljava nauéniku da shvati iniencje Pokteta, ali mu istovremeno postavlja zadatak da Je kritikuje. __,, 04 do sada obridene primene kutegorije slu- aja treba razlikovati jednu drugu, kod koje mo- menat sluéainog nije u stvarnosti nego wu semom tumetnitkom delu, i kod koje nie reé 0 opazanju “Eat nego 0 njgovom prozsodenu i, postoji mnogo ruzliitih_ postupaka.pro- imvodenja_sluaja, Moglohi_se-raziovat amedu neposrednog_ i postednog_proizvodenja slatuja.Prvi_je predstavjen u slikarstvu, pokre- fima koji su tokom pedesetih-gédina bili naziva- Si twSizmom, action painting, itd. Na plutno se oj kop ii prska. Stamos se vile ne pred, Svlja 1 interpretira; odustaje se od oblikovanja eline slike. u korist razvijanje spontanosti, koja ‘Seu uv volikoj meri prepusta oblikovanje sii- $-Subjekt, koji se ostobodio svih stega i pravie Stvaranja, na kraju se natazi bagen nazad u i subjektivitet. Posto on sebe ne move vise izrazi u datosti materijala i zadatka, rezultat se sluGajan w rdavom smistu edi, t. proizvo-w ier ae Jjan. Totalni_ protest protiy.svakog momenta ogtanigenostivodi.subjekta.ne u slobodu stvara- nja, nego samo v proizvoljnost. Ona, w svakom slugyju, mode post festum da se protumadi kao individualni izraz Od toga se razlikuje postedna_proizvodnia slucaja, Ona. nije. rezultat slepe.spontanost_v op- hodenju s materijalom, nego, naprotiv, naeistiieg raguna. Ali ragun obuhvata sumo stedstvo, Fe: zultat i daljeostaje nepredvidiv. "Napredak ‘umetnosti kao Ginjenje", kaze Adorno, "pra ten- dencija apsoluine nehotimignosti®. "S pravom se konstatuje konvergencija umjetnigkog dela, inte- igralno tehnitkog 1 potpuno fubrikovanog, s4 ap- Solutno sluéajnim djelom" (ET, 65). Odustajanje od subjektivne imaginacije, sadréano w_prineipt Konstrukcije, u korist jedne sluéaju-konstrukcije-~ prepustenosti, Adorno objaSnjava istrijskofilo= zofski kao reakeiju na gubitak moéi_gradanskog individauma: "Subjekt je shvatio gubitak-moxi koji mu dokizi od tehnologije koje je on oslabo- dio; on ju je utemeljio u program” (ET, 61). O de se ponavlja tip tumagenja koji smo veé sre prilikom odgonetanja.kategorije novog. Prilae ‘godavanje otudenostruzuumeva se kuo jedini ob- Tik suprotstavjanja njoj. Prethodno navedene pri- rmedbe mutatis mutandis vie 1 ovde. Maze se preipostaviti da Adornove teze © prvenstvu konstrukcije kao zukonitosti kojoj se ‘umetnik pottinjava, bez moguénosti da prethod- no predvidi posledice, poticu iz njegovog znanj ‘o kompozicionim postupcima w dvanaestotonsko} iuzici, U Filozofii nove muzite Adomo kate da je dvanaestotonski racionaitet “zatvoreni i si ‘mom sebi neproziran sistem, u kojem se konste- {acija nepostedno hipostazira kao svrha i zakom Teo wangde 1% [.] Zakonitost u kojoj se ispunjava ujedno je i fe vse da je samo materijalu dosudena, ond ga ‘dteduje, 2 da samo ovo odredivanje ne sluii nie Kakvom smistu'." Ako sam w pravu, proizvodnjs sluéaja prime- _ nom konstruktivnog.principa stupa w knjizevnost Kayne nego. muziku, naime se konkretnom po- ezijom. To zavisi od specifiénosti_umetnickog medija. Mali znaéaj semamtickog w muziei ima kao posledicu da je ona bliza formalnoj kon- sirakeiji nego knjiZevnost, Poipuno podredivanje Anjidevnog materijala jednom spoljainjem zako- fu Konstrukcije moguce je tek w trenutku kad se semanticki sadrZaji knjizevnosti povuku, Ali mo- ‘= se naglasiti da primena zakonitosti koje zavi- samo od materijala u knjiZevnosti ima sasvim jgaiju_vrednost_ nego. primena slignog_ kon: tivnog principa w muzici, i to zahvaljyjuci ino} razigitosti njhovihy medi, 4, Benjaminov pojam alegorije Sredisnji zadatak teorije avangarde je rizvi- pojma neorganskog umetni¢kog dels. Ono moze otpoteti polazeci od Benjaminovos:po- alegorije, koji, kao Sto Gemo videti, predsta- Jednu izuzetno bogato ruzudenu kategorju i ito je pogodan za razumevanje produkcio- tidkih i recepciono-estetickih axpekata sdnih dela, Benjamin. je, naravno, razvio ppojam na knjizevnosti baroks;” ipak bi se rei da on tek uw avangardnom delu nal 9) odgovarajuéi prédmet. Drugatije reéeno novo iskusvo Si avangardnim delima je ilo i razvijunje ove Kategorie kao i nj numa knjiZevnosti baroka ~ a ne obr=106 7 Peter Bares nuto, 1 ovde ruzvoj neke stvari w_ savremenosti fdreduje tumagenje proteklih fuza ruzvoja. Ne- sma, takode, nieg nasilnog w pokuSaju da se Be- njaminoy pojam alegorije tite kao teorija avan- ‘gardnog (neorganskog) umetnigkog dela; ne tre- ba ni pominjati da ée pri tome biti izostavljeni ‘oni momenti koji su proizsh iz primene wa knij- Jevnost baroka.” Uprkos tome, postavja se pile nje kako se moze objasiti pojavljivanie jednos odredenog umetnigkog tipa (ovde alegoriskog) dvema epohaima tako razligitim po drustveno} strukturi. Sigurno bi bilo pogresno ovo pitanje iskoristit kio povod 2a tniZenje istorijsko-dru- Stvenih zajednitkih osobenosti obeju epoha. Pri tome bi se podrazumevalo da iste umetnicke forme imaju nuzno i istu drustvenu podlogu. To niposto nije sluéaj, Pre bi tebalo uvideti dt it: ko umetnitke forme odredenom drustvenom kon: Tekstu duguju svoj nastanak, one nist niposto ve- ‘zane za kontekst svog nastanka, odnosno njem famalognu drufivenu sitwaciju, de one pre w dru- gatijim dustvenim —Kontekstimaprevzimaj drugatije funkeije. INraZivanje ne bi trebalo de Se upravi prema mogucim analogijama izmedu primamog i sekundarnog Konteksta, nego prema promeni drustvene funkeije umetnigkih oblika. ‘Ukoliko se pokusa razlagune pojma elegori= je na njegove sistavne dolove, dobija ve sleds Sheme:_1. Alegorigar izdvaja jedan elemenat i {otaliteta Zivotnog konteksta. On ga izoluje liste vujuéi_ ga _njegove funkeije. Alegorija je, akle: suitinski fragment i zbog. toga je suprotnost of ganskom simbolu. "U polju alegoriske intuici slika je odlomak, ruina. [..] Laéni privid total teta nestaje." (Porjekfo, 138). 2. Alegoriar spi= ja tuko izolovane fragmente realnosti int Teoria wangande 107 :nagin stvara smisuo. To je postavljent smisuo, on se ne nadaje iz originalnog konteksta fragmende ta, 3. Benjamin odredujedelatnost_alegorigara io izrazavanje melanholije, "Ako predmet pod pogledom melanholije postaje alegorigan, i ona Uarokuje da Zivot otige iz njega, te predmet po- Staje mrtav, ali osiguran w_ vjeénosti, onda je on alegoriéaru na raspolagenj, njermu prepusten na milost i nemilost. To znagi: od sada je on_ six ‘vim nesposoban da isijava. neko znacenje, neki vo) smmisio; nit znaéenju dobivi onoliko koliko nu daje_alegoriGur." (Porijeklo, 145) Alegoriéa- V0 ophodenje sa stvarima podleze trajnom smenjivanju opéinjenosti i prezasicenost: “nakon ‘zacubljene opéinjenosti bolesnika pojedinaénim i ‘seznatnitn slijedi isto tuko ono razogarano napus- fanje istroXenog amblema’ (Porjekio, 146).. 4 Benjamin se bavi i oblascu recepcije, Alegorija, | je po. stojo}-sustini. fragment, predstavlja i kao_propast: "u alegorji je posmatraéu facies hippocritica povijesti Kuo okt- jen prapredio" (Porijeklo, 129). Nezavisno od toga mogu li se svi od owe na Getiri elementa pojma alegorije prime- “u amlizi avangardnih dela, moze se utvrditi je re 0 jednoj kompleksnoj kutegoriji, koja togu mora di zauzima visoko mesto hi ijt kategorija koje koristimo za opisivanje _Naime, ova Kategoria povezuje dv pro- sciono-steticku pojma, od Kojh se jedan od- a tretiranje’ materijala (izvlagenje elemena- f Konteksla), a drugi na konstituciju deta ie Fragmenata i davanje znagenja) sa t- sem process produkcije i recepeije (melan- proizvodacs, pesimisti¢ko shvatanje istori- recipijenta). Posto dopusta da se produk-Os ciono= i recepciono-esteti¢ki aspekti ruzdvoje na nivou unalize, ali | da se 0 njima razmislin kao © jedinstvu, Benjaminoy pojam.alegorije.moze bili pogodan za funkeiju centralne Kategorie rie avangardnog umetnigkog dela, NeSa shem: Uizacija vee pokazuje da je unalititka upotreblj- vost ove Kategorie pre svega u oblast produk- cione estetike: u recepciono-estetizkoj oblast bi- Ge neophodne dapune. Poredenje organskog i neorganskog_(a¥an- ‘gardnog) umetnitkog dela s taéke gledista pro- ukcione estetike nalazi znaéajan oslonue w tome da se prva_ dv elementa Benjaminovog. pojma alegorije slazu_s onim_Sto_bise-moglo-nazvati rmontiZom Umetnik koji proizvodi orgunsko de- lo (ubuduée éemo ga zvati klasigurem, bez Zelle da se time uvede pojam klasiénog umetnickog dela) odnosi se preia svom_materijalko_pre= ma negemu. Zivom,. i postuje njegovo. znatenye nastalo iz konkretnih Zivomnih.situucia. Avan- gardnom umetniku, medutim, materijel_je_samo material; njegova aktivnost sastogi se niu Cem drugom do-u tome dx ubie "Zivot" materials, (. 1 istrgavanju materiala iz njegovog funkeional- nog. konteksta, Kojem duguje svoje znacenje. Dok Klusiéar u materijalu_prepoznaje. i postu rosioca znagenja, avangardista. vidi w njemu Si ro prizni znak kojem samo on moze ds poral mi znagenje, U skladu s tim, Klasiar se prema materijalu. odnosi kao prema-celini, dok ga. Vas gardista.istr2e iz Zivotnog.totalitets, izolu fragmenta Kao i odnos prema material, razliue se © onstrukeija dela. Klasigar stvara_svoje dela namerom du da Zivu sliku totale; ov inte ju Klasigar sledi Gak i kad predstavljent seg Teoria wane a realnosti_ogrunigava na davanje trenutn ‘munga. Avangadist, naprotiv, spaja fragmente » ‘amerom. da prezentuje-sinisao (pri emu sinisio moze biti i ukazivanje na to da vise-nema nike- kyog.smisla), Delo se vise ne stvara kao organ: ska celina, nego se mont od fragmenati. (O tome ¢e vite biti reti u sledeéo} glavi). Od do sud odgonetanih aspekata pojma alegorije. koji ‘opisui jedan odreteni postupak, treba razlikovie fi one Kod Kojih je naginjen pokusaj du se po- Stupak tumaet. To je slutaj s Benjaminovim kas rakerisanjem stava alegorifara kao melanholika, Takvo tumavenje ne moze se bez teSkoéa prene- fi iz baroka w avangandu, jer bi time jedan po- Stupak bio ograniten na jedno znagenje i time prenebregla Zinjenica da jedan postupak tokom ‘lorie svoje primene moze da preuzme susvim saalifita znagenja." U slutaju alegoriskog po- ‘tupka, medutim, izgleda mogués dedukeija na natin odnosa, koji je zajedni¢ki avangardi- St i baroknom legorigaru. Ono Sto Benjamin sde rove melunholij jeste Fikseeija na pojedie En0, koje mora ostati nezadovoljavajucs, jer ne adgovara nikakav opSti pojam oblikova- stvarnosti. Predanost bilo kom pojedinaénom beznade7na, jer je povezana su sveSéu da nam smost, Kuo neto Sto treba da bude oblikova- izmite. Izgleda prinvatljivo w Benjaminovom 1u_melanhiolije_videti_opis. duhoynog.stava iste, Koji vise ne moze, kuo esteticist ajege, da preobrazi svoju lenost drustvene ije. Nadrealistcki pojam ennui (neadekvat- preveden Kio dosida) moze du podrti tukvo J dnugo (tecepciono-estetitko) tumaenje ko- slegoriji daje. Benjamin (ona_predstavlja