qwertyuiopasdfghjklzxcvbn

mqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjkl
SEMINARSKI RAD
zxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfg
Tema: Pojam naivnosti iz Hajdegerovog ugla

hjklzxcvbnmqwertyuiopasd
Niki, novembar 2017. godine

fghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyu
iopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwe
rtyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzx
 SEMINARSKI RAD

Pojam naivnosti iz Hajdegerovog ugla

Filozofiji je samorazumljivost uskraena, tavie ona joj se suprotstavlja. Ona ne

pretpostavlja neki odredjeni vid iskustva. Ne oslanja se na unaprijed dat zbir znanja. Ne
postoji nikakvo poetno znanje od koje ona krece i kojeg se drzi kao u takozvanim
pozitivnim naukama niti je bilo kakvo poetno znanje potrebnoza njen poetak.
Filozofija polazi od iskustva koje je svakodnevno ali i prednauno. Ovo pred-nauno
iskustvo Hajdeger je opisao kao bivstvovanje u svetu (In-der-Welt-Sein) ljudskoga
opstanka (Dasein).1 U saglasnosti sa Finkom mozemo rei da filzofija, nemajui nikakav
strogo odreeni predmet ili metodu po kojoj postupa, ne poinje neposredno ve
zapoinje u zauenosti, zauenosti nad onim to do sada nije bilo upitno. Takvo se
prirodno, predfilozofsko gledanje na svijet u kojem se uenje nije rodilo, u kojem se
koristimo samorazumljivostima a pritom ne pitamo o njima, u filozofiji naziva naivnim
dranjem. Iz naivnosti poinje svako filozofiranje. To je prirodno, uroeno dranje
svakog pojedinca. Hajdeger odreuje naivnost kao nain odvijanja ovjekove cjelokupne
egzistencije.

Naivno gledanje na svijet se razbija onoga trenutka kada ovjek zastane nad onim
sto mu je do toga trenutka bilo samorazumljivo. Meutim, preovladavanje prirodnog
stava nije ni u kom sluaju jednostavno. Prirodno gledanje na svijet se ne preskae,
nego prevazilazi. Ono se ne odbacuje kao neto to je samo pogreno, nego se saznaje u
svojoj nunosti. Ono se ne odstranjuje, nego kao prirodno gledanje na svijet koje je od
sada postalo upitno postaje prvom temom promiljanja.2 Otkrivanjem svoje naivnosti i
njenim pokazivanjem mi smo napravili otklon od nje same, ali poetak je uvijek teak.
On uvlai ovjeka u stanje skepse. Sve postaje predmet sumnje i ne postoji vie nijedan
vrst oslonac. Ne postoji vie nita za ta bi se mogli uhvatiti i spram toga razmatrati
stvarnost. Sve samorazumljivosti postaju upitne ba zbog svoje samorazumljivosti. Treba
dodati da u svakom poetku filozofiranja, u svakom skeptinom odnoenju prema
samorazumljivostima uvijek postoji ansa da zapadnemo pod uticaj jo neke vee i jae
samorazumljivosti koju smo prevideli. Iz tog ugla da se priati o snazi poetka
filozofiranja, odnosno o mogunosti da se obuhvate i propitaju sve samorazumljivosti. Da
li ikada moemo biti sigurni da smo ih sve obuhvatili, da nismo zapali pod uticaj neke
neprimjetne, dublje samorazumljivosti do koje uz napor miljenja nismo uspjeli da
doemo?

1 Milan Uzelac, Uvod u filozofiju, Veris studio, Novi Sad, str 53.

2 E. Fink, Uvod u fIlozofiju, Nolit, Beograd, str. 60

1
 SEMINARSKI RAD

Pojam naivnosti se precizno moe odrediti tek iz aspekta neke filozofije. Svaka
filozofija ima svoj, iskljuivo njoj pripadni pojam naivnosti kojim zapoinje. 3 . Ovo
izlaganje predstavlja pokuaj pribliavanja znaenje pojma naivnosti iz ugla Hajdegerove
filozofije, a korienjem Finkovog svjedoenja. Hajdeger zamijera dotadanjoj filozofiji
to je zaboravila na, po njegovom miljenju, najbitnije i fundamentalno pitanje: pitanje o
bivstvu, a koje on ponovo postavlja razbijajui predrasude o bivstvu kao
najsamorazumljivijem pojmu, odnosno o pojmu koji se ne moe definisati jer je u svakoj
definiciji ve pretpostavljen. ovjek je u Hajdegerovoj fiozofiji oznaen kao
egzistirajue razumijevanje bivstva. On uvijek shvata, iako na neizricit nain, tako
nesto kao sto je bivstvo. Shvata ga u svakom odnoenju prema bivstvujuem, u
prihvatanju da ono jeste. Upravo nam razumijevanje bivstva doputa odnoenje prema
bivstvujuem. Ne razumijemo bivstvo iz odnoenja prema bivstvujuim nego nam ve
prethodno razumijevanje bivstva, koje je dodue mrano i tamno, doputa da se
susreemo sa bivstvujuim. Prvo to shvatamo u odnoenju prema bivstvujuim je to da
ono jeste i to znanje prethodi svakom drugom znanju o nekom bivstvujuem. Naivno
predfilozofsko dranje iz aspekta Hajdegerove filozofije karakterie ravnodunost spram
razlike izmeu bivstva i bivstvujueg, najizvornije razlike uopte. Naivan je onaj koji
zaboravlja na bivstvo i izjednaava ga s bivstvujuim. Takav nain odnoenja prema
razlici izmedju bivstvujueg i bivstva naziva se ontoloka indiferencija.

Fink izlae Hajdegerovu filozofiju, pritom napominjui da je nije okarakterisao ni

u nagrubljim crtama, da bi moda bolje mogao objasniti Hajdegerovu postavku, njegov
poetak i pojam naivnosti. Hajdeger izjednaava filozofiju sa metafizikom. Bavi se
pitanjem bivstva smatrajui ga za najmraniji pojam koji treba iznova ispitivati. Smatra
da je cilj fundamentalne filozofije da dovede pojam bitka do izricitosti. Ve smo naveli
podrazumijevajue razumijevanje bivstva pa ak i ako ne pravimo razliku izmeu bivstva
i bivstvujueg, odnosno ako smo ravnoduni prema njoj. Ali, na koji nain mi to
razumijemo bivstvo? Na poetku bivstvo je ono-ta-bivstvo. Iskuavanje npr. biljke kao
biljke ili ivotinje kao ivotinje. Uvijek unaprijed shvatamo ta znai bivanje biljkom ili
bivanje ivotinjom. Fink nas napominje da ovo nije nipoto izvueni rezultat koji se stie
mnogostrukim iskustvom ve da nikada ne bismo mogli da se odnosnimo prema ivim
biima ako ih ne bismo shvatali kao ivotna. U ovom shvatanju neega kao neega lei
prethodno razumijevanje bitnog onoga-ta-bivstva.4 To razumijevanje bitnog onoga-ta-
bivstva, razumijevanje regije odreenog bivstvujueg nazivamo Regionalnim Apriori.

3 E. Fink, Uvod u fIlozofiju, Nolit, Beograd, str. 61

2
 SEMINARSKI RAD

Regionalno Apriori nam unaprijed osvjetljava svako odnoenje prema bivstvujuem.

Doputa nam prethodno razumijevanje onog-ta-bivstva bivstvujueg koje, ne bismo li
zapoeli ontoloko saznanje nasuprot ontikog, bi trebalo da postane predmet
propitivanja i da se njegov pojam dovede do izriitosti. Tada se pravi prva razlika izmeu
bivstva i bivstvujueg, razlika izmeu biljke i bivanja biljkom, ivotinje i bivanja
ivotinjom, vremena i vremenitosti. Takvim izriitim razumijevanjem bitnog onoga-ta-
bivstva mi poinjemo da se bavimo regionalnom ontologijom. Bavimo se onim to
prethodi razumijevanjem bivstvujuceg kao takvog. Fink nam za primjer regionalne
ontologije navodi geometriju kao svima znanu nauku koja se bavi izriitim izlaganjem
biti nekog sadraja.

Regionalna ontologija je samo prvi korak ka razumijevanju bivstva koji vodi ka

jednom cilju tj. razumijevanje sutine bivstva. Pored onoga-ta-bivstva, postoji i ono-da-
jeste-bivstvo. Sloiemo se da Bog, ovjek, biljka i kamen jesu. Ali, da li oni jesu na isti
nain? Nipoto. Hajdeger pravi striktnu razliku izmeu naina bivstvovanja razliitih
bivstvujuih. Ne bivaju kamen i ovjek na isti nain. Hajdeger je sva bivstvujua
podijelio u etiri grupe prema nainu onoga-da-jeste-bivstva: postojanje (predrunost),
prirunost, ivot i egzistencija. Postojanje je nain bivstvovanja neke prirodne prostorno-
materijalne stvari kao to je na primjer kamen, on naprosto postoji. Prirunost je nain
bivstvovanja onih bivstvujuih koji su kako samo ime kaze pri ruci, bivstvujuih koje je
ovjek stvorio da mu slue, orue koje je u slubi ovjeka. ivot je nain bivstvovanja
biljaka i ivotinja. Na kraju, ovjek je taj koji egzistira.

Bitno onoga-ta-bivstva i nain onoga-da-jeste bivstva zajedno ine ustrojstvo

bivstva bivstvujueg. Ontologija se onda, makar onoliko koliko smo je do sada razvili,
bavi saznanjem ustrojstva bivstvujueg. Meutim, posle ovoga moramo napraviti i
sljedei korak. Svako bivstvujue, koliko god bilo razliito po onome-ta-bivstvu i nainu
onoga-da-jeste-bivstva, uvijek je i prethodno shvaeno. To da bivstvujue jeste, izlae se
od Aristotela naovamo pomou kategorija. No, takva ontologija za Hajdegera jo uvijek
nije istinska, svojstvena ontologija, tj. pitanje o bivstvu. On navodi da: Sva ontologija,
raspolagala ona ma kako bogatim i vrsto sazdanim sistemom kategorija, u osnovi ostaje
slepa i jedno je izokretanje svoje najsvojstvenije namere, ako pre toga nije dovoljno
razjasnila smisao bitka i to razjanjenje pojmila kao svoj fundamentalni zadatak.5
Fundamentalni zadatak ontologije je: shvatanje smisla bivstvovanja. Hajdegerov cilj u
spisu Bitak i vreme moe se odrediti kao razjanjenje tamnog predrazumijevanja smisla
bivstva i to u naporu koji ponavlja i nadilazi pokuaje zapadne tradicije.
4 E. Fink, Uvod u fIlozofiju, Nolit, Beograd, str. 64

5 M. Hajdeger, Bitak i vreme, Slubeni glasnik, Beograd, str. 31

3
 SEMINARSKI RAD

Filozofija je modus izrinosti razumevanja bivstvovanja6, ali prije filozofiranja

ovjek je otvoren samo za bivstvujue, ovek je otvoren za stvari ali ne i za otvorenost
stvari. On ivi usred bivstvujueg i svijet razumije samo s obzirom na bivstvujue
(ogranien je samo na ontiko saznanje) i otvoren je samo za bivstvujue. Gubei se u
ovome ovjek ne zna nita o bivstvu, ravnoduan je spram razlike izmeu bivstva i
bivstvujueg, ivi u ontolokoj indiferentnciji. Otvorenost samo prema bivstvujuim
ovjeka ini slijepim za nain bivstva, pa jednako za njega bivaju i kamen i ovjek. Kao
bivstvujue, on je slijep prema razlici naina bivstvovanja i ovaj temeljni ontiki stav,
koji je ujedno zaborav bivstva, izraava pojam naivnosti. Filozfija poinje u trenutnku
kada prevaziemo naivno gledanje na svijet, a prevazilazimo ga tako to poinjemo da ga
prepoznajemo shvatajui pravu prirodu vezanosti za stvari7.

Naivnost je prirodni stav predfilozofskog dranja. Ontoloka indiferencija kao

nemarnost prema bivstvu temeljni je stav u kojem se ovek na prije poetka filozofiranja
nalazi i kree. Prevazilaenje naivnog predfilozoskog dranja, indiferentnosti prema
ontolokoj diferenciji, naina odvijanja cjelokuone ljudske egzistencije prvi je korak na
putu spoznaje sutine bivstva. Meutim, naputanje naivnosti nije lako. Ono se protivi
filozifiji na nain to proklamuje nepotrebnost ispitivanja smisla bivstva smatrajui ga
najsamorazumljivijim, nedefinljivim pojmom i tako gui svaki poetak filozofiranja.
Naivnost je sigurno tlo u kojem zbog odsustva pitanja o bivstvu odgovor ne nedostaje, ali
kad se jednom to pitanje javi odgovor koji izmice za sobom e povui onoga koji krene
da filozofira u polje opteg i apstraktnog gdje je za kretanje potreban veliki napor.
Svako osvjeivanje vlastitog naivnog dranja za sobom vodi u, na prvi pogled, bespue
filozofije. Nalet bezbroj pitanja i konstantno izmicanje odgovora vode u oajanje, ali
napravio se jedan veliki pomak jer nije filozofija ono to se ui ve se ui filozofiranje.
Ovaj stav u kojem sve postaje upitno je u osnovi filozofskog dranja odnosno naina na
koji se filozofira. Navraanje i ponovno promiljanje samorazumljivosti neophodno je za
bilo kakvo filozofiranje i siguran je put u njega.

6 E. Fink, Uvod u fIlozofiju, Nolit, Beograd, str. 67

7 Milan Uzelac, Uvod u filozofiju, Veris studio, Novi Sad, str. 57

4
 SEMINARSKI RAD

LITERATURA:

1. E. Fink, Uvod u fIlozofiju, Nolit, Beograd

2. M. Hajdeger, Bitak i vreme, Slubeni glasnik, Beograd
3. Milan Uzelac, Uvod u filozofiju, Veris studio, Novi Sad