PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Evolutivne i revolucionarne promene drutva,drave i prava

Seminarski rad za predmet Uvod u pravo

Student: Profesor:
Bojan Milojkovi Dr Dragan Mitrovi
 1. Uvod

Prouavanjem drutva, drave i prava nuno se namee i problem njihovog

odnosa. Mnogobrojni teoretiari, mislioci, naunici i praktiari su razraivali ovaj
problem.Postoje mnogobrojne teorije koju su vrlo razliite.Meu njima ima vrlo
suprotnih,a mnoge su sa izvesnim varijantama i malim razlika
Drutvo je dakle dinamika pojava.Ono se stalno razvija, a osnovna pokretaka snaga tog
razvoja jesu sredstva za proizvodnju.Usavravanjem sredstva za proizvodnju,menjaju se i
odnosi meu ljudima.Kada su orua za rad bila primitivna,odnosi meu ljudima su bili
vrlo prisni, bliski.Ljudi su morali biti zajedno da bi mogli savladati prirodu i zajedniki
proizvoditi materijalna dobra za ivot.
Meutim drtvo nije moglo uvek ostati ovakvo.Razvoj sredstava za proizvodnju i
njegovo usavravanje je dovelo do stvaranja vikova i njihovo prisvajanje od strane
efova zajednica i organizacija drutva.Pojavljuje se privatna svojina nad sredstvima
proizvodnje i ljudi se dele na dve velike grupe- vlasnike sredstava za proizvodnju i one
koji su lieni tog vlasnitva.Prva klasa postaje vladajua i ona eksploatie
drugu,podinjenu klasu..To dalje vodi u sve vee klasne podele i klasnu borbu kroz
mnoga drutva (feudalno,kapitalistiko).
Dalje usavravanje sredstava za rad dovodi I do novog naina proizvodnje tako
npr. U feudalnom drutvu i tom sistemu proizvodnje nije odgovarao nezainteresovan rob
koji je unitavao sredstva ,ve lice koje je zainteresovano za rad.Radna snaga je
nedostajala usled jakog unitavanja robova,te je novi vlasnik sredstava za proizvodnju bio
prinuen da potinjenoj klasi prua izvesna prava, dozvoljava da ubira u odreenim
merama proizvode rada.Usavravanje sredstava za proizvodnju stvara novu klasu-
kapitalista koja stalno ekonomski i politiki jaa.Pojavljuje se maina i mainska
proizvodnja.Ovaj nov,kapitalistiki nain trai slobodnog radnika, a ne kmeta vezanog za
zemlju i zemljoradnju.Najposle usled strahovite eksploatacije radnika dolazi do sve veih
i eih klasnih sukoba i tenje proleterijata da srui kapitalistiku klasu i uspostavi nov
nain proizvodnje.
U drutvu, dravi i pravu postoje mnogobrojne i vrlo raznovrsne evolutivne
promene.Skup tih promena moe se nazvati i jednim zajednikim imenom-
evolucija.Karakter naeg prouavanja ovde nas upuuje da sagledavamo samo one
evolutivne promene koje su od znaaja za dravu i pravo.
Polazei od toga, mogu se istai sledee evolutivne promene: reforma, dravni udar i pu.
Evolutivne promene su sitne, male promene u drutvu, koje ne menjaju sutinu, osnovu
drutva,drave i prava.One se gomilaju sve vie, dovode do sporova i sukoba i u jednom
trenutku dolazi do revolucionarne promene koja je za razliku od evolutivne krupna,
kvalitativna promena.
2. Reforma
Ova vrsta promene je gotovo svakodnevna.U dravi i pravu se vre stalno sitne
promene u organizaciji dravnog aparata, propisima i raznim drugim aktima. Reforme
zahvataju skoro sve oblasti drutvenog ivota: privredu, kulturu, nauku
 Moemo govoriti o pojedinanoj,tj. posebnoj reformi u odreenoj oblasti pa ak i
vie oblasti, ali i o optoj koja zahvata celokupno drutvo.
Poznate sun am: agrarna reforma u oblasti poljoprivrede, socijalna u oblasti socijalne
politike itd.
U nas se naroito govori i intezivno radi na reformama u privredi, kuturi, nauci,
moe se rei u svim oblastima, kao procesu pribliavanja porodici evropskih naroda-
Evropskoj Uniji.
Reforme mogu biti zakonite i nezakonite.Prve su u skladu sa pravnim poretkom
drave dok su one druge suprotne tome.Svaka drava vri promene- reforme koje su
zasnovane na pravnim normama.Broj tih promena je vrlo veliki.
Koliko je veliki znaaj dat reformi, vidi se naroito u tome da se smatra da se reformom
mogu reiti svi odnosi, pa i klasni.To u stvari negira revoluciju i ublaava klasne sukobe i
klasnu borbu.
Napomenuo bih primere veih drutvenih reforma u pojedinih drava sveta koje
su zauzele dosta panje javnosti kao na primer venecuelanske drutvene reforme.Dakle
venecuelanski predsednik Ugo avez je uz podrku parlamenta predloio 69 izmena
sadanjeg ustava.Cilj tih reformi je priprema Venecuele za ulazak u socijalizam XXI
veka i za obezbeivanje avezove line i moglo bi se rei apsolutne, doivotne
vlasti...Godine 1998. kako je izabran za predsednika zemlje avez je poeo sa
sprovoenjem opsenih reformi politikog sistema, ojaao socijalnu dravu s ciljem
poboljanja ivotnih uslova
najsiromanijih slojeva i zahladio odnose sa SAD, zastupajui istovremeno inicijative
za regionalno povezivanje i saraujui sa komunistikom Kubom.Njegova politika je
izazvala protivljenje venecuelanskih privrednika i sindikata, ali je ostao popularan meu
stanovnitvom zemlje, pogotovu meu siromanijima.

3. Dravni udar
Naziv dravni udar potie od francuskog izraza coup d etat.
Ova promena je nezakonita. Linost ili grupa u vrhovima dravne hijerarhije vre
promenu u dravi i pravu koja se sastoji u preuzimanju vlasti.Tako se recimo moe izviti
promena u linosti efa drave, od monarhije uspostaviti republika itd. Ova vrsta
promene se po pravilu vri nasilnim putem- upotrebom ili pretnjom upotrebi sile.Dravni
udar moe pokatkad doneti vrlo male,gotovo beznaajne promene, samo u promeni
linosti na mestu efa drave ili pak u nekoj drugoj visokoj funkciji u dravnom
aparatu.Sve ostalo moe ostati i nepromenjeno- spoljna i unutranja politika, nii
inovniki aparat itd.
Godine 1958.,kada je skoro polovina stanovnitva ilea patila od nedostatka
hrane,krova nad glavom,zdravstvene zatite i obrazovanja to je bio rezultat loe
dugogodinje vladavine,zamalo na predsednikim izborima 1958. pobeuje,uprkos
velikoj manipulaciji izbornim procesom od strane CIA,Salvador Aljende.
On u oima SAD nije predstavljao ni vojnu ni ekonomsku,ve isto ideoloku pretnju, ali
takoe i psiholoku, jer bi to mogao biti dobar primer demokratski izabranog marksiste.
Iako je Vlada SAD-a pokuala ponovo da sprei Aljendeovu pobedu na izborima 1970.
on uspeva i postaje prvi demokratski izabrani marksista na mestu efa drave.
 Ne vidim zato bi smo stajali po strani i gledali kako zemlja postaje komunistika
zbog neodgovornosti sopstvenog stanovnitva- su rei Henrija Kisindera, savetnika za
nacionalnu bezbednost Riarda Niksona, nakon pobede Aljendea na izborima 1970.
godine.
ileanska armija pod vostvom generala Augusta Pinoea je 11.septembra 1973.,uz
podrku amerike CIA-e, izvrila vojni pu i preuzela vlast.Sa amerikim vojnim
brodovima koji spremno ekaju u blizini obale,uz 32 amerika aviona (koji sleu u
Argentinu blizu ileanske granice i s amerikim sistemom za komunikaciju u vazduhu,
ovi ileanski ekstremisti rue legitimno izabranu vlast od strane ileanskog naroda.Istog
dana je Salvador Aljende ubijen ili izvrio samoubistvo to nikada do kraja nije
razjanjeno.
Pinoe je vladao kao diktator do 1990. kada se povukao sa vlasti.Period njegove
vladavine ostao je zapamen po privrednom rastu,ekonomski liberalnoj desniarskoj
politici veoma bliskoj SAD-u ali i po brojnim ubistvima, hapenjima i proganjanju
politikih protivnika.
Nisu svi dravni udari iskljuivo anti-demokratski.Udar Kemala Ataturka 1919. u
Turskoj je primer nezakonitog,ali demokratski usmerenog dravnog udara.
U SSSR-u je neuspeli pokuaj dravnog udara 1991.godine samo ubrzao raspad drave.

4. Pu
Izraz pu se poeo koristiti u nemakom jeziku u XIX veku zajedno sa izrazom
Staatssreich.Ovo je takoe nezakonita promena.Nju vri linost ili grupa koji nisu u
vrhovima dravne organizacije.To su sporednije linosti koje preuzimaju vlast na
nezakonit nain. Ova promena je isto nedozvoljena, suprotna pravnom poretku
drave.Pu ne menja sutinu drave i prava.To su vie personalne, kadrovske
promene.Pored njih mogu biti promene i u drugim oblastima: dravnoj
organizaciji,pravnom poretku itd.Kao i dravni udar pu se vri nasilnim putem
(upotrebom sile ili pretnjom iste).
Primer za pu jeste pu u Libiji 1. septembra 1969.godine kada mala grupa oficira
predvoena Moamerom el-Gadafijem svrgava sa vlasti kralja Idrisa, koji je proteran u
Egipat.Novi reim je ukinuo monarhiju i proglasio novu Libijsku Arapsku
Republiku.Gadafi je izbio na povrinu i na kraju postao de fakto predsednik drave.Svoj
novi reim je zasnovao na meavini arapskog nacionalizma, aspekta dobro ureene
drave.On je ovaj sistem nazvao Islamski socijalizam i dok je dozvolio privatno
vlasnitvo nad malim preduzeima,vlada je kontrolisala velika preduzea.U praksi je
libijski politiki sistem bio manje idealniji i sa vremena na vreme je Gadafi unutranjoj i
spoljanjoj opoziciji odgovarao nasiljem.

5. Revolucionarne promene
Revolucionarne promene su skokovit, kvalitativan prelaz iz jednog drutva,
drave i prava u drugo.Tih promena je znatno manje od evolutivnih.
Nagomilavanjem evolutivnih u jednom trenutku dolazi do revolucionarne
promene.To predstavlja zavrnicu odreenih postupnih evolutivnih promena i naziva se
revolucija.
 Posmatrajui nastanak i razvoj drave i prava razlikujemo nekoliko revolucija: pri
prelazu iz besklasnog u klasno drutvo i iz klasnog u besklasno drutvo i iz jednog u
drugi tip klasne drave i prava.Tako da kod drave i prava imamo revoluciju pri prelasku
iz robovlasnike u feudalnu dravu i pravo, zatim iz feudalne u buroasku dravu i pravo
i pri prelazu iz buroaske u socijalistiku dravu i pravo.
Pored ovakvog razlikovanja revolucije vezane za istoriju drutva, drave i prava,
razlikovanje po vertikalnom smislu, moe se kod svake revolucije razlikovati ekonomska
i politika revolucija, kao razlikovanje u horizontalnom preseku.
Ekonomska revolucija je kvalitativna revolucionarna promena u nainu
proizvodnje.Ona se sastoji u tome, kada na mesto starog, bude uspostavljen nov nain
proizvodnje.Pri tome na mesto stare vladajue klase, klase koja je imala u svojim rukama
sredstva za proizvodnju i obezbeivala nain proizvodnje koji je u njenom interesu,
preuzima ekonomsku vlast, postaje vlasnik sredstava za proizvodnju potinjena klasa.
Ona uspostavlja nain proizvodnje koji je u njenom interesu.
Politika revolucija je takva promena da nova klasa dolazi do politike, dravne
vlasti.Namesto stare vladajue klase imamo novu koja je u ranijoj dravi bila potinjena
klasa.Nova klasa je nosilac dravne vlasti.
Revoluciju ne treba posmatrati samo kao svren akt ve kao proces vrlo sloenog
kretanja u kome ima i usporenog hoda, zastoja, pokatkad i kretanja unazad.Zavretak tog
procesa predstavlja predstavlja kraj itavog niza pojava i to se esto samo obeleava
revolucijom.Meutim to je zavrnica, poslednji akt izvoenja revolucije.
I u ekonomskoj i u politikoj revoluciji odigravaju se mnogobrojne promene u
nainu proizvodnje i dravnoj vlasti,da bi najzad druga,potinjena klasa u potpunosti
mogla da osvoji sredstva za proizvodnju, uspostavi svoj nain proizvodnje i vrstu vlast u
svim oblastima drutvenog ivota i drave.
Izmeu ekonomske i politike revolucije postoji uzajamna i neraskidiva veza.U
toku izvoenja revolucije dolazi do promena kako u jednoj tako i u drugoj revoluciji.
Ekonomska i politika revolucija su moe se rei dve strane jedne
revolucije.Nemogue je izvriti revoluciju sa iskljuenjem jedne strane.Uspostavljanje
politike, dravne vlasti bez ekonomske, bez promene vlasnitva stredstava za
proizvodnju, ili obrnuto, preuzimanjem sredstava za proizvodnju bez promene politike
vlasti, znailo bi brzo gubljenje vlasti i propast revolucije.Svrgnuta klasa uvek tei da
ponovo doe do vlasti, da izvri kontrarevoluciju.Ako ne doe do povezanosti i
ostvarenja politikog i ekonomskog segmenta revolucije, sigurno dolazi do
kontrarevolucije i do ponovnog uspostavljanja vlasti od strane svrgnute klase.
Za ostvarenje revolucije postoje razliita sredstva i naini. Iako se mogu praviti u
tome velike razlike,klasifikacije i davati odreeni znaaj pojedinim sredstvima i
nainima, ipak se sve svodi na osnovno pitanje, da li se revolucija moe izvesti mirnim
putem, bez nasilja ili samo nasiljem?
Ako se shvati sutina revolucije, da je to smenjivanje vladajue klase, da
potinjena klasa uspostavlja svoju vlast, nain proizvodnje, postaje vlasnik sredstava za
proizvodnju, stvara novu dravu i pravo- onda se moe izvesti zakljuak- da se takva
promena moe samo izvriti silom. Nova klasa mora raspolagati takvom moi, silom, da
bude dovoljno jaa u odnosu na vladajuu klasu.
S obzirom na svoj poloaj i koristi koje ima od vlasti,vladajua klasa nikada nee sii sa
poloaja i ustupiti mesto potinjenoj klasi dobrovoljno, zbog na primer nekih osobina
potinjene klase ili iz nekih drugih razloga.
Potinjena klasa vrlo esto upotrebljava silu, podriva nain proizvodnje i druge odnose da
bi u odreenom trenutku, kada postane dovoljno mona izvrila revolucionarnu promenu
i zbacila sa vlasti vladajuu klasu.
Izvoenje revolucije i potpuno osvajanje vlasti u svim oblastima, s jedne strane i tenja
zbaene klase da ponovo osvoji vlast kontrarevolucijom, s druge strane, jasno ukazuju na
nunost upotrebe nasilja u izvoenju revolucionarnih promena i daljeg uvrivanja
revolucije.
Ako bi se pak moglo govoriti o izvoenju revolucije bez upotrebe nasilja, dakle mirnim
putem, onda se moe zakljuiti da se to deava u takvom odnosu stare i nove vladajue
klase, kada vladajua klasa, svesna snage, sile, silazi sa vlasti i ustupa mesto potinjenoj
klasi.ak i ovom primeru ipak je osnova nasilje,tj. strah od nasilja koji deluje.
Dovoljna je pretnja nasiljem da se u revoluciji bez upotrebe nasilja postigne isti
rezultat kao u revoluciji sa nasiljem neposrednom upotrebom nasilja.
Buroaske drave su nastale u procesu buroaskih revolucija u kojima je
ekonomski vladajua buroaska klasa postala i politiki vladajua.To je bio onaj period u
razvoju buroazije kada je ona istupila kao progresivna drutvena klasa i kada je kao
takva mogla da okupi oko sebe pod parolom bratstva i jednakosti ostale antifeudalne
snage.U tom periodu i buroazija i ostale antifeudalne snage su isti cilj- ruenje
feudalizma, jer se poloaj svih tih slojeva, iako ne na isti nain i u istoj meri poboljavao
uspostavljanjem politike vlasti buroazije.
Oblici izvoenja buroaskih revolucija u pojedinim zemljama su bili razliiti i
zavisili su od mnogih okolnosti..Uglavnom se razlikuju buroaske revolucije u kojima je
politika vlast uspostavljena jednim otrim revolucionarnim zahvatom, kakav je bio
sluaj u Francuskoj i revolucije koje su izvedene u kompromisu sa feudalcima kakav
je sluaj bio u Engleskoj.Isto tako ti oblici su zavisili i od brojnosti i organizovanosti
proleterijata koji se javlja kao saveznik buroaskih snaga u buroaskim revolucijama.U
nekim buroaskim revolucijama je ak njegov uticaj bio dominantan kao na primer u
Rusiji.

6. Primeri revolucija iz prolosti

Francuska buroaska revolucija

Francuska je do revolucije bila feudalno apsolutistika zemlja.Postojanje
feudalnih prava sputavalo je razvoj i napredak u proizvodnji.Ovakvo stanje u Francuskoj
odraavalo se na raspoloenje i shvatanje tadanjeg francuskog drutva.
Francuskoj revoluciji su predhodile brojne evolutivne promene.Tek kad su sazreli
ekonomski, politiki i duhovni preduslovi revolucija je postala mogua.Politika
revolucija nastaje kada znaajan deo naroda prihvati njene ideale i izvodi se silovito uz
nasilan raskid sa starim politikim i pravnim poretkom.
Francuska revolucija je proglasila i odvojenost drave i crkve, poto je crkva bila vaan
oslonac starog reima.
 Iako je Francuska revolucija predstavljala izuzetno znaajan dogaaj za prodor u
bolji i pravedniji svet, nije naila na optu podrku u vreme svog izbijanja.
Iako je dosta krvi proliveno, stvoreno je jedno moderno drutvo i omoguen napredak u
svakom pogledu.

Kubanska revolucija

Koreni revolucije- hronologija dogaaja

Svetska ekonomska kriza 1929. godine se odrazila i na Kubu.Radnici su bivali u sve
gorem poloaju.Generalni trajk je organizovan 1930. godine.On je naneo veliki udarac
tadanjem reimu.Viljena,voa tadanjeg kubanskog revolucionarnog pokreta se obratio
narodu podbunjuje radnike i govori otvoreno o manama reima usled ega biva
proganjan.
Viljena naputa Kubu i odlazi najpre za Njujork,pa za Moskvu,pa u sanatorijum na
Crnom moru.
Maado zapoinje teror nad komunistima.Mnogi su baeni ajkulama.Uvodi se cenzura
listova.
Komunisti pokuavaju da mobiliu mase.1933.Kuba je u previranju.Maado ubrzo odlazi
sa vlasti,na vlasti dolaze leviari,ali je to kratkog veka.Dolazi do vojnog udara kada
Batista dolazi na vlast.
1948.estoka anti-komunistika kampanja je naterala komuniste u jo veu
defanzivu.Radnika klasa je tada pod uticajem sitnoburoaske svesti uz anarhistike i
reformistike ideje.
Kastro,poinje da zagovara nasilje.Komunisti su protiv nasilja jer je dravni udar proao
bez otpora.
U novogodinjoj noi 1958-1959 Batista podnosi ostavku i avionom bei iz Havane.Iako
je pokuao da prikrije bekstvo,to je bilo vrlo brzo razotkriveno.
Reimska vojska je faktiki bila unitena.Cilj revolucionara je bila- likvidacija vojske do
temelja i zamena vojnog aparata ustanikom vojskom.
Kastro ve 9.januara 1959. zapoinje agrarnu reformu.
Komunistika partija priznaje revoluciju.
Kubanska revolucija je u stvari bila prva revolucija protiv neokolonijalizma.

Promene u drutvu i dravi nakon revolucije

1959. donesen je Zakon o agrarnoj reformi.Maksimum je iznosio 400
hektara.Drava je plaala naknadu za eksproprijaciju.Zemlja se daje seljacima koji je ve
obrauju, a ostatak pripada dravi.1960. je izvrena nacionalizacija svih domaih i stranih
preduzea,ime je Kuba potvrdila da ide u socijalizam.
 7. Zakljuak

Dogaaji poslednjih decenija (nakon sloma komunizma u Evropi i raspad SSSR-

a) pokazuju prevlast neoliberalnih gledita.Nemali broj politikih mislilaca na razne
naine istiu misao da istorija neumitno vodi ka liberalnoj demokratiji i kapitalizmu.
Svi alternativni oblici drutvene organizacije koji su smatrani potencijalnim
suparnicima zapadnjakog liberalnog modela, kao na primer islamski teokratizam, azijski
meki autoritarizam i socijalizam su pretrpeli konaan poraz u razdoblju od 1989. do
1998. godine.Stoga ne postoji vie alternativni model razvoja koji obeava uspehe od
procesa globalizacije.Izolacija ne vodi nikuda.
Po dubini svojih promena s revolucijom se gotovo izjednaava i proces raspada
SSSR-a,tzv. pliane revolucije u zemljama Istone Evrope i pojava prelaznog
razdoblja- tranzicije.Postavlja se pitanje- tranzicija iz ega u ta? Da li je re o povratku,
dakle koraku unazad iz socijalizma u kapitalizam i liberalnu demokratiju, odnosno
demokratsko-socijalnu pravnu dravu ili se moda mogu javiti obrisi istorijski
progresivnog meovitog drutva?
 8. LITERATURA:

Dr Momilo V. Dimitrijevi, Uvod u pravo ,Savremena administracija, 1974. Beograd

http://www.pionirovglasnik.com/ ,2008.godina
Stevan Lili i Svetislav Bulaji, Ustav i prava graana,Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, 2006. Beograd
http://www.wikipedia.com/,2008.godina
Dr Danilo . Markovi, Osnovi opte sociologije, Savremena administracija,1974.Beograd
Radomir D.Luki i Budimir P.Kouti, Uvod u pravo ,Slubeni glasnik, 2008. Beograd
SADRAJ:

Uvod2
Reforma...3
Dravni udar4
Pu...5
Revolucionarne promene.5
Primeri revolucija iz prolosti..7
Zakljuak 9
Literatura.10