Vilijam ekspir

Vilijam ekspir (engl. William Shakespeare, krten 26. aprila 1564,

umro 23. aprila 1616) je bio engl
ski pesnik i dramski pisac, koji se, prema vie razliitih izvora, smatra
za najveeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.
Opus njegovih dela koja su preivela do danas sastoji se od 38
pozorinih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme, i nekoliko
drugih poema. Njegovi pozorini komadi bili su prevedeni na sve
vanije ive jezike i prikazuju se svuda u svetu ee nego bilo koji
drugi pozorini komad.

ekspir je roen i odrastao je u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18

godina, oenio se Anom Hatvej (engl. Anne Hathaway), koja mu je
rodila troje dece: Suzanu i blizance Hamneta i Dudit. Izmeu 1585. i
1592. zapoeo je uspenu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i
suvlasnik glumake druine Ljudi lorda amberlena, kasnije poznatiju
kao Kraljevi ljudi. Povukao se u Stratford verovatno oko 1613. gde je
umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedoanstava je ostalo o
ekspirovom privatnom ivotu i postojala su mnogobrojna nagaanja
oko njegove seksualne opredeljenosti, religioznih ubeenja i da li su
dela koja mu se pripisuju u stvari napisali drugi pisci.

ekspir je najvei deo svog opusa napisao izmeu 1590. i 1613.

Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on
uzdigao do savrenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do
otprilike 1608. U tom periodu su nastali Hamlet, Kralj Lir ili
Magbet, pozorini komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorine
komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je
tragikomedije i saraivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od
njegovih dela su bila objavljena jo za njegovog ivota u izdanjima
razliitog kvaliteta i tanosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega
objavila su Prvi folio, zbirku njegovih dramskih dela koja su
ukljuivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao
ekspirove.

Biografija

Rani period

Vilijam ekspir je bio sin Dona ekspira, uspenog rukaviara rodom iz

Sniterfilda, i Meri Arden, kerke uglednog zemljoposednika. Bio je
roen u Stratfordu na Ejvonu, a krten je 26. aprila 1564. Smatra se da
je roen 23. aprila na dan sv. ora. Bio je tree od osmoro dece i
najstariji preiveli sin.
London i pozorina karijera

Ne zna se kada je tano ekspir poeo da pie, ali aluzije savremenika i

beleke o predstavama pokazuju da je nekoliko njegovih pozorinih
komada bilo na sceni pre 1592. godine. Bio je dovoljno poznat u
Londonu da bi ga u novinama napao drugi dramaturg, Robert Grin.

Grinov napad je prvo pominjanje ekspira kao dramaturga. Biografi

pretpostavljaju da je prve korake u pozoritu mogao da napravi u bilo
kom trenutku izmeu 1580. i Grinovog napada. Od 1594. ekspirovi
pozorini komadi su se prikazivali samo u izvoenju Ljudi lorda
emberlena, glumake druine iji su vlasnici bili nekoliko glumaca
meu kojima je bio i ekspir, koja je uskoro postala vodea glumaka
druina u Londonu. Nakon smrti kraljice Elizabete 1603. godine,
druinu e pod zatitu uzeti sam kralj, a sama druina e onda
promeniti ime u Kraljevi ljudi.

ekspir je tokom svoje pozorine karijere iveo izmeu Londona i

Stratforda. Godine 1596. ekspir je iveo u parohiji sv. Helene,
Biopsgejtu, severno od Temze. Do 1599. preselio se u Sautvark, kada
je njegova druina izgradila Gloub. Godine 1604. opet se preselio
severno od reke, u zonu Katedrale sv. Pola gde je bilo mnogo lepih
kua. Tamo je iznajmljivao sobu od francuskog hugenota, Kristofera
Montoja koji je pravio perike i drugu opremu.

Pozne godine i smrt

Nakon 1606-7. godine, ekspir je napisao neto manje pozorinih

komada i nijedan od tih komada mu nije bio pripisan nakon 1613.
Njegova poslednja tri komada bila su kolaboracije, verovatno sa
Donom Fleerom, koji ga je nasledio na mestu dramaturga u pozoritu
Kraljevi ljudi. Rou je bio prvi biograf koji je odbacio tradicionalno
miljenje da se ekspir povukao u Stratford nekoliko godina pre svoje
smrti, ali povlaenje od bilo kakvog rada u to doba je bila prava
retkost, i ekspir je nastavio da i dalje odlazi povremeno u London.
Godine 1612. pozvan je na sud u svojstvu svedoka u procesu
brakorazvodne parnice Montojeve kerke, Meri. U martu 1613. godine,
kupio je kuu u parohiji Blekfrijars, a od novembra 1614. bio je u
Londonu nekoliko nedelja sa svojim zetom, Donom Holom.

ekspir je umro 23. aprila 1616. za sobom ostavio svoju enu i dve
kerke. Suzana se udala za doktora Dona Hola, 1607. godine, a Dudit
za Tomasa Kinija, vinara, dva meseca pre nego to je ekspir umro.

Pozorite
Postoje etiri perioda u ekspirovoj stvaralakoj karijeri. Do 1590. pisao
je uglavnom komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora i
istorijske drame bazirane na narodnoj tradiciji. Drugi period je poeo
oko 1595. sa tragedijom Romeo i Julija i zavrio se 1599. sa Julijem
Cezarom. Tokom ovog perioda, napisao je ono to se smatra njegovim
najboljim delima. Od otprilike 1600. do 1608. ekspir je uglavnom
pisao samo tragedije i ovaj period se naziva njegovim traginim
periodom. Od 1608. do 1613. pisao je tragikomedije koje se jo zovu i
romanse.

Prva zabeleena dela su Riard III i tri prva dela Henrija VI, koje su
napisane poetkom devedesetih godina 16. veka. Veoma je teko
odrediti taan datum nastanka ekspirovih komada. Strunjaci
smatraju da Tit Andronik, Komedija nesporazuma, Ukroena goropad i
Dva plemia iz Verone takoe pripadaju ovom periodu. Njegove
istorijske drame koje su dosta crple teme iz Hronike Engleske, kotske
i Irske autora Rafaela Holineda iz 1587, dramatizuju korumpiranu
vladavinu i tumae se kao opravdanje porekla dinastije Tjudor.
Kompozicija ovih dela je bila pod uticajem elizabetanskih dramaturga,
naroito Tomasa Kida i Kristofera Marloua, kao i srednjovekovnom
dramom i Senekinim pozorinim delima. Komedija nesporazuma je
bazirana na klasinim modelima, dok se izvori za Ukroenu goropad
nisu nali, iako je povezana sa drugom, istoimenom dramom i mogue
je da je nastala na osnovu narodne prie. Kao i Dva plemia iz Verone,
u kojoj se pojavljuju dva prijatelja koja odobravaju silovanje, takoe i
pria o ukroenju nezavisnog enskog duha od strane mukarca
ponekad zabrinjava moderne kritiare i reditelje.

Predstave

Nije sasvim jasno za koje glumake druine je ekspir napisao svoje

prve pozorine komade. Naslovna strana izdanja Tita Andronika iz
1594. godine otkriva nam da su tu dramu izvodile tri razliite glumake
trupe. Nakon kuge koja je harala izmeu 1592. i 1593, ekspirove
komade je izvodila njegova sopstvena druina u pozoritima u ordiu
severno od Temze. Londonci su hrlili tamo da vide prvi deo Henrija IV.
Kad je izbio sukob sa gazdom pozorita, druina je sruila pozorite
Teatar i od ostataka napravila Glob teatar, prvo pozorite koje su
glumci napravili za glumce na junoj obali Temze u Sautvarku. Glob se
otvorio u jesen 1599. godine, a prva predstava koja je bila prikazana
bio je Julije Cezar. Mnogi ekspirovi veoma poznati komadi su pisani
ba za Glob teatar, kao npr. Hamlet, Otelo i Kralj Lir.

Poto su Ljudi lorda emberlena promenili ime u Kraljevi ljudi 1603,

uspostavili su specijalan odnos sa novim kraljem Dejmsom. Iako nema
mnogo pisanih svedoanstava o predstavama, Kraljevi ljudi su izvodili
sedam ekspirovih komada na dvoru izmeu 1. nevembra 1604. i 31.
oktobra 1605. godine, ukljuujui dve predstave Mletakog trgovca.
Nakon 1608. godine, igrali su zimi u zatvorenom Blekfrijars teatru, a
leti u Glob teatru. Zatvorena scena kombinovana sa jakobskom modom
tekih kostima, dozvolila je ekspiru da uvede savrenije scenske
naprave. U Cimbelinu, na primer, Jupiter se sputa s neba uz gromove i
munje, jaui na orlu: baca munju i duhovi padaju na kolena.

ekspirovoj glumakoj druini pripadali su i Riard Berbid, Vilijam

Kemp, Henri Konde i Don Heminges. Berbid je igrao glavne uloge na
premijerama mnogih ekspirovih dela, ukljuujui Riarda III, Hamleta,
Otela i Kralja Lira. Popularni komiar Vil Kemp igrao je slugu Pitera u
Romeu i Juliji, a u Mnogo buke ni oko ega igrao je Dogberija. Na
prelasku iz 16. u 17. stolee, zamenio ga je Robert Armin, koji je igrao
likove kao to su Tastoun u Kako vam drago, i lude u Kralju Liru.
Godine 1613. ser Henri Voton je zabeleio da je Henri VIII bio
postavljen u izuzetnim uslovima sa puno pompe i ceremonijalnosti.
Dana 29. juna izbio je poar u kom je Glob bio uniten do temelja.

Bibliografija

Tragedije

Romeo i Julija (Romeo and Giuliett; 1593)

Tit Andronik (Titus Andronicus; 1594)
Julije Cezar (drama) (1599)
Troil i Kresida (Troilus and Cressida; 1601. - 1602)
Hamlet (1602)
Otelo (1604)
Kralj Lir (King Lear; 1605)
Magbet (Macbeth; 1606)
Antonije i Kleopatra (Antony and Cleopatra; 1607)
Koriolan (Coriolanus; 1608)
Timon Atinjanin (1608)

Komedije

Uzaludni ljubavni trud (Love's Labour's Lost; 1590)

Dva plemia iz Verone (The Two Gentlmen of Verona; 1591)
Komedija nesporazuma (The Comedy of Errors; 1593. - 1594)
San letnje noi (A Midsummer Night's Dream; 1594)
Mletaki trgovac (The Merchant of Venice; 1595)
Ukroena goropad (The Taming of the Shrew; 1596)
Mnogo vike ni oko ega (Much Ado About Nothing; 1599)
Vesele ene vindsorske (The Merry Wives of Windsor; 1599)
Bogojavljenska no (Twelfth Night; 15991600)
Kako vam drago (As You Like It; 1600)
Sve je dobro to se dobro svri (All's Well That Ends Well; 1602. - 1604)
Ravnom merom (Measure for measure; 1604)
Perikle (1608)
Cimbelin (Cymbeline; 1610)
Zimska pria (The Winter's Tale; 1610)
Bura (The Tempest; 1611)

Istorijske drame

Kralj Henri VI (1591)

Kralj Riard III (1593)
Kralj Riard II (1594)
Kralj Don (1594)
Kralj Henri IV (15961597)
Kralj Henri V (1599)
Kralj Henri VIII (1612)

Pesme

Soneti - (pisani izmeu 1595-1599, objavljeni 1609)

Venera i Adon (Venus and Adonis; 1593)
Otmica Lukrecije (The Rape of Lucrece; 1594)
Strastveni hodoasnik (The Passionate Pilgrim)