SADRZAJ 1DEO: PROZORI 4.0 UVOD i 2.0 FUNKCIJE PROZORA, =e 2.1 Osvetienje i osunéanje 5 2.2 Provetravanie prostorija 6 2.3 Zvuna zastita 8 2.3.1 Vista i debijina stakla .. event 2.3.2 Utica] doprozornika i krila prozora na prenosenje zvuka 9 2.8.3. Spojnica izmedu doprozamika i zida vn 10 2.3.4 Spojnica izmedu krila i doprozormika ....... 10 2.3.5 Razmak izmedu stakala 10 2.4 Zatita od atmosferskih uticaja .. ae 2.5 Toplotna zaétita prozora 1 2.5.1. Transmisiona sposobnost stakla, prozorskog, okvira i krila aan 2.5.2. Komentar Usiova i tehniékih normativa za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda od novembra 1983, god... 13 3.0 ODREDIVANJE POJMOVA | DEFINICIJE 13 4.0 PODELE PROZORA . foe 14 4.1 Podela prozora prema sklopu krila 14 4.2 Podela prozora prema sastavu .. . 15 4.3 Podela prozora prema naéinu pokretanja krila - 15 4.3.1 Obrtni prozori 4.3.2 Klizni prozori .... 4.3.3 Otklopni prozori 4.3.4 Kombinovani prozori 4.3.5. Prozori koji se ne otvaraju 18 4.4 Podela prozora prema materijalu vse 18 4.5 Podela prozora prema visti zastora i Senila ....... sessions 18 4.5.1 Podela zastora prema materijalU ....cccesceeseee 19 4.5.2 Podela zastora prema natinu pokretanja 19 4.5.3 Polozaj i vrsta senila sone eves 19 5.0 ODREDIVANJE SMERA POKRETANJA KRILA -....-cssssssenseeennes 19 6.0 VELICINE PROZORA ety ststespecanecenee 20) 7.0 NACINI UGRADNJE GRABEVINSKE STOLARIJE PO JUS-U a8.0 GRAFICKI PRILOZI . 22 8.1 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu (fasadna obloga - opeka) 8.2 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu (demit fasada) 83 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i suvim postupkom ugradnje u slojevitom zidu 8.4 Dvostruki prozor sa uzanom kutijom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu 8.5 Detalji jednostrukog prozora 8.6 Primer grafiékog rada sa odredivanjem otvora u fasadnom zidu za ugradnju prozora sa detalima I DEO: VRATA 1.0 UVOD....... frente rt) 2.0 UNUTRASNJA VRATA PO JUS-U 50 2.1 Definicije .... veseeststnsessntee 80 2.2 Modulame velidine unutraénjih vrata... 51 3.0 PODELE VRATA severe Bf 3.1. Podela vrata prema broju krila sevens 5A 3.2 Podela vrata prema vrsti materijala 82 3.3 Podela vrata prema konstrukeiji dovratnika . 52 3.4 Podela vrata prema konstrukeiji KFIa ...c..see 52 3.5 Podela vrata prema naéinu pokretanja krila ....... 52 3.6 Podela vrata prema smeru zatvaranja krila...... eeeoa 4.0 NACINI UGRADNJE UNUTRASNJIH VRATA sesesttscesees 5B 5.0 GRAFICKI PRILOZI .. 55 5.1 Unutragnja vrata po JUS-u sa mokrim postupkom ugradnje 55 5.2 Unutragnja vrata po JUS-u sa suvim postupkom ugradnje .... 56 5.3. Primer grafiékog rada sa odredivanjem otvora za vrata u unutragnjem zidu sa detaljima 87 lI DEO: PRILOG 1.0 PRIMERI IZRADE SEMA STOLARIJE ZA PROZOR | UNUTRASNJA VRATA 58 LITERATURA ......... : . 60| DEO: PROZORI 1.0 UVOD Klimatski uslovi su naterali Goveka da sagradi svoje skloniste, u kome ée se odvijati Zivot. Zelja za kontaktom sa okolinom, prirodom, vazduhom, suncem kao izvorom Zivota, dovodi do otvaranja fasada. Vrsta ovih otvora, njihova veliéina i konstrukeija u direktnoj su zavisnosti od klimatskih uslova. Prozori na zgradi jednako su znaéajni kao i drugi arhitektonski elementi, koji doprinose ukupnom arhitektonskom izrazu nekog objekta. Oblik, veligina i konstrukcija prozora menjali su se u skladu sa raziicitim stilovima arhitekture i njihovim stalno novim zahtevima. Namena objekta kao i organizacija unutrasnjeg prostora direktno utiéu na izbor prozora Oblik i veligina prozora, njegova konstrukcija i naéin zastakljenia, menjali su se tokom vremena. Razvojem tehnologije gradenja kao i tehnologije izrade prozora, javijaju se promene u arhitektonskom izrazu objekta. Velicina prozora se menjala od malih otvora na fasadama zgrada u doba starih Grka i Rimljana, pa do savremenih dana kada su otvori na fasadama sve vei, do razvoja staklenih fasada. U proteklih 50 godina staklene fasade imaju veliku primenu u svetu i kod nas. Prozor kao jedan od elemenata fasade utice na arhitektonski izgled tako da predstavija samo detalj ii da u sklopu zastakljene fasade ~ zid zavese éini njen kompletan izraz. Na fasadu moze da utiée: + oblikom, * velitinom, rasporedom, ritmom, * polozajem u odnosu na fasadni zid (izbaéen ili uvuéen), * primenjenim materjalom za osnovnu konstrukciju (doprozornik i krila) i vrstom zastakljenja, + -naginom otvaranja. Savremeni prozori dozivijavaju stalne promene materijala, tehnike izvodenja, okova - koji omoguéava razlitite nagine otvaranja, vrste zastakljenja. Poznavanje svega ovoga omoguti¢e arhitekti da na pravilan naéin izvrsi izbor prozora kao elementa za materijalizaciju fasade. Arhitekta je u situaciji da u sklopu fasade isprojektuje prozor, ali se bez poznavanja osnovnih funkcionalnin karakteristika prave greske i u oblikovnom smislu Prozor kao funkcionalno-oblikovni element omotaéa zgrade po mestu na fasadi mode biti * na vertikalnoj fasadnoj ravni, * na kosoj krovnoj povrsini, * kupole i lanterne na ravnom i u kosom krovu Oblikom, velicinom, rasporedom prozora na fasadi, mozemo naslutiti Namenu nekog objekta. Kao oblikovno funkcionalni element, na fasadu utice velicinom, oblikom, rasporedom.Prozori mogu biti postavijeni u_vertikalnom nizu, kombinovanjem oblika i veligina (sl.1) Prozori postavijeni u horizontainom nizu naglaSavaju horizontalnost objekta (sI.2) Ugaoni_prozor_moze biti na izbaéenom il uvuéenom delu zgrade (81.3). Prozor vrata, takozvani “francuski prozor’ ima primenu narogito kod stambenih zgrada. Prozorsko kilo bez parapeta ide do poda, pa je neophodna ograda (sI.4). Kombinacija prozora sa vratima se éesto javia naroéito kod ulaznih vrata, balkonskih vrata. vetrobrana. Moguénosti kombinovanja su velike. $1.3- Prozori na uglu zgradeS1.5- Krovni prozor Na kosoj krovnoj__povrsini postavijaiu se krovni prozori. Oni mogu biti + krovni prozor polozen na krovnoj ravni — ugraden izmedu rogova (s1.5); © uspravni_—krovni_—_prozor ugraden na krovnoj badzi (sl.6); * kombinovani polozaj, prozor postavijen delimiéno po kosoj i vertikalnoj povréini (s.7). SI.7- Kombinovani krovni prozorProzori na zabatnom zidu potkrovnog prostora, mogu da budu raziiitih oblika i zavise pre svega od umeSnosti i kreativnosti arhitekte, od namene prostora, nagiba, visine i oblika krova (sI.8). Trougaoni oblik zabatnog prozora ima opravdanja i u estetskom, funkcionainom i konstruktivnom smislu. Velicina prozora u direktnoj je zavisnosti od namene prostorije i orjentacije. S1.8- Prozori na zabatnom zidu Svi spoljni otvori (prozori i balkonska vrata) moraju se projektovati, | izraditi i ugraditi tako da u toku kori8éenja objekta trajno obezbeduju: * osvetljenje prostorije, provetravanje, toplotnu zaétitu, zaStitu od atmosferskih padavina i uticaja, bezbednost, zvuénu zaititu. Prozore bi trebalo projektovati prema nameni prostorije. U skladu sa orjentacijom trebalo bi predvideti odgovarajuée zastore ili senila, koji kao sastavni elementi prozora utiéu na arhitektonski izgled Kod vigespratnih zgrada _standardima je predvidena visina parapeta {od gotovog poda do gornje povrsine prozorske daske) od 100 cm. Prozori saniskim parapetima, »ftancuski« prozori, spoljna i balkonska vrata, stepenigni prozori i sliéni otvori koji ne pripadaju obezbedenim balkonima, lodama i drugim ispustima, moraju biti obezbedeni ogradama visine 110 cm. Prozori bi trebali da budu projektovani tako da u otvorenom pologaju ne smetaju obavijanju odredenih funkcija u prostorij, da se za vreme koriscenja mogu jednostavno éistiti i odrZavati sa unutraSnje strane. Industrijski proizvedeni prozori | balkonska vrata i drugi otvori u spoljnim zidovima moraju ispunjavati zahteve iz Posebnih uslova za izgradnju, ugradnju i obradu pojedinih elemenata objekta 2.0 FUNKCIJE PROZORA 2.4 Osvetljenje i osunéanje Veliki deo kompletnog Govekovog Zivota odvija se u zatvorenim prostorima pa je zato uticaj ovih faktora na njegovo zdravije veoma znagajan Svetlost je Coveku potrebna koliko i voda i vazduh. Prirodna svetlost ulazi u prostoriju preko zastakljenih delova fasade. Zavisno od namene prostoriie definige se i potreba za njenim prirodnim osvetlienjem, od éega zavisi i veliéina otvora na fasadi. Jagina i ravnomemost osvetljenja zavisi od strane sveta, od toga da li je zgrada u slobodnom prostoru ili je zaklonjena susednim zgradama, refleksije susednih zgrada, zelenila, konfiguracije terena na kome je zgrada postavijena, kao i unutrasnjih faktora prostorije. Takode je od uticaja i polozaj prostorije u samoj zaradi (prizemije, nizi ili vi8i spratovi). Veligina za odredivanje svetlosti je svetlosni dnevni Cinilac. On se sastoji od tri dela: * uticaja svetlosti nebeskog svoda koji direktno osvetljava prostoriju, * spoljagnjeg refleksa koji obuhvata svetlost koja kao spolina refleksija dospeva u prostoriju, * udeS¢a unutragnje refleksije, koja obuhvata uge8ée svih unutragnjih povrsina, Uée&ée ovih komponenti moze zavisiti i od zasenéenja, vrste zastakijenja, zaprijanosti stakla, pa mode biti neujednaéen. Na osvetljenje prostorije utiée i orjentacija zgrade prema stranama sveta Istoéno i zapadno orjentisani prozori su najvige osvetljeni leti, u prelaznom periodu delimiéno, a zimi skoro samo difuzno. Istoéno sunce je veoma prijatno ujutru. Na zapadu je ceo dan difuzno dok posle podne dolazi do direktnog sunéevog zraéenja. Prozori orjentisani jugoistok — jugozapad primaju zimi ravne duboko ulazeée sunéeve zrake i zbog toga je potrebno da budu postavljeni kao juzni prozori Prozori orjentisani severoistok - severozapad u toku zime skoro da ne dobijaju sunce. U proleée i u jesen ovi prozori su efikasno osvetlieni, Sto je prijatno naroéito u prelaznom periodu kada nema grejanja.Prozori orjentisani na sever jedino su leti direktno osvetljeni i to rano ujutru i kasno popodne. Ovde deluje samo difuzni udinak (dolazi od svih delova sunéevog svoda, vedrog neba i oblaka). Orjentacijom ka jugu koligina toplote koja je posiedica sunéevog zratenja kroz zastakljene povrsine, predstavija toplotno optereéenje prostorije. Sunéevi zraci koji dopiru_ kroz prozor (u sluéaju da nema druge zapreke osim stakla), dopiru u unutragnjost prostorije gde se delimiéno reflektuju, a delimiéno apsorbuju. Apsorbovani deo toplote (energija koju apsorbuju zidovi, pod, plafon, namestal) kasnije se konvekcijom vraéa u prostoriju, pa dolazi do povecanja temperature vazduha Ovo je poznati efekat staklene baste. Staklene baste, zastakljene lode i terase su U savremenoj arhitekturi desta pojava. Njihovo projektovanje zahteva, pored poznavanja osnovnih koncepeijskih pravila, lokacije i orjentacije, i poznavanje elemenata materijalizacije i nacina izvodenja. Zastakljene povrsine fasade orjentisane prema jugu imaju vaznu ulogu u kori&éenju prirodnih izvora toplotne energije u zimskom periodu, gde se prozor javija kao element pasivnog kori8éenja sunéeve energije. 2.2 Provetravanje prostorija U cilju zdravog Zivota u prostorijama u Kojima se boravi potrebno je izviti provetravanje kroz prozore i vrata. Provetravanje se moze vriiti prirodnim i vestaékim putem. Prirodno provetravanje se bazira na dve razlitite fiziéke pojave: na razlici u temperaturi, odnosno razlici u pritiscima izmedu spoljagnjeg i unutragnjeg vazduha i na dejstvu vetra. Razlika u pritiscima nastaje usled razlike u temperaturi vazduha. Topli vazduh kao lakgi, penje se u gomje delove prostorije stvarajuti pritisak, pa tezi da kroz pore, pukotine i otvore izade napolje. Spoljni hladni vazduh kao tezi, prodire kroz otvore u prostoriju u njenom nizem delu i tezi da ispuni prazninu nastalu odlaskom toplog vazduha. Na taj nadin u nizem delu prostorije stvoriée se potisak. Najveéa razlika u temperaturi je pri podu i plafonu. Ako su otvori u gomjem i donjem delu prostorije jednaki, razlika je sve manja iduci ka sredini prostorij. Na sredini prostorije razlika ée biti jednaka 0, tj. nee postojati ni pritisak ni potisak. Ova zona se naziva neutralna zona (sI.9). Ako je napollu toplije a u prostoriji hladnije deSava se obrnut proces (sl. 10). I vi pick sun I] | topli vozduh hladni vozduh potisak hladni vozduh SI,9-Provetravanje u zimskom periodu SI.10-Provetravanje u letnjem perioduHladan vazduh ée iz nizeg dela prostorije tediti da izade, a spoljni topliji da ude preko gomjeg dela, pa ée u gorjoj zoni biti potisak a u donjoj pritisak. Na taj naéin, raziikom u temperaturi spoljnjeg i unutraénjeg vazduha, vrsiée se izmena vazduha u prostoriji prirodnim putem. Ako je temperatura vazduha u prostoriji izjednaéena sa spoljnom, izmene vazduha ne¢e biti. Kako apsolutnog mirovanja vazduha ustvari nema, ipak ¢e do¢i do slabih izmena vazduha Prirodno provetravanje vrsiée se efikasnije sto je razlika u temperaturi izmedu spoljasnjeg i unutragnjeg vazduha veéa — zimi, dok je let, kada su temperature spolja i unutra skoro izjednaéene, provetravanje neznatno. Efikasno provetravanje prostorija moze se vrSiti pravilnim rasporedom krila koja se otvaraju, u sklopu manjih ili vetih otvora na fasadi. Provetravanje se moze vrgiti i preko dodatnih elemenata u okviru prozora, kroz koje se provetravanje vr8i i kada su prozori zatvoreni. Ovi dodatni elementi mogu bit ugradeni u okvir prozora sa gornje i sa donje strane (sI.11). a) Specialni Al profil za provetravanje b) Ventilacioni profil jim se otvaranjem omoguéava provetravanje c) Mrezica protiv insekata d) Gornji deo doprozomika e) Gornji deo krila prozora. Si.11- Detalj gomjeg dela jednostrukog prozora sa elementima za provetravanje Da bi se izvrSio pravilan raspored i odredila odgovarajuéa povrsina prozora u cilju dobrog provetravanja, korisno je razmotriti izvesne graniéne sluéajeve postavijanja otvora na fasadnom zidu (sl.12)..») [_olver °) ¢) [ever] otvor otvor otvor SI.12- Uticaj polozaja i veliine prozora na provetravanje 1. Kod prozora male visine, usled vrlo male razlike u temperaturi u blizini neutralne ose, po mimom vremenu neée ni doci do razmene vazduha (sI.12.a) 2. Otvor postavijen ispod plafona. | u ovom sluéaju razlike u pritiscima u graniénom delu otvora su male, Obzirom na to da je pomeranjem neutraine ose na gore pritisak povecan, to ée usled svojstva propustijivosti prozora i vrata ipak do¢i do izmene vazduha (sl.12.b). 3. Otvor postavijen iznad samog poda. Sliéan je sluéaj kao kod slucaja 2, ali Ge doci do jo manje izmene vazduha, jer u zoni najveceg pritiska nema otvora (sl. 12.c) 4. Otvor postavijen i kod poda i kod plafona. Ako su otvori iste veliéine, neutralna osa ée biti u sredini. Kako se gomnji otvor nalazi u zoni najveceg pritiska, a donji u zoni najveceg potiska, to ée, kada se otvore oba otvora, do¢i do najbolje izmene vazduha (sl.12.d). \z ova éetiri sluéaja moze se izvesti zakljuéak: 1, Uski prozor makar po celoj airini zida postaviien u sredini visine prostorije nije pogodan za provetravanje. 2. Taj isti prozor postavijen po vertikali povoljan je za postizanje dobrog provetravanja (12.e). 2.3 Zvuéna zastita Pored ostalih funkcija koje treba da zadovolji dobar prozor, postavija se i problem zvuéne zastite prostorija u Kojima boravimo. Prozori kao sastavni delovi fasade nekog objekta predstavijaju slaba mesta za prodor buke spolja U savremenim gradovima to se postavija kao problem kako u stambenim zgradama tako i u svim ostalim objektima u kojima boravimo: radna mesta, 8kole, bioskopi, pozorista, éitaonice, bolnice i druge ustanove.Na prenogenje zvuka kroz prozor utiéu slededi faktori vrsta i debljina stakla, veligina i broj krila, debjina i povrsina doprozornika, spojnica izmedu doprozornika i zida, spojnica izmedu krila i doprozornika, razmak izmedu stakala, vrsta zastora. 2.3.1 Vrsta i debijina stakla Debljina stakla bitno utiée na zvuéno izolacionu moé prozora. Osim jednosiojnog stakla od 3 i 4 mm koriste se i stakla veéih debljina kod specijalnog zahteva za izolacijom od zvuka, i slepliena stakla izmedu kojih se nalaze folije od polivinil butirala, Gije se debliine kreéu od 0,38 - 1,50 mm, Od stakla debline 3 mm moze se oéekivati izolaciona vrednost od 25 dB. Poveéanjem debljine stakla izolaciona moé se povecava do 30 dB. Vrednosti zvuéne zastite su bolje ako je prozor dobro zaptiven. Za Il klimatsku zonu gde spada i Beograd, primenjuju se prozori dvostruko ili trostruko zastaklieni po konstrukeij + jednostruki sa izolacionim staklom (dvoslojnim ili trostojnim), + dvostruki sa spojenim krilima, sa staklom 2x4 mm, ili jednim obiénim od 4 mm i jednim termoizolacionim, * dvostruki sa razmaknutim krilima, zastaklieni obiénim ravnim staklom 2x4 mm, jednim obiénim i jednim termoizolacionim 4-12-4, ili termoizolacionim staklima 2x 4-12-4. Akusticka vrednost se povecava tako Sto se razmak izmedu krila poveéava. Merenja na klasiénim prozorima su pokazala da jednostruki prozori pruzaju slabiju zvuénu zastitu od dvostrukih. Radi poredenja dati su slededi podaci: |_vrsta prozora zaptivaé zyuéna izolacija u dB jednostruki bez zaptivki 15-20 jednostruki sa zaptivkama 25 krilo na krilo 2 stakla bez zaptivki 25 krilo na krilo 3 stakla sa zaptivkama 34 dvostruki sa kutijom bez zaptivki 25-30 dvostruki sa kutijom sa zaptivkama 30-35 termoizolaciona stakla 2x4 mm + 8 mm (10, 12 mm) oko 30 2x5,5 mm+ 8 mm (10, 12 mm) oko 33 Poveéani meduprostor izmedu stakala i kombinacija razliditin debljina stakla, povoljno utiéu na poboljganje zvuéne zastite. Deblje staklo se stavija sa strane izvora zvuka od koga je potrebna zaatita 2.3.2 Uticaj doprozornika i krila prozora na prenoSenje zvukaVeligina krila zavisna je od konstrukeije prozora odnosno krila i okova koji sluzi za noSenje i pokretanje krila. Za vece povrsine krila usled povecane tezine potrebne su i vece dimenzije profila krila, Povolinije je sa aspekta prenogenja zvuka ugraditi u krilo veéu povrainu stakla nego ve¢i broj manjih stakala ili ve¢i broj krila, jer se tako povecava broj spojnica koje kvalitetnim zaptivanjem treba obezbediti od prenogenja zvuka. Za sprecavanje prenogenja zvuka povolinije je da doprozomik bude vete debljine, jer se smatra slabijim izolatorom od zastakljenih povrsina. 2.3.3 Spojnica izmedu doprozomnika i zida Doprozornik mora biti évrsto ugraden u zid, bez moguénosti pomeranja Spojnica izmedu doprozomika i zida mora biti dobro zaptivena prigusujucim materijalima, kombinovano mineraina vuna i trajnoelastiéni kit. Poseban problem postavija ugradnja prozora u zidove bez zuba. Zato se preporuéuje da se prozori ugraduju u otvore sa zubom radi bolje termicke i zvuéne izolacije. 2.3.4 Spojnica izmedu krila i doprozornika Od preciznosti izrade doprozornika i krila sa odgovarajuéim spojnicama u koje se stavljaju zaptivne trake, zavisi stepen propustlivosti vazduha, a time i propustlivost zvuka. Materijal koji se upotrebljava za zaptivanje spojnica treba Sto duze da zadrdi svoju elastiénost. 2.3.5 Razmak izmedu stakala Zvuéno izolaciona moé prozora je u direktnoj zavisnosti od razmaka izmedu dva stakla. Deblji vazduéni sloj izmedu stakala poboljgava izolaciju od zvuka. Kod prozora sa termoizolacionim stakiom povolino je kombinovati razliGite debliine meduprostora i razlitite debljine stakla, Prostor izmedu dva stakla moze se ispuniti raznim gasovima, Sto poboljSava izolacionu moé za 2 — 40B Postavijanjem zastora ispred prozora i to na razmaku od 14 cm poboljgava se efekat zvudne zastite kao kod prozora sa razdvojenim krilima Po zvuénoj izolacionoj moti, prozori su razvrstani u éetiri klase « Iklasa 35-39dB Ilklasa 30-34 dB Il klasa 25 - 29 dB IV klasa 20 — 24 dB. lzolaciona moé tj. klasa prozora odreduje se prema ekvivalentnom nivou spoline buke, tako da buka u stanu ne prelazi 35 dB nocu, odnosno 45 @B danju. Pri proraéunu se uzima celokupna fasadna povrsina (prozor + parapet), @ 2a ukupnu zvuénu apsorbeiju posmatrane sobe od 10 m*. Radi orjentacije, priblizno se moze smatrati da ce za uobiéajene fasadne povrsine od oko 10 ~ 15 m* kao zastita od spoljne buke, zadovoljavajuéu zvuénu zastitu pruziti prozor koji spada u prvu klasu izolacione modi (R = 35 - 39 dB). 102.4 Za8tita od atmosferskih uticaja Dobar prozor mora biti ofporan na sve atmosferske uticaje. To zavisi od primenjenih materijala za izradu konstrukcije prozora, nadina izrade, zaétite materijala sredstvima protiv negativnih uticaja spolinih faktora. Spojnice izmedu razliditin elemenata prozora i njihovo medusobno spajanje, naéin ugradnje i zaptivanje spojnica direktno uticu na otpomost na atmosferske uticaje. U atmosferske uticaje spadaju: sneg, kiga, vetar. Kako ovi uticaji imaju znataja kod termicke i zvuéne zaitite prozora, obraduju se u ovim delovima 2.5 Toplotna zastita prozora Prozori kao sastavni delovi omotaéa zgrade predstavijaju mesta velikih toplotnih gubitaka u zimskom periodu, a u letnjem periodu zavisno od orjentacije i mesta toplotnih dobitaka Elementi koji utiéu na toplotne karakteristike prozora su slede¢i: * transmisiona sposobnost stakla, prozorskog okvira (doprozornika) i krila, © spoj izmedu doprozornika i krila, * spoj izmedu doprozornika i zida, + kutija za esiinger roletnu, 2.5.1 Transmisiona sposobnost stakla, prozorskog okvira i krila Gubitkom toplote transmisijom smatra se ona koligina toplote koja usled razliéite temperature spolja — unutra prolazi preko rama i stakla u spoljagnji prostor. Koeficijent prolaza toplote k je merilo prolaza toplote. Vrednost k pokazuje koliko vati (W) u svakom satu na 1 m* povréine, kod razlike temperature spolja — unutra od 1 °K, prelazi iz unutragnjeg u spoljanji prostor. Ukoliko je vrednost k niza, konstrukcija prozora u odnosu na toplotne gubitke je bola Po novim SI jedinicama mera ~ internacionaini sistem mera koji je stupio na snagu januara 1978. godine, uobiéajena jedinica mere K cal/ m“hC® postaje W/ m*K. 1 watt (W) = 0.86 keal/h 1 keal/h = 1.16 W Oznaka za stepene celzijusa (C*) zamenjena je kelvinom (K) 0 °C = 273.15 K (u praksi 273 K), 20 °C = 293.15 K (u praksi 293 K). Sto se tiée velidine otvora na fasadama stambenih zgrada od maja 1987. godine vazi JUS U.J5.600, gde stoji da... »ako se na zgradama ugraduju prozori dija veliéina prelazi 1/7 povrsine poda prostorije onda se na njima mora predvideti pomiéna dodatna toplotna zastita (toplotni zastor, roletne, kapci) ili se zgrada mora toplotno izolovati tako da proseéna povrsinska temperatura u prostoriji sa vecim prozorom, kod projektnih uslova, 4nije manja za vise od 2 °C od projektne temperature vazduha u grejanoj prostoriji«. Ograniavanje veligine otvora u odnosu na povrsinu poda nema znaéaja ako se ne uzima u obzir orjentacija, karakteristike lokacije i lokalni klimatski usiovi. Koeficijent prolaza toplote k za prozore i balkonska vrata, u zavisnosti od zastakljenja i materijala okvira (transmisioni gubici) Koeficijent prolaza toplote k u Wi m™/K a VRSTA STAKLA | Material okvira - grupe — : KONSTRUKCIJE KRILA Bez “drvo,PVC ili toplotno izolov. AC. éelik okvira. kombinov. i éeliéni beton 0,35 WimK - 0,35 4,2Wwim?K —1,2(Wim) 1. Izolirajuce stakio6do8mm 3,4 34 34 37 meduslojnog vazduha Izolirajuée staklo 8 do 10 mm meduslojnog vazduha 3. lzolirajuée staklo 10 do 16 mm meduslojnog vazduha Dvostruko izolirajuée stakio 2x 8 do 8 mm meduslojnog vazduha 5. Dvostruko izolirajude stakio 2,2 24 25 28 2x 8 do 10 mm meduslojnog vazduha 6 Dvostruko izolirajuée stakio 2,1 2,0 24 27 2x 10 do 18mm meduslojnog vazduha ai 7. Jednostruko sa _spojenim 27 krilima (Kcilo na krito) Jednostruko sa spojenim 19 25 28 krlima (izolir. staklo+1 stakio) 9. Jednostruko sa _spojenim 16 2.0 23 krlima (sa dva izolir. stakla) 10. Dvostruko sa razmaknutim 24 - - kriima ___elemenata 12. Kutja za roletne (unutraSnja) = ~ 08 13. Spoljanja vrata drvena 35 plastiéna s 14. Metaina vrata sa toplotnom 40 ____izolacijom a 15. Unutragnja vrata : 2,0 Napomena: Ako je zastakljenje vrata veée od 50 % povréine vrata, vaze vrednosti k kao za prozor. 122.5.2 Komentar Uslova i tehniékih normativa za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda od novembra 1983. god. Ovim normativima obuhvaceni su i prozori direktno ili indirektno, kao elementi fasada stambenih zgrada. U poglaviju 2.3 gde se govori o spoljnim uticajima, u taéki 231.1 stoji da se »Toplotna zaatita zorade postize termiékom izolacijom spoljagnjeg omotaéa zgrade i zastitom fasadnih otvora od sunca i produvavanja«, Ovde nije naveden zahtev zastite od toplotnih gubitaka kroz prozore u zimskom periodu, Sto svakako predstavija jednu od funkcija prozora kao elementa fasade. U taéki 237.23 stoji da_» prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orjentisati iskljucivo prema severu". U tacki 237,25 stoji da »na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orjentisane delimiéno ili potpuno prema zapadu, po pravilu se predvida pojadana zaétita od sunca«. Taéka 252.25 govori o zastorima sledece: »Svi prozorski otvori Stite se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili plastike, pri emu se postuju zahtevi JUS-a — JUS U.F2.022, a za kvalitet plastiénih zastora JUS G.E5.050. Otvori na lodama i otvori prema »unutragnjem dvorigtu« mogu biti zati¢eni samo tekstlinim zastorima«. Ovde se gubi iz vida i funkcija zastora i prozora u spreéavanju toplotnih gubitaka i sa tim u vezi i primena odgovarajucih zastora. Uopste, u propisima i pravilnicima nedovolino je obradena materija iz ove oblasti, ali poznavanje osnovnih funkcionalnih zahteva prozora omoguéuje nam pravilan izbor u materijalizaciji fasade, U taéki 371.3 — koja se odnosi na otvore na fasadama, stoji: »Na svim fasadama (sem juzne) projektovati prozorske otvore u skladu sa JUS-om U.J6.600. Na juznim fasadama ne postavijaju se ogranienja u pogledu veliéine otvora, s tim Sto naimanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na lode i balkone. Ovim balkonima i lodama omoguéiti naknadno zastakljanje koje se preko leta moze ukloriti« Orjentacijom prema jugu, postavijanjem velikih staklenih povrsina prema jugu, njihovim postavijanjem u lode koje zimi funkcionigu kao staklene bate, projektovanje kosih krovova koji postaju mesta pasivnog i aktivnog sistema za kori8éenje toplotne energije sunca, podsticemo nove tendencije u projektovanju, u cilju uStede ukupne potrognje energije za zagrevanje stanova i zdravijeg stanovanja. 3.0 ODREBIVANJE POJMOVA | DEFINICIJE U cilju postizanja ispravne struéne komunikacije (kako usmeno tako i preko projektne dokumentacija) potrebno je definisati pojmove vezene za prozore i njegove elemente. 13Prozor je konstruktivni sklop od drveta, metala, plastike ili kombinovanog materiala, koji se ugraduje u prozorski otvor. Po svom konstruktivnom sklopu, prozor se sastoji od pokretnih i nepokretnih delova (si.13) s (CI 1 2 2 1 4 doprozornik kerio horizontaina precka vertikalna precka SI.13- Konstruktivni sklop prozora Nepokretni deo prozora je doprozornik i on je priévr8éen za zid prozorskog otvora. Vertikalni stupci ili horizontaine precage Kojima su podeljeni neki prozori na vise delova, nepokretni su i éine sastavni deo doprozornika Pokretni deo prozora je krilo ili krila ukoliko ih ima vi8e. Pokretanjem krila prozor sé moze otvoriti ili zatvoriti, Dakle, prozor je otvoren ili zatvoren, a krila se pokreéu. 4.0 PODELE PROZORA 4.1 Podela prozora po sklopu (konstrukeiji) krila Prozori se prema sklopu mogu podeliti na’ + jednostruke prozore, dvostruke prozore. Jednostruki prozori mogu biti: * sa jednim obiénim stakiom 3 — 4 mm (sl.14.2); © sa termoizolacionim staklom, dvostrukim (4-12-4), (sl.14.b), ili trostrukim (4-8-4-8-4), (sI.14.c) Dvostruki prozori mogu biti * sa razmaknutim krilima - uzani razmak krila (sI.15.2), - Siroki razmak krila (sI.15.b); * sa spojenim krilima (sI.15.c) S1.14- Jednostruki prozori 14t= | lo i ) °) == l 1 i j 1 $1.15- Dvostruki prozori 4.2 Podela prozora po sastavu Prema sastavu prozori mogu biti * jednodeini (sI.16.a), * dvodelni (si.16.b), * trodeini (sI.16.c), * etvorodelni (sI.16.d), * spojeni prozori (kada se spoji vise prozora) (sI.16.e). b) ea pale col call easel SI.16- Podela prozora po sastavu 4,3 Podela prozora po naéinu pokretanja krila Prozori se prema naginu pokretanja krila mogu podelit © Obrini prozori - oko krajnje horizontalne ili vertikalne ose, - oko srednje horizontalne ili vertikalne ose; Klizni prozori_ - horizontalno ili vertikalno klizni; Otklopni prozori, Kombinovani prozori (obrtno-otklopni, klizno-otklopri...), Prozori koji se ne otvaraju. 4.3.4 Obrtni prozori Obrini prozori mogu biti sa pokretanjem krila oko krajnje vertikalne ili horizontaine ose. Ovde spadaju prozori koji su za doprozomik priévréeni Sarkama za vertikalni ili horizontalni deo doprozornika. Ako su krila priévrééena za vertikalni deo doprozornika, krilo se pokre¢e oko vertikalne ose i prozor se zove vertikalno obrtni prozor (sI.17). Krila se mogu pokretati ka unutra&njoj strani — francuski naéin, koji je sada u upotrebi kod nas (sl.17.a), ili ka spoljanjoj strani — engleski naéin (s1.17.b). 18S1.17- Vertikalno obrtni prozori S1.18- Horizontaino obrini prozori a) Francuski naéin pokretanja krila ) Engleski nagin pokretanja krila Kod francuskog naéina pokretanja krila dobra je zaatita od kige, krila su pristupaéna sa unutragnje strane za odrzavanje, pogodan je za sve vrste zastora. Slaba strana je ta Sto otvorena krila zauzimaju prostor u sobi, Kod engleskog natina pokretanja krila, u sluéaju jednostrukog prozora krila se otvaraju u polje i ne smetaju u prostoriji. Kod dvostrukog prozora, unutragnje krilo se otvara na unutragnju stranu, pa je ista situacija kao kod prethodnog sluéaja. Prilikom dejstva vetra spolina krila dobro nalezu na doprozornik éime se poboljgava zaptivanje spojeva. Otezano je pranje spoljnih krila, Pogodan je za postavijanje zastora izmedu krila, a nepogodan za roletne spolja. Ako se krilo pokreée oko gornje ili donje horizontaine ose doprozornika onda se radi o horizontaino obrinom prozoru (sl. 18) Kod obrinih prozora oko srednje horizontalne ili vertikalne ose, krila se obréu za 180° oko ovih osa (si.19). Ovakva konstrukcija prozora daje mogiénost izrade krila vee Sirine. Gubitak povréine za osvetlienje je maniji, ali zahteva stakla veée debljine i specijalan okov. Mesto zastora je izmedu dva stakla. S1.19- Obrtni prozori oko srednje vertikaine (a) i srednje horizontaine (b) ose 164.3.2 Klizni prozori Kod ovih prozora krilo (krila) kliza po specijalnim vodicama, tako da krila klizaju u horizontalnom ili vertikalnom praveu, pa postoje’ * vertikalno klizni prozori - na gore (sI.20.a), ~na dole (si.20.b), - u oba smera (sI.20.c). * horizontaino klizni prozori - u levo (sl.21.a), - u desno (sI.21.b), - uoba smera (sl.21.c) ») 9) S1.20- Vertikaino Klizni prozori S1.21- Horizontaino klizni prozori Smer levo ili desno odnosi se na posmatranje sa unutranje strane (po JUS-u), @ to se prilikom izrade Sema stolarije mora naglasit, Oznaka strelice pokazuje smer pokretanja krila 4.3.3 Otklopni prozori Otklopni nacin pokretanja krila je pogodan za lagano provetravanie i obiéno je kombinovan sa obrinim (sI.22). $1.22- Otklopni prozori 174.3.4 Kombinovani ili slozeni nadin pokretanja krila Ovaj natin pokretanja_krila podrazumeva primenu razlititih okova koji omoguéavaju razligite nagine pokretanja krila Na slici 23. prikazani su obrino- Klizni (a), »harmonika«, gde-krila mogu da klize ka spolja (b), ili ka unutra (c). Mogu se kombinovati i drugi nagini pokretanja krila koji ovde nisu prikazani 4.3.5 Prozori koji se ne otvaraju Nepokretni ili prozori éija se krila ne pokreéu su oni prozori koji se otvaraju samo radi pranja. Ovakvi prozori su obiénou sastavu velikih prozorskih — otvora kombinovani sa drugim prozorima_ ili vratima (sl.24). 4.4 Podela prozora po materijalu Prozori mogu biti izradeni od: ° drveta, + metala (éeliéni, aluminijumski), + plastike, + kombinovanih materijala. a pate S1.24- Prozori koji se ne otvaraju 4.5 Podela prozora prema vrsti zastora i senila Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji sluze zaétiti prozora od raznih uticaja. Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade koji sluze zaititi prozora od sunéevog zraéenja. Prozori mogu biti bez zastora, a kada se planiraju, njihovo mesto u odnosu na prozor moie biti * sa spoline strane prozora - roletne, ~ kapci, - venecijaneri; 18* izmedu prozorskih krila (kod dvostrukih prozora) - roletne, - venecijaneri, © sa.unutraénje strane prozora - roletne, - venecijaneri, ~ kapci 4.5.1 Podela zastora po materijalu Prema materijalu od koga se izraduju, zastori mogu biti od: + dreta, + metala, * plastike, + kombinovanih materijala 4.5.2 Podela zastora po naéinu pokretanja Po naéinu pokretanja krila zastori mogu biti: * obrtni— oko krajnje vertikaine ili horizontalne ose, * klizni — po horizontal ili vertikali, * mogu se namotavati —u vidu roletne, * uvidu vertikalno pomiénin elemenata (venecijaner). Za sve vidove pokretanja zastora potrebno je projektantski - detaljem predvideti odgovarajuéi prostor (videti grafitke priloge) 4.5.3 Polozaj i vrste senila Senila kao elementi za zastitu od sunca mogu imati polozaj u sklopu prozora ili u sklopu fasade. Mogu biti pokretna ili nepokretna — brisoleji (horizontalni ili vertikalni), tranzene, nastresnice, horizontalni ili vertikalni ispusti na fasadi. 5.0 ODREDIVANJE SMERA POKRETANJA KRILA. Prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993. godine odreden je smer pokretanja krila prema zatvaranju prozora (sI.25): * desni prozor je prozor sa zatvaranjem u pravcu kretanja kazaljke na satu; * levi prozor je prozor sa zatvaranjem u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu. Smer zatvaranja dvodeinog prozora se odreduje prema krilu koje se poslednje zatvara. Smer zatvaranja trodelnog prozora odreduje se prema zatvaranju uzeg dela prozora. Smer zatvaranja asimetriénog prozora odreduje se prema zatvaranju uzeg krila. 197 waa JEDNODELNI PROZOR DVODELNI PROZOR TRODELNI PROZOR DESNI PROZOR (DESNO. ZATVARANJE) ) — — i Qe JEDNODELNI PROZOR DVODELNI PROZOR ASIMETRICNI DVODELNI PROZOR LEVI PROZOR (LEVO ZATVARANJE) SI.25- Odredivanje smera zatvaranja prozora po JUS-u 6.0 VELICINE PROZORA Prema jugoslovenskim standardima izraduju se prozori modularnih velicina. Modularne veligine prozora su razmaci izmedu dve pomoéne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izmedu prozora i okvira za ugradnju (suvi postupak ugradnje), odnosno kontaktnih zidova otvora (mokri postupak ugradnje) Modularne veligine prozora ~ osnovni modul M=10 cm, Sirine u modulima: 6M; 8M; 9M; 10M; 12M; 14M; 15M; 18M; 21M; 24M; JEDNODELN! |, UEDNODELN' IU_ | VISEDELNI DVODELNI visine u modulima: 6M; BM; 12M; 13M; 14M; 15M; 18M; 21M; JEDNODELN! DVODELNI ILI ViSEDELNI 20Visine prozora se uveéavaju za unutragnji zastor — platnenu roletnu za 1M, @ za spolini zastor ~ roletnu tipa »eslinger« za 3M. Pri spajanju prozora, modularne mere moraju odgovarati zbiru modulamih delova Proizvodna veliéina predstavija spoljnu proizvedenu_éirinu/visinu prozora (sa dozvoljenim odstupanjima u proizvodnji) i od modularne veligine je manja za 1 cm Zidarska veliéina otvora za ugradivanje prozora podrazumeva Sirinu/visinu koja je od modularne veliéine veéa za 1 cm, a odnosi se na korisnu veliginu zidarskog okvira (suvo ugradivanje) ili veliginu otvora u zidu (mokro ugradivanje). 7.0 NACINI UGRADNJE GRADEVINSKE STOLARIJE PO JUS-U Ugradivanje gradevinske stolarije se moze vrsiti * mokrim postupkom - kada se doprozorik ugraduje pre malterisanja zida (ugradnja preko éeliénih kotvi); * suvim postupkom - kada se doprozomik ugraduje posle finog malterisanja zida (ugradnja preko slepog doprozomika ili preko umetka u zidu vijeima ili upucavanjem doprozornika u zid). Doprozomik se priévrSéuje na potrebnom broju mesta zavisno od njegove Sirine odn. visine. Lt} fF fa fj * Ane Lg + 1 re dq * * 4 * be i go-109 110-150 180-240, S1.26- Priévr8civanje doprozomnika zavisno od Sirine/visine 28.0 GRAFICKI PRILOZI 8.1 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu Odredivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postupkom ugradnje (preko eliénih kotvi) jednostrukog prozora sa termoizolacionim staklom (4x12x4) u slojevitom zidu sastava - unutragnji malter 2 em - giter blok 19 cm (25 cm) - termoizolacija 8 cm - fasadna opeka 12. em u sluéajevima: 1.1 Kada se planira zastor u vidu kapaka sa spoline strane prozora, a ugradnja prozora sa odgovarajuéim zubom u osnovi zida i natprozornoj gredi. 1.2 Isto kao 1.1, ali bez zuba u natprozorngj gredi. 1.3 Kada se planira ugradnja platnene roletne sa odgovarajuéim zubom u osnovi zida i natprozornoj gredi. 1.4 Isto kao 1.3, ali sa i bez zuba u osnovi zida i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 cm (neupotrebljava se fasadna, veé obiéna Suplia opeka) 1.5 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslinger« sa drvenim letvicama (plastiéne, aluminijumske), sa odgovarajuéim zubom u natprozornoj gredi i bez zuba u osnovi (sa omalterisanom Supliom opekom). 1.6 Isto kao 1.5, ali sa zubom u osnovi i bez zuba u natprozornoj gredi (sa fasadnom opekom). 228.2 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu (demit fasada) Odredivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postupkom ugradnje (preko éeliénih kotvi) jednostrukog prozora sa termoizolacionim staklom (4x12x4) u slojevitom zidu sastava: - unutragnji malter 2 om = opeka 25 om ili giter blok 19 ili 25 cm - termoizolacija 8 cm - matter na plastiénoj mrezi 1 om u sluéajevima: 2.1 Kada se planira zastor u vidu kapaka sa spoline strane prozora 2.2 Kada se planira ugradnja platnene roletne sa odgovarajucim zubom u natprozomoj gredi. 2.3 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslingere bez zuba u natprozomoj gredi. 83 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom i suvim postupkom ugradnje u slojevitom zidu Odredivanje otvora za prozor i ugradnja suvim postupkom ugradnje (preko slepog doprozorika) jednostrukog prozora sa_termoizolacionim staklom (4x12x4) u slojevitom zidu sastava: = unutragnji malter 2. om - giter blok 19 om (25 cm) = termoizolacija 8 cm - fasadna opeka 12 om u sluéajevima: 3.1. Kada se planira zastor u vidu kapaka sa spoljne strane prozora, a ugradnja prozora sa i bez zuba u osnovi zida i odgovarajuéim zubom u natprozornoj gredi 3.2. Kada se planira ugradnja platnene roletne sa odgovarajucim Zubom u osnovi i natprozornoj gredi. 233.3 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslinger« bez zuba u osnovi zida i odgovarajucim zubom u natprozornoj gredi i omalterisanim spolinim zidom slojem od 2.5 cm (neupotrebliava se fasadna, veé obiéna Suplja opeka). 8.4 Dvostruki prozor sa uzanom kutijom i mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu Odredivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postupkom ugradnje dvostrukog prozora sa uzanom kutijom u slojevitom zidu sastava: - unutragnji malter 2. om - giter blok 19 om (25 cm) - termoizolacija 8 cm - fasadna opeka 12 cm u sluéaju: 4.1 Kada se planira zastor u vidu kapaka sa spoline strane prozora, a ugradnja prozora sa odgovarajucim zubom u osnovi zida i natprozornoj gredi 4,2 Kada se planira ugradnja platnene roletne sa odgovarajucim zubom U osnovi zida i natprozornoj gredi i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 om (neupotrebljava se fasadna, veé obiéna Suplia opeka) 4.3 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslinger« sa odgovarajucim zubom u osnovi zida i natprozornoj gredi i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 cm 24UST BR. JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI - 1.1 VRSTA ZASTORA — DRVENI KAPCI 10 SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA VISINA OTVORA, PROIZVODNA VISINA PROZORA (nxM—1) MODULARNA VISINA PROZORA (nxM) UNUTRASNIA ZIDARSKA VISA OIVORA (nal#1) [UNUTRASNJI MALTER 2 cm [ITER BLOK 19 cm — [TERMOIZOLACUA = 12 cm [-FASADNA OPEKA 12 cm ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) 05 MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) 5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (mxM~1) 5 UNUTRASNUA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA N= Ny S| (A) SVETLA STOLARSKA SIRINA SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA __|3}LIST BR. JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI # 1.2 VRSTA ZASTORA — DRVENI KAPCI 1:10 Cee 05 MODULARNA VISINA PROZORA (nxM) SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA SPOLUASNJA_ARHITEKTONSKA VISINA_OTVORA PROIZVODNA VISINA PROZORA (nxM~1) UNUTRASNUA ZIDARSKA VISINA OTVORA (nxM+1) fs I # a INUTRASNJI ALTER 2 cm TER BLOK 19 cm ERMOIZOLACUA 12 cm — — [-FASADNA OPEKA 12 cm ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) 5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM—1) 05 UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA : ===, (A) SVETLA STOLARSKA SIRINA SPOLJASNUA ARHITEKTONSKA SIRINA_OTVORALIST BR. 1.3 JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH_KOTVI VRSTA ZASTORA — PLATNENA ROLETNA. RAZMERA 1:10 JNUTRASNJI MALTER 2 cm (TER BLOK 19 cm TERMOIZOLACA = 12cm [-FASADNA OPEKA 12 cm SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA_OTVORA LA_STOLARSKA VISINA ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1) UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA MODULARNA VISINA PROZORA (nxM) UNUTRASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA ((n+1)xM)+1) =S— y @) i SVETLA STOLARSKA SIRINA 3-5 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA |, |UST BR. JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI ~ 1.4 VRSTA ZASTORA — PLATNENA ROLETNA id 2S yy 2 p12 p19 yp2 Rae Reece 5% SSSR suoeeneererseretetenreete heel SS Ref 13 | — /ETLASTOLARSKA VISINA SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA_OTVORA SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA VISINA OTVORA LUNUTRASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA ((n+1)xM+1) (- UNUTRASNUI MALTER 2 cm TER BLOK 19 cm [-TERMOIZOLACUA = 12 cm [ OPEKA 12 em — F-SPOLJASNJI MALTER 2.5m ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxN+1) 05. MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) 5 5. PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM—1) 05 UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA i T SVETLA STOLARSKA SIRINA SA ZUBOM $5 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORAUST BR. JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA, UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI 7 15 VRSTA ZASTORA — DRVENA ROLETNA 1:10 By, 19 yy 2 © Kp S 25-4425 30 UNUTRASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA ((n+3)xM+1) MODULARNA VISINA PROZORA (nxb) PROIZVODNA VISINA PROZORA (nxM~1) [- UNUTRASNUI MALTER 2 cm } GITER BLOK 19 em F-TERMOIZOLACUA © 12 cm + OPEKA 12 em [ SPOLJASNJI MALTER 2.5 cm SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA_OTVORA ‘SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA VISINA OTVORA rT 1 ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) 05 MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) los. 5 __PROIZVODNA SIRINA PROZORA (mxM-1) gg, UNUTRASNUA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA 1 S—— a y 4, | SVETIA STOURSIA SRA SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORALUST BR. JEDNOSTRUK| PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI " 1.6 VRSTA ZASTORA — DRVENA ROLETNA 1:1 0 12 12 4 19 yy 2 CELICNI "L” PROFIL , 4 ic Hi 3 A B [- UNUTRASNJI MALTER 2. crm [GITER BLOK 19 cm ERMOIZOLACNA = 12 cm - [-FASADNA OPEKA = 12 cm. SPOLJASNJA ZIDARSKA VISINA OTVORA SPOLJASNJA_ARHITEKTONSKA VISINA_OTVORA SVETLA STOLARSKA VISINA | ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) 05 MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) 5 PROIZVOONA SIRINA PROZORA (nxM-1) 5, UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRNA OTVORA UNUTRASNUA ZIDARSKA VISINA OTVORA ((n+3)xM#+1) 5 PROIZVODNA VISINA PROZORA (nxM—1) 9.5 MODULARNA VISINA PROZORA (nxM) 05 — ae SVETLA STOLARSKA SIRINA 4 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA IRINA OTVORA jLIST BR, JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM RAZMERA UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI 7 2.1 VRSTA ZASTORA — ORVENI KAPCI 1:10 1-2 4 25, He + + | { c a | al 12 A B s| ila 5 sé 3% s| § 3 8/8) 5 o ge ge 2 se = FST s\s| 5 | a] § 3) 3) 5 Z| < a =|> g a 9 §)E| 3 5 2|/3|2 4 {2 te 9.4 F-UNUTRASNuI MALTER — 2 cm 2ID OD _OPEKE 25 cm ~~ [TERMOIZOLACUA 15 em [- SPOLJASNJI MALTER 1-2 om ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1) MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM~1) UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA_OTVORA ‘SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA, fe SVETLA STOLARSKA SIRINA