DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Drugo predavanje iz psihologije sporta

OSNOVE PSIHIKIH FUNKCIJA - 1
prof. dr Dragan Bogdanovi
Literatura
Milutin M. Nenadovi. Propedevtika psihijatrije: psihijatrijske dijagnostike i terapije, Beograd, 2004.
Aleksandar Milojevi. Psihologija sporta i vebanja. Ni, 2004.

Karakteristike svake linosti mogu se svrstati u dva osnovna podruja (sfere): fiziko (somatsko) i
psihiko. Psihika sfera se sastoji od tri podruja:
a) Kognitivno ili saznajno podruje, koje sadri psihike sposobnosti i vetine saznavanja i
odluivanja o smeru i nainu delovanja (percepcija, pamenje, inteligencija, miljenje, kreativnost).
b) Emocionalno ili ulno podruje, koje odreuje nain ulnog doivljavanja i ponaanja -
uestalost, jainu, trajanje i sloenost emocija, kao i prevladavajue raspoloenje.
c) Konativno (motivaciono) ili voljno podruje, koje ine osobine koje pokreu i usmeravaju
ponaanje - univerzalni motivi, vrednosti, interesovanja, stavovi i navike.

Ovakva podela ima samo deskriptivnu vrednost, jer i kognitivno i konativno i emocionalno podruje,
kao i sve pojedinane psihike funkcije su u stalnoj dinamikoj interakciji, a rezultanta toga je
psihika ukupnost i neponovljiva posebnost svake linosti.

Kvaliteti psihikih crta linosti su veoma brojni i raznovrsni, ipak pojednostavljeni mogu se
klasifikovati kao:
- Crte karaktera (moralnost i vrednosni sistem individue).
- Crte temperamenta (naini emocionalnog reagovanja).
- Naini adaptacije.
- Posebne sposobnosti i interesovanja.
- Tipini motivi i potrebe kao bitna pokretaka snaga osobe.
- Usvojene karakteristine navike.
- Karakteristini naini zadovoljenja potreba.
- Stavovi (tipina tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje na neku situaciju, osobu, predmet ili
instituciju).
- Predrasude (neosnovani, nerealni, a intenzivni stavovi koji se teko menjaju), itd.

Psihiki ivot oveka je posledica dinamikog interakcijskog prelamanja biolokih, psiholokih i

sociolokih inilaca. Sloenost ovekove psihike ukupnosti izuzetno je teko shvatiti.
Psihiki ivot se deli na psihike funkcije samo iz didaktikih razloga.
Nema oveka ije su sve pojedinane psihike funkcije idealne.

OPAANJE (PERCEPCIJA)

Opaanje je psihika funkcija koja omoguava stalnu svesnu obavetenost o pojedinanim brojnim
kvalitetima sebe i sveopteg okruenja, odnosno spoljanje sredine.
Opaanje i/ili percepcija spoljanje sredine, sopstvenog tela, kao i sopstvene unutranjosti je sloen
psihiki proces koji se odvija pomou svih ula i itavog mozga.

Oseaji su najjednostavniji psihiki procesi, a nastaju kao rezultat delovanja stvari ili pojava
(materijalni svest, vreme i prostor) na ulne organe. U sutini su odraavanje pojedinih svojstava tih
stvari ili pojava. Sva ovekova ula su prijemnici nadraaja iz spoljne sredine ili sopstvenog tela.
Oseaj kao elementarni psihiki proces odvija se na sledei nain: dra je fiziki proces, nadraaj je
fizioloki proces, a oseaj kao rezultanta je psihiki proces.
Dra + nadraaj = oseaj.

Anatomska osnova oseaja je ulni organ. Anatomska osnova opaanja su ulni organ i mozak.
ulni organ se anatomski sastoji iz tri dela:
1. Prijemnici (receptori) su nervni zavreci koji reaguju razdraenjem na dejstvo specifinih drai iz
spoljanje i unutranje sredine. Na receptorima ulnih organa se fiziko-hemijska energija koju u
sutini ini specifina dra transformie u fizioloku energiju (elektro-hemijsku) razdraenja.
2. Provodni putevi su senzoriki i senzitivni nervi i nervni putevi. Prenos razdraenja od receptora do
kore mozga je elektrohemijske prirode.
3. Elementarni ulni centri u kori mozga anatomski su precizno lokalizovani posebno za svako ulo.
Elektro-hemijska energija razdraenja se u elementarnom senzorikom centru transformie u psihiku
energiju = oseaj. Psihosenzorijelni centri se nalaze oko elementarnih ulnih centara u korteksu a
uloga im je da oseaj nastao u elementarnom ulnom centru poveu sa iskustvom. Tako se ostvaruje
prepoznavanje informacije, to predstavlja opaanje kao psihiki proces, odnosno psihiku funkciju.

Oseaj nije iskljuivo ulni psihiki doivljaj datog ula, jer ima vie vrsta oseaja nego ula.
Opaaj i/ili percepcija predstavlja sloen psihiki proces vezan za oseaje i iskustvo. Percepcija sadri
niz oseaja jer svaki predmet ima vie svojstava, od kojih svako pojedinano izaziva oseaj kao
element opaanja tog predmeta. Na primer, kad piemo olovkom imamo razliite oseaje: vidne,
taktilne, slune, oseaj pritiska, jer drimo olovku u ruci, vidimo njenu boju, boju grafita, oseamo
njenu tvrdinu i njen pritisak na papir, ujemo um pisanja na papiru. Ali, to sve jo uvek nije opaanje
pod uslovom da nikada nismo videli olovku niti pisali. Znai, za opaanje je neophodan faktor
iskustvo. Bez faktora iskustva u datom primeru ne bismo imali opaaj olovke, ve bismo je shvatili
kao i svaki neimenovani zailjeni drveni predmet.

Sutina opaanja je objektivna, a ipak se definie kao subjektivno odraavanje stvarnosti. Izvori
subjektivnosti opaanja su dvojaki:
1. Nagomilano ljudsko iskustvo. Primer: studenti gledaju platno za projekciju na zidu u sluaonici sa
razliitih pozicija. Sledei zakone fizike, na razliitim pozicijama oka u odnosu na platno, na
mrenjau korespondentno padaju slike nepravilnog pravougaonika. Ipak, svi studenti imaju
subjektivan doivljaj platna kao pravilnog pravougaonika jer to imaju u iskustvu, tj. u memoriji svojih
neurona.
2. Drugi izvor subjektivnosti opaanja je postojanje uvek linog emocionalnog doivljaja i stava
prema situaciji ili predmetu opaanja. Primer su, recimo, navijai na koarkakoj utakmici. Sudija sudi
slobodna bacanja zbog prekraja. Navijai tima za koji je prekraj suen po pravilu vide prekraj kao i
sudija. Navijai tima protiv kojeg je dosuena kazna ne vide prekraj i prigovaraju sudiji tvrdei da je
prekraj izmislio.
Subjektivnost u odraavanju je posledica kvaliteta onog koji odraava.

Opaanje prostora i vremena je veoma bitno u svemu to percipiramo. Nije mogue zamisliti nijednu
pojavu niti dogaaj bez vremenskog odreenja ili prostorne lokacije. Ako su prostor i vreme vane
percepcije u ljudskom psihikom, a ne postoji nijedno specijalizovano ulo za prijem prostornih ili
vremenskih drai, o emu se onda radi? Razlog je ljudska sposobnost da kompleksnou svojih
psihikih funkcija u opusu svog ukupnog psihikog odredi prostornu i vremensku lokaciju u
percipiranju realnog sveta.
Rezultanta prostora i vremena je pokret. Opaanje pokreta je sposobnost da se prati neki predmet u
prostoru. Neophodno je da brzina kretanja predmeta bude limitirana da bi predmet bio opaen. Ako je
brzina kretanja predmeta ispod ove granice, nismo sposobni da uoimo pokret, na primer pokret male
kazaljke na satu, ili ako je pokret predmeta iznad navedene granice, predmet ne moe biti opaen,
recimo kretanje projektila iz vatrenog oruja.
Predmeti koji se pokreu bre se opaze, odnosno percipiraju, nego predmeti koji miruju.
Do danas u neuronauci nije potpuno objanjeno zato predmeti koje posmatramo ako miruju ostaju
fiksirani, ukoliko gledajui ih kreemo glavu levo - desno ili gore-dole.

Apercepcija je svesno razumevanje opaenog. Ona podrazumeva razvijenu i punu svesnost o tekuim
procesima. Ono to je opaeno udruuje se sa ranijim postojeim i doivljenim psiholokim
sadrajima. Apercepcija je poetak logikog saznanja. Shvata se uloga tj. funkcija opaenog. Primer -
to nije obina lopta ve globus u uionici.

PANJA

Panja je usmeravanje i usredsreivanje psihike energije na odreenu situaciju ili predmet. Predmet
panje moe da bude informacija iz aktuelne realnosti ali i iz seanja ili razmiljanja.
ovek u budnom stanju uvek svoju psihiku energiju, odnosno panju usmerava na neku pojavu ili
predmet u realnom svetu bez obzira na to ta u tom momentu radi i ime je okupiran.

Selektivnost panje
Fizioloki gledano, u svakom momentu u kori mozga postoji dominantan prostor ili ognjite
razdraenja.
Psiholoko objanjenje principa dominante lei u obraanju panje na neke drai i istovremenom
skretanju panje sa drugih drai recimo, preko ula, ali ih selektujemo kao manje vane ili manjeg
intenziteta.
Da bismo obavili bilo kakav posao, neophodna nam je svesna odluka za taj konkretan zadatak.
Izvrenje odabranog zadatka uvek je psihika delatnost, a prethodi mu odstranjivanje svih drugih
percepcija koje bi skretale panju na sebe i umanjile efikasnost izvrenja odabranog zadatka. Ova
sposobnost selekcije je preduslov svakog konstruktivnog umnog ili fizikog rada oveka.

Panja je rezultanta dva njena kvaliteta: tenaciteta i vigilnosti, koji omoguavaju uspeno obavljanje
svih zadataka.
- Tenacitet ili usredsreenost panje je sposobnost da se panja, odnosno psihika energija, zadri na
predmetu onoliko dugo koliko to zahteva naa odluka i predvianje da zadatak izvrimo.
- Vigilnost ili usmerenost panje je sposobnost da se panja brzo premeta sa jednog predmeta na
drugi, i to prema potrebi i naem stavu o izvravanju zadataka.
Tenacitet i vigilnost trpe tzv. profesionalnu deformaciju jer odreene profesije nalau zapostavljanje
tenaciteta ili vigilnosti. Tenacitet i vigilnost su u obrnutoj srazmeri i ako su profesionalno deformisani
treba se adekvatno odnositi prema tom saznanju. Recimo, hipertrofisani tenacitet oekuje se od
naunika (rasejani profesori) pa oni nisu podobni za vozae motornih vozila.

Zavisno od podsticaja koji aktivira psihiku energiju u budnosti, odnosno panju, postoji nekoliko
oblika panje.

Aktivna panja (Voljna panja)

Aktivna ili voljna panja se ostvaruje svesnom eljom, namerom ili voljom. Aktivna panja je
neophodna psihika delatnost, bez nje nije mogue ostvariti bilo koji cilj i ideju, niti izvriti bilo kakav
zadatak.
Aktivna panja zavisi uglavnom od cilja, interesovanja, a posebno od organizovanosti panje.
Neophodna je svakako i izvesna spretnost, umenost, navika i iskustvo u postizanju duboke i dobre
usredsreenosti na rad i uenje, zarad podsticanja aktivne panje. Negovanjem ovih sposobnosti i
njihovim izgraivanjem tokom psihikog razvoja, odnosno vaspitanja, stiu se i neophodni uslovi za
stvaranje dobrih radnih navika.

Pasivna panja (Nevoljna panja)

Pasivna ili nevoljna panja je ona vrsta panje koja se aktivira nametnutom informacijom sferi
opaanja iz spoljanje ili unutranje sredine. U sluaju pasivne panje mi ne postavljamo sebi cilj, a
ipak naa psihika energija, time i delatnost, usmerava se i usredsreuje mimo nae volje. Pasivna
panja zahvata oveka nevoljno sama po sebi zbog zanimljivosti, privlanosti ili neoekivanosti
pojava ili predmeta koji na njega deluju.
Pasivnu panju aktiviraju, po pravilu, izuzetno intenzivne informacije, odnosno drai iz okruenja ili
unutranje sredine, ali to mogu biti i drai malog intenziteta (zujanje insekta ili udaljena muzika ako je
u prostoriji tiina).
Ako je studentu teko da se koncentrie, odnosno usredsredi aktivnu panju na uenje, onda ga
dekoncentrie i sasvim slaba dra, kao recimo let komarca u prostoriji. Pasivna panja (let komarca)
postaje aktivna tj. prevodi aktivnu u pasivnu panju (uenje).
Pasivnu panju lake izazivaju prekidajui signali nego oni kontinuirani (ovo se koristi kod
pokazivaa pravca na automobilu).
Pasivnu panju naroito izaziva i nagli prestanak drai. Na primer, ako se ui uz tihu muziku ili rad
klima ureaja, prestanak muzike ili zvuka klima ureaja zbog iznenadnog nestanka struje prekida
uspostavljenu aktivnu voljnu panju - uenje.

Bifokalna panja (Multifokalna panja)

Dilema je ima li ovek sposobnost da psihiku energiju usmeri na istovremeno dva ili vie dogaaja.
Moe li obavljati dva zadatka u isto vreme?
Neuronauno i neurofizioloki to nije mogue. Meutim, mogue je da pojedini ljudi utrenirano
izuzetno brzo usmere ili preusmere psihiku energiju sa predmeta na predmet ili iz situacije na
situaciju, a uz to i kvalitetno.

PAMENJE

Pamenje ili memorija u smislu mentalne ukupnosti individue u funkciji saznajnog podrazumeva
proces uvanja ranijeg iskustva i njegovo povezivanje sa sadanjou.
Pamenje je sloena psihika funkcija koja omoguava da sve ono to opaamo, oseamo ili mislimo
registrujemo u neuronima mozga, zadravamo u vidu slika, odnosno predstava, a zatim voljno ili
nevoljno to reprodukujemo, tj. ekforiemo (ponovo dovodimo u svest).
Pamenje je ugraeno i u druge psihike funkcije: opaanje, miljenje, inteligenciju, emocije itd., ili
ima izuzetno vanu ulogu u njima. Pamenje ne zavisi samo od opaanja ve i od niza drugih
psihikih funkcija, panje, miljenja, inteligencije, volje, motivacije i emocionalnog stanja.
Fiziologija pamenja odvija se stvaranjem engrama (otiska) i neurohemijske je prirode.
Ribonukleinska kiselina je osnova neurohemijske grae engrama. Ceo mozak, uestvuje u realizaciji
pamenja.

Psihofiziologija funkciju pamenja objanjava odvijanjem kroz sledee faze:

1. Ultrakratka faza pamenja traje samo nekoliko sekundi i predstavlja elektrino pamenje.
Opaanje neke pojave ili predmeta izaziva elektrini impuls u neuronima. Smatra se da svaki opaaj
ima tendenciju da stvori i ostavi neurohemijski trag seanja u mozgu, ali neuroni ljudskog mozga vre
selekciju i ne pamte sve opaeno, nepotrebno se ne memorie.
2. Kratka faza pamenja dogaa se samo ukoliko su opaene informacije dovoljno snane ili
znaajne. Sam elektrini impuls u okviru ultrakratke faze je intenzivniji i podstie neurone da stvore
hemijsku kopiju tog impulsa, ali na ovom nivou ne trajnu. Ovakav otisak ili engram nestaje posle
dvadesetak minuta i zato se obe ove faze u procesu pamenja nazivaju elektrinim fazama pamenja.
3. Stvaranje engrama - dugotrajno pamenje nadovezuje se na drugu fazu pamenja u situaciji
namere. Tada se u neuronima odvijaju hemijski procesi i nastaju nove belanevine, koje zapravo
predstavljaju engram. Tako je opaena informacija biohemijski materijalizovana u neuronima itavog
mozga i zadrana u njima.
4. Viestruko opaanje iste informacije ili namerno ponavljanje u procesu pamenja izaziva i
ponavljanje biohemijskog procesa te se engrami viestruko utiskuju, odnosno otisci ili engrami se
uvruju u neuronima.

Pamenje je sloena psihika funkcija, a pojednostavljeno se moe objasniti kao proces na sledei
nain:
1) prijem i registrovanje doivljenog ili upamivanje;
2) zadravanje ili retencija upamenog, odnosno uskladitavanje slika seanja u neuronima;
3) reprodukcija, tj. prizivanje u svesni deo psihikog upamenih, a u neuronima mozga zadranih slika
seanja.

Reprodukcija se odvija na dva naina:

- priseanjem engrama bez objekta ili situacije koja je izazvala stvaranje tog otiska;
- prepoznavanjem ranije doivljenog i upamenog.

Teorija asocijacija objanjava proces pamenja pomou asocijacija po vremenskom i prostornom

dodiru. Znai, ono to se odigralo u odreenom vremenu i prostoru, pamti se zajedno i obino zajedno
ekforie. Principe asocijativnog pamenja, tj. udruenog javljanja ideja, oseanja i slika seanja opisao
je jo Aristotel.

Uenje je namerno pamenje.

Duina postojanja engrama ili otiska, nije odreena, a s vremenom raniji engrami nestaju da bi se
deponovali novi belanevinasti otisci u neuronima. Trajno ostaju engrami koji se u ivotu spontano
ponavljaju ili voljno, namerno aktivno ponavljaju da bi se trajno upamtili.
Uenje je namerno ponavljano upamivanje da bi se informacija trajno zadrala.
Uenje je u direktnoj srazmeri sa stepenom inteligencije, ali na produktivnost uenja utiu i drugi
faktori, a najbitniji su sledei:
- motivacija,
- svesno postavljanje cilja,
- primena smisaonog uenja (traenjem loginih veza izmeu rei, pojmova i zakljuaka) a ne
mehanikog uenja,
- slaganje metoda uenja sa individualnom dispozicijom (neko lake pamti vizuelno, a neko govorni
tekst),
- glasno presliavanje (razbija se monotonija itanja, a moe se otkloniti i zabluda da je neto naueno,
a u stvari nije),
- viestruko ponavljanje (repetitio) sutina je uenja uopte. Dokazano je da produktivnost uenja
najvie zavisi od vremenske distribucije ponavljanja. Primer: dve ujednaene grupe studenata su
dobile zadatak da naue isti tekst. Prva grupa je imala zadatak da est dana po etiri puta ponavlja
tekst, a druga grupa je imala obavezu da osam puta dnevno ponavlja tekst, uzastopno tri dana. Na
proveri je prva grupa imala mnogo bolji rezultat, odnosno vei kvantum nauenog.

MILJENJE

Miljenje je sloena psihika funkcija. Predstavlja visoko diferenciranu funkciju mozga, koja
omoguava oveku da upozna i shvati zbivanja u realnom svetu. Pripada kognitivnom podruju, ali
zalazi i u emocionalno i konativno i pod njihovim je uticajem.
Pomou miljenja ovek:
- uoava veze i odnose izmeu raznih predmeta i pojava,
- shvata zbivanja u realnom svetu i prilagoava im se,
- zadovoljava svoje bioloke, psiholoke i socijalne potrebe.
Konkretno miljenje
Konkretno misle mala deca i slaboumni odrasli, kao i neki duevni bolesnici. Konkretno miljenje
odvija se na nivou ulnog saznanja pomou konkretnih predmeta i razlikovanja tih predmeta prema
osobinama koje se mogu opaati ulima.

Apstraktno miljenje
Apstraktno miljenje se odvija pomou pojmova i odlikuje savremenog odraslog oveka normalne
mentalne strukture. ovek u savremenoj civilizaciji je sposoban da stvara pojmove i da ih
upotrebljava. Pojmom odraavamo opte i bitne stavove o predmetima i pojavama iz spoljanje i
unutranje sredine.
Apstraktno miljenje podrazumeva da se tokom razmiljanja i zakljuivanja svesno i nesvesno
koristimo sledeim intelektualnim operacijama:
- Komparacija - osobine konkretnog predmeta se uporeuju, odnosno kompariraju sa osobinama
drugog dobro poznatog predmeta.
- Analiza - intelektualna operacija kojom se misaono celina razlae na sastavne delove i razmilja se o
svakom delu posebno.
- Sinteza - intelektualna operacija suprotna od analize, misaono sjedinjavanje delova u celinu.
- Konkretizacija - razmiljanje o nekoj sloenoj pojavi kao celini, sa svim uticajima koji deluju na
nju.
- Apstrakcija - intelektualna operacija kada se jedan deo izdvoji iz sloene celine i razmilja se samo
o tom delu uz zanemarivanje celine.
- Indukcija - intelektualna operacija pomou koje se na osnovu pojedinanih podataka donosi opti
stav ili zakljuak.
- Dedukcija - intelektualna operacija suprotna indukciji jer se zakljuivanje ostvaruje po principu
donoenja posebnog zakljuka na osnovu opte poznatog, utvrenog ili priznatog stava o nekoj pojavi.
- Metod hipoteze - zakljuivanje na osnovu prethodnog postavljanja pretpostavke ili hipoteze.
Postupkom prikupljanja podataka i primenom provera i testova hipoteza se potvruje ili odbacuje.

AFEKTI, EMOCIJE I RASPOLOENJE

Afekt
Afekt je kratkotrajno, vrlo intenzivno, prolazno stanje oseanja praeno manifestnim motornim,
vegetativnim i endokrinim pojavama. Bes, strah i uas su najei afekti.
Afekti nastaju uglavnom kao reakcija individue na vitalnu ugroenost i ugroenost socijalne
egzistencije (ugroenosti ivota, socijalnog statusa, asti i dr.).

Raspoloenje
Raspoloenje je proimajue, nespecifino, dugotrajno i manje intenzivno emocionalno stanje.
Ono nije usmereno prema nekome ili neemu i nije mu neophodan kontekstualni podraaj (pesimizam,
optimizam, melanholija, ozlojeenost, potitenost, anksioznost).
Raspoloenja zavise od informacija koje dolaze iz unutranjih organa, od nekih spoljnih faktora (kao
to su uspeh ili neuspeh), ali i od genetske konstitucije doveka, tako da imamo ljude koji vei deo
ivota provode u slinom raspoloenju (npr. flegmatine osobe).

Emocije
Emocije predstavljaju oseanja koja su usmerena prema nekome ili neemu. Najee se javljaju kao
odgovor na dogaaj, bilo spoljnji ili unutranji, koji ima pozitivno ili negativno znaenje za osobu.
Dogaaji koji afirmiu nama vanu vrednost, izazivae u nama prijatna oseanja: radost, ushienje,
sreu. Ako dogaaji ugroavaju usvojene vrednosti oseaemo neprijatnost ili bol.
Bez formiranja vrednosnog sistema i line procene, emocije ne mogu da se jave. Usvojene vrednosti
razliite su kod ljudi. Nekome je vana ljubav dok neko vie vrednuje poslovni uspeh.
Emocije nas pokreu da neto uinimo, promenimo, prevaziemo...
Emocije, odnosno oseanja se najgrublje dele na: prijatne i neprijatne.
- Prijatna oseanja su razdraganost, radost, ponos, ushienje itd.
- Neprijatna oseanja su strepnja, strah, tuga, sram, gria savesti i sl.

Oseanje se svesno doivljava, a motorno manifestuje mimikom, gestovima i vegetativnim

reakcijama, zavisno od iskustva i nauenog. Ljudi posebnih supkultura istom motorikom ili mimikom
i gestovima odraavaju razliita oseanja. Primer, mi ekanjem iza uha odraavamo zbunjenost, a
Kinezi radost ili ushienost itd.

Uticaj oseanja (emocija) na druge psihike funkcije

U stanju posebnog raspoloenja ili intenzivnog afekta menjaju se druge psihike funkcije i ovekovo
reagovanje u datim okolnostima. Intenzivna oseanja najee utiu na sledee psihike funkcije:
1. Stanje svesti se neretko alterira pod uticajem naglo nastalog i intenzivnog afekta, to umanjuje
uraunljivost osobe pri injenju dela u takvoj situaciji.
2. Euforino ili depresivno raspoloenje menja kvalitet panje i za posledicu ima rasejanost.
3. Intenzivni afekti utiu na percepciju te mogu izazvati ulne obmane po tipu iluzija a nekada i
psihogenih halucinacija.
4. Falsifikovanje seanja moe nastati pod dejstvom intenzivnog afekta ili u situaciji posebnog
raspoloenja.
5. Miljenje i zakljuivanje mogu biti poremeeni pod uticajem intenzivnog afekta.
6. Poremeaji volje i voljnih aktivnosti su este u stanju takozvane ambivalencije, odnosno
istovremenog dejstva dva po kvalitetu suprotna oseanja.

Kontrola i pranjenje emocija

Neophodna je kontrola motornog pranjenja naroito intenzivnih afekata. ovek kao najsavrenije
bie je sposoban da zakoi i modifikuje motorno pranjenje oseanja i emocija, to nije sluaj sa
ivotinjama. Postoji vie naina koenja i modifikacije motornog pranjenja emocija.
1. Intelektualna obrada kao najvia forma modifikacije afektivnog pranjenja ostvaruje se kroz
inhibiciju i logiko miljenje. Individua uspeva da kanalie motorno pranjenje afekata usklaeno sa
socijalnim normama i bez posledica po funkciju telesnih unutranjih organa.
2. Abreagovanje afekata se smatra najpoeljnijim i najzdravijim nainom pranjenja afekata sa
stanovita funkcionisanja unutranjih organa. Odvija se kroz intenzivne motorne akcije kao to su:
govor, pla, vika, pokreti srdbe itd. Abreagovanje afekata je u slubi prevencije nastajanja
psihosomatskih poremeaja i psihosomatskih bolesti.
3. Svesno ili namerno priguivanje emocija je est odbrambeni mehanizam u odrasle osobe i glavni
je uzrok disfunkcije vegetativnog nervnog sistema. Manifestna telesna dogaanja izazvana ovim
mehanizmom su najee hipersekrecija lezda, spazmi ili dilatacija krvnih sudova itd.
4. Potiskivanje afekta je komplikovan i kompleksan odbrambeni mehanizam sa velikom energetskom
emocionalnom investicijom. Neko odravanje spoljanje ili unutranje realnosti koje izaziva izuzetno
neprijatno, uasno ili gnusno oseanje potiskuje se iz svesnosti o takvoj informaciji u podsvesno, to
rezultira intrapsihikim narastanjem konflikta ili nastajanjem kompleksa. Potiskivanjem afekta ne
ostvaruje se njegovo pranjenje u energetskom smislu, ve se emocionalna energija potiskuje u dubinu
podsvesnog, a sam afektivni naboj se ne razreava.
5. Projekcija afekta je nesvesni mehanizam koji podrazumeva premetanje sopstvenog afekta i
oseanja u predmete ili ljude iz okoline. Ovaj mehanizam odbrane je esto uoljiv kod dece. Odrasla
osoba suoena sa nekom asocijalno neprihvatljivom radnjom da bi izbegla griu savesti lokalizuje,
odnosno pripisuje to delo linostima iz neposrednog okruenja. Na primer, zbog neprecizno izvedenog
slobodnog bacanja na koarkakoj utakmici najbolji igra u timu esto se neopravdano ljuti, a na
oigled hiljada posmatraa na nekog od saigraa ili igraa iz protivnikog tima, ili na sudiju, a nekada
besno udara nedunu loptu.
6. Iradijacija afekta je afektivno pranjenje na nedunim osobama. Primer zapaamo u
svakodnevnom ivotu kada se mrnja prema odreenoj osobi prenosi i neretko prazni na ljudima koji
su na neki, ali esto nebitan, nain u vezi sa tom osobom, kao to su recimo sunarodnici, daljni
srodnici, metani ili pripadnici profesije.

STRAH
Afekt straha je nasleeni obrazac ponaanja u funkciji samoodranja.
U odnosu na uzrok, strah moe biti:
A) Realni strah -nastaje kao reakcija na neku realnu opasnost. Realan strah je u kvalitetnoj slubi
opstajanja individue jer poveava pribranost svesti, pojaava opaanje, pojaava panju, aktivira
katabolike funkcije, poviava miini tonus, izaziva porast adrenalina i glikoze u krvi, omoguava
efikasne motorne radnje u funkciji nagona samoodranja (recimo bekstvo, odbrana, napad i slino u
situaciji telesne ili ivotne ugoenosti).
B) Irealni strah je strah na irealne podsticaje. Moe se ispoljavati u vie oblika:
1. Anksioznost - poseban doivljaj strepnje od opasnosti. ovek esto i ne zna od ega strepi. U
nekim sluajevima postoji i realna opasnost kao izvor anksioznosti.
2. Opsesivna fobija - nastaje udruivanjem prisilnog podsticaja sa anksioznou. Na primer, prisilni
podsticaj da se stalno peru ruke udruuje se sa strahovanjem od zarazne bolesti i transformie se u
ritualnu prisilnu radnju pranja ruku nebrojeno puta dnevno.
3. Histerina fobija - odlikuje se nepostojanjem prisilnih fenomena. Osoba sa histerinom fobijom
brani se od fobije izbegavanjem opasnih predmeta i situacija. Primer je recimo klaustrofobija (strah od
zatvorenog prostora).
4. Psihotini strah - nastaje kao reakcija na irealne opasnosti u brojnim duevnim bolestima.
Najintenzivniji oblik psihotinog straha je uas.
5. Astenini strah - moe se javiti u situacijama izuzetne intenzivne percepcije realne opasnosti. Ne
koristi osobi jer izaziva poremeaj drugih psihikih funkcija i koi odbrambene reakcije pred realnom
opasnou (u naem narodu poznat je izraz "odsekle su mi se noge...").