PSK 1 Predavanje

Uvodna razmatranja
Prethodno napregnuti beton
PREDNAPREGNUTE I
SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
Osnovne akademske studije, VII semestar
Prof dr Stanko Bri

email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Uvodna razmatranja
Sadraj
1 Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama
Ideja i istorijat prethodnog naprezanja
2 Prethodno napregnuti beton

Osnovni koncept prethodnog naprezanja
Vrste prethodnog naprezanja

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Sadraj
Napomene o predmetu


Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Prednapregnute i spregnute konstrukcije
Osnovni podaci o predmetu

Naziv: Prednapregnute i spregnute konstrukcije
Semestar: VII
Fond asova: 2+2
Studijski program: Graevinarstvo (OAS)
ESPB: 5
Status predmeta: obavezni

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Uslov za sticanje potpisa:
- Uredno pohaanje nastave
- Uspeno uraen semestralni zadatak (2 zadataka)
- Uspeno poloena 2 kolokvijuma
Uslov za polaganje ispita:
- Dobijen potpis
- Poloeni ispiti iz Otpornosti materijala 2, Statike konstrukcija
2, Betonskih konstrukcija 1 i Metalnih konstrukcija 1 nije
uslov, ali je veoma korisno

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Nain polaganja ispita:
- Pismeni ispit u trajanju od 4h (2 zadatka, dozvoljena
literatura)
- Usmeni ispit (bez literature)
Informacije o nastavi i predmetu:
- posle predavanja
- www.np.ac.rs, Departman Tehnikih nauka, Nastavni materijali
- asistent mr Milivoje Milanovi

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Literatura
Prednapregnute i spregnute konstrukcije - Literatura

M. urevi: Prednapregnuti beton, Deo 1: Osnove,
Graevinski fakultet, Beograd, 2008, 349 str.
R. Pejovi: Prethodno napregnuti beton, Univerzitet Crne
Gore, Podgorica, 1999, 295 str.
. Perii, V. Alendar: Prethodno napregnuti beton - primeri
za vebe, 3. izdanje, Graevinski fakultet, Beograd, 1984
V. Alendar: Prethodno napregnuti beton, interna skripta,
Graevinski fakultet, Beograd, 2003

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Literatura

M. uri: Teorija spregnutih i prethodno napregnutih
konstrukcija, SANU, Odeljenje tehnikih nauka, knjiga 6,
Nauno delo, Beograd, 1963
J. Lazi: Priblina teorija spregnutih i prethodno napregnutih
konstrukcija, Graevinski fakultet i Nauna knjiga, Beograd,
1982
V. Mihajlovi: Spregnute i prednapregnute konstrukcije,
Nauna knjiga, Beograd, Graevinski fakultet, Subotica, 1989
M. Prulj: Spregnute konstrukcije, Graevinska knjiga,
Beograd, 1989

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Literatura

T.Y. Lin, N.H. Burns: Design of Prestressed Concrete
Structures, 3rd Ed., John Wiley & Sons, 1981
R. Benaim: The Design of Prestressed Concrete Bridges:
Concepts and Principles, Taylor & Francis, New York, 2008
Eurocode 2: EN 1992-1-1:2004 Design of concrete structures -
General rules and rules for buildings
Eurocode 3: EN 1993-1-1:2005 Design of steel structures -
General rules and rules for buildings
Eurocode 4: EN 1994-1-1:2004 Design of composite steel and
concrete structures - General rules and rules for buildings

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Literatura
Softverski paketi od interesa

Tower 7 (Demo) . . . Radimpex Software,
URL: www.radimpex.rs
AxisVM (Student Study, Student Thesis - 180 dana)
. . . Structural Analysis & Design Software
URL: www.axisvm.eu
SAP2000, ETABS, CSiBridge . . . Computers & Structures, Inc.
URL: www.csiamerica.com
itd . . .

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Sadraj
Napomene o predmetu


Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Spregnute konstrukcije
Spregnute konstrukcije su konstrukcije koje su formirane

povezivanjem konstruktivnih elemenata od razliitih ili
istih materijala u jednu integralnu celinu.
U tom povezivanju (odn. sprezanju) koriste se odabrane
prednosti svakog od konstruktivnih materijala, a
izbegavaju nedostaci
Pravilnim rasporedom konstruktivnih elemenata ostvaruje
se bolja (optimalna) konstrukcija

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Sprezanje jednorodnih materijala, npr. u elinim
konstrukcijama . . . limovi povezani zakivcima, zavrtnjima ili
zavarivanjem u nosa
Sprezanje raznorodnih materijala, npr. u drvenim
konstrukcijama . . . drveni elementi se povezuju ekserima,
zavrtnjima, modanicima, lepkovima, itd. u jedinstven nosa
U klasinim AB konstrukcijama beton je povezan sa
armaturom (RA, GA, MA) u jedinstvenu celinu
Meutim, drvene, eline i klasine AB konstrukcije
ne posmatramo kao spregnute konstrukcije

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Mogua podela betonskih konstrukcija na:
armiranobetonske konstrukcije . . . povezivanje betona i klasine
armature (GA, RA, MA)
prednapregnute betonske konstrukcije . . . povezivanje betona i
visokovrednog elika u vidu ica, kablova, uadi
spregnute konstrukcije . . . povezivanje elinih nosaa sa AB ili
prednapregnutom betonskom ploom
Postoje i druge, vrlo razliite, forme sprezanja elika i betona, ili

dva betona, koje takoe pretstavljaju spregnute konstrukcije

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Osnovna podela spregnutih konstrukcija u irem smislu na:
1 Prednapregnute betonske konstrukcije . . . sprega betona i
visokovrednog elika (kablova, uadi)
2 Spregnute eline konstrukcije . . . sprega elinih nosaa i
kalsinog AB ili prednapregnutog betona (spregnuta
konstrukcija elik - beton)
3 Spregnute betonske konstrukcije . . . sprega dva betona razliite
starosti (spregnuta konstrukcija beton - beton)
Spregnute eline i betonske konstrukcije pretstavljaju spregnute

konstrukcije u uem smislu

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Druge mogunosti spregnutih konstrukcija u irem smislu, posebno
u sanacijama objekata
Spregnute tavanice drvo - beton . . . drvene grede i tanka AB
ploa (5-6cm), koristi se u sanacijama starih drvenih tavanica
Spregnuti zidovi opeka - beton . . . zidovi od opeke i tanak sloj
AB (8-10cm), sanacije niih zgrada posle zemljotresa
Sprega zidova od opeke (kamena) i elinih zatega . . . sanacija
starih zgrada
Spregnute AB konstrukcije i karbonske trake . . . sanacija
oteenja i poveanje nosivosti AB konstrukcija trakama od
karbonskih vlakana
itd . . .
Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Sadraj
Napomene o predmetu


Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Prethodno napregnuti beton (PNB)

Prethodno napregnuti beton je posebna varijanta kompozitnog
materijala beton - visokovredni elik pri kojoj se u
konstruktivne elemente unapred (prethodno) unose naprezanja
koja su suprotnog znaka od eksploatacionih
Glavna ideja prethodnog naprezanja je unoenje sile pritiska u
betonski element pre optereivanja elementa, na odgovarajue
lokacije u preseku i du ose nosaa (elementa), koje bi bile
zategnute usled kasnijeg ukupnog optereenja
Time se na odgovarajue delove preseka du nosaa unose
prethodni naponi pritiska, pre pojave eksploatacionog
optereenja

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Princip prethodnog naprezanja

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Prethodno napregnuti beton (PNB)

Kada se aplicira i eksploataciono optereenje, naponi zatezanja
se, u superpoziciji sa prethodno unetim naponima pritiska,
potpuno eliminiu, ili svedu na znatno smanjene napone
zatezanja, koje beton moe da prihvati
Zahvaljujui tome, primenom PNB-a, mogu de se realizuju
vei rasponi nego primenom klasino armiranih betonskih
konstrukcija
PNB se iroko primenjuje kod projektovanja i izrade
- betonskih mostova
- u zgradarstvu (zgrade sistema IMS, tavanice sistema
Trudbenik, . . . )
- u industrijskim objektima (silosi, vodotornjevi, . . . )

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Kraa istorija prethodnog naprezanja i PNB

Prednaprezanje graevinskih konstrukcija nije jedini primer
prednaprezanja uopte
Koncept prednaprezanja je postojao i primenjen je znaajno
pre pojave PNB
Klasian primer je primena metalnih obrua na buretu, ime se
spreava curenje tenosti iz bureta
Takoe, ice na toku bicikla su unapred dovoljno zategnute,
tako da i pri najgorim uslovima u vonji uvek ostaje rezerva
zatezanja

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Kraa istorija prethodnog naprezanja
obrui bureta ice na toku bicikla

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Kraa istorija AB i PNB

1824 . . . patent za proizvodnju Portland cementa (J. Aspdin,
Engleska)
Period od 1848 - 1891 . . . izgraene konstrukcije po intuiciji,
bez prorauna i bez poznavanja osobina materijala
- J. Lambot (Francuska), 1848 . . . konstruisao amac od
cementnog maltera, debljine nekoliko cm, sa armaturom od
eline mree
- J. Monier (Francuska), 1849 . . . izradio vaze od betona
armiranog elinom mreom; Kasnije, od 1968 - 1873
patentirao izradu cevi i mostova od AB, a 1873 izveo prvi
rezervoar od 130 m3
- Knnen (Nemaka), 1866 . . . izveo AB plou (postavio
armaturu u zonu zatezanja)

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
P.H. Jackson (USA), 1886 . . . patent za konstrukciju svoda od

betonskih blokova, prethodno napregnutog pomou eline zatege

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Period od 1892 - 1905 . . . izvode se konstrukcije koje se
proraunavaju na osnovu empirijskih izraza, kao i
eksperimentalnih istraivanja
- Brojni autori i izvedeni objekti od AB, ukljuujui i mostove,
prvo manjih, a zatim i veih raspona
- Npr., drumski most u Beu 1899 duine 144m, sa tri luka od
50 i 40m raspona
- L. Considere (Francuska) od 1896-1900 . . . prvi teoretiar sa
velikim zaslugama za razvoj AB u Francuskoj
- Bauchinger (Nemaka) od 1894 . . . poeo da vri ispitivanja
modula elastinosti betona

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja

Period od 1905 . . . nauna dostignua u oblasti
eksperimentalno i teorijskog rada
- 1906 . . . prvi zvanini propisi za AB u Francuskoj, a 1908 i
1911 u Rusiji
- Mrsch (Nemaka), od 1908 . . . poeo sa eksperimentalnim i
teoretskim istraivanjima AB
- L. Considere (Francuska), 1916 . . . projektovao i sagradio prvu
betonsku vielunu branu
- E. Freyssinet (Francuska) . . . pravi brojne AB mostove u
Francuskoj
- E. Hoyer (Nemaka), 1938 . . . dugake staze za prednaprezanje
(L > 100m) sa tankim klavirskim icama 0.5mm do
1.5mm (Hojerovo atheziono prednaprezanje)

Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
E. Freyssinet (Francuska), 1911 . . . prvi uoio pojavu skupljanja i

teenja betona i njihovu vanost za gubitak sile prednaprezanja;
prvi je istakao neophodnost primene visokovrednih elika i betona
vee MB u prednaprezanju (Freyssinet je otac PNB)
Napomene o predmetu
Uvodna razmatranja
Kraa istorija AB i PNB (kod nas)

B. eelj, 1952 . . . razvija sopstveni postupak prednaprezanja
Sistem IMS
- najvei broj prednapregnutih konstrukcija u Jugoslaviji uraen
po tom sistemu
- mostovi velikih raspona: Novi Sad, ibenik, Beka, Ostrvo Krk
- kopno
M. Ivkovi i saradnici: objekti velikih raspona od PNB:
- Hangar JAT-a na aerodromu u Surinu, 1986 . . .
raspon 136 m, kablovi van preseka
- Sportska dvorana Beogradska arena na Novom Beogradu,
2004 . . . raspon 133 m, kablovi van preseka

Uvodna razmatranja Osnovni koncept prethodnog naprezanja
Prethodno napregnuti beton Vrste prethodnog naprezanja
Sadraj
Napomene o predmetu


Nedostaci klasino armiranog betona

mala vrstoa betona pri zatezanju
pojava i irenje prslina u betonu
delimina iskorienost betonskog preseka (oko 1/3 visine
preseka pritisnuto, isprskana zategnuta zona preseka betona ne
uestvuje u nosivosti - samo je optereenje i slui za sidrenje
armature)
relativno velike teine AB konstrukcija i veliki udeo sopstvene
teine u ukupnom optereenju
zbog vee sopstvene teine ograniena je veliina raspona u
AB konstrukcijama

Nedostaci klasino armiranog betona

Prve prsline u AB (nevidljive golim okom) se javljaju ve pri
dilatacijama u betonu b 0.10 0.15
Pri tome je napon u zategnutoj armaturi oko a 20 30
MPa (neiskorieni naponi)
Pri eksploatacionim naponima u armaturi, 1/2v , odn.
a 150 200 MPa, prsline u betonu su irine 0.3 0.4 mm
Zbog pojave prslina, dalje poveanje kvaliteta klasine
armature (iznad 400-500 MPa) nije korisno, jer je iskorienost
klasine armature ograniena max irinom prslina u betonu
Prsline u betonu znaajno smanjuju krutost i time poveavaju
ugibe kao i koroziju armature


Pri graenju se u betonskom elementu unapred izazovu
prinudne deformacije, odn. prethodno naponsko stanje koje e
da obezbedi povoljno naponsko stanje kasnije u eksploataciji
konstrukcije (nosaa)
Povoljno naponsko stanje u eksploataciji znai da se u nosau
ne javljaju naponi zatezanja, ili da naponi zatezanja budu u
dozvoljenim granicama (ispod fbz )

Osnovna ideja prethodnog naprezanja - primer

Osnovna ideja prethodnog naprezanja je da se u konstrukciju
unesu naprezanja koja su suprotna eksploatacionim
Posmatra se jednostavan primer: nearmirana betonska greda
preseka b/d =20/50cm, na koju u datom preseku deluje
M =66.67 kNm
Povrina i otporni momenat su
b d2
A = b d = 1000 cm2 W = = 8333 cm3
6


Normalni naponi na ivinim vlaknima od M =66.67 kNm iznose
M M
1,2 = = 8.0 M P a
W
Ovo je veliki napon zatezanja (za nearmirani beton) i zato se
uticaju M dodaje i centrina normalna sila pritiska N
Veliina sile pritiska se odreuje iz uslova da sila N anulira
napone zatezanja koje izaziva M :
N = 2M A = 800 kN


Normalna sila N izaziva konstantne napone pritiska po celoj
povrini preseka:
N N
1,2 = = 8.0 M P a
A
Superpozicijom ova dva naponska stanja dobija se, kao
rezultujui dijagram napona, trougaoni dijagram napona i to
samo pritisak u celom preseku

Superponirano naponsko stanje od M i N


Kao to se vidi, normalnom silom pritiska N je eliminisano
zatezanje od savijanja M
Meutim, takoe je i dva puta povean napon pritiska u
betonu
Dakle, sila pritiska je korisna za donju ivicu preseka, ali je
tetna za gornju ivicu
Moe da se izabere povoljniji poloaj sile pritiska


Umesto centrine sile pritiska N , neka deluje ekscentrina sila
N1 u donjoj taki jezgra preseka
To je ekscentricitet e = d/6 u odnosu na teite
Veliina sile pritiska N1 se odreuje iz uslova da se eliminie
napon zatezanja na donjoj ivici preseka
Napon pritiska u donjem vlaknu za ekscentrinu silu pritiska
iznosi

N1 6 e N1
2 = +1 za e = d/6 2 = 2
bd d bd

Naponsko stanje za ekscentrian pritisak


Prema tome, da se anulira napon zatezanja 2M = 8.0 MPa,
protrebna je sila pritiska na donjoj ivici jezgra preseka
N1 bd
2 = 2 = 2M N1 = 2M = 400 kN
bd 2
To je dva puta manja sila u odnosu na centrinu silu N
Napon pritiska u donjem vlaknu za N1 je 8.0 MPa, dok je u
gornjem vlaknu napon nula (sila N1 je u jezgru preseka)
Superpozicijom napona od M i N1 se dobija opet trougaoni
dijagram napona, sa nulom na donjem vlaknu

Superponirano naponsko stanje od M i N1


Kao to se vidi, izborom poloaja sile pritiska N1
- izbegnuti su naponi zatezanja u preseku nosaa
- naponi pritiska pri tome nisu poveani
- to je postignuto za dva puta manju silu pritiska
Pogodnim izborom poloaja sile pritiska moe da se dobija
optimalna raspodela napona u preseku


Poeljno je da naponi pritiska prethodno uneti u odgovarajui
deo preseka budu vei od oekivanih napona zatezanja za
dominantna optereenja u eksploataciji nosaa
Na taj nain su u nosau (skoro) uvek (minimalni) naponi
pritisaka, ime se spreava pojava prslina u betonu
Time je takoe armatura zatiena od korozije, odn. poveana
je trajnost i pouzdanost nosaa
Posmatra se prosta greda optereena sa ravnomernim optereenjem

q =g+p

Klasino armirana prosta greda
Skela i oplata se uklone posle ovravanja betona

Pod dejstvom optereenja q ravnotena konfiguracija se
realizuje uz odgovarajue ugibe i pojavu prslina

Prednaprezanje proste grede parabolinim kablom

Umesto klasino armirane proste grede, vri se prenaprezanje
grede
Pre betoniranja nosaa u oplatu se ugradi cev parabolinog
oblika, sa strelom f u odnosu na teite preseka u sredini
nosaa, a na krajevima cev prolazi kroz teinu liniju
Kada beton ovrsne, kroz cev se provue ue od visokovrednog
elika (kabl za prednaprezanje) koji je na jednom kraju
ankerovan kotvom, a na drugom kraju se zatee presom koja
se u isto vreme oslanja na nosa
Dok je nosa jo na skeli, kabl se zatee do postizanja eljene
sile u kablu Nk


Kako je kabl na jednom kraju ankerovan, a parabolinog je
oblika, zbog zatezanja na drugom kraju nastaju sile potiska sa
smerom na gore, kojima kabl deluje na cev, odn. na nosa
To su tzv. skretne sile qk , za koje, zbog relativno male
krivine kabla (cevi) moe da se smatra da su vertikalnog pravca
Ako je raspon nosaa L, strela parabole f i zatezanje kablova
na krajevima Nk , onda vai relacija (parabolina teorija
lananice)
qk L2 8 Nk f
Nk = qk =
8f L2

Parabolina trasa kabla za prednaprezanje izaziva skretne sile u

pravcu glavne normale na trasu kabla i sa smerom ka
konkavnoj strani kabla
Za vei radijus krivine kabla moe da se smatra da su
skretne sile meusobno paralelne

Kada skretne sile, odn. potisak na gore qk postane vei od
sopstvene teine nosaa g, onda dolazi do odizanja nosaa od
skele, za neki iznos 0 u sredini nosaa (ugib u fazi prethodnog
naprezanja)
Zbog prinudnog deformisanja (odizanja) nosaa u fazi
prethodnog naprezanja, rezultujue stanje napona u sredini
preseka je napon pritiska d0 u donjem vlaknu i znatno manji
napon pritiska, ili malo zatezanje g0 u gornjem vlaknu
Sile kojima kablovi deluju na nosa (beton) u fazi prethodnog
naprezanja zovu se ekvivalentno optereenje


U posmatranom primeru proste grede, ekvivalentno
optereenje ine raspodeljene skretne sile qk i koncentrisane
sile na krajevima grede, na mestu kotvi, Nk
Po zavretku utezanja kablova, na kraju gde se vrilo
zatezanje, formira se anker kotva i ukloni se presa
Pre nanoenja drugih optereenja, vri se injektiranje cevi
kabla odgovarajuom cementom emulzijom
Time se ostvaruje kontinuitet spoja kabla i betona - prethodno
naprezanje sa spojem
To je klasian nain prednaprezanja

Rezultujue stanje u eksploataciji
Posle prednaprezanja, u eksploataciji nosaa su konani ugibi

znatno manji od ugiba za klasino armiranje
Takoe, moe da se postigne da nema napona zatezanja u
betonu, ili da budu prihvatljivo mali

Rezultujue stanje u eksploataciji prednapregnute proste grede

Kada je uklonjena skela i aplicirano i korisno optereenje p,
konani ugibi za ukupno optereenje q = g + p su znatno
manji od ugiba za klasino armiranu gredu
Naponsko stanje u najoptereenijem preseku je takoe
povoljnije:
- u gornjem vlaknu je napon pritiska gt
- u donjem vlaknu je mali napon pritiska (ili malo zatezanje) dt
Ako se prethodnim naprezanjem spree naponi zatezanja u
betonu za sve uticaje u eksploataciji, spreena je i pojava
prslina u betonu

Prednosti i nedostaci PNB
Prednosti PNB u odnosu na klasian AB

Prednapregnute betonske konstrukcije imaju niz prednosti u
odnosu na klasine AB konstrukcije (bez prednaprezanja)
Potpuno prednapregnuti betonski element je (obino) izloen
samo pritisku tokom eksploatacije (ivotnog veka)
Time se bitno koriguju nedostaci klasinog AB


Preseci kod potpuno PNB su bez prslina tokom najnepovoljnijih
kombinacija dejstava u eksploataciji
Znaajna redukcija korozije elika, a time poveana trajnost i
pouzdanost konstrukcije
Iskorien je ceo presek betona
- vei moment inercije preseka, vea krutost
- manje deformacije prednapregnutog nosaa


Preseci kod potpuno PNB su bez prslina tokom najnepovoljnijih
kombinacija dejstava tokom eksploatacije
Poveana otpornost preseka na smicanje
Poveana nosivost za dinamika dejstva i zamor
Prednapregnute konstrukcije bez prslina su pogodne za
rezervoare za tenost


Vei odnos raspon - visina preseka kod prednapregnutih nosaa
Zbog vee krutosti i boljeg iskorienja preseka mogui su vei
rasponi
Tipine vrednosti odnosa raspon - visina preseka za tavanice
- klasino armirane tavanice . . . 28 : 1
(za 7m raspona tavanice, d 25cm)
- prednapregnute tavanice . . . 45 : 1

Klasine AB i prednapregnute tavanice


Za isti raspon prednapregnuti nosa ima manju visinu preseka od
klasino armiranog nosaa, pa se time dobija:
redukcija u sopstvenoj teini nosaa
ekonominiji nosa (manje materijala)
bolji estetski izgled (vitkiji nosa)


Prednapregnuti nosai su pogodni za prefabrikovane elemente i
montane konstrukcije
Prednosti prefabrikovanih nosaa (izvode se u fabrikim
uslovima):
- bre izvoenje
- bolja kontrola kvaliteta
- smanjeno i olakano odravanje
- pogodno za serijsku proizvodnju
- viestruko korienje oplate (manji utroak oplate)
- pogodno za izradu standardnih oblika prefabrikovanih nosaa

Tipini prefabrikovani prednapregnuti nosai

Nedostaci prethodno napregnutog betona

primena kvalitetnijih i skupljih materijala
sloenija i skuplja tehnologija izrade (specijalna oprema)
neophodna znatno bolja obuenost izvoaa radova
potrebna vea preciznost u projektovanju i izvoenju
generalno, prethodno napregnuta konstrukcija je skuplja

Sadraj
Napomene o predmetu


Kriterijumi klasifkacije prednaprezanja

Nain prednaprezanja
- prednaprezanje na stazi (atheziono, prethodno prednaprezanje)
- naknadno prednaprezanje
Stepen prednaprezanja
- potpuno prednaprezanje
- ogranieno prednaprezanje
- delimino (parcijalno) prednaprezanje


Lokacija kablova za prednaprezanje
- unutranje prednaprezanje
- spoljanje prednaprezanje
Priroda spoja izmeu betona i kablova
- sa monolitnim spojem betona i kablova
- bez spoja betona i kablova


Pravac prednaprezanja
- prednaprezanje u jednom pravcu
- prednaprezanje u dva pravca
- prednaprezanje u vie pravaca
Oblik trase kablova
- pravolinijski oblik kablova
- kruni oblik kablova

Podela prema nainu prednaprezanja

Prethodno naprezanje konstrukcija se (u najveem broju
sluajeva) ostvaruje zatezanjem ica, ipki, uadi (kablova) od
visokovrednog elika
U zavisnosti od naina prednaprezanja postoje dva osnovna
postupka:
1 Prethodno naprezanje prethodnim zatezanjem kablova
. . . kablovi se zateu pre ovravanja betona - prethodno
naprezanje na stazi (atheziono prednaprezanje)
2 Prethodno naprezanje naknadnim zatezanjem kablova
. . . kablovi se zateu posle ovravanja betona

Prethodno naprezanje na stazi (pre-tensioning)

Prethodno naprezanje prethodnim zatezanjem kablova, odn.
prethodno naprezanje na stazi se izvodi u tri glavne faze:
1 U prvoj fazi se vri zatezanje ica ili uadi na stazi za
prethodno naprezanje, pri emu se krajevi zategnutih ica
(uadi) ankeruju u krute oslonce na krajevima staze
2 U drugoj fazi se oko zategnutih ica vri ugraivanje betona u
kalupe (oplatu) potrebnog oblika (vri se betoniranje
elemenata)
3 U treoj fazi, kada je beton postigao potrebnu vrstou (kada
je ostvaren dovoljno siguran spoj betona i zategnutih ica),
ice se presecaju

Prednaprezanje na stazi (pre-tensioning)
Zatezanje ica na stazi i ankerovanje zategnutih ica na

krajevima
Ugraivanje betona u kalupe (oplatu) oko ica, a posle
ovravanja betona presecanje ica


Posle presecanja, zategnute ice tee da se skrate i unose silu
pritiska u AB element preko kontaktnih napona (napona
prianjanja)
Ovo prenoenje sile je uslovljeno athezijom izmeu betona i
elika (odatle naziv atheziono prednaprezanje)
Da bi se obezbedio bolji spoj betona i elika, koriste se tanje
eline ice (do 3mm) ili fabriki uraena uad od veeg broja
tanjih ica


Atheziono prednaprezanje se obino koristi za serijsku
proizvodnju montanih prednapregnutih nosaa
Zbog toga su staze za prednaprezanje esto veih duina
(recimo, 60 - 150m) i irina 6-12m, pa se na stazi istovremeno
ugrauje vie nosaa
Da bi se skratilo vreme ovravanja betona, vri se
zaparivanje betona
U nosae se obino ugrauje vie ica (odn. kablova)
Osim pravolinijskih uadi, ugrauju se i krivolinijske trase
uadi, uz pomo posebnih skretnih elemenata

Vie uadi i krivolinijska trasa
Plastinim cevima (duine `0 ) oko ica, ice se izoluju od

betona (pomereno unoenje sile u beton)
Krivolinijska trasa ica (kablova) se postie posebnim
ureajima (statiki povoljniji oblik)

Naknadno prethodno naprezanje (post-tensioning)

Princip prethodnog naprezanja naknadnim zatezanjem kablova
se sastoji u tome da se elik zatee tek posle ovravanja
betona (sa postizanjem min MB 30)
U oplatu elementa se ugrade kanali (rebraste metalne cevi)
potrebnog preseka du projektovane trase kablova
Ove cevi se fiksiraju, da zadre svoj poloaj (da se ne pomere),
pa se izlije beton u oplatu
Posle ovravanja betona kroz cevi se provlae snopovi
elinih ica (kablovi za prednaprezanje)

Naknadno prethodno naprezanje (post-tensioning)

Kablovi se (obino) na jednom kraju ankeruju fiksnim kotvama
(mrtve kotve), a na drugom kraju se zateu pomou
hidraulike prese
Presa se odupire o ve ovrsli betonski element (unosi pritisak
u beton)
Kada se dostigne projektovana sila zatezanja, kabl se ankeruje
sa tzv. pokretnom kotvom
Reakcije zategnutih kablova se preko ankernih ureaja prenose
na betonski element, ime je izvreno njegovo prethodno
naprezanje
Mogue je da na oba kraja budu pokretne kotve, tako da se
vri zatezanje kabla sa oba kraja
Koncept naknadnog prednaprezanja

Faze naknadnog prednaprezanja
Postavljanje armature, ukljuujui i cevi za kablove

Postavljanje uadi za prednaprezanje u cevi

Zatezanje i ankerovanje uadi za prednaprezanje

Naknadno prethodno naprezanje

Pumpa za injektiranje cevi za za kablove

Naknadno prethodno naprezanje

Podela prema stepenu prednaprezanja

U zavisnosti od naponskih stanja koja u prednapregnutim
konstrukcijama u toku graenja i eksploatacije izazivaju
prethodno naprezanje i najnepovoljnije kombinacije spoljanjih
dejstava razlikuju se sledei stepeni prednaprezanja:
1 Potpuno prethodno naprezanje . . . ne dozvoljava se pojava
napona zatezanja (osim, eventualno, prolaznih u fazi
prethodnog naprezanja)
2 Ogranieno prethodno naprezanje . . . dozvoljava se pojava
limitiranih napona zatezanja u betonu, ali ne i pojava prslina
3 Parcijalno (delimino) prethodno naprezanje . . . dozvoljava se i
pojava prslina, ali limitirane irine

Potpuno prethodno naprezanje

Potpuno prethodno naprezanje je takav stepen prethodnog
naprezanja pri kome se pri najnepovoljnijim kombinacijama
dejstava u toku eksploatacije u poprenim presecima u betonu
ne javljaju naponi zatezanja
U toku postupka prethodnog naprezanja, odn. tokom graenja,
mogu da se u betonu dozvole naponi zatezanja od M i N , ali
koji moraju da budu manji od doputenih napona zatezanja

Potpuno prethodno naprezanje

Glavni naponi zatezanja u toku graenja i u toku eksploatacije
moraju da budu u granicama koje ne zahtevaju obezbeenje
armaturom
Pri ovom stepenu prednaprezanja celokupan presek betona je
iskorien, pa se proraun vri prema Fazi I (homogen presek,
bez prslina)

Ogranieno prethodno naprezanje

Ogranieno prethodno naprezanje je takav stepen prethodnog
naprezanja pri kome se pri najnepovoljnijim kombinacijama
dejstava u toku postupka prethodnog naprezanja i u toku
eksploatacije u poprenim presecima u betonu mogu da
dozvole normalni naponi zatezanja od M i N
Normalni naponi zatezanja u betonu u toku graenja i
eksploatacije moraju da budu manji od doputenih napona
zatezanja

Ogranieno prethodno naprezanje

Glavni naponi zatezanja u toku graenja i u toku eksploatacije
moraju takoe da budu manji od doputenih napona zatezanja
Pri ogranienom prednaprezanju proraun se vri prema Fazi I,
ali se naponi zatezanja pokrivaju armaturom koja se
dimenzionie za Fazu II

Parcijalno (delimino) prethodno naprezanje

Parcijalno (delimino) prethodno naprezanje je takav stepen
prethodnog naprezanja pri kome se pri odreenim
kombinacijama dejstava u toku postupka prethodnog
naprezanja i u toku eksploatacije u poprenim presecima u
betonu mogu da se dozvole prsline od M i N , ali ije irine
moraju da budu u dozvoljenim granicama
Za parcijalno prednaprezanje proraun se vri prema Fazi II
Kod nas je doputeno potpuno i ogranieno prednaprezanje,
dok je parcijalno prednaprezanje zabranjeno

Parcijalno (delimino) prethodno naprezanje

Razlog je u tome to se doputanjem pojave prslina poveava
opasnost od korozije elika za prethodno naprezanje, koji je
znatno osetljiviji na koroziju od GA i RA
Meutim, parcijalno prednaprezanje za konstrukcije gde ne
postoji opasnost od korozije je ekonominije u odnosu na
ogranieno ili potpuno prednaprezanje

Podela prema lokaciji kablova za prednaprezanje

Prema lokaciji kablova za prednaprezanje u odnosu na
popreni presek nosaa
1 unutranji kablovi, prednaprezanje unutar preseka
2 spoljanji kablovi, prednaprezanje izvan preseka, dvopojasni
nosai

Prednaprezanje unutar preseka

Prednaprezanje izvan preseka



Koncept prednaprezanja izvan preseka




Podela prema prirodi spoja izmeu betona i kablova

Prema prirodi spoja betona i kablova za prednaprezanje
prednapregnuti beton moe da bude
1 sa ostvarenim spojem betona i elika . . . monolitna veza betona
i visokovrednog elika
2 bez ostvarenog spoja betona i elika . . . nije ostvarena nikakva
vrsta veza


Prethodno naprezanje sa ostvarenim spojem betona i elika
podrazumeva monolitan spoj betona i visokovrednog elika za
prednaprezanje
Monolitan spoj obezbeuje kompatibilnost dilatacija ova dva
materijala
Monolitan spoj kod naknadnog prednaprezanja se ostvaruje
injektiranjem cevi kroz koje se provlae kablovi


Monolitni spoj se realizuje prianjanjem cementnog testa
(injekcione smee) i kablova za prednaprezanje
Osim monolitne veze, injekciona masa u cevima titi kablove
od korozije
Kod adhezionog prednaprezanja (na stazi) monolitna veza
betona i ica (kablova) se realizuje automatski


Prethodno naprezanje bez ostvarenog spoja betona i elika
znai da nije ostvarena nikakva vrsta veza
Beton i kablovi za prednaprezanje se nezavisno deformiu
To se obezbeuje premazivanjem kablova odgovarajuim
sredstvima, pre ugraivanja, koja onemoguavaju spoj kablova
sa betonom
Takoe, umesto da se vri injektiranje cevi kablova, u kanale se
ubacuju odreena sredstva koja tite kablove od korozije (npr.
masti)

Uad za prednaprezanje sa i bez spoja

Podela prema pravcu prednaprezanja

Prema pravcu kablova za prednaprezanje moe da bude
1 prednaprezanje u jednom pravcu . . . za linijske konstrukcije
2 prednaprezanje u dva pravca . . . za povrinske konstrukcije
3 prednaprezanje u vie pravaca . . . za prostorne konstrukcije

Prednaprezanje u jednom pravcu

Prednaprezanje u dva pravca



Prostorno (3D) prednaprezanje

Prostorno (3D) prednaprezanje

Podela prema obliku trase kablova

Prema obliku trase kablova za prednaprezanje razlikuju se
1 pravolinijski kablovi, sa ili bez skretanja
2 kruni kablovi . . . za cevi, silose, rezervoare i sl.

Prednaprezanje krunim kablovima - ideja
kotlovska formula kruno prednaprezanje

Zavretak krunih kablova
Osim pogodnog ankerovanja krunih kablova, ovi stubovi u zidu

silosa, rezervoara i sl, imaju funkciju i vertikalnog ukruenja

Prednaprezanje krunim kablovima

Prednaprezanje rezervoara za tenost
Maina za obmotavanje ice za prednaprezanje rezervoara


Zatita ice za prednaprezanje torkretiranjem


Klasifikacija prednaprezanja

PSK 1 Predavanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PSK 1 Predavanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvodna razmatranja

Prethodno napregnuti beton

Prof dr Stanko Bri

Departman za Tehnike nauke,

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

2 Prethodno napregnuti beton

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

2 Prethodno napregnuti beton

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni podaci o predmetu

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni podaci o predmetu

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni podaci o predmetu

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije - Literatura

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije - Literatura

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prednapregnute i spregnute konstrukcije - Literatura

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Softverski paketi od interesa

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

2 Prethodno napregnuti beton

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama

Spregnute konstrukcije su konstrukcije koje su formirane

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama

Postoje i druge, vrlo razliite, forme sprezanja elika i betona, ili

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama

Spregnute eline i betonske konstrukcije pretstavljaju spregnute

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Osnovni pojmovi o spregnutim konstrukcijama

2 Prethodno napregnuti beton

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prethodno napregnuti beton

Prethodno napregnuti beton (PNB)

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Princip prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prethodno napregnuti beton

Prethodno napregnuti beton (PNB)

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prethodno napregnuti beton

Kraa istorija prethodnog naprezanja i PNB

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Kraa istorija prethodnog naprezanja

obrui bureta ice na toku bicikla

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prethodno napregnuti beton

Kraa istorija AB i PNB

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Kraa istorija prethodnog naprezanja

P.H. Jackson (USA), 1886 . . . patent za konstrukciju svoda od

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Prethodno napregnuti beton