Strategija za integraciju albanske manjine

u Srbiji
- predlog -

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

 Opis problema

U Srbiji ivi 61.647 pripadnika albanske nacionalne zajednice. Od tog broja njih 57.595 ivi
u optinama Preevo, Bujanovac i Medvea1. Sve tri optine nalaze se na jugu Srbije, na
granici sa Kosovom. Preevo i Bujanovac pripadaju Pinjskom okrugu (sa seditem u
Vranju), dok se optina Medvea nalazi u Jablanikom (sa seditem u Leskovcu). U
optinama Preevo i Bujanovac Albanci ine apsolutnu veinu stanovnitva (89,1 u Preevu
i 54,69 u Bujanovcu), dok u optini Medvea procenat albanske populacije iznosi 26,17
odsto.

Stanje ljudskih prava u Preevu, Bujanovcu i Medvei drastino se pogoralo krajem

osamdesetih i poetkom devedesetih godna 20. veka nakon ukidanja autonomije Kosova od
strane vlasti u Srbiji2. Albanci na jugu Srbije uglavnom su delili sudbinu sa Albancima na
Kosovu. U ovom periodu zabeleena su otputavanja Albanaca sa posla (iz javnih slubi),
progon po politikoj osnovi i zabrana medija na albanskom jeziku. Pored oduzimanja
ovlaenja lokalnim samoupravama to je u velikoj meri uticalo na nemogunost Albanaca
da ostvaruju svoja prava, uinjeni su i dodatni napori da se onemogui ravnopravno uee
Albanaca u organima javne vlasti. Tako je optina Bujanovac u kojoj veinu stanovnitva
ine Albanci podeljena tendenciozno na izborne jedinice koje su obezbeivale srpsku
nadmo u skuptini optine.

Do daljeg zaotravanja odnosa dolazi tokom NATO intervencije 1999. godine, kada su
zabeleeni sluajevi ubistava graana albanske nacionalnosti, maltretiranja i proterivanja u
Makedoniju. Procene meunarodnih i domaih organizacija govore da je u tom periodu
ubijeno 11 graana albanske nacionalnosti, a vie od 30.000 proterano sa ovog podruja3.
Na osnovu Vojno-tehnikog sporazuma iz Kumanova potpisanog 9. juna 1999. godine
izmeu SRJ i NATO pakta, oko Kosova je uspostavljena Kopnena zona bezbednosti (KZB)
iroka 5 kilometara od granice. Srbija je bila duna da povue vojsku iza ove linije i ostavi
samo lako naoruane policijske jedinice4. U januaru 2000. godine zabeleeno je prvo
pojavljivanje grupe naoruanih Albanaca koji su sebe nazvali Oslobodilaka vojska Preeva,
Bujanovca i Medvee (OVPBM). Sukobi izmeu ove grupe i srpske policije kulminirali su u
novembru 2000. godine, kada OVPBM preuzima veinu selu u KZB u optinama Bujanovac i
Preevo. U oruanom sukobu stradalo je vie desetina ljudi i priinjena je velika materijalna
1
Popis stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2002. godine, rezultati popisa dostupni su na sajtu
Republikog zavoda za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm
2
Krenja ljudskih prava tokom devedesetih dokumentovana su u izvetaju Fonda za humanitarno pravo, Albanci u
Srbiji iz 2002. godine, dostupan na sajtu FHP-a:
http://www.hlc-rdc.org/uploads/editor/cac030e723e8da5932a6da283ffd99bb.pdf
3
Podaci UN agencija i Meuagencijske misije UN-a za procenu stanja u Junoj Srbiji, dostupni na sajtu UNDP-a:
http://www.undp.org.rs/index.cfm?event=public.publications&pg=8
4
Tekst sporazuma dostupan je na sajtu Press centra Bujanovac:
http://bujanovacpress.yubc.net/pozadina_sukoba/vt_sporazum.html

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

teta5. Sukob je zaustavljen sporazumom izmeu Srbije i OVPBM uz posredovanje NATO
pakta i drugih meunarodnih organizacija6. Na osnovu tog sporazuma, srpska vojska
vratila se u KZB, OVPBM je razoruana i proglaena je amnestija za njene borce7.

Srpska Vlada napravila je, uz dogovor sa kljunim faktorima u meunarodnoj zajednici,

plan za integraciju albanskog stanovnitva pod nazivom Program za mirno reavanje krize
u optinama Preevo, Bujanovac i Medvea8. Plan je kolokvijalno prozvan oviev plan, po
tadanjem potpredsedniku Vlade Srbije zaduenom za reavanje ove krize, Neboji oviu.
Plan su usvojile Vlade SRJ i Srbije i zajedniki 16. decembra 2000. godine formirale telo za
sprovoenje mrea iz plana Koordinaciono telo za optine Preevo, Bujanovac i Medveu
(u daljem tekstu Koordinaciono telo)9.

Program je prepoznao neintegrisanost albanskog stanovnitva u institucije i drutvo u

Srbiji kao kljuni problem za trajno reavanje pitanja juga Srbije. Integracija je zvanino
postala jedan od tri cilja Koordinacionog tela, dok su druga dva bila: bezbednost i sloboda
kretanja i ekonomski razvoj regije10.

Integraciji albanskog stanovnitva pristupilo se odmah nakon usvajanja plana. Promenjen

je Zakon o lokalnim izborima i uveden proprocionalni sistem, ime je otklonjena
diskriminatorna podela optine Bujanovac na izborne jedinice koje onemoguavaju
uspostavljanje albanske veine11. Izbori za lokalne parlamente u Preevu, Bujanovcu i
Medvei odrani su u julu 2002. godine. Predstavnici albanskih politikih stranaka pobedili
su u optinama Bujanovac i Preevo i formirali organe vlasti12.

Pored ispravljanja dispariteta u lokalnoj vlasti, jedan od prioriteta bila je i policija. Uz

presudno angaovanje Misije OSCE-a u Srbiji, u junu 2001. godine potpisani su principi za
stvaranje multietnike policije u Preevu, Bujanovcu i Medvei na osnovu kojih je stvorena
multietnika policija. Ipak, i dalje su ostale jedinice andarmerije koje patroliraju ovim
prostorom pod punom ratnom opremom.

Politika drave prema ovom pitanju drastino se promenila sa novom Vladom 2004. godine
na elu sa Vojislavom Kotunicom. Sredstva za Koordinaciono telo i izdvajanja za jug Srbije
su smanjena i jug Srbije je skinut sa liste prioriteta Vlade. Ovo je dovelo do novih politikih
konflikata izmeu Albanaca i predstavnika centralne vlasti i do zastoja u radu

5
Videti izvetaje Odbora za ljudska prava Bujanovac i Fonda za humanitarno pravo
6
Sporazum je potpisan 12. marta 2001. godine u prisustvu izaslanika NATO pakta Pitera Fejta
7
Zakon o amnestiji, Slubeni glasnik RS broj 10/01, usvojen 14. februara 2001. godine i Zakon
o amnestiji, Slubeni glasnik SCG broj 37/2002, usvojen 4. juna 2002. godine
8
Tekst ovievog plana dostupan je na sajtu Press centra Bujanovac:
http://bujanovacpress.yubc.net/pozadina_sukoba/covicev_plan.html
9
Vie o programu i aktivnostima Koordinacijskog tela na sajtu te institucije: www.kt.gov.rs
10
oviev plan, ibid
11
Zakon o lokalnim izborima, Slubeni glasnik RS broj 33/2002 od 13. juna 2002. godine
12
Rezultati izbora dostupni su na sajtu Republike izborne komisije:
http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi_frames.htm

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

Koordinacijskog tela. U toku 2005. godine uredbom Vlade je operativni deo posla na jugu
Srbije prebaen na Slubu Koordinacijskog tela13. U toku 2007. godine Koordinacijsko telo
je reformisano (stvorena su tri operativna tima: za bezbednosti, pravosue i integraciju),
ali su predstavnici albanskih politikih partija odbili da uu u sastav ove institucije
nezadovoljni odnosom drave prema jugu Srbije14. Uz posredovanje misije OSCE-a, deo
predstavnika Albanaca (Partija za demokratsko delovanje narodnog poslanika Rize
Halimija) uao je u Koordinacijsko telo 2009. godine uz otre proteste drugih albanskih
politikih stranaka15.

Uee Albanaca u institucijama javne vlasti nije jo uvek u skladu sa njihovom brojnou
na ovom podruju. Posebno je veliki disparitet u institucijama koje pripadaju Republici
(zdravstvene ustanove, poreske uprave, javna preduzea itd). U sudovima je situacija
takoe nepovoljna za albansku zajednicu, ali je ipak postignut napredak. U Osnovnom sudu
u Vranju (koji teritorijalno pokriva optine Preevo i Bujanovac) radi 4 od ukupno 21
sudije16. U Osnovnom sudu u Leskovcu (nadlenom za Medveu) nema sudija albanske
nacionalnosti. Sudija albanske nacionalnosti nema ni u jednoj drugostepenoj sudskoj
instanci. Veliki problem za zapoljavanje, Albancima je predstavljalo posedovanje
kosovskih diploma koje Srbija ne priznaje, ali i slabo poznavanje srpskog jezika, posebno
pravne terminologije. Problem je delimino pokuala da rei misija OSCE-a u Srbiji putem
posebne obuke za pravnike albanske nacionalnosti koja bi im olakala polaganje
pravosudnih ispita, ali problem diploma jo uvek nije poeo da se reava.

Posledice

Iako od 2001. godine nema oruanih sukoba, svake godine belee se napadi na jedinice
policije i incidenti u kojima policija prekorauje dozvoljenu upotrebu sile prilikom hapenja
ili istranih radnji u optinama Preevo i Bujanovac. Atmosfera straha jo uvek postoji
meu svim etnikim zajednicama, jer nisu sigurni da je vreme sukoba definitivno prolo.

Socijalna distanca izmeu Srba i Albanaca skoro da se ne smanjuje. Po istraivanju koje je u

toku 2009. godine za potrebe Ministarstva rada i socijalne politike radila agencija
Stradedik marketing, graani srpske nacionalnosti ubedljivo najvee predrasude i
nepoverenje imaju prema Albancima. U Preevu i Bujanovcu, Albanci i Srbi vode paralelan
ivot u odvojenim kolama, mestima za provod, sa vrlo malo meusobnog druenja i
interakcije. Deo albanske politike elite zalae se za otcepljenje Preeva i Bujanovca i
njihovo pripajanje Kosovu17. Stranke sa ovakvim stavovima su na vlasti u optini Preevo.

13
Uredba Vlade Republike Srbije od 10. novembra 2005. godine,
14
Odluka Vlade Republike Srbije od 28. avgusta 2007. godine, Slubeni glasnik RS broj 78/7
15
Sporazum o principima rekonstrukcije Koordinacijskog tela za jug Srbije, dostupan na sajtu Koordinacijskog tela:
http://www.kt.gov.rs/images/Agreement_ser.pdf
16
Svi podaci o izabranim sudijama mogu se nai na sajtu Visokog saveta sudstva: http://www.vss.sud.rs
17
Musliu: treba pripojiti Bujanovac i Preevo Kosovu, Politika, 6.6.2007,
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/26765.lt.html; Protest u Preevu, B92, 15.06.2007, Lista pod istragom, B92,
2.11.2010,

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

Dodatni podsticaj za razvoj ekstremizma predstavlja i loa ekonomska situacija. Sve tri
optine spadaju u red najnerazvijenih u Srbiji18. Iako su ulaganja drave i meunarodne
zajednice u ekonomski oporavak bila znaajna od 2001. godine, to jo uvek nije dalo
odgovarajue rezultate. Korupcija je vrlo visoka, a zabeleeni su i sluajevi
onemoguavanja investiranja na osnovu nacionalne pripadnosti19. Mladi Albanci uglavnom
studiraju u Pritini, Tetovu ili Tirani, a mnogi od njih ostaju tamo da ive. Diplome sa
Kosova ne priznaju se u Srbiji i nije ih mogue nostrifikovati niti se zaposliti sa njima.
Albansko stanovnitvo uglavnom prati televizijske programe sa Kosova ili iz Albanije, tako
da ni mediji ne predstavljaju faktor integracije.

Nepostojanje komunikacije, ignorisanje realnih problema i odsustvo jasne strategije drave

dovode u veoma teak poloaj sve koji se zalau za integraciju Albanaca u drutvo u Srbiji.
Albanci na jugu Srbije imaju jako izraene negativne predrasude prema Srbiji i njenim
institucijama. Predrasude su posledica viedecenijske kako izolacije od strane drutva u
Srbiji, tako i samoizolacije koja je podsticana od strane albanske elite na Kosovu. Cilj i
jednih i drugih elita bio je da se zajednica podeli po etnikim osnovama i time olaka
realizovanje velikodravnih projekata ili politikih ideja prekrajanja granica. Svaka
saradnja i komunikacija izmeu dve etnike grupe dovela bi u problem sve nacionalistiki
orijentisane predstavnike drutvenih elita i ugrozila njihove napore da se meuetnika
pitanja u ovom delu Balkana reavaju razgranienjima i stvaranjem etniki istih teritorija.
Stoga komunikacija nikada nije bila podsticana niti ohrabrivana.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=02&nav_category=11&nav_id=469468
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=15&nav_category=11&nav_id=251466
18
Podaci o ekonomskom stanju optina mogu se nai na sajtu Republikog zavoda za statistiku:
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
19
Firma pukla po nalogu lokalpatriota, Blic, 22.08.2009, dostupno na sajtu:
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/203698/Firma-pukla-po-nalogu-lokalpatriota

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

 Cilj Strategije

Cilj Strategije je integracija Albanaca iz Preeva, Bujanovca i Medvee u politiki, drutveni

i ekonomski ivot Srbije. Ovaj cilj postie se ostvarenjem specifinih rezultata i primenom
irokog spektra mera koje dovode do tog ostvarenja. Neophodno je napomenuti da
Strategija predlae realne i izvodljive mere koje ne bi trebalo da budu sporne niti da naiu
na veliki otpor. Otvorena pitanja koja optereuju jug Srbije i meuetnike odnose na tom
podruju nije mogue reiti merama iz Strategije. Strategija e ipak doprineti da reavanje
otvorenih pitanja postane lake i da se pokrenu procesi koji e na kraju dovesti i do tog
rezultata. U ovakva pitanja svakako spadaju smanjenje prisustva vojske i policije na jugu
Srbije, decentralizacija drave (koja se ne tie samo ovog podruja, ali svakako e imati
reperkusije na poloaj Albanaca koji su veina u dve od tri posmatrane optine),
priznavanje kosovskih diploma i primena mehanizama tranzicione pravde, tj, suoavanje sa
posledicama ratne prolosti (ukljuujui rasvetljavanje etniki motivisanih krivinih dela i
ratnih zloina, tretman veterana OVPBM, reavanje izbelikog pitanja, nereena imovinska
pitanja, reparacije itd).

Iako je jedna od mera aktivna saradnja sa Nacionalnim savetom Albanaca na podizanju

stepena potovanja manjinskih prava, Strategija ne nudi reenja za prava manjina. Razlog je
pre svega injenica da do tih reenja treba da se doe u otvorenom i dinaminom dijalogu
izmeu drave i Nacionalnog saveta, a ne jednostanim nametanjem od strane drave. Ova
pitanja ukljuuju i osetljive teme poput Univerziteta na albanskom jeziku, korienja
nacionalnih simbola i informisanja na albanskom jeziku.

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

 Rezultati Strategije

Ruenje predrasuda

Predrasude predstavljaju jednu od glavnih prepreka integraciji albanskog stanovnitva.

Veina Albanaca (posebno mladih) nikada nije bila u Beogradu ili nekom drugom mestu u
Srbiji van optina u kojima ive. Mnogi od njih boje se da idu u Srbiju, jer veruju da mogu da
imaju problema sa graanima ili institucijama (najee policijom). Jo uvek su svea
iskustva iz prolosti koja osnauju uverenje da nije bezbedno za Albance da borave u
gradovima u Srbiji (paljenje objekata u vlasnitvu Albanaca u razliitim gradovima Srbije,
paljenje damija u Niu i Beogradu, ubistvo studenta albanske nacionalnosti u Niu itd).
Jedini kontakt koji Albanci sa juga Srbije ostvaruju sa ostatkom drave odvija se preko
malobrojnih nevladinih organizacija koje dovode ove mlade ljude u studijske posete, na
seminare ili treninge. ak i ovako malobrojne aktivnosti daju velike rezultate, pa se tako
danas u Preevu i Bujanovcu mogu sresti mladi ljudi (iako u malom broju) koji su bili u
Beogradu i koji odravaju kontakte sa svojim vrnjacima u glavnom gradu ili drugim
mestima u Srbiji. Rezultat koji e se postii stipendiranjem studenata da studiraju u
Beogradu i drugim univerzitetskim centrima u Srbiji ili stairanjem mladih strunjaka u
institucijama po Srbiji bie utoliko jo vei. Mladi ljudi otklonie mnoge od svojih
predrasuda, upoznae ljude sline sebi u mestima u kojima studiraju i otkrie mnoga
zajednika interesovanja i stremljenja koja dele. Ove mere dae i multiplicirajui efekat, s
obzirom da e iskustvo koje steknu, Albanci sa juga Srbije prenositi u svoju sredinu,
prijateljima, poznanicima ili porodici. Imajui u vidu veliinu sredine iz koje dolaze i
meusobnu tesnu povezanost lokalne zajednice, razumno je oekivati da e multiplicirajui
efekat dati i znatno vee rezultate nego to na prvi pogled izgleda.

Jaanje kapaciteta politike i drutvene elite na jugu Srbije

Dananja politika i drutvena elita Albanaca u Preevu, Bujanovcu i Medvei pati od

ozbiljnog deficita mladih i visokoobrazovanih ljudi. Vanu odrednicu predstavlja i tesna
veza predstavnika elite sa obrazovnim i kulturnim centrima na Kosovu, Albaniji ili
Makedoniji, u zavisnosti gde su se kolovali. Postojeu elitu dobrim delom odreuje i to to
je veliki broj mladih i obrazovanih napustio ovo podruje usled nemogunosti ekonomskog
i kulturnog prosperiteta. Deo elite izrastao je iz sukoba sa srpskom vojskom i policijom
poetkom ove decenije i neupitno je obeleen takvim nasleem.

Jaanje kapaciteta predstavnika albanske elite postie se pre svega kroz studiranje mladih
Albanaca u univerzitetskim centrima u Srbiji i aktivnom saradnjom sa predstavnicima
Nacionalnog saveta Albanaca. Studiranjem u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima,
mladi iz Preeva, Bujanovca i Medvee imae prilike da steknu znaajna znanja i vetine i
donesu svee ideje u svoja mesta. Sticanje profesionalnih znanja na srpskom jeziku,

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

omoguie mladim ljudima da perfektno vladaju terminologijom i ostvare znatno bolje
rezultate u oblastima u kojima rade. Bolje obrazovanje definitivno e obezbediti i veu
ekonomsku mo ovim ljudima. Na njihov status u lokalnim zajednicama takoe e uticati i
bolja mogunost komunikacije i vea otvorenost za saradnju sa predstavnicima institucija u
Srbiji. Deo grupe koja e studirati na srpskim univerzitetima svakako e se ukljuiti u
politiki i drutveni ivot zajednice preko institucija, medija, politikih stranaka ili
organizacija cvilnog drutva. Na ovaj nain, postepeno e se izvriti reforma politike elite
na jugu Srbije to e dovesti do kvalitativnog pomaka u vrednostima koje se zastupaju,
nainu reavanja postojeih problema i komunikaciji sa institucijama Srbije. Ostvarenju
ovog cilja doprinee i aktivna saradnja sa Nacionalnim savetom Albanaca i izgradnja
poverenja lokalne zajednice u ovu instituciju. Drava e pruiti svu neophodnu pomo
lanovima Saveta u podizanju kapaciteta i osposobljavanju za zagovaranje ciljeva Saveta.
Predstavnici Saveta e kroz aktivnu saradnju sa dravom postii rezultate u poveanju
stepena potovanja prava Albanaca i time ojaati i svoj ugled u lokalnoj zajednici.

Poboljanje ekonomske situacije

Siromatvo predstavlja plodno tle za svaku vrstu ekstremizma. Preevo, Bujanovac i

Medvea spadaju u najsiromanije optine u Srbiji, a posebnu teinu tekoj ekonomskoj
situaciji daje injenica da su Albanci veina i da uvek moe da se postavi pitanje namerne
ekonomske diskriminacije ovog podruja (bez obzira da li se to realno deava ili ne). Stoga
je poboljanje ekonomske situacije jedan od vanih ciljeva Strategije koji e znaajno
pomoi integraciju graana albanske nacionalnosti. Ovaj cilj ostvarie se kroz stipendiranje
studenata, stairanje u institucijama, ukljuivanje Albanaca u profesionalna udruenja i
jaanjem vladavine prava. Obrazovani ljudi koji e u potpunosti vladati terminologijom na
srpskom jeziku, koji e imati kontakte sa pripadnicima sopstvene profesije irom Srbije i
koji e biti ukljueni u razliite profesionalne organizacije na nivou Republike predstavljae
ogroman resurs za ekonomski razvoj ovih optina i pokretaku snagu koja bi mogla itavo
podruje da izvue iz zone krajnjeg siromatva. Sadanja ekonomska struktura bazira se
pre svega na dotacijama iz inostranstva koje alju radnici na privremenom radu u
inostranstvu ili ljudi koji su se trajno iselili sa ovog podruja. Osim to nije ekonomski
odrivo na dugi rok, ovakvo reenje koi privrednu inicijativu (graani se manje trude da
obezbede sebi prihode ako redovno dobijaju novac u formi poklona) i omoguava status
quo kada je u pitanju razvoj ekonomske (a samim tim i politike) elite. Osim strunog
kadra, vanu barijeru u razvoju ekonomije predstavlja i slaba komunikacija izmeu juga i
ostatka Srbije uzrokovana meuetnikim nepoverenjem, predrasudama i jezikom
barijerom. Studenti i staisti, kao i ljudi ukljueni u profesionalna udruenja bie u stanju
da mnogo lake prevaziu ovu barijeru i doprinesu ekonomskom razvoju juga Srbije.
Snaan podsticaj ekonomskom razvoju predstavljae i pojaana borba protiv korupcije i
uvoenje finansijskog reda u poslovanje ekonomskih subjekata u ovim optinama.

Jaanje poverenja Albanaca u institucije Srbije

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

Graani albanske nacionalnosti nemaju poverenja u institucije Srbije. Ovakav stav
izgraivan je tokom poslednjih nekoliko decenija kada su institucije sa seditem u
Beogradu (ili nekom drugom gradu u Srbiji) percipirane kao srpske u nacionalnom smislu.
Veliki broj Albanaca bio je primoran da napusti institucije poetkom devedesetih (posebno
kole, sudove i policiju), to je dodatno stvorilo uverenje da ne treba verovati institucijama
Srbije. ak i na lokalnom nivou Albanci su bili onemogueni da ostvare veinu u Bujanovcu
(iako su veina stanovnitva). U Preevu su albanske stranke bile sve vreme na vlasti, ali je
snanom centralizacijom drave tokom devedesetih godina drastino umanjen znaaj
lokalne samouprave. Policija i vojska tretiraju se kao neprijateljske institucije kod dela
albanskog stanovnitva zbog postupanja tokom rata na Kosovu i sukoba u Preevu i
Bujanovcu.

Jaanje poverenja bie ostvareno kroz promenu politike komunikacije sa predstavnicima

Albanaca, borbom protiv govora mrnje i ukljuivanjem Albanaca u institucije sistema i
javna preduzea. Sve ove mere treba zajedno da doprinesu promeni opteg utiska graana
albanske nacionalnosti da Srbija nema nameru da ih smatra ravnopravnim graanima i da
e uvek biti graani drugog reda. Najvea odgovornost lei na politiarima koji e svojim
reima i delima pokazati da se taj odnos promenio i da imaju iskrenu nameru da zadobiju
poverenje Albanaca na jugu Srbije. Osim promene politikih poruka koje se alju Albancima
i naina na koji se komunicira sa njihovim predstavnima, neophodno je spreiti svaki vid
govora mrnje i radikalne retorike koja ponekad dolazi od politiara i drugih javnih linosti
iz Beograda. Doslednije potovanje zakonskih reenja koja sankcioniu govor mrnje i jasna
osuda svih vidova radikalne poltike retorike (ukljuujui tu i pretnje koje se alju
Albancima sa skuptine govornice i drugih zvaninih mesta) pruie dokaz graanima
albanske nacionalnosti da Srbiju mogu da smatraju svojom dravom i da se mogu oseati
ravnopravno sa svim drugim graanima.

Da bi se izgradilo poverenje Albanaca u institucije, one moraju odraavati nacionalni sastav

stanovnitva. Decenijama je voena politika prevlasti Srba u institucijama, pa je ak i danas
prisutan stav da je dunost drave da zadri Srbe na ovom podruju dajui im poslove u
institucijama. Ovakva politika je jedan od razloga zato nema integracije Albanaca u
drutvo u Srbiji i ona treba da se menja. Primenom mera afirmativne akcije Albanci e biti
ohrabreni da uu u sve institucije i javna preduzea i da ih i na taj nain doive kao svoje.
Posebno vane mere su poveanje broja Albanaca u preduzeima i institucijama ije sedite
je u Beogradu. Na taj nain prevazilazi se jaz izmeu juga Srbije i zvaninog Beograda i
izjednaava se percepcija svih institucija u oima albanske nacionalne zajednice.

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

 Mere integracije

Mere koje e dovesti do postizanja rezultata i ostvarenja cilja Strategije dele se na politike
i mere socijalne inkluzije. Razlika izmeu dve vrste mera je u temi kojom se bave, ali i u
nainu formulisanja i sprovoenja. Politike mere predstavljaju smernice za sve institucije
javne vlasti i definiu politiku prema Jugu Srbije, nain politikog ophoenja prema ovom
podruju i nain tretiranja otvorenih pitanja u okviru ostvarenja irih ciljeva vezanih za
celu Republiku (kao to su uspostavljanje vladavine prava ili zatita ljudskih prava).
Politike mere su dugoronije i zahtevaju tesnu saradnju brojnih institucija i predstavnika
sve tri grane vlasti. Sa druge strane, mere socijalne inkluzije su konkretne i operativne. One
se mogu dati rezultate na krai rok i za njihovo sprovoenje nije potrebna iroka
koordinacija razliitih predstavnika javnih institucija.

Sve mere sprovodie se simultano i uz tesnu saradnju svih nadlenih institucija. Vlada
Republike Srbije bie zaduena za implementaciju Strategije, dok e sprovoenje i nadzor
na realizacijom konkretnih mera biti delegiran odgovorajuim ministarstvima ili upravnim
telima.

Politike mere

Politika komunikacija sa predstavnicima Albanaca

Politiku poruku o svojim namerama, drava alje pre svega putem izjava zvaninika i
preko njihovih postupaka. U prolosti se esto deavalo da ministri (pa ak i predsednik
Republike) dou u Bujanovac i razgovaraju samo sa predstavnicima Koordinacionog
centra, ne posetivi pri tom predsednika optine i optinsku vlast (iako se obe institucije
nalaze u istoj zgradi). Ovakva praksa vie od svega ostalo ostavlja utisak da drava ne
tretira Albance kao ravnopravne graane i da joj nije stalo da ih ukljui u politiki i
drutveni ivot u Srbiji. Takoe je postojala praksa u nekim ministarstvima da se ne
odgovori na zahtev optinskih funkcionera iz Preeva i Bujanovca za sastanak.

U okviru primene ove mere, svi politiari i dravni funkcioneri obavezae se na promenu
dosadanje politike. Svaka budua poseta jugu Srbije ukljuivae obavezno sastanke sa
odgovarajuim strukturama vlasti u Preevu i Bujanovcu i bie koriena za produbljivanje
politike komunikacije, razgovor o otvorenim pitanjima i slanje signala graanima da je
Republika zainteresovana za ovaj region.

Osim ove mere, neophodno je da dravni funkcioneri uine i korak vie. Zbog specifinosti
ovog kraja, neredovne posete najviih dravnih funkcionera ostavljaju utisak da se to radi
iz loe namere. Neophodno je da svako ministarstvo, premijer i predsednik Republike u

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

svojim planovima putovanja obavezno ukljue Preevo i Bujanovac. Predsednik Republike i
premijer bie obavezni da bar jednom godinje posete ovo podruje. Ministri u ijem
delokrugu rada su najznaajnija pitanja za albansku nacionalnu zajednicu bie ee na
terenu (prosveta, kultura, policija, dravna uprava i lokalna samouprava, ljudska i
manjinska prava, ekonomija i regionalni razvoj, infrastruktura itd). Svi dravni funkcioneri
bie do detalja upoznati sa ovom strategijom i aktivno e je promovisati prilikom svojih
poseta. Posete e sluiti i za uspostavljanje to sadrajnije i otvorenije komunikacije sa
predstavnicima institucija, politikih partija i organizacija civilnog drutva koje deluju u
ovom podruju. Prilikom poseta mnoga pitanja koja iskrsnu prilikom sprovoenja
Strategije kao sporna, mogu biti reena na zadovoljstvo obe strane.

Borba protiv govora mrnje, atmosfere straha i ekstremnih ideja

Govor mrnje je zabranjen Ustavom i zakonima Srbije (Zakon o zabrani diskriminacije,

Zakon o javnom informisanju, Zakon o radio-difuziji). Ipak, ovaj vid diskriminacije jo uvek
nije iskorenjen u Srbiji. Kada je u pitanju govor mrnje usmeren prema nacionalnim
zajednicama, njegova najea rtva su upravo Albanci. Sudije koje sude u sluajevima
govora mrnje to rade u ime drave i tako se njihovo postupanje i posmatra. Svako
odugovlaenje sudskih postupaka, oigledno neutemeljene sudske presude ili proputanje
tuilatva da reaguje na sluajeve govora mrnje alju poruku graanima albanske
nacionalnosti da Srbija nije njihova domovina i da se u njoj ne mogu oseati sigurno i
prihvaeno. Zadatak institucija je da obezbede potovanje svih zakona, pa tako i
sankcionisanje govora mrnje. Ipak, ne sme se prenebregnuti injenica da implementacija
zakona u Srbiji jo uvek nije na zavidnom nivou. Neophodno je da se Vlada Srbije posebno
posveti iskorenjivanju govora mrnje i uloi dodatne napore da se sudije i tuioci edukuju u
ovoj oblasti i da im se objasni vanost blagovremenog sankcionisanja ove pojave. Same
sudije i tuioci imae najveu ulogu u sprovoenju ove mere strategije i to e biti detaljno
dogovoreno u saradnji sa predstavnicima sudske vlasti.

Vanu preventivnu ulogu u spreavanju izazivanja ili irenja mrnje imaju izjave politiara.
Svi politiari (na vlasti ili u opoziciji) moraju posebno da obrate panju kada komentariu
druge nacionalne zajednice (verovatno je nerealno oekivati da to uopte ne rade to bi
bilo najprimerenije), u ovom sluaju albansku. Politiari ne bi trebalo svojim izjavama da
ostave ni najmanju sumnju da su Albanci potpuno ravnopravni sa svim ostalim graanima
Srbije, niti smeju da postupke pojedinaca pripisuju celoj nacionalnoj zajednici. Politiari se
moraju uzdravati od zapaljivih izjava kada je u pitanju jug Srbije, odnos Srba i Albanaca ili
kada se u direktnu vezu dovode dogaaji na Kosovu sa jugom Srbije.

Atmosfera straha meu stanovnitvom Srbije esto se stvara i podstie reakcijama na

pojedine izjave ekstremnijih albanskih politiara. Koliko god te izjave bile politiki
neprihvatljive, na njih se ne sme reagovati pretnjama sudskim progonom, dizanjem euforije
ili zastraivanjem graana. Mora se uvek imati na umu da je snaga drave Srbije
neuporedivo vea od snage pojedinanih lokalnih politiara i da je samim tim odgovornost
politiara u Srbiji mnogo vea nego lokalnih politiara u Bujanovcu i Preevu. S obzirom da

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

nacionalni ekstremizmi rastu hranei jedan drugog, nereagovanje na nacionalistike izjave
lokalnih politiara u potpunosti obesmiljava same te izjave i oduzima im potencijal da
budu shvaene ozbiljno. Vremenom, i takvi politiari prestae da se koriste zapaljivom
politikom retorikom, kada vide da nemaju sparing partnera na drugoj strani. Sve vreme
se mora imati u vidu da izjava lokalnog politiara ne moe da proizvede neke vee
posledice, ali izjava dravnog funkcionera ili funkcionera velike stranke (bilo vladajue ili
opozicione) moe da proizvede razorne posledice na zajedniki ivot i meusobne odnose
Srba i Albanaca na jugu Srbije.

U kontekstu slanja politikih poruka, vano je da se dravni funkcioneri strogo uzdravaju

od bilo kakvog meanja ili arbitriranja u meusobnim politikim sukobima albanskih
stranaka. Drava mora da bude neutralna u odnosu na stranake sukobe i nema razloga da
isti princip ne vai i za sukobe unutar stranaka koje okupljaju Albance na jugu Srbije. Svako
arbitriranje i stajanje na stranu jednih ili drugih moe da proizvede kontra-efekte i dovede
do stvaranja nepoverenja kod graana (esta optuba na jugu Srbije u meusobnim
politikim obraunima je da jedna ili druga stranka rade za Beograd). Institucije drave
moraju da odravaju aktivne kontakte sa predstavnicima svih albanskih stranaka, bilo da
uestvuju u lokalnoj vlasti ili ne. Jako je vano da se predstavnicima politikih stranaka na
jugu Srbije poalje poruka da su pred dravom ravnopravni i da uivaju isti tretman kada je
u pitanju odnos sa institucijama.

Kontakti moraju redovno biti odravani i sa politikim strankama koje se smatraju

ekstremnijim (na primer, zalau se za otcepljenje Preeva i Bujanovca i pripajanje Kosovu).
Koliko god dravnim funkcionerima ovakvi stavovi bili neprihvatljivi, oni moraju o tome
voditi otvorenu debatu i truditi se da argumentima ubede ove stranke da promene svoja
zalaganja. Ignorisanje postojanja ekstremnih stavova i ideja kod dela albanskog
stanovnitva ne moe da donese nikakve rezultate. Jo manje rezultate moe da donese
odgovor u vidu pretnji sudskim progonom ili radikalna retorika od strane zvaninika. Ovaj
region je decenijama bio preputen ekstremistima sa obe strane i nije realno oekivati da
e takvi stavovi preko noi nestati. Upravo mere iz Strategije za integraciju jesu
najefikasnije oruje da se graani koji ne veruju u Srbiju kao svoju dravu ubede u
suprotno.

Ukljuivanje Albanaca u institucije sistema i javna preduzea

Albanci jo uvek nisu zastupljeni u dovoljnoj meri u institucijama sistema. Ovaj proces je
otpoeo 2001. godine, ali zbog velikog jaza koji treba popuniti (nastalog pre svega
devedesetih godina prolog veka) i nedovoljnih napora drave, pravo na ravopravnu
zastupljenost u organima javne vlasti ne potuje se u potpunosti. Drava mora da uini
dodatne napore i pronae nain da obezbedi prisustvo Albanaca u sve tri grane vlasti, kao i
u javnim preduzeima i ustanovama iji je osniva.

Samo etvoro sudija albanske nacionalnosti radi u sudovima koji pokrivaju ovo podruje i
to svo etvoro u Osnovnom sudu u Vranju. Potrebno je preduzeti dodatne mere kako bi se

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

pravnici albanske nacionalnosti ohrabrili da konkuriu za poslove sudija i merama
afirmativne akcije podstai imenovanje sudija u osnovnom sudu u Leskovcu, Viim
sudovima u Vranju i Leskovcu, Apelacionom sudu u Niu i Vrhovnom sudu Srbije. Na Vladi
je da u konsultacijama sa predstavnicima sudske vlasti pronae najbolji nain za ostvarenje
ove mere. Primena mere e zbog zakonskih uslova trajati vie godina, ali je vano da to pre
pone i da se postave jasni ciljevi i vremenski okvir za njihovu realizaciju.

Iako Albanci imaju svog predstavnika u Skuptini Srbije, pred svake izbore se pojavljuje
opasnost da li e stranke Albanaca prei cenzus ili ne. Drava mora da nae odgovor na
ovaj problem. Ovo pitanje ne dotie samo albansku nacionalnu zajednicu, ve se tie i
drugih zajednica u Srbiji, ali i reforme celog izbornog sistema. Vano je da se Albanci
ukljue u diskusiju o novom izbornom sistemu u Srbiji i da javno zagovaraju ona reenja za
koja smatraju da su najbolja. Da li e se u budunosti primeniti garantovane kvote za
pripadnike manjina ili e se nai neko drugo reenje mora da zavisi od meusobnog
dogovora predstavnika manjina i drave koji treba da bude rezultat javne rasprave u kojoj
e svima biti omogueno da iznesu svoje argumente.

Predstavnika albanske nacionalne zajednice nema u Vladi Republike Srbije, bilo na

ministarskom nivou ili na niim poloajima. Ukljuivanje Albanaca u vrh izvrne vlasti dalo
bi veliki podsticaj integrativnim procesima na jugu Srbije. Predstavnike Albanaca trebalo
bi, korienjem mera afirmativne akcije, u to veem broju ukljuiti u institucije Vlade, ne
samo u ministarstva u Beogradu, ve i u poslove koji su delegirani okruzima (Pinjski i
Jablaniki okrug). Od posebne vanosti su ministarstva koja su nadlena za pitanja tesno
vezana sa poloajem albanske nacionalne zajednice i njenih prava, kao to su Ministarstvo
za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za dravnu upravu i
lokalnu samoupravu i slino. Ipak, za integracijske procese bi bilo najbolje kada bi drava
pokazala dobru volju i u drugim ministarstvima koja nisu na prvi pogled tesno vezana za
ovo podruje.

Zasupljenost Albanaca je jako mala i u javnim preduzeima ije sedite je u Beogradu. Ova
preduzea pruaju usluge graanima i predstavljaju esto prvo mesto gde se ljudi sreu sa
dravom. Izuzetno lo utisak ostavlja situacija u kojoj Albanaca nema na takvim mestima.
To podstie uverenje da dravu Srbiju na jugu predstavljaju Srbi i da javna preduzea esto
imaju ulogu da obezbede Srbima posao i zadre ih na tom prostoru. Zapoljavanje Albanaca
u Telekomu, Poti, eleznicama Srbije, ali i u ustanovama kakve su Poreska uprava, Uprava
za katastar, ispostave agencija i slino mora da bude organizovana akcija drave, vrlo jasno
objanjena svim graanima i sprovedena po precizno utvrenim pravilima i kriterijumima.

Posebnu vrstu podsticaja integraciji drava moe da prui kroz otvaranje ispostava svojih
agencija ili ustanova u Preevu i Bujanovcu. Primer Zatitnika graana koji je otvorio svoju
kancelariju u Bujanovcu moe da poslui kao dobra praksa. Drava treba da ohrabri
institucije da otvaraju svoje kancelarije na ovom podruju, nezavisno od toga da li postoje
odreene prepreke ili drugaija praksa (da se na primer ispostave otvaraju samo u

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

seditima okruga). Prilikom donoenja ovakvih odluka, mora se imati u vidu specifinost
podruja, ali i namera drave da primeni mere integracije iz ove Strategije.

Potovanje prava nacionalnih manjina i saradnja sa Nacionalnim savetom Albanaca

Nacionalni savet Albanaca osnovan je u vrlo tekim okolnostima, pre svega zbog atmosfere
koja je stvorena (a za koju krivicu dobrim delom snosi drava) da je svaka saradnja sa
zvaninim Beogradom in izdaje albanskih nacionalnih interesa. Samo dve stranke pristale
su da idu na izbore za Nacionalni savet i time su na sebe preuzele ceo teret borbe za
manjinska prava Albanaca u Srbiji. Savet e se i ubudue suoavati sa ozbiljnim
opstrukcijama i nepoverenjem u delu lokalne zajednice. Da bi se ovakvo stanje promenilo,
drava je duna da sa predstavnicima Nacionalnog saveta Albanaca uspostavi odlinu
komunikaciju i pokae se kao dobronameran partner koji deli zajednike ciljeve u
oblastima za koje je Savet nadlean.

Po Zakonu o savetima nacionalnih manjina ovim telima date su nadlenosti u etiri oblasti:
obrazovanje, informisanje, kultura i sluena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina.
Prava nacionalnih manjina regulisana su, osim domaim zakonodavstvom, i meunarodnim
konvencijama (pre svega Saveta Evrope) koje je Srbija ratifikovala. Stepen ostvarenja
manjinskih prava nije isti na teritoriji cele Republike. Najvei problemi upravo su na jugu
Srbije, gde Albanci ne uivaju ista prava kao pripadnici drugih manjina u Srbiji. Upravo e
rad Nacionalnih saveta pomoi da se problemi prevaziu i da se dostigne puna
implementacija zagarantovanih manjinskih prava.

Veina problema vezanih za nepotpunu implementaciju prava nacionalnih manjina vezuju

se za rad institucija Srbije. Dobra volja pokazana od strane Vlade i drugih institucija u
velikoj meri bi doprinela da se ovi problemi otklone i da se prava Albanaca podignu na
nivou prava drugih manjina u Srbiji. Ugled Nacionalnog saveta e u dobroj meri zavisiti od
rezultata na ovom polju. Aktivnijim pristupom podizanju stepena ostvarivanja manjinskih
prava Vlada Srbije e ojaati i predstavnike Nacionalnog saveta i time pruiti ruku
politiarima na jugu Srbije koji su se jasno izjasnili za integraciju u drutvo u Srbiji.

U sve etiri oblasti postoji prostor za pomak unapred koji moe da bude vrlo vidljiv i da
poalje jaku poruku lokalnom stanovnitvu. Drava treba svoje aktivnosti da uskladi sa
strategijom Nacionalnog saveta i da to pre otpone sa pregovorima o svakom od pitanja iz
nadlenosti ovog tela. Zajedniki dogovor, pored ciljeva, treba da obuhvati i konkretne
planove mera koje e biti preduzete u cilju obezbeivanja potovanja manjinskih prava,
vremenski okvir, neophodna finansijska sredstva i odgovarajuu medijsku promociju dobre
prakse i uspeno reenih pitanja. Drava ne sme sama da postavi prioritete iz oblasi
manjinskih prava, ve to mora da se uradi u dogovoru sa predstavnicima Nacionalnog
saveta i uz puno uvaavanje njihovih zahteva i predloga. Samo zajednikim radom moe se
izbei utisak da je u pitanju rad pod pritiskom meunarodne zajednice ili da se iza
preduzetih akcija stoje neke druge namere.

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

Osim dogovora u etiri oblasti kojima se Nacionalni savet bavi, drava treba da uini i korak
napred u smislu otvorenih razgovora u cilju pronalaenja najboljih reenja za manjinska
prava koja nisu u nadlenosti Nacionalnih saveta. Mnoga od njih izazivaju veliku panju na
jugu Srbije i esto se koriste za promociju radikalnih ideja sa jedne ili druge strane. Takvo
je na primer pitanje korienja nacionalnih simbola. S obzirom da albanska zajednica
godinama koristi simbole koji su isti kao dravni simboli Republike Albanije, a da je sa
druge strane to zabranjeno zvaninim propisima Srbije, svaka kulturna ili nacionalna
manifestacija koristi se sa obe strane da bi se podgrevale tenzije. Kompromisno reenje
mora se nai u direktnim razgovorima drave i Nacionalnog saveta, to e smanjiti tenzije
meu stanovnitvom, ali i ojaati ugled Saveta i omoguiti veu identifikaciju albanskog
stanovnitva sa ovim telom.

Borba protiv korupcije i jaanje vladavine prava

Optine Preevo, Bujanovac i Medvea smatraju se podrujima sa visokom stopom

korupcije. Ulazak velike koliine novca preko meunarodnih donatora i znaajne investicije
Vlade Srbije bile su praene porastom korupcije i zloupotrebe finansijskih sredstava. U
Preevu i neto manje u Bujanovcu, vrlo slabo se primenjuju poreski, urbanistiki i drugi
propisi Srbije (u retko kojoj radnji moete videti fiskalnu kasu i dobiti fiskalni iseak
rauna). Stie se utisak da drava ovo podruje tretira drugaije od ostalih delova Srbije i
da mnogo manje napora ulae da se uspostavi finansijska disciplina i sankcioniu poreski ili
drugi prekraji. Ovakvo stanje na dugi rok udaljava jug Srbije od ostatka drave i trajno ga
markira kao nedovoljno zrelo za finansijsku disciplinu. I sami graani juga Srbije
uvruju se u stanovnitu da dravi nije stalo ak ni da ih kazni kada kre pravne norme. U
cilju menjanja ovakve slike, drava mora da ozbiljno ojaa svoje inspekcijske organe u ovim
mestima, da ukljui vei broj domaeg stanovnitva u njih i da organizuje javne kampanje i
edukaciju za predstavnike institucija koje deluju na ovom prostoru. S obzirom da se ovim
pitanjima niko godinama nije bavio, sada je neophodno da se uloi dodatan trud i resursi
kako bi se to pre ujednailo postupanje institucija na jugu i u drugim delovima Srbije.

Nacionalna pripadnost ne sme da bude izgovor za tolerisanje koruptivnog ponaanja. Kao i

u drugim delovima Srbije i ovde je korupcija znaajno zastupljena u radu lokalne
samouprave, javnih preduzea, kolskih i zdravstvenih ustanova. Drava mora nemilosrdno
da se obraunava sa ovim pojavama, ne samo iz uobiajenih razloga (potovanje zakona i
zatita interesa drutva), ve i da bi pokazala kako ovo podruje tretira podjednako kao i
druge delove zemlje. Otra borba protiv korupcije u velikoj meri e doprineti i da se
zaustavi rasipanje ogromnih finansijskih sredstava iz donacija koja dobrim delom odlaze u
ruke korumpiranih pojedinaca. To e na dui rok dati i znaajne ekonomske rezultate, jer
e se uloena sredstva efikasnije koristiti i podii standard graana.

Korupcija je veliki problem i u radu policije. Uvreen je stav da saobraajna policija na

oblinjem auto-putu (evropski koridor 10) koristi esto priliku da u stilu razbojnikih
bandi reketira domae stanovnitvo (posebno ljude koji su na prinudnom radu u
inostranstvu). Ova vrsta koruptivnog ponaanja po svemu sudei je daleko prisutnija na

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

jugu Srbije nego u ostalim delovima zemlje, to se onda povezuje sa nacionalnom
pripadnou ljudi koji su rtve saobraajne policije. Drava mora ovom problemu da
posveti posebnu panju i da pojaa kontrolu rada policije na ovom podruju. Svaki potez
predstavnika institucija (u koje spada i policija) koji se ne moe sresti u drugim krajevima
Srbije (ili bar ne u toj meri) dodatno antagonizuje odnose na jugu Srbije i direktno teti
procesima integracije. Cilj drave mora da bude da ovo podruje u svim oblastima
delovanja institucija ima apsolutno jednak tretman kao drugi delovi drave i da graani
juga Srbije postanu uvereni da su ravnopravni sa ostalim graanima i da se svaka pravna
mera podjednako primenjuje na njih, kao i na ostatak stanovnitva. Ruenje predrasuda o
ekskluzivitetu juga Srbije kada je u pitanju vladavina prava jedan je od presudnih koraka
ka punoj integraciji Albanaca u drutvo u Srbiji.

Mere socijalne inkluzije

Stipendiranje studenata albanske nacionalnosti

Drava treba da podstakne kolovanje mladih Albanaca na srpskim univerzitetima. Cilj ove
mere je da studenti albanske nacionalnosti dobiju obrazovanje koje e im omoguiti
potpuno ukljuivanje u institucije i drutveni i ekonomski ivot Srbije. Obrazovanje na
srpskim univerzitetima takoe e vezati albansku drutvenu elitu za Srbiju i pokazati jasnu
elju drave da Albanci budu ravnopravni graani Srbije. Vani rezultati ovakve mere su:
razbijanje postojeih predrasuda koje na jugu Srbije postoje prema Srbiji, jaanje,
strukturalna promena drutvene elite na jugu Srbije i ekonomski razvoj ove regije.

U optinama Preevo i Bujanovac gimnaziju godinje zavri od 300 do 400 uenika

albanske nacionalnosti. Stipendiranjem 50 svrenih gimnazijalaca godinje, oko 15
procenata aka albanske nacionalnosti kolovalo bi se na Univerzitetima u Srbiji. Ovako
kolovana elita u velikoj meri bi promenila odnos Albanaca prema dravi Srbiji.

Glavne aktivnosti u okviru ove mere su:

- promocija akcije meu gimnazijalcima u Preevu i Bujanovcu;

- konkurs za prijem na Univerzitete u Srbiji (Beograd, Nis, Kragujevac, Novi Sad);
- stipendiranje 50 najboljih uenika albanske nacionalnosti (kolarine, smetaj u
studentskim domovima, ishrana u studentskim menzama i stipendije u visini
redovnih stipendija ministarstva prosvete);
- redovan rad sa studentima albanske nacionalnosti praenje njihovih rezultata,
obezbeivanje strune podrke u uenju srpskog jezika, obezbeivanje pravne
podrke u eventualnim sluajevima diskriminacije i druge vrste nejednakog
tretmana od strane univerzitetskog osoblja itd.);
- praksa u dravnim, privatnim i civilnim institucijama.

Da bi se ovaj program ostvario, neophodno je izvriti odgovarajue pripreme, pre svega

kroz jaku informativnu kampanju koja bi zainteresovala budue polaznike i njihove

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

roditelje. Ova kampanja mora da pokae stvarnu volju Srbije da uloi u obrazovanje svojih
graana albanske nacionalnosti. Razlozi koji bi se u kampanji navodili moraju da budu
dobro osmiljeni (od strane eksperata iz oblasti osmiljavanja i voenja kampanja) i ne
smeju ni jednog trenutka da navedu na pogrene zakljuke (na primer, da je u pitanju
aktivnost pod pritiskom meunarodne zajednice, da su u pitanju prazna obeanja ili neto
slino). Idealna situacija bi bila da cela kampanja bude praena drugim merama
predloenim u ovom dokumentu, kako bi graani albanske nacionalnosti bili uvereni da
drava Srbija ima jasnu politiku integracije i da iskreno eli Albance za svoje graane.
Program mora jasno da se predstavi kao mera afirmativne akcije za graane albanske
nacionalnosti, kao vrsta reparacija za krenja ljudskih prava tokom devedesetih i
diskriminatorski odnos prema Albancima, ne samo u Srbiji, ve i u bivoj SFRJ. Ovo
obrazloenje je posebno vano zbog srpske zajednice u ovom podruju (ali i van njega)
meu kojom e se postaviti pitanje finansiranja studenata albanske nacionalnosti. Zato je
vano da program bude praen i drugim merama i da od svih bude prepoznat kao deo
celovite Strategije za integraciju Albanaca u drutvo u Srbiji iza koje stoje sve institucije u
dravi.

Nakon sprovedenog konkursa (po vrlo jasnim i transparentnim pravilima), odabrani

studenti primali bi stipendiju od drave koja bi ukljuila kolarinu na izabranom fakultetu,
smetaj u studenskom domu, ishranu u studentskim menzama i mesenu stipendiju na
nivou redovnih stipendija koje se isplauju studentima sa slabijim imovinskim stanjem. Ove
stipendije su takoe mera afirmativne akcije i neophodne su zbog specifinog statusa ovih
studenata. Realno je pretpostaviti da niko od njih nema nikakve roake ili prijatelje u
Beogradu, dolaze iz mesta koja su najudaljenija od Beograda od svih drugih mesta u
Republici (Novi Sad je jo dalji, dok je jedino Ni neto blii) i sigurno e im biti potrebna
bar osnovna finansijska sigurnost da bi nesmetano mogli da se posvete svojim studijama.
Takoe, obezbeivanje svih ovih povlastica od strane drave takoe bi poslalo jaku poruku
da je namera drave ozbiljna i da iskreno eli te ljude na svojim univerzitetima.

Tokom studiranja, za studente albanske nacionalnosti treba obezbediti posebne programe

pomoi. Veina njih znatno zaostaju za svojim kolegama iz Srbije u znanju srpskog jezika
(posebno strune terminologije) i u startu nee biti u ravnopravnom poloaju. Stoga je
neophodno organizovati intenzivne kurseve srpskog jezika, prilagoene materiji koja se
studira kako bi se ovaj zaostatak nadoknadio.

Kao deo Strategije za integraciju, program mora da sadri i konstantno praenje napretka
studenata i svega to se u vezi sa njima dogaa. Mora se pretpostaviti da e kod jednog
broja profesora ovi studenti naii na prepreke izazvane predrasudama, pa i mrnjom. Od
presudnog je znaaja da se svaka pojava diskriminacije, vreanja ili bilo koja vrsta
drugaijeg tretmana u startu sankcionie i da drava jasno pokae vrstu volju da ne
tolerie takva ponaanja. Studenti bi morali da imaju mesto gde mogu da prijave svaki vid
diskriminacije ili vreanja, bez ikakvog straha da e time sebi nauditi. U osmiljavanju
programa, od izuzetnog je znaaja da drava odredi koje je to mesto (kancelarija Zatitnika

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

graana, Poverenik za ravnopravnost, neko odeljenje u Ministarstvu za ljudska i manjinska
prava ili neko drugo reenje).

Boravak studenata u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima treba iskoristiti i za

njihovo struno usavravanje sa radom institucija, kompanija ili organizacija. Studenti
treba da dobiju priliku da praktino rade i time dopune svoje znanje. Osim vetina koje e
stei, dodatna vrednost je i njihovo upoznavanje sa pravnim, ekonomskim i politikim
sistemom u Srbiji, radom institucija, kompanija i organizacija, ali i sticanje kontakata koji se
kasnije mogu iskoristiti tokom rada.

Institucije koje e biti nosioci sprovoenja ove mere su Ministarstvo prosvete, Mnistarstvo
za ljudska i manjinska prava, Univerziteti u Beogradu i drugim mestima u Srbiji (u
zavisnosti od dogovora) i Poverenik za zatitu ravnopravnosti i/ili Zatitnik graana ija je
uloga vana u pruanju pomoi kod eventualnih sluajeva diskriminacije. U sprovoenje
mere po potrebi se mogu ukljuiti i druge institucije (na primer Izvrno vee Vojvodine kod
stipendiranja za studiranje u Novom Sadu).

Programi stairanja za graane albanske nacionalnosti

Efikasno sredstvo za upoznavanje rada institucija i pravnog poretka Srbije predstavljaju i

programi stairanja za graane albanske nacionalnosti. Za sada takav program postoji u
okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava koje organizuje od ove godine stairanje
za petoro ljudi u Ministarstvu i u Izvrnom veu AP Vojvodine.

Vlada Republike Srbije moe da organizuje programe stairanja za 50 ljudi godinje u

razliitim institucijama sa seditem u Beogradu, Novom Sadu ili Niu. Od velike je vanosti
da ove institucije budu to raznovrsnije u smislu poslova kojima se bave. Na stairanju,
mladi ljudi sa juga Srbije stekli bi praksu iz razliitih oblasti i upoznali se sa institucijama
sistema u Srbiji. U progam treba da se ukljue Ministarstva, nezavisna tela, Agencije i sve
druge ustanove za koje bude postojalo interesovanje mladih sa juga Srbije. Program
stairanja, osim edukativnog cilja, mora da ima i jasan cilj podsticanja integracije. To znai
da treba da bude osmiljen kao mera afirmativne akcije, pre svega za Albance sa juga Srbije
i da se sa ljudima koji stairaju radi dodatno u smislu organizovanja intenzivnih kurseva
srpskog jezika i praenja njihovih rezultata. I ovde bi, kao i u sluaju studenata, moralo da
se povede rauna o pruanju pravne pomoi u sluajevima diskriminacije ili drugih
problema koji realno mogu da se pojave.

Boravak graana albanske nacionalnosti u drugim gradovima Srbije tokom stairanja,

prirodno bi doneo sline rezultate kao i kod studenata, tj, smanjenje predrasuda i jaanje
ljudskih resursa na jugu Srbije. Program stairanja bi potpomogao i povezivanje Albanaca
sa svojim kolegama u drugim delovima Srbije u okviru profesionalnih udruenja.

Iako e u realizaciju ove mere biti ukljuene brojne institucije da bi se podstakla

raznovrsnost znanja i vetina koje staisti usvajaju, odgovorna institucija za sprovoenje

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

treba da se odredi od strane Vlade Srbije. To moe da bude Koordinaciono telo za jug Srbije
ili neko od ministarstava (na primer za ljudska i manjinska prava).

Podsticanje saradnje meu uenicima

Deca u osnovnim i srednjim kolama stinu veinu uverenja koja kasnije nose do kraja
ivota. U tom dobu, oni su najpodloniji irenju predrasuda i usvajanju pogrenih predstava
o drugim etnikim ili verskim grupama. Jedan od najboljih naina da se ovakve stvari
preduprede je razbijanje okvira koji dri decu u samo-izolaciji. aci na jugu Srbije, albanske
nacionalnosti, jedva da imaju dodira sa svojim vrnjacima iz drugih mesta u Srbiji. Oni ne
idu na ekskurzije po zemlji (etvrtu godinu gimnazije obino vode u Albaniju), ne uestvuju
na kolskim takmienjima, nemaju zajednike kole u prirodi niti bilo kakve druge
vannastavne aktivnosti. Drava svojim merama moe podstai ovavke vidove druenja i
upoznavanja i time stvoriti osnovne preduslove za komunikaciju izmeu aka albanske
nacionalnosti i njihovih vrnjaka u drugim delovima Srbije.

Ovim programom, drava bi uvela mere afirmativne akcije u sve programe koji obuhvataju
meukolsku saradnju. To se odnosi na kolske turnire, na takmienja, zajednike sportske
manifestacije itd. Veinu ovih manifestacija u celini ili delimino sponzorie i finansira neki
od dravnih organa (uglavnom Ministarstvo prosvete). U saradnji sa direktorima i
nastavnicima kola u Preevu, Bujanovcu i Medvei treba postepeno poeti sa pozivanjem
ovih kola na sve manifestacije gde je to mogue. Najvei problem svakako e predstavljati
strah roditelja da bi im deca bila suoena sa verbalnim i fizikim maltretiranjem i razliitim
neugodnostima. Zato je jako vano da se napravi prvi korak i da se ljudi uvere na prvih
nekoliko primera da je saradnja i druenje meu decom ipak mogue i da je vredno
savladavanja sopstvenih strahova.

Neto komplikovanija situacija postoji sa ekskurzijama. aci albanske nacionalnosti ne idu

na ekskurzije u Srbiji pre svega zbog jako izraenog straha roditelja da ne bi bili bezbedni.
Ministarstvo prosvete i druge institucije zato moraju ovom problemu da priu krajnje
ozbiljno i da organizovanom akcijom ponu sa razbijanjem strahova kod graana juga
Srbije albanske nacionalnosti. Prvi korak treba da bude dobrovoljno organizovanje
ekskurzija u mesta gde ne postoje veliki rizici (Beograd, Novi Sad, Fruka Gora itd) da e
deca biti suoena sa provokacijama ili ak napadima. Takoe, jako je bitno da se cela
ekskurzija paljivo isplanira i da bude praena pozitivnom medijskom promocijom (moe
se na primer organizovati da decu primi Predsednik Republike, ili neki poznati sportista,
glumac ili peva i da se njima razgovara to bi definitivno ostavilo utisak i na decu, ali i na
roditelje). U skladu sa mogunostima, drava treba da razmisli i o deliminom
sufinansiranju ekskurzija kako bi i na taj nain ohrabrila njihovo pokretanje.

Institucija odgovorna za sprovoenje ove mere je Ministarstvo prosvete uz saradnju sa

drugim ministarstvima i profesionalnim udruenjima (kada ona organizuju meukolske
dogaaje).

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

Ukljuivanje Albanaca u profesionalna udruenja

U Srbiji deluje veliki broj profesionalnih udruenja, ali Albanci u njima malo ili nimalo
participiraju. To dovodi do nepostojanja meusobne komunikacije izmeu pripadnika istih
profesija na jugu i u ostatku Srbije i do nemogunosti uspostavljanja cehovske solidarnosti.
Cehovska solidarnost moe biti vana spona izmeu ljudi i ozbiljan udarac identifikaciji
samo na osnovu etnike ili verske pripadnosti. Iz teorije (ali i prakse) je poznato da svaka
osoba ima razliite identitete od kojih je profesionalni jako znaajan i na osnovu njega ljudi
lako i brzo uspostavljanju meusobne kontakte, poverenje i solidarnost. Stavljajui teite
na zajednike interese i probleme u okviru svoje profesije, profesionalna udruenja
doprinose povezivanju ljudi, prevazilaenju meusobnih razlika i razvijanju svesti ljudi da
u 21. veku nacionalni ili verski identitet nisu jedino to nas obeleava.

Sve profesije na nivou Srbije imaju svoje pripadnike meu Albancima na jugu Srbije.
Uitelji, profesori, sudije, tuioci, lekari, poslodavci, radnici, sportisti i mnoge druge
profesije organizovane su cehovski na razliitim nivoima, izmeu ostalog i na nacionalnom.
Drava bi trebalo da u direktnom kontaktu podstakne sva udruenja da primene mere
afirmativne akcije i da aktivno ukljue to vie svojih pripadnika iz Preeva i Bujanovca u
sve aktivnosti koje udruenje sprovodi. Posebno je vano da Albanci sa juga Srbije imaju
mogunost da vode pojedina tela ili grupe u okviru udruenja, da uestvuju u formulisanju
predloga i aktivnosti, da sprovode projekte koje udruenja realizuju i slino. Nije realno
oekivati da udruenja sama iniciraju ovakve procese, ali zato drava mora jasno da im
stavi do znanja da je u pitanju aktivnost u sklopu realizacije Strategije i da se od njih
oekuje aktivno sudelovanje u primeni svih isplaniranih mera. Ne postoje instrumenti da
drava prinudi udruenja da urade bilo ta od ovih koraka, ali je jasno da bi svojim ugledom
i ozbiljnom argumentacijom, dravne institucije mogle znaajno da unaprede integraciju
Albanaca u profesionalna udruenja.

Posebno vana uloga pripada profesionalnim udruenjima na nivou Pinjskog okruga

(kome pripadaju Preevo i Bujanovac) gde bi profesionalci albanske nacionalnosti pre
svega trebalo da se ukljue. Ovde je pored drave znaajna i uloga nacionalnih udruenja
koja mogu uticati na svoje podrunice u Pinjskom okrugu da primene mere afirmativne
akcije i podstaknu Albance da se u to veem broju i to aktivnije ukljue u njihov rad.

Vlada Republike Srbije preuzee na sebe brigu o konkretnom sprovoenju ove mere, s
obzirom da ona obuhvata udruenja koja deluju u razliitim oblastima drutvenog i
profesionalnog ivota. Profesionalna udruenja treba da prihvate aktivno uee u
sprovoenju mere, jer ne postoji nain da se ona sprovede uz njihovo protivljenje.

Uvoenje autobuske linije Beograd Preevo

Do Preeva ne ide ni jedan autobus iz Beograda. Iako nije jasno da li su u pitanju ekonomski
ili neki drugi razlozi injenica je da je i na ovom, najpraktinijem nivou, fiziki kontakt
izmeu graana Preeva i glavnog grada ozbiljno otean. Drava mora da nae reenje za

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info

ovaj problem, makar i davanjem finansijskih podsticaja preduzeima koja bi bila spremna
da otvore liniju Beograd Preevo (verovatno bi najloginije bilo da to radi neko veliko
vranjsko, leskovako, niko ili beogradsko auto-preduzee, jer oni svi imaju svoje linije do
oblinjeg Bujanovca). Primenom kompletnog seta mera iz ove Strategije drastino bi se
poveao broj ljudi koji iz Preeva idu za Beograd, tako da bi verovatno i sama linija postala
profitabilna. Ipak, zbog osetljivosti ovog pitanja i njegove vanosti za uspostavljanje
komunikacije izmeu Preeva i Beograda, drava ne treba da eka da trite uradi svoj
posao, ve mora proaktivno da podstakne uspostavljanje autobuske veze izmeu dva grada.

Sprovoenje ove mere preuzee na sebe Koordinaciono telo za jug Srbije.

Policy Center Kosovska 43/6a Belgrade +381113344124 www.policycenter.info office@policycenter.info