Emilio Salgari

CVET BISERA

Naslov originala
IL FIORE DELLE PERLE

Deje novine,
Gornji Milanovac 1982.

Prevod sa italijanskog
Dragoslav Nikoli Micki
 BRODOLOM TOPOVNJAE
Da li je istina?...
U Binondu svi govore o tome.
A panske vlasti?...
Potvruju vest.
Jesu li svi poginuli?...
Ko to zna?...
Ali... Romero... najstariji... Biser?...
Ne zna se da li su mrtvi ili su se spasli.
Govori tiho.
Da li je budna sirota Tan-Kju?...
Pre par minuta nije jo spavala.
ta e rei kada sazna stranu vest?
Ne treba joj rei, Pram-Li. Mogla bi da umre. Jo uvek je slaba poto je
izgubila toliko krvi. Kakav udarac!... Hang-Tu i Romero odjednom!... Bilo bi
bolje, za jadnu devojicu, da je izdahnula na iskrvavljenim grudima ponosnog
Kineza.
E, moda... ko zna... najjaa ljubav se ponekad pretvara u najveu
mrnju!... Moda je more izvrilo njenu osvetu beloj eni?...
Tan-Kju ne zna da mrzi i... suvie je volela Romera i verujem dok u sebi
bude imala deli ivota, oplakivae lepi iezli san koji joj je slomio duu i
mladost.
Uvek govori o Romeru?
Uvek, Pram-Li. I nou ga sanja i doziva planim glasom, tako da mi se
dua epa.
I ne proklinje belu enu?...
 Nikada iz usta jadne Tan-Kju nije izala jedna re mrnje protiv Bisera
Manile. Ona veruje samo u zlu sudbinu i okrivljuje je zbog strane nesree
koja je zadesila.
Sudbina ju je osvetila, u-Kin. More je moda progutalo Terezitu i
njenog oca.
Da, moda i Romera.
Da li je bio lekar?...
Jeste, Pram-Li.
I ta je rekao?...
Da je Tan-Kju ozdravila i da moe da napusti svoju postelju tuge. Oiljak
od pre nekoliko dana potpuno je zarastao.
ta e sada da radi?...
To ne znam.
Vratie, se u svoj rodni kraj ili te se pridruiti ustanku?
Ustanku?... Ja verujem da je sada sve zavreno, Pram-Li.
Vara se, u-Kin. General Polavieja veoma je urio da se ukrca na Pio IX
da bi se vratio u paniju, a i general Rivera je suvie urio da poalje u
otadbinu artiljeriju i da otpusti dobrovoljce. Tajne vlasti zapoele su rad i
pobunjenike ete ponovo su se sastale u provinciji Kavite i u centralnim
delovima ostrva.
Plemeniti napori, ali bez uspeha, ree u-Kin. Hang-Tu je mrtav,
Romero je otiao, najmonije voe su ili nestale ili prognane, ko e sada
preuzeti komandu nad etama?
Agvinaldo.1
On!... Verujem da je raspustio svoje ete i zatim... ne verujem da e se
Tan-Kju vratiti u redove pobunjenika ili ako to uini to e znaiti da trai smrt.
Ne, pokuau da ga ubedim da se vrati na obalu ute Reke i ko zna da ga rodni
kraj i ljubav prema zemljacima nee izleiti stranu ranu koja mu je povredila
srce, i...
 Nastavi, ree Pram-Li, poto je primetio da je u-Kin zastao,
oklevajui.
Ako je panci ostave na slobodi.
ta bi oni hteli?... upita Pram-Li, dok mu je tup bljesak izbijao iz pogleda.
Zar im nije dosta to su joj ubili brata i nju samo teko ranili?... Moda bi
hteli da je ubiju?...
uti!... Ona ne zna da panci motre na nju.
I mi bdimo ali...
Pram-Li je iznenada prestao da govori. Iz susedne sobe, jedan glas koji je u
sebi imao neeg bolnog, izgovorio je dva imena:
Hang... Romero!...
Pram-Li i u-Kin se podigoe izmenivi tuan pogled. Oni su bili jo mladi
ljudi, drugi ak veoma mlad, mogao je imati oko dvadeset godina.
Prvi je bio mladi od dvadeset pet ili dvadeset est godina i na prvi pogled
videlo se da je poticao od jedne ponosne malezijske rase koja je do sada ve
osvojila sva ostrva u utom moru. Imao je iroka ramena, razvijen grudni ko,
prilino duge i miiave ruke, bio je neto nii od srednjeg rasta i tako kako je
izgledao snaan morao je posedovati neobinu energiju kojom su obdareni
ljudi iz njegovog kraja, energiju koja je uinila da postanu poznati kao
najvetiji mornari na svetu.
Njegova koa bila je prilino tamna, sa izvesnim odsjajem boje izbledele
cigle. Kosa mu je bila crna i kovrdava, oi male i ive, gorue, nos malo ravan
a usne mesnate.
Cela njegova odea sastojala se od jedne koulje od crvenog pamunog
platna i belih pantalona, a za pasom je nosio kriss, nerazdvojni bode sa
krivudavim seivom, od koga se nijedan Malezijac ne razdvaja, ni kada spava.
Drugi, meutim, bio je Kinez, krhkog tela, nervozan, tamnoute koe,
prilino kosih oiju a na glavi, na delu koji se brije i okolo, nosio je dugaku
pletenicu umotanu oko glave.
Od kako se vie nije nalazio u boanskoj imperiji, nije prestao da nosi
odeu svoje nacije i jo uvek je imao iroku koulju od plavog pamuka sa
cvetovima, sa bogatim rukavima, zvanu pusais, i iroke pantalone koje na
sredini imaju duple falte, na nogama cipele sa visokim onom i irokim i
uzdignutim vrhovima.
Obojica, poto su se dugo gledali, pribliie se vratima, paljivo sluajui,
ali nisu uli ni jedno drugo ime.
Poto su tako paljivo oslukivali, uspeli su da uju jedan dugi uzdah.
Jadna Cvet bisera promrmlja u-Kin ije se lice rastuilo.
Sanja o njima.
I moda ih nikada nee zaboraviti, ree Malezijac.
Da li ti je ikada priala o toj stranoj noi?...
Nikada, Pram-Li. Ona jo ne zna ta se desilo nakon to je Hang-Tu pao
na zemlju, od kuruma panaca, ali sam je uo esto kako u delirijumu
ponavlja stranim glasom reenicu koju je izgovorio njen brat pre nego to su
ga vojnici streljali ja sam Hang-Tu, voa utog naroda i tajnih drutava!...
Pucajte u moje grudi!... ivela sloboda. Svaki put kada je ujem da ponavlja
ove rei krv mi se sledi u ilama i ini mi se da vidim sebe ispred tog divnog
oveka u momentu kada je upao u etu vojnika stisnuvi na grudi ljupku Cvet
bisera. Oh, ovu stranu scenu nikada neu zaboraviti Pram-Li iako...
Jedan tuan uzvik, koji para srce, koji se uo iz susedne sobe, na vratima
koja su malopre prislukivali, prekide mu iznenada rei.
Malezijac i u-Kin uplaeni brzo su se digli i poto su otvorili vrata uoe u
sobicu koja je bila svetite jedne mlade devojke iz Boanske imperije.
Na malom krevetu pokrivenom prekrivaem od plave svile sedela je jedna
ena, ili bolje reeno jedna devojka, bele puti kao ljiljan, ili slonova Kost, crnih
oiju okruenih dugim trepavicama koje su izgledale da su od svile, obuena u
iroku crvenu platnenu haljinu, drala je ruke oko glave a duga crna kosa
padala joj je na ramena kao pliani mantil. Na njenom licu video se neizrecivi
strah.
Pogled joj je bio izgubljen, s oima uprtim u prazno, rairenih enica.
 Kinez i Malezijac brzo se pribliie krevetu, povikavi: Gospodarice?...
Tan-Kju!...
Izgledalo je kao da ih devojka ne uje, niti vidi, jer je njen pogled ostao
uprt u jednu taku. Izgledalo je da sledi nekakav straan prizor koji se deava
vrlo daleko.
u-Kin joj se priblii i blago je prodrma, rekavi joj:
ta ti je, Tan-Kju?... Zato taj ukoen pogled?... Zato se plai?... Zar ne
vidi da smo mi ovde, devojice!...
Kakav to straan prizor uznemirava tvoju glavicu?...
Devojka se sagla i poto je zgrabila mladog Kineza za ruku, promrmljala
je drhtavim glasom: Oh!... Stranog li sna!...
Izgledalo je kao da je dola k sebi, ali to je bilo samo za jedan tren. Njen
pogled je i dalje gledao u prazno, dok je njeno lepo lice ponovo dobilo uplaen
izraz kao ranije. Da li je jo sanjala ili je bila u bunilu?...
Sluaj!... odjednom je uzviknula, savivi se jo vie napred, kao da je
htela da uje umove koji su dolazili iz daleka. uje li!... To je more koje
rie oko broda!... Vidi je!.., Penje se na grebene prekrivene penuavim morem
i sputa se u ambise koji se zatvaraju da je progutaju!... Vidim ga... Vidim ga...
tamo, na pramcu, izmeu talasa koji nasru na njega. Vidim i belu enu... tamo
je... na mostu,... u rukama njenog oca. Gledaj kako brod odskae iz jednog
ponora u drugi a nebo je crno kao no... gromovi riu na nebu... vetar hue
i isti Okean... gde idu?... Ne, zvezda bele ene vie ne sija, ne sija vie ni
zvezda devojke iz sunanog kraja... Gde idu?... Gledaj ih!... Talasi ih
prekrivaju... odvlae ih... i tamo dole uzdiu se, kao strani giganti, stena...
Ne... nemojte beati tamo... Izgubljeni su more sve brie... ne vidim vie
nita... I Hang-Tu je mrtav... i nee vas vie spasti!.... Devojka je bolno
uzviknula i ponovo je pala na krevet, skrivajui lice rukama, kao da se plaila
one vizije. Izmeu prstiju curile su joj suze, dok su joj se grudi uzdizale od
jecaja.
Kinez i Pram-Li uplaeni gledali su jedan u drugoga ne znajui ta da uine.
Na njihovim licima videla se velika muka.
 uti, gospodarice, ree u-Kin. Zato dozivati te tune dogaaje koji
ti cepaju srce?... Tan-Kju nije odgovorila, ali malo posle je nastavila, sa
prizvukom straha:
Oh!... stranog li sna!...
Ti ne treba da veruje u sne, Tan-Kju. To nije nita drugo nego slike koje
stvara mata.
Oh!... Tan-Kju je verovala i u zvezde... i nije se prevarila. Videla je kako
zvezda bele ene postaje svake veeri sve svetlija, dok je moja izgledala sve
blea, i videla sam je one kobne noi kako jako svetli, dok je zvezda Cveta
bisera nalazila u more. Da li si video, u-Kin, da je predskazanje bilo
pogreno? Ove noi izgubljena su obojica: on i Hang!... Kakva pusto vlada
sada oko mene!... Neu vie nikada videti ni jednog ni drugog!... Bilo bi bolje
da su panski meci unitili i Cvet bisera... Izdahnula bih srena, na grudima
moga brata, dala bih krv zajedno sa herojima za slobodu i moj duh bi sada
lebdeo na obali moje ute reke...
uti, Tan-Kju... ree u-Kin, sa glasom isprekidanim jecajima.
Zaboravi ta tuna seanja. Ispravila se ponosno, a zatim sa poslednjom
snagom, pribliila se prozoru bez teturanja, a potom je lagano pala na laku i
ljupku stolicu od bambusovog drveta, pridravajui pri tom jednom rukom
bledo lice. Naslonila se na naslon za ruke i posmatrala u tiini prostrani zaliv
Manile prepun barki i jedrilica, udiui povetarac pri zalasku sunca koji ju je
osveavao, dok su u-Kin i Pram-Li, stojei uspravno pored nje, tuno gledali.
 VOA VODENOG LJILJANA
Tan-Kju, sa naslonjenom glavom na ruku, gledala je u tiini zalazak sunca.
Izgledalo je kao da njen pogled trai tamo dole, gde se sunce spaja sa
horizontom, neto, moda nekakav trag koji su talasi ve pre toliko vremena
izbrisali. Ponekad je odvajala pogled od te take i gledala je u krajnju taku
Binonda, kod mosta Pasig i tada ju je obuzimala drhtavica, dok su joj se u uglu
oiju pojavljivale dve suze koje su malo po malo postajale sve vee kotrljajui
se niz blede obraze. Da li je traila mesto gde se one kobne noi rastala zauvek
od Romera koga joj je otrgla bela ena, ili je na kamenju traila jo tragove krvi
voa pobune i hrabrog Hang-Tua? Pram-Li i u-Kin su utali i nisu odvajali
oi od devojke. Moda su pogaali tune misli koje su muile srce i glavu
jadne Tan-Kju.
u-Kin se nagnu prema Tan-Kju govorei:
Bolje da legne, gospodarice. Mlada Kineskinja nije odgovorila. Vie nije
gledala ni more ni nasip Binondo, ni most Pasig, ni grad. Gledala je u horizont,
kao da je oekivala izlazak neke nove zvezde ili svetiljke koja je oznaavala da
se pribliava nekakav brod.
Doi gospodarice. Ree u-Kin.
Je li istina da je mrtav?...
Ko?... upita zaueno u-Kin.
Moj brat.
Da, Tan-Kju. Pogoen je sa tri metka u grudi.
Govori, hou sve da znam.
Dobro, Tan-Kju, odgovori Kinez. Stigao sam nekoliko dana ranije iz
Kavite, u ijim rovovima sam naao sklonite posle pada Salitrana koji me je
odvojio od tebe, Romera i Hanga. Usred velikog metea u pobuni uspeo sam
da se izvuem zajedno sa Hongom, voom Belog ljiljana, koga ti dobro
poznaje, prelazei panske linije i ubrzanim marom uli smo u Manilu da bi
preneli komitetu tajnih drutava vest o naim nesreama.
 Tek ovde, u Binondu, saznali smo da je pao i Malabon i da je unitena
druina koju su predvodili tvoj brat Hang i Romero Ruis, ali nismo mogli da
saznamo ta se desilo sa njima i sa tobom. Dugo smo vas traili verujui da ste
mogli da se sakrijete u Kjudadu ili u predgraima, ali uzalud, ni drutvo Beli
lotos nije znalo nita da nam kae o vama. Poto smo jedne veeri saznali da u
zoru treba da budu streljane voe pobunjenika zarobljene u Kavite-u i
Noveletu, voeni nekim udnim predoseanjem, pre nego to se mrak
podigao, ja i Hong uputili smo se u predgrae Tonda da bi prisustvovali
streljanju. Plaili smo se da emo videti i vas meu zarobljenicima i sakupili
smo jednu grupu lanova Vodenog ljiljana , ljudi koji su bili odluni i odani
Hongu, da bi smo pokuali ako je mogue da vas otrgnemo od smrti.
Umirili smo se kada vas nismo videli meu onim nesrenicima, ali na
uzdah olakanja je odmah prekinut. Vojnici su upravo streljali poslednji odred
voa, kada smo uli kako odjekuje jedan gromki glas koji smo odmah
prepoznali. Hang, tvoj hrabri brat, nasrnuo je neodoljivom estinom na vojnike
i probivi kordon pojavio se pred osuenicima. Bio je lep, ponosan, straan
kao bog rata, i drao je tebe svojim snanim miicama. Iz njegovih oiju sevale
su varnice dok je njegovo lice, ispunjeno snanim oseanjem, izgledalo kao da
vie nije njegovo.
Tek to je izgovorio one ponosne rei, koje si ti toliko puta ponavljala u
bunilu, plotun je ispaljen. Da je to bilo samo jedan trenutak kasnije on bi
moda jo bio iv, ali sudbina je htela drugaije.
Heroj ute nacije pao je zajedno sa voama pobunjenika prostreljen sa tri
kuruma koji su ga pogodili u grudi, a sa sobom je povukao i tebe vrsto te
drei u rukama.
Video sam te kroz maglu koja mi je odjednom pala na oi kako podie
glavu i izmeu ovih jadnih pokojnika pokazuje tvoje smrtno bledo lice i kako
ponovo pada na iskrvavljene Hangove grudi.
ta se posle desilo, ni danas ne znam sigurno. Priali su mi da smo se ja i
Hong bacili na tebe kao izbezumljeni i da smo te otrgli od tih leeva koji su te
uprljali krvlju i da smo pobegli, dok su prijatelji Vodenog ljiljana uz pomo
naroda zadravali vojnike.
 Hong te je odveo svojoj kui, poto se u tom momentu nije usudio da izae
iz predgraa Binonda, gde smo previli tvoju ranu. Jedan kurum ti je proao
kroz grudi, malo iznad srca, zbog ega si izgubila mnogo krvi, ali nije ti
povreen ni jedan vitalni organ. Bila je to teka rana koja je mogla zauvek da
odnese Cvet bisera.
Deset dana borila si se izmeu ivota i smrti, stalno u stranom bunilu,
zatim si poela da se oporavlja zahvaljujui brinoj nezi lekara, naeg
zemljaka. etrnaestog dana, jedne tamne noi, uz pomo Pram-Lija, stavili smo
te na jednu nosiljku i doveli ovamo, u tvoju kuu, poto smo videli da su
panci poeli da obilaze oko ulice mog prijatelja.
Dvadeset i dva dana odmara se u svom krevetu i vrlo sam srean to
vidim da si sada potpuno ozdravila.
Tan-Kju koja ga je do tada sluala ne prekidajui ga, tiho plaui, prui
svoju desnu ruku u-Kinu a levu Pram-Liju i stegnuvi njihove ruke,
proaputa:
Hvala, prijatelji.
Zatim uzdahnuvi, upita:
A telo Hanga?...
Poiva u rodnom kraju, na obali ute reke. Komitet tajnih drutava
pobrinuo se da ga odnese u rodni kraj.
Pustite me da plaem, prijatelji, odgovori ona. Zato zaustavljate pla
kada je srce ranjeno i trai suze da bi ublaile bol?...
Da, i Romero je tako govorio svaki put kad sam mu pokazivala zvezdu
njegove ene, odgovori devojka, uzdahnuvi, ali je posle video da se Tan-
Kju nije prevarila. Svako vee videla sam zvezdu kako postaje sve svetlija, dok
je moja bledela sve vie kako se pribliavao dan nesree. Ah!...
Tri lagana udarca na vratima susedne sobe otrgli su Tan-Kju od njenih
alosnih misli.
Neko dolazi da mi potvrdi moje slutnje?... ree, pretrnuvi. ini mi se
da pogaam budunost. Pram-Li se pomerio uverivi se da za pojasom ima
svoj verni bode, dok je u-Kin, koji se plaio iznenadne pojave nekog
algvacila u pratnji policije, urio da spusti plavu zavesu i da tako sakrije Tan-
Kju. Malo kasnije, Malezijac je uao u pratnji jednog oveka oholog izgleda,
koji je na prvi pogled liio na nekog Evropejca, iz junih krajeva, da njegove
blago kose oi nisu odavale njegovo mongolsko-tatarsko poreklo. Nije imao
vie od trideset godina i mada je bio Kinez bio je ono to se kae lep ovek.
Bio je visokog rasta i elegantan, irokih ramena i snane muskulature koja je
odavala veoma snanog oveka. Njegova koa nije bila sasvim bela ve je
imala blago tamnu boju koju imaju panci i Italijani iz junih krajeva, oi su
mu bile vrlo crne, ive, prodorne, brkovi crni i neoputeni, i umesto pletenice i
obrijane glave, poniavajue obeleje koje su nametnuli mandurski pobednici
mongolskoj rasi, imao je dugu kosu, koja mu je padala na ramena.
Odelo koje je nosio takoe je malo podsealo na kinesko, jer je nosio
evropske izme, bele uzane vojnike pantalone, i samo jedan ogrta od bele
svile sa utim cvetovima i crvenom vrpcom oko struka ispod kog su se
primeivala dva revolvera, i iroki eir od rotang vlakna i uz sve to moglo se
posumnjati da je on zemljak Tang-Kjua i u-Kina. Ovaj ovek bio je Hong,
jedan od najhrabrijih voa Vodenog ljiljana , onaj koji je istrgao kinesku
devojku od rtava pobune i koji ju je doneo u svoju kuu i negovao.
Kapetan tatarske konjice, ve je uzeo aktivno uee u ratu protiv Japanaca
i valjano se borio kao Mandurac, ali je bio zarobljen u Port Arturu za vreme
jednog napada, kada je prebaen u Nagasaki.
Kako je bio lukav i hrabar ovek, posle petnaest dana uspeo je da pobegne
i da se domogne jednog broda unsa koji je iao za Filipine, iskrcao se u
Manili gde je upoznao ne samo Hang-Tua ve i Tan-Kju. Poto je imenovan,
kada je izbila pobuna, za jednog od voa Vodenog ljiljana , hrabro se borio u
Novelatu, Rozariju i Kavitu, sve dok ovaj poslednji nije pao, a onda se vratio u
Manilu da bi od panaca otrgao Tan-Kju. Mlada Kineskinja ugledavi ga
razgrnula je zavese i ustala da mu poe u susret, ali Hong je pourio prema njoj
dajui joj znak da ne ustaje, stegao joj je ruku i rekao:
Srean sam Tan-Kju to vidim da si najzad ozdravila.
Hvala, Hong, na ovim tvojim recima i na onome to si uinio za mene. Ti
si jedan od odanih prijatelja koji ne moe nikada da se zaboravi.
 Kinez se nasmei i dok mu je jedan dubok uzdah izaao iz grudi iz njegovih
oiju blistala je radost.
Da, odan prijatelj, ree zatim, odan do smrti i kome nee biti nita
nemogue da uini za tebe, moja jadna devojice.
Oekivala sam te, odgovori Tan-Kju, ali ne tako kasno.
Opreznost nije nikad suvina, odgovori Kinez. Na sve voe tajnog
drutva se motri.
Zatim, poto je nekoliko trenutaka gledao devojku u oi, ree:
Doao sam ovde po nalogu drutva.
ta ele od mene voe Vodenog ljiljana?...
ele zagrljaj hrabre Tan-Kju, sestre herojskog voe utog naroda.
Moj zagrljaj, ree mlada Kineskinja tuno se osmehujui, moj zagrljaj
je sada tako slab!.. A zatim, za mene je sve zavreno.
ta hoe da kae?... Ona Tan-Kju koja je vodila pobunu zajedno sa
Hangom, koja se borila kao tigrica na bojnim poljima Salitrana, San Nikola i
Malabona, koja je na elu neustraivo prkosila smrti, koja je plaljive inila
hrabrim a hrabre herojima, veruje da je sada njena misija zavrena?...
Da, Hong. Za Tan-Kju sve je zavreno.
Doi da se bori za slobodu otadbine.
Moja otadbina nije ovde. Ona je tamo dole, s one strane mora, tamo gde
poiva Hang-Tu.
I Hang-Tu se borio za slobodu ovih ostrva a i ti si se borila protiv ovih
nasilnika bele koe.
Sledila sam svoga brata i...
A Romero, da li je istina Tan-Kju?... ree on sa gorinom.
Mlada Kineskinja obori pogled i ne odgovori.
Onaj Romero koga ti jo oplakuje, nastavi Hong s prikrivenom
srdbom.
 Moda.
Ali sudbina se osvetila njemu i beloj eni, ree on, sa estinom.
ta si hteo da kae?... upita Tan-Kju drhtavim glasom. O kakvoj osveti
sudbine govori?...
Hong je mislio da devojka jo nita ne zna i ostao je nem, gledajui svog
zemljaka as Malezijca.
Govori!... ree Tan-Kju Molim te!...
Ali, ja sam verovao da ti to zna... odgovori Hong, oklevajui.
ta?... Reci mi sve, veliki Budo!... ree mlada Kineskinja sa oajanjem.
Poto ti to eli, gospodarice, ja u ti rei.
Govori.
To je vest koja e ti raniti srce.
Izdrau.
Radi se o oveku koga si ti neizmerno volela.
Nastavi.
Dakle, brod kojim je on upravljao i na kome su se nalazili bela ena i
major Alkazar, na svom putu za Ternate, nasukao se na obali Mindanao i
govori se da su ga kasnije napali gusari.
Tan-Kju nije ispustila ni uzvik ni uzdah ve je zatvorila oi i strano
prebledela, a zatim se spustila na stolicu kao da ju je iznenada napustila snaga.
San se obistinio.
 BEKSTVO
Dakle, ispriajte mi sve to znate, ree devojka uzbueno.
Ono to se do sada zna, otpoe u-Kin, je da se laa nasukala na
zapadnu obalu velikog ostrva Mindanao, i kako izgleda u blizini jedne reke.
Jedan brod koji je dolazio iz Salu i koji je pre tri dana stigao u Manilu, doneo
je vest da je pronaao, na otprilike dvadeset milja od obale, skoro nasuprot
vrha Tapijan, na 7 05 severne geografske irine i na 130 2 zapadne
geografske duine deo olupine broda na kome su pisale ove rei: Kona
Manila. Nije i se tako zvao brod na koji se ukrcao, li bolje, na kome je bio
ukrcan Romero?...
Da, odgovori Tan-Kju, priguenim glasom.
Dodau jo da je guverner Manile telefonirao u Dapitao da bi dobio
podrobnije vesti i uspeo je da sazna da je brod, poto se nasukao, napadnut od
strane gusara.
Jesu li svi pobijeni? upita Tan-Kju, drhui.
Moda se gusari nisu usudili, ree Hong, poto se oni plae belih
ljudi, iako su okrutni i poznati po krvolonosti.
Ah!... kada bi to bila istina!... povika devojka.
ta bi uinila?... upita Hong prebledevi.
Otila bih da ih spasem.
Koga, Romera i belu enu!...
Da, odgovori Tan-Kju, odluno.
To je velikodunost koja se moe nazvati ludou.
Tan-Kju ne zaboravlja da ju je Romero spasao, ree devojka s plemenitim
ponosom. Romero je bio Hangov prijatelj, i ja neu dopustiti da bude u
opasnosti ovek koga je moj brat voleo kao da mu je bio sin.
Da, ovek koji je napustio pobunu zbog bele ene, ree Hong sa
ironijom.
Ne, Hong, ovek koji se borio do poslednjeg trenutka za slobodu ostrva i
koji se, da bi spasao moj ivot, predao u ruke neprijatelju, rtvujui svoj
opstanak. Ne, ti ne zna koliko je bio velikoduan Romero Ruiz i koliko bi
voleo devojku iz sunanog kraja, da nije dao svoju re Biseru Manile. On je
spasao mene i ja u spasiti njega pa makar umrla u tom poduhvatu.
Spasie i belu enu, tvoju suparnicu.
Zar nije Romero, da bi me otrgao iz ruku panskog porunika koji me je
zarobio na obali kanala Malabon, sem svog ivota rtvovao i svoju ljubav
prema Biseru Manile. On je zbog mene iao u susret smrti mada je znao da ga
voli kerka majora Alkazara.
Pomisli Tan-Kju da e jednoga dana videti srenu Biser Manile, pored
oveka koga voli.
Toga dana biu jaka i spremna na strano iskuenje.
Kada e krenuti?
im u-Kin i Pram-Li pronau brod koji ide za Mindanao.
I ti veruje da e ti panci dopustiti da napusti mirno Manilu?...
panci!... povika mlada Kineskinja, prebledevi.
Ja u pobei pre nego to me uhapse.
Spreie te.
ta mi savetuje da uinim?...
Da pusti da te uhapse.
A zatim?...
Vodeni ljiljan e se pobrinuti da te spase.
Kako?...
To e saznati kasnije, ali ja u postaviti jedan uslov.
Koji?...
 Da se ti odrekne Romera i da ponovo uzme oruje zajedno sa
pobunjenicima.
Ne, Hong, nikada mi nee iznuditi to obeanje.
Hteo sam da te iskuam do kraja, ree joj, ali vidim da si ti
nepokolebljiva i uvek plemenita. Ne, Tan-Kju, Vodeni ljiljan ne naputa svoje
lanove u momentima opasnosti i Hong uvek ima puno prijatelja. Hrabra Tan-
Kju uiva jo zatitu drutva i moe mirno da ivi.
panci motre na tebe, ali i lanovi Vodenog ljiljana i Belog lotosa sad
bdiju nad tobom, i ako oni iskoriste povoljnu priliku da te uhapse, mi emo
saekati zgodan trenutak da te spasemo. Hoe li da te u to uverim?...
Pogledaj!... Ugasio je veliku lampu koja je sijala u sobi i koju je Pram-Li pre
par minuta upalio, uzeo je sa zida jedno od onih prekrasnih ogledala ija izrada
je i danas tajna za koju znaju samo Kinezi i Japanci, i koje u sebi ima neku
vrstu vrlo svetlog metala koji izgleda ima neopisivo svojstvo kristalne
prozranosti, jer, ukoliko je osvetljeno, projektuje na zidu reljefne figure koje
se vide pozadi, i pribliio se prozoru.
Hong pogleda zaliv i pokaza Tan-Kju, koja je stajala iza njega, amac koji je
lagano plovio po srebrnim talasima na trista ili etiri stotine metara od mola.
Gledaj paljivo, proaputa.
Izloio je ogledalo meseevim zracima tako da je tri puta bacilo odsjaj,
aljui visoko jedan zrak svetlosti koji je bio tako jasan i tako iv da je izgledao
kao snop elektrine svetlosti.
Trenutak kasnije videlo se kako se sa amca podiu male rakete koje su
stvarale tako otar prasak da se ulo do nasipa pa ak i s druge strane. Ljudi na
barkama su ispaljivali pao-u, ili ove praskajue rakete, koje su tako drage
Kinezima, jer ih podseaju na pucketanje zelenih bambusa, koje su njihovi
preci imali obiaj da pale kada su eleli da rasteraju zle duhove.
Jesi li videla? upita Hong.
Da, odgovori Tan-Kju zaueno. Ti si dao znak i ljudi iz amca su ti
odgovorili.
A panci koji motre oko tvoje kue nisu mogli nita da primete.
 ta e uiniti tvoji ljudi? upita Tan-Kju.
To e videti, odgovori Hong, osmehujui se. Doao sam ovde da ti
pomognem da pobegne, jer je Vodeni ljiljan saznao da su panske vlasti
odluile da te uhapse. Ovo je bio glavni razlog moje iznenadne posete u tako
neuobiajeno vreme.
Ponovo se pribliio prozoru s ogledalom u ruci i ponovo je bacio odsjaj.
Skoro odmah videlo se kako se amac pribliava nasipu, a zatim se ula
uzrujana vika izmeana sa kineskim psovkama i izgledalo je da je izmeu ljudi
koji su se nalazili u amcu izbila strana prepirka.
to to znai? upita Tan-Kju uznemireno.
To znai da se nai ljudi pripremaju da pomognu tvoje bekstvo,
odgovori Hong, s tajanstvenim dranjem.
Evo me, odgovori devojka, prebacivi preko ramena mantil od debele
bele svile, ukraen ljokicama.
Moji ljudi poinju igru. Ako ne dotri ni jedan drugi vojnik za etvrt sata
svi emo biti na sigurnom mestu.
Verni Kinezovi prijatelji iskrcali su se na mol i vikali su punim grlom.
Bilo ih je osmorica, neki su bili Kinezi a neki Tagali. Izgledalo je da su spremni
da se potuku a moda i da se late oruja koje im je svetlucalo za pasom.
Nama da kaete lopovi! vikali su Kinezi diui pesnice.
Bacimo u vodu ove pse, vikali su Tagali.
Ii ete vi u vodu, odgovarali su prvi.
Evo ti! povika odjednom jedan Kinez.
Brzim pokretom zgrabio je za guu jednog Tagala i tresnuo ga o zemlju.
Prijatelji ovoga koji je pao izvukoe bodee i nasrnue na sinove boanske
imperije, koji su takoe izvadili noeve. Dva straara, poto su videli kako
svetluca oruje brzo su preli nasip bacivi se meu kavgadije.
Ali scena se iznenada promenila. etiri Kineza i etiri Tagala koji su se pre
jednog trenutka spremali da prereu grlo jedni drugima, zadivljujuom slogom
napadoe predstavnike zakona i pre nego to su ovi, iznenaeni zbog ovakvog
napada, mogli da izvade oruje, nali su se na zemlji, vrsto vezani i
zaepljenih usta.
Kada su ih savladali, osam lanova Vodenog ljiljana su ih zgrabili, podigli i
stavili u amac, rekavi im ironinim glasom:
Srean put!...
Zatim snano odgurnue iroku barku koja se, povuena osekom, udalji od
nasipa plovei prema izlazu iz zaliva. Hong, koji je do tada stajao na prozoru,
uze Tan-Kju za ruku i brzo je povue prema vratima govorei:
Pourimo pre nego to stignu drugi vojnici. Dva straara za sada nas nee
spreiti da izaemo.
Hong, Tan-Kju i njihova dva verna prijatelja izali su najbre to su mogli
na ulicu, gde su ih ekali sa revolverima u rukama osam lanova Vodenog
ljiljana koji su se jo kidali od smeha zbog prevare kojom su savladali straare.
Ubrzo su se ukrcali na jedan mali jedrenjak kojim je upravljao neki stari
Kinez i zaplovili prema otvorenom moru. Meutim panci su ih primetili.
Dolaze od dole, ree Pram-Li; koji je stalno stajao na kormilu.
Pogledaj prema molu. Hong, stari Kinez i Tan-Kju pogledali su u ovom
pravcu i videli su kako klize po moru, koje je mesec obasjavao kao da je bilo
protkano srebrom, dve crne i izduene mase koje su upadale u oi na belom
nasipu Binonda. Mada je brod bio udaljen pola milje, dva Kineza i Tan-Kju
videli su da su to dva amca, na kojima se nalazio prilian broj veslaa i
nekoliko vojnika naoruanih pukama. Poto su se izdvojili od mnotva barki,
brodia, prahosa padevakana i brodova koji su bili nagomilani na obali, brzo
su krenuli prema otvorenom moru ciljajui na Tou-Meng.
Ne treba da se zavaravamo, ree Hong. Spremaju se da nas napadnu
da bi nas spreili da napustimo zaliv. Da li tvoj brod ide brzo?
To je brz jedrenjak, odgovori stari Kinez.
Veruje li da emo izai iz zaliva pre nego to nas stignu?.... Reio sam da
prihvatimo bitku sa dva amca, ali van domaaja topova iz tvrave Koregidor.
Ne plaim ih se na otvorenom moru.
 Vetar je dobar i nee nas stii najmanje za tri asa.
Pozovi onda tvoje ljude i otvori sanduke sa orujem.
Zatim, okrenuvi se prema Tan-Kju:
Jedna bitka na moru nee te uznemiriti, je li tako, hrabra moja?
Prisustvovala sam jednoj ispred Malabona koja je bila stranija, jer smo
ispred sebe imali jednu celu flotilu topovnjaa, odgovori devojka. Nemoj
se plaiti za mene, Hong.
Dobra krv ne vara, a u tvojim venama tee krv heroja. Ah!... Oni idu na
nas?... Videemo jo, gospodo straari. Umesto da vam poklonim ribu dau
vam olovo i granate.
 ZAROBLJAVANJE TANKJU
Tou-Meng na koji su se ukrcali Tan-Kju, Hong, i njihovi prijatelji, da bi
pobegli od straara koji su ih gonili, bio je jedan od onih masivnih brodova
koje su koristili Kinezi, kitnjasto napravljen, sumnjive konstrukcije to se tie
solidnosti, sa irokim prednjim delom, teak, sa dva ogromna oka, koji slue
kao otvori za lance od sidra, i sa prilino visokom krmom na kojoj se nalazilo
kormilo ogromnih dimenzija. Takvi jedrenjaci su najmanje udobni i najmanje
brzi, poto imaju skoro primitivnu opremu, ak vrlo primitivnu jer je ostala
takva kakva je od pre vie od dve hiljade godina, uprkos neprekidnim
poboljanjima koje su uvodili moderni mornari.
Na uzvik starog kapetana, posada sastavljena od tri etvrtine Kineza i ostalo
od Malajaca, odmah je sila u pokriveni deo i saznavi o emu se radi, poto je
bolje namestila jedra da bi mogla to vie da koristi vetar, sila je u prostor za
tovar na brodu da bi otvorila sanduke sa orujem, municijom i bombama. Dva
amca poela su sa estokim gonjenjem i upotreba oruja mogla je da postane
neophodna i pre nego to brod proe pansku tvravu, koja se nalazi na ostrvu
Koregidor. Straari su bili jo daleko, ali su mogli uzvicima i nekim znacima da
privuku panju straara sa tvrave ili neke torpiljerke, i prisustvo ovih novih
protivnika moglo je da zada brigu Tou-Mengu koji je imao samo jedno jedro.
Plaim se da u vas sve izloiti opasnom riziku, ree Tan-Kju, koja je
gledala u pravcu dva amca.
Nemoj da se uznemirava zbog nas, odgovori Hong. Svi smo ratnici
koji su se borili na ustanikim bojnim poljima.
Mi smo ljudi s mora, navikli na opasnosti i na borbe sa malajskim
gusarima, ree stari Kinez. Moji mornari se ne plae.
A ako vas zarobe?...
Nastojaemo da nas ne zarobe, Tan-Kju ree Hong. Ako ovaj vetar ne
prestane, za dva asa prei emo ostrvo, je li tako... kako se ti zove?
Tseng-Kaj ree starac.
 Na moru nas nita ne plai, je li tako Tseng-Kaj?...
Napaemo amce i potopiemo ih. Na pramcu imam jedan top koji
izbacuje ulad od etiri libre, sa velikom preciznou. Sa njim sam polomio
jarbole dobrom broju malezijskih prahosa koji su verovali da e zarobiti moj
Tou-Meng kao da je to neki ubogi brod.
Ali onda ne bi mogao vie da se vrati u Manilu ree Tan-Kju.
Zastoje to vano? Da li je tebi stalo da se vrati u Binondo?
Ne, jer moram da idem na Mindanao.
Ii emo i mi. Na tom ostrvu mogu da naem dobar teret dodade starac,
udaljivi se od njih. panci koji su imali snane veslae, poeli su da se
pribliavaju brodu, poto je ovaj usporio kretanje da bi proao poluostrvo
Kavite. Sada se nisu nalazili na vie od pet stotina metara a moda i manje i
kad bi nastavili ovom brzinom, postojala je opasnost da stignu Tou-Meng pre
nego to ova izae iz zaliva. Proavi ispred tvrave, ija se masa gigantski
uzdizala na krajnjem delu drugog poluostrvceta, straari su ispalili nekoliko
hitaca iz puke da bi moda privukli panju vojnika sa tvrave, ali nisu dobili
nikakav odgovor. Poto je par minuta ranije mesec zaao iza oblaka koji su
doli s juga, vojnici sa tvrave nisu primetili ovu poteru.
Dobro je ree Hong, odahnuvi s olakanjem. Jednu opasnost smo
sreno izbegli.
Jedan glas, koji je donosio vetar, a koji je dolazio sa blieg amca, povika u
tom momentu:
Hej, vi sa broda!... stanite ili u pucati iz topa.
Neka niko ne odgovara komandovao je Hong. Ovoj pretnji sada se
moemo smejati.
Otvorie vatru iz puaka primeti Pram-Li.
Daleko su i kurumi nam nee napraviti veliku tetu.
Ali e privui panju vojnika sa ostrva.
Nadam se da se nee usuditi da otponu paljbu iz topova na jedan siroti
jedrenjak koji ne odgovara na izazivanje sa amaca!... Zatim, vidim da oblaci
sve vie pokrivaju mesec i da postaje sve mranije.
U tom trenutku bljesnu jedan hitac iz puke sa blieg amca i Hong zau
jasno i otro fijukanje kuruma.
Malo visoko, ali dosta tano ree Kinez. Proao je iznad naih glava.
Da li treba da odgovorimo? upitae njegovi ljudi, koji su ve bili
naoruani pukama.
Ne, neka niko ne otvara vatru. Zaklonite se iza ograde i pustite neka
pucaju do mile volje. Kada izaemo na otvoreno more bogato emo im platiti.
Kurumi, meutim, nisu naneli tetu brodu a jo manje ljudima koji su bili
dobro zaklonjeni iza masivne ograde broda, ali Hong i Tseng-Kaj bili su
uznemireni i gledali su sa zebnjom prema ostrvu Koregidor koje je zatvaralo
prostrani zaliv, plaei se da e videti kako se otiskuju drugi amci ili neka
topovnjaa.
Tseng-Kaj ree Hong, ija je mirnoa izgledala malo, uzdrmana,
plaim se da e ova trka za nas loe da se zavri.
Da, ova tvrava nam smeta odgovori stari mornar.
Ne vidi nikakvu topovnjau usidrenu ispred ostrva?
Za sada ne, ali moe biti neka na zapadnoj obali.
ta si odluio da uini?... Hou na svaki nain da spasem Tan-Kju.
Hoe li jedan savet?...
Govori i pouri.
Iskrcajmo devojku a zatim ako nas amci stignu pokuaemo oajniku
borbu. Hrabrima se srea osmehuje.
A gde misli da je iskrcamo?...
Na obalu ostrva. Ko e da obraa panju na amac sa jednom devojkom i
par ljudi na amcu?...
Saekajmo dok ne obiemo rt ostrva, da nas ne bi videli gonioci, a zatim
emo je iskrcati.
Straari, poto su videli kako Tou-Meng nestaje iza grebena, udvostruili su
hice i povike, ali Hong i Kseng-Kaj nisu se brinuli zbog toga, bar ne u tom
momentu.
Poto su se uverili da na obali ostrva nema vojnika, stavili su amac u
vodu.
Tan-Kju, ve upoznata sa smelim planom, stegla je ruke dvojici svojih
spasioca sa izvesnim uzbuenjem, a zatim je sila u mali amac u pratnji u-
Kina i Malajca.
Upamti da emo mi najaviti na povratak sa dve rakete, ako uspemo da se
spasemo od juria na brod ree joj Kseng-Kaj to e biti sutra uvee, u pono.
Hvala prijatelji odgovori Tan-Kju, uzbuenim glasom. Neka vas
spase Buda!...
u-Kin i Pram-Li zgrabili su vesla i zaveslali su svom snagom, dok je brod
nastavljao svoj put prema dubokom moru.
Posle kratkog i snanog veslanja dva verna devojina prijatelja stigli su na
obalu i sakrili se izmeu dva visoka grebena.
Ostanimo za sada ovde ree Pram-Li. Videemo ta e se desiti sa
brodom.
Dva amca, koji su jurili sve snanije, prola su pored pica ostrva, i
poto nisu nita videli, nastavili su gonjenje pucajui besno u Tou-Meng, koji
je sada plovio slobodno, ne marei za topove sa druge tvrave.
inilo se, meutim, da su ove pucnje primetili vojnici koji su uvali strau
na nasipu oko tvrave, jer su Tan-Kju i njeni prijatelji uli uzvike koji su se
ponavljali:
Ko je tamo?...
Dva amca bila su ve daleko i prasak puaka spreavao je straare iz
amaca da uju povike vojnika iz tvrave.
Treba da naemo zaklon jer zora nije daleko i amci mogu da doplove
ovde.
Doi gospodarice. Poznajem ostrvo vrlo dobro.
I ja takoe ree u-Kin. Znam gde se nalazi jedna vrsta mornarske
peine i tamo emo moi da saekamo na miru povratak broda.
A mali amac?
Dobro je skriven izmeu ovih grebena i niko ga nee videti ree Pram-
Li.
Poto su stavili mali amac na jedan greben da bi spreili da ga voda
odnese, uzeli su namirnice i oruje i brzo su se popeli uz obalu da bi stigli do
nekoliko grmova sa divljim bambusom koji su rasli kod bedema.
Ispred Tan-Kju iznenada su se digla dva vojnika i uperili su odluno puke
prema njoj i njenim drugovima.
Devojka koja je ve bila naviknuta na razna iznenaenja i koja je ve
iskusila strane zasede u krvolonom ratu za slobodu ostrva, nije ispustila ni
jedan uzvik od straha, niti je pokazala i jedan gest uenja. Ukrstila je mirno
ruke, pustivi da puka padne i pogledavi dva vojnika ree savreno mirno:
Dakle, ta znai ova pretnja?...
ta radite ovde?... upitae dva vojnika ne sputajui puke.
Moda je zabranjen lov na morske lastavice upita Tan-Kju. Nisam
znala da na ostrvu Koregidor postoji ovakva zabrana.
Morske lastavice?... ree jedan od vojnika uz ironian osmeh.
Zabrana ne postoji, ali nam recite lepa devojice, zato ste napustili onaj brod, i
ko su bili oni koji su ga sledili pucajui iz puaka. To je misterija koju
komandant tvrave hoe da razjasni.
Vodite me kod vaeg komandanta. Doite, prijatelji. Pram-Li i u-Kin
prebacili su oko vrata puke i imajui poverenja u lukavost njihove mlade
gospodarice, sledili su dva vojnika, koji nisu gubili iz vida njihove
zarobljenike. Za nekoliko minuta stigli su do pokretnog mosta, koji je uvala
straa, a zatim su uli u tvravu u momentu kada je horizont zapoinjao da se
boji prvim odsjajima zore.
 Tan-Kju i njena dva verna druga bili su zadrani nekoliko trenutaka na
straarnici, da bi obavestili komandanta o njihovom hvataju, zatim su devojku
odveli u salon u prizemlju, iji su prozori gledali prema moru.
Devojka je pogledala okolo, ali nije nikoga videla. Pri nejasnoj svetlost
koja je skoro stidljivo ulazila kroz prozorie sa gvozdenim reetkama,
primetila je nekoliko stolova pretrpanih hartijom i nekoliko stolica, ali tu nije
bila nijedna osoba. Upravo se pribliavala jednom, prozoru sa reetkom u nadi
da e na horizontu primetiti Tou-Meng, kada je zaula kako se otvaraju vrata i
kako neko ulazi.
Brzo se okrete, i odmah poe natrag sa izrazom uenja, dok su joj iz usta
pobegle ove rei:
Pukovnik Malabon!... ovek koji je uao bio je stari pukovnik koji je ve
odavno morao da pree pedesetu, sa dugom skoro belom bradom, koom
prilino pocrnelom, iva pogleda i izgleda jo uvek ratnikog. Morao je tek
ustati poto jo nije opasao sablju a kosa mu je bila jo raupana.
Vi!... Ovde!...
Jeste li me prepoznali, pukovnie?... upita devojka, izlaui svoje vrlo
lepo lice svetlosti zore.
Da, odgovori stari vojnik. Ne zaboravlja se tako hrabra devojka kao to
ste vi, koju sam video kako se bori kao najodvaniji vojnici one noi kada sam
napao poslednje pobunjenike u Marabonu i koje sam posle oslobodio. Ah!...
Pobunjeniko bojno polje bilo je uasno, ali koliko sam video plemenitih
herojstava od strane obeju ratnika!... Da, prepoznajem vas: vi ste ona devojka
koju je don Romero Ruis spasao od smrti, stavljajui svoj ivot u ruke
neprijatelja. Vi ste najzad i sestra hrabrog voe utih ljudi, Hang-Tua.
Niste se prevarili, pukovnie.
Hoete da idete da vidite da li je Romero Ruis preiveo nesreu, je li
istina?
Da.
Plemenita devojice... povika stari vojnik sa divljenjem. Kolika
smelost u tako krhkom telu.
 On ode da zakljua vrata, a zatim vrativi se mladoj Kineskinji, ree:
Da ujemo ta vi znate o brodolomu Kone?
Znam da se potopio na zapadnoj obali Mindanaoa, kako se pretpostavlja,
izmeu Tapiana i Tonbaka.
U stvari, nije se potopio, devojice, nego se nasukao na stene.
Poslednje informacije koje je primila uprava omoguavaju pretpostavku da
se nesrea dogodila na uu Talajana. Izgleda da je nesreni brod traio
sklonite u Rolesu i da ga je tajfun odvukao prema obali nasukavi ga na
peane naslage reke.
Da li su mogli da se spasu ili ih je progutalo more?...
Nije ih progutalo more nego divljaci plemena Suran koji su ih spreili da
se spasu uz pomo amaca. Izgleda da su ih sledeeg dana poto su se
nasukali, Mindanezi, za koje znate kakvi su, manje vie gusari, primetili,
opkolili a zatim zaposeli brod posle krvave borbe i odveli preivele na obalu
kao zarobljenike ili robove. Nekoliko mornara, koji su uspeli da pobegnu sa
jednim amcem i koje je prihvatio jedan makasareski jedrenjak, potvrdilo je
ovu vest. Izgleda da se meu zarobljenicima nalaze major Alkazar, njegova
kerka i Romero Ruis.
Njegova kerka!... Terezita!.. povika Tan-Kju, sa uzdahom.
Da, Romerova verenica.
Tan-Kju se naglo podigla i naslonila na prozor, kao da je imala potrebu da
udahne malo sveeg vazduha. Pukovnik, koji ju je sledio primeti da je postala
vrlo bleda, dok su njene lepe oi, koje su obino bile tako melanholine i
slatke, postale tamne i ukoene.
Vae srce skriva neku tajnu, devojice ree stari vojnik. Vi, u ovom
trenutku, mnogo patite.
Istina je pukovnie odgovori Tan-Kju, slabim glasom. Za mene e
biti velika rtva da moram jednog dana da se naem nasuprot Terezite Alkazar,
ali u to uiniti.
Jadna devojice!... Razumeo sam vas i divim vam se jo vie nego
ranije. Hoete li da krenete?
Da pukovnie, ako me vi u tome ne spreite.
Ne, tako mi boga! Straari vas mogu uzaludno iekivati to se mene tie.
Ko je trebalo da vas odvede u Mindanao?
Brod koji ste videli kako bei.
Gde ete ga pronai?
Veeras, u pono vratie se ovde i dae mi znak sa dve rakete.
U redu, devojice. Danas, vi i vai drugovi biete moji gosti a navee ete
krenuti.
Navee, malo pre ponoi, pukovnik i Tan-Kju, naslonjeni na gornji bedem
tvrave, pored topa koji je sa crnim otvorom cevi izgledao da preti zapadnom
horizontu, oekivali su znak starog Kineza.
Na horizontu, upravo iznad crne take koja se jasno videla na srebrnastim
talasima, podigle su se dve svetle linije, koje su, poto su napravile veliki luk,
eksplodirale irei okolo mnotvo plavih i crvenih takica.
Da, to je brod ree Tan-Kju. U pono emo najaviti na dolazak sa
dve rakete, rekao mi je Kseng-Kaj, pre nego to me je ostavio.
Da li treba da odgovorite?
Ne, pukovnie.
Onda siimo i pripremimo amac.
Napustili su bedem i sili u dvorite gde su ih ekali u-Kin i Pram-Li a
zatim su izali iz tvrave uputivi se prema grebenu.
Sada je crna taka postala vea i liila je na mali brod. Jedrila je brzo prema
ostrvu ostavljajui duge tragove sa obe strane, poto je vetar duvao u
suprotnom pravcu.
Da to je Tou-Meng, ree Pram-Li, koji je imao otrije oi od ostalih.
Za deset minuta bie ovde.
Ukrcajte se naredi pukovnik. Va amac nalazi se jo uvek izmeu
grebena.
Zatim okrenuvi se prema Tan-Kju koja je izgledala uzbueno, i stavivi joj
ruke na ramena, ree:
elim vam mnogo sree, jadna devojice, i nadam se da u jednog dana
da vidim kako ste se vratili sreni. To zasluujete.
amac se brzo otisnuo od obale zahvaljujui brzom i snanom veslanju
Malajca i u-Kina i kretao se prema Tou-Mengu, koja je namestila jedra tako
da je brod stajao na udaljenosti od osam stotina metara od obale.
Jedan ovek stajao je na visokom pramcu broda i davao znak veslaima da
poure. Mada je amac bio jo dosta udaljen, Tan-Kju ga je odmah prepoznala.
Hong tee tiho. Srena sam to vidim da se spasao i da je jo na
brodu.
Kada se mali amac pribliio, mornari iz Tou-Menga pruili su jedno ue a
zatim stepenice od kanapa, i mlada Kineskinja i njena dva druga popeli su se u
brod.
Hong i stari Kinez trgli su ruku Tan-Kju, dok se brod brzo okrenuo i
pobegao na puinu, okrenuvi se pramcem prema jugo-zapadu.
Srena sam to ste uspeli da pobegnete od gonioca ree devojka i
zahvaljujem vam to ste se vratili po mene.
Sa dva pucnja iz topa dobro podeena, zbunili smo one uobraene
straare odgovori Hong, osmehujui se.
Hong to primeti i blago je prodrmavi, ree joj:
Nemoj misliti ni na prolost, ni na budunost, Tan-Kju, mislimo na
sadanjost. Zna, mogao sam da saznam gde se izgubila Kona.
To znam i ja odgovori devojka. Tajfun ju je nasukao na peani
sprud Talajana, gde su je zatim napali mindanezi.
Kako si to saznala? upita Hong, sa uenjem.
Saznala sam od komandanta tvrave.
Od komandanta tvrave... ali se, Tan-Kju?
 Ne, jer sam bila dvadeset etiri asa njegova zarobljenica, ili bolje
njegova goa.
Zatim je devojka ispriala svoju munu avanturu koja se tako sreno
zavrila, dok je za nju mogla da se kobno zavri.
Tako mi Fua i Konfuija!... Prava srea! povika Kinez, koji jo uvek
nije prestajao da se udi. Da ti nisi srela tog pukovnika, sada bi bila u tamnici
u Manili i moda bi ve bila ukrcana za Karolinu ili Marijan. Taj dobri ovek
dao ti je informacije koje ja jo nisam znao. Za ime Fua i Konfuija!...
Zarobljenici plemena Suran!... Nee biti lako iupati ih iz ruku ovih nitkova,
ali Hong je lukav i neto e uspeti. U redu, prvo emo ii u Talajan, a zatim
emo otii da ih potraimo u unutranjosti. Moraemo da se otisnemo do jezera
Linguasan ili do onog udaljenijeg, Butuan i ko zna da li emo pronai sve
zarobljenike. Ne mogu svi da podnose okrutno robovanje kod ovih divljaka
koji odrubljuju glave.
ta hoe da kae, Hong?... upita Tan-Kju, trgnuvi se.
Hteo sam da kaem ne mogu svi da imaju snanu volju Cveta bisera,
okaljenu u strahotama rata i surovim naporima na bojnom polju, i nisu svi
imali sreu da uspeju da pobegnu kada je dolo do napada na brod.
Ti govori o Tereziti?...
Da, o njoj... ali moda i o drugim dodade Hong, jednolinim glasom.
Zatim, okrenuvi se prema Tseng-Kaju, koji se nalazio na kormilu, povika:
Hej, stari moj, stalno dalje od obale, za sada. Bolje je nemati poverenje u
krstarice koje nadgledaju, koje su mogle da prime nareenje da nas potope uz
par hitaca iz puke. Hajdemo prema jugu, na visini Kalamina.
I tridesetog aprila putovanje kroz arhipelag sreno je zavreno bez
nezgodnih susreta i Tou-Meng, na kojoj je vladalo uzbuenje zbog opasnosti
da se ne nasue na neko od mnogobrojnih ostrvaca, nastavljala je slobodno
putovanje prema jugo-zapadu, uputivi se prema ostrvima Gagavanes.
Za pet ili est dana, ako se vreme ne promeni, ugledaemo zapadne obale
Mindanaa ree Hong, Tan-Kju.
 Ne mogu da doekam taj trenutak odgovori devojka. Mislim, Hong,
da svaki dan divljaci mogu da ga odvedu sve dalje od obale.
To je mogue odgovori Hong, pogoen ovim razmiljanjem. Gusari
e pouriti da prodaju zarobljenike nekom od sultania iz unutranjosti da bi
zameli tragove njihove otmice i da bi liili Romera i njegove prijatelje nade da
pobegnu na palubu nekog jedrenjaka:
Biemo dakle primorani da organizujemo oruani napad? upita Tan-
Kju.
Koji bi bio odmah uguen, im bi napustio obalu. Ne, Tan-Kju, to ne bi
bilo pametno.
Onda ta namerava da uini?
To e se videti kasnije.
uti.
Ti mrzi Romera.
Romero nije Kinez i poto je odbio najznaajniji biser Boanske Imperije
ranio je celu koloniju utih ljudi, ali... dosta ovako.
Zato prijatelju?
Zato eli to da zna?... Ali eleo bih da ti za uvek ugasi plamen koji ti
je oario srce, i da zaboravi onog oveka koji nije umeo da te voli, dok bi svi
tvoji zemljaci bili sreni da imaju osmeh i pogled Cveta bisera.
I ti, Hong?...
Moda vie od ostalih odgovori Kinez u ijem glasu je treperelo gorko
aljenje. A ti ga jo voli nastavi on sa iznenadnom estinom jo ga voli,
dok Romero, ne samo to je razorio tvoj san, nego to je uinio da se ugasi i
ivot najhrabrijeg oveka kojim se ponosila nacija utih ljudi, tvoga brata
Hanga.
uti, molim te, Hong proaputa Tan-Kju sa gorinom.
Neka bude ree Kinez pronai emo Romera. Ali pazi Tan-Kju da
susret sa njim za tebe ne bude koban, jer ako ti umre, tako mi Fua i Konfuija,
ubiu i njega i belu enu!...
 UE TALAJANA
Dvanaestog maja jedrenjak, poto je preao tesnac Bazilan i ponovo
ugledao svetionik Zamboanga, preavi zaliv Ilana, ugledao je zapadne obale
Mindanaoa, izmeu vrhova Tanalizaha i Tapiana.
Veliki deo ove prostrane zemlje nalazi se jo pod dominacijom sultana koji
vie ili manje javno podravaju gusarstvo. U junim predelima nalazi se ak
neko, tako moan da zadaje mnogo jada i muke pancima ukoliko pokuaju da
ostvare njihove osvajake elje, i koji moe da izae na bojno polje sa nekoliko
desetina hiljada hrabrih ratnika, dok su severni krajevi veim delom u rukama.
Hara, nezavisnog naroda, koji ima nekoliko poglavara koji su meusobno u
vrstom savezu.
U unutranjosti, nalazi se narod koji je potpuno divlji, vrsta crnaca koja
podsea na Igorote i na crnce sa Filipina, koji skoro stalno ive u
meusobnom ratu i krvolona plemena koja izgleda nemaju drugu strast nego
da prikupljaju ljudske lobanje, ubijaju svaku osobu koja nesreom dospe u
njihove ruke.
Tou-Meng, poto se pribliila obali, spustila je deo svojih velikih jedara da
bi nastavila put laganije, poto je Tseng-Kaj znao da ispred ove obale postoje
peani nanosi i koralni grebeni: poto je prema jugu prepoznao poluostrvo
Tapijan, stari Kinez je okrenuo krmu prema severu da bi stigao u blizinu Rio
Talajana, na ijem uu se, prema obavetenju dobivenom od panskog
kapetana, nasukala topovnjaa.
Hong i Tan-Kju eleli su, pre svega, da posete mesto gde su gusari napali
mali parni brod, da bi se uverili da nisu pogreili put, pre nego to se upute u
unutranjost. Pored toga znali su da e sresti nekog ribara ili nekog stanovnika
koji e moi da im da nekakve podatke o gusarima koji su uestvovali u
napadu na brod.
Nai emo nekoga koji e moi neto da nam ispria Tseng-Kaj ree
Tan-Kju koja ga je upitno gledala.
Na ovoj obali naselja su retka, ali poto se Talajan ne nalazi daleko od
Kotabado, grada na reci Rio Grande, sigurno emo sresti ribare. Ali otvorimo
dobro oi, jer sultan iz Selangana naklonjen je gusarima i govori se da ih ak
potajno bodri. Kada su se usudili ovde da napadnu panski brod, nee se
ustruavati da napadnu i jedan siromani jedrenjak. Sreom sam iz sanduka
pobunjenika uzeo etiri tuceta granata, koje e dobro zagrejati lea ovih
opasnih zemaljskih ajkula.
Hej!... Podignite sva jedra i jedan ovek neka ide na pramac sa
dubinometrom.
Tou-Meng, koja je malo pre toga spustila jedra, im su joj mornari ponovo
podigli jedra nastavila je put du obale koja se pruala na razdaljini od dve
milje.
Obala je izgledala naputena i pokrivena umom, iji su se krajevi sa
korenjem kupali u moru. Videla su se samo velika jata ptica, selanganskih
lastavica koja su pravile gnezda tako pohlepno traena od strane prodrljivaca
Boanske imperije i bogatih Malajaca, morskih lastavica, tropskih ptica, velikih
albatrosa i tekih pelargopsisa sa crvenim kljunom kao koral i ogromnih
dimenzija u odnosu na telo krilatih ivotinja.
Hong i Tseng-Kaj izvirivali su nadajui se da e otkriti neki ribarski amac
ili kolibe, ali bez ikakvog rezultata. Ove obale, nekada naseljene i poseene
malezijskim prahosima, makasarezkim padevakanima i kineskim brodovima,
sada su potpuno opustele. ak je izgledalo da su i stanovnici pobegli u
unutranjost.
U 10 asova ujutro Tou-Meng, koja je nastavljala putovanje brzinom od tri
vora na jedan as, prola je ispred Tenuana, male reke koja protie izmeu
peanih sprudova a kasnije ispred Matabara blizu ijeg ua je trebalo da se
nalazi jedno malo selo, ali ni Tseng-Kaj ni njegovi ljudi nisu uspeli da vide
nikakvo naselje. Izgledalo je da je sve razrueno, ali nije se znalo da li su to
uinili sami stanovnici ili gusari koji su napali topovnjau. U podne, poto su
preli duboke uvale koje se nalaze na obali, vrstu kanala koji po malo
podseaju na fjordove u Norvekoj, spustili su sidro u ue Talajana.
Hong, Tseng-Kaj i Tan-Kju, su bacili sumnjiave poglede na ove ume koje
su mogle da poslue kao sklonite razbojnicima koji su napali topovnjau,
popeli su se na jarbol da bi bolje videli dve obale i gornji tok reke, pre nego
to zaponu sa istraivanjem, poto im mir koji je vladao na ovom mestu
uopte nije ulivao poverenje.
Videemo ree Hong, poto se postavio na najvii deo jarbola. Ako je
topovnjaa ovde napadnuta, morali bi ovde pronai neki ostatak. ta misli,
Tseng-Kaj?.
Hoete li jedan savet? ree Tseng-Kaj, koji se pre par trenutaka
zamislio. Krenimo u istraivanje amcem po reci. Voda je duboka i
topovnjaa, da bi se spasla od razjarenog mora moda je prela s one strane
ua.
Verujem da je tvoj savet najbolji ree Hong. Poi emo ja, Tan-Kju,
Pram-Li i mladi u-Kin. Ti e ostati sa tvojim ljudima i pazi na Tou-Meng.
U pravu si. Ne bih se usudio da je napustim. Ako nita ne pronaete, poi
emo u Kotabado. Nemogue je da se tamo neto ne zna.
Dajte mi deset minuta vremena ree Tan-Kju. Kada amac bude u vodi,
i ja u biti spremna.
Dok je urila da se spusti u kabinu na krmi, koju joj je galantno stavio na
raspoloenje stari Kinez, mornari su sputali u more mali amac, poto su ga
prethodno snabdeli orujem, municijom i ivotnim namirnicama, poto ne bi
bilo pametno krenuti ovim vodama nenaoruan posle izvrenog napada na
topovnjau i zagonetnog nestanka stanovnitva.
Hong se spremao da sie da bi stigao Pram-Li i u-Kina, koji su ve epali
vesla, kada je ugledao kako iz kabine na krmi izlazi jedan mladi mornar,
elegantnog izgleda koga ranije nije video.
Da li jo uvek prepoznaje u meni enu? upita ona, smejui se.
Ne, ali si tako lep mornar da kada bi bila kapetan broda odmah bi te oteo
odgovori Hong. Ideja ti je odlina, devojice moja.
Onda krenimo.
Upravo su se spremali da napuste brod, kada im je Tseng-Kaj, koji ih je
nekoliko trenutaka vrlo paljivo sluao, dao znak rukom da se zaustave.
 ta hoe? upita Hong, iznenaen.
Sluaj odgovori stari Kinez.
U tom trenutku na zavoju reke pojavi se barka nainjena od trupa drveta,
na kojoj se nalazio ovek koji je bio skoro nag, jer nije imao nita drugo sem
jednostavnog komada kalikota (calicot) stegnutog oko bedara, i jedne marame
vezane oko glave.
Bio je to omalen ovek prilino pleat, sa dosta potamnelom koom, koja je
imala primese crvenkaste boje, miiavih ruku i nogu. Njegove crte lica bile su
sve drugo a ne lepe. Imao je spljoten nos, usta prilino iroka, izboene
jagodice, a male oi koje su u sebi imale neto sumorno bile su dovoljne da bi
se i na prvi pogled prepoznao Malajac.
Kada je stigao ispod broda, priveza barku za amac, zgrabi ue koje mu je
bacila posada i pope se na brod sa iznenaujuom hitrinom kojom je posebno
obdarena ova rasa valjanih mornara.
Evo me ree on, bacivi brz pogled na brod i na ljude.
Daj mi au sam-ua i duvan koji si mi obeao.
Dau ti ne jednu au nego celu flau i toliko duvana da e moi da
pui itavu nedelju dana, kao i jedan kriss, ako eli, ali pod jednim uslovom,
ree Kseng-Kaj.
Govori, odgovori Malajac, iji se nemirni pogled sada zaustavljao as
na ljudima koji su ga okruivali, as na brod.
Da li ivi dugo vremena na ovoj reci?
Mnogo godina.
Da li si ti video topovnjau na kojoj su se nalazili beli ljudi, koja je ula u
ovu reku?...
Malajac se uvi ove rei trgnu, dok je oi uperio prema starom Kinezu,
kao da je eleo da pogodi cilj ovog pitanja, zatim upita, sa izvesnom zebnjom:
ta hoe da zna?...
Jednostavno gde se nasukala topovnjaa.
 Ako ti pokaem gde se nasukala, ti e mi dati jedan kriss, sam-ua i
duvana, zar ne?
Da.
Onda dobro. Potopila se na ovoj reci.
A gde?
Tamo dole odgovori Malajac, pokazujui gornji tok reke. More je bilo
strano tog dana kada se brod koji se puio pojavio na ovim obalama tako da
je i ue Talajana bila uznemireno, te su beli ljudi, da bi se spasli, iznenada bili
poneeni strujom.
I nasukali su se?...
Na jedan veliki peani sprud.
A zatim?...
Malajac umesto da odgovori, ponovo poe da ga gleda sa dva oka koja su
podseala na dve iode.
Zatim ree uz ponovno oklevanje napali su ih gusari.
Koji?...
To ne znam, nisam uestvovao u bici. Kada sam ujutro siao niz reku da
bih otiao na obalu da pecam ribu, sve je bilo zavreno i na sprudu je ostao
samo poluuniteni trup broda. Stari Kinez nameravao je da nastavi sa
pitanjima kada mu je Hong dao znak da bi ga zaustavio, rekavi mu zatim na
kineskom:
Dopusti da se ja za ostalo pobrinem kasnije. Izdao je nareenje
mornaru da donese Malajcu jednu flau sam-ua, jakog pia koje piju Kinezi i
koje se dobija previranjem pirina, nekoliko paketa duvana i jedan kriss, a
zatim ree:
Sada e nas odvesti da vidimo trup topovnjae, zar ne valjani ovee?...
Da, ako to elite odgovori Malajac. Ali vas upozoravam da na reci
esto ima gusara, i zato vam savetujem da me vie vas sledi.
Nemoj da se plai ree Tan-Kju. Imamo puke ostrague i etiri
stotine metaka, a ti zna da mi umemo uspeno da ih upotrebimo.
Tan-Kju, njena tri prijatelja i sumnjiavi Malajac ukrcali su se u teku
kanou, koja je bila toliko velika da je mogla da primi najmanje deset osoba, i
preli su brzo reicu u emu im je pomogla morska plima, tako da je amac
jurio kao strela.
Kanoa, zahvaljujui morskoj plimi, nastavljala je da brzo prelazi reku, koja
je stalno imala zavidnu dubinu.
Obe obale bile su pokrivene gustim umama raznovrsnih palmi, koje su
preplitale u neredu svoje ogromno pernato lie, vrlo visokim durionima,
bogatim odlinim plodovima naoruanim bodljama, golemim tek koji su se
uzdizali iznad svega, ebanima, kedrovima i divnim bado, vrlo cenjenim
drveem jer se iz kotica njihovih plodova izvlaila vrlo traena mast, koja je u
trgovini poznata kao ulje iz Makasara.
amac se kretao u naznaenom pravcu. Hong i Tan-Kju povili su se sa
velikom znatieljom iznad vode, koja je i ovde sauvala bistrinu.
Tada oni zajedniki uzviknue.
Sa dna reke uzdizao se, skoro do povrine reke, jedan deo jarbola na kome
su se nalazila jo uvek dva kotura i nekoliko uadi, koja su se zaplela za neku
podvodnu stenu.
Hong proaputala je ona drhtavim glasom je li to stvarno od Kone?...
Videemo odgovori Kinez. Uspostavite ravnoteu i nemojte kretati
amac.
Nae se napred, zagnjuri snane ruke u vodu, i zgrabi jedno ue koje je
plovilo na povrini, i skupivi svu snagu, zapoe snano da ga vue. Olupina,
usled snanog zamaha odvoji se od dna, i deo vei od polovine izie iznad
vode da bi ponovo odmah pao u vodu, digavi pri tome sneno belu penu.
Za ime Fua i Konfuija!... povika Kinez. Pogledaj, Tan-Kju!...
Ponovo je brzo zgrabio jarbol pre nego to ga je struja odvukla i pokazivao
je devojci iroki prsten od metala na kome je bilo utisnuto jedno ime.
Kona!... povikala je Tan-Kju, povivi se napred. Kona!.. Hong,
Pram-Li, u-Kin!... Jarbol Kone!...
Da ree voa tajnih drutava. Nisam verovao da e nam se srea tako
brzo osmehnuti. Ovo je komad jarbola panske topovnjae koju je moda
unitilo topovsko tane.
On pusti jarbol i dade znak Pram-Liu i u-Kinu da nastave sa veslanjem.
Izgledalo je da Tan-Kju nije primetila da je amac ponovo krenuo. Uspravljena
na krmi, sagnute glave, sa rukama na srcu, sledila je vlanim oima ostatak
Konke, koji je iao za strujom, as ponirui u vodu as izbijajui naglo na
povrinu.
Kada je iezao na zavoju reke, Cvet bisera pade lagano na klupu,
stegnuvi glavu rukama a Hong, koji ju je paljivo promatrao, uo je kako je
ona dugo uzdisala.
Njena ljubav za tim ovekom nee nikada prestati ree tiho Kinez.
Jadna devojka!...
Jedan udan zvuk koji je podseao na zvuk nekog instrumenta, moda
morskog pua, koji je odjekivao na levoj obali reke, prekide ga u razmiljanju:
ta je to? upita, gledajui Malajca koji se naglo digao.
Ne znam odgovori ovaj, sa izvesnom zbunjenou koju je Hong
primetio.
Moda je to nekakav znak?...
Verujem da je to bio neki majmun.
Pram-Li, da li si uo da majmuni putaju takve glasove?
Trup topovnjae! povika u tom trenutku Malajac.
Tan-Kju i Hong skoie na noge, gonjeni najivljom radoznalou. Kada je
kanoa prela jedan zavoj na reci, tristo ili etiristo koraka napred, pojavila se
crna masa koja je leala poluokrenuta kod leve obale, na rubu velikog
peanog spruda koji je veim delom bio van vode.
Kona!... povika Tan-Kju prebledevi.
Zatim se jadna devojka, savladana oseanjima, povila na stranu, oslonivi
se na Honga. Izgledalo je da je odjednom izgubila svoju neobinu snagu i da se
njena vrsta nit iznenada prekinula.
Ti, Tan-Kju, hrabra moja!... ree Hong, sa blagim prekorom.
Topovnjaa mi je oduzela hrabrost, proaputa devojka, uz prigueni
jauk. Podsea me na kobnu no koja je slomila moje srce, koja je razorila
najlepi san mog ivota i na to da sam izgubila Hang-Tua.
To je istina odgovori Hong tunim glasom. Doi Tan-Kju da vidimo
da li emo nai nekakav trag od Romera.
 IZDAJA MALAJCA
Kona, koju je Tan-Kju odmah prepoznala, liila je sada samo na olupinu.
Ona lepa topovnjaa koju je jadna Cvet bisera videla kako je zaplovila, brza
kao ptica, one noi kada je izgubila Romera, bila je strano osakaena od
Talajariskih razbojnika:
Sve je nestalo: jarboli, kabine, komandni most, krmilo, topovi, sidra, lanci i
uad. Ostao je samo trup sa dimnjakom, dok je sve ostalo bilo izbaeno i
pokidano, sa pokidanim pramcem kroz koji je prodrla voda. Paluba je pruala
jo alosniju sliku. Preage su na vie mesta bile iskidane poto su pohlepni
gusari eleli da se doepaju svakog metalnog dela, stepenice su odneli, dok je
ulaz iz gornjeg u donji deo broda bio podignut.
Svuda su se videli ispranjeni sanduci, komadi odela, ostaci hrane,
izlomljene postelje, puani i topovski meci, poneka izlomljena sablja i sekira,
velike mrlje od krvi a na krmi nekoliko ljudskih skeleta koji su pripadali
napadnutim ili moda napadaima.
Hong i Tan-Kju, popeli su se na iskrivljenu gornju palubu topovnjae
zajedno sa u-Kinom, i uklanjali su nestrpljivo sve pokidane predmete, u nadi
da e pronai nekakav trag od Romera, Terezi te ili majora Dalkazara, ali sve je
bilo uzalud. Dva Kineza otila su ak da pomere skelete strahujui da se tu
nalazi i skelet meleza. Prema ostacima pantalona i koulja videlo se da su to bili
mornari.
Veliki Budo!... ta se desilo sa njim?... Gde li su ga odveli?... Da li u
moi jednog dana da ga vidim?...
uti, Tan-Kju ree Hong, zapovednikim glasom.
udan krik ili bolje ono tajanstveno urlikanje koje su uli dok su se penjali
uz reku, ponovo je odjekivalo na levoj obali, i to vrlo blizu.
To je sigurno nekakav znak ree Kinez, koji je poinjao da biva
nemiran. Plaim se da neemo mirno provesti no. Malajac, koji je do tada
ostao u kanoi sa Pram-Li, uspeo se na gornju palubu topovnjae. Vie nije
izgledao miran, ak su njegovi pokreti i njegove oi pokazivale veliki nemir.
 Jesi li uo? upita on Honga.
Da odgovori Kinez.
To je znak, sada sam siguran da se ne varam.
iji?...
Od gusara koji su nastanjeni u gornjem delu reke Talajan.
Hong uze Tan-Kju za ruku i povue je brzo prema levom boku broda koji
je skoro dodirivao peani sprud poto je topovnjaa bila prevrnuta, zatim je
spusti u amac, govorei:
Brzo, poimo!...
Mrak je brzo padao, poto u predelima oko ekvatora nije bilo sumraka.
Ptice i majmuni, im je nestalo sunce, pourili su da pronau svoja gnezda i
skrovita zavravajui svoje brbljanje i neusklaene koncerte.
Posle zagluujue buke nastupila je duboka tiina, koju je naruavao samo
um vode koja je zapljuskivala dve obale.
Kanoa se brzo odvojila od trupa topovnjae koja se uzdizala kao gigant na
ivici spruda, kao kit nasukan na pesak. Dva Malajca veslala su lagano,
nastojei da se to je bilo mogue manje uju umovi, dok su Tan-Kju, Hong i
u-Kin drali puke uperene prema levoj obali kako bi bili spremni da
odgovore na prvi napad, i sada su svi bili ubeeni da ih gusari prate. Kanoa je
ve prela pola reke, kada Hong, iji je pogled bio uperen u drvee, usred koga
je odjekivao znak, ugleda kako se lenjo podie jedan par onih stranih i
ogromnih imia zvanih tainan i koji su vie liili na make i na lisice nego na
ptice. Pri uzletanju pustili su zastraujui krik i umesto da se zaustave na obali,
preleteli su reku.
Jesi li videla? Hong upita Tan-Kju.
Da odgovori devojka, i poto su se ovi tainani tako naglo podigli, to
znai da ih je uplaio nekakav ovek.
Ili vie ljudi, dodade Hong. Ali obala je blizu i bie stvarno mudri ako
nam pronau trag usred ume.
 Plaim se za Tseng-Kaja.
Nemoj da se uznemirava radi njega.
Kanoa je stigla kod obale i dva veslaa, poslednjim udarcem vesala,
zaustavili su je usred rastinja uz obalu reke. Hong, pre nego to je izaao iz
amca, oslukivao je da li se neto uje, i poto se uverio u duboku tiinu koja
je vladala usred ume, skoio je na zemlju.
Tan-Kju i drugi su ga sledili, jedni naoruani pukama a Malajac sa
stranim bolo u ruci.
Vodi nas ree Hong Malajcu ali pazi poto u ja ii iza tebe i na prvi
znak sumnje jednim hicem iz puke razmrskau ti glavu.
Uopte ne alim da budem ubijen odgovori ribar, trudei se da se
nasmeje. Doveu vas zdrave i itave u moju kolibu. Ovaj tihi i oprezni
hod kroz gustu i mranu umu trajao je oko dvadeset minuta, nakon ega se
ribar zaustavio na obali jedne male reke koja je morala biti pritoka Talajana.
Stigli smo ree, okrenuvi se prema Hongu, koji je stajao iza njega,
stalno mu pretei pukom.
Gde je tvoja koliba? upita Kinez.
Skrivena je iza ovog grmlja.
On se spusti stazicom koja je vodila izmeu rastinja i odvede Honga i
njegove drugove usred ogromnog drvea, gde se podizala najednom malom
proplanku, jedna koliba od bambusa sa kupastim krovom, napravljena od
velikog lia palim koje je bilo vrsto vezano.
Jednim udarcem nogom otvori vrata i dade Hongu komad smolaste
granice da bi je upalio, a zatim pozva i ostale da uu.
Sada moemo biti sigurni da nas nee napasti primeti Hong.
Nou nije lako slediti trag usred guste ume. Da li ste gladni?
Mogu li vam ponuditi neto za veeru.
Bie to dobrodolica odgovori Hong.
Malajac ode da uzme nekoliko posuda i stavi ih ispred gostiju, pozvavi ih
da se slobodno poslue.
Kada su veerali, ribar je postao neobino prijatan i ljubazan, uputi se u
ostavu i nekoliko minuta kasnije vrati se nosei papirnu vreu rokoka, malih
vrlo dobrih cigareta, uvijenih u suve listove nipe, od plodova duriona, banane
i jednu posudu punu brama, pia koje se dobijalo previranjem pirina, eera i
soka izvesnih vrsta palmi.
u-Kin i Pram-Li, u dobrom raspoloenju, upalili su cigarete i ispraznili
nekoliko oljica ovog pia, ali Hong, ili zato to se plaio nekog iznenadnog
napada ili zato to je mrzeo pie, odbio je uprkos insistiranja ribara, koji je
izgledao iskreno vrlo neraspoloen to ne moe da ponudi neto bolje.
Ti si nam ponudio i suvie ree Hong. Nikada ne bih pomislio da se
moe nai toliko toga usred ume i mi emo te kasnije za to nagraditi, ako nam
gusari dozvole da se vratimo na Tou-Meng.
Sutra vie neemo biti u opasnosti odgovori ribar jer se gusari ne
usuuju da napadaju danju poto se plae brodova sultana Selangana koji s
vremena na vreme dolaze da obiu ue Talajana.
Ja sam verovao da su ovi gusari sultanovi podanici.
Ne, oni dolaze iz daleka, sa jezera Butuan, poto su podanici sultana
Bakata.
Zatim, promenivi otro glas, dodade:
Kasno je, moemo da idemo na spavanje. Sutra, kada budemo na brodu,
ako to elite, moemo da nastavimo ovaj razgovor.
Nudim vam moju ostavu gde se moete odmoriti i gde se moete oseati
komotno i bezbedno, dok u ja da legnem ovde.
elim da spavam ree u-Kin, koji je izvesno vreme neprestano zevao.
Ne znam da li je to zbog vlanog vazduha u ovoj umi ili zbog tvoga brama,
ali meni se mnogo spava.
To je umski vazduh odgovori ribar, sa blagom ironijom u glasu. Uze
baklju i odvede goste u ostavu, gde je prostro nekoliko ponjava za Tan-Kju
zamolivi je, ljubaznim recima koje su bile neobine za ovog siromanog
ribara, da legne, a zatim poto je poeleo laku no i ostavio upaljenu granicu u
jednu rupu na podu, povukao se u kuhinju.
Za ime Fua i Konfuija!.. povika Hong. Sumnjao sam da je ovaj ovek
hulja, ali moram priznati da sam uinio veliku greku. Nisam nikada naiao na
ljubaznijeg Malajca, bez uvrede prijatelja, Pram-Li.
Poeu u to i ja da verujem ree Tan-Kju ali ipak e svako od nas na
smenu da straari. Opreznost nikada nije suvina.
Ja u prvi ree u-Kin jer oseam ako zaspim da se neu probuditi do
zore. Ne znam da li je to zbog onog prokletog pia ili zbog onih odlinih
cigareta, ali uasno mi se spava.
Dok ekam po ostavi, nadam se da e me proi.
Proao je jedan sat, moda i dva, kada se Hong, koji je imao lagan san,
probudi od nekoliko udaraca za koje je izgledalo da dolaze sa unutranjih
vrata. Verujui da je to ribar koji ga zove, brzo se podie.
Baklja je jo uvek gorela, te je stoga mogao odmah da vidi u-Kina
ispruenog u jednom uglu kolibe, kako mirno spava.
San ga je savladao promrmlja. Sreom sam se probudio. Pogleda
Tan-Kju i Pram-Lia i vide kako oboje spavaju. Odjednom se seti udaraca koje
je uo i priblii se vratima da upita ribara.
kripanje koje je dolazilo iz susedne sobe, iznenada ga je zaustavilo.
ta to znai? proaputa, pruajui ruke prema puci. Da li smo
izdati?...
Pribliio se oprezno Pram-Liju i prvo ga je lagano a zatim snano
prodrmao. Izgledalo je da je i Malajac utonuo u vrst san poto nije otvarao
oi.
Odjednom se u Kinezovoj glavi rodila sumnja.
Moda su bram i cigarete imali u sebi neko narkotino sredstvo? upita
se on.
Pribliio se Tan-Kju i dodirnuo je. Bio je dovoljan ovaj blagi dodir ruke da
bi se devojka probudila.
Upravo je nameravala da upita Honga ta hoe, ali se zaustavi videvi
Kineza kako stavlja prst na usta, dajui joj znak da uti, a zatim joj se on
priblii i proaputa na uvo:
Tan-Kju izdati smo.
Od ribara? upitao ga tihim glasom.
Da. Na prijatelji su popili bramu i neko jako narkotino sredstvo i
nemogue ih je probuditi.
A ribar?...
uti! uje li?...
Tan-Kju je sluala napregnuto, i ula je kako se laga no i oprezno otvaraju
vrata kolibe, a zatim kako se pribliava neko laganim korakom.
 GUSARI SA TALAJANA
Svetlost od upaljene smolaste granice, koja je prolazila kroz pregradu od
bambusa i isprepletanog lia, dovoljno je osvetljavala kuhinju da bi se videlo
ta se tamo deava.
Prva stvar koju su Hong i Tan-Kju videli bio je Malajac koji je stajao
uspravno, naoruan dugim pisan-lautom, jednom vrstom vrlo otrog noa. Bio
je povijen napred kao da je neto oslukivao sa velikom panjom.
Ostao je u ovom poloaju nekoliko trenutaka a zatim se pribliio vratima i
otvorio ih propustivi dva oveka koji su bili kao i on polugoli i naoruani
boloom i krissom.
Liili su na dva Malajca, ali slaba svetlost nije dozvoljavala da se vidi
njihova boja tako da su mogli da budu i Mindanezi. Izmeu ove tri osobe poe
tiho brz razgovor.
Da li spavaju arang-kaja?
Da odgovori ribar dvojica od njih, kojima sam u bram stavio opijum
nee se probuditi pre nego to prou dvadeset etiri asa.
A druga dvojica?
Jedno je devojka i nee nas uznemiravati a drugi je najsnaniji, moda
najhrabriji i sigurno nee napustiti svoje drugove koji ne mogu da se probude.
Onda moemo da krenemo u napad.
Potpuno smo sigurni. Brod je usidren na uu reke i za tri asa bie u
naim rukama.
Da li je brod naoruan?
Ima samo jedan top i posadu od petnaest ljudi.
Poto je usidrena na uu reke, moe nam pobei, arang-kaja.
Na uu se nalaze peani sprudovi te emo stoga poslati nekoliko brzih
plivaa da preseku konopce sidara. Pre nego to Kinezi to opaze, struja e
odneti brod i nasukae ga na peani sprud.
Znai ponavlja se igra sa topovnjaom?
Da ree ribar. Da li su se svi sakupili?
Za dva asa svi e se ukrcati.
A dva prahosa?
Obaveteni su da se sakriju na uu reke gde e presei put brodu.
Onda hajdemo.
A ovi ljudi?
Doi emo po njih sutra, nita ne brini. Stalo mi je do devojke. Rekavi
to, ribar i njegovi prijatelji izaoe zatvorivi oprezno vrata. Hong je uinio
pokret kao da e pojuriti za ova tri razbojnika ali Tan-Kju ga je zadrala.
ta hoe da uini, Hong?
Za ime Fua i Konfuija!... povika Kinez lupivi se po elu. Setio sam
se!... Moemo obavestiti Kseng-Kaja o prevari i spasti ove dve spavalice.
Kako, Hong?... Govori, pouri, minuti su dragoceni.
Sakriemo ih u neko gusto grmlje a zatim emo sutra doi da ih
potraimo.
Poloio je drugove usred divljih banana, ije je ogromno lie bilo vie
nego dovoljno da ga sauva od najotrijih pogleda, a zatim se brzo vratio u
kolibu i preneo ovde i u-Kina. Za vreme ove etnje dvojica uspavanih nisu
uinili ni najmanji pokret to je dokazivalo da je koliina opijuma koji im je
stavio prepredeni ribar bila vrlo velika.
Zavrivi to, Hong se vratio kod Tan-Kju koja je ostala na obali, i ree joj:
Sada moemo da krenemo. Budi stalno pored mene Tan-Kju i nemoj se
plaiti. Ako bude potrebno neka me ubiju, ali ti nee pasti u ruke gusara.
Hvala, Hong odgovori devojka. Ti si hrabar. U oima Kineza
zablistao je ponos kada je uo ove rei koje je izgovorila sestra heroja utog
naroda.
 Da ree on dopustiu da me ubiju ali e ti stii na Tou-Meng.
On stavi puku preko ruke, poto je promenio metak plaei se da ga je
nona vlaga otetila, dade znak devojci da bude uz njega i ree:
Ova reica uliva se u Talajan blizu ua, te stoga ako i idemo njenom
obalom nee postojati opasnost da se izgubimo. Oboje krenue, drei se
ivice ume, gledajui na sve strane da ih neko ne bi iznenadio i trudei se da se
to manje uju.
Hong i njegova saputnica nisu se zaustavljali, ak su ubrzavali hod, da bi
stigli na Tou-Meng pre nego to se gusari sakupe da bi ga napali.
Tou-Meng nalazila se usidrena na istom mestu gde su je ostavili, na istoj
razdaljini od obale, sa polusputenim jedrima, poto je, moda, sumnjiavi
Tseng-Kaj smatrao da nije pametno da budu podignuta, kako bi i pri
najmanjem napadu mogao odmah da se otisne na puinu.
Mada su Hong i njegova saputnica bili udaljeni dve stotine koraka od
jedrenjaka, oni su mogli da vide nekoliko ljudi koji su bili grupisani na
pramcu, i koji su moda oekivali povratak kanoe. Stavili su amac u vodu i
uputili se ka brodu.
Ljudi koji su stajali na pramcu i koji do tada nisu nita primeivali, poto su
moda bili zauzeti posmatranjem gornjeg toka reke, pojurili su prema ogradi
palube gledajui u vodu.
Za sto hiljada pagoda... povika jedan glas. Neka me prodere krokodil,
ako nisam uo da je neko izgovorio moje ime.
uti povika Hong. Baci stepenice ili ue, Tseng-Kaj. Stari Kinez,
koji se nalazio na Tou-Mengu baci stepenice od ueta i Hong i Tan-Kju, sa
kojih je curila voda, popee se na brod.
Vi... sami... na ovaj nain!... povika Tseng-Kaj sa uenjem. Veliki
Budo!... ta se desilo?...
Idi da se skine i da promeni odeu, ree Hong Tan-Kju.
Sada sam kod tebe, stari moj. Ako hoe da spase svoj brod, nema ni
trenutak vremena za gubljenje.
 ta kae?...
Kaem da smo prevareni od one hulje ribara i da e nas uskoro napasti.
Zatim u par rei ispria mu ta se desilo i kako su svi bili u velikoj
opasnosti.
Ah!... Hulja malajska!... povika stari Tseng ljutito.
Postoje ovo izgovorio naredi da se popne sva posada broda na palubu
sastavljena od petnaest snanih momaka koji su se dokazali u krvavoj borbi
protiv gusara iz Tonkina, i izda komandu da svi obuju velike cipele za more, a
zatim izabravi etvoricu najsnanijih, ree im da donesu sanduk koji je bio
skriven u njegovoj kabini.
Kada su etiri mornara, uz malo muke, donela ovaj sanduk na krmu,
postoje bio vrlo teak, Tseng-Kaj mu sa dva udara sekirom izbi dno. Odmah se
rasu reka metaka, velikih kao orah i otrih vrhova, koji su se kotrljali na sve
strane.
Bilo ih je dve ili tri hiljade a moda i vie, jer su prekrili celu palubu; od
pramca do krme. Ovi meci bili su bezopasni, ili skoro bezopasni, za ljude koji
su obuveni u velike izme za more, ali strano opasni za one koji su bosi.
Upotrebljavani su na brodovima trgovaca kolijeima tj. kineskim emigrantima
za rad u rudnicima alitre. esto se deavalo da su se ovi jadni emigranti, skoro
uvek okrueni prevarom i nasiljem, bunili zbog loih postupaka koje su trpeli
na palubama brodova, loih postupaka koji su bili isti, ako ne i gori, od onih
koje su trpeli afriki robovi na palubama trgovaca crnakim robljem. Vlasnici
tih brodova da bi izbegli da budu masakrirani sa svojom posadom, prosuli bi
na palubu jedan ili dva sanduka ovih metaka sklonivi se zatim na sigurno
mesto.
Poto su napadai bili bosi iznenada bi se zaustavljali i bili su prisiljeni da
se povuku na most ako nisu eleli da ih istrebi posada koja se ne bi libila da
upotrebi i oruje.
Kseng-Kaj koji se takoe bavio trgovinom kolijea sauvao je jedan sanduk
ovih opasnih igraaka i prosuo ih po palubi da bi sada odrao noge gusarima.
Poto je to uinio stavio je top na krmu na najisturenije mesto, poto ga je
prethodno napunio topovskim uletom a na pramac jedan veliki baca koji je
drao skriven u prostoru za tovar. Zatim je rasporedio du ograde na pramcu i
krmi nekoliko bombi i puaka, odlinog oruja koje je uz Hongov pristanak
uzeto iz sanduka pobunjenika.
Kada su se Tan-Kju, koja je ponovo obukla ensku odeu, i Hong, pojavili
na mostu, Tou-Meng je bila potpuno spremna da izdri borbu.
Odjednom iz mraka se pojavi tuce kanoa punih gusara, koji opkolie brod
sa svih strana i pre nego to su kineski mornari sa svojim putnicima uspeli da
se snau, krvoloni napadai su se ve popeli na brod i jurnuli, Kinezi su
nianili pukama na prve koji su stigli i pucali su na njih sasvim izbliza, dok je
Tan-Kju spustivi brzo baca, da ne bi pogodila drugove koji su stajali na
najviem delu pramca, uklonila ogradu sa levog boka broda jednim pucnjem iz
mitraljeza.
Napad na centralni deo Tou-Menga, koji je trebalo da bude neodoljiv,
iznenada je prekinut. Gusari, videvi loptice koje su se kotrljale po palubi
postali su oprezniji a moda i uplaeni, tako da su iznenada napustili ogradu,
koncentriui svoje snage oko najvieg dela pramca i mosta koji je vodio od
pramca do najblieg jarbola.
Penjali su se kao majmuni, hvatali su se za podvodni deo broda i udarali
stranim otricama da bi udaljili neprijatelje. Prvi padoe, ali drugi ih odmah
zamenie, podigavi se do ograde sa poslednjom snagom zaletali bi se napred
sa krissom u zubima i bolom ili kampilangom u rukama.
Kinezi su se borili sa besom koji uliva oajanje. Oni koji su bili
najudaljeniji sevali su sa pukama dok su oni najblii kosili revolverima i
sekirama, ali poinjali su ve da bivaju umorni i cevi od oruja, poto su
postale usijane, pekle su im prste. Tseng-Kaj, Hong i Tan-Kju hrabrili su ih
recima i delom. Bacali su se tamo gde je bila najvea opasnost i inili su udo,
izlaui neustraivo svoj ivot opasnosti. Hrabra devojka ponovo je postala
heroj Salitrana, San Nikole i Malabona. Njena puka neprestano je grmela,
obarajui svakim hicem protivnika i ispaljujui, u intervalima, metke iz svoga
revolvera. Ali odjednom, pet ili est gusara, koji su se uspeli uz ue sidra,
popee se na pramac i napadoe Kineze kojima je zapovedao Hong. Tan-Kju je
videla opasnost. Ona polete hrabro prema kosoj motki na kljunu lae da bi ih
spreila da prou i obori dvojicu hicima iz revolvera, ali trei, jedan visok i
snaan mladi, epa je za ruke, grubo je stegnu i pokua da je odvue prema
brodskom uetu. U tom momentu odjeknuo je jedan pucanj. Gusar, smrtno
pogoen, izgubi ravnoteu i preturi se u reku, ali njegove ruke nisu se otvorile
i on povue za sobom i hrabru devojku. Tan-Kju se uini da uje jedan uzvik,
zatim vide Honga kako je jurnuo, ogromnim skokom, iznad ograde i kako se
sputa skoro istovremeno u reku. Vie nita nije znala jer je osetila kako je
voda gui a zatim se onesvestila...
 VOA GUSARA IZ BUTUANA
Kada je Tan-Kju dola k sebi, sa velikim iznenaenjem primetila je da se
nalazi u jednoj kabini veliine dva kvadratna metra, iji su zidovi bili pokriveni
lepim prostiraima ivih boja. Bila je poloena na velikom jastuku od crvene
svile koji se nalazio u sredini ove sobice.
Gde se to nalazim?... upita se ona. ta se to desilo?... Ironian smeh
koji je dolazio iz najmranijeg ugla kabine, upozori je da neko motri na nju.
Ona se okrete na tu stranu i jedan bolan krik pun uenja izlete joj iz usta.
Jedan ovek, sudei po boji njegove koe Malajac, stajao je tamo, sa
rukama ukrtenim na grudima i oima uprtim u nju. Bio je dovoljan samo
jedan pogled pa da ga prepozna.
Ti!... povika. Ribar!...
Ovaj ovek bio je ribar, ili bolje reeno izdajnik koji je pripremio gnusnu
zasedu, ali vie nije bio kao ranije polunag. Imao je lepu koulju od bele svile
sa plavim ornamentima, pantalone takoe od svile, uzane na kukovima sa
jednim crvenim pojasom na kome su se nalazila dva krissa, koji su bili znak
visokog zapovednika, jer samo voe ili ugledni Malajci imali su pravo da nose
dva noa, a glava mu je bila vrsto uvijena jednom crvenom maramom sa
utim cvetovima.
On se priblii Tan-Kju koja ga je gledala sa sve veim uenjem, verujui
da se prevarila, i ree joj smejui se:
Pita se gde sam te pronaao, lepa devojice?... Na palubi jednog od
mojih prahosa. Hoe li da zna gde idemo?...
Spustiemo se niz reku da bismo stigli, to je mogue pre, u Bakat a zatim u
Butuan.
I ja sam tvoj zarobljenik?... upita Tan-Kju, prebledevi.
Imao sam tu sreu, odgovori Malajac, stalno se smejui.
Bednie!... Zar ti nije bilo dosta to si nas izdao!... povika devojka, sa
prezirom.
Da vas nisam izdao ti sada ne bi bila ovde.
Ah!... Ti si napao brod da bi me zarobio?...
Zapravo ne, jer sam verovao da u moi posle da vas zarobim, ali vidim
da bih uinio greku da nisam napao Tou-Meng, jer te ne bih vie naao?...
ta se desilo sa brodom?...
Na ovo pitanje na elu Malajca pojavi se jedna duboka bora, a zatim ree
pritajenim besom:
Bili su demoni a ne ljudi, oni koji su ga branili i zato su mi izmakli iz
ruku kada sam ja verovao da su moji. Oni prokletnici jurnuli su preko ua
reke i preavi preko jednog od mojih prahosa izali su na more. Neka ih sve
proderu morski psi?...
I...
ta hoe jo?...
Hou da znam ta se desilo sa ovekom koji je poao sa mom u vodu,
upita Tan-Kju, dok joj je blago crvenilo prekrilo obraze.
Zarobljenik je na ovom prah ocu zajedno sa jo dvojicom.
Koji su to?...
Ona dvojica koja su pila moj izvrsni bram.
u-Kin i Pram-Li?...
Da, mislim da se tako zovu.
Kako?...Pronaeni su?
Jo u bunju gde ste ih sakrili, odgovori Malajac, smejui se. Tako su
slatko spavali da se nisu probudili ni posle nekoliko minuta i trebao im je
dobar tu da bi otvorili oi. Vidi, lepa devojice, da bi se napravila takva
podvala bilo je potrebno da prethodno budete sigurni da vas niko nije video,
dok ste vi za petama imali moje verne sluge.
Nisi im uinio nikakvo zlo?...
 Iz koje namere?...
Ni Hongu?...
Ako nisam drugima nita uinio, zato bi ravo postupao sa jednim tako
hrabrim?... Ja potujem valjane ljude a taj Kinez je najodvaniji ovek koga
sam ikada upoznao.
Tan-Kju klimnula je potvrdno glavom i nekoliko trenutaka je utala, kao da
je neto razmiljala, zatim pogledavi ponovo Malajca ispitivakim oima, ree
mu:
ta namerava da uini sa mnom, sada kada sam u tvojim rukama?...
Ono to se ini sa jednom enom kada se nekom dopada.
A ta? upita Tan-Kju, podigavi se iznenada na noge drhtei.
Bie ena poglavice gusara sultana Bakata.
Ah!... Ti veruje da u ja to prihvatiti?...
Prihvatie, jer u ja od tebe napraviti pravu kraljicu sultanije. Ja sam isto
tako moan a moda i moniji od moga gospodara, ija se vlast prua od obala
Butuana i Bakata, sve do planina Dikalungan, i zapovedam svim njegovim
prahosima i njegovim kanoama i dve hiljade ljudi koji ine posadu. Bogat sam
kao on a moda i vie, i od moga imena plai se ak i moni sultan Selangana,
jer kao to si videla, ja idem da gusarim i na njegovim rekama i on se ne
usuuje da mi zabrani prolaz. Koja e ena odbiti da postane supruga voe
Pandarasa?... Sve ene sultana Bakata bile bi ponosne da prihvate moju ruku,
naroito kerke moga gospodara.
Ako je istina da me ti voli, ree, ti e mi pre svega rei ta si uinio
sa ljudima koji su bili na topovnjai.
Opet? upita gusar, naboravi elo.
Rekla sam ti da se meu ovim ljudima nalazio moj brat.
Ah!... Istina je, zaboravio sam.
Ti si ih zarobio, je li tako Pandaras?...
Izgledalo je da Malajac okleva. Tan-Kju to primeti i ree:
 Ti e mi dati dokaz tvoje ljubavi?...
U pravu si, odgovori Malajac, koga je muio njen podrugljivi ton. Da
moji gusari su napali topovnjau.
ta su uinili sa ljudima koji su se nalazili na topovnjai?...
Veina njih, koji su uzeli puke da se brane, bili su ubijeni, ali voe, koje
su spavale u svojim kabinama kada su moji ljudi napali brod, zarobljeni su.
Koliko ih je bilo?...
Dvanaestak.
Da li je meu njima bila i jedna ena? upita znatieljno Tan-Kju.
Da, jedna bela devojka.
Ah!... povika mlada Kineskinja. Bela ena je jo iva!... Njena zvezda
je dakle jo uvek nije napustila!...
Zatim, posle nekoliko trenutaka tiine, nastavi:
Da li je bio ijedan ovek tamne puti, crne i kovrdave kose, jedan jak i
hrabar ovek kao Hong. Da li si ga ti video?...
Da, stalno je bio pored devojke bele koe. Zatim pogledavi Malajca
pogledom koji je gore, upita ga isprekidanim glasom:
Onaj ovek i ona ena su se voleli, je li tako?...
ini mi se da su se mnogo voleli i da je on sve inio da bi je zatitio.
Stalno su meusobno razgovarali i neno su se gledali. Posle sam saznao da su
verenici, ali...
Nastavi, ree Tan-Kju, koja je postajala sve blea. Nastavi!...
Sigurno je da im sultan Bakata nije dozvolio da se venaju, dodade
Malajac smejui se. Jedna tako lepa robinja ne preputa se drugom robu.
ta veruje da je sa njom uinio sultan?...
To ne znam, ali kad stignemo na jezero saznaemo.
Da li e u to vreme ve stii u Butuan?
 Nadam se da su moje kanoe mogle da pobegnu od zamki Igorota, a zatim
i da su ih zarobili ne bi se desilo najgore ljudima bele koe sa topovnjae, jer ih
se plae ili ih potuju. Da li sada trai neki drugi dokaz od mene?...
Da, jo jedan.
Govori.
Oslobodi moje drugove.
Malajac, uvi ovaj predlog, napravi grimasu, i ree:
To u uiniti, ali kada stignemo u Butuan. Nemam poverenja u onog
Honga. Suvie je jak i hrabar i mogao bi mi namestiti neku gadnu igru.
Dopusti mi bar da ih vidim.
Ne spreavam te u tome. Moi e da razgovara sa njima koliko ti se
svia. Je li ti to dovoljno?...
Da, ree Tan-Kju.
Hoe li biti moja ena?...
Da, i boriu se zajedno sa tobom, ali neu biti tvoja dok ne stignemo u
Butuan.
Saekau taj dan, ree Malajac, ozaren radou, i nainiu od tebe enu
kojoj e svi zavideti u sultaniji Bakat.
Sada ispuni tvoja obeanja.
Govori. Ti si moja gospodarica.
Odvee me kod zarobljenika, jer elim da ih vidim.
Sledi me.
Izali su iz kabine, uspeli se uz tri stepenika i nali su se na mostu.
Ovaj mali brod koji ih je vozio bistrim vodama Talajana, bio je jedan od
jedrenjaka koji je pokuavao da presee put Tou-Mengu prema uu.
Pandara je preveo Tan-Kju preko palube i doveo je do pramca, pokazavi
joj prolaz koji je sigurno vodio u neku odaju.
 Tamo su, ree. uje li?...
Da, ujem Hongov ljutiti glas, odgovori devojka. Sigurno je vrlo ljut to
je zarobljen.
To verujem. Idi a ja u ostati sa svojim ljudima.
Hvala, voa.
Ona sie, hitro kao veverica, niz uzane stepenice, i nae se u jednoj jo
manjoj sobici nego to je njena i tako niskoj da nije mogla uspravno da stoji.
Pri slaboj svetlosti koja je dolazila iz male rupe, primeti tri nesrenika koja
su leala jedan pored drugog sa vrsto vezanim nogama sa uadima od rotang
vlakna.
Poto su je Hong i njegovi drugovi videli uzviknuli su zaueno:
Tan-Kju!....
Da, ja sam prijatelji, ree devojka.
Za ime Fua i Konfuija... povika Hong. Da li mi to sanjamo?...
Ne sanjate.
Vidim da si slobodna.
I skoro gospodarica ovog prahos.
ali se?... Kakvo se udo desilo?...
Nikakvo, jednostavno sam postala verenica voe.
Smrt Fu-u i Konfuiju!... zaurla Hong, pokuavajui naporom punim
besa da pokida uad i da se podigne.
Ti si verenica onog psa!... Ah!... Tan-Kju!... Ne, nije mogue da e Tan-
Kju tako brzo reiti Honga, nade!...
Devojka gledajui ga mirno pustila je da iskali svoj bes, a zatim mu se
pribliila sa osmehom na licu, i ree:
I Hong je mogao u ovo da poveruje?... Cvet bisera nema dva srca, i ne
zaboravlja prijatelje koji su u dvadeset etiri asa dva puta stavili na kocku svoj
ivot da bi je spasli.
Ne, moj dobri prijatelju, moje srce ne pripada voi gusara. Ja sam njegova
verenica, ali koliko jo dana?... Morala sam da mislim na to da spasem tebe i
moja dva verna prijatelja.
Ah!... hvala Tan-Kju... povika Hong, ozaren radou. Ti se dakle nada
da e nas jednog dana osloboditi?
Da, Hong, i moda vrlo brzo.
A moda i... srce?... Reci mi, Tan-Kju.
Nadaj se, odgovori ona uzdiui.
Zatim klimnuvi ljupkom glavom, dodade tuno:
On... je zauvek izgubljen za mene... on je voli.., Bela ena morala je biti
kobna za jadni Cvet bisera... jo... uvek!...
Prahos je nastavljao svoj put, prelazei vode velike reke. Ve je proao, bez
zaustavljanja, pored Tavirana, malog mesta koje se nalazilo na obali ove reke,
na uu Sura i nastavljao svoju brzu plovidbu da bi stigao u Bakat, da bi
odande izaao na daleko i prostrano jezero Butuan.
Tan-Kju, koja je odlino izigravala gusarovu buduu enu, nije proputala
da koristi arku strast voe gusara. Dva dana kasnije dobila je njegovu
saglasnost da oslobodi uadi njene prijatelje i da im da malo duvana i lule kako
bi se manje dosaivali. Ali nije uspela da ga ubedi da ih pusti malo na palubu.
Zadrao je izvesno nepoverenje. Moda je predoseao da je stvarna
opasnost mogla da doe od strane Honga, iju je smelost i neobinu snagu ve
poznavao.
Ipak je obeao da e im dati veu slobodu im stignu na jezero, i rekao je
devojci da ih nee niti prodati kao robove, niti predati sultanu.
Prahos je najzad stigao u Bakat, veliku reku koja izlazi iz Butuana i koja se
posle vrlo dugog toka izliva u dva kraka, jedan u Talajan a drugi u Rio Grande,
u blizini Kabata, kad Tan-Kju, koja je sila u tovarni prostor, iznenadi vou,
koji je, ispruen na nekoliko prostirki, drao u ustima veliku cev, zatvorenu na
kraju koja je na sredini imala jednu malu posudu i zavravala se u vidu neke
kupe.
Devojka je odmah shvatila da je ova lula bila yeu-tsciang, odnosno lula iz
koje se puio opijum, koja je bila slina onim koje su upotrebljavali njeni
zemljaci i skoro odmah joj sinu u glavi jedan smeo i novi plan za koji do tada
nije mogla da se nada da e moi da se izvri.
Ah!... Ti pui opijum kao i moji zemljaci, ree ona Pandarasu, koji je
izgledao da se stidi to ga je iznenadila budua ena.
Da, odgovori on, ali samo ponekad. Znam da je to porok koji
unitava i najjae ljude. Ne svia ti se?...
Ne, odgovori Tan-Kju. U mome kraju skoro svi pue opijum i stoga
nisam iznenaena da i tebe vidim kako ga pui.
Kinezi ga zaista mnogo troe i opijum koji ja puim uzeo sam s jednog
broda koji ga je prevozio u velikim koliinama u Kanton.
To verujem Pandaras, ali zaboravio si moje drugove i nii mi dao opijum
za njih.
Dau ti koliko god eli. Svaka tvoja elja bie za mene zapovest.
Voa gusara teko se podie, poto su mu noge jo drhtale zbog dejstva
opijuma, odvede Tan-Kju u jedan ugao i iz skrivenog mesta izvue jednu
veliku loptu nalik na holandski sir, ve delom naet, uze jedan komad veliine
oraha i prui joj govorei:
To je za tvoje prijatelje i to je najbolji opijum koji se proizvodi u Indiji.
Zatim uze dve lule i dade joj.
Hvala, odgovori Tan-Kju.
Ona se pope na palubu i uputi se svojim prijateljima. Pre nego to je stigla
kod njih vei deo ovog opijuma stavila je u dep, poto je imala svoju vrstu
ideju.
Isto vee; kada se Prahos usidrio na sred reke, Tan-Kju umesto da sie u
malu kabinu da bi veerala sa Pandarasom sela je na krmu malog broda i bila
je tako usamljena da je odmah privukla panju budueg mua.
 Nije ti dobro? upita zabrinuto Pandaras. Veera nas eka a ti si ostala
ovde.
Nisam gladna, odgovori Tan-Kju. Neka mi pevaju tvoji ljudi.
Pandaras za koga su svaka zapovest ili kapric devojke bili nareenje odmah
ode da joj ispuni elju.
Veslai, obradovani obeanjem o dodeli brama, takmiili su se ko e biti
glasniji, urlajui gore od gomile crvenih majmuna, dok su svirai pretili da
razbiju u stotine komada gong ili da izbiju dno bubnjevima.
Postojala je opasnost da ova avolska buka, koja se irila u velikoj umi,
uplai ivotinje i ptice i privue neko pleme onih divljaka kojih se voa toliko
plaio, ali sada je izgledalo da se zbog ovoga niko nije brinuo. Pandaras je ak,
videvi da se Tan-Kju smeje i da izgleda zadovoljan ovim koncertom, bodrio
svoje ljude da povise svoje glasove. Moe se zamisliti koliko se ovo dopadalo
Hongu i njegovim prijateljima koji nisu mogli da spavaju.
Tan-Kju nije zaboravila posadu i oljice sa napitkom ponudila je ne tedei
i levo i desno, tako da je postojala opasnost da se potroi vrlo brzo sva zaliha.
Pandaras se nije radi ovoga bunio, mada mu je bilo veoma stalo do
njegovog izvrsnog brama, ak je postao veseo, pio je kao smuk; prihvatajui i
praznei sve olje koje mu je nudila ljupka verenica. Pevai i svirai, koji su
ponovo dobili snagu od ove obilne porcije pia ponovo su zapoinjali sa
novom snagom da urlaju punim pluima i da besno sviraju, dok je Pandaras,
zajedno sa svojim straarima, skakao izmeu svoje posade.
Bilo je to udno: mada su svi popili po malo pia, izgledalo je kao da su svi
poludeli ili kao da su rtve neodoljivog raspoloenja. Besomuno su se tresli i
zastajali da bi se buno smejali, kao da su sili s uma, i svako je pevao za svoj
raun ne obazirui se vie ni na gong ni na doboe ni na flautu. Odjednom
Pandaras i njegovi straari, koji su popili vie od drugih, prekidoe ples
klonuvi a zatim se ispruie na palubu kao da su bili obuzeti iznenadnim
snom.
Niko se nije obazirao na njih. Tan-Kju je nastavljala da deli olju sa
bramom i veslaima, pohlepnim kao to su svi divljaci koji se nisu brinuli ni za
ta drugo sem da piju i da urlaju.
Ali iznenadni san koji je obuzeo Pandarasa i njegove straare, ubrzo je
savladao i njih. Po dva i po tri padali su sa leve i sa desne strane gomilajui se
jedni na druge. Neki su izgledali uplaeni od ovog iznenadnog sna i gledali su
ljutito u mladu Kineskinju koja se stalno osmehivala nudei im neprestano da
piju. Moda su neto posumnjali ali im je nedostajalo vremena da to shvate,
poto su nekoliko minuta kasnije svi ovi ljudi leali na palubi prahoa, kao da
su obamrli ali ne i mrtvi. Hrkali su kao da se ovde okupio orkestar od samih
kontrabasova koji je imao zadatak da zavri ovaj avolski koncert.
Tan-Kju, videvi da je pao i poslednji gusar, odjednom se podie bljetavih
oiju i ozarenog lica. Ona baci jedan ironian pogled na Pandarasa koji je
spavao u sred gomile svojih vernih slugu, sa nogama naslonjenim na lice
sviraa flaute, i preavi most sie tiho u malu kabinu na pramcu, gde je Hong
psovao na sva usta, upitavi je da li su ljudi na prahou poludeli.
Evo me prijatelji, ree devojka.
Za ime Fua i Konfuija!... povika Kinez. ta se to deava?...
ta znai ovaj urnebes?
To su gusari proslavljali na odlazak.
Ti hoe da nam se ruga, Tan-Kju.
Hoe li dokaz da sam ti rekla istinu?... Evo ti no da odsee uad
kojima su ti vezane noge.
A gusari?... povikae dva Kineza i Pram-Li.
Svi spavaju tako vrsto da ih ni veliko pekingko zvono ne bi probudilo.
A onaj nitkov Pandaras?...
Jo vre od ostalih i verujem da nee moi da otvori oi najmanje
dvadeset etiri asa.
Ali ta se desilo?... upita Hong vrlo zaueno.
Vrlo jednostavna stvar. Pili su onaj izvrsni bram koji su u-Kin i Pram-
Li probali u ribarevoj kolibi, odgovori Tan-Kju smejui se.
 U onom je bilo opijuma, ree u-Kin.
I ovaj koji su gusari pili imao je opijuma, moda i vie od onoga.
Pandaras je uspavao vas a ja sam uspavala njega i sve one hulje koje su ga
pratile.
Ah!... hrabra devojice!... povika Hong, koji se brzo oslobodio uadi
kojima je bio zarobljen. Tebi dugujemo nau slobodu a moda i ivot.
A ja svoj ivot dugujem vama, odgovori Tan-Kju.
Hajdemo prijatelji, gusari se nee probuditi pre sutra vee, ali je bolje da
odmah krenemo i da se udaljimo da nas kasnije ne bi zarobili.
Da nas zarobe!... povika Hong. Kada mi budemo u umi, krokodili e
ve oglodati kosti Pandarasa i njegovih prijatelja.
Ne misli li da nas mogu pronai u Butuanu?... Oni, kao i mi, nameravaju
tu da dou.
Istina je, ali ne podnosim da ubijam ljude koji ne mogu da se brane. Mi
smo velikoduni, prijatelji.
Ali pokuajmo bar da ih zaustavimo na ovoj reci.
Kako?
Tako to emo potopiti njihov prahos. Kada vie ne budu mogli da
plove, bie prisiljeni da se vrate prema uu Talajana da bi uzeli kanoe ili neki
drugi prahoa mi emo za to vreme ve stii na jezero.
Lepa ideja!... povikae u-Kin i Pram-Li.
Da, ree Tan-Kju. Humanija je od one prve.
Onda poimo da vidimo prizor koji pruaju svi oni pospanci, ree
Hong.
On se naorua krissom koji mu je dala devojka, plaei se da bi moda neki
gusar, koga nije potpuno obuzeo san, mogao da mu se isprei na put i pope se
na palubu uz pratnju ostalih.
Za ime Fua i Konfuija!... povika on, pogledavi ovu grupu ljudi. Da
se ne uje kako hru, izgledalo bi kao da su svi mrtvi!...
 Opijum je bio najbolje vrste, ree Tan-Kju.
Prava patna, odgovori Hong. Ja se u to razumem.
Bie dug posao iskrcati sve ove pse, ree Pram-Li.
Imamo vremena, odgovori Hong. Svi spavaju tako vrsto da se nee
probuditi ni u vodi. Pomozite mi da gurnem prahos prema obali.
Iupali su sa dna reke sidro, zatim su uzeli vesla i poeli da veslaju svom
snagom pustivi da se brod nasue na desnu obalu usred ogromnog korenja i
mango drvea.
Pram-Li i Hong, naoruali su se pukama koje su pripadale voinim
straarima; sa dva odlina karabina sa prilino dugom ukraenom cevi i
kundakom ukraenim sedefom, skoili su na zemlju da bi prvo ispitali ovaj
deo ume.
Oni su se tu kratko zadrali, jer nisu nikoga videli niti su uli bilo kakve
umove.
Onaj straan koncert uplaio je sve ivotinje, ree Hong. Ovi nitkovi
koji zasluuju da ih proderu panteri, jo su i sreni. Hajde, istovarimo brod a
ti za to vreme, devojice moja, potrai druge dve puke, municiju i prikupi
namirnice.
Dva Kineza i Malajac bacili su se na posao. Hong je uzimao dva po dva
oveka i grubo ih je bacao na obalu, dok ovi jadni avoli nisu davali nikakve
znake ivota, jer je njihov san bio veoma dubok. Za pola sata trideset gusara i
njihov voa leali su na gomili u bunju, u neopisivoj pometnji. Zatvorenici se
naravno nisu potrudili da ih lepo poloe.
Kada su zavrili posao, Hong se pope na praho, pokupi sve bolose,
kampilange i kriss, izabra etiri najbolje sablje za sebe i svoje drugove, a zatim
baci u reku sve preostalo oruje.
Tako emo ih liiti svake nade da bi mogli da nas slede, ree.
Ali izlae ih opasnosti da umru od gladi, primeti Tan-Kju. Kako e
ubiti divlja, ako nemaju nikakvo oruje?...
Neka o tome oni razmiljaju.
 uma ne oskudeva sa plodovima, ree Pram-Li. Oslabie ali nee
umreti.
Sada potopimo praho, ree Hong. Da li su izvaeni iz broda oruje i
namirnice?...
Da, odgovori Tan-Kju.
Pomozite mi, drugovi.
On uze jednu sekiru i jakim udarcima poe da izbija bone strane broda, u
emu su mu pomagali u-Kin i Pram-Li.
Prahos koji je bio ve vrlo star, ubrzo se nakrivi na levu stranu pod
teinom vode koja je ulazila kroz pukotine.
Hong i njegovi drugovi pourili su da ga napuste i da se doepaju obale.
Brod koji se sve vie naginjao odgurnut snanim udarcem jakog Kineza odnela
je struja. Ubrzo posle toga videlo se kako plovi a zatim se odjednom okrenuo i
nestao pod vodom.
Srean put, ree Hong.
Upravo se okrenuo prema drugovima koji su podelili namirnice i municiju,
kada odjeknu pucanj iz puke koji je doao sa donjeg toka reke, na razdaljini
od nekoliko kilometara.
Za ime Fua i Konfuija... povika on. Pucanj!...
Vrlo je blizu, ree Tan-Kju.
Koje to mogao da puca?... Divljaci iz ovih krajeva, koliko ja znam,
nemaju puke.
uti!... Sluaj!...
Ovaj prvi pucanj pratilo je jo pet ili est pucnjeva koji su dolazili sa vrlo
male razdaljine i bili su praeni razjarenim povicima i zastraujuim glasovima.
Tan-Kju, ree Hong, koji je izgledao vrlo uznemiren. Da li si sigurna
da prahos nisu pratile kanoe?...
Pandaras mi nikada o tome nije priao. Ali sada se priseam da se veoma
brinuo plaei se napada divljaka iz Bakata, te je stoga mogue da je imao neku
pratnju.
To i ja verujem. Samo njegovi ljudi mogu da imaju puke. ta si odluio
da uini?
Da pobegnemo u umu bez oklevanja i da odmaknemo to dalje.
Neemo se izgubiti?...
Imam kompas koji mi je dao Kseng-Kaj pre nekoliko dana i nadam se da
u sa njim moi da te odvedem u Butuan.
Onda hajdemo. ujem kako pucnji postaju sve redi a uzvici se udaljuju.
Da, hajdemo, ree Hong, prebacivi preko ramena svoj paket sa
namirnicama i napunivi depove municijom. Ovde za nas ne duva povoljan
vetar.
Naoruali su se karabinima, bacili su poslednji pogled na reku da bi videli
da li se pojavljuju kanoe i zali su u umu okrenuvi lea Bakatu.
 PANDARASOVA SMRT
Tri dana kasnije, kada su begunci prevalili veliki put kroz dunglu, trgao ih
je nekakav jeziv krik i oni uplaeno zastadoe.
Prola su dva minuta,munog iekivanja.
Onaj straan uzvik nije se vie ponovio i umom je vladala najvea tiina.
ak su i kalaosi ogromnog kljuna, golubi sa krunom na glavi, fazani i
papagaji, vene prialice, umuknuli kao da su, kao i ljudi, bili uplaeni od
ovog iznenadnog znaka ili poziva na oruje.
Hong, Tan-Kju i njihovi drugovi, nepomini iza ogromnog stabla kamfore,
sa prstima na obarau karabinki paljivo su motrili okolo ispitujui grmlje i
gledajui izmeu ogromnog lia banana, betela i sagua.
Hajde ree Hong ne moemo ostati ovde, nepomini kao stabla. ta
bilo da bilo, potraimo vinovnika onog uzvika koji mi je liio na neki signal.
Ko je dao taj signal? upita Tan-Kju.
To ne znam. Gledam na sve strane i ne vidim ni ljude ni ivotinje.
Da nije neki divljak hteo da nas uplai?...
Mogue je, i zato bih hteo da odemo pre nego to stignu ostali njegovi
drugovi.
Budi na oprezu, Hong. Na ovom ostrvu nije nepoznata upotreba strela
duvaljki i otrovnog soka upasa. Jedna strela brzo se alje na odredite naroito
izmeu toliko biljki meu kojima neprijatelj moe da se sakrije ree Malajac.
Dobro emo otvoriti oi.
Naroito ui. Kada ujete prvi slog leite svi na zemlju.
Posluaemo tvoj savet, Pram-Li, ali hajdemo sada.
Kada bismo prvo pretraili okolinu? ree Su-Kin.
Pretpostavljam da se onaj koji je dao signal nije sakrio u zemlju.
 Moda ima pravo odgovori Hong. Pre nego to izloimo Tan-Kju
opasnosti da bude pogoena nekom smrtonosnom strelom, bie bolje da
pretraimo grmlje. Ja u pregledati ono grmlje s desne strane a vi pretraite ono
s leve strane. A ti devojice nemoj naputati ovo stablo koje te titi.
Ti hoe da ja nita ne radim?... ree Tan-Kju.
uvae nam lea.
Tri oveka tek to su se udaljila nekoliko koraka kada Tan-Kju, okrenuvi
se ugleda ljudsku glavu kako se oprezno pojavljuje izmeu velikog lia divlje
banane, udaljene jedva tridesetak koraka, a zatim svetlucavu cev jedne duge
puke koja se podizala da bi nanianila u nju.
Toliko se zaudila kada je videla i prepoznala oveka koji se spremao da
puca u nju da nije pomiljala ni da pobegne ni da se lati svog oruja. Samo joj
izlete iz grudi uzvik, ali uzvik uasa:
Pandaras!... uzviknula je priguenim glasom.
Hong, koji je bio udaljen nekoliko koraka, uo ju je.
Iznenadnim skokom, na kome bi mu pozavideo i neki tigar, odmah se
stvorio pored drveta titei devojku.
Ah!... pseto!... zaurla obgrlivi karabinku.
Voa gusara, jer je to upravo bio on, preduhitri ga.
Zau se pucanj i odvani Kinez pade na kolena ispustivi puku. u-Kin i
Pram-Li, koji su se odmah vratili jedva su imali vremena da vide kako
Pandaras bei i kako Hong pada.
eljni osvete nisu mislili na ranjenika, kome je Tan-Kju ve priskoila u
pomo. Pojurili su za ubicom koji je beao izmeu lijana i grana nastojei da se
spase.
Zaustavi se bednie!... vikali su. Stani ili emo pucati!.., Pandaras,
umesto da je posluao udvostruio je snagu i brzinu ali odjednom su ugledali
kako se spotakao, pao a zatim je lebdeo na tri metra iznad zemlje na gornjem
delu nekakvog cilindra debelog kao ljudsko bedro, koji ga je obmotao kao
neka ogromna spirala. Uasan krik izaao je iz usta izdajnika, koji se odmah
pretvorio u ropac, Lice ovog oveka izraavalo je u tom momentu uas koji je
nemogue opisati a oi su mu kolutale.
Malajac je zaustavio u-Kina koji je nameravao da se baci na ubicu,
govorei mu:
Stani, ako ti je ivot mio!...
Na je odgovori Kinez. epajmo ga pre nego to nam pobegne i...
Rei mu se sledie na ustima. Upravo u tom momentu primetio je da
neprijatelj mnogo straniji od njih naplauje izdajniku njegov zloin.
Straan piton, zmija sa arama tigra, duga pet metara, na koga je moda
begunac naleteo, iznenada se uspravio izmeu grmlja i brzinom munje zarobio
je gusara u svoje mone spirale.
Nesrenik, koji je osetio kako mu se lome kosti i kako se gui,
zaboravljajui moda da ga Kinez i Malajac prate da bi osvetili Honga, pruao
je prema njima ruku koja mu je bila slobodna, viui:
Upomo... upomo.
Malajac, osvetoljubiv kao i svi njegovi zemljaci, ispustio je puku na zemlju
i prekrstio ruke, ali Su-Kin, koji je bio plemenitiji, dohvatio je kampilang i
pojurio prema stranoj zmiji koja je nastavljala da mae sa ljudskim plenom tri
metra iznad zemlje, prekrivi ga penom.
Stii e suvie kasno povikao je Pram Li.
Hrabri Kinez, mada je znao kakvoj se opasnosti izlae, izmakao se repu
zmije kojom je ona pokuavala da ga obmota, a zatim je oajniki svom
snagom udario.
Gmizavac, prepolovljen na dva dela, isprui se na zemlju piskajui od besa
ali ne ispusti plen, nego ga jo vie stegnu svojom poslednjom snagom.
Zau se tuno kriputanje polomljenih kostiju, praeno priguenim ropcem
gusara, zatim ovek i zmija padoe na zemlju kao da se ivot za oboje u isto
vreme ugasio.
Su-Kin je gledao nekoliko trenutaka, izgubljenim oima, Pandarasa koji je
sada liio na gomilu mesa i izlomljenih kostiju prekrivenih krvlju, a zatim
pouri da stigne Malajca koji je pourio prema drvetu kanfore pod kojim je
leao Hong.
Na njihovo veliko iznenaenje i radost, ugledae hrabrog Kineza kako sedi
u travi i mirno se smeka na Tan-Kju koja se trudila da mu uvije desnu ruku.
iv je!... Jo je iv!... povikae.
Imam tvrdu kou odgovori Hong, smekajui se i dalje ali u izvesno
vreme biti invalid, je li tako Tan-Kju?... Pandaras je suvie pourio sa
pucanjem.
Ranjen si u ruku!...
Pogodio me metak one hulje, prijatelji, i to ba u desnu ruku koja je
najvanija. Ne znam kakvim je mecima napunio puku. Mora da su bili vrlo
veliki kada me je ovako udesio i odbacio na zemlju. Zatim jo dodade,
podiui ramena. Bolje to je mene pogodio nego Tan-Kju, jer je nianio
pravo u njene grudi. ta se desilo sa tim bednikom?... Da li je uspeo da
pobegne?...
Mrtav je.
Vi ste ga ubili?
Ne, Hong ree u-Kin. Smrvio ga je piton.
Jeste li ba sigurni da je mrtav?...
Pretvoren je u masu bez oblika.
Hou da poem da ga vidim. Plaim se da e vaskrsnuti. Kinez, uprkos
rani koju je imao, pokua da se digne. Tan-Kju ga zaustavi, govorei mu
blagim glasom:
Ti si mi spasao ivot, sada ja treba da leim tvoju ranu, i zato ti
zabranjujem da bude nepromiljen.
Noge su jo u redu. Radi se samo o jednoj polomljenoj ruci.
Koja ako se dobro ne lei moe da dovede do gangrene i da bude
primoran da ti je odseku, a Cvet bisera ne bi nikada pristala da ima mua bez
ruke.
Ah!... Tan-Kju!... uzviknu Hong. Ponovi mi ove rei...
uti ree ona, stavivi mu prst na usta.
Ti me najzad voli? Reci mi, Cvete bisera!
Ako to zna, zato hoe da ti ja kaem?...
A Romero?...
Zato mi ga pominje, Hong?... ree ona tuno. Pusti da uspomene
zauvek poivaju.
Zatim dodade osmehnuvi se na silu:
Dosta sa tim. Ja sam bolniarka a ti bolesnik i nalaem ti da uti i da
miruje.
Bolesnik koji je zdraviji nego ranije, sada kada zna da je voljen.
Prestani sa tim, Hong. Treba da te leim.
ta hoe da uini, kada niega nema?... Umotaj vrsto ruku i pusti da
prezdravi sama od sebe.
Tako e je izgubiti. Pusti me jer ja znam da leim rane i na
pobunjenikim poljima izleila sam dosta boraca, koji su bili ranjeni od
kuruma panaca. Ostani ovde sa Pram-Liom i saekaj dok se ja ne vratim.
Ona dade znak u-Kinu da je sledi i krene stazom koju su oni preli u
dolasku, zaustavivi se pored bambusa koji su bili vrlo visoki i razliite
debljine.
Jednim udarom kampilanga odsee jedan, koji je bio neto iri od oveije
ruke, zatim odsee jedan komad izmeu dva vora duine dvadeset
santimetara, a zatim ga polomi na dva dela.
Ovo e odlino odgovarati za Hongovu ruku ree.
A sada, u-Kin, popni se na ono drvo i sakupi pamuka.
Mladi Kinez, koji je ve shvatio kako je Tan-Kju nameravala da lei
ranjenika, uspeo se hitro na oznaeno drvo, koje je bilo vrlo lepo i sa velikim
liem i granjem punim aura u kojima se video blistavo beli i svetao sadraj.
To je bilo drvo svilenog pamuka, koje raste u divljim predelima velikih
malezijskih ostrva, i koje kada se neguje daje znatne koliine odlinog pamuka,
koji se ovde mnogo koristi a naroiti na Sumatri.
Ona prikupi nekoliko aka pamuka a zatim se oboje vratie ispod drveta
kanfore.
Daj mi sada ruku, prijatelju moj ree devojka Hongu. Prvo da
ispitamo bolje ranu a zatim emo primeniti moju napravu. Kinez prui ruku
ljupkoj bolniarki, koja brzo odmota zavoj koji je ranije stavila da bi zaustavila
krvarenje i paljivo pogleda ranu.
Puano zrno, koje je bez sumnje bilo vrlo veliko, pogodilo je Honga tri ili
etiri santimetra ispod lakta, ostavivi krvavu brazdu i slomivi kost.
Rana je morala biti vrlo bolna, ali Hong je izgledao kao da se zbog toga
mnogo ne brine, ak i da mu to ne smeta, poto mu osmeh nije silazio sa
usana. Pored toga to je bio veoma hrabar posedovao je i veliku duevnu
snagu.
To je malenkost, zar ne? upita on.
Nije tako lako kao to ti veruje odgovori Tan-Kju. Ali se nadam da
e potpuno ozdraviti.
Ako izgubim ruku ti me vie nee voleti, i u tom sluaju bi bilo bolje da
umrem.
Ti se brine zbog toga, Hong?...
Prilino, Tan-Kju.
aavko!... Ti veruje da bi Cvet bisera odbila takvog junaka kao to si
ti, koji je izloio opasnosti sopstveni ivot da bi spasao enu koju voli?...
Ti si mi uklonila veliki teret koji mi je pritiskao srce i koji je poinjao
prilino da me uznemirava.
Misli samo na to da ozdravi, Hong, i nemoj se za sada brinuti ni za ta
drugo. To ti kae Cvet bisera.
 Hvala, devojice moja. Ako tako nastavi, uinie da stvarno umrem od
sree.
Budi miran i nemoj se pomerati, Hong. u-Kin, da li si pripremio
pamuk?...
Da, Tan-Kju.
Onda ponimo.
Ona sa velikom panjom spoji kost na podlaktici, zatim skupi meso
razderano od kuruma, i uveza ranu debelim slojem ovog finog i mekog
pamuka koji je bio kao svila, a zatim stavi ruku izmeu dve cilindrine
polovine bambusa, koje su odlino prijanjale jedna uz drugu.
Kada je to uradila vrsto je obmotala ruku, upotrebivi drugi pamuk i jednu
tanku lijanu.
Gotovo je ree.
Hong, koji za vreme ove operacije nije pustio nijedan jauk, mada je
njegovo lice obliveno hladnim znojem pokazivalo koliko je bola pretrpelo,
pogleda devojku, koja je stajala povijena nad njim i ree tiho:
Hvala, Cvete bisera. Ovo je rana zbog koje nikada neu aliti pa i ako
zbog nje izgubim ruku, jer mi je najzad dala sreu o kojoj sam toliko vremena
sanjao. Ti si zaboravila Romera je li tako Cvete bisera?..
Da, moj junae odgovori devojka. Verovala sam da moje srce nee
moi da kuca vie ni za jednog oveka i da moja ljubav nee vie nikada
ponovo procvetati i da do moje due nee vie nikada dopreti ni zraak sunca,
ali vidim da sam se prevarila.
Prolost, tako bolna za mene, malo po malo iezava kao oni sni koji
uznemiravaju matu naih zemljaka posle uzimanja opijuma. Izgleda mi da se
izmeu mene i ovih uspomena lagano sputa magla, obavijajui oveka koga
sam volela i belu enu koju sam mrzela. Jo vidim kako se s vremena na vreme
pojavljuje slika Romera ali ovaj ovek ne uznemirava vie moju duu i ja ga
gledam vedro, moda bez mrnje, i moja dua se pri tom ni najmanje ne
uznemirava.
 Verovala sam da neu moi nikada vie da se oslobodim te sudbonosne
strasti i da e ona uvek strano buktati u grudima Cveta bisera. Sada se ugasila
ili se bar ve brzo gasi. Rana koja je jo pre osam dana jo krvarila sada
zarasta.
Ti veruje da se vie nee otvoriti, moja oboavana Tan-Kju?
Ne, Hong, nikada vie.
Ni kada se nae pored Romera?
Ne, kunem ti se, jer e tada srce Cveta bisera kucati samo za oveka koji
pripada njenoj rasi, koji je roen u istoj zemlji, koji ju je voleo dugo bez rei,
koji ju je sledio spontano na ovom ostrvu da bi je zatitio i koji je izloio
opasnosti svoj ivot da bi je spasao.
Ali i Romero je izloio svoj ivot opasnosti na pobunjenikim poljima da
bi te spasao.
Istina je, ali on je voleo i drugu enu, dok mi ti nudi tvoje srce isto od
svake druge strasti.
Dobro, ti me dakle voli, ne samo zato da bi mi se oduila za ono to je za
mene bila srea?
Hong povika devojka, tonom punim prekorevanja. Tan-Kju je
iskrena.
Oprosti mi Cvete bisera, ja se stalno plaim njega i zadrhtim od pomisli
da mi ti nudi srce samo iz zahvalnosti ili da bi se osvetila Romeru.
Ne, ja te volim zato to si junak i to e me uiniti srenom.
Oh, da, Cvete bisera, neizmerno! povika Kinez. Kada ti plati tvoj
dug Romeru i kada ga spasemo, odveu te u tvoj kraj na obale ute reke koje
si toliko puta oplakivala, u tvoju kuicu sa plavim krovom i obojenim
zidovima u senci velike kupole, pored koje spava venim snom heroj utog
naroda, i tamo emo iveti sreno.
uti, Hong. Tebi je potreban odmor. Lezi u senku ovog drveta i mirno
spavaj, dok te uva tvoja verenica.
 Posluau te devojice. Ja sam sada tvoj sluga Tan-Kju i njeni drugovi
utaborili su se u veliku i trnu, u oekivanju da rana hrabrog Honga zaraste.
Pram-Li i u-Kin, poto su pretraili okolinu da se uverili da nema divljai,
napravili su jednu ljupku kolibu ispod velike senke ogromnog drveta pombo,
sluei se debelim granama i velikim liem od banana gde su doveli ranjenika,
da bi mu bilo udobnije i da bi ga zatitili od preterane vruine koja je vladala
ispod ovih biljki i od vlane noi.
Dok je Tan-Kju pazila na njega, marljivi Malajac i mladi Kinez kruili su od
jutra do veeri umom traei namirnice, penjui se na drvee da bi uzeli
najbolje voe i pretraujui ipraje da bi oplenili ptiija gnezda ili da bi se
doepali divljai koje su se tu skrivale.
 IGOROTI IZ MINDANAOA
Petnaest dana posle ove avanture Kinezi i Malajac napustili su njihovu
kolibu da bi pokuali da stignu na obalu jezera Butuan i da spasu Romera i
belu enu.
Hong je ve skoro ozdravio i mogao je da upotrebljava svoju ruku, ne
oseajui pri tom ni najmanji bol, poto ga je njegova bolniarka tako dobro
izleila. Pram-Li i u-Kin sakupili su namirnice koje su bile dovoljne za dve
nedelje, a sastojale su se od suvog mesa od kornjae i desetak kilograma sagu
brana, od koga su mogli da prave odlian hleb.
Poto su podelili,municiju i namirnice, rano ujutro krenuli su na put kroz
veliku umu, skreui prema istoku, poto su eleli pre svega da stignu do
Bakata, reke koja, kao to je ve reeno, utie u jezero Butuan.
Ili su tako sve do petog dana kada su odluili, poto su svi bili umorni, da
se odmore dvadeset etiri asa, utoliko pre to su im se zbog vlanih noi
namirnice pokvarile.
Napravili su to su bolje umeli nadstrenicu, a zatim su Hong i Malajac
otili u lov, dok su Tan-Kju i u-Kin pripremali veeru.
Lupivi iprajem isterali su iz legla i ubili jednog matjang-tjogkok,
ivotinju koja lii na malog tigra, dugaku malo vie od pola metra, finog i vrlo
mekog krzna, ukaste boje sa tamno crnim prugama, koji je veliki unitavalac
ptica, kada Pram-Li, raskrivi prolaz izmeu iblja, ugleda u polu tami masu,
koja se nije jasno videla, kako promie izmeu biljki divljeg bibera.
Oh!... povika on. Izgleda da se tamo dole nalazi neka velika divlja.
Neka opasna ivotinja? upita Hong.
To ne bih znao, ali mi vie lii na velikog majmuna nego na neku
etvoronogu ivotinju.
Ako je majmun, pustimo ga da ode. Ti zna da se Tan-Kju ne sviaju
takva divlja.
 Moda sam se prevario, Hong. Ako je babirus?...
Bie dobrodoao. Ve toliko vremena prieljkujem da probam to meso,
za koje kau da je izvrsno.
Stvarno odlino, ree Pram-Li, koji je paljivo gledao izmeu biljki
bibera da bi otkrio divlja. Ali... gde li se sakrila ta ivotinja ili taj majmun?...
Gledam na sve strane i ne uspevam da ga vidim.
Ipak nije napustio ipraje. Vidim kako se pomeraju vrhovi loze.
Istina je, Hong.
Isterajmo ga iz legla, Pram-Li. Ti pucaj u ovo drvee a ja u paziti da ga
pogodim, im odlui da izae. Malajac uze karabinku na nian, i uperi je
tamo gde je video da se grozdovi i lie pomeraju ispalivi jedan hitac. Odjek
pucnja se jo nije izgubio, kada iz bunja odjeknu glas koji je izgledalo da ne
dolazi iz grla neke ivotinje, nego od nekog ljudskog bia.
Za ime Fua i Konfuija!... povika Hong, sa uenjem. Da li si uo,
Pram-Li?...
Da ree Malajac, prebledevi. Da li sam ja ubio nekog jadnog
stanovnika ove ume?...
Toga se plaim; poto se vie nita ne uje.
Hajdemo da vidimo, Hong. Krenue kroz grmlje i naoe se izmeu
biljki bibera koje, su, nemajui nikakav oslonac, inile nerazmrsivo mnotvo
izdanaka, lia i grozdova.
Stigavi izmeu mnotva ove vegetacije, sa velikim zaprepaenjem videli
su ispruenog na zemlji mladog divljaka niskog rasta, ija visina nije bila vea
od jednog metra, koa tamno crna, udovi prilino slabunjavi, dok mu je
stomak bio naduven. Ovaj nesrenik, koga je Pram-Li pozdravio hicem iz
karabinke verujui da je babirus ili majmun, videvi da se pojavljuju dva lovca
skoi na noge iznenaujuom hitrinom, pokuavajui da pobegne. Hong ga je
hitro uhvatio za ruku i oborio na zemlju.
Mi nismo ljudoderi, ni lovci na ljudske glave, oveulje moj ree
Kinez. Pre svega vidimo da si ranjen.
 Pogledae ga spreda i pozadi, ispitae njegove udove, ali nisu videli na
njegovom telu nikakvu ozledu.
Samo je od straha pao ree Malajac, smejui se.
To i ja verujem odgovori Hong. Moda je poverovao da smo lovci na
ljudske glave. ta misli koje on?
Crnac Eta, ili ako ti se vie dopada, Igorot, ree Malajac, koji je paljivo
posmatrao divljaka, koji je postao neto sigurniji i nije vie pokuavao da bei.
Crnci Eta su primitivni ljudi i moda najzaostaliji predstavnici ljudske rase.
ive na malezijskim ostrvima u plemenima koja su jo uvek brojna. Ima ih na
Filipinima, Mindanau, Borneu, Celebesu, na poluostrvu Malaka, i na
indostanskim ostrvima, na Andamanu i naroito na Nikobaru, i to je jo
udnije, i u Junoj Africi gde se nalazi pleme Bushmen, i u centru crnog
kontinenta gde se nalazi pleme Akka, ili pigmeji.
Izmeu divljaka i Malajca, ne bez muke, zapoe sledei dijalog:
Je li daleko tvoje pleme?...
Ne odgovori crnac. Nalazi se u umi.
Da li je brojno?...
Petnaest familija smetenih na drveu.
Naselje u vazduhu?...
Da, da.
ta si ovde traio?... Divlja, moda?...
Ne, uhode Bagani Matutu. Poglavica lovaca...
Ko je taj Bagani?...
Jedan nemilosrdan lovac na glave, koji ve ima nekoliko stotina lobanja
iz Mandajasa, Bagobosa, Guiagosa i Bisagasa.
Jesu li to sve crnaka plemena?
Da odgovori divljak.
 Kome ti pripada?...
Mindajasima. Pokai nam put do jezera i nita drugo ne elimo.
Do kojeg jezera? upita divljak.
Do Butuana.
Tamo treba da idete?
Da.
Moda da vidite tamonjeg sultana?...
Da.
To je zao i vrlo okrutan ovek.
Kako ti to zna?
Bio sam njegov rob. Nemoj da ide kod njega, jer nee oklevati da te
zarobi.
Nemogue. Treba da ga vidim.
Ima neki veliki razlog?...
Idemo da oslobodimo bele ljude koje je on zarobio.
Ljude bele koe?... upita divljak sa velikim uenjem koje nije
promaklo ni Hongu ni Tan-Kju.
Da.
Ali, da li si siguran da su oni zarobljenici sultana iz Butuana?
Verujem da je tako.
Ili se moda vara?
Zato tako govori?
Zato to znam da su beli ljudi zarobljenici poglavice Mandaja, koji je moj
roak.
Koliko ih je?... upita znatieljno Tan-Kju, koja je paljivo pratila prevod
ovih rei.
 etvoro odgovori divljak.
Da li je sa njima i jedna ena?
Da, da!...
Bele koe?
Da.
I jedan ovek tamne koe?...
Da, video sam ga i jo ga se seam.
Tan-Kju se oteo uzvik i ona postade vrlo bleda kao da joj se sva krv izlila iz
srca.
Hong je doeka u ruke, rekavi joj uz blagi prizvuk prekora:
Cvet bisera voli jo onoga koji joj je slomio srce i ubio brata, heroja
utog naroda?
Ne, Hong, ne prijatelju moj ree ona vrlo energino. To e videti
onoga dana kada se budem nala pred njim. Zatim zgrabivi Pram-Lija za
ruku ree mu isprekidanim glasom: Trebamo oveka da nam ispria sve,
sve!... Hou da znam gde se nalaze i kako su pobegli od sultana iz Butuana.
Odveu vas naem poglavici. Ja se zovem Teguma ree mladi divljak.
On je takoe video belce i prijatelj je poglavice Mandaja.

Pola asa kasnije Tan-Kju i njeni prijatelji nali su se okupljeni oko vatre
koja je bila upaljena na sredini platoa, pored starog poglavice Igorota.
Poglavica, poto je upoznao goste, naredio je da ih ugoste i nastavio je da
govori, dok je Pram-Li prevodio.
Ja sam video bele ljude ree video saro ih kao to sad vidim vas jer
poglavica Bunga za mene nije imao tajni. Jedan je bio tamne puti, visokog
rasta, crne kovrdave kose i crne brade, dok su svi drugi bili beli, ukljuujui i
enu. Otiao sam kod Bunge da bih dobio oruje za odbranu od Baganija, koji
je esto ubijao moje ljude, i to je bilo pre etiri nedelje.
 im sam preao Bakat, na moje veliko iznenaenje, ugledao sam jednog od
belih ljudi kako peca zajedno sa nekoliko crnaca. Poto ranije nikada nisam
video ljude ove rase, niti sam znao da postoje, im sam stigao kod Bunge
odmah sam ga upitao odakle je doao ovaj stranac i da li je boja njegove koe
bila zaista takva ili je bio obojen. On mi je potvrdio da je ovaj ovek stvarno
beo i da bi me uverio da ne lae, Bunga mi je pokazao jednog drugog belog
oveka i jednu vrlo lepu devojku, crnih oiju, koja je kako je izgledalo prilino
patila.
Da li si nekada uo ime te ene? upita Tan-Kju koja nije proputala ni
jednu re.
Ne, nikada odgovori poglavica i ne bih mogao ni da znam njeno ime
poto je ona govorila jezikom koji mi je bio potpuno nerazumljiv, kao i ovek
tamne puti. Razgovarali su stalno izmeu sebe i nikada se nisu razdvajali.
Ah!... uzdahnu Tan-Kju, dok su joj oi zasjale sa tugom.
Nastavi ree Hong. Ko su bila druga dva oveka bele koe?
Bili su to mladii irokih ramena i miiavih ruku koji su se sasvim
razliito ophodili prema eni i oveku tamne puti.
A nisi video oveka sede kose?...
Ne ree poglavica.
Jesi li siguran u to?...
Ne varam se.
Da nije umro Terezitin otac?... ree Hong gledajui Tan-Kju, koja je
postala tuna.
Moe biti odgovori ona skoro odsutno.
Nastavi, poglavico odgovori Hong.
Znatieljan da sazna kako je Bunga doao do ovih robova bele koe,
traio sam i ispriao mi je da ih je uzeo od gusara sultana iz Butuana dok su
prelazili Bakat sa tri kanoa. A ne zna gde su gusari zarobili ljude bele koe?
upita Hong.
 Da, zarobljeni su u blizini ua reke koja se zove... ne seam se sada, ali
u ti rei kasnije.
Talajan, moda?...
Da, da, Talajan.
Tan-Kju ree Hong, sa velikim uzbuenjem to su oni, nemogue je da
se varamo.
Devojka nita ne odgovori. Stegnute glave izmeu ruku i oslonjenim
laktovima na kolena, izgledalo je da je zadubljena u duboke misli.
Kinez ju je gledao nekoliko trenutaka u tiini i uzdahnuvi proaputa:
Ljubav za Romera nije potpuno ugaena u srcu Cveta bisera, ali vreme e
zaceliti ranu. Sudbonosna strast je uinila nesrenom najlepu i najhrabriju
devojku Boanske Imperije.
Zatim, okrenuvi se prema Pram-Liu, ree mu da upita poglavicu da li se
pleme Bunga nalazi daleko.
Dva dana hoda, prema suncu koje se die odgovori stari Igorota.
Njegova naselja nalaze se na obali prostranog jezera koje se zove Linguasan, ali
njegovi stanovnici esto dolaze do Bakata da bi pecali.
Veruje li da e nas Bunga dobro primiti?
Bunga mi mnogo duguje, poto sam ga spasao od sigurne smrti pre est
meseci i nita mi nee odbiti, niti e pomeriti jednu dlaku mojim prijateljima.
Hoe li da poe kod njega?...
Da, eleo bih.
Hoe li da spase ljude bele koe?...
Krenuli smo na dug put zbog toga.
Imae ih. Bunga e platiti svoj dug i predae ti robove bele koe i titie
te sve dokle mu to bude mogue.
Kada bih ja bio mlai i kada mome plemenu ne bi pretila nikakva opasnost
ja bih te otpratio, ili bi ti bar dao vernog vodia koji bi me predstavljao.
 Mogu ja ree mladi divljak koga su sreli u umi.
Da, moj dobri Tiguma ree poglavica.
Kada su zavrili obed poglavica odvede Tan-Kju i njene prijatelje u
najlepu kolibu u naselju da bi se malo odmorili poto cele noi nisu ni trenuli.
Putnici, ve premoreni od toliko neprespavanih noi, iskoristili su dobro
ovaj odmor i nisu se probudili sve do zalaska sunca. Poglavica im ponudi za
veeru veliku kornjau koju su njegovi ljudi uhvatili tog dana, zatim im
pokloni zalihu namirnica za put, koja se sastojala od suvog mesa divlje svinje,
korenja od kanoke, zatim poglavica krenu da ih uz mnogo ljubaznosti otprati
nekoliko milja zajedno sa etom svojih hrabrih ratnika, mada je bio siguran da
su se lovci na ljudske glave ve udaljili.
Tiguma, zagrlivi svoju devojku iao je na elu ete, nosei etiri bolosa
koje je uzeo od Baganijevih ljudi i koji su bili namenjeni kao poklon poglavici
Bunga, vrlo cenjen poklon poto ovi crnci nisu znali da obrauju metal.
Na dve milje od naselja, stari Igorota, poto je pozdravio glasom svoje
goste, napusti ih i mali odred nastavi put da bi stigao na obale Bakata im
svane zora.
Oko ponoi, posle etiri sata prilino brzog hoda, zaustavili su se na
obalama reke koja se ulivala u Bakat, da bi se malo odmorili.
Tiguma, Pram-Li i u-Kin hteli su da iskoriste ovaj odmor da bi otili u lov
na kornjae poto je mladi Igorot rekao da ih na ovom mestu ima puno.
Tan-Kju je za to vreme sedela na obali, naslonjena na stablo velike palme
kao da je htela da iskoristi ovaj odmor da bi malo zaspala. Hong, koji je stajao
nekoliko koraka udaljen od nje, bdio je, naslonjen na svoju karabinku. Ali
stalno je bio zamiljen i obuzet nemirom.
Njegov pogled nije se odvajao ni jedan trenutak od mladog Cveta bisera,
kao da je eleo da pogodi misli koje su muile jadnu devojku, poto je bio
ubeen da ona ne spava.
Tan-Kju se tre, a zatim se naglo podie, i videvi da se pored nje nalazi
Kinez ona se odmah pribra i nasmei mu se:
 Ah!... To si ti, moj hrabri prijatelju? ree ona.
ta ti je, moja devojice?... upita Hong, sa strahom. Ti si tuna, i to
prilino tuna. Kakve rune misli uznemiravaju malo srce Cveta bisera?... Da li
je to aljenje za onim to je davno prolo ili ljubomora koja ti razdire srce?...
Govori, devojice.
Ne, mislila sam na moga brata.
Na Hang-Tua?... Ne, ti ne govori istinu, Tan-Kju.
Ona ga pogleda, izloivi svoje lepo lice sunevim zracima, a zatim tiho
ree:
Tano je, prijatelju. Nisam rekla istinu i ogreila sam se o tebe, poto si ti
tako odan i poten.
Mislila si na Romera.
Vie na Biser Manile nego na njega odgovori ona zabrinutim glasom.
Zato ti je sada vana bela ena?...
Veruje li ti, Hong, da ja mogu da se sretnem sa enom koja mi je
preotela oveka koga sam toliko volela, a da ne osetim u dui veliku
gorinu?...
Znai ljubomora se nije ugasila u tvome srcu, moja jadna devojice?
To moda nije vie ljubomora, nego zlopamenje, ili jo gore, mrnja
ree Tan-Kju, sa jo setnijim glasom.
Verovala sam da je sada u mome srcu sve mrtvo, ali sada oseam kako se
u meni sve vie razbuktava enja za osvetom prema ovoj eni, koja je bila
uzrok, iako nenameran, smrti Hang-Tua i svih mojih nesrea.
Hong ju je gledao nekoliko trenutaka u tiini, zatim naslonivi obe ruke na
njena ramena, ree joj tiho:
Hoe li da te osvetim?... Hong je tvoj sluga.
Tan-Kju nita ne odgovori, ali u njenim oima, koje su svetlucale na
meseini, zasija zraak koji je odavao zabrinutost.
 Hoe li da je ubijem?... upita Kinez. Samo jedna tvoja re i ona je
gotova, a ti e se osvetiti.
Ne ree ona, uzdrhtavi. Neu da on bude nesrean. Ja znam koliko
me je muka i suza kotala.
Hong uzdahnu.
Bolje je tako ree. Vie volim da si plemenita nego osvetoljubiva,
Cvete bisera, Ali njega, Romera, ti vie ne voli, je li tako?...
Ne, Hong. Volim samo tebe, kunem ti se duhovima mojih predaka.
Hvala, devojice. Ove tvoje reci spasle su ivot Romeru, jer bi ga ja inae
ubio!...
 POTERA BAGANIJEVIH RATNIKA
Dva sata kasnije odred je nastavio put ne poveavi svoje namirnice, poto
lov na kornjae nije uspeo, uprkos aktivnom traenju mladog uroenika.
U pet sati, kada sunce poinje da se javlja i kada se majmuni i ptice bude,
Tiguma, koji je koraao ispred sviju ostalih, iznenada se zaustavi, a zatim se
baci na zemlju prislonivi jedno uho na tlo paljivo sluajui.
Da li si uo neke sumnjive umove? upita ga Pram-Li, koja je ve
pripremila karabinku.
Da odgovori divljak, koji je izgledao obuzet izvesnim nemirom.
A kakve?...
uo sam kako se grane lome.
Bie da je neki babirus.
Tiguma odmahnu nekoliko puta glavom, kao da sumnja u ovo, a zatim
ree:
Ljudi iz ume razlikuju zvuke koji dolaze od ivotinja od onih koji dolaze
od neprijatelja.
Plai se da nas neko uhodi?...
Mogue je. Baganijevi ljudi...
Moda lovci na ljudske glave?
Moda su ostavili nekoga u umi da motri na nas.
Jo silio dobro naoruani, Tiguma.
Ali oni su brojni.
ta nam savetuje da uinimo?...
Ostanite ovde a ja u otii da izvidim umu.
Pratiu te.
 Ne, poto vi ne umete da puete neujno. Pripremite oruje i ekajte me
ovde.
Mladi uroenik pozdravio ih je pokretom ruke, zatim se bacio izmeu
oblinjeg bunja i udaljio se tiho, puzei kao zmija. Hong i njegovi drugovi
videli su nekoliko trenutaka kako na nekoliko grana lie podrhtava, a zatim
nisu vie nita videli niti su uli bilo kakav um.
Budimo spremni na sve, prijatelji ree Pram-Li. Ako smo tako loe
sree da nas neprijatelj jo eka, imaemo puno posla da ga skinemo s vrata.
Kada bismo mogli izmeu njih i nas da postavimo Bakat, bilo bi lako da
izbegnemo gonjenje ree Hong.
Izgleda da je reka jo daleko.
U sluaju da nas napadnu, potraiemo sklonite na nekom velikom
drvetu ree Tan-Kju.
Ima pravo odgovori Hong. Pogledaj, vidim tamo ono ogromno drvo
kanfore koje e nam odlino posluiti za odbranu. Na njemu ima i lijana koje
e nam posluiti za penjanje.
Koje emo odmah posle odsei, da bi spreili druge da se njima poslue.
Da, Tan-Kju.
utite ree u tom trenutku u-Kin. ini mi se da sam uo kako se
lomi neka grana.
Verovatno se Tiguma vraa.
Hong tek to je izgovorio ove rei, kada se na ivici ume pojavi mladi
uroenik.
On dade znak svojim prijateljima da se ne pomeraju, zastade koji trenutak
oslukujui, savi se prema zemlji, a zatim ih sustie preavi brzo otvoren
prostor.
Dakle?... upita Pram-Li.
Uhode nas odgovori Tiguma, povienim glasom.
Ko...
 Lovci na ljudske glave!
Jesi li siguran u to?...
Uspeo sam da ih vidim. To su ljudi Baganija...
Koliko ih je?... upita Hong, poto je sasluao prevod ovih rei.
Deset ili dvanaest, do sada.
Da li su daleko? upita Pram-Li.
Moda pedesetak koraka odavde.
Trebalo bi ih iznenaditi i napasti ih pre nego to se sastanu sa glavnom
grupom.
Na nae pucnjeve pridruie se i drugi odgovori Tan-Kju.
Ne, mislim da je pametnije da ubrzamo hod i da preemo Bakat. Pitaj da
li je daleko reka.
Moemo da stignemo kada sunce zae ree Tiguma.
Plai li se da e nas napasti na putu?... upita Pram-Li.
Ne, odgovori mladi divljak. Oni ekaju no da bi nas napali, poto
znaju da vi imate oruje koje puca. Ipak emo biti oprezni i nadam se da emo
osujetiti njihov napad.
Kako?... upita Malajac.
Doveu vas na jedno mesto odakle ete moi lako da se branite i neete
biti suvie izloeni opasnosti.
Moda kod nekog plemena?...
Ne, ve u jednu od brojnih peina koje se nalaze na obalama Bakata.
Mladi uroenik se sagao na zemlju i poeo da oslukuje.
Da, ujem ree zatim.
ta?...
Reku.
 Hajdemo!...
Preli su, stalno trei, poslednji deo ume, sastavljen od vrlo visokih palmi
i ogromnih banana bogatih finim i mirisavim plodovima, i stigli su za kratko
vreme do obala Bakata.
Reka, koja je bila jedna od glavnih u Mindanua, ak moda najvanija od
svih po bogatstvu vode, proticala je izmeu dve vrlo visoke i strme obale,
prolazei kroz ogroman broj malih ostrva prekrivenih bambusima, vodenim
biljkama i peanim sprudovima, u kojoj su se videli uspavani krokodili.
Na suprotnoj obali, udaljenoj otprilike tri stotine metara, nije se primeivalo
nikakvo naselje, niti neka koliba ili kanoa. Zar ne bi trebalo ovde da se nalazi
pleme Bunga? upita Pram-Li.
Ne, oni su vie na severu odgovori Tiguma. Ali sutra, u pet ili est
asova, stii emo tamo. Za to vreme pronaimo neko sklonite da nas ne bi
iznenadili Baganijevi ljudi.
A gde misli da ga nae?
Saekajte me ovde. Brzo u se vratiti.
Mladi uroenik je potrao, sledei strmu obalu reke, dok su Hong i njegovi
drugovi motrili na ivici ume.
Nije prolo ni pet minuta i Tiguma se ve vratio.
Sledite me bez oklevanja ree on, im je stigao.
Hong i njegovi drugovi pourili su da krenu za njim.
Uroenik sie niz obalu idui liticom koja je skoro propadala u reku, tako
da je ponekad propadao u vodu do kukova, i odvede mali odred ispod jedne
ispucale stene.
Hong, pri poslednjoj svetlosti pre sumraka, poverova da je video na sredini
strme obale taman otvor, polupokriven biljkama puzavicama.
Je li tamo gore sklonite?... upita Pram-Li.
Da odgovori Tiguma.
Da li emo moi da se uspnemo uz liticu?...
 Malo pre sam se uspeo do te peine.
Nadajmo se da emo i mi stii.
Upravo su se pripremali da otponu sa penjanjem, kada iz ume zaue
kako odjekuje krik koji je mogao da bude od nekog majmuna ili ptice kalao.
Evo ih, ree uroenik. Gore, brzo!...
Uspon nije bio lak, poto je litica bila vrlo okomita, ali hvatajui se za biljke
puzavice i za korenje i stavljajui noge i ruke u pukotine, za nekoliko minuta
mogli su da stignu do otvora koji je vodio u jednu jamu, ili bolje reeno u
jednu vrstu galerije.
Tek to su ovde uli, ugledali su mnotvo imia koji su se razbeali na
sve strane, i koji su od ove galerije nainili svoje skrovite.
Kakva teta to su tako brzo otili ree Pram-Li.
Toliko sam gladan da bih jednog pojeo.
Fuj!... ree u-Kin. Jesti imie!...
Zar vi Kinezi ne jedete i gore stvari?... Usoljene gliste i mievi sigurno ne
vrede vie.
Tiina ree Tiguma, koji je posmatrao stojei blizu izlaza iz ovog
podzemnog hodnika.
Dolaze?... upita Pram-Li, koji se pruio pored njega.
uo sam jedan drugi signal.
Hoe li uspeti da nas otkriju?...
Mogue je, ali odavde je lako da pruimo otpor.
Nadam se, poto jo uvek imamo veliki broj metaka. Ali i pored toga
postoji opasnost da nas opkole.
Istina je, nisam na to mislio.
Nemamo nita da stavimo u usta, a svi smo izgladneli.
Malo dalje odavde ima banana.
 Ko e da ode da ih nabere?...
Ja.
Da te ubiju?...
Brz sam i oprezan. Ako neprijatelji nisu jo stigli na obale reke mogu da
okuam sreu.
Ti si dobar ovek, Tiguma.
Vi ste spasli mene, moju enu i itavo pleme, i zato sada ja treba da
pokuam vas da spasem.
Hoe li da te pratim?...
Ne, vi niste tako brzi kao ja. Motrite odavde i nemojte se plaiti za mene.
Ovo rekavi, marljivi Igorota naorua se noem koji mu je dao Hong i sie
neujno niz liticu.
Troje Kineza i Malajac, koji su krenuli prema otvoru, videli su ga kako je
sreno stigao do obale.
Ako ga ubiju?... upita Tan-Kju. Bilo bi mi ao kada bi ovaj odani ovek
stradao od hitaca onih okrutnih ljudi.
Oprezan je i vet odgovori Hong. Imam potpuno poverenje u njega.
Oni poee da oslukuju, drei u rukama karabinke, spremni da na prvi
znak uzbune krenu u pomo.
Prolo je pet minuta munog oekivanja, a do njih nije dopro nikakav um
niti povik, zatim zaue, upravo ispod stene, uborenje vode.
ta je ovo?... zapita se Pram-Li, krenuvi napred.
Izgleda kao da se neko pere ili kao da izlazi iz vode.
On pogleda dole i poverova da je u tami video ljudsku figuru, kako stoji na
obali Bakata.
Jesi li to ti, Tiguma?... ree tihim glasom.
Da odgovori uroenik.
 Napustio je obalu i teko se penjao, kao da je bio zbunjen usled nekog
ogromnog tereta.
Pram-Li i u-Kin na jedan Hongov znak pourili su da mu krenu u susret i
ugledali su kako nosi na ramenima ogroman sveanj banana, ija je teina
mogla da bude trideset ili etrdeset kilograma.
Odlino!... ree veselo u-Kin. Imaemo ih za nekoliko dana.
On uze sveanj koji je bio suvie teak za tako malog oveka i svi troje
pourie da stignu Honga i Tan-Kju.
Neprijatelji?... upita tada Pram-Li uroenika.
Ve su stigli na obalu odgovori Tiguma, tresui sa sebe vodu.
Odakle ti dolazi poto si sav mokar?...
Preao sam reku i iao sam da uberem nekoliko banana koje rastu na
jednom ostrvcetu.
Nisi mogao da doe do ume?...
Bilo je nemogue.
I nisi mislio na krokodile?... Da su te opazili, mogli su da te preseku na
dva dela.
Nisu se probudili, a imao sam i no.
Da li ima mnogo neprijatelja?...
Tridesetak.
ta su radili?...
Traili su nae tragove.
Hoe li uspeti da ih pronau?...
Mudri su i moi e da ih otkriju, ali kao to sam ve rekao vi imate oruje
koje puca.
Saekaemo ih.
Navalili su na mirisave banane, hranu koja nije mnogo hranjiva, ali ipak
dovoljna da bi umirila glad koja ih je muila. Zatim su se Tan-Kju, Hong i u-
Kin namestili da bi malo uivali u odmoru, dok su Pram-Li i uroenik bili na
strai.
Isprueni u blizini otvora, sa orujem na domaku ruke, Malajac i Igorot
paljivo su motrili, napregnuto oslukujui da bi uli i najmanji um.
Tek to su se namestili, kada uroenik, koji se nalazio na najisturenijem
uglu, ugleda jedan niz ljudskih senki kako tiho idu du reke.
Evo ih ree Pram-Li, poto ga je Tiguma upozorio.
Pustimo ih da dou, odgovori Hong.
Jedan od njih ve je poeo da se penje uz Liticu. ulo se kako se odronjava
kamenje, koje se kotrljalo dole a zatim padalo u vodu, lagano pljuskajui.
Hong je kleknuo da bi mogao lake da se pokree, i uperio je karabinku
prema izlazu iz peine.
Nemojte se pomerati ree.
ovek se i dalje penjao. ulo se pomeranje kamenja, njegovo hvatanje za
korenje i zadihano disanje, a ispod njega ulo se kako se i drugi penju.
Odjednom se pojavi jedan ovek ispred peine. Hong odmah naniani
puku i opali hitac.
Pucanj je bio propraen jakim i stranim urlikom, i ovek nestade,
otkotrljavi se preko stene da bi posle pao u vodu. Poto je savladan prvi
protivnik, Pram-Li, u-Kin i Tan-Kju krenuli su napred, nagnuvi se preko
ivice provalije. Poto su dole ugledali i ostale ljude ispalili su u njih vatru.
Troje ili etvoro, koji su bili pogoeni, padoe na druge, koji su bili nemoni
da se o upru ovom iznenadnom udarcu, pa se otkotrljae sve do obale, pri
emu su se ugruvali ili osakatili.
Sa podnoja stene uli su se besni povici, koji su odjekivali u isto vreme
kada i puani hici.
Hong koji je ponovo napunio puku, krenuo je napred, spreman da
odgovori, ali Baganijevi razbojnici ve su se udaljili niz obalu reke.
 Otili su ree Pram-Li, okrenuvi se prema mladom uroeniku.
Izgleda da im je bilo dosta?...
Tiguma klimnu sumnjiavo glavom.
Nemojte se zavaravati ree zatim. Vi ne poznajete osvetniki duh ovih
ljudi.
Malajac zauvi ove rei zatrepta.
Ti dakle veruje da nisu pobegli? upita, sa izvesnom zebnjom.
Ne.
Da nas opsedaju?
Toga se plaim. Oni nee otii sve dok ne budu imali nae glave.
Bednici!... promrmlja Hong poto je uo prevod. On baci oajniki
pogled na Tan-Kju, a zatim dodade lupim glasom:
I sve je ovo samo da bismo spasli onog oveka!...
 TAJANSTVENI PRIJATELJ
Posle onih pucnjeva i urlika, na obalama Bakata zavladala je duboka tiina,
koju je remetio sam um vode koja se razbijala o stene i o peane sprudove.
Hong, obuzet tunim mislima, seo je na ivicu peine, sa nogama opruenim
prema reci, i odsutno je posmatrao tok vode. Izgledalo je da vie nije
razmiljao o velikoj opasnosti koja je pretila njemu i njegovim prijateljima.
Tiguma, s druge strane, stajao je uspravno na steni koja se okomito
sputala, i paljivo je oslukivao, nastojei da uje i najmanji um koji bi
mogao da najavi povratak lovaca na glave. Tan-Kju, koja se skupila pored
Malajca i u-Kina, izgledala je takoe obuzeta dubokim mislima, i nije sluala
razgovor koji se vodio izmeu njenih prijatelja.
Zviduk, koje se zauo iznad njihovih glava, otrgao je opkoljene iz
razmiljanja.
Zviduk zmije ili neke strele? upita Hong, brzo se podigavi.
Strele ree Pram-Li.
Odakle je izbaena? Da li si nekoga video na reci?...
Ne odgovori Malajac. Da se neko pojavio na vodi, odmah bi ga
spazili.
Kako je onda dola ta strela? upita Tan-Kju.
Da li se uopte radi o streli? ree u-Kin. Volio bih da je vidim.
Potraimo je ree Malajac.
Pram-Li upali jedno drvce, i dok je u-Kin straario u peini, nadgledajui
sa one strane koja je bila okrenuta prema reci, ostali su se razili izmeu stena,
u potrazi za strelom.
Posle nekoliko trenutaka Pram-Li je pronaao strelu u jednoj pukotini. Po
njenom poloaju odmah je shvatio da nije izbaena iz pravca reke.
udno! povika on, pogledavi znatieljno na suprotnu stranu peine.
Tiguma!...
ta je?...
Gde se zavrava ova peina?...
Nisam je nikada istraivao.
Ne zna da li ima nekakvu vezu sa spoljnim delom?...
To ne znam.
u-Kin, budi na strai i dri puku uperenu prema dnu peine, a mi emo
malo osmotriti ovu strelu.
On se podie na vrh prstiju i podie strelu.
To je bila lagana bambusova trska, sa eljeznim vrhom, na ijoj drugoj
strani se nalazio jedan mali ep koje je izgledalo da je napravljen od sredine
drveta.
Na samoj sredini Malajac je ugledao zelenu prugu, iroku dva palca, koja je
izgledala obavijena velikim listom.
ta je ovo? upita, pogledavi Tigumu. Neki znak ili ukras?
Verujem da se radi o streli koja treba da prenese nekakvu poruku
odgovori mladi uroenik.
ta to znai?
Da na ovom listu treba neto da pie.
Ja sam uo kako se pria da izvesna plemena upotrebljavaju lie umesto
papira.
On paljivo razvi ovu traku od lista, i pri svetlosti ugarka ugleda utisnute
znake rasporeene u dva reda.
Jesu li to rei? upita se on, sa uenjem.
Tiguma se nagnuo prema ovom komadu lista, i paljivo je posmatrao
znake.
Ja poznajem ovo pismo! povika.
 Ti to naziva pismom? upita Pram-Li.
To su znaci koje ja poznajem poto se istim znacima slui i moje pleme.
Mogue!... Onda bi moralo da se pretpostavi...
Da se meu Baganijevim ljudima nalazi neki moj zemljak ree Tiguma.
Deifruj ove znake.
Ve sam uspeo da ih razumem.
I ta kae?
Da idemo do kraja peine i da neko motri na nas.
Motri na nas!... povikae Hong i Tan-Kju sa velikim uenjem, kada im
je Pram-Li preneo ove rei.
Da li je meu Baganijevim ljudima neko od naih poznanika?...
Pram-Li upita Tigumu.
Sve ukazuje na to odgovori mladi uroenik.
Ko bi to mogao biti?... Mi nismo imali nikakve veze sa ovim okrutnim
lovcima na ljudske glave.
Moda je neko ko pripada mome plemenu ree Tiguma.
u-Kin je ostao na izlazu peine, da razbojnici ne bi iskoristili priliku i
popeli se u peinu, dok su drugi, predvoeni Malajcem koji je osvetljavao put,
krenuli u istraivanje drei spremne puke.
Kako su ili napred tunel je postajao sve ui i nii, tako da je nagovetavao
da se sputa u utrobu zemlje.
Zidovi, koji su bili vrlo neravni, sa dubokim usecima, ponekad su
dozvoljavali prolaz samo jednoj osobi, dok su se ponekad naglo irili u peine
koje su imale polukruni ili ak kruni oblik.
Poto su oprezno krenuli napred, stigli su do krajnjeg dela peine i
zaustavili su se ispred malog otvora koji je bio toliko irok da je jedva mogla
da se provue noga, a bio je dugaak pola metra.
 Strujanje vazduha dolazilo je upravo iz tog otvora.
Prolaz od koga neemo imati nikakve koristi ree Hong. Ne bi mogao
ni da se proiri, poto su zidovi ove peine vrlo debeli. Da li nas je zbog toga
nepoznati zatitnik pozvao da doemo ovde?
Evo jedne neshvatljive tajne.
Kao to je neobjanjivo i pitanje sa strelom ree Tan-Kju.
Zato? upita Hong.
Zar moe da pretpostavi, Hong, da je strela proavi kroz ovaj otvor
mogla da stigne do krajnjeg suprotnog dela tunela?
Utoliko vie to smo se stalno sputali dodade Pram-Li.
Istina je ree Hong, pogoen ovakvim razmiljanjem. I ta
zakljuuje, Tan-Kju?
Da je morala biti izbaena sa neke druge strane.
Moda je postojao nekakav otvor u blizini mesta na kome smo se mi
nalazili? upita se Hong.
Mora da je tako, i to emo u povratku istraiti.
Ali ree Pram-Li zato nam je onda vlasnik ove cedulje savetovao da
doemo ovamo?
Mora da postoji nekakav razlog primeti Hong. Hou da vidim taj otvor.
On uze iz Malajeve ruke ue namazano katranom i provue ga kroz otvor,
nakon ega odmah uzviknu sa puno iznenaenja i radosti.
ta ti je, Hong? upita Tan-Kju.
Kinez umesto da odgovori isprui brzo ruku i izvue vrlo lepu i veliku
pticu koja je liila na mladog urana kome je kroz vrat bila zabodena vrlo
tanka strela, slina onoj koja je izbaena kroz tunel.
To je bio argo, jedna od najlepih ptica iz indo-malezijskih predela.
Ove ptice imale su veoma obilno perje, tako da je izgledalo kao da su
nosile ogrta i izgledale su vrlo velike.
 Njihovo perje je crno sa beliastim i crvenkastim prugama a oi im
podseaju na oi pauna, samo su jasnije i bez zlatnih odsjaja.
Neverovatno! povika Hong, pokazujui prijateljima na pticu.
Sada razumem zato nas je vlasnik one ceduljice poslao ovde ree
Tiguma. Znajui da smo opsednuti on se pobrinuo da nam obezbedi divlja.
Onda mora da je tvoj zemljak ree Pram-Li.
Sada vie ne sumnjam u to odgovori mladi uroenik.
Pogledajmo da li ima neto drugo ree Hong. Na opskrbljiva moda
nije zaboravio da nas ima petoro.
On proturi ponovo ruku i izvue dva divna goluba, neto malo deblja od
naih, sa perjem na grudima sjajno plave boje a na grudima zatvoreno zelene
boje sa zlatnim odsjajem i sa po nekom utom arom, zatim banane, dva velika
duriona i najzad nekoliko smolastih granica koje su mogle da poslue kao
baklje.
Ovaj nepoznati zatitnik mislio je na sve ree Hong, koji je bio vrlo
zadovoljan. Pobrinuo se ak i za svee.
Ima li jo neto u rupi? upita Tan-Kju.
Za sada nema nita drugo odgovori Hong koji je pretraio svaki deo
peine.
Nada se da e se opskrbljiva vratiti da nam donese jo jednu divlja
ree mlada Kineskinja, smejui se.
Poto je ve zapoeo i nastavie odgovori Hong. Ove zalihe su samo za
dva obroka.
Hteo bih da upoznam to tajanstveno lice koje je reilo da nam spolja
pomae Malajac ree Tigumi.
Sigurno emo ga pronai.
Kada?...
Moda pre nego to se nadate odgovori uroenik.
 On je razvio list i vrhom noa urezao nekoliko znakova koji su bili potpuno
nerazumljivi za Kineze.
Kada je zavrio, savio je list oko strele i ostavio je u jednoj pukotini.
Gotovo ree. ovek koji hoe da nam pomogne obaveten je da
elimo da ga upoznamo.
U tom trenutku u tunelu odjeknu pucanj praen povikom:
Na oruje!...
u-Kin!... povikae Tan-Kju i Hong.
Oni na brzinu upalie smolastu granicu i svi pojurie prema tunelu, kada
je odjeknuo i drugi pucanj.
Kada su stigli na kraj tunela, ugledali su Kineza kako se povio u kuku,
zauzevi poloaj kao kada neko motri na neto.
Napadaju nas? upita Hong, pojurivi prema njemu.
Video sam nekoliko ljudi koji su pokuavali da nam se priblie, plivajui
u vodi odgovori u-Kin. Jedan se utopio poto je dobio metak u glavu a
drugi su se sakrili meu stene koje se diu nasuprot nas.
Da li ih je bilo mnogo? upita Hong.
Najmanje dvanaestak.
Vraaju se?... upita Hong.
Gledajte ih!... Puze preko stena nastojei da nam se priblie. Nazad!...
Moda su im strele otrovne.
Naglim pokretom mladi Kinez snano je odgurnuo Honga i Tan-Kju.
Trenutak kasnije tri strele pogodile su zidove tunela na samo nekoliko
koraka udaljenosti od opsednutih.
Nekoliko ljudskih prilika okupljenih na obali, videlo se odozgo kako se
komeaju u tiini.
Vidi li ih, Pram-Li? upita Hong, tihim glasom.
 Da.
Moemo ih slobodno napasti.
Da, ali...
ta ti je?
Hoe da sazna ta rade. Izgleda mi da su zauzeti oko obavljanja nekog
tajanstvenog posla.
Istina, je, Pram-Li odgovori Hong. Izgleda mi da nameravaju neto da
preseku.
I da izvlae iz reke nekakvo bure ili nekakav sanduk.
Koje sadri barut?...
Ne verujem da ovi uroenici koji vie upotrebljavaju strele nego vatreno
oruje, mogu da imaju toliko baruta.
ta se onda nalazi unutra?... upita Hong, koji nije bio miran.
Pre nego to zavre ovu tajanstvenu operaciju, ispalimo nekoliko hitaca.
Upravo sam to nameravao, Pram-Li. Niani usred grupe.
Spreman sam.
Vatra!...
Dva pucnja odjeknula su skoro istovremeno.
Razbojnici su brzo skoili u vodu, ali dvoje od njih, koji su se nalazili na
vrhu jedne stene, skotrljali su se dole i uali su smrtno preplaeni na ivici
peanog spruda.
Lepa paljba!... povika u-Kin, koji je odmah pritrao da pomogne
drugovima.
Hong mu odgovori uz ljutiti povik.
On je video kako se pojavljuje plamen u travi koja je rasla oko stena, koji
se pretvarao u oblak dima.
Razbojnici!... povika. Hoe da nas spale... Skoro u istom trenutku je
osetio kako mu je grlo nepodnoljivo gorelo, dok su njegovi drugovi stavljali
ruke na oi.
ini mi se kao da sam izgubio vid! povika u-Kin.
Stotinu mu krokodila!... povika Pram-Li, bacivi se brzo unazad. ta
to gori ispod nas?...
Opor dim, koji je smrdeo i guio napadajui njihova grla i oi, penjao se sa
stena, dok su biljke puzavice, ve osuene, sagorevajui irile tako jaku toplotu
da se nije moglo izdrati.
Hong i njegovi drugovi, polu zagueni i polu slepi, povukli su se unazad,
odgurnuvi Tigumu i Tan-Kju koji su im priskoili u pomo.
Beite!... povika Hong.
ta to gori?... upita mlada Kineskinja koja je poinjala da kalje.
Ne znam. Beimo u peinu ili e nas poguiti.
Na brzinu su pokupili smolaste granice, golube i voe, i bre bolje su
pobegli dok su prvi naleti dima, gonjeni vetrom koji je doao spolja, lagano
prodrli u tunel.
Kada su stigli u poslednju peinu, zaustavili su se u blizini otvora da bi
mogli lake da diu.
ta se to desilo?... upita Tan-Kju.
Ovi bednici pokuavaju da nas ugue odgovori Hong. Upalili su
prue, i vatra se proarala i na biljke na stenama.
A ovaj opor miris koji nam je grizao oi, od ega je dolazio? Pram-Li
upita Tigumu.
Od lia biljke kumakru, odgovori uroenik.
ta je to kumakru?
To je biljka koja raste kao grm i ije lie kada sagoreva daje tako opor
miris da ne moe da se izdri ni jedan minut.
U pakao sa tim huljama!...
 Sreom se tu nalazi peina, jer u tunelu ne bismo mogli dugo izdrati.
Zlo je u tome to e posle vatre stii one hulje ree Pram-Li.
Saekajte njihovu posetu dodade Tiguma.
Bie dostojno primljeni ree Hong, postoje sasluao uroenika. Ti se
ne plai Tan-Kju?
Spremna sam da pucam u njih odgovori mu hrabra devojka odluno.
Sestra hrabrog Hang-Tua nikada se nije plaila opasnosti.
Tiina ree u tom momentu u-Kin.
Ako dou od dole?... upita Hong.
Ne. ujete li?...
Sa strane gde se nalazio otvor zaulo se tiho utanje koje je izgledalo da
dolazi od neke zmije.
Hong se odmah okrenuo uperivi svoju puku.
Ko je? upita.
Isti um, neto laki nego ranije, zauo se, a zatim ljudski glas izgovori
jednu re.
Tiguma je skoio napred, povikavi:
Evo me!...
Hong je brzo upalio baklju i pribliio se otvoru, drei stalno puku.
S druge strane otvora pojavila se ljudska glava. To je bio mladi vrlo tamne
koe sa crvenkastim primesama, blagih crta, malih i vrlo crnih oiju. Njegova
kosa bila je duga podeljena u dve velike pletenice, koje su mu padale preko
obraza, i bile su ukraene ljuturama kornjae i ribljim kostima.
Videvi Tigumu, mladieve oi su ivnule i zasjale su kao dve eravice.
Ja sam oteti deak ree on Tigumi.
Vindhit!... povika prijatelj Kinere.
Vindhit!... odgovori mladi.
 Nisu te dakle ubili lovci na ljudske glave?
Kao to vidi, poto sam ovde i razgovaram sa tobom.
I prepoznao si me?...
Da, mada je prolo ve etiri godine. Video sam te jue ujutro, u zoru,
kad si prolazio kroz umu u drutvu nekoliko ljudi ute koe.
I reio si da mi pomogne?
U to si se uverio.
Jesi li poznavao ovu peinu?
Da, Tiguma.
A odakle si bacio strelu?...
Sa jednog otvora iznad peine tunela.
Ti si nas snabdeo namirnicama?
Plaio sam se da ih nemate i iao sam da neto za vas ulovim.
Da li Bagani ima mnogo ljudi?...
Najmanje stotinak odgovori Vindhit, sa prizvukom malodunosti u
glasu.
I verovatno su odluili da nas zarobe.
Rekli su mi da ste vi ubili Baganija i da su se zakleli da e ga osvetiti.
Da li postoji nain da pobegnemo od njih?...
Pokuao sam da ga naem ali uzalud ree mladi.
Sve to sam mogao da uinim je to to sam vas snabdeo namirnicama.
Baganijevi ljudi me ekaju da bi krenuli u odluan napad protiv vas. Budite
oprezni i hrabro se suprotstavite ako ne elite da izgubite glave. Za jedan sat,
ako me ne ubiju, biu ovde.
Rekavi ovo mladi uroenik neujno je nestao, krenuvi kroz umu koja se
protezala iza peine.
Tiguma je odmah preneo svojim prijateljima staje saznao od svog mladog
zemljaka.
Stotinu ljudi!...-povika Hong.-To je suvie za nas.
ta da uinimo? upita Tan-Kju, koju je obuzela jeza, uvi za okrutne
namere Baganijevih ljudi. Da li emo moi da spasemo nae glave? Da li e
se moja misija zavriti ovde, u tami ove peine?... Hong... plaim se.
Kinez joj se pribliio gledajui je netremice.
Ti se plai... za njega proaputa joj na jedno uvo.
Mlada Kineskinja odmahnu svojom lepom glavom, u znak odricanja.
Da, Tan-Kju, da, moj Cvete bisera nastavi Kinez muklim glasom. Ti
se plai da nee moi da spase Romera.
Ne ree ona odluno. Ne, Hong.
Hvala, Cvete bisera ree Hong, uz uzdah. Hvala, devojice.
Zatim, uspravivi se koliko je bio dug, povika gromkim glasom.
Boriemo se i spasiemo Cvet bisera. u-Kin, Pram-Li, Tiguma, sledite
me!...
Gde namerava da ide, Hong? upita Tan-Kju, zadravajui ga.
Hou da preem reku.
A ako te ubiju?...
ta je to vano?... Umreu pred tvojim oima.
Ne, Hong, ja se nikada ne bih pomirila sa tvojom smru. Ne, to ne elim.
Cvet bisera te moli. Saekajmo Tiguminog prijatelja.
emu se nada, Tan-Kju?
Ko zna?... Saekajmo!...
Skoro u istom trenutku prema suprotnoj strani tunela, zauli su se ljudski
glasovi.
Dolaze!... ree Malajac, pojurivi prema toj strani.
Da, dolaze potvrdi u-Kin.
 Dobro, hajdemo da ih susretnemo ree Hong, glasom punim pretnje.
 PRELAZAK PREKO BAKATA
Da ih ne bi pogodila neka otrovna strela, Hong je pre svega ugasio baklju, a
zatim, poto je zamolio Tan-Kju da se ne udaljava od otvora i da se sakrije iza
grupe stalagmita koji su spajali tle sa svodom peine, krenuo je sa ostalima
hrabro kroz tunel, odluan da sprei prolaz neprijateljima.
Tiina ree Tiguma. Izgleda mi da su Baganijevi ljudi blie nego to
smo oekivali.
Da li si neto video? upita Pram-Li.
utite, ujem kako razgovaraju. Saekajte me ovde.
Mladi uroenik je stavio no u zube koji mu je dao Hong i poeo da pue
kroz tunel.
Preao je petnaestak koraka kada zau, na malom rastojanju, tiho aputanje.
On se zaustavi oslonivi se na zid i oslunu.
uje li ih? upita jedan glas.
Ne odgovori drugi.
Da nisu pobegli?
Nemogue. Ovaj tunel ne bi trebalo da ima izlaz.
Nikada nismo bili do kraja. Da li si ti bio?
Ne.
Gde se zavrava?
To se i ja pitam.
Da li nas i ostali slede?...
ini mi se da ujem kako puu.
Ova tiina me uznemirava.
I mene.
 Moda je dim poguio Kineze?...
O tome sam i ja razmiljao.
Ili su pomrli u nekoj peini koju nismo videli?...
Onda hajdemo da uzmemo neki ugarak.
A ako su Kinezi jo ivi? Ti zna da imaju vatreno oruje.
Koje znaju vrlo dobro da upotrebe.
ta da uinimo?
Hajdemo napred. Zakleli smo se da emo osvetiti Baganija i neemo otii
odavde dok ne budemo imali glave Kineza.
Napred.
Tiguma je sluao ovaj razgovor i nije propustio ni jedan jedini slog. Poto
je dosta saznao, spremao se da se povue, kada oseti udara On instinktivno
zgrabi no i udari na pravo mesto.
Urlik prekide duboku tiinu koja je vladala u tunelu, bolan urlik koji se
zavri ropcem.
Tiguma se odmah podigao, ali u istom momentu osetio je kako su ga
dohvatile etiri snane miice, podigle i brzo ponele kroz tunel On je uzviknuo:
Upomo... Oteli su me!...
Hong i njegovi drugovi odmah su prepoznali glas Tigume.
Poto su pretpostavili ta se desilo u tunelu, odmah su odluno pojurili
napred, drei uperene puke.
Oni su ili u susret ljudima koji su takoe u tunelu pojurili na njih.
Pali!... zagrme Hong.
Tri hica zabljesnue u tami.
Pri svetlosti ovih bljesaka oni ugledae kako ispred njih bee ljudi.
Napred! povika Hong, koji je drao puku za cev.
Baganijevi ljudi, uplaeni ovom iznenadnom paljbom i stranim napadom
njihovih protivnika, koji su strano pogaali iz svojih puaka, razbijajui glave
i reetajui lea, poeli su naglo da bee ne mislei na pruanje otpora.
Sada se panika proirila na sve ostale i mislili su samo na to kako da se
spasu. Kada su stigli do krajnjeg dela tunela, pojurili su zbunjeno u reku,
spasavajui se na grebenima. Hong, Malajac i u-Kin ohrabrili su se. Videvi
da neprijatelji bee, opalili su nekoliko hitaca i oborili jo nekoliko ljudi.
Iskoristimo njihov poraz i beimo, ree Hong. u-Kin, idi pozovi Tan-
Kju.
Uzaludno je odgovori mladi Kinez, pojavivi se sa pukom u ruci.
Doi, Cvete bisera, ree Kinez, zgrabivi je svojim snanim miicama.
Pokuaemo da stignemo na drugu stranu reke.
A Tiguma?...
Oteli su ga.
I ostaviemo ga?
Za sada da, ali zatim... ne, neemo ostaviti tog junaka u rukama onih
hulja. Uhvati me oko vrata, a vas dvojica idite pozadi i titite odstupnicu. Ti,
prijateljice moja, dri oruje da se ne bi pokvasilo. Uskoro e nam trebati.
Poto je to rekao; odluno je skoio u vodu i poeo snano da pliva. Tan-
Kju, drei mu se oko vrata samo jednom rukom, drugom rukom drala je
visoko dve puke i barut.
Dok se Kinez borio sa Strujom, u-Kin i Malajac stigli su do jedne stene, i
odande su zapoeli sa paljbom na obalu. Baganijevi ljudi, poto su se malo
povratili od straha, sakupili su se, pomiljajui da e neprijatelj iskoristiti
priliku da ode. Videvi Honga na sredini reke, poeli su da izbacuju strele i da
ispaljuju po neki hitac iz puke. Poneki, hrabriji, skakali su u vodu, odluni da
uhvate plivaa, ali Pram-Li i Su-Kin paljivo su motrili.
Meni prvi a tebi drugi!... povika Malajac, skoivi na jednu stenu.
Dva pucnja iz puke odjeknue i dva oveka, prvi koji su skoili u reku,
iezli su pod vodom, ostavljajui na povrini krug obojen krvlju.
 Nakon ovog duplog pogotka tako dobro uspelog meu banditima zauli su
se krvoloni povici, ali niko se nije usudio da se suprotstavi ovoj dvojici
iskusnih strelaca, ak su oni koji su bili najblii nastojali da se sakriju iza
drvea koje je raslo du reke.
Malajac se okrete i ugleda Honga koji je uspeo sreno da stigne do jednog
peanog spruda na koji je poloio mladu devojku.
U vodu povika u-Kin. Dri puku i municiju u levoj ruci i nastoj da
ne pokvasi ni jedrio ni drugo.
Ja sam dobar pliva odgovori Kinez.
Baganijevi ljudi videvi kako su uli u vodu, izali su iz ume da bi ih
uhvatili ili da bi pokuali da ih pogode strelama.
Hong se pripremio da titi svoje prijatelje. Sakrivi se iza jednog stabla
drveta, ispalio je dva hica u rulju koja je urlala.
Tan-Kju je pourila da i ona isto uini, i oborila je jednog uroenika koji je
izgleda bio neka vana linost, sudei po turbanu koji je nosio na glavi.
Ovo je bilo i suvie za ove hulje.
Uvidevi da je nemogue da ih slede, jer su njihovi protivnici uspeli da
preu Bakat, poto su urlali i pretili i potroili rezervu strela, nestali su
razbeavi se pod velikim drveem koje je raslo uz reku.
Hvala Hong ree Tan-Kju, pruivi ruku prema hrabrom Kinezu. Tebi
jo dugujem ivot.
Pored tvoga ivota trebalo je spasti i nae ivote odgovori Hong, smeei
se.
Ali ima jo jedan ivot koji treba da ugrabimo od smrti, Hong.
Da, ivot mladog Tigume ree Kinez ali to e biti tee, Tan-Kju.
Mi ne moemo da ostavimo ovog hrabrog mladia u rukama krvolonih
bandita.
I neemo ga ostaviti, Tan-Kju, moraemo da se izloimo opasnosti,
utoliko pre to nam je taj mladi potreban da bismo izveli do kraja na
poduhvat.
ta emo uiniti, Hong?... Ko od nas zna gde se nalazi naselje lovaca na
ljudske glave?...
Moda su ga ve ubili ree Pram-Li.
Tigumu?... upita Hong.
Da odgovori Malajac.
Ako mu nisu odrubili glavu kada su ga uhvatili, pretpostavljam da ga
posle nisu ubili. Ti si uo da se pria kako lovci na ljudske glave ponekad
potede ljude koji im padnu u ruke.
Bilo kako bilo, mi emo imati mnogo posla da bi ga oslobodili, Hong
ree Tan-Kju.
Moda manje nego to ti veruje, Cvete bisera! povika Kinez, naglo se
podigavi.
Vidim jednog oveka kako prelazi reku.
ta ti je, Hong?...
Opet oni banditi? povika Pram-Li, uzevi puku.
Ovog puta se radi o jednom prijatelju odgovori Hong.
Vraa se Tiguma?...
Ne, to je na snabdeva, i skoro sam siguran da se ne varam. Doite!...
Napustili su drvee koje ih je titilo i uputili su se prema obali. Upravo u
tom momentu jedan mladi uroenik, skoro nag, poto je imao samo komadi
koe od pantera, dolazio je na peani sprud.
U jednoj ruci drao je mali luk i nekoliko strela, a za pasom je nosio no sa
vrlo irokom i veoma sjajnom otricom.
Da, to je Vindhit ree Hong. Evo sree kojoj se nisam nadao.
Mladi uroenik se zaustavio na ivici spruda, kao da se dvoumio da li da
poe napred ili da se vrati.
 Hong i Pram-Li, krenuli su mu u susret, maui mu prijateljski.
Nemoj se plaiti ree Hong. Mi smo Tigumini prijatelji. Izgledalo je
kao da ih mladi uroenik nije razumeo.
Sigurno nije poznavao kineski jezik.
Nisi me razumeo?... upita Hong.
Vindhit je ostao nepomian, i gledao radoznalo u dva oveka. Zatim je
podigao jednu ruku i stavio je jedan prst na grudi Malajca, izgovorivi
nekoliko rei.
Da odgovori Pram-Li, smeei se. Ja sam Malajac. Uroenik se
nasmejao, zatim ree na jeziku koji je samo Pram-Li mogao da razume:
Vi ste prijatelji Tigume.
Da, prijatelju.
Tiguma je u rukama lovaca na ljudske glave.
To znamo.
Prepustiete ga njegovoj tunoj sudbini?...
Ne ree Pram-Li. Pokuaemo da ga oslobodimo. Zraak radosti
zablista u njegovim vrlo crnim i izraajnim oima.
Pomoi u vam da spasete moga prijatelja ree.
Moda je izloen opasnosti da bude ubijen?...
Da, za tri dana Tiguma nee vie biti meu ivima. im se Baganijevi
ljudi vrate u selo, moj prijatelj bie rtvovan da bi se umirila uznemirena dua
njihovog voe.
Da li je daleko selo?
Dva dana hoda, prema jezeru Linguasan odgovori Vindhit.
Veruje li ti da emo mi uspeti da stignemo lovce glava pre nego to oni
tamo stignu?
Uroenik odmahnu glavom u znak odricanja.
 Ve su daleko, ree zatim.
Pram-Li se okrete prema svojim prijateljima i prenese im ovaj razgovor.
Stvar je ozbiljna, ree Hong. Stii do naselja lovaca na ljudske glave
izgleda mi vrlo muan poduhvat.
Tvoji drugovi sumnjaju u ishod borbe, je li tako?
Da, odgovori Malajac. Nas je suvie malo da bismo napali naselje
lovaca na ljudske glave.
Moda ne treba ekati da stignu do njihovog plemena.
ta eli da kae?
Da moemo da ih sustignemo ranije.
Ako su ve krenuli!...
Reka se kree bre od njih.
Ne razumem te.
Teko je proi kroz umu, dok se rekom Bakat moe lako ploviti. Ja
znam gde ete ga prei.
I hoe li da ode tamo da saeka?
Da.
A kako emo stii do prelaza na reci pre njih?... Treba da ima na umu da
je sa nama jedna ena.
Napraviemo splav.
Ideja nije loa, utoliko pre to je Bakat prilino plovan. On prenese
predlog mladog uroenika Hongu i Tan-Kju, i oni odmah odluie da naprave
splav.
Tako su oni mogli da izbegnu dosta peaenja, mada su bili sigurni da se
udaljavaju od naselja koje je Tiguma poznavao.
Kasnije emo se pobrinuti da stignemo tamo. Tiguma e nas odvesti,
ree Hong.
 Poto nisu imali sekire, odluili su da naprave splav od bambusa koji su u
velikom broju rasli du reke.
Krenimo, ree Hong, pomogavi Cvetu bisera da se popne na splav.
Svaki izgubljeni as smanjuje nae mogunosti.
Spasiemo ga, Hong? ree devojka.
Nadajmo se, Tan-Kju.
Svi su se popeli, i poto su se snabdeli velikim tapovima koji je trebalo da
poslue kao vesla, otili su se u dubinu. Struja koja je na tom mestu bila
prilino jaka, povukla je splav prema suprotnoj obali, tako da se on prvo
okretao na jednom mestu a zatim ga je struja odvukla brzinom od sedam ili
osam kilometara na as.
U podne, poto su preli jo trideset kilometara, splav je stigao do jednog
malog slapa, koji je potpuno zatvarao prolaz. amcem ne bi bilo teko da se
pree, ali sa ovakvim splavom nije moglo ni da se pomisli, poto je prolaz bio
vrlo uzan i oivien stenama.
Treba da demontiramo splav, ree Hong, koga je prilino spreila ova
iznenadna prepreka.
Nije potrebno, ree Vindhit kome je Pram-Li preveo ove rei.
A zato? upita Malajac.
Ve smo na dobrom putu.
ta to treba da znai?
Da nije potrebno da nastavimo plovidbu. Hodajui brzo kroz umu
uspeemo da preseemo put lovcima na ljudske glave.
Plovidbom smo izbegli planine, zbog kojih bismo bili prisiljeni da mnogo
zaobilazimo da bismo stigli u selo.
Jesi li siguran u ono to tvrdi?
Poznajem ovaj kraj, ree mladi uroenik.
Onda napustimo splav.
 Odgurnuli su splav prema desnoj obali, i mali odred krenu ivicom jedne
ogromne ume teka.
Pripremiemo ruak i odmah emo krenuti dalje, ree Pram-Li. Vindhit
nas moli da pourimo, poto inae neemo uspeti na vreme da preseemo put
lovcima na ljudske glave. Oni su upalili vatru i stavili su da se pee jedna
noga od babirusa, koju su dobro istrljali aromatinim travama.
Dok se to peklo, irei okolo prijatan miris, mladi uroenik krenuo je
prema reci da potrai voe. Kada se vratio, prepun banana i kokosovih oraha,
peenje je bilo gotovo.
Ovaj ruak, na obali reke, u senci velikog drvea, bio je divan. ak je i
Cvet bisera pohvalila peenje.
Pola sata kasnije, mali odred, predvoen Vindhitom, nastavio je put kroz
veliku umu, krenuvi prema istoku.
Posle dva asa napornog hoda, odred je stigao na obalu jednog prostranog
zaliva, koji se pruao do jednog venca poumljenih breuljaka.
Na ovoj obali bilo je usamljenog drvea koje je tuno izgledalo. Oko njih
nije se mogla videti ni jedna travica, niti najmanji grm. Zemljite je izgledalo
potpuno isueno ispod senke ovog drvea. Mladi uroenik opazivi ovo dao je
znak da skrenu prema severu, elei da izbegne ove predele.
Hong i Tan-Kju zaustavili su se, znatieljno posmatrajui. Ova vegetacija
nije bila runa. Stabla su bila glatka, vitka, bez vorova, visoka tridesetak
metara, i na vrhu su imala mnogobrojne granice sa dugim liem zagasito
zelene boje.
ta je to i zato eli da ga izbegne? upita Hong uroenika.
Pram-Li je odgovorio.
Bohon upas, ree on glasom koji je odavao strah.
Otrovno drvee, promrmlja Hong. Sada razumem zato rastu tako
usamljeno.
Kakvo je to drvee? upita Tan-Kju.
 Od njega se dobija otrov, odgovori Hong. Sok koji se dobija iz ovog
drvea uroenici sa ovog ostrva, kao i oni sa Bornea i drugih zemalja Malezije,
upotrebljavaju za svoje strele.
Da li je jak taj otrov?
Nije jo pronaen protivotrov, Cvete bisera. Samo u vrlo retkim
sluajevima uspeva se amonijakom izleiti po neko pogoen strelom
umoenom u ovaj otrov.
A kako se dobija otrov?...
Pram-Li, poto je Malajac, trebalo bi da to zna.
Da, odgovori ovaj. Nekoliko puta prisustvovao sam prikupljanju i
pripremi otrovne tenosti. Dobija se tako to se na stablu ovog drvea prave
duboki useci u koje se provlai bambusova trska, polomljena na dva dela.
Posle kratkog vremena poinje da curi tenost koja se sakuplja u posude, i
koja se posle ostavlja na suncu da bi se zgusnula. Moda samo ovo ne bi bilo
dovoljno da usmrti oveka, te kada se ova tenost zgusne u nju se dodaje jo i
sok od duvana, koji je ini jo otrovnijom. Po nekada se dodaje i gambir i tada
je otrov jo jai i moe da zadri svoju otrovnu mo godinu dana.
A strele je dovoljno umoiti u ovu smesu? upita Hong.
Da, odgovori Malajac. Ali s vremena na vreme ovo ponoviti, poto
vlanost za kratko vreme razara otrovno dejstvo upasa. I ova smesa treba da se
uva na suvom mestu, i najbolje je da se dri pored ognjita.
Mora da je opasno sakupljanje ovog soka.
Da, mada tenost im iscuri iz stabla nema nikakvo dejstvo na kou,
senka od ovog prokletog drvea tetno deluje na sakupljae. Ona stvara jake
migrene i ak dovodi do ispadanja zuba.
Vidi se ravo dejstvo ovih biljki. Oko njih ne raste ni trava, ree Tan-
Kju.
ak ih i ivotinje izbegavaju, ree Pram-Li. Ako bi neka ptica sletela
na grane upasa ona bi pala kao gromom pogoena.
 Dok su tako razgovarali stigli su do obale zaliva.
Ovuda treba da prou lovci na ljudske glave, ree Vindhit Malajcu.
A ako pou drugim putem? upita Pram-Li.
Nema drugog puta, poto se preko planine protee velika movara koja
ne moe da se pree bez amca. Pogledaj tamo gore! Primeuje li jedan usek
izmeu biljki?
Izgleda mi da ga vidim.
To je jedina staza koja prolazi kroz ove umovite planine.
Hoe li se oni tuda spustiti?...
Da, siguran sam u to, odgovori mladi uroenik.
Moda su ve proli?...
Nemogue, ali ne bi trebalo da su daleko.
Onda emo sutra moi da ih stignemo.
Ili bolje da se sretnemo. Ali ko zna, moda e to biti i veeras. Ovde
emo se ulogoriti i ekaemo. Savetujem vam da ne palite vatru.
Plai se da bi mogli da nas primete?...
Rekao sam ti da ne bi trebalo da su daleko. Dobro emo uiniti ako
napravimo neki zaklon koji e nam posluiti za odbranu.
Hong i Tan-Kju, poto im je preneseno ono to je rekao uroenik, sloili su
se sa predlogom da se napravi solidan zaklon. Dok se mlada Kineskinja
odmarala, poto je bila vrlo umorna, njeni drugovi hitro su krenuli na posao.
Od granja i listova banana improvizovali su malu kolibu, koja je mogla da ih
zatiti od stresa lovaca na ljudske glave, a zatim su od bambusa i bodljikavih
biljki podigli jednu vrstu rova.
Odsekli su mnogo ovih biljki da bi napravili pregradu iroku tri ili etiri
metra, koja je bila nepremostiva prepreka za bosonoge uroenike. Tek to su
zavrili sa obedom preostalog komada peenja, Vindhit, koji se popeo na jedan
pombo, pored koga su napravili kolibu, poeo je brzo da silazi dole.
 ta se deava? upita Pram-Li.
Plameni na vrhu breuljka, odgovori mladi uroenik.
Da li ih ima mnogo?...
Dvadesetak.
Jesu li to lovci na ljudske glave?...
Nema sumnje.
Malajac je pourio da o ovome obavesti svoje prijatelje.
Evo jedne dobre vesti, ree Hong. Plaio sam se da su Baganijevi
ljudi ve preli ova brda.
ta emo sada uiniti? upita Tan-Kju.
Pre svega otii emo da se uverimo da li su to stvarno lovci na ljudske
glave.
Hoe li da se popne na brdo?...
Da, Tan-Kju. To je potrebno. Ko zna!... Moemo jo ove noi pokuati sa
napadom.
Ja neu poi sa tobom, Hong?
Ne, Cvete bisera. Neu da te izloim ovakvoj opasnosti, a pored toga ti si
umorna i treba da ostane da uva nae utvrenje. u-Kin e ti praviti
drutvo.
ao mi je to u ostati besposlena, dok ete se vi boriti.
Bie prilika da i ti uestvuje u pobedama, moja hrabra Tan-Kju, ree
Hong, blagim glasom.
Istina je, Hong, moda emo jo morati da se susretnemo sa mnogim
opasnostima.
I sve zbog njega, Kinez procedi kroz zube.
uti, Hong. Ja u te nagraditi za toliko odricanje i takvu hrabrost. Polazi
li odmah?...
 Hou da se uverim u poloaj neprijateljskog tabora.
On se uhvati za gornje grane pomba i uzdigavi se uz pomo svojih snanih
miia, ubrzo se naao na najviem delu drveta. Odatle je mogao da vidi brojne
plamene koji su goreli na vrhu breuljka.
Oko ovih plamena, koji su irili oko sebe svetio, mogao je da razlikuje
nekoliko ljudskih oblika.
Da, to su sigurno lovci na glave proaputa Kinez.
Gde li se nalazi Tiguma? U sredini logora ili negde sa strane? Kada bih
mogao da ga otmem a da oni to ne primete?
Nadajmo se.
Lagano se spustio sa drveta, i odmah je pozvao Malajca i Vindhita, rekavi
im:
Poimo, prijatelji!
Idemo li da iznenadimo one hulje? upita Pram-Li.
Da pokuamo da otmemo Tigumu odgovori Hong. Da li ste spremni
na sve?
I da se upustimo u borbu ree Malajac.
Ti nee naputati ovo sklonite, Tan-Kju ree Hong, okrenuvi se
prema mladoj Kineskinji.
Budi oprezan, moj junae ree devojka.
Nemoj se plaiti, devojice. Upotrebiemo vie mudrost nego snagu.
On joj stegne ruku, gledajui je zaljubljeno nekoliko trenutaka, a zatim
pree preko bodljikave barijere i sustie Malajca koji se ve nalazio u umi.
Da li ume da nas vodi? upita on mladog uroenika.
Odveu vas tano ispred bojnog polja odgovori Vindhit, kome je
Pram-Li preveo Hongovo pitanje. Tu je jedna staza koja vodi na vrh
breuljka.
Poto su preli nekoliko gustih ikara, stigli su za kratko vreme do jedne
staze koja je vodila kroz umu i izmeu obronaka breuljaka.
To je bio jedva primetan prolaz, koji je izgledalo da su pre napravile
ivotinje nego ljudi, i bio je prepun grmlja i korenja koje se preplitalo sa svih
strana kao ogromne zmije, a sa strane su se nalazila izuvijana stabla. Penjao se
cik-cak, kroz mnotvo raznovrsnih biljki, penjui se i sputajui se preko malih
i velikih ponora. Vindhit je iao napred bez oklevanja, uklanjajui granje koje
je moglo da ometa prolaz njegovim prijateljima. Kretao se oprezno,
zaustavljajui se s vremena na vreme da oslune, poto nije bilo iskljueno da
se u ovoj gustoj umi krije neka opasna zver.
Pored ove opreznosti, njihov prolazak nije ostao neopaen. S vremena na
vreme, neki noni pljaka, videvi ih kako se pribliavaju, podizao se iz
bunja i beao ispred njih kroz grane usled ega je utalo suvo lie. Ili su
majmuni, koji su spavali na granama, putali krike, primoravajui mali odred
da se zaustavi.
Posle etvrt asa tihog i opreznog hoda, mladi Uroenik se zaustavio na
dnu jednog ponora. Pogledavi gore video je svetlost koja se sigurno
projektovala od plamena iz logora.
Na sredini svetlosti letelo je nekoliko velikih slepih mieva. To su bili
kalongi, ili ptice-lisice, rune ptice koje dostiu neobino velike dimenzije i iji
kljun podsea na njuku psa.
Blizu smo ree Vindhit, okrenuvi se prema Malajcu.
Tabor se nalazi iznad ovog ponora.
Vide li se straari?...
Oni obino dre samo upaljenu vatru. Lovci na glave nemaju u ovim
predelima neprijatelje i dovoljna im je upaljena vatra da im se ne bi pribliile
zveri.
ta kae? upita Hong.
Da smo blizu i da moda nemaju strau.
Baganijevi ljudi verovatno jo ne spavaju?
Sigurno, Hong.
 Odgovara nam da saekamo da zaspe. Tada bi mogli da se popnemo na
neko uzvieno mesto iznad tabora.
Malajac je preneo mladom uroeniku elju Kineza.
Idite za mnom ree Vindhit.
On je skrenuo u levo i naao se u ipraju koje je prekrivalo padinu.
Prolaz nije bio uopte lak, poto su bili prisiljeni da sami prokre put, ali su
ipak uspeli sreno da stignu do vrha.
Vindhit se upravo pripremao da krene u umu, kada je odjednom poeo da
odstupa, kao da se iznenada naao ispred neke velike opasnosti.
ta je? upita Malajac, koji je iao iza njega.
Otro siktanje, koje mu je sledilo krv u ilama, bilo je odgovor.
Zmija? uzviknu.
I to jedna od najopasnijih odgovori ostrvljanin, priguenim glasom.
Da li si je video?
Ne, ali mora da je blizu.
Hong je takoe uo siktanje zmije i, uprkos svojoj hrabrosti, prebledeo je.
Nemoj upotrebljavati puku, Pram-Li ree on iznenada. Jedan pucanj
znaio bi nau propast!...
Napae nas, Hong.
No u ruku.
Siktanje se ponovo ulo i to ovoga puta jo blie. Malajac je uinio korak
unazad, povikavi zastraenim glasom.
Ular-burong!... Pazi, Hong!... Vrlo je otrovna!...
Jesi li je video?...
Da.
Gde se nalazi?
 U ovom ipraju to nam stoji na putu.
Hoemo li ponovo sii? upita Vindhit. Moemo pronai neki drugi
prolaz.
Suvie je kasno!... povika Pram-Li. Evo je!...
Zmija je izala iz ipraja, i uspravila se pretei ispred tri oveka.
Malajac se nije prevario. To je stvarno bila ular-burong, velika zmija koja
ima duinu i do dva metra i ija je koa tamno plava sa zlatno utim prugama.
Naavi se ispred mladog uroenika, ona poskoi na njega, pokuavi da mu
zarije u nogu svoje otrovne zube, ali Hong ju je u tome spreio. On snano
odgurne ostrvljanina kome su se noge paralizovale od straha, i brzo izvue no.
Zmija je pojurila na no da bi ga zagrizla. Otrica, koju je Kinez naglo
spustio, presekla ju je na dva dela.
Crkni ree Hong gnusno, gazei njeno telo koje se bespomono uvijalo.
Vie volim da se borim sa tigrom nego da imam posla sa ovim odvratnim
gmizavcima.
Odgurnuvi ova dva komada koja nisu jo prestala da se uvijaju krenuo je
prema umi. Vindhit, oslobodivi se od straha, sustigao ga je zajedno sa
Malajcem.
Kojim emo putem? upita Pram-Li.
Popnimo se odgovori mladi uroenik, pokazujui na vrh breuljka, na
kome su se nalazila dva uzvienja.
uma je postajala sve gua i korak po korak tri oveka su se sve vie
pribliavala vrhu. Visoko drvee smenjivalo se sa vrlo gustim iprajem, koje
nije dozvoljavalo prolaz.
Vindhit i njegova dva prijatelja bili su prisiljeni da idu etvoronoke i da
puu kao zmije, ne usuujui se da razmaknu vrhove ovih biljki. Tabor lovaca
na ljudske glave trebalo je da se nalazi vrlo blizu. Povremeno bi se uli ljudski
glasovi.
Skrenimo malo ree ostrvljanin. Ovde bi mogla da se nalazi nekakva
staza.
Stanite u tom trenutku ree Hong. Neko nam se pribliava.
 OSLOBOENJE TIGUME
Na ovu zapovest sva trojica uvukli su se u jedan grm, ostavi tu nepomini.
U blizini se ulo kako se pomeraju grane, kao da je neko pokuavao da
prokri put izmeu ove guste vegetacije.
To je mogla da bude neka ivotinja koja je beala od tabora, ili moda
izvidnica lovaca na ljudske glave.
Hong i njegovi prijatelji, neobino znatieljni, oslukivali su nastojei da
zaustave disanje. Strah da e biti otkriveni, kada su ve verovali da je sve
zavreno, drao ih je prikovane za mesto.
Grane su nastavljale da se pomeraju i to ne samo na jednom mestu, nego na
dva. Osobe ili ivotinje koje su silazile niz breuljak izgledalo je da dolaze
pravo iz tabora.
Prolo je nekoliko minuta munog oekivanja, a zatim se na svetlu od
plamenova koji su jo goreli na jednom od dva uzvienja, pojavila ljudska
senka.
To je morao biti lovac na glave, poto nije bilo verovatno da je u ovoj
divljoj umi bilo stanovnika.
Ovaj ovek stajao je nekoliko trenutaka nepomian, paljivo pretraujui
ipraje, a zatim okrenuvi se unazad, ree na jeziku koji je samo Vindhit
mogao da razume:
Jesi li sa ove strane uo umove?...
Da odgovori jedan glas iz susednog ipraja.
Ne vidim i ne ujem nita.
Ipak se nisam prevario.
Moda je bila neka ivotinja.
Zakleo bih se da sam video i ljudske senke kako se penju uz obronke
padine.
 Ti sumnja da bi to mogli da budu uti ljudi koji su se izvukli kod
Bakata?...
Sa nama je ovek koji ih je vodio.
Ma!... Ko se brine za jednog uroenika?... Mora da si ti to sanjao.
Vratimo se u tabor.
Dva lovca na glave ponovo su ula u umu.
Hong i njegovi drugovi uli su kako se pomeraju grane i kako uti lie, a
zatim je ponovo zavladala tiina.
Sumnjaju u nae prisustvo ree Pram-Li, kada je Vindhit preveo dijalog
koji je uo.
To znai da su ovi nitkovi motrili ree Hong, srdito.
Da li su otili ili su se samo sakrili?
Ostanimo ovde izvesno vreme odgovori Malajac.
Ne bi bilo oprezno da odmah napustimo ovo mesto.
To i ja mislim, Pram-Li. ta kae Vindhit?
Slae se sa mojim savetom.
Saekajmo zakljui Hong.
Oko tabora nije se videla nikakva straa, ali je nekoliko ljudi spavalo oko
vatre, sa orujem koje im je bilo na domaku ruke.
Gde li je Tiguma? pitao se Hong.
Ne vidi ga?... upita Malajac.
Ne, Pram-Li.
Tamo, ispod onog drveta, vezan je za stablo.
Na kraju tabora, nalazilo se jedno usamljeno drvo, ije je veliko lie,
rasporeeno u vidu suncobrana, pravilo tamnu senku.
Privren za stablo video se jedan nejasan oblik, koji je mogao da bude
ljudsko bie.
 Mora da je to on ree Malajac. ta kae, Vindhit?
To je Tiguma ree ostrvljanin.
Nisam se prevario ree Pram-Li, okrenuvi se prema Hongu.
I Vindhit ga je prepoznao.
Sada treba da mu se pribliimo i da ga otmemo ree Hong.
Vrlo smeo plan ree Pram-Li, vrtei glavom.
Ima li ti bolji?...
Ne, Hong, ali mislim da je to suvie opasno. Nemogue je proi pored
ove vatre a da nas ljudi koji spavaju napolju ne opaze.
Pokuaj da pita Vindhita. Ovi uroenici imaju po nekad ideje koje su
bolje od naih.
Malajac ispria mladom ostrvljaninu Kinezov plan.
Vindhit ga mirno saslua, razmisli nekoliko trenutaka, a zatim ree:
Verujem da je samo tako izvodljivo.
Moi emo da se pribliimo zarobljeniku a da nas ne opaze straari?...
Baganijevi ljudi spavaju.
Moda samo jednim okom.
Onda ih neemo uplaiti.
Kako?
Pogledaj! Svo ovo ipraje je suvo.
I ta hoe time da kae?...
Da emo ih upaliti. Vetar duva sa one strane gde se nalazi Tiguma.
Jo uvek te ne razumem.
Plamen e odmah uhvatiti tabor i kolibe. Preplaeni lovci na glave
sigurno se tada nee brinuti za zarobljenika. Uz pomo vatre bie nam lako da
ga otmemo.
 Ovakva ideja nikada mi ne bi pala na pamet ree Malajac, gledajui
mladog ostrvljanina sa divljenjem. Ovi ostrvljani su mudriji od nas.
Zarobljenik i njegovi straari su spavali, ali nije bilo sigurno da su ovi
poslednji vrsto spavali.
Dok su Hong i njegovi prijatelji pokuavali da pronau nain da bi se
pribliili zarobljeniku, ugledali su jednog uroenika kako se pribliava grmlju
da bi stavio grane na vatru koja se ve skoro ugasila.
Pre nego to se vratio da legne, otiao je do drveta i poto se uverio da
Tiguma mirno hre, ponovo je nastavio da spava.
Ne smemo se pouzdati u njihov san Hong ree Pram-Li, nagnuvi se
prema Kinezu koji se opruio iza jednog buna. Ovi uroenici imaju otar
sluh i odmah bi primetili nae prisustvo.
Toga se i ja plaim odgovori Hong. Moda je ovaj ovek uo neki
um koji mu je bio sumnjiv.
Hoemo li upaliti ipraje.
Da, Pram-Li. Ima li u depu konoplja?...
Nije potrebno, Hong. Svo ovo ipraje je smolasto i planue kao ibice.
Upalimo vatru na tri mesta, kako bi plamen uhvatio ceo logor.
Ima li na prijatelj neto ime emo upaliti vatru?
Poslaemo ga do jedne od vatri i tamo e uzeti jedan ugarak.
Dogovoreno. Svako na svoje mesto.
Tri oveka su se odvojila i otila u razliitim pravcima.
Nije prolo ni tri minuta kada se sa Hongove strane pojavio plamen. Skoro
istovremeno i ostala dva su se podigla na malom rastojanju.
Ni jedan uroenik nije primetio vatru.
Za to vreme ipraje je poelo da gori neverovatnom brzinom. Postoje bilo
prekriveno smolom gorelo je bolje od ibica, aljui u vazduh varnice i dim
koje je vetar irio prema logoru.
 Praskanje koje se irilo sa drvea zahvaenog plamenom, najzad su
primetili straari koji su spavali pored dve vatre.
Zauo se straan urlik kao udar groma, na koji su izjurili iz koliba svi ostali
ratnici.
Vatra je tada ve uzela takve razmere da vie nije mogla da se savlada.
Oblaci varnica i uareni ugarci padali su izmeu nadstrenica dok se dim u
oblacima nadvijao nad logorom. Lovci na glave, preplaeni od ovog
iznenadnog poara, dali su se u bekstvo u raznim pravcima, ne pomiljajui na
zarobljenika, koji se vie nije video od varnica..
Doao je momenat koji je Hong oekivao.
Ne vodei rauna o opasnosti, on je skoio u ipraje koje je bilo u
plamenu i kroz dim je stigao do drveta.
Tiguma je oajniki urlao, inei nadljudske napore da bi se oslobodio veza
koje su ga drale vrsto prikovanog uz stablo. Varnice su padale na njega sa
svih strana, prei mu ramena.
Hong brzo odsee veze noem, zgrabi mladia i ugledavi jedno mesto gde
je ipraje ve sagorelo, pojuri ovuda povikavi:
Ovamo, Pram-Li!...
U tom momentu u logoru su odjekivali uasni povici. Poslednji lovci na
glave koji su naputali logor primetili su otmicu i vratili su se, uasno viui.
Plamen koji se podizao izmeu nadstrenica nije mogao da ih zaustavi.
Trali su kao demoni, skaui izmeu dima i mnotva varnica, ne oseajui
opekotine jurili su prema plamenoj lavini. Nekoliko strela palo je meu
begunce.
Vindhit, koji je iao zadnji, pade pustivi snaan jauk.
Ko je ranjen? povika Pram-Li, zaustavivi se.
Mrtav sam odgovori jadni Vindhit.
Stajao je na kolenima. Dve strele, bez sumnje otrovne, pogodile su ga u
lea.
 Jadni moj prijatelju!... povika Tiguma, otrgnuvi se brzo iz ruku Honga
i pojurivi prema jadnom Vindhitu, koji je ve izdisao.
Spaavajte se odgovori ostrvljanin. Ja sam i onako izgubljen.
Hong, razjaren, okrenuo se prema lovcima na glave, uperivi puku.
Pali!.... povika on.
Malajac je uinio isto to i on.
Ova dva pucnja a naroito prepreka od plamena, koja je sada postala
ogromna, zaustavili su poletne lovce na glave.
Pram-Li, uzmi Vindhita i spustimo se sa planine pre nego to nam plamen
presee put povika Hong.
Nije potrebno odgovori Malajac. Mrtav je!...
To je bila istina. Jadni ostrvljanin izdahnuo je tada zbog smrtne groznice od
otrova.
Beimo!... povika Hong.
Vatra se brzo irila, kako u dubinu tako i u visinu. Izgledalo je da je
breuljak plovio usred plamenog okeana.
Varnice noene vetrom, padale su svuda izazivajui nove poare. ipraje
koje je gutala vatra brzo je nestajalo, kao da se topilo.
tieni oblacima dima i vrtlozima pepela i varnica, Hong i Malajac, za
kojima je iao Tiguma, silazili su niz breuljak skaui, elei da stignu tamo
gde su ostavili Tan-Kju i u-Kina.
Kinez je bio uznemiren, poto nije uspeo da vidi kojim pravcem su otili
lovci na glave, prilikom njihovog vratolomnog bekstva.
Plaio se, moda ne bez razloga, da su krenuli prema sklonitu.
Brzo, brzo govorio je. Moda je Tan-Kju u opasnosti.
Naglo pourivi kroz iblje i siavi kroz ponor, stigli su ispod velikog
drvea koje je pokrivalo donje obronke breuljka. Tu su malo zastali da bi
odahnuli i da bi videli da li ih neko prati.
 Ceo breuljak bio je u plamenu i liio je na vulkan u punoj erupciji.
Ogromni plameni jezici dizali su se svuda, iznad kojih su se uzdizali oblaci
dima koje je noni povetarac nosio i povijao.
Padalo je mnotvo varnica koje su se gasile u vazduhu, i kruei u
pomrini padale su na umu.
Sada je ve poinjalo da gori i veliko drvee. Grane su pucketale, a
ogromno lie banana, bogatih eerom arengi, areka i sagua uvijalo se.
Povremeno bi neko ogromno drvo, kome je vatra odnela donji deo, palo uz
jak prasak, povukavi sa sobom hrpu rotanga, kalamusa i nepentesa. U
prasku poara i lomnjave drvea, uli su se u daljini ljudski povici koji su
izgledali as da dolaze sa breuljka as iz doline.
U kome pravcu su otile te hulje? pitao se Hong, sa nestrpljenjem.
Izgleda da su se podelili ree Malajac. Mora da su neki pobegli dole,
dok su drugi izgleda pobegli na oblinji breuljak.
Nemojte da dopustite da vas iznenade ovi ljudi Tiguma ree Pram-Liu.
Vrlo su osvetoljubivi i ako vas pronau ubie vas bez milosti.
Paziemo dobro da nas ne uhvate odgovori Malajac. Pourimo da
pronaemo Tan-Kju i u-Kina.
Sluajno su stigli u blizinu staze. Poto vie nisu uli povike iskoristili su
da bre preu umu koja je prekrivala obronke breuljka.
Poto su stigli blizu ravnice, skrenuli su na desno, naavi se u gustoj umi.
Sklonite je trebalo da se nalazi u tom pravcu. Ali nisu jo preli ni pet
stotina metara, kada su zauli u-Kina kako vie:
Ko je to?
Mi smo odgovori Hong, pojurivi napred.
Mladi Kinez i Cvet bisera, preli su preko prepreke od trnja, posluivi se
jednom vrstom mosta napravljenog od velikih grana sa drvea.
im je ugledao Kineza, mladi mu pojuri u susret.
Svi ste spaeni! povika on.
 Oslobodili smo Tigumu.
A Vindhit? Ne vidim ga sa vama!
Mrtav je, Tan-Kju.
Ah!... jadan mladi!.
ivot su mu oduzele otrovne strele Baganijevih ljudi.
A ko je upalio umu?
Mi, Tan-Kju.
A lovci na glave? Da li vas slede?
Ne znamo gde su pobegli. Da li si ti nekoga video?
Nikoga, Hong. Koliko smo samo pretrpeli straha nakon naih pucnjeva.
Verovao sam da su va uroenici otkrili.
Oni su nas u stvari videli, ali izgleda da su izgubili na trag ree Kinez.
Hoemo li da beimo?
Ne, Tan-Kju. Ne bi bilo mudro da sada napustimo ovo sklonite.
Moda su se lovci na glave okupili kod movare.
A vatra koja se stalno iri?
Ne verujem da e dopreti dovde. Veliko drvee u umi nije tako suvo
kao ipraje, a pored toga mi se ovde neemo zadrati tako dugo. Sutra, ako se
ne budu uli povici naih neprijatelja, napustiemo ovo sklonite i stii emo
do obale Bakata.
Bie suvie rano da odemo sutra ree Tiguma, poto mu je Pram-Li ovo
preneo. Lovci na glave nee odmah otii.
Zaustavie se ovde u okolini? upita Malajac.
Da. I uporno e nas traiti? odgovori uroenik. Ovi ljudi nisu jo
osvetili smrt njihovog voe i mnogobrojnih prijatelja.
Zar nisu ve pretrpeli dovoljno gubitaka? upita Hong Pram-Lia, kada
mu je ovaj preneo ove rei.
 Izgleda da nisu.
Treba znai potpuno, da ih unitimo da bi se oslobodili ovih pijavica?
Oni su osvetoljubivi.
A mi smo spremni da ih istrebimo ree Hong ljutitim glasom.
ta nam savetuje Tiguma da uinimo?
Za sada da ostanemo ovde odgovori mladi uroenik. Ovo sklonite
dobro je skriveno i ve ste ga osigurali ogradom.
Ova trnovita barijera koju moemo jo da poveamo, ve je velika
prepreka.
Onda emo ostati ovde sve dok opasnost ne proe ree Hong.
Ne treba da izlaemo Tan-Kju novim opasnostima koje bi je mogle
kotati ivota.
Ti si suvie uznemirava zbog mene ree Cvet bisera. Ti zna da sam ja
ivela izmeu dima na ratnom polju.
Ali kada bi te ubili? ree Hong.
Osvetio bi me.
I ne bi mogao nikada da se uteim to sam te izgubio, Tan-Kju.
Hajde, napravimo ovo sklonite neosvojivo. Moda jo nije sve zavreno
izmeu nas i lovaca na glave.
Pre nego to su krenuli na posao, Hong i Pram-Li uspeli su se na drvo koje
je sluilo kao oslonac za kolibu, da bi se uverili u kome pravcu se iri poar.
Vrh breuljka jo uvek je snano goreo, ali poar je naiao na prepreku u umi.
Poto je poar odneo ivicu ume i mnogobrojno drvee, zaustavio se ispred
divljih banana, koje su imale mnogo lia koje je bilo vlano tako da se vatra
na njih nije irila.
Sada se vatra irila prema oblinjem breuljku, prodirui smolasto ipraje
koje je prekrivalo i ovaj vrh.
Nismo u opasnosti da poar i nas zahvati ree Hong. Za koji as
plamen e prestati. Hteo bih da znam gde su mogli da pobegnu lovci na ljudske
glave.
Oni su sili dole i uz pomo uroenika i u-Kina, hitro su poeli da rade na
utvrivanju bunkera, kao to je u ali rekla Cvet bisera.
Novim granama i velikim liem banana, potpuno su prekrili kolibicu,
kako bije zatitili od strela lovaca na glave, a zatim su otili da potrae
bodljikave biljke.
Ovih je bilo u umi u izobilju, tako da je sakupljanje brzo zavreno.
Ogromni snopovi stavljeni su uokolo, inei barijeru iroku nekoliko
metara i toliko visoku, da je mogla da zatiti oveka koji je stajao uspravno.
Mnogobrojne grane, postavljene unutra i spolja, trebalo je da spree da se ove
bodlje ne iupaju. Kada je ovaj posao bio zavren, poar se ugasio na prvom
breuljku. Na drugom je ipraje jo gorelo, i plamenovi koje je raspirivao
noni povetarac irili su se u pravcu drugih breuljaka koji su se nalazili na
zapadu.
Ali ume su svuda predstavljale nepremostivu prepreku, tako da je ova
plamena reka unitavala samo ipraje koje je prekrivalo vrhove. itava reka
varnica uznemirila je sve stanovnike ume.
Svakog trenutka, i pored same kolibe, prolazili su begunci, as su to bili
majmuni as babirusi, as divlje make. Ponekad bi se videlo da prolaze crni
panteri, ali su bili tako preplaeni da nisu pomiljali da napadaju. Hong i
njegovi prijatelji, poto su naterali Tan-Kju da se malo odmori, ostali su na
strai iza trnovite zapreke.
Mada se vie nisu uli povici krvolonih lovaca na glave, ipak su svi bili
uznemireni. Najvie ih je uznemiravala upravo ta tiina, poto su se stalno
plaili iznenadnog napada neprijatelja.
No je ipak prola a da se lovci na glave nisu pojavili.
Moda su otili ree Malajac, kada je ugledao kako svie.
Tiguma zavrte glavom.
Ne ree. Nemojte se zavaravati. Ja dobro poznajem ove ljude.
 Do sada bi ve doli ovamo da su imali nameru da nas pronau.
Moda se nisu usudili da idu nou. Oni gore od elje da se osvete, ali se i
veoma plae.
Ti si ubeen da emo sa njima jo imati posla?
Imam loe predoseanje.
Da li je Bakat jo daleko?
Najmanje deset sati hoda. Kada bi mogli brzim hodom da stignemo do
reke i da je preemo!
Ne treba da napustimo ovo sklonite. Odavde moemo da pruimo dug
otpor i da zadamo stranu lekciju onim bednicima. U umi neemo moi da se
odupremo napadu poto su nai neprijatelji jo brojni.
Koliko ih ima?
ezdeset ili sedamdeset.
To je suvie za nas, promrmlja Pram-Li. Popnimo se na drvo,
Tiguma. Odozgo moemo vrlo dobro da vidimo i obale movare.
Sunce se tada podiglo iza brega i njegovi veoma topli zraci padali su na
umu i na ravnicu ispod nje, prelamajui se u vodama zaliva.
Poto je u ravnici bilo malo vegetacije, bilo je lako primetiti logor, ali
uprkos tome ni Pram-Li ni Tiguma nisu uspeli da otkriju lovce na ljudske
glave.
Otili su, ree Malajac odahnuvi.
Ne jo, odgovori Tiguma gledajui netremice na obalu zaliva. Vidim
tamo dva oveka kako uzimaju vodu.
Pram-Li pogleda u pravcu koji mu je mladi uroenik pokazao i ugleda dva
uroenika koji su bili sagnuti na obali zaliva.
To su lovci na glave, je li tako Tiguma? upita.
Da, odgovori uroenik. Prepoznajem ih po kampilangu koji nose za
pasom.
 A gde li su njihovi prijatelji?
Moda su se ulogorili u podnoju brega.
Moda bi bilo dobro da ispitamo umu koja se prua ispred nas? Mislim
kada bismo se uverili u njihov poloaj, mogli bismo moda da ih izbegnemo i
da doemo do vrha brda.
Mogla bi se izazvati sudbina, ree Tiguma.
Hoe li da me prati?
Da.
Da li si uzeo Vindhitov luk?
Da. I njegove otrovne strele.
Malajac se pripremao da sie kada ga mladi uroenik naglo zaustavi
rekavi mu priguenim glasom:
Suvie je kasno.
Zato to govori?
Hulje se pribliavaju.
Kako zna? Ja nita ne vidim.
Papagaji i kakatoe su se podigli sa onih areka.
I ta to znai?
Da je neko uplaio te ptice.
Moda je neki majmun.
Ne verujem. Ni papagaji ni kakatoe ne plae se majmuna.
Vidi li kako se pomera ona grana?
Ne, ali sam siguran da se ispod drvea provlae ljudi.
Pram-Li se sagnuo i bacio je Hongu na glavu jednu granicu.
Ovaj se okrenu prema njemu.
Oprezno, ree Pram-Li. Probudi Tan-Kju.
 Da li se neko pribliava?
Plaim se toga.
Hoete li sii dole?
Kada bude potrebno stvoriemo se iza bunkera.
Tiguma za to vreme nije odvajao pogled od umarka sa arekama, koji se
protezao skoro do njihovog skrovita.
Zatim je ispred mesta gde su se podigli papagaji i kakatoe ugledao kako leti
tukan, zatim golub, i najzad je jedna ptica-lisica preletela umu i spustila se
izmeu granja jednog mango drveta.
To da je ova udna nona ivotinja odluila da napusti svoje skrovite,
znailo je da ju je neko uznemirio.
Spustimo se, ree Tiguma. Sve mi je jasno.
Jesu li krenuli prema nama ljudi za koje si ti sumnjao da su se sakrili u
umi?
Da, poto su sve ptice pobegle u istom pravcu, i podigle su se u istoj
liniji.
Onda treba da se pripremimo za odbranu.
Oni su sili sa drveta i doli su do Honga i u-Kina koji su tada probudili
Tan-Kju.
Je li istina da se pribliavaju? upita mlada Kineskinja.
Da, Cvete bisera. odgovori Pram-Li, ne pokazujui svoju zabrinutost.
Da li ih ima mnogo?
To jo ne znamo. Moda se radi samo o izvidnici.
ta ste odluili da uinite?
Za sada emo saekati, ree Hong.
Zatim okrenuvi se prema Malajcu, ree:
Naredi Tigumi da pripremi luk.
 Spreman je, odgovori uroenik Pram-Liu.
Jesi li dobar strelac? upita ovaj.
Moje strele nikada ne promae.
Klekni pored Honga i budi spreman da izbaci strelu. Nae vatreno oruje
za sada ne moe da nam poslui poto e nas odati.
Svi su se ispruili iza trnovitog zaklona i paljivo su oslukivali, gledajui
uprtim pogledom prema umi.
Na njihovim licima videlo se veliko nestrpljenje. ak je i Hong izgledao
vrlo uznemiren.
U umi se zaulo kako se lomi jedna grana, a zatim su ugledali majmuna
budeng kako brzo skae kroz grane mango drveta i kako bei izmeu kalamusa
koji su visili sa jednog pisanga.
To je sigurno izvidnica, ree Hong, okrenuvi se prema Tan-Kju. Ako
je samo jedan ne bi trebalo da se plaimo.
Ne moemo da upotrebimo nae oruje, i zato e on kada nas primeti otii
da pozove svoje prijatelje, odgovori devojka.
Neemo mu to dopustiti.
Kako da ga ubijemo?
Zato e se pobrinuti Tiguma. Strele ne prave buku ali isto ubijaju. uje
li?
Da, lomi se i druga grana.
Izvidnica je blizu nas.
Pogledaj ga, Tan-Kju.
Grane jednog grma su se rairile i pojavila se glava. ovek je ostao
nepomian nekoliko trenutaka, gledajui paljivo bodljikavu prepreku i kolibu,
a zatim, bez sumnje zadovoljan to je ovo otkrio, oprezno se povukao, ali ne
tako brzo da bi spasao ivot.
Pram-Li se brzo okrenuo prema Tigumi, govorei mu:
 Ubij ga!
Laki um se zauo u vazduhu i smrtonosna strela zari se izmeu ramena
izvidnika.
Uroenik, osetivi da je pogoen, pustio je straan urlik. Jednom rukom
iupao je strelu a drugom je zgrabio kampilang i pojurio je prema zaklonu.
Sada je ve video da se tu skrivaju neprijatelji.
Otrov je skoro odmah poeo da deluje. Uroenik nije stigao jo ni do
bodlji kada se videlo kako se zaustavio, zatim zateturao i najzad pao na lea
rairenih ruku.
Mrtav je, ree Tiguma.
Ali on odjednom postade bled. Iz ume se zauo udan povik koji nije
dolazio ni od ivotinje ni od ptice.
Gotovi smo! promrmlja on nehotice.
 POSLEDNJA BITKA
Hong, Tan-Kju i njihovi prijatelji, takoe su zauli ovaj povik koji je liio
na krik jednog akala ili divljeg psa i nadali su se da je dolazio od neke
ivotinje koja im je bila nepoznata. Ali videi Tigumu kako se okree na sve
strane naslutili su opasnost.
ta trai, upita Pram-Li. ovek je mrtav i ta se sada plai?
ovek koji je poginuo nije bio sam, odgovori Tiguma.
Zar niste uli ovaj povik?
Da, ta to treba da znai?
To je bio jedan znak, odgovori ostrvljanin.
iji znak?
Baganijevih ljudi. uo sam ga i ranije kada sam bio zarobljen.
Onda znai da smo otkriveni?...
Za nekoliko minuta oni e biti ovde i napae nae sklonite, odgovori
Tiguma Pram-Liu, koji je o ovome obavestio Honga.
Jesmo li ba osueni da padnemo u ruke ovim psima? pitao se Hong,
gledajui sa strahom Cvet bisera. Ja se ne plaim smrti i odmah bih se
suprotstavio da nije ove devojke. Pomisao da bi ona mogla da padne u ruke
ovim ljudima ledi mi krv u ilama!...
Hong, ree Tan-Kju, koja je izgleda naslutila ta je muilo hrabrog
Kineza. Ti se plai za mene. Je li istina?...
Da, Cvete bisera, odgovori Hong uzdahnuvi.
Sestra hrabrog. Hang-Tua nee iva pasti u ruke ovih uroenika.
Obeava li mi to, Tan-Kju?...
Za pojasom imam revolver i poslednji hitac bie za mene.
Hvala, Cvete bisera. A sada se pripremimo da skupo prodamo nau kou.
Pram-Li!...
Malajac se odazvao.
Ti e braniti desni bok sklonita, Su-Kin levi, a mi emo se boriti tamo
gde bude najvea opasnost. Da li imate dovoljno municije?...
Oko dve stotine metaka svaki, odgovorie Malajac i u-Kin.
To je vie nego dovoljno da unitimo onu Okrutnu hordu. Svako na svoj
poloaj j nemojte tedeti municiju.
Zamolio je Tan-Kju da legne blizu njega, bacio je ispred nje dva velika
snopa granja koje je ve bio pripremio, da bije zatitio od otrovnih strela
lovaca na glave, a zatim se i on ispruio, motrei na dolazak neprijatelja.
Prolo je nekoliko munih asova u oekivanju a uroenici se nisu pojavili.
Moda su primetili da su Kinezi napravili zaklon i uplaeni od vatrenog oruja
oklevali su sa napadom itav dan.
Saekae no, ree Hong Tan-Kju. To e biti vrlo opasno. Lake je
boriti se pri dnevnoj svetlosti nego u mraku, naroito sa vatrenim orujem.
U podne, poto nisu ugledali nijednog uroenika, poslali su Tigumu na
uzvienje da bi videli da li e uspeti da ih otkrije i da sakupi voe, poto su im
ponestali i namirnice i voda. Sreom je ta biljka bila bogata vodom, jedna vrsta
narande ogromne veliine, prilino dobra, koju su Malajci nazivali bua
kadanksa.
Mladi ostrvljanin natresao ih je puno a zatim se popeo na vie grane i poeo
da osmatra.
To je vrlo udno, ree kada je siao. Nisam bio u stanju nikoga da
vidim.
Da nisu najzad odluili da nas ostave na miru? ree Pram-Li.
Ili moda ekaju da mi napustimo ovo sklonite da bi nas napali usred
ume? upita Hong.
Sumnjam u to, odgovori Malajac.
Ali mi neemo biti tako budalasti da nasrnemo na njihove kampilange,
ree Hong. Ostaemo ovde sve dok ne budemo sigurni da su otili.
Opsada se moe produiti, ree Tan-Kju.
Nemamo namirnica, dodade u-Kin. Pomorande nisu dovoljne da
nas prehrane i da nam odre snagu.
ta onda da uinimo? upita Hong. Na ta da se odluimo? Niko nije
odgovorio. Svi su smatrali da je njihova situacija bila teka i da nije bilo
mogue nai izlaz.
Ponovo su zauzeli svoja mesta nita ne odluivi, nadajui se da e
uroenici izgubiti strpljenje i odluiti da pokuaju sa napadom. Opasnost, koje
su se ranije toliko plaili, sada su poeli da prieljkuju.
Izgleda da se uroenicima uopte nije urilo, poto je proao ceo dan a oni
se nisu ni oglasili.
Kada je zalo sunce i pao mrak opsednuti su udvostruili svoju budnost,
poto su sada oekivali da svakog momenta budu napadnuti.
Njihova predvianja nisu bila pogrena.
Nije proao ni jedan sat od kako je pao mrak, kada Malajac, koji se nalazio
blie umi zau prigueno aputanje i um lia.
Poto se uverio da se ne vara, pribliio se Hongu, rekavi mu:
Budimo na oprezu! Lovci na glave hoe da nas iznenade.
Spremni smo da ih primimo, odgovori Kinez. Sa koje strane dolaze?
Penju se uz breg.
Promenimo poloaj.
On uze svenjeve grana i ode da se postavi na neto gde je Malajac uo
glasove, a zatim pozva u-Kina.
Mi, koji imamo vatreno oruje, postavimo se ispred ree. Tiguma e
ostati na strai kod padine.
Dva Kineza, Malajac i Tan-Kju ispruili su se iza trnovitog zaklona i iza
snopova sa granjem, gledajui nepomino u gustu umu koja je bila ispred
njih.
Lovci na glave su se pribliavali. ulo se kako se pomera lie, kako se
razmiu grane i kako se talasa veliko lie banana.
Hong i njegovi drugovi kleknuli su, drei oruje upereno prema umi.
Mada su prosudili da je njihova situacija skoro bezizlazna svi su sauvali
zadivljujuu mirnou. I Tan-Kju, sestra hrabrog Hang Tua, bila je mirna i nije
pokazivala nikakav strah.
Iznenada je zagluujua graja prekinula tiinu koja je vladala u senci tamne
ume.
Lavina ljudi izbila je sa nezadrivim arom, iz ume i pojurila prema
zaklonu.
Lovci na glave pojurili su, verujui da e oboriti sve prepreke i da e lako
savladati svoje protivnike.
Izbacili su strele i epali su svoje kampilange, one teke sablje, koje samo
jednim udarcem odrubljuju glavu najsnanijeg oveka.
Odjednom su buni uroenici poeli da urliu. Napadai su krenuli preko
zapreke i nali su se u stranim mukama.
Hong je skoio na noge, povikavi:
Pali!...
etiri bljeska praena praskom osvetlila su pomrinu.
Tri oveka pala su pogoena i ostala dvojica, moda teko ranjena od istog
metka, okrenula su se i poela da bee urlajui od bola. Napad lovaca na glave
bio je zaustavljen.
Poto su primetili mnotvo bodlji, koje su bile potpuno nepremostive za
njihove bose noge, zaustavili su se uplaeno viui.
Pali!... povika ponovo Hong.
Odjeknula su druga etiri hica oborivi isto toliko ljudi. To je bilo i suvie
za hrabrost ovih uroenika.
Uplaeni pucnjima koji su se smenjivali jedan za drugim, i smatrajui
moda da su njihovi neprijatelji nepobedivi, okrenuli su lea i poeli da bee
kroz umu, bacajui ak i oruje. Njihov poraz bio je potpun. Njihovo naglo
povlaenje vie niko nije mogao da zaustavi.
Hong, Pram-Li i u-Kin preavi zapreku preko nekoliko snopova granja,
pojurili su za beguncima pucajui u svim pravcima.
Oni su odluili da se zauvek otarase ovih tvrdoglavih napadaa koji ih ve
tri dana progone bez predaha.
Ve su stigli u ravnicu ali su nastavljali da pucaju. Lovci na glave, obuzeti
stranom panikom, beali su stalno ispred njih viui na sav glas. U grupi su
proli preko ravnice koja se nalazila oko movare i nestali u umi. Njihovi
povici gubili su se u daljini a zatim su malo po malo potpuno nestali.
Dosta, vratimo se i napustimo odmah nau kolibu, ree Hong,
zaustavivi se zadihan. Nadam se da se ovi gadovi nee vie nikada vratiti.
Oni su imali svoju raunicu, odgovori Pram-Li. Sigurno nisu oekivali
ovakav poraz. Mora da su jako ozledili noge u ovom napadu.
Ipak, ne gubimo vreme. Pokazali su takvu tvrdoglavost da su u stanju da
se vrate sa novim snagama, ree u-Kin.
Kada se izmeu nas i njih bude nalazio Bakat neemo ih se vie plaiti,
odgovori Hong. Doite prijatelji i ne ostavljajmo vremena lovcima na glave
da se ponovo sakupe, Oni su se brzo popeli uz breg i stigli do sklonita gde
ih je nestrpljivo ekala Tan-Kju koju je uvao Tiguma.
Jesmo li najzad slobodni? upita Cvet bisera. ula sam kako se povici
udaljavaju prema ravnici.
Ne treba vie da se plaimo ovih ljudi, bar za sada, odgovori Hong.
Zatim ree Malajcu da pita Tiguma:
Da li moemo da stignemo do Bakata a da ne preemo ravnicu.
Da, odgovori mladi ostrvljanin. Prei emo preko brda i spustiemo
se du zaliva. Put e biti dui ali neemo se izlagati opasnosti da naiemo na
lovce na glave.
 Ti zna da nas ne plai napor i da smo navikli na dugo peaenje, ree
Malajac, hajde, uklonimo zapreke. Pokupili su dva kampilanga, koje su
ostavili begunci i poeli su da se sputaju niz brdo, stigavi vrlo brzo tamo gde
su zapalili logor lovaca na glave.
Poar se ugasio poto nije vie bilo vegetacije. Svo bunje koje je ranije
prekrivalo ove vrhove nestalo je a na obroncima ostao je samo poneki
deformisani panj, kao ostatak velikog drvea.
Moemo da se odmorimo, ree Hong. Jadna Tan-Kju ne moe vie da
ide napred.
Istina je Hong, odgovori mlada Kineskinja isprekidanim glasom.
Ovo penjanje potpuno me je iscrpilo.
Ostaemo ovde do zore. Sada ne moramo vie da se plaimo lovaca na
ljudske glave.
No je bila vrlo mrana poto se jo nije pojavio mesec. Ogromno lie
pravilo je u umi tamnu senku.
Duboka tiina vladala je unaokolo, ali uprkos tome Kinez i Malajac imali su
irom otvorene oi, poto se nisu potpuno pouzdavali u ovu tiinu.
Oni su se esto podizali pravei krug oko ogromnog stabla, da bi se uverili
da niko ne preti njihovim prijateljima.
Tako su straarili nekoliko asova, kada njihovu panju privue nekakvo
aputanje, potpuno nerazumljivo, bar u tom trenutku.
Jesi li uo? upita u-Kin, okrenuvi se prema Pram-Liu, koji je
izgledalo da oslukuje sa velikom panjom.
Da, odgovori ovaj.
ini li ti se da se neko pribliava?
Ne znam ta da kaem.
Zbog velikog mraka Malajac nije mogao da vidi ta se skrivalo izmeu
lia, ali je u visini uo kako se pomeraju grane kao da je neko pokuavao da
napravi prolaz.
 um dolazi odozgo, ree u-Kin.
Da se lovci na glave nisu sakrili u lie?... upita Kinez.
Moda je neka ivotinja.
Pokuava da sie?
Mogue.
Neki panter?
Ah!... Oni se ne penju tako visoko, ree Malajac.
Onda moda neka velika divlja maka ili neki majmun.
Moda nije ni jedno ni drugo. Vidim jednu crnu masu koja se sputa niz
stablo i koja ne lii ni na divlju maku ni na majmuna.
Probudimo Honga. Nikada se ne zna ta moe da se desi.
Nema potrebe, ree Pram-Li, smejui se. Sada znam ta je to. Nai
kampilanzi bie dovoljni za ovu ivotinju.
Reci najzad sa kim imamo posla?...
Sa medvedom birmang, kako ih mi nazivamo.
ivotinja koja se oprezno sputala niz stablo, stvarno je bila malezijski
medved, koji je bio jedan od najmanjih iz familije medveda, poto nije bio dui
od jednog metra a visina mu nije prelazila ezdeset ili osamdeset santimetara.
Ova ivotinja, kao i njeni srodnici iz Evrope, hranila se insektima i voem i
vrlo se lako penjala po drveu.
Ali je bila manje opasna od svih ostalih medveda, izbegavala je oveka i
bila je mirna, tako da je lako mogla i da se pripitomi.
Kada bi bio napadnut, branio se, ali tako loe da nije bio suvie opasan za
lovce.
ivotinja, moda ne znajui da se ispod drveta nalaze ljudi spremni da ga
napadnu, nastavljala je da se sputa, vrsto zabadajui nokte u stablo drveta.
S vremena na vreme muklo bi zabrundala i zaustavljala bi se da pogleda
dole. Moda je neto nasluivala i nije se oseala sasvim mirno.
Pram-Li je povukao Kineza iza jednog buna da ih ivotinja ne bi primetila.
Imaemo dobar ruak, apnuo mu je. Kada je medved siao na zemlju,
odmah je primetio opasnost koja mu je pretila, poto je spazio Honga i njegove
prijatelje koji su spavali.
Zastao je jedan trenutak verovatno ne znajui ta da radi, da li da se ponovo
vrati na drvo ili da pobegne kroz umu. Malajac je iskoristio ovaj trenutak
neodlunosti i pojurio na njega s kampilangom u ruci.
Medved, primetivi ga, podigao se na stranje noge ispruivi kande.
Gipkou koja nije mogla da se oekuje u tako tromom telu, uspeo je da
izbegne no, a zatim je odluno pojurio na Malajca vrsto ga zgrabivi svojim
apama.
u-Kin! povika Pram-Li, koji nije oekivao ovakav otpor. Kinez je
takoe pojurio, drei u ruci teku sablju. Otrica se podie i odmah brzo
spusti, proavi ivotinji kroz glavu.
Udarac je bio tako snaan da je krv iknula na gore, uprljavi Kineza.
Malajac, osetivi kako se oslobaa vrstog zagrljaja ivotinje, ree:
Hvala, u-Kin!...
Birmang, smrtno pogoen, nekoliko trenutaka ostao je u uspravnom
poloaju nastojei jo da napadne neprijatelje, ali odmah nakon toga pade
snano kriknuvi tako da su se Hong, Tan-Kju i Tiguma probudili.
ta se desilo, upita prvi, skoivi na noge drei puku u ruci.
Zaradili smo ruak, odgovori u-Kin.
Je li to medved?...
Da, Hong.
Odlino peenje.
Koje nas je kotalo malo truda.
Pipremiete ga za sutra. Upravo sam sanjao divlja.
 Zatim se vratio pored Tan-Kju, dok su Tiguma i mladi Kinez gulili
ivotinji krzno i sekli je na komade.
Ostatak noi proao je bez uzbuenja.
Sutradan Kinez i njegovi drugovi posle obimnog ruka, nastavili su put
spustivi se niz poslednji planinski obronak.
U ravnici, mnogobrojni morski rukavci pruali su se na sve strane,
prekriveni vodenim biljkama koje su sluile kao sklonite mnotvu ptica.
Prelazak preko ovih movarnih krajeva zahtevao je od malog odreda veliko
strpljenje, ali zavreno je sreno bez ravih susreta.
Ovaj kraj je bio pust i o lovcima na glave nisu imali nikakvih novosti.
Sigurno su ovi krvoloni ljudi, posle tolikih gubitaka, odustali od osvete
Baganija i vratili su se u svoje naselje. Posle tri dana hoda. Tiguma je najzad
najavio da su stigli na obale Bakata i moda u blizinu naselja koje su traili.
 PREIVELI SA TOPOVNJAE
KONA
Mladi ostrvljanin nije se prevario.
Sutradan posle dva sata hoda, odred, poto je proao kroz jednu drugu vrlo
gustu umu, stigao je iznenada na obale reke. Na suprotnoj obali odmah su
spazili dve teke kanoe napravljene od stabla drveta, koje su bile vezane za
kolac koji se nalaze u pesku i na ijem vrhu je bila glava od krokodila.
Tu smo, ree Tiguma. Naselje treba da se nalazi iza ovog drvea koje
se prua sve do obale.
Ali nikoga ne vidim? ree Malajac. Moda su ljudi napustili obalu?
Ne verujem, odgovori Tiguma. Ako su tu amci, ljudi sigurno nisu
daleko.
Ako ne dou po nas, neemo smeti da se usudimo da preemo reku,
zbog ovih krokodila koji spavaju na pesku.
Moda su ljudi iz amaca otili u lov. Sigurno e primetiti ako jednom
opali iz puke.
Pokuajmo, ree Pram-Li.
On podie karabinku i ispali u vazduh.
Eksplozija odjeknu kroz umu. Ovaj odjek mogao je da se uje i na
razdaljini od vie milja.
Mladi uroenik i njegovi drugovi saekali su, gledajui netremice na
suprotnu obalu i posle pet minuta ugledali su jednog oveka kako izlazi iz
ume.
To nije bio ni Igorota ni Mindanez. Njegova odea bila je vrlo svetle boje i
imala je prave linije. Nosio je izbledelu bluzu koja je nekada morala biti plava,
bele pantalone, iscepane i okrpljene, crvenom trakom. Na glavi je nosio
beretku tamno plave boje, kakve nose mornari u svim zemljama Evrope i
Amerike.
Primetivi grupu ljudi naoruanih pukama i obuenih skoro evropski, ovaj
ovek, mladi od moda dvadeset godina, uzviknuo je sa uenjem a zatim je
pojurio prema obali gde se zaustavio, gledajui s uprtim oima na Kineze, kao
da je eleo da ih sprei da progovore.
Za ime Fua i Konfuija!... povika Hong. Ili sam ja slep ili je ovaj
ovek jedan od posade sa topovnjae koja se nasukala na Talajanu. Misli li da
se varam, Tan-Kju?...
Ne, odgovori devojka, priguenim glasom. Ovaj ovek je jedan od
onih koji su se nalazili na Koni i koji su pratili Romera.
Mornar ih je i dalje zbunjeno gledao. On odjednom povika otkrivi svoje
poreklo:
Karamba!... ljudi sa obale!...
U tom momentu est ili sedam Igorota, koji su se do tad skrivali iza drvea,
izaoe iz ume i dooe do mornara im ih je ugledao, Tiguma udno povika,
vritei, to je moda bio znak raspoznavanja meu ovdanjim crncima.
Sedam uroenika odmah je uskoilo u jednu kanou gde se ve nalazio
mornar, i zgrabivi vesla pojurili su na suprotnu obalu. Poto je struja bila vrlo
slaba preli su reku skoro u pravoj liniji, ostavili su amac kod jednog
peanog spruda a zatim su brzo otili da pozdrave Tigumu.
Mornar, posle kratkog oklevanja, pribliio se Hongu i njegovim
prijateljima, i ljubazno podigavi beretku upitao je, glasom koji je podrhtavao
od uzbuenja:
Vi ste Kinezi?...
Da, mi smo Kinezi koji dolaze sa Filipina; ree Tan-Kju.
Sa Filipina!... povika panac.
Iz Manile.
ta radite ovde meu uroenicima?
Traimo vas.
 Nas?... povika mornar, uz ogromno uenje. Ali koga?...
Preivele sa broda Kona.
Rekli ste preivele sa broda Kona?...
Da, odgovori Tan-Kju.
Zatim upita glasom koji je podrhtavao:
Da li je istina da je Romero jo iv?...
Da, iv je.
Mladoj Kineskinji odjednom polete krv u lice, obojivi joj obraze, koji su
obino bili beli da je izgledalo kao da su od slonove kosti, ali ova iva crvena
boja odmah nestade i njeno lice sada postade mrtvaki bledo.
iv!... proaputa ona.
Da, iv.
I Terezita dAlkazar?
Da, ali je ona prilino bolesna.
Ah!... A major dAlkazar?...
Mrtav. Ubijen je za vreme napada na topovnjau.
Koliko vas ima?
Samo etvoro: dva mornara, don Romero i njegova ena.
Njegova ena!... povika Tan-Kju stegnutih zuba, dok joj je kroz telo
prolazila jeza. A da, njegova ena!... Zatim poto je nekoliko trenutaka
posmatrala panca, kao da je to bilo nekakvo privienje, ona upita
isprekidanim glasom:
A da li se vole?
Da, mnogo.
Oboava je, je li tako?
Mornar nije nita odgovorio i posmatrao je devojku sa sve veim uenjem
ne znajui ta ona smera i zato hoe da zna da li Romero voli svoju enu.
 Hong, koji do tada nita nije govorio, naborana ela, priblii se devojci i
ree joj na kineskom jeziku:
Cvet bisera zaboravlja na svog odanog prijatelja?... Tan-Kju se tre,
zatvorivi oi kao da je htela da izbegne neko strano privienje, a zatim drei
ruku svog hrabrog prijatelja ona je grozniavo stee i odgovori:
Ne, Hong. To je bilo poslednje oseanje. Sada je rana zarasla i Cvet
bisera samo tebi pripada.
Ona se okrete prema mornaru i savreno mirnim glasom, koji je pokazivao
koliku je duevnu snagu imala ova devojka, upita ga:
Da li smo daleko od vaih prijatelja?
Osam ili deset sati hoda.
Imate li neku kolibu na suprotnoj obali?
Da, cenjena.
Preimo preko reke.
Ona sie u kanu u pratnji mornara, Igorota i prijatelja, i naredi da se
krene.
amac, veto voen, zaplovi i stie na suprotnu obalu, u mali zaliv.
Mornar, koji je bio na elu odreda, uputi se u umu i poto je preao pet ili
est koraka, zaustavi se ispred jedne ogromne nadstrenice prekrivene sa
desetak grana od areke.
U jednom uglu gorela je vatra na kojoj se peklo nekoliko velikih renih
riba, koje su liile na pastrmke, i jedan but od divlje svinje.
Ispod ove nadstrenice bile su stolice od bambusa, koje su bile grubo
uraene ali su bile vrlo udobne, i jedan sto napravljen takoe od bambusovih
trski. Sve je ovo sigurno bilo delo panca, poto Igoroti nisu imali potrebu za
ovakvom vrstom nametaja.
Tan-Kju i njeni prijatelji bili su pozvani da sednu, zatim je mornar, koji je
eleo da poasti goste, izneo na sto, na velikom listu od palme, ribe i but divlje
svinje, dodavi jo i kokosove orahe, banane, pomorande i zemljanu posudu
punu slatkog i pikantnog soka, koji se moda dobijao previranjem sagua.
Svi su se sluili, pa i Tan-Kju, koja je izgleda postala bolje raspoloena tako
da se ak i alila sa svojim prijateljima. Moglo bi se poverovati da je, poto je
savladala prvi nalet ljubomore, ponovo postigla svoju mirnou, ako njeno
bledilo meutim nije odavalo njenu zabrinutost i duevne muke. Poto je
zavrio sa jelom, Hong se okrene prema pancu i poto mu je zahvalio na
gostoprimstvu, zamoli ga da im ispria nesreu koja je zadesila Konu.
Mi neto znamo, ree Kinez ali nije nam potpuno poznat dramatian
brodolom topovnjae, poto Pandaras nije eleo sve da nam ispria.
Pandaras!... povika panac. Upoznali ste tog gusara? ..
Bili smo njegovi zarobljenici.
Vi!... I uspeli ste da mu pobegnete?
Uinili smo najbolje, prijatelju moj. Ubili smo ga.
Hvala vam to ste nas osvetili, poto je taj bednik napao brod i poklao
skoro sve koji su na njemu bili.
Mornar se namestio udobno u svome seditu i poto je u nekoliko mahova
ovlaio grlo, poeo je sa dramatinom priom o brodolomu Kone i napadu
gusara Pandarasa.
Prelaz od Manile do Mindanaoa proao je tako sreno, zapoeo je on,
da smo se ponadali da emo bez problema stii do Moluke, koja je bila cilj
naeg puta, poto smo takvo nareenje primili od generalnog komandanta
Manile, da bi se don Romeru Ruisu uskratila mogunost da ponovo uestvuje
u pobuni.
Na otvorenom moru, svetenik koji je upravo zbog toga ukrcan na brod,
venao je vou pobunjenika i kerku majstora dAlkazar. Izgledalo je da je
iskusni vojnik verovao da to nee moi da uini u Moluki.
Juno od Jolskog arhipelaga zahvatila nas je bura, koja nas je sve
uznemirila, poto se radilo o tajfunu.
More je postalo zastraujue a talasi su se podizali sve do palube uz stranu
riku i mukanje tako da je ak i komandant prebledeo. Svaki talas koji je
prelazio preko palube odnosio je po jednog oveka.
Odlueno je da krenemo prema zalivu Ilana da bi potraili sklonite u
Kotabadu, na uu Rio Grande, ali tajfun, uprkos naim naporima, odvukao
nas je na jug, nosei nas prema uu Talajana.
Poto smo se nali izmeu peanih sprudova i poto nam je pretila
opasnost da se razbijemo o obalu, komandant je skrenuo Konu u reku, ali i tu
su je talasi snano nosili, tako da smo bili prisiljeni da idemo jo napred, tamo
gde je moglo da se dodirne dno.
Tamo smo se snano nasukali, da se brod prevrnuo na jednu stranu pri
emu je skoro sva posada pala u vodu, i dobar deo tih nesrenika nije mogao
vie da ispliva na obalu. Njih je progutala reka.
Kada smo se prebrajali bilo nas je samo dvadeset dvoje, dok nas je bilo
etrdeset est kad smo napustili Manilu.
Poto smo se nalazili vrlo blizu grada u kome je bio sultan, nismo se
brinuli, verujui da nas niko nee uznemiravati, i upravo ova naa vera znaila
je nau propast.
Iste noi, poto smo svi zaspali, Pandarasovi gusari opkolili su topovnjau,
i smelo su se popeli na palubu.
Kada smo primetili napad, oni su ve bili na mostu i zagospodarili su sa
dva topa koja su se nalazila na krmi. Bili smo ranjeni, neko vie neko manje,
poto smo pokuali da prodremo na palubu da bismo pruili pomo
komandantu. Don Ruis je branei svoju enu zadobio udarac parangom u
grudi.
Verovali smo da smo gotovi, ali, na nae veliko iznenaenje, ne samo da su
nas potedeli nego su sa nama i dobro postupali. Govorilo se da se Pandaras
nadao da emo mu mi dobro posluiti da napravi veliku uenu, poto je on
primetio da su Romero Ruis i njegova supruga osobe visokog porekla.
Previli su nas i ukrcali na dva amca da bi nas odvezli u Butuan. Ovaj dugi
put bio je sudbonosan za naih pet drugova, ije su se rane ozledile, tako da su
izdahnuli dok smo prelazili Bakat.
Ve smo se pomirili da postanemo robovi, poto nismo videli mogunost
za obmanu budnih straara. Kada jedne noi dok su amci bili usidreni na
obali, gusare napadoe neprijatelji. Napala ih je grupa Igorota. Poto su ih
iznenadili u snu nije im bilo teko da ih pokolju pre nego to su ovi uspeli da
prue bilo kakav otpor. Mi smo bili poteeni zbog nae bele koe.
Poto su saznali da smo zarobljenici, pobednici su nam pruili veliko
gostoprimstvo, izjavivi da e nas pustiti ako to elimo. Na alost kerka
majora d Alkazara je bila tako slaba da nismo mogli da krenemo na tako dug
put.
Doveli su nas na obale prostranog jezera Linguazan, i smeteni smo u
kolibu voe Igorota, koji je stajao na elu nekoliko plemena. Tamo se jo
uvek nalaze don Ruis, njegova ena i moj drug. Ja sam, meutim doao
ovamo, stalno ivei u nadi sa u ugledati neki odred panskih vojnika koji su
nam poli u pomo i sada vidim da sam bio u pravu to se nisam udaljavao od
Bakata.
Mi bismo doli da vas potraimo i u Linguazan, ree Hong. Saznali smo
da se tamo nalazite.
Od koga?
Od jednog voe uroenika koji je Bungov prijatelj. Recite mi sada, da li
je ozdravila bela ena?
Nije jo.
Da li e moi da podnese put odavde do obale?
Mislim da hoe jer Linguazan nije daleko od mora.
Da li postoji neka druga veza?
Da, rekom Rio Grande koja izlazi kod Linguazana i uliva se kod
Kotabada. Ovaj put je sigurniji, poto vodi kroz teritoriju sultana Selangana.
Istina je, ree Hong. Ii emo ovom rekom da bi se vratili na obalu i
ko zna da u Kotabadu neemo sresti naeg starog Kineza i njegov jedrenjak.
Misli da e nas jo uvek ekati? upita Tan-Kju.
Obeao mi je da nee napustiti Mindanao bilo ta da se desi, sem ako
sazna, da smo izgubili ivote.
Onda nas moda trai na Talajanu.
Mogue je, ali Kotabado je tako blizu ove reke, da e ham biti lako da
odemo da pronaemo starog Tseng-Kaja.
Kada emo da krenemo, Hong?
uri li, Tan-Kju?
Da, da bih ti dokazala da vie ne volim Romera.
Budi oprezna, Cvete bisera, ponekad srce neoekivano iznenadi i strast za
koju se veruje da je nestala, iznenada se razbukta.
Sigurna sam u sebe, Hong. To e sutra videti.
Krenuemo veeras im se pojavi mesec. Idi da se odmori, devojice
moja, poto smo celu no hodali a ti treba da bude jaka da bi odolela
najveem iskuenju.
Posluau te, poto to eli, ali Cvet bisera je spremna za borbu i nee
zadrhtati pred ovekom koga je volela na pobunjenikom polju.
Poinjalo je da svie, kada su se iznenada nali ispred jedne ogromne
povrine sa vodom, to se gubila prema zapadu u raznim nijansama sedefaste
boje, koje su zbog skore pojave sunca poele malo po malo da se pretvaraju u
zlatne varnice. To je bilo jezero Linguazan, jedno od najprostranijih u
Mindanau, poto je po veliini dolazilo odmah posle jezera Maguindanao koje
se nalazi severnije, s one strane planina Raugajan.
U Linguazan ulivao se veliki broj plovnih reka koje su ga spajale sa
jezerom Butuan, koje se nalazi junije i u koje se ulivaju druge znaajne reke,
kao Rio Grande, sa kojim je spojeno jednim prirodnim kanalom.
Mada je bilo jo vrlo rano, ve se moglo videti kako plove neki jedrenjaci,
koji su ili prema severu, moda u Rajabuang, koji je jedino vee naselje na
obali ovog prostranog zaliva. Tan-Kju se zaustavila na obali i gledala je
paljivo desno i levo, kao da je traila naselje gde su bili Romero i Terezita.
Izgledala je vrlo uzbuena i njeno lice postalo je bledo.
 Gde su? upita ona mornara, drhtavim glasom.
Naselje Bunga je tamo dole, iza one ume, odgovori on.
Devojka je otvorila usta kao da je elela jo neto da ga, pita, ali videvi da
je Hong posmatra, uutala je.
Vodite nas ree Kinez mornaru.
Krenuli su uz obalu jezera jednom stazicom sa ije su se jedne strane
nalazile trake a sa druge strane drvee velike ume. Hong je iao pored Tan-
Kju i nije sa nje skidao oko. Izgledalo je da ju je motrio kako bi primetio svaku
promenu na njenom licu. Bio je uznemiren, zamiljen i elo mu je bilo
namrgoeno. Bez sumnje, uprkos zakletvi verenice, prilino se plaio njenog
susreta sa Romerom.
Devojka je ovo primetila i iskoristivi momenat kada su malo zaostali, ree
mu:
Ti nisi miran, Hong.
Priznajem to, odgovori Kinez, uzdahnuvi.
Sumnja u tvoj Cvet bisera?
Ne, ali se plaim.
Grei, prijatelju moj. Pogledaj kako sam mirna.
Prisloni tvoje uho na moje srce i ue kako ono mirno kuca. Ja nisam bila
nikada tako odluna kao to sam sada.
Odluna za ta?...
Da ti pokaem da samo tebe volim.
Je si li ranije u to sumnjala?...
Moda, ali sada ne.
Tan-Kju, moja mala prijateljice!... Kad bi ti samo znala koliko te ja
volim!... Vie bih voleo da umrem nego da te izgubim.
Biu tvoja ena, moj hrabri Hong, ali pod jednim uslovom.
 Kai. Svaka tvoja elja za mene je nareenje.
Ako me ti odvede u moj rodni kraj. Vazduh na Filipinima vie mi ne
prija i oseam arku elju da mogu udisati vazduh u zemlji lala.
Da posedujem srce najhrabrijeg Kineza tvoje, Hong.
Da, poseduje ga celog, zajedno sa mojim ivotom. Kunem ti se, moja
jadna devojice, da u te uiniti srenom i da vie nikada nee oplakivati
tvoju prvu ljubav.
U tom momentu mornar zaueno povika i videlo se kako je prebledeo.
Za ime boga!... povika on. ta se to deava u naselju Bunga?...
I dvojica Igorota koji su ga pratili zaustavie se uzviknuvi, to je odavalo
njihovo iznenaenje ali i uznemirenost.
ta vam je? upita Hong, okrenuvi se prema mornaru.
Zar ne vidite na jezeru veliku flotu?... Pogledajte tamo, obilazi oko rta
koji dosada nismo mogli da vidimo.
Hong, Tan-Kju i njihovi drugovi okrenuli su se prema jednom dugom i
uzanom poluostrvu koje se produavalo prema moru. U tom pravcu iznenada
se pojavila flota sastavljena od tridesetak velikih kanoa, na kojima se nalazio
veliki broj ljudi naoruanih strelama i pukama. Napred je ila kanoa
ogromnih dimenzija, koja je izgleda bila napravljena od ogromnog drveta tek,
ukraena crvenom bojom sa jednom vrstom atora u sredini. etrdeset polu
golih veslaa savreno slono su veslali, pri emu su se podizali visoki talasi.
Ko su ovi ljudi? upita Tan-Kju, blago uzdrhtavi.
Plaim se da se sumnja pretvorila u stvarnost ree mornar sa Konke,
namrtivi se.
ta hoete da kaete?...
Pre izvesnog vremena poelo je da se govori u selu da e sultan iz
Butuana doi da vidi zarobljenike bele koe i da e traiti da ih prepuste njemu:
Zar je mogue!... povika Tan-Kju, napravivi grimasu.
Da, cenjena ree mornar.
 A ta hoe da uini sa belim ljudima?...
Hoe da budu njegovi robovi.
Zar Bunga nee moi da se usprotivi zahtevu okrutnog sultana?... upita
Hong.
On nema dovoljno ljudi da bi se mogao suprotstaviti zahtevima monog
vladara.
Hong!... povika Tan-Kju.
Hajdemo u selo, Cvete bisera. Kada se sultan iskrca, stii emo i mi.
 SULTAN IZ BUTUANA
Selo poglavice Igorota iz Linguazana izlazilo je na krajnju taku rta koji je
bio vrlo isturen u vodama jezera. Bilo je sastavljeno od tri do etiri stotine
koliba koje su bile izgraene na kolju, da bi se osigurali od poplave i od
iznenadnog napada neprijatelja.
Poglavica Igorota iz Linguazana bio je ovek malog rasta, njegova visina
nije prelazila metar i po, i bio je ve ovek u godinama.
Boja njegove koe bila je malo svetlija nego kod ostalih njegovih zemljaka,
ali je njegovo telo bilo vie miiavo, i na prvi pogled moglo se videti da je to
ovek mnogo inteligentniji od njegovih podanika.
Nosio je neto kao koulju od crvenog nankina, sa cvetovima, bez rukava i
ukraenu ljuturama od kornjae i staklenim perlama, a na glavi je nosio perje
od kakatoe uvreno zlatnim trakama.
Za pasom je nosio bolo a u ruci je drao puku sa dva metka sa uglaanim
cevima.
Videvi kako se pojavljuje mornar u pratnji Kineza, Malajca i Tigume,
zaustavio se na samoj ivici trnovitog jarka, gledajui ga pomalo sumnjiavo.
Ko su ovi ljudi? upita ga zatim na ravom panskom.
Oni su nai prijatelji.
I Igorota ree Tiguma, izaavi napred. Poglavica me vie ne
prepoznaje?
Tiguma! povika Bunga, sa uenjem. Otkud ti ovde?
Poglavica mog plemena alje ti pozdrave i preporuuje ti ovu devojku i
ljudi koji je prate.
ta hoe od mene?
Oni trae zarobljenike bele koe da bi ih odveli u svoju zemlju? ree
Tiguma. Oni su spasli nae pleme od napada monog Baganija, ubili su vou
i njegove mnoge vojnike i prijatelji su Igorota.
 Bunga je sluao njegove rei ne govorei nita. Kada je mladi ostrvljanin
zavrio, uzeo ga je za ruku i odveo u jednu od svojih koliba. Ovaj razgovor
trajao je samo nekoliko minuta. Ali kada se poglavica vratio izgledao je vrlo
zabrinut, ak uznemiren.
On se priblii Tan-Kju i stavivi joj jednu ruku na rame ree joj:
Plaim se da si suvie kasno stigla.
Moda beli ljudi nisu vie ovde? upita Cvet bisera, muklim glasom.
Me, oni su jo u mojoj vlasti i poslao sam ih u umu, ali do kada e biti
moji? Vidi li one brodove to se pribliavaju?
Vidim odgovori Tan-Kju tihim glasom.
To dolazi Sultan iz Butuana.
ta hoe taj ovek?
Da uzme od mene ljude bele koe.
Sa kakvim pravom?
S pravom jaeg odgovori Igorot, sa uzdahom. On je saznao da su beli
ljudi ovde i naredio mi je da mu ih predam. Izgleda da on ima veliku elju da
ima bele robove.
I ti e mu ih predati? upita Tan-Kju sa estinom.
Nisam dovoljno moan da ga odbijem. On dolazi u pratnji brojnih
vojnika.
A kada bi ti odbio da mu ih preda? ree Hong, koji je do tada utao.
Napravio bi masakr u mom plemenu.
Hoe li dopustiti da ja dam odgovor ovom oveku?
ta e uiniti? upita Igorot sa izvesnom naklonou.
Neu mu dati zarobljenike a moda u ga i ubiti ree Hong odluno.
Ti se ne bi usudio da to uradi!...
Plai se tog oveka?
 Da odgovori Igorot. On je moan.
A mi emo biti moniji od njega ree Hong. Naredi tvojim ljudima da
budu spremni na sve a ostalo prepusti meni.
I ti bi bio u stanju da ubije ovog monog vladara? upita Igorot, kome
se moda svidela ideja da se rei ovog protivnika koji je ulivao strah.
To e kasnije saznati. Ti e mu rei da smo mi doli ovde po zaduenju
mone nacije utog naroda. Ostalo e biti naa briga.
Zatim, okrenuvi se prema Tan-Kju, ree joj:
Doi Cvete bisera. Mi emo umeti da odigramo hrabro i sa zadnjom
kartom!
Brodovi tada nisu bili udaljeni vie od pet stotina koraka. Napred je plovila
crvena kanoa, na kojoj se nalazio sultan, etrdeset veslaa i pratnja od dvadeset
naoruanih ratnika, a njih je sledilo ostalih dvadeset amaca punih uroenika
naoruanih bolosima, kampilanzima, krissovima, strelama i sa nekoliko
puaka.
To je bila znatna sila za male Igorote, slabo naoruane i moda nedovoljno
spremne da izdre borbu protiv ovih neprijatelja koji su bili mnogo jai i
mnogo vii rastom.
Najmanje ih je dve stotine Hong ree Tan-Kju. Ali jednim dobrim
udarom mogli bi ih uiniti nemonim.
ta hoe da uini Hong, upita Tan-Kju sa strahom koji nije uspela da
prikrije.
Videemo kasnije ta moe da se uini ali ti kaem da ovaj sultan nee
moi da odvede bele ljude.
Kakve planove ima?
Ne govorimo o tome, za sada, Tan-Kju. Hajde da primimo Sultana.
Velika kanoa pribliila se obali i pristala je uz prvo kolje u naselju.
Bunga je pourio da ga doeka, rekavi mu:
Pozdravljam sultana iz Butuana.
 Vladar se udostojio da odgovori na pozdrav blago klimnuvi glavom.
On pogleda ljutito i sumnjiavo Igorote koji su stajali ispred kua, a zatim
ree glasom koji je liio na nareenje:
ta rade tamo gore oni naoruani ljudi?... Sultan iz Butuana se ne plai.
Ja nisam znao ko se nalazi na kanoama odgovori Bunga. Da sam
znao da njima upravlja moni sultan iz Butuana, naredio bih mojim
podanicima da sklone oruje.
A ko su ovi ljudi utog lica koji stoje iza tebe.
Ambasadori koji su ovde poslati od strane mone nacije utog naroda
odgovori Bunga.
Zato su doli prvo kod tebe umesto kod mene? Moda nisu znali da
ovde vlada sultan iz Butuana? Moje su vode ovog jezera, moja su sela koja ga
okruuju, moje su ume, zveri, ribe, ptice. To u njima rei.
Ve znaju.
I nisu doli da mi ukau duno potovanje?
Doli su sada i veeras nameravaju da se vrate.
Zato su doli ovamo? uo sam o njihovoj naciji i rekli su mi da je vrlo
velika i vrlo mona, da ima velike brodove i puno topova.
Oni su doli da trae osloboenje nekih belih ljudi koji su ranije bili
ovde.
Beli ljudi! Povika sultan, prostrelivi Honga, koji je smelo stupio
napred, mrkim pogledom. Rekao bih im da su stigli suvie kasno poto sam
ja doao da ih traim za sebe.
Onda si i ti doao suvie kasno ree Hong kome su prevedene ove rei.
On je izgovorio ovu reenicu na panskom i sultan koji je dovoljno
poznavao ovaj jezik, odmah ga je razumeo.
uvi ove rei, on pogleda Kineza sa uenjem, a zatim ree:
ta hoe da kae uti ovee?
 Da smo svi stigli suvie kasno.
A zato?
Zato to su beli ljudi pobegli.
Kada? upita sultan besno.
Pre tri dana pobegli su kroz umu.
Ti lae! povika vladar.
uti narodi nisu tvoji psi, ni tvoji robovi da bi mogao da ih uteruje u la
odgovori Hong, smelo. Dosta! Naa nacija ima brodove, vojnike, topove i
toliko je velika da bi joj tvoj sultanat bio samo jedan zalogaj.
Ali je daleko.
Moda manje nego to ti veruje.
A ja se nalazim blizu tebe.
ta hoe da kae? upita Hong, ukrstivi ruke i gledajui ga sa
pretnjom.
Sultan je izdrao nekoliko trenutaka smeo pogled Kineza, a zatim obori oi
i ree:
Da, uti narod je jak i moan, ali i sultan iz Butuana ima mnogo kanoa i
mnogo ratnika i beli ljudi bie njegovi.
Rekao sam ti da su pobegli.
Poslau ljude da ih stignu.
Moda su ve vrlo daleko.
Znam da je sa njima jedna bolesna ena, te stoga nisu mogli daleko da
stignu. Moji ratnici putaju sa ueta babiruse i posle toga ih sustiu. Bunga,
sultan iz Butuana trai gostoprimstvo.
Moje kolibe su tvoje odgovori poglavica Igorota stegnutih zuba.
Uzimam tvoj stan.
Zatim okrenuvi se prema Igorotima koji su se nalazili na terasama,
dodade:
Moji ratnici su gladni. Donesite im jelo i stavite im na raspoloenje vae
kolibe.
A gde e da idu moji podanici? upita Bunga.
Za njih je uma odgovori grubo vladar. Hajdemo?...
Nekoliko minuta kasnije sultan i njegova pratnja zauzeli su kolibe koje su
pripadale poglavici, oteravi sve Igorote koji su se tu nalazili, kao i decu
jadnog vlasnika. Ratnici, poto su zavezali kanoe na plai, zauzeli su selo,
ispraznivi kolibe i terase.
Oni nisu bili gosti, ve pravi gospodari ili bolje reeno drski lopovi, koji
su, ne plaei se kanjavanja, uzimali sve to im je dolazilo pod ruku.
Jadni Igoroti, nemoni da se suprotstave ovoj divljoj hordi, iz straha da ne
naprave jo gore, pourili su da napuste naselje, i sakupili su se na ivici ume
kako bi, ako to zatreba, zatitili njihove ene i decu koji su se sakrili izmeu
bujne vegetacije.
Samo je Bunga mogao da zadri nekoliko starih koliba, koje su se nalazile
na obali jezera i bila sagraena na kolju. Sa njim su bili i Kinezi. Sultan im je
poslao dve svinje na poklon koje je uhvatio u selu, kao da su bile njegova
svojina i nekoliko koarica sa korenjem koje se jelo, hlebom od sabu-brana i
belim vinom od palmi.
Bunga je bio besan, poto je uvek smatrao da je on nezavisan vladar, a ne
podanik ovog brutalnog sultana.
Ovo e se loe zavriti rekao je Hongu i Tan-Kju.
Za tebe ili za njega? mirno je upitao Kinez.
Moda za obojicu.
Znai ti razmilja o osveti.
Igoroti su slobodni ljudi i ne treba da podnose slina poniavanja.
Najzad! povika Kinez. ekao sam na ove rei. ta e uiniti?
Ne znam odgovori Bunga ali neto e se desiti.
 Ali najkasnije sutra, ako elimo da spasemo bele ljude ree Hong.
Ako sultan poalje svoje ljude da pretrae umu, Romero i Terezita su gotovi.
Ima li nekakvu ideju, Hong? upita Tan-Kju, koja ga je do tada sluala
ne prekidajui ga.
Da, Cvete bisera.
On se okrete prema Bungi i ree mu:
Tvoja pratnja je pouzdana?
I od vana odgovori poglavica.
Veeras e nam biti potrebna.
Stoji ti na raspolaganju.
Ima li pia koja opijaju?...
Imam destilovano vino od palme u velikim koliinama.
A ivotinje?...
Imam oko etiri stotine svinja.
Moraemo da rtvujemo dobar deo tvojih zaliha.
Spreman sam na sve, samo da se oslobodim ovog opasnog oveka. On je
rav i bio bi u stanju da me odvede u Butuan kao roba.
On e biti u opasnosti da postane tvoj rob.
Poglavica Igorota pogleda Honga sa velikim uenjem:
Ti zaboravlja da sultan ima ovde dve stotine ratnika ree.
Veeras e svi biti mrtvi pijani ree Hong, osmehnuvi se.
Nee biti dovoljno vina.
Bie, poto u staviti unutra izvesne pilule koje e ih opiti.
Jesi li sauvao opijum, Hong? upita Tan-Kju.
Sauvao sam jednu zalihu na palubi gusarevog broda a i u-Kin ga ima.
I kada svi budu pijani? upita Tan-Kju.
 Tada e sultan biti na. Dosta, evo oni klipani dolaze da nas trae. Moda
sultan eli ponovo da nas vidi. Deset mindaneskih ratnika, na ijem elu je
stajao voa pratnje pribliavalo se kolibama u kojima su se nalazili Bunga i
Kinezi Sultan je pozivao Kineze da odmah dou kod njega zajedno sa voom
Igorota da provedu nekoliko asova u veselom drutvu.
Ovaj nitkov misli da smo mi njegovi lakrdijai ree Hong.
Moda ima nameru da igramo pred njim?...
Odjednom se okrete prema Tan-Kju smrknuta lica.
Ti e ostati ovde, Cvete bisera, i mornar e te uvati. Nikada se ne zna
ta se moe desiti. Rei emo vladaru da si vrlo umorna i da ne moe da stoji
na nogama. u-Kin, Pram-Li ne zaboravite puke.
Ovaj despot udobno se namestio u malom utvrenju, kao pravi gospodar.
Naredio je da se iz jaraka izvadi trnje, da se porue ograde od kolja i ak da
se srue neki krovovi, uz izgovor da ga je ovo spreavalo da vidi jezero.
Kada su Bunga, Hong i njihovi prijatelji uli, zatekli su vladara zavaljenog
na debelom sloju asura, u drutvu svojih voa.
Gosti poglavice Igorota jeli su i pili u veselju na raun jadnih domorodaca.
Sve zalihe iz sela bile su sakupljene, sa namerom da se potroe.
Videvi Honga, u-Kina i Pram-Lia naoruane, vladar ih sumnjiavo
pogleda rekavi im:
Vae puke nisu ovde potrebne.
Nikada se ne odvajamo od naeg vatrenog oruja odgovori smelo Hong.
U naem kraju takav je obiaj.
Sedite i jedite. Poastvovao sam vas to sam vas pozvao za moj sto, ali...
izgleda da neko nedostaje: mladi ili devojka koja vas je pratila.
Taj mladi je umoran odgovori Hong.
Ah!... To je mladi!... ree sultan, osmehnuvi se podrugljivo.
Verovao sam da je to devojka. Hajde jedite i pijte.
Ima dovoljno hrane u Bunginom naselju.
 Ima jo hrane odgovori voa Igorota.
A zato mi i to nisi poslao? Ja sam tvoj gost i imam dosta ljudi koje treba
da nahranim.
Sauvao sam je da priredim tebi i tvojim ratnicima veliki banket.
A kada?...
Veeras.
Ti si dobar prijatelj, Bunga ree sultan. Znao sam da u ovde biti
dobro primljen i zato sam sa sobom poveo tako brojnu pratnju. Inae bih
doao samo sa svojom pratnjom.
Ovo govorei sultan je posmatrao Bungu ispod oka da bi video kako su
ove rei na njega delovale i pri tom se zlobno osmehivao. Ali poglavica je
ostao hladnokrvan i samo je odgovorio:
Dobro si uinio, sultane, to si doao sa toliko ljudi. To je poast koju
nisam oekivao.
Dobro, dobro, jedi i pij. Sada si ti moj gost.
Jedan od njegovih sluga ponudi dva Kineza, Malajaca i Bungu peenom
svinjetinom, voem i sa nekoliko aa vina a zatim im dade da vau betel.
Kada je ruak zavren, vladar otpoe razgovor obrativi se Bungi.
Sada ree razgovarajmo o belim ljudima.
Poglavica Igorota namrti elo i pogleda Honga. Kinez je odgovorio blagim
pokretom glave koji je znaio: Budi spokojan.
Hoe li mi rei gde se nalaze? upita sultan.
Ve sam ti rekao da su pobegli pre tri dana.
Vladar se nasmei.
Ne ree zatim. Jedan iz moje izvidnice mi je ispriao da je jue ujutro
beli ovek vien sa belom enom na obali jezera.
Gde? upita Bunga ljutito.
 Kod tvojih koliba.
Prevaren si, odgovori poglavica Igorota, odlunim glasom.
Onda u narediti da se odsee glava oveku koji je hteo da se naali sa
mnom.
Dobro e uiniti.
To mislim i ja, ali...
ta hoe da kae?
Ako si ti ovek koji me vara, ta zasluuje?... Bunga se naglo podigao,
ljutito pogledavi sultana.
Ja sam poglavica koji je nezavisan povika a ne tvoj podanik. Sasluao
sam te ovde kao prijatelj, stavio sam ti na raspolaganje moje naselje, dao sam ti
sve namirnice a ti mi sada preti?...
Nikada nisam imao nameru da to inim odgovori sultan, sa blagim
akcentom ironije. Ja te smatram svojim najboljim prijateljem i upravo zato
sam doao ovde da mi pokloni bele ljude. Ve mnogo godina elim da mi
robovi budu beli ljudi, hriani.
Onda e morati da ih potrai, poto nisu vie ovde.
Hoe li mi bar rei gde su pobegli.
Prema Bakatu.
U redu ree sultan, glasom punim pretnje. Mi emo ih uhvatiti a onda
emo odsei glavu oveku koji me je prevario.
Misli na mene? upita Bunga.
Ne, na onog drugog ree sultan uz osmeh, pri emu je podseao na
tigra. Ti si moj prijatelj.
To sam znao odgovori poglavica Igorota, osmehnuvi se na silu.
Uvrstiemo nae prijateljstvo velikim banketom.
Kad e ga dati?
Rekao sam ti, veeras.
 Hvala, prijatelju, raunam na tebe.
 TAOCI
Navee je naselje svetlelo od jednog do drugog kraja.
Velike vatre gorele su oko koliba a oko malog utvrenja, a na aru pekli su
se pucketajui prasii i babirusi u tako velikom broju da su sultanovi vojnici
bili van sebe od radosti.
Igoroti, nosei zemljane posude napunjene vinom od palmi, izlazili su iz
ume i postavljali su ih oko ognjita gde su se ve sakupili sultanovi ratnici.
Pored malog utvrenja, na jednoj velikoj prostirci raznih boja, nalazio se
sultan u drutvu svojih voa, Bunge, Honga, Tan-Kju, u-Kina i Malajca.
etiri peena praseta, divlji petlovi, voe u velikim koliinama i mnogo
posuda prepunih vinom, bili su postavljeni na onom improvizovanom stolu i
sultan je davao dobar primer poto je jeo za dvojicu a pio za etvoricu.
Bunga se pretvarao da je vrlo ljubazan, rekavi sultanu i njegovim voama
da je poastvovan njihovim prisustvom na banketu i izdavajui neprestano
naredbe svojim podanicima da vode rauna da svi ratnici imaju u izobilju
hrane i pia.
Hong, koji je sedeo izmeu poglavice Igorota i Cveta bisera, nije izgledao
manje ljubazan. ak je izgledao da se pomirio sa vladarom, poto ga je esto,
ak suvie esto, pozivao da mu nazdravi.
Ali, isto kao njegovi drugovi i Bunga, dobro je pazio da svoju au ne
napuni iz posuda koje su stajale ispred voa i vladara. ak je vie puta, brzim
pokretom, istresao pie iza lea, da ne bi u potrebnom trenutku izgubio
ravnoteu.
U pono skoro svi ratnici, koji su obimno jeli i ispraznili veliki broj posuda
sa vinom, bili su obuzeti tako jakim pijanstvom da se i sam Hong plaio.
esto su se svaali pretei da e jedan drugog rasporiti bolosom,
kampilangom parangom. Ve su neki pali razbijene glave dok su drugi leali
kao mrtvi zbog preteranog pia.
 Igoroti, koji su se povukli prema umi, samo su posmatrali, poto su dobro
znali da nita ne bi vredelo da se umeaju u ove tue. Za to vreme ratnici su u
grupama padali, opruajui se oko ognjita, u neopisivoj pometnji. Samo je
nekolicina jo izdravala na nogama, urlajui, pevajui i tukui se meusobno.
Ni sultan nije mogao da se odupre ovom neobinom piu, i njegovi
poglavari padali su oko njega jedan po jedan.
Opijum pomean sa vinom imao je eljeni efekat.
Mislim da je doao pravi as ree Hong okrenuvi se prema Bungi.
ta treba da uinimo?
Uzeemo ovog pijanca i ukrcaemo ga na njegovu kanou.
A ta emo uiniti sa njegovim ratnicima?
Prvo emo ih razoruati a zatim emo ih oterati iz koliba.
Sutra, kada ovi pijanci postanu razumniji, razgovaraemo.
Hoe li da ubije sultana? upita Bunga, preplaeno. Njegovi podanici
bi ga osvetili i masakrirali bi moje pleme.
Nemoj se plaiti odgovori Hong. Niko se nee usuditi da uznemirava
tvoje pleme, dajem ti svoju re. S druge strane nemam uopte nameru da
poaljem na drugi svet ovog pijanca.
Pram-Li, u-Kin, pomozite mi!...
Sultan, nadut kao meina, pao je na svog ministra i leei nad njim hrkao
je. Prema tome nije postojala bojazan da prui otpor.
Hong mu skide sablju i kampalang koji je drao za pasom, zatim uze
rukama to tromo telo i uputi se prema obali jezera.
u-Kin i Pram-Li, ve upoznati sa Kinezovim planom, epali su
sultanovog prvog ministra.
Dva pijanca poloena su jedan pored drugog u veliku kanou, ispod
nadstrenice.
Nekolicina mindaneskih vojnika koja je uspela da se odupre pijanstvu, nije
primetila otmicu njihovog gospodara. Njih je bilo pedesetak i moda u
njihovom piu nije bilo dovoljno opijuma da bi se opili.
ta emo sa njima uiniti? upita Bunga, koji je stigao Honga. Dobar
deo ovih ljudi naoruan je pukama i ako primete da smo oteli njihovog
vladara napae moje podanike.
Istina je odgovori Hong, koga je izgleda prilino ometala neopisiva
otpornost ovih pijanaca. Nema vie vina?
Ostava je ispranjena.
Jesu li dobro skriveni ene, deca i starci?
Ve su stigli u praumu i trebalo bi da se skrivaju u starom naselju?
Teko ih mogu otkriti.
Onda smo mi gospodari situacije.
ta hoe da uini? upita Tan-Kju.
Ovde ima dvadeset kanoa. Svi emo se ukrcati i saekaemo da se sultan
probudi.
I ostaviemo naselje potpunoj samovolji neprijatelja? upita Bunga.
Nee ga pojesti.
Mogu ga razoriti.
Oni to nee uiniti odgovori Hong. Njihov vladar je u naim rukama i
oni se nee usuditi da nas naljute. Hajde, naredi tvojim ljudima da se okupe
ovde i da se ukrcaju. Za ostalo ja odgovaram.
Jedan Igorot koji se nalazio na strai ispred poslednjih koliba, poslat je u
umu.
Ubrzo nakon njegovog odlaska stanovnici naselja, koji su pobegli ispod
drvea zbog straha da sultanovi ratnici u pijanstvu ne potegnu oruje i zaponu
sa masakrom, naputali su u tiini umu, i obiavi vatre, sakupljali su se na
obali.
Svi su bili naoruani lukovima, strelama i bolosima. Bunga im je naredio
da se ukrcaju i da slede veliku kanou ne gubei vreme.
 Tek to su se kanoe udaljile od obale, kad se u naselju zaue uasni povici.
Gde je sultan? vikali su.
Ratnici koji nisu pali od pijanstva, trali su izmeu koliba i vatri, mau i
orujem. Izgledali su poneseni stranim besom.
Gde je sultan? neprestano su urlali. Izdaja... izdaja!... Nekolicina, onih
koji su bili mudriji od ostalih, neto je posumnjala uputila se prema obali.
Videvi kako se brodovi udaljavaju od obale, oni su se uasno razbesneli.
Izdati smo!... Krv i pokolj!.
Njihovi drugovi, uvi ove povike, pojurili su prema obali, maui ljutito
orujem. Nekoliko ostalih, koji nisu bili potpuno pijani, probudilo se.
Velika kanoa zaustavila se na tri stotine koraka od obale.
Hong, stojei uspravno na pramcu, sa pukom u ruci, mirno je gledao ove
pomahnitale ratnike.
Ugledavi ga, sultanovi ratnici koji su imali vatreno oruje otpoeli su sa
paljbom, koja je bila potpuno nekodljiva i nije postigla drugi efekat sem to je
napravila veliku buku, jer su njihove puke bile vrlo rave.
Vratite se na zemlju ili emo vas iskomadati! povikao je jedan stari
ratnik koji je ve zagazio u vodu.
Neka me sasluaju sultanovi, podanici! zagrme Hong.
Tiina! povika stari ratnik, okrenuvi se prema drugovima.
ovek utog lica hoe da govori. Pustimo ga da kae, pa emo ga onda
ubiti!...
Sultan i njegov prvi ministar nalaze se u naim rukama.
Nakon ovih rei uli su se strani povici i nekoliko ratnika krenulo je da se
baci u jezero, ali stari ratnik ih je zadrao i naredivi da se umire, povikao je
Hongu:
Nastavi!...
Obeavam vam da vaem vladaru nee biti uinjeno nikakvo zlo. Ali ako
vi zapalite naselje, obesiemo sultanu kamen oko vrata i baciemo ga u jezero.
Rekao sam!...
ta e mu jo uiniti? upita stari ratnik.
To ete sutra saznati.
Mi emo osvetiti uvredu nainjenu naem sultanu.
Pokuajte! povika Hong.
Rekavi ovo on naredi veslaima da krenu i da stignu brodove, koji su ve
bili tako daleko da su ratnici gubili svaku nadu da ih sustignu plivajui.
Oni nee nita pokuati sve do naeg povratka ree Hong, okrenuvi se
prema Bungi, koji nije jo izgledao uveren u to. Pretnja koju smo izgovorili
bie dovoljna da ih umiri.
Ti veruje da se oni kasnije nee osvetiti?
Ne, poto u ti ja dati taoce. Pusti to meni, prijatelju, i bie zadovoljan.
Brodovi, stigavi na jedan kilometar od obale, okrenuli su se ukrstivi se sa
naseljem.
Sultanovi ratnici paljivo su pratili kretanje njihovih brodova, ne znajui
jo cilj ove none etnje.
Njihov broj stalno se poveavao, poto su se u meuvremenu i drugi
budili, ali oni su bili, bar u tom trenutku, mirni. Hongova pretnja umirila je one
najbesnije.
Kada je izala zora, brodovi su poeli da se pribliavaju naselju, zaustavivi
se na pet stotina metara od prve kolibe.
Na obali je bilo postrojeno vie od stotinu ratnika, koji su vrlo ivo
gestikulirali. Meusobno su se savetovali ta da uine ali nisu uspevali da
pronau reenje. Poto su im amci uzeti, bili su onemogueni da preduzmu
neto protiv Igorota.
Hong je za to vreme jednim snanim udarcem uspeo da probudi sultana i
njegovog prvog ministra.
Videvi da se nalazi ispod nadstrenice na brodu, vladar, ija je glava bila
jo mutna, okrete se prema ministru koji je zevao tako da je izgledalo da e
iaiti vilice, i ree mu:
Ko je izdao nareenje za ukrcavanje na brod? Ja nisam video ni bele
robove, ni da gori naselje.
Ja sam izdao nareenje ree Bunga, koji se nalazio pored Honga.
Sultan pogleda poglavicu Igorota i Kineza uznemirivi se, a zatim naglo
podie jedno krilo nadstrenice. Tek tada je primetio da su se na brodovima
umesto njegovih ratnika, nalazili Igoroti.
Poto je shvatio da se radi o prevari, njegovo lice na kome su se videli jo
tragovi pijanstva postade smrtno bledo.
On se mai rukom da dohvati svoje oruje ali ga ne nae za pasom, i pojuri
prema palubi. Hong, koji ga nije gubio iz vida, epao ga je za odelo,
primoravi ga da sedne.
Ako se pomeri ubiu te ree mu hladno.
Videvi utog oveka kako dri puku, vladara obuze strah. Njegov
ministar nije se usudio da se pomeri i zubi su mu cvokotali od straha.
Sasluaj me ree Kinez, sedajui pored sultana.
Govori odgovori ovaj, uzdrhtavi i objasni mi ta se dogodilo.
Vrlo prosto. Ostavili smo tvoje ljude; na kopnu a mi smo isplovili na
tvojim kanoama.
Zato ste to uinili? upita sultan, kripei zubima.
Da bi te spreili da ide za belim ljudima i da bi potovao gostoprimstvo
koje ti je Bunga pruio. Ti nisi ovde doao kao prijatelj, nego kao gospodar, a
moda i kao neprijatelj. Poreci ovo ako se usuuje.
Doao sam samo zato da bih uzeo bele ljude.
I da bi Bungu i njegove podanike uinio tvojim robovima, ree Hong.
I ta hoe da zakljui? upita vladar, stegnutih zuba.
Da emo te baciti u jezero zajedno sa tvojim ministrom i tvojim ratnicima,
ako ti ne prihvati nae uslove.
Da li ih ima mnogo.
Vojnici velike nacije utog naroda nisu daleko i imaju mnogo puaka i
topova. Na samo jedan moj poziv oni e doi ovamo i samlee tvoje ratnike.
Sultan postade modar.
ta ti najzad hoe? upita.
Da ti odustane od namere da goni bele ljude, koji se nalaze pod
okriljem utog naroda.
I to je sve?
Ne, ree Hong. Tvoji ratnici, ako hoe da se ukrcaju na brodove i da
se vrate u svoju zemlju morae sve oruje da ostave Igorotima.
I vatreno oruje? upita sultan, bolno.
Naroito to oruje.
Jesi li zavrio?...
Ne jo, ree Hong. Ti e moi da se vrati u Butuan, ali e kao taoca
ostaviti ovde tvoga prvog ministra i desetoro tvojih najboljih ratnika.
A zato treba da ostavim taoce?...
Da bi te spreili da doe ponovo ovamo radi osvete, odgovori Hong;
Na tvoju prvu pretnju Igoroti e odrubiti glavu tvom prvom ministru i tvojim
ratnicima. Jesi li me razumeo?...
Da, odgovori sultan muklim glasom.
Prihvata ove uslove?
Vladar nije nita odgovorio, nego je samo besno gledao Honga, Bungu i
Malajca Pram-Lia koji je tada uao pod nadstrenicu.
Pripremite dva ueta i za njih veite dva teka kamena, ree Kinez.
Posluie nam za ova dva oveka.
uvi ovu pretnju, sultan podie ruku i brzo ree:
 Ne, stanite! Predajem se.
Onda naredi tvojim ratnicima da odloe oruje i da ga predaju Igorotima.
Sultan ga pogleda sa nepoverenjem.
I neete ih ubiti kada ostanu bez oruja? upita.
Re naroda velike ute nacije je sveta, ree Hong, sveanim glasom.
I pustie me da se vratim u Butuan?
To sam ti obeao.
Sultan se podie i krenu prema pramcu, dok su odmah iza njega ili Hong,
Bunga i Pram-Li, koji nisu imali mnogo poverenja u ovog divljeg vladara.
Ratnici, primetivi njihovog gospodara, skoili su kao jedan prema obali,
viui i maui snano orujem:
Osveta!... Osveta!...
Sultan napravi grimasu, a zatim dignuvi desnu ruku zatrai tiinu:
Ostavite oruje na obali i povucite se u kolibe, ree. Ratnici, iznenaeni
ovim neoekivanim nareenjem, ostali su nepomini, verujui moda da nisu
razumeli pravo znaenje ovih rei.
Posluajte!... povika sultan.
Mi hoemo da se osvetimo!... uzviknuli su ratnici.
Igoroti e ubiti vaeg sultana, odgovori vladar, a onda e i vas ubiti.
Vojnici velike nacije utog naroda nisu daleko i doi e da nas istrebe.
Nakon ovih pretnji kod vojnika nestade ratniki bes kao da su bili zaarani.
Ponieni i ne malo uplaeni, odloili su oruje na obalu i lagano su se
povukli u kolibe i ispod nadstrenica.
Odmah im su se kanoe pribliile obali i kada su se Igoroti iskrcali, oni su
se doepali puaka, bol os a, kampilanga i ratnikih sekira.
Ja sam odrao svoju re, ree sultan drhtavim glasom.
A sada u ja odrati moju, odgovori Hong.
 Velika kanoa pristade.
Hong je zauzeo Igorotima sve terase u naselju, sa kojih se videla itava
obala, a zatim poto je podelio oruje, u pratnji dvadesetak ljudi, uputio se
prema Bunginim kolibama. Sultanovi ratnici sedeli su pored jaraka, pomireni
sa eljama njihovog voe.
Hong je odabrao desetoricu najuglednijih ratnika i poslao ih zajedno sa
prvim ministrom u jednu, kolibu, obezbedivi im dobru pratnju.
A sada, ree on, okrenuvi se prema vladaru, ti moe da ode
zajedno sa tvojim ratnicima. Ali dobro zapamti, ako pokua da napadne
Bungu, ja u ubiti taoce, a zatim u poslati uti narod u tvoju prestonicu da
unite tvoj narod.
Odrae dato obeanje, odgovori sultan, postavi ponizan kao neka
ovca.
On spusti turban na lice kao da je eleo da sakrije sopstvenu sramotu i brzo
se uputi prema obali, poto moda jo uvek nije verovao da se tako jeftino
izvukao.
Njegovi ljudi ve su se bili ukrcali.
Pozdrav sultanu iz Butuana!... povika ironino Hong. Sultan neto
promrmlja i uskoi u veliku kanou. Jedan trenutak kasnije brodovi su brzo
zaplovili, izgubivi se iza jednog rta.
Je li tako? upita Hong, gledajui Bungu.
Hvala, odgovori poglavica Igorota. uti narod je hrabar i lukav.
A sada nas odvedi kod belih ljudi.
Sledite me. Oni su vai.
 ROMERO I TEREZITA
Pola sata kasnije, Hong, Tan-Kju i Bunga stigli su u praumu, u kojoj su se
skrivali ene, starci i deca i gde su bili skriveni Romero i Terezita.
Na jednom malom proplanku prepunom ogromnih biljki, nalazilo se staro
naselje, koje su nekada naseljavali Bungini podanici.
Bilo je sastavljeno od pedesetak koliba, koje su uglavnom bile poruene.
Po neka, koja je bila solidnije graena, odolela je zubu vremena.
Bunga se odmah raspitao za Romera i reeno mu je da je panac otiao u
lov zajedno sa mornarom sa Konke i nekoliko uroenika, poto su u naselju
ponestale namirnice.
Tan-Kju je bila vrlo nezadovoljna ovim odgovorom. Ona je sa
nestrpljenjem ekala da se nae pored oveka koga je nekada toliko volela i
koga nije videla posle one sudbonosne noi.
Kada e se vratiti? upita, briui hladan znoj koji je oblio njeno lepo
elo.
Moda tek veeras, odgovori Bunga.
Osam ili deset asova iekivanja!... itava venost!... proaputa
devojka priguenim glasom.
Ali ovde je bela ena, ree Bunga.
U oima Cveta bisera proe bljesak.
Terezita! promrmlja ona.
Idi da je vidi pre nego to on doe, ree Hong. Potedee je izliva
ljubomore koji bi mogao da bude sudbonosan za njen bolesni organizam.
Ah!... Da, istina je, ona je bolesna, proaputa Tan-Kju, kao da je
razgovarala sama sa sobom. Neka bude. Nestrpljiva sam i nju da vidim.
Hoe li da te otpratim?
Ne, Hong. Hou da budem sama.
 Ima zbog mnogo stvari da je prekori pa je moda bolje da ja to ne
znam.
Ne, prijatelju moj. Cvet bisera ume da bude plemenita. Sada vie nemam
ta da oplakujem, jer si mi ti dao svoje srce. Gde je Terezita?
Idi te za mnom, ree poglavica Igorota.
Tan-Kju stee Hongovu ruku, i jednim osmehom ga uveri u svoju ljubav,
ali zatim krene za poglavicom odlunim korakom, prilino bleda.
Stigavi ispred jedne od poslednjih koliba koja je nekada pripadala
poglavici, lepo uraene od bambusovih trski, sa uzdignutim krovom
prekrivenim liem i pod senkom dve palme, Igorot se zaustavi i pokazavi na
vrata, ree joj:
Uite.
Tan-Kju se zaustavila, kao da je elela da se smiri i da zaustavi drhtanje
koje ju je bilo obuzelo. Jednom rukom ona popravi nervozno kosu, prebaci
preko ramena svileni mantil prekrivi i deo lica, i zatim ue na vrhovima
prstiju, zaustavivi se na sredini kolibe.
I u ovoj kolibi, tako daleko od civilizacije, sagraenoj usred praume, kao
prvo nasluivalo se prisustvo ene naviknute na udobnosti u ivotu.
Zidovi su bili prekriveni prostirkama od kokosovih vlakana koje nisu
izradile uroenike ruke, zatim, nekoliko stolica od bambusa, grubo ureenih
ali ne neudobnih, nalazilo se oko jednog stola.
U svim uglovima nalazile su se ogromne tikve pune cvea ubranog bez
sumnje u oblinjoj umi koje je irilo prijatan miris, zatim su se videle posude
od peene gline udnih oblika, koje su moda sluile za spravljanje hrane.
U jednom uglu, Tan-Kju ugleda, opruenu na leaju od sveeg lia i
pokrivenu divnim krznom od crnog pantera, mladu enu koju je odmah
prepoznao.
Vi, proaputa ona muklim glasom.
Ova ena bila je Terezita dAlkazar, koja vie nije bila lepa i svea kao kada
ju je mlada Kineskinja videla u Manili, pre dva meseca. Groznica, neudobnosti
du ovog dugog puta pod nemilosrdnim ekvatorijalnim suncem, liavanje na
koje nije bila navikla, ostavilo je traga na njenom licu koje je nekada bilo tako
ljupko.
Bila je bleda i mrava i izgubila je onu blagu tamnu boju, koja je
karakteristina za ene andaluzijske rase i koja je tako dobro pristajala
odvanom licu Bisera Manile. Terezita je jo spavala, drei jednu ruku pod
glavom, polu-prekrivenu njenom dugom tamnom kosom. Njeno disanje bilo je
ubrzano, jer se plavo platneno prslue koje joj je prekrivalo grudi podizalo u
kratkim intervalima.
Tan-Kju je stajala nepomino steui rukama krajeve svoga svilenog
mantila, i uarenim oima posmatrala je svoju nekadanju suparnicu. Nakon
nekoliko minuta Terezita se probudila, moda predosetivi blizinu devojke u
kojoj je mogla svakog trenutka da se probudi pobeena strast, koja jo nije bila
potpuno savladana.
Njene crne oi, ivo bljesnue postoje nekoliko puta zatreptala, zaustavie
se na C vetu bisera koja je i dalje stajala nepomino.
Terezita se odjednom podie drei se ponosno. Njene guste crne obrve
inile su da je njen lik sada drugaije izgledao. Jedan uzvik, koji je moda
znaio uenje a moda i bes koji nije mogla da savlada, izvue joj se:
Je li to san? povika. Da li ispred mene stoji senka ili stvarno iva Tan-
Kju?...
Mlada Kineskinja naini nekoliko koraka, a zatim zbaci svileni mantil i
ukrstivi ruke na grudi koje su joj se snano podizale, ree, tihim glasom:
Da, ja sam, Biser Manile. Terezita se podigla i pribliila joj se sasvim
blizu.
Ti! povika; ti ovde!... Tan-Kju... Zatim je obuze ljubomora.
Dolazi ovamo da mi ga uzme!... Nesrenice!...
Ali ona se odmah pokaja zbog ovih rei i brzo dodade, planim glasom:
Oprosti mi, Tan-Kju... ja nemam pravo ovo tebi da kaem... tebi koja si
bila tako plemenita... Oprosti mi, ali ja ga volim!...
 Mlada Kineskinja ostade nema. Jo uvek je stajala nepomino sa rukama
ukrtenim na grudima i posmatrala ju je oima punim mrnje.
Tan-Kju, nastavi Terezita, glasom punim nemira.
Zato si dola ovamo? Zato si napustila Manilu? Ko te je obavestio o
naoj nesrei? Ko te je vodio kroz nepreglednu umu na ovom divljem ostrvu?
Jesi li moda dola da se osveti? Dragi boe! Govori, Tan-Kju! Tvoj pogled
me plai!... Jo vie joj se priblii i stavivi joj ruku na rame, ree tihim
glasom:
Ti jo voli Romera! To vidim iz tvog pogleda! Ti si dola da se
objasnimo! Govori, govori Cvete bisera. Na licu mlade Kineskinje pojavi se
blag osmeh.
Uplaila sam te, Biseru Manile, ree. Uplaila? A zato? Moda zato
to te one kobne noi kada sam videla kako odlazi, vodei sa sobom oveka
koga sam ja neizmerno volela, nisam zagrlila? To je bilo pomirenje sa
sudbinom, strano pomirenje, jer je sutranji dan za nekoga morao da bude
fatalan. Pita me zato sam dola ovamo? Rei u ti odmah: dola sam da vas
spasem!..
Da spase Romera?...
Ne, nego oboje.
Ti, koja bi trebalo da me mrzi! povika Terezita, sa uenjem.
Nekada, ree Tan-Kju muklim glasom, sam te mrzela i ubila bih te da
te je sudbina dovela na moj put, ali sada... kakav znaaj za mene ima Romero?
Ja sam ga zaboravila.
Zato si onda dola ovamo?
Da bi platila ono to mu dugujem.
ta?....
Jedne noi, kada su tvoji zemljaci uguili pobunu, i dok sam se ja
oajniki borila na obalama Malabona, zarobljena sam od strane jednog
panskog pukovnika.
 Moja se sudbina znala: sutradan ekalo me je streljanje. Romero koji je tada
jo voleo Cvet bisera, mada je svoje srce dao Biseru Manile, otrgao me je od
smrti stavivi se na moje mesto. Sea li se?...
Da, znam to i kasnije su ga spasli tvoj brat i moj otac.
Ovaj dug stajao mi je na srcu i dola sam da ga platim i da spasem i tebe i
njega. Sada mi presudi, Terezita dAlkazar. panjolka uini pokret kao da e
da poleti u zagrljaj mladoj Kineskinji, ali je u tome sprei jo jedan zraak
ljubomore.
Ne voli ga vie?...
Ne.
Zaklinje se?...
U duhove mojih roditelja.
Plaim te se, Tan-Kju!
Vara se, jer moje srce sada kuca za drugog oveka, koji je hrabar kao
Romero a moda jo i vie.
Sestro moja!...
Terezita je pala u zagrljaj mladoj Kineskinji, i kao one noi kada su se
poslednji put videle u zalivu Binonda, uzajamno su se zagrlile ali ovoga puta
moda bez grie savesti.
Zviduk, koji je dolazio spolja, naglo ih rastavi.
ta to znai? upita Terezita.
To je Hongov znak, odgovori Tan-Kju, trgnuvi se.
Ko je to Hong?...
Jedan od mojih prijatelja koji me je pratio na ovom ostrvu.
ta znai ovaj zviduk?
Rei u ti kasnije.
Mlada Kineskinja obue svoj mantil, dade znak Tereziti da je ne prati i
izae napolje brzim koracima.
Hong ju je ekao napolju, oslonjen na puku.
Romero dolazi, ree joj.
Ko ti je rekao?
Bunga.
Da li ga prate uroenici?
Ne, sam je. Igoroti su doli pre njega.
Poi u da ga sretnem.
A ja?...
Poi e sa mnom. elim da moj budui suprug prisustvuje razgovoru. Za
tebe ne smem vie da imam tajni, niti treba da izazivam bilo kakvu sumnju, ali
nee se pojaviti sve dok te ja ne pozovem.
Hajdemo, Tan-Kju i budi jaka.
Nemoj sumnjati u mene, Hong. Srce Cveta bisera sada je tvoje.
Sledi me.
Predvoeni uroenikom krenuli su u umu, sledei jednu stazicu izmeu
guste vegetacije, kojom su ve otili u-Kin i Pram-Li sa drugim vodiem.
 Izdava
NIRO Deje novine
Gornji Milanovac

Za izdavaa
Miroslav Petrovi
generalni direktor

Recenzenti
Prof. Milica Popovi
Dr Momilo Savi

Urednik
Radmilo Lale Mandi

Lektor
Nadeda Kosti

Ilustracija naslovne strane

Milan Mileti

Grafika oprema
Ljubomir Vorkapi

Fotoslog, korektura i automatski prelom

Eurokat 200 DEJE NOVINE Gornji Milanovac
 O piscu

Emilio Salgari /1863 1911/ rodio se u Veroni. Jo kao deak oseao

je veliku ljubav prema moru i u sedamnaestoj godini upisao se na
Institut za pomorstvo koji je napustio 1881. a da nije dobio diplomu
kapetana. Jednom prilikom rekao je svom sinu: eleo bih da se moji
posmrtni ostaci zatvore u hermetiki sanduk od stakla i spuste na dno
mora.
Sa pisanjem je poeo kao hroniar u jednom veronskom listu a u
slobodnom vremenu pisao je futuristike romane. Ve 1883. objavio je
u listu Arena svoja prva dva romana Tigar iz Malezije i Miljenica
Mabdia. Zatim slede mnogobrojna dela, bar 85 romana za 28 godina
rada.
Salgari je iveo i kretao se samo u svetu svoje mate, postao je vrlo
zanimljiva pojava u italijanskoj knjievnosti uopte, te je i danas jedan
od najpopularnijih dejih i omladinskih pisaca.

MMXV
 Napomene
1 Pobuna koju nagovetava u-Kin ini osnovu romana POBUNA NA
FILIPINIMA. Izbila je u avgustu 1896. godine, i uguena je u toku jula sledee
godine, i definitivno je zavrena kada je sklopljen ugovor u Biacnabato 15.
decembra 1897. godine. amilo Garda iz Polavieja bio je generalni guverner
Filipina od 13. decembra 1896. do 13. aprila 1897. Vrlo vrst, i veoma aktivan
upravljao je uz mnogo energije vojnim akcijama protiv pobunjenika. Zbog
loeg zdravlja morao je da se povue, i svoje mesto je ostavio Ferdinandu
Prvom de Rivera.
 Cavite se nalazi na obali zaliva u Manili, juno od grada. Emilio Agvinaldo
bio je jedan od voa pobuna iz 1896. godine. Kada je otiao u Hong-Kong, kao
dobrovoljni izgnanik, vratio se na Filipine poto je izbio rat izmeu panije i
Sjedinjenih Drava i poto je razorena panska flota od strane amerike u
Caviteu (1. maja 1897.). Doao je na elo gerile ijom zaslugom je slomljena
panija i odluen poraz Kasnije, posle sklopljenog mira u Parizu koji je
decembra meseca 1898. bio kraj tek proglaene nezavisnosti Filipina poto je
Sjedinjenim Dravama pripao suverenitet nad arhipelagom, Agvinaldo je
nastavio sa borbom protiv novog neprijatelja, ali je imao malo sree poto je
1901. bio zarobljen, i nakon tog se povukao u privatan ivot.