Emilio Salgari

SANDOKAN
KRALJ MORA

Naslov originala
IL RE DE MARE

Deje novine,
Gornji Milanovac 1981.

Prevod sa italijanskog
Dragoslav Nikoli Micki
 Prvi deo

MALEZIJA U PLAMENU
 NAPAD MARIJANE
Ide li se napred ili ne? Bogamu! Nismo valjda naleteli na sprud, kao toliki
drugi glupaci!
Ne moemo dalje, gospodine Jane.
Zna li se zbog ega smo stali?
Jo ne.
Bogamu! Da li je krmano bio pijan? Lepu slavu stiu Malezijci. A ja sam
sve do jue verovao da su to najbolji mornari na svetu. Sanbilone, razapni sva
jedra. Vetar je povoljan, moda emo uspeti da proemo.
Neemo uiniti nita, gospodine Jane, jer se more brzo povlai.
Neka avo nosi tog blesavog krmanoa!
ovek koji je ovako govorio naglo se okrenuo prema krmi, namrtena ela
i lika izmenjena besom.
Bez obzira to je preao pedesetu, bio je to jo uvek lep ovek, snaan,
dugih prosedih brkova briljivo negovanih, lako preplanule koe, duge kose
koja je izvirala ispod irokog eira od filipinske slame, koji je podseao na
meksikanski sombrero, ukraen somotskim trakama sa resama. Oblaio se
veoma elegantno u beli flanel sa zlatnim dugmetima, dok mu je oko pojasa bila
ovijena traka od crvenog somota, za koju je bilo zadenuto par pitolja duge i
izrezbarene cevi, sa drkom po kome je bila srebrna i sedefna intarzija: bilo je
to bez sumnje oruje hinduske izrade. Na nogama je imao izme za more od
ute koe sa malo uzdignutom potpeticom.
Krmanou! povikao je.
Na ovaj poziv jedan Malezijac, skoro potpuno tamne puti koja je imala
crveni odblesak, kosih oiju sa ukastim bleskom koje su proizvodile udan
utisak na svakoga ko ih je video, napustio je krmanoko mesto i priao Janeu
sa izrazom oveka kome je savest mirna.
Padada rekao je Evropljanin drei desnu ruku na drau pitolja.
Kako ti ide ova rabota? ini mi se da si rekao da poznaje sve puteve
borneanske obale: samo zato sam te i primio na brod.
Ali, gospodine... mucao je Malezijac zbunjeno.
ta hoe da kae? upitao je Jane koji je moda po prvi put u svom
ivotu izgubio svoju uobiajenu hladnokrvnost. Ovaj sprud nekada nije
postojao! Budalo, hoe da kae da je iznikao danas iz dubine mora? Nainio
si pogrean potez krmom da bi zaustavio Marijanu!
Ali zato bih to uradio.
Zar ja to znam? Moda si u dosluhu sa onim tajanstvenim neprijateljima
koji su pobunili Dajake.
Ni sa kim nisam imao veze, osim sa mojim sunarodnicima, gospodine.
Veruje li da emo savladati prepreku?
Da, kad more naraste.
Ima li mnogo Dajaka na reci?
Ne verujem.
Zna li jesu li dobro naoruani?
Kod njih sam video samo poneku puku.
Ko je mogao da ih pobuni? promrmljao je Jane.
To je tajna koju ne mogu da odgonetnem, iako Malezijski Tigar u svemu
vidi engleske prste. Nadajmo se da emo stii na vreme i odvesti Tremal-Najka
i Darmu na Mompraem pre nego to pobunjenici osvoje plantae i razore
njihove farme. Videemo moemo li da napustimo ovaj sprud pre nego to
more dostigne najveu visinu.
Okrenuo je lea Malezijcu i otiao na pramac.
Brod koji se nasukao, verovatno zbog loeg manevrisanja, bio je divan
jedrenjak sa dva jarbola, nedavno sagraen sudei po njegovim savrenim
linijama, sa dva ogromna jedra slina ovim na malezijskim prahosima. Bio je
nosivosti od najmanje dve stotine tona i tako naoruan da je mogao da se
suprotstavi i maloj krstarici. Na najviem delu imao je dva topa veeg kalibra
koji su bili zatieni pokretnom barikadom; ona se sastojala od dve eline
ploe i dve velike spingarde, izvrim orujem kojim se neprijatelj tue izbliza.
Brod je imao brojnu posadu koja je bila sastavljena od etrdesetak ljudi.
Malezijaca i Dajaka, dobrim delom u godinama, ali jo snanih, divlja lika, sa
mnogim brazgotinama na licu i elu to je govorilo da su ti ljudi bili i pomorci i
ratnici.
Brod se zaustavio na ulazu u jedan prostrani zaliv u koji se ulivala reka.
Brojna ostrva, meu kojima jedno veoma veliko, titila su zaliv od zapadnih
vetrova, i sva su bila opkoljena koralnim grebenima i sprudovima sa veoma
zelenom i bujnom vegetacijom.
Marijana se bila nasukala na jedan od tih skrivenih sprudova, u asu
kada je more poelo da opada. Pramac broda nije mogao da izbegne ovu
prepreku.
Psino krmanoka! povikao je Jane poto je paljivo osmotrio sprud.
Pre ponoi se neemo izvui odavde. ta ti kae, Sambilone?
Jedan Malezijac izborana lika i prosede kose priao je Evropljaninu:
Kaem, gospodine Jane, da se nikakvim manevrom neemo izvui
odavde sve dok more ne nadoe.
Veruje li ti ovom krmanou?
Ne znam, kapetane odgovorio je Malezijac nikad ga ranije nisam
video. Ipak...
Nastavi rekao je Jane.
To to smo ga nali samog, tako daleko od Gaje, u amcu koji ne moe
da se odupre veim talasima, kao i to to nam se odmah ponudio za kormilara,
ne izgleda mi ba mnogo isto i jasno.
Da li je nerazborito to sam mu poverio krmu? upitao se Jane i
zamislio se. Zatim je zatresao glavom, kao da eli da odagna neeljenu misao, i
dodao:
Zato bi jedan ovek koji pripada vaoj rasi pokuao da uniti najbolji i
najjai prahos Malezijskog Tigra? Zar mi nismo titili borneanske domoroce
od engleskog zlostavljanja? Zar nismo sruili Demsa Bruka da bi Dajaci
Saravaka dobili nezavisnost?
Zato su se, gospodine Jane rekao je Sambilong Dajaci sa obale
najednom naoruali protiv naih prijatelja? Tremal-Najk im je, podiui farme
na ovim obalama koje su nekada bile skoro puste, dao mogunost da zarade za
ugodan ivot i da se odreknu rizika gusarenja koje ih je desetkovalo.
To je zagonetka, dragi moj Sambilone, koju ni ja ni Sandokan nismo
uspeli da razreimo. Ova iznenadna provala besa protiv Tremal-Najka mora da
ima uzrok koji za sada ne moemo da otkrijemo, ali sam uveren da neko
raspiruje vatru.
Jesu li Tremal-Najk i njegova erka Darma odista u opasnosti?
Vest koju smo dobili sa Mompraema kae da su svi Dajaci pod orujem
i da ih je zahvatilo iznenadno ludilo, kao i to da su tri farme opljakane i
zapaljene. Sve to govori da je Tremal-Najk u smrtnoj opasnosti.
Pa ipak, od njega nema boljeg oveka na celom ostrvu rekao je
Sambilong. Ne razumem kako ti nezahvalnici mogu da unitavaju i pljakaju
njegova dobra.
Doznaemo neto kada stignemo u selo Pangutaran. Marijanina pojava
na reci e malo umiriti Dajake. Ako ne poloe oruje, mitraljiraemo ih, kao
to i zasluuju.
I doznaemo uzroke zbog kojih su se pobunili.
Oh! povikao je najednom Jane gledajui u pravcu ua reke. Tamo
je neko ko izgleda eli da doe k nama.
Mali amac, snabdeven jednim jedrom, pojavio se iza ostrvaca koja su
skrivala ue reke i uputio se prema Marijani. U njemu je bio samo jedan
ovek, ali poto je bio veoma daleko, nije moglo da se razabere da li je
Malezijac ili Dajak.
Ko moe da bude ovaj? upitao se Jane ne gubei ga iz vida. Gledaj,
Sambilone, ne ini li ti se da je neodluan? as ide prema ostrvcima, as se od
njih udaljuje, a as kree prema koralnim grebenima.
 Reklo bi se da hoe nekog da zavara u pogledu svog pravog smera,
gospodine Jane odvratio je Sambilong. Kao da ga neko prati a on
pokuava da ga zavara?
I meni se ini odgovorio je Evropljanin. Donesi mi dogled i napuni
jednu spingardu. Ako elimo da preli i nemo manevrisanje tog oveka, koji se
oigledno uputio prema nama, otvoriemo vatru.
Trenutak kasnije upravio je dogled prema malom amcu koji se nalazio na
oko dve milje i koji je najzad napustio ostrvca na uu i odluno krenuo prema
Marijani.
Najednom je uzviknuo:
Tanguza!
Onaj koga je Tremal-Najk doveo sa Mompraema i koji se posvetio
farmerskim poslovima?
Da, Sambilone.
Najzad emo da doznamo neto o ovom ustanku, ukoliko je to zaista on
rekao je.
ovek koji je upravljao amcem imao je oko trideset godina, a njegove crte
lica bile su vrlo nalik evropskim, kao da je bio plod ukrtanja dveju rasa; bio je
visoka stasa i snanih udova, dok mu je telo bilo uvijeno u komade platna koji
su bili vrsto obavijeni oko ruku i nogu; po platnu je tu i tamo probila krv.
Izgleda da je ranjen rekao je Jane. ini mi se da taj melez ume
prilino da trpi. Hej, spustite stepenice i pripremite neko ue!
Dok su njegovi mornari izvravali ova nareenja, mali amac je stigao do
boka jedrenjaka.
Penji se brzo! povikao je Jane.
Tremal-Najkov farmer je vezao mali amac za ue koje mu je bilo baeno,
spustio svoje jedro, s mukom se popeo uz stepenice i stupio na palubu.
Portugalcu se oteo uzvik iznenaenja i uasa. Telo ovog nesrenika bilo je
izreetano kao da su ga pogodili mnogi puani meci, a iz malih rana kapala je
krv.
Jupitera mu! povikao je Jane uasnuto. Ko te je tako udesio, jadni moj
Tanguza?
Beli mravi, gospodine Jane odvratio je Malezijac mrtei se od bola
koji ga je muio.
Beli mravi! povikao je Portugalac. Ko je navukao na tebe te surove
insekte, tako pohlepne za mesom?
Dajaci, gospodine Jane.
Ah, bednici! Idi u ambulantu da ti prue pomo, a zatim emo nastaviti
razgovor. Samo mi jo reci, preti li Tremal-Najku neposredna opasnost?
Gospodar je obrazovao mali odred Malezijaca i sada pokuava da se
suprotstavi Dajacima.
U redu, poveravam te Kibitangu koji se razume u rane. Kasnije u te
pozvati, jadni moj Tanguza. Sada imam druga posla.
Jane pozva krmanoa: Poinjem malo da sumnjam u tebe jer mi ovo
nasukavanje ba nije izgledalo sluajno.
Malezijac je nainio grimasu kao da hoe da skrije gadni osmeh koji mu je
titrao na usnama, a zatim je rekao malo srdito:
Nemate razloga da sumnjate u moju odanost, gospodaru.
Budunost e pokazati odvratio je Jane. A sada, hajde da vidimo ta
je sa jadnim Tanguzom, a Sambilong e da pripremi odbranu.
 HODOASNIK IZ MEKE
Ako je ovaj jedrenjak spolja izgledao divan, takav da je mogao da se
takmii sa najsjajnijim jahtama toga vremena, unutranjost mu je, naroito
prostor kod krme, bila upravo raskona. Centralna sala koja je sluila i za
obede i za prijeme bila je bogato opremljena, sa policama, stolovima i
stolicama od mahagonija sa sedefnim intarzijama i zlatnim ukrasima, sa
persijskim tepisima na podu i indijskim sagovima po zidovima i zavesama od
crvene svile sa srebrnim resama.
Velika lampa, koja je izgleda bila iz Venecije, visila je sa tavanice, a svuda
uokolo videle su se sjajne zbirke oruja iz svih zemalja.
Opruen na divanu od zelenog somota, uvijen od glave do pete i ogrnut
velikim pokrivaem od bele vune, leao je Tremal-Najkov farmer, koji je ve
bio ojaao posle pruene pomoi.
Jesu li prestali bolovi, hrabri moj Tanguza? upitao ga je Jane.
Kibitang ima udesne masti odvratio je ranjenik.
Namazao mi je celo telo i sada se oseam mnogo bolje.
Ispriaj mi kako se sve dogodilo. Pre svega, da li je u Pangutarangu jo
uvek na prijatelj Tremal-Najk?
Da, gospodine Jane, i kada sam ga ostavio upravo se utvrivao kako bi
mogao da se do vaeg dolaska odupire Dajacima. Kada je u Mompraem stigla
poruka koju sam vam poslao?
Ima tri dana, i kao to vidi, nismo gubili vreme i doplovili smo na
naem najboljem brodu.
ta misli Malezijski Tigar o ovoj iznenadnoj pobuni Dajaka, koji su jo
do pre tri nedelje moga gospodara smatrali svojim dobrim duhom?
Pravili smo mnoge pretpostavke i moda nismo pronali pravi razlog
zbog kojeg su Dajaci odluili da se prihvate oruja i razore farme koje su
Tremal-Najka stajale toliko truda. est godina rada i vie od sto hiljada moda
uzaludno potroenih rupija! Da li neto sumnjate?
Pa evo, gospodine, koliko smo mogli da saznamo. Pre jedno mesec dana,
moda neto i ranije, iskrcao se ovde jedan ovek koji izgleda nije pripadao ni
malezijskoj ni borneanskoj rasi, koji se vatreno izdavao za muslimana i na
glavi nosio zeleni turban kakav nose oni koji su ili na hodoae u Meku. Vi
znate, gospodine, da Dajaci na ovom delu ostrva ne oboavaju duhove uma,
ni dobre ni zle, kao ni njihova sabraa na jugu, i da su svi muslimani, ali manje
fanatici od onih iz centralne Indije. ta je taj ovek napriao tim divljacima, ni
ja ni moj gospodar nismo uspeli da doznamo. injenica je da ih je i naveo na
to da razore farme i da se pobune protiv vlasti gospodina Tremal-Najka.
Kakvu si mi priu ti ispriao! povikao je Jane, koji je bio veoma
iznenaen.
Istinitu, gospodine Jane, toliko istinitu da je moj gospodar u opasnosti
da umre zapaljen u svome selu, zajedno sa gospoicom Darmom, ukoliko mu
ne priteknete u pomo.
Taj ovek sa zelenim turbanom raspalio je divljake ne samo da se
podignu protiv farmi...
Ve i protiv mog gospodara, i sada trae njegovu glavu, gospodine Jane.
Portugalac je prebledeo.
Ko bi mogao da bude taj hodoasnik? Kakav ga tajanstveni razlog goni
protiv Tremal-Najka? Jesi li ga video?
Da, dok je beao od Dajaka.
Je li mlad, star...
Star, gospodine, visoka rasta i veoma mrav, pravi tip gladnog i ednog
hodoasnika. To jo vie pojaava misteriju dodao je melez. Rekli su mi da
je pre dve nedelje stigao parobrod sa engleskom zastavom i da je hodoasnik
imao dug razgovor sa njegovim komandantom.
Da li je brod odmah otiao?
Sledeeg jutra, ja sumnjam da je tokom noi istovario oruje jer sada
veliki broj Dajaka ima puke i pitolje, dok su ranije imali samo duvaljke i
sablje.
Da li su se Englezi umeali u celu tu rabotu? upitao je Jane, koji je
izgledao veoma zabrinut.
Mogue je, gospodine Jane!
Zna li kakav se glas pronosi Labuanom? Da engleska vlada smera da
okupira nae ostrvo Mompraem pod izgovorom da mi predstavljamo stalnu
opasnost za njenu koloniju i da nas na taj nain otera u neke udaljenije krajeve.
Da li ete dopustiti da vas oteraju sa Mompraema?
Osmeh se ukazao na Janeovim usnama. On je zapalio cigaretu, povukao
dva-tri dima, a zatim rekao mirnim glasom:
Ne bi to bilo prvi put da tigrovi Mompraema zarate sa engleskim
leopardom. Jednom je leopard drhtao, a Labuan je bio u opasnosti da mu
proderemo koloniste ili da ih sateramo u more. Neemo dopustiti ni da nas
iznenade ni da nas pregaze.
Da li je Sandokan poslao svoje prahose u Tigu da sakupe ljude? upitao
je melez.
Koji e biti isto tako hrabri kao i poslednji tigrovi Mompraema
odvratio je Jane. Engleska hoe da nas izbaci sa naeg ostrva na kome smo
ve trideset godina. Neka pokua i mi emo zapaliti celu Maleziju i otpoeemo
bitku bez predaha sa nezasitim engleskim leopardom. Videemo da li e
Malezijski Tigar da podlegne u toj borbi.
U tom trenutku se zauo Sambilongov glas:
Na palubu, kapetane!
Dolazi u dobar as, dragi moj odvratio je Jane.
Samo to sam zavrio razgovor sa Tanguzom. ta ima novo?
Dolaze.
Dajaci?
Da, kapetane.
 U redu.
Portugalac se popeo na palubu. Sunce je upravo zalazilo za jedan zlatni
oblak, bojei u crveno more koje je vetri lako talasao.
Marijana je jo uvek mirovala, bio je to trenutak kada je more najvie
opalo. Brod se malo nagnuo na stranu, tako da se paluba iskosila.
Jedno dvanestak velikih amaca pribliavalo se lagano sredini zaliva, idui
prema ostrvcima koja su pravila branu, predvoeni malim prahosom
naoruanim mirimom, vrstom topa neto malo veim od onih koje zovu
lila.
Ah! rekao je Jane sa svojim uobiajenim mirom.
Zar hoe da se mere sa nama? Odlino, imamo baruta da im damo i na
poklon, zar ne, Sambilone?
Zaliha je obilna, kapetane odvratio je Malezijac.
Opaam da prilaze veoma lagano. ini se da ne ure, dragi moj.
ekaju da padne no.
Pre nego to ode dan, da vidimo koje su to njuke.
Uzeo je dogled i Upravio ga prema malom prahosu koji je predvodio
flotilu amaca.
Na brodu je bilo petnaest ili dvadeset ljudi koji su nosili ratnu odeu, uzane
pantalone koje se kopaju na kukovima i na zavretku nogavica, kratki
sarong, na glavi tudung i na kraju neobinu kapu sa dugim titom i
mnogim perima. Neki su bili naoruani pukama; veliki broj je imao
kampilange, one teke sablje izlivene od finog elika, pisau-raute, to jest
vrstu noeva dugog i irokog seiva, koje nije bilo krivo kao dao u malezijskih
krissova. Svi su imali i velike etvrtaste titove od koe bufala.
Lepi primerci rekao je Jane sa uobiajenim mirom.
Mnogo ih je, gospodine.
Uh! Jedno stotinu pedeset, dragi moj Sambilone.
Sunce je upravo zalazilo, rasipajui svoje poslednje zrake i kupajui
zlatnom i crvenkastom svetlou obale ostrva i hridi o koje su se umno
razbijali talasi.
Velika gorua lopta velianstveno je tonula u vodu, palei gomile oblaka
nad kojima su se uzdizali zlatni i purpurni prostori blistali na plavetnilu neba. I
najzad je potonulo, skoro u trenu, palei jo nekoliko asaka sav horizont, a
zatim se talas svetlosti brzo smanjio i tama je poela da se sputa, obavijajui
zaliv, ostrva i borneanske obale.
Dobra no drugima, a nama loa rekao je Jane koji nije mogao nita
drugo da radi osim da posmatra ovaj sjajni zalazak.
Gledao je neprijateljsku flotilu: mali prahos, dvostruke alupe i one manje
koje su ubrzale svoj hod.
Jesmo li spremni? upitao je Jane.
Da odgovorio je Sambilong u ime svih.
Onda, tigrovi, Mompraema, vie vas ne zadravam.
Mali prahos im je bio na domaaju i titio je amce koji su ga pratili u nizu,
jedan iza drugog, kako se ne bi izloili Marijaninoj topovskoj vatri.
Sambilong se sagnuo nad jednim od topova koji je bio na najviem delu
broda i koji je mogao da puca u svim pravcima, i poto je nekoliko trenutaka
nianio, otvorio je vatru i presekao boni jarbol, koji je pao na most zajedno sa
jedrima.
Ovaj uistini divan pogodak izazvao je besne urlike u amcima, a zatim se
pramac broda, osakaen, zapalio. Top malog jedrenjaka odvratio je na vatru sa
Marijane, ali loe nanianjeno zrno nije nainilo veu tetu, ve je samo
probuilo jedno jedro koje Jane nije bio naredio da se spusti.
Ove lopue pucaju kao regruti u mojoj zemlji rekao je Jane koji je i
dalje mirno puio, naslonjen na ogradu pramca.
Posle ovoga odjeknula je serija detonacija. Pucali su mali topovi sa
dvostrukih alupa, potpomaui vatru prahosa. Na sreu, ovi topovi jo nisu
bili na domaaju i sve se zavrilo sa mnogo buke i dima, ali bez tete po
Marijanu.
 Pre svega uniti prahos, Sambilone, rekao je Jane i pokuaj da
razori top koji jedini moe da bude opasan. Ubrzajte nau vatru...
On je naglo prekinuo svoj govor i bacio brz pogled na krmu. Najednom je
zadrhtao i nainio pokret uenja.
Sambilone! povikao je bledei.
Ne bojte se, gospodine Jane, prahos e za dva minuta da bude
polomljen, ili emo u najmanju ruku da poistimo njegovu palubu.
Ali ja ne vidim vie krmanoa.
Krmano! povikao je Malezijac naputajui oruje koje je ve bio
pripremio. Gde je ta lopua?
Jane je brzo preao palubom, vidno uzbuen.
Trai krmanoa! vikao je.
Kapetane, rekao je jedan Malezijac video sam ga kako silazi u
unutranjost broda.
Sambilong, koji je moda isto tako sumnjao, ve se bio sunovratio niz
stepenice, potrui pitolj. Jane je odmah poao za njim, dok su topovi
otvarali zagluujuu vatru na amce.
Ah! psino! uo je povik.
Sambilong je bio epao krmanoa koji je upravo izlazio iz jedne kabine,
drei u ruci komad zapaljenog nakatranisanog ueta.
ta si radio, bednie!? zaurlao je Jane, i sam se bacajui na Malezijca
koji je pruao otpor.
Krmano je, videi komandanta koji je takoe imao pitolj i izgleda bio
spreman da mu razbije glavu, posiveo i odvratio dosta mirnim glasom:
Gospodine, siao sam da potraim fitilj za spingarde...
Ovde, fitilje! povikao je Jane. Ti si, lopuo, pokuavao da nam
zapali brod pod nogama.
Ja!
 Sambilone, vei ovog oveka! zapovedio je Portugalac. Kada
potuemo Dajake, imae posla sa nama.
Nije potrebno ue, gospodine Jane odvratio je notromo.
Uspavaemo ga za jedno dvanaest asova, pa nas nee uznemiravati.
epao je grubo krmanoa za ramena i poto ovaj vie nije pruao otpor,
pritisnuo mu palevima potiljak, a zatim je isti pritisak nainio na vratu, na
mestu ispod vilice, stiskajui mu ilu kucavicu sa oba kaiprsta i srednja prsta.
Tada se dogodila udna stvar. Padada je zakolutao oima i iskrivio usta kao
ovek koji se gui, dok mu je dah najednom postao ubrzan, a zatim je zabacio
glavu unazad i pao u notromove ruke kao mrtav.
Ubio si ga! povikao je Jane.
Ne, gospodine odvratio je Sambilong. Uspavao sam ga i nee se
probuditi pre nego to istekne dvanaest asova.
Istinu kae?
Videete kasnije.
Baci ga na neku postelju i brzo se popnimo. Pucnjava se pojaava.
Bitka izmeu Marijane i flotile vodila se sa velikom estinom. Dvostruke
alupe nainile su dosta irok front sa desne i leve strane prahosa, kako bi na
taj nain to je mogue vie podelile njegovu vatru, titei ostale amce koji su,
ma koliko mali, nosili brojnu posadu svakako pripremljenu za poslednji
napad.
Uprkos ove strane pucnjave, flotila nije prestajala da se pribliava. Dajaci,
koji nita manje nisu hrabri od Malezijaca i koji se ne plae smrti, veslali su
besno, dok su oni naoruani pukama pucali ivo, bez obzira to nije bilo
velikog dejstva, jer oni nisu bili vini oruju, koje su moda prvi put i koristili.
alupe su stigle na pet stotina koraka, kada se prahos na koji je bila
upravljena vatra sa Marijane, okrenuo na bok. Sad je ve bio izgubio dva
svoja jedra, a njegov boni plovak je bio polomljen, dok su mu bokovi bili u
takvom stanju da se moglo rei da vie nisu ni postojali.
Jedan plotun je pogodio prahos i unitio mirim ije je postolje bilo
razneto, dok je karte uraganski pokosio veliki deo posade.
Najednom se jedrenjak prevrnuo bacajui u more mrtve i ranjene i ostao
tako sa kobilicom u vazduhu. Divlji urlik odjeknuo je sa alupa.
Viete kao guske rekao je Jane. Treba vam jo mnogo da pobedite
tigrove Mompraema, dragi moji. Paljba na alupe! Napred strelci! Poinje da
biva vrue.
Iako je ostala bez prahosa, koji je mogao da se suprotstavi gusarskim
topovima, flotila je nastavila da se brzo pribliava Marijani. Tigrovi
Mompraema nisu tedeli ni metaka ni praha. Smenjivali su se pucnjevi topova
i spingardi potpomagani puanom vatrom koja je proreivala posade amaca.
Napadai su, meutim, bili tako brojni da ih ovi teki gubici nisu
obeshrabrivali. Novi amci, puni ratnika, isplovili su iz reke i prikljuili se
flotili. Bilo je najmanje tri stotine divljaka, dobro naoruanih, koji su ili ka
Marijani, odluni, kako je izgledalo, da je unite i pobiju njene branioce do
poslednjeg. Branioci nisu mogli da ga je bilo kakve iluzije u pogledu ovih
varvara koji su imali samo jednu elju: da se dokopaju ljudskih lobanja.
Stvar izgleda postaje ozbiljna promrmljao je Jane videi ove nove
amce. Tigrovi moji, dajte vie no to moete, ili emo na kraju ovde da
ostavimo nae glave. Taj hodoasniki pas probudio je u njima fanatizam i
naterao ih da pobesne.
Priao je zatim jednom topu na boku, koji je ba u tom trenutku opalio, i
udaljio Sambilonga koji je nianio. Opalio je zatim i, kao i obino, nije
promaio. Jedan od pontona, sainjen od dve alupe povezane mostom, otiao
je u nepovrat. Pramci koji su bili probijeni na nivou vode, u asu su se
napunili njome i plovei objekt je potonuo. Drugi je bio teko pogoen, ali su
kod treeg Janeovog hica alupe bile skoro pod brodom.
Noeve u ruke, a spingarde odnesite na krmu! povikao je naputajui
top koji sad ve nije niemu koristio. Ispraznite pramac!
Za tren oka zapovesti su bile izvrene. Strelci su se okupili na uzvienom
delu broda, ostavljajui same osmatrae u korpama, dok je Sambilong sa jo
nekoliko ljudi razbijao udarcima sekira dva sanduka iz kojih su provalile i
rasule se po celoj palubi male gvozdene kugle naikane tankim iljcima.
Dajaci, koji su bili besni zbog velikih gubitaka, opkolili su Marijanu strano
urlajui. Zatim su poeli da se veru, hvatajui se za izboine na brodu.
Jane je trgao sablju i stao izmeu svojih ljudi.
Stisnite svoje redove oko spingardi! povikao je.
Strelci koji su bili kraj ograde nisu prestajali sa vatrom, zasipajui izbliza
Dajake na pontonima, kao i one koji su pokuavali da se ispnu na brod. Orozi
puaka i hinduskih karabina tako su se zagrejali da su prili ruke strelaca.
Dajaci su pristizali, verui se kao majmuni. Najednom je divlji urlik bola
odjeknuo meu napadaima. Bili su dokopali golim rukama snopove sa trnjem
koji su prekrivali ogradu i koji su bili zakamuflirani. Izbodenih i strano
razderanih prstiju, padali su na svoje drugove, povlaei i njih u padu. Iako
mnogi u trenutku nisu uspeli da preu preko ograde, drugi su bili bolje sree
jer su se uzverali uz motku na kljunu lae i preko nje dospeli na palubu. Ovi
su, opazivi snopove sa trnjem, snanim udarcima sabalja odstranili ovu
opasnost, a desetorica ili dvanaestorica njih prodrlo je na most pramca
pobedonosno urliui.
Napred sa spingardama! povikao je Jane.
etiri vatrena drela izbacila su pravu kiu eksera na ovu grupu, buei
itav most. Bio je to straan plotun. Niko od napadaa nije ostao na nogama,
iako niko nije bio mrtav. Ovi nesrenici, poto su dobili pun pogodak, valjali
su se po mostu koprcajui se i strano urlajui. Njihova tela su bila izbuena na
stotinu mesta i liila su na krvave sunere. Ukljeteni izmeu dve vatre, Dajaci
su zastali jer im dalje napredovanje nije bilo mogue; zatim ih je najednom
obuzeo strah, koji je bio povean jo jednom salvom kartea. Ona je mnoge
oborila na zemlju i oni su se sunovratili u more, oajniki plivajui prema
pontonima i amcima.
Izgleda da je za sada ovo dovoljno rekao je Jane, koji za vreme borbe
nije izgubio ni atom svoga mira. To e ih nauiti da se plae starih tigrova
Mompraema.
Poraz ostrvljana bio je potpun. Pontoni i amci su beali, snano gonjeni
veslima, prema malim ostrvima koja su se protezala ispred reke, ne
odgovarajui vie na vatru sa jedrenjaka, a koja je ubrzo prestala po
Portugalevom nareenju jer on nije eleo da ubija one koji se vie nisu
branili.
Deset minuta kasnije flotila je iezla u reci.
Otili su rekao je Jane. Nadajmo se da e nas ostaviti na miru.
ekae nas u reci, gospodine rekao je Sambilong.
More upravo dostie svoj najvii nivo. Pokuajmo da se izvuemo sa
ovog prokletog spruda.
 NA KABATUANU
Voda koja je od pre nekoliko asova poela da raste, malo-pomalo prekrila
je itav sprud na koji se Marijana bila nasukala. Bio je to trenutak da se
uine pokuaji da se brod oslobodi, to nije izgledalo teko jer su mornari ve
opazili kako se pramac lagano izdie. Jedrenjak jo nije plovio, ali ipak niko
nije gubio nadu da e se izvui, uz izvesne napore, iz tog neugodnog poloaja.
Paluba je bila osloboena leeva koji su na njoj bili nagomilani, jer su
mnogi Dajaci pali na mostu pramca pod ubistvenom vatrom spingardi, a zatim
su bile sakupljene opasne gvozdene lopte koje su tako dobro zaustavile napad
ratobornih ostrvljana. Pod Janeovom i Sambilongovom upravom tigrovi su se
vredno dali na posao.
Bile su baene dve male kotve na ezdeset koraka od krme i za njih vezana
uad kako bi brod mogao da bude vuen unazad, a sama jedra su bila okrenuta
tako da su udari vetra potiskivali brod unatrag.
Na ekrk, momci! povikao je Jane kada je sve bilo spremno. Brzo
emo se izvui odavde.
Ve se bila zaula izvesna kripa, to je bio oigledan znak da je voda koja
je nadolazila podizala kobilicu broda.
Dvanaest ljudi su se bacili na ekrk, dok su drugi bili kraj uadi vezane za
dve male kote, tako da je sve bilo spremno da se na Portugalevu komandu
uloe najvei napori. Ovi na ekrku su ve poeli snano da okreu poluge.
Tek to su nainili etiri ili pet obrta na ekrku, kada je Marijana skliznula sa
spruda i nainila lak zaokret, potiskivana vetrom koji je napinjao njena dva
velika jedra.
Evo nas slobodnih! povikao je Jane veselo. Moda bi bilo dovoljno i
samo more da nas odavde izvue. Kako e se iznenaditi krmano kada se
probudi. Izvucite kotve i sredite jedra, a zatim, pravac reka.
Zar emo da uplovimo pre zore? upitao je Sambilong.
Reka je iroka i duboka, i nema sprudova, kako mi je rekao Tanguza
odvratio je Jane. Vie volim da sada krenem rekom i iznenadim Dajake, koji
nas svakako ne oekuju tako brzo.
Sa velikim naporom mornari na ekrku otrgnuli su sa dna dva mala sidra,
dok su osmatrai brzo usmerili dva jedra, kao i ona mala bona. Tanguza, koji
nije naputao palubu, stao je za krmu jer je bio jedini koji je poznavao ue
Kabatuana.
Vodi nas samo do ulaza u reku, hrabro moje mome rekao mu je Jane.
Posle emo mi da brinemo o Marijaninoj plovidbi, a ti e otii da se
odmori.
Oh, gospodine, nisam vie dete odvratio je melez da mi je potreban
odmor. Ovaj udesni balsam koji je Kibitang stavio na moje rame, stiao je
bolove.
Ah! povikao je Jane dok se Marijana, paljivo obilazei sprud,
pribliavala reci ti mi jo nisi priao kako si pao u ruke Dajacima i zato su te
muili.
Ti lopovi mi nisu dali vremena da vam ispriam moju tunu pustolovinu
odvratio je melez trudei se da se osmehne.
Da li si dolazio iz Tremal-Najkovog sela kada su te uhvatili?
Da, gospodine Jane. Moj gospodar mi je naloio da doem na obalu
zaliva i da vas uvedem u reku.
Bio je, znai, siguran da neemo oklevati da mu priteknemo u pomo.
Da li moemo da isplovimo na otvoreno a da nas ne vide? upita Jane.
Krenuemo poslednjim kanalom odvratio je melez poto je paljivo
osmotrio ue reke. U tom pravcu ne vidim plamen vatre.
Da li je voda tu dovoljno duboka?
Da, ali ima sprudova.
Ah, do avola!
Ne bojte se, gospodine Jane. Odlino poznajem ue i uveu vas u reku
bez nezgoda.
 Mi emo ipak da preduzmemo mere predostronosti kako bismo mogli da
odbijemo svaki napad odgovorio je Portugalac idui prema pramcu.
Gonjena lakim istonim vetrom, Marijana je blago klizila, jedva
dodirujui vodu, i pribliavala se sve vie uu reke. More koje je stalno raslo
olakavalo je ulazak podiui u dobrom delu toka i sam nivo reke.
Posada, sa izuzetkom dvojice ili trojice ljudi koji su se brinuli o
ranjenicima, bila je sva na palubi, na bornim mestima, ne elei da Dajaci,
uprkos stranom porazu, ponovo pokuaju da nasrnu na brod ili da otvore
vatru, skriveni u umama koje su prekrivale ostrva.
Tanguza koji je, kao to smo ve rekli, bio na krmi i poznavao zaliv, vodio
je Marijanu tako da je bila daleko od vatri koje su gorele u blizini stena, a
zatim je jednim spretnim manevrom uveo u jedan veoma uzan kanal izmeu
obale i jednog ostrva. Sve je bilo tako izvedeno da se nije uo ni jedan povik
na uzbunu.
U reci smo, gospodine rekao je Janeu koji mu je priao.
Zar ti ne izgleda malo udno da Dajaci nisu opazili na ulazak?
Moda su u dubokom snu i ne oekuju da moemo tako sreno da se
izvuemo sa spruda.
Hm! nainio je Portugalac maui glavom.
Zar sumnjate?
Pretpostavljam da su nas pustili da proemo da bi nas napali u gornjem
toku reke.
Dakle kreemo uz reku, gospodine? Vetar je pogodan, a plima e nas
terati jo nekoliko asova.
Napred, i pazi da ne nasue Marijanu.
Isuvie dobro poznajem reku.
Jedrenjak je proao pored jednog jezika zemlje koji je obrazovao reeni
nanos i krenuo njenim tokom, gonjen nonim vetrom koji je nadimao njegova
ogromna jedra.
 Vodeni tok je bio irok jedno stotinu metara, sa dosta visokim obalama na
kojima su rasli durioni i stabla gume. Nije se videla nikakva vatra pod drveem
niti se uo bilo kakav um koji bi oznaio prisutnost tih stranih lovaca na
glave.
Samo bi s vremena na vreme odjeknuo pljesak koji bi proizveo neki zaspali
aligator, preplaen jedrenjakovom pojavom. Ova tiina ipak nije umirivala
Janea, koji je udvostruio panju pokuavajui da otkrije neto u gustoj senci
drvea.
Ne mrmljao je nemogue da smo mogli da proemo neopaeno.
Neto e se dogoditi; na sreu, poznajemo neprijatelja pa nas nee iznenaditi.
Prolo je pola asa a da se nita izuzetno nije dogodilo i Portugalac je ve
poeo da se smiruje, kada je, prema donjem toku reke, ugledao, kako se iznad
velikog drvea uzdie vatrena linija.
Gle! Raketa! povikao je Sambilong koji je uspeo da je opazi pre no to
se ugasila.
Janeovo elo se smrailo.
Kako je mogue da ovi divljaci imaju sredstva za davanje znakova?
upitao se.
Kapetane rekao je Sambilong to je dokaz da u itavoj ovoj raboti ima
engleskih prstiju. Ove neznalice nikada do sada nisu upoznale takve stvari.
Ili im je to doneo onaj misteriozni hodoasnik.
Gledajte tamo, komandante: odgovaraju im.
U nekoliko skokova Portugalac je bio na pramcu, na koine su se ve bili
sakupili neki lanovi posade. Ceo prostor iznad reke bio je pokriven sa bezbroj
svetlih taaka, koje su se as sjedinjavale a as rasipale. Jane je bio toliko
iznenaen da je nekoliko minuta ostao bez rei.
injenica je da se vatre pribliavaju, kapetane, i da bi Marijana mogla
da doe u opasnost da se zapali.
Jane je izbacio jedno gromko Jupitera mu!, to je zaudilo Sambilonga
koji ga nikada ranije nije video besnog.
 ta li su to pripremili ti nitkovi? povikao je Portugalac.
Kapetane, pripremimo za svaki sluaj sve to je potrebno, kao i crpke za
vodu.
I snabdi ljude motkama kojima bi mogli da odbiju ove vatre. Ti prokleti
divljaci hoe da zapale na brod. Hajde hitro, tigrovi moji: nemamo vremena za
gubljenje.
Sva posada se bila postavila du Marijanine ograde ne bi li odbila opasne
plamenove. Neki su se u mreama spustili niz bokove da bi mogli bolje da
deluju.
Stalno drati sredinu reke! povikao je Jane Tanguzi koji je ponovo
preuzeo krmu. Ako se zapalimo, brzo emo se iskrcati na jednu ili na drugu
obalu.
Flotila je dolazila u talasima, nasrui na Marijanu, koja je lagano plovila
jer je vetar bio slab.
Donesite mi jedan od tih plamenova rekao je Jane Malezijcima koji su
se bili spustili u mreama skoro do same povrine reke.
Svi mornari su se bacili na posao odbijajui ovu vatrenu opasnost koja je
sada ve okruivala Marijanu. Jedan Malezijac je ulovio jednu buktinju i
odneo je Janeu. itava naprava se sastojala od polovine kokosovog oraha,
ispunjene pamukom koji je bio natopljen smolastom materijom koja je gorela
bolje od biljnog ulja, koje upotrebljavaju u Sijamu i na Borneu.
Ah! Lopue! povikao je Portugalac. Kakav divan pronalazak, koji
nisam mogao ni da zamislim. Postaju sve lukaviji ti Dajaci. Tigrovi, odbijajte iz
sve snage, jer ako se ovo prilepi uz nas izgoreemo kao patke na ranju.
Teko brodu da je imao manju posadu! Na sreu, bilo je dovoljno tigrova
da paze na svim stranama, i kada bi se na nekom kraju zapalila vatra, pumpe su
je brzo gasile velikim mlazevima vode.
Ova udna borba je trajala dobrih pola asa, a zatim su plovee vatre
poele da se proreuju, i na kraju su prestale i izgubile se u donjem toku reke.
Da li nam pripremaju i neko drugo iznenaenje? rekao je Jane koji je
priao melezu. Kad vide da je ovaj njihov pokuaj propao, izmislie neto
drugo. ta ti na to kae, Tanguza?
Kaem da emo stii do sela a da nas Dajaci nee ponovo napasti,
gospodine Jane odvratio je melez.
Bilo je nemogue da su Dajaci, posle pokuaja koji im zamalo nije poao za
rukom, odustali od namere da unite taj mali ali snaan brod koji im je naneo
krvav poraz.
Bilo je preeno jo pet ili est milja bez ikakvih novih dogaaja, kada je
Jane opazio pod drveem bletave take koje su se veoma brzo pojavljivale i
iezavale. Izgledalo je kao da ljudi sa bakljama oajniki tre meu drveem i
odmah zatim iezavaju u bunju. Zatim su se uli zviduci iz raznih pravaca,
to nikako nije moglo da se tumai kao itanje zmija.
To su znaci rekao je melez i preduhitrio Janeevo pitanje, jer se ovaj
upravo pripremao da mu se obrati.
U to nisam ni sumnjao odvratio je Portugalac, koji je poinjao da biva
uznemiren. ta li nam sada pripremaju?
Reka, koja je do sada bila prilino iroka i doputala Marijani da
slobodno manevrie, naglo se suzila tako da su se grane sa suprotnih obala
ukrtale.
Tama je najednom postala tako duboka da Jane nije vie uspevao da
razaznaje obale.
Lepo mesto za napad na brod promrmljao je.
Mogu nas dobro i gaati, gospodine dodao je Tanguza.
Upravi spingarde prema obalama, Sambilone! povikao je Jane.
Tek to su ljudi izvrili ovo nareenje, Marijana koja je od pre nekoliko
minuta ubrzala svoj hod jer se vetar pojaao, udarila je snano u neku
prepreku tako da je skrenula u stranu.
ta se dogodilo? povikao je Jane. Jesmo li se nasukali?
Ne, kapetane odgovorio je Sambilong koji je poleteo prema pramcu.
Marijana plovi!
Melez je jednim potezom krme ponovo vratio brod u prvobitni pravac,
kada je usledio drugi udar i Marijana je ponovo skrenula ustuknuvi
nekoliko koraka.
Kakva je to rabota? povikao je Jane prilazei Sambilongu. Da li je
pred nama kakvo stenje?
Ne vidim ga, kapetane.
Pa ipak, ne moemo da proemo. Naredi neka neko sie u vodu.
Jedan Malezijac je bacio ue i poto ga je dobro uvrstio, skliznuo niz
njega, dok je jedrenjak po trei put ustuknuo.
Povijeni preko ograde Jane i Sambilong su gledali brino Malezijca koji je
zaplivao da potrai prepreku koja je spreavala brod da ide dalje.
Jesu li stene? upitao je Jane.
Ah! Gospodine! Nategli su lanac pod vodom, i ne moemo dalje ako ga
ne preseemo.
U istom trenutku odjeknuo je jedan snaan glas meu drveem na levoj
obali, viui na veoma grlenom engleskom jeziku:
Predajte se, tigrovi Mompraema, ili emo vas sve pobiti!
 USRED VATRE
Svako drugi bio bi pod velikim utiskom te pretnje koju je izrekao ovek
jedne tako krvave i hrabre rase, a u isto vreme i pod utiskom saznanja da je
preseen put za bekstvo iz ove opasnosti. Jane je, meutim, sasluao
neprijatelja koji je pretio ne pokazujui ni znake besa ni obeshrabrenja. On je
mnogo toga doiveo u svome ivotu da bi izgubio prisustvo duha.
Ah! jednostavno je uzviknuo. Hoe da nas pobiju! Nije loe to su
tako ljubazni i obavetavaju nas. I jo ih nazivaju divljacima!
Kapetane Jane, rekao je Sambilong Marijana ide ukoso. Da li da
bacim malo sidro?
Portugalac se okrenuo posmatrajui jedrenjak koji, ne mogui da ide
napred, nije vie sluao krmu te je poeo da se okree na bok, lagano
odstupajui.
Baci jedan mali lenger i pripremi amac rekao je melezu. Potrebno je
presei lanac.
Kotva je brzo bila baena. Odvilo se samo nekoliko metara lanca jer reka
na tom mestu nije bila mnogo duboka. Marijana je zastala u svome hodu
unazad ispravila se skoro odmah i dola u poloaj paralelan sa tokom reke.
Ponovo se zauo onaj preanji glas koji je ponovio upueni poziv:
Predajte se ili emo vas sve pobiti.
Jupitera mu! povikao je Jane. Zaboravio sam da odgovorim tom
oveku.
Stavio je na usta ake u obliku trube i povikao:
Ako eli moj brod, doi da ga uzme: opominjem te samo da imamo u
obilju praha i olova. A sada mi vie ne dosauj, jer imam druga posla u ovom
trenutku.
Hodoasnik iz Meke e te kazniti.
Idi i obesi se zajedno sa svojim Muhamedom. Bie ti dobro u njegovom
drutvu. Sambilone, naredi da se spusti amac i poalji est ljudi da preseku
lanac: neka paze i neka artiljerci budu spremni da ih zatite.
Manji od dva postojea amca bio je sputen u vodu sa estoricom
Malezijaca, naoruanih tekim sekirama i pukama.
vrsto udarajte i pre svega, brzo obavite posao! povikao im je
Portugalac.
Zatim se popeo na ogradu i paljivo posmatrao obalu, odakle je dolazio
glas tajanstvenog hodoasnika.
Opazio je kako umom jo uvek promiu svetle take, koje su se udaljavale
neverovatnom brzinom.
ta li pripremaju te lopue? upitao se po malo zabrinut.
Gospodine Jane, rekao je Tanguza koji je napustio krmu. Opazio
sam vatre i na desnoj obali.
Da li su to Dajaci koji sakupljaju kokosove orahe? Dobro je to vidimo tu
svetlost koja promie.
Najednom je izbacio muklu kletvu. Trideset ili etrdeset vatrenih jezika
podiglo se najednom meu bunjem na obema obalama i razbilo tamu koja je
vladala pod drveem.
Pale ume! povikao je. Bednici!
To je ono najgore, gospodine, dodao je melez glasom izoblienim od
straha svo ovo drvee je obavijeno gumom i kauukom.
Hej, vi dole! povikao je Portugalac obraajui se oveku koji je
upravljao amcem. Moete li sami da se oduprete?
Imamo svoje karabine, gospodine Jane.
Pourite to vie moete, a zatim se popnite na brod. Sambilone, naredi
da se izvue sidro.
Hoemo li dalje uz reku, kapetane? upitao je notromo.
I to urno, dragi moj. Nemam elju da budem iv ispeen. Peeni tigrovi.
Svi na krmu. Tanguza!
 Za tren oka sidro je bilo izvueno i Marijana je zaokrenula, poto je u
tom trenutku vetar duvao u bok, i prepustila se struji.
est mornara u amcu, iako su bili lieni zatite svojih drugova, nisu
naputali lanac i nastavljali su besno da udaraju po njemu jer velike alke nisu
tako lako poputale.
Poar se za to vreme raspirivao zastraujuom brzinom i novi vatreni jezici
su se podizali tu i tamo, irei ga na sve veoj povrini. Plamen je nailazio na
dobar materijal, na to veliko i puzavo bilje iz kojeg su Malezijci dobijali
lepljivu masu koja im je sluila za hvatanje ptica. Sve ove biljke su pucketale
kao da su sadravale puane naboje i praskale isputajui svoje smolaste
sokove koji su se opet palili, proirujui poar na taj nain.
Veoma jaka svetlost je razbila tamu, dok su milijarde iskri letele u visinu
kovitlajui se oko dimnih vrtloga.
Marijana je brzo plovila potpomagana veslima ne bi li se izvukla iz ovog
poara koji je sad ve zahvatio i biljke u blizini obale, ali nije prela ni pet
stotina koraka kada je snani udar na pramcu svu potresao.
Besan urlik odjeknuo je na mostu pramca, na kome se sakupio vei deo
posade koji je pazio da se ne pojave dajaki amci i pontoni.
Uhvaeni smo!
Odsekli su nam odstupnicu!
Jane je dotrao, pretpostavljajui ta se dogodilo.
Jo jedan lanac? upitao je razmiui ljude.
Da, kapetane.
Onda su ga nategli pre nekoliko minuta.
Tako treba da bude rekao je Tanguza koji je bio zaprepaen.
Gospodine Jane, nita nam drugo ne ostaje nego da siemo na zemlju dok se
vatra svuda ne proiri.
Da ostavim Marijanu! povikao je Portugalac. Oh, nikada! Bio bi to
kraj svih nas i kraj Tremal-Najka i Darme.
 Kapetane, upita Sambilong treba li ponovo da spustim amac u
vodu? U opasnosti smo da izgubimo Marijanu, ako ne pobegnemo.
Pobei! A kuda? upitao je Jane mirnim glasom. Vatra je i ispred i iza
nas i naa situacija se nee popraviti ak ni ako polomimo lance.
Zar emo da pustimo da se ispeemo, gospodine Jane?
Jo nismo skuvani odvratio je Portugalac sa svojim udesnim mirom.
Tigrovi Mompraema su malo tvrdi kotleti.
Zatim je povikao, naglo menjajui ton:
Razapnite platno na mostu i oborite jedra. Stavite u vodu cevi crpki
pustite kotve. Artiljerci na mesta!
Posada koja je udno oekivala bilo kakvu odluku, za nekoliko trenutaka je
izvrila nareenje.
Kao i sve jahte koje preduzimaju plovidbu u arke oblasti, i Marijana je
bila snabdevena platnom koje je titilo most od vrelih sunevih zrakova. Za
jedan sekund platno je bilo razapeto, a dva jedra prebaena preko njega tako
da su im krajevi pali preko ograde i na taj nain prekrili ceo mali brod.
Pokrenite pumpe i natopite sve to vodom zapovedio je Jane kada je
prva operacija bila zavrena.
Zapalio je ponovo cigaretu i poao na pramac, dok su bujice vode,
izbacivane crpkama, potpuno natapale platno.
Ljudi koji su lomili lanac vratili su se u tom trenutku oajni na palubu.
Iznad njih su gorele grane drvea i prekrivale ih iskrama.
Stiu na vreme promrmljao je Portugalac. Kakav velianstven prizor!
teta to ne mogu da ga posmatram iz daleka. Vie bih mu se divio.
Pravi mlaz vatre sruivao se na reku. Drvee na obe strane obale,
uglavnom ono koje proizvodi gumu, gorelo je kao ibica, izbacujui na sve
strane monstruozne vatrene jezike i kovitlace gustog i tekog dima.
Ugljenisana stabla ruila su se na zemlju obarajui oblinje drvee, sa kojim
su bila povezana parazitskim biljkama i gambirom, rasipajui bujice vrelog
kauuka. Drvee kamfora, sagua, arenge, damara punih smole, banana, kokosa
i duriona, gorelo je kao ogromne buktinje, uvijajui se i praskajui: zatim je
padalo ruei se u reku uz zagluujue pitanje.
Samo Jane, veito hladnokrvan, izgledao je kao da se uopte ne brine za
stranu opasnost koja je pretila Marijani.
Sedeo je na postolju jednog topa i mirno puio svoju cigaretu, kao da je bio
neosetljiv na tu stranu toplotu koja je prila njegove ljude.
Najednom je na reci odjeknulo nekoliko puanih pucnjeva praenih
zagluujuom vikom. Jane je ustao.
Kako postaju dosadni ovi Dajaci! povikao je.
Preao je most na vodei rauna o bujicama vode koja je padala po njemu i
pogledao prema obali. Kroz vatrenu zavesu opazio je ljude koji su liili na
demone i koji su trali kroz oblake dima, pucajui na jedrenjak. Izgledalo je
kao da su ovi strani divljaci neosetljivi, kao dadevnjaci, jer su smelo uletali u
plamen, iako su bili skoro goli, da bi pucali iz blizine.
Janeovo lice je bilo izoblieno.
Ah! Bednici! povikao je. Ni usred vatre ne date nam ni trenutak
predaha. Sambilone, tigrovi Mompraema, tucite bez milosti te demone!
Zatim su malo podigli platno i dok je plamen buktao vie no ikad gutajui
ogromne biljke, karte je poeo da zvidi kroz vatrenu zavesu, ranjavajui
divljake uraganom eksera i gvozdenih komada. Bilo je dovoljno sedam ili
osam plotuna pa da ove lopue natera u bekstvo. Neki su pali i prili se meu
zapaljenom travom i bunjem, u vatri koja se neprestano irila.
Mogao bi da padne i hodoasnik promrmljao je Jane. Taj prevejanko
dobro e paziti da se ne izloi naim mecima.
Pozvao je Malezijca koji je upravljao amcem i koji se bio vratio na palubu
u asu kada je drvee na obali poelo da pada u plamenu.
Jesi li pokidao lanac? upitao je.
Da, kapetane Jane.
 Tako je prolaz slobodan.
Potpuno.
Vatra jenjava u gornjem toku reke, dok se u donjem raspiruje
promrmljao je Jane. Bilo bi bolje otii odavde pre no to ove lopue uspeju
da razapnu druge lance i pre nego to stignu ovamo njihovi amci. Bilo ta
bilo, polazimo.
Ne vide se vie rekao je Jane melezu koji je osmatrao obale, na kojima
su jo bili gusti oblaci dima i iskri. Ako nas ostave na miru bar toliko da
stignemo do sela. Zar nisu shvatili da smo mi ljudi odluni da do kraja
branimo svoju kou? Posle dve dobijene lekcije morali bi da znaju da mi
nismo kokice za njihove zube.
Shvatili su, gospodine Jane, da hitamo u pomo mom gospodaru.
Jane naredi zatim Sambilongu da ljudi ne naputaju svoja borbena mesta
jer se plaio kakvog novog iznenaenja od strane tog upornog neprijatelja, i
siao u prostoriju u kojoj je lampa jo gorela.
U kabini pored salona, na jednom mornarskom krevetu, leao je krmano
jo uvek u dubokom snu, kojeg je izazvao Sambilongov energini stisak. To
svakako nije bio prirodan san. Dah je bio veoma lak, tako da se moglo
poverovati da je Malezijac uistinu mrtav, pogotovu to je njegova boja koe
postala skoro sivkasta, kao kod obojenih ljudi kad preblede.
Jane, kog je Sambilong bio pouio, protrljao je snano slepoonice i grudi
uspavanog, a zatim je podigao njegove ruke i zabacio ih unazad to je vie
mogao kako bi mu se rairila plua. Ovaj pokret je ponovio vie puta. Kod
devetog ili desetog pokreta Malezijac je najzad otvorio oi i pogledao
Portugalca sa strahom.
Kako si, prijatelju? upitao ga je Jane malo ironino. Dok smo se mi
borili protiv tvojih saveznika, ti si slatko spavao. Zar su Malezijci postali
lentine?
ta se dogodilo, gospodine? upitao je najzad Padada. Ne uspevam da
objasnim sebi kako sam to zaspao u trenu, posle stiska vaeg notroma.
To je tako malo zanimljivo da ne vredi truda da ti objanjavam odvratio
je Jane. Ti si taj koji e mi dati izvesna objanjenja koja me mue.
Koja?
elimo da znamo ko te je poslao da nasue moj brod.
To je vaa pretpostavka zamucao je Malezijac.
Dosta rekao je Jane. Hoe li da izgubim strpljenje? elim da znam
ko je taj prokleti hodoasnik koji je podigao na oruje Dajake i koji trai
Tremal-Najkovu glavu.
Moete da me ubijete, gospodine, ali ne moete da me prisilite da kaem
stvari koje ne znam.
Dakle, ti to tvrdi?
Tvrdim da nikad nisam video nikakvog hodoasnika.
Zato si onda bled?
Vi ste me, gospodine, podvrgli takvom pritisku da sam verovao da
hoete da me udavite, i jo se nisam povratio od tog utiska odvratio je
krmano.
Lae kao kakav deak rekao je Jane. Znai, ne eli da prizna? U
redu: videemo da li e izdrati.
ta hoete da uinite, gospodine? upitao je bednik drhtavim glasom.
Tanguza, rekao je Jane obraajui se melezu vei ruke ovom izdajniku
i odvedi ga na palubu. Ako se odupire, probui mu mozak.
Moj pitolj je pun odvratio je Tremal-Najkov upravnik.
Jane je iziao iz kabine i popeo se na most, dok je melez izvravao
nareenje, kome se Malezijac nije odupirao.
 KRMANOEVA ISPOVEST
Marijana je bila prola kroz vatrenu zonu i u tom asu plovila meu
zelenim obalama na kojima su durioni, kamforova stabla, gluga, sagu, banane
ogromnog lia i sjajne arenge ukrtali svoje grane i svoje korenje.
Na peanim sprudovima dremuckali su mnogi krokodili, dugi po pet ili
est metara, izbrazdanih lea, po kojima je bio sloj blata.
Evo, njih emo da iskoristimo da razveemo jezik ovom tvrdoglavom
Malezijcu promrmljao je Jane, koji je posmatrao ove strane reptile.
Kakva divna prilika! Sambilone!
Notromo je spremno dotrao na poziv.
Naredi da se baci mala kotva.
Sambilone, rekao je Jane kada je bilo izbaeno malo sidro baci
malo usoljenog mesa ovim udovitima, tek toliko da im potakne apetit.
Marijana se bila zaustavila nedaleko od jednog muljevitog spruda, na
kome je bilo pet ili est krokodila, od kojih je jednom nedostajao rep izgubljen
svakako u nekoj borbi.
Grejali su se na suncu i mirno dremuckali, i nisu se pokrenuli ni kada su
videli da im jedrenjak prilazi, bez obzira to su po prirodi nepoverljivi.
Probudite se, bojo povikao je Sambilong, bacajui prema sprudu
nekoliko velikih komada usoljenog mesa.
Videi kako neto pada, krokodili su ustali a zatim se bacili na hranu divlje
se otimajui meu sobom. U tom trenutku videla se samo gomila ljutura i
repova koji su snano vitlali na sve strane, a zatim su ove zveri, poto im je
ovo nekoliko zalogaja otvorilo apetit, krenule ka ivici spruda irei svoje
eljusti prema Marijani, u oekivanju nove raspodele.
Gospodine Jane, rekao je Sambilong ove nezasite deronje ekaju
neto bolje.
Daemo im oveka odvratio je Portugalac gledajui krmanoa, koji nije
odvajao pogleda od rairenih eljusti udovita, kao da je shvatio da je taj
ovek bio on.
Gospodine, mucao je prilazei Janeu.
uti! odvratio je ovaj suvo.
ta ete da uinite sa mnom?
Doznae ubrzo. Na tebe je red, Sambilone.
Notromo je obavio oko nesrenikovih bokova jako ue, a zatim ga je
podigao snanim rukama i bacio preko palube, pre no to je ovaj i pomislio da
prui bilo kakav otpor.
Padada je strano urliknuo, verujui da pada u ralje ovih stranih reptila;
meutim, ostao je da visi iznad vode.
Videi ovaj ljudski plen, krokodili su se jednim skokom bacili u vodu i
brzo zaplivali prema Marijani.
Lud od straha, krmano se oajniki koprcao obrui se oko sebe samog i
izbacujui razdirue krike. Neopisiv strah se ogledao na njegovom izoblienom
licu.
U pomo! U pomo! Milost! Spasite me... vikao je inei krajnje
napore da raskida ue koje mu je sputavalo ruke.
Jane je dao znak Sambilongu da malo povue ue jer je jedan od
krokodila uspeo da krajem njuke dodirne plen, a zatim se obratio krmanou
koji je nastavio da se koprca i da gri noge to je vie mogao:
Hoe da te pustim da padne u drelo krokodila ili da te izvuem? Tvoj
ivot je u tvojim rukama.
Ne... gospodine... izvucite me... dodiruju me... ne mogu vie.
Hoe li govoriti?
Da, govoriu... sve u vam rei... sve...
Zakuni se u boginju Vajrang, jer je ona zatitnica lovaca na lastina
gnezda.
 Kunem se... gospodine...
Opominjem te da u te baciti bez oklevanja najveem krokodilu ako
odbije da mi sve prizna, kada te izvuemo.
Ne, nemam elju da...
Nastavi rekao je Jane.
Zar me neete ubiti i kad sve budem priznao?
Ne znam ta da radim sa tvojom koom. Ostae zarobljen sve do naeg
povratka, a zatim e moi da ide i da se obesi gde bude eleo. Poi i ti sa
mnom u kabinu, Tanguza.
Malezijac, koji jo nije verovao da je ostao iv i koji je od straha cvokotao
zubima, poao je bez pogovora za Portugalcem i melezom.
Sve u vam rei, gospodaru.
Dakle, Dajaci su te poslali protiv Marijane.
Ne odriem to odvratio je Malezijac.
To je bio hodoasnik.
Ne, gospodine, nikad nisam govorio sa tim ovekom.
Ko je on?
Ali... bilo bi malo teko to rei, ne bih mogao da vam kaem ni gde se
skrio. Stigao je pre nekoliko nedelja sa mnogo kovega punih orujem i sa
dosta novca, engleskim i holandskim.
ta je zatim uinio?
Predstavio se plemenskim poglavicama, koji su ga primili s potovanjem
jer je na glavi imao zeleni turban hodoasnika koji su posetili Prorokov grob.
ta im je zatim ispriao i obeao, ja to ne znam. Znam samo da su posle
nekoliko dana Dajaci bili pod orujem i da su traili Tremal-Najkovu glavu,
glavu oveka koji je do tada bio njihov zatitnik.
Da li je tim glupim fanaticima poklonio oruje?
Da, a isto tako i mnogo novaca.
 Da li je istina da je jednoga dana engleski brod doao na ue Kabatuana i
da se taj hodoasnik sastao sa kapetanom? upitao je Jane.
Da, gospodine, tavie dodao bih da je posada za vreme noi istovarila
kovege pune oruja.
Da li zna kojoj rasi pripada taj ovek?
Ne, gospodine: ono to mogu da vam kaem je to da je njegova koa
tamna i da sa mukom govori na jezik.
Kakav su zadatak tebi dali?
Malezijac je malo oklevao, a zatim odvratio:
Pre svega, da nasuem va brod.
Nisam se dakle prevario kad sam sumnjao u tebe. A zatim?
Dopustite da ne govorim o ostalom.
Govori slobodno: obeao sam ti da u ti potedeti ivot, i odrau re.
Imao sam zatim zadatak da iskoristim napad Dajaka i zapalim va brod.
Hvala ti na iskrenosti rekao je Jane smejui se. Znai, odluili su da
nas pobiju?
Da, gospodine. Izgleda da je hodoasnik imao razloga da se ali na
tigrove Mompraema.
Koliko ti je hodoasnik platio da nasue i zapali moj brod?
Pedeset florina i dva karabina.
Ja u ti dati dve stotine ako me odvede u selo Tremal-Najka?
Prihvatam, gospodine, odvratio je Malezijac i prihvatio bih to i bez
nadoknade jer vam dugujem ivot.
Jesmo li jo daleko od mesta?
Za nekoliko asova emo stii, zar ne? rekao je Tanguza gledajui
Malezijca. Moda i neto ranije.
Jane je odvezao ue koje je sputavalo zarobljenikove ruke i krenuo
govorei:
Popnimo se na palubu.
Na reci je jo uvek vladao mir i voda je tekla lagano pored obala
pokrivenih divnim drveem, koje je pod udarima vetra irilo svoje ogromno
lie.
Od Dajaka ni traga. Da su bili blizu, majmuni ne bi bili tako mirni, jer su
krajnje nepoverljivi.
Marijana je dosta lagano napredovala, to su potpomagali i veslai, jer
vetar nije mogao slobodno da se probije kroz ovu beskrajnu zelenu ogradu.
Tako je neuznemiravana plovila do podneva, a zatim se zaustavila pred nekom
vrstom platforme koja se uzdizala na nekoliko redova balvana.
Selo Pangutaran u jedan glas su povikali i krmano i Tanguza.
Izbacite sidra i pristanite naredio je odmah Portugalac. Strelci na
spingarde!
Dva sidra su bila izbaena i jedrenjak je, noen strujom, pristao uz
platformu i brzo bio privezan.
Jane se popeo na ogradu da bi bolje mogao da osmotri da li se neki od
Dajaka nalazi skriven na obali. Nije bilo sumnje da su ti surovi divljaci tuda
proli, jer su se na maloj udaljenosti videle popaljene kolibe.
Izgleda da ovde nema nikoga rekao je Jane obraajui se melezu, koji
se i sam ispeo na ogradu.
Nisu oekivali da doemo ak ovamo odvratio je Tanguza. Bili su
isuvie sigurni da e nas zaustaviti i pobiti na uu reke.
Koliko smo udaljeni od sela?
Nekoliko asova, gospodine Jane.
Ako bismo opalili iz topova, da li bi nas Tremal-Najk mogao uti?
Mogue je. Mislite da odmah krenemo?
Bilo bi to nerazumno. Saekajmo no; ovde emo je lake provesti i nee
nas videti.
 Koliko emo ljudi da povedemo?
Ne vie od dvadeset. Plaim se da Marijana ne ostane isuvie
nezatiena. Ako je izgubimo, bie to kraj za sve, a takoe i za Tremal-Najka i
Darmu. Izvriemo malo ispitivanje okoline da se uverimo ne krije li se kakva
zamka. Ovaj mir me uopte ne ohrabruje.
Poto su ove pripreme bile zavrene, Jane, melez i krmano sa jo
etvoricom ljudi, naoruani do zuba, poli su da ispitaju okolinu pre nego to
se odvae da zau u gustu umu koja se prostirala izmeu reke i sela
Pangutaran.
 JURI SLONOVA
Poto su nekoliko trenutaka oslukivali, Jane i njegovi ljudi su krenuli
prema umi ispitujui oko pola milje po njenoj ivici, ne nalazei nikakvog
traga od njihovih neumoljivih neprijatelja.
Hm! nainio je krmano. Ako se hodoasnik zakleo da e vas unititi,
smatram da e uiniti sve to je mogue da dobije vae glave.
Dodaj naima i svoju rekao je Portugalac. Vratimo se na palubu i
saekajmo no.
Vratili su se neometano, to je potvrivalo pretpostavku da Dajaci nisu bili
u blizini.
Tek to je zalo sunce, Jane je naredio da se pripremi za polazak. Na
palubi je bilo trideset est ljudi, raunajui i ranjene. Jane je odabrao
petnaestoricu jer nije eleo da mnogo oslabi posadu koju su mogli da napadnu
za vreme njegove odsutnosti. Oko devet asova, poto je preporuio
Sambilongu najvei oprez kako ne bi bio iznenaen, siao je na obalu sa
Tanguzom, krmanoem i pratnjom.
Napred i, pre svega, to je mogue manje buke rekao je Jane u asu
kada su ulazili u umu. Mi jo uvek nismo sigurni da emo naii na slobodan
put.
Okrenuo se zatim da jo jednom pogleda jedrenjak poluskriven u zelenilu i
ne znajui zbog ega, osetio kako mu se stee srce.
Poto je nebo bilo zaklonjeno vladala je teka sparina pod ogromnim
liem koje se prepletalo na trideset ili etrdeset metara od tla.
Reklo bi se da e uragan rekao je Jane, koji je disao sa velikim
naporom.
I podii e se ubrzo, gospodine odvratio je melez.
Video sam kako sunce zamie za crni oblak i mislim da emo jedva stii
do sela.
 Ako nas niko ne bude zaustavio.
uma nije doputala da napreduju tako brzo kao to su eleli pogotovu to
su upali usred jedne stare plantae bibera, koji je obavijao drvee jednom
apsolutno nerazmrsivom mreom.
Veliko drvee nije uspevalo da zagui visoku lozu koja je obrazovala
snanu mreu i obavijala se oko stabla u nedostatku prostora.
Sablje u ruke rekao je Jane videi da vodii ne uspevaju da prou.
Napraviemo buku primetio je krmano.
Nemam elju da se vratim.
Mogu nas uti Dajaci, gospodine.
Ako nas napadnu, doekaemo ih kao to zasluuju. Pourimo.
Uspeli su da otvore prolaz udarcima sabalja i nastavili da se provlae
beskrajnom umom, stalno udarajui i desno i levo. Ili su tako jedan as,
uporno se borei sa biljkama, kada se krmano najednom zaustavio, govorei:
Stanite svi.
Dajaci? upitao je tiho Jane, koji mu je odmah priao.
To ne znam, gospodine.
Jesi li neto uo?
U tom trenutku se u daljini zauo udan tutanj koji je liio na buku koju
proizvodi furgon ili voz.
To nije grmljavina rekao je Portugalac.
Jo ne seva rekao je Tanguza.
Reklo bi se da je reka probila brane i da se izlila iz korita.
Prislonio je uvo na tlo i ponovo oslunuo, zadravajui dah. Zemlja je
jasno prenosila taj neobjanjivi tutanj, koji kao da je proizvodila nekakva
ogromna masa koja se brzo pribliava.
Ba nita ne razumem rekao je najzad Jane ustajui. Bolje da se
vratimo druini; ko zna, moda e krmano da nam objasni ovu misteriju.
Provukli su se ispod dinovskih biljaka i kada su stigli do mesta gde su
ostavili svoje ljude, videli su da su i oni veoma uzbueni, jer su takoe uli tu
buku. Samo je Padada izgledao miran.
Od ega potie ova buka? upitao ga je Jane.
To je kolona slonova koji bee pred nekom opasnou, gospodine
odgovorio je krmano. Svakako ih ima mnogo.
Slonovi! A ko je mogao da uplai te kolose?
Verovatno ljudi.
Da li to Dajaci dolaze sa zapada? Jer, odatle dolazi buka.
Na to sam i ja pomislio.
ta mi savetuje da inim?
Da se udaljimo to bre.
Da li emo sresti slonove na naem putu?
Mogue, ali e biti dovoljan jedan pucanj da skrenu. Ti dinovi se
neverovatno plae pucnjeva, jer nisu na njih navikli.
Jane i njegovi ljudi su ubrzavali korak, plaei se da se ne nau usred lude
trke ovih debelokoaca. Kada bi se nali na istini, trali bi gledajui sa
strahom iza sebe u uverenju da e se na njih sruiti neka od ovih stranih
ivotinja. ak je i Jane izgledao zabrinut.
Bili su stigli do ume sa iskljuivo kamforovim drveem, koja nikakva sila
ne bi mogla da obori, kada se krmano po drugi put zaustavio, govorei kao
bez daha:
Bacite se pod ovo drvee koje nam je dovoljna zatita. Evo ih, dolaze!
Tek to su se sklonili iza dinovskih stabala, kada su opazili prve slonove.
Dolazili su u besnom trku kao poludeli od straha i naletali na mlade palme koje
su im se nale na putu, obarajui ih kao kakva dinovska kosa.
Ovo je bila samo prethodnica, jer se nekoliko trenutaka kasnije na ovaj
prostor sruila masa, uz zastraujuu buku.
Bilo je etrdeset ili pedeset slonova, mujaka i enki, koji su se gurali meu
sobom. Njihove strane surle udarale su neumoljivo po drveu i bunju, sve
ruei.
Videi neke od njih koji su izgleda hteli da krenu prema kamforovom
drveu, Jane se pripremio da opali, kada je opazio svetle take iza
debelokoaca, koje su opisivale vatrene lukove.
Tiina! Neka se niko ne pokrene! Dajaci! povikao je Padada.
Mnogo, skoro potpuno golih ljudi tralo je iza slonova bacajui na njih
zapaljene grane, koje su zatim dizali sa zemlje i ponovo ih bacali. Nije ih bilo
vie od dvadeset, tako da su debelokoci, zaplaeni ovom vatrenom kiom
koja je na njih neprekidno padala, mogli jednim jedinim potezom da smrve tu
malu grupu neprijatelja.
Ne pokreite se, a naroito ne pucajte! ponovio je Padada.
Slonovi su ve bili proli obarajui prva stabla ume, ali ogromno drvee,
na sreu, nije popustilo. Zatim su iezli u gustoj umi, stalno progonjeni
Dajacima.
Hajdemo odavde pre nego to se slonovi vrate. Nee se uvek nai
kamforovo drvee da nas zatiti. Buni me samo jedna stvar.
Koja, gospodine?
Kako su ovi divljaci mogli da sakupe tolike ivotinje.
Bie da su ih sreli sluajno, jer nisu ukrotitelji kao to su, na primer,
mahuti iz ijama ili hinduski kornaci rekao je Tanguza koji je uzeo uea u
razgovoru. Nije retko da se u ovim umama nae grupa od pedeset, pa ak i do
sto slonova.
Napustili su umu koja ih je tako dobro zatitila od stranog juria i poli
traei put na kome bi mogli bolje da se orijentiu, jer je zeleni svod koji je
prekrivao umu bio toliko gust da nisu mogli da vide zvezde.
Posle jedno pola asa izgledalo je da su Dajaci, ubeeni da se tigrovi
Mompraema ne nalaze u ovom delu ume, poterali slonove prema reci, pa se
tutanj udaljio prema jugu, sve dok nije potpuno iezao.
Veruju da smo jo daleko od sela rekao je krmano poto je jo malo
oslukivao. Idu da nas trae prema Kabatuanu.
Kako su samo uporne te lopue rekao je Jane. To je ba pravi rat koji
su nam objavili, i to na ivot i smrt.
Eh, moj gospodine, odvratio je Padada oni dobro znaju da, ako
uspemo da se sjedinimo sa Tremal-Najkom, unitenje sela e postati krajnje
teka stvar.
Ja im preputam selo, nemam nameru da se ovde ustalim. Nareeno mi je
da u Mompraem dovedem Tremal-Najka i njegovu ker, a ne da vodim rat sa
hodoasnikom, bar za sada. Kasnije emo videti.
Zar zaboravljate da se taj tajanstveni ovek zakleo na neumoljivu mrnju
prema vama?
Vidim kako tamo dole bleskaju vatre! povikao je Tanguza.
Jane je napregao pogled i kroz jedan procep video kako u tami neto
bleti, to nije moglo jednostavno da se protumai kao svetlost fenjera.
Je li to selo? upitao je.
Ili je to vatra onih koji ga opsedaju? rekao je Tanguza.
Zar emo morati da se borimo pre no to uemo na farmu?
Imaemo neprijatelja za leima, gospodine.
utite rekao je u tom trenutku krmano.
ta je sad opet? upitao je Jane.
ujem kako se reka razbija o obale. Selo je pred nama, gospodine.
Preimo reku odvratio je Jane odluno, i pribliimo se napadaima.
Tremal-Najk e nam sa svoje strane pomoi kako najbolje moe.
 SELO PANGUTARAN
Posle pet minuta odred je gazio tiho preko reice koja je bila oskudna
vodom, i sakupio se na suprotnoj obali koja je bila gola. Prostrana ravnica,
naruena samo ponekom grupicom palmi, prostirala se sve do jedne velike
graevine, nad kojom se uzdizala neka vrsta male kule, koja je izgleda bila
osmatranica.
Tama je po malo poela da se proreuje, ali jo uvek nije moglo mnogo da
se razazna. Meutim, krmanou i melezu nije bila potrebna svetlost da bi znali
gde se nalaze.
Pangutaran! povikali su u glas.
Sa Dajacima unaokolo dodao je Jane mrtei elo. Zar je mogue da
je veliki deo snaga stigao pre nas!
I zaista, brojne vatre, smetene u polukrug, gorele su pred farmom kao da
su strane glavosee ovde nainile veliki logor. Svi su stali, gledajui sa
strahom ove kresove i pokuavajui da dokue veliinu neprijateljskih snaga.
Evo nas u lepom sosu promrmljao je Jane. Bilo bi nerazumno
naslepo se baciti na snage koje su moda dvadeset puta brojnije, dok bi s druge
strane isto tako bila ludost ekati zoru. Tada ne bismo mogli da im priredimo
iznenaenje i mogli bi da nas poraze.
Gospodine, rekao je krmano ta ste odluili?
Veruje li da ih ima mnogo?
Sudei po broju vatri, moglo bi se u to poverovati. Hoete li da odem i da
pogledam sa kakvim snagama raspolau?
Jane ga je nepoverljivo pogledao.
Sumnjate u mene, zar ne? rekao je Malezijac, osmehujui se. U pravu
ste: sve do jue sam bio va neprijatelj. Pa ipak greite: sada sam ve prekinuo
svaku vezu sa tim ljudima i vie volim da sam sa vama i vaima, koji su
Malezijci kao i ja, nego sa tim divljacima.
 Da li bi se mogao vratiti pre sunevog izlaska?
Nee se pojaviti jo za pola asa, a ja vam obeavam da u se vratiti kroz
deset minuta.
Onda mi daj dokaz tvoje vernosti rekao je Jane.
Imaete ga, gospodine.
Malezijac je uzeo sablju, nainio pokret za zbogom i udaljio se.
Jane je sa asovnikom u ruci brojao minute. Veoma se plaio da krmano
ne zakasni i da ne svane pre njegovog povratka, jer bi tada iznenaenje bilo
nemogue. Prolo je est minuta, kada se pojavio Padada u punom trku.
No, ta je? upitao je Jane idui mu u susret.
Glavnina, koja je na uu operisala protiv nas, jo nije stigla. Ovde ih
nema vie od stotine i njihovi redovi su tako slabi da ne bi mogli da izdre
iznenadni napad.
Imaju li vatrenog oruja?
Da, gospodine.
Ba! Znamo kako se njime slue.
Okrenuo se zatim svojim ljudima, koji su prili i ekali nareenje da se
bace na neprijatelja.
Dajte sve od sebe rekao im je. Neka tigrovi Mompraema pokau ta
su za njih te glavosee.
Kada naredite, sve emo unititi, gospodine Jane odvratio je najstariji.
Vi znate da se mi nikad nismo bojali.
Tiho im se pribliimo i skoimo na njih. Ne otvarajte vatru dok ja ne
naredim. A sada, obrazujmo kolonu za napad.
Tri stotine metara dalje uzdizalo se naselje. Bila je to neka vrsta utvrenja
koje je moglo da prui jak otpor, pa ak da odoli i malim topovima. Na glavnoj
graevini, jednoj kui lepog izgleda koja je podseala na indijanske bungalove,
uzdizala se vitka drvena kulica, neka vrsta arapskog minareta, na ijem je vrhu
svetlela velika lampa.
 Tanguza, rekao je Jane koji je naredio ljudima da poleu, jer je prvo
hteo da tano ustanovi poloaj u kome se nalazila farma gde je prolaz?
Pred nama, gospodine.
Zar neemo da upadnemo u trnje?
Ja u vas voditi.
Jeste li spremni? upitao je Jane obraajui se gusarima.
Svi smo spremni, kapetane.
Pucaete na povik iveo Mompraem! Tako neemo biti u opasnosti
da na nas pripucaju branioci sela. Napred!
Osamnaest ljudi poletelo je kao bez due i bacilo se na najbliu grupu. Sada
ve nita nije moglo da zadri strane malezijske tigrove: ni artiljerija, ni puke,
ni oruje belaca.
Jednim plotunom pokosili su pet ili est Dajaka koji su pokuali da
pobegnu od vatre oko koje su sedeli, a zatim su kao munja proli kroz redove,
nastavljajui da pucaju i urlajui na sav glas:
iveo Mompraem!
Iznenaeni ovim neoekivanim napadom, kome se svakako nisu nadali,
glavosee nisu ni pokuale da prue otpor, tako da je zahuktali odred mogao
da se baci iza bodljikave zatite koja se nalazila du zida. Na spoljnim
odbrambenim zidovima pojavili su se ljudi sa pukama. Izgledalo je da se
pripremaju da otvore vatru, kada je jedan zapovedniki glas povikao:
Stojte! To su prijatelji! Otvorite vrata!
Hej, Tremal-Naje, prijatelju povikao je Jane veselo. Nama olovo
nije potrebno. Ve smo ga imali podosta od ovih Dajaka.
Jane! povikao je Hindus u pravoj eksploziji radosti.
A ko si verovao da je?
Podignite branu! Hitro! Dajaci se vraaju da napadnu!
Bila je podignuta ogromna drvena ploa, teka kao da je bila od gvoa,
koju su jakim uadima vukli mnogi ljudi, i tigrovi Mompraema, sa
krmanoem i melezom, prosto se strmoglavie u naselje, dok su branioci sa
vrha zida pozdravili napadae pucnjima iz spingardi i snanom vatrom iz
puaka.
Jedan ovek visoka rasta, ve zaao u godine prosede kose i brkova,
vitkog ali snanog stasa, finih crta lica, malo tamne koe i veoma crnih oiju,
irio je ruke da Portugalca stegne u zagrljaj.
Ovamo, na moje grudi, prijatelju Janee! povikao je snano ga grlei.
Sueno je da uvek dugujem velikodunosti i junatvu nepobedivih tigrova
Mompraema. Kako je Malezijski Tigar?
Umire od zdravlja.
A tvoja Surama?
Jo uvek me veoma voli. A gde je Darma, ne vidim je?
Tigar ili moja ker?
I on i ona, jer sam zaboravio na tvoju divnu ivotinju.
Moja ker spava u ovom trenutku, a tigar sa Kamamurijem ide prema
obali.
Kako! Zar maharat nije ovde? povikao je Jane.
Plaei se da vas Tanguza ne nae i dovede ovamo, on je poao uprkos
mojim savetima, sa jednom malom etom ljudi, i moda se u ovom asu,
ukoliko je uspeo da umakne Dajacima, ukrcao za Mompraem.
Nai emo ga tamo kasnije.
Hodi, prijatelju rekao je Tremal-Najk. Ovo nije mesto za nae
prijateljske razgovore. Hajde, Tanguza, doekaj goste i pripremi jelo i pie za
tigrove Mompraema.
Za nekoliko asaka stigli su do vrha na kome je bila mala kruna platforma,
na kojoj se nalazila velika spingarda duge cevi, koja je sa ove visine mogla da
tue sve take na vidiku.
Sunce je ve bilo izalo, rasipajui po ravnici svoje pozlaene zrake koji su,
iako tek roeni, bili veoma vreli. U ovim krajevima nema sveine ak ni u
prvim jutarnjim asovima.
Sa pojavom svetlosti Dajaci koji su opsedali selo udaljili su se est ili sedam
stotina metara, zaklanjajui se iza velikih stabala koja su bila oborena da bi
posluila kao pokretni rovovi. Izgledalo je kao da se njihov broj uveao tokom
noi, jer Tremal-Najk, tek to je bacio pogled unaokolo, nije mogao da zadri
povik:
Sino ih nije bilo toliko!
Jane je upravo hteo neto da ga zapita, kada se zauo topovski pucanj u
daljini, ija se jeka odbila o zidove naselja.
Ovaj pucanj dolazi sa juga! povikao je Portugalac.
To pucaju topovi sa Marijane. Dajaci su napali moje ljude.
Da, potvrdio je Hindus dolazi iz pravca Kabatuana. Veruje li da
mogu da odbiju neprijatelja sa sredstvima kojima raspolau?
Bilo bi potrebno bolje poznavati napadae. Kakvim li snagama raspolae
taj prokleti hodoasnik?
Bacio je u fanatiki zanos etiri plemena i svako od njih ga je snabdelo sa
najmanje sto pedeset ratnika.
Naoruanih pukama?
Da, Jane. Taj tajanstveni ovek je doneo sa sobom pravi arsenal, pa ak
i topove. Gle! Jo jedan pucanj!
Ovo su spingarde! povikao je Jane nainivi besan pokret rukom.
Iz ogromne ume koja se prostirala ka jugu dopirale su u razmacima slabije
i otrije detonacije, koje su morale da potiu od oruja duge cevi. Zatim su se
pucnji pojaali i slili se u neprekidnu paljbu, kao da su mnogi topovi i
spingarde opaljivali istovremeno.
Jane je prebledeo i postao veoma nervozan. Kruio je po platformi kao lav
u kavezu, udno ispitujui pogledom horizont. I Hindus je bio veoma uzbuen.
Pucnji su sledili jedan drugog. Mora da se besna i strana bitka vodila na
reci izmeu Marijanine malobrojne posade i velikih snaga tajanstvenog
hodoasnika.
Gospodine Jane! Dobar dan! rekla je u tom trenutku jedna mlada
devojka koja se pojavila na platformi.
Portugalac nije mogao da zadri povik:
Darma!
Divna devojka od moda petnaest godina, vitka tela nalik na palmu, duge
crne kose malo kovrdave, lica lako preplanulog kao u hinduskih ena,
savrenih linija koje su pre podseale na crte kavkaskih ena, bila se zaustavila
pred Portugalcem, gledajui ga svojim crnim i blistavim oima.
Na sebi je imala pola evropsku pola hindusku odeu, to joj je davalo
izuzetnu ljupkost. Odea se sastojala od prsluka od brokata izvezenog zlatom,
zatim od iroke kamirske trake koja je bila ovijena oko struka i padala na
bedra, potom od dosta kratke suknje koja je otkrivala arape od bele svile, i na
kraju cipelice od crvene koe sa zailjenim i povijenim vrhom.
Srena sam to vas ponovo vidim, gospodine Jano nastavila je
devojka pruajui mu prekrasnu ruicu. Ima ve dve godine kako smo vas
ispratili.
Neprekidno imamo posla tamo dole, u Mompraemu.
Da li Malezijski Tigar jo uvek razmilja o ekspedicijama? Kakav straan
ovek rekla je Darma smeei se. Ah... top! Zar ne ujete?
Ima ve pola asa kako grmi, keri moja rekao je Tremal-Najk.
Moda oglaava teku nesreu.
Ko to puca, oe?
To su tigrovi Mompraema.
Koji brane moj brod dodao je Jane. utite! ini mi se da se pucnji
smanjuju. A ne mogu nita da vidim.
Svi su se nagnuli preko ograde platforme i udno oslukivali. U retkim
razmacima ule su se samo otre detonacije spingardi i tupi zvuci topova.
Odjednom je zavladala velika tiina, kao da je bitka najednom prestala.
Ili su pobedili, ili su pregaeni? upitao se Jane, koji je osetio kako mu
se elo kupa u znoju.
Najednom je odjeknula strana detonacija, koja se rasprostrla takvom
snagom da se kula zatresla iz temelja. Jane je povikao, dok su Tremal-Najk i
Darma prebledeli.
Boe moj, ta se dogodilo? upitala je devojka.
Mora da je moja Marijana odletela u vazduh odvratio je Jane
slomljenim glasom. Jadni moji ljudi.
Snaan bol se ogledao na njegovom licu, dok su mu oi blistale vlanim
sjajem.
Jane rekao je Tremal-Najk blagim glasom mi jo nemamo dokaza da
je tvoj brod odleteo u vazduh.
Ta uasna eksplozija moe da potie samo od toga ako je skladite
odletelo u vazduh odvratio je Portugalac. Video sam eksploziju tolikih
brodova i ne mogu se prevariti. Ako je Marijana otila na dno, nije vano,
jer u Mompraemu imamo jo dosta jedrenjaka. Ja za svojim ljudima alim.
Opsadnici, koji su takoe uli stranu eksploziju kao i ivu topovsku
pucnjavu, napustili su svoje pokretne aneve, povlaei se prema umi kao da
smeraju da prekinu sa blokadom.
Odlaze, oe! povikala je Darma. Da li su shvatili da uzaludno nasru
na nae naselje?
Jane, rekao je Tremal-Najk da li je moda hodoasnik poraen, pa je
poslao glasnika da se opsadnici povuku?
Ili pokuavaju da nas uvuku u zamku? odvratio je Portugalac.
Kako?
U nadi da emo, koristei njihovo povlaenje, da napustimo naselje, te da
nas svim snagama napadnu u gustoj umi. Ne, dragi moj Tremal-Naje, neu
biti tako lud da zagrizem tu udicu. Sve dok ne saznamo kakva je sudbina
snala moju Marijanu, neemo napustiti ovu farmu, na kojoj se dugo
moemo braniti, u sluaju da je moja posada unitena. Postavimo ovde straara
i za trenutak prestanimo da se brinemo o lukavim manevrima tih lopua.
Gospodine Jane, rekla je Darma. Hodite da se malo odmorite, a i da
dorukujete.
Poto vie nisu uli topovsku pucnjavu, svi su, bez obzira to su strahovali
za sudbinu posade, sili u donju salu, u kojoj su sluge pripremile obilan
doruak na engleski nain, sa hladnim mesom, buterom i biskvitima.
Poto su zavrili sa jelom i poslali meleza na kulu da se obavesti o
pokretima neprijatelja, izvrili su briljivu inspekciju utvrenja i radova na
odbrani, gde je bilo sve spremno da se izdri duga opsada.
Prolo je tri asa od eksplozije, kada su zauli kako Tanguza vie sa vrha
minareta:
Na oruje!
Odmah zatim odjeknuli su pucnji.
Jane i Tremal-Najk su poleteli prema najvioj platformi ograde, odakle su
imali pregled nad dobrim delom ravnice. Tek to su tamo stigli, kada su
ugledali kako mali odred ljudi u trku izlazi iz ume, pucajui na Dajake koji su
navirali sa svih strana, ne bi li im presekli put.
Dva povika, Portugalev i Hindusov, zaula su se u istom trenutku:
Tigrovi Mompraema! Sambilong!
Zatim su zagrmeli:
Vrata iz spingardi!
Napravite prolaz naim prijateljima i podignite branu!
Gusari koji su opazili Janea, a videi svoje drugove progonjene, bacili su
se na tri spingarde koje su branile juni deo naselja i skoro istovremeno
otvorili vatru.
Kada su uli pucnje i videli kako padaju mnogi njihovi drugovi, Dajaci su
razbili svoje redove, beei bezglavo u umu.
 Poto mu je put bio otvoren, Sambilong je sa svojim drugovima poleteo
prema naselju, ne prestajui da puca.
Brana je bila podignuta i deo posade iz tvrave krenuo je prema njima da bi
im pomogao u sluaju da Dajaci ponovo napadnu, kao i da ih provede kroz
bodljikavu umicu.
Preivelih sa Marijane bilo je oko estoro. Bili su crni od puanog
praha, vlani od znoja, zadihani, pokidane odee i okrvavljeni, zapenuani od
dugog tranja koje je moralo da traje bar tri asa. Na sreu, glasnik koji je
poznavao put bio je sa njima.
Moj brod? povikao je Jane trei prema Sambilongu.
Odleteo je u vazduh, kapetane odvratio je notromo hrapavim glasom.
Ko je to uinio?
Mi... nismo mogli vie da se odupiremo... bilo je stotine i stotine divljaka
koji su na nas navaljivali... svi nai drugovi su pobijeni... ak i ranjenici... vie
sam voleo da zapalim barut...
Valjan si ti momak rekao je Jane duboko uzbuen.
Kapetane... dolaze... mnogo ih je... pripremite se za odbranu.
Ah! Dolaze! povikao je Jane stranim glasom. Osvetiemo nae mrtve.
 VATRENO OGLEDANJE
U tom trenutku horde Dajaka su se pojavile iz ume, bez ikakvog reda i svi
su bezumno trali. Urlali su kao divlje zveri, maui besno svojim tekim
sabljama od blistavog elika i ispaljujui u vazduh po neki puani hitac.
Izgledali su razjareni i verovatno su to i bili jer nisu mogli da stignu i
odseku glave poslednjim braniocima Marijane, koji su uspeli da se sklone na
farmu pre nego to postanu njihov plen.
Jupitera mu! povikao je Jane, koji ih je posmatrao paljivo sa vrha
ograde. Dobar broj je tih lopua, i mada nisu vojniki obueni, zadae nam
mnogo glavobolje.
Ima ih bar etiri stotine rekao je Tremal-Najk.
Gledaj tamo! Imaju i sprave za opsadu dodao je Portugalac videi kako
iz ume izlazi veliki odred koji je vukao tuce mirima i lila. Hulja
hodoasnika! Izgleda da se razume u ratne stvari i da je svoju brigu posvetio
artiljeriji. Ovi uopte loe mariraju, te tobdije! Manevriu kao regruti!
A ne pucaju loe, uveravam vas, kapetane rekao je Sambilong. Dobro
su tukli Marijanu, pogaali su je od pramca do krme.
Da li je taj prokleti hodoasnik nekad bio vojnik? upitao se Jane.
Koji avo moe da bude taj tajanstveni ovek?
A ako nam Sandokan ne poalje pomo? upita Tremal-Najk.
U tom sluaju, dragi moj prijatelju, otii emo i mi odvratio je Jane sa
svojim uobiajenim mirom.
Sa svima ovima koji nas opsedaju?
Videemo da li e kroz petnaest dana da ih bude toliko. Neemo puniti
spingarde krompirima niti karabine vrapijim jajima. Zavrimo nau
inspekciju, dragi moj, i potrudimo se da utvrdimo slabe take. Moramo da
izdrimo, i izdraemo.
Dok su oni nastavljali sa obilaenjem, Dajaci su se ulogorili oko farme,
drei se izvan domaaja puaka i spingardi. Oni su brzo gradili kolibe od
granja i bananovog lia, kako bi se zatitili od vrelih sunevih zrakova, dok su
njihovi artiljerci kopali male aneve i pravili nasipe od zemlje i kamenja, na
koje su postavljali topove tako da mogu da tuku farmu sa svih strana.
Ovi topovi nisu mogli da priine tetu masivnim ploama od kojih je bila
nainjena ograda, jer su to bile tekove ploe, drveta tako jakog da je
odolevalo i najeem udaru. Kada je zavrio inspekciju Jane se, sa Tremal-
Najkom i Sambilongom, popeo na kulicu, odakle je mogao bolje da posmatra
ravnicu. Kada se naao gore nije mogao da zadri pokret gneva.
Taj hodoasnik mora da je bio vojnik ponovio je.
Dajaci nikada ne bi ni pomislili da podignu nasipe niti da iskopaju
rovove da se zatite od neprijateljskih metaka.
Vidi li ga? upitao je u tom trenutku Tremal-Najk.
Koga?
Hodoasnika.
Kako! Usuuje se da se pokae?
Pogledaj tamo, u podnoju onog stabla koje su artiljerci dovukli pred top
da bi pojaali nasip.
Jane je paljivo pogledao u odreenom pravcu, a zatim je izvadio iz depa
mornarski dogled i upravio ga ka stablu.
Na drvetu je stajao visok i veoma mrav ovek, sav u belom sa zlatnim
gajtanima, u crvenim cipelama visokih peta, kakve nose bogati Borneanci u
Bruniju. Na glavi je imao veliki turban od zelene svile, koji mu je padao do
oiju. Izgledalo je da ima pedeset ili ezdeset godina. Njegova koa je bila dosta
tamna, ali ne toliko mrka i zagasita kao koa Dajaka ili Malezijaca, a njegove
crte lica, koje je Jane dobro video, bile su mnogo finije i savrenije nego to
su u domorodaca dvaju velikih malezijskih ostrva.
Rekao bih da je Arapin ili Burmanac rekao je Jane poto ga je podue
posmatrao. Dajak svakako nije, a jo manje Malezijac. Odakle li se taj
dovukao?
 Usledio je dubok mir koji je potrajao nekoliko minuta, a zatim je ravnicom
odjeknuo straan urlik iz usta svih ratnika i rasuo se po umi koja ih je
okruavala.
Da li se pripremaju za napad? upitao je Tremal-Najk Janea, koji je
ponovo upravio svoj dogled.
Ne: vidim oveka koji izlazi iz hodoasnikovog zaklona sa zelenom
zastavom, nataknutom na koplje.
Da li nam to alje parlamentarca?
Izgleda odvratio je Portugalac.
Da nam predloi predaju?
Svakako ne mir.
Jedan Dajak, neki poznati ratnik sudei po dugim perima koja su mu
krasila glavu i po izuzetnom broju mesinganih narukvica koje je imao na
rukama i oko glenjeva, napustio je logor u pratnji drugog, koji je s mukom
nosio jedan od onih velikih bubnjeva koji su malopre sluili igraima kao
pratnja.
Grom i pakao! povikao je Portugalac. Evo parlamentarca po propisu,
umesto da ima trubaa, ima dobo, bolje reeno doboinu. Taj hodoasnik
mora da je civilizovan ovek. Siimo, Tremal-Naje, da ujemo ta nam
poruuje generalisimus Dajaka.
Tek to su napustili kulu i nali se na terasi koja je bila iznad ulaza u
tvravu, stigao je parlamentarac i zatraio da govori sa belim ovekom.
Ja nisam gospodar sela rekao je Portugalac, naginjui se i radoznalo
gledajui ratnika i njegovog doboara.
Nije vano odvratio je parlamentarac. Hodoasnik iz Meke, potomak
velikog Proroka, eli da govorim samo sa belim ovekom, bratom Malezijskog
Tigra.
Jupitera mu! povikao je Jane, smejui se. Dva brata razliite boje!
Taj hodoasnik mora da je neka velika budala.
 Zatim je nastavio, podiui glas:
Reci mi ta mi poruuje Prorokov potomak.
alje me da ti kaem da za sada ostavlja ivot tebi i tvojim ljudima, pod
uslovom da mu da Tremal-Najka i njegovu ker.
A ta hoe da uini sa njima?
Da im odsee glave odvratio je ratnik iskreno.
Bar mi reci iz kog razloga.
Tako hoe Alah.
Rei e onda da moj Alah to ne eli, da sam ovamo doao da bi se
njegova elja potovala i da sam spreman da branim svoje prijatelje.
Ponavljam ti da su Alah i Prorok objavili smrt ovoga oveka i ove
devojke.
Briga me za njih i za tu hodoasniku varalicu koja vas je zaludela svojim
bajkama.
Hodoasnik je ovek koji je pred naim oima poinio uda.
Ali nije pred mojim, i rei e mu da ga izazivam da naini koje od tih
svojih uda. Sve do suprotnog dokaza verujem da je to intrigant koji koristi
vau naivnost i vae krvolone instinkte.
Preneu mu rei belog oveka.
Bez urbe, jer mi za njega nemamo rei rekao je Jane ironino.
Doboar je tri puta udario po svom tekom instrumentu koji je odjeknuo
kao daleka grmljavina, zatim su se dva divljaka vratila u logor, u kome su ih,
kako je izgledalo, svi ratnici ekali sa velikim nestrpljenjem.
Mora da je ovaj hodoasnik najlukaviji ovek pod kapom nebeskom
rekao je Jane Tremal-Najku kada su se parlamentarci udaljili. Kakva li je to
uda poinio taj ovek te je ubedio Dajake da je polubog? To bih hteo da
znam.
Oigledno da je neto uinio odvratio je Hindus.
 Ne namee se tako lako ovim divljacima, koji su po prirodi nepoverljivi.
Oruje, novac i uda! povikao je Jane. Sa svim tim moe se zavladati
i malezijskim ljudoderima. A ne zna se iz kog razloga je taj ovek protiv nas.
Protiv mene i moje kerke ispravio ga je Tremal-Najk.
Za sada, a posle?... Posle ne bih ba verovao u obeanja te varalice. Gle!
Evo, parlamentarac se vraa. Izgleda da i njemu poinje da smeta taj bubanj.
Ako se ponovo pojavi, sasuu mu u noge kuglu sa ekserima.
Beli ovee, rekao je parlamentarac kada je stigao pod terasu
hodoasnik me alje da ti kaem da e pred tobom poiniti zapanjujue udo
koje nijedan ovek ne bi mogao da uini, da bi tebi i tvojim ljudima dokazao
svoju nepovredivost.
Da li hoe da mu pokaem, na njegovom telu, prodornost metaka moga
karabina? upitao je Jane rugajui se.
On predlae da pred tvojim oima izvede vatrenu probu, jer hoe da ti
pokae kako e iz vatre da izie neoteen, poto uiva zatitu neba, u ijoj je
milosti. Trai samo da mu dopusti da to izvede u blizini utvrenja kako bi ti
mogao dobro da vidi.
A zatim?
Zar ti to nije dovoljno?
Pitam ta e posle da uradi.
Da eka tvoju odluku.
Kakva bi ona trebalo da bude?
Da mu preda Hindusa i njegovu ker, jer posle jednog takvog dokaza
nee vie sumnjati u to da je on polubog, protiv kojeg se niko ne moe boriti,
ni ti ni tvoji ljudi, pa ak ni Tigar od Malezije, bez obzira to se govori da je
nepobediv.
Poto je hodoasnik tako ljubazan pa nam nudi pravu pozorinu scenu,
reci mu da nemamo nita protiv. Posluie nam bar da se malo razonodimo.
Zar ti ne veruje, beli ovee, da hodoasnik moe da izdri jednu
ovakvu probu?
To u moi da ti kaem tek kada budem video to udo.
Hoe li se onda predati?
ta e posle biti, sada ne mogu da ti kaem.
Tvoji ljudi e odmah poloiti oruje i napustie te.
U redu: saekau da bace na vas svoje puke odvratio je Jane sa
ironinim smekom.
Nije prolo ni etvrt asa od kako su dva parlamentarca po drugi put
dolazila, kada su Jane i Tremal-Najk, koji nisu naputali terasu eljni da
uivaju u tom udu, videli dva odreda Dajaka od po petnaestak nenaoruanih
ljudi kako se pribliavaju naselju, nosei velike koare pune uglavnom
pljosnatog kamenja, koje mora da su pokupili u koritu nekog potoka.
Zaustavili su se na pedeset koraka od terase i poeli da reaju kamenje u
obliku gumna, irokog est a dugog dvanaest metara.
Pripremaju podlogu za eravicu rekao je Jane Tremal-Najku, koji ga je
upitno gledao.
Kada su zavrili posao, ovi odredi su se vratili a dola su druga dva,
natovarena nasmoljenim drvetom, koje su naslagali na kamenje a zatim zapalili
i ostavili da se razgori nekoliko asova. Jane, Tremal-Najk i ceo garnizon,
iskljuujui straare, nestrpljivo su prisustvovali ovim pripremama,
zaklanjajui se za drvee, ije je lisnato granje bacalo sveu senku na terase
koje su bile sagraene na ogradi i sa kojih su branioci mogli lako da otvaraju
vatru.
Kao to je i moglo da se shvati, Dajaci su se trudili da belom oveku
pokau hodoasnikova uda i malo-pomalo su se okupljali oko vatre. Branioci
sela nisu zbog ovoga protestovali, jer su se ovi pribliavali nenaoruani.
Evo zabave kakvoj vie nikad neemo prisustvovati rekao je Jane i
koja nee proizvesti nikakvo dejstvo, bar ne na moje tigrove.
Ni na moje Malezijce i Javance dodao je Tremal-Najk. Oni ne veruju
u Alaha kao ovi blesavi fanatici. Ko je to mogao da upozna ove divljake sa
muhamedanskom verom?
Snaan urlik obavestio ih je da hodoasnik naputa logor da bi prikazao
belom oveku i svojim ratnicima svoju neranjivost i mo da bude iznad njih.
Hodoasnik je iao prema kamenju koje je ve bilo uareno, jer je na njemu
ve dva asa neprekidno gorela vatra. Na glavi je imao svoj zeleni turban, a
lice mu je bilo skriveno malim komadom svile iste boje. Telo mu je pak bilo
uvijeno u neku vrstu koulje dosta raskone, od utog nankina koja mu je
padala do kolena, dok na nogama nije imao nita.
Ili je ovaj ovek veliki arlatan, ili je pravi salamander rekao je Jane.
Da li moda indijski fakiri gaze po vrelom kamenju umesto po ugljevlju?
rekao je Tremal-Najk.
Jupitera mu! Da li se seam! odvratio je Jane. I na toj svetkovini
fanatici su trali preko eravice.
Ali su iz tog pakla izlazili opavi, dok ovaj hodoasniki avo obeava da
e proetati preko ovog uarenog kamenja bez ikakve povrede.
To emo videti, osim ako nije veliki fakir.
Otvori, oi, Darma rekao je Jane, videi kako se devojka naginje
preko ograde. Ne verujem tim lopuama.
ega se plaite, gospodine Jane?
Eh! Karabin moe brzo da opali.
Oni nemaju oruja odvratila je Darma.
Da, vidljivog. Napred, gospodine Muhamedov potome, pokaite nam
vae udo.
Tremal-Najkov tajanstveni protivnik bio je stigao do prostora sa kamenjem,
koje mora da je zrailo neizdrivom toplotom. Stajao je jedan as sav zanet,
uzdignutih ruku i pogleda uprtog u pravcu zapada, to jest u pravcu dalekog
prorokovog groba, miui usnama kao da izgovara molitvu, a zatim je odluno
krenuo preko kamenja, tri puta viui gromkim glasom:
Alah! Alah! Alah!
 Tada je sigurnim korakom, neosetljiv na vrelinu kamenja, golih nogu,
lagano preao preko uarenog prostora, ne nainivi ni pokret koji bi odavao
da trpi bol.
Zaueni i opinjeni ovakvim dokazom, Dajaci su ga gledali sa dubokim
divljenjem, podiui ruke u vis. Za njih je ovaj ovek apsolutno bilo polubog,
pravi potomak velikog Proroka.
Poto je preao preko vrelog kamenja, hodoasnik se naas zaustavio, a
zatim se vratio istim putem, stalno miran, neosetljiv, kao da eta po livadi a ne
po kamenju na kome je mogao da se ispee hleb.
Ovaj mora da je sin kuma Velzevuva! povikao je Jane kome nita
drugo nije ostajalo nego da se divi izdrljivosti toga oveka. Kako moe da
odoli tolikoj vrelini? Noge su mu gole i ne moe da bude ikakvog trika.
Taj ovek mora da je neosetljiv ba kao pravi salamander odvratio je
Tremal-Najk.
Poto je i po drugi put izvrio svoje udesno delo, okrenuo je lice
zamaskirano tkaninom prema Janeu, gledao ga nekoliko trenutaka, a zatim se
laganim koracima udaljio, dok su Dajaci, obuzeti pravim ushienjem, urlali na
sav glas:
Alah! Alah! Alah!
Posle nekoliko minuta, dok su se ratnici vraali u svoj logor jurei prema
hodoasniku, po trei put se pojavio parlamentarac, praen svojim bubnjarom.
ta jo hoe, dosadni ovee? upitao ga je Jane.
Doao sam da te upitam da li si, posle dokaza koji ti je pruio potomak
velikog Proroka, odluio da se preda rekao je ratnik.
Ah! Trebalo bi da ti dam odgovor, zar ne? rekao je Jane. Rei e
dakle sinu, unuku ili praunuku Muhamedovom, da sam mu veoma zahvalan
zbog zanimljivog prizora kojim nas je udostojio, nas, jadne nevernike.
Zatim je ponosnim pokretom skinuo sa prsta jedan divan prsten i bacio ga
zapanjenom parlamentarcu, dodajui:
Ovo mu je nagrada!...
 NAPAD NA KAMPONG
Portugalevo omalovaavanje, plaanje hodoasniku kao da se radi o
kakvom lakrdijau ili klovnu, moralo je da izazove bes glavosea, a da samog
hodoasnika dvostruko razgnevi.
I zaista, tek to se parlamentarac vratio u logor, kada se uasna vika uzdigla
oko kamponga, vika koju kao da je poticala od divljih ivotinja a ne ljudskih
bia.
Evo, podivljali su kao crveni majmuni kada jedu plodove karanfilia
rekao je Jane smejui se. Imaemo rat bez predaha. Braniemo se do
poslednjeg metka ili do poslednjeg ivog Dajaka.
A zatim je povikao:
Deaci moji, zauzmite svoja mesta i nianite to bolje moete. Ne
zaboravite da ako padnete u ruke ovih divljaka, najmanje to moe da vam se
desi jeste da izgubite glavu pod udarcima njihovog maa.
Tigrovi Mompraema, Malezijci i Javanci poletee na svoja borbena mesta,
odluni da prue estok otpor do poslednjeg metka, jer hodoasnikov pokuaj
nije ni malo pokolebao njihovu vernost.
Odluni da prodaju skupo svoju kou, ovi ljudi su bili tvrda kost za
Dajake. Videi da se opsadnici okupljaju oko hodoasnikove kolibe, oni su
pourili da zauzmu mesta na uglovima ograde, odakle su mogli spingardama
da tuku dolinu.
Jane i Tremal-Najk ostali su meutim na terasi koja je bila iznad pokretnih
ulaznih vrata, uvereni da e Dajaci da usmere svoj najei napad na ovu
taku. Tu su bili postavili najveu spingardu koju je opsluivalo est gusara, a
Sambilonga su poslali na kulicu, jer je to bila najbolja taka sa koje se mogla
osmatrati ravnica.
Darma rekao je Portugalac videi da Dajaci obrazuju kolone za napad.
Ovde ti nije mesto, bez obzira to zna da rukuje karabinom kao neki
marinski strelac. Za koji as topovi ovih lopua obilno e izbacivati svoje
metke i ja ne elim da se izloi takvoj opasnosti.
Sa vama i vaim tigrovima ne plaim se Dajaka.
Pucanj topa prekinuo je razgovor. Opsadnici su opalili svoj top. ule je,
dugo itei, prolo preko ograde i palo sa druge strane kamponga, ne
priinivi nikakvu tetu.
Treba ispraviti nian, dragi moji, ili nita neete uiniti rekao je Jane.
Brzo, Darma, povuci se rekao je Tremal-Najk. ulad nikoga ne tede.
Dajaci su, sigurno poueni od hodoasnika, obrazovali etiri napadake
kolone, od ezdeset ili osamdeset ljudi svaku, i odluno krenuli prema
kampongu, pokrivajui se svojim velikim kvadratnim titovima od koa tapira
ili bufala, naoruani smo sabljama. Peta kolona, koja se sastojala iskljuivo od
strelaca sa pukama, rasula se ravnicom, u lancu, da bi podrala napad,
zajedno sa malim i velikim topovima.
Hodoasnik mora da je bio vojnik rekao je Jane.
Pa ipak, sumnjam da e njegova taktika biti uspena. Kada Dajaci krenu u
napad, rasue se njihovi redovi. Ovi divlji ratnici ne mogu brzo da prihvate
vojniku disciplinu. Napred, muzika!
Dajaci su poeli estoko da pucaju. Topovski pucnji smenjivali su se sa
pucnjima karabina, bez velikog uspeha, jer su velike tekove ploe od kojih
je bila nainjena ograda bile teko probojne, pa su sluile kao odlina zatita
braniocima. Osim toga, trnovito drvee koje je bilo svud unaokolo i ije su
grane i kronje bile veoma guste, nije doputalo neprijateljskim strelcima da
precizno niane.
Spingarda smetena na platformi kule opalila je svoj prvi hitac na kolonu
koja se kretala prema ulazu u kampong i njena kugla, veeg kalibra, nije
promaila cilj, pogotovu to je niandija bio vrstan artiljerac.
Prosuta je prva kap krvi rekao je Jane. Nadajmo se da e se
pretvoriti u reku.
Tigrovi Mompraema koji su opsluivali spingarde pucali su sa etiri ugla
kamponga sa rastuom estinom.
 Poto nisu mogli da se ovim malim topovima suprotstavljaju mnogo teim
neprijateljskim topovima, oni su tukli kolone u napadu, pravei u njima bree
kuglama od jedne livre.
Hinduski karabini iz kojih su pucali branioci farme, svi dugog dometa,
snano su podravali vatru spingardi, teko iskuavajui hrabrost napadaa.
Jane nije gubio vreme. On je as pucao iz karabina, iji je svaki metak
skoro uvek obarao jednog oveka, a as je skakao na spingardu i tukao
kolonu koja se pribliavala ulazu u farmu, postiui zaista udesne pogotke
koji su udili i samog Tremal-Najka i koji su izazivali uzvike ushienja
branilaca kamponga.
Kada su spingarde poele da ih zasipaju kiom kartea, prosto ih
prekrivajui ekserima i komadima gvoa, njihove linije su se zatalasale i na
mnogim mestima ukazali su se proboji.
Napred! vikao je Jane koji uopte nije vodio rauna o sopstvenoj
bezbednosti i nije se zaklanjao iza grudobrana. Udrite po njima, na kraju
emo ih udesiti. Karteom u noge!
Vatra se stalno pojaavala zasipajui bande pravom kiom olova, gvoa i
eksera.
Tigrovi Mompraema, Malezijci i Javanci takmiili su se u smelosti i
podvizima, odluni da Dajacima ne dopuste da stignu pod ogradu i da se bace
u napad. Naroito su spingarde pravile prave pokolje, obarajui pri svakom
pucnju veliki broj ljudi. To nisu bile smrtne rane ali su ratnike izbacivale iz
stroja, ranjavajui im noge. Uprkos tome, a i pored ogromnih gubitaka, ovi
uporni divljaci jo nisu pokazivali znake odstupanja. tavie, u poslednjem
napadu su stigli do poumljene zone, hrabro se bacajui u trnje, gde su zastajali
da se malo odmore i da se priberu pre nego to naine poslednji napor.
Ovo je prava topovska hrana rekao je Jane koji se smraio. Nisam
verovao da mogu da se ovoliko priblie. Istina, jo nisu na zidovima i
spingarde za sada postaju nekorisne, pa ipak karabini i pitolji imae jo dosta
posla.
Ne uznemiruj se, prijatelju moj rekao je Tremal-Najk. Pripremio sam
im iznenaenje koje e na njihovoj koi biti efektnije od eksera.
Dok su neprijateljski topovi nastavljali da grme pravei u ogradi male
procepe, jedva dovoljne da se provue ruka, napadai su paljivo krili put
kroz bodljikavo drvee. Poto su svi bili goli, a bunje gusto i naikano
otrim trnjem, bio je to veoma teak poduhvat, pa bi se s vremena na vreme
zauli krici bola koje napadai nisu uspevali da obuzdaju.
Kida im se meso rekao je Jane koji se nagao preko ograde i posmatrao
kroz otvor izmeu dva daka sa peskom, postavljenih ispred spingarde.
Ujeda trnje, dragi moji.
Pa ipak, prolaze ti avoli. Evo prvog kako se vue du ograde.
I koji se svakako nee vratiti da pria svojim drugovima koliko je jaka
dodao je Portugalac.
On je zatim upravio svoj karabin i opalio skoro ne nianei. Dajak, koji je
uspeo, po cenu ko zna koliko uboda, da pree tu stranu barijeru, izdigao se
naglo na kolena i irei ruke pao probijene lobanje, izbacujui mukli krik.
Ospi vatru po drveu! povikao je Jane. Oni su dole.
Zatim je okrenuo spingardu i, obarajui joj cev koliko je mogao, prosuo
karte po granama, dok su tigrovi i ostali branioci ponovo zapucali,
unitavajui bunje zajedno sa opsadnicima. Pod drveem su se zauli uasni
jauci, to je bio oigledan znak da mnogi meci nisu otili uzalud, a zatim se
prava bujica ljudi bacila na pokretni ulaz i zasula ga udarcima sabalja, dok su
topovi udvostruili vatru trudei se da svojim zrnima oteraju branioce sa
terasa.
Tremal-Najk je zazvidao. Iz kuhinje je odmah izalo osam ljudi koji su
nosili ogromne kotlove, iz kojih se irio gust i Otar dim. Brzo su se popeli
stepenicama i smestili kotlove na terasi koja je bila iznad pokretne ploe.
Jupitera mu! povikao je Jane kada ga je obavio dim koji je terao na
kaalj. ta to donosite?
Samo posmatraj, Janee! povikao je Tremal-Najk.
Daj mesta ovim ljudima.
 Ali ovi dole ve poinju da se penju.
Vreli kauuk e ih naterati da siu.
Naoruani ogromnim kutlaama, ljudi su poeli da sipaju tenost koja se
puila. Strani i razdirui krici zauli su se u podnoju zida. Strano oeeni
vrelim kauukom koji je padao sa vrha zida, Dajaci su se stropotavali sa zida
u bunje i bezglavo poeli da bee. Nekolicina onih koji su primili prve kaike
vrijue tenosti grili su se i uvijali pred ulazom, urlajui strano kao pobesneli
vuci.
Jupitera mu! povikao je Jane uasnut. Divan je pronalazak ovog
Hindusa! Kuva ive ove jadne avole!
Dajaci su beali na sve strane jer su opsaeni poeli da posipaju i ostale
koji su sa drugih strana pokuali da se popnu uza zid.
Snana vatra spingardi i karabina upotpunjavala je poraz opsadnika, koji
su sada mislili samo na to da odu to dalje od vatre branilaca kamponga i da se
skriju u svoje logore.
Uzalud su strelci pokuavali da priteknu u pomo napadakim kolonama
koje su se u neredu povlaile. Jedan plotun iz svih spingardi ubedio je strelce
da i sami krenu za onima koji su beali.
Dva minuta kasnije oko kamponga su ostali samo mrtvi i po neki ranjenik
koji se borio sa smru.
 KAMAMURIJEV POVRATAK
Uvereni da nisu u stanju da napadom zauzmu kampong, Dajaci su, posle
nesrenog pokuaja koji je u njihovim redovima izazvao teke gubitke,
otpoeli pravu opsadu, u nadi da e glad prisiliti branioce na predaju.
Pa ipak, u kampongu nije nita nedostajalo. Magacini su bili dobro
snabdeveni, ambari puni gaba, tog divnog pirina koji su gajili Javanci i koji
je daleko nadmaivao onaj iz Ranguna. Unutar ograde eprkale su divlje
kokoke u velikom broju, spremne da se bez protesta ponude stomacima
opsaenih, ni voe nije manjkalo, a kuhinje su bile pune ogromnih zemljanih
sudova sa bramom, tim snanim likerom koji se dobija vrenjem pirina
pomeanog sa eerom i sokovima nekih palmi. ta je vie trebalo? Posada je
mogla, u najvrelijim asovima dana, da ugasi e dobrom kalapom, tim
sveim piem, i da netedimice pui izvrsni kortado, namirisani duvan iz
Manile, kao i tanke javanske cigarete.
ta ti nedostaje pa se dosauje, prijatelju? upitao je Janea na kraju
etvrtog dana Tremal-Najk. Verujem da se ni jedan opsaeni garnizon ne
moe pohvaliti takvim izobiljem.
I to je istina. Hteo bih da znam kako se razvijaju stvari u Mompraemu, a
i eznem za Kamamurijevim povratkom.
Daj mu vremena.
Trebalo bi da je ve ovde.
Predeo kroz koji je morao da proe da bi stigao na obalu nije uvek
siguran, moj Jane, i na svome putu je mogao da naie na mnoge prepreke.
Popnimo se na terasu i bacimo pogled na opsadnike pre zalaska sunca.
Napustili su sobu u kojoj su tek bili zavrili veeru u drutvu Darme i
uputili se prema ogradi, uvari su upravo zavravali svoj veernji obrok i
sedeli su na zidovima opkoraivi ih.
Tek to su se popeli na zid, Jane i Tremal-Najk su opazili izvesno kretanje
u dajakim logorima. Voe su okupile oko sebe brojne ratnike i inilo se da su
neto vatreno razgovarali, sudei po besnim pokretima ruku, dok su se na
drugim mestima izvodile ratnike igre sa maevima i krissovima. Sunce je u
tom trenutku upravo zalazilo za jedan taman oblak, koji je, kako se inilo, bio
pun elektriciteta, a po ivici bakarne boje.
Da li e biti i napad i uragan? upitao se Jane udiui vazduh koji je
najednom postao veoma suv. ta kae na to, Tremal-Naje?
Ove noi emo imati nepogodu odvratio je Hindus koji je takoe
gledao ogroman oblak kako se njima naoigled iri.
Jane je upravo krenuo prema uglu zida na kome se nalazila spingarda,
kada je jedna strela proiala ispred njega i zarila se u jedan od koeva koji su
drali terasu.
Ah! Izdajnici! povikao je Jane skaui prema ogradi sa pitoljem u
rukama.
Pogledao je dole dok je Sambilong koji je u tom trenutku hteo da ispali
spingardu, doleteo naoruan karabinom, opazivi opasnost koja je zapretila
Portugalcu. Ni jedna se grana nije pokretala, niti je bilo kakav um remetio
tiinu koja je vladala pod bodljikavim ibljem koje je opkoljavalo ogradu.
Jeste li videli tu lopuu, kapetane? upitao je notromo.
Mora da je odmah pobegao odvratio je Jane.
Moda je ova strela namazana otrovnim sokom upasa.
Da pogledamo rekao je Portugalac idui prema kocu. Najednom je
kliknuo iznenaeno.
Strela sa porukom! povikao je.
Opazio je da je strela na kraju bila obavijena komadom hartije.
Dakle, ne radi se o pokuaju ubistva moje potovane linosti rekao je.
Iupao je zatim strelu iji je vrh bio veoma otar te se duboko zarila u drvo i
pokidao nit kojom je hartija bila vezana.
Zatim je paljivo razvio hartiju ispisanu krupnim slovima i poto je bacio
pogled na sadraj, uzviknuo od radosti:
 Kamamuri!
Moj maharat! povikao je Tremal-Najk. itaj, itaj Janee!
Ja sam od jutros u okolini logora, pisao je maharat na engleskom, i
pokuau ove noi da se uvuem na farmu uz pomo jednog biveg sluge koji
je sada meu pobunjenicima. Spustite jedno ue na junoj strani zida i
pripremite se za odbranu. Dajaci su spremni da vas napadnu. Kamamuri.
Hrabri maharat je ovde! povikao je Tremal-Najk.
Mora da je prosto gutao prostor da bi stigao ovako brzo.
Gospodine Janee, rekao je Sambilong nalaziu se noas na
odreenom uglu prema jugu.
Bie potrebniji ovde nego tamo odvratio je Portugalac. Zar nisi uo
da se Dajaci spremaju da nas napadnu? Poslaemo Tanguzu sa krmanoem. A
sada, prijatelji, pripremimo se da izdrimo drugi napad koji e moda biti
strasniji od prvog, i ne zaboravite da e, ako Dajaci ovde uu, nae glave da
obogate njihove zbirke.
Spustila se veoma tamna no koja nije obeavala nita dobro. Oblaci su
prekrili itavo nebo zaklanjajui zvezde, dok je na jugu sevalo.
Uragan se pripremao. Dopirao je tek poneki daak vetra koji je povijao
vrhove bodljikavog bunja; na jugu je grmelo i sevalo. Glas nevremena
najavljivao je svoj dolazak.
Najednom je ogroman blesak, slian dinovskoj sablji, presekao veliki
kini oblak, posle ega je usledila zastraujua grmljavina. Izgledalo je kao da
se tamo gore, na nebeskom luku, vodi dvoboj velikim topovima i da kola
natovarena gvozdenim seicama kao luda jure po metalnim mostovima.
Ova lomljava je potrajala dva ili tri minuta, obilno praena munjama, a
zatim su se otvorili nebeski slapovi i prava bujica vode besno se sruila na
ravnicu. U istom trenutku sa uglova zida uli su se glasovi straara:
Na oruje! Evo neprijatelja!
Jane i Tremal-Najk, koji su bili oprueni kraj ograde, skoili su na noge.
 Na spingarde! povikao je Portugalac.
Pri svetlosti munja koje su neprekidno sevale, praene stranom
grmljavinom, videli su se Dajaci kako prelaze dolinu u besnom trku, u
grupama i kolonama, sa svojim ogromnim titovima koje su drali nad
glavama da se zatite od vodene bujice.
Liili su na avole iz pakla, i ta iluzija, pri ovom sevanju koje je zasipalo
zemlju as crvenkastom as plavom svetlou, bila je savrena.
Spingarde, koje su, bile na vreme pokrivene nadstrenicama, poele su
besno da pucaju, kosei vrhove bodljikavog bunja pre nego to bi karte pao
na ravnicu.
Svi ostali koji nisu bili zauzeti slubom oko topova, pucali su to su bolje
mogli, zgreni iza grudobrana, ali je voda koja je padala bila sve ea, tako da
su karabini sve vie zatajivali.
Odbrana vatrenim orujem postajala je sve tea, zbog nepogode a nije bilo
ni najmanjeg znaka da e se nevreme smiriti.
Izgledalo je da se crni oblak pretvorio u vatru i da su se svi vetrovi
usredsredili na ravnicu koja se pruala oko Tremal-Najkovog kamponga.
Ma koliko da su ih munje zaslepljivale i voda potapala, branioci kamponga
nisu gubili duh i ivo su pucali, tukui karteom divlje horde koje su se
pribliavale, meajui svoje urlike sa nebeskom grmljavinom.
Ne prestajte ni asa! vikali su bez prestanka Jane, Tremal-Najk i
Sambilong, koji su se nalazili pod nadstrenicom koja je zaklanjala spingardu
iznad ulaza.
Ne trpei velike gubitke i ne napredujui vie u koloni, Dajaci su brzo stigli
pod bodljikavo bunje i poeli besno da udaraju po njemu svojim tekim
sabljama, ne bi li nainili prolaz kroz koji bi mogli slobodno da izvre napad
na zid. Sav svoj napor su usredsredili na pokretnu kapiju, koju su sad ve
poznavali. To je bila najjaa taka kamponga, ali je i pruala najveu
mogunost za osvajanje farme.
Pojedine ete su bile snabdevene tekim balvanima to je trebalo da im
poslui, kao ovnovi, za izvaljivanje ploa od kojih je bila nainjena ograda.
 Shvatajui da igraju svoju poslednju kartu, Jane i Tremal-Najk su pozvali
svu poslugu kamponga sa posudama punim kauuka. Jo jednom je ova
strana tenost mogla bolje da poslui nego vatreno oruje.
Unitavajui brzo bodljikavo bunje, Dajaci su pristizali. Poto je otvorio
irok prolaz, jedan odred se dovukao pod zid i odluno navalio na pokretnu
plou, tukui je snano deblom koje je dralo jedno trideset ili etrdeset ruku.
Kia vrelog kauuka koja je pala na njihove glave, palei im u isto vreme i
kosu i kou, prisilila ih je da bezglavo napuste ovaj poduhvat. Ni drugi nisu
bili bolje sree: meutim, stizala je glavnina koju karte nije uspevao da
zaustavi. Dve ili tri stotine ljudi, pobesneli zbog tvrdoglavog otpora opsaenih,
bacili su se na zid, prislanjajui velike bambusove trske da bi preko njih
dospeli do terasa. Na Janeov i Tremal-Najkov povik svi ljudi kamponga su
doleteli na ovu stranu, dok je pored spingardi ostalo samo nekoliko artiljeraca.
Pobacali su karabine koji su postali skoro nekorisni pod ovom vodenom
navalom koja jo nije prestajala i dohvatili sablje koje su bile isto tako masivne
kao i dajake.
Uprkos obilnim mlazevima paklene tenosti, napadai su se bacili u napad
srano i sa oajnikom hrabrou, strano urlajui.
Branioci kamponga, a naroito malezijski tigrovi, pokazivali su isto toliko
upornosti i hrabrosti kao i napadai. Njihovi maevi, vitlani snanim miicama,
sekli su i strano sakatili one koji su uspeli da se ispnu na ogradu. Dajaci su
meutim urlali:
Alah! Alah! Alah! Nita manje fanatini nego muslimani peskovitih
zemalja Arabije. Janeovi gusari odgovarali su sa istim ushienjem:
iveo Mompraem! Mesto za tigrove arhipelaga!
Krv je tekla potocima. I na jednoj i na drugoj strani tukli su se sa istim
besom, dok je uragan jo uvek besneo i osvetljavao borce da bi se bolje mogli
klati.
Napad je jenjavao. Dajaci su po etvrti put pokuali da se popnu na zid, ali
ne vie onako poletno i fanatino kao pre. Poeo je da ih zahvata strah. Vie
nisu prizivali ni Alaha. No, i pored toga, njihov poslednji napor nije bio manje
opasan. Jo ih je bilo u velikom broju, dok se posada dosta proredila, izloena
vatri skrivenih strela. Najzad je poeo da se osea i zamor. Ako ne u rukama
tigrova Mompraema, ono u rukama lanova farme sablje su oteale.
Glavosee su nastavile da se veru, dok su njihovi drugovi dole pokuavali
krajnjim naporom da naine proboj u zidu, tukui ploe drvenim gredama. Jao
si ga braniocima ako se obeshrabre. Bio bi to kraj, za sve, i za ljupku Darmu!
Jane je okrenuo spingardu tako da karte kosi grudobran i u isto vreme
viknuo svojim ljudima koji su se bacali na napadae ve spremne da skoe na
terase:
Povucite se... samo na trenutak!
Odjeknuo je pucanj i karte je poistio itav grudobran od jednog do
drugog kraja zida, kosei i sakatei neprijatelje koji su se na njemu nalazili. U
isto vreme sluge su ispraznile sve preostale posude na one koji su uporno
navaljivali na ulaz farme.
Tek to se dim rasprio, kada je jedan divan tigar skoio na grudobran,
divlje urliui, i razderao jednog iznenaenog Dajaka, koji je udom ostao
nepovreen, i zario mu zube u lobanju.
Kada su ugledali ovog stranog mesodera pod neprekidnim sevanjem
munja koje su obasjavale kao usred dana napadai su bili obuzeti nesavladivim
strahom. Jer ako divlje umske ivotinje dolaze u pomo belom oveku i
Hindusu, to znai da su ti ljudi moniji od hodoasnika iz Meke.
Kroz nekoliko trenutaka povlaenje se pretvorilo u bezglavo beanje.
Divljaci su bacali ak i titove i maeve da bi lake trali. Niko vie nije sluao
ni voe ni hodoasnikove povike, koji je uzalud urlao:
Napred za Alaha! Muhamed vas titi!
Ovi posle svega nisu bili toliko glupi da ne vide da ih ni Alah ni Prorok
nisu uopte zatitili. Dok su bezglavo beali progonjeni pucnjevima spingardi,
jedan ovek je skoio na terasu i poleteo prema Janeu i Tremal-Najku. Bio je
to lep Hindus od oko etrdeset godina, neto nii od Tremal-Najka ali snanijih
udova, bronzane boje koe koja je odudarala od njegove bele odee, oiju
veoma crnih, i finih a u isto vreme i energinih crta lica.
 Videi ga, Jane je povikao od radosti:
Kamamuri!
Moj hrabri maharat! povikao je Tremal-Najk.
Zar ne dolazim isuvie kasno? odvratio je pridoli.
Na vreme da Dajacima vidi pete rekao je Tremal-Najk.
Jesi li se ovoga asa popeo? upitao je Portugalac.
Da, gospodine Jane, i pravo je udo da me vai ljudi nisu ubili. Puzao
sam uz ue u asu kada je brisao karte.
Jesi li bio u Mompraemu?
Da, gospodine Janee.
Jesi li video Malezijskog Tigra?
Ostavio sam ga pre sedam dana.
Jesi li sam doao?
Sam, gospodine Janee.
Zar nisi doveo nikakvo pojaanje?
Ne.
Idi da se malo okrepi, mora da si iscrpen od gladi. Za koji as doi emo
do tebe rekao je Tremal-Najk.
Jane, opalimo jo jednom na begunce, a ti, Darma povikao je okreui
se tigru koji se zvao kao i njegova ker ostavi tog oveka i gubi se u kuhinju.
 ORGIJA DAJAKA
Poto su se uverili da su se Dajaci povukli i sklonili u svoje logore i da ih
bar ove noi nee vie uznemiravati, Jane i Tremal-Najk su napustili terasu i
poli Kamamuriju.
Uragan se smirivao. Crni oblak se rascepio i u procepu se ukazao mesec.
Samo je u daljini i dalje grmelo i uo se vetar kako tuno zavija u gustim
umama koje su opasivale ravnicu.
Kamamurija su nali u trpezariji kako bratski deli s tigrom peeno pile.
Gospodaru, gospodine Jane, sa Mompraema vam donosim loe vesti
ree Kamamuri.
Objasni bolje rekao je Portugalac. Ko moe da zapreti gnezdu tigrova
Mompraema?
Neprijatelj, koji nije nita manje tajanstven od hodoasnika, koga
podravaju Englezi iz Labuana i neak Demsa Bruka, novog rade od
Saravaka.
Jane je tako snano udario pesnicom o sto da su zaigrale ae i boce.
Dakle i Mompraemu prete! povikao je.
Da, gospodine Jane, i stvar je tea no to mislite. Guverner Labuana je
obavestio Sandokana da se pripremi da napusti ostrvo.
Na Mompraem? A zbog ega?
Napisao je Tigru da prisustvo starih gusara predstavlja stalnu opasnost za
mir i razvoj engleske kolonije; da je ostrvo veoma blizu i isuvie branjeno; i da
najzad slui kao ohrabrenje borneanskim gusarima koji poinju da diu glavu i
kreu morem, raunajui na vau podrku.
Lai! Mi ve mnogo godina ne pljakamo i ne dajemo podrke
Borneancima koji krstare malezijskim morima.
To su lai! povikao je Tremal-Najk. To je nagrada koju Engleska daje
junacima koji su oslobodili Indiju od davitelja. U pravu su oni koji tu vladu
zovu nezasitim leopardom.
A ta je Sandokan odgovorio tom bezobraznom guverneru? upitao je
Jane.
Da je spreman da brani svoje ostrvo i da nee popustiti pod bilo kakvom
pretnjom.
Da li se utvruje?
Sakupio je ve stotinu Dajaka iz Saravaka. Vi znate da jo uvek moete
da raunate na stare prijatelje meu partizanima Mude Hasima, suparnika
Demsa Bruka, istrebitelja gusara. Izgleda da tu uestvuje i rada od Saravaka,
Brukov neak. Jedan brod toga kraljevstva, bez ikakvog stvarnog razloga,
potopio je ovih dana Sandokanov prahos, putajui da se podavi cela posada.
Za njim je poslata Marijana da zatrai objanjenje od komandanta, kao i
nadoknadu, ali je umesto odgovora posada primila nareenje da ga prati u
Saravak.
To svakako nije uinjeno, pretpostavljam rekao je Tremal-Najk.
Ne, ali je morao urno da se vrati u Mompraem, pod vatrom jednog
parobroda koji je iznenada stigao da prui pomo prvom i koji je nosio radinu
zastavu. Nego znate ta?
ta? upitali su u istom trenutku i Jane i Tremal-Najk.
Hodoasnik koji je zaludeo, naoruao i bogato platio Dajake, nije Arapin,
kao to se dosad verovalo, ve Hindus.
Hindus! povikala su dvojica prijatelja.
Osim toga, imam da vam kaem jo neto gore, to e vam otvoriti oi i
pomoi da shvatite sa kakvim neprijateljem imamo posla. Bivi sluga mi je jo
rekao da ga je jedne noi iznenadio u kolibi kako klei pred jednom posudom
punom vode, po kojoj su plivale crvene ribice koje svakako potiu iz Ganga.
Jupitera mu! povikao je Jane naglo se zaustavljajui, dok je Tremal-
Najk skoio na noge izmenjena lika. Posuda sa ribicama!
Da, gospodine Jane.
 Onda je taj ovek tugs! povikao je Tremal-Najk prestraeno. On
mora da bude jedan od njih, jer samo hinduski davitelji oboavaju ribice iz
Ganga koje, prema njihovom verovanju, ovaplouju duu boginje Kali
odvratio je Kamamuri.
Nekoliko trenutaka u sali je vladala potpuna tiina. ak je i Darma, divan
kraljevski tigar, prodirao svoju veeru bez reanja, kao da je shvatio izuzetnu
teinu situacije.
Dakle, da ujemo rekao je najednom Jane, koji je brzo povratio, svoju
hladnokrvnost. Ko je ovek koji ti je sve to ispriao?
Karija Dajak koji je bio u naoj slubi i koji se sada nalazi u
pobunjenikom logoru, ovek veoma inteligentan, koji je nekoliko godina
krstario morima. Jednom sam mu spasao ivot od tigra koji je hteo da ga
prodere, pa je u njemu bilo malo zahvalnosti.
Gde si ga naao? upitao je Tremal-Najk.
U umi dok sam pokuavao da neopaeno priem kampongu. Umesto da
me izda i da me preda hodoasniku, on me je doveo ovamo, prethodno vas
obavestivi, strelom na kojoj je bila moja poruka.
Onda moemo da verujemo u ono to ti je priao? rekao je Jane.
Potpuno; a osim toga, on nikad nije uo za hinduske tugse i bio je veoma
zauen kada sam mu rekao da ako hodoasnik tajno oboava ribe, onda nije
musliman.
Janee, rekao je Tremal-Najk koji je jo uvek bio veoma uzbuen ta
misli da ini?
Svi smo zaueni rekao je ovaj. Pitam se kako nikada nismo doli na
pomisao da taj prokleti hodoasnik moe da bude tugs. Mrnja protiv tebe,
Tremal-Naje, koji si pre njih oteo devicu iz pagode, a zatim im oduzeo i
svoju erku Darmu, koja je mogla da zameni majku, trebalo je da bude
dovoljna da nam otvori oi. Da bismo videli Sujodanu, njihovog poglavara,
kako izdie pod Sandokanovim noem, moglo bi se verovati da je sve ovo
njegovo delo. Meutim, svi smo ustanovili njegovu smrt i videli kako bacaju
njegovu leinu u veliku zajedniku jamu sa ostalim pobunjenicima iz Delhija.
Ko li moe da bude ovaj hodoasnik? Jedan od Sujodaninih zamenika?
ta da radimo, Janee? ponovo je upitao Tremal-Najk. Sada kad
znamo da su ovde umeani prsti tugsa, za koje smo verovali da su potpuno
uniteni, strahujem za ivot moje Darme.
Nita nam ne ostaje nego da to bre moemo pobegnemo odavde
Sandokanu. Ovde nemamo ta da radimo, a Sandokan i ja emo ti bogato
nadoknaditi ovo to preputa Dajacima.
Ja sam dosta bogat i imam, ti to zna, farme i u Bengalu. Meutim, hteo
bih da znam kako emo da pobegnemo pored ovih koji nas opsedaju.
Nai emo naina. Kae se da je no dobar savetnik. Sada, poto nas
Dajaci naas ostavljaju na miru, hajde da se odmorimo. Sambilong e preuzeti
dunost da rasporedi strau. Ko zna, moda e se sutra u mom mozgu roditi
kakva dobra zamisao.
Uvereni smo da se opsadnici nee ponovo odluiti na napad, troje ljudi su
se povukli u svoje sobe, ne mnogo veseli, naroito Portugalac i Tremal-Najk,
zbog loeg obrta stvari.
No je prola mirno. Straari su sve do zore uli dobovanje bubnjeva i
jadikovke roaka onih koji su ostali u jamama pod zidom i koje odatle niko
nije preneo.
Sledeeg jutra Jane je bio na nogama pre nego to se sunce pojavilo na
horizontu. Izgledalo je kao da ga uznemiruje neka misao jer je, umesto da sie
u salu i uzme aj kao to je to inio svakog jutra, izaao na terasu na kojoj je
jo bio komad drvene kulice koju su sruili neprijateljski topovi. Odatle je
poeo paljivo da posmatra zidove i unutranji raspored kamponga.
Farma je imala oblik prostranog paralelograma, po sredini preseenog
bungalovom, ostavama i palisadom, tako da je odbrana mogla da se podeli.
Prvi deo, u kome se nalazio glavni pokretni ulaz, sadravao je zidane
graevine, drugi deo pak gumna i stanove za sluge, kao i torove za stoku. Ovaj
deo, koji pre nije bio zapaen, zainteresovao je Portugalca.
Jupitera mu! promrmljao je trljajui ruke. To se udesno uklapa u
moj plan. Sve zavisi od snadbevenosti ostava mog prijatelja Tremal-Najka.
Ako ima brama u izobilju, stvar je uspela. Dajaci nisu nita manje oblaporni
od crnaca i na njih snani likeri udesno deluju, tako da im se ne mogu
odupreti. Hodoasnika psino! Pripremiu ti majstorski udarac.
Smeli plan je bio odmah iznet braniocima kamponga i svi su ga prihvatili
bez primedbi.
Poele su pripreme. Spingarde su povuene iza unutranjeg zida i
postavljene na terase, na brzinu izgraene, jer je farma bila snadbevena
drvetom, zatim je iz ostava u dvorite izneta cela koliina brama. Bilo je vie
od osamdeset posuda, od kojih je svaka sadravala tri ili etiri hektolitara, a to
je bilo dovoljno da se opije vojska. Ovo pie se dobijalo od pirina, eera i
sokova raznih palmi, koje je vrenjem postajalo snaan alkohol.
Pred zalazak sunca posada je oborila deo zida i zapalila ga kako bi privukla
Dajake i naterala ih da poveruju da je u kampongu izbio poar. Poto su
zavrene ove pripreme, posada se povukla iza palisade, u oekivanju
neprijatelja.
Kao to je Jane predvideo, opsadnike je privukla svetlost poara koji je
prodirao terase. Njihove prethodnice su ih svakako obavestile da su zidovi
porueni i da ne treba oklevati ve da treba krenuti u poslednji napad.
Padao je mrak kada su straari sa dva ugla farme obavestili da neprijatelj
dolazi.
Dajaci su obrazovali est malih kolona i pribliavali se u trku. Sada su bili
uvereni u svoju pobedu. Kada ih je Jane video kako zalaze u bunje, naredio
je da se zapale gomile nasmoljenog drveta naslagane pod ambarima i po
sobama bungalova, a zatim je, kada je video da su se njegovi ljudi povukli,
naredio paljbu iz spingardi kako bi simulirao oajniku odbranu.
Dajaci su ve bili kod zida. Videi da je delom sruen oklevali su trenutak,
plaei se kakve zamke, a zatim su trei proli ispod terasa koje su dogorevale
i ruile se. Oni su luaki nasrnuli u kampong, urlajui na sav glas, spremni da
raznesu branioce udarcima svojih sabalja.
Videi kako se pribliavaju velikim posudama, koje su bile tako
postavljene da su obrazovale dvostruku prepreku pred bungalovom, naredio je
da se smanji vatra kako se napadai ne bi isuvie razbesneli.
Videi ove posude, Dajaci su po drugi put stali. Obuzdavalo ih je
nepoverenje izvesno jer jo nisu znali njihov sadraj. Alkohol koji je prodirao
kroz namerno smaknute poklopce, dopro je do njihovih noseva.
Bram! Bram!
Bio je to povik koji je izleteo iz svih grla. Bacili su se na vaze, trgajui
poklopce i zarivajui ruke u tenost. Urlik radosti odjeknuo je i meu
opsadnicima. Pie im je odgovaralo, utoliko pre to su branioci prekinuli
vatru. Gutljaj, samo jedan gutljaj a zatim napred, u napad! Meutim, posle
prvih kapi svi su izmenili miljenje. Bilo je bolje iskoristiti neaktivnost posade
kamponga, najzad, ovaj estoki liker bio je beskrajno bolji od olovnih kugli.
Uzalud su se voe trudile da ih poteraju. Dajaci su se pretvorili u ostrige
prilepljene uz stenu, samo s tom razlikom to su ovi bili prilepljeni uz posude.
Koliko posuda sa bramom! Kakva orgija! Nikad se nisu nali na slinoj
proslavi. ak su bacili i sablje i titove, i pili su bez mere, gluvi na povike i
pretnje svojih voa.
Bio je to as da se krene. Dajaci se moda vie nisu ni seali da pred sobom
imaju neprijatelja, toliko je njihovo pijanstvo brzo nastupilo.
Povlaenje! komandovao je Jane. Ostavite sve osim karabina,
municije i sabalja.
Pomaui ranjenima tiho su napustili palisadu, proli kroz otvor na zidu i
trkom poleteli preko ravnice, predvoeni Tremal-Najkom i Kamamurijem koji
su jahali pored Darme. Tigar ih je pratio pravei ogromne skokove, uplaen od
svetlosti poara koji se sve vie pojaavao.
Kada su stigli do poetka ume koja se pruala prema zapadu, malo su
zastali da dou do daha, a i da pogledaju ta se dogaa u kampongu i dajakim
logorima. Farma je liila na buktinju, a zidovi, zahvaeni vatrom, ruili su se
zajedno sa terasama. ule su se eksplozije spingardi koje su ostavili
napunjene.
Neka izgore u paklu te protuve rekao je Jane i uz jahao jednog od
etiri konja kojeg mu je priveo Tanguza. Jedino mi se ne dopada to odlazim
a nisam uspeo da epam tog hodoasnikog psa. Nadam se da u ga jednoga
dana nai na svome putu, a onda teko njemu!
 POVLAENJE KROZ UME
est ranjenika je bilo natovareno na tri konja koji su bili slobodni, sedmi je
popet na Darminog i odred je trkom krenuo kroz umu, beei ka zapadu.
Ili su cele noi, stalno u strahu da ne ugledaju glavosee, i pred izlazak
sunca nainili su logor na obali reice, koja je svakako bila neka od pritoka
Kabatuana. Poeli su pomalo da se smiruju i da se nadaju da e bez borbe da
dou do mora i ukrcaju se za Mompraem. I zaista, taj dan je proao mirno.
Tri sledea dana nastavili su da se provlae kroz beskrajnu umu,
nastanjenu samo ponekim mirnim tapirom ili ponekom bandom babirusa.
U sumrak petog dana uspeli su se uz prve ogranke Kristalnih planina,
velikog obalskog lanca koji se protee od severa na jug, skoro samom
zapadnom obalom velikog ostrva.
Posle podne estog dana, poto su ugledali more sa najviih vrhova
planinskog lanca, spustili su se u jednu usku dolinu koja je trebalo da ih
odvede do obale. Ili su etiri asa u indijanskom poretku, toliko je put bio
uzan, kada su ih daleki povici skoro ukopali u mestu.
Dajaci? upitao je Jane brzo se okreui.
U tom trenutku odjeknuo je pucanj u gornjem delu doline, a zatim se
ukazala brojna grupa ljudi koja je urno silazila niz umovite obalske obronke.
Hulje! povikao je besno Jane. Pratili su nas da bi nas unitili na
ovom mestu.
Kapetane, rekao je Sambilong nastavite prema obali sa ranjenicima,
gospoicom Darmom, Tremal-Najkom i malom pratnjom. Kamamuri mi je
rekao da je more udaljeno svega tri milje.
A ti? upitali su Tremal-Najk i Portugalac.
Ja, gospodine, zajedno sa ostalima, pokuau da zaustavim ove lopue
dok ne pripremite prahose. Ako ih ne zaustavimo pobie nas sve u ovom
tesnacu i niko od nas nee videti Mompraem. Brzo, gospodo, neprijatelj je
ovde.
Moe li da izdri pola asa? upitao je Jane.
I ceo as, kapetane. Tamo gore rekao je hrabri Marijanin notromo,
pokazujui jednu visoku stenu koja se uzdizala ba u sredini male doline
neemo dugo popustiti.
Dobro, moj junae rekao je Jane uzbueno. im uje pucnjeve naih
karabina, pohitaj ka obali. Prahosi ili amci bie spremni. Kamamuri, da li se
selo nalazi na kraju one jaruge?
Da, gospodine Jane. U njemu ive ribari i ima dosta amaca. Hitro,
gospodo!
Prve kugle su ve doletele, itei zlokobno u tesnacu i odbijajui se od
stene.
Videemo se ubrzo! povikali su Jane i Tremal-Najk, hitajui za
konjima koji su ve kaskali nosei Darmu i ranjenike.
Ovamo, prijatelji rekao je Sambilong okreui se svojim ljudima.
Odupreemo se tim lopuama! Tamo, svi na onu liticu! Hodi, Kamamuri.
Bilo ih je dvadesetoro, poto su se osmorica odvojila da prate Janea i
Tremal-Najka. Svi su bili dobro naoruani i snabdeveni municijom. U
nekoliko skokova stigli su do litice i zavukli se meu stene. Darma, odomaeni
tigar, maharatov verni prijatelj, bio je sa njima spreman da okua svoje kande
na dajakoj koi.
Neprijateljska kolona je ve bila sila u dolinu i nalazila se na pet stotina
koraka od stene. Bila je sastavljena od sto pedeset ljudi, uglavnom naoruanih
musketama i karabinima, to je bio znak da se radi o eliti prokletog
hodoasnika.
Videi tigrove Mompraema i ostale sa farme na vrhu stene, napadai su se,
umesto da napadnu, rasuli meu bunjem i otvorili snanu vatru u nadi da e
isterati branioce iz njihovog gnezda.
Prijatelji povikao je Sambilong, obraajui se svojim ljudima
napominjem vam da moramo da se odrimo sve dok ne ujemo znak belog
oveka. Nemojte brojati mrtve i ne tedite municiju.
Pali! zaurlao je Kamamuri koji se nalazio na samom vrhu stene.
Odjeknuo je plotun iza stena i oborio itav jedan mali odred neprijatelja,
koji je, prezirui opasnost, smelo i neoprezno napredovao. Bio je sastavljen od
dvanaest ljudi, od kojih niko nije ostao na nogama.
Poinjemo dobro, Sambilone povikao je Kamamuri.
Dajaci su pobesneli zbog unitenja njihove prethodnice i nisu oklevali da
odvrate stranom vatrom, koja je odjekivala u uzanoj dolini.
Odred na elu sa Sambilongom i Kamamurijem uporno je odolevao. Bitka
je postajala uasna. Bila je to divlja borba, surova, neljudska.
Dajaci su se stalno peli, neustraivo izazivajui smrt i bleskajui svojim
stranim sabljama. Skoro uopte nisu pucali, toliko su bili uvereni u pobedu.
Videi da su neki od napadaa savladali dve treine uspona, Sambilong je
zagrmeo:
Kamamuri! Pusti tigra!
Na tebe je red, Darma! povikao je maharat. Raskidaj!
Na ovu zapovest ivotinja je skoila zastraujue reei, bacila se na jednog
napadaa i zarila mu zube u potiljak. Videi kako se na njih obara ova ivotinja
koja je izgleda htela da ih sve prodere. Dajaci su bezglavo poleteli sa stene
punei brzo svoje puke.
Videi ih kako se povlae, Darma je odmah ostavila svoju rtvu i bacila se
na drugu. Skoila je na jednog od begunaca i oborila ga u trenu, kada je
odjeknuo pucanj koji je pogodio. Jadna ivotinja se podigla na dve zadnje ape
i ostala tako par asaka, a zatim se sruila, dok je Kamamuri oajno povikao:
Moja Darma! Ubili su je!
Skoro u istom trenutku tri pucnja su se zaula u daljini.
Znak! Znak! povikao je Sambilong. Povlaenje!
Od odreda je ostalo samo jedanaest ljudi. Svi ostali su bili pali od dajakih
metaka i sabalja i njihova tela su leala na obroncima stene, bez glava.
Sambilong je epao Kamamurija koji je poao prema tigru, rizikujui da bude
pogoen i povukao ga, govorei:
Mrtav je: ostavi ga.
Zatim su pohitali prema jarugi, dok je jo jedan pucanj odjeknuo na obali.
Janeu se veoma urilo. Odred je u munjevitom trku preao klanac, pod kiom
metaka jer su Dajaci krenuli za beguncima, i doao do male zaravni na ijem su
se jednom kraju dizale kolibe na kolju. Na drugoj strani uo se um mora.
Gospodine Janee! vikali su Sambilong i Kamamuri, videi prahose
usidrene pred malim selom, sa razvijenim jedrima, spremne da isplove.
Portugalac je u tom trenutku izlazio iz jedne kolibe, praen Tremal-Najkom
i devojkom, dok je njihova pratnja prilazila obali u dva amca.
Brzo! povikao je Jane videi preivele koji su pretravali malu
ravnicu.
Nekoliko trenutaka zatim, iscrpeni i krvavi, mokri od znoja, doleteli su na
obalu.
A ostali? upitali su u jedan glas Jane i Tremal-Najk.
Svi su mrtvi, odvratio je Kamamuri zadihano takoe i tigar, naa
hrabra Darma.
Neka je proklet taj pas hodoasniki! povikao je Hindus, dok mu se na
licu ogledao snaan bol. Znai, i moj tigar je izgubljen!
A Dajaci? upitao je Jane.
Uskoro e biti ovde rekao je Sambilong:
Hitro, ukrcajmo se. Ti, Tremal-Naje, sa erkom i pratnjom na vei, a
Kamamuri, preiveli i ja na onaj drugi.
Brzo su se ukrcali i brodovi su isplovili, dok su stanovnici malog naselja
bezglavo beali u umu jer su se uli povici Dajaka.
Vetar je bio povoljan, pa su dva prahosa zaas izila iz malog zaliva i brzo
krenula prema jugozapadu, ne elei bar za sada da se mnogo udaljuju od
obale.
 Dajaci su stigli na obalu zaliva, ali kasno. Toliko eljeni plen ponovo im je
izmicao, i to ba u asu kada su verovali da su ga se dokopali. Ne znajui na
kome da iskale bes, otvorili su vatru na selo.
Protuve! povikao je Jane koji je bio na krmi. Da jo imam moju
Marijanu, dao bih vam lekciju koju nikada ne biste zaboravili. Moda nije
sve svreno meu nama i moda emo se jednoga dana sresti, a onda teko
vaem hodoasniku.
Dva mala broda, gonjena sveim severnim vetrom, ve su bila daleko i
upravo su obilazila rt Gaja, da bi uli u zaliv Sapangara u koji se uliva
Kabatuan.
Sunce je bilo zalo i tama se brzo sputala. Nikakve svetlosti nije bilo na
moru, koje je ve postalo crno kao mastilo. I obala je ve bila sva u tami.
Samo prema malom ostrvu Sapangaru, koje na zapadu zatvara istoimeni zaliv,
blistala je jedna takica, moda baklja nekog nonog ribolovca.
Sa druge strane rta Gaja vetar je skoro sasvim stao i dva jedrenjaka su
veoma lagano napredovala.
eleo bih da se pre zore naem podaleko od zaliva promrmljao je
Portugalac. Ue Kabatuana umalo nije bilo kobno po moju Marijanu.
On je bdeo do jedan as posle ponoi, a zatim je, ne opazivi nita
sumnjivo, prepustio krmu Sambilongu i opruio se na jedno staro jedro.
Nekoliko asova kasnije probudio ga je notromov povik:
Na oruje! Ustajte svi!
Poinjalo je ve da svie, a dva prahosa, koja su tokom noi malo
napredovala, nalazila su se kod junog vrha ostrva Gaja. Kada je zauo povik
svoga vernog notroma, Jane je odmah skoio na noge i upitao:
Pa dobro, ta je sad? Zar ovek ne moe ni trenutak da odspava na miru
i...
Naglo je prekinuo govor i nainio pokret koji je odavao ivu
zainteresovanost. Jedna velika dunka, jedrenjak mnogo dui i zdepastiji nego
to su prahosi, sa dva trouglasta jedra, izlazio je u tom trenutku iz zaliva,
praen od jedno pola tuceta dvostrukih alupa i jednom parnom koja nije imala
nikakvu zastavu.
ta hoe ova flotila? upitao se Portugalac.
Pucanj topa sa dunke bio je odgovor. Flotila je zapovedala prahosima da
stanu.
Dajaci, gospodo! povikao je u tom trenutku Sambilong, koji je doleteo
na pramac da bolje osmotri ljude u jedrenjaku i amcima. Gospodine Janee,
okreite prema obali!
Opet oni! povikao je zatim. Evo kraja!
Bila bi ludost prihvatiti bitku sa tako monim snagama koje su raspolagale
topovima, a moda i spingardama. Pobei je bilo nemogue: parnom amcu, u
kome su bili Malezijci i Dajaci, ne bi bilo teko da dostigne dva stara i loa
jedrenjaka. Krenuti prema obali, ili jo bolje prema ostrvu koje je bilo
pokriveno gustim umama, bio je jedini spas koji je ostajao beguncima.
Priite obali! povikao je Jane. Uzmite puke.
Tremal-Najkov prahos, koji se nalazio na sedam ili osam gomena od
Janeovog, ve je bio zaokrenuo i brzo plovio prema Gaji.
Na nesreu, nije bilo vremena. Opazivi nameru begunaca, dunka se
jednim dugim zaokretom nala izmeu dva prahosa, a za njom je odmah
krenula parna alupa, otvarajui vatru i pokuavajui da obori jedra.
Ah! Nevaljalci! povikao je Jane. Pripremaju se da nas unite na lak
nain. Hajde, tigrovi Mompraema, krenimo u bitku i radije se potopimo nego
da ivi padnemo u ruke ovih divljaka.
epao je karabin i prvi otvorio vatru na dunku. I njegovi ljudi su
dokopali oruje i snano zapucali po posadi protivnikog broda.
Jako je bio pritenjen izmeu velikog jedrenjaka i parne alupe koja je
pokuavala da mu prie, i Tremal-Najkov prahos je bio spreman na najvei
otpor. Ova borba nije mogla dugo da traje jer je bila neravnopravna. Jedan
karte je posekao jedro Hindusovog prahosa, dok je druga granata nainila u
njemu veliku rupu.
Tigrovi Mompraema! vikao je Jane, koji je odmah video oajan
poloaj u kome se nalazi Tremal-Najk. Idemo da spasemo devojku!
Prahos je napravio zaokret pokuavajui da se priblii Hindusovom, kada
mu je dunka presekla put. Poto je dovrio svoje razarako delo, veliki
jedrenjak se okrenuo ka Janeu, dok je parna alupa, sa jo dve dvostruke,
prila Tremal-Najkovom brodu koji je poeo da tone.
Vatru na most, tigrovi! vikao je Portugalac. Osvetimo bar prijatelje!
U tom trenutku sa krme dunke odjeknuo je metalni glas:
Predajte se hodoasniku iz Meke! Obeavam da u vam potedeti ivote.
Tajanstveni neprijatelj se pojavio na najviem delu broda, sa svojim
zelenim turbanom na glavi, naoruan dvema kratkim hinduskim sabljama,
nazvanim tarvar.
Ah! Psino! povikao je Jane. I ti si dakle tu! Evo ti!
U ruci je imao napunjen karabin. Nanianio je i brzo otvorio vatru.
Hodoasnik je rairio ruke i zatim pao na krmanoa, dok je snaan urlik besa
odjeknuo meu posadom dunke.
Najzad! povikao je Jane. A sada, popuimo nau poslednju cigaretu!
 AMERIKI BROD
Poraz tigrova Mompraema bio je sada samo pitanje minuta. Tremal-
Najkov prahos, pritenjen parnom alupom i dvema dvostrukim alupama, bio
je zauzet na prepad, uprkos oajnom otporu posade, i lagano je tonuo u dubine
mora.
Veoma uzbuen, Jane je video kako Tremal-Najka, Darmu i ono malo
preivelih odvlae na parnu alupu, koja se odmah uputila ka jugu ne vodei
vie brigu o borbi.
Na drugom prahosu je ostalo samo sedam ljudi, dok ih je na dunki bilo tri
puta vie, a bila je i bolje naoruana u poreenju sa jednom starom
spingardom. Osim toga, sa svih strana su pristizali amci da pomognu velikom
jedrenjaku.
Nije nita drugo ostajalo nego da se predaju ili da se potope. Jedan karte je
oborio jedra i tako oduzeo Janeu svaku nadu da se dokopa ostrva koje se
nalazilo na oko osam ili deset gomena udaljenosti.
Napred, tigrovi Mompraema! povikao je Jane videi da posada
jedrenjaka priprema aklje za privlaenje. Jo jedan plotun, a zatim sablje u
ruke! Mi emo biti ti koji e da se bace na palubu dunke.
Ova sedmorica demona koji su vie voleli smrt nego predaju, ispraznili su
svoje karabine i dohvatili teke sablje u asu kada je iza njih odjeknula snana
detonacija, rasipajui se po dalekom horizontu. as kasnije oblak dima se
podigao na krmi dunke, a glavni jarbol je teko pao na palubu, zajedno sa
ogromnim jedrima, i pokrio borce kao neki dinovski ubrus.
Zauen da neko moe, i to ba u ovom asu kada je kraj ve bio tu, da mu
pritekne u pomo, Jane se naglo okrenuo. Jedan divan parobrod, ogromnih
dimenzija, sa posadom obuenom u belo, bez sumnje Evropejci, obilazio je u
tom asu severnu taku Gaje, plovei brzo prema mestu bitke.
Prijatelji, tigrovi! Spaeni smo! vikao je dok je drugi hitac lomio krmu
dunke, a trei presekao nadvoje jednu od dvostrukih alupa.
 Jane se jednim skokom naao na ogradi i nainivi trubu akama, povikao
vie puta:
Ovamo, Evropejci!
etvrti hitac, koji je napravio breu na trupu dunke, bio je odgovor; ljudi
koji su se nalazili na tom divnom brodu mora da su opazili da je na prahosu
bio beli ovek, i to u krajnjoj opasnosti, pa su ne traei razjanjenje pripucali
na veliki jedrenjak na kome su bili samo divljaci.
Na komandnom mostu nekoliko oficira davalo je znakove kao da ele da
ohrabre Portugalca.
Videi kako se pribliava ovaj gvozdeni kolos, dvostruke alupe su
pohitale da pobegnu prema ostrvu preputajui dunku njenoj sudbini, tim pre
to vie nisu imale podrku parne alupe koja je iezla sa zarobljenicima.
Dobivi tri pogotka jedrenjak se nagnuo na stranu, punei se vodom kroz
veliki procep. Poto su ispucali svoje oruje na brod, njegovi ljudi su poeli da
skau u vodu da ih ne bi zahvatio vrtlog.
Prijatelji! povikao je Jane. Na vesla! Idemo da traimo hodoasnika.
Dok je parobrod sputao u vodu dva amca, na kojima je bilo dvadesetak
ljudi naoruanih karabinima, gusari Mompraema su poterali svoj prahos ka
dunki koja je poela da tone.
Na palubi su ostali samo mrtvi i poneki ranjenik. Svi ostali su oajniki
plivali prema ostrvu, na koje su ve stigle dvostruke alupe. Jane, Kamamuri i
Sambilong popeli su se brzo na palubu jedrenjaka i krenuli prema mestu gde
su pretpostavljali da se nalazi hodoasnik. Nisu se prevarili. Njihov tajanstveni
i neumoljivi protivnik leao je na jednom starom jedru, pesnica stisnutih na
grudima, steui ranu od Janeovog karabina. Nije bio mrtav jer je, tek to je
kraj sebe ugledao trojicu ljudi, skoio i iz pojasa izvukao pitolj duge cevi. Po
cenu da primi metak u grudi, Kamamuri se spremno bacio na njega i istrgnuo
mu oruje.
Mislio sam da si mrtav, rekao je maharat ali poto te nalazimo u
ivotu, poslaemo te u pakao.
Podigao je oruje da razmrska hodoasnikovu glavu, ali ga je Jane
zadrao, hvatajui ga za ruku.
Dragoceniji je iv nego mrtav rekao mu je. Ne poinimo ludost da ga
sada unitimo. Sambilone, uzmi ovog oveka i odnesi ga na prahos. Hitro,
dunka tone.
Jane i njegovi drugovi su poskakali na svoj brod, dok je jedna od alupa
dobacivala ue kako bi ga odvukla do parobroda koji je bio udaljen dve
gomene.
Sva brojna posada bila je na ogradi parobroda, pratei spasavanje sa
velikom radoznalou.
To su Evropljani! povikao je Jane poto je vezao hodoasnika. Da li
su to Englezi?
Bar govore engleski rekao je Kamamuri, koji je uo komandu oficira
koji je upravljao alupom.
Bilo bi smeno da na spas dugujemo neprijateljima koji nisu nita manje
estoki od Dajaka. Zatim je sa dubokim uzdahom dodao: A Tremal-Najk?
A Darina? ta li je sa njima? Ah, moj boe!
Parna alupa je nestala prema jugu, gospodine Janee.
Da se nije uputila prema uu Kabatuana? Jesi li ba siguran?
Potpuno siguran: nisu ih uhvatili Dajaci.
Pa ko je onda? Gde li e ih odvesti?
Jedan udar ga je prekinuo. Prahos je dodirnuo stepenice koje su bile
sputene sa parobroda. ovek od pedeset godina, snane grae, malo prosede i
na vrhu potkresane brade, koji je nosio aurno plavu uniformu sa pozlaenim
dugmetima i kapu sa iritom, ekao je na gornjoj platformi. Jane je prvi stupio
na stepenice i brzo se popeo, obraajui se komandantu broda na engleskom:
Gospodine, hvala vam na pomoi. Jo nekoliko minuta, i moja glava bi
poveala kolekciju tih stranih lovaca na lobanje.
Gospodine, srean sam to sam vas spasao odvratio je komandant
pruajui mu ruku. Uostalom, to bih uinio za svakog belog oveka. Prema
tim lopuama ne treba biti milosrdan.
Imam li ast da govorim sa komandantom?
Da, gospodine...
Jane de Gomera odvratio je Portugalac.
Komandant je poskoio. Uzeo je Janea za ruku i povukao na palubu kako
bi oslobodio put Sambilongu i ostalima koji su nosili hodoasnika, a zatim ga
je pogledao radoznalo, ponavljajui:
Jane de Gomera! To ime nije za mene novo, gospodine. Da li ste vi bili
drug onog stranog oveka koji je pre vie godina zbacio sa prestola Demsa
Bruka, istrebitelja gusara?
Da, ja sam taj.
Bio sam u Saravaku onoga dana kada je Sandokan uao u grad sa
ratnicima Mude Hasima i sa svojim nepobedivim tigrovima. Gospodine de
Gomera, srean sam to sam vam pruio pomo. Ali ta su ti ljudi hteli od vas?
To je malo duga pria. Recite mi, gospodine, vi niste Englez?
Zovem se Hari Brajan i Amerikanac sam iz Kalifornije.
Da li je ovaj brod, tako snano naoruan, bolji od krstarice prve klase?
Oh, mnogo bolji! rekao je Amerikanac osmehujui se. Verujem da do
sada nije bilo slinog u celoj Maleziji i na Pacifiku. Snaan je, ima mone
topove i brz je kao morska lasta.
Okrenuo se zatim mornarima koji su stajali oko njih i koji su radoznalo
ispitivali Portugaleve drugove, dok je brodski lekar pruao prvu pomo
hodoasniku, iz ijih je grudi tekla krv.
Dajte doruak ovim hrabrim ljudima rekao im je.
A vi me, gospodine de Gomera, pratite u kabinu. Ah! ta da uinim sa
vaim prahosom?
Prepustite ga talasima, komandante odvratio je Portugalac. Nije
vredan truda da ga teglite.
 Gde elite da vas iskrcamo?
to blie moete Mompraemu, ako vam to nije neugodno.
Odveemo vas upravo tamo, jer se nalazi na mom putu. Rado u posetiti
Mompraem. Doite, gospodine de Gomera.
Zatim su se uputili prema krmi i sili u kabinu, a brod je krenuo prema
jugu.
Komandant je naredio da se u salon na krmi donese hladan doruak i
pozvao Janea da mu se pridrui.
Uz jelo i pie moemo da razgovaramo rekao je srdano. Moja
kuhinja vam je na raspolaganju, gospodine de Gomera, isto kao i moja
posebna kantina.
Kada je obed bio zavren, Amerikanac je ve bio upoznat sa svim
nesrenim avanturama koje su snale njegovog gosta u zemlji Dajaka, a koje su
bile delo tajanstvenog hodoasnika. Takoe je saznao i za opasan poloaj u
kome se nalazio Sandokan.
Gospodine de Gomera, rekao je nudei mu jednu namirisanu manilu
hteo bih da vam predloim jedan posao.
Recite, gospodine Brajan odvratio je Portugalac.
Da li znate kuda sam se uputio?
To ne bih nikada pogodio.
U Saravak, da prodam ovaj brod.
Jane je ustao vidno uzbuen.
Hoete da prodate va brod! povikao je. Zar on ne pripada amerikoj
ratnoj mornarici?
Nikako, gospodine de Gomera. On je izgraen u brodogradilitima
Oregona za raun sultana od Skemerindana, koji je, kako mi je rekao, eleo da
osveti svoga oca kojeg su pre vie godina ubili Holanani.
I844. godine rekao je Jane. Znam to ostrvo.
 Sultan je ve dao graditeljima predujam od dvadeset hiljada sterlinga,
obeavajui da e celu sumu da isplati kad primi brod, a osim toga da e dati i
bogatu nagradu ako brod bude takav da moe da se suprotstavi holandskim
brodovima. Na nesreu, kada sam doveo brod do ua reke Koti bio sam
obaveten da je sultana, po nagovoru Holanana, ubio jedan roak. Njegov
naslednik ne eli nita da zna o brodu i ostavlja nam predujam.
Taj je prava budala rekao je Jane. Sa takvim jednim brodom mogao bi
da zada strah i sultanu od Varauni.
Telegrafisao sam graditeljima i oni su mi naloili da brod ponudim radi
od Saravaka ili nekom sultanu.
Gospodine de Gomera, da li biste eleli da ga kupite? S njim biste postali
kralj mora.
Kolika mu je vrednost? upitao je Jane.
Poslovi su poslovi, gospodine rekao je Amerikanac. Graditelji trae
pedeset hiljada funti.
A ja vam, gospodine Brajan, nudim ezdeset hiljada, koje moete da
naplatite u banci u Pontianaku, pod uslovom da mi ostavite mainsko osoblje
kome u dati dvostruku platu.
To su ljudi koji nee odbiti, rasni avanturisti, spremni i da zapucaju ako
treba.
Prihvatate li?
To je zlatan posao, gospodine de Gomera, i neu ga ispustiti.
Gde elite da vas iskrcam sa posadom?
Ako je mogue u Labuanu, da bih odatle krenuo za angaj, u kome imam
dobru vezu za San Francisko.
Kada budemo u Mompraemu staviu vam na raspolaganje jedan prahos
da vas iskrca na to ostrvo rekao je Jane.
Zatim je izvukao malu knjiicu koju je drao briljivo skrivenu u zavoju
koji je nosio ispod koulje, a potom je zamolio za pero i stavio potpis na dva
mesta.
Evo vam ekova na ezdeset hiljada funti, koje e vam isplatiti u banci u
Pontianaku, u kojoj Sandokan i ja imamo depozit od tri miliona florina.
Gospodine Brajen, od ovoga asa brod je moj i ja preuzimam komandu.
A ja se, gospodine de Gomera, od komandanta pretvaram u mirnog
putnika rekao je Amerikanac uzimajui ekove. Gospodine de Gomera,
izvrimo obilazak broda.
Nije potrebno, bio je dovoljan jedan pogled da ga procenim. elim samo
da znam broj topovskih cevi.
etrnaest topova, od kojih etiri od trideset i est. Sve u svemu, to je,
strana artiljerija.
To mi je dovoljno: treba da se pozabavim hodoasnikom. Ili e mi rei
gde je parna alupa odvela Tremal-Najka i Darmu, ili u ga muiti dok je u
njemu daha.
Znam nepogreivo sredstvo da ga prisilite da govori, a tome su me nauili
nai crvenokoci rekao je Amerikanac. Jesmo li jo uvek na putu za
Mompraem, gospodine de Gomera?
Da, i to punom parom odvratio je Portugalac. Moda Sandokan u
ovome asu odmerava svoju snagu sa Englezima, a ima samo prahose.
Sili su zatim u kabinu na pramcu, koja je sluila kao ambulanta.
Hodoasnik je leao na mornarskom krevetu, a uvali su ga Sambilong i
jedan lan posade broda. Bio je to ovek pedesetih godina, veoma mrav,
dosta tamne boje koe, finih crta lica kao u Hindusa iz viih kasti, crnih oiju,
prodornih i zlokobno sjajnih.
Kapetane, rekao je Sambilong Janeu malopre sam video da su grudi
ovoga oveka tetovirane i da je na njima zmija sa glavom ene.
Eto dokaza da je on zaista hinduski tugs a ne arapski muhamedanac
odvratio je Jane.
Ah! Davitelj! povikao je Amerikanac posmatrajui ga radoznalo.
 Kada je uo Janeov glas zarobljenik se prenuo, a alim podigao glavu i
pogledao ga sa mrnjom.
Da, rekao je ja sam tugs, odani prijatelj Sujodanin, koji se zakleo da
e se osvetiti Tremal-Najku i Darmi, a kasnije tebi i Tigru od Malezije, zbog
unitenja mojih saveznika. Izgubio sam igru u asu kada sam verovao da sam
je dobio: ubij me. Postoji neko ko e me osvetiti, i to bre nego to misli.
Ko? upitao je Jane.
To je moja tajna.
Koju u da izvuem od tebe..
Ironini osmeh zatitrao je na daviteljevim usnama.
I jo e mi rei gde je parna alupa koja je odvela Tremal-Najka, Darmu
i moje tigrove koji su izbegli vatri tvojih topova.
To nikada nee doznati!
Samo polako, gospodine davitelju rekao je Amerikanac. Dozvolite da
vam kaem da poznajem nepogreivo sredstvo koje e vas naterati da govorite.
Tome ne uspevaju da odole ni crvenokoci, koji su neverovatno tvrdoglavi.
Vi ne poznajete Hinduse odvratio je tugs, Moete da me ubijete, ali
neete nita izvui od mene.
Amerikanac se okrenuo prema jednom svom mornaru i rekao mu:
Pripremi na palubi nekoliko dasaka i vedro vode.
ta hoete da uinite, gospodine Brajan? upitao je Jane.
Odmah ete videti, gospodine de Gomera. Kroz dva minuta ovaj e
ovek govoriti, obeavam vam.
A vi, dodao je zatim obraajui se Sambilongu i Kamamuriju iznesite
ovog oveka na palubu.
 VATRA SA PAROBRODA
Hindus nije pruao ni najmanji otpor, ak mu ni ironini osmeh nije silazio
sa usana. Izgledalo je da je ovaj ovek potpuno siguran u sebe i da mu ak ni
perspektiva muenja nije uzdrmala duevnu snagu.
Kada se naao na palubi, opruen na dasci za koju je bio vrsto vezan tako
da nije mogao da naini ni najmanji pokret, ni tada nije nimalo izgubio od
svoje ozbiljnosti. Gledao je mirno mornare koji su ga okruili, zatim kapetana i
Janea, i obratio se ovom poslednjem sa svojim uobiajenim podsmeljivim
tonom:
A sada e me baciti ribama?
Imamo neto bolje, gospodine davitelju rekao je Amerikanac. Da li
vas boli rana?
Davitelj je prezrivo slegnuo ramenima.
Nemojte mnogo da brinete za tu ogrebotinu rekao je odluno.
Smatrate li da sam dete?
I bolje je tako. Donesite par vedrica i levak.
Tri mornara su pohitala da donesu ono to je zatraeno.
Hoe li da prizna? poslednji put je upitao Amerikanac. Utedeo bi
mi nepotrebnu muku, jer nee odoleti.
Ne odvratio je suvo davitelj.
Ni ako ti obeam slobodu? upitao je Jane, kome je bilo mrsko da
pribegava krajnjim sredstvima.
Tada ja vie ne bih bio iv.
Na posao rekao je Amerikanac.
Svi su se bili sakupili oko daske. Dva mornara su uvukla kraj levka u
Hindusova usta, dok je trei lagano sipao vodu iz vedrice.
Prisiljen da pije da se ne bi uguio, davitelj je pokuao oajnikim naporom
da pokida veze i ukloni levak. Odmah je shvatio da ne bi mogao dugo da izdri
ovo muenje, koje mu je do tada bilo nepoznato.
Ipak je, odluan da se odupre do kraja pa i da umre, savladavao sebe i nije
pokazao ni znak popustljivosti i spremnosti da govori. Tenost je tekla i njegov
trbuh se nadimao naoigled svim. Na licu mu se ogledao veliki bol, a oi kao
da su htele da iskoe iz duplje, disao je teko, hropui.
Hoe li da govori? upitao je Amerikanac koji je hladno uestvovao u
sceni, dajui mornaru koji je drao vedro, znak da stane.
Tugs je odreno odmahnuo glavom, a njegovi zubi su zakripali po
gvozdenoj cevi levka.
Jo nekoliko litara vode ulilo se u rtvu. Muenik je iskolaenih oiju,
iskrivljena lica i naduvena stomaka, najednom nainio snaan trzaj. Bila je to
njegova predaja.
Dosta rekao je Jane koji je osetio muninu. Dosta.
Levak je bio izvaen. Tugs je duboko udahnuo vazduh i prozborio
hrapavim glasom:
Ubice!
Oh! Nee umreti od malo vode rekao je Amerikanac. Istina je da se
to ne moe izdrati, ali ne postoji opasnost po ivot, ukoliko se ne nastavi.
Hoe li da govori?
Hindus je utao nekoliko trenutaka, a zatim je, videi kako Amerikanac
daje znak mornarima da nastave, rekao:
Ne... ne.... vie... promucao je.
Ko te je poslao ovamo? Govori, ili poinjemo ponovo rekao je Jane.
Sindija odvratio je Hindus.
Ko je taj? I pre svega, ko si ti u stvari?
Ja sam... ja sam... uitelj... Sindijin... ja sam ga podigao... ja... ja...
prijatelj... verni... Sujodanin...
A taj Sindija? bio je uporan Jane, videi kako Hindus koluta oima i
sve tee die.
Govori, ili emo ponovo vodu rekao je Amerikanac.
On je... on je... sin... Sujodanin... mucao je davitelj.
Jane, Kamamuri i Sambilong uzviknue od uenja. Sujodana je ostavio
sina! Zar je to bilo mogue? Poglavar sekte koji nije smeo avoli enu, on koji
je na zemlji ovaploivao Trimurti hinduske religije, isto kao to je mala Darma
jednom bila ovaploenje Kali, krvavog boanstva, proiveo je svoj roman kao
bilo koji smrtnik.
Jane se nagnuo nad Hindusom da zatrai dalja objanjenja, ali je video da
je jadni ovek izgubio svest.
Da li umire? upitao je obraajui se Amerikancu.
Nije rekao sve, a treba da znam gde se nalazi sin tog stranog davitelja i
gde su odveli Tremal-Najka i Darmu.
Ostavite ga da mirno svari vodu odvratio je Jenki.
To muenje ne ubija i ako se prekine na vreme, ovek je sutradan isto
tako dobro kao to smo i mi. Prenesimo ga u kabinu i pustimo ga da spava.
Onesvestio se.
Brodski lekar e se pobrinuti da doe k sebi. Ne bojte se, gospodine de
Gomera, veeras ili sutra znaemo sve to elite.
Dao je zatim znak mornarima i ovi su podigli Hindusa, koji vie nije davao
znake ivota, i odneli ga.
Pa dobro, gospodine de Gomera rekao je Amerikanac obraajui se
Janeu koji je izgledao veoma zabrinut. Izgleda da vas nisu mnogo
obradovale stvari koje ste doznali. Da li je opasan sin tog poglavara davitelja?
Moe da postane, odvratio je Jane jer mi ne znamo ni gde je, ni ko
je, ni kakvim sredstvima raspolae. Dosadanji neumoljivi i podmukli rat
pokazuje da taj Sindija ima snagu i surovost svog oca. Potrebno je da znam
gde se krije.
On, dakle, nije bio meu Dajacima koji su vas napadali?
 Izgleda da nije. Bio je samo ovaj hodoasnik. Ukoliko postoji u ovom
trenutku jo neki Hindus, doznaemo.
Da li je odista moan taj Sindija?
injenice to dokazuju. On je naoruao Dajake i podstakao Engleze, pa
moda ak i neaka Demsa Bruka. Uveren sam da raspolae velikim
bogatstvom.
A zlato je ila kucavica rata rekao je Amerikanac.
Mora da je naoruao i nekoliko brodova.
Koje e va da potopi bez muke, gospodine de Gomera. Niko nee moi
nekanjeno da se suprotstavi vaim topovima, koji su najmoderniji i
najstraniji koje do sada svet poznaje i koje ak i mornarica moje zemlje sada
prihvata. teta je to neu moi da vam pravim drutvo. A sada poite da se
malo odmorite, jer mora da ste veoma umorni posle tolikih uzbuenja.
Portugalac, koji dve noi nije oka sklopio, posluao je savet i sa
Kamamurijem siao u kabinu, u kojoj se onako obuen bacio na krevet.
Brod je meutim nastavljao svoju plovidbu prema jugoistoku, drei se
jedno dvadesetak milja od obale. Na otvorenom se nije ukazao ni jedan brod.
U podne je Nebraska to je bilo ime broda ugledala ostrvo Tiga i
usmerila svoju plovidbu prema rtu Nosong. U etiri asa na vidiku je bio
Labuan, engleska kolonija, sa kojim je pre toliko godina Sandokan imao posla
i zapretio da istrebi njegove prve koloniste. U tom trenutku Jane se naglo
probudio od zvuka Amerikanevog glasa.
Na noge, gospodine de Gomera! vikao je komandant.
Portugalac je odmah skoio na noge jer je ton toga glasa bio udan.
Amerikanevo lice je bilo smraeno.
Ima li kakvih loih novosti? Izgledate mi zbunjeni, gospodine Brajan.
Boga mu psovao je Jenki, besna eui glavu. To nisam oekivao,
gospodine Jane.
Ukratko, ta je novo?
 ta je... ta je... to je da je ovaj prokleti Hindus otiao na drugi svet a nije
dovrio svoju ispovest.
Mrtav!
Imao je neki straan otrov skriven u prstenu. Seate se da je na srednjem
prstu nosio prsten sa velikim korindonom?
Da, ini mi se da sam ga video.
Naao sam korindon podignut, a ispod njega malu upljinu u kojoj mora
da je bila neka otrovna supstanca.
Jane je nainio besan pokret.
Mrtav, odnosei u grob tajnu koja me je muila! povikao je stisnutih
zuba. Kako emo doznati gde je parni amac koji je odveo Tremal-Najka,
Darmu i njihove ljude? Prokletstvo! Zvezda koja nas je toliko godina titila
poinje da bledi. Da li e to biti poetak kraja?
Ne obeshrabrujte se, gospodine Jane rekao je Amerikanac. Jo nisu
pojeli vae prijatelje. Ako ih nisu odmah ubili, otmiari mora da su imali nalog
da ih nekud odvedu.
A kuda?
E to, za sada ne znamo.
Kada su se popeli na palubu, obale Labuana su se ve odlino videle,
udaljene ne vie od dvanaest milja. Amerikanac je naredio da se opremi jedna
alupa i pozvao dva mornara rodom iz Kalifornije, koji su bili visoki kao
grenadiri, i rekao im ta Portugalac eli.
Nudim sto funti svakome ako uspete da mi donesete vesti o mojim
prijateljima dodao je Jane.
Idemo i u pakao odvratio je jedan od mornara. Zar ne, Bobe?
Da uhvatimo Velzevuva, ako to elite, gospodine komandante rekao je
drugi.
Najkasnije kroz dva dana doi u po vas.
Po noi? upitao je Bob.
 Da, i dau vam znak zelenom raketom.
Neka nas avo odnese ako ne uspemo, gospodine komandante odvratio
je prvi.
alupa je bila spremna. Dva Kalifornijca su ula u amac i odmah zaveslala
prema ostrvu, dok je Nebraska nastavila put prema zapadu.
Neto kasnije, poto je lekar ustanovio smrt, davitelj je baen u more,
uvijen u hamak i sa topovskom kuglom vezanom za noge.
Oko osam asova, ne usporavajui brzinu, Nebraska se ve nalazila na
polovini puta izmeu Labuana i Mompraema. More je bilo pusto a mesec se
lagano pojavljivao na horizontu, ogledajui se u vodi. Unaokolo je vladao
apsolutni mir.
Samo je dvadeset osam milja delilo Nebrasku od Mompraema.
Najednom se u pravcu zapada zaula daleka grmljavina, koja se zlokobno
rasula po moru.
Jane je naglo prekinuo svoju etnju, dok je Amerikanac brzo siao sa
komandnog mosta.
Topovski pucanj! povikao je Jane.
I dolazi sa Mompraema, gospodine de Gomera rekao je Amerikanac.
Vetar nam duva u lice.
Da li su Englezi napali ostrvo?
Ali mi smo tu i ja u vam pokazati snagu nae artiljerije. Strojari! Ubrzana
plovidba! Artiljerci! Na svoja mesta!
U tom trenutku odjeknula je nova detonacija, jasnija nego prva, za kojom je
usledila neprekidna serija jaih ili slabijih pucnjeva. Nije bilo zablude. Na
horizontu, u pravcu Mompraema, vodila se teka bitka.
Jane i Amerikanac su se popeli na komandni most, dok su artiljerci
uurbano punili topove.
Jesmo li spremni? upitao je Brajan efa straara koji je vrio brzu
inspekciju vatrenog oruja.
 Da, komandante.
Dvostruka rezerva na krmu, a na palubu polovina slobodne posade.
Detonacije su sve snanije odjekivale. uli su se suvi odjeci malih topova,
kao i snani i dugi odjeci topova velikog kalibra. Bled od uzbuenja ali miran,
Jane je upravio dogled prema zapadu, dok je brod jurio kao morska lasta,
ostavljajui za sobom penuavi trag.
Dim na horizontu! povikao je najednom Portugalac. Tamo dole ima
parobroda. Nema sumnje, to su engleski brodovi. Brzo! Brzo!
U opasnosti smo da odletimo u vazduh, gospodine de Gomera. Ne
moemo vie da napreemo kotlove.
Beli dim, koji se jasno video na meseevoj svetlosti, dizao se u pravcu
Mompraema. Pucnji su uestali. Tamo se besno tuklo. Zatim su poele da se
razaznaju svetlosti artiljerije. Bleskale su na irokoj povrini kao da se bori
veliki broj brodova.
Nai prahosi! zaurlao je najednom Jane, sklanjajui dogled. Tigar od
Malezije odlazi ha sever. Prokletnici! Jo jednom su nas Englezi pobedili.
Amerikanac je uzeo dogled od Janea.
Da, prahosi rekao je zatim koje tuku topovnjae. Jedra na sever.
Topovnjae! povikao je Jane. Spremni za vatru na boku! Unitite te
brodove!
Nebraska se brzo pribliavala s ciljem da se postavi izmeu jedrenjaka
koji su beali, sa Sandokanovom Marijanom na zaelju sa koje se vulkanski
pucalo, i s malih parobroda koji su ih gonili.
Evo nas u punom jeku zabave rekao je Amerikanac. Momci! Paljba s
boka!
 OBJAVA RATA
Iako je beala pred neprijateljem, flotila Malezijskog Tigra besno se borila,
odgovarajui vatrom iz etiri topa koja su bila postavljena na Marijaninoj
palubi. Flotila se sastojala od osam jedrenjaka velikih jedara i brojne posade,
ali je samo Tigrov jedrenjak, koji je bio vei od onoga kojeg je Jane izgubio
na Kabatuanu, bio u stanju da se, bar za izvesno vreme, suprotstavlja
neprijatelju. Ostali su bili neto vei prahosi.
Neprijateljska eskadra, koja je nekad oterala tigrove sa njihovog ostrva, bila
je mnogo jaa i bolje naoruana. Sastojala se od dve krstarice na kojima je bila
engleska zastava, zatim od etiri topovnjae i jednog brigantina ija je tonaa
bila kao i Marijanina.
Pa ipak, ovi brodovi se nisu usuivali da pristanu uz Sandokanove
jedrenjake i morali su dobro da se uvaju od strane gusarske paljbe, a
naroito od kartea koji je kao smrtonosni uragan brisao njihove palube.
Iznenadna pojava divnog i monog amerikog broda naas je prekinula
bitku i izazvala iznenaenje kako kod progonjenih tako i kod gonilaca, jer niko
nije znao kojoj nacionalnosti pripada poto nije bila istaknuta bilo kakva
zastava, ni na krmi ni na najviem jarbolu.
Jedan moan glas koji se zauo sa komandnog mosta broda upozorio je
tigrove Mompraema da imaju strahovitog zatitnika.
iveo, Sandokan! Ura za Mompraem!
Zatim je usledila komanda:
Plotun sa boka na Engleze!
Sedam projektila sa amerikog broda, svi velikog kalibra i dometa, poletelo
je skoro jednovremeno, uz stranu grmljavinu, tako da su zadrhtali ak i veliki
stubovi. Ova bura projektila sruila se na jednu od malih krstarica, polomila
joj jarbole, bokove i palubu, i digla u vazduh kotlove. Uragan vatre i dima
provalio je iz mainske sale, praen stranom eksplozijom koja je verovatno
poticala od sanduka sa municijom i buradi sa barutom.
 Brod se zaustavio kao ukopan, povio se na ranjeni bok, dok se posada
bacala u vodu urlajui.
Pa, dobro, gospodine de Gomera, rekao je Amerikanac koji je stajao
pored njega ta mislite o svojoj artiljeriji?
To u vam kasnije rei odvratio je Portugalac. Postavimo se izmeu
prahosa i topovnjaa i krenimo u bitku. Artiljerci! Plotun s boka! Oborite
brigantin!
Posle ove komande usledio je drugi plotun, dok su se prahosi tigrova
Mompraema zaklanjali iza amerikog broda, pucajui iz velikih spingardi.
Brigantin, koji je krenuo napred da svojim topovima zatiti drugu krstaricu,
dobio je takav udarac da su mu se razletele ograde, dok je glavni jarbol,
poseen na dve stope od tla, padao preko pramca uz stranu lomljavu, ruei
deo mosta i ubijajui ili ranjavajui nekolicinu osmatraa u korpama.
Straan urlik se podigao na palubama prahosa Malezijskog Tigra, pomean
sa pucnjavom spingardi. Gusari Mompraema su se svetili uz pomo ovog
monog broda, na ijem je vrhu odmah bila istaknuta zastava starih izviaa
mora, sva crvena, sa tri tigrove glave.
Videi da ne mogu da se odupru tako stranom neprijatelju, koji je imao
topove iji su snaga i kalibar bili skoro nepoznati u to vreme, topovnjae su
urno pokupile mornare sa krstarice i, poto su dobacile ue brigantinu koji
nije bio u mogunosti da se poslui jedrima, krenule su brzo u povlaenje u
pravcu Mompraema. Pozdravio ih je jo jedan plotun sa Marijane.
Za to vreme se jedan ovek popeo na stepeninu platformu amerikog
broda i skoio na palubu, padajui u rairene Janeove ruke. Jedna divna
devojka, obuena kao Hinduskinja, pratila ga je.
Sandokane! povikao je Jane steui ga na grudi.
Tuen si. I ti si takoe ovde, moja Surama!
Plamen je blesnuo u pogledu komandanta eskadre jedrenjaka, dok mu se
na licu istovremeno ispisae i mrnja i bol.
Da, po drugi put sam tuen i opet od istog neprijatelja rekao je muklo.
 Isteran sa Mompraema!
Svakako ga ne bih napustio da njima priinim zadovoljstvo, Jane.
Je li sve izgubljeno?
Sve su razorili ti psi. Sela su u plamenu, narod su pobili ne tedei ni
ene ni decu, sa onom poznatom engleskom surovou koja izbija kada osete
da su jai i kada se nau pred ljudima obojene koe. Ni naa kua vie ne
postoji.
Ali zato je dolo do ovog iznenadnog napada?
Umesto da odgovori, Sandokan je pogledao po divnom brodu sa
amerikom posadom.
Ge si naao ovu krstaricu? upitao je zatim. ta si radio sve ove
dane? A Tremal-Najk? Darma? A moja Marijana? I ko su ovi beli ljudi koji
su stali u odbranu Tigrova Mompraema?
Dogodile su se teke stvari, pobratime moj, posle mog odlaska za
Kabatuan odvratio je Jane. Ali pre nego to ti sve ispriam, reci mi kuda si
se ti sada uputio.
Prvo da potraim tebe, a zatim novo sklonite. Ima dosta ostrva na severu
Bornea na kojima bih mogao da se smestim i da se pripremim za osvetu
rekao je Sandokan. Jo e se na obalama Labuana i Saravaka uti reanje
Tigra od Malezije.
Jane je dao znak amerikom kapetanu, koji je stajao nekoliko koraka dalje
u oekivanju nareenja od novog vlasnika broda, a zatim mu je, poto ga je
predstavio Sandokanu, rekao:
Gde elite da se iskrcate, kapetane?
Ako je mogue u Labuanu, gde e mi biti lake da naem brod za
Pontianak, a osim toga, tamo su ona dvojica koji treba da vam donesu tana
obavetenja, gospodine e Gomera.
Krenite polako ka Labuanu, tako da stignemo po noi. Prahosi e moi
da nas prate bez tekoe jer je vetar jak naredio je Jane. Zatim je uzeo
Sandokana pod ruku i poveo prema krmi, sa koje su, praeni mladom
Hinduskinjom, sili u kabinu.
U tom trenutku na horizontu su iezavali u magli topovnjae, brigantin i
krstarica.
Pre svega, ispriaj mi ta se dogodilo u Mompraemu rekao je Jane
dok je otvarao jednu bocu viskija i sa osmehom posmatrao Suramu. Zato su
navalili na tebe? Kada je doao na Tremal-Najkovu farmu, Kamamuri mi je
ispriao da labuanski guverner eli da ti uzme ostrvo.
Da, i to pod izgovorom da moje prisustvo predstavlja stalnu opasnost za
koloniju i ohrabruje borneanske gusare odvratio je Sandokan. Ipak nisam
verovao da e se oboriti na nas jer smo Engleskoj uinili veliku uslugu
oslobaajui Indiju od sekte tugsa. Pre etiri dana jedna engleska poruka mi je
zapovedala da napustim ostrvo za etrdeset osam asova, ili e me oni silom
oterati. Napisao sam tada guverneru da sam ve dvadeset godina na ostrvu i da
po pravu koje mi pripada, a i po tome to je Malezijski Tigar takav ovek, neu
odstupiti bez otpora; kad eto jue, bez ikakve objave rata, videh kako se
sruuje na nas ova eskadra koju si ti tako udesio, dok je druga, sastavljena od
malih jedrenjaka, iskrcala na zapadne obale etiri odreda cipaja i etiri
artiljerijske baterije.
Protuve! povikao je gnevno Jane. Oni nas jo uvek smatraju
gusarima!
Jo gore: ljudoderima rekao je Sandokan. U pono su napadnuta
sela bila u plamenu a njihovi stanovnici pobijeni sa neuvenom svirepou,
dok je eskadra otvorila vatru na naa utvrenja u malom zalivu i unitila dobar
deo prahosa. Bez obzira to sam bio izmeu dve vatre, oajniki sam se branio
do zore, odbivi vie od etrnaest napada. Kada sam zatim video da je svaki
otpor uzaludan, ukrcao sam se sa svojim ljudima i topovskom paljbom
prokrio put kroz topovnjae i krstarice, i uspeo da pobegnem na vreme.
A sada ta smera?
Tigar je podigao desnu ruku i mahnuo njome kao da ima oruje i kao da
eli da zada udarac, a zatim je, grei usne, rekao sa izrazom stranog gneva:
ta misli da inim? Kao to sam pre dvadeset godina posejao strah u
Labuanu, tako u i sada da raspem uas po svim njegovim obalama. Objaviu
rat i Engleskoj i Saravaku.
Ili Sujodaninom sinu?
Sandokan je poskoio.
ta si to rekao, Jane? povikao je gledajui ga zaprepaeno.
Da je ovek koji je podigao Dajake Kabatuana i pokrenuo guvernere iz
Labuana i Saravaka da te oteraju sa Mompraema, sin Tigra od Indije koga si
ubio u Delhiju.
Sandokan je zanemeo: izgledalo je da ga je ovo neoekivano otkrie
pogodilo kao munja.
Poglavica hinduskih davitelja je imao sina? povikao je najzad.
I veoma sposobnog i odlunog da osveti smrt svoga oca dodao je
Jane. Izgubili smo nae ostrvo, sve Tremal-Najkove farme su razorene, a taj
dragi prijatelj i Darma nalaze se u njegovim rukama.
Oni su ti ih oteli! povikao je Sandokan.
Posle jedne strane bitke koja je, da nije kao provienje doao ovaj brod,
mogla da se zavri smru svih nas.
Sandokan je poeo da krui po salonu kao zver u kavezu, smraena ela,
steui rukama grudi.
Ispriaj mi sve rekao je najednom, zaustavljajui se pred Portugalcem i
praznei jednim gutljajem au sa viskijem.
to je mogao krae, Jane je ispriao sve to je doiveo posle odlaska sa
Mompraema.
Sandokan ga je sluao utei i ne prekidajui ga.
Ah! Ovaj brod je dakle na? rekao je kada je Jane zavrio. U redu:
objaviemo rat Engleskoj, Saravaku, Sujodaninom sinu, svima!
A ta e da uini sa naim prahosima? Oni ne bi mogli da prate ovaj
brod koji leti kao krilata riba. Da li bi hteo da ih potopi?
 Poslaemo ih u zaliv Ambonga. Tamo imamo prijatelje i oni e uvati
jedrenjake do naeg povratka. Samo u na Marijani ostaviti posadu.
Da li e ona da nas prati?
Moda e nam kasnije biti potrebna.
Napustili su zatim kabinu i popeli se na palubu, na kojoj su ih oekivali
Kamamuri i Sambilong. Brod je plovio pod malom parom prema istoku,
praen na malom odstojanju Sandokanovom Marijanom i prahosima koje je
terao pogodan vetar.
U daljini su se nazirali labuanski visovi, pozlaeni poslednjim zracima
sunca koje tek to je bilo zalo.
U devet asova uvee krstarica se zaustavila na pola milje od obale, prema
mestu gde su se iskrcala dva mornara, kako bi mogla da d znak. Nigde nisu
bili upaljeni fenjeri, ak ni na velikom parobrodu, da se ne bi privukla panja
engleskih topovnjaa koje su uvale ostrvo.
Bilo je prolo etiri asa kada se sa vrha jedne stene podigla zelena raketa.
Znak mojih ljudi! povikao je Jenki. Znao sam da su to dva
prepredenjaka koji ne bi gubili vreme u krmama Viktorije.
Na njegovu komandu jedan mornar je izbacio crvenu raketu, na ta su dva
Amerikanca odmah odgovorila raketom iste boje. Jane je naredio da se spuste
stepenice.
Posle deset minuta amac je priao velikom brodu i dva Amerikanca su se
brzo popela.
Dakle? u jedan glas su upitali Jane i komandant.
Uspeli smo vie nego to smo se nadali, gospodo odvratio je jedan od
dvojice.
Pouri i objasni nam, Tome rekao je Jenki. Da li zna gde su
odvedene te osobe?
Da, kapetane. To sam doznao od jednog naeg sunarodnika koji se
nalazio na parnoj alupi o kojoj je govorio gospodin rekao je, pokazujui na
Janea.
Da li se ta alupa zaustavila u Labuanu? upitao je Portugalac.
Samo nekoliko minuta da se snabde ugljem i da iskrca tog naeg
sunarodnika kome je kugla slomila ruku odvratio je mornar. Taj ovek mi
je rekao da su na alupi bili jedan Hindus, jedna devojka i pet Malezijaca.
I gde su ih odveli?
U Redang, u tvravu Sambulu.
U sultanatu Saravak! povikao je Sandokan. Znai, taj rada ih je
oteo?
Ne, gospodine. Na sunarodnik nam je rekao da je to bio ovek koga
zovu Kralj Mora, ali koji izgleda ima, manje ili vie otvorenu podrku
labuanskog guvernera i rade.
Zna li on ko je taj? upitao je Jane.
Sam on ga ne poznaje jer ga nikad nije video. Ali nas je uveravao da je taj
ovek moan i da je radin prijatelj rekao je mornar.
Taj ovek ne moe da bude niko drugi do Sujodanin sin rekao je
Sandokan. Zatim se okrenuo amerikom komandantu:
Hoete li ovde da se iskrcate? Upitao ga je.
Vie bih voleo ovde nego na nekom drugom mestu.
Neete li imati neugodnosti od strane Engleza, posle onoga to ste uinili?
Niko me ne poznaje, gospodine, a osim toga ja sam ameriki dravljanin i
Englezi se nee usuditi da me uznemiravaju. Dalje, izmisliu bilo kakvu priu
da objasnim moje prisustvo na obali Labuana: brodolom na primer, napad
gusara ili neto drugo, Ne uznemirujte se zbog mene.
Da li biste pristali da predate jedno pismo za guvernera Labuana na poti
u Viktoriji?
Zar mislite da bih vam odbio takvu uslugu, gospodine.
Opominjem vas da se radi o objavi rata.
 To sam i pomislio odvratio je Amerikanac. Paziu da guverner ne
bude obaveten da sam je ja predao.
Janee rekao je Sandokan, obraajui se prijatelju uzmi iz moje kase
koja se nalazi u kabini Marijane hiljadu funti koje hou da poklonim
amerikoj posadi i naredi da se pripreme amci koji e ih iskrcati. Idem naas
u kabinu da napiem pismo guverneru.
Kada se vratio na palubu, amerika posada koja je naputala brod,
iskljuujui mainsko osoblje i dva notroma koji su ve potpisali da ostaju,
pozdravila ga je jednim snanim:
Ura za Tigra od Malezije! Ura!
Sandokan je jednim pokretom zatraio tiinu, a zatim je pozvao na palubu
broda komandante prahosa i veliki deo svojih tigrova. Snanim glasom im je
proitao:

Mi, Sandokan, nazvan Tigar od Malezije, bivi vladar Kini-Balu, i

Jane de Gomera, zakonski vlasnici ostrva Mompraem, obavetavamo
gospodina labuanskog guvernera da danas objavljujemo rat Engleskoj,
radi od Saravaka i oveku kojeg oni tite. Na palubi Kralja Mora:
24. maj 1868. Sandokan i Jane de Gomera.

Iz grudi tigrova Mompraema, kao uragan, izvio se straan urlik:

iveo rat! Smrt i istrebljenje crvenim mundirima!
Posle pola asa, poto su iskrcali ameriku posadu na obalu Labuana,
amci su se vratili.
Marijana i prahosi su razvili jedra, spremni da otplove na sever i da dou
do prijateljske luke Ambonga, sa smanjenom posadom jer je veliki broj ljudi
preao na krstaricu.
A sada, rekao je Sandokan kada je izdao i poslednja nareenja
komandantima brodova i kada su ovi otplovili idemo da oslobodimo
Tremal-Najka i da unitimo mo rade od Saravaka, njegovih saveznika i
tienika.
Trenutak kasnije Kralj Mora, kako je bio krten moni ameriki brod,
krenuo je punom parom na jug prema zalivu Saravaka.
 Drugi deo

SUJODANIN SIN
 NONA EKSPEDICIJA
Gospodine Janee, vidim svetlost tamo dole, kroz onaj otvor.
I ja sam je video, Sambilone.
Da li je to neki Prahos koji se usidrio?
Verujem da se radi o parnoj alupi, i to o onoj koja je dovela Tremala-
Najka i Darmu.
Da li straari na ulazu u sidrite?
Mogue je, prijatelju mirno je odvratio Portugalac, bacajui cigaretu
koju je puio.
Da li bismo mogli da proemo neopaeno?
Zar misli da ovde oekuju na napad? Redang je isuvie daleko od
Labuana, a osim toga, kladio bih se da ni u Saravaku ne znaju da smo ve
stigli. Ko zna da li je naa objava rata engleskom leopardu i neaku Demsa
Bruka ve stigla tamo. I najzad, zar nismo obueni kao hindustanski cipaji. Zar
moda radine trupe nose neke druge uniforme?
Ipak bih, gospodine Janee, vie voleo da ova alupa nije ovde.
Moda spavaju dubokim snom pa emo ih iznenaditi, dragi moj
Sambilone.
Kako! Napaemo ove mornare? upitao je Sambilong.
Ne volim da imam za leima neprijatelja koji bi mogao da nas
uznemirava pri povlaenju. Raistiemo teren bez pomoi Bisera Labuana.
Pretpostavljam da ih nema mnogo na ovoj alupi. Ne upotrebljavajte vatreno
oruje: treba da rade samo sablje i krissovi. Jeste li me razumeli?
Da, gospodine Janee odvratilo je nekoliko glasova.
Onda napred i tiho.
Oni koji su poli u ovaj pohod bili su snani, visoki i miiavi ljudi,
naoruani tekim sabljama duge seice i noevima zmijolikog oblika, uvenim i
stranim malezijskim krissovima.
Ve su bili duboko zali u zaliv kada je beli ovek koji je sedeo pored
Janea upitao:
Kapetane Jane, ta emo rei ako nas neto upitaju?
Da idemo po namirnice za tvravu Makrae odvratio je Portugalac.
A kada im priemo, hoemo li da napadnemo?
Da, gospodine Hauard. Mi gusari nikad ne oklevamo i uvek idemo do
kraja. Ako je to parna alupa, vaa e dunost biti da je odmah stavite u pokret
i posle zavrenog napada odvedete do naeg broda.
Verujete li da e uspeti?
Potpuno, gospodine Hauard. Kroz dva asa Tremal-Najk i Darma bie na
palubi Kralja Mora, to vam ja kaem.
Vi ste divni, svi vi, gospodine Jane.
Navikli smo na opasnosti odvratio je Portugalac.
Uostalom, i vi Amerikanci imate dobru krv u venama. U tom trenutku sa
alupe je odjeknuo glas:
Ko je?...
Prijatelji koji idu po namirnice za tvravu Makrae odvratio je Jane.
Nareeno nam je da se do zore niko ne sme iskrcati. _Ko je izdao to
nareenje?
Kapetan Moreland koji se nalazi u tvravi, u oekivanju da se njegov
brod snabde ugljeni.
Priekaemo zoru pored vas odvratio je Jane. Zatim je rekao
poluglasno, obraajui se amerikom mainisti i Sambilongu:
Nisam znao da je u ovim vodama brod. Kapetan Moreland! Ko li je taj?
Neki Englez u slubi rade od Saravaka, bez sumnje odvratio je
Amerikanac.
 Liiemo brod njegovog komandanta rekao je Sambilong.
Zarobiemo ga zajedno sa posadom tvrave.
Samo polako, dragi moj rekao je Jane. U tvravi moe da bude vie
ljudi nego to mislimo i stoga treba da pribegnemo lukavstvu. Najzad, nee
posumnjati sada kada smo zaustavili alupu koja treba da ih snabde.
To je prava srea, gospodine Jane rekao je Amerikanac.
I ja tako mislim... Pogledajte, da li sam se prevario? To je parna alupa a
ne prahos. Momci, budite spremni.
Priite! povikao je u tom trenutku jedan hrapavi glas Ili u vas malo
zasuti karteom.
Ubili biste drugove odvratio je Jane. Upozoravam vas da sam radin
oficir a ne Dajak.
ovek koji je izrekao pretnju promrmljao je nekoliko rei koje nisu doprle
do Janea.
Parna alupa je sad ve bila toliko blizu da je mogla dobro da se vidi,
pogotovu to je bila osvetljena velikim fenjerom obeenim na vrhu dimnjaka.
Bio je to veliki amac dug deset metara, irokih bokova, sa mostom i malim
topom smetenim na pramcu. Nekoliko ljudi bilo je podboeno na ogradi. Svi
su bili u belom i izgledali kao Hindusi, sa turbanima na glavi.
Bacite ue rekao je Jane, dok su njegovi podigli vesla i dokopali
sablje.
Spremni? proaputao je Jane svojim ljudima. Na moju komandu
skoiete na palubu.
Bilo je dovoljno nekoliko trzaja da se amac priblii alupi. Jane i
Amerikanac su za tren oka preli na palubu alupe.
Ko ovde zapoveda? upitao je Portugalac.
Ja, gospodine odvratio je jedan Hindus koji je na rukavu imao znake
narednika. Oprostite, gospodine porunie, to sam vam pretio, ali kapetan
Moreland je izdao stroga nareenja i ja ne mogu da dopustim da se iskrcate.
 Gde je kapetan?
U tvravi.
A njegov brod?
Na uu Redanga, pored junog ulaza.
Jesu li zarobljenici jo uvek u tvravi?
Onaj Hindus i devojka?
Da rekao je Jane.
Jo jue su bili ovde i mislim da e ih, im se kapetanov brod snabde
ugljem, transportovati u Saravak.
Od ega se strahuje?
Od napada tigrova sa Mompraema. Pronose se glasovi da su zaplovili
protiv Engleske i rade.
To su ale rekao je Jane. Svi su pobegli na sever Bornea. Koliko
ljudi ovde ima?
Osam, gospodine porunie.
Predaj se!
Pre nego to se narednik povratio od uda, Portugalac ga je munjevito
epao desnom rukom za grlo dok je levom potrgao jedan od pitolja koje je
nosio za pojasom i upravio ga u njegove grudi. Videi ovo, dvanaest tigrova
preskoili su brzo ogradu i bacili se na ostale sa podignutim sabljama.
Ko prui otpor mrtav je! zagrmeo je Jane.
Narednik, koji je izgleda bio veoma ustar, pokuao je da se otrgne i izvue
sablju, viui svojim ljudima:
Uzmite karabine!
Amerikanac Hauard, koji se nalazio iza njega, spremno ga je epao i
tresnuo o most. Videi da je njihov narednik pao i da su gusari spremni da
upotrebe svoje sablje, posada se nije usudila da se pokrene.
 Sambilone, vei narednika, a vi ostali razoruajte posadu i bacite je
ispod mosta.
Nareenje je bilo odmah izvreno, a Hindusi nisu pruali otpor.
A sada nastavio je Portugalac, sedajui pored narednika koji je bio
vrsto vezan za ogradu ako eli da spase kou, porazgovarajmo malo. Bilo
bi uzaludno da se joguni i uti, jer mi znamo nain da i nem zaurla. Koliko
ljudi ima u tvravi Makrae?
Pedeset, raunajui kapetana i jednog radinog porunika.
Ko je taj ser Moreland?
Govori se da je ranije bio porunik u anglo-indijskoj mornarici.
Zbog ega je doao ovamo?
To ne znam, gospodine. Izgleda da se prikljuio radi od Saravaka i da
uiva zatitu labuanskog guvernera. Znam da zapoveda jednim divnim
parobrodom, strano naoruanim.
On je, dakle, Englez?
Tako kau odvratio je narednik iako mu je put dosta tamna.
Pod kojom zastavom plovi njegov brod?
Pod zastavom rade od Saravaka.
Koliko je udaljena tvrava odavde?
Tek jednu milju.
Poklanjam ti ivot i dajem deset funti kao nagradu. Gospodine Hauard, vi
ete ostati ovde sa dvojicom naih i staviete mainu u pokret. Ova e nam
alupa biti potrebna kroz nekoliko asova. Ostali e poi sa mnom.
Zatim se ponovo obratio naredniku:
Da li se tvrava nalazi na nekoj uzvisini?
Pred nama je odvratio je Hindus. To je jedina visija na ovoj obali.
Odlino: vi ete biti zarobljenici do naeg povratka i ako ostanete mirni,
oslobodiemo vas. Laku no, gospodine Hauarde, i dobro straarenje.
Dobra srea, kapetane Jane odvratio je Amerikanac.
Portugalac je siao sa alupe sa Sambilongom i devetoricom ljudi i ostavio
ih dvojici Amerikanaca. Zatim je dao znak za polazak. amac je zaplovio
prema obali koja je bila udaljena tri ili etiri stotine koraka i o koju su se buno
razbijali talasi.
Jedanaest ljudi se iskrcalo bez smetnji. Kada su se nali na obali izvukli su
amac na suvo, ostavili u njemu sablje i naoruali se karabinima. Sa sobom su
poneli i prostrane korpe koje su izgledale dosta teke.
Pravac nije bio loe izabran jer su se posle dvadeset minuta nalazili u
podnoju malenog brda, jedva visokog dve stotine metara, na ijem se vrhu
nejasno videla neka vrsta kulice sa kuama okolo i ogradom.
Ako ne spavaju i ako nisu slepi, morali su da opaze moju svetiljku
rekao je Jane. Moj dragi gospodine Morelande, videe kakvu e ti igru
odigrati tigrovi Mompraema. A zatim e Sandokan da se pobrine za tvoj brod.
Jedan mali puti koji je iao u cik-cak vodio je ka tvravi. Poto je dao
svojim ljudima malo odmora, zato to su prostrane koare bile teke, Jane je
krenuo da se penje, drei golu sablju u rukama. Odred je bio stigao do
polovine puta, kada se sa tvravice zauo glas:
Ko ide tamo?
Porunik Faron sa cipajima iz Saravaka koji nose hranu za tvravu i
nareenja za kapetana Morelanda.
Saekajte.
Zauli su se glasovi, a zatim je vie svetiljki zablistalo na palisadama, da bi
se najzad trojica ljudi, koji su izgleda bili Dajaci jer su nosili hinduska odela i
bili naoruani karabinima, uputili prema odredu. Jedan od njih je nosio
buktinju.
Odakle dolazite, gospodine porunie? upitao je jedan od trojice.
Iz Kohonga odgovorio je Jane. Da li je jo budan kapetan Moreland?
 Poite za mnom, gospodine porunie.
Jane je krenuo za njim, mrmljajui kroz zube:
Evo neeg nepredvienog. Ako se Tremal-Najk ili Darma, videi kako se
iznenada pojavljujem, odaju uzvikom iznenaenja? Dobro pazi, dragi moj
Jane. Opasna je karta koju igra.
Odred je preao preko pokretnog mosta, proao pored dve ograde i kroz
prostrano dvorite i stigao pred jednu dosta veliku graevinu, na kojoj se
uzdizala mala kula. Kroz dva otvorena prozora u prizemlju izbijala je svetlost.
Hodite, porunie: kapetan je tamo rekao je jedan od trojice Dajaka.
Treba li da smestim vae ljude?
Za sada ne: ostavite ih u dvoritu.
Jane je stavio sablju u korice, proverio pitolje za pojasom, izmenio brz
pogled sa Sambilongom i veoma mirno uao u malu sobu obasjanu kineskom
lampom, u kojoj su za bogatim stolom sedele tri osobe: jedan marinski
kapetan, Tremal-Najk i Darma.
 SMELI PREPAD
Videi Janea kako ulazi u odelu na koje nisu bili navikli, Tremal-Najk i
devojka su skoili otvorenih usta, spremni da uzviknu od iznenaenja, ega se
smeli Portugalac toliko plaio. Jedan otar pogled na vreme je zaustavio ovaj
povik.
Na sreu, kapetan Moreland, koji se okrenuo prema vratima i iji se remen
sablje zapleo u naslon stolice, nije mogao da opazi ovaj Janeov zapovedniki
pogled.
Nainio je poluokret oko samog sebe i odmerio Portugalca, koji je prineo
desnu ruku titu svog eira od belog flanela, pozdravljajui vojniki. Kapetan
je bio lep mlad ovek od moda dvadeset pet godina, visok i vitka stasa, crnih
oiju u kojima kao da je gorela vatra, crne brade koja mu je davala ponosan
izgled i, kao to je ve rekao narednik na alupi, imao je dosta tamnu put.
Moglo bi se rei da je u ilama imao vie hinduske ili malezijske nego evropske
krvi, bez obzira na istou njegovih crta lica.
Odakle dolazite, gospodine porunie? upitao ga je na istom
engleskom jeziku, poto ga je dobro osmotrio.
Dolazim iz Kohonga da vam donesem namirnice koje alje tamonji
guverner. Zar ih niste oekivali, kapetane?
ta imate da mi kaete?
Jane je pokazao na Tremal-Najka i Darmu koji su stajali bez pokreta,
gledajui ga sve zaueniji, ali ne dajui ni najmanji znak koji bi mogao da
uzbuni kapetana.
U pravu ste rekao je ser Moreland osmehujui se.
To su moji zarobljenici.
Zatim se okrenuo Tremal-Najku i Darmi, i rekao savreno uljudno:
Dozvolite da se povuem nekoliko minuta.
Gle! Gle! promrmljao je Jane kroz zube. On se prema njima odnosi
kao prema gostima a ne kao prema zatvorenicima. ta li se iza toga krije?
Znate li, kapetane, da su tigrovi Mompraema objavili rat Engleskoj, radi
od Saravaka i njegovom tieniku? rekao je glasno Jane.
O tome me je jue obavestio jedan radin glasnik odvratio je ser
Moreland. Ali oni su ludi.
Moda ne toliko koliko mislite rekao je Jane. Setite se da je Sandokan
unitio Demsa Bruka kada je bio na vrhuncu svoje moi i kada se verovalo da
je nepobediv.
To su bila druga vremena, porunie. A osim toga, izazivati Englesku!
Zar ne znaju da se njene pomorske moi plae ak i evropske drave? Ti luaci
e malo da prokrstare ovim vodama na svojim prahosima, a zatim e da
odmagle posle prvih topovskih pucnjeva.
Eto u tome se varate, ser Moreland. On nije poao u rat sa svojim
jedrenjacima. Jue je vien veliki i moan parobrod kako dimi na dvadeset
milja od Kohonga, sa istaknutom crvenom zastavom tigrova Mompraema.
Kapetan je zadrhtao.
Zar je ve tu? povikao je.
I izgleda da su se uputili ba prema ovim obalama.
Da li ste ga vi sreli?
Ne, kapetane.
Ser Moreland je bio bez rei kao da se veoma zabrinuo, zatim je, posle
nekoliko trenutaka tiine, rekao neobinim tonom, koji nije izmakao
Portugalcu:
Ja mislim da Tremal-Najk i Darma ostanu zarobljenici.
Nervoznim pokretom preao je akom preko ela i uzdahnuo.
Prst sudbine rekao je zatim kao da govori sam sa sobom.
Jane ga je paljivo posmatrao, mislei:
Do avola... da li su ovoga Anglo-Hindusa ranile Darmine oi? Tako mi
boga, lep je mladi, pun vatre i poleta, i ini mi se da je iskren.
Kapetane, rekao je ta ste dakle odluili?
Vama u da poverim dvoje zarobljenika; ali, odgovaraete za njih.
Ii u obalom i proi u iza stena. U ovim kanalima nema mnogo vode i
brod malezijskih gusara ne bi mogao da me sledi. Potpuno odgovaram za njih,
kapetane.
Bolje je da koristite mrak.
To je ba ono to sam hteo da vam predloim, ser Morelande rekao je
Jane, koji je sa velikom mukom obuzdavao radost.
Jane se pretvarao da odobrava svojim stavom. Ser Moreland je dao znak
zarobljenicima da odu i da se pripreme, a zatim je otvorio jednu bocu, napunio
dve ae i ponudio Portugalca.
Moete li da mi jemite da neete dopustiti da vas uhvate? upitao je
Anglo-Hindus poto je ispraznio svoju au.
Ako vidim kakvu opasnost iskoiu na obalu, kapetane odvratio je
Jane.
Jesu li vrsni vai ljudi?
To su najbolji u garnizonu u Kohongu. Kada u imati ast da vas ponovo
vidim?
U zoru u da podignem kotvu i da krenem prema tvravi, ukoliko me
malezijski gusari ne zaustave. Ipak, verujem da u ih pobediti.
Janeu je izmakao ironian smeak.
etiri gusara su pola napred, iza njih su bili Jane i Tremal-Najk, zatim
Darma sa kapetanom i na izvesnoj udaljenosti ostala estorica. Prvi su nosili
fenjer i tri buktinje da bi osvetlili put, poto je nebo bilo prekriveno gustim
oblacima koji su zaklanjali zvezde u ovoj inae svetloj ekvatorijalnoj atmosferi.
Okolnim ravnicama vladao je duboki mir i bio je naruen samo lakim
korakom odreda. ak se izgleda i more smirilo, to je svakako dolazilo od
oseke.
 Kada su sili sa breuljka uputili su se kroz umu i kako je put bio uzan,
Jane je to iskoristio da se udalji od kapetana.
Pribliio se zatim etvorici gusara koji su bili u prethodnici, meu kojima
se nalazio Sambilong, i proaputao im nekoliko rei.
U redu odvratio je bivi Marijanin notromo. Za to u se ja pobrinuti.
Posle nekoliko minuta stigli su na morsku obalu, gde se nalazio amac. Na
izvesnoj udaljenosti dimila se parna alupa. Kako se inilo, ameriki mainista
nije gubio vreme.
Porinite amac u more naredio je Jane.
Dok su etvorica ljudi izvravali nareenje, osta i su okruili Tremal-Najka,
Darmu i kapetana. Sambilong je stajao iza ovog poslednjeg. im se amac
naao u vodi, Jane je priao ser Morelandu koji je bio pored Darme, pruio
mu ruku i rekao:
Imajte poverenja u mene, kapetane: ja u spasti zatvorenike.
U isto vreme je takvom snagom stegnuo kapetanovu ruku da su mu kosti
zarkipale a ruka se oduzela. Dok ga je tako drao, spreavajui ga da izvue
sablju, Sambilong ga je dohvatio i jednim udarcem oborio na zemlju. Moreland
je besno povikao:
Ah! Bednici!
Gusari su se bacili na njega, za tren oka mu vezali ruke na leima i oduzeli
sablju i pitolje koje je nosio za pojasom. Samo to je ponovo stao na noge, jer
su mu one bile slobodne, nainio je pokret kao da hoe da se baci na Janea,
koji ga je gledao smeei se.
ta znai ovo nasilje? povikao je bled od gneva. Ko ste vi?
Jane je ironino salutirao i odvratio:
Imam ast da vam prenesem pozdrave moga prijatelja Tigra od Malezije.
Ja sam Jane de Gomera, ser Morelande.
Iznenaenje je bilo toliko da mladi kapetan nekoliko trenutaka nije bio
sposoban ni re da progovori.
 Jane rekao je najzad gledajui ga skoro sa strahom. Vi, drug
Malezijskog Tigra!
Imam tu ast odvratio je Portugalac.
Kapetan je pogledao Darmu. Za vreme ovog iznenadnog napada devojka
nije nainila nijedan pokret niti je glasa pustila. Bila je mirna i nepokretna, na
nekoliko koraka od kapetana, iako je njeno bledilo odavalo izvestan strah.
Ubijte me dakle ako smete rekao je kapetan obraajui se Janeu.
Zovu nas gusarima, ali mi moda znamo da budemo velikoduniji od
drugih odvratio je Portugalac. Da sam ja pao u radine ruke, on bi me sada
streljao; ja vam meutim, gospodine, poklanjam ivot.
To sam ja traio rekao je Tremal-Najk.
A ja ti nisam odbio dodao je Jane.
ta ete da uinite sa mnom? upitao je kapetan stisnutih zuba.
Pustiemo vas da se vratite u Makrae, gospodine.
Mogli biste da se kajete zbog ove velikodunosti, jer u sutra da krenem u
poteru za vama sa mojim brodom.
I nai ete protivnika dostojnog vas odvratio je Jane. Ako elite da
saekate posadu alupe, ona e kroz nekoliko minuta biti ovde.
Ti bednici su se znai predali?
Iznenadili smo ih i nisu mogli da nam se odupru. Laku no i dobra srea,
kapetane.
Videemo se bre nego to mislite.
ekamo vas, ser Morelande. Hajde, ukrcavajte se!
Tremal-Najk je uzeo za ruku Darmu, koja nije ni rei prozborila, blago je
povukao prema alupi i smestio je na krmi. Zatim su se ukrcali i ostali, dok je
kapetan nervozno etao obalom pokuavajui da pokida spone koje su mu
sputavale ruke. alupa je odmah zaplovila prema parnom amcu koji se dimio
i na ijem je pramcu bio upaljen fenjer.
 Poto je setno stegnula Portugalevu ruku i zahvalila mu se jednim
osmehom, Darma se podboila na lakat na ogradu krme i upravila svoj pogled
ka obali. I kapetan je prekinuo sa svojom etnjom. Stajao je uspravno na
jednoj peanoj dini i gledao kako se alupa udaljuje.
Pa dobro, Tremal-Naje, ta kae za ovaj poduhvat? upitao je Jane
smejui se.
Da ste demoni odvratio je Hindus. Nisam sumnjao da ete jednoga
dana doi da nas spasete, ali ne tako brzo. Kako ste doznali da su nas doveli u
Makrae?
Kasnije u ti ispriati ta se sve dogodilo posle vae otmice. Treba samo
da zna da imamo jedan od najmonijih brodova na svetu i da se pripremamo
za rat protiv rade od Saravaka i Engleske, da bismo im se osvetili i oterali ih
sa Mompraema.
Zar se na tako to usuujete?
I moram da ti kaem jo jednu stvar koja e te za uditi.
Koju?
Da je hodoasnik koji nam je toliko muka zadao izaslanik Sujodaninog
sina.
A gde se nalazi taj ovek?
Evo jo jedne misterije, moj dragi Tremal-Naje. Nadamo se da emo ga
negde sresti i da emo mu pripremiti kraj isti kao i njegovom ocu. Gospodine
Hauarde!
amac je stigao blizu parne barke i Amerikanac je spremno skoio na
palubu.
Je li sve u redu, gospodine Janee?
Bolje nije moglo da bude. Da li je amac pod punom parom?
Ve jedan as.
A zarobljenici?
Kao zeevi su.
 Preimo u barku, momci.
Pomogao je zatim Darmi da se popne na parni amac, u zatim su se
prebacili i svi ostali.
Pourimo rekao je Jane.
Zatim je naredio da odveu posadu barke i bacio naredniku aku funti,
govorei mu:
Na obali vas eka kapetan Moreland. Prenesite mu moje pozdrave i moju
zahvalnost to mi "je poklonio ovako lepu parnu barku. Gospodine Hauarde,
punom parom.
Barka se brzo kretala po tamnom moru, ostavljajui za sobom svetao,
fosforescentni trag. Najednom se pojavila jedna ogromna masa i prepreila im
put, dok je straan glas povikao:
Nianite topom na pramcu!
Stoj! naredio je spremno Jane. Hej, Sandokane, spusti stepenice.
Vraaju se tigrovi Mompraema!
Barka je usporila i prila ogromnom brodu, naavi se ba pod stepenitem
koje je bilo sputeno.
 STRANA BITKA
Sandokan je na vrhu stepenita ekao Janea i zarobljenike, a pored njega
je stajala divna devojka lako potamnele koe, blagih i finih crta lica, crnih oiju
i duge kose, isprepletene svilenim trakama. Na sebi je imala ivopisnu
hindusku odeu.
Nekoliko ljudi maslinaste boje koe, u marinskoj ratnoj uniformi,
osvetljavalo je stepenice velikim lampama. Jane se prvi popeo na palubu
pruajui ruke gusaru i mladoj Hinduskinji.
Nita? upitao je Malezijski Tigar brino.
Evo ih odvratio je Jane.
Sandokan je povikao i poleteo prema Tremal-Najku, dok se Darma bacila u
naruje mlade Hinduskinje, uzvikujui:
Surama! Nisam verovala da u te vie videti!
U kabinu, dragi moji prijatelji rekao je Sandokan poto je stegao u
zagrljaj Hindusa a Darmu poljubio u obraze. Imamo da priamo o hiljadu
stvari.
Trenutak, Sandokane rekao je Jane, zaustavljajui ga. Naredi da se
krene na sever i pod malom parom poimo prema drugom prolazu Redanga.
Tamo je jedan leopard koji nas eka i koji e, ako ga ne napadnemo, da
pokvari nae planove. Kae da je jai od nas.
Je li to neki brod?
Da, i u ovom trenutku se priprema u poteru za nama.
Ah! nainio je Sandokan nemarno. Sutra emo da se oslobodimo tog
nerazumnika.
Pozvao je Sambilonga i mainskog inenjera i izdao im neka nareenja, a
zatim je siao u elegantni salon sa Tremal-Najkom, Darmom i Suramom koja
se neno oslanjala o Janea, njenog belog sahiba.
ta misli sada da radi, Sandokane? upitao je Tremal-Najk.
 Da ponem sa neprijateljstvima, i to bitkom sa brodom koji je usidren u
uu Redanga. Poto smo objavili rat, pokaimo da emo ga odista i voditi.
Hoete li da ga potopite? upitala je Darma takvim glasom da se Jane
prenuo.
Unitiu ga, Darma odvratio je hladno Sandokan.
Polo je paljivo posmatrao devojku, Portugalac je video kako je lako
prebledela i uinilo mi se da je uzdahnula. No, to je bilo sve, jer devojka nije ni
re rekla posle gusarove smrtne presude ser Morelandovom brodu.
Svi su zatim ustali da se popnu na palubu. Surama je uzela Darmu za ruku i
rekla:
Pustimo ljude, a ti hodi u moju kabinu da se odmori. Pripremila sam ti
lepu postelju jer sam bila uverena da u te brzo ponovo videti.
No je prola u stalnom ispitivanju, ali bez rezultata. No, tek to je poela
da probija jutarnja svetlost, kada se sa krsta bonog jarbola zauo povik:
Dim na istoku!
Jane, Tremal-Najk i Sandokan odmah su se ispeli na boni jarbol sve do
osmatranice i ugledali, na mestu gde se more spajalo sa nebom, kako se jasno
uzdie trak dima u vedroj jutarnjoj atmosferi.
Dolazi sa ua Redanga rekao je Jane. Kladio bih se u sto funti
prema jednoj cigareti da je to brod ser Morelanda.
Sandokan je izvadio dogled iz depa, izduio ga to je vie mogao i upravio
prema brodu koji je ve bio vidljiv i golim okom.
Zaista lep brod rekao je. Reklo bi se da je to krstarica velike tonae.
Vidim mnogo ljudi na palubi.
Da li juri na nas? upitao je Jane.
I to punom parom, verujem. Plai se da ne pobegnemo. Ne, dragi moj,
nemamo tu nameru. Ovde emo zapoeti sa neprijateljstvima.
Je li to brod ser Morelanda? upitala je Darma malo brino, to nije
izmaklo lukavom Portugalcu.
 Pretpostavljamo.
Zatim je, hvatajui je za ruku i vodei prema kuli na krmi, upitao
osmehujui se:
ta ti je, Darma? Ovo je ve trei put kako mi se ini da se uzbuuje pri
pomenu kapetanovog imena.
Ja! povikala je devojka lako crvenei. Prevarili ste se, gospodine
Jane.
Jupitera mu! Nije li mi valjda oslabio vid od starosti?
Oh ne, vi jo veoma dobro vidite.
Kada brod potone pokuaemo da spasemo preivele, to ti obeavam,
Darma. A sada se sa Suramom povuci u kabinu. Ovde poinje kia granata.
U tom trenutku je sa mosta, kao zvuk trube, odjeknuo strani glas
Malezijskog Tigra:
Svom parom napred, mainisti! Spremni za paljbu! Strelci u zaklone!
Neprijateljski brod, koji je imao snane maine, bio je udaljen samo dve
hiljade metara i iao je pravo na Kralja Mora kao da je imao nameru da
kljunom udari u njega ili u najmanju ruku da uz njega pristane. Bila je to lepa
krstarica sa tri jarbola i dva dimnjaka. Iza ograde i u osmatrakim korpama
videli su se brojni strelci, a na komandnom mestu oficiri.
Ah! rekao je Sandokan koji je mirno posmatrao neprijateljski brod.
Hoe prvi da odmeri svoju snagu sa tigrovima Mompraema? Spremni smo
da te doekamo.
Dok su dve devojke brzo odlazile sa palube u kabinu na krmi, Sandokan,
Jane i Tremal-Najk su se povukli u komandnu kulu iz koje su imali vezu sa
mainskim osobljem.
Ameriki artiljerci, zajedno sa najboljim malezijskim niandijama, ekali
su iza svojih topova drei uzice upaljaa.
Istog asa planula su dva topa na pramcu, iza kojih je usledila pucnjava
bonih, od ega je zadrhtao itav brod.
 Krstarica, koja se pribliavala jo pet stotina metara, pohitala je da
odgovori.
Kugle i granate poele su u velikom broju da padaju na oba broda, kidajui
mostove i unitavajui opremu jarbola. Smeteni iza ograde, strelci su otvorili
vatru sa dosta uspeha.
Gust oblak dima obavijao je oba broda, dok je buka postajala tako strana
da je priguivala glas komandanata.
Ameriki brod, bolje zatien, bolje naoruan i uz to mnogo bri, sa
posadom koja se nazirala u dimu baterija, imao je prednost nad svojim
protivnikom. Njegovi snani topovi strano su tukli krstaricu, ruei joj ogradu
i buei trup.
Uzalud je jadni brod, koji je verovao da e lako da uniti gusare
Mompraema, pokuavao da se odri u ovom uraganu koji je pravio pokolj
meu artiljercima i strelcima. Njegove kugle su odskakale od metalne obloge
Kralja Mora, a njegove granate nisu uspevale da porue blindirane kule, iza
kojih su artiljerci Mompraema, pod upravom Amerikanaca, sigurno pucali.
Sandokan je povukao svoje strelce pod palubu jer je shvatio da su ti ljudi za
sada nekorisni, i izdao je nareenje da se krstarici zada poslednji udarac.
Uprkos besnoj i neprekidnoj neprijateljskoj topovskoj vatri, Kralj Mora
je bio skoro neranjiv. On je krenuo napred, opisujui veliki luk oko krstarice
koja se bila zaustavila. Na udaljenosti od etiri stotine metara ispalio je straan
plotun, koji je bio ubistven. ak su i dva dimnjaka bila oborena.
Gotovo je rekao je Jane. Pozovi ga na predaju.
Ako budu pristali odvratio je Sandokan.
Zatim je bila istaknuta bela zastava na glavnom jarbolu. Odgovor je bio
plotun koji je pokosio polovinu kormila Kralja Mora.
Znai, nije vam dosta? povikao je Sandokan. Poaljite ga na dno!
Pali! Pucaj bez prekida!
Ponovo je zapoela topovska paljba koja se stalno pojaavala. Ameriki
brod je inio uda. Liio je na gorui vulkan, spreman da sve uniti.
 Dosta! povikao je u jednom trenutku Jane, koji je sa komandne kule
prisustvovao ovom pokolju. Prekinite vatru! amce u more!
Sandokan se okrenuo prema Portugalcu i upitao ga:
ta to nareuje, brate?
Da prestane ubijanje.
Malezijski Tigar je za trenutak oklevao, a zatim je odvratio:
U pravu si: spasimo preivele. Ovi ljudi su, ili jo bolje, njihov
komandant je junak. Spustite alupe u vodu!
 SER MORELAND
Strana agonija krstarice je poela. Ovaj divan brod, koji je moda bio
najjai u eskadri rade od Saravaka, sada je bio gomila ruevina koje je gutao
plamen, dok je voda prodirala i vukla ga u morske dubine.
Brod je lagano tonuo, ali su njegovi artiljerci i dalje pucali poslednjim
preostalim topovima. Uprkos vatri sa broda koji je tonuo, parna alupa i tri
amca na vesla bili su sputeni sa Kralja Mora da sakupe poslednje preivele
u asu kada im nestane tlo pod nogama.
Jane je zapovedao amcem sa etrnaest veslaa, jer nije imao vremena da
upali motor. Sambilong je komandovao ostalima.
Pouri, Janee! povikao je Sandokan.
I Darma i Surama, koje su se popele na palubu, povikale su videi kako
plamen obavija nesreni brod:
Spasite ih! Spasite ih, gospodine Jane! Tonu!
Barka je prva prila krstarici. Ne vodei rauna o dimu i kii varnica, Jane
se brzo popeo uz stepenice koje su bile sputene i sa estoricom Malezijaca
poleteo prema komandnom mostu. Traio je pre svih ser Morelanda da ga
spase, ukoliko su ga granate Kralja Mora potedele.
Upravo su se probijali kroz ruevine i leeve koji su bili nagomilani na
palubu, kada je odjeknula eksplozija na krmi koja ih je sve pobacala u more.
Udar je bio tako snaan da se Jane onesvestio. Na sreu, Malezijci su videli
kako pada u more i na vreme ga ulovili i izvukli u amac. Krstarica je brzo
tonula. amci su svom snagom beali, dok se oko broda irio dinovski vrtlog.
Zastava Saravaka jo jednom se ukazala na zracima sunca, a zatim je potonula.
Jane, na sreu, nije bio povreen u eksploziji. On je bio samo omamljen
od eksplozije i iznenadnog leta u vodu. im su ga izvukli u amac otvorio je
oi.
Kako se oseate, gospodine Jane? upitao ga je Sambilong brino.
 Pometen sam malo, ali mi se ini da nita nije slomljeno odvratio je
Portugalac napreui se da se osmehne. ta je sa brodom?
Potonuo je.
A ser Moreland?
Tu je, u amcu. Spasli smo ga udom.
Jane je ustao bez iije pomoi. Mladi komandant krstarice leao je na dnu
amca, razdrljenih grudi, sklopljenih oiju i bleda lica koje je bilo poprskano
krvlju.
Mrtav! povikao je.
Ne, ali je rana koju je zadobio veoma teka.
Ko ga je ranio? upitao je ustro Jane. Ti, Sambilone?
Ja! Ne, gospodine Janee, to je od eksplozije.
Brzo! Na palubu!
etiri amca su se ve nalazila u blizini stepenica Kralja Mora. Dvojica
ljudi paljivo su podigli komandanta krstarice koji je bio u nesvesti i popeli
se... praeni Janeom i etrnaestoricom mornara sa krstarice, koji su bili jedini
preiveli. Sandokan ih je oekivao na vrhu stepenita. Kada je video kapetana i
radine mornare, skinuo je turban i rekao dubokim glasom:
Pota junacima.
Zatim je bez rei stisnuo Janeu ruku.
Darma, koja je stajala na nekoliko koraka od njih sa Suramom, bleda i
veoma uzbuena stranim prizorom, prila je mornarima koji su nosili
nesrenog komandanta.
On je mrtav, zar ne? upitala je slomljenim glasom.
Ne odvratio je Jane. Ali izgleda da je rana teka.
Oh, boe moj! povikala je devojka.
Tiho rekao je Sandokan. Nainite mesta za nesrenog junaka. Neka se
odnese u moju kabinu.
 Pokretom koji ne doputa prigovor, zaustavio je Darmu i Suramu, a zatim
je, sa Janeom i Tremal-Najkom, poao za mornarima.
Brodski lekar, Amerikanac, koji je kao i mainisti prihvatio Sandokanovu
ponudu da ostane na brodu sve do kraja kampanje, odmah je dotrao.
Hodite, gospodine Held rekao mu je Sandokan. Izgleda da je
komandant krstarice u loem stanju.
Uinii sve to mogu da ga spasem, gospodine odvratio je Amerikanac.
Oslanjam se na vas.
Izali su zatim iz kabine, u kojoj je ser Moreland bio smeten u gusarovu
bogatu postelju.
ekajte moja nareenja u hodniku, rekao je Sandokan dvojici mornara
i neka bolniari budu spremni.
Samo to je krenuo da izie, kada se dubok uzdah izvio iz bledih
ranjenikovih usana. Lekar je pokuao da spoji krajeve rane i pri tom dodiru
komandant krstarice je zadrhtao, a zatim otvorio oi. Pogledao je oko sebe
poluugaslim pogledom, koji je zaustavio prvo na doktoru a zatim na Janeu
koji je stajao sa druge strane postelje. Njegova usta su se otvorila i on je jedva
ujno proaputao:
Vi!...
Ne govorite, ser Morelande rekao je Portugalac. Doktor vam to
zabranjuje.
Komandant je odreno mahnuo glavom, a zatim je, prikupljajui svu snagu,
rekao:
Moj... ma... je ostao... na... mom... brodu...
Ja ga nisam prihvatio, gospodine rekao je Sandokan. ao mi je ako je
potonuo sa brodom jer neu moi da vam ga nadoknadim. Vi ste junak i ja vas
potujem.
Mladi ovek je krajnjim naporom podigao desnu ruku i pruio je svome
protivniku, koji je prihvatio i blago stisnuo.
 A moji... ljudi? upitao je ser Moreland, dok mu je uzbuenje izobliilo
lik.
Spasli smo ih... dosta, ne zamarajte se.
Hvala... proaputao je ranjenik.
Zatim se opustio zatvarajui oi: bio se ponovo onesvestio.
Na vas je red, doktore rekao je Sandokan.
Ne sumnjajte, gospodine, leiu ga kao da vam je sin. Neka dou
bolniari!
Kada su uli bolniari sa mnogobrojnim bocama i zavojima, Sandokan i
Tremal-Najk su napustili kabinu i lagano se popeli na palubu. Tamo ih je
oekivala Darma, koja se obratila Portugalcu.
Gospodine Janee aputala je napreui se da joj glas bude miran. Da
li e ga spasti?
Portugalac je posmatrao nekoliko trenutaka ne odgovarajui, a zatim se
osmehnuo i stegnuo joj ruku.
Nadam se odvratio je. Da li te mnogo zanima taj mladi, Darma?
On je hrabar...
Ima neto vie od toga.
Ako ozdravi, hoete li ga zadrati kao zarobljenika?
Videemo ta e odluiti Sandokan; ali to je mogue.
Darma je zatim prila Surami koja je stajala podalje, dok je Jane poao
Sandokanu koji je ivo razgovarao sa Tremal-Najkom.
Jane i ja smo ve nainili na ratni plan objasnio je Sandokan. Naa
prva i osnovna namera je da ne dopustimo da nas iznenade eskadre, bilo one iz
Saravaka bilo engleske. Oni e svakako pokuati da se sjedine da bi nas
smlavili jednim udarcem; ako pronaemo nain da uvek imamo dosta goriva,
moi emo, sa brzinom Kralja Mora, da se nasmejemo i radi i guverneru
Labuana.
 I ba zato bih vam savetovao da pokuate sa napadom na skladita uglja
koja se nalaze kod ua Saravaka rekao je Tremal-Najk.
To emo i pokuati odvratio je Sandokan. A zatim emo da unitimo
ona koja Englezi imaju na malom ostrvu Mangalum. Kada budu ostali bez
goriva, moi emo da im zadamo smrtni udarac, i to engleskoj trgovini sa
Kinom i Japanom. Da li se slaete sa mojom idejom?
Da odvratili su u jedan glas Jane i Tremal-Najk.
No, imam jo jedan projekt nastavio je Sandokan posle krae pauze.
Da pobunimo Dajake u Saravaku. Meu njima imamo stare prijatelje, one koji
su nam pomogli da unitimo Demsa Bruka. Hteo bih da im uputim dobru
poiljku oruja kako bi mogli da stupe u akciju. Sa nama na moru i stranim
glavoseama za leima, rada i njegov saveznik, Sujodanin sin, svakako se
nee nai na postelji od rua.
Misli li da se sin poglavara tugsa nalazi kod rade? upitao je Tremal-
Najk.
U to sam siguran odvratio je Sandokan.
I ja dodao je Jane.
Da li ste ugovorili sastanak sa Marijanom? upi tao je Hindus.
eka nas kod rta Tanjong-Datu sa tovarom uglja, municije i oruja.
Je li ve tamo?
Pretpostavljam.
Onda idemo za Saravak zakljuio je Tremal-Najk.
 LOV NA KRALJA MORA
Trenutak kasnije, poto su ukrcali preivele sa krstarice na jedan amac i
snabdeli ih sa dovoljno namirnica da mogu da stignu do Redanga, gusari su se
uputili na jug.
Vladao je potpuni mir, jer je u ovim oblastima retko duvao vetar, ega su
se plaili jedrenjaci, koji su esto u ovim vodama stajali nepokretni nedeljama.
Pa dobro, Tremal-Naje, ta kae o naem Kralju Mora? upitao je
Sandokan koji se ponovo popeo na palubu poto je napravio kratku posetu ser
Morelandu.
Da je to najbolja i najjaa krstarica koju sam video: pravo udo
odvratio je Hindus ushieno.
Da, ameriki graditelji su vrsni. Oni su dvadeset godina nabavljali
brodove iz inostranstva, a sada sve tuku u gradnji. Jaki i moni, eto kakvi su
njihovi brodovi danas. Sa ovim emo dobro da zaposlimo nae protivnike.
A ako Engleska poalje na nas najbolje brodove svoje flote? Jesi li na to
mislio, Sandokane?
Nateraemo ih da tre, dragi moj odvratio je Malezijski Tigar. Okean
je prostran, na brod je najbri, uvek emo pronai neki engleski transport koji
emo napasti i uzeti gorivo. Ja nemam nameru da beskonano vodim ovaj rat,
ali mi smo pretrpeli ogromne tete od naih neprijatelja, takve da emo ih
naterati da poale zbog dana kada su nas isterali sa naeg ostrva.
Zatim je zapalio svoju divnu nargilu, uzeo podruku Hindusa, i poto su
proetali nekoliko minuta izmeu kula, rekao:
Zna li da se kapetanovo stanje poboljava?
Ser Morelandovo? upitao je Tremal-Najk.
Da, uprkos stranoj rani. Ima samo laku groznicu. Gospodin Held je
veoma zauen. Kakav udesni organizam tog oveka!
Za sada jo nita ne znam rekao je Sandokan. Razmisliu za ta bi
mogao da nam koristi. Pre svega, pokuajmo da se sprijateljimo sa njim. On
nam duguje zahvalnost to smo ga spasli od smrti.
Pogaam tvoju misao rekao je Tremal-Najk. Nada se da e od njega
da dozna neto o Sujodaninom sinu.
Tako je odvratio je Sandokan. Uznemiruje pomisao da se bori protiv
nepoznatog neprijatelja, za koga ne zna ni gde se nalazi ni ta smera. No,
jednog dana e se otkriti, pokazae se, pretpostavljam, i tada e Tigar da
prodere hinduskog tigria.
U tom trenutku se pojavio doktor Held.
Dakle, gospodine Held? upitao je Sandokan brzo mu prilazei.
Sada ve mogu da odgovaram za njegovo ozdravljenje odvratio je
lekar. Kroz petnaest dana taj ovek e biti sasvim dobro. Ti anglo-hindusi
imaju tvrdu kou.
Kada su uli, ser Moreland je, prilino jasnim glasom, razgovarao sa
doktorkom Heldom, ispitujui ga o snazi gusarskog broda. Videi posetioce,
napregao se da sedne. Sandokan ga je spreio jednim pokretom.
Ne, ser Morelande rekao je. Jo ste isuvie slabi, i za sada morate da
izbegavate svaki napor. Je li tako, dragi moj Helde?
Rana bi mogla da se otvori odvratio je lekar. Zabranio sam vam, ser,
bilo kakvo kretanje.
Moreland je pruio ruku Amerikancu, a zatim Janeu i Sandokanu,
govorei:
Hvala to ste me spasli gospodo, bez obzira to sam eleo da se utopim
zajedno sa mojim brodom i mojim nesrenim mornarima.
Zatim ga je Sandokan, upitao: Kako se oseate, ser Morelande?
Relativno dobro. Doktor me uverava da u ustati kroz deset dana.
Bie mi veliko zadovoljstvo da vas vidim kako etate palubom moga
broda.
Znai, vi nameravate da me zadrite kao zarobljenika rekao je kapetan,
smeei se.
I da hou da vas oslobodim, u ovom trenutku ne bih mogao, jer smo
dosta daleko od obale.
Plovite li prema severu?
Ne, ser Morelande, idemo prema jugu. elim da vidim ue Saravaka.
Razumem vas, gospodine. Pokuaete da izvrite prepad na radina
skladita uglja.
To jo ne znam.
Gospodine Sandokane, eleo bih da mi neto objasnite, ako doputate.
Govorite, ser Morelande odvratio je tigar od Malezije. A zatim, ako
mi vi dopustite, postaviu vam nekoliko pitanja.
eleo bih da znam zato ste i radu od Saravaka uvukli u ovaj rat.
Zato to smo uvereni da je zatitnik tajanstvenog oveka koji je na nas
nahukao Engleze iz Labuana i koji nam je za samo mesec dana naneo toliko
tete.
Ko je taj?
Sandokan je otro posmatrao kapetana, kao da je hteo da prodre do dna
njegovog srca, a zatim je rekao:
Nemogue je da vi, pripadnik radine mornarice, niste upoznali tog
oveka.
Laki drhtaj preao je preko Morelandovog lica i on je utao nekoliko
trenutaka.
Ne, rekao je zatim nikada nisam video oveka koga ste pomenuli.
Meutim, uo sam kako se govori o nekoj tajanstvenoj osobi, koja izgleda
poseduje ogromno bogatstvo i koja je posetila radu, stavljajui mu na
raspolaganje brodove i ljude, kako bi osvetio Demsa Bruka.
To je Hindus, zar ne?
Ne znam odvratio je ser Moreland. Nikada ga nisam video.
 Je li taj ovek podstakao Engleze i radu protiv nas?
Tako su mi rekli.
Ser Moreland je uzdahnuo i opustio se na jastuku.
Mirno se odmarajte rekao mu je Sandokan. Ove noi se nita nee
dogoditi.
Izaao je sa Janeom i obojica su se popeli na najviu palubu broda. Tu su
bile Surama i Darma, koje su se osveavale i askale sa Tremal-Najkom.
Videi Janea, Darma mu je prila, pitajui ga pogledom.
Sve je u redu proaputao je Portugalac sa svojim uobiajenim
smekom.
Da li u moi da ga posetim?
Sutra te niko nee spreiti, ako...
Govor je bio prekinut povikom koji je dolazio sa osmatranice na bonom
jarbolu:
Dim na horizontu! Gledajte ka zapadu!
Na ovaj povik Sandokan je skoio i naredio da itava posada doe na
palubu. Na jo uvek plamteem nebu, jer sunce nije potpuno zalo, video se
tanak stub dima.
Da li je to ratni brod koji nas trai, upitao je Jane ili neki miran
parobrod na putu za Saravak?
Vie verujem da je ratni brod rekao je Sandokan upravljajui dogled
koji mu je dodao Sambilong. Ah! Gle! Izgleda da se udaljuje prema zapadu,
jer se dim povija ka nama.
Da li nas je opazio? upitao je Tremal-Najk koji je priao.
Kao to smo mi opazili njega, tako je i njihov komandant video na dim.
Rodila mi se jedna sumnja rekao je Jane.
Kakva?
Da to nije izvidnica?
 Mogue je odvratio je Sandokan.
ta misli da inimo?
Da ga pratimo na odstojanju. Sutradan, u osvit zore, poi emo na njega,
i teko njemu ako pripada radinoj ili labuanskoj eskadri. No emo provesti
na palubi.
Mrak se brzo sputao tako da vie nije mogao da se vidi taj trak dima, ali je
Kralj Mora nastavio da plovi u tom pravcu. Sa svojim mainama on e ga
sigurno dostii pre zore i zarobiti, ili potopiti, svojim stranim topovima.
Dvanaest vorova! naredio je Sandokan. Slediemo ga izbliza.
Sandokan paljivo je gledao prema zapadu, ispitujui celu liniju horizonta.
Najednom je spustio dogled. Blesak rekao je.
Gde, Sandokane?
Sevnulo je u pravcu kojim plovi brod. ini mi se da je to blesak
elektrine svetlosti.
Da, gospodine potvrdio je Amerikanac Hauard, koji je na trenutak
napustio mainsku salu. I ja sam ga opazio.
Da li to ovaj brod odgovara drugom? upitao je Jane.
To je ono ega se bojim odvratio je Sandokan. Na sreu, horizont je
ist i uskoro emo videti neprijatelja. Gospodine Hauarde, izdajte nareenje da
se brzina povea na etrnaest vorova. Ba me zanima ko e moi da se takmii
sa nama.
Tek to je Amerikanac preneo nareenje, blesak se ponovo video u istom
pravcu. Izgledalo je da je elektrina lampa velike snage rasula snop svetlosti po
okeanu. as kasnije, tanak trak dima podigao se na horizontu.
Raketa rekao je Jane. To su dva broda koja se dogovaraju, a jedan
od njih je svakako onaj koji nam je izmakao sigurno oznaava na pravac.
Gospodine Sandokane, rekao je Amerikanac ako se ne varam, vidim
jednu crnu taku kako juri okeanom. Upravo prelazi preko fosforescentnog
dela vode.
 Taka! Onda to ne moe da bude brod.
Kree se izvanrednom brzinom.
Da nije parna alupa?
Ponovo je upravio dogled i nekoliko trenutaka ispitivao povrinu mora.
Crna taka, koja je brzo rasla, prola je fosforescentnu zonu, utapajui se u
tamu vode, ali se malo dalje pojavila druga, nainjena od hiljada anemona,
meduza i svetleih ivotinjica.
Izgleda mi kao velika parna alupa rekao je Sandokan. Udaljena je
najvie dve hiljade metara. Poslaemo je da pravi drutvo meduzama. Majstore
teher!
 TAJNE SER MORELANDA
Jedan stari majstor tobdija, duge prosede brade i etvrtastih ramena, priao
je ljuljajui se kao to to ine stari morski vuci.
Kapetan koji nam je prodao ovaj brod rekao mi je da si ti uveni artiljerac
rekao je Sandokan, dok je ovek izvadio iz usta cigaretu koju je vakao i
pozdravio.
Oi me jo dobro slue, komandante odvratio je stari.
Da li bi mogao da poalje jednu kuglu ovom radoznalcu koji pokuava
da nam prie? Ako ga pogodi ili potopi, eka te sto dolara nagrade.
Nita vie ne traim, komandante, nego da se Kralj Mora zaustavi na
pet minuta.
Zahtevam majstorski hitac.
Pokuau, komandante.
Crna taka koja je za sobom sada ve ostavljala veoma vidljiv trag, ulazila
je u drugu fosforescentnu zonu.
Da li ga vidi? upitao je Sandokan.
To mora da je jedna od onih gadnih zveri koju su izmislili moji
sunarodnici i koja nosi torpedo, uvren na motki rekao je stari. Opasne
su ako se priblie.
Na svoje mesto!
Parna alupa se tada nalazila na oko hiljadu pet stotina metara od Kralja
Mora. Njen trup je jasno odudarao od svetle povrine vode.
Odjeknuo je pucanj i blesak je prosekao tamu. Nekoliko trenutaka ulo se
samo muklo zvidanje projektil velikog kalibra udaljavao se letei nad samim
talasima. Najednom je u daljini odjeknula detonacija i plamen se uzdigao iznad
alupe-torpednjae. Istovremeno je naglo nestalo i fosforescencije. Svetlei
morski ivalj, prestraen ovim praskom, brzo se sunovratio u tajanstvene
dubine mora.
 Pogoen! povikao je Sandokan.
Stari tobdija je priao Sandokanu ozarena lica.
Komandante rekao mu je zaradio sam mojih sto dolara.
Ne, nego dve stotine ispravio ga je Malezijski Tigar.
Sandokan je zatim napravio nekoliko koraka i povikao:
To sam i oekivao! Hajde, neka bude: naterau vas da trite!
Na horizontu se, posle nestanka svetleih ivotinjica, pojavilo nekoliko
svetlih taaka koje su se jedva razaznavale. Za one koji su ostarili na okeanu to
nisu bile zvezde; to su morali da budu brodski fenjeri, verovatno sa ratnih
brodova koji su krenuli po tragu Kralja Mora.
Da li je to radina eskadra ili eskadra iz Labuana? upitao je Jane.
ini mi se da ovi brodovi dolaze sa severa odvratio je Sandokan.
Kladio bih se da engleska flota pokuava da se sjedini sa flotom iz Saravaka.
Neko ih je obavestio da smo mi ovde i oni su krenuli u lov.
To remeti nae planove.
Tako je, Janee biemo prisiljeni da beimo prema severu. Kralj
Mora je moan, ali ne toliko da moe da se suprotstavi itavoj eskadri.
I ta smera?
Da ostavim za bolja vremena unitavanje saravakih skladita uglja i da
doem do vrha Tanjong-Datu, kako bih se sastao sa Marijanom. Kada se
snabdemo gorivom u Mangalumu, moi emo da se vratimo i ukljuimo u
plovne linije. Kad eskadra bude dola da nas potrai u oblasti Labuana, mi
emo otii da svedemo raune sa raom i Sujodaninim sinom.
Roen si za velikog admirala rekao je Jane, smejui se.
Da li se slae sa mnom?
Potpuno. A Marijana?
Poslaemo zapovest da nas eka na uu Sedanga i naloiemo njenoj
posadi da naorua nae stare prijatelje Dajake.
 Krenimo onda brzo, pobratime. Brodovi nam se pribliavaju.
Gospodine Hauarde! povikao je Sandokan. Punom parom!
Ii emo najbre to moemo, komandante odvratio je Amerikanac.
Rastojanje, meutim, ne samo da se nije smanjivalo ve se iz minuta u
minut poveavalo, iako da neprijateljski brodovi nisu mogli da se takmie sa
brzim gusarskim brodom. Posle jednog asa besne trke, svetle take se skoro
nisu videle.
Mislim da je vreme da krenemo u pravcu severozapada rekao je
Sandokan Janeu. Englezi e nastaviti da jure za nama prema severu.
Naredio je da se pogase svi fenjeri, a zatim se Kralj Mora, poto je opisao
veliki luk, ponovo uputio ka severozapadu.
Manevar mora da je potpuno uspeo jer su se jo nekoliko minuta fenjeri
videli na horizontu a zatim nestali.
Sve je u redu rekao je Jane zadovoljno. Moemo da poemo
nekoliko asova na spavanje. Odmor je i te kako zasluen.
Kada je svanulo, more je bilo potpuno pusto. Videle su se samo morske
ptice kako lete nad talasiima koje je podigao jutarnji povetarac. Kralj Mora
je smanjio brzinu na osam vorova, jer je gorivo bilo isuvie dragoceno da bi
se rasipalo.
Sa prvim zracima sunca Sandokan se, po malo uznemiren, vratio na
palubu, bez obzira to nije sumnjao u dobar ishod nonog manevra.
Kada su sili u kabinu, ser Moreland je ve bio budan i askao sa lekarom.
Videi Darmu iza Sandokana i Janea, kapetanov pogled je blesnuo i
nekoliko trenutaka nije se skidao sa devojke.
Vi, mis! povikao je. Koliko sam radostan to vas ponovo vidim!
Kako ste, ser Morelande? upitala je mlada devojka, crvenei.
Oh! Rana brzo zarasta, zar ne, doktore?
Kroz osam ili deset dana bie potpuno zatvorena odvratio je Amerikanac.
To je odista udesno ozdravljenje.
 Vie bih volela da vas nisam videla ranjenog, ser Morelande rekla je
Darma.
U tom sluaju me ne biste nali ovde odvratio je kapetan. Potonuo
bih zajedno sa mojim brodom, pored zastave moje zemlje.
Radosna sam to su vas izvukli iz ruku smrti.
Mladi kapetan je pogledao smeei se, a zatim rekao:
Hvala, mis, ali...
ta hoete da kaete, ser Morelande?
Da bih bio zadovoljniji da su se spasli i moj brod i moji mornari. Ah!
Mis, nisam oekivao tako straan poraz, koji sam pretrpeo od strane vaih
zatitnika. Pa ipak, verujte, ne alim zbog ovog mog zatoenitva.
Ser Morelande rekao je Sandokan znate li da su nas ove noi engleski
brodovi skoro sasvim iznenadili?
Eskadra iz Labuana? povikao je ranjenik uzbueno.
Pretpostavljam da je to bila ona, ali mi smo uspeli da je zavaramo i da se
lako izvuemo iz opasnosti.
Ipak, nemojte misliti da ete uvek biti takve sree rekao je kapetan.
Jednoga dana, kada se tome najmanje nadate, nai ete se pred ovekom koji
nee znali za milost.
Aludirate na Sujodaninog sina? upitao je Sandokan.
Vie ne mogu da vam kaem. To je tajna koju ne mogu da odam
odvratio je Anglo-Hindus.
To samo moe da bude on rekao je Janez bez obzira to ste tvrdili da
nita ne znate o naem upornom i tajanstvenom neprijatelju.
Izgleda da ga ser Moreland nije ni uo. Gledao je Darmu sa velikom
udnjom. Sandokan, Jane i devojka zadrali su se jo nekoliko minuta u
kabini, izmenili nekoliko rei sa doktorom, a zatim su se oprostili.
Pre no to je devojka izala, ser Moreland joj se obratio, gledajui je sa
izvesnom tugom:
 Nadam se, mis, da u vas ubrzo ponovo videti i da me neete uvek
smatrati neprijateljem.
Kada je devojka izala, kapetan je jo dugo posmatrao vrata ruku
skrtenih na grudima, da bi se zatim opustio i rekao doktoru, uzdahnuvi:
Kako je rat tuna stvar....Seje mrnju ak i meu srcima koja bi mogla da
kucaju u zajednikoj ljubavi.
I vae bi tako tuklo, zar ne, ser Morelande? rekao je Amerikanac,
smeei se.
Da, doktore, priznajem.
Za mis Darmu?
Zato bi trebalo to da krijem?
To je lepa i hrabra devojka, dostojna svoga oca i vas.
I koja nikada nee biti moja rekao je ser Moreland sa udnim
naglaskom. Sudbina je, bez nae krivice, iskopala provaliju koju niko nee
moi da savlada.
Zbog ega? upitao je Held, zauen tim tonom, u kome kao da je bilo i
udnje i duboke mrnje. Ovi ljudi su radini i engleski neprijatelji, a ne vai.
Ser Moreland je gledao Amerikanca, ne odgovarajui. Njegovo lice je u
tom trenutku poprimilo tako straan izraz da je to ivo pogodilo Amerikanca.
Reklo bi se da ima neke tajne u vaem ivotu rekao je doktor.
Proklinjem sudbinu, i to je sve odvratio je mladi muk!im glasom.
Zatim je, naglo menjajui ton, upitao:
Doktore, kuda nas vodi komandant?
Za sada ide na severozapad.
Moda u Saravak?
Okean je ogroman, ser.
Da, to je istina, ali kada deset ili dvadeset brodova zaplove sa svih strana
ovim okeanom i stegnu, kao u kakav gvozdeni obru, vau krstaricu, kakva e
vam nada ostati? Divim se smelosti malezijskih gusara, kao to se divim i
njihovom brodu koji je remek-delo pomorskog graditeljstva, pa ipak mi
dozvolite da sumnjam u dobar ishod. Ne poriem da moete da priinite veliku
tetu engleskoj mornarici i da zadate radi mnogo muka jer va Kralj Mora
za sada je najbri i najbolje naoruan ratni brod, ali to ipak nee dugo trajati.
Ovi strani gusari nemaju nameru da mnogo godina dre u ahu engleske
brodove, ser Moreland. Oni dobro znaju ta ih eka i svesni su da e jednoga
dana njihova tela da odu na veni odmor u tamnim talasima mora Sonda ili na
dno nekog stranog bezdana.
Da li mis Darma to zna? upitao je ranjenik uzdrhtavi.
Pretpostavljam, ser Morelande.
Ah! Iskrcajte je! Spasite je!
Ovde se bore njen otac i njeni zatitnici, kojima, kako su mi rekli, duguje
ivot i koje nee napustiti.
Ser Moreland je preao akom preko ela, a zatim rekao kao da govori sam
sa sobom.
Bilo bi bolje da sutra ujedinjene flote sve potope, zajedno sa mnom. Bio
bi to kraj i vie nikada ne bih uo glas krvi koji poziva na osvetu.
 U MORU SONDA
est dana kasnije Kralj Mora je stigao do rta Tanjong-Datu, tog
prostranog gorja koje prema zapadu zatvara zaliv, bolje reeno, Saravako
more.
Tu je bila Marijana, skrivena u malom sidritu i zaklonjena visokim
stenama koje su je titile od pogleda brodova koji su prolazili na otvorenom.
Brodom je zapovedao jedan od najstarijih gusara Mompraema, koji je
uestvovao u svim Sandokanovim i Janeovim poduhvatima, ovek veoma
odan i izuzetnih osobina, kako ratnih tako i mornarskih.
Plaei se da ga jo uvek prate, Sandokan je brzo izdao ljudima poslednja
nareenja. Marijana je bez oklevanja morala da krene u Sedang i da uz reku
stigne do istoimenog grada, pretvarajui se kao da je miran trgovaki brod, sa
holandskom zastavom. Zatim je trebalo da stupi u vezu sa Dajacima koji su
nekada uzeli uea u obaranju Demsa Bruka, strica sadanjeg rade, da im
razdeli oruje i municiju, i da pobuni i zapali dravne granice, a sama da eka,
na uu reke, povratak Kralja Mora.
Nekoliko asova kasnije, dok se Marijana pripremala da odjedri,
krstarica je napustila Tanjong-Datu i umerenom brzinom krenula prema
severoistoku, da se u Mangalumu obilno snabde ugljem namenjenim
brodovima koji su ili u kineska mora.
Sedam dana kasnije, brod je proao pored peanog spruda kod Vernona.
Toga dana ser Moreland se prvi put pojavio na palubi, uz doktorovu pomo.
Jo je bio veoma bled i veoma slab, ali njegova rana je bila skoro potpuno
zarasla, to je dugovao svojoj snanoj konstrukciji i briljivoj nezi vrsnog
Amerikanca.
Bilo je divno i ne mnogo toplo jutro. Sve povetarac je duvao s juga,
nabirajui beskrajnu povrinu mora Sonda i neno umei meu metalnim
postrojenjima krstarice.
Ugledavi kapetana, kojeg je pridravao lekar, Jane mu je poao u susret.
Eto, najzad ste ojaali rekao mu je. Radujem se zbog toga, ser
Morelande. Ljudima sa mora vie godi slobodan vazduh palube nego onaj u
kabini.
Ah! To da, gospodine Jane rekao je ser Moreland sa neto gorine.
Zatim je, poto je bacio pogled na more i doboko udahnuo morski vazduh,
dodao: Napustili ste vrele predele. Ovo je severni vetar. Kuda idemo, ako
vam nije neugodno da mi to kaete?
Veoma daleko od Saravaka.
Beite, dakle, iz oblasti u kojoj su radini brodovi?
Za sada da, jer moramo da obnovimo nae zalihe.
Znai, imate prijateljske luke.
Ne, nama je dovoljan neprijatelj da se od njega snabdemo odvratio je
Portugalac, smeei se. Ser Morelande, smestite se to bolje moete i udiite
malo ovaj povetarac.
Anglo-Hindus se poklonio zahvaljujui se, a zatim se popeo na najvii deo
broda, na kome je ugledao Darmu u jednoj stolici za ljuljanje. Devojka se
pretvarala da ita knjigu, ali je kroz duge trepavice posmatrala kapetana.
Kapetan je utao nekoliko trenutaka, gledajui devojku koja je bila lepa
nego ikad, a zatim rekao, glasom koji je udno podrhtavao:
Kakva srea to se nalazim ovde posle toliko dana zatoenitva, i to pored
vas, jer sam se bojao da vas neu vie videti posle vaeg bekstva iz Redanga.
Dobro ste se poigrali sa mnom, mis.
Zar niste kivni na mene, ser Morelande? Prevarila sam vas.
Ne, mis: vae pravo je bilo da pribegnete svakakvom lukavstvu da biste
se oslobodili. Ja bih, meutim, vie voleo da vas drim kao moju zarobljenicu.
Zato?
To ne znam: oseao sam se srenim pored vas.
Kapetan je duboko uzdahnuo, a zatim rekao tunim glasom:
Pa ipak, sudbina mi nalae da vas zaboravim.
 Kada je ula ove rei, Darma je pobledela i rekla:
Da, ser Morelande, ovek se mora prikloniti pred sudbinom.
Naa ljubav bi je ispunila, jer ljubav nema domovine, i ako...
elela bih da je tako rekla je Darma tuno. Ser Morelande, zaboravite
me. Vi ete jednoga dana biti slobodni, ponovo ete poi na more i predani
svojoj dunosti koja od vas trai da nas unitite, vi ete me zaboraviti.
Da ubijem vas! povikao je Anglo-Hindus. Sve druge da, ali vas ne.
Rei sve druge izgovorio je sa takvom mrnjom, da ga je Darma
prestraeno pogledala.
Reklo bi se da gajite neku tajnu mrnju prema Janeu i Sandokanu, pa i
prema mome ocu.
Ser Moreland se ugrizao za usnu kao da se kaje to su mu izmakle ove rei,
a zatim je spremno nastavio:
Jedan kapetan ne moe da oprosti onima koji su ga pobedili i potopili
njegov brod. Ja sam obeaen i treba da se osvetim jednoga dana.
I pobiete sve? upitala je Darma u strahu.
Bilo bi bolje da sam potonuo sa mojim brodom rekao je kapetan
izbegavajui da d odgovor na devojino pitanje. Taj strani urlik koji me
progoni vie nisam uo.
ta kaete, ser Morelande?
Nita odvratio je kapetan muklo. Nita, mis Darma. Buncao sam.
Zatim je ustao i poeo urno da eta, kao da vie nije oseao bolove od
rane koja jo nije bila sasvim zaceljena. Videi ga u pokretu, doktor Held, koji
nije bio daleko, brzo mu je priao.
Ne, ser Morelande rekao mu je. Takvi napori mogu da imaju teke
posledice i ja vam to, za sada, zabranjujem. Moj nadzor nad vama jo nije
prestao.
Zar je vano ako mi se rana ponovo otvori? rekao je kapetan. Ako bi
me to stajalo ivota, bio bih zadovoljan. Bar bi se sve zavrilo.
 Nemojte aliti to ste spaeni, ser rekao je doktor hvatajui ga podruku i
odvodei ga u kabinu. Ko moe da kae ta vas eka u budunosti?
Gorina i nita drugo odvratio je kapetan.
Pa ipak, jue ste mi izgledali veseli to ste jo ivi.
Kapetan nije odgovorio i pustio je lekara da ga odvede u kabinu.
U podne su Jane i Sandokan zakljuili da ih pet stotina pedeset milja deli
od Mangaluma, razmak koji su mogli da preu za vie od dvadeset etiri asa,
ne forsirajui maine. Obojica su hitala da tamo stignu jer su se pojavili prvi
znaci da e se vreme pokvariti, iako je jutro bilo lepo.
More Sonda, otvoreno hladnim vetrovima juga i zapada, jedno je od
najgorih mora. Sa njim se ne moe porediti ni Pacifik, jer vetrovi podiu
ogromne talase kakvi se retko gde sreu. Osim toga, Mangalum nije mogao da
ponudi bezbedno sklonite jednom tako velikom brodu, poto je imao samo
jedno malo pristanite podesno za prahose. Zebnja koja je obuzimala stare
morske vukove brzo se potvrdila. Pred vee je sunce zalo za guste oblake crne
boje, a povetarac se pretvorio u snaan i hladan vetar. Mir koji je vladao na
moru bio je pomuen. Uzvitlali su se talasi muklo brujei, i nasrui na
krstaricu, grubo je podizali.
Podiu se strani talasi, zar ne, gospodine Janee? rekao je doktor Held.
Ponekad znaju da budu visoki petnaest, pa i osamnaest metara, a tek
koliko dugi...
Ali Mangalum mora da nije daleko.
Bilo bi bolje da ga zaobiemo, dragi moj gospodine Held. Mangalum je
Velika litica, a ostrva pored njega dva stenovita iljka.
Njegovi stanovnici ne ive zavidan ivot.
Pa ipak, ne izgledaju nezadovoljni svojom zemljom, ma koliko da su
potpuno izolovani od ostalog sveta. Oni samo ponekad vide po koji brod. ak
i skladite uglja ne obnavlja se svake godine, ve svake druge ili tree.
Kau da je to najmanja kolonija koja postoji na naem globusu.
 To je istina: ne broji ni stotinu dua. Prole godine ih je bilo osamdeset
devetoro.
Sa velikim zadovoljstvom u da pogledam to malo kraljevstvo. Nadajmo
se da e nas dobro primiti rekao je doktor.
U to sumnjam odvratio je Jane. Ostrvljani e se truditi da izbegnu
davanje uglja, koji oni troe u velikim koliinama. No, moi emo da ih
umirimo jer imamo ubedljive argumente. Samo neka pozovu Engleze u pono,
mi emo ih oterati. U ratu smo i ratovaemo pro liv svih engleskih podanika,
bez izuzetka.
 OSTRVO MANGALUM
itave noi talasi su tukli Kralja Mora. Oni su neprekidno dolazili sa juga
uzburkavajui itavo more Sonda. Vetar nije prestajao, ali jo nije bio tako
snaan da ometa plovidbu krstarice.
Sutradan se vreme pogoralo. Talasi su besno sledili jedni druge,
penuajui se i muklo riui i razbijajui se o trup broda.
Videli su se dinovski albatrosi kako jure meu talasima, a zatim uzleu
opisujui munjevite krugove. Kralja Mora je sjajno odolevao uraganu, lako
savlaujui talase koji su urlajui nasrtali na njega.
Uvee je nepogoda dostigla vrhunac a krstarica jo nije ugledala vrh ostrva.
Opreznost je nalagala da se dri otvorenog mora kako se ne bi izloila
opasnosti da bude baena na neku stenu.
Saekaemo da se umiri, pa emo se onda pribliiti Mangalumu rekao
je Sandokan. Goriva imamo jo za nekoliko dana.
Svi su bili na palubi, ak i Darma i ser Moreland.
Talasi su bili prave pokretne planine i obarali su se na krstaricu uz
zagluujuu riku, ometajui joj plovidbu i pretei da je odvuku sa njenog puta.
Udari mora su bez prestanka sledili jedan za drugim i razbijali se o kule,
briui palubom i stvarajui veliku opasnost za mornare koji su leteli od
ograde do ograde, a ponekad bili ak i odignuti sa tla.
Jane i Sandokan izgleda nisu mnogo bili zabrinuti zbog besa uragana jer su
imali poverenja u svoj brod i nisu sumnjali u pobedonosni ishod. Pa ipak su
preduzeli sve mere da se mogu uspeno boriti sa uraganom. Udvostruili su
mainsko osoblje kao i ljude na krmi, osigurali su amce i vezali lake topove, i
zatvorili sve male bone prozore kako ni kap vode ne bi ula u brod.
Svu no se Kralj Mora junaki suprotstavljao uraganu, ne udaljujui se iz
oblasti Mangaluma. Sutradan, pre podne, poto se malo smirio bes vetra, brod
je uzeo svoj prvobitni pravac. Nebo je jo uvek bilo pretee, pa je po svemu
sudei trebalo da se bura kasnije nastavi.
 Pourimo da iskoristimo ovaj trenutak mira rekao je Sandokan Janeu i
Tremal-Najku. Ugljarnice su skoro prazne i bilo bi nerazborito saekati drugi
uragan sa poluugaenom vatrom.
Ostrvo nije moglo da bude daleko jer se Kralj Mora nije mnogo udaljio
prema zapadu. I zaista, oko deset asova ujutru na horizontu se konano
ukazae obrisi planine.
Mangalum? upitao je Tremal-Najk Janea koji je posmatrao kroz
dogled.
Da odvratio je Portugalac. Ubrzaemo plovidbu i razbesneemo
ostrvljane i njihovog majunog upravljaa.
Kralj Mora je poveao brzinu troei poslednje tone uglja. Planina je
rasla pred njihovim oima. Bila je to visija pokrivena gustom vegetacijom, u
ijem se podnoju videla mala luka.
Stii emo kroz dva asa rekao je Jane Indusu.
Portugalac se nije prevario. Nije bilo podne jo kada se Kralj Mora naao
pred malim sidritem, na ijoj su se obali opaale grupe koliba i amci izvueni
na suvo.
Izmerite dubinu! povikao je Sandokan. Moda e biti dovoljno vode
da uemo.
Videi kako se ukazuje veliki brod, stanovnici su verujui da je engleski,
izleteli iz svojih koliba i urno istakli zastavu koju im je poklonio admiral
eskadre utog Mora. Veina su bili belci.
Trideset Malezijaca, naoruani pukama i sabljama, uli su u amac sa
prilino muke zbog uestalih talasa. Izmeu broda i obale more je bilo dosta
mirno, tako da prilaenje nije bilo mnogo teko. Taj prostor je preen za manje
od pet minuta.
Jane, koji je komandovao ovom ekspedicijom, prvi se iskrcao i upitao za
guvernera.
To sam ja, gospodine odvratio je jedan starac, koji je na sebi imao
uniformu tambur-maora engleske vojske, obuenu za ovu priliku. Veoma
sam srean to vidim jednog kapetana Njenog Velianstva Kraljice od
Engleske.
Kraljica od Engleske nema nikakve veze sa nama, gospodine guverneru
odvratio je Jane, dok su se njegovi ljudi iskrcavali i punili puke. Uostalom,
ja nisam predstavnik britanske imperije.
Pa ta onda elite? upitao je guverner drhtavim glasom.
Englezi imaju ovde malo skladite uglja, zar ne?
Tako je, ali ono ne pripada nama ve vladi Velike Britanije. Stoga ete
shvatiti da ja ne mogu da diram u skladite dok ne primim nareenje
Admiraliteta.
To u vam nareenje poslati kasnije odvratio je Jane. Po ratnom
pravu ovaj ugalj, koji vi ne biste mogli da branite, na je. I najzad, ako hoete
da izbegnete neprilike, morate u roku od jednog asa da dopremite vodu,
hranu i slatkie; kad istekne ovo vreme moji e ljudi da razore vae stanove i
plantae.
Gospodine! povikao je jadni guverner. Protestujem protiv tog nasilja.
Protestovaete u Admiralitetu koji nije mislio na to da poalje ovamo
jednu eskadru da vas titi rekao je Jane suvo. Hajde, ekam sa
asovnikom u rukama.
To je gusarstvo!
Nazovite to kako hoete, ni najmanje se ne uznemiravam. Neka se svi
povuku, ili e moji ljudi otvoriti vatru!
Ne ekajui guvernerovu odluku, Jane se uputio prema skladitu uglja
koje je bilo smeteno na kraju zaliva, pod jednom prostranom nadstrenicom.
Bilo je tu najmanje est stotina tona, ali je za njihov transport bilo potrebno
mnogo vremena. amci su bili vraeni na brod da prevezu jo osamdeset ljudi
kao pojaanje. Uprkos loem vremenu i besnim naletima kie koja je padala
svakih etvrt asa, poeo je utovar.
Dok su Malezijci i Dajaci grozniavo radili, Jane je sedeo pod
nadstrenicom sa asovnikom u ruci i cigaretom u ustima, odluan da stupi u
akciju. Pored njega je bila grupa strelaca, koji su samo ekali nareenje pa da
navale na naselje i razore ono malo plantaa.
Nije proao ni pun as kada su se pojavili kolonisti, terajui prema zalivu
jedno pedesetak koza i ovaca, koji su bili i dobre rase i lepa izgleda. Posada
krstarice je bila obezbeena divnim biftecima.
Za to vreme su se iskrcali ljudi koji su stigli sa broda i poeli grozniavo da
utovaruju ugalj. Svi su urno radili jer je more na otvorenom ponovo poelo
da besni, razbijajui se o stene. Nije smelo nita da se rizikuje, a utovar je
zahtevao mnoge asove rada.
Ceo dan i dobar deo noi prenoen je ugalj na brod. Sutradan je Jane,
koga je smenio Tremal-Najk, predloio ser Morelandu, poto se more malo
smirilo, da napravi izlet na jedno od dva bona ostrva. Poto Surama nije bila
raspoloena, bilo je ponueno Darmi da ga prati, utoliko pre to je devojka
bila, vrstan lovac, a na ostrvu je bio veliki broj morskih ptica.
Zovu nas rekao je Jane. Utovar je zavren i Kralj Mora se
priprema da isplovi.
Najednom je nabrao elo, posmatrajui talase koji su se velikom snagom
razbijali o stenje.
Da li smo poinili veliku nerazumnost to smo ovoliko ostali? upitao
se. Gadnog li mora!
Pourimo, gospodine Jane rekao je ser Moreland, gledajui
uznemireno Darmu. Imaemo muke da se vratimo na brod.
Sirena sa broda je nastavljala da zvidi i videli su se mornari koji su davali
znake.
ini mi se da nam daju znak da ne zaplovimo rekao je Jane. Izgleda
da je iza stena more gore nego to mislimo. Pokuajmo!
epao je vesla i odluno odgurnuo amac. Ali tek to su preli liniju stena,
jedan ogroman talas, prava vodena planina, sruio se na njih i zamalo ih nije
potopio. U istom trenutku su videli kako jedan drugi talas nalee na brod i
snano ga tera ka otvorenom. Taj strani udar mora da je pokidao lance od
kotvi.
 Gospodine Janee! povikala je preplaena Darma. Kralj Mora bei!
Nove vodene planine ruile su se sa stranim besom, dok se skoro za tren
spustila no, uvijajui sve u svoj crni ogrta.
Vratimo se, gospodine Janee rekao je ser Moreland. Krstarica je
poterana na otvoreno i...
Nije zavrio reenicu. Ogroman talas se sruio na amac, prevrnuo ga i sve
ih pobacao u vodu.
Brz kao munja, Jane je dokopao pojas za spasavanje i epao Darmu za
ruku. Tek to je isplovio na povrinu, video je ispred sebe kapetana koji se
takoe drao za jedan pojas.
Pomozite mi, ser Morelande! povikao je.
Darma mu je bila izmakla, ali se njena plava suknja pojavila nedaleko od
njih, a zatim i duga kosa rasuta po vodi. Poto je bio izvrstan pliva, Portugalac
je sa dva snana zamaha stigao do devojke i dohvatio je za odeu.
Ser, pomozite mi! ponovio je prigueno.
Kapetan je pristizao, oajniki se borei. Izgledalo je da je u tom trenutku
prikupio svu svoju snagu. Dok je levom rukom stezao pojas za spasavanje,
desnu je stavio ispod devojinog vrata i podigao joj glavu.
Mis... drite se... mi smo tu... gospodin Jane i ja... spaemo vas.
Postoje osetila da je dre i podiu, Darma je otvorila oi. Bila je veoma
bleda, a u oima joj se ogledao veliki strah. Videi pojas za spasavanje koji joj
je kapetan dodao, ona ga se dokopala krajnjom snagom.
Vi... ser... mucala je.
I ja sam tu, Darma rekao je Jane. Ne putaj! Evo novog talasa.
Dvojica ljudi su instinktivno stavili devojku izmeu sebe u asu kada se
ogroman talas sruio na njih. Osetili su kako se prevru, zatim kako lete uvis,
da bi se najzad sunovratili u straan bezdan, koji, kako je izgledalo, nije imao
kraja.
Gospodine Janee... Ser Morelande! vikala je devojka. Kuda to
silazimo?
Hrabro, mis odvratio je kapetan. Zemlja nije daleko, a talasi nas nose
ka njoj.
Ostrvce je pred nama, na pedesetak metara rekao je Jane. Hoete li
moi da izdrite, ser Morelande?
Kapetan nije odgovorio. Gledao je ogromnu stenu iji je vrh bio pokriven
oblacima bure, dok su po njihovim ivicama sevale munje. Najednom je
radosno povikao:
Mir... ulje! Brama nas titi!
Da li je Anglo-Hindus poludeo? Ne, ser Moreland je dobro video. Talasi su
se pred njima, kao pod nekom magijom, poravnavali i najednom se rasprili.
Za vreme ukrcavanja uglja Sandokan je rasuo oko broda nekoliko buradi ulja
da bi malo smirio more i na taj nain olakao prilaz amcima. Ovaj uljeviti
komad mora verovatno je bio ovamo dovuen strujom, a onda stao ispred
strane stene, obrazujui glatku zonu, dugu nekoliko kilometara.
Tada su ve bila poznata udesna svojstva masnih materija za smirivanje
talasa.
Da, ulje odvratio je Jane. Jo jedan talas, i mi emo stii u mirnu
zonu.
Novi talas je pristigao urlajui. Bio je visok bar petnaest metara. Zahvatio je
tri brodolomnika, izdigao ih i bacio unapred, ali tek to je dodirnuo uljanu
zonu, izgubio je snagu i skliznuo pod sloj ulja, pretvarajui se u dug talas lien
svake snage.
Spaeni smo! povikao je Portugalac. Jo jedan napor, ser Morelande,
i stii emo na ostrvo.
Talasi koji su zatim usledili potiskivali su ih lagano prema steni. Sada ve
skoro u sigurnosti, brodolomnici su lagano napredovali kroz masnu naslagu,
krei put kroz ogromne alge.
Pourimo, ser Morelande rekao je Jane koji je snano plivao. Ova
voda zasiena uljem dovee nau odeu u loe stanje.
 Da, pourimo odvratila je Darma. Ser Moreland je klonuo.
Ne poriem odvratio je kapetan, koji se odravao na vodi sa velikom
mukom.
Manje snaan i manje energian ovek ve bi bio na dnu rekao je Jane.
Ah! Oseam alge pod nogama!
Na sreu, doli su do obale na kojoj su lovili morske ptice. Jane je
pomogao Darmi da izae na obalu, a zatim kapetanu, koji skoro vie nije
vladao sobom.
Pojasevi za spasavanje! mucao je ser Moreland.
Ah, da! Tako je odvratio je Jane. Isuvie su dragoceni da bismo ih
izgubili.
Kada su se nali na obali, Darma je upitala:
Kako se oseate, ser Morelande?
Pomalo sam slab, mis, ali e sve proi. Na sreu, rana se nije otvorila.
Portugalac je uzeo naramak algi i uputio se ka litici iji se vrh nadvijao,
obrazujui zaklon dovoljan da zatiti brodolomnike. Ser Moreland i Darma su
ili za njim, i sami nosei alge od kojih e napraviti leaj.
 IZDAJA KOLONISTA
Tokom noi uragan je strano besneo praen pravim provalama oblaka,
tako da se voda slivala niz stene, obilno prskajui tri brodolomnika.
Kakva strana no rekla je devojka privijajui se uz Janea. ta li e
biti sa naim brodom? Moe li Sandokan da se nosi sa uraganom? ta vi
kaete, ser Morelande, vi ste takoe mornar?
Va brod nije u opasnosti odvratio je kapetan ukoliko se dovoljno
udaljio od ostrva. Najzad, ova oblast je poznata po burama.
Ko zna kada u ponovo videti mog oca.
Uragani su snani u ovim oblastima, ali ne traju dugo rekao je Jane.
Njihov bes je takav da esto ni parobrodi ne mogu da izdre. Uostalom, ovde i
nije tako loe, ja sam proveo i gore noi. teta je to su moje cigarete postale
neupotrebljive.
Gospodine Jane rekao je kapetan da li su ostrvljani videli da smo se
ovde iskrcali?
Moda.
Zar niste pomislili da bi mogli da dou i da nas zarobe da bi se osvetili
zbog uglja koji ste im uzeli?
Jupitera mu! povikao je Portugalac. Sad ste me uznemirili, ser
Morelande. tavie, mogli biste, kao engleski podanik, da ih pozovete i da me
uhapsite. To bi bilo vae pravo s obzirom da smo vai neprijatelji.
Kapetan ga je gledao ne odgovarajui, a zatim je suvo tekao:
To neu uiniti, gospodine Janee. Danas vam dugujem zahvalnost koja
mi teko pada, ali koju sada ne mogu da zaboravim.
Neko drugi na vaem mestu ne bi propustio takvu priliku.
Bio bi to mrav uspeh, jer Kralj Mora ne bi oklevao da vas oslobodi i
da vas osveti.
 U to ne sumnjam odvratio je Portugalac, smejui se. Hajde, ostavimo
ovakav razgovor, pokuajte da se odmorite. Umorniji ste od mene, a no e biti
duga.
Darma i kapetan su bili veoma umorni i odmah su se opustili na svoj leaj
od algi. Snaniji i naviknutiji na duga bdenja, Jane je ostao na strai.
On je s vremena na vreme ustajao i, bez obzira na kiu, odlazio do obale i
posmatrao more. Nadao se da e videti blesak fenjera sa Kralja Mora, ali se
nikakva svetlost nije ukazivala u ovom haosu.
Pred zoru je izgledalo da e bura da krene prema istoku, to jest u pravcu u
kome je bio brod. Talasi su poeli da se stiavaju i nisu vie udarali o stenu sa
ranijim besom.
Verujui da Darma i kapetan jo spavaju, Jane je napustio sklonite i
poao da potrai doruak.
Zadovoljiemo se jajima morskih ptica rekao je sam sebi. Najzad,
nisu tako loa kao to se misli.
Poto je opazio neku vrstu zaravni koja je bila etrdeset metara iznad njih i
na kojoj su brojne ptice svile svoja gnezda, Portugalac je poeo da se vere.
Kada se ispeo jedno petnaest metara, do njega su doprli povici. Veoma
uznemiren, Jane, se naglo okrenuo, drei se vrsto za stenu.
Jedan veoma irok amac ulazio je u tom asu u malo sidrite. U njemu je
bilo oko est ostrvljana.
Jupitera mu! povikao je skliznuvi brzo niz stenu.
Evo neprilike! Hoe li da mi naplate ugalj sa par unci olova koje e mi
sasuti u glavu?
Zatim je poleteo u sklonite, viui:
Na noge, ser Morelande!
Da li je stigao Kralj Mora? U jedan glas upitae kapetan i Darma.
Stiglo je neto drugo! odvratio je Jane. Ostrvljani se upravo
iskrcavaju.
 Jesu li vas videli? upitao je ser Moreland.
Bojim se da jesu, jer sam se nalazio na steni.
Gde su? upitala je Darma.
Krue; za koji as e biti ovde.
Hoe li da nas zarobe?
Mogue je odvratio je kapetan, dok su mu oi udno sijale.
Idem da ih uhodim rekao je Jane bacajui se prema peanim dinama.
Ser Morelande, rekla je Darma kada su ostali sami hoe li se
ostrvljani osvetiti gospodinu Janeu?
U to ne sumnjam. Skupo e naplatiti ugalj.
Poto nosite britansku uniformu, moete da nas spasete.
Ja! zaudio se kapetan.
Zar neete spreiti da ga uhapse?
Ser Moreland je gledao Darmu skrtenih ruku. elo mu je bilo smraeno, a
lice mu je poprimilo tvrd, skoro divlji izraz, dok mu je u oima titrao prigueni
plamen.
Zar neete to da uinite, ser Morelande? ponovila je devojka. Ne
zaboravite da vas je taj ovek spasao od smrti i da vas nije smatrao
neprijateljem ve gostom.
Kapetan je i dalje utao. U njegovom srcu se vodila strana bitka, to se
ogledalo na njegovom licu.
On je moj protivnik rekao je zatim muklo.
Ser Morelande, ne dopustite da izgubim potovanje koje imam prema
vama. I ja dugujem ivot gospodinu Janeu, kao i moj otac.
Kapetan je nainio skoro gnevan pokret, ali se brzo povratio.
Neka bude rekao je zatim tako mu vie neu dugovati nikakvu
zahvalnost.
 Zatim je izaao iz sklonita, veoma uzbuen, mrmljajui:
Jednoga dana u ga pronai.
U tom trenutku, iz amca su se iskrcali ljudi naoruani pukama. Svi su bili
belci, a jedan od njih je bio guvernerov savetnik.
Jedan iz grupe, koji mora da je opazio Janea kako se skriva iza peska,
povikao je pretei:
Uzalud se skriva, morski lopove! Pokai se!
Portugalac nije ekao da ponovi ve je ustao, govorei podsmeljivo:
Dobar dan, gospodine, i hvala na jutarnjoj poseti.
Veoma ste odvani, lopove rekao je ostrvljanin. Niste li vi jedan od
onih koji su nam odneli ugalj?
Lopovi! Ugalj! povikao je Portugalac. ta hoete da kaete? Ne
razumem vas.
Zar niste pripadali posadi onog gusarskog broda?
Kakvi gusari! Ja sam brodolomnik koji nikada nije nikoga opljakao. Ja
sam plemi.
Ne, ti mora da si jedan od onih lopova!
U tom trenutku se zauo jedan gnevni glas. Bio je to ser Moreland koji je
urno dolazio.
Zar nas nazivate lopovima? povikao je. Ko ste vi kada se usuujete
da vreate jednog kapetana anglohinduske flote i flote rade od Saravaka?
Videi ovu novu linost u komandantskoj uniformi, koja je bila u loem
stanju posle kupanja u masnim talasima, ostrvljanin je zanemeo.
ta hoete? Zato pretite? upitao je kapetan pretvarajui se da je veoma
besan.
Engleski kapetan! najzad je uzviknuo ostrvljanin..
Kakva je to rabota?
 Zatim je stavio ake na usta i okrenuvi se ka obali, poe da vie:
Hej, drugovi! Doite!
Jo petoro ljudi, naoruani kao i on starim pukama, stiglo je do peanog
breuljka, zauzimajui pretei stav. Meutim, kada su videli ser Morelanda,
odmah su oborili oruje i skinuli kape od navotenog platna.
Kapetane rekao je voa kada ste se iskrcali?
Sino zajedno sa mojom sestrom i mojim drugom. Izvukli smo se iz
jednog stranog brodoloma odvratio je ser Moreland.
Odveemo vas u Mangalum i ponudiemo vam gostoprimstvo.
Uostalom, neete dugo ostati sa nama.
Ostrvljani su izvukli amac na suvo, zabacili puke na ramena i okruili
brodolomnike.
Kuda nas vodite? upitao je ser Moreland, koji je postajao sve
uznemireniji.
Mojoj kui odvratio je voa.
Niko od ostrvljana nije izaao iz kua, koje su bile stepenasto poreane po
strmini. Voa je preao mali trg i poveo brodolomnike u jednu malu kuu lepa
izgleda, koja je bila sagraena delom od drveta a delom od kamena, i na ijem
se krovu vijorio komad crvene materije, sigurno ostatak engleske zastave.
Otvorio je vrata i pozvao Engleza, Janea i Darmu da uu. Zatim se, dok su
njegovi ljudi punili puke, obratio jednom starcu koji je sedeo pored prozora i
puio:
Gospodine guverneru, poznajete li ovoga oveka? Pogledajte ga dobro i
recite mi da li je to jedan od onih koji su opljakali skladite uglja koje nam je
poverila engleska vlada.
Ah! Lopuo! povikao je Portugalac besno.
Starac je ustao gledajui Janea, koji se odao ovim potezom.
Da, to je on! povikao je guverner. Sada nam nee pobei, dragi moj,
i mi emo te predati engleskim mornarima da te obese o najvii jarbol njihovog
broda. Pirat!
Ja pirat! povikao je Jane diui pesnicu.
Ser Moreland se spremno umeao.
Nikakvo nasilje pred kapetanom Njenog Velianstva Engleske Kraljice.
Gospodine guverneru, ovaj ovek je gusar a ne pirat.
Starac, koji ga izgleda sve do tada nije opazio, pogledao ga je zaueno.
Ko ste vi? upitao je.
Gledajte dobro uniformu koju nosim i inove koji blistaju na mojim
manetama.
Da li je doplovio va brod?
Moj brod je potopljen od strane gusarske artiljerije, posle strane bitke na
otvorenom moru kod vaeg ostrva.
Zar niste pripadali onome koji je sino davao znake?
Ne, jer sam se bio dokopao stena malog ostrva.
Zajedno sa ovim ovekom? upitao je guverner, ije je uenje raslo.
Da, zajedno sa njim i ovom mis koju smo spasli za vreme uragana.
I vi ste, engleski kapetan, bili zajedno sa gusarima! Ha, ha! Vi ste veoma
spretan komedija, ali ja nisam, tako glup da verujem u vae brbljarije.
Malopre nam je ispriao da je brodolomnik rekao je jedan ostrvljanin.
Svojom au vam jemim da sam Dems Moreland, kapetan anglo-
hinduske mornarice, a sada u slubi rade od Saravaka rekao je mladi
komandant.
Dajte mi dokaze i tada u vam verovati.
Ne mogu da vam dam ni jedan jer je moj brod potopljen.
A ovaj ovek? Kako to da se nalazi sa vama kad je pre dva dana bio sa
onim gusarima?
Spasao se sa mnom u amcu dok smo prilazili brodu koji je uragan
potopio, dok je gusarski odbacio na otvoreno.
A zar vi niste voa tih gusara u engleskoj koi?
Stare! zaurlao je Jane. Prestani da nas naziva gusarima. Ovo je
anglo-hinduski kapetan.
Vi ste gusari.
ta sam ti to uzeo?
Ugalj.
Bio je vladin a ne tvoj.
I ivotinje.
Koje su vam plaene ubacio je Jane, koji je gubio svoj uobiajeni mir.
U depu imate menicu za banku u Pontianaku. Mogli smo sve da vam
odnesemo i da vam nita ne platimo.
I vi verujete da u zato da vas pustim? rekao je guverner sa ironinim
osmehom. Engleski brod e uskoro ovde da pristane, pa emo da vidimo
kako ete proi s njegovim komandantom. Nadam se da u vas gledati kako
igrate poslednju igru sa jakim konopcem o vratu.
A ja vam kaem da ete mi se izviniti, u najmanju ruku rekao je ser
Moreland, koji je poeo da se razdrauje. Opominjem vas da u ako na glavi
ove mis ili ovog oveka nedostaje ma i jedna vlas, narediti da se bombarduje
vae selo. Dems Moreland vam daje re.
Dobro, dobro rekao je guverner, stalno se smejui. Ipak ete ostati
kao nai zarobljenici, po ratnom zakonu. Ah! Gospodo pirati, platiete ugalj
koji nam je poverila engleska vlada. Ne ali se sa ovekom kakav sam ja.
Ne pruajui otpor, kapetan, Portugalac i Darma bili su sprovedeni u malo
kameno zdanje koje je koloniji sluilo kao magacin.
Jeste li gladni? upitao je voa.
Bio bi mi po volji dobar zalogaj pre nego to budem obeen rekao je
Jane podrugljivo.
Kasnije. Opominjem vas da emo otvoriti vatru na vas na prvi pokuaj
bekstva.
Zatim su izali i zatvorili vrata osiguravajui ih spolja. Ne toliko uplaeni
koliko bi se pomislilo Ser Moreland, Jane i Darma pogledali su jedno drugo
skoro se smejui.
ta kaete na ovu avanturu, ser Morelande? upitala je najzad devojku.
Ako je engleski brod jo u ostrvskim vodama, sve e se brzo zavriti
odvratio je kapetan.
Za vas da, ali za nas ne.
Zbog ega, mis?
Zar nas vai nee obesiti kada doznaju da smo gusari?
Ili e nas bar odvesti u Labuan da nam sude rekao je Jane. To bi
naroito usreilo tamonjeg guvernera, koji je jo odavno, kivan na mene.
Pokuau da izbegnem sve to mogu odvratio je kapetan. Bilo bi
opasno, naroito za gospodina de Gomeru.
Dovodimo vas u veliki kripac, ser Morelande rekla je Darma.
U to ne verujem, mis. A zatim, ko kae da komandant tog broda nije moj
prijatelj? U tom sluaju, lako emo se sporazumeti. Gospodin de Gomera je bio
plemenit prema meni i ja u to da uzvratim.
Najednom je odjeknuo topovski pucanj i zidovi magacina su zadrhtali.
Ratni brod! povikao je kapetan.
Da li je to Kralj Mora ili onaj kojeg ekaju ostrvljani? upitao je Jane.
To emo uskoro saznati.
Obojica su poleteli prema vratima, udarajui po njima nogama i viui:
Otvorite! Hoemo da vidimo kako se Englezi iskrcavaju!
Tiina! zagrmeo je jedan pretei glas. Pucau ako nastavite da
navaljujete na vrata!
 POVRATAK KRALJA MORA
Zagluujua vika i poneki puani pucanj bili su odgovor na topovski
pucanj. To nisu bili ratni povici ve uzvici radosti, to je bio oigledan znak da
se nije radilo o Kralju Mora, ve o oekivanom engleskom brodu.
Umireni straarevom pretnjom, Jane i Ser Moreland su pokuali da se
popnu na krevet jer je iznad njega bio otvor, ali su od toga morali da odustanu
poto je zid bio veoma visok.
ekaemo nekoliko minuta rekao je kapetan.
Pred vratima se zauo amor. Trenutak kasnije, trak svetlosti je prodro u
magacin. Na pragu se ukazao guverner, zajedno sa jednim mladim ovekom
duge plave brade i plavih oiju, koji je nosio uniformu marinskog porunika.
Iza njega se video odred mornara u punoj ratnoj spremi, sa bajonetima na
pukama, koje su okruavali brojni ostrvljani.
Evo pirata! povikao je starac pokazujui zatvorenike. Zasluuju deset
udaraca sa nasapunjenim uetom. Uhapsite ih!
Na njihovo ogromno iznenaenje, porunik je, umesto da izda nareenje
mornarima, poleteo prema ser Morelandu rairenih ruku, viui:
Komandant! Da li je mogue! Jo ste ivi! Sanjam li?
Ne, dragi moj Lejlande! povikao je ser Moreland.
To sam ba ja, glavom i bradom. Zagrlite me, prijatelju moj!
Dok su se porunik i kapetan grlili, guverner je, potpuno smuen ovom
iznenadnom scenom, besno eao glavu, ponavljajui:
Ali, ako je to saveznik gusara! Gledajte ga, dobro ga pogledajte,
gospodine porunie! On i vas vara!
Ne obazirui se na stareve proteste, niti na kletve i povike uenja
ostrvljana, porunik je postavljao pitanja:
Kako ste se nali ovde, kapetane? Svi smo bili uvereni da ste potonuli na
svom brodu! Ovde, tako daleko od Saravaka?
 Zar vam to nisu rekli mornari koje su gusari oslobodili?
Da, ali niko nije verovao njihovim recima.
Gospodine Lejlande, ta traite ovde?
Gusara.
Stigli ste kasno, a osim toga, ne bih vam savetovao da odmerite snagu sa
tim brodom. Hoete li jedan prijateljski savet? Isplovite odmah i izbegavajte
susret sa Kraljem Mora, s brodom tigrova sa Mompraema. Hajdemo na
palubu, tamo u vam sve ispriati. Ali prvo mi dopustite da vam predstavim
dva prijatelja: mis Darmu i njenog brata.
Kada je video kako porunik prua ruku Portugalcu, guverner je
eksplodirao kao bomba.
Zaluuju vas! urlao je. To je pirat koji nas je opljakao! Obesite ga!
Mir, stara vrano rekao je ser Moreland. To su poslovi koji se vas ne
tiu, jer ugalj nije bio vae vlasnitvo.
Oko trideset sjajno opremljenih mornara zatvorili su svoje redove oko ser
Morelanda, Janea i devojke i poli ka obali, praeni guvernerom i narodom
koji je galamio, uveren da porunik titi obine gusare.
U malom zalivu nalazila su se tri amca, a izvan njega divna krstarica malih
dimenzija koja je stajala pod parom. amci su veoma brzo preli tu razdaljinu i
stigli do stepenita koje je stajalo sputeno niz bok broda.
Kapetane, rekao je porunik kada je ser Moreland stigao na palubu,
pozdravljen gromoglasno od itave posade moj brod vam je na raspolaganju.
Traim samo po jednu kabinu za sebe i moje drugove. Poto me budete
sasluali vi, kapetane, presudite sami da li ete ih smatrati ratnim
zarobljenicima. Mis Darma, gospodine de Gomera, saekajte me.
Dok je brod kretao ka otvorenom moru, kapetan i porunik su sili u
kabinu, u kojoj su obavili dug razgovor. Kada su se ponovo popeli, ser
Moreland je bio nasmejan i izgledao je veoma zadovoljan.
Mis, gospodine de Gomera, rekao je prilazei im vi neete biti
odvedeni u Labuan jer brod treba da ide hitno u Saravak.
A tamo emo biti predati radi rekao je Jane.
To je sve to moemo da uinimo, bez obzira to sam eleo neto drugo
rekao je kapetan uzdahnuvi.
A ta to, ser Morelande? upitala je Darma.
Kapetan je oborio glavu ne odgovorivi, a zatim je ponudio devojci ruku i
vodei je prema krmi, rekao sa izvesnim uzbuenjem:
Hteo bih da od vas izvuem jedno obeanje.
Prepustite sve sudbini, ser Morelande odvratila je devojka.
Pa ipak, vi me volite.
Darma ga je gledala ne odgovarajui; njene oi su bile vlane.
Recite mi to, Darma.
Da proaputala je ona tako tiho da je to liilo na dah vetra.
Da li se kunete da me neete zaboraviti?
Kunem se.
Verujem u nau sudbinu, Darma.
A ja se bojim da e biti kobna po nas oboje. Naa ljubav je roena pod
loom zvezdom, ser Morelande, oseam to rekla je devojka tunim glasom.
U tom trenutku urno im je priao Jane.
Ser Morelande! povikao je. Jedan parobrod ide na nas. Komandant
ga je ve opazio.
Da li je to Kralj Mora? uzviknula je Darma.
Sumnja se da je to ratni brod. Gledajte: mornari se pripremaju za borbu.
Kralj Mora promrmljao je ser Moreland muklo.
Dolazi da uniti moju sreu.
Zatim je izvadio dogled i poeo paljivo da osmatra. Najednom mu je
dogled ispao iz ruku.
Kralj Mora! povikao je bacajui na Darmu tuan pogled.
Stupiemo u borbu sa njim i potopiemo ga rekao je porunik koji je
priao.
Mislim da krstarica tree klase ne moe da se meri sa ovim brzim i
savremenim brodom rekao je ser Moreland.
Pa ipak, neu se predati bez borbe odvratio je porunik.
To ni ja ne bih hteo, prijatelju, pa ipak verujem da emo izbei bitku.
Kako?
Spustite amac i dopustite da odem da pregovaram sa Tigrom od
Malezije. Vi ete izgubiti dva zarobljenika, a ja mnogo vie, kunem se, ali ete
bar spasti svoj brod i posadu.
Dok su mornari sputali amac, Kralj Mora se pribliavao brzinom od
dvanaest vorova. Njegovi moni topovi ve su bili spremni da prospu vatru
na slabijeg neprijatelja i da ga potope u prvom naletu.
Videi da se engleska krstarica zaustavila, istakla belu zastavu i spustila
amac u more. Sandokan je naredio da maine krenu unazad i zaustavio se na
hiljadu dvesta metara od protivnika.
Izgleda da se Englez ne osea dovoljno jakim da se bori sa nama rekao
je Tremal-Najk. Da li eli da se preda? Ne znam ta da radim sa tim brodom.
Uzeemo njegove topove i municiju, kao i ugalj. Ipak mi se ne dopada
to gubimo vreme, jer treba da potraimo Janea i Darmu rekao je Sandokan.
Nada se da emo ih jo nai na steni? upitao je Tremal-Najk brino.
Ne sumnjam u to. Video sam ih kako su se iskrcali pre nego to je pao
mrak. Oh! Neki kapetan u amcu! Da li dolazi da nam preda svoju sablju?
Tigre, rekao je u tom trenutku Sambilong, koji je posmatrao amac
dogledom, To nije mogue! Ili se ja varam, ili je to stvarno on! Gledajte!
Ko? ta si video?
 Ser Moreland!
Moreland! povikao je Sandokan, bledei i crvenei, dok mu je pogled
blesnuo nadom. Moreland na tom brodu! Onda Jane... Darma... Kako su
mogli da dospu na taj brod? Spustite stepenice!
Samo to su stepenice bile sputene, amac je stigao. Ser Moreland se brzo
popeo na palubu i rekao hladno:
Veseo sam to vas ponovo vidim, gospodine, i to mogu da vam
donesem prijatnu vest.
Jane... Darma?... povikali su u jedan glas Sandokan i Tremal-Najk.
Oni su na palubi tog broda.
Zato ih niste doveli? upitao je Sandokan nabirajui elo.
Dolazim da pregovaram, gospodine rekao je kapetan veoma ozbiljno.
ta hoete da kaete?
Da e vam komandant predati gospodina Janea i mis Darmu pod
uslovom da ostavite njegov brod na miru.
Sandokan je jedan as oklevao, a zatim odvratio:
Neka bude, ser Morelande. Kasnije u ga ve pronai.
Naredite da se spusti ratna zastava. Komandant e shvatiti da ste prihvatili
njegov predlog i odmah e vam poslati zarobljenike.
Sandokan je dao znak Sambilongu i zastava je bila sputena. Skoro u istom
trenutku drugi amac se odbio od male krstarice; u njemu su bili Darma i
Jane.
Ser Morelande, rekao je Sandokan gde vas je pokupio ovaj brod?
U Mangalumu odvratio je kapetan ne odvajajui pogled od amca koji
se brzo pribliavao.
Drugi amac je ubrzo stigao. Jane i Darma su se hitro popeli i bacili se u
zagrljaj svojim prijateljima. Veoma bled, ser Moreland je tuno posmatrao ovu
scenu. Zatim se obratio Sandokanu:
 Hoete li me zadrati kao zarobljenika?
Sandokan se spremao da odgovori, ali ga je Jane preduhitrio.
Ne, ser Morelande, vi ste slobodni. Vratite se na krstaricu. Nadam se da
u vas brzo videti, ali tada emo biti neprijatelji.
Kapetan se pribliio Darmi i pruio joj ruku, tuno govorei:
Neka vas, Brama, iva i Vina tite, mis.
Veoma uzbuena, devojka mu je bez rei pruila ruku. Pretvarajui se
zatim da ne vidi ruke koje su mu pruili Jane, Sandokan i Tremal-Najk,
kapetan je pozdravio vojniki i brzo siao ne okreui se.
Kada se amac odvojio od broda, Moreland se okrenuo i videi Darmu i
Suramu na kuli, pozdravio ih maramicom.
Jane, rekao je Sandokan odvodei na stranu Portugalca zato si ga
pustio? Mogao je da bude dragoceni talac.
I opasnost za Darmu odvratio je Jane. Oni se vole.
Opazio sam to. On je lep i hrabar mladi, i u ilama mu tee anglo-
hinduska krv, ba kao i kod Darme... Ko zna?... Posle borbe...
 KRSTARENJE KRALJA MORA
etrdeset osam asova kasnije Kralj Mora se uputio prema kineskim i
japanskim vodama. Na sto pedeset milja od ostrva Burguram opazio je trak
dima.
Parobrod! oglasio je Kamamuri koji se nalazio na strai na bonom
jarbolu.
Sandokan je u tom trenutku ruao sa prijateljima i mainskim inenjerom.
Na ovo obavetenje urno se popeo na palubu i izdao nareenje:
Pojaajte loenje! Artiljerci na kulama, na svoja mesta!
Sandokan je zatim snanim dogledom poeo paljivo da ispituje morsku
povrinu. Za trenutak se video sam dim, ali je za koji as morao da se ukae i
brod jer je Kralj Mora plovio brzinom od skoro trinaest vorova.
Na hiljadu metara rastojanja Sandokan je naredio da se razvije njihova
zastava, a zatim da se opali hitac opomene.
Odmah zatim ovaj neoekivani poziv uzbunio je sve na parobrodu.
Svakako da je njihova zastava, koja je bila dobro poznata u malezijskim
morima, izazvala dubok utisak, utoliko vie jer je Kralj Mora nastavljao da
plovi, kao da je eleo da pregazi jadni brod.
Maine unazad! naredio je Sandokan. amce u more, a ljudi za
iskrcavanje na mesta. Ti e zapovedati, Janee.
Portugalac je opasao sablju koju mu je Sambilong doneo, zadenuo pitolje i
sa Tremal-Najkom uao u najvei amac. Parobrod se zaustavio na osam
stotina metara, jer je smatrao da je uzaludan svaki otpor ovoj stranoj krstarici
koja je mogla sa nekoliko pucnjeva da ga poalje na dno.
etiri amca sa ezdeset naoruanih ljudi brzo su krenula prema parobrodu,
a topovi Kralja Mora bili su spremni za paljbu.
Kada su amci stigli na trideset koraka od broda, Jane je zapovedniki
izdao nareenje engleskim mornarima da spuste stepenice, ili e otvoriti vatru.
Na brodu je vladala velika zbrka. Na ogradi su se pojavili mornari sa pukama,
kao da su smerali da prue otpor, zatim su se zauli povici putnika koji nisu
eleli da se izloe opasnosti da odu na dno pod udarom stranih gusarskih
brodova. Njih su odmah prisilili da se povuku i stepenice su posle toga bile
brzo sputene.
Praen Tremal-Najkom, Kamamurijem i dvanaestoricom ljudi, Jane je
skoio na platformu, izvlaei sablju. ekao ga je komandant broda, okruen
svojim oficirima, dok su putnici stajali u gomili iza njih, nemi i preplaeni.
Videi Janea sa isukanom sabljom, komandant je pobledeo i nabrao elo.
Otkud ta ast da nam dolazite u posetu? upitao je drhtavim glasom.
Jeste li videli boje nae zastave? upitao je Portugalac podsmeljivo ga
pozdravljajui. Dajem vam dvadeset minuta da se ukrcate u amce, a onda u
potopiti va brod.
To je gusarstvo!
Nazovite to kako vam se svia, to me ne zanima odvratio je Jane.
Birajte: ili posluajte, ili emo vas potopiti.
Dajte mi nekoliko minuta da se posavetujem sa mojim oficirima.
Dajem vam dvadeset minuta, a zatim emo se povui i krstarica e
otvoriti vatru bili vi na brodu ili ne. Pohitajte, urimo.
Jedva se uzdravajui, kapetan je pozvao oficirski savet, posle ega je izdao
nareenje da se amci spuste u more.
Uzmiem pred silom jer ne mogu da joj se oduprem rekao je Janeu.
Ali tek to stignemo u Natun ili u Banguram, telegrafski u obavestiti
guvernera Singapura.
Niko vas u tome nee spreiti odvratio je Jane. Opominjem vas da je
prolo deset minuta i da doputam putnicima i posadi da ponosu sa sobom
svoje stvari.
Poelo je ukrcavanje, prvo ena, zatim mukaraca i najzad posade i oficira,
koji su nosili brodske papire i kasu.
 Engleska e osvetiti ovaj gusarski in rekao je kapetan parobroda
veoma uzbuen.
Kada je brod bio ispranjen, svi gusari su se popeli na palubu, dok se parna
alupa Kralja Mora brzo pribliavala.
Bile su otvorene ugljarnice i poeo je istovar goriva. Dodue, nije ga bilo
mnogo jer je parobrod trebalo da obnovi zalihe u Sajgonu. Dva asa kasnije
gusari su napustili brod.
Dva topovska pucnja zapovedio je Sandokan.
Nekoliko minuta kasnije parobrod je nestao u dubini mora Sonda.
Sutradan je jedan engleski jedrenjak doiveo istu sudbinu, poto je sa njega
bio prenet znatan tovar suve ribe. Istoga dana, Sandokan, Jane, Tremal-Najk i
inenjer Hauard odrali su savet i odluili da prekinu s krstarenjem i da krenu
za Saravak da potrae Marijanu, koja ih je sigurno ekala u uu Sedanga.
Moda su Dajaci, njihovi stari saveznici, ve poeli napad na sultana; stoga je
to bio dobar trenutak da se rada napadne i s mora, i da plati za svoju saradnju
u osvajanju Mompraema.
Poto je imao pune ugljarnice, Kralj Mora je urno krenuo na put i u
predveerje sledeeg dana stigao da domak Mompraema, starog pribeita
malezijskih tigrova.
Veoma uzbueni, Sandokan i Jane su ponovo videli svoje ostrvo, sa kojeg
su, svojim prahosima, godinama zastraivali engleskog leoparda.
Kada su stigli do istonog rta na kome se nalazilo malo sidrite, no je ve
bila pala, ali je sjajni mesec doputao da se vidi visoka litica na kojoj se nekad
ponosno vila strana zastava Malezijskog Tigra.
Jednoga dana ponovo emo ga osvojiti, zar ne, Sandokane? rekao je
Jane stavljajui ruku na rame svome drugu.
Da odvratio je gusar, pruajui pretei pesnicu prema ostrvu. Da, toga
dana emo ih pobacati sve u more, bez milosti.
Skoro u istom trenutku sa krme su se zauli povici:
Tamo! Tamo! Gledajte!
 Sandokan i Jane su poleteli prema ogradi i videli straare kako hitaju
preko palube.
To su dva parobroda rekao je Jane. Kladio bih se da dolaze iz
Labuana.
Utoliko gore po njih rekao je Sandokan. Platie za Mompraem!
Naredi da se napune topovi.
ta e da uini, Sandokane?
Da ih potopim.
Ti to nee uiniti zbog ovenosti, Sandokane rekao je Jane.
ovenost! Re koja je u ratu liena smisla. Moda su se Englezi setili te
rei kada su hladnokrvno naredili osvajanje naeg ostrva i istrebljenje naeg
malog naroda. Zar veruje da bi nas Englezi sutra potedeli?
Mi smo u stanju da se branimo, Sandokane, dok ova dva broda ne mogu
da se odupru naim monim topovima.
To je istina, gospodine Janee zauo se jedan glas iza njih.
Sandokan se naglo okrenuo i naao pred Darmom.
Ti mu odobrava zato to...
Nije dovrio reenicu, kojom je hteo da aludira na devojinu ljubav.
Neka pokuaju da se odbrane, Darma rekao je zatim, menjajui ton.
To ne bi mogli, gospodine Sandokane ubacila je devojka. Moda se
na tom brodu nalaze jadni mladii koji ude za trenutkom kada e da vide
svoju domovinu i da zagrle svoje stare roditelje. Nemojte da rastuite tolike
majke, vi koji ste uvek bili tako velikoduni.
I moji ljudi su plakali kada su bili oterani sa svoga ostrva rekao je
Sandokan ponovo obuzet besom. Neka sada plau njihove ene u Engleskoj.
I ta ete narediti, moj velikoduni zatitnie? upitala je Anglo-
Hinduskinja.
Dau znak za pokolj.
 To neete uiniti, gospodine Sandokane odvratila je Darma mirnim
glasom. Pomislite da bijednog dana mogao da vas napadne neprijatelj jai od
vas i da vas pobedi. Koga bi od nas pobednici potedeli?
Osim toga, ne treba da zaboravi, Sandokane, dodao je Jane da sa
sobom imamo dve ene: Suramu, prvu enu koju volim, i ovu devojku zbog
ijeg smo se spasa upleli u rat sa tugsima i poinili hiljade uda. Ni one ne bi
izbegle besu pobednika.
Skrtenih ruku, Tigar od Malezije je posmatrao as Darmu as Suramu koja
im je u tom trenutku prilazila, dok se njegov strani pogled malo-pomalo gasio.
Najednom je pruio ruku Janeu i bez rei klimnuo glavom nekoliko puta.
Kralj Mora je nastavio svoju plovidbu.
Kada se ukazala prva svetlost zore, Sandokan je naredio da artiljerci
zauzmu svoja borna mesta. Brzim manevrom doao je na nekoliko gomena od
brodova i naredio da se istakne njegova zastava. Sve ovo je bilo propraeno
hicem opomene.
Snaan urlik zauo se na transportnim brodovima.
Ne miite se i tiho se predajte, ili u vas potopiti naredio je da se
signalizira.
Topovi su bili upravljeni u brodove, spremni da odmah izvre pretnju.
 U VODAMA SARAVAKA
Videi da nisu u mogunosti da prue bilo kakav otpor, jer su posedovali
samo lake topove, dva transportna broda su oborila zastave. Na njihovim
palubama vladao je neopisiv mete.
Dajem vam dva asa da napustite brodove stigla je poruka Kralja
Mora. Posle toga otvoriu vatru. Posle kratkog savetovanja, komandanti
dvaju brodova dali su sledei odgovor:
Poputamo pred silom da bismo izbegli nepotrebni masakr.
amci koji su odmah bili sputeni u vodu, bili su toliko puni vojnika da je
postojala opasnost da se potope.
ta e da uradi sa brodovima? upitao je Jane.
Potopiemo ih odvratio je hladno Sandokan. More je spremno da primi
i njih.
teta, mogli bismo ih odvui u neku luku.
A kud? Nema vie prijateljskog pribeita za poslednje tigrove sa
Mompraema. Jane, naredi da se spusti alupa i da se sa brodova prenese
ugalj. Kralj Mora e se dobro snabdeti.
Jane je naredio da se ukrca pedeset dobro naoruanih ljudi koji e da
okupiraju brodove pre nego to ih posade sasvim napuste, da bi se izbegla
izdaja. Na brodovima je moglo da bude baruta, pa su engleski komandanti
mogli da ih dignu u vazduh, zajedno sa gorivom koje je bilo toliko potrebno
gusarima Mompraema.
Kada je i poslednji Englez napustio brod, krenuo je drugi odred pod
Kamamurijevom komandom da istovari gorivo i municiju. Pred vee, devet
stotina tona nalazilo se u magacinima Kralja Mora. Sa punim ugljarnicama i
magacinima sa hranom mogao je da se takmii sa svim brodovima koji su se
nalazili u tim vodama.
Gutajui milju po milju, mona krstarica je dva dana kasnije ugledala rt
Tanjong-Datu, prolazei pored sidrita u koje se sklonila Marijana.
etrdeset osam asova kasnije, Kralj Mora je ugledao brdo Mantang koje
se uzdie pored zapadne obale prostranog Saravakog zaliva. Bio je to trenutak
kada je trebalo dobro otvoriti oi, jer su svakog asa mogli da se ukau bilo
engleski bilo radini brodovi. Pojava gusara je svakako bila opaena i
verovatno su bile obavetene vlasti u Saravaku, koje su morale da se obezbede
od iznenadnog napada na brodove koji su naputali reku i kretali u pravcu
Labuana i Singapura.
Sandokane, rekao je Tremal-Najk kada je Kralj Mora proao pored
drugog Saravakog zatona izgleda mi veoma uznemiren.
Da, odvratio je Tigar ne krijem to, dragi moj prijatelju.
Boji li se kakvog susreta?
Siguran sam da nas prate. Meutim, ne brinu me mnogo radini brodovi,
jer jedini koji je mogao da se meri sa mojim, nalazi se na dnu mora.
Ser Morelandov?
Da, Tremal-Naje. Ostali radini brodovi su stare krstarice koje mnogo ne
vrede. Mene brine labuanska flota.
Koliko smo daleko od Sedanga?
Moda dve stotine milja. To su najopasnije vode. Ako se noas ni sa kim
ne sretnemo, sutra emo stii do Marijane.
Krstarica je poveala brzinu na trinaest milja i brzo se kretala kroz maglu
koja se sve vie zgunjavala.
Svi su utali i paljivo oslukivali. Za petnaest minuta trebalo je da prou
pored drugog ua Saravaka. Najednom se zauo zvuk sirene.
Neki brod ispituje more i daje znak drugim brodovima rekao je Jane
Sandokanu. Da li je trgovaki ili ratni?
Pretpostavljam da nosi neko obavetenje od rade odvratio je
Sandokan. Jesu li nas oekivali? eleo bih prvo da vidim sa kakvim
neprijateljem imamo posla.
 Po ovoj magli to nee biti lako rekao je Tremal-Najk. Kada emo stii
do ua Sedanga?
Kroz pet ili est asova. Gospodine Hauarde! Napred punom parom!
Brod je poveao brzinu na etrnaest vorova, ali to nije bilo dovoljno.
Ameriki inenjer je naredio pojaanu vuu ne bi li postigao petnaest vorova.
Prolo je dva asa kada je magla najednom bila probijena snanim
svetlosnim zrakom. To nije mogla da bude meseeva svetlost. Dolazila je sa
istoka.
Reflektor! povikao je Jane. Nas trae.
Da, nas trae rekao je Tremal-Najk. Da li ih ima mnogo?
Sandokan je utao, elo mu je bilo namrteno. Prolo je jo nekoliko
minuta.
Maine unazad! grmnuo je najednom Malezijski Tigar.
Trak svetlosti je nastavljao da eta od severa ka jugu, trudei se da probije
maglu, koja je na sreu bila veoma gusta. Najednom se na suprotnoj strani
pojavila i druga svetlost, zatim jo dve na severu i jugu.
Mukla kletva se otela Portugalcu koji je pazio na krmanoe.
Dobro su nas opkolili! Do vraga sa tim ajkulama! Za koji as ovde e biti
vrue!
Svetlosni snopovi su nastavljali da se ukrtaju u svim pravcima i malo-
pomalo su postajali sve jasniji. Moda su komandanti tih brodova opazili
ogromnu senku Kralja Mora, pa su se pripremali da napadnu, idui ka
jednoj taki. U jednom trenutku stvar je postala veoma opasna, ali su svi
sauvali zadivljujui mir.
Svi na topove! povikao je Sandokan, ulazei sa Janeom i Tremal-
Najkom u komandnu kulu.
Kralj Mora je poleteo napred. Njegova brzina se poveavala iz asa u as.
Krstarica je jurila povrinom mora kao neki ogroman projektil, ali tek to je
ula u crnu maglu, dostigoe je drugi zraci koji su bivali sve svetliji.
Neprijateljski brodovi su krenuli u lov, pokuavajui da zatvori gusarski brod
u obru gvoa i vatre.
Sandokana to nije uplailo i on je pustio da njegov brod ide prema istoku.
Odjeknulo je nekoliko topovskih pucnjeva i zaulo se muklo zvidanje
projektila.
Spremni za vatru sa boka!... povikao je Jane. Jupitera mu!... A
devojke?
Na sigurnom su, u kabinama odvratio je Tremal-Najk.
Poalji nekog da im kae da se ne uplae ako osete udar rekao je
Sandokan.
Dinovske senke su se kretale po magli, koju su sve vie razbijali reflektori.
U jednom trenutku iznenada se pojavila crna masa pred pramcem Kralja
Mora, i to toliko blizu da je bilo nemogue zaustaviti krstaricu.
Udrite kljunom po njemu! povikao je Sandokan gromkim glasom.
Kralj Mora je kao jarac jurio na neprijateljski brod. Zauo se zagluujui
tresak i kljun broda je skoro ceo uao u protivniki brod, pravei ogroman
prodor na njegovom trupu.
Maine, unazad! povikao je ameriki inenjer.
Na pramcu se ula mukla kripa i Kralj Mora se oslobodio jednim
snanim trzajem i nastavio svoj put, ostavljajui brod koji je tonuo naoigled
svih. Sa svih strana pojavljivale su se senke brodova koji su koristili ovaj
trenutak da bi dostigli Kralja Mora.
Ubrzana paljba! naredio je Jane.
Krstarica je planula kao vulkan. Ogromni topovi sa kula skoro
jednovremeno su otvorili vatru, od koje je podrhtavao itav brod. Gonioci nisu
izgledali uplaeni, bez obzira na to to je strana vatra mogla da im nanese
velike tete. Sevalo je sa svih strana. Projektili i granate koje su se odbijale od
jake metalne podloge gusarskog broda eksplodirale su na mostovima,
rasipajui na sve strane komade metala.
 Kralj Mora se nije zaustavio ve je besno uzvraao, sejui granate i levo i
desno. Jedan mali brod, koji se iznenada pojavio u magli, veoma brzo i sa
ludom smelou jurio je na krstaricu. Bila je to velika parna alupa s dugom
motkom na pramcu, starinska torpednjaa. Ameriki inenjer, koji je poznavao
ovo smrtonosno oruje, povikao j:
Pazite, pokuavaju da nas torpeduju!
Sandokan i Jane su izleteli iz komandne kule. Osvetljena dvema
elektrinim lampama, alupa je brzo hitala ka Kralju Mora. Iza motke na
pramcu stajao je jedan ovek, komandant.
Ser Moreland! povikali su uglas.
To je zaista bio Anglo-Hindus, koji je sa ludom smelou pokuavao da
torpeduje krstaricu.
Zaustavite taj amac! vikao je Sandokan.
Ne, neka niko ne opali! zaurlao je meutim Jane.
ta to radi, brate? upitao je zaueno Tigar od Malezije.
Ne ubijmo ga: Darmija bi mnogo plakala. Pusti to meni.
Na boku broda nalazili su se topovi srednjeg kalibra. Jane je stao iza
najblieg, koji je ve bio upravljen na alupu, brzo ispravio nian i opalio.
alupa se nalazila na tri stotine metara i zrno je sa matematikom tanou
pogodilo u krmu, odnosei joj u isto vreme i krmanoa i elisu, i zaustavljajui
je u punom letu.
Srean put, ser Morelande! povikao je ironino vrsni tobdija.
Anglo-Hindus je nainio pretei pokret, a zatim je vetar doneo do uiju
tigrova sa Mompraema ove rei:
Uskoro ete sresti Sujodaninog sina!... eka vas u zalivu!...
Krstarica je prola kroz osvetljenu zonu i utonula u maglu. Ispalila je jo
jedan plotun i iezla prema istoku, dok je posada urlala na sav glas:
iveo Tigar od Malezije!
 MARIJANINA PROPAST
Jo jednom je strani brod tigrova sa Mompraema potvrdio da je
nepobediv. Kralj Mora je, ne usporavajui, nastavio svoj put.
Poto su sad ve znali da ih gone, Sandokan i Jane su eleli da stignu do
ua Sedanga, sa prednou od najmanje dvadeset etiri asa, kako bi zatitili
Marijanu i po mogunosti se sastali sa dajakim voama. Bili su uvereni da
e nai svoj mali brod skriven meu stenama.
Ako se avo ne poigra sa nama rekao je Jane Tremal-Najku bie sve
gotovo kad stigne neprijateljska eskadra.
Zar nee da prestanu da nas gone? upitao je Hindus.
Pokuae da nas zatvore izmeu Sedanga i Redanga da bi nas prisilili da
krenemo ka obali odvratio je Jane. Ipak se nadam da nee stii na vreme.
Samo da tamo ne sretnemo Sujodaninog sina. Jesi li uo ta nam je vikao ser
Moreland?
Neka bude, ali pretpostavljam da taj ovek nee imati flotu pod svojom
komandom.
A ako ima armiju? Tugsi poseduju veliko blago koje je samo Sujodanin
sin mogao da uzme posle rasturanja sekte.
Da, ogromno blago, gospodaru rekao je Kamamuri, koji je u tom
trenutku priao. Za vreme mog tamnovanja u podrumima Rajmangala video
sam peinu sa buradima punim zlata.
Samo da nisu ostali pod vodom rekao je Jane.
Zatim mi je bilo reeno da je neprocenjivo blago smeteno u velikim
indijskim bankama.
Pomutio si mi zadovoljstvo puenja, dragi moj Kamamuri rekao je
Jane. Da li je sin Tigra od Indije uspeo da opremi brodove? Ba! povikao
je zatim, sleui ramenima Na brod moe da se ponese sa mnogima. Tom
emo gospodinu dati lekciju.
 Pre zalaska sunca krstarica je ve plovila vodama koje kupaju obalu
Sedanga.
Bar za sada moemo se smatrati izvan opasnosti rekao je Jane Hauardu,
koji je sa Darmom posmatrao zalazak sunca.
Da, ali kroz nekoliko dana biemo primorani da nastavimo sa muzikom
odvratio je Amerikanac.
Sunce je tonulo u okean ija se boja menjala. U asu kada je iezavala
gornja ivica sjajne kugle blesnuo je jedan potpuno zeleni zrak takve lepote da
su Amerikanac i Darma povikali zadivljeno.
Sjajno! povikao je Hauard.
Velianstveno! rekla je Darma. Nikada nisam videla zrak takve boje.
I ne moe se videti na nekom drugom mestu rekao je Jane jer su
potrebni izuzetni uslovi. Evo zvona koje nas poziva na veeru.
Dva asa posle zalaska sunca, Kralj Mora se nalazio pred uem Sedanga,
na oko est milja udaljenosti.
Da li se Marijana skrila u reci? upitao je Kamamuri Janea koji je
dogledom ispitivao obalu.
Njen komandant ne bi bio toliko glup. Mora da se sakrio meu stenama
na istoku, koje obrazuju mnoge kanale. Poi emo lagano u tom pravcu.
Brod je, smanjivi brzinu, krenuo prema istoku, gde su se videli dugi
redovi stena. Ve se nalazio na maloj udaljenosti od prvih stena, kada se u
daljini zaulo nekoliko slabih detonacija.
Poto ga je Kamamuri odmah obavestio, Sandokan je, sa Tremal-Najkom i
Hauardom, pohitao na palubu. Paljivo je ispitivao horizont na kome nije bilo
ni broda, ni jedra, ni dima. Pa ipak su svi uli pucnjeve, i iv nemir se ispisao
na Sandokanovom licu.
Da nije neki brod iznenadio moju staru Marijanu i bombardovao je?
upitao se.
Ovi pucnjevi mora da su ispaljeni na velikoj udaljenosti rekao je
Hauard.
Sandokane, rekao je Tremal-Najk iji se lik smraio potraimo
odmah Marijanu.
To emo i da uinimo odvratio je Tigar. Ako je ne naemo iza ovih
stena, vratiemo se prema Sedangu.
Kralj Mora je nastavio plovidbu prema istoku, idui samo par milja od
obale i pazei da se ne nasue na neki peani sprud; pa ipak, nikakav brod se
nije ukazivao na vidiku. Strepnja je obuzela celu posadu, a naroito Sandokana
i Janea.
Ova potraga Kralja Mora trajala je ceo as, ali izviai nisu mogli da
otkriju jedrenjak bilo u kom pravcu. Najzad je Sandokan naredio da krstarica
skrene i da se priblii jednoj barijeri od visokih stena, koje su sa obalom
obrazovale morski rukavac. Sada su ve svi bili ubeeni da se jednom brodu
neto dogodilo.
Dajte paru! naredio je Sandokan. Ako stignemo na vreme, Englezi e
nam skupo platiti taj prepad.
A ako nas stigne saveznika flota? upitao je Tremal-Najk Janea.
Treba da imamo oko dvanaest asova prednosti odvratio je Portugalac.
Stii e isuvie kasno.
Brod je leteo kao morska lasta. No je bila veoma svetla jer je mesec iziao
neto posle jedanaest asova.
U pono, istone obale Sedanga su ve poele da se ocrtavaju. Crnele su se
jer su bile prekrivene vekovnim umama. U tom asu je odjeknuo glas sa
bonog jarbola:
Dim pred nama!
Jane je upravio dogled u oznaenom pravcu.
Parobrod! povikao je. Dve hiljade metara!... Dobar pogodak za vrsne
artiljerce! Zaustavimo ga!... Sto rupija onome ko ga pogodi!
Jo nije ni zavrio a stari ameriki notromo, koji je ve zaradio dve stotine
dolara, upravio je svoj top prema brodu koji je pokuavao da pobegne. Mesec
ga je jasno osvetljavao. Razdaljina je bila velika, ali je stari tobdija verovao
svojim oima i svom oruju.
Sad u ga srediti! rekao je. Sto rupija e zaigrati u mome depu
ekajui da kupim brdo duvana i bure klekovae.
Saekao je nekoliko trenutaka nianei, a zatim je otvorio vatru. Nije bilo
mogue da dozna da li ga je pogodio jer je u istom trenutku brod nestao iza
neega to u prvom trenutku niko nije opazio, iza nekog malog ostrva ili stene.
Kralj Mora je poao za njim, usporavajui. Kada je stigao na kilometar
od obale, Sandokan je izdao nareenje da se izmeri dubina. On nije dobro
poznavao ove predele i nije se usuivao da ide naslepo. Meutim, brod koji su
gonili izgleda da je nestao.
Postoje Kralj Mora u ovom progonu dosta skrenuo ka istoku, Jane i
Sandokan su odluili da napuste begunca i da se vrate na zapad i potrae
Marijanu.
Ili su tako tragajui jo etvrt asa sa smanjenom brzinom, kada se kod
jedne grupe stena ukazala tamna masa sa jarbolima, na kojima su se jo videla
razvijena jedra.
Brod kraj obale! povikali su u tom trenutku izviai iz korpi.
Mora da je naa Marijana! viknuo je Jane. Najzad!...
Kralj Mora je odmah zaokrenuo i poeo lagano da prilazi stenama. Svi su
poleteli na pramac da bolje osmotre brod koji se izgleda nasukao na stene.
Elektrini reflektor je odmah osvetlio. Bilo je udno, ali je izgledalo da nikoga
nema na palubi.
Upalite tri rakete naredio je Jane. Ako ima nekoga, svakako e
odgovoriti.
Da li je to zaista Marijana? upitao je Tremal-Najk.
To ti jo ne mogu rei odvratio je Portugalac bez obzira to se radi o
jedrima velikog prahosa.
Krstarica je usporila hod bojei se sprudova. Sonde su pokazivale samo
dvanaest metara i izgledalo je da se dubina brzo smanjuje. Bio je sputen veliki
parni amac i Sandokan, Jane i Tremal-Najk, sa dvadesetoricom naoruanih
ljudi, uoe u njega i krenue prema steni. Plaei se iznenaenja, Sandokan je
naredio desetorici ljudi da uzmu puke, a zatim upravio amac prema jednoj
ogradi od stena, gde je voda bila mirna.
Kada su prili brodu ostavio je estoricu da uvaju amac, a on se sa
ostalima popeo na brod.
Marijana! povikao je najednom sa izrazom bola.
Nesreni jedrenjak je, verovatno zbog pogrenog manevra, naleteo na
vrhove stena koje su mu probuile kobilicu, tako da se mogao smatrati zauvek
izgubljenim.
Stravina tiina vladala je na brodu, na ijoj je palubi bio uasan nered.
Svuda su se videli razbijeni sanduci i burad, unitene spingarde i puke, a na
krmi ogroman otvor koji je sigurno bio delo granate.
Ovde nema nikoga rekao je Jane.
ta li se dogodilo sa mojim ljudima? upitao se brino Sandokan. A sa
brodskim tovarom? Izgleda mi da je magacin ispranjen.
U tom trenutku, sa vrha stene na koju se nasukala Marijana, zauo se
glas:
Kapetane!
Sandokan i Jane su podigli glavu dok su njihovi ljudi pripremili karabine.
Tamnoput i polu nag ovek silazio je brzo sa stene, drei u ruci sablju ija je
otrica bleskala na meseini. Zaas se naao na palubi i rekao:
ekao sam vas, kapetane.
Ti, Sakadana! povikali su u jedan glas Jane i Tremal-Najk,
prepoznajui Marijaninog krmanoa.
ta se ovde dogodilo? upitao je Sandokan.
Jedan parobrod nas je sino iznenadio i prisilio da se nasuemo na ove
stene. Pobegao je videi vas da dolazite.
 Je li opljakao Marijanu?
Da, Tigre, odneo je oruje i municiju.
A gde su tvoji drugovi?
Otili su u Sedang.
A ti si ostao?
Nije bilo vie mesta u amcu, poto je drugi unitila topovska granata.
Da li ste se sastali sa dajakim voama?
Da, odvratio je krmano pre osam dana, ali se nita nismo dogovorili.
Rada je, sumnjajui u njih, mnoge zatvorio a druge prognao daleko od
granica.
Prokletstvo! povikao je Jane. Evo vesti koje nisam oekivao.
Zbogom nae nade!
Moda smo isuvie zakasnili rekao je Sandokan. Rada nas je
preduhitrio. Ne ostaje nam nita drugo nego da se borimo na moru. Na brod,
prijatelji!... Ne gubimo vreme.
Upravo su ulazili u amac, kada se sa Kralja Mora zauo pucanj.
Da li nam daje znak da dolazi saveznika flota? upitao se Sandokan.
Pretpostavljam odvratio je Jane.
Gledajte! povikao je Tremal-Najk.
Na zapadu, koji je do malopre bio taman, iva svetlost je obasjavala
horizont. Sastavljena od oko est brodova, saveznika flota je hitala da sprei
krstaricu da isplovi na otvoreno.
Brzo na brod! povikao je Malezijski Tigar.
Poto su se meusobno povezali, parna alupa je brzo krenula prema
Kralju Mora, koji im je i sam poao u susret.
Bez obzira to su bili daleko, neprijateljski brodovi su otvorili vatru i
nekoliko projektila je palo na dvadesetak metara od amaca. Za nekoliko
minuta ove metalna ulad pogodila bi cilj.
 Inenjer Hauard, Darma i Surama sa Kamamurijem izali su iz kule, viui:
Brzo!... Brzo!... Penjite se!...
Najzad su se Jane, Sandokan, Tremal-Najk i njihovi drugovi nali na
palubi.
Artiljerci na mesta! povikao je Sandokan.
 DEMON RATA
Poto je alupa bila brzo utovarena, Kralj Mora je krenuo prema severu.
Saveznika eskadra je hitala punom parom, nadajui se da mu presee put.
Projektili su ve padali po palubi krstarice, ali nisu uspevali da probiju
metalnu podlogu. Brod tigrova sa Mompraema odvraao je istom merom.
Njegovi teki topovi su grmeli bez prestanka, nanosei teke tete protivniku,
koji je bio isuvie slab da se sa njima meri.
Kralj Mora je beao velikom brzinom, ostavljajui za sobom vrtloge dima
i varnica. Proao je kao metak izmeu dva broda koja su pokuavala da ga
opkole, ispaljujui na njega strane plotune.
Nemona da ih sledi, jer nije mogla da dostigne tu brzinu, saveznika
eskadra je zaostajala i pored toga to je plovila punom parom. Njihove granate
vie nisu stizale do krstarice.
Tigrovi sa Mompraema su ve poverovali da su spaeni, kada su opazili
kako iza jedne stene izlaze pod punom parom etiri divne krstarice, velike
koliko i Kralj Mora.
Prokletstvo! povikao je Sandokan. Odakle su iskrsli ovi brodovi,
Janee?... Naredi da brod krene ka severu.
etiri krstarice su poletele prema Kralju Mora, ali su se pojavile suvie
kasno da bi uzele uea u borbi.
Pre jednog minuta nisam znao kako emo se izvui rekao je Jane koji
je posmatrao kroz komandni prozori.
A sada e, gospodine Janee, da kaskaju za nama rekao je inenjer koji je
paljivo posmatrao krstarice. Moda bi po naoruanju mogli da se takmie sa
nama, ali po snazi maina sigurno ne. Gledajte: ostavljamo ih za sobom i kroz
est asova vie ih neemo videti.
iji li su ti divni brodovi? upitao je Tremal-Najk.
Ni vidim nikakvu zastavu na jarbolima.
 Pretpostavljam da su Englezi odvratio je Jane. Moda pripadaju anglo-
hinduskoj floti. Ranije se u Labuanu nisu viali tako moderni brodovi.
Kralj Mora je nastavljao svoju brzu plovidbu tako da su se uskoro
savezniki brodovi skoro izgubili iz via, ali oni, svakako, nisu odustajali od
progona.
U podne progon jo nije bio prestao. Jane je naas napustio palubu da bi
siao u trpezariju. Tada mu je prila Darma. Devojka je izgledala zbunjena i
tuna.
Gospodine Jane rekla je zaustavljajui ga jeste li videli ser
Morelanda?
Ne, Darma, nikoga nisam opazio na komandnom mostu saveznike
eskadre.
Da nije mrtav? upitala je devojka bledei.
Zato mrtav?... Bio je iv koliko i ja kada sam otetio parnu alupu na
kojoj se nalazio.
Pa ipak, srce mi kae da mora da bude na jednoj od ovih krstarica.
Jane se nasmejao i pruio joj ruku da je odvede u trpezariju.
Uvee su etiri krstarice jo bile na vidiku, na udaljenosti od dvanaest
milja. Njihovi dimnjaci su bljuvali dim, ali one su ipak neprekidno zaostajale.
U pono je Kralj Mora, koji nije palio svoje fenjere, naglo zaokrenuo i
poao prema zapadu, u pravcu rta Tanjong-Datu, kako bi uplovio u more
Sonda. Postojala je sve vea potreba da se snabde ugljem.
Sledeih etrdeset osam asova Kralj Mora je nastavio da plovi prema
severozapadu. Gusari nisu pogreili. Tek to su za sobom ostavili ostrva Natun
i Bunguran, kada se na horizontu ukazao brod. Bio je to parobrod sa dva
dimnjaka koji je iao u pravcu Brunija. Crvena zastava koja se videla na krmi
potvrdila je Janeove i Sandokanove nade, da su daleko od neprijateljskih
brodova. Poto je opazio prisustvo krstarice, brod je naglo zaokrenuo da bi
potraio sklonite u nekom zalivu Bornea. Bez obzira to je brod plovio punom
parom, Kralj Mora ga je dostigao jednim spretnim manevrom i ispalio hitac
opomene. Videi da brod ne slua ve poveava brzinu, on mu je sledeim
uletom razmrskao most. Trenutak kasnije bila je podignuta bela zastava na
bonom jarbolu. Parobrod se zaustavio na deset gomena od Kralja Mora. Sa
gusarskog broda je bilo sputeno est amaca sa sedamdeset naoruanih ljudi.
U prvom je bio Jane koji je, kada su stigli do parobroda, prvi iskoio na
palubu.
Niste mnogo ljubazni, gospodine, obratio se komandantu prema
oveku koji bi mogao da vas raznese topovima.
Radite to vam se svia odvratio je hladno komandant. Ja se ne
opirem. Mislite samo na to da na svom brodu imam pet stotina putnika, ena,
mnogo dece i dosta onih koji nisu Englezi.
Imate li dovoljno amaca za sve te ljude, raunajui i posadu?
Da.
Obala nije daleko, a more ne daje znake da e se uznemiriti. Ukrcajte se
svi i idite, jer brod sada pripada meni.
Moji mornari i putnici mogu slobodno da napuste brod, ali ja ostajem ma
ta da se dogodi rekao je Englez. Ja ne odstupam pred gusarima sa
Mompraema.
Ah!... Vi znate ko smo? Bravo: potopiemo vas sa vaim brodom. To je
nae ratno pravo. Gospodine, dajem vam dva asa i ekam sa asovnikom u
ruci.
Ponavljam vam da neu napustiti brod odvratio je Englez jogunasto.
elim da potonem sa njim.
Ukoliko vas silom ne odvuemo sa mosta odvratio je Jane nestrpljivo.
Jane se upravo vraao svojim ljudima koji su pomagali mornarima da
spuste amce u vodu, kada je video kako mu prilazi jedan onii ovek,
punaak, iva pogleda.
Komandante, rekao mu je nepoznati jeste li vi jedan od onih uvenih
malezijskih gusara?
Jedan od voa odvratio je Jane gledajui ga radoznalo.
 Onda me uzmite sa sobom, jer sam i sam hteo da vam se prikljuim da se
borim protiv Engleza. Znam za sve vae divne poduhvate.
Vi! povikao je Jane podsmeljivo.
Vi svakako ne znate ko sam ja. Demon rata, ili jo bolje, ako vam se
dopada, doktor Pedi OBrajen iz Filadelfije, i najzad, ovek koji e moi da
nanese velike tete Englezima. Uiniu vam dragocene usluge, takve da e se
svet zauditi i zadrhtati.
 POSLEDNJA KRSTARENJA
Jane je strpljivo sluao ovog malog oveka koji je obeavao da e da
prevrne svet, pitajui se ima li pred sobom neko udesno otkrie ili luaka.
Videi da se Portugalac ne odluuje da odgovori i slutei njegove misli,
nepoznati je rekao:
Vi verujete da je um doktora Pedi OBrajena pomuen, zar ne,
gospodine? Ili da u najmanju ruku eli da se ali. Ne, komandante, jer sam
pronaao udesnu stvar, koja e dati strane rezultate. Da li znate da je
pronaeno sredstvo da se zapale elektrine sijalice bez upotrebe ica? U
ikagu, u mom elektrinom preduzeu, izvrio sam sjajne eksperimente na
udaljenosti od etiri hiljade metara.
Meni to nije interesantno, dragi moj gospodine rekao je Jane. Nama
su dovoljni nai topovi da unitimo protivnika.
A ta biste uinili ako vam kaem da sam pronaao sredstvo da na velikoj
udaljenosti zapalim burad sa barutom?
Doktore, bilo bi bolje da potraite va prtljag rekao je Jane, koji je
izgubio strpljenje.
Za vreme ovog udnog razgovora putnici su napustili brod, punei u
neredu amce u koje su bile stavljene namirnice. Meutim, amci nisu kretali
jer su ekali svoga komandanta, koji je mirno sedeo u stolici za ljuljanje na
komandnom mostu. Divei se ovoj hrabrosti, Jane je o tome obavestio
Sandokana.
Ah!... Nee da napusti svoj brod? rekao je Tigar.
Onda neka ostane, ako to eli.
Zatim je naredio amcima da se odmah odbiju od broda jer bi mogli da ga
potope.
Zar emo ga pustiti da potone sa brodom? upitao je Jane.
Bolje mislimo na to da ispraznimo slagalita uglja.
 Na brodu je ostalo jo nekoliko tona goriva, to je apsolutno bilo
nedovoljno da se popune rezerve Kralja Mora, koji je potroio mnogo goriva
za vreme svog bezglavog povlaenja.
Kada su se poslednji amci, napunjeni ugljem, udaljili od broda, Portugalac
je priao Englezu i poto je salutirao, rekao mu:
Gospodine, mi smo zavrili.
Ja sam vam rekao da neu napustiti brod i odrau re odvratio je
komandant.
Onda zbogom, gospodine, vi ste junak.
Zbogom, i dobra srea. Neto bih vas zamolio.
Samo recite.
Da obavestite moje vlasnike u Bombaju, ako budete imali prilike, da je
Don Kop mrtav i da je umro na palubi svog broda kao pravi moreplovac.
Uiniu to, obeavam vam. Kroz deset minuta imau ast da vas
bombardujem.
Rastali su se skinuvi kape, a zatim je Jane siao u amac koji ga je ekao.
Neto kasnije krstarica je krenula lagano prema brodu. Englez je jo uvek
mirno sedeo i puio oekujui da topovi unite njegov brod.
Sandokan je stajao na pramcu, osmehujui se. Kad je Kralj Mora doao
na tridest koraka od parobroda usporio je hod, a Sandokan je kroz megafon
povikao:
Gospodine, hteo bih neto da vas zamolim. Ako budete imali priliku da
ponovo vidite vae gazde, recite im da su tigrovi sa Mompraema potedeli
njihov brod jer je njime komandovao junak kakav ste vi. Dobra srea!
Zatim se krstarica brzo udaljila prema severu, pozdravljajui Engleza
zastavom.
Razborit i lukav, Sandokan se nije usudio da se dugo zadrava u ovim
oblastima, tako blizu Labuana, ve se uputio prema severnim obalama Bornea,
gde je mogao da napada brodove koji dolaze iz Australije. Da ne bi bio opaen,
nije se drao uobiajenih brodskih linija.
Ovo krstarenje je potrajalo samo est dana i za to vreme su dva parobroda i
tri jedrenjaka pali u ruke neumoljivih tigrova sa Mompraema. No i pored
toga, Sandokan je rekao Janeu i Tremal-Najku:
Nai dani su odbrojani. Za koji mesec neemo vie nai brod koji e nas
snabdeti gorivom. Koristimo ga dok ga imamo, a zatim e se dogoditi ono to
je sudbina odredila. Nisam mislio da oruje koje sam koristio ima dve otrice,
jednu za Engleze a drugu za mene.
Preli su jo pet stotina milja i pribliili se obalama Malake, a nijedan se
engleski brod nije pojavio. Videli su nemake, italijanske, francuske i
holandske brodove, koji su mogli da predstavljaju opasnost jer su bili u stanju
da daju obavetenja o pravcu plovidbe gusara.
Svi na brodu su bili zabrinuti, kao da su slutili neku blisku i stranu
katastrofu.
Devojke obratio se jednoga dana Jane Surami i Darmi da li se plaite
smrti?
Zato nas to pitate, gospodine Jane? upitala je Darma sa tunim
osmehom.
Zato to nam moda odzvanja poslednji as.
Kada vi budete umirali i mi emo poi za vama u dubine mora odvratila
je Darma.
Zar ne misli, Darma, da bi jednoga dana mogla da se uda za oveka koji
te beskrajno voli i koga cenim iako je Englez.
Ser Moreland me je sada ve zaboravio odvratila je devojka
uzdahnuvi.
Pomisli na to da se saveznika flota moe svakog asa baciti na nas i
stegnuti nas u vatreni obru, a da si ti ena.
Ne, gospodine Jane rekla je Darma gordo. Mi vas nikada peemo
napustiti, zar ne, Surama?
 Biu srena da umrem pored mog belog sahiba odvratila je Hinduskinja.
Jane je pomilovao po dugoj crnoj kosi, a zatim rekao: Ko zna!... Jo nismo
pobeeni.
 SUJODANIN SIN
Posle kratkog savetovanja Kralj Mora se uputio na severoistok. Da bi se
tedelo gorivo pola pei je bilo ugaeno, pa je brod iao jedva est vorova na
sat.
Na dve stotine trideset milja od zapadnih obala Bornea, jedna teka vest se
pronela palubom. Mali jedrenjak koji je dolazio sa juga obavestio ih je da je
sreo celu jednu flotu krstarica. Trebalo je beati jer su ovi brodovi moda bili
prethodnice drugih.
Odlaze nae poslednje rezerve goriva rekao je Sandokan Janeu.
A zatim?
Biemo spremni da se borimo.
Kralj Mora je odmah poveao brzinu. Beao je bezglavo, rtvujui
poslednje tone goriva. Tako je plovio jo sto pedeset milja, a ona je usporio.
Rezerve su bile istroene, a maine su iz minuta u minut sve slabije radile.
Strani trenutak se bliio, ali svi su bili mirni jer su svi oni ve davno rtvovali
svoje ivote. Oko osam asova uvee Kralj Mora se zaustavio pred velikim
zalivom Vernona. Sve to je moglo da sagori bilo je baeno u pei: burad sa
katranom, sanduci sa likerom, masne materije iz ostave, nametaj iz sala, pa
ak i mornarski kreveti.
Kada je uo da se brod zaustavlja, Sandokan je otiao na krmu i podboio
se na ogradu. Nije izgovorio ni jednu re niti je nainio bilo kakav pokret.
Tama je pala po moru bojei ga u crno. Duboki mir je vladao na brodu, ije su
maine prestale da rade. Oko ponoi je Tremal-Najk priao Sandokanu, koji je
jo uvek stajao na istom mestu.
Prijatelju moj, rekao mu je ta nam jo ostaje da uinimo?
Da se pripremimo da umremo odvratio je Tigar od Malezije mirnim
glasom.
Ja sam spreman, a devojke?
 Umesto da odgovori, Sandokan je pruio desnu ruku ka zapadu i rekao:
Evo ih: zar ne vidi?
Koga, Sandokane?
Neprijateljske brodove. Jure kao divlje zveri da unite poslednje
malezijske tigrove.
U tom asu se zauo povik:
Brodovi na krmi!
Na horizontu su bletale mnoge svetle take, koje su se brzo uveavale.
Jesu li spremni nai ljudi? upitao je Sandokan.
Da odvratio je Jane koji mu je priao.
A devojke? upitao je brino.
Mirne su.
Hteo bih da ih spasem. Neka se spusti amac i neka odu pre nego to nas
brodovi opkole.
Odbie jer su se zaklele da e umreti sa nama.
Spasi ih, Jane.
Ponavljam ti da bi odbile. Ne navaljuj.
Pa dobro, neka bude!... Ako moramo da umremo, neemo pasti
neosveeni!... Ovamo, tigrovi Mompraema!
Neprijateljski brodovi su jurili punom parom, u velikom polukrugu, da bi
opkolili Kralja Mora. Sandokan i Jane, koji su u ovom trenutku najvee
opasnosti sauvali mir, izdavali su nareenja vrstim glasom.
etiri velika broda, bez sumnje najjaa iz saveznike flote, postavila su se u
polukrug oko Kralja Mora. Iako su topovi bili spremni, nijedan nije opalio.
ekali su zoru da ponu poslednju borbu ili da pozovu na predaju.
Oko dva asa posle ponoi Sandokan i Jane su se uputili prema sreditu
broda i prili Tremal-Najku koji je bio oslonjen o jedan ekrk i pratio
uznemirenim pogledom svoju kerku, koja je kao utvara bludela po mostu na
pramcu.
Prijatelju, rekao mu je Sandokan tuno sutra e ovde da potonu
poslednji tigrovi sa Mompraema. Predlaem ti da se ukrca u jedan amac i da
se preda sa svojom keri i Suramom.
Tremal-Najk se uspravio iznenaen, dok mu se bol ispisao na licu.
Da odem od vas! povikao je. Oh, ne, nikada! Ako ovde budu umrli
poslednji tigrovi sa Mompraema, umree i stari lovac iz crne dungle i
njegova ker, koji im duguju ivot i toliko zahvalnosti.
Treba da ti kaem da tvoja ker voli i da nju voli ovek koji bi mogao da
je usrei rekao je Sandokan.
To je ser Moreland, zar ne? rekao je Tremal-Najk.
Primetio sam to. Jeste li kazali Darmi u kakvoj smo opasnosti?
Da odvratio je Jane.
I ta vam je rekla?
Da nee napustiti na brod.
Drukije nije ni mogla da odgovori rekao je Hindus ponosno. Ako je
sudbina odredila na kraj, neka tako bude.
Jane je najednom zastao i povikao:
Budala! A ja sam ga sasvim zaboravio.
Koga? u isto vreme su upitali Sandokan i Tremal-Najk.
Demona rata, oveka koga sam na silu morao da povedem sa ovog
parobroda. To je ameriki naunik Pedi OBrajen, koji se sada kao zatvorenik
nalazi u jednoj kabini. Hajdemo brzo dole.
Kada su sili u utrobu broda, Jane se obratio uvaru:
Probudi zatvorenika.
Ve je na nogama, gospodine Jane.
 Jane je otvorio vrata i uao. Pedi OBrajen je sedeo za stolom udubljen u
nekakve proraune.
Vi, gospodine de Gomera? rekao je doktor popravljajui naoari.
Koji vas vetar donosi? Dugo vas nisam video, a oekivao sam vas.
Doktore, rekao je Portugalac bez uvoda neprijateljski brodovi su nas
opkolili i mi emo uskoro da budemo potopljeni. Vi ste mi rekli da posedujete
straan pronalazak.
I to potvrujem.
Doao je as da izvrite eksperiment, gospodine demone rata.
Naredite da se moji sanduci iznesu na palubu.
Neete li dii u vazduh na brod? upitao je Jane pomalo uznemiren.
I ja bih odleteo sa vama, a sada uopte nemam elju da umrem odvratio
je doktor. Gospodine de Gomera, iskoristimo ove trenutke mira.
Popeli su se na palubu, dok su mornari nosili doktorove sanduke.
Evo ovaj e prvi da odleti u vazduh rekao je doktor pokazujui na
jedan neprijateljski brod.
Doktor je zatim otvorio svoje sanduke u kojima su se nalazili elektrini
aparati. Paljivo je ispitao svaku stvar, mirno i bez urbe, kao ovek koji je
siguran u ono to radi, a zatim se obratio Janeu:
Kad elite da ponem?
Stavite u pokret va aparat.
Evo broda koji prolazi pored naeg boka: odletee u vazduh rekao je
Pedi hladno.
Drhtaj je proao kroz sve one koji su stajali oko Amerikanca. Da li je bio
sposoban za takvo udo taj maleni ovek?
Panja! povikao je najednom Amerikanac.
Tek to je izgovorio ovu re, kada je blesnula zaslepljujua svetlost,
praena stranom eksplozijom. Oko male krstarice se podigao ogroman stub
vode, dok je prava kia otpadaka padala na sve strane. Odjeknuo je urlik iz
stotine grudi. Brod je brzo tonuo polomljenih bokova. U isto vreme, na mostu
Kralja Mora odjeknula je eksplozija to su bili aparati Pedi OBrajena.
Amerikanac je kriknuo i pao skoro pred noge Janeu, koji je udom izbegao
komade od eksplozije.
Doktore! povikao je Portugalac.
Moje... moje... aputao je nesreno pronalaza, steui rukama stranu
ranu na grudima iz koje je tekla krv.
Sandokan je poleteo prema sanducima i krik oajanja mu se oteo iz grudi.
Jedna granata je pogodila i unitila aparat.
Go... tovo... go... tovo... krkljao je doktor. Jo jednom je pritisnuo
ranu, a zatim klonuo.
Mrtav rekao je Jane tuno.
Evo prve rtve odvratio je Sandokan, a zatim povikao: Svi na borna
mesta! Pokazaemo im kako umiru malezijski gusari.
Crvenkasta zora oglaavala je divan dan. Jedan topovski pucanj u prazno
pozvao je na predaju. Sandokan je odmah naredio da se istakne crvena zastava,
znak za borbu.
Pre nego to pone vatra, neka devojke izau na palubu. Ser Moreland
odgovara za njihove ivote.
Kada su devojke izale iz kule, Sandokan im je rekao:
Postoji predlog da se vas dve spasete. Prihvatate li? amac je spreman.
Nikada! odvratile su odluno obe devojke.
Dostavite neprijatelju odgovor devojaka naredio je Jane.
Jedan ameriki notromo odmah je signalizirao. U istom trenutku su videli
kako se na glavnim jarbolima krstarica podiu crne zastave, u ijem je sreditu
bila udovina figura sa etiri ruke u kojima su se nalazili udni znaci.
(Boginja Kali je predstavljana sa etiri ruke: jedna je drala ma, druga
ljudsku glavu, trea, okrenuta nadole, znaila je unitenje, etvrta, okrenuta
nagore, oznaavala je obnavljanje prirode kroz raanje.)
Uzvik iznenaenja i besa zauo se iz Janeovih, Sandokanovih i Tremal-
Najkovih usta. Prepoznali su amblem tugsa, hinduskih davitelja. Da li su to bili
brodovi Sujodaninog sina, njihovog neumoljivog i nevidljivog neprijatelja?
Ove zastave su to potvrivale. Zatim je odjeknuo Sandokanov metalni glas:
Pali! Pali! Pali!
Strane detonacije su zagluile njegove poslednje rei. Neprijatelj je
odgovorio istom merom. Samo, koliko e moi da izdri Kralj Mora pod
stranom vatrom tolikih topova?
Ma koliko da su bili jaki, njegovi bokovi su posle pola asa poeli da
poputaju. Jedan po jedan, njegovi topovi su bili uutkani kule su poele da se
lome pod kiom granata, dok se broj mrtvih stalno poveavao.
Zatvoreni u kuli, Sandokan i Janez su mirno posmatrali taj strani prizor. U
jednom uglu je sedela Darma sa rukama na uima da bi ublaila zagluujui
prasak velikih topova. inilo se da gleda u prazno.
Najednom je Kralj Mora bio podignut nekakvom udnom snagom, dok
je ogroman stub vode poistio palubu.
Torpedovali su Kralja Mora! povikao je ameriki inenjer koji je u
tom trenutku uleteo u kulu. Tonemo!
Sa neprijateljskih brodova paljba je najednom prestala.
Evo poslednjeg asa: otvoren je grob za poslednje tigrove sa
Mompraema obratio se tuno Sandokan svojim drugovima. Podigao je zatim
Darmu i izaao iz kule, praen Janeom, Tremal-Najkom i Suramom. Jadni
Kralj Mora, divni brod koji je odoleo mnogim iskuenjima i izgledao
nepobediv, bio je sada olupina koja je tonula.
amac u more! naredio je Sandokan.
Nekim udom jedan amac je ostao neoteen i nekoliko Malezijaca
pohitae da izvre nareenje.
Prvo ti sa devojkama, Tremal-Naje rekao je Sandokan.
 Ne brini za nas. Posada sa krstarica dolazi da nas pokupi.
I zaista, brojni amci su bili sputeni sa pobednikih brodova. U prvom se
video ser Moreland koji je mahao belom maramicom.
Od Kralja Mora koji je tonuo odvojila se alupa sa dvema devojkama,
Tremal-Najkom, Kamamurijem i etvoricom veslaa.
A sada rekao je Sandokan nainivi velianstven pokret idem dole,
uvijen u moju zastavu. Hodi, Jane: sve je svreno.
Ba! nainio je Portugalac izbacujui gust dim. Ne moe se veno
iveti.
Preli su most i kada su se nali na platformi Sandokan je strgnuo crvenu
zastavu koja se vila nad njegovom glavom i uvio se u nju, govorei:
Tako je kad umire Tigar od Malezije.
Dole na palubi stotinu poslednjih tigrova sa Mompraema stajali su
nepokretno i tiho. Kralj Mora je lagano tonuo.
amci sa krstarica su inili oajnike napore da stignu na vreme i prihvate
brodolomnike koji su dobrovoljno odlazili u smrt. Ser Morelandov amac je
bio prvi, praen amcem u kome su bili Tremal-Najk i devojke, koji se bio
okrenuo i hitao ka brodu jer je Hindus shvatio oajniki potez svojih starih
prijatelja. Kada je voda poela da osvaja palubu, Portugalac je bacio cigaretu i
rekao:
Hajde, i ekaj me na dnu mora!
Ali u trenutku kada je izgledalo da e brod nestati pod vodom, potapanje
ove ogromne mase bilo je naglo prekinuto. Struja koja ga je ponela ka istoku
mora da ga je nasukala na neki sprud Vernona. U istom trenutku su stigla dva
amca, ser Morelandov i Tremal-Najkov. Videi da brod vie ne tone, ser
Moreland se popeo na njega, praen Tremal-Najkom i devojkama. Jane se
obratio Sandokanu, ije je lice bilo smraeno:
Ni smrt nas nee. ta misli da ini?
Hajde da upoznamo sina Tigra od Indije rekao je stavljajui ruku na
zlatni drak svoga krissa. Samo gledaj! Tigar od Malezije bi mogao da ubije
tigria.
Zatim se oslobodio zastave i lagano siao na palubu, obraajui se ser
Morelandu:
Pa dobro? ta ete da uinite sa nama?
Anglo-Hindus, koji je izgledao veoma uzbuen, skinuo je kapu i pozdravio
dva gusarska junaka, a zatim uglaeno rekao:
Gospodo, dopustite mi da kaem jednu re.
Uzeo je zatim Darmu za ruku, odveo je do Tremal-Najka i rekao:
Volim je i ona voli mene: ne bih mogao da ivim bez vae keri; Smirite
jednom vaom reju zlu krv koja me je odvajala od vas, kako bi se u meni
zauvek ugasila elja da osvetim ubijenog oca. Njegov duh mi se noas javio i
rekao da vam svima oprostim.
ta to govorite, ser Morelande? O kakvom je roditelju re? upitao je
Tremal-Najk uznemiren.
Volite li me, Darma? upitao je ser Moreland ne odgovarajui Hindusu.
Da, beskrajno odvratila je devojka crvenei.
Rat je meu nama zavren rekao je ser Moreland i krvava mrlja je
izbrisana. Tremal-Naje, blagoslovite vau decu.
Ali ko ste vi? povikali su u glas Jane, Sandokan i Tremal-Najk.
Ja sam... Sujodanin sin! Hodite! Moji ste gosti.
Posle dvadeset minuta krstarice su napustile Vernon i ostavile olupinu
Kralja Mora da lagano tone u blato.
Dugujem vam objanjenje rekao je sin stranog tugsa koje e da
poslui kao opravdanje za dug i uporan rat koji sam vodio sa vama. Otac rili je
ostavio testament kojim sam postao vlasnik sto sedamdeset miliona rupija,
smetenih u banci u Bombaju. Osim toga, testament mi je nalagao da osvetim
smrt Tigra od Indije. Znao sam celu priu, znao sam gde se nalazi vae
sklonite, i poeo sam da se pripremam za rat. Naruio sam pet snanih
brodova. Znajui da je engleska vlada bila stalno uznemirena zbog vae blizine
i da rada od Saravaka samo eka priliku da osveti svoga strica, ponudio sam
im moju pomo i moje brodove. Dok sam se pripremao, jedan moj uitelj,
pretvarajui se da je hodoasnik iz Meke, podigao je Dajake Kabatuana. Na
sreu, ljubav je dovela do promene. Malo-pomalo ugasila je mrnju koju sam
gajio prema vama i ja sam se prepustio sudbini. Oi ove devojke su me
opinile i uinile da sa uasom sagledam svu udovinost dela koje sam hteo
da poinim. Ja vie ne ujem glas koji me poziva na osvetu. Gospodine Janee,
Tigre od Malezije, slobodni ste zajedno sa vaim ljudima. Samo ja sam vas
pobedio i zato samo ja imam pravo da vas osudim ili oslobodim. Ja vas
oslobaam.
Tugsov sin je zautao jedan asak, a zatim se obratio Tremal-Najku:
Hoete li da budete moj otac?
Da odvratio je Hindus. Budite sreni, deco moja.
Gospodine Janee, gospodine Sandokane, rekao je ser Moreland
kuda elite da vas odvedem? Mi se vraamo u Indiju; a vi?
Tigar od Malezije je razmiljao jedan as, a zatim odvratio:
Mompraem je izgubljen, ali imamo Gaju, nae prahose, nae ljude i
verne prijatelje. Odvedite nas na to ostrvo, na kome emo osnovati novu
koloniju, daleko od engleskih pretnji.
Zatim je, posle krae pauze, dodao:
Ko zna, moda emo se jednoga dana ponovo videti u Indiji. Ima ve
dosta vremena kako o neemu sanjam.
O emu? upitali su Tremal-Najk, Darma i ser Moreland.
Sandokan je pogledao Suramu, a zatim odgovorio:
Ti si radina ker i tebi su ukrali mesto koje te je ekalo. Zato ti ne
bismo, devojko, podarili presto da ga deli sa Janeom, koji e postati tvoj
mu? No, o tome emo jo govoriti, moja dobra Surama.
 Izdava
NIRO Deje novine
Gornji Milanovac

Za izdavaa
Miroslav Petrovi
generalni direktor

Recenzenti
Prof. Milica Popovi
Dr Momilo Savi

Urednik
Radmilo Lale Mandi

Lektor
Nadeda Kosti

Ilustracija naslovne strane

Milan Mileti

Grafika oprema
Ljubomir Vorkapi

Fotoslog, korektura i automatski prelom

Eurokat 200 DEJE NOVINE Gornji Milanovac
 O piscu

Emilio Salgari /1863 1911/ rodio se u Veroni. Jo kao deak oseao

je veliku ljubav prema moru i u sedamnaestoj godini upisao se na
Institut za pomorstvo koji je napustio 1881. a da nije dobio diplomu
kapetana. Jednom prilikom rekao je svom sinu: eleo bih da se moji
posmrtni ostaci zatvore u hermetiki sanduk od stakla i spuste na dno
mora.
Sa pisanjem je poeo kao hroniar u jednom veronskom listu a u
slobodnom vremenu pisao je futuristike romane. Ve 1883. objavio je
u listu Arena svoja prva dva romana Tigar iz Malezije i Miljenica
Mabdia. Zatim slede mnogobrojna dela, bar 85 romana za 28 godina
rada.
Salgari je iveo i kretao se samo u svetu svoje mate, postao je vrlo
zanimljiva pojava u italijanskoj knjievnosti uopte, te je i danas jedan
od najpopularnijih dejih i omladinskih pisaca.