INAE OTKUDA IM IDEJA DA NEKOME TREBA UNITARNA TEORIJA NACIJE?

RAZVOJ
JUGOSLAVIJE JE TEKAO NEJEDNAKIM RAZVOJEM I NIKAKO NIJE NI MOGLA NITI BILA
POTREBNA UNITARNA TEORIJA NACIJE I O TOME SE ESTOKO RASPRAVLJALO UNUTAR
KPJ U POETKU (WOODWARD; BELIN; OLIVERA MILOSAVLJEVI).

Pitanje koje svaki marksista (vie neemo koristiti termin leviar jer on je toliko opiran da nita ne
znai, vreme je za fokusiranje jezika) ili neko ko za sebe misli da je marksista, treba da postavi sebi
vie puta u ivotu jeste ovo Da li sam ja spreman da marksizam kao nauka menja mene, ili sam ja
spreman da idem protiv principa i prilagoavam marksizam sebi i svojim preferencijama.
Kad smo ovo rekli, konstatovaemo da SFRJ i partija koju je vodila (KPJ, zatim SKJ) nisu imali
adekvatnu, vladajuu, priznatu teoriju o nacionalizmu i nacionalnom pitanju ve se, u starom maniru
staljinizma, improvizovalo ad hok i otprilike od krize do krize, a kriza je, hvala bogu, bilo i za izvoz.
Naime, u vreme kada je SKJ vodila opsean rat protiv nacionalizma, nove
levice, liberalizma (onako od oka i uture), sarajevski eho tih dogaaja je moda bio na pravom
putu, budui da su beogradski i zagrebaki Praksis bili u oportunizmu do kolena. A. Tanovi, F.
Muhi, M. Filipovi i drugi bili su krivino gonjeni radi lanaka objavljenih u
asopisima Pregled i ivot jer su imali negatorski pristup prema bosansko-hercegovakoj
stvarnosti i bili skloni obezvreivanju i previanju pozitivnih rezultata, tvrdnje da u BiH nema
demokratije, da se zemlja nalazi u kriznoj situaciji itd. Najvie je na tapetu bio F. Muhi radi
reenice da od Oktobarske revolucije do danas nije izvrena nijedna kritika centralnih komiteta ili
njihovih pojedinih lanova koja prethodno nije odobrena od lanova tih istih komiteta. Koliko god
uvaeni F. Muhi od tada revidirao svoja politika uverenja (postavi glasan bosanski liberal), ovoj
reenici tada ne moe da se zameri. Titoizam je bio u tolikoj paranoji da je u Bosni organizovao
akciju Sadejstvo (?) gde je pod aktivnom prismotrom bilo oko 100 ljudi raznih usmerenja bivi IB-
ovci, birokratsko-etatistiki elementi (ifra razumljiva samo titoizmu), trockisti, kao i jedan deo
muslimanskih nacionalista. Sedam ljudi je uhapeno, a za celu stvar se saznalo nakon tragine smrti
sudije Okrunog suda, Gojka urovia, koji je najverovatnije nateran da se ubije u zatvoru,
prethodno razreen dunosti bez formalnog objanjenja. ???
Staljinizam (kao i titoizam, njegova lokalna varijanta) jeste neprekinuta nit ratova real-socijalistikih
birokratija sa svojim narodima voenim vidljivo reakcionarnim, antinarodnim naelima koja su
zavrila kako su zavrila. Takvim partijama ne treba teorija kao ivi sistem koji treba revidirati i
dopunjavati, takvim partijama treba pokrie za oportunistiku politiku. JUGOSLAVIJA STALJINIZAM?
BIROKRATE PROTIV NARODA? PRAVI RAZVOJ SEDAMDESETIH? PA OVI NE ZNAJU ISTORIJU
JUGOSLAVIJE
KPJ-SKJ je nainila neoprostiv zloin u istoriji odsustvom unitarne, primenjive teorije o nacionalnom
pitanju. Razvaline i ostaci pamfletakog pristupa kojem su akademci SKJ bili skloni, tokom
sedamdesetih postali su lak plen bujajuoj liberalnoj reakciji Srbije predvoenoj Radomirom
Konstantinoviem i Danilom Kiom, koji su u svoje kritike nacionalizama upisivali ono to su zaista
oseali mrnju prema tenzijama ispunjenom Balkanu, onom koji su videli kao provincijalan, prljav i
mentalno nerazvijen. NACIONALIZM-PALANKA-INDIVIDUA (LIBERALNA KRITIKA)
https://yulabour.wordpress.com/

PRVO KAE DA NACIONALIZAM NASTAJE KROZ KLASNU BORBU

ONDA DA KLASNA BORBA NIJE SVODIVA NA ODNOS KAPITAL-RAD (OTKUDA DA JE OVO
HEGELIJANSKA PROTIVRENOST I ZATO JE HEGELIJANSKA PROTIVRENOST
JEDNOSTAVNA KAD UPRAVO NIJE?) VE NACIONALIZMU DAJE MESO ISTORIJSKO
NASLEE? OTKUDA TAJ SHIFT? PROTIV PRVOG REGULACIONISTI, PROTIV DRUGOG
HOBSBAWM (TA ZNAI DA NIJE SVODIVO NA KLASNU BORBU, TO MOE ZNAITI SVATA,
A NE OVO TO ONI PIU)

1. klasna borba je motor istorije (Manifest Komunistike Partije) KONTRA OVOME LIPIETZ

2. mase prave istoriju, ne ovek, ljudi ili individue (svest uvek funkcionie en masse) TA
ZNAI PRAVITI ISTORIJU OVDE ?

3. nema klasa bez klasne borbe (primat odnosa nad elementima, primat klasne borbe nad
egzistencijom klasa) KLASU TREBA KRITIKOVATI A NE PERPETUIRATI

4. ideologija je materijalna, ona ima materijalni, ne idejni uzrok (to je ak i jedan Ki razumeo)

5. ideologija nastaje iz klasne borbe

6. ne postoji jednostavna protivrenost, svaka protivrenost je kompleksna, dakle nadodreena uvek

drugim protivrenostima i uvek se ispoljava u i kroz specifine nacionalne i internacionalne odnose.

Kao to Dravni Ideoloki Aparati buroazije reprodukuju njenu dominaciju po cenu reprodukcije
klasne borbe, tako je i proleterski dravni aparat, u socijalizmu, reprodukovao dominaciju
proleterijata po cenu reprodukcije klasne borbe, stvarajui novu buroaziju (nema klasa bez klasne
borbe), klasna reprodukcija koja je postepeno proizvodila birokratski i tehnokratski sloj (upravljai
nad vikom vrednosti, menaderi, bankari) u SFRJ naspram radnih masama konsekvenca toga
je trina reforma, zaokret ka kapitalizmu lokalnih birokratija u sprezi sa nacionalnim bankama i
velikim dravnim preduzeima. OVDE JE SVE POGRENO : DIA SE NE REPRODUKUJU
AUTOMATSKI (KRITIKA REGULACIONISTI ; MILIBAND) ; DIA NE IDU UVEK U KORIST DRAVE
(PRIMER SIRIZA) ; OTKUDA DOMINACIJA PROLETARIJATA U JUGOSLAVIJI I KAKO SE
ZABOGA REPRODUKOVALA KADA NIKAD NIJE OSTVARENA U POTPUNOSTI ? BRKAJU RED
DOGAAJA : BUROAZIJA (I AK SE TO NI NE MOE TAKO NAZVATI U PRAVOM SMISLU TE
REI) NIJE NASTALA IZ NEKAKVE REPRODUKCIJE PROLETARIJATA NEGO UPRAVO IZ
NJEGOVOG NEOSTVARENJA (SUVIN) + KAKO SE NA OSNOVU TOGA MOE IZVESTI TRINA
REFORMA KAO KONSEKVENCA ? ONI MENJAJU UZROK ZA POSLEDICU + PITANJE TA JE
ZA NJIH BIROKRATIJA JER JE MLAO LOKALNA MALO NIJE + VIDI SE KAKO PLASTINO
PRIMENJUJU SVOJE POJMOVE ARBITRARNO NA ISTORIJU (NEMA KLASA BEZ KLASNE
BROBE)

Stoga, nacionalizam se moe posmatrati kao jedan idejni refleks klasnog antagonizma, prisvajanja
vika vrednosti u specifinim okolnostima u kojima se odigrava, u okolnostima kroz koje se odigrava.
Nacionalizam je uvek mogua, rekli bismo (u toj istorijskoj konjukturi) i nuna tendencija ne zato
to su mase esencijalno nacionalistike, niti zbog neadekvatnog stepena svesti (idealizam), ve
zbog samog ustrojstva zbilje, naina drutvene reprodukcije, jer znamo da ideologija maskira sebe i
uzroke sopstvenog nastanaka, kao rezultat netransparentnosti proizvodnih odnosa u bazi drutvene
proizvodnje. (DAKLE NI ESENCIJALIZAM NI IDEALIZAM NEGO ? REALIZAM ? TA TO TREBA
DA ZNAI ? I TO SE IZVODI IZ NEKAKVE PODRAZUMEVANE AUTOMATSKE REPRODUKCIJE
DRUTVA? IZNENAUJUE NITA NE GOVORE O MEHANIZMIMA TE REPRODUKCIJE I UVEK
PODRAZUMEVAJU DA JE ONA USPENA)

Dakle ako postoji jedna takva tedencija, takva spontana tendencija samog ideolokog aparata da
se maskira i da maskira uzroke protivrenosti iz kojih nastaje borba protiv nje je jedino kontra-
tendencija u vidu proleterske politike, klasna politika na bazi naunog socijalizma koja prua
objektivno znanje o mehanizmima funkcionisanja kapitalistikog naina proizvodnje, o eksploataciji u
proizvodnji, o postojanju klasne borbe, drutvenih klasa. OVDE SE ONDA VRAAJU NEKAKVOM
LUKAEVSKOM PRIMATU PROLETARIJATA KAO PRIVILEGOVANE EPISTEMOLOKE
POZICIJE U DRUTVU TO JE APSURDNO NAKON NEOLIBERALIZACIJE PROIZVODNIH
ODNOSA, LUKA JE IZGUBIO MATERIJALNU OSNOVU U ZADNJIH STO GODINA. DRUGO TA
ZNAI KLASNA POLITIKA? GENERALNO KRITIKA OVOG PRISTUPA: KLASE TREBA
KRITIKOVATI A NE REPRODUKOVATI, UPLIU SE U ANTAGONIZME RADNITVA I
NASTAVLJAJU NAJTIPINIJI STRUKTURALISTIKI MARKSIZAM 20 VEKA, NISU ULI ZA
WERTKRITIK, NEUE MARX LEKTURE, KRITIKE RADA POZIVAJU SE NA MARKSA KOJI
NIGDE NIKADA NE ZAGOVARA RAD KAO EMANCIPATORAN! (AK I HUMANISTIKI MARKS
GOVORI O SAMOUKIDANJU PROLETARIJATA A NE O NJEGOVOM PERPETUIRANJU)

Nedostatak takve tendencije u datoj istorijskoj situaciji je rezultirao raspadom federalne Jugoslavije i
unutarnacionalnim ratovima. Da je takva (proleterska) politika postojala i da je istorijski bila mogua
krajem osamdesetih, verovatno bi postojao organizovaniji napor radnog naroda SFRJ da se ceo
proces odvija drugaije, ali takva politika, videli smo, tada nije bila mogua i potrebno je rei zato.
PA OVU CELU PRIU JO PRIPISATI UZROKU RASPADA JUGOSLAVIJE JE APSURDNO.
TAVIE, 5000 RADNIKIH TRAJKOVA OSAMDESETIH IM MALO DEMANTUJE PRIU
IZOSTANKA KLASNOG POKRETA KOJU SVI GUTAJU I LIBERALI I NACIONALISTI I LEVIARI
(JAKE LOWINGER RAD O TOME, GORAN MUSI SE POZIVA NA NJEGA, A VIDIM MUSIA
CITIRAJU). MORALI BI OBJASNITI NE ZATO NIJE BILO PROLETERESKE POLITIKE VE A)
ZATO PROLETERSKI POKRET NIJE ORGANIZOVAO DOTINU POLITIKU ONAKO KAKO ONI
ZAMILJAJU I ZATO IZ SVOJE DEFINICIJE IZVLAE NEPOSTOJANJE TAKVOG OTPORA B)
ZATO ONA KOJU JESTE ORGANIZOVAO NIJE USPELA I C) DA ODUSTANU OD
PRETPOSTAVKE AUTOMATSKE REPRODUKCIJE (I SISTEMA I OTPORA) JER SU TI
TRAJKOVI UPRAVO POKAZIVALI NEMOGUNOST TAKVE REPRODUKCIJE (RADNICI ILI
KONTRA SINDIKATA, KONTRA UPRAVO TE REPRODUKCIJE)

Na pitanje zbog ega spontana ideologija radnih masa na ovim prostorima nije otila ulevo npr. u
nekakav spontani sindikalizam (iako je bilo sindikalnih trajkova), ONI I DALJE VERUJU U
SPONTANOST I TO PRE SVEGA, IDEOLOGIJE! DRUGO SINDIKATI SU SPREAVALI
TRAJKOVE U KRAJNJEM KAO TO TO I DANAS RADE (OVO DANAS JE NASLEE TOGA), A
NE OBRNUTO. I TA TO ZNAI SPONTANI SINDIKALIZAM KADA SE ZNALO TANO UVEK KOJI
SU KRITERIJUMI LANSTVA U SINDIKATIMA? PARA-SINDIKALNE ORGANIZACIJE JE LEVICA
POKUAVALA DA PROMILJA, ALI DRAVNE POLITIKE DANAS NE DOZVOLJAVAJU
LANSTVO MIMO RADA ODNOSNO NE DOPUTAJU LANSTVO PREKARNIH RADNIKA U
SINDIKATIMA. TOGA U JUGI NIJE BILO NITI JE BILO POTREBE ZA TIME. NE VIDIM TA IM TO
ZNAI.

odnosno ekonomska, ideoloka i politika kriza socijalistikog sistema dovodi do toga da e politiki
otpor takvoj dravi biti desno formulisan, ili kroz liberalizam, ili kroz etniki motivisan
konzervativizam, kao to je primer sa svakom dravom socijalistike Evrope krajem
osamdesetih. ONI OVDE ZAGOVARAJU DETERMINIZAM NACIONALIZMA I LIBERALIZMA I
NEGIRAJU LEVU KRITIKU I POSTOJANJE LEVIH DISIDENATA (POGOTOVO PITANJE TA SE
DESILO SA SVIM TIM PROFEROSIMA MARKSIZMA I GENERALNO MARKSISTIMA NAKON
RASPADA JUGE, ONIM KOJI SE NISU KONVERTOVALI U OVA DVA POLA. OPTEPOZNATA
INJENICA DA JE SISTEM NAJVIE PROGANJAO SAME MARKSISTE, PRIMER SAMARDI IZ
KULTURNOG CENTRA ZRENJANIN, PRIMER BLAGI RASPAD PARTIJE NAKON ILASA ITD.)

To bi znailo da je pojava ideje nacionalizma kao politikog reenja krize determinisana odreenom
istorijskom situacijom; mnotvo faktora (koje treba imenovati i klasifikovati) je naddeterminisalo
pojavu nacionalizma i usled odsustva ikakve realne alternative koja bi takva tumaenja obustavila,
jedini mogui ishod je bio ovaj koji smo imali. ONI ZAGOVARAJU ISTORIJSKI MATERIJALIZAM A
ZAVRAVAJU U ISTORIJSKOM DETERMINIZMU I FATALIZMU! KRITIKUJU IDEALIZAM, A
METOD IM JE PRILINO IDEALISTIKI AISTORIJSKI, UPRKOS POJEDINIM ISTORIJSKIM
CITATIMA. IDEJA DA JE JEDINI MOGUI ISHOD BIO NACIONALIZAM NITI JE ISTORIJSKI
TANA NITI JE POLITIKI PROGRESIVNA JER PRIPISUJE UPRAVO TAKVU POLITIKU MASAMA
PA JO KAE DA JE BILA ISTORIJSKI DETERMINISANA ! NIJE TANO I NE MOE BITI TANO,
A SVE I DA JESTE, TAKVE SITUACIJE SU ISTORIJSKI OTVORENE, A DETERMINACIJA NIJE
SUDBINA, KAO TO JE OVDE PREDSTAVLJAJU.

Raspad SFRJ i SKJ se, dakle, ne mogu posmatrati odvojeno jedno od drugog. Nije se ta drava
raspala bez raspada partije i ne samo to, raspad te drave neodvojiv je od krize marksizma na
svetskom i lokalnom nivou, to je momenat kada jedna avangardna organizacija sa naizgled
spremnim i strunim politikim reenjima kree da kolabira pred naletom novih politikih izazova i
predaje svoje pozicije u roku od 4 godine. Odjednom, glomazan i naizgled stabilan partijski sistem
kree da bude nesposoban da razrei jednainu koju je decenijama komplikovao sam sebi,
odbijanjem da se problemima bavi dosledno. PA DA LI SU OVI NORMALNI KAKVE 4 GODINE
ZANEMARUJU DA SE AKTIVNO RADILO NA ODUMIRANJU DRAVE I, AKO EMO TAKO, NA
ODUMIRANJU PARTIJE I PREBACIVANJE POLITIKE MOI NA REPUBLIKE (OTKUDA SU
INAE NASTALE SVE NAE POST-SOC PARTIJE MAHOM) (LEV KREFT ; SUSAN
WOODWARD ; SAMARY ; SUVIN, ITD.) GLUPO PREDSTAVLJAJU MARKSIZAM KAO UNITARNU
TEORIJU SA SVIM ODGOVORIMA NA SVE (NPR. OTKUDA IM TO DA POSTOJI JEDAN
MARKSZIZAM I KAKAV SE TO MARKSIZAM RADIO TADA?) I OTKUDA IM TO DA MARKSIZAM
SAM PO SEBI IMA POZITIVISTIKE POLITIKO-EKONOMSKE POZICIJE PA VRLINA
JUGOSLOVENSKIH KOMUNISTA U POETKU PEDESETIH JE TO SU EKSPERIMENTISALI I
RAZVILI AUTONOMNE POZICIJE (NIKAKO SISTEMATSKE I KOHERENTNE, ALI NISU NI
MORALE BITI). INSTITUCIONALIZACIJA TU TEMU UOPTE NE DOTINU.

ISPADNE DA SE JUGOSLAVIJA RASPALA ZBOG MANJKA TEORIJE PROLETERSKE POLITIKE

I MARKSIZMA E TO JE IDEALIZAM!

(David Harvi u savremenim neoliberalnim uslovima to naziva accumulation by dispossession) koja

se odigravala u ratnim ili poluratnim uslovima. ZABORAVLJAJU RASPRAVE O SOCIJALISTIKOJ
AKUMULACIJA, JEBO TE HARVI ITAJ KIDRIA. ZABORAVLJAJU KOLIKO JE I HARVIJEV TAJ
POJAM OPSKURAN KADA SE PRIMENI NASLEPO KAO TO ONI RADE. I UOPTE NI NE
POMINJU KATEGORIJU EKONOMSKOG NACIONALIZMA! (DEBATE OKO DEVIZA U
HRVATSKOJ, MILOEVIEVI SAVETNICI KOSTANOVI I OSTALI POTPISNICI REFERENDUMA
DEVEDESETIH, ITD.; ALPAR) I NA TA MISLE, JER MALO GOVORE POSLE 45, MALO
POMINJU UVOENJE TRITA I LIBERALIZMA?
Ukratko: ne postoji socijalistiki nain proizvodnje, u svim zemljama gde postoji robna porizvodnja,
nadnice itd. i dalje postoji kapitalisticki nain proizvodnje, dodue u socijalistikim zemljama u svom
specifinom, transformisanom obliku pod deliminom kontrolom radnih masa. OSIM TOGA TO
POSTOJI: OPET, RASPRAVE KIDRI I OSTALI, KOJI SU SAMI KRITIKOVALI TEORIJE
DRAVNOG KAPITALIZMA I NA KONKRETNIM POLITIKAMA POKAZIVALI KAKO SE
ODUSTAJALO OD LOGIKE PROFITA (NPR. STOPA AKUMULACIJE NIJE ISTO TO I PROFITNA
STOPA, NITI JE NADNICA POSTOJALA NITI JE DOHODAK ISTO TO I PLATA ITD. DRUGO, ZA
NJIH JE UPRAVO TAJ TRINO-PLANSKI MOMENAT BIO SOCIJALISTIKA KARAKTERISTIKA
SPRAM KOMUNIZMA U KOJEM GA NEE BITI I AKTIVNO SU RASPRAVLJALI KOJE OBLIKE
KAPITALIZMA DA SAUVAJU A KOJE DA ODBACE JER JE JBG TREBALO NETO I JESTI PRE
SVEGA. OVO TO ONI RADE JE VULGARNI MATERIJALIZAM, AISTORIJSKI, I KRITIKOVATI
JUGOSLOVENSKE KOMUNISTE SA TIH RAVNI JE BLENTAVO I BANALNO.
INSTITUCIONALIZACIJA SOCIJALIZMA U KONKRETNIM ISTORIJSKIM USLOVIMA JE, DA
UPOTREBIM NJIHOVU OMILJENU RE, DETERMINISALA DOSEG U KOJEM SE MOGLO
TRANSFORMISATI U SOCIJALIZAM, I OTUDA TE KONKRETNE ISTORIJSKE DINAMIKE
SOCIJALISTIKE PRIVREDE KOJE TREBA RAZDVOJITI OD IDEALNOTIPSKIH REENJA KA
KOJIMA SE STREMILO. A PRE SVEGA TREBA IM JEDAN GET YOUR SHIT TOGETHER
MOMENAT DA SKONTAJU ISTORIJSKE INJENICE, JER POLA OVOGA TO PIU NE STOJI.

SLAEM SE ZA TO DA JE U KRAJNJEM RE O KONTROLI MASA NAD VIKOM VREDNOSTI,

ALI I TO SE MOE OSPORITI JER NIJIE AK NI TO NIKAD OSTVARENO U POTPUNOSTI
(SUVIN).

NE DODIRUJU PITANJE TEORETIZACIJE MASA U DRUTVENOM VLASNITVU KADA SU

NAVODNO PREDATA SREDSTVA ZA PROIZVODNJU NARODU. IMPLICITNO GA SPOMINJU JER
GOVORE O BIROKRATIJI KAO OSNOVI ZA KLASNU ANALIZU (KAO SUVIN) ALI NEDOVOLJNO
POJANJAVAJU ZATO JE TO TAKO.

Treba znati i treba rei jasno, jer nacionalizam je ideologija nacionalne drave a nacionalna drava
je kapitalistika drava. OPET IZJEDNAAVAJU, BEZ POMINJANJA IKAKVE DRUGE ULOGE
DRAVE I TA TO ZNAI KAPITALISTIKA DRAVA, KAO DA ONA UVEK SLUI INTERESIMA
KAPITALA, LEVIARSKA MITOLOGIJA (POULANTZAS KONTRA TOGA I BOB JESSOP)

Na terenu dakle, ultimativni ulog ove klasne borbe je kontra-revolucija i restauracija kapitalizma, to
smo i imali na ovim prostorima, a to je ono to liberali misle da su mogli da imaju svoje trite i line
slobode bez prolivene krvi radnika. ovo mi se svia

Prema tome, dok god ne budemo imali materijalistiku kritiku jugoslovenskog naslea neemo izai
iz dominantanog okvira i tumaenja raspada SFRJ, ali i dominantanog okvira suoavanja sa
posledicama tog ina. SLAEM SE, ALI OVO NIJE TA KRITIKA

U tom smislu treba ii konsekventno daleko i hrabro i tvrditi da je jugo-biroktatija (voena

intelektualnim magijama srpskih, hrvatskih i slovenakih ekonomista) bila ispred vremena i pre
svetske ekonomske krize XXI veka poela da pria o depolitizaciji i profesionalizaciji ekonomskog
upravljanja, tj. otimanja ekonomskog plana to dalje od ruku drave i radnikih saveta na
industrijskom nivou. Naravno, bila je to depolitizacija i profesionalizacija ekonomskog odluivanja
koja je dodatno ojadila radni narod SFRJ, a posebno u junim, nerazvijenijim delovima zemlje. DA S
TIM TO NISU BILI JUGOSLOVENSKI NEOLIBERALI, IAKO JE IMALO TENDENCIJA (RECIMO
SITPE UVAROVA REFORMA KOLSTVA JE INAE PO NJEGOVOM SAMO PRIZNANJU!
BILA ODGOVOR NA RASTUI SVETSKI NEOLIBERALIZAM I FLEKSIBILIZACIJU RADNE
SNAGE). DRUGA STVAR JE OVDE U PITANJU, A TO JE ONAJ PROJEKT RAZGRADNJE
DRAVE KOJI SAM POMINJAO + NARAVNO REPRODUKCIJA BIROKRATIJE (VOLJNA);
UKIDANJE VEA PROIZVOAA, PRIVREDNA REFORMA ITD. NAFTNA KRIZA PRE TOGA, NE
SME SE ZABORAVITI, VOLKER PRE FEDERALNIH REZERVA I VOLKEROVOG OKA BIO U
BEOGRADU DAN PRE TOGA.

neto o emu tek pie Gal Kirn, a to je tretman nezaposlenih ljudi, koje je jedna radna drava
tretirala kao nevidljive ljude. Ne treba se zavaravati, SFRJ jeste gajila prekarni rad u solidnoj meri,
jo pre no to je taj izraz bio popularan. Kako Kirn navodi, postojala je ustavna regulativa o punoj
zaposlenosti, samo je bila stvar to je ona upravo ostala to, jedna stavka u jednom pisanom
dokumentu neke drave. OVO NIJE SAMO JUGOSLOVENSKI PROBLEM KAKO WOODWARD
TVRDI (U KNJIZI O SOCIJALISTIKOJ NEZAPOSLENOSTI). NEZAPOSLENOST U SOCIJALIZMU
JE ISTO TAKO IDEOLOKI BILA NEVIDLJIVA JER JE GLAVNI ARGUMENT SOCIJALISTA XX
VEKA BIO PUNA ZAPOSLENOST KONTRA KAPITALIZMU, PA SU TO POSLE NEMAKI FAISTI
PREUZELI NA DRUGI NAIN ITD. ALI AK I POSLE RATA JE OSTALO IZNENAENJE KADA SE
POJAVILA NEZAPOSLENOST U JUGI, RECIMO KONTRA SOVJETIMA GDE SE GOVORILO O
NEVIDLJIVOJ NEZAPOSLENOSTI (KADA IMA 5 RADNIKA ZA KASOM U SUPERMARKETU
SAMO DA BI RADILI ). U SAMOUPRAVLJANJU I DRUTVENOM VLASNITVU TO SE
DRUGAIJE POJAVLJIVALO I MNOGO OTVORENIJE, ALI JE REENO TEK IZVOZOM
GASTARBEITERA.

ikakvih garancija i na taj nain direktno podrivali (ne svojom voljom naravno) klasnu borbu radnika
Nemake, Austrije, vajcarske, vedske itd. OVO JE IDIOTSKI, KAKO SHVATAJU KLASNU
BORBU ? A ONO RADNIK NEMA DOMOVINU ? PA NIJE KLASNA BORBA SAMO NACIONALNO
PITANJE NITI SU GASTARBEITERI PODRIVALI KLASNU BORBU TAMO, ZAPOSTAVLJA SE
PITANJE SEKTORA I SPECIFINOSTI NEMAKE POSLERATNE EKONOMIJE, A I SVIH
OSTALIH. UOSTALOM TA IDEJA SPUTANJA CENA RADNE SNAGE PREKO IMIGRANATA JE
MALO NATEGNUTA JER NE UTIU SAMO IMIGRANTI NA CENU RADA A I PITANJE JE U KOJOJ
MERI SU UTICALI, NEKA PRVO POTKREPE OVO. NE KAEM DA NEMA REALNOSTI U TOME,
ALI NE MOE SE OVAKO REI, UPRKOS TOME KO SE SA KIM SLIKAO I TA KO KAE.

Nagrada reimu SFRJ za priliv jeftine i spremne radne snage od strane zapadnih zemalja bila je,
naravno, jo kredita koji su ili velikim dravnim koncernima (tzv. Dobitaima) i uvoz tehnolokih
patenata za dalji industrijski razvoj. Reima Kirna, tako smo se, s jedne strane, bavili redovnim
zapoljavanjem u dravno-drutvenom sektoru i gastarbajterima kao dominantnim reenjima drave
u ovoj sferi, dok su na drugoj strani bili nezaposleni i itav dijapazon fleksibilnih i sezonskih
honorarnih poslova. NE ZNAM NA KOJE KREDITE MISLE, MMF ILI NEMAKA ILI NETO
TREE ? MMF JE MENJAO ULOGU NAKON RASPADA BRETONVUDSA I ZAPOEO I TE KAKO
AGRESIVAN PRODOR NA BALKAN (MICHEL CAMDESSUS, NJIHOV DIREKTOR, KNJIGA) KROZ
TWEEKOVANJE BUDETA ITD.

I eto nam tu jedne male okrutne igre istorije, gde sve to Trei Rajh nije uspeo ratnim sredstvima
etrdesetih, Zapadna Nemaka uspela je u miru, bez metaka, sedamdesetih. MA DAJ

a internacionalnu situaciju kao kompleksan sistem (nejednaka razmena, odnos centar

poluperiferija periferija). TEK NA KRAJU POMINJU INTERNACIONALNU SITUACIJU, A ODNOS
CENTRA PERIFERIJE SVODE NA NEJEDNAKU RAZMENU? GOVORIMO O SOCIJALISTIKOJ I
KAPITALISTIKOJ PROIZVODNJI A PRIAMO SAMO O TRITU? NIJE TO TAKO
JEDNOSTAVNO, IPAK JE KAPITALIZAM MODUS PRODUKCIJE, A NE SAMO TRITE

zapadnog imperijalizma. OVO BI BILO KLJUNO RAZRADITI, ALI NA ALOS EKONOMSKI

IMPERIJALIZAM (E. M. WOOD) OSTAJE SAMO OVDE POMENUTA RE, A BILO BI KLJUNO
ISTRAITI U KONTEKSTU U KOME SE JUGOSLAVIJA RAZVIJALA, O TOME NEMA RADOVA

I NE RAZUMEM TA JE NA KRAJU ZAKLJUAK, NACIONALIZAM JE BIO DETERMINISAM

NACIONALNOM SITUACIJOM I UNUTRANJOM DINAMIKOM JUGOSLOVENSKOG
SOCIJALIZMA (CEO TEKST) ILI INTERNACIONALNOM ? OVO DRUGO NISU RAZVILI