Otpornost Materijala

SADRZAJ Str. Predgovor .. 6. 2. 0 0 ee ee et te ee es et ee oe ee 1 Uvod ... 6 ee eee a ct ee ee 5 I deo: ANALIZA NAPONA I DEFOR MACIJE 1. Analiza napona 66 we eh ee te te kh ee 9 1.1. Pojam napona i stanja napona........ ce ee ee ee ee tee 1.2, Osnovna hipoteza Otpornosti materijala . a . 11 1.2.1. Primeri za odre divanje nepona iz s/atitkih “uslova ravnoteZe. . 2. 2... 12 a. Aksijalno naprezanje Stapa . 2... bee we ee we te te eae 12 b. Cisto savijanje . 2... be et et ee te ee 13 c. Torziia Stapa kruznog popretnog prescka . ce et ee 15 1.3. Homogenost stanja napona u okolini take ......2.2...2.-e0444¢ . 16 1.4. Osnovni stav analize napona (stav 0 konjugovanosti napona) . woe ee 17 1.5. Komponentalni naponi. Tenzor napona. ......2.~. a 20 1.6. Linearno stanje napona ... 2... rr 24 1.7, Ravno stanje napona....... cr ce eee we 26 1.7.1. Komponentaini naponi pri ravnom stanju mapona ......... o 26 1.7.2. Mohr-ov krug. Glavni naponi pri ravnom stanju mapona......., 28 1.7.3. Primeri linearnog i ravnog stanja napona,.... . Cee ek 32 1.8. Prostorno stanje mapona. . . 6 6 we et eet 36 1.8.1. Glavni naponi ij invarijante stanja napona.......4... oe 36 1.8.2, Mohr-ovi krugovi ‘Pri Prostornom stanju napona............ 40 1.8.3. Glavni naponi smicanja pri prostornom stanju napona.......2.~; 4l 1.8.4. Elipsoid napona, povis dire ktrisa i povis mapona.......4... . 42 1.8.5, Oktaedarske ravni i oktaedarski maponi....,....... se ee 44 1.8.6. Razlaganje tenzora napona w sferni i devijatorski deo... . 2. . 44 1.9. Veze izmedu napona i spoljnih sila. ......2.. a . 45 1.9.1. Veze izmedu napona i povrsinskih sila ..........0..04. . 45 1.9.2, Veze izmedu napona i zapreminskih sila ........ se ee ee 46 2. Analiza deformaciie . 6. 6. ew ee ee tt tw a cee ee ee 50 2.1. Pojam deformacije, pomeranje tataka. . 2... 1. tt ttt ww a 50 2.2. Dilatacija i klizanje. Stanje defoim.acije u okolini tatke se ee wee 53 2.3, Weze izmedu komponentalnih pomeranja i komponentalnih deformacija. Tenzor deformacije. . 2... 2 ee eee a a a 55 2.4. Glavne dilatacije. Invarijante deformacije set he ee th et he we ee 60 2.5, Ravno stanje deformacije ...........+2+65.8 0 coe we ew 62 2.6. Geometrijsko prikazivanje deformacije u okolini take... ......0... 64 2.7, Razlaganje tenzora defoimacije u sferni i devijatoiski deo . See eee 66 2.8, NalaZenje pomeranja po zadatim komponentalnim deformacijama ce eee 67 2.9. Uslovi poklapanja deformacija (jednatine kompatibilnosti) . . 2... 70 3933. Veze izmedu napona i deformacije. . . . . we ee ee ee eee 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. HT deo: Struktura materijala. Poam idealnih tela . 2... 1 1 6 ee ee ee ee ee Eksperimentalni podaci o vezi izmedu napona i deformacije......... 3.2.1. Veza izmedu napona i deformacije pri linearnom stanju napona. Hooke-ov zakon. Veza napona i deformacije za slutaj plasti¢nih deformacija . . . 3.2.2, Uticaj vremena i temperature na ponaSanje materijalay pod optereéenjem Idealno elastitmo telo 2. 2. 2 1. we et et te es see 3.3.1. Generalisani Hooke-ov zakon za homogeno izotropno telo ....... 3.3.2. Veze izmedu napona i deformacije za proizvoljno orijentisan koordinatni trijedar. 2. 2 1 we ee ee ee ee he . 3.3.3. Veze izmedu napona i deformacije kod anizotropnih homogenih tela. Uticaj temperature. Dopunske napomene o usvojenoj definiciji idealno elastitnog tela... we ee Ce he ee ee ew wee Idealno plastiéno telo. . 2. 2 1 2 we ee see ew 3.4.1. Uslov plastiémog tetenja .. 2 6 we ee ee ee et et 3.4.2. Veze izmedu napona i deformacije kod idealno plastitmog tela... ... Dopunske napomene o vezi izmedu napona i deformacije .......... 3.5.1. Primena reoloskih modela . . . . 6. 6 1 eee te ee ee 3.5.2. Uticaj vremena na veze izmedu napona i deformacije kod visokoelastitnih tela pri linearnom stanju napona.. .. 2. 6 6 ee et ee ee oblem odredivanja napona i deformacije u napregnutom telu........ 6.1. Rekapitulacija osnovnih jednatina we ee 6.2. Problem odredivanja napona i deformacije u napregnutom teu... .. 6.3. Metode regavanja zadatka: Lamé-ove i Beltrami-Mitchell-ove jednatine. Poluobratna metoda. Primena eksperimentalnih metoda......... Pr 3. 3. 3. NAPREZANJE GREDNOG NOSACA (SAINT-VENANT-OV PROBLEM) 4. Linearno stanje mapona. . 2. 6 6 6 1 ww ww ee ws Pr ee 4.1. 4.2. Aksijalno naprezanje (zatezanje i pritisak) we ee ee ee ees 4.1.1. Izrazi za napon, deformaciju i pomeranja a "ho 4.1.2, Statitki neodredeni problemi pri aksijalnom maprezanju. . . 6 1 en ee 4.1.3. Dimenzionisanje pri aksijalncm naprezanju. . . 2... ee es oe Cisto pravo savijanje .. 2 2. ee et ee ee Lee ee . 4.2.1, Elementarna teorija istog pravog savijanja ce ee eee 4.2.2. Deformacija grede pri Cistom pravom savijanju prema tatnoj teoriji ae 4.2.3. Dimenzionisanje pri gistom pravom savijanju. Otporni moment t popretnog preseka grede.. . 2. 2, eee hee tee ee . wae . Cisto koso savijanje. . 2 6 6. ee ee ee ee . Ekscentritan pritisak (ili zatezanje). .. 2... 6. 7 ee ee ee eee 4.4.1, Izraz za normalan napon. Neutralna osa ..... 2... eee eee ' 4.4.2, Jezgro preseka . 2 1 1 ww ee eh te ce te te a 5. Torzijfa, 2. 6 6 ee ee et ee we et te ee oe ee ae 6. Cisto smicanje . Torzija grede proizvoljnog popretnog prescka .. . 2... 6 6 eee rr .2. Torzija grede eliptitnog i kruZnog popretnog preseka . . ~~... 2. + ee es 5.2.1. Elementarna teorija torzije grede kruZnog popretnog preseka ..... . . Torzija grede pravougaonog popretnog preseka .. 2... - 6 ee et ee . Membranska analogija . . 2. 6 eee ee ee ee ee 5.4.1. Torzija $tapa uskog pravougaonog popretnog preseka to ee ee §.4.2. Torzija Stapova sa tankim zidovima ...... 1... + ee ee so 5.4.3. Torzija valjanih profila . 2. 2... 2 1 ee ee ee ee te es . Torzija zatvorenih tankozidnih $tapova proizvoljnog popreénog preseka .. . Reenje problema torzije pomoéu metode deformacionog rada. Ritz-ova metoda i 7. Savijanje grede silama .. . 1... 1 a as tee we wee te th ww he 71. 394 Normalni napon i funkcija napona pri savijarju silama .........4..5 7.1.1. Savijanje grede eliptitnog popretnog preseka. . . 2... te ee 7.1.2. Savijanje grede pravougaonog popretnog preseka.. .......2.2- * 76 76 78 80 82 85 89 92 95 97 98 101 103 104 1147.2. Hipoteza Zuravskog. Tehnitka teorija savijanja grede silama ......... _ 7.2.1. Glavni naponi kod grede savijene silama ...... be ee ee 7.3. Deformacija grede pri savijanju silama ...... pr 7.3.1. Komponente pomeranja tataka kod grede savijene silama. wee we ee 7.3.2. Elastiéna linija savijene grede 2. 2... ke te 7.3.2.1. Diferencijalna jednatina elastitne linije. Primena na razne slutajeve opterecenja 2... te te et te 7.3.2.2. Odredivanje ugiba i nagiba elastitne linije metodom fiktivnog nosaéa (Mohr-Maxweil-ova analogija). ........ cee ee ee 7.3.2.3. Grafitko odred.vanje elastiéne line... ....2.20. 0084 7.3.2.4. Savijanje grede promenljivog popretnog preseka ......2.. 7.4. Savijanie krivih Stapova.. 2... 1. ee ee ee ee ee te 7.4.1. Uvodne napomene. Defi inicija presetnih sla... .. ee wee 7.4.2, Odredivanje napona kod savijanja krivih Stapova ........ eae 7.4.2.1. Naponi od normalnih i transverzalnih sila... ........ 7.4.2.2, Normalni napon od momenta savijanja. Deformacija krivog Stapa pri savijanju.. ........80. . eee ee ee 8. SloZena maprezanja . .. 1. 1. ee es a 8.1. Koso savijanje silama.. .. 2. 0... ee ee ek et ek kk kt wt ke 8.2. Slozeno naprezanje aksijainim naprezanjem i savijanjem silama see ee we 8.3. SloZeno naprezanje torzijom i savijanjem silama........... ee ae 9. Statitki neodredeni sistemi .. 6. 0. ee ek et tt we 9.1. Uvodne napomene; metodologija reSavanja statitki neodredenih sistema . . . . 9.2. Primeri za reSavanje statitki neodredenih sistema metodom sila... .... . 9.2.1. Greda na tri oslonca optereéena ravnomerno ........4.... . 9.2.2. UkleSteni nosa@i . 2... wk, a . 9.2.2.1. Obostrano ukleSteni nosaé 2... ke se eee 9.2.2.2. Jednostrano ukleSteni nosaé. . 2... kk kt kt et te 9.3. Statitki neodredeni okvirni nosati ......2.2.. woe ee ee eee 9.4. Kontinualni (neprekidni) nosa¢i. Jednatina tri momenta rr 10. Deformacioni rad. Op§te teoreme ... 2... eee ee ee ee we ee ‘ 10.1. Rad spoljnih sila. Deformacioni rad... .. . ee ee ee 10.2, Deformacioni rad izrazen pomo¢u unutra%njih sila oe ee th ew ee we 10.3. Primeri odredivanja deformacionog rada za neke sluéajeve Nnaprezanja grednog nosata . ww tt te eh et kk cee ee 10.3.1, Aksijaino naprezanje prizmatitnog Stapa re 10.3.2. Torzija grede kruzZnog preseka ee toe ee ee ee 10.3.3. Cisto savijanje. . . . . Se ee ee ee 10.3.4. Savijanie silama...........44 bow ee we we ee ew 10.4. Energija Promene oblika i promene zapremine . ........~. rr 10,5, Betti-ev i Maxwell-ov stay 2... ew. ee ee Doe ee ee 10.6. Castigliano-vi stavovi . .........20.2... soe eee 10.6.1. Odredivanje pomeranja pomocu Castigliano-vog stava vee we oo. 10.6.2. ReSavanje statitki neodredenih zadataka, 2 2 1... , te eee 10.7. Principi o minimumu energije........2.2.2,., re 10.7.1. Princip o minimumu energije pri varijaciji pomeranja.......204. 10.7.2. Princip o minimumu energije pri varijaciji napona.. . . i... . : 11. Osnovi dimenzionisanfa. . . 1... ee ee bee ee wee ee 11.1. Postavijanje zadatkha. 2 2. ww. te See ewe ee 11.2. Dimenzionisanje pri statitkom opteregenju a . 11.2.1. Dozvoljeni naponi i stepen sigurnosti pri linearnom stanju napona.. , 11.2.2. Hipotezeo slomu.. 2.2... et tt tl 11.2.3. Dimenzionisanje pri prostornom stanju napona. Uporedni naponi... 11.2.4, Dimenzionisanje pri homogenom i 1 nehomogenom stanju napona. Dejstvo zareza ww kk ts Se ee ee ee et we ee tt 180 184 186 186 188 188 196 200 203 204 204 206 206 206 213 213 215 216 218 218 220 220 221 221 224 526 227 235 235 238 240 240 241 242 243 243 245 247 248 253 254 254 256 259 259 260 260 261 263 267 39511.3. Dimenzionisanje pri promenljivom optereéenju ..... 1... 6 ».. 267 11.3.1. Wrste promenljivih opteregenja 2... 1 ee ee ee tt ee 267 11.3.2. Dinamitka jatina materijala 6 6 we ee ee ee 269 11.3.3. Postupci dimenzionisanja pri promenljivom opterecenju........ 270 11.4. Dopunske napomene o dimenzionisanju ... 1... 6 eee ee ee ee 272 12. Uticaj aksijainog naprezanja na ugib grede. Izvijanje grednog nosada .. . . 1. 1 273 12.1. Uticaj aksijalnog naprezanja na ugib grede.. . 2... 2 ee ee ee ee 273 12.2, Izvijanje grednog nosaéa . 2 1 1. 1 ee he 278 12.2.1. Postavijanje problema... . 2... ee ee ee 278 12.2.2. Osnovni Euler-ovi sluéajevi izvijanja pravog “Stapa. Slobodna duzZina izvijanja, vitkost Stapa. . 2. 1 6 6 we ee ee 280 12.2.3. Priblizno odredivanje krititne sile metodom deformacionog rada. . . . 286 12.2.4. Izvijanje u plastitnoj oblasti. Dimenzionisanje pri izvijanju ..... . 288 13. Uvod u teoriju tankozidnih Stapova otvorenog profila . . 1... eee eee eee 291 13.1. Uvod, osnovne pretpostavke. Deformacija Stapa .. 2... ee ee ee 291 13.2. Naponi, presetne sile i uslovi ravnotefe 2 6 6 1 we 297 13.3. VYeze izmedu presetnih sila i deformacije. . 2. 2. 1. we ee ls 301 13.3.1. Normalni napon .... 1. ee eee ee 301 13.3.2. Smituci napon ww ee 304 13.4. Diferencijalne jednagine Stapa. Savijanje i torzija ..... hee see. 306 13.4.1, Optereéenje deluje upravno na osu Stapa .. 1... ee ee 307 13.4.2, Opterecenje deluje u praycu ose Stapa . . . es 308 13.5. Geometrijske karakteristike popretmog preseka ......... see ee 309 13.5.1. Sektorska koordinata i centar smicanja . . 1 1 6 ew eee ee 309 13.6. Ratunsko odredivanie geometrijskih karakteristika popretnog preseka. . . . . 315 13.7. Geometrijske karakteristike nekih jednostavnijih profila .. .... 2... 4. 325 13.8. Napomene o op&tem reSenju diferencijalne jedna¢ine ogranitene torzije i grani¢nim uslovima . 2. 6 ee ew ee te ee see ee oe eee es 332 14. Uved u elastoplastiénu analizu grednog nosata, . . 6 6. ww ee es) 336 14.1 Uvodne mapomene. ..... 2... 2. ee eee ee te . 336 14.2 Savijanje grede silama .........0.08-008-. ee ee ee 337 14.2.1. Prag tetenja i granitno opterecenje .......+.--- cee ee ©6397 14.2.2. Deformacija savijene grede u elastopiastitnoj oblasti. ........ 341 14.2.3. Nosivost u elastoplasti¢noj oblasti. Statitki neodredeni sistem .. . 345 14.3. Elastoplastitna torzija grede kruZnog preseka . .... 2-2 0 ees ~. 350 / DODATAK 1: Momenti inercije ravnih povrsina .... .. ee ee eee eee es 35S 1.1. Definicija momenata inercije. Primeri za izratunavanje momenata imercije .. . . . 357 1.2. Promena momenata inercije pri promeni koordinatnog sistema .........%. 362 1.2.1. Translacija koordinatnog sistema... 2. 6 0 ee ee ee tt te ee 362 1.2.2. Rotacija koordinatnog sistema... 1 6 1 ce ee ee ee 365 1.2.3. Glavne ose i glavni momenti inercije. . 2... we ee 366 1.3. Grafitko odredivanje momenata inercije pomoéu Mohr-ovog kruga. Elipsa inercije . . 368 DODATAK 2: Presetne sile kod grednog nosaéa.........008. rr 375 2.1. Definicija preseénih sila. 2... . ee ee ee et te ae ew ew ee eee 375 2.2. Veze izmedu podeljenog optereéenja i presetnih sila... .....-.--2-08- 378 2.3. Grafiéko odredivanje presetnih sila ........+. ee 384 DODATAK 3: Primena oznaka pomotu indeksa ........... 00. cee eee cece eee eee 387 1. Uvodne napomene, pojmovi i konvencije 20.0.0... cee cent eee 387 3.2. Primena na obrasce iz analize napona i deformacije ....-....0..-- 2. eee ee eee 389 Naponi .. 2 ee eee ne en eee eee nee ene neat eee 389 Deformacija 1.0.0... c ccc eee tn ene ne eee ee ee ene eee t ea tne eene 390 Veze izmedu napona i deformacije ......... 0... e ccc eee eee 391 LITERATURA 2... ccc ccc eee tent ee ene eee eee tn ee eens 392 396I DEO ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE (Milan Durié, Drago’ Radenkovié, Viatko Bréié)1, ANALIZA NAPONA 1.1. POJAM NAPONA I STANJA NAPONA U napregnutom telu, tj. telu opterecenom spoljnim silama, pojavljuju se, na odreden natin rasporedene, unutraSnje sile. Spoljne sile mogu na telo de- lovati dodirom preko spoljne povrSine (povrsinske sile), ili pak deluju na da- ljinu, neposredno na Citavu masu tela (zapreminske sile), kao npr. gravitacija (sopstvena teZina) ili inercijalne sile pri rotaciji ili ubrzanom kretanju tela. Veli¢ina povrsinskih sila nezavisna je od mase tela. Njihovo dejstvo mozemo razmatrati analizirajuci stanje u nekoj tatci A povrSine, i maloj povrsini AF oko te tatéke. Uticaj koji se od spoljnih sila prenosi na posmatrano telo preko povrSine AF moZe se uvek re- dukovati na glavni vektor AP i glavni moment’ A M (sl. 1). Ako sada _ sprovedemo graniéni prelaz A F-—0 tako da ta povr8ina stalno sadrzi tatéku A, te- diée nuli i velitine AM i AP. Pri tome usvajamo da je ——=0; lim —~—= APO AR Aro AF /" SI. 1 gde je p, neki konatan vektor koji se naziva specificno opterecenje u ta&éci A. To je vektorska velitina dimenzije sila/povrsina. npr. kg/cm2. Ovaj vektor edredujemo ili pomocu projekcija u pravcu normale i u dva pravca u tangencijalnoj ravni, ili pak pomocu projekcija Paz. Pny i Png U pravcima koordinatnih osa x, y i z. U drugom sluéaju imamo .ada relaciju: Pra =Pnzit Pay J + Paz k (1.2) gde sui, j i k ortovi koordinatnih osa x, yiz. Ako je d najve¢i pretnik povrSine AF, tada je sama povrsina AF velicina reda d2, a rezultanta sila koje se preko nje prenose je mala veliéina rada d2 ili viSeg kada AF teZi nuli.Zapreminske sile deluju na sve deliée tela i u vecini slutajeva su pro- porcionalne njihovoj masi. Ako oko neke tatke A u telu uotimo delié zapremine dV, tada je zapreminska sila koja deluje na nju prikazana izrazom Fdm=FodV (1.3) gde je F sila na jedinicu mase (koja u opStem slugaju moze da se menja s polozajem tatke), a p je gustina tela na tom mestu. Ako su X, Yi Z komponente vektora F u pravcima koordinatnih osa, tj. F=Xi+Yj+zk (1.4) onda su komponente zapreminske sile XpdV, YodV, ZodV. Sila na jedinici mase F i gustina p uvek su konatne veli¢ine. Prema tome, ako je d najveCi pretnik deli¢a AV, tj. njegova zapremina je mala veligina reda @3, zapreminska sila koja deluje na deli¢ najvi8e je reda d3 (ili viSeg, ako su F i q male veliéine). Za unutrasnje sile, koje se u telu javijaju kao rezultat dejstva spoljnih sila, pretpostavljamo da deluju preko nekih zami8ljenih povrSina. Posmatramo li, npr., zategnuti Stap (sl. 2) i neki zamiSljeni presek AB, tada se dejstvo dela I na deo II prenosi silama za koje zamisljamo da su na odreden natin rasporedene po poviSini AB preko koje dejstvuju. U telu koje se nalazi u ravnoteZi pod dejstvom spoljnih sila uogimo tatku A i neku presetnu ravan kroz nju (sl, 3), kojom je telo podeljeno na delove I i II. Ako uklonimo deo II, moramo uticaj ovog dela na deo I zameniti silama koje se prenose preko presetne povrSine. Ras- pored ovih unutraSnjih sila po povrSini nije za sada niéim odreden. Polozaj presetne ravni u prostoru neka je odreden vektorom spoljne normale 7. Posmatrajmo sada u presetnoj ravni elemenat povrSine AF koji sadrzi tatku A. Preko njega se prenose unu- traSnje sile koje moZemo u A reduko- vati na redukcionu rezultantu AP i re SI. 3 dukcioni spreg AM. Kolitnik AM/AF 10teZi nuli sa AF, pa ga u daljem neéemo razmatrati, a kolitnik A P/IAF nazivamo srednji napon na elementu povrsine AF. Ako sada sprovedemo granitni prelaz tako da AF->0, a da je pri tome tatka A stalno unutar povisine AF, tada graniénu vrednost > AP dP = lim -—=— 1.5 Pn AFLOAF dF (1.5) nazivamo napon u tacki A a za preseénu ravan Cija je normala n. Dimenzija napona je sila/povrSina (npr. kg/cm?, t/m?, i sl.), a razlaZemo ga obiténo u normalni napon oy i tangencijalni (ili smicuci) napon ty. Ovaj poslednji, koji se joS zove i totalan tangencijalan napon, obitno razlaZemo jo$ u komponen- > ~ te Tay i Tam a pravcima / i m u ravni preseka. Tada je —> —_ _ _ > > . > . > . . oe . gde su n, 1 i m ortovi, a 0, je tzv. totalan napon. Projekcije on, Tay i Tam su pozitivne, ako komponente vektora u tim pravcima imaju smer jediniénih vektora n, 11 m. Da smo posmatrali obrnuto, tj. uticaj dela I na deo II, dobili bismo u A napon iste veligine ali suprotne orijentacije, no sad je i vektor spoljne normale orijentisan na suprotnu stranu, tako da moZemo pisati P—n = — Pn (1.7) Ako se napon tagéaka u telu odreduje u odnosu na neki koordinatni sistem Oxyz, jasno je da ée naponi biti funkcije koordinata, tj. = x, Vs Z Pn = On (x, ¥ Z) (1.8) On =On(X, VY, Z)3 Tap = Tar (%, Y, 2) Tam = Tam (*; Y, z) Pojam napona vezan je, dakle, ne samo za tatku veé i za presetnu ravan kroz tatku. Kako se kroz svaku tatku A moZe povuci beskonaténo mnogo ravni (koje obrazuju prostorni snop ravni kroz tu tatéku), postojaée za tatku A i skup od beskonaténo mnogo vektora py. Skup svih tih vektora p, u tatki A nazivamo stanjem napona u tatki A. Prema tome, stanje napona u tatki zah- teva poznavanje beskonatno velikog broja podataka. Zadatak koji ¢emo u daljem tckstu analizirati sastoji se u odredivanju potrebnog i dovoljnog broja podataka kojima bi stanje napona u taéci bilo potpuno i jednoznatno odredeno. 1.2, OSNOVNA HIPOTEZA OTPORNOSTI MATERIJALA Mada se u Teoriji elasti¢nosti i Otpornosti materijala telo tretira kao elastiéno, ipak poneki stavovi i zakljuéci Mehanike krutog tela imaju ovde veoma vaznu primenu. Sva tela koja miruju ponaSaju se kao kruta, jer im se 11rastojanja izmedu pojedinih tatéaka ne menjaju. Prema tome, poSto je deformacija tela zavrSena i ono preSlo u_ stanje relativnog mirovanja, za njega vaze svi stavovi i zakoni Mehanike krutog tela. No domen zakljuéaka iz Mehanike krutog tela u Mehanici neprekidnih sredina bitno se proSiruje hipotezom da i za svaki elementarni deo, koji zamiSljamo izdvojen iz nekog napregnutog de- formabilnog tela, va%e za skup unutraSnjih i spoljnih sila koje ga napadaju, odnosno prenose se preko presetnih povrSina ovog deli¢a, isti zakoni Meha- nike kao i za kruto telo. Ova hipoteza naziva se osnovna hipoteza Otpornosti materijala. Kakav je raspored napona po preseénim povrSinama nije poznato, i zato se u posebnim sluéajevima Cine izvesne pretpostavke. Tada se iz statitkih uslova ravnoteZe kakvi vaZe za kruto telo odreduju naponi na odredenim mestima i za odredene presetne ravni. U optem slutaju nije iz statitkih uslova rav- noteZe moguéno odrediti unutarnje sile, napone, jer je moguéno naéi besko- naéno mnogo moguénih sistema sila koje bi se prenosile preko preseénih povrsina, a koje bi se datim silama stajale u ravnotezi. Dakle, zadatak nije statitki odreden. Da bi sa takay zadatak mogao reSiti potrebni su jo’ i dopunski uslovi o deformaciji tela. Cineéi izvesne pretpostavke o velitini i rasporedu unutraSnjih sila mo- gucno je odrediti napone i samo iz stati¢kih uslova ravnoteZe, tj. zadatak uéiniti statitki odredenim. U Otpornosti materijala, za razliku od Teorije elastié- nosti, najéeSée polazimo baS tim putem. 1.2.1. PRIMERI ZA ODREDIVANJE NAPONA IZ STATICKIH USLOVA RAVNOTEZE a. Aksijaino naprezanje Stapa. Cilindriéan Stap, prikazan na sl. 4, zategnut je na krajevima dvema silama velicine P, a koje deluju u_ tezi8tima osnova Stapa. Za Stap je vezan koordinatni sistem xyz tako da je z osovina Stapa, ax i y leZe u ravni popreénog preseka Stapa. Velitina popreénog preseka neka je F, Sl. 4 _Ravni upraynom na osovinu polozZenu kroz tatku M podeljen je Stap na dva dela. Svaki od ovih delova pod uticajem spoljne sile i unutraSnjih sila koje se prenose preko preseténe povrSine mora Stajati u ravnotezi. Prema tome, redukciona rezultanta svih unutra8njih sila na teZi8te popretnog preseka mora biti jedna sila u pravcu osovine Stapa suprotnog smera od spoljne sile koja na taj deo napada. Iz ovog statitkog uslova ravnoteZe jos je nemoguée odrediti raspored i veliéinu unutraSnjih sila po povrsini. Eksperimenti i teorijska ispi- 12tivanja su pokazala da, u koliko se presek uzme dovoljno udaljen od krajeva Stapa, da je pravac unutraSnjih sila paralelan sa osovinom Stapa, tj. da u bilo kojoj tatki popretnog preseka postoji samo normalna komponenta totalnog napona, a da je tangencijalna komponenta jednaka nuli. Ako veliginu normalnog napona u tatki M sa koordinatom x, y obeleZimo sa o,(x, y) (normalni napon u tatki Mf za presetnu ravan sa normalom z), to je rezultanta unutragnjih sila koje se prenose preko elementa povrSine oko te tatke o,(x, y)dF, a preko Citavog poprcénog prescka f a,(x, y)dF. Uslov ravnoteZe levog dela F Stapa glasi: f o,(x, y)dF—P=0 F Ni iz ovog uslova se jo’ ne moZe odrediti velitina napona o,(x, y). Cineéi dalju pretpostavku koja je opravdana u sluéajevima cilindriénog &tapa, da je normalan napon u svim tatkama popreénog prcseka jednak, o,(x, y) const, gornja jednacina daje: o,,;-F—P=0 tj. oa (a) Prema tome, u slu€aju aksijalno napregnutog Stapa je napon u svim taé- kama, dovoljno udaljenim od krajeva, a za preseéne ravni upravne na njegovu osovinu, jednak i dat izrazom (a). Zbog toga sc kratko govori o naponu ili naprezanju u Stapu pri emu se misli na napon u pojedinim tatkama Stapa za presctne ravni upravne na osovinu Stapa. Ako Stap nije cilindrigan ili ako na nekom mestu ima zarez (sl. 5) tada prethodne pretpostavke gube vaZnost. Naponi u tatkama popreénog prescka koji prolazi kroz sredinu zareza, a koje se nalaze bliZe krajevima, mogu biti dva i tri puta veci nego u teZiStu preseka, kako je prikazano na slici. Ova pojava se naziva koncentracija napona. b. Cisto savijanje. Posmatraéemo Stap napadnut na krajevima sa dva —_ sprega Ciji su vektori Jt upravni na osovinu Stapa. Neka je Stap pravougaonog popretnog preseka Sirine 6 i visine A. Kordinatna osa z se poklapa sa uz- duZnom osom Stapa, a ose x i y su teZi8ne ose simetrije popretnog preseka (sl. 6). Spregovi I leZe u ravni yz. Preko preseéne povrSine poloZene kroz tacku M(x, y) upravno na osu Stapa prenose se unutragnje sile, redukovane na teziste, moraju dati moment u pravcu x-ose. Kako tangencijalne komponente totalnog napona ne mogu dati takav moment (one stvaraju moment oko 13z-ose), to éemo i u ovom sluéaju pretpostaviti da su u svim tatkama pop- reténog preseka jednake nuli. Kako su sve sile koje napadaju na levi ili desni deo Stapa u tom sluéaju paralelne sa z osom, to su tri, od Sest statitkih uslova raynoteZe identitki ispunjeni. Komponente glavnog vektora u pravcu x i y ose i komponenta glavnog momenta u pravcu z ose je svakako jednaka nuli. Uslovi da komponenta glavnog vektora u pravcu z ose i komponente glavnog momenta u pravcima x i y osa svih sila koje napadaju na levi deo grede bude jednak nuli, glasi fo, (x, y) dF=0 F [voc dF-M=0 } | (b) fxo(x, y)dF=0 F Iz ovih uslova jo&_je nemoguée odrediti o,(x, y). Najprostija pretopstavka koja se moZe utiniti o rasporedu normalnih napona je Gz (x, y)=C-y (c) Kada se to unese u (b), dobijamo: Cc. fydF=0 } F C. [yzdF—M=0 (a) F C- [xydF=0 F Kako su ose x i y teZi$ne ose popretnog preseka, to je stati¢ki moment po- vrSine popretnog prescka za te ose nula, tj. fydF=0 F 14Vrednosti ostalih integrala su: +5 +2 [xydF = [ [xydxdy = | xax f ydy=0 F b h “2 2 ood [ywar=[fydxdy= [ dx [ ydy-lLow F 6b Oh 12 2 2 Iz jednatina (d) tada dobijamo cP mo, = c-12™ bh3 tj. izraz za napon je 12m - 2 BA y (e Odavde vidimo da je napon o, linearno proporcionalan sa ordinatom y, pa se lako mozZe crtati raspored napona po poviSini popretnog preseka (vidi sl. 6). Ekstremne vrednosti napona javljaju se za y= + 4/2: 6 . 6 M max 6, = — ; min o, = ———— bh2 bh2 c. Torzija §tapa kruinog poprecnog preseka. Treéi karakteristitan oblik opterecenja Stapa je opterecenje spregovima koji leZe u ravni osnova. Posmat- raéemo sluéaj Stapa krvZnog popreénog preseka. Kako su normalni naponi u ravni popretnog preseka paralelni osi Stapa, oni nemaju momenta oko te ose te ne mogu oSigurati ravnoteZu spoljnom momentu M,. MozZe se pretpostaviti da ov! normalni naponi ne postoje. Komponenta napona smicanja u praycu potega r koji spaja teZ.Ste popreénog preseka sa posmatranom tatkom M seée osu Stapa i ne daje moment za nju. Pretpostaviéemo da je i ova komponenta jednaka nuli. Tada je totalan napon smicanja u svakoj taéci popretnog preseka upravan na pravu koja spaja teZ.sta popreénog preseka sa tom tatkom (sl. 7). 15Zbog simetrije grede i optereéenja moraju naponi u svim_ tatkama koje su na istom rastojanju od teZiSta biti jednaki. te je funkcija samo potega r: T = T(r) (f) Pretpostavljeni raspored unutraSnjih sila sam po sebi osigurava neke od uslova ravnoteZe. Glavni vektor i komponente glavnog momenta u praycima x i y osa svakako ne postoje. Ostaje da se postavi usloy da komponenta glavnog momenta u pravcu z ose bude jednaka nuli. Taj uslov glasi: [r=,(r) dF—M,=0 (g) Najprostija pretpostavka o rasporedu napona duz preénika je: t,(r)=cr (h) gde je c joS neodredena konstanta. Ako element povrSine izrazimo u polarnim koordinatama, odnosno stavimo dF=rdodr, unose¢éi pretpostavku (h) u jedn. (g) dobijamo: - 2n R efredF=cf{ [ rdodr=cf dof ridraco*_m,; cu 2h F F 0 0 4 _ wR Tada je 2M, oo Te RA @) Ako veliéinu napona smicanja t, nanesemo uw izvesno} razmeri u svima taékama duZ jednog preénika popretnog pryeseka, to krajnje tatke tth vektora leZe na jednoj pravoj koja sete osovinu Stapa (vidi sl. 7). U osi je smiéuéi napon nula. Najveéi napon javlja se na obimu popretnog preseka gde je r=R, 1 iznosi: 2M, Ri (J) max T, = 1.3. HOMOGENOST STANJA NAPONA U OKOLINI TACKE U opstem sluéaju napon je u razlititim tatkama, a za paralelne presetne ravni razligit, t}. za paralelne prese¢ne ravni napon je funkcija koordinata: _> _ Pn = Pn (x, Vs z) (1.9) Ako je on (x, y, z)=const, tj. ako u svim tatékama tela za paralelne presetne ravni imamo iste napone, kaZcmo da je stanje napona homogeno, Veli- cina napona ovde ne zavisi od poloZaja ta¢aka, veé samo od polozZaja presetne ravni. U buducim razmatranjima éemo pretpostavljati da je p,(x, y, 2) nepre- kidna funkcija koordinata. Iz pretpostavke neprekidnosti sledi da se u dvema bliskim tatékama, a za paralelne preseéne ravni, naponi veoma malo razlikuju. Prema tome, ako pos- 16matramo malu okolinu tatake A, moZemo pretpostaviti da je za paralelne presetne ravni veli¢ina napona u svim njenim tatkama pribliZno jednaka (do malih velitina prvog reda), tj. u okolini tacke stanje napona je homogeno. Pretpostavka o homogenosti stanja napona u okolini tatke nije opravdana u svim sluéajevima i u svim tatkama tela. Ta primedba se odnosi naroégito na blisku okolinu napadnih taéaka koncentrisanih sila i uopSte na mestu gde se javlja jata koncentracija napona, Definicija napona, osnovna hipoteza Otpornosti materijala i pretpostavka o homogenosti stanja napona u okolini tatke su osnova analize napona u napregnutom telu. Svi stavovi koje éemo izlagati u daljem tekstu slede kao posledica ovih pojmova i pretpostavki. 1.4, OSNOVNI STAV ANALIZE NAPONA (ILI STAV O KONJUGOVANOSTI NAPONA) Uzmimo da smo iz napregnutog tela u okolini tatke M isekli elementarni tetraedar (sl. 8). Preko njegovih strana prenosc se unutragnje sile koje izraZa- vamo putem napona. Na osnovu osnovne hipoteze Oipornosti materijala smemo na ovakav tetraedar primeniti zakone Mehanike krutog tela, pa éemo tako dobiti izvesne veze izmedu napona na stranama tetraedra. Mcdutim, na osnovu pretpostavke o homogenosti stanja napona u okolini tatke zakljuéujemo da su naponi na stranama tetraedra jednaki (ili skoro jednaki) naponima u posmatranoj tatci za paralelne presetne ravni. Prema tome, moZemo uspostaviti veze izmedu napona u jednoj taéci za razne preseéne ravni. Za tetraedar prikazan na sl. 8 primeniéemo stati¢ke uslove ravnoteZe, na pr. da je glavni moment jednak nuli. Koristiéemo pri tome metodologiju i simboliku vektorskog ra¢éuna. PoloZaj temena A, Bi C prema temenu O neka je odreden vektorima polozaja e,, e, i ey. 2 Otpornost materijala 17* . ~ . - oe Napon u svim tatkama strane tetraedra odredene vektorima e, i e,, tiju _ > €emo spoljnu normalu obek Ziti sa m,, oznatiéemo sa p,. Rezultanta unutrasnjih sila koje se prenose preko ove povrSine prolazi kroz njeno tezi&te S,. Na- . . . _—> a > . > pone na stranama koje su odredene jvektorima e, i e,, odnosno e, i e,, obele- > > Ziéemo sa 1p3, a teZiSta tih strana sa S, i S;. Napon na éetvrtoj strani P21 P3 2 3 tetraedra ABC obeleZavamo sa p4, a teZi8te sa S,. Polcdaj teZiXta S,, S, i S, prema tatki O odreden je vektorima poloZaja +> > ~ > —> > =; ———-; pi 3 3 3 a poloZaj teZiSta S, prema istoj tatci O vektorom polozaja > —_ >» 3 PoloZaji teZiSta S,, S, i S,; prema teZi$tu S, odredeni su tada vektorima > > > > > > > > été, etete e e a——3__ 1 2 3 = —-!; odnosno —2 j —2 3 3 3 Pod uticajem unutraSnjih sila koje se prenose preko granitnih povrSina tetraedra mora se ovaj nalaziti u ravnoteZi. Rezultante koje deluju u teZiStima povrSina OBC, OAC i OAB su: \ 1 > => ~ tilaxel; —~elexe|; —-elaxer| — €,X@,/; — e,xe|; — exe 2 2% ls], 9 3% 1] > 31% 2 Uslov ravnoteZe da glavni mcment u odnosu na tatku S, bude jednak nuli glasi: 1 ~ > > > > > => > => > _> —e taxes |e, x es | +2 X pz] es x e,|+e, xp; | (2 x e,|}=0 Skalarnim mnoZenjem ove jednatine sa 3s odnosno postavljajuéi uslov da moment svih sila s obzirom na osu kroz tatke S; i S, bude jednak nuli, dobijamo: >> ee >_> €3 (€; X px) | ep x €3 | +e; (€2 x G2) |e, x e, |=0 jer je e, (e, x e;) =0. Kako je >> = > > > > > pa €3 (€, X 01) = (63 x &,) 01 =| €3 x & | 722 PY >_> > > > > —> >> €3 (€2 X 2) = (€3 X €2) Pp = —|e, Xe, | my P2 18to iz gornje jednatine dobijamo _> > > Nz 0i—M, p2 =O odnosno —> => — > My Pp =, Pg (1.10) Ovom jednatinom iskazan je osnovni stav analize napona, ili stav o konjugovanosti napona: U bilo kojoj taéci napregnutog tela projekcija totalnog > > . napona za ravan sa normalom 7m, na pravac n, jednaka je po velitini i po znaku projekciji totalnog napona za ravan sa normalom 7, na pravac 7,. Posmatrajmo sada kao specijalan sluéaj dve medusobno upravne presecne ravni sa normalama (1) i (2), u kojima se pojavljuju naponi e i Po (sl. 9). Projekcija napona Py na pravac (2) je komponenta napona smicanja u ravni sa normalom (1) u pravcu (2), t,,, koja je upravna na presetnu pravu obe ravni. Projekcija napona p, na pravac (1) jc komponenta napona smicanja u ravni sa normalom (2) u pravcu (1), +, tj. na osnovu ovog stava mora biti T= Ty (1.10’) Da bi ove projekcije bile jednake i po znaku, moraju obe komponente deio- vati ili ka prescénoj pravoj ovih ravni ili od nje. Ovo je stav o konjugovanosti napona smicanja: U dvema medusobno upravnim ravnima komponente napona smicanja koje su normalne na presetnu pravu tih ravni jednake su po velitini, a obe imaju smer ili ka preseénoj pravoj ili od nje. a 191.5. KOMPONENTALNI NAPONI. TENZOR NAPONA Iz osnovnog stava analize napona lako se moZe zakljuciti da je za poznavanje stanja napona u nekoj taéci tela izloZenog dejstvu spoljnih sila potrebno poznavati napon u toj tatci za tri presetne ravni koje se ne seku duz iste prave. Dakle, velitinu napona za bilo koju ravan koja prolazi kroz datu tatku mozZemo izraziti pomoéu napona koji postoje za tri unapred date presetne ravni. _> = Ako su naponi p,, p, 1 °3 (vidi sl. 8) poznati, moguéno je primenom stava analize napona odrediti napon p, za bilo koju ¢etvrtu presetnu ravan zadatu jediniénim vektorom spoljne normale. Za poznavanje vektora Pi Po i 03 potrebno je znati 3 x 3= 9 skalarnih velitina, Medu njima postoje tri relacije oblika a i iy Py = Ny Oe (i, j= 1, 2, 3) pa ostaje svega est medusobno nezavisnih velitina. Tih Sest velitina kojim je stanje napona u tatci odredeno, zovemo komponente stanja napona ili komponentalni naponi. Usvojiéemo tri ravni Dekartovog koordinatnog sistema kao tri ravni kojima tall odredujemo stanje napona u taéci. Razlo%i¢emo komponente vektora Pes ey» Pz 20koji dejstvuju u tim ravnima, na komponente u pravcima koordinatnih osa (sl. 10). Og =Ozi+ Try Jt Tez k y= Tye it Oy ft tye k (1.11) ot > > > Pz = Teg 4 + Tey] + Sz Na osnovu stava o konjugovanim naponima smicanja imamo Tyz = Trys Tey = Tyzs Vez = Tez (1.12) Znek komponentalnih napona odredujemo prema konvenciji o znaku napona: Na elementu poviSine sa smerom spoljne normale u smeru koordinatne Ose pozitivni komponentalni naponi deluju u pozitivnom smeru koordinatnih osa. U suprotnom slugaju, tj. kada je spoljna normala orijen- tisana suprotno od koordinatne z Cxz ose, pozitivan napon je onaj 6x Q koi deistvuj . 1s : Txy oji dejstvuje u smeiu supro y tnom od_ koordinatne osc. Odavde sledi da ¢e normalni rar ‘ napon biti usvojen kao pozitivan wo” bX 6x: ako zateZe svoju prescénu ravan, x a negativan ako dejstvuje kao Ver pritisak (vidi sl. 11). Xz Uzmimo da su nam po- Si. 11 znati komponentalni naponi o,, Try,+++» Tey. PotraZiéemo izraze za normalni i tangencijalni napon za neku favan kojoj spoljna normala zatvara s koordinatnim osama uglove a, f i y. ada je > > > > n=cosai+cosBj+cosyk a projekcije napona pe, u pravce x, y, Z su: _-— OOO Pnz = Pni=pgn (stav o konjugovanim naponima) a ee Pay = Oni =PyM -_— > Pnz= Pnk= pen U razvijenom obliku ove jednatine glase: Png = Fz COSA + Tey COSA + Ty, COSY Pny = Tyz COSa+6,Cosh+t,, Cosy (1.13) Pnz = Tzz COS & + Ty CoS B+ 6, COS Y 21Ovo su Cauchy-eve jednacine (Cauchy, 1822.), a one se mogu izvesti i pos- matranjem ravnoteZe elementarnog tetraedra kome su tri strane paralelne koordinatnim ravnima, a %etvrta ima spoljnu normalu (a, B, y) (sl. lla). Ako u tom slutaju obeleZimo povrSinu " a kose strane sa dF, biée velivine -9, dF cos ot preostale tri povrSine: dFcos«, i dF cos B i dF cosy, pa uslov rayno- | teZe sila glasi: Pn dF —p, dF cos a—p, dF cos B — —p, dF cos y=0 odnosno Pn = px COS a +p, Cos B+ 2; OOS (1.14) Sl, lla Na sl. 1la prikazana je dispozicija ovih sila. Razlaganjem jednatina (1.14) u skalarni oblik dobijaju se jednatine (1.13), tj. jedn. (1.14) u stvari je vektorski oblik Cauchy-evih jednatina. —_ Kada su odredene projekcije napona p, na pravce koordinatnih osa, velitina totalnog napona biée: [ent —= WV ple + e2y + pee (1.15) Niegov pravac odreden je kosinusima uglova Sto ih on zatvara sa koordinatnim osama: cos(Pn, x)="; cos(pn, y)=—M;' cos(en, z)-P% (1.16) Pn | Pn| len! Iz jedn. (1.13) moZemo izvesti izraze za normalni i tangencijalni napon Za presetnu ravan kojoj normala zatvara uglove «, 8 i y sa koordinatnim osama. Normalni napon co, dobijamo kao skalarni proizvod vektora totalnog > | > napona 6, i orta normale n: > On = Pn 2 = Png COS & + Ppy COS B + Ong COS Y Zbog jedn. (1.13) biée On = (6200S & + Try COS B+ Tz, COSY) COS & + + (Ty, COS & + Oy Cos B + Ty, Cos y) cos B + + (Tzq COS & + Ty COS B + a, COS Y) COS Y 22pa je konatno: On = Oz COS? a + Gy COS? B + 0, COS? ¥ + + 2 (tzy Cos 2 cos B + Ty, CoS B COS Y + Tzz COS Y COS &) (1.17) Izraz za komponentu ty; tangencijalnog napona u smeru odredenom or- tom T (a, B:, Y:) dobiéemo slitno, mnoZedi vektor totalnog napona On skalar- no vektorom /, Dobijamo: Tat = Pnz COS % + Pny COS B, + Pn, COSY, pa je prema (1.13): Tay = Fz COS & COS &, +6, COS B cos B, +, COS y COSY, + + Try (COs % COs B, + Cos B Cos a) + (1.18) + Tyz (cos B cos y, + cos y cos By) + + Tz (COS Y COS a + COS a COs YD Dakle, ako nam je poznato devet velitina oz, Tzy,..., Tey (od Sega je samo Sest medusobno razlititih), tj. ako su nam poznati komponentalni naponi za tri medusobno upravne ravni, stanje napona a toj tatci potpuno je odredeno, Iz matematike je poznato da se ma kakav skup od devet elemenata, sa matricom simetriénom u odnosu na glavynu dijagonalu, gde se elementi toga skupa transformigu iz jednog pravougaonog Dekartovog koordinatnog sistema u drugi saglasno obrascima (1.17) i (1.18), naziva simetri¢nim tenzorom II reda. Devet skalara, koja nazivamo komponentama tenzora, piSemo Cesto u obliku kvadratne sheme koju nazivamo matricom tenzora napona, ili kraée tenzor napona, Taj tenzor piSemo u obliku: Ox Voy Tzz (S\=< typ Cy Tye (1.19) ven Tey oz Napomena: Komponentalni naponi piSu se ponekad i drugatijom simbo- likom. U tim slutajevima ima tenzor napona oblike koje dajemo ovde u tekstu, a iz kojih su jasni simboli za pojedine komponente napona: Xx Xy Ay Cnr Oxy Cxz (S)=4 ¥, Yy Y, ?3 (S)=oy=4 Syz Syy Syz (1.20) Zz Zy Z, Ooze Ozy Ozz 23Matrica tenzora napona Simetri¢na je u odnosu na glavnu dijagonalu. Tenzori sa devet komponenata, kao Sto je tenzor napona, zovu se tcnzori drugog reda, pa kaZemo da je tenzor napona simetrican tenzor drugog reda. On u pot- punosti odreduje:stanje napona u posmatranoj tatci napregnutog tela. Op%ta svojstva tenzora proizvoljnih redova izutavaju se u posebnoj grani matematike, tenzorskom racunu. Mi se u okviru ovog kursa neéemo sluziti tenzorskim ratunom, ali napomenimo usput da se vektori tretiraju kao tenzori prvog reda, a skalari kao tenzori nultog reda. Simetritni tenzori drugog reda igraju vaZnu ulogu u analizi napona i deformacije, pa se ova cela materija moze obradivati na jednoj jedinstvenoj metodologiji, koristcéi opSta svojstva simetritnih tenzora drugog reda. U kasnijim razmatranjima cemo videti da je i stanje deformacije u taéci napregnutog tela odredeno takode simetriénim tenzorom drugog reda koji nazivamo tenzorom deformacije. Vektori napona za sve mogvéne presetne ravni kroz datu tatéku obrazuju u op&tem slutaju jedan prostorni snop, pa se takvo najop%tije stanjc napona naziva prostorno stanje napona, Postoje, mcdutim, slutajevi kada vektori napona za sve moguéne presetne ravni kZe u jednoj ravni (ravno stanje napona) odnosno kada svi ti veKtori imaju isti pravac, tj. kolinearni su (linearno stanje napona). Pre nego sto predemo na dalju analizu prostornog stanja napona zadiZa¢emo se na specijalnim slutajevima linearnog i ravnog stanja napona, koji su za tehnitku praksu od velikog znataja. 1.6. LINEARNO STANJE NAPONA Stanje napona u nekoj taéci je linearno, ako naponi za bilo koju preseénu ravan imaju isti pravac, tj kolinearni su. Potreban i dovoljan uslov za to je taj da su naponi pz, py i pz kolinearni,.tj. da postoje veze Py=A Px; Pz =U Pas (1.21) gde su A i p skalari. Jednatina _ _ => — Pn = Pz COS A+ P,,COS + p, COS Y koja je u_ stvari vektorski oblik Cauchy-evih jednatina (1.13), sada prelazi u oblik Pn = (COS a+A cos B+ cos ¥) Pe Kako je izraz u zagradi skalar, to je Pn kolinearan sa Per: Iz prethodnih jednaéina lako se vidi da su u determinanti Sy Try Txz Tyz Sy Tye Tze Tzy «=z 24élanovi jedne vrste proporcionalni tlanovima ostale dve vrste. Prema tome je vrc- dnost determinanti svih subdeterminanti koje se mogu iz nje naginiti jednaka nuli. Pravac u kome deluju naponi odreden je bilo kojim od komponentalnih > napona, npr. pz. Za pravac x ose koordinatnog sistema Oxyz usvojimo pravac u kome deluju naponi. Napon Pr u ravni Cija je normala ose x deluje tada u pravcu tc ose. Komponente napona su Pa (Sz, 0, 0). Kako je projekcija napona Px na pravac normale m bilo koje ravni koja prolazi kroz osu x jednaka nuli, to —- na osnovu oOsnoynog stava analize napona pe, ne moZ: imati komponentu u pravcu ose x. Kako je pak pretpostavljeno da je stanje napona u taéci linc- — arno, to napon py, ne moZe imati ni komponente upravne na osu x, i prema tome mora biti jednak nuli. Dakle, sve ravni koje prolaze kroz osu x su nc- napregnute (sl. 12). Prema tome su i naponi py i p, jednaki nuli. Za ovako usvojen koordinatni sistem stanja napona odredeno je jednim brojem, o,. Jc- dino je taj broj u tenzoru napona razlixit od nule, o> Kako napon za proizvoljnu preseténu ravan sa normalom n ima pravac x _ ose, toje [Pn |=pPraz, a na osnovu jedn. (1.13) je Pn = 0, COS (1.22) Normalni napon je prema (1.17) On = 0, COS? & (1.23) Totalni napon smicanja lako se nalazi iz relacije Tn = V Px2— Sy? (1.24) SI. 12 koja, naravno, vaZi i za najop&tiji slutaj prostornog stanja napona. Izlazi da je Ty = 0, COS & SiN a (1.25) 251.7. RAVNO STANJE NAPONA 1.7.1. KOMPONENTALNI NAPONI PRI RAVNOM STANJU NAPONA Ako naponi u nekoj tatci za bilo koju preseténu ravan leZe u jednoj ravni, stanje napona je ravno. Potreban i dovoljan uslov za to je taj da naponi Pas Py ip, kZe u toj ravni. Ako pretpostavimo da, recimo, Pe i py _-_—lc > nisu kolinearni, onda zbog komplanaranosti napona p,, py i pz moZemo uspostaviti vezu —> Pz=APr+U by gde su A i pw skalari. Ako ovaj izraz unesemo u jedn. (1.14) dobijamo Pn = (cos «+A cos y) Px +(cos B+ cos 1) by No kako su izrazi u zagradama opet skalarne velitine, sledi da je i napon Pn komplanaran sa er i py. Uslov komplanarnosti ovih vektora moZemo izraziti u obliku | Cy Tzy Taz Px Py X Pz) = Tye Sy Ty, |=0 (1.26) Tze zy Sz Ako ravan u kojoj leZe naponi usvojimo za xy ravan koordinatnog sistema Oxyz, to su s obzirom na to da je stanje napona ravno, projekcije na- — _ pona pz i py na pravac z Ose, T22=Tyz=0. Prema tome je na osnovu stava o —> konjugovanosti napona smicanja i t,,=7,,=0. Kako napon p, ne moze imati -—> ni komponentu u pravcu z ose, to je i o,=0. Sve tri komponente napona op, —_ su jednake nuli, te je i napon pe, jednak nuli. Ravno stanje napona odredeno je sa dva vektora koji k%e u jednoj ravni, za tije su odredivanje potrebna tctiri skalara, no zbog stava o konjugovanosti napone smicanja samo su tri medusobno nezavisna. Tenzor napona ima sada oblik (y={ . (1.27) Oy pri emu je Ttzy= Ty, =. Cauchy-eve jednatine svode se na oblik =6,COS Z£+ TCOS Pux = Sz p (1.28) Pny = 7 COS & + oy Cos B 26a izrazi (1.17) i (1.18) za normalni i tangencijalni napon sada su Gn = 0, COS? a + Gy COs? B +2 7 cos a cosB (1.29) Tay = Fz COS & COS x, + dy CoSB cos B, + 7(cosacosB,+cosBcosa,) (1.30) Poslednje dve jednatine odreduju naprezanje u ravni &i ja normala zaklapa uglove « i B sa koordinatnim osama. Ako su poznati naponi u ravnima upravnim na nenapregnutu ravan Oxy, lako odredujemo i napon u ma kojoj proizvoljnoj ravni. Posmatraimo neku presetnu ravan ija normala k%i u ravni Oxy (sl. 13), tj. ravan koja prelazi osom z. Ako sa 9 obekZimo ugao izmedu pozitivnog smera ose x i spoljne normale, tj. cosa=cosp; cosB=sing; cosa,=sing; cos, —cosg, izraz za normalni napon sada je On = 6, COS? p+ a, Sin? +2 Tsing COS ~ Uvrstimo li ovamo relacije cot g=—(1 + cos 2 9); sin? 9 —-(1—cos 2) prelazi ovaj izraz u On = (Cat 6) +—- (9504) 008294 75in 2 (1.31) Slitno se za tangencijalni napon dobija tat (62-6) sin29—tcos29 (1.32) SI, 13 27Usvojenom o1ijentacijom jcdiniénog vektora usvojen je za pozitivan smer napona smicanja na kosoj ravni onaj koji treba obrnuti za 90° u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi se poklopio sa pozitivnim smerom normalnog napona. 1.7.2. MOHR-OV KRUG. GLAVNI NAPONI PRI RAVNOM STANJU NAPONA Do sada smo proutavali kako se pri zadatom poloZaju presetne ravni kroz jcdnu tetku tela moZe odrediti velitina napona u toj tatci, tj. kako sc pri zadatom uglu @ mogu odrediti velitine o, i t,. MoZe se postaviti i obrnuto pitanje: kako se pri zadatim naponima oy, i t, moZe odrediti polozaj prescténe ravni u kojoj se ti naponi pojavljuju? I ovaj zadatak je reSen jedna- Sinama (1.31) i (1.32). Kada su poznati komponentalni naponi oy i t,, to u jednacine vsin2o + (o,—sy) cos 29= oa (o,+ oy) —7 COs 29+ (62~6,) sin 29 =Ty ulaze kao nepoznate cos2¢9 i sin2. Ove jednatine uvek imaju reSenje, ali ako su naponi o, i t, zadati proizvoljno, reSenje ovih jednatina, uopSte, ne¢e zadovoljiti trigonometrijski usloy sin? 29+ cos?29= 1 U jednoj taéci napregnutog tela mogu se pojaviti samo oni naponi oy i Ty, za koje ovaj sistem od tri jednacine ima re¥enje. Kada prvc dve jednatine kvadriramo i saberemo, uzimajuci u obzir tri- gonomctrijski uslov, dobijamo: — 2 (2. “ete es ("= =e 472 (1.33) Samo one vrednosti o, i ty, koje zadovoljavaju ovaj uslov mogu se pojaviti kao normalni i tangencijalni napon u nekoj od presetnih ravni postavljenoj kroz tatku u kojoj su komponentalni naponi o,,; o, i t. Ako u koordinatnom sistemu (c, t) nanesemo vrednosti o, kao apscise, a t, kao ordinate neke tatke za syc moguée orijentacijc prescénih poviSina u jednoj tatci tela u kome vlada ravno stanje napona, onda je geometrijsko mesto tih tataka krug Cija je jednatina data izrazom (1.33). Centar kruga nalazi se na o osovini udaljen od koordinatnog potetka za (o,+o,)/2, a polupretnik mu je: eyo 2 28Ovaj krug se naziva Mohr-ov krug napona (sl. 14). Sl. 14 Mohr-ov krug konstruiSe se na taj natin Sto se spajanjem tataka C (oz, —t) i D(o,, t) dobija tatka O,, centar Mohr-ovog kruga, iz koje se sam krug opisuje polupretnikom O,C. Pri tome pozitivan komponentalan napon smicanja u ravni ¢ija je normala x osa treba naneti u pravcu negativne 7 ose, jer je prema konvenciji o znaku napona smicanja u kosim ravnima negativan. Pozitivan komponentalni napon smicanja t u toj ravni treba obrnuti za 90° u pravcu kazaljke na satu da bi se poklopio sa pozitivnim pravcem normalnog napona. Putem Mohr-ovog kruga lako se odreduje i velitina napona u nekoj kosoj ravni tija normala zatvara ugao sa pozitivnim pravcem x ose. Iz leve presetne tatke A kruga i c-ose povutemo pravu koja sa pravom AC zaklapa ugao .. Uglovi se nanose u pravcu suprotnom od pravca kazaljke na satu. Koordinate presetne tatke one prave sa krugom odreduju normalni i smiéudi napon u kosoj ravni. Ugao BAC obeleZen je sa a,. Uglovi BO,C i MO,C kao centralni uglovi kojima odgovaraju periferijski uglovi «, i @ jednaki su 2%, i 2. Apscisa tatke M data je sa sl. 14: 6 = OO, +O, M’ = 22" °¥ + rcos(2@—2 4) = Oo, +6. . : =—2_44+rcos2a,cos2o+rsin2a, sin29 Kako je iz trougla O,CC’ o,—o ; rcos2a,=——;; rsin2a,=t to je o;+6 o,— 6. : n= tos 2g ttsin29 29Isto tako je T= r+ sin(2¢—2%,)=rcos 2 a, sin2@—rsin 2a, cos29 Og Gy T= sin29—tcos2 time je konstrukcija dokazana. Mohr-ov krug pruZa preglednu sliku o rasporedu napona u nekoj taéci tela. Jasno je da se normalni napon menja od minimalne vrednos‘i a, kojo) odgovara A, do maksimalne vrednosti o, kojoy odgovara tatka B Mohr-ovog kruga. U ravnima u kojima se javijaju naponi o, i o, nema napona smicanja. Normalni naponi ovde su istovremeno i totalni naponi. Napone o, i o, nazivamo glavni naponi, a ravni u kojima se javijaju ravni glavnih napona. Njihovi pravci nazivaiu se glavne ose ravnog stanja napona. Veligine glavnih napona lako se dobijaju iz Mchr-ovog kruga: —_—_~ — 2 o, = 00, += 22H 4 |( 22 “") +72 a (1.34) o,=00,—r= S241, |( ee 42 2 2 Piavac napona a, zaklapa ugao «, sa pravcem x-ose. Taj ugao «, odreden je izrazima: Op—Sy ~ ; cos 2 %,= a (1.35) . (52e) 40 VS 7 2 2 Ugao koji zaklapa napon co, (normala na ravan u kojoj se javlja o,) sa x osom obeleZimo sa @,. Iz sl. 15 je Jasno da je 2a,= = 180°+2.2,, odnosno «, = =90°+a,, te je: sin 2 4, = sin 2 a, = —sin2 «,; (1.36) cos 2 4%, = —cos 2 a Ravni u kojima se javijaju glavni naponi IeZe upravno jedna na drugu. Sl. 15 30Za oba glavna napona je tg 2 a. => = = (1.37) Cos2a, cos2a, o,—Gy Rezultate prikazane jednatinama (1.34) i (1.37) mogli smo dobiti tra%2éi ekstremne vrednosti normalnog napona o,=0,(9), prema poznatom uslovu za ekstremum: do,/dop=0. Iz Mohr-ovog kruga nadalje sledi da je najveéi napon smicanja koji se moZe pojaviti u raynima upravnim na nenapiegnutu ravan a max = /(22—) +72 (1.38) T>0: 6, > 6y T>O: 6, < 6, sin2a ;> 0 :cos2a,> 0 sin2a,>0 -cos2a, < 0 oe 0 < 2a, < 90 90° < 20,< 180° o< ° x, < 45 45° < of; < 90° T6, sin2&,< 0 icos2a,< 0 sin2a,<0 ‘cos2a,> 0 180° < 2a@,< 270° 270° < 2e,< 360° 90° < a«,< 135° 135° o 1 < o&,< 180 SI. 16 31°Oyaj napon deluje u ravni ¢ija normala zaklapa ugao a,+45° sa x osom, odnosno u ravni tija normala polovi ugao izmedu glavnih napona. U ravni maksimalnog napona smicanja postoji 1 normalan napon koji ima vrednost (o,+ o,)/2. Pravei glavnih napona odredeni su izrazom (1.37) koji daje dve vrednosti. Koja od njih odgovara maksimalnom naponu odreduju znaci sinusa i kosinusa dati izrazom (1.35). Znak ovih veli¢ina zavisi od znaka napona smicanja t i odnosa velitina normalnih napona o, i oy. Moguéna su Cetiri slucaja a, b, c i d, kako je to pokazano na sl. 16. Ako pravu AB koja spaja temena kvadrata na kojima deluju naponi smicanja t nazovemo dijagonala smicanja, moZzmo postaviti sledeée prakti¢no pravilo za odredivanje pravca maksimalnog napona: Maksimaini napon ima pravac koji lezi izmedu dijagonale smicanja i alge- barski veéeg normalnog napona. 1.7.3. PRIMERI LINEARNOG I RAVNOG STANJA NAPONA a. Primeri linearnog stanja napona, Ranije su, u ¢l. 1, 2. 1., posmatrana tri karakteristitna sluéaja optereéenja 8tapa i odredeni naponi u nekoj taéci za preseénu ravan xy upravnu na osu &tapa. U slutaju aksijalnog naprezanja i cistog savijanja pretpostavljeno je da’ napon e, deluje u pravcu normale na ra- yan na koju se odnosi, tj. da je t.,=Ty=0, a da je |p,|=c,. Cineéi pretpostavke o rasporedu napona odredena im je veli¢ina u oba slutaja. Za poznavanje stanja napona potrebno je jo$ odrediti napone u presetnim ravnima paralelnim drugim dvema koordinatnim ravnima. Na sl. 17 prikazan je deo prizmatitnog Stapa pravougaonog popretnog preseka preseten sa rayni paralelnom ravni xz. Preko elementa povrSine opi- sanog oko tatke M prenose se naponi oy, ty, i Tye. Kako Je za napon ty veé pretpostavljeno da je jednak nuli, to je i t,,=—0. PoSto na Stap ne deluju nikakve spoljne sile u praycu x i y ose, to rezultante unutra8njih sila koje se ‘32prenose preko preseténe povrSine F’: f o, dF’ i f tzy4F’ ‘moraju biti jednake F F nuli. Kako je na graniénim povrSinama za y= +h/2, o,=Ty,=—0, moZemo pretpostaviti da su oni i u svim drugim tatkama jednaki nuli, tj. da su ravni sa normalom y nenapregnute. Slitno moZemo pretpostaviti i za ravni Cija je normala x osa. MoZemo reéi da je u svim tackama aksijalno napregnutog Stapa i $tapa napregnutog na ¢isto savijanje stanje napona linearno, Razumljivo je da pri tome treba imati u vidu da su svi zakljutéci izvedeni iz stati¢kih uslova ravnoteze Ginedi pretpostavke o rasporedu i veliéini napona, koje nisu, za sada niéim dokazane. ‘ b. Torzija Sapa kruinog poprecnog preseka. Na si. 18a prikazan je deo cilindrignog Stapa kruZnog popretnog preseka koji je optereéen torzijom. Iz toga dela, ravnima koje prolaze kroz osu Stapa a zaklapaju ugao da i dvema cilindrignim povrSinama polupretnika r i r+dr izdvojena je elementarna zapremina prikazana na sl. 18b. U ravni popretnog preseka pojavljuje se napon +,, tija je veligina odredena ranije (u tl. 1.2.1c), a koji deluje upravno na poteg r. Isti toliki napon smicanja mora se pojaviti i u presetnoj ravni koja prolazi kroz osovinu Stapa. U elementima cilindriténih povrSina ne moze biti napona smicanja, jer u elementima upravnim na njih nema komponente napona smicanja u pravcu potega r. Kako ne postoji neki razlog da se u tim elementima pojavi normalni napon, moZemo pretpostaviti da su te ravni nena- Sl. 18 pregnute. Svi komponentalni naponi leZe u jednoj ravni upravnoj na poteg r, tj. stanje napona u pojedinim tackama je ravno. Moze se pokazati isto tako da ée stanje napona u tatkama 8tapa biti ravno i onda kada je izloZen savijanju silama (tj. izloZen dejstvu popretnih sila) _ ¢. Cilindritna cev sa tankim zidovima (kotlovska formula) Cilindriéna cev male debljine 5, prikazana na sl. 19, optereéena je unutra$njim pritiskom p (kg/cm2). Polupretnik srednje povrSine cilindra neka je R. 3 Otpornost materijala 33Na sl. 19 prikazan je element iseten iz cilindra dvema ravnima upravnim na osovinu cilindra na razmaku dz, i dvema poviSinama koje prolaze kroz osovinu, a zaklapaju ugao dg. Spcljni element povi’ine abcd je nenapadnut spoljnim silama, a na unutraSnji a’b’c’d’ napada spoljno opterecenje p u pravcu normale na element. Kako je debljina zida mala, moZemo pretpostaviti da se u presetnim povrSinama paralelnim srednjoj povrsini ne pojavijuje napon SI. 19 smicanja. Tada ni u presetnim povrSinama aa‘bb' i aa’cc’ ne mogu postojati komponente napona smicanja upravne na presetne prave ab, odn. ac. Zbog simetrije moraju i komponente napona smicanja paralelne tim pravcima biti jednake nuli. Postoje samo normalni naponi 5, i o,, za koje pretpostavljamo da su jednako podeljeni po titavoj debljini zida $, koja je inate mala. Veliginu napona co, lako nalazimo iz uslova ravnoteZe dela prikazanog na sl. 19c. Rezultanta spoljnih sila koje napadaju na taj deo je: P=pRn a rezultanta unutragnjih sila koje se prenose preko preseéne povrSine je 6,:2Rxd tako da je 6,:2Rxrd—pR2x=0 a,— oe (a) Napon o, nalazimo iz uslova da je zbir svih sila koje napadaju na element na sl. 19d i e u pravcu normale na srednju poviSinu jednak nuli. Rezultanta spoljnih sila koje napadaju na element je PRd 9 dz 34Unutragnje sile o,8dz koje se prenose preko elemenata aa'bb’ i cc'dd’ daju komponentu u pravcu normale (sl. 19/) o,ddzdo@ Tako dobijamo o, 8 dzdp— pRdo dz = 0; O; -* (b) d. Torzija cevi sa tankim zidovima. Neka je data cilindritna cev male debljine 3 (sl. 20a), gde je polupretnik srednje povrSine (kruZnog) cilindra R. Sile na oba kraja cevi redukuju se s obzirom na teZiSta osnova na rezultantu P u pravcu osovine cevi 1 na spreg momenta M, u ravni osnove. Ovde imamo, dakle, kombinaciju aksijalnog naprezanja i torzije. Usled aksijamog naprezanja, prema onome Sto je ranije reveno, u svim tatkama preseka tiptavnih na osovinu cevi javija se normalni napon P P 6 =—— = - F 2Rxd dok ée sve ravni paralelne sa osovinom cev' biti nenapregnute. Usled torzije u tatkama preseka upravnih na osovinu cevi javlja se napon smicanja upravan na pravu koja spaja teziSte preseka sa tom tatkom. (c) SI. 20 Ranije smo pretpostavili (#1. 1.2.1.c) da je t linearna funkcija potega; ovde medutim, zbog male debljine cevi, moZemo ovu promenu zanemariti i smatrati da je napon t konstantan po titavom popretnom preseku. U tom sluéaju mora biti 2Rxzd-7-R=M;,, odnosno t=——— (d) 3° 35jednako u svim taékama cevi. U ravnima koje polaze kroz osovinu z, i prema tome su upravne na popreéni presek, postojaée prema stavu o konjugovanosti napona smicanja odgovarajuci napon smicanja +t. Elemente cilindritnih povr- Sina. smatraéemo nenapregnutim. Isegi¢emo iz zida element sa dve ravni upravne na osovinu cilindra i dve ravni koje prolaze kroz osovinu cilindra, kao Sto je pokazano na sl. 20a. Ovaj element prikazan je u veéoj razmeri na sl. 2056, gde su naznateni i naponi koji deluju ua njegovim stranama. S obzirom da je elemenat veoma malen, moZemo cilindriéne povrSine zameniti odgovarajuéim tangencijalnim ravnima, pa vidimo da su nam tako u svakoj tatci dati naponi za tri medusobno upravne ravni, tj. da je dato stanje napona u svakoj tatci, Jasno je da je stanje napona u svim tatkama cevi ravno (vidi sl. 20c) i da je homogeno u Citavom telu. ; S obzirom na jedn. (1.34) velitine glavnih napona sada su \ O12 =—> (e+ Vox +47) (e) Oni leZe u tangencijalnoj ravni na cilindriénu povrSinu u posmatranoj taéci, a a uglovi koje oni zaklapaju sa izvodnicom cilindra su prema jedn. (1.37): tg 2a1,.= 2% (f) z 1.8, PROSTORNO STANJE NAPONA 1.8.1. GLAVNE NAPONI I INVARIJANTE STANJA NAPONA Sléno kao i kod ravnog tako i kod prostornog stanja napona postoje ravni u kojima su tangencijalni naponi jednaki nuli. To su ravni glavnih napona. Velitinama i pravcima glavnih napona stanje napona je opisano neza- visno od izbora koordinatnog sistema, i na taj natin moZemo dobiti mnogo jasniju predstayu o stanju napona u posmatranoj tatci. => —_ Posmatrajmo ravan sa normalom a (sl. 21) i ravan tija normalan’ zaklapa sa normalom 7 ugao dp. Napon pe, ima komponente: normalnu oy, 36komponentu totalnog napona smicanja t,’ upravnu na presetnu pravu obe rav- > > ni (koje leZe u ravni odredenoj normalama n i 7’), i komponentu napona smicanja 7, paralelnu toj pravoj. Velitina normalnog napona u ravni sa nor- > . malom n' je Oa, Gy =Cn+—2dQ Oo a komponente smituéeg napona: + Ot, , TH =tt ay de - Primenom osnovnog stava analize napona dobijamo Gat ta’ do= (on+S2ta9|— (5 +e de)dg o9 99 pri emu je stavljeno: cosdg=1; sindp=dq@. Odvde sledi, ako se jo zane- mare male velitine viSeg reda; . OGn =27' 1.39 de n (1.39) Prema tome, velitina promene normalnog napona u nekoj tatci napregnutog tela pri obrtanju presetne ravni jednaka je dvostrukoj vrednosti komponente napona smicanja upravne na pravu oko koje se obrtanje vr3i. Iz ovog stava sledi da u slutaju prostornog stanja napona normalni napon dostize ekstremnu vrednost u ravni u kojoj je napon smicanja jednak nuli. MoZze se r0kazati (mi to ovde necemo utiniti) da u slugaju prostornog stanja napona u svakoj tatci tela postoje uvek tri medusobno upravne ravni u kojima nema napona smicanja, tj. u kojima je normalni napon ujedno i totalan napon. Te ravni nazivamo ravnima glavnih napona, a napone glavnim naponima. Jedan od njih je. maksimalan normalni napon, beleZimo ga sa o,, drugi je minimalan, beleZimo ga sa o;, a treci je jedna, samo uw analititkom smislu ekstremna vrednost normalnog napona koju nazivamo srednji glavni napon, a beleZimo ga sa o,. Prema tome je o,<0,<«. Da bismo odredili velitine i pravce’ glavnih napona u nekoj tatci u kojoj je tenzor napona poznat, polazimo od Cauchy-evih jednatina (1.13). Kako u ravnima glavnih napona totaini naponi padaju u pravac normale na tu ravan, tj. =o, to su projekciije glavnih napona jednake Piz = GCOS %; Pty = 0, COSBy; 4g = 04 COSY G=1, 2, 3) 37gde su o, (f=1, 2, 3) glavni naponi, a o, By i y, su uglovi sto. ih glavni naponi zatvaraju sa koordinatnim osama. Unoseéi ove vrednosti u Cauchy-eve jednatine (1.13) dobijamo: (o,—o;) COS a + Tay COS By + Taz COS ¥y= 0 Ty COS &y + (Gy—5,) COS By + Ty 008 ¥4= 0 (a) Toy COS Oy + Tzy COS B; + (5,—90) CoS ¥; = 0 Za kosinuse smerova vazZi pored toga jo’ i jednatina COS2 a, + Cos? By + COS? yz = 1 (b) Iz jednatina (a) i (b) treba da se odrede tetiri nepoznate: cosa, cosB;, cosy, % (i=1, 2, 3) Prve tri jednatine su po kosinusima homogene jednatine pa ¢e imati reSenje cazlitito od trivijalnog samo ako je determinanta koeficijenata jednaka nuli, tj. (6,—9;) Try Tx Tyz (sy—9;) tz «=| =0 (1.40) Tee Tey (6,—9%) | Ovakav oblik jednatina Se8ée se javija u matematitkoj fizici i naziva se ,sekularna jednatina“. To je kubna jednatina za koju se moze pokazati da ima uvek tri realna korena. U naSem slugéaju ovi koreni biée tri traZena glavna napona o,. U razvijenom obliku jednatina (1.40) glasi: 62—8, 0,2 + g20;—g, = 0 (1.41) gde su uvedene oznake: 8, = Oz+o,+ o,=I, CO, F GC, iT o, T £2.= ¥ yz + a we 4 ty | _ Tey Of zz «Sz Tyz Sy _ 22 2 = Cy Oy + dy O, + Oz Og Tay Ty Ix = og (1 42) Oz Tay Taz = Oy Gy Og + 2 Tey Tye Tee — S3=| Tyz Cy Tyg 2 2 2 = ITI . : Oy Tyz— Fy Tix Sg Try =H tT. ex | Tey | (Se Kad je ispunjen uslov (1.40) jednatine (a) imaju reSenje razlitito od trivijalnog. Poznato je, medutim, da se reSenja homogenog linearnog sistema 38jednatina ne mogu dobiti eksplicitno veé samo u vidu proporcije. ReSenja su proporcionalna sa kofaktorima elemenata ma koje vrste u determinanti sistema (1.40), tj. _eosae OS COSY (1.43) (o,— G;) Tyz Tyz Tyx Tyx (y—9;) Tey (6,— 54) (6,—%) Tze Tze Tey Iz ovih odnosa i uslova (b) mogu se dobiti pojedinatne vrednosti za cosa,, cosB;, cosy, (i=1, 2, 3). To su kosinusi pravaca glavnih napona . Velitine komponenata tenzora napona (1.19) zavise od izbora koordinatnog sistema. Rotacijom koordinatnog sistema svi se komponentalni naponi u opstem slugaju menjaju. Medutim, glavni naponi su velitine karakteristitne za stanje napona u tatki, pa su, naravno, nezavisne od izbora koordinatnog sistema, tj. ne menjaju se pri rotaciji koordinatnog sistema. Prema tome i velifine g,, 2 i g,; u jednatini (1.41) ostaju nepromenjene (invarijantne) pri rotaciji koordinatnog sistema. Te se velitine nazivaju prva, druga i treca invarijanta stanja napona. Ona se poneka oznatavaju sa ZI, I, IIl,. Ako kao ose Dekartovog koordinatnog sistema usvojimo ose glavnih | napona 6,, 62, 63, svi ranije izvodeni obrasci se pojednostavijuju, jer otpa- daju Glanovi sa tangencijalnim naponima. Tenzor napona ima sada oblik ‘co, O O (S)=, 9 & 0 (1.44) 0 0 a; a invarijante napona su £1 = oO; + o,+o,=1, ~) = Oy 02 + 6, 63+ 6; 0, 22/1, (1.45) £,=0,0,0,=I/[, Cauchy-eve jednatine sada glase: Pn1 = 9, Cc08(", 1) Pn2= 5, C0S(#, 2) (1.46) Pn3=0;C08(", 3) Intenzitet totalnog napona dobija se iz izraza: x= part oe + p23= oj cos? (n, 1) +03c082 (nm, 2)+ 93c0s2(n, 3) (1.47) Izraz za normalni napon sada glasi: Oy = 0, COS? (n, 1) +6, c082(n, 2) + 0; cos? (7, 3) (1.48) 39Izraz za tangencijalni napon tp; je: Tn = 9,008 (nm, 1) cos(/, 1)+6,cos(n, 2) cos(d, 2)+ (1.49) +0o,cos(n, 3)cos(/, 3) 1.8.2, MOHR-OVI KRUGOVI PRI PROSTORNOM STANJU NAPONA Poznato je od ranije da je u sluéaju ravnog stanja napona geometrijsko mesto tataka u koordinatnom sistemu (o, 7) ¢ije su apscise normalni, a ordinate tangencijalni napon za sve moguée presetne ravni krug; nazvan Mohr-ov krug napona za posmatranu tatku tela. Potraziéemo sada analogne Mohr-ove krugove za prostorno stanje napona, NapiSimo jednatine (1.47), (1.48) i (b): Gn? + Ty? = Py? = 0,2 cos? (n, 1)+ 6,2 cos2(n, 2) +0,2.c082(n, 3) Gy, = 0, Cos? (n, 1)+6,c0s?(n, 2)+6,c0s2(, 3) 1= cos2(n, 1)+ cos2(”, 2)+ cos2(m, 3) Ovo su tri linearne jednatine po cos?(m, i), i njihovo reSenje odreduje pravac normale. Ako drugu od njih pomnoZimo sa [—(o,+6;,)], a treéu sa 6,6, 1 saberemo, izlazi: On? + Ty2—(G2 + 63) On + 62 03 = [0,2—-(0, + 63) 6, + 0,03] Cos? (n, 1) ili Tn? + (Sn—952) (Sn—93) 2(n, 1l)= coe (6;—62) (6; —95), Sliéno je Tn? + (On—G3) (n—9,) cos? (n, 2) = (¢,—63) (6, —9;) _ (1.50) Tn? + (Gn— 61) (6g —G2) vos? (n, 3)= (o,;—9;) (6;— 92) Kako su cos2(n, i)>0, a o,>0,>6,, sledi da ée jednatine (1.50) biti zadovoljene ako je Ty? + (Gp—92) (Gp—93) 20 Ty? + (Gn—95) (Sp— 91) <0 (1.51) Tn? + (Sp—9;) (Gn—92) > 0 40Ove tri nejednatine vezane su za tri kruga. Ako sa x, i y, obeleZimo koordinate srediSta kruga, a sa R njegov polupreénik, pa za krug usvojimo simbol K[x., y-, R], prethodne nejednatine odnose se na krugove: K, G2 t 03 0, 22% > Ky 3 FOr 9, 2153 . 2 2 2 2 (1.52) K, |* + G2 , 0, GO; a 2 2 Prva od nejednatina (1.51) predstavlja tatke van prvog kruga, druga tatke unutar drugog kruga, a treéa tatke van treéeg kruga. Prema tome, Sve tri nejednatine bice simultano zadovoljene za sve tatke koje se nalaze izvan prvog i treceg, a unutar drugog kruga. Obitno se zbog simetrije crtaju samo polu- krugovi (sl. 22). Samo ona} par vrednosti (6,, t,) koji predstavlja kordinate tataka koje padaju unutar (na slici Srafirane) povrSine moze se pojaviti kao normalni i tangencijalni napon za neku presetnu ravan u taéci u kojoj je stanje napona odredeno poznatim glavnim naponima 6,, 6, i o,. Postoje i konstrukcije kojima se moze uspostaviti veza izmedu tatke unutar §Srafirane povrSine i presetne ravni koja odgovara toj tatci, no mi se ovde u te detalje necemo upu8tati. SI. 22 1.8.3. GLAVNI NAPONI SMICANJA PRI PROSTORNOM STANJU NAPONA Ordinate temena tri Mohr-ova kruga (sl. 22) predstavljaju tzv. glavne napone smicanja pri prostornom stanju napona. Lako se nalazi da su im vrednosti: 1 l 1 12=—(o,—o,); 1T233=—(o,—o,); 131=—(o,—o 1.53 v 2 (4,—9;) 2 (o,—93) 5 (6;—9;) ( ) Indeksi uz glavne napone smicanja nemaju ovde znatenje koje imaju indeksi uz komponentalne napone smicanja. Tako, na pr., t!2 ne znati napon u ravni tija je normala 1, a u pravcu 2. Razume se da je +t,,=0. Mode se pokazati da, slitno kao i kod ravnog stanja napona, naponi 7!2, 723 i 731 leZe u ravnima koje polove uglove izmedu osovina 1—2, 2—3, odnosno 3—1 glavnih napona. Isto tako, sabiranjem jednatina (1.53) lako nalazimo da je viz 4+ 7234 731—0) (1.54) 4]1.8.4, ELIPSOLD NAPONA, POVRS DIREKTRISA I POVRS NAPONA Osim Mohr-ovih krugova postoje i druge mogucnosti da se stanje napona u taéci otigledno prikaZe, To su slede¢e povrSi: Lamé-ov elipsoid napona, Laméova povr§ direktrisa i Cauchy-eva povr$ normalnih napona. Ove povrii su generalizacija analognih ravnih povrSina (clipsa napona i dr.) kod ravnog stanja napona. Ako je prostorno stanje napona u nekoj tatci M zadano glavnim napo- > nima o,, 6, i o,, pa ako iz te tatke M nanesemo vektore totalnih napona ey za sve moguéne presetne ravni kroz M, krajnje tatke ovih vektora obrazovace povrs elipsoida sa jednactinom: 2 2 2 . Bim ely (1.55) 6,2 G2 6,2 Obrnuto, svakoj taéci na povr$i elipsoi'da odgovara vektor totalnog napona za neku presetnu ravan kroz tatku M. Ovaj elipsoid se naziva Lamé-ov elipsoid napona. U op&tem sluéaju to je troosni elipsoid tije su poluose a=o,, b=o,, c=o,. Ako su dva od glavnih napona mcdusobno jednaka, elipsoid je rotacioni, a ako su sva tri glavna napona po velitini jednaka, elipsoid prelazi u loptu. Za sluéaj ravnog stanja napona jedna od osovina elipsoida je nula, pa elipsoid degeneriSe u elipsu napona sa jednatinom Peel (1.56) SI. 23 42Elipsoid napona nam daje veoma preglednu sliku o skupu vektora napona za razne preseéne ravni kroz tatku M tela. Medutim, ako uotimo vektor poloZaja bilo koje tatke K na elipsoidu, mi ne znamo na koju se presetnu ravan odnosi totalan vektor napona predstavljen tim vektorom. Na ovo pitanje daje nam odgovor jedna druga povr$ drugog reda koja se naziva Laméova povr§ direktrisa, a ima jednatinu: 2 y\2 2 ee la (1.57) % 9% 93 ; Ova povr§ ima osobinu da je vektor poloZaja bilo koje tatke N kolinearan sa vektorom napona za ravan paralelnu tangencijalnoj ravni povr8i (1.57) u posmatranoj taéci N. Ova povr’ moze da bude troosni elipsoid, kao i kombinacija od jednog jednogranog i jednog dyogranog hiperboloida, zavisno od toga kakvi su znaci pojedinih glavnih napona. U detaljniju analizu ovog problema se ovde neéemo upuStati. Ako nas interesuje pravac i velitina vektora totalnog napona za ravan sa zadatom normalom n, povuciéemo na povr’ direktrisu tangencijalnu ravan paralelnu sa zadatom ravni; kroz tatku dodira N povuciéemo iz koordinatnog potetka M pravu do preseka K sa elipsoidom napona; vektor MK predsta- vija traZeni. totalni napon. Najzad, pomenimo i treéu od povr3i vezanu za stanje napona u posmatranoj taéci. VeZimo za tatku M koordinatni sistem kao i u prethodnim slu- — tajevima i nanesimo iz koordinatnog poéetka u pravcima normala n za raz- _— litite presetne ravni vektore r, tija je duzina 1 = V1 cn | gde je |o,| apsolutna vrednost odgovarajuceg normalnog napona. Lako se moZe pokazati da koordinate &, y i ¢ krajnjih tataka ovog vektora zadovoljavaju jednatini (1.58) o, 2+6,72+0,0=4+1 (1.59) Ova povry je u op&Stem sluégaju ili troosni elipsoid, ako su sva tri glavna napona istog znaka, ili kombinacija jednog dvogranog i jednog jednogranog hiperboloida sa zajednitkim asimptotskim konusom, ako je jedan od glavnih napona suprotnog znaka od ostala dva. Ova povwrS naziva se Cauchy-eva povrs normalnih napona ili kraée, povr§ napona, I ona daje odredenu predstavu o prostornom rasporedu i velitini vektora napona u tatci za razne presetne ravni kroz nju. Za slutaj ravnog stanja napona je o,&2+o,72= 41 (1.60) tj. imamo elipsu ako su o, i o, istog znaka, ili dva para hiperbola sa zajednitkim asimptotama, ako su o, i o, suprotnih znakova. 43.1.8.5. OKTAEDARSKE RAVNI I OKTAEDARSKI NAPONI Oktaedarski naponi u tatci su naponi u odnosu na ravni koje sa pravcima glavnih napona zaklapaju jednake uglove. U osam koordinatnih oktanata moZemo obrazovati osam takvih ravni, one obrazuju oktaedar, a zovu se oktaedarske ravni. Naponi koji postoje na njima zovu se oktaedarski naponi. Normale na oktaedarske ravni imaju kosinuse smerova cos «=cos B =cos y= — (1.61) V3 Uvrstimo li ove vrednosti u izraz (1.48) za normalni napon, dobijamo za oktaedarski normalni napon izraz 1 Soe = — (1 + 6,+6;)=0, (1.62) Ako pak vrednosti (1.61) za kosinuse smerova uvrstimo u izraz za totalni tangencijalni napon Ty? = Pn?— Oy? = 6,? COS? & + 6,2 COS? B + o,2 COS? y— —(o, cos? « + o, cos? B + o, cos? y)2 dobijamo za kvadrat tangencijalnog oktaedarskog napona: 1 Toa => [C602 + (02-93 + (0-91) (1.63) Oktaedarski normalni i tangencijalni napon imaju svoju primenu u Teoriji plastiénosti. 1.8.6. RAZLAGANJE TENZORA NAPONA U SFERNI I DEVIJATORSKI DEO Oktaedarski normalni napon zove se jo8 i srednji normalni napon, obele- Zava se sa o, i jednak je jednoj treéini prve invarijante stanja napona, odnosno aritmetitkoj sredini normalnih napona. Zamislimo sada u datoj taéci napregnutog tela stanje napona koje je definisano tenzorom napona o, 0 O (S)}=< 0 a 0 (1.64) 0 O a, U ovom slutaju su sva tri glavna napona medusobno jednaka, tj. biée i svi totalni naponi, za sve presetne ravni kroz datu tatku medusobno jednaki. Sada ée i Lamé-ov elipsoid napona, Lamé-ova povr§ direktrisa i Cauchy-eva 44poyrs normalnih napona biti lopte, pa se stoga tenzor napona oblika (1.64) naziva sferni tenzor. Stanje napona definisano sfernim tenzorom naziva se i hidrostaticki pritisak, Za takvo stanje napona Mohr-ovi krugovi degeneriSu u tatku. Uvesti éemo sada definiciju operacija sabiranja i oduzimanja_ tenzora. Zbir (ili razlika) dva tenzora istog reda je tenzor kome su elementi jednaki zbiru (ili razlici) odgovarajuéih elemenata data dva tenzora, Ako sada posmatramo tenzor napona Oz, Try rz (S)=< Tyr Sy Ty Tz, Tzy Gz pa njemu oduzmemo, a zatim dodamo sferni tenzor (1.64), dobijamo relaciju: (6,—6s) . Try Tzz o, 0 0 (S) = Tye (sy—4,) Tyz +, 9 a O (1.65) Tze Toy (o,—4,) 0 0 Os Odavde vidimo da se tenzor napona uvek moze prikazati kao zbir dva tenzora: drugi je sferni tenzor, a prvi se naziva devijator. Stoga kaZemo da se tenzor napona moze razloZiti u svoj sferni i devijatorski deo. Ovo razlaganje ima svoje veliko znatenje u Mehanici neprekidnih sredina, posebno u Teoriji plas- titnosti i Reologiji uopSte. Kako éemo kasnije pokazati, usled dejstva devija- torskog dela tenzora napona menja se samo oblik elementa tela a ne i zapremina, pa je taj deo tenzora napona velitina kojom moZe da se karakteri8e potetak procesa plastiénog tetenja materijala. Usled dejstva sfernog dela tenzora napona menja se samo zapremina elementa, a ne i njegov oblik. Moguénost razlaganja u sferni i devijatorski deo je jedno karakteristitno svojstvo svih simetritnih tenzora drugog reda. 1.9, VEZE IZMEDU NAPONA I SPOLJNIH SILA Do sada smo razmatrali stanje napona u pojedinim taékama tela, tra- Zeci veze koje se javljaju izmedu napona za pojedine ptresetne ravni. Medutim, u Teoriji elasti¢nosti i Otpornosti materijala jedan je od osnovnih zadataka da se odredi stanje napona u pojedinim tatkama tela ako su zadane spoljne (povrsinske i zapreminske) sile koje deluju na telo. Za reSenje ovog problema potrebno je da se nadu veze izmedu napona i spolinih sila. 1.9.1. VEZE IZMEDU NAPONA I POVRSINSKIH SILA (POVRSINSKI USLOVI) Da bismo uspostavili vezu izmedu napona i povrinskih sila posmatrajmo elementarni tetraedar (sl. 24) kome su tri strane paralelne koordinatnim ravnima, a éetvrta, tija je normala n=cosai+cosBj +cospk 45neka je na povrSini tela. Na ovoj strani deluje povrSinsko opterecenje inten- ziteta Pas dok na ostale tri strane deluju naponi p;, py i Pee Prema ranije uvedenoj osnovnoj hipotezi Otpornosti materijala otigledno da za ovako za- miSljenu zapreminu moZemo primeniti uslove ravnoteZe iz Statike krutog tela. Sl. 24 Neka je veligina kose povrsine dF. Tada ostale tri strane tetraedra imaju povrsine dF cosa, dFcosB i dFcosy. Postavljajuéi uslov da je glavni vektor svih sila jednak nuli dobijamo jednatinu Pn dF—, dF cos a—py dF cos B—p, dF cosy =0 odnosno nakon sredivanja: Pn = Px 008 a+ Py cos B+, cos Y (1.66) u skalarnom obliku: Png = Oz, COS & + Tz, COS B+ 1,2 C08 ¥ Pny = Tyz COS & + Gy COS B+ Ty, COS Y (1.67) Pnz = Tez COS & + TzyCosB+o, cosy Ove jednatine se nazivaju povrSinski uslovi za napone ili granicni uslovi za napone, kraée — povrsinski uslovi (Cauchy). To su u stvari ranije izvedene Cauchy-eve jednatiné, samo za element kome jedna strana pada u povrsinu tela. PovrSinski uslovi moraju biti zadovoljeni u svakoj taéci povrgine napregnutog tela. 1.9.2. VEZE IZMEDU NAPONA I ZAPREMINSKIH SILA (JEDNACINE RAVNOTEZE) Veze izmedu napona i zapreminskih sila na¢i éemo posmatrajudi ravno- teZu elementarnog kvadera isetenog iz tela u okolini posmatrane proizvoljne tatke M (sl. 25). Kako su ivice kvadera infinitezimalne, moZemo uzeti da su naponi na stranama kvadera raspodeljeni ravnomerno, pa ée na njima postojati sile kako 46je prikazano na sl. 25. No ovde moramo uzeti u obzir i razlike u naponima na suprotnim stranama kvadera. Naime, kao Sto je ina poéetku poglavija o analizi napona reteno, ako je dijagonala d iseéena.u kvadera mala velitina prvog reda, onda je povrsinska sila koja se prenosi preko jedne od njegovih stranica mala veli¢ina reda d2, a zapreminska sila koja deluje na kvader mala — { 2 ar dz )dx dy ~~ 8ey dy ) dx dz y a a0 5 + Ee dx ayes x ox = SI. 25 velitina reda d3. Pogto je priraStaj napona u dvema bliskim tatkama prema veli¢ini napona mala velicina prvog reda, to ée sila koju dobijamo mno%enjem dimenzija napona sa odgovarajuéom elementarnom povr’inom biti feda d3 tj. zanemarljiva sa zapreminskom silom. Prema tome, dok se radilo o vezama izmedu samih napona uslove ravnotcZe smo postavljali zanemaruju¢i zapreminske sile i priraStaj napona izmedu tatke M i stranice tetraedra. Medutim, kao sto ¢emo odmah videti, u uslovu ravnoteZe elementarnog kvadera sile reda d2 ée se medusobno ponigtiti tako da ée zapreminske sile i sile usled prira&taja napona ostati u jednatini kao male velitine najnizeg reda, Sto nam omogucuje da uspostavimo veze izmedu napona i zapreminskih sila. Imajuci ovo u vidu postaviéemo uslove raynote%e za elementarni kvader na sl. 25. Neka je —p, intenzitet napona koji deluje na stranicu éija je normala u negativnom pravcu x-ose, tako da je rezultanta unutraSnjih sila koje se preko ove stranice prenose —-p,dydz. Napon u suprotnoj stranici razliko- vace se za prira8taj koji odgovara pomeranju presetne ravni, a imaée supro- —> - yi, 7 O . w . tan smer, tj. biée op, + = dx, tako da je ovde rezultanta unutragnjih sila & 47+ do. ne oe, , (?2+ Pa dx) dydz. Sliéno imamo i za stranice Gije su normale u pravcu y, zt odnosno z ose. Zapreminska sila koja deluje na kvader neka je FpdV¥=0(XitY¥j+Zk)dxdydz ,. P-Tyeseea Da bi kvader pod uticajem svih sila bio u savnoteti mora glavni vektor ovog sistema biti jednak nuli, tj. Few no He egerneys f ! “ A M4 OCR —p,dydz+ (Pe + 26 ax) dy dz—py dxdz + (4+ Sh ay) dx dz— —p,dxdy + ( 28 de) dxdy +F o dx dy dz = Ako ovu jednaginu ravnoteZe sredimo i podelimo sa dxdydz, dobijamo: Pee Ohy Oe Fg (1.69) Ox oy Oz > > > > Uzmemo li u obzir da je p,=o,1+tgyj+t2zk, tj 9ez_ 9 Oar Or ayF O Taz Taek itd, Ox ox ox Ox onda, skalarnim mnoZenjem jednatine (1.69) sa Zh k, dobijamo uslove rav- noteZe u skalarnom obliku: O oz Ory Oe, yg Ox Oy Oz OT ye , Sy. O Tyg Ox Oy dz Ot Oty , 9% ox oy Oz +p Y=0 (1.70) +pZ=0 Ove jednatine iskazuju vezu izmedu napona i zapreminskih sila i nazivaju se Navier-ove jednacine ravnoteZe (Navier, 1821). Da smo kao uslov ravnote%e postavili uslov da je glavni moment svih sila jednak nuli, dobili bismo stay o konjugovanosti napona smicanja, koji smo ranije izveli kao specijalan slutéaj osnovnog stava analize napona (a koji je takode bio izveden korigéenjem uslova ravnoteze). 48Rezultat koji smo dobili pokazuje da same veze izmedu napona i spoljnih sila nisu dovoljne da se za zadane spoljne sile odredi stanje napona u pojedinim tatkama tela. Naime, za poznavanje stanja napona potrebno je poznavati Sest komponentalnih napona o,, oy,..., Tys, tj. Sest funkcija koordinata. No mi imamo na raspoloZenju samo tri diferencijalne jednatine (1.70) kojima su ove funkcije odredene unutar tela, kao i granitne uslove (1.67) na povrsini, koje koristimo za odredivanje integracionih konstanata pri integraciji jednatina (1.70). Prema tome, zadatak odredivanja napona ovim putem je statitki neodreden. Kao dopunske usiove treba da se uvedu jednatine kojima je odredena deformacija tela, kao i veze izmedu napona i deformacije. 4 Otpornost materijala2 ANALIZA DEFORMACIJE 2.1, POJAM DEFORMACIJE. POMERANJE TACAKA Pod utcajem spoljnih sila tela se deformiSu, menjaju svoj oblik i zapreminu. Posmatrajmo telo koje je napadnuto spoljnim silama i prema tome deformisano. Uotimo u takvom telu neku tatku M (sl. 26) kojoj je poloZaj u prostoru odre- — den vektorom poloZaja r u odnosu na proizvoljno odabran koordinatni poteta O, SI. 26 Prilikom deformacije tatka se pomeri tako da je njen novi poloZaj odreden vektorom poloZaja 7’. Ako je MM'=s, vazZi relacija -_> = rorts (2.1)Vektor s nazivamo pomeranje tacke. Otigledno da ée promena oblika i zapremine, tj. deformacija tela biti odredena ako poznajemo pomeranje svake njegove tacke. U opgtem slugaju su pomeranja razlititih tataka razlitita, tj. vektor pomeranja biée funkcija koordinata: s=5(%,y,z) (2.2) + Vektor s razlaJemo u komponente u pravcima koordinatnih osa X, y, Z. Ove komponente obiéno se obeleZavaju sa u, v i w, tako da je s=uit vit wk (2.3) Naravno da su i funkcije u,v iw koje nazivamo komponentalna pomeranja, takode funkcije koordinata x, y, z. U koliko pretpostavimo da tokom deformacije neée u telu' biti preseka ili prekida, tj. da je satuvan kontinuitet tela i nakon deformacije, moraju funkcije vu, v i w biti takcde neprekidne funkcije koordinata. Za ove funkcije jo$ emo pretpostaviti da su diferencijabilne, tj. da imaju izvode do onog reda koji nam u daljim izvodenjima bude potreban. Pored toga éemo u daljim razmatranjima pretpostaviti da su ova pomeranja veoma mala prema dimenzijama tela, tako da se njihovi kvadrati i proizvodi njih i njihovih izvoda mogu zanemariti. Prema tome, ogranitavamo se na slutaj tzv. infinitezimalne ili male deformacije. Sluéajevi kada je deformacija velika (,konatna deformacija“) prouéavaju se posebno, no za materijale i konstrukcije u gradevinarstvu pretpostavka o malim deformacijama gotovo je uvek ispunjena i mi éemo se tokom celog ovog kursa ogranititi na takve deformacije. Rezultujuéa pomeranja proizvoljne tatke u napregnutom telu nastaju: a, usled pomeranja tela tretiranog kao kruto telo (tj. translacija i rotacija) 3 b. pomeranja usled Giste deformacije tela. _> * . Oznatimo li pomeranja usled translacije sa s,, tada mozZemo pisatl > _> Sp=Uyi+Vof t+Wok (2.4) Izraz za pomeranje u slutaju male prostorne rotacije tela oko jedne ose poznat je iz Mehanike krutog tela: > > = Syot =@XT (2.5) gde je sa @=Oz,i+,j+o,k oznaten vektor rotacije (tj. vektor koji ima pravac osovine rotacije, a orijen- taciju saglasnu pravilu desnog zavrtnja), a qa r=xityjtzk 4° 51je vektor poloZaja neke tatke prema koordinatnom potetku O kojeg uzimamo da leZi na osovini rotaaije (sl. 27). Razvijanjem vektorskog proizvoda (2.5) dobijamo: > —> => ~ s+ = + |7F7% Srot = Urge t+ Veoe f + Wrog k = Wg Dy W, xyz Si, 27 a odavde i komponentalna pomeranja usled male rotacije tela: u= —O, Y+Oyz v= 2% — Wy Z (2.6) W=—Wy X+Ozy Prema tome, rezultujuéa komponentalna pomeranja moZemo simbolitno pisati u obliku W=Wy—-@yX+ Ory + Waeyr " —— oe te transl, rotacija deformacija Iz Mehanike krutog tela je poznato da se translacija i rotacija mogu zameniti jednom rotacijom oko trenutnog centra rotacije, pa se i svako malo pomeranje moze razloZiti u komponente usled rotacije i usled &iste deformacije. Kolike su komponente pomeranja usled tiste deformacije biée predmet razma- tranja u narednim poglavljima. 522.2. DILATACIJA I KLIZANJE. STANJE DEFORMACIE U OKOLINI TACKE Neposrednim razmatranjima moze se lako zakljutiti da se izmedu poznatih komponenata napona i komponenata pomeranja ne moZe uspostaviti nikakva direktna veza. Tu tvrdnju moZemo lako proveriti na primeru aksijalno zateg- nutog Stapa za kojeg éemo uzeti da je na jednom kraju uévrséen. Posmatramo li tatke na geometrijskoj osovini Stapa, onda znamo da one imaju pomeranja samo u svom pravcu i to u toliko veéa u koliko je tatka udaljenija od uklije- Stenog kraja. Medutim, poznato je da u svim tatkama Stapa postoji stanje napona koje je homogeno i linearno, dakle, ne postoji nikakva direktna zavis- nost izmedu: pomeranja i napona. No videéemo da se deformacija moze, osim pomeranjima, izraziti jo$ i drugim veli¢inama koje daju neposredan uvid u deformaciju tela u okolini ma Koje tatke. Ove velitine su dilatacije i klizanja. Logitno je da se izmedu stanja napona u nekoj tatci i deformacije u njenoj okolini mo%e uspostaviti eka neposredna veza. Pomenute velitine omoguéavaju uspostavljanje takve neposredne veze, pa je vaZno da se te velitine proute detaljnije. Posmatrajmo u napregnutom telu neku tatku M i njoj blisku (ali ne i beskonaténo blisku) okolinu unutar koje uotimo neku drugu tatku N. Neka je velitina vlakna MN jednaka /. Oznatimo sa Al izdu%enje ovog vlakna usled deformacije. Velitina A //I tada se zove srednje izduzenje du%i u okolini tatke M a pravcu MN, Ako sada po tom pravcu sprovedemo granitni prelaz M— N, tada Adjl teZi nekoj granitnoj vrednosti koju nazivamo specificno izduzenje ili dilatacija u tatki M za pravac MN. ObeleZavamo je sa eyy, tj. _. Al Exnw = lim —_ (2.8) _ i-+0 I Pojam dilatacije vezan je dakle za tatku i za pravac kroz tu tatku; u opStem slutaju bi¢e za razne pravce kroz istu tatku dilatacije razlitite. Jasno da su i za razlitite tatke, a za neki odabrani pravac u opStem slutaju dilatacije razli- éite, tj. En =n (%, Ys Z) (2.9) Dilatacija je bezdimenzionalna yelitina i najte%ée se daje u procentima ili u broju jedinica duzine u odnosu na milion takvih jedinica (‘“mikrodilata- cija“‘, na pr. 150-10-6cm/cm). Dilatacijama su zadati izvesni podaci o promeni duZi u okolini posmatrane tatke. Medutim, pri deformaciji menjaju du%i ne samo svoju duZinu veé i pravac. Za poznavanje deformacije u okolini tatke potrebni su nam i podaci o promeni pravca bilo koje dui povutene kroz tatku, ili o promeni uglova izmedu ovih pravaca. Te podatke daju nam klizanja. Posmatraéemo u okolini tatke M napregnutog tela dve medusobno _ uprayne prave / i m orijentisane tako da ine desni koorddinatni sistem, Uotimo na pravoj / neku tatku A, a na pravoj m tatku B (sl. 28). Posle deformacije tatka M se pomeri, a prave / i m nisu vie prave veé su zakriv- ljene. Ugao A’ M’ B’ viSe ne mora da bude prav, veé trpi neku promenu. Prema konvenciji usvajamo da je ta promena Yyz 1 Yey nazivamo komponentalne deformacije. U slutaju male homogene deformacije, vazi, kako se moze pokazati, zakon superpozicije, tj. da se rezultujuéa pomeranja mogu dobiti superponirajuéi pomeranja nastala usled pojedinaénih uticaja. Ta pomeranja su kod male deforma- Cije isto tako nezavisna i od redosleda ovih operacija. Na taj nagin, posmatrajuéi komponente u’, v’ i w’ relativnog pomeranja tatke M,(dx, dy, dz) prema tatéci M(O, O, O), vidi sl. 29, kao rezultat dejstva svih komponentalnih defor- mMacija €,, €y,..., Yzy, Za slutaj male deformacije dobijamo izraz (koji sledi kao posledica definicije pojmova dilatacija i klizanja): l 1 u’ =e, dx ty Yeu dy + Yaz dz , 1 v= Yaw d+ ey dy + Tye dz i 2 , 1 ] w — oy Ver et Yey dy + &, dz Ako uvedemo oznaku MM, =dr (vidi sl. 29), pa ako uglove Xto ih prava MM, zaklapa sa koordinatnim osama obeleZimo sa «, Bi y, biée dx=drcosa; dy =drcos 8; dz=drcosy,a prethodne jednatine prelaze u oblik W =e dr 008 4-+— Yay dr cos B+ — Yxz dr cosy ,_ 1 I v “> Tux dr COs a + ey dr cos B + —- Yyz Gr cos y (a) , 1 i w= y Yen dr cos a + Yzy dr cos B + €, dr cosy Prava MM, odredena je jediniténim vektorom n=cosai+cosBj+cosyk (b) Iz jednatine (a) vidimo da su za tatke na pravoj odredenoj jedinitnim vektorom (b) relativna komponentalna pomeranja usled Ciste deformacije deli¢a proporcionalna odstojanju dr od tatke M. Dakie, pomeranja svih tataka koje leZe na jednom pravcu karakterisana su vektorom koji predstavlja pomeranje tatke na jedinitnom rastojanju. Ovaj vektor nazivamo vektorom deformacije i obeleZavamo ga sa Tada, dele¢i jednatine (a) sa dr dobijamo: 1 1 dng = Ez, COS H+ a Yxycos B+ > Yxz2 COSY 1 I Any =—Z Yue COS a+ Ey COSB + > Tye COSY (2.14) I ] daz = > Yzx COS & +> Yew cos B+e,cosy Jednatine (2.16) su po svojoj strukturi potpuno analogne Cauchy-evim jednaginama (1.13) iz analize napona. Vektor deformacije d, koji karakteri§e relativna pomeranja usled éiste ~ deformacije na pravcu a, zavisi od toga pravca na isti natin kao Sto vektor 37— napona py, zavisi od pravca normale na prese¢nu ravan. Na taj natin moZemo pisati i vektore deformacije koji odgovaraju koordinatnim osama x, y, z: da = ti + Yau + Yaak él, ite jetty k y 2 Ya ¥ 2 ye 7 1 > 1 > => dem Yet +7 tev J + eek > —_> o> U analizi napona ovim vrednostima odgovaraju vektori napona p,, Py i p,. Prema tome, postoji potpuna matematitka analogija izmedu obrazaca iz stanja napona i stanja deformacije, ako se samo umesto komponentalnih napona o,, . ve 1 Sy, Oz, Try» Tyz 1 tz, uzmu komponentalne deformacije ¢,, ey, e,, > Yzy> +e i = Yex- Kao neposredna posledica toga sledi stav da ée stanje deformacije u tatci biti potpuno odredeno ako su poznate komponentalne deformacije za tri prave kroz tu tatku, uz uslov da ne kZe u jednoj ravni. Na taj natin smo u stanju da. analogno obrascima izvedenim u analizi napona, napi- Semo obrasce za dilatacije i klizanja za proizvoljne pravce, da uvedemo pojam matrice tenzora deformacije, pojam glavnih dilatacija i glavnih osa deformacije, da koristmo geometrijsku predstavu o stanju deformacije putem Mohr-ovih krugova i povi8i II reda, itd. U narednom tekstu éemo sprovesti takva raz- matranja. Sli¢no kao i kod napona tako se i ovde moze pokazati, kao Sto je ranije veé reteno, da na bazi poznatih dilatacija i klizanja za tri medusobno upravna pravea kroz posmatranu ta¢ku moZ-mo odmah pisati izraze za dilataciju i klizanje za ma koje diuge pravce kroz tu tatku. Na taj nacin, posmatrajuéi pravce n(a, B, y) i 7 (@,,8,,-¥,) dobijamo za dilataciju i klizanje izraze; En = yz COS? a + €, COS? B + &, COS? Y + Yzy COS & COS B + + Yyz COS B Cosy + Yz7 COS Y COS & (2.15) = Ynj = €z COS & COS a, + Yxy COs « cos B, + Yrz COS % COSY, + 1 1 + > Yyc COS B Cos a, + &, Cos cos B, + a Yyz COS B cosy, + 1 1 ty? Yex COSY COS O, + > Yzy COSY Cos B, +£, Cosy Cosy, (2.16) 38wg: I . . Prema tome, velitinama ez, €y,..., > Yy: potpuno je odredeno stanjc deformacije u okolini posmatrane tatke. Ranije smo rekli da je stanje napona tenzorska velicina koja se moze opisati sa tri vektora (naponi Ors Py» rs za tri koordinatne rayni), a poSto je matrica tenzora napona simetritna, sa Sest skalara, tj. Sest komponentalnih napona. Na osnovu analogije jasno je da je i stanje deformacije u tatci takode tenzorska velitina odredena simetritnom matricom sa $est medusobno nezavisnih skalarnih velitina, komponentalnih deformacija u pravcima koordinatnih osa. Na taj nagin dolazimo do pojma matrice tenzora deformacije, odnosno kraée, tenzora deformacije, kdji se piSe u obliku: Ex > Yry — Yx \ ' ton fry Sze (D) = > Yue Ey > Yve ilt (D)=ey = Eye fyy Eys (2. 17) I ' Eze tzy "xz 2 Yex > Yey 7 Napomena: Pri opStem razmatranju veza izmedu napona i deformacije ulazi kod nekih vrsta materijala (na pr. kod tzv. visokoelastitnih tela) i promena komponentalnih napona i deformacija s vremenom, pa se pored tenzora napona i tenzora deformacije uvodi i ,,tenzor brzine priraStaja“ napona i ,,tenzor brzine“ deformacije: Jo: : : rs a 2.18° Oy =) Gye Syy Syz > = Eye Eyy Eye (2.18) Sze Szy zz Eze Egy Ezy Svi ovi tenzori spadaju u klasu simetri¢nih tenzora II reda i svi oni imaju odredena zajednitka svojstva. Jednatine (2.12) i (2.13) predstavljaju veze izmedu komponenata pomeranja i komponenata deformacije. Ako je jedna od tih grupa poznata, druga se mozZe izra¢unati: ako su poznate komponente pomeranja, dobijaju se komponente deformacije prostim diferenciranjem. Medutim, ako su poznate komponente deformacije, treba da se komponcnte pomeranja traZe integracijom iz sistema parcijalnih diferencijalnih jednatina (2.12) i (2.13), Sto je znatno teZi zadatak o kome ée biti govora kasnije. 592.4. GLAVNE DILATACIJE, INVARIJANTE DEFORMACIJE Kako je: stanje deformacije, slitno kao i stanje napona, tenzorska veliéina, to sve ono sto je ranije govoreno o stanju napona vazi i u analizi deformacije. To se medu ostalim odnosi i na pojam glavnih osa: u svakoj taéci napregnutog tela uvek postoje tri medusobno upravna pravca koji i posle deformacije ostaju medusobno upravni, tj. izmedu kojih su klizanja jednaka nuli. Ovo su glavni pravei stanja deformacije (ili glavne ose), a odgovarajuée dilatacije su. glavne dilatacije. One predstavljaju ekstremne vrednosti dilatacija. ObeleZimo ih sa £,, €, €, pri Cemu je prema konvenciji ¢,>¢,>e,. Dilatacija ¢, je najveéa od svih dilatacija, a dilatacija ¢, je najmanja od svih dilatacija u posmatranoj tatci. Dilatacija ©, je neka srednja vrednost, ali koja predstavlja u matematit- kom smislu takode ekstremnu vrednost. Slitno kao i kod napona tako i ovde glavne dilatacije dobijamo iz sekularne jednatine: 1 1 (e,—®) 3 Yay 3 Yaz A tye y=) = rye |= 0 (2.19) 2 ya y 4 3 yz . 1 1 2 Yex 2 Yzy (ez ) tiji koreni odreduju velitine glavnih dilatacija, dok njihove pravce dobijamo, iz jednatina COS O% _ cos B; 7 COS ¥¢ (2.20) (ey—&) + + + Y + (ey—&) | | 2 Yuz > Yuz > yx 2 Yux y 1 1 1 1 > Yey (€,—&) (€z—&) " Yeu > Yer 3 Yyz i relacije cos? a4 + cos? B, + cos? y; = 1 Kao 8&to je bilo reteno ranije, jednatina oblika (2.19) ima uvek tri realna korena; u razvijenom obliku ona glasi: €,3— e, &;2 + €, —e, =0 (2.19’) Koeficijenti e,, ¢, i e; su i ovde invarijantne velitine, nezavisne od rotacije koordinatnog sistema, a zovu se prva, druga i treca invarijanta stanja defor- 60macije. Njihove vrednosti dobijaju se razvijanjem determinante u sekularnoj jednatini (2.19), te tako imamo izraze: &=e,+e,+e,=], 1 J I ey 2 Yuz ey > Yuz ee > Yux e, = + + ~ i € t ¥. € J ’: € 2 Vey e 2 2 2 7 y . 1 =f, fy +3, e+, 2 (7, + v2, + yZ)=I, (2.21) 1d fy > Yew > te ee ea tL _ ™ €y Ey Ez Yau Yye Yex &; =| 1 4 73 Yue &y ay Yue 2°” 2 1 1 1 vy (ez ¥3, + &y ¥2, + & Y=, — — € 5 Yex 2 Yey Ako izvr8imo rotaciju koordinatnog sistema tako da se ose poklope sa pravcima glavnih dilatacija, obrasci se pojednostavnjuju. Tako tenzor deformacije dobija oblik gy 0 0 (D) = 0 « 0 (2.22) . 0 0 &3 : Dilatacija i klizanje u proizvoljnim pravcima dati su izrazima: Eq = €; COS? a + €, Cos?B +, cos? 1 (2.23) > ‘Yni = & COS & COS % + €, COS B Cos B, + €, COSY COS ¥, Invarijante stanja deformacije sada su e; =€&) + E> + e,=I, €,=&, &,+€, €, + &; ¢, =I, (2.24) €;=€, €, €,=IIl, Prva invarijanta stanja deformacije ima svoje odredeno fizitko znatenje, ona predstavlja tzv. kubnu dilataciju. Uzmimo u_ okolini posmatrane tatke elementarni kvader kome ivice J, m im padaju u pravce glavnih dilatacija. Posle deformacije ivice ée postati /(1+¢,), m(1+e,) i n(1+e;), pa ée, posto ivice ostaju i posle deformacije medusobno upravne, zapremina kvadera posle deformacije biti I(1+e) m(1+e,) n(1+e;) 61Promena elementarne zapremine po jedinici zapremine, kao jedna od veligina koje karakterigu stanjc deformacije u okolini tatke, Cesto se koristi u Otpornosti materijala, naziva se kubna dilatacija i obeleZava simbolom e. Na osnovu gornje definicije moZemo lako Izra€unati: AAV) _Imn (1 +21) (L+83) (+ ¢)-bmn _ l+e¢,) (1+ l+<«,)—1 av lmn ( 1) €2) ( 3) Kad izvr$imo mnoZenje i uzmemo u obzir da je deformacija infinitezimaina, tj. da su male velitine drugog i vi8ih redova zanemarljive, dobijamo: e=L+e, tegtes +e, fg te, 83+ 838 +e &26,-l=- (2.25) tj. pri infinitezimalnoj deformaciji prva invarijanta stanja deformacije predstavlja kubnvu dilataciju. 2.5. RAVNO STANJE DEFORMACIJE _ Ako je jedna od glavnih dilatacija nula, onda u toj taéci imamo ravno stanje deformacije. Taj sluéaj nastupa kad je determinanta matrice tenzora deformacije jednaka nuli. Tada su pomeranja svih tataka usled Giste deformacije u okolini posmatrane tatke M paralelne ravni upravnoj na glavnu osu za koju je dilatacija nuli, i nezavisna su od odstojanja od te ravni. Ravan upravnu na pravac za koji je dilatacija jednaka nuli uzimamo kao koordinatnu ravan Oxy, te éemo posmatrati samo relativno pomeranje tataka koje leZe u toj ravni. Sa tako odabranom ravni Oxy dobija tenzor deformacije oblik: 1 Eg 3 tw 0 D)=) 1 2.16 (D) dive % 0 (2.16) 2 0 0 0 gde je Ou, _ Ov, _ Ou ov Ey ey =—s; a = Y. = Ox 0 y “ Oy Ox Prema tome, Za odredivanje stanja deformacije u tatci pri ravnom stanju deformacije potrebno je znati tri podatka: tri elementa iz tenzora deformacije Ex, ys Yey, ili neka druga tri njima ekvivalentna podatka. Ovde postoji dotpuna formalna analogija sa ravnim stanjem napona, pa éemo bez detaljnije analize ispisivati obrasce i. koristiti geometrijsku interpre- taciju putem Mohr-ovih krugova i povr8i, odnosno krivih, drugog reda. 62Pietpostavimo da su nam poznate komponentalne deformaoije ©,, ey i Yzy- Tada su izrazi -za dilataciju i klizanje u proizvoljnom pravcu r (sl. 30) pod uglom @ prema osi x: Eq = Yay COS 2p = (e,—€,) sin 9 Cos 9, (2.28) y . n ~es at SI. 30 Glavne dilatacije date su izrazima: 1 1 fia = Eat ey) + Ves—ert+y,; tg 2a,,-— (2.29) Ey,—~Ey Kako ravno stanje napona, tako se i ravno stanje deformacije prikazuje. grafitki pomoéu Mohr-ovih krugova (sl. 31) u koordinatnom sistemu («. > Y) , odakle se mogu naéi dilatacije i Klizanja za proizvoljne pravce, kao i velitine i pravei glavnih dilatacija. Reteno je ranije da je stanje deformacije u ta&éci potpuno odredeno podacima e«,, «, i + toy Posmatra‘uéi obrazac (2.27) za dilataciju ¢,, moZemo uotiti da je moguéno izragunati velitine ez, ey i a Yey, ako su dilatacije cy, u tri pravca odredena poznatim uglovima 9, (i= 1, 2,3). Na taj natin dobijamo 4 . . . . 1 tri linearne jednatine sa tri nepoznate ¢,, ty i —‘Yzy. To se veoma esto 2 63keristi kod eksperimentalnog odredivanja stanja deformacije pomoéu tzv. rozeta deformacije, gde se eksperimentalnim putem mere dilatacije u tri pravea u unapred datim uglovima i odatle izratunavaju komponentalne deformacije Si. 31 Eq, 3y 1 + Yew a onda prema potrebi odreduju i glavne dilatacije. Merenja dilatacija sprovodi se ovde obitno pomoéu elektrootpornih mernih traka koje rade na principu merenja promene elektritnog otpora nastale usled deformacije tela. Merna traka je prilepljena na povrSini konstrukcije pa prati njenu deformaciju, tj. menja svoju duZinu, a time i velitinu elektriénog otpora. Ova promena elektriénog otpore registruje se elektronskim mernim instrumentima tako da je stepen taénosti merenja visok. Detaljnije o mernim trakama biée govora kasnije, prilikom opisivanja eksperimentalnih mcetoda uopste. 2.6. GEOMETRIJSKO PRIKAZIVANJE STANJA DEFORMACIJE U OKOLINI TACKE Za prikazivanje prostornog stanja deformacije u okolini tatke moZemo se, kao i kod prostornog stanja napona, koristiti Mohr-ovim krugovima koji su u stvari grafitki prikaz simetritnih tenzora II reda. 64U slucaju prostornog stanja deformacije §rafirane povrSine (vidi sl. 32) . . . - eye 1 izmedu tri Mohr-ova kruga daju sve moguée parove veligina (s» > Yn) za dato stanje deformacije u tatki odredeno glavnim dilatacijama ¢,, €,, i ¢;. roy ou 3 on SI. 32 Iz grafitke predstave pomoéu Mohr-ovih krugova moZemo veoma preg- ledno uotiti tzv. glavna klizanja (analogno glavnim smiguéim naponima), tija je veliéina: Fy te, Lys 2s, Lye 2.30 2 2 2 2 2 2 (2.30) Ovde je, na pr., y!2 klizanje izmedu pravaca u ravni 012 koja polovi ugao izmedu glavnih osa 1 i 2 i njemu upravnog ugla u istoj rayni. Sliéno kao kod napona tako i ovde vaZi relacija yl2 + 23 +731=0 (2.3 1) tj. zbir glavnih klizanja je jednak null. Veoma otiglednu predstavu o stanju deformacije u taéci daju nam elipsoid deformacije i reciprocan elipsoid deformacije. U sluéaju prostorne homogene deformacije lopta polupretnika r prelazi u troosni elipsoid sa poluosama r(1+¢,), r(1+¢,) i r(1+¢,), tj. ima jednacinu: x2 y? zz —#_, YF ip (2.32) (l+e,)2 (1+ ey)? (1 + ,)2 5 Otpornost materijala , 65Tri medusobno upravna preénika lopte koji leZe u pravcima glavnih osa dilatacije prelaze nakon deformacije tela u ose elipsoida, no s obzirom na rotaciju tela kao celine uop&te ne leZe u pravcima glavnih osa dilatacije. Ovaj elipsoid se zove elipsoid deformacije. U opstem slu€éaju male deformacije moZemo deformaciju u okolini taéke smatrati homogenom. Prema tome, ako u okolini neke tatke M opi8emo loptu dovoljno malog polupretnika, ona ée prilikom deformacije preéi u elipsoid kojim je stanje deformacije u toj ta€ci o¢igledno prikazano. Ako pak u sluéaju prostorne homogene deformacije zamislimo u okolini neke tatke elipsoid sa poluosama r r r l+e, l+e, l+e, koje leZe u pravcima glavnih dilatacija, onda nakon deformacije on prelazi u loptu polupreénika r. Ovaj elipsoid se zove reciprocan elipsoid deformacije, te i on daje na odreden natin otiglednu predstavu o strukturi deformacije u okolini posmatrane tatke. U sluéaju ravnog stanja deformacije imamo elipsu deformacije i reciprocnu elipsu deformacije. Najzad, za otigledno prikazivanja stanja deformacije u tatki sluZi i povrs deformacije koja se konstruige sli¢no Cauchy-evoj povr§i normalnih napona, tako da se u pravcu svakog linijskog elementa iz posmatrane tatke nanese velitina obrnuto proporcionalna dilataciji za taj pravac, tj. k ', = > (2.33) V | En | Na ovaj natin dobija se povrS II reda sa jedna¢inom Eq X2 + €y V2 + €2227 + Yay XV + ye V2 + Yee 2X = + ke (2.34) Glavne ose ove powi3i daju pravce glavnih dilatacija, pa ako koordinatne ose poklopimo sa tim pravcima bide jednatina elipsoida & X2 +6, y2-+6,22= +k? (2.35) 2.7. RAZLAGANJE TENZORA DEFORMACIJE U SFERNI I DEVIJATORSKI DEO Analogno kao i Kod stanja napona tako se i kod stanja deformacije moze tenzor deformacije D razloZiti u sferni i devijatorski deo: 1 1 1 1 Ez > Yay > Yaz (€,— es) > Yay 1 Yaz eg 0 0 =) ve ty tayel-ltiy, Ge) + 0 e, 0} (2.36) 2 ‘ya Vv 5 vz p= 2 ye ys 2 Yue? + 8 . 1 1 1 1 : 3 Yzx > Yey > Yee "7 Yzy (€z—€,) 0 0 e, 66Ovde je velitina 1 a> (€, + &y + &) srednja dilatacija. Sferni deo tenzora deformacije daje deformaciju koja se sastoji samo u promeni zapremine bez promene oblika, dok je kod devijator- skog dela tenzora deformacije obrnuto, on daje samo promenu oblika bez. promene zapremine. Da je to tatno moze se videti neposredno: kod sfernog tenzora su klizanja jednaka nuli, tj. uglovi se pri deformaciji ne menjaju, pa to znaéi da elemenat zapremine menja samo zapreminu a ne i oblik. S druge strane znamo da zbir dijagonalnih “lanova u matrici tenzora deformacije daje kubnu dilataciju. To vaZi za ma kakav tenzor deformacije. Za devijatorski deo biée tada kubna dilatacija Caen = (Ez—Es) + (ey— &,) + (€g—€,) = Eg + Ey + &g— 36,=0 a tj. pri ovakvoj deformaciji nema promene zapremine. 2.8. NALAZENJE POMERANJA PO ZADATIM KOMPONENTALNIM DEFORMACIJAMA Kada su nam poznata komponentalna pomeranja u, v i w, nalazimo komponentalne deformacije iz jedn. (2.12) i (2.13): eno; ea 2"; «= 2"; * Ox Y dy’ dz’ ee “ oy Ox’ Woz oy’ Yer Ox Oz Medutim, obrnuti zadatak, da se iz zadatih komponentalnih deformacija odrede pomeranja u, v i w, nije vi8e tako jednostavan. On se svodi, kako éemo kasnije videti, na problem integracije totalnih diferencijala. Ovaj zadatak reSava se jednoznaéno prostim kvadraturama, ali pri tome: a. Sest funkcija ez,,..., Yyz ne mogu biti zadate potpuno proizvoljno veé moraju zadovoljiti odredene uslove, i b. osim komponentalnih deformacija moraju biti zadati i uslovi Kojima je odreden poloZaj tela u prostoru. Kao Sto je poznato iz Matematike, ako su zadate tri funkcije P, Qi R koje predstavljaju parcijalne izvode neke funkcije (x, y,z), tako da je pu2?, 9i2?, pui?? (2.37) Ox oy Oz tj. totalni diferencijal funkcije dat izrazom do=Pdx+Qdy+Rdz,onda se sama funkcija @ moze odrediti, do na jednu proizvoljnu konstantu, pomoéu obrasca x y Zz e(x,¥2) = [ P(x y.z)dx+ [ Om. y.2)dy + [ R(X, %o,2z)dz+C (2.38) Xo Yo 20 Medutim, pri tome funkcije P, @ i R ne mogu biti zadate proizvoljno. Da bi one bile stvarno paicijalni izvodi neke funkcije 9 (x, y, z) potrebno je i dovoljno da bude identiéki oP 2a. 0Q OR OR OP oy Ox’ dz oy Ox Oz To su uslovi integrabilnosti totalnog diferencijala. Integraciona konstanta u (2.38) odreduje se iz graniénog uslova, na pr. da je p=, U tatci (Xp, Vo, Zo)- Da bismo na osnovu obrasca (2.38) nagli funkcije u, v i w, treba da poznajemo njihove prve izvode. Medutim, poznate funkcije e,,..., y,z daju nam samo neke od tih izvoda direktno, dok se ostali moraju odrediti posredno, Sto se takode mozZe utiniti kori¥éenjem obrasca (2.38). Postupak za odredivanje je slededi: (2.39) Nalazenje funkcije u: Ovde je neposredno dato; —= 2.40 ax =€y ( ) Da bismo nagli izvod éu/dy prethodno nalazimo njegove parcijalne izvode: 0 (5) 0 (sn) =< Ox\dy/ ay \Ox oy °(5 s)=3 oo (GetSt)- 0 ($2) - Sts Oey Ou Oy ox] Ox \dy oy Ox oy | O (; “| I o@ (5 5] 1 a (5 ov — (—)=-—- — {—+—]+— — +— oz\oy 2 dy \dz ax 2 Oz \oy x) 0 1 (2+) i (—Ste + Stee 4 te) (2.41) 2 dx \dz oy 2 Ox oy Oz Kad su nam vrednosti (2.41) poznate, primenom obrasca (2.38) nalazimo i sam izvod du/dy. Sliéno nalazimo i izvod du/dz: od /du 0 jdu\ de, 5 (5 ae sla)" 5: ou = (St) (S)-> (Se Se) Oz | oy \dz/ Oz \ay 2 Ox oy Oz 0 (**)- o (se +5") o (sv) - “tao (2.42) Oz \dz 0z Ox] Ox Oz Oz Oz Ox 68

Otpornost Materijala

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otpornost Materijala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like