Ukaz o proglaenju Zakona o zatiti lica i imovine, 2005.

.2005, proglasio je Zakon o detektivskoj delatnosti

Djelatnost zatite obuhvata sprjeavanje ugroavanja bezbjednosti lica i imovine i sprjeavanje

protivpravnih radnji usmjerenih prema licima i imovini koji se tite.
Djelatnost zatite obavlja se kao fizika i tehnika zatita
Poslove zatite vre fizika lica koja imaju dozvolu za vrenje poslova zatite.
obavezno tieni objekat je objekat od stratekog znaaja za Crnu Goru ili objekat koji
predstavlja poveanu opasnost za ivot i zdravlje ljudi, prostor na kojem se taj objekat nalazi i
pratei objekat koji je u njegovoj funkciji koji se titi fizikom i tehnikom zatitom;
Djelatnost zatite obuhvata poslove:
1) zatite imovine i objekata od unitavanja, oteenja i krae;
2) zatite prirodnog bogatstva, dobara i ivotne sredine;
3) odravanja reda na javnim okupljanjima;
4) zatite lica od ugroavanja njihovog ivota, fizikog i psihikog integriteta, privatnosti i
linih prava kao i drugih oblika ugroavanja njihove bezbjednosti;
5) zatite stvari u transportu (pratnja novca, hartija od vrijednosti, dragocjenosti i dr.);
6) zatite imovine i objekata projektovanjem, ugradnjom i odravanjem alarmnih i video
sistema i centrala, kao i drugih tehnikih sistema.
Uslovi za obavljanje djelatnosti zatite
Djelatnost zatite mogu da obavljaju privredno drutvo, drugo pravno lice i preduzetnik koji
su upisani u Centralni registar privrednih subjekata i imaju odobrenje za obavljanje djelatnosti, u
skladu sa ovim zakonom.

Odobrenje za obavljanje djelatnosti zatite) izdaje policija, na zahtjev privrednog drutva,

drugog pravnog lica i preduzetnika.Odobrenje se izdaje najdue na period od pet godina.
O izdatim odobrenjima policija obavjetava Ministarstvo, u roku od 48 asova od izdavanja
odobrenja.
Odgovorno lice mora da ispunjava sljedee uslove, i to da:
1) ima prebivalite, odnosno odobren boravak u Crnoj Gori;
2) ima visoku kolsku spremu;
3) je zdravstveno sposobno;
4) nije pravosnano osueno za krivino djelo koje se goni po slubenoj dunosti, odnosno da
za takvo krivino djelo nije pokrenut postupak;
5) u godini koja prethodi godini podnoenja zahtjeva za izdavanje odobrenja nije kanjavano
za prekraj javnog reda sa elementima nasilja za koji je propisana kazna zatvora, prekraj
propisan Zakonom o oruju ili prekraj propisan ovim zakonom;
6) ne postoje druge okolnosti koje ukazuju na zloupotrebu, odnosno nezakonito vrenje
poslova zatite (ee i prekomjerno uivanje alkohola, psihoaktivnih supstanci, konfliktno ili
incidentno ponaanje i slino);
7) poznaje crnogorski jezik i pismo u mjeri koja omoguava osnovnu komunikaciju.
Provjeru ispunjenosti uslova iz stava 1 taka 6 ovog lana vri policija, po potrebi u saradnji
sa Agencijom za nacionalnu bezbjednost, uz saglasnost lica za koje se provjera vri.
Dozvole za vrenje poslova zatite su:
1) dozvola za uvara;
2) dozvola za zatitara lica i imovine;
3) dozvola za zatitara tehniara;
4) dozvola za tjelohranitelja;
5) dozvola za pratioca vrijednosti.
Lice koje vri poslove zatite ovlaeno je da:
1) utvrdi identitet lica;
2) daje upozorenja ili izdaje nareenja;
3) izvri pregled lica, stvari i vozila;
4) zadri lice zateeno u izvrenju krivinog djela;
5) obezbijedi mjesto dogaaja;
6) upotrijebi fiziku snagu i druga sredstva prinude (palica, sredstva za vezivanje, hemijska
sredstva, itd.);
7) upotrijebi posebno dresiranog psa;
8) upotrijebi vatreno oruje.
2013
Zakon o detektivskoj djelatnosti

Detektivska djelatnost je prikupljanje podataka, dokaza i informacija, obrada i dostava

podataka naruiocu usluge (u daljem tekstu: stranka), u skladu sa ovim zakonom
Detektivsku djelatnost obavljaju detektivi kao nezavisnu profesiju (u daljem tekstu: detektiv).
Detektiv moe obavljati djelatnost samostalno ili u detektivskoj kancelariji, u skladu sa ovim
zakonom.
Djelatnost iz stava 1 ovog lana detektiv upisuje u Centralni registar privrednog suda,
na osnovu izdatog odobrenja za obavljanje detektivskih poslova.
Dva ili vie detektiva mogu osnovati detektivsku kancelariju.
Detektivska kancelarija se osniva kao privredno drutvo

Odobrenje za obavljanje detektivske djelatnosti moe se izdati licu, koje:

1) je crnogorski dravljanin;
2) ima prebivalite u Crnoj Gori;
3) ima visoku strunu spremu;
4) nije osuivano na bezuslovnu kaznu zatvora za krivina djela za koja se goni po slubenoj
dunosti ili za takva krivina djela nije pokrenut postupak;
5) nije kanjeno za prekraje utvrene ovim zakonom;
6) je zdravstveno sposobno;
7) ima poloen struni ispit za detektiva.
Smatra se da lice ispunjava uslove iz stava 1 taka 7 ovog lana, ako ima dvije godine radnog
iskustva u obavljanju poslova nadlenog organa, bezbjedonosno - operativnih poslova u Vojsci
Crne Gore i bezbjednosno informativnim i obavjetajnim agencijama, poslova izvrenja krivinih
i prekrajnih sankcija ili advokatskih poslova.
 Pod detektivskim poslovima podrazumijeva se prikupljanje podataka o:
1) licima koja su nestala ili su sakrivena, dunicima, autorima ili poiljaocima anonimnih
pisama ili licima koja ire klevete ili uvrede;
2) licima koja su stranci prouzrokovali tetu;
3) predmetima koji su izgubljeni, nestali ili ukradeni;
4) dokaznom materijalu potrebnom za zatitu i dokazivanje prava stranke pred pravosudnim i
drugim organima, odnosno organizacijama, koji u postupcima odluuju o tim pravima;
5) uspjenosti lica u obavljanju poslova i poslovnosti privrednih drutava i drugih pravnih lica.
Detektivskim poslovima smatraju se i aktivnosti traenja izgubljenih lica, poslovi privatnih
istraitelja i prismotre.
2005 2011

U politikom smislu bezbednost predstavlja stepen zatite drave od ugroavanja spolja i

iznutra, odnosno spoljnu i unutranju bezbednost. Spoljna se odnosi na nezavisnost, suverenitet i
teritorijalni integritet drave i stepen njenog ugroavanja, dok unutranja bezbednost
podrazumeva mogunost funkcionisanja ustavnog, ekonomskog i pravnog sistema drave.
Cilj sistema bezbednosti je zatita drutva, odnosno njegovih vitalnih vrednosti kojima se
obezbeuju njegovo egzistiranje i prosperitet.
Spoljna bezbednost je zasnovana na dravi kao lanici meunarodne zajednice. Sadraj spoljne
bezbednosti ini zatita suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i ravnopravnost lanstva u
meunarodnoj zajednici. Spoljnu zatitu drava realizuje delovanjem, kada se preduzimaju razne
mere i aktivnosti na spoljno-politikom planu, i nedelovanjem , kada se drava dobrovoljno
odrie aktivnosti koje su joj na raspolaganju ako proceni da e to smanjiti ugroenost.
Unutranja bezbednost titi unutranji suverenitet drave od svih antidrutvenih pojava. Za
zatitu ustavnog i pravnog poretka drava formira svoje institucije (dravne organe) preko kojih
vri nadzor nad sprovoenjem pravnih normi.
U okviru bezbednosnog sistema savremene drave razlikujemo dva komplementarna dela:
funkcionalni (vrste i oblici aktivnosti) i institucionalni, odnosno
Sistem bezbednosti moe se definisati kao oblik organizovanja i funkcionisanja drutva u
sprovoenju mera i aktivnosti na preventivnom i represivnom planu koji se preduzimaju radi
ouvanja suvereniteta i integriteta drave
Bezbednosne mere jesu skup aktivnosti i radnji koje dravni organi preduzimaju radi
ostvarivanja zatite odreenih vrednosti. Ove mere se mogu podeliti na opte i posebne i mogu
biti mere koje se preduzimaju za vreme mira, neposredne ratne opasnosti, rata.
Opte mere bezbednosti su one koje preduzimaju specijalizovani dravni organi (u vojsci
komande i tabovi). Realizuju se donoenjem zakona i drugih podzakonskih akata.
Posebne mere primenjuju organi i slube bezbednosti, koji korienjem svojih metoda, mera,
radnji i sredstava, otkrivaju, utvruju, suzbijaju i presecaju i prate delatnost nosilaca
ugoavajuih aktivnosti, tako doprinosei zatiti odreenih vrednosti i dobara drave.
Snage su posebno organizovane obucene i ovlascene jedinice konvencionalnih subjekata
bezbjednosti koje neposredno realizuju odredjenu grupu poslova bezbjednosti.
Funkcija bezbjednosti je najopstija misija drustva i drzave na zastiti spostvenog opstanka
unapredjenjenu egzistencije i dostizanju zastiti i razvoju licnih i vitalnih vrijednosti i interesa.
Aktivnosti sistema omogucavaju njegovo funkcionisanje. Postoje 2 vrste aktivnosti:
Sistemske aktivnosti - koncipiranje, organizovanje, funkcionisanje i unapredjenje samog sistema
Funkcionalne aktivnosti - neutralisanje ugrozavajucih pojava, odrzavanje i unapredjenje stanja
bezbjednosti
Poslovi su djelovi funkcije nacionalne bezbjednosti cija je realizacija u nadleznosti pojedinih
subjekata i snaga bezbjednosti.. Njima se ostvaruju ciljevi sistema bezbjednosti.
Mjere bezbjednosti su radnje i postupci koje sistem bezbjednosti preduzima u ugrozavajucim
situacijama s ciljem neutralisanja postojecih ili nastupajucih opasnosti..

Najznaajniju analizu ovog odnosa dao je Bazan, koji je razradio dva modela shvatanja
drave: minimalnog i maksimalnog. U minimalistikoj matrici i nacionalna i meunarodna
bezbednost idu do redukovanja I tumaenja pojedinane bezbednosti, a maksimalistiko gledite
namee dravu kao jednu nezavisnu varijablu mimo pojedinane bezbednosti.
U praksi vlada maksimalna drava jer bez drave nema ni pojedinane bezbednosti.

indirektne pretnje pojedincu, koje proizilaze iz drave,

*One koje nastaju iz domaeg zakonodavstava, kao rezultat neprimerenog ili preteranog uvanja
reda.
*One koje nastaju iz politikih nemira,.
*One koje proizilaze iz spoljne politike bezbednosti drave.
*One koje se odnose na kompleks ljudskih prava,

pojedinaca prema dravi 1.Pojedinci i subdravne grupe (atentatori, teroristi, organizatori

dravnog udara).
2. graani mogu da imaju kao peta kolona, podravajui interese neke druge drave.
3. politiki pritisci na gradjane.
4.Uloga koju pojedinci igraju kao lideri drave.

Subjekti privatne bezbednosti se u teoriji svrstavaju u tipove oruanih bezbednosnih snaga. U

njih se ubrajaju privatne vojne kompanije i komercijalni dobavljai usluga.

Kao osnovni nosioci sistema bezbednosti navode se drava i njeni graani, dok se subjekti dele
na konvencionalne, nekonvencionalne i ostale (suplementarne).
*Konvencionalni su oni subjekti bezbednosti koji obavljanjem redovne delatnosti direktno
ostvaruju funkciju bezbednosti (vojska, policija)
*Nekonvencionalni su oni subjekti koji obavljanjem svoje redovne delatnosti indirektno
realizuju funkciju bezbednosti (parlament vlada, predsednik republike..).
*Suplementarni su oni subjekti bezbednosti koji obavljanjem redovne delatnosti doprinose
realizaciji funkcije bezbednosti (lokalna zajednica i organi lokalne samouprave, javne slube
*Odbrambene aktivnosti se sastoje od oblika suprostavljanja neprijatelju, oruane borbe,
neoruanih oblika borbe i otpora..
*Odbrambene mere su radnje i postupci koji se preduzimaju sa ciljem da se snage odbrane i
drutvo u celini dovedu u stanje gotovosti za ostvarivanje odbrambenih aktivnosti u odbrani
zemlje.
*Snage odbrane su posebno organizovane i adekvatno opremljene i osposobljene za odbrambene
aktivnosti, to su (oruzane snage koje se dijele na (vidove, vidovi na rodove i slube), civilna
zatita i sluba osmatranja i obavetavanja).
Civilnu zatitu shvatamo kao organizovanu aktivnost svih struktura drave i drutva, radi zatite
stanovnitva i materijalnih dobara od napada iz vazduha i od elementarnih nepogoda.

Podjela funkcije policije:

1.Funkcije drutvene regulacije i funkcije odravanja poretka vlasti.
2.Bezbednosne, odnosno upravnopravne zadatke policijske funkcije.