Zatita povra od

prouzrokovaa biljnih
bolesti i insekata
 ZATITA POVRA OD PROUZROKOVAA
BILJNIH BOLESTI I INSEKATA
Do sada je opisan veliki broj biljnih bolesti koje mogu da budu prouzrokovane biotskim faktorima (bolesti koje izazi-
vaju gljivice, bakterije i virusi, mikoplazme) i abiotskim (izazvane nedostatkom ili vikom nekog hranljivog elementa,
visokim ili niskim temperaturama, nedostatkom ili vikom vode).
Cilj nam je da to bolje pojasnimo simptomatologiju biljnih bolesti koje izazivaju biotski faktori, da pomognemo
u pravilnom izboru i vremenu primene preparata koji se koriste za njihovo suzbijanje u cilju smanjivanja teta koje
mogu nastati usled njihovog irenja i propadanja useva.

ZATITA POVRA OD BOLESTI

Najei prouzrokovai bolesti na paradajzu, paprici i krastavcu: poleganje rasada (Pythium spp), plamenjaa parada-
jza (Phytophthora infestans), plamenjaa paprike (Phytophthora capsici), crna pegavost (Alternaria solani), siva trule
(Botrytis cinerea), bakteriozna pegavost i krastavost (Xanthomonas campestris pv vesicatoria).

Polaganje rasada:
Prouzrokova: Pythium spp
Najvee tete nanosi u proizvodnji rasada, poetni simptomi su u vidu vodenastih pega, one se poveavaju, dobijaju mrku boju
i sasuuju se. Zaraeni deo stabla je uvek tanji od zdravog dela, pa biljke poleu. Na obolelim delovima biljaka primeuju se
beliasti konii koji se proteu i na povrini zemljita. Polegle biljice brzo uginu. Iz obolelih biljaka zaraza se brzo iri na zdrave.
irenju bolesti pogoduje prevelika vlanost, velika gustina i slabo provetravanje.

Plamenjaa paradajza i krompira

Patogen: Phytophthora infestans
Veoma destruktivna bolest koja moe da napravi tete i do 100 %.
Simptomi se javljaju na listu, stablu i plodu. Na listu se javljaju vodenaste pege koje se ire i zah-
vate ceo list. U vlanim uslovima na naliju lista pojavljuje se micelijska navlaka bele boje, za 10
14 dana moe doi do potpunog propadanja lista. Na stablu se javljaju tamnozelene vodenaste
pege najee u sredini stabla jer je tu najvea vlanost, one ubrzo nekrotiraju, deo biljke iznad
zaraenog dela se potpuno osui. Na plodovima se u poetku primeuju zelenkaste pege koje se
poveavaju i prelaze u mrko braon boju.
Optimalna temperatura za ostvarivanje infekcije je 10 15C. Razvoju bolesti pogoduje prohlad-
no vreme sa temperaturama 16 25C uz este kie i jake rose.
Suzbijanje: Preventivno tretiranje u proizvodnji rasada preparatima Dakoflo 2,5 l/ha i Mank-
ogal 80 2.5 kg/ha. Nakon rasaivanja nastaviti sa primenom istih preparata do poetka inten-
zivnog porasta. U vreme intenzivnog porasta, cvetanja i formiranja plodova kada su najee
i optimalni uslovi za razvoj bolesti, primenjuju se preparati Fuzija 2,5 l/ha, Alijansa 2,5 kg/ha
i Vokal 2,5 kg/ha. Pri kraju vegetacije u vreme intenzivnog branja koristiti sistemik krae
karence, Promesa 0,75 l/ha.

Plamenjaa paprike
Patogen: Phytophthora capsici
Simptomi se javljaju na svim biljnim delovima stablu, liu i plodovima. Najdrastinije su zaraze
koje se formiraju u rasadu, kada mlade biljice propadaju i uginu. Na stablu starijih biljaka simp-
tomi su najee iznad povrine u poetku tamnozelene pege potamne i prelaze u braon boju.
Na listu su pege u poetku sitne, zatim se poveavaju, na plodovi-
ma se zaraza ostvaruje kroz peteljku i u uslovima poveane vlano-
sti propadnu za nekoliko dana. Ukoliko nastupi suvo i toplo vreme,
plodovi se smeuraju i osue. Neposredno pre rasaivanja i nakon
rasaivanja biljke se zalivaju preparatom Balb 0,2 0,25 %.

www.fitofarmacija.rs
 Crna pegavost krompira i paradajza
Patogen: Alternaria solani
U pojedinim godinama tete od ove bolesti su vee nego tete od
plamenjae. Simptomi se pojavljuju na listu, stablu i plodu. Prvi simp-
tomi se mogu javiti jo u proizvodnji rasada, kod mlaih biljaka moe doi
do potpune defolijacije i propadanja biljaka. Pege su u poetku sitne nepravilnog ob-
lika, a u kasnijim fazama su najee zonirane i uokvirene lisnim nervima, vrlo esto se javlja
i hloroza oko pega. irenje zaraze se vri od starijeg ka mlaem liu, nedostatak magnezijuma
moe dovesti do jae pojave bolesti zbog oslabljenosti lisnog tkiva. Na stablu su pege obino
vee od onih na listu i plodu. Pege na plodu su najtetnije jer zaraeni plodovi nemaju nikakvu
trinu vrednost. Pege se najee primeuju oko peteljke gde se najvie zadrava vlaga. Toplo
i vlano vreme pogoduje razvoju bolesti, relativna vlanost vazduha od 90 % i temperature od
15 32C, optimalno 24 29C.
Suzbijanje: Preventivno tretiranje preparatima Dakoflo 2,5 l/ha i Mankogal 80 2,5 kg/ha. Po po-
javi prvih cvetova preventivno, a najkasnije po pojavi prvih simptoma preparat Akord WG 0,75
kg/ha.

Siva trule paradajza

Patogen: Botryotinia fuckeliana
Simptomi u ranim fazama izazivaju poleganje rasada i brzo propadanje biljaka.
Vodenaste pege koje prstenasto obuhvataju stablo. Najprepoznatljiviji simptom
je truljenje tkiva sa sivom prevlakom sporonosnih organa. Nepravilna proizvod-
nja rasada, prevelika vlanost i gustina, nedovoljna osvetljenost pogoduju razvoju
bolesti, mehanika oteenja, kao i povrede od insekata, grinja ili drugih bolesti
omoguavaju prodiranje patogena u biljno tkivo.
Suzbijanje bolesti po pojavi je veoma teko jer zbog jakog fermentnog sistema
unitavaju biljno tkivo tako da i ako preparati eliminiu parazita na izumrlom tkivu
dolazi do ponovnog razvoja bolesti. U proizvodnji paprike treba razlikovati simptome
sive trulei od simptoma suve trulei koji su izazvani nedostatkom kalcijuma.
U optimalnim uslovima za razvoj bolesti, a to su vlaga na listu 8 10 asova, relativna
vlanost vazduha 93 % i temperatura 12 18C preventivno treba koristiti preparat
Dional 500 SC u koncentraciji 0,2 %.

Bakteriozna pegavosti i krastavost plodova

paradajza i paprike
Patogen: Xanthomonas campestris pv. Vesicatoria
Simptomi se primeuju na svim nadzemnim delovima paradajza i paprike, na
mlaim biljkama primeuju se pege na listovima. Na listu starijih biljaka parada-
jza, pege su sitne i vodenaste, u kasnijim fazama nekrotiraju, pege mogu prste-
nasto da obuhvate stablo to izaziva suenje biljaka, na plodu se pojavljuju lezi-
je koje pucaju u sredini. Kod paprike u poetku vodenaste pege nekrotiraju,
najee su oiveene hlorotinim oreolom, a zatim opadanje lia.
Parazit prezimljava na biljnim ostacima paprike i paradajza, na nekim korovskim
biljkama, na semenu paprike moe da preivi 16,5 meseci. Kontaminirano seme
i rasad su najei izvor primarnih zaraza. Optimalna temperatura za ostvarivan-
je infekcije je 24 30C, a za razvoj bolesti 20 35C. Mere zatite su koristiti
sertifikovano seme i preventivna upotreba bakarnih preparata.

Plamenjaa krastavca
Patogen: Pseudoperonospora cubensis
Pored krastavca, napada i lubenice i dinje, tete pravi i u proizvodnji u zatvoren-
om prostoru i u proizvodnji na otvorenom. Prve zaraze su najee na liu star-
om 5 15 dana, simptomi zavise i od osetljivosti sorte, najee su izmeu lisnih
nerava a list izgleda kao mozaik svetlozelenih i tamnozelenih pega. Zaraeni
deo lista se sui i postaje krt. Sa zatitom treba poeti ve u poetnim fazama
razvoja zalivanjem biljaka preparatom Balb 0,2 0,25 %, zatitu nastaviti sa
kontaktnim fungicidima i u vreme intenzivnog porasta sa sisteminim fungicid-
ima sa manjom karencom Promesa 0,75 l/ha.

4
www.fitofarmacija.rs
Suzbija prouzrokovae plamenjae i crne pegavosti paradajza i krompira

DOZA
2,5 kg/ha
PREPORUKA FUNGICIDA

BALB sistemini preparat ija je aktivna materija propamokarb hidrohlorid. Koristi se za suzbijanje prou-
zrokovaa plamenjae i poleganje rasada, najee u poetnim fazama razvoja zalivanjem rasada, ne koris-
titi ga u proizvodnji ljutih papriica i sorti paprike kratke vegetacije, ukoliko su u vreme primene niske tem-
perature koncentracija primene bi trebalo da bude 0,2 % za folijarnu primenu u krastavcima koncentracija
primene je 0,15 %.

MANKOGAL 80 preventivni nesistemini fungicid, irokog spektra delovanja za suzbijanje prouz-

rokovaa plamenjae paradajza i krompira i crne pegavosti krompira i paradajza. Tretmani se izvode preven-
tivno nakon nicanja rasada i nakon rasaivanja do poetka intenzivnog porasta, pre ostvarivanja uslova za
primarne ili sekundarne infekcije.

BAKARNI OKSIHLORID 50 pored fungicidnog ima i baktericidno dejstvo, a zbog viestrukog me-
hanizma delovanja gljive ne stvaraju rezistentnost na ovaj fungicid. Za suzbijanje plamenjae u zasadima
paradajza primenjuje se pre ostvarivanja uslova za ostvarivanje infekcije u koncentraciji 0,5 0,75 %.

DAKOFLO je fungicid na bazi aktivne materije hlorotalonil koja se odlikuje visokom efikasnou u suzbi-
janju fitopatogene gljive Phytophtora infestans koja je prouzrokova plamenjae paradajza i krompira. Protek-
tivni je fungicid koji deluje nespecifino na enzimski sistem gljiva, usled ega se ne stvara rezistentnost. Pri-
menjuje se u na poetku vegetacije, preventivno, pre sticanja uslova za ostvarivanje infekcije u dozi 2,5 l/ha.
Karenca je 21 dan.

FUZIJA je dvokomponentni fungicid sa monim preventivnim i izraenim sisteminim svojstvima. Inhibira

vie procesa: rast micelije, produkciju i klijanje spora, ometa formiranje elijskih membrana. Propamokarb
hidrohlorid je aktivna materija sa sisteminim dejstvom koja relativno brzo dolazi u lisno tkivo, a preko petel-
jke dospeva u stablo gajene biljke. Na tom svom putu vri suzbijanje ve nastalih zaraza od prouzrokovaa
plamenjaa, dok druga aktivna materija hlorotalonil ostaje na povrini lista i titi od novih infekcija. Zbog
kombinacije sisteminog i preventivnog fungicida, a i viestrukog mehanizma delovanja, gljive gotovo nisu u
stanju da na ovaj fungicid steknu rezistentnost. Karenca je 21 dan.

ALIJANSA je sistemini i protektivni fungicid, koji se sastoji od dve aktivne materije mankozeba i metal-
aksila. Mankozeb deluje preventivno, dok metalaksil koji je izrazito sistemian i apsorbuje se i listom, korenom
i stablom pored preventivnog ima i kurativno delovanje.
Primenjuje se od momenta intenzivnog porasta. Karenca je 21 dan.

AKORD WG sistemini fungicid ija je aktivna materija tebukonazol koristi se za suzbijanje prouzrokovaa
crne pegavosti na paradajzu u dozi od 0,75 kg/ha. Karenca je 21 dan.

www.fitofarmacija.rs
DIONAL 500 SC je nesistemini, protektivni fungicid na bazi aktivne materije iprodion, koji efikasno suzbija
fitopatogenu gljivu Botryotinia fuckeliana, prouzrokovaa sive trulei na paradajzu u koncentraciji 0,2 %. Karenca
je 21 dan.

PROMESA je sistemini fungicid na bazi azoksistrobina sa protektivnim i kurativnim delovanjem koristi se

za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae i crne pegavosti na paradajzu, plamenjae krastavca u dozi od 0,75 l/ha.
Karenca je 3 dana za paradajz i 4 dana za krastavce.

VOKAL dvokomponentni fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem za suzbijanje prouzrokovaa

plamenjae i crne pegavosti na paradajzu. Cimoksanil je kontaktni ili lokal sistemik (ogranieni sistemik). Deluje
protektivno i kurativno. Inhibira sporulaciju. Manozeb je protektivni fungicid. Inhibira proces na veliki broj gljiva.
Primenjuje se u fazama intenzivnog porasta i plodonoenja. Doza primene je 2,5 kg/ha. Karenca je 14 dana.

www.fitofarmacija.rs
Efikasno suzbija belu leptirastu va
TETOINE
Najznaajnije tetoine u proizvodnji povra: bela leptirasta va (Trialeurodes vaporariarum),
biljne vai, grinje, tripsi, zemljine tetoine.

Bela leptirasta va
Bela leptirasta va je ekonomski veoma znaajan problem u povrtarskoj proizvodnji irom sveta. Kod
nas je najznaajnija u povrtarskoj proizvodnji u zatvorenom prostoru, ali sve ee pravi tete i proiz-
vodnji povra na otvorenom. Morfoloki slinih osobina je i vrsta Besmisia tabaci koja je na listi karan-
tinski tetnih organizama. Bela leptirasta va pravi direktne tete sisanjem biljnih sokova usled ega
biljke slabe i postaju podlonije napadu bolesti. Znaajne su i indirektne tete jer lui veliku koliinu
medne rose koja je idealna podloga za razvoj mnogih saprofitnih gljiva aavica. Vektor je i virusa od
kojih je najznaajniji virus uenja krastavca.
Najvei problem u suzbijanju ove tetoine je ivotni ciklus ovog insekta. Odrasla forma insekta je
veliine 1,5 2 mm. Prekrivena belim voskastim prahom. Fertilnost zavisi od temperature i biljke hran-
iteljke, jedna enka na temperaturi od 17C poloi 100 150 jaja na paradajzu, 250 300 na krastavcu.
U zavisnosti od temperature za samo nekoliko sati iz jaja se pile larve koje su pokretne i koje nalaze
pogodno mesto za ishranu, sledea tri larvena stadijuma su nepokretna. Ceo ciklus razvoja na tem-
peraturi od 27C traje 20 dana, a na 17C 38 dana. Problem u suzbijanju je veliki broj generacija u toku
sezone, ali i preplitanje generacija tako da se na jednom listu mogu pronai svi razvojni oblici. Prag
tetnosti je jedan insekt na 100 biljaka, prilikom tretiranja treba dobro pokriti donju stranu lista, ali ne
preterivati sa kvaenjem da ne bi dolo do spiranja preparata. Preparat Harpun pokazuje delovanje
na jaja bele leptiraste vai, tako da je mogua intervencija i nakon polaganja jaja. Harpun se koristiti u
koncentraciji 0,05 0,075 %. Na 5 7 dana izvesti blok tretman preparatom Elisa 0,05 % u kombinaciji
sa preparatom Fobos EC 0,05 % ili Tonus 0,25 0,4 kg/ha.

Lisne vai
Lisne vai isisavaju biljne sokove, lue mednu rosu i stvaraju pogodno tlo za razvoj aavica, vektori
su ekonomski znaajnih virusa u proizvodnji povra. Sa zatitom treba poeti jo u proizvodnji rasada
preventivnim tretiranjem biljaka u intervalu 7 10 dana.

Grinje
Grinje: najee tete na povrtarskim usevima pravi koprivina grinja
Tetranychus urticae koja se hrani na mnogim biljnim vrstama. Obino se
nalaze na naliju lista izmeu glavnih nerava gde se i hrane. Ima 6 13
generacija godinje u zavisnosti od temperature, na 10C ciklus razvoja od
jajeta do jajeta traje 30 35 dana dok na 25C traje 5 6 dana, odgovara
im vlanost vazduha ispod 50 %.
Zatita: tretmane treba poeti kada se utvrdi prag tetnosti, a to je pet
jedinki na jednom listu. U prvom delu vegetacije primenjivati preparat
Abastate u koncentraciji 0,075 0,1 % uz dodatak okvaivaa Nu-film 17
0,03 %. U drugom delu vegetacije koristiti preparat Fobos EC 0,05 %.

Tripsi
Tripsi su iroko rasprostranjene tetoine, najznaajnije tetoine u proiz-
vodnji povra su duvanov trips (Thrips tabaci) i cvetni trips (Frankliniella
occidentalis).
Tripsi najvee tete prave na paprici i luku. Vano je napomenuti da je
cvetni trips vektor virusa bronzavosti paradajza TSWV koji nanosi tete
veem broju gajenih biljaka pre svega paradajzu i paprici. Oteavajua
okolnost u suzbijanju cvetnog tripsa je to enka pri polaganju jaja legali-
com zasee cvetnu lou, pa jaja budu skrivena od uticaja spoljne sredine,
pa i od insekticida, zbog toga je vano da se prilikom tretmana to vie
pokrije biljna masa. Pored indirektnih teta koje pravi kao prenosilac vi-
rusa, direktne tete nanosi tako to se hrani polenom i cvetom i smanjuje
broj formiranih plodova.

www.fitofarmacija.rs
PREPORUKA INSEKTICIDA

HARPUN je insekticid na bazi aktivne materije piriproksifen koji se karakterie visokom efikasnou u su-
zbijanju bele leptiraste vai. Kontaktni je insekticid koji svoje delovanje ispoljava spreavanjem piljenja larvi
i prelaska stadijuma larve u stadijum adulta. Ukoliko doe do direktnog prskanja jaja Harpun ima i ovicidno
dejstvo. Harpun se primenjuje u koncentraciji 0,05 0,075 %, u vreme pojave prvih nimfi. Karenca za paradajz
je 3 dana.

ELISA je kontaktni insekticid na bazi aktivne materije buprofezin koja deluje na juvenilne stadijume, cika-
da, bele leptiraste vai i nekih eriofidnih grinja. Koristi se u proizvodnji paradajza i krastavca u zatienom
prostoru za suzbijanje bele leptiraste vai u koncentraciji 0,05 %. Pri veoj brojnosti preporuuje se kombi-
nacija sa okvaivaem Nu film 17 0,15 %. Moe se kombinovati i sa preparatima Fobos EC 0,05 % ili Tonus
0,25 0,4 kg/ha. Karenca za paradajz i krastavac je 3 dana.

FOBOS je insekticid ija je aktivna materija bifentrin. Kao i drugi insekticidi iz grupe piretroida, deluje na
nervni sistem insekata izazivajui njihovu paralizu. U zatiti povra primenjuje se za suzbijanje biljnih vai i
obinog pauinara. Fobos EC se primenjuje kada se utvrdi prisustvo pokretnih formi na listu. Koncentracija
primene je 0,02 0,05 %. Karenca za paradajz i krastavac je 7 dana.

TONUS je izraziti sistemini insekticid irokog spektra dejstva sa kontaktnim i digestivnim delovanjem na
bazi aktivne materije acetamiprid. Tonus svoje delovanje ispoljava prekidanjem procesa prenoenja nervnih
impulsa usled ega dolazi do uginua insekata. Za suzbijanje biljnih vai se primenjuje tokom vegetacije kada
se primete prve kolonije, u dozi 0,25 0,4 kg/ha. S obzirom da biljne vai imaju veliki broj generacija, brz razvoj
kolonija i lako irenje, treba voditi rauna da se ne primenjuju uzastopno insekticidi sa istim mehanizmom
delovanja zbog smanjenog delovanja i razvoja rezistentnosti. Moe se kombinovati sa preparatima Harpun
ili Elisa, zbog delovanja na vie razvojnih stadijuma tetoine. Karenca je 14 dana.

DIMETOGAL je sistemini insekticid irokog spektra delovanja. Aktivna materija dimetoat inhibira ho-
linesterazu u centralnom nervnom sistemu insekata. U povrtarskoj proizvodnji koristi se za suzbijanje biljnih
vai, duvanovog tripsa i obinog pauinara u koncentraciji 0,075 0,1 %. Karenca za povre je 28 dana.

ABASTATE je insekto-akaricid na bazi aktivne materije abamektin. Ovaj preparat ima mogunost pro-
diranja i zadravanja u tkivu lista, zbog ega je spreeno ispiranje, a omogueno produeno delovanje nakon
primene. Deluje kontaktno ili ingestijom. Koristi se za suzbijanje obinog pauinara (Tetranychus urticae) u
vreme pojave prvih jedinki. Preporuka je da se koristi u kombinaciji Abastate 0,05 % + Nu Film 17 0,15 % u
vreme pojave prvih jedinki. Abastate se ne primenjuje kada je temperature iznad 28C ili kada se oekuje da
e prei tu temperaturu u naredna dva dana. Karenca za paradajz je 3 dana.

RADAR VERSUS G zemljini insekticid ija je aktivna materija hlorpirifos, koristi se za suzbijanje zem-
ljinih tetoina iz familije Elateridae (injaci) u dozi 15 30 kg/ha u zavisnosti da li se primenjuje na celoj
povrini ili samo u redove.

www.fitofarmacija.rs
Foligal kalcijum je teno ubrivo, koje sadri 15,3 % kalcijuma sa mikroelementima,
koristi se za folijarnu prihranu paprike, paradajza i krompira!

DOZA
1-3 l/ha
REGIONALNI MENADERI
Teren 1 Teren 8
dipl.ing. Duko Vitkovi dr Radivoje Aimovi
mob. 063 457 308; 1 mob. 063 457 714
vitkovic@fitofarmacija.rs acimovic@fitofarmacija.rs
2
Teren 2 4 Teren 9
dipl. ing. Slavica Nerac dipl.ing. Veljko Joksimovi
mob. 063 106 12 99 3 mob. 063 457 884
nerac@fitofarmacija.rs joksimovic@fitofarmacija.rs
6
Teren 3 5 Teren 10
dipl.ing. Milan Trbojevi 7 dipl.ing. Jasmina Jeremi
mob. 063 457 351 mob. 063 10404 77
trbojevic@fitofarmacija.rs 8 jjeremic@fitofarmacija.rs
10
Teren 4 Teren 11
dipl.ing. Dragan Hrnjak 13 dipl.ing. Tamara Popovic
mob. 063 458 150 mob.063 457 353
hrnjak@fitofarmacija.rs tpopovic@fitofarmacija.rs
12 14
Teren 5 Teren 12
9
dipl.ing. Lidija Miti dipl.ing. Sreten Rilak
mob. 063 457 956 mob. 063 457 891
mitic@fitofarmacija.rs rilak@fitofarmacija.rs

Teren 6 Teren 13
11
dipl.ing. Marko Joji dipl.ing. Goran Petrovi
mob. 063 250 823 mob. 063 457 739
jojic@fitofarmacija.rs gpetrovic@fitofarmacija.rs

Teren 7 Teren 14
dipl.ing. Zoran Koci dipl.ing. Dragana Dimkovska
mob. 063 1015 718 mob. 063 10404 76
prodaja@fitofarmacija.rs dimkovska@fitofarmacija.rs

Odeljenje primene
Rukovodilac odeljenja primene Darko Muminovi dipl. ing. mob. 063 10716 55 muminovic@fitofarmacija.rs
Regionalni struni saradnik za voarstvo dr Predrag Milovanovi mob. 063 457 819 milovanovic@fitofarmacija.rs
Struni saradnik za povrtarstvo Stanoje Brankovi dipl. ing. mob. 063 85000 60 sbrankovic@fitofarmacija.rs
Struni saradnik za proizvodnju krompira i maline Radomir eki dipl. ing. mob. 063 457 984 djekic@fitofarmacija.rs

Prodaja i primena: 11080 Zemun, Batajniki drum bb tel: 011/ 3072 372; 3072 329; fax. 3072 370
Direktor sektora prodaje i primene: Brankica Trifunovi Tima tel: 011/ 3072 301; 063/ 850 0020; tisma@fitofarmacija.rs
Rukovodilac regionalne prodaje za centralnu Srbiju: Milojica Pei tel. 063/ 457 752; mpesic@fitofarmacija.rs

www.fitofarmacija.rs