Agroekonomika 63 64 PDF

UDK: 338.
43 ISSN 0350-5928 (Print) ISSN 2335-0776 (Online)
AGROEKONOMIKA
Godina 43. Broj 63-64

Novi Sad, 2014.
AGROEKONOMIKA
ASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I
SOCIOLOGIJU SELA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA UNIVERZITETA
U NOVOM SADU
Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahovi

Ureivaki odbor:
dr Neboja Novkovi dr Veljko Vukoje
dr Radovan Pejanovi dr Vladislav Zeki
dr Vesna Rodi dr Dejan Jankovi
dr Nedeljko Tica dr Todor Markovi
dr Branislav Vlahovi dr Tihomir Zoranovi
Redakcijski odbor:
dr Adrian Stancu, Faculty of Economic Sciences, Ploiesti, Rumunija
dr Dragi Dimitrievski, Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje,
Republika Makedonija,
dr Miomir Jovanovi, Biotehniki Fakultet, Podgorica, Crna Gora.
dr Aleksandar Ostoji, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Republika
Srpska, BiH.
dr Ivo Grgi, Agronomski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska.
dr Tinca Volk, Ekonomski institut Slovenije, Ljubljana, Slovenija.
dr Stanislav Zeki, Ekonomski fakultet, Subotica
dr Radojka Maleti, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun,
dr Vesna Popovi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd,
dr Biljana Veljkovi, Agronomski fakultet, aak
Adresa urednitva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku

poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovia br. 8, 21000
Novi Sad, Tel: 021 458 138, Fax: 021 6 350 822.
Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq

No.8,21000 Novi Sad,Serbia, Ph:+38121458138,Fax:+381216350 822
Web: http://agroekonomika.rs Email: redakcija@agroekonomika.rs
Sekretar redakcije: Mr Nataa Vukeli
Tehniki urednik: Dr Tihomir Zoranovi
Tira: 100 primeraka

AGROEKONOMIKA God 43. Broj 63-64
Sadraj
Popovi Vesna, Gruji Biljana
ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA POLJOPRIVREDE I
PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE.............................................................. 1
COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION OF
SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS.................... 12
Vlahovi Branislav, Pukari Anton

MEUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRA STANJE I
TENDENCIJE ........................................................................................................ 13
INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN VEGETABLES
SITUATION AND TENDENCIES ....................................................................... 22

O () ................. 23
ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL
REFORMS ............................................................................................................. 38
Maleti Radojka, Popovi Blaenka

RANGIRANJE OPTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI
POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU ............................................................. 39
RATING VOIVODINIAN MUNICIPALITIES BASED ON THE
EFFICIENCY OF THEIR SMEs IN AGRIBUSINESS ........................................ 49
Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak

DIVERZIFIKACIJA NA GAZDINSTVIMA: STUDIJA SLUAJA U OPTINI
NOVI KNEEVAC ............................................................................................... 50
FARM DIVERSIFICATION: THE CASE STUDY OF NOVI KNEEVAC
MUNICIPALITY.................................................................................................... 62
Matijaevi-Obradovi Jelena, Kuzman Boris, Kovaevi Maja

ZNAAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA
SRBIJE ................................................................................................................... 63
THE IMPORTANCE OF LEGAL FRAMEWORK IN THE FIELD OF RURAL
DEVELOPMENT IN SERBIA .............................................................................. 74
Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili
OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUTAVA U LIKVIDACIJI I
STEAJU ............................................................................................................... 75
PROFIT TAXATION OF COMPANIES IN LIQUIDATION AND
BANKRUPTCY ..................................................................................................... 83
Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena

ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH ULAGANJA U
PROIZVODNJI SOJE ............................................................................................ 84
AN ANALYSIS OF ACHIEVED RESULTS AND MATERIAL INPUTS IN
SOYBEAN PRODUCTION .................................................................................. 92
Zeki Vladislav, Dini Natalija, Tica Nedeljko, Tomovi Vladimir, Mili Dragan
EKONOMSKA OBELEJA POSTROJENJA ZA PRERADU MESA ................ 93
ECONOMIC FEATURES OF MEAT PROCESSING PLANTS ......................... 100
Veljko Vukoje, Nemanja Paji

EKONOMSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE ULJANE REPICE......... 100
ECONOMIC CHARACTERISTICS OF RAPESEED PRODUCTION .............. 109
Otovi Slavica, Milii eljka

MARKETING ISTRAIVANJE: PROIZVODNJA MEDA KAO VID
ZAPOLJAVANJA ENA NA SELU .................................................................. 110
MARKETING RESEARCH: HONEY PRODUCTION AS A WAY OF
EMPLOYMENT OF WOMEN IN THE COUNTRY............................................ 124
Rodi, Vesna, Peri, Lidija, Pavlovski, Zlatica

STAVOVI PROIZVOAA KONZUMNIH JAJA PREMA REGULATIVI ZA
OBEZBEENJE DOBROBITI NOSILJA ................................................................ 125
ATTITUDES OF TABLE EGGS PRODUCERS TOWARDS LAYING HEN
WELFARE REGULATION .................................................................................. 135
Vlade Zari, Julijana Mijajlovi

STAVOVI POTROAA PREMA ORGANSKI PROIZVODIMA U OPTINI
KRALJEVO ........................................................................................................... 136
CONSUMER ATTITUDES ON ORGANIC PRODUCTS IN KRALJEVO
MUNICIPALITY ................................................................................................... 144
Prdi Nedeljko
ISTRAIVANJE STAVOVA POTROAA O KUPOVINI NA PIJACAMA ... 145
THE RESEARCH ON CUSTOMERS ATTITUDES ABOUT THE
PURCHASES AT MARKETPLACES .................................................................. 153
Matkovski Bojan, oki Danilo

PODRKA PROIZVODNJI DUVANA U SRBIJI ............................................... 154
SUPPORTING TOBACCO PRODUCTION IN SERBIA .................................... 164
Vlahovi Branislav, oji Sanja

KREIRANJE IMIDA BRENDA ORGANSKIH PREHRAMBENIH 165
PROIZVODA .........................................................................................................
CREATING IMAGE FOR A BRAND OF ORGANIC FOOD PRODUCTS .... 178
UPUTSTVO AUTORIMA ................................................................................... 181

UDK: 339.564 Originalni nauni rad
Original scientific paper
ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA

POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE1
Popovi Vesna2, Gruji Biljana3
Rezime
Poljoprivreda i prehrambena industrija su u strateko planskim i razvojnim doku-
mentima oznaene kao jedan od sektora na ijim komparativnim prednostima e se
zasnivati ekonomska politika zemlje u narednom periodu i od kojih se oekuje otpo-
injanje novog investicionog i razvojnog ciklusa. U radu se analiziraju robna
struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije u periodu
2009-2013. godine i njegova regionalna orijentacija i na osnovu toga izdvajaju
trino propulzivni sektori u kojima treba koncentrisati napore ekonomske politike
za poveanje konkurentnosti i izvoza.
Kljune rei: poljoprivreda i prehrambena industrija, robna struktura izvoza,
regionalna distribucija izvoza, konkurentnost.
1. Uvod
U Fiskalnoj strategiji za 2014. godinu, sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu Vlade
Republike Srbije (Sl. glasnik RS, 97/2013) poljoprivreda i prehrambena industrija su
oznaene kao jedan od sektora na ijim komparativnim prednostima e se zasnivati
ekonomska politika zemlje u posmatranom periodu i od kojih se oekuje otpoinjanje
novog investicionog i razvojnog ciklusa.
Uee bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede (poljoprivredna proizvodnja, lov
i uslune delatnosti i ribarstvo) i prehrambene industrije (proizvodnja prehrambenih
proizvoda, pia i duvanskih proizvoda) u BDV nacionalne ekonomije je visoko i dalje
se poveava poslednjih godina, sa 14,5% 2009. na 15,8% 2011. godine. Doprinos
1
Rad je realizovan u okviru projekta III 46006 Odriva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji
ostvarivanja stratekih ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona, koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS u projektnom periodu 2011-2014.
2
Dr Vesna Popovi, nauni savetnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15,
e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.
3
Biljana Gruji, istraiva saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15,
e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.
1
BDV poljoprivrede ukupnoj BDV u 2011. godini iznosio je 10,3%, prema 9,1% u
2009. godini (RZS, 2013a).
Prema podacima iz treeg kvartala 2014. godine, u sektoru poljoprivrede, umarstva i
ribarstva zaposleno je 533.833 lica, odnosno 21,6% ukupno zaposlenih u privredi
(RZS, 2014d).
Iako su rezultati restrukturiranja i privatizacije u sektoru poljoprivrede i industrije
inputa daleko ispod oekivanih, neosporno je da je sa liberalizacijom trgovine poljo-
privrednim proizvodima i razvojem trita zakupa zemljita i kredita dolo do akti-
viranja procesa ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava, naroito na teritoriji AP
Vojvodine. Krupna gazdinstva se lake odluuju za nabavku kvalitetnijih inputa i
savremene tehnike i tehnologije u proizvodnji, koji garantuju vee prinose i bolji kva-
litet proizvoda, odnosno veu konkurentnost na domaem i inostranom tritu
(SEEDEV, 2012).
Uoava se koncentracija proizvodnje u stoarstvu (ivinarstvo, svinjarstvo) na polo-
privrednim gazdinstvima pravnih lica i velikim porodinim poloprivrednim ga-
zdinstvima4. Ipak, iako 3% gazdinstava, prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz
2012. godine (RZS, 2013b), raspolae posedom veliine preko 20 ha i koristi 44%
korienog poloprivrednog zemlita (KPZ) ne treba zaboraviti da jo 48% gazdi-
nstava sa posedom veliine 220 ha koristi 48% KPZ i da od njihove finansijske i
strune sposobnosti za usvajanje navedenih pozitivnih trendova zavise proizvodni i
izvozni rezultati sektora u celini.
Uee BDV prehrambene industrije ukupnoj BDV u 2011. godini iznosilo je 5,5%,
prema 5,3% u 2009. i 5,2% u 2010. godini (RZS, 2013a). Prehrambenu industriju
karakterie veliki broj sitnih i mali broj krupnih privrednih subjekata. Postojei
kapaciteti su nedovoljno iskorieni. Najvei deo krupnih privrednih subjekata u
prehrambenoj industriji je privatizovan i potom modernizovan (eerane, mlekare,
konditorska industrija, uljare). Mali broj klanica poseduje izvozne dozvole. Nedostaju
savremeni kapaciteti za preradu voa i povra, a znaajne izvozne mogunosti nisu
iskoriene u industrijskoj preradi kukuruza.
Trini lanci su u velikoj meri vertikalno integrisani i zatvoreni za sitne proi-
zvoae, koji ne uspevaju da ispune zahteve otkupljivaa u pogledu kontinuiteta
isporuke i kvaliteta proizvoda. Nedostatak modernih skladinih i doradnih kapa-
citeta za pripremu proizvoda za maloprodajne lance i izvoz je evidentan. Od drave
se oekuje konzistentna politika agrarne podrke, obezbeenje efikasne trine
infrastrukture, unapreenje investicione klime i zatita konkurencije.
Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju znaajno uee u spoljnotrgovinskoj
razmeni zemlje. Kretanja na svetskom tritu poljoprivrednih proizvoda5, napori za
4
Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014-2024 (Sl.
glasnik RS, 85/2014), ak 20% svinja i 37% ivine gaji se na poloprivrednim gazdinstvima
pravnih lica. Gazdinstva pravnih lica ine 0,4% poljoprivrednih gazdinstava u zemlji (RZS,
2013b).
5
Oekuje se intenziviranje trgovine poljoprivrednim proizvodima u svetu do 2050. godine,
posebno u zemljama u razvoju, uz odravanje cena na relativno visokom nivou U srednjem
2
restrukturiranjem sektora i liberalizacija trgovine sa Evropskom unijom, CEFTA i
Ruskom Federacijom doveli su do rasta izvoza i ostvarivanja suficita u spoljno-
trgovinskoj razmeni srpske poljoprivrede od sredine protekle decenije6.
Prednosti integracija su: privredna i politika stabilnost u regionu; laki pristup
fondovima Evropske unije; vee trite za poloprivredno prehrambene proizvode i
boli pristup tritu Rusije, otrija i zdravija konkurencija i bre uvoenje meuna-
rodnih standarda u proizvodnji hrane (Tomi et al., 2010).
Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 2013. godini realizovan je u
vrednosti od 2,800 mlrd. USD (19,2% ukupnog izvoza), dok je uvoz iznosio 1,624
mlrd. USD (7,9% ukupnog uvoza). Ostvareni suficit, u iznosu od 1,176 mlrd. USD,
doprineo je smanjenju deficita ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, koji je 2013.
godine iznosio 5,939 mlrd. USD (RZS, 2014a).
U prvih devet meseci tekue, 2014. godine, izvoz u ovim sektorima vredeo je blizu
2,2 mlrd. dolara i za 14% je vei od vrednosti izvoza ostvarenog u istom periodu
2013. godine. Kako je pritom uvoz stagnirao, ostvareni suficit je vei za 35% u
odnosu na suficit iz perioda januar-septembar 2013. godine (RZS, 2014b).
Prema bilansima osnovnih poljoprivrednih proizvoda Republika Srbija ostvaruje
znaajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni penice, kukuruza, sojinog i sunco-
kretovog ulja, eera, jabuka i vianja. U sektoru goveeg mesa ostvaruje se suficit,
ali ostaju znaajne neiskoriene izvozne mogunosti, pre svega u okviru odobrene
kvote za izvoz junetine u EU. Rastui deficit prisutan je u trgovini svinjskim mesom
(MPZS, 2014).
Analize konkurentnosti srpske poljoprivrede ukazuju na dobru konkurentsku poziciju
kukuruza i industrijskog bilja u proizvodnji i izvozu. Voe, takoe, ima dobru pozi-
ciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povra razliita od proizvoda
do proizvoda - najbolje su pozicionirani argarepa i crni luk, a najloije krompir.
Stoarski proizvodi, izuzev donekle ovijeg mesa, su slabo pozicionirani (SEEDEV,
2012).
Analiza robne i regionalne strukture izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i
stanja u domaoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji omoguava fokusiranje
ekonomske politike na trino propulzivne sektore u cilju daljeg rasta proizvodnje i
izvoza.
2. Robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Kako je napomenuto u uvodu, od sredine prole decenije Republika Srbija u spoljno-
trgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaruje znaajan
suficit, koji od 2010. godine prelazi milijardu dolara.
roku, oekuje se rast cena i biljnih i stoarskih proizvoda, a najvie e rasti cene mesa i sirovina
za biogorivo (Alexandratos, Bruinsma, 2012, OECD-FAO, 2013).
6
Pritom, treba imati u vidu da pristupanje Srbije EU podrazumeva ponitavanje sadanjih
ugovora o slobodnoj trgovini, ukljuujui i sporazum sa Rusijom i CEFTA (EurActiv, 2014).
3
U 2013. godini, u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije realizovan je
izvoz u vrednosti od 2,800 mlrd. USD. Hrana je inila 74,9% izvoza poljoprivrednih
proizvoda, pia i duvan 11,4%, sirove materije, nejestive, osim goriva 6,9%, a
ivotinjska i biljna ulja i masti 6,7%. Uee poljoprivrednog u ukupnom izvozu je
visoko (24,1% u 2012. godini; 19,2% u 2013. godini) i ukazuje, kako na
komparativne prednosti poljoprivrede i proizvodnje hrane u izvozu, tako i na spori
izlazak ostatka privrede iz tranzicionih reformi.
U izvozu su najzastupljenije sledee grupe proizvoda: ita i proizvodi na bazi ita i
povre i voe, zatim pia, eer i proizvodi od eera, i vrste biljne masti i ulja.
Uee navedenih pet grupa proizvoda opada poslednjih godina i u prvih devet
meseci 2014. godine iznosi 66,7% (prema 73,4% 2011. godine).
vrste biljne masti i ulja u 2014. godini se ne nalaze meu prvih pet grupa
proizvoda u izvozu, a ispred njih su razni proizvodi za ishranu i preraevine, meso i
preraevine od mesa i duvan i proizvodi od duvana. Meso i preraevine od mesa i
ivotinjska ulja i masti belee i najvee indekse rasta izvoza u prva tri kvartala
2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine, od 213,1% i 203,3%,
respektivno.
Ukoliko se ovaj trend nastavi to e biti ohrabrujui znak da, pored rasta
poljoprivrednog izvoza, poinje i dugo oekivani proces unapreenja njegove
strukture u pravcu veeg uea proizvoda vee dodate vrednosti (stoarski
proizvodi i proizvodi viih faza prerade) (tabela 1).
Meu prvih 15 proizvoda u ukupnom izvozu zemlje, prema vrednosti izvoza, u
2013. godini nalaze se etiri poljoprivredna proizvoda - penica, obina, ostalo;
maline, smrznute, bez eera; rafinisani eer; i kukuruz, ostali, a meu prvih 50
proizvoda jo i: suncokretovo ulje, rafinisano; ostali proizvodi za ishranu; cigarete
koje sadre duvan; pivo od slada; slatki biskviti, vafli i oblande; i bezalkoholna
pia, ostala (RZS, 2014c).
4
Tabela 1. Struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije, 2009-
2014.
Table 1. The structure of agricultural and food export of the Republic of Serbia, 2009-2014.
U mil. USD
2014 2014/13
2009 2010 2011 2012 2013
(I-IX) (I-IX)
0 Hrana i ive ivotinje 1509,0 1768,1 2091,5 2095,4 2097,7 1689,3 118,9
00 ive ivotinje, osim odseka 03 56,6 66,6 74,1 59,3 47,4 31,2 82,6
01 Meso i preraevine od mesa 64,5 59,5 58,8 63,6 70,8 109,3 213,1
02 Mleni proizvodi i ptija jaja 64,3 68,9 90,7 86,0 83,0 86,8 136,4
03 Ribe, luskari, mekuci i prera. 5,4 4,3 4,4 4,1 5,0 4,3 148,0
04 itarice i proizvodi na bazi it. 477,3 578,6 731,8 834,5 664,0 526,5 124,2
05 Povre i voe 452,4 528,9 657,6 538,8 669,9 551,6 117,0
06 eer, proizvodi od eera i med 158,6 215,8 187,3 195,3 207,8 111,9 85,9
07 Kafa, aj, kakao, zaini i proizv. 83,7 84,1 84,9 77,9 80,0 57,9 107,0
08 Stona hrana (osim ita u zrnu) 61,6 74,0 102,1 132,1 126,6 100,2 113,4
09 Razni proizv. za ishranu i prera. 84,4 87,3 99,6 103,6 143,2 109,5 112,3
1 Pia i duvan 249,0 231,8 273,9 286,1 320,4 281,8 116,3
11 Pia 193,0 176,5 215,0 213,0 214,4 174,0 105,0
12 Duvan i proizvodi od duvana 56,1 55,3 58,8 73,1 106,0 107,8 140,5
2 Sirove mat, nejest., osim goriva 63,0 96,6 130,4 126,3 193,1 112,4 90,9
21 Koe i krzno,sirovi 13,7 28,0 36,6 38,6 52,9 32,1 84,8
22 Ulano semenje i ulani plodovi 23,2 42,0 61,1 57,8 101,8 49,2 80,8
29 ivotinjske i bilne sirove mat. 26,1 26,6 32,7 29,9 38,4 31,1 124,8
4 iv. i bilna ula, masti i voskovi 121,9 144,3 200,9 195,8 188,8 104,2 79,5
41 ivotinjska ula i masti 1,5 1,6 3,3 3,1 3,6 4,7 203,3
42 vrste bil. masti i ula, sir., raf. 115,7 137,9 189,1 184,4 177,8 95,1 77,1
43 iv. i bilne masti i ula, prera. 4,6 4,8 8,5 8,3 7,3 4,3 80,2
Izvoz poloprivrede i prehr. ind. 1942,9 2240,8 2696,7 2703,6 2800,0 2187,7 114,1
Ukupan izvoz 8344,3 9794,5 11779,5 11227,9 14611,4 11253,7 106,2
Uvoz poljoprivrede i prehramb. ind. 1002,1 1205,4 1404,7 1492,0 1624,0 1175,7 100,4
Bilans ST razmene polj. i prehr. ind. 940,8 1035,4 1292,0 1211,6 1176,0 1012,0 135,5
Uee u ukupnom izvozu 23,3 22,9 22,9 24,1 19,2 19,4
Izvor: RZS. Spoljnotrgovinski robni promet Republike Srbije, po tekuem kursu USD (ST12).
Saoptenja br:196(2011),197(2012),188 (2013),194(2014),297(2014).
3. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije
Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u EU-28, lanice CEFTA i Rusku
Federaciju, sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj
trgovini7, inio je 93,5% izvoza ovog sektora 2013. godine (Tabela 2).
Najznaajniji partner Republike Srbije u trgovini poljoprivrednim proizvodima je
Evropska unija, sa kojom se razmena odvija na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 83/2008). Od Sporazuma se
oekuje krucijalan doprinos unapreenju konkurentosti domae proizvodnje i izvoza,
harmonizaciji standarda u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, diversifikaciji ponude
kvalitetnih prehrambenih proizvoda po niim cenama i poveanju stepena trinosti
7
Sporazumi o slobodnoj trgovini zakljueni su i sa zemljama EFTA, Turskom i preostale dve
lanice Evroazijske carinske unije (pored Ruske Federacije) Belorusijom i Kazahstanom, ali
je njihovo uee u ukupnom izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije nisko (EFTA
1,1%, Belorusija 0,5%, Turska 0,4%, Kazahstan 0,1% u 2013. RZS, 2014c).
5
proizvodnje, koji ukljuuje smanjenje broja sitnih uesnika u lancu i poveanje prihoda
na nivou sektora (Tomi et al., 2013).
Tabela 2. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije RS, 2013.g.
Table 2. Regional distribution of agricultural and food export of the Republic of Serbia,
2013.
EU-28 CEFTA** Ruska Fed.
% uk. % uk. % uk.
Ukupno,
izvoza izvoza izvoza
mil. U mil. Mil. Mil.
PPI*/ PPI/ PPI/
USD USD USD USD
sektora/ sektora/ sektora/
odseka odseka odseka
Pol. i prehrambena industrija 2800,0 1468,0 52,4 963,4 34,4 188,7 6,7
0 Hrana i ive ivotinje 2097,7 1152,2 54,9 673,9 32,1 172,7 8,2
00 ive ivotinje, osim od. 03 47,4 0,4 0,9 45,9 96,9 0,0 0,0
01 Meso i preraevine od mesa 70,8 4,9 6,9 59,7 84,3 4,7 6,7
02 Mleni proizvodi i ptija jaja 83,0 7,8 9,4 52,4 63,1 20,1 24,2
03 Ribe, luskari, mekuci i prera. 5,0 0,9 18,7 4,0 79,7 0,0 0,6
04 itarice i proizv. na bazi itarica 664,0 386,0 58,1 259,5 39,1 7,4 1,1
05 Povre i voe 669,9 439,2 65,6 53,7 8,0 129,2 19,3
06 eer, proizvodi od eera i med 207,8 192,6 92,7 12,5 6,0 0,4 0,2
07 Kafa, aj, kakao, zaini i proizvodi 80,0 16,4 20,6 59,9 74,9 0,3 0,4
08 Stona hrana (osim ita u zrnu) 126,6 57,0 45,0 60,1 47,5 4,1 3,3
09 Razni proizv. za ishranu i prera. 143,2 46,8 32,7 66,1 46,2 6,3 4,4
1 Pia i duvan 320,4 67,3 21,0 185,1 57,8 7,6 2,4
11 Pia 214,4 38,9 18,1 162,2 75,6 7,4 3,4
12 Duvan i proizvodi od duvana 106,0 28,4 26,8 22,9 21,6 0,2 0,2
2 Sir. mat, nejestive, osim goriva 193,1 127,1 65,8 37,2 19,3 8,4 4,3
21 Koe i krzno,sirovi 52,9 36,6 69,2 9,6 18,2 0,0 0,0
22 Ulano semenje i ulani plodovi 101,8 71,4 70,2 18,3 18,0 2,9 2,8
29 ivotinjske i bilne sirove materije 38,4 19,1 49,6 9,2 24,0 5,5 14,4
4 iv. i bilna ula, masti i voskovi 188,8 121,4 64,3 67,2 35,6 0,1 0,0
41 ivotinjska ula i masti 3,6 2,4 66,6 1,1 31,3 0,1 1,9
42 vrste bilne masti i ula, sir., raf. 177,8 115,4 64,9 62,3 35,0 0,0 0,0
43 ivot. i bilne masti i ula, prera. 7,3 3,6 49,0 3,7 50,9 0,0 0,0
* Poljoprivreda i prehrambena industrija; **Bez UNMIK Kosovo.
Izvor: RZS. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka, avgust, 2014.
Carine i dabine sa jednakim dejstvom na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz
Srbije su ukinute, osim na uvoz ive junadi i juneeg mesa, eera, penuavog i vina od
sveeg groa, i pastrmke i arana, za koje su utvrene godinje kvote sa prefere-
ncijalnim carinskim stopama, a za pastrmku i arana i sniene carinske stope van
utvrenih kvota (kao i za ukupne koliine konzervirane i preraene ribe)8. Na uvoz
povra i voa, koji je pored ad valorem carine optereen i specifinom carinom, ukinuta
je ad valorem carina. Carine na uvoz preraenih poloprivrednih proizvoda iz Srbije u
EU, sadranih u Aneksu I Protokola 1 Sporazuma, utvrene su na nultom nivou.
8
Godinje kvote za navedene proizvode iznose: za ivu junad i junee meso 8.700 tona, eer
180.000 tona, penuavo vino i vino od sveeg groa u bocama od 2 litra i manjim 53.000 hl. i
vino od sveeg groa u bocama veim od 2 litra 10.000 hl., pastrmku 15 tona i arana 60 tona.
6
Na trite EU-28 u 2013. godini je plasirano vie od polovine (52,4%) izvoza sektora
poljoprivrede i prehrambene industrije gotovo celokupan izvoz eera, oko 70%
izvoza uljanih semenja i uljanih plodova i koa i krzna sirovih, dve treine izvoza
ivotinjskih ulja i masti, blizu dve treine izvoza voa i povra i vrstih biljnih masti i
ulja i neto manje od 60% izvoza ita i proizvoda na bazi ita. U uvozu poljoprivrednih
proizvoda iz Srbije u EU najzastupljeniji su voe (maline i vinje, smrznute), ito
(penica i kukuruz, merkantilni), eer (eer od eerne repe, vrst, rafinisan) i biljna
ulja (ulje od suncokreta, sirovo i rafinisano, sojino ulje, sirovo) (RZS, 2014c).
Zemlje lanice CEFTA, posebno bive jugoslovenske republike - Bosna i Hercegovina,
Crna Gora i Makedonija su drugo veliko trite za plasman proizvoda srpske
poljoprivrede i prehrambene industrije. Na osnovu jedinstvenog multilateralnog
Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistonoj Evropi iz 2006. godine CEFTA 2006
(Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 88/2007) i Dodatnog protokola iz 2011. godine
(Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 8/2011) Srbija je u potpunosti liberalizovala
trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa preostalim CEFTA partnerima (po ulasku
Hrvatske u EU).
Izvoz na trite zemalja lanica CEFTA u 2013. godini inio je 34,4% izvoza poljo-
privrednih i prehrambenih proizvoda. Zemlje CEFTA iz Srbije najvie uvoze ito i
proizvode na bazi ita (penino brano) i pia. Najvei deo izvoza ivih ivotinja, mesa
i preraevina, ribe i preraevina, pia, kafe, ajeva, kakaa i zaina, mlenih proizvoda i
preraenih ivotinjskih i biljnih masti i ulja realizuje se na tritu ovih zemalja.
Sporazum CEFTA 2006, Prelazni trgovinski sporazum sa EU, sporazum sa Turskom i
sporazum sa dravama EFTA sadre institut dijagonalne kumulacije porekla, ija
primena doprinosi razvoju trgovine izmeu zemalja partnera. Sabiranje porekla i/ili
zadravanje porekla ostvarivo je u kretanju proizvoda kroz kumulativnu zonu formiranu
oko EU kroz Proces stabilizacije i pridruivanja (SAP zona)9, kao i u okvirima
sporazuma CEFTA i EFTA, saglasno izdatim obavetenjima (Ministarstvo finansija
Uprava carina, 2014). Srbija je, takoe, jedna od potpisnica Regionalne konvencije o
pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM konvencija)
(Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 7/2013). Dijagonalna kumulacija predviena
PEM konvencijom svakako e pospeiti povratak Srbije na trita Bliskog istoka i
Severne Afrike10.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evroazijske carinske unije je liberalizovan,
osim za ivinsko meso, odreene vrste sireva, beli eer, penuavo vino, nedenaturisan
etilalkohol i cigarete, kako je definisano sporazumom o slobodnoj trgovini sa
9
EU, zemle Zapadnog Balkana, ukljuene u proces stabilizacije i pridruivanja EU, i Turska.
Dijagonalna kumulacija porekla izmeu Srbije, EU i Turske nije mogua za poljoprivredne
proizvode (ukljuujui proizvode sa visokim sadrajem eera), ugalj i elik.
10
Postojea matrica SAP kumulacije (2012/C 154/07) ostaje na snazi do pune primene PEM
konvencije, koja e omoguiti dijagonalnu kumulaciju porekla robe izmeu: EU, Albanije,
Alira, BiH, Egipta, Farskih ostrva, Islanda, Izraela, Jordana, Kosova, Libana, BJR
Makedonije, Crne Gore, Maroka, Norveke, Srbije, vajcarske (ukljuujui Lihtentajn), Sirije,
Tunisa, Turske i Zapadne obale i Pojasa Gaze (strane ugovornice PEM Konvencije) (2013/C
110/04).
7
Kazahstanom (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 11/2010) i dodatnim protokolima
uz sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i Belorusijom iz 2011.
godine (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 8/2011). U preferencijalnim trgovinskim
odnosima Srbije i Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana kumulacija porekla je
mogua u okviru i izmeu zemalja Carinske unije i Srbije.
Izvoz u Rusku Federaciju u 2013. godini inio je 6,7% ukupnog izvoza poljoprivrednih
proizvoda. Rusija iz Srbije uvozi najvie voe i povre, koje je 2013. inilo 68,5%
uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (19,3% ukupnog izvoza voa i povra Srbije)
i u manjem obimu mlene proizvode (10,6% ruskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz
Srbije i 24,2% srpskog izvoza mlenih proizvoda). Rusija je u 2013. godini bila najvei
uvoznik srpskih jabuka, ljiva, breskvi i nektarina, jagoda, kruaka i dunja, groa i
vina, zatim sveeg paradajza, mladog krompira, kupusnog povra i krastavaca i
korniona. U Rusiji se realizuje i znaajan deo izvoza treanja i vianja (RZS, 2014c).
4. Potencijali za rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Republika Srbija je veliki proizvoa i izvoznik ita, posebno kukuruza, ija proi-
zvodnja i povrine konstantno rastu poslednjih godina, na raun penice, ija proi-
zvodnja stagnira. Znaajni potencijali za stabilizaciju proizvodnje penice na nivou
viem od sadanjeg i dalji rast proizvodnje kukuruza postoje u rastu prinosa, posebno u
uslovima navodnjavanja (kukuruz). Razvoj terminskog trita i privatnog skladitenja, i
uvoenje sistema klasiranja po kvalitetu doprineli bi unapreenju konkurentnosti, uz
oslobaanje dela zasejanih povrina za proizvode sa veom dodatom vrednou.
Proizvodnja i prinosi eerne repe i uljarica nastavljaju da rastu, posebno soje, kod
koje dolazi i do znaajnijeg poveanja setvenih povrina. Razvoj navodnjavanja
doprineo bi daljem poveanju prinosa ovih kultura. Izvozom eera, sojinih prera-
evina i suncokretovog ulja ostvaruju se znaajni devizni prihodi. Preraivaki sektor
je u velikoj meri monopolizovan i diktira uslove otkupa. Kapaciteti su u rukama
stranaca, potpuno (eerane) ili delimino, zajedno sa malim brojem velikih domaih
kompanija (uljare). Nedostaje pouzdan sistem kontrole kvaliteta u otkupu.
Poslednjih godina je intenzivirana plantana proizvodnja jabuastog i kotiavog
voa u zemlji. Proizvodnja na plantaama sa sertifikovanim sadnim materijalom,
kontrolisanom upotrebom ubriva i pesticida, savremenim ureajima i opremom za
navodnjavanje i protivgradnu zatitu, ULO hladnjaama i modernim skladitima sa
pogonima za klasiranje i pakovanje voa obezbeuje visoke prinose, ujednaeni
kvalitet i kontinuitet isporuke. Veliko rusko trite i neiskorieni potencijali za
plasman na trite EU, kao i proces supermarketizacije domaeg trita otvaraju
prostor za poveanje investicija u ovom sektoru. Objedinjavanje ponude i formiranje
jakih i funkcionalnih udruenja i zadruga, koje bi participirale u vlasnitvu skladinih
i doradnih kapaciteta, je preduslov jaanja pregovarake pozicije malih proizvoaa u
otkupu i pristupu izvoznim kanalima i domaim maloprodajnim lancima.
Proizvodnja povra za izvoz na trite Rusije i zemalja u okruenju i maloprodajne
lance odvija se na posedima malog broja specijalizovanih krupnih proizvoaa
(kompanija i privatnih gazdinstava). Veliki broj sitnih gazdinstava bavi se bate-
nskom i plastenikom proizvodnjom povra, koju plasira na gradske pijace u okru-
8
enju, diversifikujui proizvodnju i prihode na gazdinstvu. Nedostaju savremeni
sistemi za navodnjavanje, skladini i doradni kapaciteti i jaka udruenja proizvoaa,
koja bi objedinila i unapredila ponudu i nastup prema otkupljivaima i preraivaima.
Neophodno je ubrzati sertifikaciju, ojaati fitosanitarnu kontrolu, promovisati inte-
gralnu i organsku proizvodnju i modernizovati preraivake kapacitete.
Na listi Zavoda za intelektualnu svojinu je 49 domaih proizvoda sa zatienim geogra-
fskim poreklom (Radovi, 2014). Poljoprivredno zemljite korieno za organsku
proizvodnju zauzima preko 11.000 ha (7.222 ha u organskom statusu i 3.877 ha u
periodu konverzije), a zajedno sa povrinama korienim za sakupljanje divljeg jago-
diastog i bobiastog voa, peuraka i lekovitog bilja 829 hilj. hektara. U organskom
reimu je najvie povrina pod vonjacima (ljive, jabuke, maline, vinje, jagode) i
ratarskim kulturama (penica, kukuruz, soja). U organskoj stoarskoj proizvodnji
najvie je konica pela i ivine, a zatim sitne i krupne stoke (Marz et al., 2013).
Mogunosti plasmana ovih proizvoda, specifinog, vieg nivoa kvaliteta su u izvozu na
trite EU (organsko voe, povre, soja za ishranu stoke u organskom reimu uzgoja), u
trinim niama velikih gradova, kao i u zatienim podrujima u sprezi sa razvojem
odrivog turizma.
Proizvodnja mesa ima dugu tradiciju u Srbiji i neki od najveih uspeha u izvozu
poljoprivrednih proizvoda u prolosti ostvareni su u ovom sektoru (izvoz svinja pre II
svetskog rata, izvoz juneeg mesa iz SFRJ). Meutim, vremenom se mnogo toga
promenilo u strukturi i metodama proizvodnje, kao i u funkcionisanju trita mesa i
preraevina (Gruji, Rajnovi, 2012). Mala popunjenost kvote za uvoz juneeg mesa u
EU posledica je skupe i usitnjene proizvodnje, dok neispunjavanje veterinarsko-
sanitarnih zahteva i spora registracija objekata za klanje i preradu mesa onemoguava,
odnosno oteava izvoz svinjskog i ivinskog mesa i preraevina na trite EU i Rusije.
Proizvodnja za maloprodajne lance i izvoz koncentrisana je na specijalizovanim
farmama velikih trgovinskih kompanija i preraivaa. Veliki broj malih uzgajivaa,
naroito u svinjarstvu, lako ulazi i izlazi iz sektora, izazivajui oscilacije u proizvodnji i
cenama (SEEDEV, 2012). Neblagovremene isplate budetskih podsticaja naterale su
proizvoae da stoku prodaju zanatskim klanicama, koje odmah isplauju preuzeta grla,
zbog ega je znatno opao stepen korienja radne snage i kapaciteta za preradu mesa u
industrijskim klanicama (Gruji et al., 2012). Mlekare su uglavnom u vlasnitvu
stranaca, a u toku je prestrukturiranje sektora proizvodnje mleka, pri emu veliki broj
malih proizvoaa ostaje van organizovanog otkupa usled neispunjavanja higijenskih
standarda i standarda kvaliteta i okree se zanatskoj proizvodnji tradicionalnih mlenih
proizvoda i njihovom plasmanu na lokalnim pijacama.
Rast ruske tranje za poljoprivrednim proizvodima iz Srbije po obustavljanju uvoza iz
EU tokom ukrajinske krize, posebno tranje za svinjskim mesom i mlenim proizvo-
dima znaajni su za rast proizvodnje i izvoza. Postoje dobri izgledi za povratak na
trita Bliskog istoka i Severne Afrike (junee i jagnjee meso, penica, stona hrana,
konditorski proizvodi) i SAD (konzervirana unka, lekovito bilje, organska hrana).
9
5. Zakljuak
Kretanja na svetskom tritu poljoprivrednih proizvoda, liberalizacija trgovine sa
Evropskom unijom, CEFTA i Ruskom Federacijom i napori za restrukturiranjem
sektora i unapreenjem konkurentnosti doveli su do rasta izvoza srpske poljoprivrede
tokom protekle decenije. Prostora za poveanje izvoza na ovim tritima ima, kao i za
povratak na trita Bliskog istoka, Severne Afrike i SAD. Izvozni rezultati e zavisiti
od sposobnosti sektora da odgovori zahtevima za unapreenje konkurentnosti
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a naroito onima vezanim za potovanje
standarda bezbednosti i kvaliteta proizvoda.
6. Literatura
1. Alexandratos, N., Bruinsma, J. (2012). World Agriculture Towards 2030/2050.
The 2012 Revision. ESA Working Paper, 12-03. FAO Agricultural Development
Economics Division.
2. EurActiv (2014). Pripremiti se za promenu trgovinskih sporazuma zbog EU, http://
www.euractiv.rs/pregovori-sa-eu/7955-pripremiti-se-za-promenu-trgovinskih-
sporazuma-zbog-eu, (23.10.2014).
3. Gruji, B, Kljaji, N, Vukovi, P. (2012). Livestock production capacity in
CEFTA agreement countries. I International Conference Competitiveness of agro-
food and environmental economy, 8-9.11.2012, Bucharest. Thematic Proceedings,
pp. 70-77.
4. Gruji, B., Rajnovi, Lj. (2012). Legislation and trade. In D. Cvijanovi, B. Beki,
M. Jelonik, eds., Solutions and interventions for the technological transfer and
the innovation of the agro-food sector in South East regions - TECH. FOOD
PROJECT, IAE, Belgrade, pp. 62-76.
5. Marz, U., Kalenti, M., Stefanovi, E., Simi, I. (2013). Organska poljoprivreda u
Srbiji 2013. Serbia Organica, GIZ, 2013.
6. Ministarstvo finansija Uprava carina (2014). Poreklo robe, http://www.uprava
carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/PorekloRobe/Stranice/PorekloRobe.aspx, (29.10.
2014).
7. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine MPZS (2014). Bilansi,
http://www.mpzzs. gov.rs/strana/8151/bilansi, (20. 06. 2014).
8. OECD-FAO. (2013). Agricultural Outlook 2013-2022. Highlights. OECD, Paris.
9. Radovi, Z. (2014). Zatieno je 49 srpskih proizvoda, samo tri i u inostranstvu.
Veernje novosti online, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.
290.html:473928-Zasticeno-je-49-srpskih-proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu,
(18. 01. 2014).
10. Republiki zavod za statistiku. (2013a). Statistiki godinjak Republike Srbije
2013.
11. Republiki zavod za statistiku. (2013b). Popis poljoprivrede u Republici Srbiji
2012. Baza podataka, http://popispoljoprivrede.stat.rs/popis/wp-content/themes/
popis2012/ sadrzajcir.htm, 22.09.2014.
12. Republiki zavod za statistiku. (2014a). Statistika spoljne trgovine. Saoptenje br.
194, god. LXIV, 16.07. 2014.
10
13. Republiki zavod za statistiku. (2014b). Statistika spoljne trgovine. Saoptenje br.
br. 297, god. LXIV, 31.10.2014.
14. Republiki zavod za statistiku. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka,
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx, 29.09.2014.
15. Republiki zavod za statistiku. (2014d). Anketa o radnoj snazi. Saoptenje br. 295,
god. LXIV, 31.10.2014.
16. SEEDEV. (2012). Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih
proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i
svetu.
17. Tomi, D., Popovi, V., Tandir, N. (2013). Effects of SAA Import Liberalization
on Serbian Agriculture. 135th EAAE Seminar Challenges for the Global
Agricultural Trade Regime after Doha. Thematic Proceedings, pp. 323-348.
18. Tomi, D., Popovi, V., Vlahovi, B. (2010). Implikacije primene Prelaznog
trgovinskog sporazuma na agroprivredu Srbije. M. evarli, D. Tomi, ured.
Agroprivreda Srbije i evropske integracije. DAES, PK Vojvodine, str. 27-58.
11
COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION
OF SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS1
Popovi Vesna2, Gruji Biljana3

Summary
Agriculture and food industry are marked in the strategic planning and development
documents as sectors on whose comparative advantages the Serbian economic policy in
the future will be based. They are expected to initiate a new investment and
development cycle. The authors analyze the commodity structure of agriculture and
food industry exports from the Republic of Serbia in the period 2009-2013, and its
regional distribution. On the basis of these results, the authors highlight the propulsive
sectors in which it is necessary to concentrate economic policy efforts to increase
competitiveness and export.
Keywords: agriculture, food processing, commodity export structure, regional

distribution of export, competitiveness.
Primljen/Received:29.09.2014.
Prihvaen/Accepted:20.10.2014.
1
The work was executed within the project III 46006 Sustainable agriculture and rural
development used to achieve the strategic goals of the Republic of Serbia within the Danube
region, funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the
Republic of Serbia in the project period 2011-2015.
2
Vesna Popovi, PhD, principal research fellow, Institute of Agricultural Economics, Volgina
Street no. 15, 11060 Belgrade, Serbia, e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.
3
Biljana Gruji, research assistant, Institute of Agricultural Economics, Volgina Street no.15,
11060 Belgrade, e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.
12
MEUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRA STANJE I

TENDENCIJE
Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2
Rezime
U radu je analiziran meunarodni promet smrznutog povra. Determinisane su pro-
mene u meunarodnom prometu, apostrofirani su najvei izvoznici i uvoznici i pro-
metni tokovi. Izvore podataka predstavljaju statistike baze Organizacije Ujedinjenih
Nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization FAO) i
Meunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), u vreme-
nskom periodu 2009-2013. godina. Prosean svetski izvoz smrznutog povra iznosio
je 5,1 miliona tona, sa tendencijom znaajnog rasta po stopi od 5,35% godinje. Vre-
dnosno iskazano iznosio je 5,5 milijardi US dolara. Najvei svetski izvoznik je Belgija
sa 1,1 miliona tona i ueem od 22% u svetskom izvozu. Ova zemlja ujedno pre-
dstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog povra. Svetski uvoz raste neto
intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,70%). Navedeno ukazuje na izvesnu
ekspanziju tranje na meunarodnom tritu. Najvee uvozno trite jesu zemlje
Evropske unije. Najvei svetski uvoznik smrznutog povra su Sjedinjene Amerike
Drave sa 659 hiljada tona i ueem od 13% u svetskom uvozu. U narednom periodu
moe se oekivati blagi rast meunarodnog prometa. Svetski trend jeste konzumira-
nje raznih vrsta mikseva smrznutog povra, ohlaenih i polugotovih smrznutih ob-
roka, ohlaenih i smrznutih supa od povra i sl.
Kljune rei: smrznuto povre, meunarodni promet, izvoz, uvoz.
1. Znaaj problema i cilj istraivanja

Osnovni cilj istraivanja je da se sagledaju karakteristike meunarodnog trita smr-
znutog povra, odnosno determiniu najznaajniji uesnici u meunarodnoj razmeni.
Osnovne izvore podataka predstavljale su statistike baze Organizacije Ujedinjenih
Nacija za hranu i poljoprivredu FAO (Food and Agriculture Organization) i
Meunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), za vremenski
1
Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovia
8, Novi Sad, Srbija, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs
2
Dr Anton Pukari, nauni saradnik, Institut za Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina
15, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com
13
period 2009-2013. godina uz primenu standardnih statistiko-matematikih metoda.
Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izraunavanjem stopa promena prime-
nom funkcija sa najprilagoenijim linijama trenda originalnim podacima. Stabilnost
pojava izraunata je primenom koeficijenta varijacije (CV). Takoe, korieni su i
rezultati dosadanjih istraivanja navedene problematike.
Smrznuto povre je proizvod dobijen od sveih plodova ili delova plodova povra,
posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih temperatura (smrzavanjem).
Temperatura smrzavanja mora biti -35oC ili nia tako da se u sreditu proizvoda, odno-
sno jedinice pakovanja obrazuje temperatura od -15oC ili nia (Popov, Ralji, 2013).
Zamrzavanje sveeg povra ima dugu tradiciju u svetu. Na niskim temperaturama
uva sveinu, miris, ukus, i nakon nekoliko meseci uvanja u takvom stanju. Vreme-
nom, sa razvojem tehnologije, dolo je do inovacija u samom procesu smrzavanja
kao i modifikacija pakovanja koja dodatno pomau ouvanju namirnica. Povre se
moe blanirati pre samog procesa smrzavanja, radi boljeg ouvanja (http://progre-
ssivemagazin.rs).
Sam proces konzerviranja hrane zamrzavanjem odvija se kratkim i brzim postupkom
obrade, ime se znaajno produava vek namirnica, osiguravajui pritom njihov vi-
sok kvalitet. Ova metoda konzerviranja bazira se na tome to se, snienjem tempera-
ture namirnice i kristaliziranjem u hrani prisutne vode, zaustavljaju hemijski, biohe-
mijski i mikrobioloki procesi. Ipak, dobro je znati i kako mikrobioloka inaktivacija
zamrzavanjem nije ista za sve mikroorganizme pa se tako neke bakterije mogu ra-
zvijati i na temperaturama do -8oC, kvasci od -7 do -10oC, a plesni ak i na -12oC.
Upravo stoga zamrzavanje se uobiajeno sprovodi na temperaturama od oko -18oC.
Prednost smrznute namirnice jeste u tome to ima znatno ouvaniju boju, ukus i sa-
stav od namirnica konzervisanih drugim metodama, kao to je hlaenje, suenje ili
sterilizacija. Ipak, treba voditi rauna da se moe zamrzavati samo potpuno zrela i
zdrava sirovina (Vukui, 2011).
Ozbiljnija primena rashladnih postrojenja za hlaenje i uvanje povra zapoela je
tek poetkom 20. veka u istonim dravama USA. Industrijsko zamrzavanje povra
poinje 1929. godine u Oregonu (USA). Uporedo su se razvijala i znanja o hemijskim
i biohemijskim procesima u povru tokom hlaenja, zamrzavanja i uvanja. Nastojalo
se da se pronae najpovoljniji postupak koji e stvarati najmanje degradativnih
promena. Danas postoje tri tipa zamrzavanja: individualno brzo zamrzavanje,
zamrzavanje u kontejneru (sa statinim vazduhom ili ventiliranjem hladnog vazduha)
i imerzija sa zamrzavajuim sredstvima (rastvor soli, teni azot, teni ugljen-dioksid).
Maine iz dana u dan postaju sve savrenije pogotovu uvoenjem savremenih sistema
za regulaciju i automatizaciju procesa hlaenja i zamrzavanja voa i povra. Znaajan
aspekt je razvoj CA (kontrolisana atmosfera) i MA (modifikovana atmosfera) za
uvanje povra. Ove tehnologije koje su postale aktuelne poslednjih dekada dvade-
setog veka, a pogotovu razvojem nauno utemeljenih injenica vezanih za biohe-
mijske i fizioloke procese koji se deavaju u povru nakon branja (Jai, 2012).
14
2. Rezultati istraivanja
2.1. Izvoz smrznutog povra
U meunarodnim okvirima promet smrznutog povra je znaajan. Osim ouvane nu-
tritivne vrednosti, smrznuto povre nudi jo niz pogodnosti; dostupno je tokom itave
godine, moe dugo da se uva, naravno, na niskim temperaturama, esto je jeftinije
od sveeg povra, potrebno je manje vremena za pripremu jer je ve delom obraeno
(blaniranjem) pre samog procesa zamrzavanja i sl. Razvijena preraivaka industrija
uslov je znaajne proizvodnje i izvoza. U strukturi svetskog izvoza dominiraju: smr-
znuti graak, boranija, kukuruz eerac, mrkva, brokoli, paprika, peurke, razni mi-
ksevi od vie vrsta povra i sl.
U istraivanom vremenskom periodu (2009-2013) prosean izvoz smrznutog povra
u svetu iznosio je 5,1 milion tona. Isti ostvaruje tendenciju znaajnog poveanja po
prosenoj stopi od 5,35% godinje. U odnosu na poetnu, izvoz se u poslednjoj
godini analiziranog perioda poveao za 27%, te je dostigao nivo od 5,9 miliona tona.
Ovo ukazuje na dinaminu meunarodnu razmenu. Od ukupne svetske proizvodnje
u promet dospeva jedna treina smrznutog povra. Vrednosno iskazano, izvoz je
proseno iznosio 5,9 milijardi US dolara, to ga svrstava u proizvode sa visokim ue-
em u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih proizvoda. U poslednjoj godini,
u odnosu na poetnu, izvoz je povean za 1,2 milijarde dolara.
Analizirano po zemljama najznaajniji izvoznik smrznutog povra u svetu je Belgija
iji prosean izvoz iznosi 1,1 milion tona, to ini 22,2% svetskog izvoza. Belgija
predstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog povra i daje etvrtinu
ukupne proizvodnje smrznutog povra Evropske unije (CBI, 2009). Izvoz belei
tendenciju znaajnog rasta po stopi od 5,15% godinje (tabela 1). Izvozi se skoro
80% ukupne domae proizvodnje smrznutog povra. Izvoz ima znaajnu podrku
Vlade, i odgovarajuih institucija, a zahvaljujui dobrom kvalitetu i marketinkim
aktivnostima neprestano se iri na nova trita. U analiziranom periodu, od izvoza
smrznutog povra Belgija je proseno zaradila 1,2 milijarde dolara godinje. Najzna-
ajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (26%), Nemaku (24%), Veliku Britaniju
(14%), Holandiju (6%) i Italiju (6%). Evidentno je da je najvei izvoz usmeren u
zemlje Evropske unije. Navedene zemlje apsorbovale su tri etvrtine izvoza sm-
rznutog povra iz Belgije (2009-2013).
Tabela 1. Najvei izvoznici smrznutog povra u svetu (2009-2013)
Table 1. The largest exporters of frozen vegetables in the world (2009-2013)
Prosena vrednost Uee u svetu Stopa Prosena
Drava
(000 tona) (%) promene (%) vrednost (mil. $)
Belgija 1.156 22,5 5,15 1.252
Kina 818 15,9 2,79 864
Poljska 372 7,2 7,16 274
panija 355 6,9 6,52 413
Meksiko 317 6,2 3,32 342
Izvor: Obraun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org
15
Na drugom mestu nalazi se Kina iji prosean izvoz iznosi 818 hiljada tona, to ini
15,7% svetskog izvoza. Ova zemlja predstavlja i najveeg svetskog proizvoaa
smrznutog povra (FAO, 2013.). Izvoz belei tendenciju umerenog rasta po stopi od
2,79% godinje, mada u poslednjoj godini ostvaruje neznatan pad izvoza (grafikon
1). Vrednost izvoza iznosi 864 miliona dolara godinje. Prema Shields i Wu Huang
(2004) jedan od najbre rastuih segmenata izvoza preraevina iz Kine jeste smrznu-
to povre, iji izvoz se poveao vie nego petostruko izmeu 1992. i 2001. godine, a
ako se izuzme pripremljeni smrznuti krompir (uglavnom pomfrit), Kina je drugi po
veliini svetski izvoznik smrznutog povra, posle Belgije.
Najznaajniji izvoz ostvaruje se u Republiku Koreju (30%), Japan (26%), USA
(12%), Veliku Britaniju (4%) i Australiju (3%). One su apsorbovale tri etvrtine iz-
voza smrznutog povra iz Kine (2009-2013). Sledi Poljska iji prosean izvoz iznosi
372 hiljade tona, to ini 7,2% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju znaajnog
porasta po stopi od 7,16% godinje, to je najintenzivniji porast u odnosu na ostale
najvee svetske izvoznike. Navedeno je rezultanta znaajnog rasta domae
proizvodnje. Poljska predstavlja drugog po znaaju evropskog proizvoaa
smrznutog povra (ispred panije i Francuske). Vrednost izvoza iznosi proseno 274
miliona dolara godinje. Evidentno je da i pored znaajnog koliinskog izvoza, isti
vrednosno zaostaje za panijim i Meksikom (tabela 1). Najznaajniji izvoz ostvaruje
se u Nemaku (24,3%), Rusku Federaciju (22%), Francusku (10%), Veliku Britaniju
(7%) i Belgiju (6%). Navedene zemlje apsorbovale su 69% ukupnog izvoza smrznu-
tog povra iz Poljske. Vie od polovine izvoza usmereno je u zemlje Evropske unije.
Neto manji izvoznik jeste panija, iji prosean izvoz iznosi 355 hiljada tona, to
ini skoro 7% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju znaajnog rasta po stopi od
6,52% godinje. Vrednost izvoza iznosi proseno 413 miliona dolara godinje. pa-
nija predstavlja znaajnog proizvoaa smrznutog povra i velikog izvoznika. Naj-
znaajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (28%), Veliku Britaniju (16%), Belgiju
(14%), Portugaliju (9%) i Nemaku (8%). Navedene zemlje apsorbovale su tri etvr-
tine izvoza smrznutog povra iz panije (2009-2013.). Evidentno je da dominiraju
zemlje Evropske unije.
Na petom mestu u svetu nalazi se Meksiko, iji prosean izvoz iznosi 317 hiljada
tona, to ini 6% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju umerenog rasta po stopi od
3,32% godinje. Vrednost izvoza iznosi proseno 342 miliona dolara godinje. Veliki
deo smrznutog povra ini paprika. Najznaajniji izvoz ostvaruje se u USA koja je
apsorbovala 97% ukupnog izvoza, znatno manji izvoz usmeren je u Kanadu, Japan,
Nemaku i Kolumbiju.
Zemlje navedene u tabeli 1, imaju apsolutnu dominaciju jer daju vie od polovine
(55%) ukupnog izvoza. One, praktino, diktiraju uslove na meunarodnom tritu
(cene, uslove prometa, kvalitet i sl.). Imaju savremenu tehnologiju proizvodnje i tra-
diciju to je rezultiralo visokim kvalitetom smrznutog povra. Postoji znaajna tra-
nja na svetskom tritu, tako da se u narednom periodu moe oekivati dalja ekspa-
nzija izvoza, ali sa umerenijim vrednostima.
16
1400
(000 t)
1200
1000
800
600
400
200
2009 2010 2011 2012 2013
Belgija Kina Poljska panija Meksiko
Grafikon 1. Kretanje izvoza smrznutog povra najveih izvoznika (000 tona)

Chart 1. The largest exporters' export trends of frozen vegetables (000 tona)
Najvee kompanije za preradu povra na bazi zamrzavanja su: Ardo - belgijska
kompanija za preradu povra. Ima 15 pogona za proizvodnju i pakovanje u osam
evropskih zemalja. Svake godine zamrzava i prodaje preko 600 hiljada tona voa i
povra, ostvaruje promet od 644 miliona eura. Ima irok spektar smrznutog povra i
raznih vrsta meavina povra i voa (www.ardo.com). Sledi Bonduelle, sa seditem
u Francuskoj, ima nekoliko proizvodnih lokacija u mnogim evropskim zemljama.
Birds Eye je ameriki meunarodni brend smrznute hrane u vlasnitvu kompanije
Pinnacle Foods u Severnoj Americi (USA) i kompanije Permira u Evropi (Ve-
lika Britanija). Veliki proizvoai su Frosta (Nemaka), Findus (vedska),
Hortec (Portugal), Bofrost (Italija) i dr.
Promena preferencija i zahteva potroaa znaajno utiu na kretanja na tritu smr-
znutog povra, lansiranje nekoliko novih proizvoda sa dodatom vrednou, kao to
su smrznuti kompletni obroci, miksevi povra, testenine i povre u sosu i sl. Demo-
grafski faktori, takoe, utiu kretanje na tritu, to je vidljivo preko lansiranja pako-
vanja smrznutog povra za jednu osobu (single-serving packaging), iji je cilj
posebno usmeren na zadovoljavanje potreba rastue kategorije samih - mladih i sta-
rijih kupaca, odnosno jednolanih domainstava (Global Industry Analysts Inc.,
2007).
2.2. Uvoz smrznutog povra

Prosean uvoz smrznutog povra u svetu iznosio je 5,2 miliona tona, sa tendencijom
znaajnog poveanja, po prosenoj stopi od 5,70% godinje. Na poveanje potronje
uticala je i potreba za smanjenjem vremena koje je potrebno za pripremanje obroka.
Za navedenu posledicu promene naina ivota u savremenom svetu postoji vie
razloga. Jedan je i taj to vie ena, koje su bile tradicionalno odgovorne za pripremu
obroka, sada je zaposleno. Takoe, ljudi due ive sami, to dovodi do poveanja
broja jednolanih domainstava. Svei i nepreraeni sastojci zamenjeni su prakti-
nijim proizvodima, koji zahtevaju manje vremena za pripremu. Uteda vremena pri
17
pripremanju obroka jedan je od najvanijih trendova kod potronje smrznutog po-
vra. Ovo predstavlja dobru mogunost za plasman sledeih proizvoda: ohlaeni i
smrznuti obroci (sadre miks povra koji su dopunjeni mesom i krompirom ili teste-
ninom sa zainima), ohlaene i smrznute supe, ohlaeni i smrznuti kompletni obroci
-heat and eat. Najvee uvozno trite jesu zemlje Evropske unije, a skoro svo
povre uvozi se upravo iz zemalja ove grupacije, sa izuzetkom smrznute paprike,
peurki i pargli. Belgija, Poljska i Holandija glavni su snabdevai Evropske unije
povrem. Turska je glavni snabdeva smrznute paprike i peuraka, a Kina smrznutih
peuraka i pargle (CBI, 2009). Najvei uvoznik smrznutog povra u svetu su
Sjedinjene Amerike Drave, sa prosenim uvozom od 659 hiljada tona, to pre-
dstavlja 12,6% ukupnog svetskog uvoza. Ostvaruje tendenciju umerenog porasta, po
stopi od 2,9% godinje (tabela 2). Uvoz smrznutog povra (ukljuujui i krompir)
ima trend rasta, u periodu od 2000-2008. godine uvoz je u proseku bio skoro tri puta
vei od nivoa koji je ostvaren u periodu od 1990. do 1998.godine (USDA, 2012).
Prosena vrednost uvoza smrznutog povra proseno iznosi 776 miliona US dolara.
Uvoz je rezultanta visoke tranje, odnosno visoke domae potronje, kao i poveanja
asortimana raznim kvalitetnim vrstama smrznutog povra.
Tabela 2. Najvei uvoznici smrznutog povra u svetu (2009-2013)
Table 2. The largest importers of frozen vegetable in the world(2009-2013)
Prosena vrednost Uee u svetu Stopa Prosena
Drava
(000 tona) (%) promene (%) vrednost (mil. $)
USA 659 12,6 2,90 776
Nemaka 534 10,3 2,18 617
Francuska 499 9,6 2,68 577
Japan 421 8,1 6,95 706
V. Britanija 401 7,7 1,66 460
Izvor: Obraun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org
Uprkos globalnoj krizi potronja je na stabilnom nivou. Jedan od razloga jeste i to
razni nutritivni pokreti znaajno promoviu potronju povra, kako sveeg, tako i
smrznutog. Prema istraivanju Global Industry Analysts Inc. (2007) trite smrznu-
tog povra u Sjedinjenim Amerikim Dravama i dalje ima trend rasta, uprkos nepo-
voljnim ekonomskim uslovima. Uvoenje novih metoda pripreme i pakovanja dopri-
nelo je porastu potranje za smrznutim povrem u poslednjih nekoliko godina. Mo-
derna tehnologija i nove kombinacije povra uspeli su da privuku panju potroaa,
to je, uglavnom, voeno superiornom sveinom smrznutih proizvoda nasuprot
konzerviranim proizvodima. Trend domae kuhinje, takoe, koristi ove proizvode,
jer kupci pokazuju preferencije za zdravu i brzu pripremu obroka. Iskljuujui
krompir, brokoli ini treinu smrznutog povra koje se uveze u USA. Najvei deo
uvoza anticipira se iz sledeih zemalja; Meksiko uestvuje sa 46%, Kanada sa 18%,
Kina sa 12%, Gvatemala sa 8% i Ekvador sa 3%. Napred navedene zemlje glavni su
snabdevai trita sa ueem od 87%. Evidentno je da meu najveim dobavljaima
nema evropskih zemalja. Prema rezultatima istraivanja koje je sprovedeno od
januara 2013. do marta 2014. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama 76,8%
ispitanika predstavlja stalne potroae smrznutog povra u USA, dok 21,6% ne
konzumira smrznuto povre (Statista, 2014).
18
Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Amerikih Drava (Food and Drug Admini-
stration - FDA) uporedila je mnogo vrsta sveeg povra sa istim vrstama u smr-
znutom obliku i ustanovila da imaju relativno istu hranljivu vrednost. ak u nekim
sluajevima smrznuto povre ima veu hranljivu vrednost od sveeg povra (www.-
prohealth.com). U narednom periodu oekuje se blagi rast uvoza smrznutog povra
od strane Sjedinjenih Amerikih Drava.
Na drugom mestu meu najveim svetskim uvoznicima nalazi se Nemaka sa neto
manjim uvozom od USA, u koliini od 534 hiljade tona i 10,3% ukupnog svetskog
uvoza, ali sa umerenijom stopom rasta (2,18%). Prosena vrednost uvoza smrznutog
povra iznosila je 617 miliona US dolara. Znaajan uvoz posledica je visoke potro-
nje smrznutog povra. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Belgije
(45%), Poljske (16%), Holandije (10%), panije (5%) i Francuske (4%), to ini 80%
ukupnog uvoza smrznutog povra u Nemaku. Najvei deo uvoza ostvaruje se iz ze-
malja Evropske unije.
800
(000 t)
700
600
500
400
300
200
2009 2010 2011 2012 2013
SAD Nemaka Francuska Japan V. Britanija
Grafikon 2. Kretanje uzvoza smrznutog povra najveih uzvoznika (000 tona)

Chart 2. The largest importers' import trends of frozen vegetables (000 tona)
Sledi Francuska sa uvozom od 499 hiljada tona, to ini 9,6% ukupnog svetskog
uvoza. Uvoz karakterie trend umerenog rasta po stopi od 2,68% godinje. Prosena
vrednost iznosila je 577 miliona US dolara. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto
povre iz Belgije (51%), panije (17%), Poljske (7%), Holandije (5%) i Portugalije
(3%), to ini 83% ukupnog uvoza. Najvei uvoz ostvaruje se iz zemalja Evropske
unije.
etvrti po znaaju uvoznik je Japan sa uvozom od 421 hiljade tona, odnosno 8,1%
ukupnog svetskog uvoza. Karakterie ga trend znaajnog rasta uvoza po stopi od
6,95% godinje. To je ujedno i najintenzivniji rast u odnosu na ostale najvee svetske
uvoznike. Prosena vrednost uvoza smrznutog povra u ovu zemlju iznosila je 706
miliona US dolara. Najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Kine (59%), USA
(14%), Tajlanda (9%), Kineskog Tajpeha (7%) i Novog Zelanda (3%), to ini 92%
ukupnog uvoza. Evropske zemlje, praktino ne izvoze smrznuto povre u Japan.
19
Jedan od razloga jesu visoki trokovi transporta i preferencije potroaa prema
povru koje se proizvodi u Kini i zemljama dalekog Istoka.
Veliki svetski uvoznik je i Velika Britanija sa uvozom od 401 hiljade tona, to ini
7,7% ukupnog svetskog uvoza. Karakterie ga trend blagog porasta uvoza po stopi
od 1,66% godinje. To je ujedno najskromniji porast u odnosu na ostale najvee sve-
tske uvoznike. Prosena vrednost uvoza smrznutog povra iznosila je 460 miliona
US dolara. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Belgije (50%), Ho-
landije (19%), panije (12%), Kine (9%) i Poljske (8%), to ini 98% ukupnog uvoza.
Evropska unija dominira u strukturi uvoza. Najvei svetski uvoznici, dati u tabeli 2,
participiraju skoro polovinu svetskog uvoza (48%). Svi najvei uvoznici imaju
tendenciju poveanja uvoza smrznutog povra, pri emu prednjai Japan (stopa
6,95%).
Naini potronje smrznutog povra variraju u razliitim geografskim regionima. Na
primer, zemlje Severne Evrope, proseno, imaju dosta visoku potronju smrznutog
povra, izraeno po stanovniku (per capita). Jedan od razloga jeste to je svee povre
manje dostupno, posebno tokom zime, dok je smrznuto povre dostupno itave go-
dine. Danas, dostupnost sveih proizvoda znaajno je poveana u odnosu na raniji
period, ali navike u ishrani se sporo menjaju, to e potrajati jo izvesno vreme. Po-
troai zemalja na jugu Evrope, u odnosu na smrznute, tradicionalno vie koriste sve-
e proizvode u svojoj ishrani. Proizvodi koji smanjuju vreme pripreme obroka vie
su popularni u severnoj Evropi, naroito u zemljama kao to su Velika Britanija, Irska
i Nemaka. Potroai u junim zemljama, kao to su Italija, panija i Grka, vie
preferiraju svee povre (CBI, 2009).
Na bazi ostvarenih tendencija, u narednom periodu moe se oekivati dalja ekspa-
nzija meunarodne trgovine koja e, pre svega, zavisiti od kupovne moi potroaa,
odnosno od ekonomskih faktora tranje.
3. Zakljuak
Prosean svetski izvoz smrznutog povra u istraivanom vremenskom periodu iz-
nosio je 5,1 miliona tona, sa tendencijom znaajnog rasta po stopi od 5,35% godinje.
Vrednosno iskazano prosean izvoz iznosio je 5,5 milijardi US dolara, to ga svrstava
u proizvode sa visokim ueem u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih pro-
izvoda. Najvei svetski izvoznik je Belgija sa 1,1 miliona tona i ueem od 22% u
svetskom izvozu. Belgija predstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog
povra. Prosena vrednost izvoza iznosi 1,2 milijarde US dolara. Najvei deo
smrznutog povra (75%) izveze se na trite Francuske, Nemake, Velike Britanije,
Holandije i Italije. Veliki izvoznici su i Kina, Poljska, panija i Meksiko, koje daju
vie od polovine (55%) svetskog izvoza smrznutog povra.
Svetski uvoz raste neto intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,7%). Najvee
uvozno trite jesu zemlje Evropske unije. Skoro svo povre uvozi se iz zemalja la-
nica, sa izuzetkom smrznute paprike, peurki i pargli. Belgija, Poljska i Holandija
glavni su snabdevai EU smrznutim povrem. Turska je glavni snabdeva smrznute
paprike i peuraka, a Kina smrznutih peuraka i pargle. Najvei svetski uvoznik
20
smrznutog povra je USA sa 659 hiljada tona i ueem od 13% u svetskom uvozu.
Najvei deo smrznutog povra (87%) uvozi iz Meksika, Kanade, Kine, Gvatemale i
Ekvadora. Veliki uvoznici su i Nemaka, Francuska, Japan i Velika Britanija, koje
apsorbuju skoro polovinu svetskog uvoza smrznutog povra.
U narednom periodu moe se oekivati blagi rast meunarodnog prometa koja e biti
uslovljen dejstvom ekonomske krize. Svetski trend jeste konzumiranje raznih vrsta
mikseva smrznutog povra i polugotovih jela, ohlaenih i smrznutih obroka (sadre
miks povra koji su dopunjeni mesom, krompirom ili testeninom), ohlaenih i
smrznutih supa od povra i sl.
4. Literatura
1. CBI (Centre for the Promotion of Imports from developing countries) - Agency of
the Ministry of Foreign Affairs of the Netherlands (2009): Preserved fruit and
vegetables - The EU market for frozen fruit and vegetables http://www.cbi.eu/-
system/files/marketintel/2009_-_Frozen_fruit_and_vegetables1.pdf. [pristupljeno:
22.09.2014].
2. Global Industry Analysts Inc. (2007): Frozen Fruits and Vegetables: A Global Stra-
tegic Business Report, rezultati istraivanja preneti u lanku Frozen fruits and
vegetables market to hit 22.6 million tons by 2015, http://westernfarmpress.-
com/orchard-crops/frozen-fruits-and-vegetables-market-hit-226-million-tons-2015
[pristupljeno: 15.09.2014].
3. Jai, M. (2012): Povijest i trendovi razvoja tehnologije voa i povra, www.tehno-
logijahrane.com/enciklopedija-2/tehnologija-voca-i-povrca-povijest-i-trendovi [pri-
stupljeno: 15.09.2014].
4. Popov, Ralji Jovanka (2013): Distribucija hrane i pia u ugostiteljstvu, www.dg-
t.uns.ac.rs/download/distribucija02.pdf [pristupljeno: 15.09.2014].
5. Pro Health (1999): FDA says frozen fruit, veggies just as good for you as fresh,
www.prohealth.com/library/showarticle.cfm?libid=1065 [pristupljeno: 05.09.2014].
6. Progressive magazin (2007): Smrznuto povre, http://progressivemagazin.rs/online-
/smrznuto-povrce-2/ [pristupljeno: 22.09.2014].
7. Shields, D., Wu Huang, Sophia (2004): Chinas Fruit and Vegetable Trade po-
glavlje u knjizi: Global Trade Patterns in Fruits and Vegetables, United States
Department of Agriculture - Economic Research Service
8. Statista (2014): U.S. households: Do you eat frozen vegetables (excluding potatoes)?,
www.statista.com/statistics/279336/us-households-consumption-of-frozen-vegeta-
bles-excluding-potatoes/ [pristupljeno: 22.09.2014].
9. USDA (2012): Vegetables & Pulses Trade, United States Department of Agricult-
ure Economic Research Service http://www.ers.usda.gov/topics/crops/vegetables-
pulses/trade.aspx#.VDcii1d6gXI [pristupljeno: 20.09.2014].
10. Vukui, Tomislava (2011): Smrznuta hrana: sezonsko i izvan sezone, www.jatrgo-
vac.com/tag/smrznuta-gotova-jela [pristupljeno: 15.09.2014].
11. www.ardo.com/en/sitepages/view/12 [pristupljeno: 15.09.2014].
12. International Trade Centre - www.intracen.org/trade-support/trade-statistics/
13. Food and Agriculture Organization - www.fao.org/statistics/databases/
21
INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN
VEGETABLES SITUATION AND TENDENCIES
Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2
Summary
This paper analyzes the international turnover of frozen vegetables. The changes in
the international turnover are determined and the largest exporters and importers and
turnovers are highlighted. The sources of data are the FAO and the International Tra-
de Center ITC bases, during 2009-2013. The average world export of frozen vege-
tables in the researched interval amounted to 5.1 million tons, with the tendency of
significant growth of 5.35% annually. Expressed in financial terms, the average ex-
port was 5.5 billion US dollars. The largest world exporter is Belgium with 1.1
million tons and participation of 22% in the world export. This country is the most
significant European producer of frozen vegetables. The global import increases with
somewhat more intensive dynamics than the export (rate 5.70%). This signifies
relative growth of demand on the international market. The largest import markets
are the European Union countries. The most important world importer of frozen vege-
tables is the USA with 659 million tons and participation of 13% in the world import.
In the future a slight increase of international turnover can be expected, which will
be caused by the economic crisis effect. The global trend is consumption of various
types of frozen vegetable mixes and ready-to-cook food, chilled and frozen meals,
cooled and frozen vegetable soups, etc.
Key words: frozen vegetables, international turnover, export, import
1
Branislav Vlahovi, PhD, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,
Dositeja Obradovia Sq. 8, Novi Sad, Serbia, tel: +381 21 485 35 00, e-mail:
vlahovic@polj.uns.ac.rs
2
Anton Pukari, PhD, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Volgina 15,
Belgrade, Serbia, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com
22
Original Scientific paper
O ()

. -
, ,
. , , -
, -
- ( ,
, (), , , .). -

, , , .
,
(- ),
e .
: , , , , .
1.
( 1989) -
( 2014) .
.
, , , ,
.
, -
, (
). ,
, ,
, . -
, ( ) -
, , , .2
1
, . ., ,
, 8, , : +381 63 600217; e-mail:
pejanovic@polj.uns.ac.rs.
2
46006

23
2000. ,
,
, 1994. ,
1999. ,
, ,

.
(-
),
. , ,
,
.
2.
, , -
, ,
.
. :
(), - -
() ( ).
,
, .
.
, , ,
. , ,
, , , ,
, , ,
, .

, .
, , . ,
, ,
.
,

( , , , , )
(1) , (2)
, (3) , (4)
, (5) -
, (6) ,
, ,
.
24
. () ,
.
, 16.
, . ,
, , .
,
.
,
,
.
. (
, , , , ) (
, , , , , ).
, ,
.
2.1.
( -
) .

. ,
, , .

(increasing shareholder value), , ,
,
.3
, ,
. , , : -
, , , -
. :
, , ,
. .

, ,
()
() . -
, .
3
Milton Fridman :
.
25
.4
, ,
( ) .
( ),
.
.5
. ,
. , -
. : ,
,
. :
, ( ) -
( ). :

. , ,
.
, -
. .
, , . -
,
. , -

. ,
, ( )
() . -
(90- ) , 2001. .

. . , , -
. . ,
, 2001. ,
.
, , -
, .
4
, : ,

,
, .
5
( )
( , , , 2013).
, , , ,

.
, .
26
-
,
, .
. ,
, , .

: ?
, ?
, ,

( ). -
,
.
,
, , .
, , ,
() -
.
?
,
1989. 1990., ,
(
)
1991, ,
. , ,
, , 1991.
34 139 1992. . -
,
1993. , 1994.
(1994-1997)
,
,
( ).
,
40 4 . , -
, 436 -
-
.
1996. , ,
.
,
,
.
27
, -
,
,

.
,
. -
12. 2001. ,
.
.

, .
,
. , -
.6
2001. 7.
.
,
, -
. ,

,
8.
2008. -
, .

.
.
, .
6
, ,
, .
.
, 6 30 1 DEM
.
, 2000.,
, 1997. ,
2000. .
7
2001.
2014.
. 12. 2014.
,
. .
8
: , . (2000). :
, :
, , .
28
.
9.
, -
2001. , .

10.

. ,

,

11.

, .

.
, ,
, 12. -
24 -
29. 2012. ,
2012. .
?
, 2008.
. , , .

.
94 2009.
2010. 33 ,
, 18, 2012. 12
. 2
2011, 2012; .
2013. .
(
)
0,8%, -
; 13,7%,
9
: , . (2012),
: www.bradulovic.com.
10
: , . (2001), ,
, , .
11
, . (2012): : ,
, . 681.
12
, . (2007):
, , . 151-158.
29
10,9%. , -
9,1% -
. ,
41,2%
( , 2014).

2001.
. -

. ,
,
2001.
. ,
,
. ,
, -
. -
2008, per capita
(, ., 2014).

, 2002-2013.
2014. .
1.
, - 2002-2013. - 2014.

Figure 1: Number of sold companies and revenues from privatization by the methods of
sales in the period January-December 2002-2013. and January-June 2014
:

30
, 2008.
. 2002. 2012. 671 ,
41,5%
( , -
55%).
. 45% ,
1,1 . 61% (
)
. , ,
(
, 2008. ).
671 , -
(251 ), . -
(250 ). ,
(89 ),
(56 ),
(20 ),
( , 2014).

.
2007.
.
.
, ,
2013. 130 2/3 2002. -
. 12.000 .

, .
, 130 , 60% 2002.
(, ., 2014).
,

260 . 30
,
.

.

.
. , .
, /
. .
31
(2014)
500 ,
( 160 ).13
24 . -
, , -
. , ,
.
?
. 154 53,8 -
.14 : , , -
, , Yumko, ...).15
. 419 35,5 .
: , ,
, ...). -
, .
, .
, , (2014)
200 ,
, ... ,
.
, ,
.
.
2009. -
,
.
,
: , -,
, , , .
, , ;
, , -
Airways-,
Etihad Airways-.
.
, , .

13
37 21
. , :
(), , (. ), , ,
.
14

160.
15
2013. .
90.000 . .
32
.
(2014) .
(2014) .16 ,
,
. -
: , ,
, .
,
(. ,
10%,
). -
.
,17
?
, ,
. ,
. , ,
. , ,
,
, . -
, .
, , . ,

.
.
3. :
. -
,
.18 , ,
() , -
, -
( ),
, .
.
, , -
. , ,
, (,
16
, . ., , . 83/2014, 5. VIII
2014.
17

2015. ( 6).
18

...( , 2014).
33
, ). (
, , -
) -
, -
.
, .
, ,
. , .
, ( ) -
, . -
.
, , : 30%
. -
.
. 19
. . ,
, . -
.
(, , ).
- .

.
, , -
, . -
, -
.
, , -
, , .
.20
.
, ,
, . -
,
. ,
. , -
.
, -
: , , -
19
2014. 21,2
, 66 - ( 45%).
( - 80
). 80 -.
20
.
, ,
, .
34
, , , , , , -
, -
, .

, ,
. , , -
, ,
.
,
. ,
. , -
-
.
, , , ,
,
, -
. -
( , ). ,
,
.21 ,
,
.
4.
1. , , : .
, . . , ,
, , . 27/1998.
2.
, , . , ,
, , . 28/1999.
3. Pejanovi, R., i sar.: Transitional reforms in agriculture, Savremena
poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivrednik, IRP, Novi Sad, br. 1-
2/2005, str. 225-229.
4. World Economic Forum (WEF, 20139: The Global Competitiveness Report
2013-2014, Switzerland, Geneva.
5. , ., , . (2014): , , 2014.
6. , . (2014): , ,
, , , , 2014, . 89-102.
21
.
.
21.
, ( , ).
35
7. , ., .: - ,
(
), , , 2004, . 565-582.
8. , . (2005): , ,
, , . 8-14.
9. , . (2005): ,
, , , .
34-35, . 5-7.
10. , . (2008): (
), , , , 10. V, . 11.
11. , . (2010):
() , ,
, , . 47-48, . 5-25.
12. , . .:
, ,
, , , 3-4/2004, . 95-106.
13. , . .:
, ( - ?), ,
, 2005, , , . 1/2005, . 236-248.
14. , ., . (1998): , ,
, 8. X 1998, . 9.
15. , ., . (2001): ,
, , , . 30,
. 9-24.
16. , ., . (2002): ()
, , ,
, . 31, . 1-14.
17. , ., . (2003):
, , ,
, . 1, . 11-23.
18. , ., . (2004):
, ,
( : ), , . 3 - 4, .
95 - 106.
19. , ., . (2004):
, , , . 13, . 39 - 48.
20. , ., . (2006):
, , ,
, . 1-2, . 35-41.
21. , ., . (2006):
, , , ,
. 4, . 75-84.
22. , ., . (2006): ,
, ,
, . 1-2, . 76-82.
36
23. , ., . (2006): ()
(, ), , , . 5-6, . 30-36.
24. , ., . (2007): , ,
, , .
25. , ., .: ,
( - ),
, , , , . 3/2001, . 1-14.
26. , ., .: ,
( ),
, , 2003, . 393-399.
27. , ., .:
, , , , .
1/2004, . 85-96.
28. (2014): , ,
, .
29. , . (2013): , , .
30. , . (2000): :
, :
, , .
31. , . (2012): : , ,
, .
32. , . (2009): ,
, 2009.
33. , . (2007):
, , .
37
ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL
REFORMS
Pejanovi, Radovan1
Summary
The author discusses and critically analyzes the current concept of transition in
Serbia and its flow methods. The transition based on the neo-liberal concept of
privatization as its key lever did not give the expected results. On the contrary, it has
proved unsuccessful, particularly privatization, which not only failed to meet the
desired goals, but it resulted in disastrous socio-economic outcomes (social
problems, mass unemployment, collapsed agribusiness, deficits, debt, etc.). The
wrongness of the concept came particularly to the fore in times of global economic
crisis, which, with some delay, affected our region. It is necessary to implement
complex and radical economic policies, based on a different concept of transition
(social-market economy) in order to overcome the difficult situation in which our
society and economy are.
Keywords: transition, privatization, economic crisis, reforms, changes.
1
Radovan Pejanovi, PhD, Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg
Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad, phone: +381 63 600217; e-mail:
pejanovic@polj.uns.ac.rs.
38
UDK: 63:65.01 Originalni nauni rad
Original Scientific paper
RANGIRANJE OPTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI

POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU1
Maleti Radojka2, Popovi Blaenka3
Rezime
Rad predstavlja nastavak istraivanja grupe autora (Maleti i dr., 2011, 2012) na
istoj bazi podataka u cilju primene novije statistike metodologije za merenje
efikasnosti poslovanja entiteta, kao i za njihovo rangiranje. U tu svrhu je primenjena
analiza zasnovana na odstojanju (DBA metoda) kojom je ocenjena efikasnost poslo-
vanja agrarnih, malih i srednjih preduzea u optinama Vojvodine. Rangiranje
optina je najpre izvreno Ivanovievim odstojanjem posebno za ulazne i izlazne
indikatore, koji su potom normalizovani L metrikom. Krajnja ocena efikasnosti
poslovanja MSP, kao i konaan rang optina je definisan deljenjem dobijenih
normalizovanih vrednosti.
Uporedna analiza rezultata primenjene dve metododologije (Ivanovievo odstojanje
i DBA metoda) je pokazala da postoje znaajna odstupanja i da se rezultati jedne
metode ne mogu poistovetiti sa rezultatima druge. Iako statistiki pokazatelji ukazuju
na relativnu blisku vezu dobijenih rangova, dalja izvodjena su ukazala da su
odstupanja znaajna. Iz tog razloga, primena neke od ovih metoda zavisi iskljuivo
od donosioca odluke i cilja istraivanja.
Kljune rei: Statistiko ocenjivanje efikasnosti, I-distanca, analiza zasnovana na
odstojanju-DBA, m ala i srednja preduzea.
1. Uvod
Mala i srednja preduzea bez sumnje, predstavljaju jedan od najefikasnijih segmenta
privreda u gotovo svim zemljama sveta. Njihova uloga posebno je dola do izraaja
1
Rad je rezultat istraivanja dva projekta koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja: Ruralno trite rada i ruralna ekonomija Srbije-diverzifikacija
dohotka i smanjenje ruralnog siromatva i Razvoj i primena novih i tradiocionalnih tehno-
logija u proizvodnji konkurentnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednou za
evropsko i svetsko trite stvorimo bogatstvo iz bogatstva Srbije
2
Prof. dr Radojka Maleti, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet,
Nemanjina 6, Zemun, e-mail: maletic@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/410.
3
Prof. dr Blaenka Popovi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni
fakultet, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: blazenka@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/404
39
"u zemljama u tranziciji koje se suoavaju sa problemima visoke nezaposlenosti,
niskog stepena privredne aktivnosti, nedovoljne konkurentnosti i nedostatka investi-
cija i u kojima su jo uvek prisutna velika neefikasna dravna preduzea. Kao stabilan
izvor kreiranja novih radnih mesta, mala i srednja preduzea ostvaruju i vanu soci-
jalnu funkciju tako to apsorbuju vikove radne snage nastale u procesima tranzicije
i svojinske transformacije dravnih i drutvenih preduzea" (Eri i sar. 2012). U svo-
jim istraivanjima Pavlovi (2009) ukazuje da mala i srednja preduzea iako su i dalje
preteno usmerena na lokalno trite imaju sve znaajniju ulogu i u medjunarodnim
tokovima.
Imajui u vidu fleksibilnost i inovativnost malih i srednjih preduzea kada su u
pitanju proizvodni programi, kao i njihovu sposobnost prilagodjavanja privrednim
kretanjima, moe se oekivati da ona budu jedan od najvanijih subjekata podrke
razvoja agrobiznisa Republike Srbije. Razvoju jakog i konkurentnog sektora malih i
srednjih preduzea dato je izuzetno znaajno mesto u procesu uku-pne tranzicije u
Republici Srbiji. Uz adekvatnu agrarnu politiku i poveanje efekata proizvodnje,
poljoprivreda u Republici Srbiji moe razviti neophodni stepen konkurentnosti i
doprineti znaajno napretku privrede zemlje. U narednom periodu drava bi trebala
da ima kljunu ulogu u procesu definisanja kako poslovnog ambijenta, tako i
povoljne makroekonomske politike, ali i uslova kao jedinih osnova za podsticaj
poljoprivrede, usmerene na restrukturiranje agrosektora, razvoj trita i poveanja
investicija. Ovo e jo vie doi do izraaja nakon vlasnike transformacije, jer e
relativno mali broj preduzea biti sposoban da konkurie sa svojm proizvodnim
programima u razvoju privrede Republike Srbije (vidi opirnije uran, 2011).
Takodje, bitno je utvrditi koji faktori utiu na uspenost i poslovanje istih preduzea,
jer se ona preteno finansiraju iz svojih prihoda uz malu pomo drave (Beck &
Demirguc-Kunt, 2006). Opstanak, rast i razvoj malih i srednjih preduzea primarno
je determinisan mogunostima finansiranja iz povoljnih izvora (vidi opirnije Eri,
2012).
Ocena efikasnosti agrarnog sektora je interesantna tema velikom broju autora
(Shenngen & Xiaobo, 2002), (Jirong, Eric, & Gail, 1998). Nove tehnologije omo-
guavaju poveanje prinosa, a novi principi upravljanja agrarnim preduzeima
pruaju mogunost poveavanja efikasnosti poslovanja. U uslovima ekonomske
krize javlja se potreba za optimizacijom poslovanja i poveanjem efikasnosti, kako
bi agrarni sektor bio profitabilan.
Cilj istraivanja ovog rada je statistiko ocenjivanje efikasnosti poslovanja MSP u
agrobiznisu, a zatim na osnovu dobijenih rezultata rangiranje optina Vojvodine.
Merenje efikasnosti poslovanja bie izvreno primenom analize zasnovane na
odstojanju - DBA metoda, na osnovu pokazatelja od kojih svaki na poseban nain
meri stepen njegove razvijenosti. Zatim bi se napravila komparacija dobijenih
rezultata na osnovu ranijih istraivanja primenom I-distance (Maleti i sar. 2011,
2012 i 2013) sa rezultatima primenjene DBA metode. U prethodnim istraivanjima
Maleti i sar. (2013) vre komparativnu analizu dobijenih rangova na osnovu DEA i
metode I-distance.
Analiza zasnovana na odstojanju DBA (Distance Based Analysis) je metoda
novijeg datuma. U praksi su je autori koristili za merenje efikasnosti zdravstvenog
40
sistema zemalja lanica EU (Jeremi, et al., 2012), za ocenjivanje efikasnosti
univerziteta po osnovu nauno-istraivakog rada (Jeremi, Bulaji, Radojii, &
Markovi, 2012) i za ocenu efikasnosti bankarskog sektora (Bulaji, Jeremi,
Kneevi, & Zarki-Joksimovi, 2012). Kako se radi o "sintetizovanoj" metodi I-
distance i DEA metodologije, to je i ona pogodna za primenu i u profitnim i u
neprofitnim sektorima. Takodje ocenjuje efikasnost pomou veeg broja indikatora
te se moe veoma uspeno koristiti za poredjenje rezultata sa prethodnim metodo-
logijama.
2. Materijal i metod rada

Za realizaciju definisanog cilja formirana je poetna baza podataka. Podaci su
dobijeni iz Zavoda za statistiku Republike Srbije a na osnovu zavrnih rauna
privrednih subjekata, tj. MSP. Za sve optine Vojvodine (45) na osnovu trogodinjeg
proseka (2006.-2008. god.) su korieni sledei pokazatelji:
a) ulazni: stalna imovina, obrtna sredstva, broj zaposlenih, broj preduzea i
b) izlazni: ukupan prihod, dobit
Maleti i dr. u prethodnim istraivanjima (2013) za merenje ukupnog diskrimi-
nacionog efekta svih ispitivanih indikatora i formiranje konane rang liste optina u
Vojvodini prema stepenu razvijenosti MSP u njima koriste I-kvadratnu distancu.
Detalji ove metodologije mogu se tamo videti, a za potrebe ove analize bie uzeti
samo konani rezultati (rangovi). U ovom radu akcenat je na primeni DBA
metodologije.
Analiza zasnovana na odstojanju - DBA (eng. Distance Based Analysis) je novi
metod namenjen statistikom merenju efikasnosti i predstavlja nadogradnju metode
I-odstojanja. Podelom parametara na ulazne i izlazne raunaju se dve I-odstojanje
vrednosti koje se potom normalizuju L metrikom. Deljenjem te dve normalizovane
vrednosti dobija se krajnja ocena efikasnosti.
Kao to je navedeno, metoda I-odstojanja posmatra celokupan skup parametara i
na osnovu njih formira jednu sintetizovanu vrednost na osnovu koje definie ra-
ngove entiteta koji se posmatraju. Sa druge strane DBA metod, po ugledu na DEA
(eng. DEA Data Envelopment Analysis) metodu, deli skup pokazatelja na dva
podskupa:
Skup ulaznih parametara
Skup izlaznih parametara
Nad svakim od navedenih podskupova se sprovodi I-odstojanje metoda i dobijaju se
dve Ivanovieve vrednosti (I-odstojanjeulaz i I-odstojanjeizlaz). Koristei L metriku
sve ove vrednosti se normalizuju i svode na opseg od 0 do 1. Konana ocena efikasnost
za svaki entitet se rauna po formuli (Jeremi, et al., 2012):
= (1)
Za posmatrani entitet moemo da kaemo da je efikasan ukoliko mu je izraunati
41
kolinik vei ili jednak jedinici.
3. Ocena efikasnosti agrarnih MSP u Vojvodini

Statistiko ocenjivanje efikasnosti agrarnog sektora Vojvodine e se vriti na nivou
optina. Primenom Ivanovievog odstojanja na etiri ulazna i dva izlazna parametra
dobijaju se ocene i njima odgovarajue normalizovane vrednosti (L metrika - slui
da svede sve vrednosti na opseg 0-1), tabela 1:
Tabela 1. Vrednosti I-odstojanja za ulazne i izlazne parametre DBA metode
Table 1. I-distance values for input and output indicators of DBA method
Optina Ulazni parametri Izlazni parametri
I- L (I- I- L (I-
Ada 1,930 0,280 0,381 0,080
Alibunar 3,391 0,493 0,557 0,118
Apatin 2,266 0,329 0,616 0,130
Ba 2,826 0,410 0,717 0,152
Baka Palanka 2,932 0,426 1,143 0,242
Baka Topola 6,884 1,000 3,173 0,671
Baki Petrovac 3,429 0,498 0,853 0,180
Bela Crkva 2,606 0,379 0,370 0,078
Beoin 0,081 0,012 0,040 0,008
Beej 6,315 0,917 2,671 0,565
Vrac 2,696 0,392 1,390 0,294
abalj 1,946 0,283 0,689 0,146
itite 3,366 0,489 0,915 0,193
Zrenjanin 4,04 0,640 3,002 0,635
Indjija 1,583 0,230 0,779 0,165
Irig 0,844 0,123 0,062 0,013
Kanjia 1,100 0,160 0,366 0,077
Kikinda 3,798 0,552 1,616 0,342
Kovaica 2,937 0,427 1,678 0,355
Kovin 1,391 0,202 0,431 0,091
Kula 3,900 0,566 1,862 0,394
Mali Idjo 3,212 0,467 0,512 0,108
Nova Crnja 2,105 0,306 0,219 0,046
Novi Beej 1,558 0,226 0,358 0,076
Nivi Kneevac 1,272 0,185 0,178 0,038
Novi Sad-grad 6,143 0,892 4,624 0,978
Opovo 1,322 0,192 0,148 0,031
Odaci 3,306 0,480 0,978 0,207
Panevo 6,847 0,995 4,730 1,000
Peinci 0,999 0,145 0,183 0,039
Plandite 3,135 0,455 0,410 0,087
Ruma 1,929 0,280 0,829 0,175
Senta 1,918 0,279 0,658 0,139
Seanj 4,730 0,687 0,948 0,200
Sombor 4,874 0,708 2,792 0,590
Srbobran 4,281 0,622 0,829 0,175
Sremska Mitrovica 3,373 0,480 1,725 0,365
42
Sremski Karlovci 0,027 0,004 0,010 0,002
Stara Pazova 1,710 0,248 0,737 0,156
Subotica 4,077 0,592 2,256 0,477
Temerin 1,416 0,206 0,323 0,068
Titel 1,377 0,200 0,289 0,061
Vrbas 3,733 0,542 2,504 0,529
oka 1,790 0,260 0,186 0,039
id 2,127 0,309 0,866 0,183
Izvor: Obraun autora
Analizirajui set ulaznih parametara i njihove koeficijente korelacije sa izraunatim
vrednostima I-odstojanjeulaz uoava se da je najvei znaaj dodeljen obrtnim
sredstvima (r=0.857), zatim stalnoj imovini (r=0.810), broju preduzea (r=0.601) i
na kraju broju zaposlenih (r=0.543). Iako postoje razlike u iznosima koeficijenata
korelacije, svi su statistiki znaajni sa pouzdanou od 99%. Kod izlaznih
indikatora najvei znaaj se daje ukupnom prihodu (0,997), a neto manji dobiti
(0,873).
Tabela 2 . Koeficijenti korelacije
Table 2. Correlation coefficients
Parametar r
Ulaznih podataka i I-odstojanjeulaz vrednosti
Obrtna sredstva 0,857**
Stalna imovina 0,810**
Broj preduzea 0,601**
Broj zaposlenih 0,543**
Izlaznih parametara i I-odstojanjeizlaz
Ukupan prihod 0,997**
Dobit 0,873**
**p<0.01
Na osnovu skupa ulaznih parametara najbolje rangirana optina je Baka Topola

(6,884). Razlozi za visok rang lee u tome to optina ima izuzetno veliku vrednost
obrtnih sredstva (etvrta po redu od svih optina), stalnu imovinu (druga najvea
vrednost) i broj zaposlenih (samo optina Beej ima vie). Kako su upravo ti
parametri oznaeni kao kljuni u ovoj fazi optina je na prvom mestu. Kada se
u sledeoj fazi bude posmatrao set izlaznih parametara moi e da se uoi da li
optina i tada ostaje efikasna.
Optine koje slede Baku Topolu su: Panevo, Beej i Novi Sad respektivno sa
vrednostima I-odstojanja od preko 6. Kao i u sluaju prethodne optine, i ove tri
optine imaju visoke vrednosti za sva etiri navedena parametra. Panevo i Novi Sad
imaju najveu vrednost obrtnih sredstava u Pokrajini, a takodje svaka od ovih
optina je u vrhu po vrednosti stalne imovine, broja preduzea i zaposlenih.
Preostale optine (ukupno 37) imaju vrednosti I-odstojanja u opsegu od 1,1-4,87.
Prosena vrednost svih 45 optina je 2,84. Samo etiri optine (Peinci, Irig, Beoin,
Sremski Karlovci) imaju vrednosti nie od 1. Ovo je posledica toga to one imaju
izuzetno niske vrednosti za sva etiri parametra to ih svrstava na dnu lestvice.
43
Nakon izraunavanja vrednosti I-odstojanjeulaz definisane su i vrednosti I-
odstojanjeizlaz. Optine koje su loe pozicionirane po ulaznim vrednostima I-
odstojanja, mogu biti izuzetno visoko rangirane na kraju ukoliko efikasnost nado-
meste boljim izlaznim vrednostima, i obratno.
Za skup izlaznih parametara dobijene vrednosti pokazuju da je najbolje rangirana
optina Panevo (vrednost 4,73). Kako Panevo ima najveu dobit u Pokrajini a
ukupan prihod ima vei samo Novi Sad, tako Panevo zauzima prvo mesto.
Odmah sledi Novi Sad (4,62) koji ima najvei ukupan prihod i drugu po veliini
dobit u AP Vojvodini. Dvanaest od preostalih 43 optina su u opsegu vrednosti I-
odstojanja od 1,143 3,173.
Izlazne ocene efikasnosti su zabeleile znatno nie vrednosti nego ulazne (prosek
je 1,12), pre svega jer figurira samo dva parametra pa ne postoji mnogo prostora
za poveanje ocene. Ukoliko optina ima male vrednosti dobiti i prihoda imae i male
vrednosti I- odstojanja. To je upravo sluaj sa ak 31 optinom koje imaju I-odsto-
janje vrednosti ispod 1. Na samom dnu lestvice su opet Irig, Beoin i Sremski
Karlovci.
Nakon dobijanja svih neophodnih podataka moe se konstatovati finalna efikasnost
optina, primenom DBA formule (br. 1), a nakon toga se moe izvriti rangiranje
istih. DBA ocene i rangovi su ilutrovani u tabeli 3.
Tabela 3. Rangovi na osnovu DBA metode i I distance*
Table 3. Rank lists based on DBA and I-distance methods
Optina Vrednos Rang Optina Vrednos Rang
t DBA DBA I- t DBA DBA I-
distan. distan.
Novi Sad grad 1,0955 1 1 Kovin 0,4510 24 39
Panevo 1,0054 2 2 Odaci 0,4305 25 18
Zrenjanin 0,9921 3 6 Apatin 0,3956 26 27
Vrbas 0,9762 4 10 itite 0,3956 27 17
Sombor 0,8337 5 5 Ba 0,3692 28 21
Kovaica 0,8315 6 19 Ba.Petrovac 0,3620 29 14
Subotica 0,8053 7 8 Novi Beej 0,3344 30 35
Vrac 0,7504 8 24 Temerin 0,3320 31 38
Sr. Mitrovica 0,7443 9 15 Titel 0,3054 32 37
Beoin 0,7187 10 45 Seanj 0,2917 33 7
Indjija 0,7162 11 32 Ada 0,2873 34 34
Kula 0,6948 12 11 Srbobran 0,2818 35 9
Baka Topola 0,6708 13 3 Peinci 0,2666 36 43
Stara Pazova 0,6273 14 29 Alibunar 0,2390 37 12
Ruma 0,6255 15 25 Mali Idjo 0,2319 38 13
Kikinda 0,6192 16 16 Bela Crkva 0,2066 39 23
Beej 0,6156 17 4 N. Kneevac 0,2037 40 41
id 0,5926 18 31 Plandite 0,1903 41 22
Ba. Palanka 0,5674 19 20 Opovo 0,1629 42 36
Sr. Karlovci 0,5390 20 45 Nova Crnja 0,1514 43 26
abalj 0,5153 21 33 oka 0,1512 44 30
Senta 0,4993 22 28 Irig 0,1069 45 42
Kanjia 0,4842 23 40
Izvor: Obraun autora
* Napomena: rangovi za I-distancu preuzeti iz rada Maleti i sar, 2013.
44
Optina je efikasna ukoliko je DBA ocena vea ili jednaka jedinici. U naem sluaju
taj epitet imaju samo optine Novi Sad i Panevo. Takav rezultat se mogao pretpo-
staviti posle pojedinane analize ulaznih i izlaznih ocena. Za svaki podskup para-
metara ove optine su beleile visoke rezultate i bile su na vrhu lestvice. Na
strani ulaza ovo su optine koje raspolau velikim stalnim sredstvima i imovinom
u sprezi sa velikim brojem preduzea i zaposlenih. Takodje, sa strane izlaza ostva-
reni poslovni rezultati (dobit i prihod) su vei od preostalih optina, pa je visok rang
bio izvestan.
Pored ove dve efikasne optine tu su jo Zrenjanin i Vrbas koje su vrlo blizu granice
efikasnosti (0,992 i 0,976 respektivno). Ove dve optine takodje imaju visoke
vrednosti kako za ulazne, tako i za izlazne parametre, ali ipak zaostaju za vodeim.
Optina Baka Topola koja je imala najveu vrednost I-odstojanja pri posmatranju
samo ulaznih parametara, ima krajnju efikasnost od 0,67 i tek je na 13. mestu.
To je posledica niske dobiti i prihoda koji nisu ispratili visoka ulaganja (obrtna i
stalna imovina). Samim tim poetna prednost je izgubljena, jer je izostao
odgovarajui poslovni rezultat. Slina situacija je i sa optinama Beej, Seanj,
Srbobran i dr (tab. 3).
Sa druge strane, nalazi se grupa optina koje su ostvarile niske ocene kako u ulaznom
tako i u izlaznom ocenjivanju, ali i pored toga zauzimaju zadovoljavajue rangove.
Pre svega tu su optine Beoin i Sremski Karlovci koje su bile poslednje pla-
sirane. Medjutim, odnos njihovih rezultata i ulaganja je bolji od mnogih optina
koje su ostvarile vee poslovne rezultate. Kako efikasnost predstavlja sposobnost
entiteta da stvori to vee izlaze pomou postojeih ulaza, tako je DBA upravo
ovim optinama dodelila visoke rangove.
4. Uporedna analiza rezultata (rangova) DBA metode i Ivanovievog

odstojanja
Vrednost Pearson-ovog koeficijenta nad dobijenim rangovima na osnovu pime-
njenih metoda iznosi 0,439 i statistiki je znaajan. To daje potporu za dublju ana-
lizu dobijenih rezultata.
Razlike u dobijenim rezultatima e biti pojanjene poredjenjem rangova koje su
pojedine optine ostvarile u razliitim metodama. Nain da se optine grupiu je
sledei:
1) Optina ima sline ili iste rangove nezavisno od metode i to:
a. Optina je visoko rangirana po svakoj od metoda
b. Optina je nisko rangirana po svakoj od metoda
2) Rang optine dobijen metodom I-odstojanja se razlikuje znatno od ranga DBA
metode:
a. Optina je bolje rangirana metodom I-odstojanja u odnosu DBA
b. Optina je loije rangirana metodom I-odstojanja u odnosu na DBA
Prvu grupu optina, koje su imaju sline rangove po obe metode, ine Novi Sad,
Panevo, Sombor, Zrenjanini i Subotica kao najuspenije optine. Optine Irig, Novi
Kneevac, Ada i Peinci imaju najloije rangove. U sluaju prvih pet optina
45
situacija je jasna, to su optine koje su po pitanju svih poslovnih rezultata uvek bile
u samom vrhu u Vojvodini i stoga su ih obe statistike metode prikazale kao
najbolje, nezavisno od pristupa. Situacija je slina za etiri, najloije rangirane
optine jer su ostvarivale najloije rezultate i ni jedna metoda nije nala nain da
im omogui vie rangove. Ovo znai da u sluaju ovih ekstremnih entiteta, tj. onih
koji se znatno razlikuju od ostalih (bilo da su mnogo bolji ili loiji) obe metode
daju iste ili sline rezultate.
Sledeu grupu ine optine koje imaju mnogo bolji rang dobijen pomou DBA
metode u odnosu na Ivanovievo odstojanje. To su: Kovaica, Vrac, Sremska
Mitrovica, Beoin, Indjija, Stara Pazova, Sremski Karlovci, abalj, Kanjia i
Kovin. Razlog je oigledan. I-odstojanje razmatra znaaj pojedinih indikatora (u
zavisnosti koju koliinu znaajnih informacija nosi) i na osnovu toga posmatra
koja optina je najbolja u odnosu na ostale. Ove optine nisu imale dovoljno
dobre rezultate po kljunim parametrima, dok je DBA metoda pronala
nain da ih bolje rangira, tj. DBA je razdvojivi parametre umanjila uticaj
dominantnih indikatora i u krajnjem koliniku dala bolje ocene. Tako posmatrajui
optine Beoin, Indjija, Stara Pazova i Sremski Karlovci pojedinano I-
odstojanjeulaz i I-odstojanjeizlaz vrednosti, vidi se da ni jedna od ove etiri optine
ne bi bila visoko rangirana, ali deljenjem te dve vrednosti njihov rang znatno
raste. To znai da iako nisu dovoljno efikasne ni po ulaznim ni po izlaznim fakto-
rima, ove optine ipak relativno efikasno posluju jer su mali izlazi uskladjeni sa
malim ulazima.
Kako se I - odstojanjem posmatraju svi parametri istovremeno, optina koja je
ostvarila dobre rezultate po kljunim parametrima bie visoko rangirana, za razliku
od DBA metode. Zato je sledea grupa optina dala vie rangove na osnovu I-
distance: Baka Topola, Beej, Seanj, Srbobran, Bela Crkva, Alibunar, Plandite,
Mali Idjo i Nova Crnja. Najbolji primer je optina Beej koja je jedna od ubedljivo
najboljih optina po pitanju poslovnih rezultata, to je potvrdilo Ivanovievo
odstojanje (rang 4) i DBA metod kod raunanja I-odstojanjeulaz vrednosti (rang 3
i vrednost 6,315). Takodje, Beej je imao rang 6 kod I-odstojanjeizlaz parametra,
medjutim preokret nastaje kod deljenja ovih vrednosti. Da bi optina ostala efikasna
i visoko rangirana DBA zahteva da izlazna vrednost I-odstojanja bude vea od ulazne,
pa tako i pored pojedinano visokih vrednosti i rangova, visoka krajnja ocena
izostaje i to se upravo desilo ovoj optini.
Dakle, iako je koeficijenti korelacije na poetku analize ukazao na statistiku znaa-
jnost izmedju dobijenih rangova ove dve metode, detaljnijom analizom se uoava
da su razlike znaajne i da se ne mogu rezultati jedne metode poistovetiti sa rezulta-
tima druge ili donositi dalji zakljuci. Ono to je i oekivano, je da postoji razlika,
jer pristupi metoda nisu isti i to je u ovom radu i dokazano.
5. Zakljuak
Slika efikasnosti agrarnog sektora Vojvodine pokazuje da postoji ogroman prostor za
napredak. Svega nekoliko optina poseduje MSP koja na kvalitetan nain upravljaju
svojim resursima i ostvaruju zadovoljavajue poslovne rezultate. Da bi se poveala
46
efikasnost agrarnog sektora neophodna su vea ulaganja, kako samih preduzea tako
i kroz pomo drave, koja treba da uvidi znaaj ulaganja u poljoprivrednu
proizvodnju. Efikasnost se pored dodatnih ulaganja moe poveati i smanjenjem
trokova. To je mogue uvodjenjem novih agrarnih tehnologija i primenom savre-
menih koncepata menadmenta. Prirodni uslovi i radna snaga predstavljaju svakako
veliku prednosti za agrarni napredak Vojvodine, tako da uz set kvalitetnih i ozbiljnih
mera itav region pa i Srbija mogu postati jedan od vodeih poljoprivrednih proi-
zvodjaa u Evropi.
Primenjene statistike metode: I-distanca i DBA su u potpunosti opravdale svoju
primenu u procesu merenja efikasnosti. Ovo je jedno od prvih istraivanja u agrarnom
sektoru gde je primenjena analiza zasnovana na odstojanju (DBA). Na ovaj nain se
poboljava metoda I-odstojanja, jer se razdvajanjem parametara omoguava da svi
parametri dodju do znaaja to esto nije sluaj kod obinog I- odstojanja. Neki
parametar koji nosi manju koliinu informacija bi bio na dnu hijerarhije kod
Ivanovia ali bi moda kod DBA metode imao vei uticaj ukoliko se adekvatno
rasporedi na stranu ulaza ili izlaza. Takodje, metoda u potpunosti zadrava logiku
ocenjivanja Ivanovieve metode pa kvalitet ulaznih i izlaznih ocena ne izostaje.
Medjutim, DBA metoda je osetljiva i donosilac odluke ukoliko eli da dobije najre-
alniju i najpouzdaniju sliku efikasnosti svih entiteta, treba da prvo pronadje sve fa-
ktore ulaza i izlaza koji su najrelevantniji. to se adekvatnije parametri uvedu u mo-
del i odredi njihova ulazno-izlazna orijentacija i rezultat e biti realniji.
Uporedna analiza rezultata na osnovu primenjenih metoda je ukazala da postoji
znaajna odstupanja, te se rezultati jedne metode ne mogu poistovetiti sa rezultatima
druge. Iako je pokazatelj korelacije ukazao na statistiki znaajnu i blisku vezu
dobijenih rangova, dalja analiza je ukazala da su razlike velike. Stoga, primena neke
od ovih metoda zavisi iskljuivo od donosioca odluke i cilja istraivanja.
Ukoliko je potrebno odrediti rangove odredjenih entiteta i izvriti njihovo poredjenje
u odnosu na neku referentnu vrednost (najbolju ili najloiju jedinicu) onda se svakako
preporuuje Ivanovievo odstojanje. DBA metoda, kao supstitit dve metode I-
distance i DEA metoide, prevazilazi kljune n j i h o v e probleme: ne diskriminie
neke parametre kao Ivanovievo odstojanje, i ne poredi entitete samo medjusobno
kao DEA. Na taj nain metoda se dokazuje kao svestrana i pogodna za primenu
kako u oblastima metode I-odstojanja, tako i u oblastima DEA metode.
6. Literatura
1. Beck T. & Demirguc-Kunt A. (2006): Small and medium-size enterprises:
Access to finance as a growth constraint. Journal of Banking & Finance, Vol.
30, Issue 12, pp. 2931-2943.
2. Bulaji M., Jeremi V., Kneevi S, & Zarki-Joksimovi N. (2012): Towards a
Framework for Evaluating Bank Efficiency. International Journal of
Agricultural and Statistical Sciences, Vol.8, No.2, pp. 377-384.
3. uran J. (2011): Preduzetnitvo kao faktor odrivog razvoja agroprivrede
Republike Srbije. Agroekonomika, br. 51-52, str. 165-182, Novi Sad.
47
4. Eri D., Beraha I, uriin S., Kecman N., Jakii B. (2012): Finansiranje malih
i srednjih preduzea u Srbiji. Privredna komora Srbije. Institut ekonomskih
nauka. Beograd, Srbija.
5. Jeremi V., Bulaji M., Martic M., Markovi A, Savic G. Jeremi D. (2012): An
Evaluation of European Countries Health System through Distance Based
Analysis. Hippokratia, Vol 16, Issue 2, pp.170-174.
6. Jeremi V., Bulaji M., Radojii Z, & Markovi (2012): An efficiency
assessment of university scientific output. Conference Proceedings IISES
2012, pp.758-765. Lisbon, Portugal.
7. Jirong, Eric, & Gail (1996): ). A Shadow-Price Frontier Measurement of Profit
Efficiency in Chinese Agriculture. American Journal of Agricultural
Economics, Vol.78, No 1, pp. 146-156.
8. Maleti R., Maleti P., Kreca M., Popovi B. (2013): Comparative analisys of
ranking municipalities in Vojvodina using DEA and I-distance methods. Int. J.
Agricult. Stat. Sci., Vol. 9, No. 2, pp. 471-480.
9. Maleti P., Kreca M., Jeremi V., Djokovic A. (2011): Rankimg of
municiplaties in Vojvodina through development level of SME in agribusiness.
XXXVIII Simposium in Operational Research. Procuudings: Symopis 2011,
pp. 543-546, Belgrade, Serbia.
10. Maleti P., Kreca M., Jeremi V., Bulaji M. and Djokovic A. (2012): The
ranking of municiplaties in Serbia through the development level of SME in
agribusiness. Int. J. Agricult. Stat. Sci., Vol. 8, No. 1, pp. 7-13, 2012.
11. Pavlovi, N., (2009): Uticaj malih preduzea na privredni rast. Razvoj i
upravljanje, br. 3, str. 4043, Banja Luka, Drutvo za energetsku efikasnost BiH.
12. Shenngen F. & Xiaobo Z. (2002): Production and productivity growth in
Chinese Agriculture: New National and Regional Measures. Economic
Development and Cultural Change, The University of Chicago.
48
RATING VOIVODINIAN MUNICIPALITIES BASED ON THE
EFFICIENCY OF THEIR SMEs IN AGRIBUSINESS
Maleti Radojka1, Popovi Blaenka2

Summary
The paper represents continued research by the group of authors (Maleti et al.,
2011, 2012) conducted on the same data with the objective to apply new statistical
methodologies to measuring entities business efficiency and their ranking. For these
purposes the distance based analysis (DBA method) was applied in order to estimate
the agribusiness efficiency of SMEs in Vojvodina. Ranking of municipalities was first
conducted based on Ivanovic distance, separately for input and output indicators,
which were then normalized by L metrics. The final estimation of SMEs business
efficiency and the ranking of municipalities were determined by dividing the obtained
normalized values.
A comparative analysis of the results of the two applied methodologies (Ivanovic
distance and DBA) showed significant discrepancies, i.e. that they produce
inconsistent results. Although statistical indicators indicated relatively close
relationship between the resulting ranks, further research showed that the deviations
are significant. Therefore, it was concluded that the choice between the two methods
depends only on the decision-makers and the research objectives.
Key words: Statistical estimation of efficiency, I-distance, distance based analysis
DBA, small and medium enterprises - SMEs
1
Prof. dr Radojka Maleti, full professor, University of Belgrade, Faculty of Agriculture,
Nemanjina 6, Zemun, e-mail: maletic@agrif.bg.ac.rs, phone: +381 11 2615-315/410.
2
Prof. dr Blaenka Popovi, associate professor, University of Belgrade, Faculty of
Agriculture, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: blazenka@agrif.bg.ac.rs phone: +381 11 2615-
315/404
49
UDC: 355.432.3 Originalni nauni rad
DIVERZIFIKACIJA NA GAZDINSTVIMA:
STUDIJA SLUAJA U OPTINI NOVI KNEEVAC*
Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak1
Rezime
Diverzifikacija ruralne ekonomije i dohotka ruralne populacije moe da utie na
ukupan ekonomski rast i neophodno ouvanje ruralnih podruja i njihovih funkcija.
Empirijsko istraivanje iji je deo rezultata prezentovan u ovom radu, sprovedeno
je sa namerom da se utvrdi: postojee stanje i socio-ekonomske karakteristike
domainstava/gazdinstava na podruju novokneevake optine u AP Vojvodini,
najvaniji problemi koji stvaraju rizik od siromatva, mogunost generisanja
dodatnog prihoda, najei oblici diverzifikacije aktivnosti i prihoda, osnovni push
i pull faktori koji utiu na odluke o diverzifikaciji i mogunost unapreenja efika-
snosti domainstava/gazdinstava u pravcu razvoja ruralne ekonomije.
Autori se u radu bave analizom dela rezultata dobijenih u empirijskom istraivanju
koji pokazuju da u istraivanom podruju novokneevake optine poljoprivreda
predstavlja osnovni izvor prihoda i kao takva u velikoj meri obezbeuje socijalno-
ekonomsku stabilnost domainstava/gazdinstava. Znaajan broj analiziranih doma-
instava/gazdinstava ne namerava da menja svoju delatnost, a sopstveni biznis i
preduzetnitvo su slabo prisutni. U uslovima nedovoljne diverzifikovanosti lokalne
ruralne ekonomije i slabe ponude radnih mesta, mali su izgledi da e se i u budu-
nosti diverzifikovanost u posmatranom podruju poveavati.
Kljune rei: diverzifikacija na gazdinstvima, ruralna domainstva/gazdinstva ru-
ralni razvoj, optina Novi Kneevac
1. Uvod
Diverzifikacija ruralnih gazdinstava/domainstava podrazumeva sticanje dodatnih
prihoda na gazdinstvu ili van njega sa ciljem poboljanja ivotnog standarda,
* Rad je deo istraivanja na projektima III 46006 i O 179028 finansiranih od strane Mini-
starstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
1
Doc. dr Dejan Jankovi, M.Sc Jasmina Miladinov, Prof. dr Vesna Rodi, Prof. dr Danica
Bonjak; Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku
poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad,
e-mail: jankovic@polj.uns.ac.rs; e-mail: jmiladinov@gmail.com; e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs;
e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs;
50
smanjivanja ranjivosti domainstva u smislu prihoda, odnosno, bavljenje dodatnim
aktivnostima, koje mogu ili ne moraju biti vezane za proizvodnju ili preradu hrane
na gazdinstvu. Dosadanje iskustvo velikog broja zemalja pokazuje da glavni
oslonac ruralnoj ekonomiji vie ne moe biti samo poljoprivreda, ve irok spektar
aktivnosti zasnovanih upravo na neaktiviranim potencijalima ruralnih podruja
(Bogdanov 2007: 23).
Pojedini autori (Chaplin, Davidova and Gorton 2004) diverzifikaciju odreuju
upravo u tom pravcu, kao proces smanjivanja zavisnosti od poljoprivrede. U
zavisnosti od mnogih faktora koji su prisutni na gazdinstvima, ali i u lokalnoj
zajednici, regionu i drutvu u celini mogue je oekivati vei ili manji stepen
diverzifikacije na gazdinstvima/domainstvima u ruralnim podrujima. Davis and
Pearce (2000) naglaavaju sledee faktore od uticaja: sastav domainstva (dostu-
pnost dodatne radne snage, rodni obrasci i ogranienja, odgovornost u donoenju
odluka), obrazovanje i vetine (koje se ini da znaajnije utie u zapoljavanju van
farme nego u aktivnostima na farmama); pristup finansijama (koji moe, ali i ne
mora uvek biti povezan sa zemljitem i veliinom gazdinstva), infrastruktura (koja
moe da podstakne rast i zapoljavanje pristup radnim mestima), socijalni kapital
(kao vertikalne i horizontalne mree i razliiti uslovi njihovom pristupanju, zbog
razliitog socio-ekonomskog statusa). Takoe, istie se (Chaplin, Davidova and
Gorton 2004) i mogui uticaj drugih faktora poput: obrazovanja u poljoprivredi,
saradnje sa savetodavnom slubom, stepena specijalizacije na gazdinstvu, razvije-
nosti saobraajne infrastrukture i sl.
Istraivanja pokazuju da znaajan broj farmera kombinuje poljoprivredu sa drugim
aktivnostima koje donose prihode (Ellis, 2000; van der Ploeg et al. 2000; van der
Ploeg 2004; 2008; Chaplin, Davidova and Gorton 2004; Connor et al. 2006; Davis
2006; Davis et al. 2007; Winters, Davis, Carleto 2009). Meutim, u istraivanjima
raenim u zemljama Centralne Evrope, dolo se do zakljuka da je nivo diverzi-
fikacije u ovim zemljama relativno nizak i da je mala verovatnoa da farmerska
gazdinstva stvore dovoljno novih radnih mesta da ree problem visoke ruralne
nezaposlenosti (Chaplin, Davidova and Gorton 2004).
Evropska poljoprivreda se decenijama nakon drugog svetskog rata razvijala
zahvaljujui relativno stabilnoj agrarnoj politici i usmerenju na modernizaciju farmi
i jaanje farmerskih organizacija (udruenja, zadruga). Pored modernizacije, jo od
Agende 2000. godine, prisutne su mere u politici ruralnog razvoja koje su ciljale,
izmeu ostalog i sveobuhvatni razvoj ruralnih oblasti, a time i diverzifikaciju.
Politikom ruralnog razvoja od 2007 do 2013. godine putem Evropskog poljo-
privrednog fonda za ruralni razvoj finansirane su mere za unapreenje kvaliteta
ivota u ruralnim podrujima i promociju diversifikacije aktivnosti, kao trea osa
politike ruralnog razvoja (Bogdanov 2004; Bogdanov 2007). U est prioriteta
politike ruralnog razvoja u EU za period 2014-2020. podrka diverzifikaciji nalazi
se uglavnom u okviru Promocije socijalne inkluzije, smanjivanja siromatva i
ekonomskog razvoja u ruralnim podrujima, u smislu njene promocije i kreiranja
novih malih preduzea i novih poslova u ruralnim podrujima.
51
Jedan od osnovnih ciljeva ovog rada je ukazivanje na stanje i mogunosti
diverzifikacije aktivnosti i prihoda domainstava/gazdinstava, iskoriavanja pote-
ncijala radne snage i prirodnog okruenja i smanjenja rizika od siromatva u novo-
kneevakoj optini. Empirijsko istraivanje na stratifikovanom uzorku od ezdeset
gazdinstava (isto poljoprivrednih, meovitih i nepoljoprivrednih) sprovedeno je
sredinom 2013. godine u mestima Novi Kneevac, Banatsko Aranelovo, Srpski
Krstur i ala. Ispitanici su bili donosioci odluka u domainstvu/gazdinstvu. Podaci
su obraivani primenom odgovarajueg statistikog softvera (Statistika).
2. Znaaj i osobenosti diverzifikacije u poljoprivredi

Znaaj diverzifikacije dohotka i (ili) aktivnosti u domainstvima u ruralnim podru-
jima je veliki, naroito diverzifikacije poljoprivrednih gazdinstava, ije se transfo-
rmacije u toku vremena mogu posmatrati preko strukture porodinog budeta kao
sintetikog pokazatelja. Poljoprivreda je, kao delatnost, u globalnim i ruralnim eko-
nomijama razvijenih zemalja izgubila na znaaju koji je nekada imala. Ipak, ona i
dalje ima veliki uticaj na ekonomiju i razvoj ruralnih podruja u ovim zemljama,
bez obzira na mali udeo farmerske populacije. Meutim, veliki broj gazdinstava ne
moe da obezbedi zadovoljavajui nivo kvaliteta ivota samo iz poljoprivrednih
prihoda i nalaze se u situaciji da moraju ili ele da diverzifikuju svoje aktivnosti i
prihode.
Znaaj poljoprivrede za ruralna podruja ogleda se pre svega u proizvodnji hrane
(kao trajnoj i nunoj aktivnosti i funkciji poljoprivrede i ruralnih sredina), u
oblikovanju ruralnog-prirodnog prostora i njenog uticaja na nain ivota u ruralnim
podrujima, ali i u delatnostima direktno ili indirektno vezanim za poljoprivredu. U
svakom sluaju, veliki deo ruralnog prostora podrazumeva obradive povrine koje
poljoprivreda koristi, to implicira znaaj zemljita, uma i voda, kao prirodnog, ali
i ekonomskog resursa i upuuje na nezaobilazan znaaj svojinskih-zemljinih i
drugih odnosa koji u velikoj meri mogu da profiliu odreene tendencije razvoja u
ruralnim podrujima. Ne udi injenica da se, usled dejstva ovih faktora, ali i
modernizacije u poljoprivredi, ruralni razvoj i dalje znaajno razmatra u odnosu na
poljoprivredna gazdinstva i njihov razvoj, kao i njihov direktan ili indirektan uticaj
na ruralnu ekonomiju (sastavljenu od poljoprivrednih i nepoljoprivrednih dela-
tnosti) i ruralno-prirodno okruenje (kao jedan od najznaajnijih resursa ruralnih
podruja).
Generalno posmatrano, iako postoje razliite klasifikacije i podele diverzifikacije
(Ellis, 2000; Davis and Pearce 2000; Davis and Bezemer 2003 i dr.) mogu se
identifikovati dva osnovna modela diverzifikacije u odnosu na to koji su faktori
uticali na odluku o diverzifikaciji:
prvi model diverzifikacije - privuen potrebom (engl. demand-pull) u kom
napredniji slojevi ruralne zajednice radi poveanja dohotka, kvaliteta ivota i sl.
koriste prilike i razvojne mogunosti u okviru ruralne nepoljoprivredne
ekonomije
drugi model diverzifikacije nematinom pritisnut (engl. distress-push) koji
najee koriste siromaniji slojevi ruralne zajednice, gde se zapoljavanje van
52
farme javlja kao strategija preivljavanja i opstanka jer na samoj farmi ne
postoje prilike i mogunosti (Davis and Pearce 2000: 8; Davis and Besemer
2003; Bogdanov 2007).
U pravcu ovih modela, Dejvis i Pirs (Davis and Pearce 2000: 8) navode itav niz
tzv. push i pull faktora diverzifikacije.
Donekle na slinoj liniji razlikovanja je i podela na dva tipa diverzifikacije (koja se
meusobno ne iskljuuju): diverzifikaciju dohotka koja se vezuje se za relativno
siromanija domainstva i diverzifikaciju aktivnosti za koju se opredeljuju
domainstva koja ve imaju akumulirane neke resurse i koriste prilike koje postoje,
svoje eventualne komparativne prednosti i sl. (Davis and Pearce 2000; Bogdanov,
2007).
Pomenuti autori napominju da je za kreatore agrarne i ruralne politike veoma vano
da razlikuju ove modele jer svaki od njih moe zahtevati drugaiji odgovor tj.
adekvatne politike mere za podrku. Pored toga, zadatak politike usmerene na
podrku diverzifikaciji je da prui potrebne informacije i smanji barijere za pristup
tritima znanja, kapitala, inputa i outputa, naroito kada su u pitanju mala poro-
dina gazdinstva. Prema Elisu (Ellis, 2000), diverzifikacija ruralnih domainstava
ima nekoliko kljunih determinanti meu kojima su sezonost, trite rada, kreditno
trite, strategije za izbegavanje rizika, strategije za adaptaciju i suoavanje sa
okolnostima, strategije za sticanje sredstava.
Ukoliko se stvari posmatraju neto ire, u kontekstu modernizacije poljoprivrede,
diverzifikacija se mora sagledavati kao jedna forma ruralnog razvoja (posmatranog
na nivou gazdinstva), koja ima svoje razliite oblike i prakse, a koji su nastali kao
rezultat razliitih strategija, definicija i operacionalizacija ciljeva koje farmeri (i
njihove porodice) sebi postavljaju u okvirima istih ili slinih strukturalnih uslova
(Jankovi i Novakov 2014). Modernizacija, trite i tehnoloka utakmica (tzv.
tehnoloki mlin) prouzrokovali su pritisak na farmere, koji su posmatrano iz ugla
modernizacije, morali da poveavaju obim proizvodnje, tehniku efikasnost,
ubrzano usvajaju nove tehnologije i prilagoavaju marketing strategije i strategije
upravljanja farmom. Na toj hipotezi mnogi autori (van der Ploeg et. al 2000;
Wiskerke 2004; OConnor et al. 2006 i dr.) smatraju da se tu zapravo radi o dvema
razliitim paradigmama: s jedne strane, paradigmi modernizacije poljoprivrede,
koja se ogleda u principima ekonomije veliine (economy of scale), koja je
dosegla svoje intelektualne i praktine limite i s druge strane, paradigmi ruralnog
razvoja, koju ovi autori posmatraju mnogo ire od prostog dodatka postojeem
obrascu razvoja (modernizacije) poljoprivrede i koji je, na nivou gazdinstva,
najee analiziran preko diverzifikacije i slinih procesa.
3. Neke od specifinosti diverzifikacije u Srbiji

Znaajniji odgovor novije srpske politike na pitanje razvoja nepoljoprivredne
ruralne ekonomije u Srbiji vezuje se za 2006. godinu, kada je Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede donelo mere u okviru Programa ruralnog
razvoja kojima se nastojalo uticati na uravnoteenje regionalnih nejednakosti, kao i
mere za marginalna tzv. LFA podruja, ali i za diverzifikaciju aktivnosti na
53
poljoprivrednim gazdinstvima (Bogdanov 2007). Ovo je potpuno opravdano s
obzirom na visok stepen ruralnog siromatva u Srbiji i nisku mogunost generisanja
dodatnih prihoda na mnogim gazdinstvima.
Podaci o diverzifikaciji na gazdinstvima u Srbiji pokazuju da je mogunost
generisanja eksternog dohotka ili dodatnog prihoda presudan faktor za smanjenje
rizika siromatva lanova porodinih gazdinstava (Cveji i sar. 2010: 66). Prema
rezultatima ovog istraivanja (ibid. str. 66-68), struktura prihoda porodinih
gazdinstava ukazuje na to da dohodak od poljoprivrede nije presudan faktor za
razdvajanje gazdinstava u odnosu na definisanu liniju siromatva, ve su to zarade
po osnovu zaposlenja u drugim sektorima i razliiti oblici socijalnih davanja,
posebno penzije.
Najnovije analize raene na osnovu Popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2011. godine
pokazuju da: prihodi seoskih domainstava u Srbiji najveim delom (3547%)
potiu od prihoda iz radnog odnosa (redovnog i dodatnog), a odmah potom sledi
uee penzija, koje je vrlo visoko i rastue. Prihodi od poljoprivrede variraju u
intervalu 69% ukupno raspoloivih sredstava domainstava, to je visoko
opredeljeno prinosima od poljoprivrede u pojedinim godinama. Istovremeno,
vrednost naturalne potronje, koja se najveim delom pripisuje potronji hrane
proizvedene na gazdinstvu, stabilna je na nivou 1215%. U svakom sluaju, prihodi
koji se ostvaruju od poljoprivrede relativno su niski u odnosu na zarade iz drugih
sektora i socijalna primanja, to je jasan indikator niske produktivnosti sektora
(Bogdanov i Babovi 2014: 59).
4. Diverzifikacija u novokneevakoj optini: rezultati istraivanja

Istraivanje je sprovedeno u etiri naseljena mesta novokneevake optine, koja
pripada Severnobanatskom okrugu AP Vojvodine. Optina Novi Kneevac je prema
kriterijumu ekonomske razvijenosti svrstana u nedovoljno razvijene optine, u koje
se ubrajaju one iji je stepen razvijenosti ispod prosenog stepena razvijenosti u
Republici Srbiji (II grupa, 80-100 procenata od republikog proseka). Optina i
prema demografskom kriterijumu iz 2009. godine spada u nerazvijene optine AP
Vojvodine (http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs ).
Na osnovu podataka iz popisa od 1948. do 2011. godine, uoeno je znaajno sma-
njenje broja stanovnika u optini, za oko 35%. Trenutno optina broji oko 11 hiljada
stanovnika. Broj stanovnika se u posmatranom periodu najvie smanjio u Bana-
tskom Aranelovu i ali, a najmanje u Novom Kneevcu, kao optinskom sreditu.
U sektoru poljoprivredne proizvodnje, zahvaljujui povoljnim klimatskim uslovima
i prirodnim karakteristikama zemljita, ovo podruje ima velikog potencijala. To je
izrazito poljoprivredno podruje, to ga ini pogodnom bazom za prehrambenu
industriju. Ovi kapaciteti nisu u potpunosti iskorieni, ali bez obzira na to
poljoprivredu kao osnovni izvor prihoda vidi najvei broj radno aktivnog stano-
vnitva. Takoe, neophodno je istai i injenicu da se odreen broj metana bavi
poljoprivredom kao dodatnom delatnou, dok osnovni dohodak ostvaruje bavei se
nekim drugim privrednim delatnostima, poput trgovine, graevinarstva, industrije i
slino. Najvei broj gazdinstva u optini i dalje spada u kategoriju manjih, a
54
nemogunost da se sa postojeim nivoom i nainom proizvodnje bude konkurentan
na tritu, kao i injenica da veliki broj mladih ne prihvata da nastavi posao ovog
tipa, dovodi do smanjenja broja poljoprivrednika u ovom podruju.
Na poljoprivrednoj povrini optine Novi Kneevac, koja iznosi 26,7 hiljada
hektara, najvie se uzgaja ito i krmno bilje, a najmanje industrijsko bilje. Zastareli
nain obrade zemlje, depopulacija, starenje poljoprivrednog stanovnitva i nepo-
pularnost ove delatnosti meu mladima, negativno utiu na dostizanje oekivanih
rezultata u poljoprivredi. Lovaka udruenja iz Sigeta i Banatskog Aranelova tee
da bar delimino istaknu lovne prednosti ovog kraja, organizovanjem tradicionalnih
manifestacija u lovu. Meutim, neureena infrastruktura za prijem gostiju,
nedostatak smetajnih kapaciteta, neiskorienost potencijala koje prua bogato
lovite, ostavljaju nerazvijen lovni turizam (www.noviknezevac.rs;
www.banatskoarandjelovo.com). Od prehrambenih i preraivakih kapaciteta u
ovom kraju posluje svega nekoliko fabrika: AD Aleva, DOO Lepenka, AD 8
Mart.
ezdeset anketiranih domainstava/gazdinstava u uzorku (sluajno odabranih,
stratifikovanih u tri stratuma, prema tipu gazdinstva) su preteno meovitog tipa
(51,7%), zatim slede poljoprivredna (26,7%) i nepoljoprivredna gazdinstva
(21,6%). Prosean broj lanova je 3,53. Struktura ispitivanih gazdinstava prema
veliini poseda je prikazana u tabeli 1:
Tabela 1. Veliina poseda ispitanika u novokneevakoj optini (intervali)
Table 1. Property size in municipality of Novi Knezevac (intervals)
Veliina poseda koji se obrauje (ha) Broj gazdinstava Procenat
Do 5 ha 12 20,0
6-10 7 11,7
11-15 9 15,0
16-20 7 11,7
21-50 5 8,3
51-100 6 10,0
Vie od 100 ha 4 6,7
Ne obrauje zemlju 10 16,7
Ukupno 60 100
Izvor: proraun autora na osnovu podataka iz istraivanja
Gazdinstva ukljuena u uzorak proseno obrauju znaajno vei posed (12,88ha) od
proseka u Republici Srbiji (4,5 ha) pa i u severnobanatskoj oblasti (8,9ha). ak
66,7% ispitivanih gazdinstava koristi vie od prosene povrine porodinog gazdi-
nstva u Srbiji. Ipak veliina poseda i tip gazdinstva, odnosno struktura prihoda nisu
pokazali statistiki znaajne veze, kao ni veliina poseda i nastojanje da se u budu-
nosti povea udeo iz nepoljoprivrednih delatnosti. Ovo znai da su uzorkom
obuhvaena gazdinstva, nezavisno od svoje veliine, orijentisana na razliite strate-
gije sticanja prihoda, ali je veina gazdinstava ipak usmerena na poljoprivredne
prihode. Ovo i jeste tradicionalna i geografska karakteristika Banata, kao poljopri-
vrednog podruja, pri emu poljoprivreda regiona ne dostie ni izdaleka svoju
potencijalnu profitabilnost, zbog zastarelog i energetski zahtevnog naina obrade
55
zemlje, usitnjenosti poseda, depopulacije, starenja poljoprivrednog stanovnitva i
nepopularnosti delatnosti meu mladima (http://www.banat.rs).
Interesantno je da se izmeu procene kretanja materijalne situacije u narednom peri-
odu i nastojanja da se poveaju prihodi koji dolaze iz nepoljoprivrednih delatnosti
ne dobijaju statistiki znaajne veze, odnosno, najvei broj ispitivanih donosilaca
odluka (68%) ne planira da poveava nepoljoprivredne prihode, nezavisno od toga
kako procenjuje da e se kretati njihova materijalna situacija u budunosti. Ovo
moe da bude i odraz delovanja strukturalnih faktora (loe trite rada, uslovi u
drutvu, regionu, lokalnoj samoupravi), ali i manjka motiva i loih iskustava u
prethodnom periodu (preko 66% je pokuavalo da doe do dodatnih prihoda u
proteklih pet godina).
Postoji odreena statistiki znaajna veza izmeu tipa gazdinstava i nastojanja da se
povea udeo prihoda van poljoprivrede u korist meovitih i nepoljoprivrednih
gazdinstava. Senzitivnija analiza u ovom pravcu pokazuje da postoje statistiki
znaajne veze izmeu tipa gazdinstva i procena ansi za bilo kakvim tipom doda-
tnog zaposlenja u lokalnoj sredini (2=13,620; p=0,009), dok vrednosti koeficijenta
kontigencije (C=0,430) i Kramerovog testa (V= 0,337) ukazuju da je ta povezanost
srednje jaine. Ovo znai da donosioci odluka u meovitim i nepoljoprivrednim
gazdinstvima ukljuenim u uzorak ee procenjuju da imaju anse za diverzi-
fikaciju u smislu pluriaktivnosti nego to to smatraju donosioci odluka u isto poljo-
privrednim gazdinstvima. Naime, od ukupnog broja isto poljoprivrednih gazdi-
nstava u uzorku (16 gazdinstava) svega jedno gazdinstvo procenjuje ovakve anse
kao pozitivne i postojee.
Bez obzira na objektivno teku situaciju, meu ispitanicima je stepen zadovoljstva
trenutnom materijalnom situacijom zadovoljavajui. Posmatrano na nivou celoku-
pnog uzorka najvei deo gazdinstava ocenjuje materijalnu situaciju na gazdinstvu
kao dobru (75%), a svega 16,7% ih smatra da e se materijalna situacija u nare-
dnom periodu pogoravati. Sa druge strane, ispitanici nisu naroito optimistini u
pogledu ansi za dodatnim zapoljavanjem i sticanjem dodatnih prihoda. Da takve
anse u lokalnoj sredini postoje smatra 40% ispitivanih gazdinstava, dok 53%
smatra da one ne postoje (6,7% ih smatra da anse postoje, ali da iz nekog razloga
oni ne mogu da ih iskoriste).
U ovom uzorku veza izmeu prihodovne orijentacije na gazdinstvima i starosti
donosilaca odluka nije dokazana, osim u sluajevima izdavanja zemljita u zakup
(zbog starosti i nemogunosti obrade, kod svega tri gazdinstva), odnosno prihoda od
penzija (koje ima devet domainstava u uzorku, od ega su oni najznaajniji kod tri
domainstva gde su ispitanici stariji od 65 godina).
U prilog slici razvijenosti ostalih delatnosti u lokalnoj sredini govori i injenica da
najvei deo ispitanika nije identifikovao neku posebnu delatnost koja nedostaje (i u
koju bi, makar potencijalno, mogli da investiraju svoje resurse). Svega 16,7%
ispitanika je izjavilo da je neko od predaka imao neku zanatsku radnju ili slino
(koju je svega 2 gazdinstva nasledilo).
56
U proteklih pet godina ak 66,7% gazdinstava je pokualo da ostvari dodatne
prihode i to u najveem broju preko dodatnog zaposlenja (30%), samozapoljavanja
(30%), sezonskog rada (10%) ili usluga mehanizacijom (3,3%). Meutim, minoran
je udeo onih koji pokuavaju da ostvare dodatne prihode na sopstvenim gazdi-
nstvima (prodajom tradicionalne hrane, vina, rakije, suvenira, proizvoda domae
radinosti), to je slino rezultatima vrednovanja kulturnog kapitala identifiko-
vanog u jednom delu regiona (juni Banat) u kontekstu razvoja ruralnog turizma
(Bogdanov and Jankovi 2013), ali i orijentacije na poljoprivredne prihode, koji i u
ovom uzorku dominiraju.
Mnoga istraivanja (npr. Davis and Pearce 2000; Davis and Bezemer 2003; 2004;
Benjamin et al., 2010; Bogdanov and Jankovi 2013.) ukazala su da je obrazovanje
pozitivno povezano sa ueem zarade od nepoljoprivredne aktivnosti u ukupnim
prihodima. Obrazovna struktura ispitanika obuhvaenih ovim istraivanjem je
relativno povoljna, s obzirom na injenicu da 63,3%, ispitanika (donosioca odluka)
ima srednje obrazovanje. Nije zanemarljiv ni udeo onih koji imaju samo osnovnu
kolu i nie od toga (23,3%), dok vie i visoko obrazovanje ima 13.4% ispitanika,
to je za sve nivoe obrazovanja neto bolje stanje nego to je prosek u Pokrajini
(Rodi et al. 2013). Analiza tipa gazdinstva i stepena obrazovanja ukazala je na
statistiki znaajnu vezu izmeu meovitih gazdinstava i vieg nivoa obrazovanja,
odnosno, poljoprivrednih gazdinstava i nieg nivoa (2=18,777 (p=0,043), dok
vrednosti koeficijenta kontigencije (C=0,488) i Kramerovog testa (V= 0,396)
ukazuju da je ta povezanost srednje jaine. Ovo znai da donosioci odluka u meo-
vitim i nepoljoprivrednim gazdinstvima ukljuenim u uzorak imaju vie nivoe
obrazovanja od donosioca odluka u poljoprivrednim gazdinstvima, to ukazuje i na
pozitivnu korelaciju obrazovanja i orijentacije ka diverzifikaciji. U istraivanju nije
utvrena veza nivoa obrazovanja u poljoprivredi i tipa gazdinstava.
injenica da svoju budunost u poljoprivredi vidi vie od polovine anketiranih

gazdinstava (53,3%) ne ide u prilog diverzifikaciji u ovom podruju. Svega treina
donosioca odluka perspektivu svog domainstva vidi kroz zapoljavanje lanova
porodice van poljoprivrede. Tu su, pored nepoljoprivrednih i ona meovita gazdi-
nstava koja imaju poljoprivrednu proizvodnju, ali vei prihod ostvaruju kroz
zaposlenje u lokalnim preduzeima ili pak imaju mlae lanove koji svoju perspe-
ktivu ne vide na porodinom imanju.
Iako je u uzorku svega oko jedna etvrtina poljoprivrednih gazdinstava (ostatak su

meovita i nepoljoprivredna), prihode iz poljoprivrede svojim najvanijim
prihodom smatra 60% gazdinstava, , dok je za 23% anketiranih to zaposlenje van
gazdinstva, to je verovatno posledica nadprosene veliine poseda ovih gazdi-
nstava. Samo dva gazdinstva, odnosno 3,3% ostvaruje prihode od zanatske dela-
tnosti. O znaaju poljoprivrede govori i injenica da 31% gazdinstava navodi da im
i prihodi od delatnosti van gazdinstva slue za investiranje u poljoprivrednu proi-
zvodnju. U tom kontekstu je jasan i podatak da svega 6,25% domainstava koja
poseduju gazdinstvo, svoju budunost vidi u postepenom naputanju poljoprivredne
proizvodnje. ak 70% ih oekuje isti ili slian obim i intenzitet proizvodnje kao i
dosada, dok 23% njih oekuje ak i postepeno poveavanje poljoprivredne proi-
57
zvodnje na gazdinstvu. S toga ne iznenauje podatak da od ukupnog broja
meovitih gazdinstava, ak 29% planira postepeni razvoj i dalja ulaganja u kapa-
citete gazdinstva za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno, od ukupnog broja ispi-
tanika koji planiraju dalja ulaganja u kapacitete za poljoprivrednu proizvodnju ak
90% su meovita gazdinstva. Ovo ukazuje da i ova gazdinstva svoju budunost i
osiguranje kvaliteta ivota i ivotnog standarda u domainstvu i dalje vezuju za
prihode iz poljoprivrede i da ovaj sektor u velikoj meri obezbeuje socijalno-
ekonomsku stabilnost domainstava/gazdinstava ovog kraja, obezbeuje prehra-
mbenu sigurnost i smanjuje rizik kojem bi bili izloeni da nemaju posed. Ipak, nije
dokazana statistiki znaajna veza izmeu (ne)zadovoljstva kvalitetom ivota i
oekivanja (planova) daljeg razvoja gazdinstva/domainstva.
Prema Bogdanov and Jankovi (2013) polovina gazdinstava koja su diverzifikovala

svoje aktivnosti dodatne prihode stie pruanjem usluga mehanizacijom. Najnoviji
podaci iz Popisa poljoprivrede u Vojvodini takoe potvruju znaaj ovog vida
diverzifikacije jer pokazuju da svako peto gazdinstvo (20,4%) kao dodatnu
aktivnost ima upravo ugovoreni rad u oblasti poljoprivrede (usluge mehanizacijom)
(Bogdanov i Babovi 2014: 64). Meutim, gazdinstva obuhvaena ovim istrai-
vanjem svoje prihode malo diverzifikuju na ovaj nain. Gazdinstva koja obrauju
vee povrine tee ka obnavljanju mehanizacije i kupovini jaih i gabaritnijih
traktora, ali je poljoprivredna mehanizacija u celini stara i nedovoljno iskoriena,
odnosno ne koristi se u moguoj meri za pruanje usluga.
5. Zakljuak
Zapadno-evropske studije diverzifikaciju prepoznaju kao nain da domai-
nstvo/gazdinstvo postepeno smanjuje svoju zavisnost od poljoprivrede. Pritom dive-
rzifikacija moe odigrati kljunu ulogu u apsorbovanju dela vika poljoprivredne
radne snage i tako sa jedne strane omoguiti rast produktivnosti u poljoprivredi, a sa
druge doprineti mogunosti razvoja alternativnih prihoda (Chaplin, 2004).
Diverzifikovanost u ispitivanom podruju, odnosno u optini Novi Kneevac je
niska i mali su izgledi da e se to u budunosti menjati. Poljoprivredna proizvodnja,
za iji razvoj objektivno postoje dobri uslovi, je veoma zastupljena i znaajna. O
tome svedoi injenica da je poljoprivredu svojim glavnim izvorom prihoda smatra
ak 60% analiziranih gazdinstava iako je uee poljoprivrednih gazdinstava u
uzorku svega oko 26%. Domainstva, bavei se poljoprivredom, obezbeuju za
sebe i svoju porodicu prehrambenu i egzistencijalnu sigurnost. Zato ne treba da udi
da jedna treina ispitanika i u narednom periodu oekuje orijentaciju na poljo-
privredu, dok jedna treina ak i prihode koje stie van poljoprivrede investira u
poljoprivrednu proizvodnju. Velika veina anketiranih oekuje i u budunosti slian
(70%) ili ak i vei (23%) obim i intenzitet poljoprivredne proizvodnje.
Ovome svakako doprinosi i injenica da je trite rada i lokalna ekonomija u celini
nedovoljno nerazvijena i diverzifikovana. Iako to nije bio predmet istraivanja,
moe se pretpostaviti da je u optini prisutna visoka prikrivena nezaposlenost i
ranjivost radnih mesta, to sigurno utie na opredeljenje za tradicionalnu poljo-
privrednu proizvodnju u kojoj se vidi odreena sigurnost. S obzirom na to da
58
raspoloivo zemljite predstavlja odreenu garanciju prihoda, a time i egzistencije,
veina ispitanika visoko vrednuje ovaj resurs i nije spremna na njegovu prodaju. to
se pak tie radne snage kao resursa, ispitanici njen znaaj nisko ocenjuju i vetine i
sposobnosti svojih lanova ne prepoznaju kao svoje prednosti.
Kada se govori o niskom nivou diverzifikovanosti to se odnosi kako na pruanje
usluga mehanizacijom (koje je Vojvodini jedan od najeih vidova diverzifikacije
dohotka, ali je malo zastupljena praksa meu gazdinstvima obuhvaenim ovim
istraivanjem), tako i na zanatske i druge delatnosti. Pored toga, iako u uzorku
preovlauju meovita i nepoljoprivredna gazdinstva, preduzetnitvo nije dovoljno
razvijeno i malo je uee prihoda iz sopstvenog biznisa. Neto su vei prihodi od
dodatnog zapoljavanja pojedinih lanova, pruanja usluga, nadnica, penzija i stoga
bi se moglo rei da je prisutna tzv. distress push diverzifikacija, odnosno
diverzifikacija dohotka, a ne diverzifikacija aktivnosti. lanovi ispitivanih domai-
nstava su primorani da se povremeno angauju u dodatnim aktivnostima da bi
doprineli prihodima domainstva, ali ta angaovanja nisu stabilna i znaajna jer se
radi o sezonskim poslovima, a ne o stalnom zaposlenju. Posmatrano prema tipu
gazdinstva zainteresovanost za diverzifikaciju (u smislu pluriaktivnosti) pokazuju
pre svega meovita i nepoljoprivredna gazdinstva i obrazovaniji donosioci odluka.
Iako se po svojoj zavisnosti od poljoprivredne proizvodnje i usmerenosti na nju,
kako u sadanjosti, tako i u budunosti, uzorkom obuhvaena domainstva/gazdi-
nstva razlikuju od stanja u Pokrajini i zemlji u celini, ohrabruje injenica da je
stepen zadovoljstva postojeom situacijom relativno visok. Tako, 70% ispitivanih
ruralnih domainstava ima pozitivnu sliku o svojoj materijalnoj situaciji i oekuje
da situacija u budunosti ostane bar ista, ako se i ne popravi.
6. Literatura
1. Benjamin, D., Winters, P., Carletto, G., Covarrubias, K., Quiones, E., Zezza, A.,
Stamoulis, K., Azzari, C., and Stefania, DiGiuseppe (2010): A Cross-Country of
Rural Income Generating Activities. World Development 38 (1): 48-63
2. Bogdanov, Natalija (2004). Poljoprivreda u meunarodnim integracijama i
poloaj Srbije. DAEJ. Beograd.
3. Bogdanov, Natalija (2007). Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna
nepoljoprivredna ekonomija. UNDP. Beograd.
4. Bogdanov, N. and D. Jankovi (2013). Territorial capital of rural areas: an
example of analysis of the potential for rural tourism development in Serbia. In
kori, D.; Tomi, D. and V. Popovi (eds.) Agri-food sector in Serbia - state
and challenges. Serbian Association of Agricultural Economics & Serbian
Academy of Sciences and Arts. Belgrade.
5. Bogdanov, N. i M. Babovi (2014). Radna snaga i aktivnosti poljoprivrednih
gazdinstava. Republiki zavod za statistiku.
6. Chaplin, H., Davidova, S. and M. Gorton (2004). Agricultural adjustment and
the diversification of farm households and corporate farms in entral Europe.
Journal of Rural studies. Vol. 20:61-77
7. Connor, D, Renting, H, Gorman, M. and J. Kinsella (2006). The evolution of
rural development in Europe and the role of EU policy. In Connor, D, Renting,
59
H, Gorman, M. and J. Kinsella (ed). Driving rural development: policy and
practice in seven EU countries. Van Gorcum. Assen.
8. Cveji, S., Babovi, Marija, Petrovi, Mina, Bogdanov, Natalija i Olivera,
Vukovi (2010). Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije. UNDP.
Beograd.
9. Davis, J. and D. Pearce (2000). The Rural Non-farm Economy in Central and
Eastern Europe. Natural Resources Institute. Discussion Paper No. 2000/04.
UK.
10. Davis, J. (2006). Rural non-farm livelihoods in transition economies: emerging
issues and policies. eJADE. FAO.Rome. Vol.3.No.2. P.180-224.
11. Davis J. R. and D.J. Bezemer (2003). Key emerging and conceptual issues in
the development of the RNFE in developing countries and transition
economies. Natural Resources Institute, DFID, World Bank. Report II. UK
12. Ellis, F. (2000). The Determinants of Rural Livelihood Diversification in
Developing Countries. Journal of Agricultural Economics. Vol.51(2):289-302
13. Jankovi, D. and M. Novakov (2014). Modernization of agriculture and rural
development: a case of the farm diversification. Thematic proceedings from the
International Scientific Conference Sustainable agriculture and rural
development in terms of the republic of Serbia strategic goals realization within
the Danube region rural development an (un)limited resources. Institute of
Agricultural Economics. Belgrade. pp. 225-242.
14. Ploeg, J.D. van der (2004). Mobilizing local actors: Stakeholder activities and
networking in rural areas. In European Committee. DG VI (Ed.). Planting seeds
for rural futures. Rural policy perspectives for a wider Europe. Second
European Conference on Rural Development. Salzburg. (November 2003).
European Commission.
15. Ploeg, J. D. van der (2008). The new peasantries. Struggles for autonomy and
sustainability in an era of empire and globalization. Earthscan. London.
16. Ploeg, J. D. van der, Renting, H., Brunori, G., Knickel, K., Mannion, J.,
Marsden, Terry, de Roest, K., Sevilla-Guzmn, E. and Flaminia, Ventura
(2000). Rural development: from practices and policies towards theory.
Sociologia Ruralis. Vol 40 (4). P. 391-408.
17. Rodi, V., Bonjak, D., Jankovi, D. and J. Karapandin (2013). Demographic
Characteristics of Rural Populations in Vojvodina as a Factor of Rural
Economy Diversification, Book of Proceedings of the Seminar Agriculture and
Rural Development Challenges of Transition and Integration Processes,
Belgrade. pp 112-123.
18. Winters, P., Davis, B., Carleto, G., Coverrubias, K., Esteban J.,Quiones,
Zezza, A, Azzarri, C. and K. Stamoulis (2009): Assets, Activities and Rural
Income Generation: Evidence from a Multicountry Analysis. World
Development. Vol.37(9): 1435-1452.
19. Wiskerke, J.S.C (2004). Rural sociology in the Netherlands: past, present and
future. Agrarwirtschaft und Agrarsoziologie. 02/04. P. 39-63.
20. http://www.banat.rs/dokumenta/RRS_Banat.pdf - Regionalna razvojna strate-
gija Banat 2009-2013 (13.11.2014)
60
21. http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/uploads/contpics/OdlukaOpstineLat.pdf
(13.11.2014 )
22. www.noviknezevac.rs (13.11.2014)
23. www.banatskoarandjelovo.com (13.11.2014)
61
FARM DIVERSIFICATION: THE CASE STUDY
OF NOVI KNEEVAC MUNICIPALITY*
Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak1
Summary
The diversification of the rural economy and rural population incomes may affect
the overall economic growth and the necessary preservation of rural areas and
their functions. Empirical survey, whose results have been partially presented in the
paper, was conducted with the intention to determine: existing situation and socio-
economic characteristics of households in the municipality of Novi Knezevac in
Vojvodina, the most important problems that create risk of poverty, the possibility
of generating additional income on farms, the most common forms of diversification
of activities and income of rural households, the main push and pull factors that
influence decisions about diversification and the possibility of improvement of the
efficiency of farms towards the development of the rural economy. In this paper, the
authors deal with the analysis of part of the results obtained in mentioned empirical
study showing that in the study area, Novi Knezevac municipalitie, agriculture is
the main source of income and as such largely provides socio-economic stability of
households. A significant number of households do not intend to change their
business. Own business and entrepreneurship in general are poorly developed.
Having in mind insufficient diversification of the local rural economy and
underdeveloped job market, there is little prospects that diversification of rural
economy in the study area will increase in future.
Keywords: farm diversification, rural households, rural development, municipality

of Novi Kneevac
*This paper is part of the research conducted under the frame of projects No. III 46006 and
O 179028 financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development
of the Republic of Serbia.
1
Dejan Jankovi, PhD, Assistant professor, Jasmina Miladinov, MSc, Vesna Rodi, PhD,
Professor, Danica Bonjak, PhD, Professor; University of Novi Sad, Faculty of
Agriculture, Department of Agricultural Economics and rural Sociology, Trg Dositeja
Obradovia 8, Novi Sad, e-mail: jankovic@polj.uns.ac.rs; e-mail: jmiladinov@gmail.com;
e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs.
62
UDK: 338.43:332.2.21 Originalni nauni rad
ZNAAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG

RAZVOJA SRBIJE
Matijaevi-Obradovi Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovaevi Maja 3
Rezime
Koncept ruralnog razvoja krajem prolog veka dobija na znaaju i u razvijenim i u
zemljama u razvoju, ukljuujui Srbiju. Rad nakon predstavljanja osnovnih postulata
ruralnog razvoja u Evropskoj uniji, a potom i Srbiji, analizira pravnu regulativu koja
ureuje oblast ruralnog razvoja u Srbiji. Ruralni razvoj je svakako deo koncepta nove
razvojne filozofije Evropske unije. Ruralne oblasti u Srbiji se razlikuju u ekono-
mskom, drutvenom i demografskom smislu. Rad se bavi prednostima ali i slabostima
ruralne ekonomije Srbije, kao i ansama i pretnjama ruralne ekonomije Srbije. Cilj
ruralnog razvoja podrazumeva ubrzanje i ujednaenje razvoja ruralnih sredina u
optinama i regionu, kroz angaovanje, izgradnju i unapreenje kapaciteta lokalne
zajednice i kroz obezbeenje dvosmernog protoka informacija izmeu centralnog i
lokalnog nivoa. Znaajnu podrku ruralnom razvoju u Srbiji prua Zakon o
poljoprivredi i ruralnom razvoju, a strateki bitne aktivnosti u ovoj oblasti inkorpo-
risao je Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period
2014-2024. Oba dokumenta su analizirana u radu.
Kljune rei: ruralni razvoj, Evropska unija, Republika Srbija, pravna regulativa
Srbije u oblasti ruralnog razvoja
1. Uvod
Pojam ruralnog razvoja sree se u privrednoj praksi poslednjih nekoliko decenija, i
predstavlja znaajan izazov i za razvijene i za zemlje u razvoju. Koncept ruralnog
razvoja Srbije treba da doprinese smanjenju pritiska na urbane sredine i
ravnomernom razvoju zemlje. Intervencijama drava treba omoguiti razvoj drugih
1
Dr Jelena Matijaevi-Obradovi, docent, Pravni fakultet za privredu i pravosue u Novom
Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu; e-mail: jela_sup@yahoo.com
kontakt autor;
2
Dr Boris Kuzman, Nauni saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Volgina 15, 11060
Beograd, Telefon: +381 63 590 129, E-mail: kuzmanboris@yahoo.com
3
Dr Maja Kovaevi, docent, Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment u Novom
Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.
63
sadraja iz domena poljoprivredne proizvodnje, industrije, usluga, turizma i
zanatstva.
Prema orevi-Miloevi i Milovanovi (2012), krajem prolog veka koncept
ruralnog razvoja dobija na znaaju i u razvijenim i u zemljama u razvoju, ukljuujui
Srbiju. Pogled na politiku drutveno-ekonomskog razvoja u celini se drastino menja.
U fokusu je ne samo prevazilaenje regionalnih dispariteta i razlika izmeu urbanog
i ruralnog razvoja ve i koordinacija razvoja poljoprivrede i drugih delatnosti i usluga
u ruralnim podrujima, da bi se osigurao bolji kvalitet ivota i unapredio ivotni
standard stanovnitva racionalnim korienjem resursa i njihovim ouvanjem za
budue generacije. Ovaj integralni pristup je danas osnova svih razvojnih politika
drava EU, ijem lanstvu Srbija tei.
Cilj rada je da nakon predstavljanja osnovnih postulata ruralnog razvoja u Evropskoj
uniji, a potom i Srbiji, analizira pravnu regulativu koja ureuje oblast ruralnog
razvoja u Srbiji. Uvek je interesantno prouiti pristup jedne drave u oblastima bitnim
i za njen interni razvoj, ali i bitnim u odnosu sa drugim dravama i nadnacionalnim
regionalnim ili meunarodnim tvorevinama (poput Evropske unije). A ruralni
razvoj je svakako deo koncepta nove razvojne filozofije EU, koja je uveliko zaivela
u ovoj monoj regionalnoj integraciji.
2. Ruralni razvoj Evropske Unije

Politika ruralnog razvoja Evropske Unije razvijala se od politike koja se bavi
strukturnim problemima poljoprivrednog sektora, ka politici koje se bavi viestrukom
ulogom poljoprivrede u drutvu, odnosno, sa izazovima sa kojima se susreemo u
irem ruralnom kontekstu.
Oko 57% stanovnitva EU ivi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju preko 90%
teritorije Unije. Prosena gustina naseljenosti je od 38 stanovnika/km2 u preteno
seoskim regijama, do 125 u naglaeno seoskim regijama i 614 u preteno urbanim
regijama. U udaljenijim ili retko naseljenim oblastima, kao to je severni deo Finske,
gustina moe biti ak i 2 stanovnika/km2. Ruralne oblasti se po karakteru izuzetno
razlikuju: od prigradskih seoskih podruja, do panjaka na visokim planinama; od
mediteranskih maslinjaka i vinograda Portugala, do panjaka u tundrama Laponije.
Ruralne oblasti su veoma bogate i raznovrsne po zastupljenom predeonom diverzitetu
i kulturnom nasleu, i ogroman su rezervat ljudskih vetina i energije. Ruralne oblasti
Evrope obezbeuju vei deo evropske hrane, drvne grae i sl. Ruralna ekonomija
Evrope je vrlo raznovrsna, kao i lokalne zajednice koje na njoj zasnivaju svoj
opstanak. Ruralne oblasti su i prostor za rekreaciju evropskih graana i domain
rastuem broju turista, kako lokalnih, tako i onih inostranih (orevi-Miloevi i
Milovanovi, 2012).
Prema Miliu (2011), Evropska unija definie ruralni razvoj kao multifunkcionalni
koncept u kome ruralni razvoj, u odnosu na opte drutveni, ima etvorostruku ulogu:
- ekonomsku ulogu - ruralna podruja obezbeuju hranu i druge sirovine poljoprivre-
dnog porekla za narastajue potrebe stanovnitva uz ostvarivanje konkurentnog
dohotka. Poznat je pojam seljaka ekonomija, koja predstavlja drutveno ureen
64
sistem porodinih gazdinstava u kojem je proizvodnja u porodinim gazdinstvima
dominantan tip proizvodnje;
- ekoloku ulogu - ruralna podruja su pogodna za odrivo gazdovanje prirodnim
resursima (zemljite, voda, ume), odnosno ouvanje prirode i ivotnog ambijenta
ija je osnovna karakteristika odrivost;
- kulturoloku ulogu ruralnu zajednicu obeleava specifinost kulturnog okvira.
Karakteristike konkretne seoske zajednice su specifine, esto se ne mogu upore-
ivati i ne moemo ih smatrati reprezentantom irih drutvenih celina celokupnog
ruralnog drutva. Kulturno naslee ruralnih sredina veoma je bogato i ima iri,
nacionalni i meunarodni znaaj. Kulturoloki aspekt ruralnog razvoja dobija sve
vei i kada je re o definisanju ekonomskih potencijala ruralnog podruja i ruralnih
zajednica;
- socioloku ulogu ruralna podruja su poseban tip drutvenog sistema u kome ljudi
oseaju dublju bliskost i veze sa drugim lanovima i podruje prepoznaju kao mesto
zajednike brige i delovanja. Ovaj sistem je dugotrajan, ima kontinuitet i oekuje se
da opstane. Aktivnosti zajednice zavise od meusobne saradnje sa minimalnim kori-
enjem sankcija ili prinuda. Sistem je multifunkcionalan. Oekuje se da ostvaruje
razliite proizvode / usluge i da bude usklaen sa mnogim dimenzijama meusobnog
delovanja.
EU je u poslednjoj deceniji prolog veka zapoela radikalnije reforme Zajednike
agrarne politike - CAP-a (Common Agricultural Policy, CAP) i modifikaciju sistema
agrarne politike. Uvedena su direktna davanja, a politika ruralnog razvoja postala je
drugi stub poljoprivredne politike. Agenda 2000 (Agenda 1997) uvela je nova pravila
finansiranja, izvrila reorganizaciju mehanizma finansiranja i uvela decentralizovan
pristup fondovima. Nova reenja reformisane CAP u domenu ruralnog razvoja
potuju specifinosti i nasleene strukturne probleme novih lanica EU, to im daje
mogunost da svoj agrarni sektor prilagode novom ekonomskom i privrednom
ambijentu. Agrarni savet EU usvojio je 2005. godine fundamentalnu reformu politike
ruralnog razvoja za period 2007-2013. godina. Uspostavljena su dva nova fonda:
Evropski garantni fond u poljoprivredi, EAFG i Evropski fond za ruralni razvoj,
eAFRD. Strateki pristup EU usmeren je na poboljanje implementacije programa
podrke ruralnom razvoju i fokusira se na zapoljavanje, konkurentnost i inovacije u
ruralnim podrujima. Za pruanje pomoi zemljama kandidatima i potencijalnim
kandidatima za lanstvo u Uniju uspostavljen je novi okvir, Instrument za pretpri-
stupnu pomo, IPA. Peta komponenta IPA odnosi se na ruralni razvoj i namenjena je
zemljama kandidatima da bi se pripremile za implementaciju i upravljanje CAP-om
(Jankovi, 2009).
3. Ruralni razvoj Srbije
Republika Srbija predstavlja izrazito ruralnu zemlju, sa poljoprivrednom proizvo-
dnjom kao dominantnom privrednom granom. Postoje razliite klasifikacije i podaci,
ali okvirno oko 70-80% teritorije Republike Srbije ini ruralno podruje (Glava-
Trbi, et.al. 2010). Ruralne oblasti su optereene dugoronim problemima kao to su:
starenje stanovnitva, migracija u urbana podruja, nedovoljne investicije, domina-
65
ntnost poljoprivrede (kao osnovne ekonomske aktivnosti), zapoljavanje, obrazo-
vanje, udaljenost od potencijalnih trita i dr. Adekvatno reavanje problema ruralnih
oblasti moe da omogui zaokret ka integralnom pristupu odrivom razvoju u odnosu
na ranije dominantni sektorski pristup (eki, et.al. 2011).
Ruralne oblasti u Srbiji se razlikuju u ekonomskom, drutvenom i demografskom
smislu. Razlika je uslovljena njihovim geomorfolokim karakteristikama (planske,
brdske, ravniarske oblasti), promenama u broju stanovnika, ekonomskoj strukturi,
infrastrukturi, uslovima sredine, dostupnosti saobraaja, itd. U nastojanju da se ide-
ntifikuju njihove prednosti i slabosti, putem klaster analize izraena je tipologija
ruralnih oblasti u okviru pripreme Plana strategije ruralnog razvoja. Klaster analizom
su identifikovane etiri homogene grupe optina - regiona, kao reprezentativni tipovi
ruralnih oblasti u Srbiji:
1.) Region 1 Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda ovaj region
ima povoljne zemljine i klimatske uslove kao i odgovarajuu strukturu poljopri-
vredne proizvodnje kojom dominiraju delatnosti sa intenzivnijim korienjem kapi-
tala u odnosu na druge ruralne oblasti Srbije. U poreenju sa ostalim delovima Srbije,
ovaj region poseduje adekvatno razvijen ljudski potencijal, izraeno preduzetnitvo,
dovoljno diverzifikovan sektor industrije i dobro razvijenu fiziku i ekonomsku infra-
strukturu; kao posledica toga ovaj region ima povoljnije drutveno-ekonomske poka-
zatelje ukupnog ekonomskog razvoja, integrisaniju i napredniju privredu.
Optine koje pripadaju regionu 1 su: Sombor, Subotica, Baka Topola, Kula, Odaci,
Kanjia, Novi Kneevac, oka, Senta, Apatin, Ba, Mali Io, Ada, Kikinda, Novi
Beej, Beej, Srbobran, Vrbas, Baka Palanka, Baki Petrovac, Beoin, abalj,
Zrenjanin, Titel, Inija, Irig, id, Sremska Mitrovica, Ruma, Peinci, Vladimirci,
Bogati, Nova Crnja, itite, Seanj, Plandite, Opovo, Kovaica, Alibunar, Vrac,
Bela Crkva i Kovin.
2.) Region 2 Sektori privrede tipini za manja urbana podruja sa poljoprivredom
u kojoj se intenzivno koristi radna snaga - ovaj region obuhvata okolinu urbanih
centara i veih gradova. Opta ekonomska struktura i stopa produktivnosti odreenih
sektora su povoljniji u ovom regionu u poreenju sa drugim delovima centralne
Srbije. Uzimajui u obzir blizinu ovog regiona tritu sa velikim brojem potroaa,
struktura poljoprivredne proizvodnje je usmerena ka intenzivnoj poljoprivrednoj
proizvodnji voa, povra i proizvoda ivotinjskog porekla.
Optine koje pripadaju regionu 2 su: Loznica, Koceljeva, Ub, Lajkovac, Valjevo,
Mionica, Ljig, Aranelovac, Topola, Smederevska Palanka, Velika Plana, abari,
Svilajnac, Lapovo, Batoina, Raa, Gornji Milanovac, Poega, Arilje, Luani,
Kraljevo, Kni, Vrnjaka Banja, Trstenik, Rekovac, Varvarin, ievac, Parain i
uprija.
3.) Region 3 Privredne grane usmerene ka korienju prirodnih resursa, uglavnom
planinske oblasti prema svojim geografskim karakteristikama ovaj region je veoma
heterogen. Njegova ekonomska struktura se zasniva na eksploataciji bogatih priro-
dnih resursa rudarstvu i poljoprivredi. Nepovoljni demografski trendovi su posebna
66
karakteristika ove oblasti. Ovaj region obuhvata teritoriju Srbije koja ima najviu
stopu ruralnog siromatva i ukupne nezaposlenosti.
Optine koje pripadaju regionu 3 su: Veliko Gradite, Malo Crnie, Golubac,
Petrovac, Kuevo, Majdanpek, Kladovo, Negotin, Bor, agubica, Despotovac,
Boljevac, Zajear, Knjaevac, Soko Banja, Raanj, Aleksinac, Svrljig, Bela Palanka,
Pirot, Dimitrovgrad, Babunica, Gadin Han, Vlasotince, Crna Trava, Surdulica,
Vladiin Han, Vranje, Bujanovac, Preevo, Trgovite, Bosilegrad, Lebane ,
Medvea, Bojnik, Kurumlija, Blace, Prokuplje, itoraa, Meroina i Doljevac.
4.) Region 4 Veliki turistiki kapaciteti i loa poljoprivredna struktura Ovaj region
predstavlja onaj deo Srbije koji ima najvei turistiki potencijal i najveu stopu
uea tercijalnog sektora u ekonomskoj strukturi. Struktura poljoprivrede je prilino
nerazvijena i uglavnom je zasnovana na korienju prirodnih resursa, posebno kod
ishrane stoke.
Optine koje pripadaju regionu 4 su: Mali Zvornik, Krupanj, Oseina, Ljubovija,
Bajina Bata, Kosjeri, Uice, ajetina, Priboj, Prijepolje, Nova Varo, Ivanjica,
Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Raka, Brus i Aleksandrovac (Plan Strategije ruralnog
razvoja 2009-2013).
Prema Jankoviu (2012), u pristupu ruralnom razvoju nuno je, pre svega, uvaiti
stav da se radi o drutvenom procesu koji je dugoroan i razliit od dosadanjih
prilino uproenih centralizovanih modela planiranja ruralnog razvoja i u bliskoj
vezi je sa pitanjima koje drutvena teorija danas pokuava da problematizuje:
pitanjima regionalnog razvoja i decentralizacije, odnosno, pitanjima (neo)endogenog
i teritorijalnog razvoja; problematikom odrivog razvoja u socio-ekonomskom, eko-
lokom i svakom drugom smislu; mreama odnosa relevantnih institucija i aktera;
razliitim strategijama ivota i rada poljoprivrednih gazdinstava i domainstava
(farmerskih sistema); pitanjima nivoa i naina participacije, uloge civilnog drutva,
socijalnog kapitala, znaaja socijalne inkluzije, borbe protiv (ruralnog) siromatva i
slino.
U narednim tabelama prikazana je situacija ruralne ekonomije u Srbiji, a prema
Nacrtu strategije ruralnog razvoja 2010-2013.
Uzevi u obzir da ruralna podruja zauzimaju oko 85% teritorije Srbije i da ruralno
stanovnitvo ini vie od polovine ukupnog stanovnitva, evidentna je potreba za
daljim investiranjem u ove oblasti sa ciljem poboljanja drutvenih i ekonomskih
uslova, kako u izolovanim ruralnim podrujima koja se suoavaju sa tendencijom
depopulacije, tako i u prigradskim podrujima. Investiranje u razvoj ruralne ekono-
mije i lokalnih zajednica je vitalni faktor u cilju poboljanja kvaliteta ivota u
ruralnim sredinama putem poboljanog pristupa javnim uslugama, izgradnjom infra-
strukture i povoljnijeg poslovnog okruenja. Dosadanje strano investiranje nije bilo
povoljno za ruralni razvoj i ima prostora za poveanje. Prema podacima iz Pregleda
RS, 2012, u periodu 2001-2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u
Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra (ili oko 15 milijardi neto), od ega je oko 40%
investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni
izdaleka nije bilo dovoljan za vidljiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko
67
35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenljivih dobara i usluga, a
samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. grinfild investicije - investicije za koje se sa
poslom poinje potpuno od poetka, bez prethodne infrastrukture, poslovnih prostora
i radnika (Kosti-Stankovi, 2013).
Tabela 1. Prednosti i slabosti ruralne ekonomije Srbije (prema Nacrtu strategije ruralnog
razvoja 2010-2013)
Table 1. Advantages and weakness of rural economy of Serbia
Prednosti Slabosti
Prirodne/klimatske Prirodne/klimatske
- Srbija je jedna od pet evropskih centara - Neadekvatno upravljanje otpadom
biodiverziteta - Ekstremne klimatske pojave poslednjih
- Granii se sa etiri zemlje lanice EU godina (sue, poplave i sl.)
- Poseduje predele izuzetnih prirodnih - Starenje stanovnitva i depopulacija
odlika ruralnih oblasti
- Veliki broj banja i termalnih izvora Trgovinske/komercijalne
- ume, reke, jezera, mogunost lova, - Nereeni imovinsko-pravni odnosi u
ribolova seoskim domainstvima (nedostatak
Trgovinske/komercijalne katastara)
- Usmerenost poljoprivrednih gazdinstava - Nedostatak preduzetnitva i strunosti u
ka izvozu ruralnim oblastima
- Sirovine osigurane domaom - Slabo polje istraivanja i razvoja u
proizvodnjom mnogim kompanijama
Strukturne/stav drutva - Malo domae trite
- Pojedine snane domae kompanije - Slaba diverzifikacija delatnosti u pogledu
- Potencijali za seoski turizam i druge ruralne ekonomije
specijalizovane oblike turizma - Visoka stopa inflacije u poreenju sa EU
- Dinamini proizvoai specijalizovanih Strukturne/stav drutva
proizvoda - Nedostatak obima proizvodnje u
- Ouvana lokalna tradicija i seoski predeli poreenju sa konkurentima na svetskom
Regulatorne/politike tritu
- Postoje sistemi oznaka kvaliteta za neke - Nedostatak novog nacionalnog
proizvode prostornog plana
- Status zemlje potencijalnog kandidata za - Neadekvatna infrastruktura (posebno u
ulazak u EU ruralnim oblastima)
- Nizak nivo obrazovanja i obuavanja u
ruralnim oblastima
- Visoka stopa nezaposlenosti u ruralnim
oblastima
Izvor: Kosti Stankovi Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj primena marketinga u
funkciji uspenog privlaenja stranih investicija u ruralna podruja Srbije, Stalna
konferencija gradova i optina Savez gradova i optina Srbije, Beograd
Za Srbiju, proces pridruivanja Evropskoj Uniji predstavlja ogroman izazov. Faktori
koji degradiraju status Srbije vezani su za "ad hoc" koncept agrarne politike,
nedostatak baze kapitala, centralizovan sistem javnih finansija i manjak finansijskih
resursa na regionalnim i optinskim nivoima, variranje obima i kvaliteta sirovinske
proizvodnje, slab bankarski sistem, sporu izgradnju privredne infrastrukture, te sporo
prilagoavanje zakonodavnog okvira (Drobnjakovi, 2012).
68
Adekvatno reavanje problema ruralnih oblasti moe omoguiti usmeravanje na
aspekt integralnog pristupa odrivom razvoju, a na raun ranijeg, sektorskog pristupa.
U ovom procesu poboljanje konkurentnosti ruralnih oblasti ima veliku ulogu. Da bi
pak ovaj korak usledio, potrebno je promovisati odrivi ruralni razvoj i stvoriti nove
mogunosti zaposlenja, dalje, poboljati uslove poslovanja, naroito kroz uvoenje i
primenu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologijom. U kontekstu ree-
nog veoma je bitna i podrka nepoljoprivrednim aktivnostima u ruralnim oblastima,
ali i adekvatna interaktivna usmerenost poljoprivrednih i nepoljoprivrednih akti-
vnosti.
Tabela 2. anse i pretnje ruralne ekonomije Srbije (prema Nacrtu strategije ruralnog
razvoja 2010-2013)
anse Pretnje
Prirodne/klimatske Prirodne/klimatske
- Prilike za bolju zatitu prirodne sredine - Smanjivanje povrina pod umama
- Podsticaji poljoprivrednicima u cilju - Unitavanje ivotne sredine
zatite ivotne sredine
Trgovinske/komercijalne Trgovinske/komercijalne
- Sve vee meunarodno trite turizma, - Brze promene u trendovima potronje
seoskog/eko turizma itd. - Sve vea konkurencija na meunarodnim
- Novi trendovi stvaraju nove trine tritima
politike, npr. sve vea potranja za - Nedostatak radne snage u nekim
organskim i nacionalnim prehrambenim specijalizovanim delatnostima ruralne
proizvodima i tradicionalnim ekonomije (npr. u turizmu)
prehrambenim proizvodima sa oznakom - Pritisak na mare profita od strane
geografskog porekla multinacionalnih kompanija
- Mogua konkurentna prednost koja - Trokovi i potekoe osnivanja novih
proizilazi iz zahteva koji se tiu firmi
bezbednosti hrane, zatite ivotne - Pojavljivanje snanih meunarodnih
sredine i dobrobiti ivotinja brendova na integrisanom evropskom
- Prilike za razliite oblike turizma i tritu moe predstavljati pretnju srpskim
rekreacije uslunim delatnostima
- Razvoj malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva u ruralnim oblastima Regulatorne/politike
Strukturne/stav drutva - Sve vie zastoja na polju razvoja
- Udruivanje preduzea stvara dobru infrastrukture
priliku za poveanje obima na polju - Sve otrija ogranienja u pogledu zatite
proizvodnje, prerade i plasmana ivotne sredine
proizvoda/trgovine - Problemi pristupa tritima zbog brige o
- Bolja diverzifikacija ruralnih oblasti bezbednosti i higijeni
- Dostupnost IPA fondova za adekvatna
ulaganja
- Prekogranina saradnja i meunarodni
projekti
Izvor: Kosti Stankovi Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj primena marketinga u
69
Polazna osnova i solidan temelj mera koje e dalje biti primenjivane u cilju unapre-
enja ruralnog razvoja, obezbeivanja podrke ruralnom razvoju, trasiranja pravca
buduih reformi poljoprivrednog sektora, kao i drugih bitnih aktivnosti u navedenim
oblastima, jesu aktuelni zakonski tekstovi, ali i razvojni ciljevi i prioriteti odreeni
uz puno uvaavanje principa odrivog razvoja i nove uloge poljoprivrede u ekonomiji
i drutvu, sadrani u multifunkcionalnom konceptu razvoja, a uoblieni u stratekom
dokumentu iz navedene oblasti.
4. Znaaj pravne regulative u oblasti ruralnog razvoja Srbije

Na prvom mestu, predstavie se znaaj Nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog
razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.
U nastojanju da se to jasnije trasira pravac buduih reformi poljoprivrednog sektora
u sklopu spoljnih i unutranjih izazova sa kojima se on suoava, kao i da definie
mere i aktivnosti za obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina, Mini-
starstvo poljoprivrede umarstva i vodoprivrede Republike Srbije je pokrenulo izradu
ovog stratekog dokumenta. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period
20142024. godine, kao osnovni i dugoroni strateki dokument, definie ciljeve,
prioritete i okvire politikih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i
ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definie okvir budetske podrke
(ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odraava razvojno opredeljenje
nove Strategije. Ovim dokumentom uspostavie se temelji nove poljoprivredne poli-
tike, definisane u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na
liniji jasnog opredeljenja resornog Ministarstva za postepeno preuzimanje modela
evropske podrke poljoprivredi (Strategija).
Izrada ove Strategije motivisana je potrebom da se novim konceptom poljoprivredne
politike reaguje na unutranje i spoljne izazove, kao to su:
potreba da se smanji zaostajanje u tehnolokom razvoju za konkurentskim
zemljama i omoguio efikasnije suoavanje poljoprivrednog sektora sa efektima
klimatskih promena;
neophodnost poveanja efikasnosti prehrambenog lanca i konkurentnosti
poljoprivredno-prehrambenog sektora;
obezbeivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruenja za poljoprivrednike i
druge preduzetnike;
ostvarivanje ekonomskih, ekolokih i socijalnih ciljeva odrivog razvoja, u
emu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto;
spremnost da se odgovori na zahteve proizale iz procesa prikljuivanja STO i
EU.
Da bi uspeno odgovorila ovim izazovima, Strategija ima za cilj da definie:
1. pravce budueg razvoja poljoprivrede i preraivake industrije, bazirane na
konceptu odrivog razvoja, koji snano afirmie ouvanje ivotne sredine i odrivo
upravljanje prirodnim resursima;
70
2. model podrke koji bi vodio ubrzavanju razvoja poljoprivredno-prehrambenog
sektora, koji ima znaajne potencijale za poveanje obima proizvodnje i dugorono
odriv rast konkurentnosti u okruenju irem od lokalno-regionalnog;
3. pravce buduih reformi poljoprivredne politike i institucionalnog okvira, u tri
najvanija segmenta:
- Reforma poljoprivredne politike u smislu identifikacije ciljeva i uvoenja instru-
menata agrarne politike, koji omoguavaju dinamino restrukturiranje sektora, efika-
sno pribliavanje EU integracijama putem postepenog usklaivanja politike sa princi-
pima Zajednike poljoprivredne politike i modernu ulogu drave u upravljanju
razvojem poljoprivrede i ruralnih sredina;
- Usvajanje i potpuna primena zakonodavnog okvira koji omoguuje pravnu osnovu
kako za izvoenje same Strategije, tako i za usklaivanje nacionalnog zakonodavstva
sa EU legislativom Acquis communautair;
- Institucionalne reforme koje bi reformom postojeih i izgradnjom nedostajuih
delova institucionalnih struktura, omoguile ostvarivanje stratekih ciljeva, efikasnu
primenu odabrane politike i usklaivanje administrativnih struktura sa zahtevima EU
(Strategija).
Strategija pored uvodnog dela sadri i etiri glavne celine:
1. Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim podrujima
2. Swot analiza i razvojni izazovi
3. Vizija razvoja i strateki ciljevi
4. Mere i aktivnosti za realizaciju stratekih ciljeva.
Strateka dokumenta na koja se Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja oslanja su:
Strategija poljoprivrede Republike Srbije iz 2005. godine, Nacionalni program
poljoprivrede Republike Srbije za period 20102013., usvojen 2010. godine, Nacio-
nalni program ruralnog razvoja za period 20112013., usvojen 2011. godine, Nacio-
nalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje iz 2010. godine, Strategija razvoja
umarstva Republike Srbije iz 2006. godine, Strategija biodiverziteta Republike
Srbije za period 20112018 i Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih
resursa i dobara u Republici Srbiji za period 20122021 (Strategija).
Usvajanje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja predvieno je lanom 4. Zakona
o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. glasnik RS, br. 41/2009 i 10/2013 - dr.
zakon):
- Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije odreuju se
dugoroni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje trine ekonomije, pove-
anje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti.
- Strategija se usklauje sa stratekim dokumentima Republike Srbije.
- Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje 10 godina.
- Ministarstvo prati realizaciju Strategije i predlae njeno usklaivanje sa realnim
potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
71
Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju ureuju se: ciljevi poljoprivredne
politike i nain njenog ostvarivanja, vrste podsticaja u poljoprivredi, uslovi za ostva-
rivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdi-
nstava, evidentiranje i izvetavanje u poljoprivredi, integrisani poljoprivredni
informacioni sistem, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona (lan 1.).
Zakon pored osnovnih odredbi ima sledee celine: Poljoprivredna politika i plani-
ranje razvoja poljoprivrede; Uprava za agrarna plaanja; Podsticaji; Korienje
podsticaja; Registar poljoprivrednih gazdinstava; Evidentiranje i izvetavanje u
poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem; Nadzor i Kaznene
odredbe.
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i
aktivnosti koje preduzimaju nadleni organi, u cilju:
1) jaanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tritu;
2) obezbeivanja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;
3) obezbeivanja podrke ivotnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu
svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tritu;
4) obezbeivanja podrke ruralnom razvoju;
5) zatite ivotne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje (lan 3).
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije sprovode se
realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacio-
nalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj.
Nacionalnim programom za poljoprivredu utvruju se srednjoroni i kratkoroni
ciljevi poljoprivredne politike, nain, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih
ciljeva, oekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja.
Nacionalni program, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne moe
biti dui od sedam godina (lan 5.)
Nacionalni program ruralnog razvoja sadri mere i druge aktivnosti, kao i oekivane
rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja. Nacionalni program
ruralnog razvoja, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne moe biti
dui od sedam godina (lan 6).
5. Zakljuak
Cilj ruralnog razvoja podrazumeva ubrzanje i ujednaenje razvoja ruralnih sredina u
optinama i regionu, kroz angaovanje, izgradnju i unapreenje kapaciteta lokalne
zajednice i kroz obezbeenje dvosmernog protoka informacija izmeu centralnog i
lokalnog nivoa.
Unapreenjem ruralnog razvoja postie se nekoliko ciljeva. Pre svega, to je obezbe-
enje pristupa informacijama od znaaja za ruralne sredine o politici razvoja poljo-
privrede i sela, kao i drugim dravnim i evropskim politikama od znaaja za ruralno
stanovnitva. Zatim, to je stalno informisanje i demonstriranje dobrih praksi i uspe-
nih inicijativa irom Srbije, radi sticanja znanja i podsticaja kreativnosti i novih ideja
72
za iskoriavanje i razvoj postojeih potencijala za ruralni razvoj na lokalnom nivou.
Potom, neophodno je obezbediti punu ravnopravnost svim ruralnim sredinama
optine u smislu korienja korienja sredstava fondova za razvoj poljoprivrede. Na
kraju, edukativni aspekt zauzima posebno mesto. Naime, potrebno je obezbediti
stalno usavravanje uesnika u procesima ruralnog razvoja i unapreenje sistema
njenog funkcionisanja, kroz raznovrsnu edukaciju u oblasti metodologije rada i
sprovoenju pojedinih projekata od optinskog i regionalnog znaaja.
U navedenim aktivnostima polazni okvir predstavlja Zakon o poljoprivredi i rura-
lnom razvoju, a strateki bitne aktivnosti inkorporisao je Nacrt Strategije poljopri-
vrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.
6. Literatura:
1. Drobnjakovi, M. (2012): Rastui znaaj ruralnog bankarstva kao kanala finansiranja
poljoprivrede, Agroekonomika, br. 56/2012, str. 112-121, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad
2. orevi-Miloevi S., Milovanovi J. (2012): Odrivi turizam u funkciji ruralnog
razvoja - Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji, Fakultet za
primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd, Vrac, Budimpeta
3. eki, S., Jovanovi, S., Krsti, B. (2011). Neke determinante kreiranja politike i
strategije odrivog ruralnog razvoja, Tematski zbornik Agrarna i ruralna politika u
Srbiji nunost ubrzanja reformi (ur. Danilo Tomi, Miladin M. evarli, Stanislav
Zeki), DAES Drutvo agrarnih ekonomista Srbije, Univerzitet u Novom Sadu -
Ekonomski fakultet, Beograd, Novi Sad, 49-64
4. Glava-Trbi, D., Pejanovi, R. i Maksimovi, G. (2010): Ruralni razvoj i lokalni
ekonomski razvoj srbije (stanje, problemi, perspektive), Agroekonomika, br. 47-
48/2010, str. 80-91, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
5. Jankovi, S.: Evropska unija i ruralni razvoj Srbije, Institut za primenu nauke u
poljoprivredi, Beograd, 2009
6. Jankovi Dejan (2012): Ekoloke dimenzije ruralnog razvoja, Teme, Godina
XXXVI, . 2, Ni, 627-642
7. Kosti Stankovi Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj primena marketinga u
8. Mili, B.: Ruralni razvoj praktikum za lokalne aktere, Stalna konferencija
gradova i optina, Beograd, 2011
9. Nacrt strategije ruralnog razvoja 20102013, Republika Srbija, Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Beograd, 2009
10. Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014-2024,
Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede , Beograd,
2013
11. Plan Strategije ruralnog razvoja 2009-2013, Republika Srbija, Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Beograd, 2009
12. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, "Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 10/2013 -
dr. zakon
73
THE IMPORTANCE OF LEGAL FRAMEWORK IN THE FIELD OF
RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA
Matijaevi-Obradovi Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovaevi Maja 3
Summary
At the end of the last century the concept of rural development gained importance in
both developed and developing countries, including Serbia. After the presentation of
the basic postulates of Rural Development in the European Union and Serbia, this
paper analyzes the legal framework that governs the area of rural development in
Serbia. Rural development is certainly part of the concept of a new development
philosophy of the European Union. Rural areas in Serbia are different in economic,
social and demographic terms. The paper deals with the advantages and weaknesses
of the rural economy of Serbia and the opportunities and threats of the rural economy
of Serbia. The objective of rural development involves accelerating and unification
of development of rural areas in municipalities and regions, achieved through
recruitment, development and improvement of the capacity of local communities, and
also through the provision of two-way flow of information between the central and
local levels. Significant support for rural development in Serbia is provided by
Agriculture and Rural Development Law. Also, strategically important activities in
this area are incorporated in the Draft Strategy for Agriculture and Rural
Development of the Republic of Serbia for the period 2014-2024. Both documents are
analyzed in the paper.
Key words: Rural Development, the European Union, the Republic of Serbia, Serbian
legal framework in the field of rural development
1
Jelena Matijaevi-Obradovi, PhD, Assistant Professor, The Faculty of Law for Commerce
and Judiciary, The Universitey of Bussines Academy, Novi Sad;
E-mail: jela_sup@yahoo.com contact author;
2
Boris Kuzman, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Volgina 15, 11060
Belgrade, Phone: +381 63 590 129, E-mail: kuzmanboris@yahoo.com
3
Maja Kovaevi, PhD, Assistant Professor, Faculty of Economics and Engineering
Management in Novi Sad, The Universitey of Bussines Academy;
E-mail: majaskovacevic5@gmail.com.
74
UDK: 336.226.142 Originalni nauni rad
OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUTAVA U

LIKVIDACIJI I STEAJU*
Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili**
Rezime
Likvidacija i steaj predstavljaju naine prestanka rada privrednih drutava.
Likvidacija privrednog drutva moe se sprovesti samo ukoliko drutvo raspolae
sa imovinom koja je dovoljna za potpuno izmirenje svih njegovih obaveza to kod
privrednih drutva u steaju, u najveem broju, nije mogue ostvariti. Usled ovoga,
po pravilu, kod likvidacije se javlja likvidacioni ostatak kao imovina koja je pre-
ostala nakon podmirenja obaveza prema poveriocima pripada vlasnicima drutva.
Iako se likvidacija i steaj razlikuju u pravnom smislu u pogledu pokretanja postu-
pka, nadlenosti i organa koji ih sprovode i nainu namirenja poverilaca, prema
naim propisima, na isti nain se oporezuje dobit privrednih drutava ako su u li-
kvidaciji ili steaju. U postupku oporezivanja dobiti privrednih drutava u likvi-
daciji, odnosno steaju primenjuje se imovinski princip tj. oporeziva dobit se
utvruje kao razlika izmeu vrednosti imovine na kraju postupka likvidacije na
njegovom poetku. Ovo znai da se oporeziva dobit utvruje na osnovu bilansa
stanja to se razlikuje od uobiajenih situacija, kada privredna drutva nisu u likvi-
daciji i steaju, u kojima se porez na dobit utvruje na osnovu bilansa uspeha.
Kljune rei: likvidacija, porez na dobit, likvidacioni ostatak
1. Uvod
Likvidacija, odnosno steaj predstavljaju postupke koji dovode do prestanka rada
privrednih drutava. Vanost ovih postupaka posebno je pojaana u vreme ekono-
mskih kriza kada veliki broj privrednih drutava prestaje sa radom usled steaja,
odnosno likvidacije. Pravni, raunovodstveni i poreski aspekti likvidacije, odnosno
steaja, predmet su istraivanja velikog broja naih i stranih autora (Barkoczy,
Trethewey i Bennet, 2002; Damodaran, 2005; Horne i Wachowicz, 2001; Popov-
*
Istraivanje je izvreno u okviru projekata: Odriva poljoprivreda i ruralni razvoj u
funkciji ostvarivanja stratekih ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona
finansiranog od Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj RS, III-46006.
**
Dr Nedeljko Tica, redovni profesor, dr Vladislav Zeki, vanredni profesor, mr Dragan
Mili, asistent, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovia 8, 21 000 Novi Sad,
+2812148533510, tica@polj.uns.ac.rs.
75
Ili Gordana, 2012; Popovi, 2014; Radii i Raievi, 2011; Rankovi, 1996;
Slovi i Mrdak, 2012; Vasiljevi, 2012; Wrappe, Dougherty i Hill, 2000).
Iako dovode do istog rezultata prestanka obavljanja delatnosti, postoje znaajne
razlike izmeu likvidacije i steaja privrednih drutava. Steaj se, prema vaeem
Zakonu o steaju, pokree ako postoji trajnija ili pretea nesposobnost plaanja,
prezaduenost, ne postupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan
reorganizacije izdejstvovan na prevaru ili nezakonit nain. Za razliku od steajnog,
postupak likvidacije privrednog drutva sprovodi se ako postoji izvesnost da e
drutvo iz svoje imovine izmiriti sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko to nije
mogue, likvidacija prerasta u steaj, odnosno privredno drutvo u likvidaciji
postaje drutvo u steaju. Imajui u vidu ovakav karakter likvidacije, kao postupka
prestanka rada privrednog drutva, moe se oekivati da se na kraju likvidacije
pojavi likvidacioni ostatak kao iznos imovine koja je preostala nakon podmirenja
svih obaveza prema poveriocima. S druge strane, iako postoje znaajne razlike u
postupku likvidacije u odnosu na steaj (pokretanje postupka, nadlenosti i organa
koji ih sprovode i nain namirenja poverilaca), prema naim propisima, na isti nain
se oporezuje dobit privrednih drutava ako su u likvidaciji ili steaju.
Privredna drutva koja nisu u likvidaciji, odnosno steaju na osnovu bilansa uspeha
sastavljaju poreski bilans u okviru kojeg utvruju i plaaju porez na dobiti (tzv.
samooporezivanje). Preciznije reeno, neto dobit koja je prikazana u bilansu uspeha
privrednog drutva koriguje se za priznate rashode, odnosno prihode prema pore-
skim propisima i na taj nain se utvruje osnovica poreza na dobit. Meutim, u
postupku likvidacije, odnosno steaja naih privrednih drutava, porez na dobit se
ne utvruje na osnovu korigovane neto dobiti iz bilansa uspeha, nego primenom
poreske stope na osnovicu koju ini razlika izmeu vrednosti imovine na kraju
likvidacionog ili steajnog perioda i na njegovom poetku. Ovo znai da je u po-
stupku likvidacije ili steaja prihvaen imovinski princip, odnosno da se oporeziva
dobit utvruje na osnovu bilansa stanja, odnosno promena u imovini koje su nastale
na kraju u odnosu na poetak postupka likvidacije, odnosno steaja.
2. Metod rada i izvori podataka

Proces oporezivanja preduzea u postupku likvidacije, odnosno steaja /u daljem
tekstu likvidacije/ prikazuje se na primeru jednog privrednog drutva. Pretpostavlja
se da je dan otvaranja postupka likvidacije 31. maj 2013. godine, a da je 30.
septembra 2014. godine ceo postupak okonan. U vezi oporezivanja porezom na
dobit razlikuju se dva perioda. Prvi period je period pre poetka postupka likvida-
cije koji poinje od poslednjeg dana prethodne godine, kao dana kada je sastavljen
poslednji poreski bilans pre likvidacije, do dana poetka likvidacionog bilansa /31.
decembar 2012. godine 31. maj 2013.godine/.Za ovaj poreski period sastavljaju se
raunovodstveni izvetaji i poreski bilans, odnosno utvruje se porez na dobit
prema postupku odnosno pravilima koji su uobiajeni za privredna drutva u
redovnom poslovanju. Drugi period obuhvata period u kome se odvija postupak
likvidacije /31. maj 2013. godine - 30. septembar 2014.godine/. U okviru ovog
perioda dobit privrednog drutva u likvidaciji se utvruje kao pozitivna razlika
izmeu stanja imovine drutva na dan 31. decembra 2013. godine i na dan
76
otpoinjanja postupka likvidacije /31. maj 2013.godine/, kao i za period nakon toga
do okonanja postupka likvidacije /od 31. decembra 2013. godine do 30. septembra
2014.godine/.
3. Rezultati istraivanja sa diskusijom

U pretpostavljenom primeru, redovni raunovodstveni izvetaji, odnosno poreski
bilans sastavljaju se za period od 01. januara 2013. godine do 31. maja 2013.
godine. Istovremeno se utvruje stanje imovine na poetku likvidacionog postupka.
Poslednji raunovodstveni izvetaj pre otpoinjanja postupka likvidacije je veoma
znaajan. Na osnovu njega utvruje se obaveza poreza na dobit za period pre
likvidacije, a sa druge strane, u okviru istog izvetaja, utvruje se stanje imovine na
poetku likvidacionog perioda to je osnova za budue obraune dobiti u periodu
likvidacije. Moe se javiti dilema u pogledu primene meunarodnih raunovo-
dstvenih standarda, odnosno pitanje kako izvriti vrednovanje stalne imovine
imajui u vidu predstojei postupak likvidacije. Prema naim propisima, predvieno
je da se, u celokupnom periodu - na dan otvaranja, za vreme i na dan zakljuenja
likvidacionog postupka, vrednovanje imovine koja ini likvidacionu masu vri u
visini oekivanog unovenja. Razlike u vrednosti imovine nastale usled promene
naina vrednovanja obuhvataju se u okviru prihoda odnosno rashoda, a u bilansu
stanja prikazuju se korigovane vrednosti /tab. 1/.
Tabela 1. Bilans stanja privrednog drutva na dan likvidacije - 31. maj 2013. godine
Table 1. The balance sheet for the company on the day of the liquidation 31/05/2013
Korigovani iznos
Redni broj Opis
/000 dinara/
1 Poljoprivredno zemljite 10.000
2 Graevinski objekti 25.000
3 Postrojenja i oprema 15.000
4 Viegodinji zasadi 4.500
5 Osnovno stado 1.800
6 STALNA IMOVINA 56.300
7 Zalihe materijala 1.400
8 Gotovi proizvodi 2.500
9 Potraivanja od kupaca 1.200
10 Tekui raun 800
11 OBRTNA IMOVINA 5.900
12 UKUPNA AKTIVA 62.200
13 Kapital 16.400
14 Dugorone finansijske obaveze 12.100
15 Kratkorone finansijske obaveze 29.200
16 Obaveze prema dobavljaima 4.500
17 UKUPNA PASIVA 62.200
Stanje imovine, kao i ostvareni uspeh u poslovanju tokom likvidacije, u periodu od
31. maja 2013. godine do 31. decembra 2013. godine, daje se u sledeim tabelama
/tab. 2-3/.
77
Tabela 2. Bilans stanja privrednog drutva u likvidaciji na dan 31. decembar 2013. godine
Table 2. The balance sheet of the company on the day of the liquidation 31/12/2012
Redni broj Opis Iznos /000 dinara/
1 Poljoprivredno zemljite 5.000
2 Graevinski objekti 12.000
3 Postrojenja i oprema 5.000
4 Viegodinji zasadi 0
5 Osnovno stado 0
6 STALNA IMOVINA 22.000
7 Zalihe materijala 400
8 Gotovi proizvodi 500
9 Potraivanja od kupaca 200
10 Tekui raun 15.000
13 Kapital 16.400
14 Dugorone finansijske obaveze 0
15 Kratkorone finansijske obaveze 17.200
16 Obaveze prema dobavljaima 4.500
Tabela 3. Bilans uspeha privrednog drutva u likvidaciji u periodu od 31.05 31.12.2013.
godine
Table 3. The profit and loss account of the company in liquidation for the period 31/05
31/12/2013
1 Ukupni prihodi 186.100
2 Ukupn rashodi 179.500
3 Dobit 6.600
Uoava se da je privredno drutvo u likvidaciji u ovom periodu, prema bilansu
uspeha, ostvarilo dobit u iznosu od 6.600 hiljada dinara. Meutim, nije ostvarena
dobit prema poreskim propisima jer je imovina na dan 31. decembra 2013. godine
manja od imovine na dan poetka likvidacije /31. maja 2013.godine/ za 24.100
hiljada dinara /tab. 4/.
Tabela 4. Obraun dobiti prema poreskim propisima
Table 4. The profit and loss account in accordance with tax regulations.
1 Stanje imovine na dan 31.12.2013. 38.100
3 Dobit -24.100
U skladu sa ovim obraunom u ovom poreskom periodu ne postoji obaveza
obrauna i isplate poreza na dobit. U periodu od 31. decembra 2013. godine do dana
okonanja likvidacije - 30. septembra 2014. godine ostvareni su rezultati koji se
daju u tabelama 5-6.
78
Tabela 5. Bilans stanja privrednog drutva u likvidaciji na dan okonanja likvidacije 30.
septembar 2014. godine
Table 5. The balance sheet of the company in liquidation on the last day of the liquidation
30/09/2014.
1 Poljoprivredno zemljite 0
2 Graevinski objekti 0
3 Postrojenja i oprema 0
4 Viegodinji zasadi 0
5 Osnovno stado 0
6 STALNA IMOVINA 0
7 Zalihe materijala 0
8 Gotovi proizvodi 0
9 Potraivanja od kupaca 0
10 Tekui raun 16.400
13 Osnovni kapital 16.400

14 Dugorone finansijske obaveze 0
15 Kratkorone finansijske obaveze 0
16 Obaveze prema dobavljaima 0
Tabela 6. Bilans uspeha privrednog drutva u likvidaciji u periodu od 31.12.2013
30.09.2014. godine
Table 6. The profit and loss account of the company in liquidation for the period
31/12/2013 30/9/2014.
1 Ukupni prihodi 15.100
2 Ukupni rashodi 14.900
3 Dobit 200
Privredno drutvo u likvidaciji je, kao i u prethodnom periodu, ostvarilo pozitivan
finansijski rezultat prema bilansu uspeha u iznosu od 200 hiljada dinara. Oporeziva
dobit nije ostvarena u ovom periodu jer je imovina na dan okonanja likvidacije-30.
septembra 2014. godine manja od imovine na dan poslednjeg obrauna /31.
decembra 2013.godine/ za 21.700 hiljada dinara /tab. 7/.
Tabela 7. Obraun dobiti prema poreskim propisima
Table 7. The profit and loss account in accordance with tax regulations.
3 Dobit -21.700
Uoava se da je privredno drutvo u likvidaciji, na osnovu bilansa uspeha, tokom
likvidacije u oba perioda ostvarilo dobit. Meutim, ova ostvarena dobit nije predmet
oporezivanja jer se dobit izraunava kao pozitivna razlika imovine na kraju u
odnosu na poetak postupka likvidacije, odnosno ako se period likvidacije prenosi u
sledeu godinu obraun dobiti se, u prvom delu, zavrava sa 31. decembrom tekue
79
godine, a u drugom delu obuhvata period od 31. decembra tekue godine do dana
okonanja likvidacionog postupka. Bitno je uoiti da, ako ne postoji pozitivna
razlika vrednosti imovine na kraju u odnosu na poetak perioda likvidacije, onda
nema dobiti niti poreza na dobit jer je vrednost imovine na kraju perioda smanjena
u odnosu na stanje na poetku likvidacije. U vezi sa iznosom imovine koji se koristi
prilikom obrauna poreza na dobit u postupku likvidacije korisne su dve napomene.
Prva se odnosi na razgranienje pojma imovine koja se moe pojaviti kao bruto
imovina /imovina koja se ne umanjuje za obaveze/ ili kao neto imovina /kapital
imovina koja se ne umanjuje za obaveze/. Prema naim propisima, prilikom
obrauna poreza na dobit privrednog drutva u likvidaciji koristi se bruto imovina,
odnosno imovina koja se ne umanjuje za obaveze. Druga napomena je povezana sa
osnovnim ciljem postupka likvidacije. Naime, likvidacija se pokree ako privredno
drutvo ima dovoljno imovine da podmiri sve obaveze prema poveriocima. Imovina
drutva se, na poetku postupka likvidacije, ne nalazi u novanom obliku jer je
najvei deo imovine u materijalnom obliku /stalna i obrtna imovina/. Ovo, sa
stanovita oblika imovine privrednog drutva, znai da se u postupku likvidacije
javlja neodlona potreba da se imovina iz materijalnog oblika to pre pretvori u
novani oblik kako bi se izmirile obaveze prema poveriocima.
Postoji mogunost da se obaveze prema poveriocima, u postupku likvidacije, izmire
i prenosom imovine, ali se moe oekivati da e najvei broj poverilaca traiti da se
obaveza prema njima izmire u novcu. Usled ovoga moe se oekivati da se
struktura bilansa stanja privrednog drutva u likvidaciji menja u pravcu ubrzanog
pretvaranja nematerijalnih i materijalnih oblika imovine u novana sredstva. U
naem primeru, na dan zakljuenja postupka likvidacije /30. septembar
2014.godine/, celokupna imovina privrednog drutva se sastoji samo od novanih
sredstava.
Naim poreskim propisima posebno je ureen poreski tretman likvidacionog
ostatka. Likvidacioni ostatak je vrednost imovine koja preostaje nakon to se izmire
sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko je likvidacioni ostatak vei od vrednosti
uloenog kapitala, preostali iznos smatra se dividendom koju ostvaruju vlasnici
privrednog drutva, a za koju drutvo u likvidaciji mora obraunati porez na
dohodak graana /porez na prihode od kapitala/. Ako se likvidacioni ostatak javlja u
obliku novanih sredstava, iznos novanih sredstava umanjuje se za vrednost
uloenog kapitala osnivaa drutva prema registarskim podacima agencije za pri-
vredne registre. Na taj nain dobija se iznos dividendi kao prihoda od kapitala koji
pripada vlasnicima privrednog drutva nakon okonanja postupka likvidacije, odno-
sno prestanka postojanja privrednog drutva. Ukoliko je likvidacioni ostatak manji
ili jednak uloenom kapitalu osnivaa drutva pripada osnivaima, nema status divi-
dendi osnivaa i nije predmet oporezivanja porezom na prihode od kapitala /tab 8/.
Likvidacioni ostatak u nenovanom obliku, pre umanjenja za vrednost uloenog
kapitala, vrednuje se /prethodno/ po trinoj vrednosti na dan donoenja odluke o
raspodeli likvidacionog ostatka. Nakon ovoga, sprovodi se isti postupak kao kada je
likvidacioni ostatak u novanom obliku.
80
Dobijeni rezultati istraivanja pokazuju da postoje znaajne specifinosti opore-
zivanja dobiti u postupku likvidacije. Imajui u vidu da se dobit, kao poreska
osnovica, utvruje kao razlika izmeu vrednosti imovine na kraju u odnosu na
poetak perioda likvidacije vano je na koji se nain priznaje i meri svaki od oblika
imovine. Osnovni zadatak u postupku likvidacije je unovenje svih oblika imovine.
Ovo znai da poslovna strategija u vrednovanju imovine treba da bude u smeru
vrednosti oekivanog unovenja.
Tabela 8. Obraun dividendi nakon okonanja likvidacionog postupka
Table 8. The dividends account after the end of the liquidation procedure.
1 Likvidacioni ostatak 16.400
2 Uloeni kapital 16.400
3 Dividende 0
4. Zakljuak
Na odabranim primerima prikazan je postupak oporezivanja dobiti preduzea u
likvidaciji i steaju. Iako postoje znaajne razlike kada je u pitanju postupak likvi-
dacije u odnosu na steaj, prema naim poreskim propisima, na isti nain se
oporezuje dobit privrednog drutva u likvidaciji i steaju. Poreska osnovica poreza
na dobit privrednih drutava u likvidaciji i steaju je razlika izmeu vrednosti
imovine na kraju u odnosu na poetak likvidacije. Poreskim propisima u Republici
Srbiji posebno je ureen poreski tretman likvidacionog ostatka kao imovine koja
preostaje nakon to se izmire sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko je likvida-
cioni ostatak vei od vrednosti uloenog kapitala, preostali iznos smatra se divi-
dendom koju ostvaruju vlasnici privrednog drutva, a za koju drutvo u likvidaciji
mora obraunati porez na dohodak graana /porez na prihode od kapitala/.
5. Literatura
1. Barkoczy S., Trethewey J., Bennet M., Liquidations income tax issues, Journal
of Australian Taxation, 2002.
2. Brealey, R, Myers, C, Marcus, A.: Osnove korporativnih financija, Mate,
Zagreb, 2007.
3. Damodaran, A.: Korporativne finansije Teorija i praksa, Modus- Centar za
statistika istraivanja i prognoze, Podgorica, 2005.
4. Horne, V, J, Wachowicz, M, J.: Osnovi finansijskog menadmenta, Data status,
Beograd, 2001.
5. Popov-Ili, Gordana: Poreski aspekti likvidacije privrednih drutava, Zbornik
radova, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, 2012.
6. Popovi, D.: Poresko pravo, Univerzitet u Beogradu Pravni fakultet, Beograd,
2014.
7. Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za privredna
drutva, preduzetnike i zadruge, Slubeni glasnik, 95, Beograd, 2014.
8. Radii, M, Raievi, B.: Javne finansije teorija i praksa, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2011.
9. Rankovi, M.: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996.
81
10. Slovi, D, Mrdak, G.: Komentar zakona o privrednim drutvima, Visoka kola
za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2012.
11. Vasiljevi, M.: Kompanijsko pravo, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet,
2012.
12. Wrappe, C., Dougherty, A., Hill, A.:Corporate Business Taxation, Vol 1, 2000.
13. Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Slubeni glasnik RS, Beograd,
25/01...108/13.
14. Zakon o steaju, Slubeni glasnik RS, Beograd, 104/2009...83/2014.
82
PROFIT TAXATION OF COMPANIES IN LIQUIDATION AND
BANKRUPTCY*
Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili **

Summary
Liquidation and bankruptcy present the possible ways of winding up or dissolution
of enterprises. Liquidation of a company can be performed only if the entity
disposes of sufficient assets for the complete settlement of liabilities, which is not
always possible to carry out in a company in bankruptcy. Due to this, in case of
liquidation, there is always a certain amount of liquidation residue that involves the
assets remaining after the servicing of liabilities to creditors and it belongs to the
owners of the company. Liquidation and bankruptcy differ in legal terms regarding
not only the initiation of proceedings, jurisdiction, authorities that enforce the
regulation but also in the way of settlement of creditors. However, according to
domestic legislation, the profit of legal entities is taxed in the same way both for
companies in liquidation and bankruptcy. In the process of taxation of corporate
income in liquidation and bankruptcy, the principle of property is most commonly
used and the taxable profit is determined as the difference between the assets value
at the end and at the beginning of the liquidation process. This means that the
taxable profit is calculated based on the balance sheet which differs from the usual
situations, when companies are not in the process of liquidation and bankruptcy
and the corporate income tax is determined based on the profit and loss account.
Keywords: liquidation, corporate income tax, liquidation residue
*
The research was done in accordance with the project Sustainable agriculture and rural
development with the aim of achieving strategic goals of Republic of Serbia in the Danube
region financed by the Ministry of science and technological development RS, III-46006.
**
Nedeljko Tica, PhD, professor, Vladislav Zeki, PhD, associate professor, Dragan Mili,
MSc, teaching assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad.
83
ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH

ULAGANJA U PROIZVODNJI SOJE*
Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena1
Rezime
Polazei od toga da je ekonomski rezultat uvek u funkciji uloenog i dobijenog,
autori u radu analiziraju kretanja ostvarenih rezultata i materijalnih ulaganja u
proizvodnji soje na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini u periodu 2009-2013.
godina. Cilj rada je da se korienjem ekvivalentnih koliina zrna soje potrebnih za
pokrie pojedinih vrsta repromaterijala i goriva sagleda nivo i promena tzv. ekste-
rnih pariteta. Dobijeni rezultati ukazuju na intenzivniji rast prosenih godinjih
otkupnih cena soje u odnosu na rast prosenih trinih cena pojedinih vrsta repro-
materijala i goriva, tako da se ekvivalentna koliina zrna soje potrebna za pokrie
posmatranih vrsta repromaterijala i goriva u posmatranom periodu smanjuje. To
smanjenje je dosta sporo i praeno znaajnim oscilacijama, ali ukazuje da se
eksterni paritet poboljava u korist soje. Pored toga, u posmatranom periodu kod
soje se belei i povoljan tzv. interni paritet (u odnosu na druge ratarske useve),
ime se dodatno poveava njena konkurentnost, to je razlog vee zainteresovanosti
proizvoaa za njeno gajenje.
Kljune rei: soja, ostvareni rezultati, materijalna ulaganja, konkurentnost
1. Uvod
Proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji, a posebno u AP Vojvodini, dobija sve vei
znaaj (Bonjak i Rodi, 2010a; 2011a). To je posledica relativno povoljnih
agroekolokih uslova i izgraenih kapaciteta za preradu, ali Bogdanov (2007) tvrdi
da je od uticaja svakako i trino-proizvodno povezivanje na relaciji proizvoa-
otkupljiva/preraiva. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede, industrijsko bilje se
* Rad je deo istraivanja na projektima broj TR31022, OI179028 i III46006 finansiranih od strane
Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije
1
Dr Danica Bonjak, redovni profesor, Dr Vesna Rodi, redovni profesor, M.Sc. Jelena
Karapandin, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman
za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, +381-48-
53-500 e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs, rodicv@polj.uns.ac.rs, jelenak@polj.uns.ac.rs
84
u Republici Srbiji gaji na 383.881 ha, odnosno na 15,27% oraninih povrina, od ega
je oko 90% povrina na podruju AP Vojvodine (Karapandin i Bonjak, 2014).
U pogledu poveanja povrina pod industrijskim biljem posebno se izdvaja soja,
koja danas u ukupnim oraninim kapacitetima u Vojvodini ima uee neto vee
od osam procenata. Posebno je izraen pozitivan trend povrina pod sojom na
porodinim gazdinstvima, koja danas za proizvodnju ovog useva izdvajaju neto
vie od 6% svojih oranica (Bonjak i Rodi, 2011b; 2012).
irenje svake, pa i proizvodnje soje, na nekom proizvodnom podruju (koje ima
odgovarajue agroekoloke uslove za datu proizvodnju) u prvom redu je uslovljeno
ekonomskim rezultatom koji proizvoa u toj proizvodnji moe ostvariti jer je to
najvaniji motivacioni faktor za svakog proizvoaa. Ekonomski rezultat je pod
stalnim uticajem sa jedne strane uinjenih ulaganja (inputa), a sa druge ostvarene
vrednosti proizvodnje (outputa). Zbog toga je kod proizvoaa stalno prisutna po-
treba da prate, dovode u vezu i analiziraju kako uinjena ulaganja, tako i ostvarene
rezultate. Kako su zbog biolokog karaktera proizvodnje mogunosti poljopri-
vrednih proizvoaa da utiu na ostvarene rezultate manje nego na uinjena ula-
ganja, oni posebnu panju posveuju upravo ulaganjima, kako bi na taj nain proi-
zvodnju i ukupno poslovanje uinili efikasnijim.
Efikasnost poslovanja je pod uticajem svih inputa koji se koriste u proizvodnji.
Ipak, uticaj onih inputa koji imaju relativno visoko uee u ukupnoj ceni kotanja
je naglaen (Popovi, 2007; Munan i sar. 2010; Birovljev i sar., 2013). Autori u
ovom radu akcenat stavljaju na trokove materijala, polazei od injenice da su
istraivanja Bonjak i Rodi (2006 i 2010b) pokazala da u strukturi trokova
proizvodnje osnovnih ratarskih useva upravo oni imaju najznaajniji udeo.
Cilj rada je da se utvrde ekvivalentne koliine zrna soje potrebne za pokrie poje-
dinih vrsta repromaterijala i goriva, odnosno da se sagleda nivo i promena eksternih
pariteta u proizvodnji soje na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini. Pored
toga, cilj je i da se sagleda tzv. interni paritet, odnosno odnos cena soje prema
cenama drugih znaajnih ratarskih useva, koji se u definisanju strukture setve
javljaju kao konkurenti soji.

U radu je izvrena analiza kretanja kako apsolutnih vrednosti pojedinih vrsta
materijalnih ulaganja i ostvarenih rezultata u proizvodnji soje, tako i njihovog
relativnog odnosa u periodu 2009-2013. godine. Kada su ulaganja (inputi) u pitanju
analiza je usmerena na osnovni repromaterijal i gorivo (evrodizel) koji, po ranijim
istraivanjima Bonjak i Rodi (2006; 2010b), u strukturi trokova proizvodnje soje
na porodinim gazdinstvima ine ak 2/3 ukupnih trokova. Od pokazatelja rezu-
ltata analizom su obuhvaeni proseno ostvareni prinosi, prosene godinje otkupne
cene i vrednost proizvodnje po jedinici povrine. Input-output odnos analiziran je
korienjem ekvivalentnih koliina zrna soje, odnosno koliine outputa potrebne za
pokrie odreene vrste inputa.
85
U radu je primenjen komparativno-analitiki metod, uz korienje osnovnih
pokazatelja deskriptivne statistike. Rezultati istraivanja su prikazani tabelarno.
Izvori podataka su prilagoeni predmetu i cilju istraivanja. Analiza kretanja
materijalnih ulaganja se temelji na razliitim izvorima podataka, u zavisnosti od
vrste repromaterijala i goriva. Kada su u pitanju cene semena korieni su podaci
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (NS Seme). Cene ubriva i
najee primenjivanih pesticida u proizvodnji soje preuzeti iz baze STIPS-a -
Sistema trinih informacija u poljoprivredi (http://www.stips.minpolj.gov.rs).
Podaci o kretanju prosenih godinjih cena goriva (evro dizela) dobijeni su od
slube Naftne industrije Srbije (NIS). to se tie ostvarenih rezultata, podaci o
ostvarenim prosenim prinosima i prosenim otkupnim cenama soje su preuzeti sa
sajta Republikog zavoda za statistiku.
Vrednosni pokazatelji, kako materijalnih ulaganja, tako i ostvarenih rezultata u
proizvodnji soje prikazani su u evrima. Za prevoenje dinarskih vrednosti u evro
korien je proseni godinji kurs evra preuzet sa sajta Narodne banke Srbije
(http://www.nbs.rs), pri emu je za prevoenje cena semena i pesticida korien
kurs iz meseca u kome se dati input upotrebljava u proizvodnji.
3. Rezultati istraivanja i diskusija

Ostvareni rezultati u proizvodnji soje na porodinim gazdinstvima u Vojvodini u
periodu 2009-2013. godine znaajno variraju (Tabela 1). To je posebno izraeno
kod prinosa po jedinici povrine koji ispoljava tendenciju pada (stopa promene -
5,82%). Nivo ostvarenog prinosa soje po jedinici povrine je, po pravilu, pod
direktnim i znaajnim uticajem primenjene agrotehnike. Meutim, s obzirom da se
proizvodnja soje na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini uglavnom organizuje
u uslovima suvog ratarenja, ostvareni prinosi u posmatranom period su pod
presudnim uticajem klimatskih uslova, pre svega koliine i rasporeda padavina.
Tako je izrazito suna 2012. godina rezultirala skoro prepolovljenim prosenim
prinosom soje u odnosu na prethodnu godinu, to se, kroz smanjenu ponudu,
odrazilo na ekstremne vrednosti otkupnih cena soje (Bonjak et al., 2013).
Tabela 1. Ostvareni rezultati u proizvodnji soje na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini
Tbale 1. Results achieved in soybean production on family farms in AP Vojvodina
Pros. god. Pros. god.
Vrednost Vrednost
Godina Prinos otkupna Prinos otkupna
proizvodnje proizvodnje
cena cena
(kg/ha) (/kg) (/ha) Indeksi

2009 2.373 0,272 646 - - -
2010 3.113 0,276 859 131 102 143
2011 2.638 0,327 863 85 118 101
2012 1.646 0,537 867 62 164 101
2013 2.316 0,386 968 141 72 117
Prosek 2.417 0,360 826
Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs; http://www.nbs.rs i obraun autora
86
Posmatrano razdoblje obeleio je rast prosene godinje otkupne cene soje, po
prosenoj stopi od 14,34%, sa izuzetkom 2013. godine kada je soja otkupljivana po
28% nioj ceni u odnosu na prosenu otkupnu cenu iz prethodne godine. S obzirom
da je soja berzanska roba, pod uticajem ne samo domaeg nego i svetskog trita1,
otkupne cene soje znaajno variraju iz godine u godinu, o emu svedoe utvrene
vrednosti lananih indeksa.
Ostvarena vrednost proizvodnje po jedinici povrine, formirana pod uticajem
ostvarenog prosenog prinosa i prosene godinje otkupne cene soje u posma-
tranom periodu, ispoljava trend porasta (prosena godinja stopa rasta 6,72%). Tako
je vrednost proizvodnje u 2013. godini poveana za oko 50% u odnosu na 2009.
godinu. Iako ostvareni proseni prinosi i prosene godinje otkupne cene soje
karakterie znaajna varijabilnost, zbog meusobne uslovljenosti otkupnih cena i
ostvarenog obima proizvodnje (Mutavdi i sar., 2006, Bonjak et al., 2013), vre-
dnost proizvodnje po jedinici povrine je dosta stabilna (Tabela 1).
Cene repromaterijala i goriva u posmatranom periodu takoe karakteriu znaajne
oscilacije i trend porasta. Analiza trinih cena pojedinih inputa u posmatranom
periodu ukazuje na posebno izraen rast cena semena i evrodizela (Tabela 2).
Ukoliko se uporede cene u poslednjoj (2013.) u odnosu na prvu godinu posma-
tranog perioda (2009.) moe se uoiti skok cena evrodizela od 37%, a cena semena
od ak 83%. Kada su cene pesticida i mineralnih ubriva u pitanju, one su u 2013.
godini na priblino istom nivou kao i 2009. godine, iako je unutar tog perioda bilo
oscilacija.
Tabela 2. Prosene trine cene repromaterijala i goriva
Table 2. Average market prices of raw materials and fuel
Prosene trine cene
Godina Evro
Seme* Basagran** Pivot** F. forte** 3x15** Urea** dizel****
/kg /l /l /l /kg /kg /l
2009 0,56 15,10 41,38 33,68 0,447 0,362 0,970
2010 0,63 15,03 37,58 35,05 0,308 0,288 1,073
2011 0,62 14,02 35,05 35,58 0,353 0,412 1,303
2012 0,63 12,56 42,14 27,49 0,410 0,443 1,324
2013 1,03 15,18 40,45 31,25 0,424 0,371 1,327
Prosek 0,69 14,38 39,32 32,61 0,388 0,375 1,199
CV (%) 24,37 6,98 6,70 9,10 13,11 13,94 12,43
St. promene, % 12,75 1,01 0,60 -2,96 1,82 4,92 8,65
Izvor: * NS Seme; **STIPS; **** NIS;
O ekonomskom poloaju ovog useva moe se suditi na osnovu odnosa trine cene
repromaterijala i goriva i prosene otkupne cene zrna soje. Iako je rast cena
repromaterijala i goriva evidentan, rast prosenih otkupnih cena soje je, naroito
1
Munan i Boi (2013) ukazuju da od 2009. godine dolazi do naglog poveanja cena ratarskih
useva na svetskom tritu, to se svakako odrazilo i na cene soje u Srbiji.
87
posle 2010. godine, intenzivniji pa se u posmatranom periodu smanjuje ekviva-
lentna koliina zrna soje potrebna za pokrie posmatranih repromaterijala (Tabela
3). Iako je to smanjenje dosta sporo i praeno znaajnim oscilacijama ono pokazuje
da dolazi do popravljanja odnosa materijalnih ulaganja i otkupnih cena soje,
odnosno do poboljanja eksternih pariteta (u korist soje).
Tabela 3. Ekvivalentne koliine zrna soje potrebne za pokrie osnovnih inputa
Table 3. Equivalent amounts of soybean needed to cover basic inputs
Ekvivalentna koliina zrna soje (kg)
Godina Evro
Seme Basagran Pivot F.forte 3 x 15 Urea
dizel
2009 2,06 55,44 151,92 123,65 1,64 1,33 3,56
2010 2,28 54,48 136,19 127,04 1,12 1,04 3,89
2011 1,90 42,83 107,08 108,69 1,08 1,26 3,98
2012 1,19 23,83 79,96 52,16 0,78 0,84 2,51
2013 2,66 39,32 104,78 80,96 1,10 0,96 3,44
Prosek 2,02 43,18 115,99 98,50 1,14 1,09 3,48
CV (%) 24,18 26,76 21,82 28,74 24,38 16,78 15,02
St. promene, % -1,00 -13,93 -11,31 -15,63 -10,42 -7,69 -4,88
Izvor: Proraun autora
Kako je ve naglaeno, cene i meusobni odnosi cena su faktori od posebnog
znaaja za opredeljenje proizvoaa koji usev i na kojoj povrini e gajiti. U prilog
tome govore i ova ispitivanja, jer intenzivniji rast prosenih otkupnih cena soje,
kako u odnosu na ostale ratarske useve (Tabela 4), tako i u odnosu na cene repro-
materijala i goriva, direktno utie na povoljniji ekonomski poloaj i veu zainte-
resovanost proizvoaa za gajenje soje. Cene osnovnih ratarskih useva imaju dosta
neujednaeni tempo rasta u pojedinim godinama. U tom pogledu se posebno izdva-
jaju prosene godinje otkupne cene soje koje ispoljavaju znatno bri tempo rasta u
odnosu na ostale osnovne ratarske useve (Tabela 4)2.
injenica je da su interni pariteti cena znaajan inilac promena strukture proizvo-
dnje. Analiza internih pariteta, u okviru koje su sagledani odnosi prosenih godinjih
otkupnih cena glavnih ratarskih useva prema ceni penice, ukazuju na znaajnu
konkurentnost soje i to pre svega u odnosu na penicu i kukuruz (Tabela 5).
Poznato je da je soja usev skromnih agrotehnikih zahteva, sa niim varijabilnim
trokovima u odnosu na ostale osnovne ratarske useve (Bonjak i Rodi, 2010b;
Vukoje i Markovi, 2010), to svakako utie na njenu konkurentnost. Meutim, za
2
Prema Bonjak i sar. (2014) prosene godinje otkupne cene osnovnih ratarskih useva u periodu
2007-2013. godine rasle su po prosenoj godinjoj stopi od 4,39% - penica, 3,86% - kukuruz,
1,41% - suncokret, 5,55% - eerna repa i 8,00% - soja.
88
konkurentnost nekog useva dobri interni pariteti (u odnosu na ostale ratarske useve)
su potrebni, ali ne i dovoljni. Za zadovoljavajuu visinu dohotka proizvoai mo-
raju da postignu odreeni nivo intenzivnosti proizvodnje. Svakako da vii nivo pro-
senih otkupnih cena soje, pre svega u pogledu njihovog intenzivnijeg rasta u
odnosu na ostale ratarske useve, ali i u odnosu na cene repromaterijala, direktno
utie na povoljniji ekonomski poloaj, pa samim tim i veu zainteresovanost proi-
zvoaa za njeno gajenje. Dokaz za to je svakako i kontinuirani rast povrina pod
ovim usevom.
Tabela 4. Kretanje prosenih otkupnih cena osnovnih ratarskih useva
Table 4. Changes in average purchase prices of basic field crops
Godine Penica Kukuruz e.repa Suncokret Soja
2009 100 100 100 100 100
2010 115 138 88 213 101
2011 170 176 137 184 119
2012 183 194 144 279 193
2013 149 149 145 134 142
Tabela 5. Odnosi prosenih godinjih otkupnih cena osnovnih ratarskih useva
Table 5. Ratio of average purchase prices of basic field crops
Godine Penica Kukuruz e. repa Suncokret Soja
2009 1,00 0,91 0,27 1,56 2,61
2010 1,00 1,09 0,20 2,90 2,30
2011 1,00 0,94 0,21 1,70 1,84
2012 1,00 0,96 0,21 2,39 2,76
2013 1,00 0,91 0,26 1,41 2,49
Prosek 1,00 0,97 0,23 1,99 2,40
4. Zakljuak
Izvrena analiza ostvarenih rezultata i materijalnih ulaganja u proizvodnji soje na
porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini pokazala je da iako se u posmatranom
petogodinjem periodu (2009-2013), zbog ekstremno sune 2012. godine, proseni
prinosi soje po jedinici povrine smanjuju (prosena godinja stopa promene -
5,82%), zbog breg rasta prosene godinje otkupne cene (stopa promene 14,34 %)
dolazi do rasta vrednosti proizvodnje (stopa promene 6,72%). to se, pak, cene
inputa (repromaterijala i goriva) tie, njih u posmatranom periodu karakteriu
znaajne oscilacije i trend porasta. Posebno je izraen rast cena semena i evrodizela.
Meutim, rast prosenih otkupnih cena soje je intenzivniji od rasta cena osnovnih
inputa, tako da se ekvivalentna koliina zrna soje potrebna za pokrie posmatranih
repromaterijala smanjuje, odnosno eksterni pariteti se poboljavaju.
Pored povoljnog eksternog pariteta (cena gotovog proizvoda prema ceni inputa) i
tzv. interni paritet (odnos cena meu usevima) je bio u korist soje. Tako je soja u
89
posmatranom periodu, zahvaljujui sa jedne strane nivou prodajnih cena, a sa druge
skromnijim agrotehnikim zahtevima, bila konkurentna u odnosu na osnovne
ratarske useve i poveala uee u strukturi setve.
Koliko e se soja gajiti u budunosti zavisie ne samo od input/output odnosa u
ovoj proizvodnji, nego i od input/output odnosa u proizvodnji drugih useva, kao i
od pariteta cena izmeu pojedinih ratarskih useva. Zbog toga proizvoai, u cilju
donoenja optimalnih odluka o strukturi proizvodnje, moraju da vode adekvatnu
evidenciju i sve vie vremena posvete praenju i analizi kako uinjenih ulaganja,
tako i ostvarenih rezultata.
5. Literatura
1. Bonjak, D. i Rodi, V. (2010a): Oranice u Srbiji: kapaciteti, razmetaj, nain
korienja, monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
2. Bonjak, D. i Rodi, V. (2011a): Korienje oranica u fukciji razvoja ratarske
proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12 (3): 337-346.
3. Bogdanov, N. (2007): Izazovi poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije u
procesu pribliavanja EU,
www.daes.si/Konf07/Bogdanov%20DAES%20Srbija.pdf (05.03.2014)
4. Karapandin J., Bonjak D. (2014): Comparative Analysis of Land Capacity of
the Republic of Serbia and the Countries of the EU, Thematic proceedings of the
International Scientific Conference Sustainable Agriculture and Rural
Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Realization
Within the Danube Region - Rural development an (un)limited resources, pp.
699-716.
5. Bonjak, D., Rodi, V. (2011b): The place of soybean in the crop planting
structure in Vojvodina, Proc. of the 22nd International Simposium "Food safety
production", Trebinje, Bosnia and Herzegovina, pp. 149-152.
6. Bonjak, D., Rodi, V. (2012): Regionalni razmetaj proizvodnje soje u
Vojvodini, Ratastvo i povrtarstvo 49 (2): 214-219.
7. Bonjak, D., Rodi, V. (2006): Ekonomska obeleja proizvodnje soje, Zbornik
radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 42 (2): 117-128.
8. Bonjak, D., Rodi, V. (2010b): Komparativna analiza trokova proizvodnje
osnovnih ratarskih useva u Vojvodini , Ekonomika Poljoprivrede 57 (2): 233-
243.
9. Popovi, R. (2007): Profitabilnost poljoprivredne proizvodnje teorijski pristup,
anali Ekonomskog fakulteta u Subotici 17: 113-117.
10. Munan. P., Boi, D., Bogdanov, N. (2010): Ekonomska efikasnost
proizvodnje ratarskih kultura na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini,
Ekonomika Poljoprivrede 57 (1): 15-24.
11. Birovljev, J., etkovi, B., Vukmirovi G. (2013): Prospects of Improving the
Competitiveness of Serbian Agriculture in (re)industrialization Process,
Ekonomika preduzea 61 (5-6): 364-372.
12. Bonjak, D., Rodi, V., Karapandin, J. (2014): Changes of relations between
material inputs and achieved results in soybean production on family farms in
Vojvodina, Book of Abstract, III International Symposium and XIX Scientific
90
Conference of Agronomists of Republic of Srpska, March 25-28, 2014, Trebinje,
Bosnia and Herzegovina, pp. 81-82.
13. Munan, P., Boi, D. (2013): The Effects of Input Subsidies on Field Crop
Production in Serbia, Ekonomika poljoprivrede 60 (3): 585-594.
14. Mutavdi, B., Novkovi, N., Nikoli-ori, E., Radojevi, V. (2006): Uticaj
ukupne proizvodnje na setvenu strukturu znaajnih ratarskih useva, Ekonomika
poljoprivrede 2-3, 389-401.
15. Bonjak, D., Nikoli-ori, E., Rodi, V. (2013): Interdependence between the
harvested areas and the purchase prices of soybean, Ratarstvo i povrtarstvo 50
(3): 45-52.
16. Vukoje, V.,Markovi, T. (2010): Analiza ekonomskih efekata proizvodnje
vodeih ratarskih useva na porodinim gazdinstvima, Savremena poljoprivreda
59 (1-2): 15-21.
17. www.nbs.rs (11.2.2014.)
18. http://www.stips.minpolj.gov.rs (8.2.2014.)
91
AN ANALYSIS OF ACHIEVED RESULTS AND MATERIAL INPUTS
IN SOYBEAN PRODUCTION*
Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena3
Summary
Given that the economic result is always a function of what has been given and
what has been obtained, the authors analyzed the changes of the achieved results
and material inputs in soybean production on family farms in Vojvodina in the
period 2009-2013. The aim of the paper is to determine the equivalent amount of
soybean needed to cover certain types of raw materials and fuels (so-called,
external parity). The results indicate more intense growth of the average annual
purchase price of soybean than the growth of the average market price of certain
types of raw materials and fuel. Thus, the equivalent amount of soybean needed to
cover certain types of raw materials and fuel in the observed period decreases. This
decrease is quite slow and accompanied by significant oscillations, but it suggests
that the external parity improves in favor of soybean. In addition, when soybean is
in question in the observed period, a favorable so-called internal parity (compared
to other main field crop) has been recorded, which further increased its
competitiveness, contributing to the increasing interest for its cultivation among
producers.
Key words: soybean, obtained results, material inputs, competitiveness
* This paper is a result of the research financed by Ministry of education and science of the
Republic of Serbia within the frame of the projects No. TR 31022, OI 179028 and III46006
3
Danica Bonjak, PhD, professor, Dr Vesna Rodi, PhD, professor, Jelena Karapandin, MSc,
teaching assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural
Economics and Rural Sociology, Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, e-mail:
danicab@polj.uns.ac.rs, rodicv@polj.uns.ac.rs, jelenak@polj.uns.ac.rs
92
UDK: 339.13:637.5 Originalni nauni rad
EKONOMSKA OBELEJA POSTROJENJA ZA PRERADU MESA*
Zeki Vladislav, Dini Natalija, Tica Nedeljko, Tomovi Vladimir, Mili Dragan1
Rezime
Razvoj prerade mesa je od velikog znaaja za stoarsku proizvodnju. Radi ouvanja
ruralnih zajednica i ravnomernog razvoja ruralnih regiona potrebno je deo
proizvodnje vriti putem postrojenja malog kapaciteta. Obraunati koeficijent
ekonominosti iznosi 1,20. Varijabilni trokovi ine preko 78% ukupnih trokova.
Pokazatelje rentabilnosti ulaganja iznosi 22,96% i ukazuje na potencijalno veoma
efektivnu proizvodnju. Pored toga, ako se posmatra povraaj sredstava mogue je
doi do veliine od neto ispod 4 godina za ukupna ulaganja. Potrebno je imati u
vidu da navedeni pokazatelji podrazumevaju korienje punog kapaciteta postro
jenja, finansiranje iz sopstvenih izvora i ne uzimaju u obzir mogunost vanrednih
rashoda.
Kljune rei: svinjarstvo, prerada mesa, trokovi
1. Uvod
Znaaj stoarske proizvodnje, izmeu ostalog, sastoji se u omoguavanju da se
potpunije iskoriste resursi i efikasno realizuje veliki deo biljne proizvodnje. Pored
toga, stoarska proizvodnje koji ima krae vreme trajanja, te neznatan uticaj spoljnih
faktora i znatno utie na ukupnu stopu rasta poljoprivredne proizvodnje. U ukupnoj
proizvodnji mesa u svetu svinjsko meso uestvuje sa blizu 40 posto. Srbija je
tradicionalni proizvoa svinjskog, sa ueem u ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji
od ak 60,97% (Jovanovi i sar., 2009). Bez obzira na veliku tradiciju i potencijale
za proizvodnju obim svinjarske proizvodnje u Srbiji je daleko ispod eljenog nivoa.
U skladu sa time jasno je da je potrebno stvoriti pogodne ekonomske uslove za razvoj
stoarske proizvodnje. Obim i struktura domae proizvodnje mesa znaajno zaostaju
*
Realizacija istraivanja vrena je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru
projekta broj: 31032, pod nazivom: ''Razvoj tradicionalnih tehnologija proizvodnje ferme-
ntisanih suvih kobasica sa oznakom geografskog porekla cilju dobijanja bezbednih
proizvoda standardnog kvaliteta''.
1
Dr Vladislav Zeki, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, dr Natalija Dini,
vanredni profesor, Tehnoloki fakultet Novi Sad, dr Nedeljko Tica, redovni profesor,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, dr Vladimir Tomovi, vanredni profesor, Tehnoloki
fakultet Novi Sad, mr Dragan Mili, asistent, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovia 8, 21 000 Novi Sad, +281214853510, zekic@polj.uns.ac.rs, Univerzitet u
Novom Sadu.
93
za raspoloivim resursima poljoprivrede i zahtevima domaeg i meunarodnog
trita. Postoji potreba i mogunost za ostvarivanje vee i strukturno adekvatnije
proizvodnje, odnosno ime bi se stvorio osnov za poveanje izvoza sa strukturom u
kojoj bi vei udeo zauzimali finalni proizvodi (orovi i sar., 2010). Prilikom analize
mogunosti razvoja ne treba zanemariti domae trite. Naime, proizvoai koji
raspolau malim kapacitetima moraju svoju proizvodnju prvenstveno da usmere na
domae trite budui da nisu u stanju da snose trokove promocije i distribucije na
inostranim tritima. Sa druge strane, jedino razvojem malih kapaciteta mogue je
spreiti da ruralni regioni budu sektor male produktivnosti koji po pravilu proizvodi
nizak kvalitet robe i ije se uee smanjuje sa razvojem drutva (Lanjouw, Lanjouw,
2001).
Jedan od osnovnih faktora za razvoj stoarske proizvodnje predstavlja dobro
razvijena i efikasna preraivaka industrija. Poeci razvoja industrijske prerade mesa
u Srbiji datiraju sa kraja XIX veka i poetka XX veka, i vezuju se za izgradnju
objekata za klanje stoke i eventualno hlaenje mesa. Najvei razvoj klanine
industrije ostvaren je u periodu od 1950. do 1960. godine kada su rekonstruisane
postojee i izgraene nove savremene klanice (Tomi i sar., 2007). Ako se analiziraju
ekonomski rezultati mogue je zakljuiti da ostvareni proizvodni, odnosno naturalni
pokazatelji predstavljaju osnov uspene proizvodnje. Sa druge strane veoma je bitno
obezbediti detaljan uvid u trokove proizvodnje (Zeki i sar., 2007) imajui u vidu
da stoarska proizvodnja predstavlja osnov ekonominosti procesa prerade svinjskog
mesa (Okanovi i sar., 2006; 2008).
2. Materijal i metod
Trokovi prerade mesa izraunavaju se polazei od trine cene polutki uveanoj za
trokove dodatnog materijala i trokove rada postrojenja. Analizirani su trokovi
postrojenja za preradu koji predvia nominalni kapacitet prerade do 840 kilograma
mesa na dnevnom nivou. Projektovanje proizvodnje, na ovaj nain konstruisanog
postrojenja, izvedeno je uz planiranu radnu godinu od 305 dana i radno vreme od
osam asova. Na ovaj nain dolo se do nominalnog godinjeg kapaciteta od 209 tona
preraevina. Prosena masa ive svinje je oko 150 kg, a koristi se usluno klanje uz
preradu pripadajuih iznutrica. Rad je organizovan u jednoj smeni, 6 dana nedeljno.
Prema potrebi kuvanje i dimljenje proizvoda obavlja se u dve smene. Pored kulena,
kao glavni, proizvode se i pratei proizvodi: kuvane kobasice, barene kobasice i
dimljeni proizvodi. Objekat u kome se odvija proces proizvodnje ima 390 m2 ukupne
povrine. Obraun trokova bazira se na trinoj ceni polutki i ostalog materijala.
Trokova prerade mesa sastoje se od sledeih trokova: 1) materijala, 2) energije, 3)
zarada, 4) usluga, 5) finansiranja, 6) osiguranja i 7) ostalih trokova. Obraun
trokova izvodi se prema proizvodima. Trokovi osnovnog materijala, odnosno mesa
prenose se na konane proizvode u skladu sa trinom cenom pojedinih delova
polutke i upotrebom pri proizvodnji pojedinih finalnih proizvoda.
3. Rezultati i diskusija
Obraun trokova proizvodnje bazira se na predvienom dnevnom kapacitetu
obraunatom na osnovu rada u jednoj smeni pri emu se odreeni procesi izvode u
94
dve smene. Za rad postrojenja potrebno je priblino 256 tona svinjskog mesa za
preradu godinje. Potrebna koliina mesa u odnosu na proizvodnju u Vojvodini,
odnosno u Srbiji ini svega 0,85%. U skladu sa time proizvodnja u posmatranom
postrojenju nema uticaj na ponudu mesa u Pokrajini, odnosno Republici.
Ako snabdevanje posmatramo sa lokalnog aspekta planiranu koliinu mogue je
obezbediti sa individualnih gazdinstava. Ova injenica je skoro izvesna budui da je
u pitanju sirovinska osnova za izradu tradicionalnih fermentisanih kobasica, odnosno
specifinih proizvoda. U skladu sa tim potrebna je klanine mase od 130 do 150
kilograma to odstupa od standardnih zahteva (Zeki i sar., 2012). Obraun finansi
jskih rezultata bazira sa na ulaganju u konkretno postrojenje. Ulaganje iznosi
62.283.280,00 dinara, od ega se 10.335.000,00 dinara odnosi na graevinska obje
kte, 6.032. dinara na ulaganje u instalacije i 45.916.280,00 na ulaganje u opremu.
Pored navedenog ulaganja u osnovna sredstva potrebno je ulaganje od preko 14
miliona dinara u obrtna sredstva. Planirani obim i struktura proizvodnje prikazana je
u tabeli 1.
Tabela 1. Obim i struktura proizvodnje
Table 1. The amount and structure of production
Redni Dnevna Godinja
Proizvod
broj proizvodnja (kg) proizvodnja (kg)
1 Kulen 217 66.185
2 Srpska kobasica 101 30.805
3 Dimljena slanina 173 52.765
4 Digernjaa 105 32.025
5 Dimljeno meso 90 27.450
Ukupno 686 209.230
Obraun prihoda bazira se na trinim prodajnim cenama, odnosno kulen 1.020 d/kg,
Srpska kobasica 288 d/kg, dimljena slanina 300 d/kg, digernjaa 216 d/kg, dimljeno
meso 780 d/kg. U skladu sa planiranim obimom proizvodnje i prikazanim cenama
obraunat je ukupna vrednost proizvodnje koja na godinjem nivou iznosi
120.538.440 dinara i prikazana u tabeli 2.
Tabela 2. Vrednost proizvodnje
Table 2. The value of production
Redni Vrednost Struktura
Proizvod
broj proizvodnje (din) (%)
1 Kulen 67.508.700 56,01
2 Srpska kobasica 8.871.840 7,36
3 Dimljena slanina 15.829.500 13,13
4 Digernjaa 6.917.400 5,74
5 Dimljeno meso 21.411.000 17,76
Ukupno 120.538.440 100,00
Najvei deo trokova odnosi se na trokove osnovnog materijala. Pregled koliina,

cena i obraun ukupnih trokova prikazan je u tabeli 3.
95
Pored navedenih za rad postrojenja neophodni su trokovi usluga odravanja,
energenta i pomonog materijala. Pregled navedenih trokova prikazan je u tabeli 4.
Tabela 3. Obraun trokova osnovnog materijala
Table 3. The costs of basic materials
Redni Dnevna Godinja Cena Ukupno
Opis
broj koliina koliina (d/j.m.) (d)
1 Svinske polutke (kg) 840,00 256.200 275,00 70.455.000
2 Pomoni materijal izrade
3 Kuhinjska so (kg) 5,20 1.586 13,40 21.252
4 Slatka paprika (kg) 3,48 1.061 539,50 572.625
5 Ljuta paprika (kg) 6,50 1.983 539,50 1.069.559
6 Kim (kg) 0,80 244 404,70 98.747
7 Svei beli luk (kg) 0,70 214 269,80 57.602
8 Biber (kg) 0,53 162 417,20 67.440
9 luk (kg) 2,50 763 134,90 102.861
10 Polifosfat (kg) 0,30 92 445,10 40.727
11 Vetaki omota (m) 160,00 48.800 10,80 527.040
12 Crevo tanko (m) 150,00 45.750 3,40 155.550
13 Crevo debelo (m) 26,00 7.930 3,40 26.962
14 Nitritna so (kg) 8,40 2.562 39,10 100.174
15 eer (kg) 0,74 226 68,70 15.506
16 Kanap (kg) 0,33 101 175,30 17.644
17 Reijski materijal i pakovanje
18 Kutija kartonska (kom) 71,00 21.655 54,00 1.169.370
19 Papir (kg) 0,70 214 30,60 6.533
20 Etikete (kom) 531,00 161.955 2,70 437.279
21 Nalepnice na kutije (kom) 71,00 21.655 1,30 28.152
22 Selotejp (m) 110,00 33.550 4,00 134.200
23 Drvo za dimljenje (m3) 1,20 366 2.800,00 1.024.800
24 Voda (m3) 9,60 2.928 70,00 204.960
Ukupno 76.333.983
Tabela 4. Pregled trokova usluga, energenata i ostalog materijala

Table 4. The costs of services, energy and other materials
Redni Ukupno
Opis
broj (d)
2 Trokovi usluga 1.340.000
3 Trokovi energenta 1.192.550
4 Trokovi ostalog materijala 870.000
Ukupno 3.402.550
Obraun trokova amortizacije vren je u skladu sa vaeim stopama i ulaganjem

osnovna sredstva. Godinji trokovi amortizacije iznose 6.250.889 dinara.
Korienje postrojenja predvia rad 16 zaposlenih. Potrebna kvalifikaciona struktura
i obraun trokova zarada prikazani su u tabeli 5.
96
Pored navedenih trokova rad postrojenja stvara trokove osiguranja, putne trokove,
trokovi telefona i interneta i ostale nematerijalne trokove. Pregled ukupnih trokova
prikazan je u tabeli 6.
Tabela 5. Potrebna kvalifikaciona struktura i trokovi zarada
Table 5. The structure of necessary qualifications and the cost of salaries
Redni
Kvalifikacije Broj Meseno Godinje
broj
1 VSS 3 65.000 2.340.000
2 SSS 2 38.000 912.000
3 KV 5 42.000 2.520.000
4 PK 6 28.000 2.016.000
5 Ukupno neto zarade 7.788.000
6 Porezi i doprinosi 5.062.200
7 Ukupno 16 12.850.200
Tabela 6. Pregled ukupnih trokova

Table 6. Total costs
Redni Ukupno Struktura
Opis
broj (d) (%)
1 Osnovni materijal 76.333.983 76,17
2 Elektrina energija 1.192.550 1,19
3 Gas 70.400 0,07
4 Ostali materijalni trokovi 870.000 0,87
5 Amortizacija 6.250.889 6,24
6 Zarade 12.850.200 12,82
7 Usluge 1.340.000 1,34
8 Trokovi osiguranja 850.000 0,85
9 Putni trokovi 288.000 0,29
10 Trokovi telefona i interneta 24.000 0,02
11 Ostali nematerijalni trokovi 150.000 0,15
Ukupno 100.220.021 100,00
Ekonomska analiza postrojenja posmatra efekte ukupnih ulaganja postrojenje.

Budui da postoje tehnoloke povezanosti izmeu pojedinih proizvoda na ovaj nain
mogue je doi do relevantnih zakljuaka. Kao primarni ekonomski pokazatelj obra
unava se ekonominost procesa proizvodnje. Kao to je prethodno navedeno budui
da je u pitanju proizvodnja koja daje vie vezanih proizvoda isti nije mogue
obraunati prema pojedinanim proizvodima ili grupama proizvoda ve samo za
ukupnu proizvodnju. Obraunati koeficijent ekonominosti iznosi 1,20 to se moe
proceniti kao veoma dobro. Bolji uvid u ekonomske obeleja mogue je ostvariti kroz
analizu strukture trokova na osnovu kojih su navedeni prihodi ostvareni. U ukupnim
trokovima proizvodnje dominantnu kategoriju ine materijalni trokovi i trokovi
zarada.
Pored relativno visokog udela trokova zarada veoma zanimljive rezultate je mogue
izvesti iz analize fiksnih i varijabilnih trokova. Pri tome se materijalni trokovi,
trokovi energije, trokovi odravanja i proizvodnih usluga posmatraju kao varija
bilni i ine preko 78% ukupnih trokova. Relativno nizak udeo fiksnih trokova u
97
trokovima proizvodnje stvara prihvatljiv rizik poslovanja. Navedena okolnost uzro
kuje da se pri rastu obima proizvodnje ostvaruje umeren rast dobiti. Sa druge strane
u sluaju pada obima proizvodnje preduzee ima manju verovatnou da posluje sa
gubitkom.
Uvidom u potrebne investicije i stavljanjem istih u odnos sa ostvarenom dobiti
izraunava se rentabilnosti ulaganja. Vrednosti od 22,96% ukazuje na potencijalno
veoma efektivnu proizvodnju. Pored toga, ako se posmatra povraaj sredstava
mogue je doi do veliine od neto ispod 4 godina za ukupna ulaganja.
Prilikom tumaenja dobijenih rezultata potrebno je imati u vidu da navedeni pokaza
telji podrazumevaju korienje punog kapaciteta postrojenja, finansiranje iz sopstve
nih izvora i ne uzimaju u obzir mogunost vanrednih rashoda. Uzevi u obzir visinu
investicije i potencijalno visok nivo vanrednih rashoda koji nastaju po osnovu povrata
robe prethodno date procene potrebno je prihvatiti sa dozom opreza.
4. Zakljuak
Razvoj prerade mesa je od velikog znaaja budui da proizvodnja svinja predstavlja
samo stvaranje sirovinske baze za dalje faze proizvodnje. Osnovu prerade predsta
vljaju postrojenja velikog kapaciteta. Sa druge strane usled potrebe odravanja
ruralnih zajednica i ravnomernog razvoja ruralnih regiona potrebno je deo proizvo
dnje vriti putem postrojenja malog kapaciteta. U ovom sluaju stvara se problem
trine prepoznatljivosti proizvoda i njihove finalne realizacije. Navedene probleme
mogue je prevazii razvojem tradicionalnih proizvoda sa zatienim geografskim
poreklom ime se omoguava bolja prepoznatljivost i pozicioniranje na tritu i via
stopa profita. Vrednost geografske oznake porekla bazira se na ubeenju potroaa
da proizvodi obeleeni geografskom oznakom porekla imaju posebna svojstava i
kvalitet. Na ovaj nain se konkurentnost takvih proizvoda poveava, postie se
prednost na tritu u odnosu na istu vrstu proizvoda koji nemaju takvu oznaku. Na
ovaj nain se direktno utie na konkurentsku sposobnost proizvoaa i stvara osnov
za stabilnije poslovanje.
Bez obzira na to dugoroan opstanak na tritu uslovljava postojanje specifinih i
trajnih osobina pojedinih proizvoda to je mogue postii samo stvaranjem stabilne
sirovinske osnove. Pored toga, stvaranje stabilne sirovinske osnove stvaraju se uslovi
za organsku proizvodnju i otvaraju mogunost za iskorienje njenih trinih pote
ncijala (Kati i sar, 2010).
5. Literatura
1. orovi, M. T., Stevanovi, S. V., & Lazi, V. M. (2010). Srbija na
meunarodnom tritu mesa. Ekonomika poljoprivrede, 57(1), 91-110.
2. Jovanovi, S., Popovi, L., Dokmanovi, M., orevi, V., Mirilovi, M.,
Todorovi, E., Balti, M. . (2009). Uporedna analiza proizvodnje svinjskog mesa
i mesnatosti trupova svinja sa farmi i iz otkupa u Srbiji. Tehnologija mesa, 50(5-
6), 287-295.
3. Kati, B., Mirjana Savi, Vesna Popovi (2010): "Organska stoarska proizvodnja
neiskoriena ansa Srbije", Ekonomika poljoprivrede 2/2010, str. 245-255.
98
4. Lanjouw, J., Lanjouw, P. (2001): The rural non-farm sector: issues and evidence
from developing countries, Agricultural Economics 26 123
5. Okanovi, ., Petrovi, L., Zeki, V., ivkovi, B., Dini, N., Tomovi, V.,
Tasi, T., Ikoni, P. (2008). Znaaj kvaliteta svinjskih polutki za ekonomiku
poslovanja u proizvodnji i preradi svinjskog mesa. Biotechnology in Animal
Husbandry, 24(3-4), 129-137.
6. Okanovi, ., Zeki, V., Petrovi, L. S., Tomovi, V., Dini, N. R. (2006).
Ekonominost proizvodnje svinjskog mesa u polutkama. Tehnologija mesa, 47(5-
6), 237-241.
7. Radovanovi, R. (2001). Utvrivanje kvaliteta trupova na liniji klanja:
mogunosti merne opreme nove generacije, Tehnologija mesa, 42, 56, 309326.
8. Tomi, R., ivkovi, D., & Andri, B. (2007). Organizaciono-ekonomska
obeleja poslovanja klanice. Ekonomika poljoprivrede, 54(2), 197-214.
9. Zeki V., Vidovi V., Mili D., Luka D. (2012): Ekonomska obeleja tova svinja
rase jorkir, Agroekonomika br. 55, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 57-63.
10. Zeki, V., Okanovi, ., ivkovi, B. (2007): Ekonomski aspekti proizvodnje
svinjskog mesa, Savremena poljoprivreda, 56(1-2), 206-211.
99
ECONOMIC FEATURES OF MEAT PROCESSING PLANTS*
Zeki Vladislav, Dini Natalija, Tica Nedeljko, Tomovi Vladimir, Mili Dragan1
Summary
The development of meat processing is highly important for animal husbandry
production. In order to preserve rural communities and evenly develop different
regions, it is necessary to complete production by means of small-capacity processing
plants. The calculated production efficiency value is 1.14. Variable costs comprise
78% of total costs. The profitability index amounts to 20.13% and indicates
potentially very efficient production. Furthermore, if returns are considered, it is
possible to work out a value equal to that of something over four years of total
investment. It is necessary to bear in mind that the aforementioned indicators imply
using processing plants in their full capacity and financing from their own resources.
They do not consider any occurrence of extraordinary costs.
Keywords: pig farming, meat processing, costs.
*
The implementation of the research was carried out by the Ministry of Science, Republic of
Serbia, under the project number: 31032, entitled ''Development of production technology
of traditional fermented dry sausages with geographical origin to obtain safe products of
standard quality''.
1
Vladislav Zeki, PhD, associate professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,
Natalija Dini, PhD, associate professor, Faculty of Technology, University of Novi Sad,
Nedeljko Tica, PhD, professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Vladimir
Tomovi, PhD, associate professor, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Dragan
Mili, MSc, teaching assistant, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad.
100
EKONOMSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE ULJANE

REPICE1
Veljko Vukoje, Nemanja Paji2
Rezime
Uljana repica je interesantna i potencijlno veom znjn rtrsk kultur z
Republiku Srbiju. Njen privredni znj ogled se, pored ostalog, i u visokim
finnsijskim efektima koji se mogu ostvriti po jedinici povrine. Budui d se rdi
o uljarici koj e u budunosti zuzimti jo znjnije mesto na poljima irom
sveta, u rdu su nlizirne ekonomske karakteristike proizvodnje ove kulture u
naoj zemlji. U proizvodnji uljane repice ostvaruje se visoka mara pokria (84.267
din/ha), a veoma su dobri i ostali najvaniji ekonomski pokazatelji uspeha (koefi-
cijent ekonominosti 1,89; stopa dobiti 47,1%). Preduzimanje organizovanih ko-
raka na poveanju domae tranje za uljanom repicom znaajno bi doprinelo
poboljanju poloaja domaih proizvoaa, odnosno brem razvoju proizvodnje ove
veoma vane industrijske biljke.
Kljune rei: poljoprivreda, uljana repica, trokovi, isplativost, analiza.
1. Uvod
Poljoprivredn proizvodnj predstvlj veom znjnu privrednu grnu u Repu-
blici Srbiji, u kojoj rtrstvo trdicionlno uzima dominantnu ulogu. Poslednjih
nekoliko godin, jedn od njprofitbilnijih rtrskih kultur jeste uljn repic.
Ov industrijsk biljk je sve zstupljenij n poljim poljoprivrednih proizvo
irom svet. Uljn repic je veom str biljn kultur. Njeni prvi trgovi su
uoeni jo pre 5.500 godin u germnskim nseljim. Tkoe je od dvnin poznt
i u Kini, gde je gjen pre oko 3.500 godin. Plemenite vrste ove biljke nstju tek
krjem 16. vek, i to u Evropi (Baranyk and Fabry, 1999). Njverovtnije se poel
gjiti u Belgiji, odkle je prenet u ostle evropske zemlje. Kod ns je poznt od
18. vek, vei znj dobij tek u poslednjih nekoliko decenij.
1
Rad predstavlja deo istraivanja u okviru projekata: "Ekonomska opravdanost korienja
biljnih ostataka kao izvora energije" koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata
za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine.
2
Dr Veljko Vukoje, vanredni profesor, Master Nemanja Paji, doktorant, Univerzitet u
Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg D. Obradovia 8, 21000 Novi Sad, Srbija,
email: vukoje@polj.uns.ac.rs
101
Znj uljne repice se konstntno povev, naroito u poslednje vreme. Pored
soje, predstvlj njznjniju sirovinu z proizvodnju biodizel. Ov tvrdnj se
nroito odnosi n evropski kontinent, gde ulje od uljne repice predstvlj osnovnu
i dominntnu sirovinu za dobijanje biodizela. (Sovero, 1993). Sdrj ulj u semenu
kree se oko 40-48% (Mrjnovi-Jeromel i sr, 2006), a proizvoi od otku-
pljivaa dobijaju posebne bonifikcije z kvlitet proizvedenog zrn. Prorauni uk-
zuju d se pri prerdi 100 kg uljne repice dobij oko 43 kg ulj, osttk od 57 kg
moe se upotrebiti ko kvalitetna ston hrn (Pavlista and Baltensperger, 2007).
U proizvodnji biodizela od uljane repice dobijaju se ekonomski znaajni nuspro-
izvodi: glicerin, soli i uljana sama i dr. (Tomi i sar, 2010). Sama uljane repice sadri
35-40% sirovih proteina.
Pored toga, uljn repic moe posluiti i ko sirovin u industriji tekstil, koe, boj,
spun i dr. (www.obnovljiviizvorienergije.rs). U proizvodnji uljane repice kao nuspro-
izvod javlja se 4,4 t/ha biljne mase. Toplotna mo ove biljne mase iznosi 17.400 kJ/kg
(Brki i sar, 2005). Celokupnu koliinu ostataka biljne mase ne treba prikupljati, ve
jedan deo ostaviti za zaoravanje i poveanje plodnosti zemljita (organsko ubrenje).
Smatra se da je u energetske svrhe mogue koristiti oko 30% raspoloivih etvenih
ostataka (Tomi i sar, 2010).
I pored velikog znaaja i stalno rastue proizvodnje, uljana repica i dlje predstvlj
nedovoljno istrenu kulturu z poljoprivrednike u noj zemlji. Detaljnije sagleda-
vanje ekonomskih efekata u proizvodnji uljne repice, odnosno upoznavanje sa
osnovnim tendencijama na tritu ove industrijske kulture, odraava sutinu istrai-
vakih napora u ovom radu.
2. Materijal i metod rada

U radu se analiziraju osnovni ekonomski pokazatelji uspeha proizvodnje uljane
repice. Radi sticanja jasnije slike o nivou profitabilnosti uljane repice, vri se
poreenje sa tradicionalno najzastupljenijim proizvodnjama, penicom i kuku-
ruzom. Osnovu ove uporedne analize ine analitike kalkulacije proizvodnje uljane
repice, penice i kukuruza, za proizvodnu 2012/13. godinu. Kalkulacije su dobijene
iz poljoprivrednog preduzea Agrohalas d.o.o, Ada. Radi se o uspenom preduzeu
koje tradicionalno postie dobre rezultate u ratarskoj proizvodnji, a u poslednje
vreme sve veu panju poklanja i proizvodnji uljane repice. Poseduje svu neopho-
dnu opremu i objekte za proizvodnju i uvanje posmatranih useva.
Kalkulacije se primarno baziraju na obraunu varijabilnih trokova proizvodnje i
mare pokria kao osnovnog rezultata. U cilju dobijanja pouzdanijih podataka o
ekonomskoj isplativosti izraunavaju se i dodatni indikatori uspeha (dobit, koefi-
cijent ekonominosti i stopa dobiti). Takoe se, metodom senzitivne analize, ispi-
tuje kretanje finansijskog rezultata u zavisnosti od promene prinosa ili/i trinih
cena uljane repice.
Prilikom razmatranja osnovnih tendencija u kretanju proizvodnje i prometa uljane
repice u svetu i Republici Srbiji, korieni su podaci iz FAO baze, ko i podci
Republikog zavoda za statistiku (za period od 2003. do 2012. godine). Ovi podaci
su obraeni klasinim metodama deskriptivne statistike.
102
3.1. Proizvodnja i promet uljane repice
Na sve vei znaaj uljane repice jasno ukazuju tendencije konstantnog rasta
povrina i proizvodnje u poslednjih deset godina, kako u svetu tako i u Republici
Srbiji. U svetu su u posmatranom desetogodinjem periodu (2003-2012) prosene
povrine pod uljanom repicom iznosile oko 29,6 miliona hektara, uz znaajno
poveanje od 4,29% proseno godinje (tab. 1). Njvee povrine pod uljnom
repicom u svetu nalaze se u Kndi, Kini i Indiji (oko 60% svetskih povrina), dok
su Nemaka i Francuska lideri na evropskom kontinentu.
U naoj zemlji je primetan jo vei porast zasejanih povrina u poslednjoj deceniji
(prosena stopa rasta 11,06%), pri emu je uljanom repicom bilo zasejano proseno
9.536 ha.
Tabela 1. Povrine, prinosi i proizvodnja uljane repice (2003-2012)
Table 1. Area, yield and rapeseed production (2003-2012)
Svet Republika Srbija
Prosek Stopa promene Prosek Stopa romene
Povrina (ha) 29.617.126 4,29% 9.536 11,06%
Prinos (kg/ha) 1.815 2,12% 2.246 8,31%
Proizvodnja (t) 54.028.667 6,50% 23.431 20,28%
Izvor: Autori na bazi podataka www.fao.org i www.stat.gov.rs
Prinosi i proizvodnja uljane repice takoe belee znaajan rast (tab. 1). Naroito je
uoljivo poveanje proizvodnje u naoj zemlji, proseno za 20,28% godinje, to je
posledica velikog poveanja zasejanih povrina i prinosa.
Posmatrajui proteklih deset godina, vidljiva je i velika ekspanizija trgovine
uljanom repicom (tab. 2). U svetu se naturalni obim trgovine uljanom repicom po-
veava na godinjem nivou u proseku za 9,57%, dok je, posmatrano vrednosno, ovo
poveanje jo znaajnije (21,62%). Njvei izvoznici uljane repice u svetu su
Knd, Frncusk i Austrlij, ije uee u svetkom izvozu iznosi 65%.
Nemk, Jpn, Holadnija i Belgija su njvei svetski uvoznici ove uljarice (55%
ukupnog svetskog uvoza).
Trgovina uljanom repicom u Srbiji ostvaruje izuzetno veliki porast, koliinski i
vrednosno, i to prevashodno konstantim poveanjem izvoza. Najvei deo izvoza
usmeren je ka Nemakoj. Kao posledica konstanto rastue tranje sa inostranog
trita, cena domae uljane repice se u posmatranom periodu proseno godinje
poveavala za 13,70%. Ovaj inidaktor je bio kljuan za poveanje zainteresovanosti
poljoprivrednih proizvoaa za proizvodnju ove industrijske biljke.
Slabija domaa tranja moe se povezati sa nedostatkom preradnih kapaciteta, kao i
sa nedovoljnim podsticajima drave usmerenim ka iskorienju uljarica u svrhu
proizvodnje goriva. Uspostavljanje i implementacija ozbiljnog pravnog okvira, koji
bi olakao proizvodnju biodizela, upravo je i osnovni problem u Republici Srbiji
(Tei i sar, 2010).
103
Tabela 2. Promet uljane repice (2003-2012)
Table 2. Rapeseed turnover (2003-2012)
Svet Republika Srbija
Prosek Stopa promene Prosek Stopa romene
Koliina (t) 12.144.324 9,57% 4.693 189,85%
Vrednost (000 $) 5.107.762 21,62% 2.259 174,99%
Cena ($/kg) - - 0,30 13,70%
Izvor: Autori na bazi www.fao.org ; www.stat.gov.rs
3.2. Ekonomski pokazatelji u proizvodnji uljane repice

Stalni izazov za menadment u poljoprivredi mora biti iniciranje promena u smislu
smanjenja ukupnih trokova proizvodnje, poveanja cenovne konkurentnosti
proizvoda, kao i iznalaenja najprofitabilnijih kultura (Aonja i sar, 2008).
Uoene tendencije na tritu uljane repice ukazuju da se u budunosti moe
oekivati jo znaajnije uee ove proizvodnje u plodoredima irom sveta, a
takoe i u naoj zemlji. Logino je oekivati i dobre finansijske rezultate u
proizvodnji ove kulture. Traenje odgovora na pitanje koliko je ve sada isplativa
proizvodnja uljane repice u naoj zemlji predstavlja sutinu istraivanja u ovom
radu. Radi sticanja jasnije slike i davanja preciznije ocene rentabilnosti, vri se
poreenje najvanijih parametara uspeha sa proizvodnjom penice i kukuruza. U tu
svrhu koristi se uporedna kalkulacija trokova i rezultata ovih proizvodnji (tab. 3).
Na osnovu kalkulacija korienih sredstava mehanizacije ovi trokovi su razdvojeni
na varijabilne i fiksne. Pozicija fiksni trokovi obuhvata pripadajui deo optih
trokova preduzea i fiksne trokove mehanizacije.
U proizvodnoj 2012/13. godini dominanantnu poziciju u strukturi trokova
proizvodnje uljane repice ine trokovi vetakog ubriva sa 32,2%. Ovaj procenat
je osetno manji kod proizvodnje penice (37,9%) i kukuruza (25,6%). Nii utroak
vetakog ubriva u analiziranoj proizvodnji kukuruza, nastao je kao posledica
odgovarajueg plodoreda. Rameeh (2013) naglaava da je uljana repica poznata kao
kultura koja izrazito pozitivno reaguje na upotrebu vetakog ubriva. Varijabilni
trokovi mehanizacije imaju vrlo znaajan udeo u ukupnim trokovima proizvodnje
uljane repice (21,2%), i zajedno sa fiksnim trokovima mehanizacije dostiu 25,5%.
Trokovi rada posmatranih proizvodnji kreu se oko 13%, to je uobiajeno uee
u ratarstvu. Fiksni trokovi su na relativno niskom nivou (24,4%), od ega na opte
trokove otpada 20,1%, dok ostatak ine fiksni trokovi mehanizacije.
Uljana repica zahteva najnia ulaganja varijabilnih faktora proizvodnje po jedinici
kapaciteta (58.336 din/ha), to je za 6,7% manje nego kod penice (62.554 din/ha), i
za 19,1% nie u odnosu na kukuruz (72.084 din/ha) (tab. 3, graf. 1). Istovremeno
uljana repica daje ubedljivo najveu vrednost proizvodnje po jedinici kapaciteta
(145.950 din/ha). Usled toga je i mara pokria u proizvodnji uljane repice
(87.614 din/ha) vea za ak 52,8% u odnosu na penicu (57.343 din/ha), i za 54,3%
u poreenju sa kukuruzom (56.797 din/ha).
104
Tabela 3. Kalkulacije proizvodnje uljane repice, penice i kukuruza (1 ha)
Table 3. Calculations of rapeseed, wheat and corn production (1 ha)
ULJANA REPICA PENICA KUKURUZ
ELEMENTI
KALKULACIJE Vrednost Uee Vrednost Uee Vrednost Uee
(din/ha) (%) (din/ha) (%) (din/ha) (%)
1. Seme 5.502 7,1 9.653 11,8 14.021 15,3
2. Vetako ubrivo 24.832 32,2 22.800 27,9 23.450 25,6
3. Zatitna sredstva 1.514 2,0 2.367 2,9 2.709 3,0
4.Varijabilni trokovi
16.341 21,2 17.236 21,1 19.982 21,8
mehanizacije
5. Bruto zarade 10.147 13,1 10.498 12,9 11.922 13,0
6. Varijabilni trokovi (1do5) 58.336 75,6 62.554 76,7 72.084 78,6
7. Fiksni trokovi 18.862 24,4 19.045 23,3 19.608 21,4
8. UKUPNI TROKOVI 77.198 100,0 81.599 100,0 91.692 100,0
9. Prinos (kg/ha) 3.475 5.965 8.040
10.VREDNOST PROIZVOD. 145.950 119.897 128.881
11.Mara pokria (10-6) 87.614 57.343 56.797
12. Dobit (10-8) 68.752 38.298 37.189
13. Koeficijent
1,89 1,47 1,41
ekonominosti (10/8)
14. Stopa dobiti
(12/10)*100 47,1% 31,9% 28,9%
Izvor: Autori na bazi Agrohalas d.o.o.
Ako se posmatra dobit, kao konaan finansijski rezultat, razlika je jo ubedljivija u
korist uljane repice, s obzirom na priblino isti iznos fiksnih trokova po 1 ha.
Uljana repica daje dobit veu za 79,5% u odnosu na penicu, ili za 84,9% u odnosu
na kukuruz. Iako je dobit krajnji, najui i moe se rei najprecizniji pokazatelj
uspeha, ipak je mara pokria (bruto mara, marginalni rezultat, neto prihod) esto
pogodnija za uporednu analizu upeha. Ovo, pre svega, sa aspekta kratkoronog
odluivanja (period do jedne godine, odnosno jedan reprodukcioni ciklus u poljo-
privredi). Budui da su fiksni trokovi u kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj.
ne mogu se izbei u znaajnijoj meri), to se isplativost pojedinih proizvodnji moe
bolje sagledati na osnovu mare pokria, nego na osnovu neto rezultata (do-
biti/gubitka). Zbog toga se mara pokria esto koristi pri utvrivanju optimalne
strukture proizvodnje, kao jedan od osnovnih kriterijuma optimalnosti.
Poslednja dva pokazatelja (ekonominost i stopa dobiti) spadaju u grupu tzv.
relativnih indikatora. Izraeni su u vidu koeficijenta, odnosno procenta, i omogu-
avaju vremensko i prostorno poreenje razliitih proizvodnji. Koeficijent ekono-
minosti pokazuje da se na svaki dinar uinjenih ukupnih trokova u proizvodnji
uljane repice ostvaruje 1,89 dinar vrednosti proizvodnje (penica 1,47; kukuruz
1,41). Ovo se moe smatrati vrlo dobrom vrednou indikatora za ratarsku proi-
zvodnju. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda, akumulativnosti proizvodnje) govori da se
105
na 100 dinara vrednosti proizvodnje uljane repice ostvaruje 47,1 dinar dobiti, to je takoe
veoma dobar pokazatelj (penica 31,9 dinara; kukuruz 28,9 dinara).
Grafikon 1. Vrednost proizvodnje, varijabilni trokovi i mara pokria (1 ha)

Graph 1. Production value, variable costs and contribution margin (1 ha)
Kod uporedne analize moe se desiti da su neki od kljunih pokazatelja u supro-
tnosti (npr. bruto mara po 1 ha i koeficijent ekonominosti), usled ega je neo-
phodno proceniti kojem pokazatelju treba dati prednost i koliku. Neophodno je
uzeti u obzir konkretne uslove poslovanja, odnosno primarne i sekundarne ciljeve
koje gazdinstvo eli ostvariti. Treba uvaiti koji je faktor u minimumu, ili kao se
obino kae, koji predstavlja usko grlo za poveanje rezultata. Taj faktor je, po
pravilu, i najskuplji u konkretnim uslovima, jer ga je najtee i nabaviti. Drugim
reima, neophodno je odgovoriti na pitanje ta je osnovni ograniavajui faktor
maksimiranju profita gazdinstva da li je to, na primer, raspoloivo zemljite, ili
finansijska sredstva, ili radna snaga ili...
Takoe je neophodno voditi rauna i o drugim ogranienjima na gazdinstvu, kao to
su: zahtevi plodoreda, raspoloivi kapaciteti mehanizacije i objekata, eventualnih
preradnih kapaciteta, zatim predviena trina kretanja cena pojedinih proizvoda,
cena kapitala, itd.
U naem primeru navedeni problem ne postoji, jer svi apsolutni i relativni
pokazatelji uspeha govore da je proizvodnja uljane repice ubedljivo najefektivnija,
potom sledi kukuruz i, konano penica, kao najmanje isplativa.
Finansijski rezultat u poljoprivredi veoma je sklon osciliranju u pojedinim godinama,
usled variranja prinosa i cena gotovih proizvoda. Senzitivna analiza pokazuje kretanje
finansijskog rezultata u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda.
Oigledna je visoka tolerantnost uljane repice na smanjenje prinosa i trinih cena. Tek
sa smanjenjem prinosa ili/i prodajnih cena za oko 47% finansijski rezultat postaje
negativan. Proizvodnja penice belei gubitak ve sa smanjenjem prinosa/prodajnih
cena za 32%, a proizvodnja kukuruza sa smanjenjem od 29%.
106
4. Zakljuak
Istrivnje jasno pokazuje konstantan i vrlo znaajan porast svih nlizirnih
prmetr proizvodnje uljane repice u proteklih deset godina, kako u svetu tako i u
naoj zemlji. Pozitivne tendencije odnose se n povenje povrin, prinos i
proizvodnje uljne repice, i nroito, n povenje promet i cen ove kulture. S
obzirom na rast cena uljane repice, kao i konstantno rastuu tranju na evropskom
kontinentu, logino je da se u ovoj proizvodnji ostvaruju i vrlo dobri finansijski
efekti. Analize sprovedene u ovom radu to nedvosmisleno i dokazuju. Proizvodnja
uljane repice belei veoma visoke ekonomske parametre uspeha (mara pokria
84.267 din/ha; koeficijent ekonominosti 1,89; stopa dobiti 47,1%). Pri tom je
znatno uspenija u odnosu na tradicionalne ratarske kulture sa kojma je vreno
poreenje (penica i kukuruz).
Izvesno je da uljana repica predstvlj veoma perspektivnu industrijsku biljku z
nau zemlju. Pre sveg, s stnovit odlinih groekolokih uslov z njenu
proizvodnju i velikih mogunosti za izvoz n meunrodno trite. U blioj budu-
nosti se moe oekivati jo znjnije mesto uljne repice u setvenim strukturm
nih poljoprivrednih proizvo. Bilo bi veoma znaajno da se preduzmu organi-
zovaniji koraci za poveanje domae tranje za uljanom repicom (na primer:
poreske olakice za proizvodnju biodizela, znaajnije stimulisanje podizanja doma-
ih preradnih kapaciteta, vee subvencije po 1ha i dr.). To bi stvorilo veu sigurnost
za primarne proizvoae, stavljajui ih u povoljniji poloaj u odnosu na
otkupljivae/izvoznike.
5. Literatura
1. Aonja, A., Sajfert, Z., Nikoli, M. (2008): Moderan menadment u okvirima
poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, Traktori i pogonske maine, 13(2),
str. 65-70.
2. Baranyk, P., Fabry, P. (1999): History of the rapeseed (Brassica napus l.)
growing and breeding from middle age Europe to Canberra, 10th International
Rapeseed Congress, Canberra, http://www.regional.org.au/au/gcirc/4/374.htm
3. Brki, M., Kovin, S., Skala, D., Muli, R., Mari, M. (2005): Nusproizvodi u
proizvodnji biodizela, poglavlje u monografiji, Biodizel alternativno i ekoloko
teno gorivo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 150-159.
4. Marjanovi-Jeromela, Ana, Marinkovi, R., Furman, T. (2006): Uljn repic
ko sirovin z proizvodnju biodizel, Zbornik rdov Institut z rtrstvo i
povrtrstvo, 42(1), str. 25-40.
5. Marjanovi-Jeromela, Ana, Miki, A., Marinkovi, R., Mihajlovi, V.,
Miladinovi, Dragana (2007): Prinosi semen i protein uljne repice, Zbornik
rdov Institut z rtrstvo i povrtrstvo, 44(1), str. 237-241.
6. Marko, J., Jovanovi, M., Tica, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
7. Pavlista, A., Baltensperger, D. (2007): Phenology of Oilseed Crops for Bio-
Diesel in the High Plains, In: Janick J., Whipkey A. (eds), New crops, p. 60-63.
107
8. Rameeh, V. (2013): Combining ability of nitrogen deficiency stress indices for
plant height in rapeseed varieties, Journal of Agricultural Sciences, 58(1), p. 19-30.
9. Rodi, J., Vukeli, Gordana, Andri, M. (2007): Teorija, politika i analiza
bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun.
10. Sovero, M. (1993): Rapeseed, a New Oilseed Crop for the United States, In:
Janick J., Simon J.E. (eds), New crops, p. 302-307.
11. Tei, M., Kiss, F., Jankovi, V. (2010): Mogunost proizvodnje i korienja
biodizela u Srbiji, elaborat, Jefferson Institute.
12. Tomi, M., Furman, T., Savin, L., Simiki, M., Damlanovi, N., Samardija M.
(2010): Analiza koliina i mogunosti korienja nusproizvoda iz proizvodnje
biodizela u AP Vojvodini, Traktori i pogonske maine, vol. 15, br. 2-3, str 131-135.
13. Vukoje, V., Markovi, T. (2010): Analiza ekonomskih efekata proizvodnje
vodeih ratarskih useva na porodinim gazdinstvima, Savremena poljoprivreda,
vol. 59, br. 1-2, str. 15-21.
14. http://obnovljiviizvorienergije.rs/biogorivo.html (01.09.2014.)
15. http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID (17.08. 2014.)
16. http://webrzs.stat.gov.rs (19.08.2014.)
108
ECONOMIC CHARACTERISTICS OF RAPESEED PRODUCTION
Veljko Vukoje, Nemanja Paji1
Summary
Rapeseed is a interesting and potentially very important field crop for Republic of
Serbia. Her economic importance is reflected, among other things, in the high
financial results that can be achieved per unit area. Since this is about an oil crop,
which will in future occupy more prominent position in the fields around the world,
this paper analyzes the economic characteristics of this culture in our country. The
production of rapeseed achieves high contribution margin (84.267 din/ha), and
other important economic indicators of success are very high (the cost-effectiveness
ratio 1,89; the profit rate 47,1%). Taking organized steps to increase domestic
demand for rapeseed would significantly contribute to improving the position of
domestic producers, and faster development of production of this important
industrial crop.
Key words: agriculture, rapeseed, costs, profitability, analysis
1
Veljko Vukoje, PhD, associate professor, MSc Nemanja Paji, PhD student, University of
Novi Sad, Faculty of Agriculture, Square D. Obradovia 8, 21000 Novi Sad, Serbia,
vukoje@polj.uns.ac.rs
109
MARKETING ISTRAIVANJE: PROIZVODNJA MEDA KAO VID

ZAPOLJAVANJA ENA NA SELU
Otovi Slavica1, Milii eljka2
Rezime
Iako postoje prirodni uslovi za razvoj pelarstva u optini Vrbas, proizvodnja meda
nedovoljno je zastupljena kao vid poljoprivredne delatnosti na gazdinstvima i kao
vid preduzetnike delatnosti. Cilj marketing istraivanja je da se na osnovu poda-
taka o proizvodnji meda donesu zakljuci, osmisli strategijski plan i operativno
sprovede projekat samozapoljavanja ena u naseljenim mestima optine. Anketi-
rano je 64 pelara od kojih za 59 (92,19%) pelarenje nije osnovno zanimanje, a
samo je 11 (17,19%) ena. Pored zadovoljavajue tranje na domaem tritu, med
sa podruja Srbije veoma je traen i na tritu Evropske unije.
Kljune rei: proizvodnja meda, zapoljavanje ena, tranja
1. Uvod
Na prostorima Srbije proizvodnja meda zastupljena je vekovima, uglavnom, kao
dodatna proizvodnja na poljoprivrednom gazdinstvu, gde je med upotrebljavan za
line potrebe proizvoaa i ree, kao proizvod za prodaju. S obzirom na hranljiva,
lekovita svojstva, potranju na tritu i na nedovoljno iskoriene prirodne pote-
ncijale za proizvodnju meda, postoji mogunost razvijanja proizvodnje, tako da
uzgoj pela postane osnovna poljoprivredna delatnost na gazdinstvu - da se postavi
na temelju preduzetnitva, a uz korienje zakljuaka marketing istraivanja. Siste-
mskim prikupljanjem podataka, njihovom analizom, obradom i povezivanjem u
jedinstvenu celinu, moe se stvoriti osnova za kreiranje projekta za savremenu
proizvodnju, kao i plasman meda i proizvoda od meda kako na domaem, tako i na
inostranom tritu.
Marketing istraivanje moe se oznaiti ciljem kao eksplorativno (istraivako),

kvantitativno, kvalitativno i prognostiko (koje objedinjuje kvalitativne i kvanti-
tativne podatke). Potrebno je oznaiti i razliku izmeu istraivanje trita i marke-
1
MSc Otovi Slavica, menader za odnose s javnou, Opta bolnica Vrbas, Ulica Dr Mi-
lana ekia 4, 21460 Vrbas, mt: +38164 802 3215, e-mail: slavica.otovic@vrbas.net,
slavicaotovic1@gmail.com
2
MSc Milii eljka, profesor, Poljoprivredna kola sa domom uenika Futog, Ulica Carice
Milice, 21410 Futog, mt: +381 63 776 9220, e-mail: poljosko@eunet.rs
110
ting istraivanja koje, kako objanjava Vlahovi (2004), predstavlja istraivanje pla-
smana proizvoda, odnosno informacija o tritu. Istraivanje marketinga, meutim
obuhvata istraivanje svih instrumenata marketing MIKS-a.
Da bi se stvorila osnova za kreiranje projekta savremene proizvodnje meda i

proizvoda od meda, izvreno je jednokratno marketing istraivanje ispitivanjem,
putem anketnog upitnika proizvoaa meda u optini Vrbas.
***
Optina Vrbas vaila za jednu od (ruralnih ali i prim. aut.) privredno razvijenijih
optina sa dugogodinjom tradicijom u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proi-
zvoda u Republici Srbiji, pa i na prostorima bive Jugoslavije.
Posledica tranzicije, loih privatizacija vrbaskih preduzea, nedovoljna edukovanost

za pokretanje sopstvenog posla i neplansko obrazovanje strunih kadrova, uslovili
su znaajnu stopu nezaposlenosti oba pola (Bokovi et. all., 2013).
Problem nezaposlenosti, posebno ena u naseljenim mestima optine Vrbas i

okoline, je ujedno i problem marketing istraivanja. ene na selu najee predsta-
vljaju marginalizovanu kategoriju, jer obavljaju najtee poslove sedam dana u
nedelji na poljoprivrednom gazdinstvu, bez realnog uea u raspodeli dobiti, esto
bez mogunosti uticaja na planske aktivnosti, a uz obavljanje celokupnog kunog
rada i brigu o ostalim lanovima porodice. Mnoge seoske ene jednostavno prihva-
taju da je usklaivanje posla i porodice komplikovanije u ruralnim podrujima, to
umanjuje albe (i proaktivno delovanje, a uveava socijalnu izoptenostprim. aut.)
u vezi njihove situacije (Bock, 2010). Kako navode iki i ostali (2011), nedostatak
znanja i informacija o mogunostima za razvoj enskog preduzetnitva znaajna je
prepreka njegovom razvoju. Naime, seoske ene najee su nieg i srednjeg nivoa
obrazovanja, to uz injenicu da su svojim svakodnevnim ivotom i radom preteno
vezane za gazdinstvo i lokalnu seosku zajednicu, umanjuje njihov socijalni kapital,
kao i mogunost da dou do potrebnih informacija o pokretanju sopstvenog i/ ili
porodinog posla.
Cilj marketing istraivanja je prikupljanje informacija koje treba da doprinesu

razvoju pelarstva u optini Vrbas, kroz osmiljavanje i prezentovanje operativnog
projektnog plana za razvoj enskog preduzetnitva u ovom segmentu poljoprivredne
proizvodnje i agrobiznisa, kao dodatnom ili ak, osnovnom zanimanju.
Pretpostavka je da, iako postoji proizvodnja meda, nije prepoznata kao vid konku-
rentske prednosti optine i regiona, nije dovoljno afirmisana, niti su upotrebljeni
marketinki alati koji mogu pomoi u menadmentu proizvodnji, plasmanu i
krajnjem cilju, adekvatnoj ekonomskoj dobiti. Potrebne su dobro postavljene i
testirane hipoteze. Poto injenica oznaava istinite stavove koji se zasnivaju na
tvrdnji potrebno je odrediti okvir pojava i pretpostavki (Pejanovi, 2011) marketing
istraivanjem. Odgovori na niz pitanja (pitanja koja bez jasno koncipiranog plana
esto demotiviu potencijalne preduzetnice - nedostatak znanja, kako u proizvodnji,
111
tako i u organizaciji poslovanja), predstavljaju svrhu predoenog marketing istrai-
vanja, kao potencijalna smernica za zapoljavanje i planiranje poslovanja. Nedovo-
ljna zastupljenost ena u pelarstvu predstavlja hipotezu koja e na ovaj nain biti
potvrena ili odbaena.
2. Izvori podataka i metodologija rada

Rezultati eksplorativnog, jednokratnog marketing istraivanja ispitivanjem proizvo-
aa meda i proizvoda od meda (putem struktuiranog anketnog upitnika) predsta-
vljaju osnovu istraivanja o zastupljenosti, nainu proizvodnje, problemima sa
kojima se suoavaju proizvoai, kao i o mogunostima plasmana istih na loka-
lnom, regionalnom i inostranom tritu, u cilju samozapoljavanja i zapoljavanja
ena na selu. Istraivanje je upotpunjeno podacima prikupljenim putem sekunda-
rnog istraivanja korienjem naunoistraivakih radova, asopisa, univerzitetskih
udbenika, publikacija, monografija, interneta ali i neformalnim razgovorima sa
preduzetnicama/ ima koji se bave proizvodnjom meda i proizvodima od meda.
Marketing istraivanje anketiranjem je izvreno od 26. do 30. maja 2014., u Vrbasu

i pripadajuim naseljenim mestima. Uzorak ispitanika (100) je obuhvatio pripa-
dnike Udruenja pelara Vrbas (89 ispitanika), kao i pelare koji su poznati po
svojoj proizvodnji meda i proizvoda od meda, a nisu lanovi udruenja (11
ispitanika). Anketni upitnik su popunili 64 proizvoaa meda. Upitnik je distribu-
iran uz pomo predsednika udruenja, ali i terenskim anketiranjem pelara od strane
autorke. Upotrebljena su zanemarljiva finansijska sredstva.
3. SWOT analiza proizvodnje meda i proizvoda od meda u optini Vrbas

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je bilo 673.000 konica pela.
Postojea paa pela koristi se sa svega 5%, ali sektor generalno pokazuje znake
rasta u pogledu broja domainstava koja se bave ovom proizvodnjom, kao i broja
konica koje poseduju (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva,
2013).
Strategija marketinga privrednih subjekata definie se uz prethodnu analizu situacije

- SWOT analizu. Osnovni cilj sastoji se u tome da sagleda faktore koji bitno
determiniu uspenost privrednog subjekta (Vlahovi, 2004). Pored sagledavanja
osnovnih prednosti, slabosti, ansi i pretnji, ovaj jednostavan alat omoguava inici-
jalnu smernicu ka dubljoj analizi poslovanja, otkrivanju dodatnih ideja koje mogu
pomoi u proaktivnoj preduzetnikoj delatnosti.
112
Tabela 1: SWOT analiza pelarstvo kao vid poljoprivredne delatnosti i preduzetnitva
Table 1: SWOT analysis - beekeeping as a form of agric. activity and entrepreneurship
Prednosti Slabosti
Iskorienost prirodnih resursa (polena i Zapoinjanje delatnosti. uglavnom lina
nektara) manja od 5%; finansijska sredstva.;
Ouvanost tradic. znanja i tehnologija; Nepovolni demog. trendovi u ruralnim
Postojanje uspenih primera dobre prakse; podrujima mahom starija populacija;
Dostupnost literat. i komunikacija pelara Rad bez jasnih planskih aktivnosti (biznis
putem drutvenih mrea; plan, osmiljena strategija, implementacija
Struni skupovi i predavanja; kroz oznaene operativne. planove);
Zapoete inicijative na formiranju lokalnih Pelarenje kao sporedna delatnost na
udruenja, poslovnih mrea proizvoaa; gazdinstvu;
Godinji festival meda na lokalnom nivou; Niske subvencije nadle. dravnih
Jednostavna nabavka osnovnih sredstava za institucija (500 dinara po konici za 2014.),
rad (konica, vrcaljki za med); nedostatak podsticaja u vidu regresiranog
Povoljne kredit. linije nadle. institucija; goriva ili registracije vozila koje je
Solidno stanje infrastrukture u regionu neophodno za prevoz konica (promena
(ukljuujui i ruralna podruja); ispae);
Proizvodnja je sezonskog karaktera (prolee- Pelarenje, uglavnom, nije ukljueno u
jesen); bud. podsticajno, finansiranje na lokalnom
Visok kvalitet prirodnog meda i proizvoda od nivou;
meda; Nedovoljna uestalost kontrole kvaliteta u
Tranja vea od ponude; proizvodnji, distribuciji i prodaji;
Pojava lanog meda na domaem tritu
nelojalna konkurencija;
Tretiranje tetnih insekata preparatima
toksinim za pele;
Nedovoljna medijska popularizacija delat.;
Prilike Pretnje
Kreiranje novih proizvoda na bazi meda Nedovoljna prepoznatljivost ruralnih
(kombinac. sa lek. biljem, kot. i suenim spec. u lok. i nacionalnim politikama;
voem, rakije, vina)obogaiv. ponude; Slaba zainteresovanost investitora;
Brendiranje proizvoda i uspostavljanje Narastanje ruralnog siromatva i regionalnih
konkurentske prednosti na tritu; razlika u siromatvu;
Isticanje kvaliteta (sertifikacija); Nedovolna prepoznatlivost specifinosti
Regionalna prekogranina saradnja; malih gazdinstava u nacionalnim politikama,
Mogunost konstantnog izvoza; ukluujui i polop. politiku (Ministarstvo
Korienje pretpristupnog perioda za rast poljoprivrede, vodop. i umarstva, 2013);
konkurentnosti, primenu standarda uz Slaba zastup. pelarstva u stratekom planu
korienje EU fondova (IPARD); RS 2014-2024;
Poljoprivredni sajmovi i izlobe; Nedostatak kapaciteta za povlaenje budet.
Kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu podrke sa pokrajinskog i dravnog nivoa;
(pelarstvo ali i menadment i marketing); Zastoj u procesu integracija u EU
Studijska putovanja pelara; (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i
Formiran Savez pelara na nivou RS; umarstva, 2013);
Osnivanje zadruge na dravnom nivou uz
regionalne, lokalne asocijacije i klastere
Formiranje jedinst. servisa za koordinaciju
u snabdev. repromaterijalom;
Snanija med. popularizacija delatnosti.
113
4. Analiza rezultata anketiranja proizvoaa meda
Marketing istraivanjem pomou upitnika obuhvaen je uzorak od 100 proizvoaa
meda i proizvoda od meda sa teritorije optine Vrbas, od ega je uee prihvatilo
64 ispitanika (64%). Od 64 ispitanika, 54 su lanovi Udruenja pelara Vrbas
(84,37%) 20 (31,25%) aktivnih lanova i 34 (53,12%) pasivnih lanova; 8
(12,5%) ispitanika nisu lanovi udruenja, dok se 2 (3,12%) ispitanika nisu izja-
snila.
11
Muki pol
enski pol
53
Slika1: Podela ispitanika po polu

Figure 1:The distribution of patients by gender
Izvor: Rezultati ankete
Anketirani proizvoai su preteno mukog pola: 53 (82,81%) enski pol je
zastupljen sa 11 ispitanica (17,19%) to potvruje pretpostavku da se ene u manjoj
meri bave proizvodnjom meda; ispitanici/ce uglavnom pripadaju populaciji od 31
do 70 i vie godina starosti (56 - 87,5%), sa akcentom na zastupljenost ispitanika
61-70 i vie godina (20 31,25%); prihod porodice ispitanika se kree od 25-54
hiljada dinara (70,31%); zavreno srednje obrazovanje imaju 35 (54,69%), dok
zavreno vie i visoko obrazovanje imaju 25 (39,06%) ispitanika uz dodatna znanja
i vetine: rad na raunaru 23 (35,93%), zanatska znanja 28 (43,75%), tehnika
znanja 13 (20,31%), posedovanje vozake dozvole 44 (68,75%), ali poznavanje
stranih jezika 8 (12,50%).
Ispitanici ive u preteno meovitom i nepoljoprivrednom domainstvu: 51 (79,
69%), sa 3-5 lanova 44 (68,75%) i bavljenje proizvodnjom meda im nije osnovno
zanimanje: 59 (92,19%) kao osnovna zanimanja navode se: radnik, stolar, limar,
slubenik, raunovoa ali i lekar, stomatolog i sl; pelarstvom se bave ili 1-5
godina 22 (34,38%), ili vie od 11 godina (51,56%) to moe ukazivati na
tendenciju porasta interesovanja za ovu vrstu agrobiznisa, nakon izvesne stagnacije
koja je pratila vreme industrijalizacije u zemlji.
Ispitanici su se izjasnili da se pelarenjem bave kao individualni poljoprivredni
proizvoai 22 (34,37%) ili kao dopunskom delatnou 36 (56,25%), navodei kao
razlog ideju/ priliku 11 (17,18%), nove izazove 11 (17,18%), samostalnost 9
114
(14,06%), hobi kao posao 20 (31,25%), porodinu tradiciju 14 (21,87%), ali i veu
zaradu 9 (14,06%) i nezaposlenost 6 (9,37%).
Preduzetnik/ca (registrovana
preduzetnika radnja)
0
22 Individualni proizvoa/ica
(registrovano poljoprivredno
gazdinstvo)
36
Dopunska delatnost
Slika 2: Nain bavljenja proizvodnjom meda

Figure 2: Way of dealing with the production of honey
Ispitanici su odgovorili da im je na poetku bavljenja pelarstvom izvor poslovnog
savetovanja bio u vidu saveta lanova porodice, prijatelja, poznanika sa iskustvom
pelarenja 41 (64,06%) ili pripadnika lokalnog pelarskog udruenja 18 (28,12%),
uz ulaganje zajednikog porodinog novca 30 (46,87%) ili sopstvene uteevine 24
(37,50%).
2 4
Lokalno
Regionalno
Nacionalno
54
Slika 3: Trite na kome posluje preduzee/poljoprivredno gazdinstvo

Figure 3: Market in which it operates enterprise/ farm
Iako se proizvodnjom meda preteno bave kao dopunskom delatnou, ispitanici su
odgovorili da njihovo preduzee/ poljoprivredno gazdinstvo posluje na lokalnom
tritu 54 (84,37%), uz obrt sredstava do 2 miliona dinara 58 (90,63%), da je
promena u obrtu sredstava 33 (51,56%), kao i prihodima 31 (48,44%) u 2013.
godini u odnosu na prethodne godine, uglavnom, nepromenjena; ispitanici su dobit
115
preduzea/ poljoprivrednog gazdinstva u 2013. godini ocenili kao malu/ dovoljnu
38 (59,37%) uz naznaenu promenu u odnosu na prethodne godine koja je:
smanjena 18 (28,12%), nepromenjena 24 (37, 50%) ili poveana 11 (17,19%) - to
ukazuje da je uprkos nepromenjenom obrtu i prihodima, usled dejstva sveukupne
ekonomske krize dobit ipak umanjena (uveani trokovi ivota).
Prema uspenosti, ispitanici su klasifikovali svoje preduzee/ poljoprivredno
gazdinstvo kao stagnantno 34 (53,12%), u manjem broju kao uspeno 14 (21,87%) i
preteno procenjuju budunost kroz mogunost opstanka 28 (43,75%); ipak u
poslednje dve godine u preduzeu/ poljoprivrednom gazdinstvu je vreno inoviranje
proizvoda i usluga 21 (32,81%) i tehnolokog procesa obrade 13 (20,31%), dok se
planovi ukoliko se prihod povea u naredne 2 godine, ogledaju u investiranju u
nove proizvode/ usluge 23 (35,94%), investiranju u nove tehnologije 10 (15,62%) i
sasvim suprotno - zadravanju vee dobiti 9 (14,06%).
Proizvoai meda i proizvoda od meda preteno nisu lanovi udruenja
poslodavaca 61 (95,31%) dok su se 3 (4,69%) ispitanika izjasnili kao aktivni
lanovi; svega 20 (31,25%) ispitanika su aktivni, a 34 (53,12%) neaktivni lanovi
profesionalnog pelarskog udruenja na lokalnom nivou; u regionalnom pelarskom
udruenju 6 (9,37%) ispitanika je aktivno, 4 (6,25%) neaktivno, dok u Savezu
pelarskih organizacija Srbije aktivno uee uzima 7 (10,94%) ispitanika i
neaktivno 1 (1,56%); u udruenju preduzetnika/vlasnika registrovanog poljoprivre-
dnog gazdinstva samo su 3 (4,69%) ispitanika aktivni lanovi, dok je 1 (1,56%)
neaktivan lan. Kao komentar, ispitanici su naveli da lanstvo vide samo kao
mogunost druenja, da ih sputavaju godine, da ne vide svrhu i da nema pozitivnog
efekta na poslovanje.
Ispitanici su delimino ili mnogo 60 (93,75%) upoznati sa lekovitim svojstvima
meda, propolisa, pelinjeg otrova, matinog mlea i ocenili su sa ocenom 8, 9 ili
10 vanost uticaja meda na zdravlje 50 (78,12%), kao i znaajno i veoma znaajno
prirodno poreklo proizvoda 64 (100%); pored meda, ispitanici u veim koliinama
proizvode: propolis 46 (71,87%), pergu, tzv. pelinji hleb 10 (15.62%), rakiju 17
(26,56%)i vino 12 (18,75%), vre kontrolu proizvodnje uglavnom u okviru
zakonske regulative 34 (53,12%); u svojoj ishrani koriste, pre svega, med 47
(73,44%), napitke 21 (32,81%) i lekovito bilje u kombinaciji sa medom 22
(34,37%).
O snabdevenosti lokalnog trita medom i proizvodima od meda, ispitanici su se
izjasnili da je dovoljna i zadovoljavajua 42 (65,62%) za lokalne potrebe, ali i da
postoje proizvodi na bazi meda koji nedostaju: pelinji otrov, perga i krem-med.
Izvrivi rangiranje (1 - 6), proizvoai su istakli da je prilikom izbora proizvoda
potroau najbitniji: kvalitet (rang 5), cena proizvoda (rang 5), preporuka prijatelja
(rang 5), ostali instrumenti promocije (rang 3), ambalaa/ dizajn (rang 3), prodajno
mesto (rang 3); kontrolnim pitanjem u odnosu na prethodno: da li je vaan izgled
ambalae i odgovorom: delimino i da 60 (93,75%) potvren je rang vanosti.
116
2 Potpuno nezadovoljavajua
5
Nezadovoljavajua
21 14
Dovoljna za lokalne potrebe
Zadovoljavajua
21
Potpuno zadovoljavajua
Slika 4: Snabdevenost lokalnog trita medom i proizvodima od meda

Figure 4: Supply local markets with honey and honey products
Distribucija (prodaja) se vri na zelenim pijacama 40 (62,50%) i na poljoprivre-
dnom gazdinstvu (odnosno na kunom pragu) 27 (42,19%), to omoguava nepo-
srednu komunikaciju sa potroaima i promociju od usta do usta.
Odgovorom 53 (82,81%) ispitanika da propagandna poruka utie i veoma utie
prilikom kupovine proizvoda, dolo je do odstupanja odgovora o vrednovanju
rangiranja prilikom izbora proizvoda od strane potroaa (u prethodnim odgovorima
su ocenili promociju sa rangom 3 - mogunost 3-6). Po miljenju ispitanika, propa-
gandna poruka ostavlja najsnaniji utisak ukoliko je plasirana putem televizije 47
(73,44%) ili ukoliko su je potroai uli od druge osobe 15 (23,44%).
Na lokalnom festivalu meda ponekad uestvuje i uestvuje konstantno 40 (62,50%)
ispitanika, da je robna marka proizvoda vana u zavisnosti od vrste proizvoda,
vana i veoma vana odgovorilo je 54 (84,37%) ispitanika, a 40 (62,50%) proizvo-
aa razmilja o projektu brendiranja sopstvenih proizvoda.
Istraivanja ukazuju da je cena pelinjih proizvoda na tritu EU neelastina dok
po miljenju 56 (87,50%) ispitanika potpuno utie i utie na kupovinu; kao ansu u
postizanju vie cene prilikom prodaje svojih proizvoda 46 (71,87%) proizvoaa se
izjasnilo da je zainteresovano za organsku proizvodnju meda i proizvoda od meda.
Iako su 30 (46, 87%) ispitanika informisani o kreditnim linijama i subvencijama
nadlenih institucija za dodatno ulaganje u opremu, 15 (23,44%) ne razmilja o
pomoi, a svega 8 (12,50%) razmilja o pomoi u vidu kredita, ukazavi na trenutnu
nestabilnost ekonomskih prilika, ali i nedostatak paketa institucionalnog osiguranja
u ovom vidu poljoprivredne delatnosti.
Poveanje potronje meda i proizvoda od meda iz ugla proizvoaa oznaeno je
boljim kvalitetom 26 (40,62%), promotivnom aktivnou 19 (29,69%), niom
cenom 15 (23,44%) i irim asortimanom 13 (20,31%) odgovor potvruje da pored
kvaliteta i cene, promotivne aktivnosti predstavljaju konkurentsku prednost uz
uvaavanje distribucije u skladu sa eljama potroaa.
117
Boljim kvalitetom
19 Atraktivnijim pakovanjem
26 irim asortimanom
2
Niom cenom
15 6 Boljom distribucijom
13
Boljom promotivnom
aktivnou
Slika 5: Poveanje potronje meda i proizvoda meda

Figure 5: Increasing consumption of honey and honey products
5. Projekat samozapoljavanja pelarenjem

Malo preduzetnitvo deluje putem veeg broja preduzetnikih inovacija koje
zajedno menjaju strukturu u odreenim segmentima. Inovacije malih se ne zasni-
vaju na tehnikim inovacijama, odnosno novim proizvodima koji su postali
standard za taj segment, ve na moguim tehnikim i tehnolokim poboljanjima ili
drugim inovacijama koje se odnose na primer na segmentaciju trita i izbor udo-
bnog gnezda, na pronalaenju pravih kanala distribucije, na uspenu promociju
proizvoda, na organizaciju proizvodnje koja e obezbediti fleksibilnost uz mini-
malne trokove (Sajfert, 2003).
Preduzetnitvo je bazirano na konstantnom usvajanju novina, te je inicijalno

predavanje u sklopu projekta osmiljeno kao izvor informacija o mogunostima
eventualnog zapoinjanja sopstvenog poslovanja proizvodnje meda i proizvoda od
meda, uz ukljuenje u program obuke i mentorstvo lanova Udruenja pelara iz
optine Vrbas.
Kontinuitet edukacije je planiran vremenski rasporeenim, praktinim treninzima
uz pruanje uvodne smernice za projekciju biznis plana poslovanja, koji se
prvenstveno oslanjaju na finansijsku kalkulaciju. Drugim reima, finansijski plan je
dinarski izraz preduzetnikovih operativnih planova (prema Pejanovi, 2013:
Nicholas, 1995) osnova preduzetnikog poslovanja, proizvodnje, marketinga i
prodaje proizvoda.
Planirane su 4 glavne faze razvoja projekta (modifikovano prema Kibaya, 2007):
1. Strateko planiranje - razvoj strategije male preduzetnike zadruge ena za
narednih 3 do 5 god;
118
2. Pelarstvo obuka - program obuke trenera (proizvoai obueni da obuavaju
druge u pelarstvu) i radionica na temu pelarstva:
- Voenje konica;
- Izradu opreme ukljuujui i konice,
- Odbranu od tetoina koje napadaju konice i bolesti pela.
3. Razvoj - kontinuiranu obuku i tehniku podrku:

- Edukacija o pelarenju;
- Razvoj i unapreenje pelarske i vetine upravljanja;
- Promocija pelarstva kao odrivog oblika poljoprivrede;
- Distribucija pelinjih proizvoda za prodaju;
- irenje palete proizvoda;
- Upoznavanje nadlenih institucija sa planom i programom u cilju budetskog
participiranja.
4. Kontrola parametri merljivosti uspeha programa:

- Usvajanje praktinih znanja;
- Plasman proizvoda na godinjem nivou;
- Poveanje koliine meda na domaem tritu;
- Poveanje koliine meda za izvoz;
- Uveanje razumevanja nadlenih institucija - novousvojene mere u vezi
pelarstva kroz lokalni ekonomski plan razvoja: subvencije i sl;
- Finansiranje pomoi podrke drugih projekata u vezi sa pelarstvom;
- Poveanje bezbednosti meda i proizvoda od meda rigoroznije mere kontrole
kvaliteta na svim nivoima distribucije;
- Broj ena koje se aktivno bave proizvodnjom meda i proizvoda od meda;
- Ublaavanje siromatva i socijalne iskljuenosti ena sa sela.
6. Mogunost plasmana meda

Pelinji med i proizvodi od meda predstavljaju korisne i lako utrive proizvode koji
zahtevaju relativno malu obradu i ulaganje. Mogu se proizvoditi bez puno ulaganja,
u kunim uslovima, prodati preraivakoj industriji ili distribuirati na kunom
pragu. Kao takvi, oni su idealni za male preduzetnike poduhvate, gde se sva
proizvedena koliina moe prodati ili iskoristiti u kunim uslovima (modifikovano
prema Kibaya, 2007), ili pak uz organizovanu prodaju plasirati na inostranom
tritu.
Na domaem tritu, po miljenju proizvoaa (na osnovu rezultata istraivanja),
postoji dovoljna koliina meda ali je i potranja visoka, te se sva proizvedena
koliina lako proda ali dinamikom koju namee odabrani kanal distribucije, uz
adekvatnu cenu proizvoda. Najisplativija, najea (ali i vremenski najdua) je
direktna distribucija na poljoprivrednom gazdinstvu ili zelenim pijacama, ukoliko je
proizvodnja manjeg obima. Ukoliko je proizvodnja zasnovana na veem broju
pelinjih drutava, proizvoai se odluuju za bru distribuciju - izvoz meda i/ ili
organizovani otkup od strane preraivaa ili otkupljivaa po nioj ceni.
119
Izvozni rezultati Srbije u segmentu hrane i poljoprivrednih proizvoda ukazuju na
znaajan potencijal, koji se moe dalje unapreivati. Postoji mogunost direktnog
izvoza ali i stvaranje preduzetnikih kooperativnih saveza sa inostranim partnerom.
Kratak vremenski period nije dovoljan za podsticanje razvoja preduzetnike
funkcije najpre se mora formirati preduzetnika mrea unutar preduzea (organi-
zacije, zadruge - prim. aut.), a zatim iznai reenje koooperacije sa inostranim
partnerom i asocijacijama - stratekim savezima (Pejanovi et. all., 2007). Hronian
deficit u spoljnoj trgovini karakteristian za privredu Republike Srbije nije karakte-
ristian u isto vreme i za poljoprivredno-prehrambeni sektor koji kontinuirano
belei vei izvoz od uvoza (Miti, Gligorijevi, 2012). U cilju korienja uoenih
potencijala kao i identifikovanih ansi na meunarodnom tritu, neophodno je
razvijati odgovarajue marketinke strategije, koje se zasnivaju na efektivnom
targetiranju i pozicioniranju, uz razumevanje naina na koji potroai donose
odluke o kupovini.
Evropska unija je najvanije svetsko uvozno trite meda jer njena proizvodnja nije
dovoljna, a potronja ini 20-25% od svetske proizvodnje (CBI market, 2009).
Kako navodi poljari (2010) od ukupne koliine svetskog uvoza, oko 40% meda
uvozi se na trite Evropske unije, gde je najvei potroa meda Nemaka.
Iako postoje fluktuacije izazvane visokom cenom prirodnog meda, stvarna potro-
nja u EU je potpuno neelastina - ekonomska kriza nema uticaja jer potroai med
uvruju u osnovne ivotne namirnice, a EU proizvodi svega 52 % meda za svoje
potrebe. Takoe, postoje nauna predvianja da e se, usled klimatskih promena na
teritoriji EU, smanjiti proizvodnja meda uopte, kao i mogunost organske proizvo-
dnje, to stvara ansu za plasiranje meda iz Srbije i okruenja, odnosno iz zemalja u
razvoju.
Analizirajui prethodne podatke, mere za dinamiziranje izvoza i za postizanje vie
izvozne cene za med i proizvode od meda iz Srbije su:
- Izvoz prema zahtevima inostranog trita,
- Kvalitet prema definisanim trinim segmentima,
- Potovanje standarda GLOBAL GAP, HACCP, HALAL
- Primena marketing koncepcije u fokusu je potroa,
- Promocija - sajmovi, dani Srbije, Srpske kue ...
- Finansijska (kreditna) podrka.
- Poveanje konkurentnosti izvoza,
- Promena strukture proizvodnje,
- Pronalaenje novih trita
- Agrarna politika u funkciji agrarnog izvoza.
- Mere: proizvoa preraiva - dravne institucije,
- Poveanje izvoza proizvoda vieg stepena obrade,
- Dati izvoznim artiklima nacionalni identitet: Serbian Wines, Fruit from Serbia,
(modifikovano prema Vlahovi, 2012), Serbian Honey
120
7. Zakljuak
Pelarstvo kao vid poljoprivredne delatnosti i agrobiznisa ima znaajne potencijale
u Srbiji, koji nisu dovoljno iskorieni. Proizvodnja meda i proizvoda od meda je
najee dopunska delatnost na poljoprivrednom gazdinstvu, bez savremenog
pristupa u proizvodnji, distribuciji i promociji proizvoda. Osavremenjivanje proi-
zvodnje koja je bazirana na iskustvu, uz primenu novosteenih znanja u uzgoju,
zatiti i leenju pela kao i novim tehnologijama koja su u skladu sa ekolokim
aspektima, predstavlja smernicu u ostvarivanju dominantne pozicije u poljoprivredi
i konkurentske prednosti kako na domaem, tako i na inostranom tritu. Kvalitet
prirodnog meda je osnova - inovacijama u uzgoju uz uveanje broja pelinjih
drutava po proizvoau i primeni naprednijih tehnologija u vrcanju i skladitenju
postie se sniavanje trokova, ali i vii stepen ouvanja lekovitih materija. Primena
novih standarda u proizvodnji, sertifikacija i pravilan odabir distribucionih kanala
omoguavaju bolji plasman u skladu sa zahtevima trita. Savremena proizvodnja
namee savremene vidove komunikacije, uz promociju ija osnovna poruka
podsea da je med hrana, ali i lek.
S obzirom na to da je veliki broj ljudi na selu nezaposlen (posebno ena), da se bavi
samo povremenim sezonskim poslovima i da nema konstantnog prihoda, veoma
mali broj se odluuje na registraciju poljoprivrednog gazdinstva (dovoljno je 0,5ha
okunice bez ogranienja za pelarstvo) i pribavljanje povoljnih kreditnih
sredstava za proirenje i osavremenjivanje proizvodnje. Iako je veina proizvoaa
meda informisana o mogunostima koje prua ovaj vid agrobiznisa, teke
ekonomske prilike usled svetske ekonomske krize, nedovoljna prepoznatljivost
specifinosti malih gazdinstava u nacionalnim politikama, kao i neizvesnost uslo-
vljena preduzetnikim rizikom, usporavaju znaajnije ulaganje u razvoj proizvo-
dnje. Tome doprinosi starosna i obrazovna struktura stanovnitva u ruralnim podru-
jima, ali i klimatske promene usled globalnog zagrevanja, koje su znaajno uticale
na smanjenje prinosa meda, posebno u tekuoj 2014. godini. Rezultati marketing
istraivanja ukazuju da se proizvoai ipak odluuju na dodatno ulaganje ukoliko
postoji neki vid podrke lokalne zajednice, institucija ili dobro organizovano udru-
enje pelara, uprkos slaboj zastupljenosti pelarstva u stratekom planu Republike
Srbije u 2014-2024.
Jedna od mogunosti pospeivanja pelarske proizvodnje kao vida zapoljavanja
ena na selu u optini Vrbas, je projekat edukacije i dodeljivanja iskusnog proizvo-
aa mentora iz lokalnog udruenja. Usvajanjem znanja o proizvodnji, praktinim
radionicama u pelinjaku, ali i osposobljavanjem za plansku, preduzetniku dela-
tnost, stvara se podloga za podsticanje na proaktivno delovanje. Projektnu podrku
je neophodno prilagoditi viefaznom strategijskom planu, uz tano oznaene i vre-
menski rasporeene, operativne planove. Neophodno je delovati u svim delovima
marketing MIKSA-a: saveti o proizvodnji, mogunostima irenja palete proizvoda
povezivanje sa proizvodnjom lekovitog bilja, sertifikacija i organska proizvodnja;
prezentovanje naina distribucije mogunosti za plasiranje proizvoda razliitim
kanalima na vie trita; upoznavanje sa osnovnim finansijskim kalkulacijama -
obraunom trokova i prihoda i cenovno-dohodovnim projekcijama; promotivnim
aktivnostima koje e istovrsnom porukom (uz medija plan) komunicirati brend
121
zdravlja ali i pojaati vidljivost pelarske proizvodnje. Takoe, neophodno je
navedenim parametrima kontrole projekta, konstantno meriti uspeh programa.
Preduzetnika delatnost i u agrobiznisu zahteva stalno inoviranje, povezivanje u
organizacionu mreu ena preduzetnica radi deljenja novih znanja i informacija.
Jedna od mogunosti je pored udruenja, organizovanje proizvoaa meda u
jedinstvenu zadrugu na dravnom nivou sa regionalnim i lokalnim asocijacijama.
Dugoronim planom asocijacije bi prerasle u klastere, to bi inilo podlogu za
objedinjeno delovanje u vie segmenata: od procesa proizvodnje - do plasmana
proizvoda. Organizacijom klastera vezanog za proizvodnju meda i proizvoda od
meda pojednostavilo bi se poslovanje na domaem tritu i stvorila prilika za
strateke alijanse sa inostranim partnerima.
8. Literatura
1. Bock, B. B. (2010). Personal and socialdevelopment of women in rural areas
of Europe. European Parliament's Committee on Agricultural and Rural
Development. Dostup. na http: //www.europarl.europa.eu/studies (pristupljeno
13.12.2013.).
2. Bokovi, O. Otovi, S. (2013). Analysis of gender equality and employment
in the Vrbas municipality, Ekonomika poljoprivrede. Vol.LX. NO 3 (437-688).
Beograd.
3. CBI market survey (2009). The Honey and other bee Products Market in the
EU. Source: CBI Market Information Database. Dostupno na http: //www.
fepat.org.ar/files/eventos/759630.pdf (pristupljeno 01.05.2014.).
4. Kibaya, R. (2007). Strategic Industry Growth Concept: Developing the
Uganda apicultural industry. James Driscoll & Murray Reid. New Zealand.
5. Ministarsvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (2013). Strategija
poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024./ nacrt. Beograd.
6. Miti, S. Gligorijevi, M. (2012). Globalni izazovi i perspektive marketinga
proizvoda zdrave hrane. Marketing asopis za marketing teoriju i praksu,
Vol.43, Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd.
7. Pejanovi, R. Tica, N. Andri, N. (2007). Entreprenurship of agrarian
companies in the Republic of Serbia. Seminar: European Association of
Agricultural Economists Development of Agriculture and Rural Areas in
Central and Eastern Europe. Serbian Association of Agricultural Economists.
Novi Sad.
8. Pejanovi, R. (2011). Dokazivanje i opovrgavanje u metodologiji ekonomskih
(i agroekonomskih) nauka. Agroekonomika. Br. 51-52. Univerzitet u Novom
Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.
9. Pejanovi, R. (2013). Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije. Univerzitet u
Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.
10. Sajfert, Z. (2003). Preduzetnitvo. Univerzitet u Novom Sadu. Tehniki
fakultet Mihajlo Pupin. Zrenjanin.
11. poljari, J. (2010). Istraivanje o konzumaciji meda za potrebe prodaje u
pelarstvu. Sveuilite u Zagrebu. Ekonomski fakultet. Zagreb.
122
12. iki, J. Petrovi, M. Petrovi, . (2011). ene u selu i razvoj preduzetnitva.
Ekonomika poljoprivrede. Vol. LVIII, /SI-1 (1-368). Beograd.
13. Vlahovi, B. (2004). Marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,
Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.
14. Vlahovi, B. (2012). Izvoz agrara Srbije - izmeu elja i realnosti. Drugi
poljoprvredni forum Hrana za Evropu - u susret novoj strategiji razvoja
agroprivrede Srbije. Ekonomski institut Subotica. Dostupno na http:
//www.ecinst.org.rs/.../Drugi-poljoprivredni-forum-Prezentacijagovornika-
Branislav-Vlahovic.pdf (pristupljeno 07.05.2014.).
123
MARKETING RESEARCH: HONEY PRODUCTION AS A WAY OF
EMPLOYMENT OF WOMEN IN THE COUNTRY
Otovi Slavica1, Milici eljka2

Summary
Although there are natural conditions for development of beekeeping in the
municipality of Vrbas, honey production is not sufficiently represented as a form of
agricultural activities on farms and as a form of entrepreneurial activity. The goal
of marketing research is to be based on data on the production of honey make
conclusions, develop a strategic plan and operationally implement the project of
self-employment of women in the urban areas of the municipality. Surveyed 64
beekeepers from which the 59 (92.19%) beekeeping is not a primary occupation,
and only 11 (17.19%) were women. In addition to satisfying the demand of the
domestic market, honey from Serbia is highly demanded in the market of the
European Union.
Keywords: honey production, women's employment, demand
1
MSc Otovi Slavica, Manager of Public Relations, General Hospital Vrbas, Dr Milana
ekia Street 4, 21460 Vrbas, Phone: +381 64 802 3215 e-mail: slavica.otovic@vrbas.net,
slavicaotovic1@gmail.com
2
MSc Milicic Zeljka, Professor, Agricultural school with students Futog, Carice Milice
Street, 21410 Futog, Phone: +381 63 776 9220, e-mail: poljosko@eunet.rs
124
STAVOVI PROIZVOAA KONZUMNIH JAJA PREMA

REGULATIVI ZA OBEZBEENJE DOBROBITI NOSILJA*
Rodi, Vesna, Peri, Lidija, Pavlovski, Zlatica1
Rezime
U Srbiji je, po uzoru na EU, dranje nosilja u baterijskim kavezima zabranjeno od
1.1.2012. godine. Meutim, u praksi je izostao i inspekcijski nadzor nad primenom
ovog Pravilnika i drugi mehanizmi neophodni za prelazak na dozvoljene sisteme
dranja. Zato je Pravilnik i posle vie od dve godine od poetka njegovog vaenja
bio samo mrtvo slovo na papiru, a broj nosilja koje se gaje u dozvoljenim sistemima
dranja bio je i ostao zanemarljiv. Meutim, zbog narastajue svesti o nerealnosti
datog (dvogodinjeg) roka za prelazak na dozvoljene sisteme sa jedne i pritisaka
Zajednice ivinara Srbije, sa druge strane, Pravilnik je izmenjen u delu koji se
odnosi na dranje nosilja u baterijskim kavezima, koje je dozvoljeno do 2020.
godine. Istraivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi koliko su proizvoai jaja
u Srbiji upoznati sa regulativom za obezbeenje dobrobiti i kakav stav prema njoj
imaju. Dobijeni rezultati pokazuju da veliki broj proizvoaa, pre svega manjih, ni
ne zna da je postojala zabrana dranja u baterijskim kavezima. Uglavnom smatraju
da je uvoenje takve regulative stvar kopiranja prakse EU, a ne stvarne brige za
dobrobit nosilja ili zdravlje potroaa.
Kljune rei: nosilje, dobrobit, regulativa, stavovi, proizvoai konzumnih jaja
1. Uvod
Pravilnikom o uslovima za dobrobit ivotinja (Sl. Glasnik RS 6/10)2 usvojenim 2010.
godine dranje nosilja u Srbiji je potpunosti ureeno po uzoru na Evropsku uniju. Na
* Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta TR31031 Odriva konvencionalna i revitalizovana

tradicionalna proizvodnja ivinskog mesa i jaja sa dodatom vrednou finansiranog od strane
Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije
1
Dr Vesna Rodi, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad,
Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg D. Obradovia 8, Novi Sad, e-
mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; Dr Lidija Peri, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za stoarstvo, Trg D. Obradovia 8, Novi Sad, e-
mail: lidija.peric@stocarstvo.edu.rs; Dr Zlatica Pavlovski, nauni savetnik, Institut za stoarstvo,
Autoput 16, Zemun-Beograd, e-mail: zlaticapav@yahoo.com
125
alost, u Srbiji nije prekopirana i postepenost uvoenja, odnosno vreme koje je EU dala
svojim proizvoaima da se prilagode na nove uslove, kao ni mere podrke koje je
veina zemalja EU obezbedila svojim proizvoaima, svesna problema koje takva
tranzicija izaziva, u prvom redu u pogledu trokova (Polet, 2005, Van Horne, 2007,
Rodi et al., 2008, Rodi et al., 2009a).
Dobrobit ivine je, naime, postala vano pitanje u EU jo pre vie od dvadeset godina.
Regulativa u ovoj oblasti je postepeno pootravana, a Direktivom 1999/74/EC je pred
proizvoae postavljen zahtev da od 1.1.2003. godine prestanu da instaliraju baterijske
kaveze, a od 1.1.2012. godine i da u njima dre nosilje. Proizvoaima je, dakle, dato 12
godina da se pripreme za dranje nosilja u obogaenim kavezima i nekaveznim
sistemima. Paralelno su raene brojne studije o tome kakve e biti ekonomske i socijalne
implikacije primene ove regulative (Van Horne, 2003, AGRA CEAS, 2004, Poza, 2007,
Newton, 2009), ispitivana je spremnost potroaa da kroz veu cenu podre razvoj
alternativnih sistema dranja (Bennett et al., 2002, Lagerkvist et al., 2006, Goddard et al.,
2007), razvijane su i implementirane razliite mere podrke, a dosta je raeno i na zatiti
trita EU od konkurencije iz zemalja koje nemaju isti nivo standarda3 (Windhorst, 2006,
2009, Grethe, 2007, Van Horne et al., 2007, Van Horne and Achterbosch, 2008).
U Srbiji, meutim, do februara 2010. godine nije bilo propisa (ak ni njihove
najave) kojima su se od proizvoaa zahtevale bilo kakve izmene u nainu dranja
nosilja. Zabrana dranja nosilja u baterijskim kavezima dola je bez konsultacija sa
predstavnicima sektora, sa samo dve godine perioda adaptacije, bez prateih pro-
grama podrke od strane drave, bez uvoenja sistema obaveznog obeleavanja jaja
u pogledu sistema dranja iz kog dolaze i bez provere postojanja plateno sposobne
tranje i voljnosti potroaa da kroz cenu jaja podre ovu vrstu promene (Rodi et
al., 2012).
Iako je Pravilnik bio na snazi vie od dve godine na domaem tritu nije bilo
ozbiljnije ponude jaja iz dozvoljenih sistema, a nije zapoeto ni obeleavanje jaja u
pogledu sistema dranja iz kog potiu, uprkos upozorenjima da je to potrebno pod
hitno uraditi (Rodi i sar., 2010a). Oigledno je da je izuzetno mali broj proizvo-
aa posluao preporuke da se pre drugih preorijentiu na nove sisteme dranja i
tako iskoriste ansu, odnosno zadovolje tranju (relativno male) trine nie koja za
tako proizvedenim jajima postoji na srpskom tritu (Rodi et al., 2010b, Rodi et
al., 2010c).
Nadzor nad primenom Pravilnika praktino nikad nije postojao4. Zato je strategija
ekanja (wait and see approach) bila mogua, a broj nosilja u dozvoljenim
2
Pun naziv je Pravilnik o uslovima za dobrobit ivotinja u pogledu prostora za ivotinje, prostorija
i opreme u objektima u kojima se dre, uzgajaju i stavljaju u promet ivotinje u proizvodne svrhe,
nainu dranja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija ivotinja, kao i sadrini i nainu
voenja evidencije o ivotinjama, ali se za potrebe ovog rada koristi skraeni naziv, uobiajen u
praksi Pravilnik o uslovima za dobrobit ivotinja ili samo Pravilnik
3
Iako je takva zatita bila i ostala na stalnom udaru kritika Svetske trgovinske organizacije (Van
Horne, 2012)
4
Koliko je autorima poznato, u Srbiji niko nije kanjen za dranje nosilja u baterijskim kavezima,
niti je nekom zabranjeno takvo dranje.
126
sistemima dranja ostao zanemarljiv. Da li e se i koliko situacija menjati ostaje da
se vidi jer je, zbog narastajue svesti o nerealnosti datog dvogodinjeg roka za
prelazak na dozvoljene sisteme sa jedne strane i pritisaka pre svega velikih proizvo-
aa preko zajednice ivinara Srbije, sa druge strane, Pravilnik je izmenjen u delu
koji se odnosi na dranje nosilja u baterijskim kavezima, koje je dozvoljeno do
2020. godine.
Za dalji razvoj ovog sektora, meutim, izuzetno je vano znati koliko su proizvo-
ai svesni situacije i spremi za tranziciju, odnosno rad u skladu sa regulativom,
kada doe do njene pune primene. Iskustvo zemalja EU, gde molbe da se prolongira
puna primena regulative za obezbeenje dobrobiti nosilja nisu urodile plodom
(Barclay, 2012, Larsen, 2013, EC, 2013), pokazuje da su strategije ekanja rizine i
da su prelazak, koji svakako nije lak, najlake prebolele upravo one zemlje koje
su se na vreme prilagodile na nove uslove.
Zato je osnovni cilj ovog rada upravo da se sagleda u kojoj meri su proizvoai
konzumnih jaja u Srbiji upoznati sa regulativom koja se odnosi na uslove dranje
nosilja i kakav stav prema njoj imaju. Ovakve informacije potrebne su pre svega
donosiocima odluka koji treba da preduzmu neophodne korake kako bi se sektor,
koji je i inae bremenit problemima (Rodi et al., 2010d) to bezbolnije preorije-
ntisao na dozvoljene sisteme dranja jer e dodatni period od nepunih est godina
brzo proi.

S obzirom na odabrani cilj istraivanja u radu je kao osnovni metod primenjen metod
anketiranja. Kako u Srbiji za sada ne postoji zvanian registar proizvoaa konzu-
mnih jaja (kori, 2003, Rodi, 2009b) do podataka o proizvoaima se dolo iz
jedine raspoloive baze podataka, one koju vodi Uprava za veterinu Ministarstva
poljoprivrede Republike Srbije u kojoj nije registrovana proizvodnja, dakle ni farme,
ve samo objekti kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj, kao dokaz da
ispunjavaju higijensko-sanitarne uslove za gajenje ivotinja. Meutim, u nedostatku
adekvatne dokumentacione osnove za istraivanje, registrovani objekti su za potrebe
ovog istraivanja posmatrani kao farme za proizvodnju konzumnih jaja, to u najve-
em broju sluajeva i jesu. Pomenuta baza podataka u septembru 2012. godine obu-
hvatala je 455 objekata sa ukupnim kapacitetom od 4,54 miliona nosilja, za koje su
bili dostupni podaci o veliini proizvodnih kapaciteta (veih od 350 nosilja5).
Svesni nedovoljne pouzdanosti ovakve baze, kao i tradicionalne nepoverljivosti proi-
zvoaa, usled koje je prihvatanje saradnje sa njihove strane dosta nisko, autori su se
opredelili za kvotni uzorak, a kao kriterijum za stratifikovanje uzeta je veliina
farme. Pri definisanju stratuma polo se od strukture farmi u napred pomenutom
registru. Uzorkom je obuhvaeno 10% ukupnog broja farmi, kako je prikazano u
tabeli 1. S obzirom da je u uzorak ula i najvea pojedinana farma u Srbiji
(kapaciteta 270.000 nosilja)obuhvaeno je 594.430 nosilja, to je oko 13% ukupnog
5
Pravilnik o uslovima za dobrobit ivotinja se ne odnosi na jata manja od 350 nosilja
127
(procenjenog) broja nosilja u Srbiji. Vodilo se rauna da zastupljenost farmi iz AP
Vojvodine u uzorku bude proporcionalna ueu u uzorakom okviru.
Tabela 1. Struktura uzorka prema veliini farmi
Table 1. Sample structure by farm size
350-1.000
>100.000
Ukupno
100.000
10.001-
50.001-
10.000
50.000
1.001-
5.001-
Veliina farme (broj nosilja)
Total
5.000
Broj farmi obuhvaenih uzorkom 9 21 8 5 1 1 45
Ukupan broj farmi 93 213 80 49 10 10 455
Izvor: Registar objekata za proizvodnju konzumnih jaja, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede
Republike Srbije i proraun autora
Kao instrument je korien strukturirani anketni upitnik, dizajniran na Poljoprivre-
dnom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, uz konsultovanje strunjaka sa Insti-
tuta za stoarstvo u Beogradu. Inicijalni anketni upitnik testiran je i korigovan kako
bi bio lako razumljiv ispitanicima. Anketiranje je sprovedeno u toku leta 2014.
godine. Primenjeno je intervjuisanje licem u lice glavnog menadera (najee
vlasnika) farme, uz pomo, ali i potpunu nepristrasnost od strane kvalifikovanog
anketara.
S obzirom da je anketno istraivanje sprovedeno kao deo nacionalnog projekta
usmerenog na unapreenje ivinarske proizvodnje u Srbiji, upitnik je bio iri od
problematike obuhvaene ovim radom. Pored osnovnih demografskih obeleja
proizvoaa, sadrao je nekoliko setova pitanja - o proizvodnim kapacitetima,
stanju opreme, proizvodnim i ekonomskim rezultatima koje proizvoa ostvaruje,
odnosu prema razliitim nainima dranja nosilja, odnosu prema dobrobiti i regu-
lativi kojom se ona obezbeuje, kao i o nainu na koji se proizvoa toj regulativi
prilagoava (ili planira da se prilagoava). Uglavnom su koriena pitanja zatvo-
renog tipa, ali su, prema preporuci koju daje Fink (1995), neka pitanja bila i otvore-
nog tipa, kako bi se proizvoaima dala vea sloboda da izraze svoje stavove i
miljenja. Dobijeni podaci analizirani su primenom Excel i SPSS softverskih pa-
keta, a rezultati su radi bolje preglednosti prikazani tabelarno ili grafiki.
3. Informisanost proizvoaa konzumnih jaja u Srbiji o

regulativi za obezbeenje dobrobiti nosilja
Sprovedeno istraivanje svojevrsna je potvrda tvrdnji da su u Srbiji kavezni sistemi
dranja apsolutno dominantni, odnosno da je tranzicija ka sistemima usklaenim sa
regulativom za obezbeenje dobrobiti nosilja praktino na samom poetku.
Zvaninih podataka o tome koliko se nosilja u zemlji dri u obogaenim kavezima,
a koliko u nekaveznim sistemima nema, ali je procena Zajednice ivinara Srbije da
u zemlji trenutno nema ni 1% opreme koja bi zadovoljila uslove predviene Pravi-
lnikom o uslovima za dobrobit ivotinja (kori, 2014). Zbog toga je ovo udruenje
i bilo uporno u predlozima resornom ministarstvu da puna primena regulative
odloi.
128
Od 45 proizvoaa koji su obuhvaeni istraivanjem njih 6 (13,3%) je u momentu
anketiranja dralo 144.0006 nosilja (24,2%) u obogaenim kavezima, od ega je
samo jedan manji deo opremljen propisanim nametajem (gnezdima, sedalima,
materijalom za troenje kandi), dok ostali imaju kaveze bez dodatne opreme i
najee kau:
Opremu emo da kupimo i ubacimo ako i kada se bude kontrolisalo...
(proizvoa iz juno-bakog okruga).
U tranziciju u smeru obogaenih kaveza prvi su krenuli vei proizvoai. Zato ne
treba da udi da je uee nosilja koje se dre u obogaenim kavezima u ukupnom
broju nosilja skoro dvostruko vee nego to to pokazuje broj farmi koje su se
preorijentisale (ili zapoele tranziciju). Vlasnici takvih farmi otvoreno iskazuju
svoje nezadovoljstvo zbog neizvesnosti koja kod nas vlada kada je pravna
regulativa u pitanju. Poto je njihova proizvodnja skuplja, a obeleavanje jaja u
pogledu sistema dranja iz kog jaje dolazi jo uvek nije obavezno, oni sami kreu sa
obeleavanjem, pokuavajui tako da zadovolje (skromnu) tranju koja za takvim
jajima postoji na domaem tritu i obezbede tzv. premijsku cenu, kao i da na taj
nain eventualno privuku odreen broj za sada neopredeljenih kupaca (odnosno
primenjuju tzv. push marketinku strategiju).
injenica da je Pravilnik izmenjen u delu koji se odnosi na krajnji rok korienja
baterijskih kaveza, odnosno da je takvo dranje sada dozvoljeno do 2020. godine,
kod ovih proizvoaa, za razliku od ostatka sektora, izaziva nezadovoljstvo, izmeu
ostalog i zbog izgubljenih ansi da izvezu jaja, na ta su, bar prema njihovim
tvrdnjama, raunali kada su ulazili u investicije. Stie se utisak da je njihovo
razoarenje duboko zbog uverenja da:
... u ovoj zemlji uvek najgore prou oni koji rade po pravilima... (proizvoa iz
rasinskog okruga).
Samo dva anketrana proizvoaa imaju manji broj nosilja (ukupno 2.780) u
nekaveznim sistemima dranja (podnom sistemu bez ispusta). U pitanju su mali
proizvoai, koji su samo jedan deo proizvodnje zapoeli na ovaj nain, vie
eksperimentalno i trenutno na taj nain zadovoljavaju tranju malih trinih nia
koje za jajima iz nekaveznih sistema postoje u lokalnim zajednicama. Oni, bar za
sada, ne pokazuju nameru da takvu proizvodnju ozbiljnije proiruju.
Ono to svakako zabrinjava je da je informisanost o regulativi za obezbeenje
dobrobiti meu anketiranim proizvoaima konzumnih jaja izuzetno loa. Poraa-
vajua je injenica da ak 62.2% proizvoaa ne zna da je dranje nosilja u
baterijskim kavezima od poetka 2012. godine zabranjeno7.
6
Od ega vie od polovine ukupnog broja nosilja u dozvoljenim (obogaenim) kavezima, odnosno
80.000 ima jedan proizvoa
7
Nije, naravno, iskljueno da je manji broj proizvoaa, svestan da radi neto to nije dozvoljeno,
davao neiskren odgovor u pogledu informisanosti o nainu na koji Pravilnik regulie dranje, ali
autori rada, koji su lino obavljali anketiranje i sa proizvoaima uspostavili zadovoljavajue
odnose poverenja, nisu stekli takav utisak.
129
Informisanost je najmanja meu najmanjim proizvoaima (Grafikon 1), to je i
oekivano, s obzirom da je njima proizvodnja jaja samo dopunski izvor prihoda.
Meutim, zabrinjavajui je broj i veih proizvoaa koji nisu upoznati sa propisima,
pa se opravdano moe postaviti pitanje njihove informisanosti i u drugim aspektima
vezanim za ovu proizvodnju.
Nad ovakvim stanjem donosioci odluka svakako treba da se zamisle. Ako je elja
da se baterijski kavezi napuste bila iskrena onda je svakako informisanost
proizvoaa o tome morala biti bolja. Savetodavne slube su sigurno kanal kroz
koji drava treba i moe da komunicira sa proizvoaima i naina da se proizvoai
obaveste je sigurno bilo. Ovo tim pre to su registrovani proizvoai u obavezi da
rade redovne kontrole na prisustvo salmonele pa im je ovako vana informacija
mogla biti distribuirana i preko veterinarskih stanica.
Gragikon1. Distubucija odgovora na pitanje Da li znate da je u Srbiji 1.1.2012. godine

zabranjeno dranje nosilja u baterijskim kavezima
Figure 1. Distribution of answers to the question "Do you know that on January 1, 2012
battery cages in Serbia were banned?"
Izvor: Podaci dobijeni anketiranjem
Da je informisanost meu proizvoaima loa i da je potrebno hitno preduzeti
aktivnosti na njenom poveanju dokaz je i injenica da ni jedan anketirani
proizvoa koji je znao da je dranje u baterijskim kavezima zabranjeno, nije znao
da je u junu 2014. godine Pravilnik izmenjen, a takvo dranje ipak dozvoljeno do
2020. godine.
4. Stavovi proizvoaa konzumnih jaja prema

regulativi za obezbeenje dobrobiti nosilja
Interesantno je da ak i oni proizvoai koji znaju da je dranje u baterijskim
kavezima (bilo) zabranjeno, a takvih je ukupno 17 (37,8%), ne haju mnogo za to
iako su u trenutku anketiranja mislili da rade neto to nije dozvoljeno. Naime, niko
130
od anketiranih ne misli da e zbog dranja uprkos zabrani biti nekih posledica.
Velika veina (77,8%) smatra da nikakvih posledica nee biti, dok otprilike svaki
peti (22,2%) anketirani ne eli da da odgovor na to pitanje, odnosno odgovara da ne
zna da li e posledica biti ili ne.
to se tie miljenja o razlozima zbog kojih je uvedena ova zabrana, proizvodai u
najveem broju sluajeva smatraju da su motivi donosilaca odluka, kada je EU u
pitanju, bili spreavanje uvoza iz zemalja van EU (48,95) ili reavanje problema
suficita konzumnih jaja na EU tritu (28,9%). Znatno je manje (17,7%) proizvo-
aa koji misle da su motivi u EU bili briga o ivotinjama ili briga o potroaima,
kroz kvalitet jaja (Tabela 2).
Tabela 2. Misljenje anketiranih proizvoaa o osnovnom razlogu zabrane baterijskih kaveza
Table 2. Respondents opinions about the main reason for the ban on battery cages
EU Srbija
Razlozi zabrane
n % n %
Briga o ivotinjama 6 13,3 2 4,4
Briga o potroau, kroz kvalitet jaja 2 4,4 1 2,2
Suficit u proizvodnji jaja 13 28,9 - -
Spreavanje uvoza iz zemalja van EU 22 48,9 - -
Neto drugo 2 4,4 0 0
Kopiranje propisa EU - 40 88,9
Stvaranje mogunosti za izvoz jaja u EU - 2 4,4
Ukupno 45 100,0 45 100,0
Kada su, meutim, razlozi zbog kojih je zabrana uvedena u Srbiji u pitanju,
proizvoai se mnogo vie slau u miljenju (Tabela 2). ak 88,9% je onih koji
smatraju da je u pitanju kopiranje propisa EU. Svega 6,6% procenata anketiranih
proizvoaa smatra da je uvoenje ovakve regulative kod nas motivisano brigom o
ivotinjama ili potroaima, a jo je manje onih koji misle da je zakonodavac time
eleo da stvori uslove za izvoz jaja na trite EU (4,4%).
Odgovori proizvoaa dobijeni na pitanje ta mislite da e se deavati u budunosti?
potvruju stav iskazan kod prethodnog pitanja - da je ova regulativa kod nas uvoena
zbog prilagoavanja praksi EU. Tako, skoro polovina anketiranih (46,7%) smatra da e
se Pravilnik primenjivati tek ako i kada postanemo lanica EU (Tabela 3).
Nepoverenje proizvoaa u izvesnost usvojene regulative, pa i domai pravni
sistem u celini, ogleda se kako u relativno velikom broju onih koji smatraju da e
regulativa ...ostati mrtvo slovo na papiru, ak i ako uemo u EU (15,6%) i onih
koji oekuju da e Pravilnik pre ili kasnije biti stavljen van snage (20%), tako i u
injenici da je samo jedan proizvoa (2,2%) iskazao poverenje da e se regulativa
sprovoditi kako je planirano.
131
Tabela 3. Miljenje anketiranih proizvoaa o sudbini regulative za obezbeenje dobrobiti
Table 3. Respondents opinions about the future of welfare regulation
n %
Primenjivae se kako je i planirano 1 2,2
Primenjivae se sa 3-5 godina kanjenja 5 11,1
Primenjivae se tek ako i kad udjemo u EU 21 46,7
Ostae mrtvo slovo na papiru ak i ako postanemo lanica EU 7 15,6
Pre ili kasnije ce biti stavljen van snage 9 20,0
Nemam stav 2 4,4
Ukupno 45 100,0
5. Zakljuak
U Srbiji je dranje nosilja u baterijskim kavezima zabranjeno bez konsultacija sa
predstavnicima sektora, sa samo dve godine perioda adaptacije, bez prateih
programa podrke od strane drave, bez uvoenja sistema obeleavanja jaja i bez
provere postojanja plateno sposobne tranje i voljnosti potroaa da kroz cenu jaja
podre ovu vrstu promenu. Veoma brzo se spoznalo da dati rokovi nisu realni pa je
u praksi potpuno izostao nadzor nad primenom sprovoenja Pravilnika, to je,
izmeu ostalog, doprinelo da informisanost proizvoaa o postojanju zabrane bude
vrlo niska.
ak i oni (uglavnom vei) proizvoai koji su bili informisani uglavnom su se
umesto prelaska na dozvoljene sisteme dranja opredelili za strategiju ekanja,
vrei istovremeno pritisak na vlasti da se Pravilnik izmeni, u emu su i uspeli u
junu 2014. godine kada je izmenama i dopunama Pravilnika dranje u baterijskim
kavezima dozvoljeno do 2020. godine. Mali broj proizvoaa koji su bili adekvatno
i pravovremeno informisani i zbog ozbiljnog shvatanja odredbi Pravilnika
investirali, preorijentiui se pre drugih na dozvoljene sisteme, sada se osea
izigrano.
Meu anketiranim proizvoaima dominira uverenje da je usvajanje pravilnika u
EU motivisano spreavanjem uvoza iz zemalja van EU, a kod nas kopiranjem
evropske prakse. Nepoverenje u pravni sistem i izvesnost primene jednom usvojene
regulative i ovde uzima danak pa najvei broj proizvoaa veruje da e se zabrana
dranja u praksi sprovesti tek ako i kada budemo lanica EU, a nije mali broj ni
onih koji smatraju da je u pitanju samo puka forma i da e i tada to biti samo
mrtvo slovo na papiru.
Utisak je autora ovog rada da anketirani proizvoai nisu svesni ozbiljnosti
problema i da olako polaze od injenice da se i ovog puta radi o neemu gde se
nepotrebno die tenzija, te da e ve nekako uspeti da se snau i nastave da rade po
starom. Zato bi proizvoae, ukoliko je namera zakonodavca da se napusti
baterijsko dranje iskrena, trebalo bolje i to pre informisati i edukovati u pogledu
potrebe obezbeivanja dobrobiti ivotinja. U tome svakako znaajnu ulogu treba da
ima poljoprivredna savetodavna sluba. Predstojei period mora biti iskorien za
132
preduzimanje svih potrebnih koraka (informisanje proizvoaa, zabrana uvoza
baterijskih kaveza, podrka za nabavku nove opreme, razvoj sistema obeleavanja
jaja, jaanje inspekcijskog nadzora) kako se ne bismo 2020. godine nali u istoj ili
jo goroj situaciji, kada uslova i/ili volje za bilo kakve izmene Pravilnika moda
vie nee biti. Ako se pogleda kako su prole zemlje EU i vidi istrajnost donosilaca
odluka, nije realno oekivati da bi za Srbiju pravila mogla bila drugaija.
6. Literatura
1. AGRA CEAS Cons. (2004): Study on the socio-economic implications of the
various systems to keep laying hens. Final report for the European
Commission, Brussels, Contract SANCO/2003/SPC.2003258.
2. Barklay, C. (2012): Battery hens. Library House of Commons Science and
Environment Section SN/SC/1367 (www.parliament.uk/briefing-
papers/SN01367.pdf)
3. Bennett, R.M., Anderson, J., Laney, R.J.P. (2002): Moral intensity and
willingness to pay concerning farm animal welfare issues and the implications
for agricultural policy. Journal of Agricultural and Environmental Ethics 15
(2): 187-202.
4. EC - European Commission (2013): Animal Welfare: Commission refers Greece
and Italy to Court for failure to enforce ban on cages for laying hens. Brussels, BE.
5. Fink, A. (1995): How to ask survey questions. Thousand Oaks, CA: SAGE
Publications.
6. Goddard, E., Boxall, P., Emunu, J.P., Boyd, C., Asselin, A., Neall, A. (2007):
Consumer attitudes, willingness to pay and revealed preferences for different
egg production attributes. Dep. of Rural Economy, University of Alberta,
Project Report #07-03 (http://purl.umn.edu/52087).
7. Grethe, H. (2007): High animal welfare standards in the EU and international
trade How to prevent potential low animal welfare havens? Food Policy 32
(3): 315-333.
8. Lagerkvist, C.J., Carlsson, F. and Viske, D. (2006). Swedish consumer
preferences for animal welfare and biotech: a choice experiment. AgBioForum
9: 5158.
9. Larsen, J.N. (2013): Year 1 after the cage ban. Danish Egg Association.
http://www.ilfb.org/media/1502698/year_1_after_the_cage_ban.pdf
(12.8.2014)
10. Newton, J. (2009): Implications of the ban on the use conventional cages in
the UK. E-proceedings of the 2nd roundtable on poultry economics and
marketing, Antwerp, Belgium.
11. Polet, Y. (2005). Abolition of battery cages to cost 354 million to EU-25 egg
producers. USDA FAS GAIN Report No E35065.
12. Poza, M. (2007): Socio-economic implications of the different systems of egg
production. http://en.engormix.com/MA-poultry-
industry/articles/socioeconomic-implications-differentsystems_821.htm
(06.10.2014)
133
13. Rodi, V., Peri, L., uki-Stoji, M. and Miloevi, N. (2008): Effect of
housing system on basic economic parameters of the table egg production.
Biotechnology in Animal Husbandry 24 (spec. issue): 237-245.
14. Rodi, V., Peri, L. and uki-Stoji, M. (2009a): Economic results of table
egg production on small family farms in Serbia: an estimate of the effects of
implementing the EU regulations. Contemporary Agriculture 58 (1-2): 67-72.
15. Rodi, V. (2009b): Poultry sector in Serbia: Challenges of the EU integration.
E-proceedings of the 2nd roundtable on poultry economics and marketing,
Antwerp, Belgium.
16. Rodi, V., Peri, L., Miloevi, N. (2010a): Implikacije primene regulative
vezane za dobrobit kokoi nosilja. ivinarstvo 45(8/9): 22-32.
17. Rodi, V., Peri, L., Pavlovski, Z., Miloevi, N. (2010b): Competitiveness of
table eggs from non-cage housing systems. Biotechnology in Animal
Husbandry 26 (1-2): 117-128.
18. Rodi, V., Peri, L., Pavlovski, Z., Vlahovi, B. (2010c): Consumers
perception and attitudes towards table eggs from different housing systems.
CD-ROM Proceedings of the XIIIth European Poultry Conference, Tours,
France.
19. Rodi, V., Peri, L., Pavlovski, Z., Miloevi, N. (2010d): Improving the
poultry sector in Serbia: major economic constraints and opportunities. World's
Poultry Science Journal 66: 241-250.
20. Rodi, V., Peri, L., uki Stoji, M., Vukeli, N., krbi, Z. (2012): Socio-
economic implications of adopting the EU laying hen welfare regulation in
Serbia, Worlds Poultry Science Journal 68(2): 229-239
21. kori, R. (2003): Stanje i perspektive ivinarske proizvodnje u Srbiji. Zajednica
ivinara Srbije, Beograd.
22. kori, R (2014): Zahtev za izmenu dela Pravilnika o uslovima za dobrobit
ivotinja... u delu rokova primene, Zajednica ivinara Srbije, Beograd.
23. Van Horne, P. (2003): The impact of laying hen welfare on the
competitiveness of the EU egg industry. World Poultry 19:18-21.
24. Van Horne, P. (2007): Impact of EU national legislation on production cost for
broiler meat and eggs. Proceedings of the 16th European Symposium on
Poultry Nutrition, Strasbourg, France.
25. Van Horne, P., Tacken, G., Ellen, H., Fiks-Van Niekerk, TH., Immink K. and
Bondt, N. (2007): Prohibition of enriched cages for laying hens in the
Netherlands; An examination of the consequences. LEI Report 2.07.10, The
Hague, Netherlands.
26. Van Horne, P. and Achterbosch, T. (2008): Animal welfare in poultry
production systems: Impact of EU standards on world trade. World's Poultry
Science Journal 64: 40-52.
27. Van Horne, P. (2012).: Competitiveness od the EU egg industry. LEI Report
No 2012-065, project code 2273000408, Wageningen UR, The Hague.
28. Windhorst, H. (2006): Changes in poultry production and trade worldwide.
World's Poultry Science Journal 62: 585-602.
29. Windhorst, H. (2009): Recent patterns of egg production and trade: a status
report on a regional basis. World's Poultry Science Journal 65: 685-707.
134
ATTITUDES OF TABLE EGGS PRODUCERS TOWARDS LAYING
HEN WELFARE REGULATION*
Rodi, Vesna, Peri, Lidija, Pavlovski, Zlatica8
Summary
Serbia followed the EU model and banned battery cages on January 1, 2012.
However, in everyday practice the implementation of the regulation was not
controlled/monitored. Other mechanisms necessary for successful implementation
(applied in the EU) were also missing. Because of that, even two years after the
relevant Directive became valid, it remained a dead letter and the number of hens
in enriched cages and alternative (non-cage) systems has been and remains
negligible. In June 2014, due to the growing awareness of the unreality of a given
(two-year) period for transition on one hand, and the pressures from primarily
large manufacturers on the other, the Regulation was changed, i.e. battery cages
are allowed by 2020. This study has been conducted in order to find out to what
extent table eggs producers in Serbia are familiar with the welfare regulation and
what they think about it. The results obtained show that a large number of
producers, especially smaller ones, do not even know that there is a ban of battery
cages. Generally, they consider that the introduction of such regulations is a matter
of copying the EU practices, rather than real concern for the hens welfare, which
is not seriously threatened in their opinion.
Key words: laying hens, welfare, legislation, attitudes, table eggs producers
* This paper is a result of the research conducted within the project No TR31031 Sustainable and
Revitalised Traditional Production of Poultry Meat and Eggs with Added Value financed by
Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia
8
Vesna Rodi, PhD, professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of
Agricultural Economics and Rural Sociology, Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, e-mail:
rodicv@polj.uns.ac.rs; Lidija Peri, PhD, professor, University of Novi Sad, Faculty of
Agriculture, Department of Animal Husbandry, Trg Dositeja Obradovia 8, Novi Sad, e-mail:
lidija.peric@stocarstvo.edu.rs; Zlatica Pavlovski, PhD, principal research fellow, Institute for
Animal Husbandry, Autoput 16, Zemun-Beograd, e-mail: zlaticapav@yahoo.com
135
STAVOVI POTROAA PREMA ORGANSKI PROIZVODIMA U

OPTINI KRALJEVO
Vlade Zari1, Julijana Mijajlovi2
Rezime
Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji ima tendenciju
rasta. Analiza stavova potroaa prema organskim poljoprivrednim proizvodima
predstavlja sliku razvoja ekoloke svesti i brige o zdravlju ljudi. Rezultati istrai-
vanja zavise u velikoj meri od sredine u kojoj se sprovodi istraivanje, u ovom
sluaju je to optina Kraljevo, starosne i obrazovne strukture, visine mesenih pri-
manja po lanu domainstva, navika u ishrani. Ovaj rad moe posluiti kao prelimi-
narna osnova za utvrivanje smernica za razvoj trita organskih proizvoda u
Kraljevu, kako u smeru podsticanja same organske proizvodnje, tako i u smislu
aktivacije trgovine ovim proizvodima, a u cilju poveanja asortimana i jaanja
ponude.
Kljune rei: Organski proizvodi, Potroai, Kraljevo

Organska poljoprivredna proizvodnja obezbeuje odrivi razvoj biljnog i ivoti-
njskog sveta, dok su proizvodi za ishranu ljudi dobijeni na ovaj nain zdravi i nutri-
ciono vredni. Istraivanje je sprovedeno u Kraljevu sa ciljem da se utvrdi miljenje i
odnos potroaa prema organskim proizvodima, iz razloga to nije bilo slinih istra-
ivanja, a sa druge strane i kao nain da se na terenu promovie organska proizvo-
dnja. Brend organskih poljoprivrednih proizvoda poseduje specifine karakteristike
koje ga znaajno razlikuju od proizvoda koji su proizvedeni u sistemu konvencio-
nalne poljoprivrede (Vlahovi et al., 2014). Problem odnosa potroaa prema orga-
nskim proizvodima je sloen i moe se posmatrati kako kroz prizmu ouvanja
ivotne sredine, tako i kroz ouvanje zdravlja ljudi. Motivi ljudi za izbor hrane
zavise od velikog broja ekonomskih, socijalnih i individualnih faktora (Gagi et al.,
1
Dr Vlade Zari, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Zemun,
Nemanjina 6, 11000 Beograd, Srbija, e-mail: vzaric@agrif.bg.ac.rs
2
Julijana Mijajlovi, Diplomirani menader Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni faku-
ltet, Institut za agroekonomiju. Email: mijajlovicjulijana@gmail.
136
2014). Cilj istraivanja jeste upravo utvrivanje i analiza faktora koji utiu na odnos
potroaa prema organskim proizvodima, ocena u kojoj meri su potroai upoznati
sa organskom proizvodnjom, utvrivanje spremnosti na kupovinu i stavova prema
organskoj proizvodnji. S obzirom na skroman broj ispitanika, rezultati ovog istrai-
vanja mogu biti znaajni za utvrivanje preliminarnih zakljuaka u ponaanju po-
troaa prema organskim proizvodima, ali i kao osnova za dalje istraivanje na datu
temu.
2. Metod rada i izvori istraivanja

Istraivanje percepcije potroaa prema organskim proizvodima sprovedeno je na
podruju Kraljeva, tokom meseca septembra 2014. godine. Sluajni uzorak obu-
hvata 34 ispitanika. Primarni podaci prikupljeni su primenom metoda ispitivanja
putem anketnog upitnika. Anketni upitnici sadrali su 24 pitanja zatvorenog tipa,
gde je na pojedinim pitanjima postojala mogunost dopune odgovora. Ispitanici su
ankete popunjavali samostalno, bez prisustva anketara, kako bi podaci dobijeni
istraivanjem bili objektivni.
3. Rezultati i diskusija
Ponaanje i stavovi potroaa predmet su istraivanja iz velikog broja razloga.
Istraivanja pomau da bolje shvatimo na koji nain potroai donose odluke o
kupovini i koji su negativni uticaji zbog kojih potroa moe odustati od kupovine
proizvoda ili usluge (Jovanovi et al., 2013). Polnu strukturu analiziranog uzorka
ini 56% osoba enskog i 44% osoba mukog pola. U analizi starosne strukture
najvei broj ispitanika, oko 38% ima izmeu 26 i 35 godina, od 46 do 55 godina
24%, ispitanika, do 25 i preko 55 godina po 15%,dok ispitanici sa brojem godina
izmeu 35 i 46 ine 9% ukupno anketiranih ispitanika. Prilikom ovog istraivanja
nisu anketirane osobe mlae od 18 godina, polazei od pretpostavke da nemaju
sopstvene izvore prihoda i da ne uestvuju samostalno u odabiru i kupovini
proizvoda. Obrazovnu strukturu ini oko 59% ispitanika sa zavrenom srednjom
strunom spremom, 24% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 15% sa viim
obrazovanjem i oko 3% ispitanika sa osnovnim obrazovanjem. Kao bitan faktor u
ovom istraivanju uzeta je i visina prihoda po lanu domainstva, jer se polazi od
pretpostavke da su kupci organskih proizvoda relativno vee kupovne moi, s
obzirom na vie cene ovih proizvoda. Visina primanja po lanu domainstva prika-
zana je na grafikom prikazu broj 1.
Navike u ishrani predstavljaju faktor od znaaja koji utie na odabir namirnica,
odnosno od velikog su uticaja za procenu panje koju potroai posveuju prilikom
odabira proizvoda za ishranu. Najmanji broj ispitanika, 11% tvrdi kako ne
posveuje panju izboru namirnica i hrani se uglavnom brzom hranom. Sa druge
strane, najvei broj ispitanika, 47% tvrdi da se hrani redovno i raznovrsno, da
posveuju panju poreklu, sastavu i nainu proizvodnje proizvoda. Preostali
ispitanici praktikuju, uglavnom, nain ishrane koji predstavlja kombinaciju
prethodna dva naina, odnosno kombinaciju brze hrane i kuvanih obroka, ne hrane
se uvek redovno i ne obraaju veliku panju na sastav i poreklo namirnica.
137
% Ispitanika
38%
40
24%
15% 15%
20 9%
0
do 25 26-35 36-45 46-55 preko 55
(000) RSD
Grafikon 1. Visina mesenih primanja po lanu domainstva (RSD)

Figure 1. Monthly income per household member (RSD)
Izvor: Sopstveno istraivanje
Dobijeni rezultati pokazuju da je 62% ispitanika je ulo za organsku proizvodnju,
meutim, nisu upoznati sa nainom same proizvodnje. Sa organskom proizvodnjom
upoznato je 26% ispitanih, dok apsolutno nepoznavanje organske proizvodnje ima
oko 12% anketiranih osoba. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji jaka korelaciona
zavisnost izmeu stepena obrazovanja i poznavanja organske proizvodnje. Vie od
polovine ispitanih tvrdi da nisu dovoljno informisani o nainu i znaaju organske
proizvodnje, dok 26% ispitanika smatra da su dovoljno informisani. Potroai su
uglavnom vee kupovne moi i vezuju ovaj nain proizvodnje za proizvode koji su
zdraviji i imaju vei sadraj hranljivih elemenata, i ako zapravo nisu upoznati sa
nainom proizvodnje i kvalitetom namirnica (Mijajlovi, 2014). Na pitanje koje se
odnosi na kupovinu organskih proizvoda, tano polovina ispitanika je odgovorila
pozitivno. Izmeu visine dohotka po lanu domainstva i kupovine organskih
proizvoda postoji jaka korelaciona veza, odnosno kupovina organskih proizvoda je
veoma zavisna od kupovne moi stanovnitva. Uee osoba enskog pola u uku-
pnom broju osoba koje kupuju organske proizvode je 64%.
1. Da
2. Ne
50%
50%
Grafikon 2. Kupovina organskih proizvoda

Figure 2. Purchasing of organic products
138
Kao najei razlog kupovine organskih proizvoda, ak 50% ispitanika je navelo
brigu o zdravlju. Drugo mesto po znaajnosti, koje kupce opredeljuje na kupovinu
organskih proizvoda, zauzimaju tvrdnje kupaca da su organski proizvodi boljeg
kvaliteta, ali i da organski nain proizvodnje doprinosi ouvanju ivotne sredine.
Sa druge strane, slaba snabdevenost trita, ali i tvrdnja da izmeu klasine i
organske proizvodnje nema razlike su prioritetni razlozi zbog kojih kupci ne kupuju
organske proizvode. Visoke cene organskih proizvoda su poslednji razlog zbog
kojeg bi kupci odustali od kupovine, to se moe objasniti time da kupci daju
prednost kvalitetu proizvoda.
60
50
40 50%
30
20
10 18% 18% 9% 5% % ispitanika
0
1. Smatram da su 2. Ouvanje 3. Zbog boljeg 4. Zbog brige o 5. Drugo
organski ivotne sredine ukusa zdravlju
proizvodi boljeg
kvaliteta
Grafikon 3. Razlozi za kupovinu organskih proizvoda

Figure 3. Reasons for purchasing organic products
% ispitanika
1. Slaba snabdevenost trita 26%

2. Visoke cene organskih proizvoda 6%
3. Nemam poverenja da su proizvodi zaista
proizvedeni po principima organske proizvodnje 9%
4. Smatram da izmeu klasine i organske proizvodnje
nema razlike 26%
5.Drugo 15%
6. Kupujem organske proizvode 18%
Grafikon 4. Razlozi zbog kojih se ispitanici ne kupuju organske proizvode

Figure 4. Reasons for not purchasing organic products
Ispitanici su na pitanje koje se odnosi na uestalost kupovine pojedinih vrsta
proizvoda (meso, mleko i mleni proizvodi, voe, povre), proizvedenih po
principima organske proizvodnje, odgovorili da bi gotovo podjednako kupovali
svaku od navedenih kategorija. Rezultati su sledei: 32% ispitanika bi kupovalo sve
139
navedene proizvode svakodnevno, dok bi 22% ispitanika organske proizvode kupo-
valo esto, dok samo 1% ispitanika tvrdi da nee kupovati nijednu od ponuenih
vrsta proizvoda.
Najvei broj ispitanika, 35% nema stav o intervalu kupovine organskih proizvoda,
dok jednom meseno predstavlja najei interval u kojem ispitanici kupuju orga-
nske proizvode. Ovde treba ukazati da su pojedini ispitanici, pored toga to su se
izjasnili da ne kupuju organske proizvode, ipak zaokruili neki od intervala
uestalosti kupovine. To se moe objasniti time da se kupovina organskih proizvoda
obavlja u izuzetnim sluajevima, povremeno, te da ispitanici ne smatraju sebe
kupcima organskih proizvoda.
35%
50
% Ispitanika
24% 21%
12% 9%
0
Najmanje Jednom Jednom u 3 Ne Nemam
jednom meseno meseca kupujem stav
sedmino organske
proizvode
Grafikon 5. Interval kupovine organskih proizvoda

Figure 5. Purchasing frequency of organic products
1. Organski proizvodi su
50 44% odlinog kvaliteta i izgleda
2. Organski proizvodi su dobrog

40 kvaliteta i izgleda
% Ispitanika
30 24% 24% 3. Organski proizvodi su

loijeg izgleda, ali boljeg
kvaliteta
20
4. Organski proizvodi su loijeg
kvaliteta i izgleda
10 6%
3%
5. Nemam stav
0
Grafikon 6. Tvrdnje kojima se opisuju organski u poreenju sa konvencionalnim
proizvodima
Figure 6. Claims that describe organic compared to conventional products
Da su organski proizvodi odlinog kvaliteta i izgleda, tvrdi mali broj ispitanika
(6%), dok apsolutno suprotan stav, da su organski proizvodi loijeg kvaliteta i
izgleda, u poreenju sa konvencionalnim proizvodima, ima 3% ispitanih. O izgledu
140
i kvalitetu organskih proizvoda najvei broj ispitanika nema stav, ak 44%. Na
osnovu ovoga moe se zakljuiti da ispitanici nisu imali kontakt sa velikim brojem
namirnica organskog porekla, kao i da nisu informisani o organskoj proizvodnji. Da
su organski proizvodi dobrog kvaliteta i izgleda tvrdi 24% ispitanih, dok isti
procenat anketiranih tvrdi da su dobrog kvaliteta, ali loijeg izgleda.
Tokom ovog istraivanja, kupci su se izjasnili da visoka cena organskih proizvoda
ne predstavlja prioritetni razlog za ne kupovinu. Meutim, najvei broj ispitanika je
spreman da plati minimalno viu cenu za organske u odnosu na konvencionalne
proizvode, dok samo oko 6% ispitanih apsolutnu prednost daje organskim proizvo-
dima i spreman je da plati znatno viu cenu. Ovaj rezultat se moe objasniti time to
vie od 79% osoba obuhvaenih anketiranjem ima mesena primanja po lanu
domainstva manja od 35.000 dinara. Tako da je nizak ivotni standard zapravo
najvei razlog zbog kojeg kupci nisu spremni ili su spremni da plate minimalno viu
cenu za organske proizvode.
38
40 32
% Ispitanika
15
20 9 6
0
10-20% 20-30% 30-40% vie od Nisam
50% spreman/a
da platim
viu cenu
Grafikon 7. Spremnost kupaca da plate viu cenu organskih u odnosu na konvencionalne

proizvode
Figure 7. The willingness of customers to pay higher price for organic products compare
to conventional products
Prilikom izbora mesta trgovine organskim proizvodima, najvei broj ispitanika, ak
44% najvee poverenje ima u prodavce na pijaci. To se moe obrazloiti time to
postoje dugorone navike u kupovini na pijaci, naroito kod odreenih prodavaca.
Na taj nain kupci imaju poverenja i u sam nain proizvodnje, i ako nije re o
sertifikovanim organskim proizvodima, ve prosto, poverenju u proizvoae.
Odmah posle pijace, kao mesta koje su ispitanici najpozitivnije ocenili za kupovinu
organskih proizvoda su supermarketi, hipermarketi i male prodavnice u okolini u
kojima bi najvei broj ispitanika ponekad obavljao kupovinu. Specijalizovane
prodavnice za prodaju organskih proizvoda, kupovina putem interneta i poruivanje
putem telefona od prodavaca su najloije ocenjeni vidovi kupovine organskih
proizvoda. Prethodna tvrdnja moe se obrazloiti starosnom strukturom ispitanika,
jer vie od 46 godina starosti ima oko 39% ispitanika, to znai da imaju naviku
kupovine na pijaci, kod odreenih prodavaca, ali i nepoverenje u kupovinu putem
interneta i poruivanjem putem telefona od proizvoaa.
141
Prema miljenju skoro polovine anketiranih, trite organskih proizvoda u Kraljevu
je nedovoljno snabdeveno, dok niko od ispitanih ne tvrdi da je veoma dobro sna-
bdeveno. Ovi rezultati mogu posluiti kao argument za irenje ponude i asortimana
organskih proizvoda.
Organski proizvod je proizvod proizveden i oznaen u skladu sa posebnim zakonom
o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega (Toma et al., 2010).
Oznaku kojom se obeleavaju organski proizvodi u prometu prepoznaje jedna
treina ispitanika. Istovremeno jedna treina ne razlikuje organske proizvode u
prometu na osnovu oznake kojom su obeleeni. Vie od polovine osoba
obuhvaenih ovim istraivanjem tvrdi da oznaka na organskim proizvodima ne
garantuje organski nain proizvodnje i ne veruje da su oznakom zatieni kao
proizvoai (grafikon 9).
12%
1. Da u potpunosti imam povrerenja u
32% organsko poreklo proizvoda u naoj zemlji
2. Nisam siguran/a da sam zatien/a kao , kao

56% ni da su ti proizvodi organskog porekla
3. Nemam poverenja u oznake na

proizvodima
Grafikon 8. Snabdevenost trita organskih proizvoda u Kraljevu

Figure 8. Assessment of the market of organic products in Kraljevo
% ispitanika
60 47%
40
21% 24%
20 9%
0%
0
1. Nedovoljno 2. Skroman 3. Zadovoljavajue 4. Trite je veoma 5. Nemam stav
snabdeveno asortiman proizvoda snabdeveno za nae dobro snabdeveno
uslove
Grafikon 9. Poverenje u proizvode koji su oznaeni kao organski

Figure 9. Confidence in products labelled as organic
Organska poljoprivreda se javlja kao segment odgovora na kompleksno pitanje
zatite ivotne sredine, postavljeno zbog rastuih ekolokih problema dananjice
(Luka Bulatovi, 2011.). Pozitivan stav o organskoj proizvodnji u smislu ouvanja
zdravlja biljaka i ivotinja, ouvanja ivotne sredine, kao i zabrani upotrebe
genetski modifikovanih organizama ima vie od 56% ispitanih. Ovaj rezultat upu-
uje na razvoj ekoloke svesti kod ljudi, dok se znatan procenat onih koji nemaju
142
stav (26%) moe objasniti neinformisanou i nepoverenjem u ovaj vid proi-
zvodnje, ali i time da u anketiranom uzorku dominiraju osobe sa zavrenom
srednjom strunom spremom. Tvrdnju da organska proizvodnja doprinosi pobo-
ljanja i ouvanja zdravlja ljudi oko 58% ispitanih osoba ocenilo je kao pozitivnu,
dok niko od ispitanih nema suprotan stav.
Ova rad je rezultat istraivanja koje je delom finansiralo Ministarstvo nauke
Republike Srbije (Projekti III 46001 i TR 31034).
4. Zakljuak
Visoko uee onih koji tvrde da kupuju organske proizvode (50%), rezultat je
dobrih navika u ishrani, to moe biti u vezi sa starosnom strukturom ispitanika.
Velika zavisnost postoji izmeu visine dohotka po lanu domainstva i kupovine
organskih proizvoda. Meu kupcima organskih proizvoda dominantne su osobe
enskog pola. Ispitanici smatraju da nisu dovoljno informisani o organskoj proizvo-
dnji, na ta ukazuje i da veliki broj ispitanika po razliitim pitanjima nema stav.
Potencijalni kupci su uglavnom spremni da plate minimalno viu cenu za organske
u poreenju sa konvencionalnim proizvodima, to se tumai kao rezultat niskog i-
votnog standarda. Organski proizvodi se kupuju veoma retko, a pijaca se smatra kao
najadekvatnije mesto za kupovinu organskih proizvoda. Briga o zdravlju je odluu-
jui faktor kupovine organskih proizvoda, uz istovremeno postojanje svesti da se
pored ouvanja zdravlja ljudi, ovim nainom proizvodnje doprinosi ouvanju
zdravlja biljaka i ivotinja, kao i ouvanje ivotne sredine.
5. Literatura
1. Bulatovi Luka., M. (2011.) Osnovna obeleja organske poljoprivrede,
Agroekonomika Broj 49-50, Novi Sad str. 94.
2. Gagi S., Jovii A., Teanovi D., Kalenjuk B.(2014) Motives for food choice
among Serbian consumers, Ekonomika poljoprivrede Vol. 61 N 1, Belgrade,
str. 41.
3. Jovanovi J., Pejanovi Lj., Savi E. (2013) Marketing i ponaanje potroaa u
procesu kupovine, Agroekonomika Broj 59- 60, Novi Sad, str. 137.
4. Vlahovi B., oji S. (2014) Lojalnost potroaa- indikator vrednosti brenda
organskih poljoprivrednih proizvoda, Agroekonomika Vol. 43 Broj 61- 62,
Novi Sad, str.109.
5. Toma M., Pejanovi R., Popovi-Vranje A., Maksimovi G. (2010)
Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine,
Agroekonomika Broj 47-48 , Novi Sad, str 68.
6. Mijajlovi J. (2014), Analiza i mogunosti unapreenja komercijalnog nastupa
proizvoaa organskih proizvoda u Republici Srbiji- zavrni rad,
Poljoprivredni fakultet Zemun jun 2014.
143
CONSUMER ATTITUDES ON ORGANIC PRODUCTS IN
KRALJEVO MUNICIPALITY
Vlade Zari1, Julijana Mijajlovi2
Summary
Manufacturing of organic agricultural products in the Republic of Serbia shows a

growing trend. The analysis of consumer attitudes on organic agricultural products
shows the development of environmental awareness and concern about health.
Research results depend on the surroundings in which research is conducted. In
this case it is the Kraljevo municipality. This paper can serve as a preliminary basis
for establishing guidelines for the development of the market for organic products
in Kraljevo, by encouraging the organic production as well as by activating trade
in these products.
Keywords: organic products, consumers, Kraljevo
Primljen/Received: 21.09.2014.
Prihvaen/Accepted: 26.09.2014.
1
Vlade Zari, PhD Professor, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6
Zemun, Serbia, E-mail: vzaric@agrif.bg.ac.rs
2
Julijana Mijajlovi, Graduate Manager, University of Belgrade, Faculty of Agriculture,
Institute of agricultural economics, mijajlovicjulijana@gmail.
144
ISTRAIVANJE STAVOVA POTROAA O KUPOVINI NA

PIJACAMA
Prdi Nedeljko1
Rezime
U radu autor istrauje stavove potroaa o kupovini poljoprivrednih proizvoda na
pijacama. Trite poljoprivrednih proizvoda u sastavu ukupnog trita zauzima
posebno mesto, zbog specifinosti procesa proizvodnje u poljoprivredi. Cilj istra-
ivanja je spoznaja nivoa i stepen zadovoljstva potroaa kupovinom proizvoda na
pijacama. Istraivanjem se eli utvrditi mesto i uloga potroaa u prodaji proizvoda
na pijacama koji e se reflektovati na prilagoavanje potrebama potroaa u smislu
ponude kvaliteta i sveine ponuenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i
efikasnijem upravljanju pijacama. U radu se eli naglasiti da poljoprivredni pro-
izvoai moraju svatiti vanost prilagoavanja potrebama potroaa, kako u
pogledu cene, kvaliteta i asortimana ponuene robe na pijacama.
Kljune rei: istraivanje, potroai, pijace, poljoprivredni proizvodi
1. Uvod
Pijace su jedne od najstarijih trinih institucija. Nastale su jo u srednjem veku i
predstavljaju prvi oblik robne razmene koje su se odravale za vreme verskih
sveanosti i praznika. Razvojem proizvodnih snaga i saobraaja znaaj pijaca je
rastao i prilagoavao se novim trinim uslovima. Sajmovi i trnice (pijace) su
najneposredniji vid trgovine u robnom prometu. (Prdi, 2012).
Pijaca je posebna trina institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo,
putem ureivanja, odravanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje
pijane prodaje robe, kao i prateih usluga.
Pijana prodaja obuhvata prodaju robe naroito na tezgama, boksovima ili
posebnim prodajnim objektima, i to sveih poljoprivrednih i prehrambenih proi-
zvoda, proizvoda domae radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe iroke
potronje, kao i pruanje prateih usluga. Pijaca je pravno lice, registrovano za
obavljanje delatnosti organizacije pijane prodaje, u skladu sa propisima o
1
Dr. Prdi Nedeljko, JKP Trnica Novi Sad, ike Popovia 4 21000 Novi Sad, 063/500-
818, ekonomistdoo@sbb.rs
145
registraciji privrednih subjekata. Prodaju na pijaci obavljaju trgovci. (Slubeni
glasnik RS, 2013)
Pijaca na malo podrazumeva prostor, obino natkriven, koji objedinjuje kome-
rcijalnu ponudu preduzea i preduzetnika registrovanih za peroizvodnju i trgovinu i
prodavaca na malo koji nude iroku ponudu prehrambenih proizvoda za svako-
dnevnu upotrebu i druge neprehrambene proizvode, sve pod okriljem jedne
uprave. (World Union of Wholesale Markets, 2011)
U domaoj literaturi i praksi postoje radovi koji se bave nastankom, razvojem i
drutvenim znaajem pijaca kao posebnih trinih institucija, ovaj rad ima za cilj da
unapredi postojea saznanja i ukae na znaaj i ulogu potroaa za razvoj pijane
delatnosti. Pored svoje trine funkcije pijace su i javni i komunalni prostori koji
imaju poseban znaaj za funkcionisanje naselja, optina i gradova. Danas su pijace
u Srbiji postale meovite trine institucije, na kojima se pored sveih proizvoda
prodaju i razliiti manufakturni, industrijski prehrambeni i neprehrambeni, novi i/ili
upotrebljeni proizvodi (Lovreta, 2008)
Kao posebne trine i javne institucije pijace doprinose neposrednoj trgovini na
osnovu ponude i potranje robe izmeu prodavaca i kupaca koji rezultira uspenoj
kupovini. One su dobar pokazatelj standarda stanovnitva, kao i razvijenosti
pojedinih privrednih grana u agro sektoru.
2. Predmet i cilj istraivanja

Osnovni cilj istraivanja je spoznaja nivoa i stepena zadovoljstva potroaa
kupovinom proizvoda na pijacama. Ciljevi istraivanja su izvedeni iz problema i
uslovljeni su informacijama do kojih treba doi prilikom samog istraivanja.
Predmet istraivanja su motivi kupovine na pijacama, navike, prednosti, nedostaci i
promene navika ciljnih grupa. Pored ostalog predmet ovog istraivanja su i stavovi
ispitanika o ponudi proizvoda na pijacama kao i eventualni nedostaci u funkci-
onisanju samih pijaca. Istraivanjem je potrebno utvrditi u kojoj meri stavovi
potroaa mogu unaprediti poslovni rezultat pijaca. Problem koji se eli istra-
ivanjem postii, je mesto i uloga potroaa u prodaji proizvoda na pijacama koji e
se reflektovati na prilagoavanje potrebama potroaa u smislu ponude, kvaliteta i
sveine ponuenih poljoprivrednih proizvoda.
3. Metode istraivanja
U cilju sticanja boljeg uvida u sutinu stavova potroaa o kupovini na pijacama,
koristi se komparativni metod marketing istraivanja koji predstavlja kombinaciju
dva metoda: istorijskog metoda i metoda ispitivanja. Istorijski metod tj. istraivanje
za stolom (desk research) potrebno je za prikupljanje podataka i informacija iz
sekundarnih izvora. Metod ispitivanja tj. terensko istraivanje (field research)
koristie se za prikupljanje i analizu kvalitativnih podataka i informacija. Radi
uspenosti istraivanja koriene su razne vrste strunih publikacija, podaci zavoda
za statistiku, podaci udruenja pijaca Srbije, postojei rezultati istraivanja, internet
sajtovi kao i miljenje strunjaka iz ove oblasti. Radi donoenja kvalitetnih
zakljuaka pored istraivanja za stolom neophodna su i terenska istraivanja radi
146
prikupljanja primarnih podataka. Istraivanje je sprovedeno u maju 2014. godine na
Kvantakoj, Najlon, Futokoj i Limanskoj pijaci u sastavu JKP Trnica Novi Sad na
uzorku od 300 ispitanika.
4. Znaaj pijaca za razvoj trgovine poljoprivrednim proizvodima

Kako bi opstala u uslovima velike svetske ponude poljoprivrednih proizvoda,
Srbija mora da vodi aktivnu politiku podsticaja domae poljoprivredne proi-
zvodnje. (Kuzman i sar., 2013).
Osnovne funkcije pijaca su: (Duvnjak, 2013)
da na organizovanim i sanitarno ureenim prostorima prue mogunost za
razmenu dobara i prodaju robe od strane proizvoaa u ruralnim i gradskim
sredinama;
da na podrujima poljoprivredne proizvodnje, gde produkcija proizvoda
nadmauje potrebe lokalnog stanovnitva, obezbede mogunost za organi-
zovano sakupljanje robe na jednom mestu kao pretpostavku za otkup proi-
zvoda koji e potom biti izloeni prodaji u drugim, uglavnom urbanim
sredinama;
da omogui lak pristup potroaima irokom izboru razliitih vrsta robe;
da obezbede ravnopravniju trinu utakmicu u manjim i veim gradovima,
jer obezbeuju jeftin i fleksibilan prostor za prodavce, lako dostupan iro-
koj populaciji potroaa;
da ubrzaju put proizvoda od neposrednog proizvoaa do potroaa,
naroito kada je re o vou i povru, pospee poslovanje manjih proizvo-
aa i omogue potroaima snabdevanje sveom robom po prihvatljivim
cenama.
Poznato je da trite poljoprivrednih proizvoda kao deo ukupnog trita zauzima
posebno mesto, zbog specifinosti proizvodnje u agraru i poljoprivredi, pa samim
tim su i uslovi na tritu posebni. Pijace kao posebne trine institucije imaju
znaajnu ulogu u razvoju domae poljoprivrede a posebno za razvoj malih poro-
dinih gazdinstava kao deo ukupnog trita poljoprivrednih proizvoda.
Kao i na svakom drugom mestu za trgovinu, odnos izmeu prodavca i kupca na
pijacama je sveobuhvatan i kompleksan, i zbog neposrednog kontakta veoma bitan.
Dovoljan je trenutak nerazumevanja koji moe poremetiti meusobno poverenje.
Prodaja na pijaci je kao i svaki drugi poslovni odnos, zasnovan na interesu prodavca
i kupca, koji mora biti uspean da bi trajao. Zbog svoje specifinosti pijace su i
mesta za neprijatne situacije, gde odreeni kupci izraavaju i svoje emocionalne
stavove o odreenim drutveno ekonomskim stanjima u drutvu pa zbog toga
predstavljaju i mesta za procenu ukupnih drutvenih zbivanja.
4.1. Lojalnost potroaa kao uslov poveane trgovine

Na osnovu istraivanja za potrebe ovog rada po miljenju prodavaca na pijacama
dolo se do zakljuka da lojalni potroai za 5 puta poveavaju prihode prodavaca
na pijacama. Na osnovu sprovedenog istraivanja lojalni kupci donose:
veu potronju sa poveanjem prihoda prodavcu
147
razumeju cenu i vrednost ponuenih proizvoda i nee zbog nie cene
kupovati kod drugog prodavca
kupovae kod istog prodavca dui vremenski period
predstavljae marketinku vrednost putem dobrih preporuka
pokazuju lojalnost i u tekim vremenima
pored marketinkih napora konkurencije ostaju lojalni
spremnost na zatitu od napada konkurencije i dr.
Sprovedena istraivanja potvruju dobro poznatu injenicu da potroai i po deset
godina i na istom mestu kupuju robu od poznatog prodavca na pijacama. Lojalnost
kupovine na pijacama u vremenskom smislu jedna je od konkurentskih prednosti
izmeu prodavaca na pijaci. Briga za stare kupce na pijaci ne sme zanemariti
injenicu stalne potrage za novim kupcima.
5.1. Pijace kao specijalizovane trine institucije
Tokom poslednjih nekoliko godina promet roba na pijacama je prema podacima
Republikog zavoda za statistiku beleio stalan rast. U prometu i otkupu poljo-
privrednih proizvoda na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) pijace u
2011 i 2012 uestvuju u proseku oko 20% trinog udela. Velika je konkurencija
izmeu pijaca i supermarketa tako da jeuee pijaca u ukupnom prometu poljo-
privrednih proizvoda u domaoj industriji sa 32,4% 2008 godine spalo na 19,5% u
2012 godini.
Prema podacima udruenja pijaca Srbije, (Duvnjak, 2013) ukupna vrednost prometa
domaih poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2012. godini iznosila je 28
milijardi i 55 miliona dinara, to je u odnosu na 2011. godinu sa tekuim cenama
poveanje od 9,5 %.
Prema istom izvoru u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na
pijacama u 2012. godini, najvie uestvuje povre sa 29,8%, voe i groe 20,3%,
mleko i mleni proizvodi 17,6% i ivina i jaja sa 15,1%. U odnosu na ukupne vre-
dnosti prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda kod nas, pijace su u 2012. Godini
imale trini udeo od 19,5% to se smatra efikasnim kanalom distribucije
poljoprivrednih proizvoda. Veliku vanost trini udeo ima za region umadije i
Zapadne Srbije gde porodina gazdinstva na pijacama distribuiraju oko 40% svoje
proizvodnje, odnosno u regionu June i Istone Srbije gde je udeo pijaca u pla-
smanu proizvoda sa porodinih gazdinstava oko 38%.
Asortiman prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama mora se prilagoditi
eksternim promenama na ukupnom tritu poljoprivrednih proizvoda. Znaaj
poznavanja trita ogleda se kroz razne aktivnosti, vezane za distribuciju poljo-
privrednih proizvoda. Razvoj poljoprivredne proizvodnje i prodaje kao i znaaj
pijaca u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda utiu i na kretanje cena,
ponude i potranje kao i ukupne agrarne politike.
148
5.2. Stavovi i percepcije potroaa na pijacama
5.2.1. Demografske i socijalno ekonomske karakteristike potroaa ispitanika
Prema sprovedenim istraivanjima za potrebe ovog rada, kada je u pitanju starosna
struktura potroaa koji kupuju na pijacama, to su uglavnom ljudi od 41 do 50
godina. Kada se posmatra uzorak ispitanika prema zaposlenosti i ostvarenim mese-
nim primanjima domainstva dolazi se do zakljuka da je ivotni standard u naoj
zemlji nizak. Ovu konstataciju potvruje i podatak iz istraivanja da 57% ispitanika
ima mesena primanja ispod proseka zemlje ako se za taj prosek uzme primanje do
45hiljada dinara.
Rezultati istraivanja pokazuju da su 72% potroai na pijacama ene a 28%
mukarci. Analiza podataka pokazuje da su kupci na pijacama na malo uglavnom
ene a na pijacama na veliko (kvantaka pijaca) uglavnom mukarci.
Istraivanje stavova i percepcija potroaa omoguilo je spoznaju i preferencije,
motive za kupovinu poljoprivrednih proizvoda na pijacama. Uporednom analizom
stavova potroaa, prodavaca na pijacama i menadmenta pijace mogue je
predvideti i prilagoditi zajedniki interes sa interesima kupaca na pijaci.
5.2.2. Uestalost kupovine na pijacama
Tri puta nedeljno
Dva puta nedeljno
Jednom nedeljno
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Grafikon 1. Uestalost kupovine na pijacama
Graph 1. Frequency of shopping at markets
Kada je u pitanju broj nedeljnih kupovina na pijacama rezultati istraivanja su

sledei: (Grafikon 1) najvei broj kupaca na pijacu odlazi jednom nedeljno 26%,
Broj kupaca koji na pijacu odlazi tri puta nedeljno je 56%
Broj kupaca koji na pijacu odlazi dva puta nedeljno je 18%.
149
Kako najvei broj kupaca na pijace odlazi tri puta nedeljno zakljuak je da na
pijacama ima veliki broj sveih i kvalitetnih proizvoda.
Cena proizvoda
Navike
Kvalitet proizvoda
Raznovrsnost ponude
Sveina proizvoda
0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

Grafikon 2. Motivi kupovine na pijacama
Graph 2. Motives of shopping at markets
Istraivanje motiva kupovine na pijacama po znaaju za kupce prikazano je u
grafikonu 2.
Sveina proizvoda
Kvalitet proizvoda
Cena
Raznovrsnost ponude
Navike
Istraivanje pokazuje da je sveina proizvoda 36% najvaniji motiv za kupovinu na
pijacama, zatim po vanosti sledi kvalitet proizvoda 26%, dok je cena na treem
mestu sa 24%. Raznovrsnost ponude u motivima za kupovinu je zastupljeno sa10%
a navike ine 4% motiva za kupovinu na pijacama.
Na osnovu sprovedenih istraivanja za potrebe ovog rada prednosti kupovine na
pijacama su:
Potroai na pijaci imaju mogunost kupovine raznovrsnih poljoprivrednih
proizvoda
Mogua je neposredna degustacija poljoprivrednih proizvoda
Neposredan kontakt sa prodavcem daje mogunost odabira eljenog
proizvoda
Sveina i raznovrsnost ponude proizvoda
Odgovarajua cena za dobijeni kvalitet proizvoda
Odgovarajui profil prodavaca
Odravanje stalnog kontakta sa prodavcima-lojalnost kupaca
Procena konkurentskih proizvoda na pijaci.
150
Na osnovu sprovedenih istraivanja moe se zakljuiti da su pijace vrlo efikasno
mesto za neposredno ostvarivanje potreba i motiva potroaa za kupovinu na
pijacama. Potrebno je naglasiti da domae pijace moraju pratiti trend tehnolokog i
informativnog razvoja i prilagoavanje interesima i potrebama potroaa. Pored
razvoja infrastrukture i poveanja prostora za prodaju moe se zakljuiti da pijace
moraju ostvariti svoju osnovnu ulogu kao mesta za prodaju sveeg voa i povra na
poznatoj lokaciji, od poznatog prodavca i sigurnog kupca.
5.3. Vrednovanje istraivanja

5.3.1. Teoretski doprinosi
Namera ovog rada je da prikae celinu funkcionisanja pijaca sa aspekta potroaa,
prodavaca na pijacama i menadmenta pijace. Cilj je bio pokazati da pijace
zauzimaju znaajno mesto u trgovini poljoprivrednim proizvodima na domaem
tritu. Teoretski doprinos sastoji se i u tome to je naznaen znaaj komuni-
kacijskih procesa izmeu potroaa, prodavaca i menadmenta pijace. Pored tih
trinih procesa dat je znaaj i drugim zainteresovanim stranama koji mogu uticati
na efikasan rad pijaca. Potrebno je naglasiti da pijace pored trine imaju i znaaj u
komunalnom funkcionisanju grada i druge drutvene koristi.
5.3.2. Doprinosi za menadment pijaca

Preporuka za razvoj i efikasno upravljanje pijacama podrazumeva usvajanje
koncepta u kojem je upravljanje zasnovano na znanju jedna od bitnih konkurentskih
prednosti u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Razvoj informatike revolucije a
posebno interneta, daje mogunost stratekog iskoraka u tom pravcu, jer je mogue
lako kontrolisati tok prometa proizvoda na pijacama. Menaderi pijaca moraju biti
spremni, komunikacijski otvoreni i sposobni da prihvate nova znanja i iskustva u
upravljanju pijacom, te dovoljno aktivno to znanje i primene, uz uvaavanje stavova
prodavaca i potroaa na pijacama
5.3.3. Kritiki osvrt i predlozi

Najvee pretnje, odnosno nedostatka rada pijaca u Srbiji su: (Lovreta, 2008)
Odsustvo prave strategije repozicioniranja pijanih institucija, odnosno
nedostatak adekvatne konkurentske strategije i marketinkog pozicioniranja
svoje ponude u odnosu na glavne konkurente iz domena moderne trgovine na
malo
Nekonzistentnost svojinske transformacije, koja bi za ove institucije trebala da
ima svoje specifinosti u odnosu na ostatak dravnih i komunalnih preduzea.
Nakon sprovedenih istraivanja za potrebe ovog rada, zakljuak je da veliki broj
domaih pijaca nema definisanu strategiju komunikacije sa potroaima. Bolja
informisanost moe se postii, pored ostalog, stalnom edukacijom potroaa.
(Vlahovi i sar., 2011) Studiozna analiza stratekog pristupa marketingu, baza
podataka o potroaima, koja se vodi esto samo radi evidencije, organizaciona
struktura pokazala je da domae pijace uglavnom zavise od politikih uticaja a ne
od savremenih ekonomskih naina upravljanja. Rezultati istraivanja pokazuju da
151
20% menadmenta pijaca sprovodi komunikaciju sa potroaima na pijaci a da 80%
to ne ini. Pijace su veoma znaajne trine institucije u robnom prometu poljo-
privrednih proizvoda, koje predstavljaju reputaciju jedne privredne grane kao i bitan
elemenat u javno komunalnom sistemu funkcionisanja gradova a sve u cilju
zadovoljenja interesa potroaa.
6. Zakljuak
injenica je da sve vei broj prodavaca na pijacama postaje svestan da je odnos
prema potroaima veoma vaan, da ima strateki znaaj kao i da mu treba
pristupiti sa velikom ozbiljnou. Danas je zaista malo prodavaca na pijacama koji
ne istiu znaaj kupca u nastojanju da mu prodaju to bolji proizvod. Znaaj
usmerenosti na potroaa na pijacama dobija na intenzitetu kroz koncept dugo-
godinje saradnje u vidu lojalnosti i partnerstva sa potroaima.
Rezultati istraivanja daju osnovu za koncipiranje daljih istraivanja o kupovini
poljoprivrednih proizvoda na pijacama koji e objasniti povezanost stavova potro-
aa i njihovog ponaanja prilikom kupovine na pijacama. Ovo istraivanje daje i
pouzdanu osnovu za kreiranje komunikacijske strategije o uticaju stavova potroaa
na kvalitet, sveinu i cenu poljoprivrednih proizvoda koji se prodaju na pijacama.
Preporuka ovog istraivanja je od kljune vanosti za poveanje kompetentnosti
potroaa kad odluuje o kupovini poljoprivrednih proizvoda na pijacama i uvaa-
vanje njihovih stavova od strane prodavaca na pijacama kao i menadmenta pijace.
Ovo istraivanje, sa akcentom na budua istraivanja, eli ukazati na znaaj kupo-
vine domaih proizvoda na pijacama u odnosu na druge vidove trgovine.
7. Literatura
1) Duvnjak S., (2013): Pravci razvoja pijane delatnosti u republici Srbiji,
Poslovno udruenje "Pijace Srbije"
2) Kuzman B., Tei A., eli A. T. (2013): Mogui pravci pribliavanja
(agroindustrijskog kompleksa) Srbije prema EU i STO, Ekonomika
poljoprivrede, vol. 60. br. 3, str. 541-549, Institut za ekonomiku poljoprivrede,
Beograd, Srbija
3) Lovreta S. (2008): Strategija i politika razvoja trgovine republike Srbije,
Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet NICEF
4) Prdi N. (2012): Efekti nastupa preduzea na sajmu, Anali ekonomskog
fakulteta u Subotici, Ekonomski fakultet Subotica 2012 (28). 133-143,
Subotica.
5) Udruenje pijaca Srbije (2011): Perspektive robnih pijaca u Srbiji
6) Vlahovi B., Radivojevi V., ivani I. (2011): Istraivanje stavova potroaa
o potronji organske hrane u Srbiji, Ekonomika Poljoprivrede, vol. 58. br. 3,
str.443-455, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Srbija
7) Zakon o Trgovini (Slubeni glasnik R. Srbije, brojevi 53/10 i 10/13)
8) World Union of Wholesale Markets, 2011 (pristupljeno: 21.09.2014.)
http://www.wuwm.org/4lh/news/wuwm-definition-of-a-retail-market.html
152
THE RESEARCH ON CUSTOMERS ATTITUDES ABOUT THE
PURCHASES AT MARKETPLACES
Prdi Nedeljko1
Summary
In this paper the author researches and discusses customers attitudes about the
purchases of agricultural products at marketplaces. The market of agricultural
products has a special place within the whole market, because of the specific
production process in agriculture. The aim of this research is the determination of
the extent and degree of customers satisfaction in the process of purchasing
agricultural products at marketplaces. The research aims to establish the position
and the role of customers in the purchase of agricultural products at market places
which will influence later adjustments of the agricultural products at the markets in
the sense of their quality and freshness. The aim is also to adjust the marketplace
management in order to make it more efficient. The paper aims to emphasise that
the farmers and agricultural manufacturers must understand the importance of
customization and adjustment of their offer to the needs of customers, regarding
price, quality and assortment and range of the offered goods at marketplaces.
Keywords: research, customers, marketplaces, agricultural products
Primljen/Received: 5.10.2014.
Prihvaen/Accepted: 25.10.2014.
1
Prdi Nedeljko, Phd, JKP Trnica Novi Sad, ike Popovia 4 21000 Novi Sad, 063/500-
818, ekonomistdoo@sbb.rs
153
UDK: 582.962.2 Pregledni rad
Review paper
PODRKA PROIZVODNJI DUVANA U SRBIJI
Matkovski Bojan 1, oki Danilo 2
Rezime
Pored kontroverznosti pitanja subvencionisanja proizvodnje duvana, usled negati-
vnog uticaja na ljudsko zdravlje, duvan je predmet dravnih podsticaja u mnogim
zemljama, to je bio sluaj i sa Srbijom. Iako su postojala samo dva naina podrke
proizvodnji duvana od 2000. godine (plaanja po hektaru i premije po kilogramu
proizvedenog duvana), njihova pravilna sistematizacija nije ni malo jednostavna,
kako zbog razliitih uslova ostvarivanja prava na premije, tako i zbog razliitih
iznosa i razliite terminologije. Nakon 2011. godine, drava vie ne subvencionie
proizvodnju duvana. Ciljevi podrke proizvodnji duvana nisu bili dovoljno transpa-
rentno odreeni. U Nacionalnom programu iz 2010. godine je navedeno da je
podrka proizvodnji duvana do 2009. imala iskljuivo socijalni karakter, a nakon
toga kao osnovni cilj se smatra poveanje konkurentnosti proizvodnje duvana i uskla-
ivanje sa trendovima u EU. Meutim, na osnovu promena podrke proizvodnji
duvana mogue je odrediti i neke ciljeve podrke koji nisu definisani ni u jednom od
zvaninih dokumenata kreatora agrarne politike.
Kljune rei: duvan, Srbija, premija, uredba, Virdinija
1. Uvod
Nakon 2000. godine, agrarna politika Srbije se uestalo menjala, a ciljevi su najee
bili deklarativnog karaktera. Takoe, u datom periodu nije postojala jasna strategija
razvoja poljoprivrede koja bi smanjila neizvesnost u poljoprivredi sa stanovita
dravne podrke i omoguila da poljoprivredni proizvoai planiraju proizvodnju u
skladu sa dravnom strategijom. esta promena dravne podrke i nedostatak jasne
strategije karakterisali su i proizvodnju duvana. Predmet ovog rada je podrka
proizvodnji duvana u Srbiji nakon 2000. godine. U prvom delu rada objanjene su
osnovne karakteristike agrarne politike Srbije, kao i proizvodnje duvana u Srbiji, a
zatim je akcenat stavljen na sistematizaciju mera podrke proizvodnji duvana, kao i
posledice koje je esta promena podrke proizvodnji duvana imala na proizvodnju.
1
Bojan Matkovski, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici,
Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, 0642327265, bojan.matkovski@ef.uns.ac.rs
2
Danilo oki, saradnik u nastavi, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u
Subotici, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, 0658784030, danilodjokic90@gmail.com
154
2. Osnove agrarne politike Srbije
Proteklih decenija, agrarna politika Srbije, kao i mere koje su primenjivane, menjale
su se u zavisnosti od samih ciljeva i razvojnih zadataka, kao i meunarodnog
ekonomskog i politikog poloaja Srbije. Jasno je da danas, na putu meunarodnih
integracija, kreatore agrarne politike u Srbiji oekuju dva bitna izazova. Kao prvo,
nametnuo se izazov brzog usaglaavanja agrarne politike sa zahtevima Svetske trgo
vinske organizacije, a kao drugo usaglaavanje sa Zajednikom agrarnom politikom
Evropske unije. Meutim, razliito tretiran dualni karakter agrarne strukture u pro
losti, pri emu se merama agrarne politike prednost davala krupnim drutvenim
gazdinstvima, dovodi do zakljuka da je teko odgovoriti na pomenute izazove. Da
nas je za osnovni pravac razvoja poljoprivrede postavljena podrka porodinim po
ljoprivrednim gazdinstvima, a od 2000. godine agrarna politika je usmerena na rea
vanje problema nastalih u prethodnim decenijama. Meutim, skroman agrarni budet
je glavni razlog malih promena u mehanizmima podrke. Podrka je uglavnom bila
usmerena na mere cenovne podrke, odnosno premija za odreene kulture, kao to su
mleko, eerna repa, suncokret, soja, penica i duvan. Od 2004. godine dolazi do zao
kreta u agrarnoj politici Srbije, i dolazi do sistemskih promena u nainu primene
dravne podrke, koja je od tada namenjena iskljuivo registrovanim poljoprivrednim
gazdinstvima. Od 2007. godine, u veoj meri je zastupljen sistem direktnih plaanja
po hektaru zasejane povrine, a poveava se i podrka investicijama koje su name
njene modernizaciji poljoprivrede i ruralnom razvoju.
Period nakon 2000. godine karakteriu este promene mera podrke poljoprivredi, a
koje su kontinuirano dovodile do neizvesnosti za poljoprivredne proizvoae,
preraivae, kao i snabdevae poljoprivrednim inputima (Tabela 1). Kod nekih mera
lako se mogu uoiti favorizovanja pojedinih grupa proizvoda, regiona ili tipova
gazdinstava. Ovakav nivo neizvesnosti svakako da je imao i posledicu nii nivo
investiranja u poljoprivredu. to se tie proizvodnje duvana, u datom periodu kao vid
podrke koriena je cenovna podrka i plaanja po hektaru, uz mala odstupanja u
odnosu na datu sistematizaciju. Nakon 2011. godine, proizvodnja duvana vie ne
nailazi na posebnu podrku, ve su proizvoai duvana svrstani u istu kategoriju, kao
i proizvoai bilo koje druge ratarske kulture.
Odreivanje ciljeva podrke proizvodnji duvana u periodu nakon 2000. godine je
oteano, pre svega zato to do 2009. nije postojao ni jedan dokument kojim su oni
jasno odreeni. U Nacionalnom programu poljoprivrede Srbije 2010-2013. godine je
navedeno da je podrka proizvodnji duvana do 2009. imala iskljuivo socijalni
karakter. Ovim dokumentom definisani su pravci politike podrke i u narednom peri-
odu, ali se oekuje da oni koji su najzainteresovaniji za razvoj ovog sektora proizvo-
ai i preraivai, potujui potroae i shvatajui da rezultat ove poljoprivredne
proizvodnje nije hrana, daju odgovore na sutinska pitanja. Zbog toga su kao ciljevi
politike postavljeni:
priprema sektora proizvodnje, prerade i prodaje duvana na uslove i pravila koji
e vladati u Evropskoj uniji po prikljuenju Srbije Evropskoj uniji;
iskorienje postojeih kapaciteta i znanja u proizvodnji i preradi duvana na
ekonomski najracionalniji nain;
155
Tabela 1: Periodizacija kompozicije mera agrarne politike Srbije
Table 1: Periodization of agrarian policy of Serbia
2000.-2003. g. 2004.-2006. g. 2007.-2008. g. 2009.-2011. g.
Cenovna podrka Smanjenje Eliminisanje Uslovljavanje
za osnovne cenovne podrke; podrke ruralnom podrke plaanjem
poljoprivredne Subvencionisanje razvoju; penzionog
proizvode; inputa Eliminisanje mera osiguranja;
Materijalne Subvencionisanje kreditne podrke; Raskid sa subve-
intervencije na kredita; Smanjenje ncionisanjem
tritu; Uvoenje registra podrke nekomercijalnih
Subvencionisanje poljoprivrednih strukturnom gazdinstava;
kupovine proizvoaa; prilagoavanju; Pootravanje uslova
poljoprivrednog Podrka Subvencionisanje za area payment;
zemljita. prilagoavanju poljoprivrede po Smanjenje podrke
meunarodnim principu area and strukturnom
standardima. herd payment. prilagoavanju;
Smanjenje
investicione
podrke;
Pokuaj naputanja
area payment i
ponovnog uvoenja
cenovne podrke.
Izvor: Lovre K., 2013., str.12.
U skladu sa postavljenim ciljevima nametnula se potreba pripreme ovog sektora na
novo okruenje, a ija transformacija je zapoeta sa potpisivanjem Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju i CEFTA sporazuma, a koja se nastavlja u skoroj budu-
nosti kada Srbija treba da postane kandidat i lan EU. To podrazumeva sledee:
potrebu poveanja konkurentnosti proizvodnje duvana;
smanjenje subvencija za proizvodnju duvana u EU od 2010. i najavu njenog
ukidanja u 2013;
trend smanjenja potronje cigareta usled poveanja akcize na cigarete po ulasku
u EU i primene politike zabrane puenja na javnim mestima. (Nacionalni
program poljoprivrede Srbije 2010-2013. godine)
Ovako definisani ciljevi nisu dovoljno konkretni. Neophodno je odrediti i norme na
osnovu kojih e se odrediti da li su ciljevi ostvareni. Takoe, na osnovu mera koje je
drava preduzimala u prethodnom periodu, jasno je da su postojali i ciljevi koji nisu
transparentno definisani.
3. Karakteristike proizvodnje duvana u Srbiji

U Srbiji su prisutne etiri vrste duvana: Virdinija, Berlej, Orijental i Poluorijental
(Zakon o duvanu, Slubeni glasnik RS, br. 36/2011., lan 8.). U proizvodnji
duvana u Srbiji najvei udeo ima Virdinija oko 88%, zatim sledi Berlej sa skoro
10% i na kraju Orijental sa 2%. (www.duvan.gov.rs) Razlog ovakve strukture se moe
obrazloiti strukturom finalnog proizvoda duvana, to je najee cigareta, u kojoj
Virdinija predstavlja, zbog svog blagog ukusa, osnovni neutralan element koji slui
156
za vezivanje ostalog materijala koji ini cigaretu. Jasno je da se takav znaaj u
finalnom proizvodu, moe preneti i na tranju za sirovim duvanom ovog tipa, to
uzrokuje i veu proizvodnju istog. Meutim, ovo nije jedini razlog. Proces proi-
zvodnje je znaajno laki u sluaju Virdinije, nego Berleja, jer se Virdinija osui u
toku od 7 dana u specijalizovanim suarama, dok se Berlej sui na otvorenom to
zahteva puno prostora dok sam proces suenja moe trajati i preko 30 dana. Bitno je
napomenuti da Virdinija zahteva znaajnija kapitalna ulaganja od ostalih sorti, ba
zbog pomenutih suara. Jedna suara kapaciteta da pokrije oko 3 ha duvana kota oko
15.000 i zahteva znaajnu potronju gasa i struje.
U prethodnih desetak godina dolo je do smanjenja povrina zasejanih duvanom,
mada su primetne znaajne varijacije od godine do godine. Najmanje povrina pod
duvanom bilo je 2010. godine, oko 5.800 ha. Promene u povrinama pod duvanom
su uglavnom posledica promena dravne podrke. Promene u obimu proizvodnje su
u direktnoj vezi sa promenama u ukupnim zasejanim povrinama. Meutim, postoje
i izuzeci od ovog pravila. Dobar primer je 2004. godina kada je zabeleena ukupna
proizvodnja od 12.474 tone, to je znatno vie nego 2003. godine kada je ukupna
proizvodnja bila 11.500 tona, iako su se ukupne povrine smanjile sa 8.565 na 7.855
hektara. Glavni razlog ovakvog odstupanja su povoljniji vremenski uslovi 2004.
godine. Najvea ukupna proizvodnja zabeleena je 2004. godine i iznosili su 12.474
tone.
Prosean prinos po hektaru je takoe beleio znaajne varijacije u datom periodu.
Najvei prinos po hektaru je zabeleen 2010. godine i iznosio je 1,8 tona po hektaru.
Razlog ovako dobrog prinosa su, pre svega, izrazito povoljni vremenski uslovi. U
poslednje tri godine, zabeleen je i jedan od najniih prinosa po hektaru i najvii
prinos za dati period. Naalost, 2012. godinu su odlikovali izrazito nepovoljni
vremenski uslovi to se odrazilo na itavu poljoprivrednu proizvodnju. Proizvodnja
duvana je te godine iznosila 1,36 tona po hektaru, to je za 350 kilograma manje nego
2010 . godine.
20,000
15,000
10,000
5,000
Ukupna povrina (ha) Ukupna proizvodnja
Grafikon 1: Ukupna povrina i ukupna proizvodnja duvana u Srbiji u periodu 2001-2013.

godine
Graph 1: Total area and total tobacco production in Serbia in the period 2001-2013
Izvor: Republiki zavod za statistiku 2014.
157
Broj poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom duvana prikazan je u
Tabeli 2., a podaci su dobijeni iz Registra proizvoaa duvana i odgovarajuih Evide-
ncionih lista koje se vode kod Uprave za duvan, na osnovu Pravilnika o sadrini i
nainu voenja evidencije od strane proizvoaa i obraivaa duvana. S obzirom da
je navedeni Pravilnik stupio na snagu 2006. godine, Uprava za duvan ne raspolae
podacima za prethodni period. Meutim, i ove podatke treba uzeti sa odreenom
rezervom, jer se deava da u okviru jednog domainstva, bude registrovano vie
poljoprivrednih gazdinstava. Takoe, podaci o prosenim prinosima i prosenoj veli-
ini gazdinstva su uzeti za sve tipove duvana zajedno, iako su karakteristike proi-
zvodnje razliite. Proseni prinosi su dobijeni deljenjem ukupnih prinosa na nivou
drave sa ukupnim brojem proizvoaa duvana izraeno u tonama, dok je prosena
veliina gazdinstva dobijena stavljanjem u odnos ukupnih povrina pod duvanom sa
brojem gazdinstava izraeno u hektarima.
Tabela 2: Karakteristike proizvodnje duvana u Srbiji za period do 2006. do 2012. godine
Table 2: Characteristics of tobacco production in Serbia for the period of 2006 to 2012
Prinos po Broj Proseni
Prosena veliina
Godina hektaru proizvoaa prinosi po
gazdinstvu (ha)
(kg/ha) duvana gazdinstvu
(t/gazd.)
2006. 1.585 3.922 2,76 1,60
2007. 1.385 3.666 3,04 2,19
2008. 1.520 2.849 3,80 2,50
2009. 1.613 2.234 4,41 2,73
2010. 1.791 2.494 4,19 2,34
2011. 1.594 2.358 4,43 2,78
2012. 1.355 1.765 4,83 3,56
Izvor: Uprava za duvan i Republiki zavod za statistiku, 2014.
4. Podrka proizvodnji duvana u Srbiji

Iako su postojala samo dva naina podrke proizvodnji duvana, njihova pravilna
sistematizacija nije ni malo jednostavna. Sistematizacija je oteana zbog razliitih
uslova ostvarenja prava na premije, razliitih iznosa i razliite terminologije. Takoe,
podrka proizvodnji duvana je definisana uredbama na osnovu ijih se naziva ne
moe nuno odrediti da se u njima definie i podrka ovoj proizvodnji.
Bitno je jo napomenuti da se pod podrkom proizvoaima duvana podrazumevaju
samo dravna izdvajanja posebno namenjena ovoj grupi poljoprivrednika.3 U periodu
od 2001. godine pa sve do 2011. godine, proizvodnja duvana je subvencionisana
putem premija po kilogramu proizvedenog duvana ili putem premija po hektaru
zasaenog duvana. Nakon 2011. godine drava vie ne podstie proizvodnju duvana
putem posebnih mera. Tabela 3. prikazuje sve mere koje je drava koristila i naziv
uredbi kojima su definisani uslovi korienja istih. Ovako prikazana sistematizacija
3
To znai da ukoliko je neki poljoprivrednik, primera radi, ostvario pravo na regres za dizel
gorivo kao bilo koji drugi proizvoa ratarske kulture, taj vid podrke nije uzet u obzir.
158
moe da deluje dosta jednostavno i da dovede u pitanje tvrdnju da su se naini
podrke proizvodnji duvana menjali uestalo, meutim, kada se pogledaju uslovi
ostvarenja prava na dravnu podrku, kao i iznosi istih, moe se uoiti znaajna
razlika i u okviru istih vidova podrke. U cilju jasnog razgraniavanja izmeu
pomenutih mera, ove dve mere bie posmatrane odvojeno.
Tabela 3: Podrka proizvodnji duvana u Srbiji u periodu od 2001. do 2011. godine
Table 3: Support for tobacco production in Serbia in the period from 2001 to 2011
Godina Uredba Vid podrke
2001 Uredba o premiji za duvan u listu za 2001. godinu Premija po kilogramu
2002 Uredba o premiji za duvan u listu za 2002. godinu Premija po hektaru
2003 Uredba o premiji za duvan u listu za 2003. godinu Premija po hektaru
2006 Uredba o subvencionisanju proizvodnje industrijskog Premija po hektaru
bilja roda 2006. godine
2009 Uredba o uslovima i nainu korienja sredstava za Regres po hektaru
regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku
proizvodnju u 2009. godini
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, 2014.
U datom periodu, premija po kilogramu bila je na snazi 2001., 2004., 2005., 2007. i
2008. godine. U svakoj od datih godina, postojali su razliiti uslovi ostvarenja prava
na premiju, kao i razliiti iznosi podrke. Uslovi koji se tiu sorte i klase duvana, nisu
postojali samo 2001. godine, kada je bilo predvieno da svaki proizvoa duvana
dobije 24 dinara po kilogramu proizvedenog duvana, bez obzira na kvalitet i tip
duvana (Uredba o premiji za duvan u listu za 2001. godinu, Slubeni glasnik RS
br.40/2001,lan 2.). Posle pauze od dve godine, premija po kilogramu je opet stupila
na snagu 2004. godine kada su prvi put definisani i uslovi ostvarenja prava na premiju
koji su podrazumevali da proizvoai duvana imaju odreen broj biljaka po hektaru
i to za Virdiniju od 18.000 do 20.000 biljaka, za Berlej od 20.000 do 22.000, a za
Orijental od 160.000 do 180.000 biljaka (Uredba o premiji za duvan u listu za 2004.
godinu, Slubeni glasnik RS br.33/2004, lan 2.). Iste godine, dolo je i do razvrsta-
vanja iznosa premije u zavisnosti od sorte duvana i klase, odnosno kvaliteta. Vei
iznos premije za Orijental se moe pravdati niskom zastupljenou ove sorte na teri-
toriji Srbije i izrazito ekstenzivnom proizvodnjom ovog tipa duvana. Donekle,
ovakva podrka se moe smatrati vidom podrke nekomercijalnim poljoprivrednim
gazdinstvima. Za razliku od Berleja, Virdinija zahteva znaajnija kapitalna ulaganja,
159
pre svega za kupovinu suara, pa je zbog toga vii nivo podrke ovoj sorti bio
oekivan.
Tabela 4: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana za 2004. godinu
Table 4: The amount of premium per kilogram of tobacco produced in 2004
Sorta duvana Orijental Virdinija Berlej
(din/kg) (din/kg) (din/kg)
Klasa I 95 70 55
Klasa II 90 65 50
Klasa III 85 60 45
Klasa IV 65 45 35
Klasa V 40 20 15
Izvor: Uredba o premiji za duvan u listu za 2004. godinu, Slubeni glasnik RS br.33/2004
Naredne godine, ukinut je uslov za ostvarenje premije koji se tie broja biljaka po
hektaru i ukinuta je premija za V klasu duvana. Takoe, dolo je i do promene iznosa
premije po kilogramu, posebno za duvan IV klase. Jasno je da je na ovaj nain podsta-
knuta proizvodnja kvalitetnijeg duvana, iako to nije transparentno definisano ni je-
dnim ciljem i dovodi u pitanje tvrdnju da je podrka proizvodnji duvana imala
iskljuivo socijalni karakter do 2009. godine.
Tabela 5: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana za 2005. godinu
Table 5: The amount of premium per kilogram of tobacco produced in 2005
(din/kg) (din/kg) (din/kg)
Klasa I 90 70 40
Klasa II 80 65 30
Klasa III 70 55 20
Klasa IV 40 30 10
Izvor: Uredba o premiji za duvan u listu za 2005. godinu, Slubeni glasnik RS br.127/2004
Novina 2007. godine je uvoenje referentnog prinosa kao uslova za ostvarenje
premije. Iznosi premija i referentni prinos za sve sorte duvana su dati u Tabeli 6. Za
razliku od uslova koji je podrazumevao odreen broj biljaka po hektaru, a samim tim
i oteanu kontrolu ostvarenja uslova i vie administrativne trokove, referentni prinos
je omoguavao laku proveru. Naime, bilo je dovoljno proveriti prijavljene povrine
pod duvanom proizvoaa, kao i koliinu predatog duvana ovlaenim otkupljiva-
ima, da bi se ustanovilo da li je poljoprivrednik ostvario uslov za premiju.
Jedina izmena koja se desila 2008. godine u odnosu na prethodnu godinu je poveanje
zahtevanog referentnog prinosa za Virdiniju sa 1.300 kg/ha na 1.800 kg/ha (Uredba
o premiji za duvan u listu za 2008. godinu, Slubeni glasnik RS br.123/2007). Kako
je Virdinija dominantna sorta duvana, jasno je da je poveanje referentnog prinosa
pokuaj da se motiviu proizvoai da proizvode efikasnije i da se postepeno iskljue
iz proizvodnje neproduktivna gazdinstva.
160
Tabela 6: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana i referentni prinos za 2007.
godinu
Table 6: Premium per kilogram of tobacco and the reference yield for 2007
Klasa I (din/kg) 110 80 60
Klasa II (din/kg) 100 75 50
Klasa III (din/kg) 95 72 45
(din/kg)
Klasa IV (din/kg)
(din/kg) 85 45 25
Referentni prinos 700 1.300 1.300
(kg/ha)o premiji za duvan u listu za 2007. godinu, Slubeni glasnik RS br.58/2007
Izvor: Uredba
Kao to je poznato, premija po kilogramu ostvarene proizvodnje ima znaajnog
uticaja na cene, tako da ostaje pitanje da li je data podrka bila usmerena proizvo-
aima ili preraivaima duvana. Da bi se taj uticaj odredio, neophodno je izraunati
cenovne elastinosti ponude i tranje, to nije predmet ovog rada, ali je svakako neo-
sporno da se deo sredstava prelivao i preraivaima duvana usled niih cena sirovog
duvana, koji je osnovni input u njihovoj proizvodnji, pogotovo, ako se zna da je dolo
do naglog rasta cena duvana, sa 119 na 173 dinara po kilogramu (Republiki zavod
za Statistiku) nakon ukidanja premija po kilogramu 2009. godine.
U Tabeli 7. prikazani su iznosi subvencija po hektaru zasaenog duvana za godine
kada je vaio ovaj vid podrke. Iako je u svim prikazanim godinama re o istom vidu
podrke, bitno ja naglasiti da postoji odreena terminoloka razlika u skladu sa ure-
dbama za date godine. Naime, 2002. i 2003. godine, kreatori Uredbi koriste naziv
premija po hektaru, dok se 2006. godine upotrebljava termin subvencija po hektaru.
Najvea zabuna nastaje nakon 2009. godine, kada se govori o regresu po hektaru,
iako nije uopte naglaeno na koji troak se regres odnosi, a uslovi su definisani Ure-
dbom koja se odnosi i na regresiranje repromaterijala za ratarsku proizvodnju
(Uredba o uslovima i nainu korienja sredstava za regresiranje repromaterijala za
ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini, Slubeni glasnik RS br.7/2010).
Tabela 7: Iznosi plaanja za proizvodnju duvana po hektaru4
Table 7: The amount of payment for tobacco production per hectare
Godina Iznosi plaanja po hektaru u Iznosi plaanja po hektaru u
dinarima evrima
2002. 40.000 660
2003. 71.000 Virdinija, 38.000 Berlej 1.095 Virdinija, 586 Berlej
2006. 65.000 765
2009. 20.000 215
2010. 20.000 190
2011. 20.000 200
Izvor: Izrada autora na osnovu Uredbi koje se tiu podsticaja proizvodnji duvana za date
godine
4
Da bi se omoguila komparacija podrke za date godine i umanjio uticaj inflacije, iznosi su
prikazani i u evrima po srednjem kursu Narodne Banke Srbije za date godine.
161
Primetna je znaajna razlika u podrci izmeu 2006. i 2009. godine. Uslov za
ostvarenje prava na podrku 2002. i 2003. godine podrazumevao je odreen broj
biljaka po hektaru, slino kao i 2004. godine u sluaju premije po kilogramu. Bitno
je napomenuti da su 2003. godine promenjeni iznosi u zavisnosti od sorte duvana,
tako da je dolo do podsticanja proizvodnje Virdinije i Orijentala usled viih iznosa
plaanja po hektaru, dok je proizvodnja Berleja destimulisana (Uredba o premiji za
duvan u listu za 2003. godinu, Slubeni glasnik RS br.91/2002 i 16/2003 i 96/2003).
Ove razlike, kao i uslovi ostvarenja prava na podrku, ukinuti su 2006. godine, i sve
sorte duvana su subvencionisane u istom iznosu od 65.000 dinara. Smanjenje iznosa
podrke je oekivano, s obzirom na tenje drave Srbije da pristupi Svetskoj
trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji, kao to je ve navedeno. Posebno buran
period za proizvoae duvana, nastao je 2009. godine, kada je Ministarstvo reilo da
ukine svaki poseban vid podrke proizvoaima duvana. Potencijalni problemi
naglog ukidanja podrke je veliki gubitak gazdinstava koja su izvrila znaajna
kapitalna ulaganja u proizvodnju duvana za tu godinu zbog oekivane podrke.
Dovoljno je napomenuti da je cena jedne suare oko 15.000 . Posle protesta
proizvoaa duvana, usledilo je kompromisno reenje koje je podrazumevalo pla-
anja po hektaru u iznosu od 20.000 dinara po hektaru u naredne tri godine, a na
osnovu prijavljenih povrina pod duvanom u 2009. godini, nakon ega je bilo predvi-
eno da prestane podrka proizvodnji duvanu.
Iako je posebna podrka proizvoaima duvana prestala 2011. godine, proizvoai
duvana su i dalje mogli da koriste beneficije podrke namenjene ratarskoj proi-
zvodnji. Najbolji primer su regresi za mineralno ubrivo i dizel gorivo. Subvenci-
onisanje mineralnog ubriva je jedna od najefikasnijih mera koja dovodi do rasta
obima proizvodnje, dok subvencionisanje dizel goriva nema efekat na poveanje
obima proizvodnje. Meutim, zbog velikih kapitalnih ulaganja koje zahteva proizvo-
dnja duvana, potrebno je svakako razmotriti i mere investicione podrke.
5. Zakljuak
Broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom duvana prepolovio se u periodu od 2006.
do 2012. godine, a primetan je rast prosenog gazdinstva kako po veliini, tako i po
proizvodnji. Ovo ukazuje da su od proizvodnje uglavnom odustajala gazdinstva koja
su se oslanjala na prihode od dravne podrke, ne obraajui panju na zahteve trita
da se unapredi kvalitet sopstvene proizvodnje. Na tritu su uglavnom ostala gazdi-
nstva koja su produktivnija i sposobna da uspeno posluju i bez podrke drave.
Dokaz za to je pad ukupne proizvodnje sa 10.800 tona 2006. godine, na samo 8.500
tona 2012. godine, iako je na tritu ostalo znaajno manji broj gazdinstava. Naravno,
postoji i uticaj vremenskih prilika, meutim, poznato je da je 2012. godina bila izra-
zito suna i nepovoljna za sve poljoprivredne kulture, tako da je opravdano zakljuiti
da su na tritu ostala produktivnija gazdinstva i da je jedan od kljunih elemenata
koji su uticali na to promena dravne podrke.
Problem neizvesnosti je obeleio proizvodnju duvana u prethodnom periodu, zbog
nedostatka jasne strategije kojom e biti odreen sistem podrke u narednom periodu,
a na koju bi se oslonila gazdinstva prilikom donoenja odluke o investiranju. Nagle
promene podrke su sigurno uticala da neka gazdinstva odustanu od ulaganja u
162
proizvodnju ili, jo gore, da prvobitno izvre znaajna ulaganja, pa da zbog smanjenja
podrke ostvare velike gubitke. to se tie proizvodnje duvana, agrarne mere koje e
podsticati investiranje su svakako poeljne u narednom periodu. Ve postoje subve-
ncionisani krediti, meutim, neophodno je posredstvom savetodavnih slubi moti-
visati gazdinstva da koriste iste za znaajna kapitalna ulaganja koja podrazumevaju
modernizaciju proizvodnje. Na ovaj nain mogue je osposobiti proizvoae da budu
konkurentni proizvoaima iz EU. Posebno je potrebno obratiti panju na gazdinstva
koja su spremna da investiraju i transparentnom strategijom i odgovarajuom investi-
cionom podrkom im omoguiti da poveaju kapacitete i kvalitet svoje proizvodnje i
budu spremne na izazove koje donosi prikljuivanje Srbije EU i STO.
6. Literatura
1. Lovre K, 2013, Policy of support to agriculture and rural development, Agri-
food sector in Serbia monografija, Drutvo agrarnih ekonomista Srbije, Srpska
akademija nauke i umetnosti, Beograd, str. 233-258, 2013.
2. Ministarstvo finansija Republike Srbije, ,,Zakon o duvanu, Beograd, 2011.
3. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan
u listu za 2001. godinu, Beograd, 2001.
8. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, ,,Uredba o subvencionisanju
proizvodnje industrijskog bilja roda 2006. godine, Beograd, 2006.
11. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, ,,Uredba o uslovima i nainu
korienja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku
proizvodnju u 2009. godini, Beograd, 2009.
proizvodnju u 2010. godini , Beograd, 2010.
proizvodnju u 2011. godini, Beograd, 2011.
14. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine ,,Nacionalni program poljo-
privrede Srbije 2010-2013. godine, Beograd, 2010.
15. http://www.duvan.gov.rs/arhiva/analize (1.8.2014.)
163
SUPPORTING TOBACCO PRODUCTION IN SERBIA
Bojan Matkovski, Danilo oki
Summary
In addition to the controversial issue of subsidizing tobacco production, due to the
negative impact on human health, tobacco is the subject of state support in many
countries, as was the case with Serbia. Although there were only two ways of
supporting tobacco production since 2000 (payment per hectare premium per
kilogram of tobacco), their proper systematization is not simple at all.
Systematization is difficult because of the different conditions of the realization of the
right to the premium, different amounts and different terminology. After 2011, the
state no longer subsidizes the production of tobacco. The goals of support for tobacco
production were not sufficiently transparent determined. The National Programme
of 2009 stated that the support for tobacco production until 2009 had only the social
character, and then as the main objective is considered to increase the
competitiveness of tobacco and harmonization with EU trends. However, based on
changes in support for tobacco production, it is possible to determine some goals of
support that are not defined in any of the official documents of the creator of the
agricultural policy.
Key words: tobacco, Serbia, premium, regulation, Virginia
164
KREIRANJE IMIDA BRENDA ORGANSKIH

PREHRAMBENIH PROIZVODA
Vlahovi Branislav1, oji Sanja2
Rezime
Snaga brenda zasniva se na imidu brenda i locirana je u svesti potroaa. Imid
brenda organskih prehrambenih proizvoda je nain na koji je brend percipiran od
strane potroaa. Postojanje jakih, povoljno ocenjenih asocijacija koje su jedinstve-
ne za brend i impliciranje superiornosti preko brenda su kritine a esto puta i odlu-
ujue za uspeh brenda. Prilikom brendiranja organskih prehrambenih proizvoda i
njihovom plasiranju na tritu neophodno je poznavati potroae, njihove specifino-
sti, navike i ponaanja kako bi se ostvario trini uspeh. Kreiranjem pozitivnog imi-
da brendova prehrambenih proizvoda proizvoai stvaraju pozitivnu sliku ili pe-
rcepciju kod potroaa to vodi njihovom favorizovanju u procesu kupovine i potro-
nje. Proizvoai organskih prehrambenih proizvoda treba da strategijski pristupe
upravljanju imidom brenda u cilju kreiranja pozitivnog imida koji vodi ostvariva-
nju trinog uspeha.
Kljune rei: organski prehrambeni proizvodi, brend, imid brenda.

Predmet istraivanja jeste sagledavanje faktora koji utiu na kreiranje pozitivnog imi-
da brenda organskih prehrambenih proizvoda. Pozitivan imid brenda organskih
prehrambenih proizvoda kod potroaa predstavlja bitan preduslov poveanja pro-
daje (realizacije) proizvoda na tritu. Cilj istraivanja jeste analiza moguih stra-
tegija brendiranja koje obezbeuju pozitivan imid brenda organskih prehrambenih
proizvoda kod potroaa i sagledavanje njegovih osnovnih komponenti i moguih
prednosti na tritu.
1
Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor, Poljoprivreni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovia 8, Novi Sad, vlahovic@polj.uns.ac.rs
2
Mr Sanja oji dipl.ecc, MEGA ZSZ d.o.o., Zemunska 300, 11277 Ugrinovci, Srbija mail:
kljajicsanja@yahoo.com
165
2.1. Imid brenda organskih prehrambenih proizvoda i njegove prednosti
Imid brenda organskih prehrambenih proizvoda moe se definisati kao slika ili pe-
rcepcija koju potroai organskih prehrambenih proizvoda stvaraju o samom brendu.
Ukoliko potroai pozitivno reaguju na brend organskih prehrambenih proizvoda
tada postoji pozitivan imid brenda. To znai da e potroai u procesu kupovine
radije preferirati taj proizvod u odnosu na one gde nije izgraen identitet brenda.
Proizvoai organskih prehrambenih proizvoda treba da adekvatnim strategijama
brendiranja kreiraju pozitivan imid brenda svojih proizvoda zbog viestrukih pre-
dnosti koje on prua. Prednosti pozitivnog imida brenda organskih prehrambenih
proizvoda su sledee:
Brend sa pozitivnim imidom pogodniji je da bude nosilac ekstenzije1
Manja je osetljivost potroaa na porast cene proizvoda,
Dobra je osnova za ubedljivu promociju,
Lake se prihvata od strane novih kanala prodaje,
Predstavlja znaajnu barijeru u odnosu na konkurente na tritu,
Predstavlja platformu za geografsku ekspaniziju poslovnih aktivnosti privre-
dnog subjekta i
Dobra je osnova za diversifikaciju poslovanja i sl.
Elementi identiteta brenda organskog prehrambenog proizvoda obuhvataju: ime,
logo, slogan, boju, kao i dizajn pakovanja i obeleavanje proizvoda. Ovi elementi
predstavljaju neposredno kontrolabilne varijable. U tabeli 1 prikazani su neki od ele-
menata identiteta brenda izabranih svetskih i domaih proizvoaa organskih prehra-
mbenih proizvoda.
Izgradnja trinog imida organskog brenda vri se pretvaranjem identiteta u eljenu
percepciju potroaa. Svaka informacija o brendu organskog prehrambenog proizvo-
da moe biti odluujua determinanta percepcije potroaa. Psiholoka i emocionalna
determinisanost percepcije individualnog potroaa predstavlja objektivnu barijeru
pretvaranju identiteta u eljeni imid. Klju ka izgradnji uspenih brendova pre-
dstavlja sposobnost proizvoaa organskih prehrambenih proizvoda da integracijom
mehanizama trine komunikacije premoste ovaj ispoljeni jaz.
Polazei od imida kao globalne slike koja je kreirana od strane potroaa o brendu i
svim povezanim asocijacijama, proizvoai organskih prehrambenih proizvoda
ovom pitanju treba da posvete odgovarajuu panju. Proizvoai treba da znaju da se
3
Primer: kompanija Foodland, je lansirala uspean brend Terra Organica sok organskog
sastava od divljih umskih jagoda je osvojio meunarodno priznanje za najbolji novi proi-
zvod na Svetskoj konferenciji proizvoaa sokova i preraivaa voa, odranoj u Barseloni.
Ovaj organski nektar je samo deo asortimana organskih proizvoda pod brendom Terra
organica. Osim nektara i matinih sokova proizvode i organske pekmeze, demove, ko-
mpote, slatka, sirupe, ajvar i peenu papriku (www.foodland.rs)
166
pored potroaa, imid gradi i kod zaposlenih (poljoprivredni proizvoai, uzgaji-
vai, prodajno osoblje, menaderi, komercijalisti i sl.), predstavnika medija, poslo-
vnih partnera (dobavljaa inputa, kooperanata) i celokupne ire javnosti.
Tabela. 1 Primeri elemenata identiteta brenda organskih prehrambenih proizvoda
Table. 1. Examples for organic food products'brand identity elements
Prozvoa Logo Proizvoaa Ime brenda Dizajn ambalae
Organic Organic
Valley valley
Earthbound Earthbound
Farm Farm
Organic
Foodland Bakina tajna

organic
Imlek Bello
Organic
Zdravo Zdravo
Organic
Izvor: www.organicvalley.coop , www.ebfarm.com, www.foodland.rs, www.imlek.rs

Pored imida svojih proizvoda, proizvoa organskih prehrambenih proizvoda mora
da izgradi i svoj imid kao organskog proizvoaa. Plasiranjem svojih brendova i na
167
inostrana trita, neophodno je sagledati i vanost uticaja imida zemlje porekla or-
ganskih proizvoda na ukupno kreiranu sliku kod inostranih potroaa. Ovo je vrlo
kompleksan i dugotrajan proces.Potroa se opredeljuje za one brendove ija
linost korespondira njegovoj linosti ili onome emu on tei i kako sagledava
sebe (Vraneevi, 2007). Na taj nain ostvaruje se dugoroni odnos brenda i
potroaa i uspostavlja se njihova meuzavisnost usled koje brend postaje sastavni
deo potroaevog ivota. Potroa organskih prehrambenih proizvoda osea da mu
dati brend omoguava ispoljavanje pripadnosti i potvrivanja i daje mu lini peat
ime ga u njegovim oima ini prepoznatljivim i razliitim od ostalih. Proizvoai
organskih prehrambenih proizvoda treba da odgovore na pitanje koje je kljuno za
definisanje imida korisnika: Kako opisujete osobu koja kupuje organske prehra-
mbene proizvode. U pitanju su osobe vieg ili visokog obrazovanja, viih primanja,
ive u porodici kao i kod kojih je izraena briga za kvalitet hrane, zdravlje i zatitu
okoline. Proizvoai treba da istrae na koji nain potroai percipiraju brend i koje
su njihove glavne asocijacije (stavovi, miljenja, verovanje, emocije, iskustva..) na
pomenuti brend. Treba da utvrde da li je u stavovima potroaa imid brenda po-
zitivan i koje su to fundamentalne koristi i atributi koje se povezuju sa brendom.
2.2. Imid brenda i potrebe potroaa

Potroai, po pravilu, vrsto veruju brendovima. Potroai se u procesu kupovine ra-
dije opredeljuju za prepoznatljiv brend koji im garantuje kvalitet i originalnost. Pre-
tpostavka je da je bitan faktor koji utie na izbor brenda potrebe potroaa za proi-
zvodom koji e mu pruiti potpunu satisfakciju. Takoe, na osnovu istraivanja po-
treba potroaa proizvoai organskih prehrambenih proizvoda treba da akcentiraju
i prilagode osnovne atribute brenda.
Potrebe potroaa mogu se podeliti u tri grupe:
Funkcionalne potrebe definiu se kao one koje motiviu potroaa da trai pro-
izvod koji reava njegov osnovni (egzistencijalni) problem: glad, odnosno potreba
za hranom i piem.
Simboline potrebe mogu se definisati kao elja za proizvodom, kojom potroai
ispoljavaju interno generisano samodokazivanje, poziciju, pripadnitvo grupi ili
ego identifikaciju (elja potroaa da bude prihvaen u drutvu kao neko ko brine
o zdravlju, zatiti ivotne sredine i sl.). Kao primer jednog od vodeih proi-
zvoaa organskih prehrambenih proizvoda u USA The Farm koji prilikom bre-
ndiranja istie elju potroaa da budu prijateljski (friendly) naklonjeni prema
okolini i prirodi svoji logom brenda Budi prijateljski Bee Friendlier (slika 1).
Iskustvene potrebe definiu se kao elja za proizvodima kojima potroai ispu-
njavaju oseanja zadovoljstva, razliitost i spoznajnu stimulaciju (pozitivna isku-
stva potroaa jer su organski prehrambeni proizvodi zdraviji od konvenciona-
lnih i vode rauna o ivotnoj sredini i sl.). Nain na koji potroai percipiraju or-
ganski brend od racionalnog do emotivnog dat u tabeli 2.
168
Slika 1 . Brend koji istie simboline potrebe
Picture 1: Brand which points out symbolic needs
Tabela 2. Percepcija organskog brenda od racionalnog do emotivnog
Table 2. Perception of organic food brand, from rational to emotional
Organska hrana i percipiranje na tri nivoa
Racionalni nivo Racionalni i emotivni nivo Emotivni nivo
primeri:
Zatieno od strane sertifi- Evropski koreni, dobro za titi dobrobit ivotinja
kovanih brendova zdravlje, titi okolinu
Izvor: prema Nikodemska-Wolowik A.M., (2009.)
Za brendove sa funkcionalnim konceptom elementi marketing MIX-a treba da akce-

ntiraju funkcionalne osobine brenda u reavanju problema potronje. Za brendove sa
simbolinim konceptom instrumenti marketing MIX-a mogu se koordinirati na nain
da akcentiraju odnos brenda sa potroaima, lanovima grupe ili samoidentifika-
cijom. Za brendove sa iskustvenim konceptom strategija pozicioniranja treba da pre-
nosi efekte brenda na satisfakciju oseanja ili spoznajne stimulacije (Milisavljevi,
2006).
Poveanje potronje organskih prehrambenih proizvoda moe se ostvariti delova-
njem na tri nivoa:
Mere vlade: irenje znanja o znaaju potronje organskih prehrambenih proizvo-
da, edukacija stanovnitva, poev od najmlaeg uzrasta (u vrtiu), zatim kroz os-
novno i srednje obrazovanje i kroz univerzitet; zakonima (npr. u Italiji od 2005.
godine sve kole imaju zakonsku obavezu da spreme organsku hranu za decu).
Mere proizvoaa: kreiranje dobrih brendova, promocija kroz odgovarajue me-
dije, sajmove, forume i manifestacije - dani organske hrane itd. Postoji potreba za
proaktivnom upotrebom adekvatnih promocionih pristupa, kroz koji e proizvo-
ai bolje komunicirati sa svojim okruenjem stvarajui pozitivne slike o proiz-
vodima kompanije koji se nude tritu, i u skladu sa tim postizati pozitivan uticaj
na potroaeve sadanje i budue stavove.
Lina motivacija potroaa: za boljim i kvalitetnijom hranom i ivotnim stilom
(Vlahovi i sar. 2011).
169
2.3. Stvaranje pozitivnog imida brenda organskih prehrambenih proizvoda
Pozitivan imid stvara se odgovarajuom marketing strategijom koji stvara jake veze
i preferencije i jedinstvene asocijacije sa brendom u memoriji potroaa (Keller,
2003.). Asocijacije brenda mogu se stvoriti na razne naine: direktnim kontaktom,
informacijama plasiranim od samog privrednog subjekta ili drugim sredstvima ko-
munikacije, kao i preko ostalih nekomercijalnih izvora, viralnim marketingom i sl..
Takoe, imid brenda moe da se stvara na osnovu pretpostavke i zakljuaka na os-
novu samog brenda (npr. njegovo ime ili logo) ili kroz oblik identifikacije brenda sa
proizvoaem, zemljom porekla, kanalom distribucije (prodaja preko zelenih pijaca 1
ili specijalizovanih sajtova na internetu koji prodaju organsku hranu 2) ili odreenom
osobom, mestom ili dogaajem.
Jaina asocijacija brenda - treba osigurati asocijacije koje e biti vrsto povezane sa
brendom. Jaina asocijacija brenda funkcija je kako koliine ili kvantiteta procesi-
ranih primljenih informacija od strane potroaa pa do prirode, kvaliteta tog proce-
siranja. to vie potroa misli o informacijama o organskom prehrambenom proi-
zvodu i povezuje ih sa postojeim znanjem o brendu, jae su rezultirajue asocijacije
brenda. Dva faktora olakavaju jainu asocijacije a to su: lina relevantnost sa oso-
bom i konzistentnost sa kojom se informacija prezentira tokom vremena. Odreena
asocijacija koja se moe prisetiti i istie se, zavisie ne samo od jaine asocijacija ve
i od konteksta u kojem se brend uzet u razmiljanje i nekih prethodnih tragova koji
mogu posluiti kao podsetnici. Potroaeva verovanja vezana za atribute brenda i
koristi mogu biti formirani na razliite naine. Atributi brenda su one deskriptivne
karakteristike koje karakteriu organski prehrambeni proizvod. Organska po-
ljoprivredna proizvodnja u prvi plan istie kvalitet i bezbednost, uz izbegavanje pri-
mene sintetikih mineralnih ubriva, sredstava za zatitu biljaka, regulatora rasta u
stoarstvu i aditiva za stonu hranu. Na taj nain dobijaju se organski poljoprivredni
i prehrambeni proizvodi iji su atributi sledei: da su ukusni, zdravstveno bezbedni,
visoke hranjive vrednosti, bogati makro i mikroelementima i vitaminima.3 Koristi
brenda su line vrednosti i znaenje koje potroai daju atributima organskih prehra-
mbenih proizvoda kao to su: briga za okolinu, ouvanje ekosistema i biodiverziteta
i biolokih ciklusa. Generalno, izvor informacija koji stvara najjae asocijacije o
atributima i koristima brenda direktno je potroaevo iskustvo. Ova vrsta informacija
moe delimino da utie na potroaeve odluke o proizvodu, dokle god su potroai
u mogunosti da tano interpretiraju iskustvo. Sledee najjae asocijacije su najee
formirane na bazi viralnog marketinga (usta-do-usta: prijatelji, familija, prodavci i
sl.) ili drugi nekomercijalni izvori informacija (drutva potroaa, popularna izdanja
i sl.). Da bi se prevazila ova prepreka, marketing komunikacioni programi po-
1
Npr. na novobeogradskoj pijaci u bloku 44 postoji jedan izdvojeni deo gde se prodaju sa-
mo organski proizvodi.
2
Npr. www.biospajz.rs predstavlja internet prodavnicu organske hrane.
3
Proseno, konvencionalni proizvodi imaju svega 83% hranjivih sastojaka od organske proi-
zvodnje. Studije su pokazale znaajno vei nivo vitamina C, gvoa, magnezijuma, fosfora,
i znatno manje nitrata (toksina) u organskim proizvodima... (www.hemakheyaneya.com.)
170
kuavaju da stvore jake asocijacije brenda i komunikacioni efekat priseanja na ra-
zliite naine, kao to je korienje kreativnih komunikacija koje su uzrok da
potroai elaboriraju informacije vezano za brend i poveu ih adekvatno sa posto-
jeim znanjem, izlaui potroaa komunikacijama i ponavljajui ih tokom vremena.
Svakako, ukupna marketing strategija i sve aktivnosti vezane za brend organskih
prehrambenih proizvoda uticae na jainu asocijacija brenda.
Povoljne asocijacije brenda - da bi se izabrale povoljne asocijacije koje su vezane za
brend organskih prehrambenih proizvoda potrebno je paljivo analizirati potroae i
konkurenciju u cilju determinisanja optimalnog pozicioniranja na tritu. Povoljne
asocijacije brenda stvaraju se ubeujui potroae da odreeni brend organskih pre-
hrambenih proizvoda poseduje relevantne atribute i koristi koji zadovoljavaju njihove
potrebe i elje, tako da oni formiraju pozitivne sudove i stavove o brendu. S obzirom
da potroae organskih prehrambenih proizvoda karakterie briga za zdravlje,
zdraviju ishranu, briga za okolinu i ekosistem proizvoai organskih prehrambenih
proizvoda trebali bi da istaknu odgovarajue povoljne asocijacije. Na primer, pro-
izvoa organskih zainskih biljaka i ajeva Bio sala Farago istie svoj brend kao
dar iz prirode. Prema tome povoljne asocijacije za brend su one koje su dopadljive
potroaima i uspeno se prenose sa proizvodom i podrane su odgovarajuim
marketing programom za brend (na primer, tako da je brend vien kao zdrav, kva-
litetan, ukusan, proizveden uz racionalno korienje prirodnih resursa i ouvanje i-
votne sredine itd.).
Postoji nekoliko faktora na odluku koliko je vrednovana ili vana asocijacija imida
atributima brenda za odluku potroaa o njihovoj kupovini:
Koliko potroai pronalaze da su im relevantne asocijacije brenda,
Koliko su distinktivne asocijacije brenda sa aspekta potroaa,
Koliko potroai pronalaze da su ubedljive asocijacije brenda.
Stvaranje povoljnih asocijacija, takoe, zahteva da proizvoa organskih prehrambe-
nih proizvoda bude sposoban da isporui eljene satisfakcije. U smislu isporuivosti,
glavno pitanje jeste koliki e biti trokovi i neophodno investiranje kao i duina
vremena potrebnog da se stvore ili promene eljene asocijacije potroaa.
Jedinstvenost asocijacija brenda - sutina pozicioniranja brenda organskih prehra-
mbenih proizvoda jeste da brend ima prihvatljive konkurentne prednosti ili jedi-
nstvene propozicije koji pruaju potroaima dajui razlog da kupe odreeni brend.
Ove razlike mogu biti izraene eksplicitno pravljenjem direktnih komparacija sa ko-
nkurentima, ili mogu biti istaknute implicitno bez isticanja referentne konkurentne
take. Nadalje, mogu biti bazirane na organskom poljoprivrednom proizvodu ili ne.
U stvari, u mnogim kategorijama, atributi koji nisu vezani za organski proizvod, kao
to su pripadnitvo grupi (kao neko ko brine o zdravlju, kvalitetu, svestan je ekolokih
problema i sl.) ili situacija korienja, lake e kreirati jedinstvene asocijacije.
Istraivanja na neuporedivim alternativama sugeriu da ak i brend koji ne suoava
direktnu konkurenciju u svojoj kategoriji proizvoda i prema tome ne deli atribute
vezane za proizvod sa drugim brendovima, i dalje moe deliti vie apstraktne
asocijacije i suoiti se sa direktnom konkurencijom u ire definisanoj kategoriji. Iako
171
organski prehrambeni proizvodi moda ne konkurie direktno sa drugim organskim
proizvodima na tritu, i dalje indirektno konkurie sa drugim, konvencionalnim
prehrambenim proizvodima. Kategorija proizvoda ili usluga, takoe, moe biti
okarakterizirana kao set asocijacija koje ukljuuju specifina verovanja o bilo kojem
proizvodu u kategoriji, isto kao i sveukupne asocijacije za sve proizvode u kategoriji.
Ova verovanja mogu ukljuiti mnoge relevantne atribute vezane za brend proizvoda
kao i vie deskriptivne atribute koji ne moraju obavezno da se povezuju sa
performansama proizvoda (npr. boja proizvoda - crvena za keap). Odreeni atributi
ili koristi mogu biti razmatrani kao prototipi ili esencijalni za sve brendove u
kategoriji. Npr. konzumiranje i pripremanje hrane od organskih prehrambenih pro-
izvoda smatra se zdravije i bolje od brze hrane i gotovih konzerviranih prehrambe-
nih proizvoda. Takoe, ponekad specifian brend moe postojati kao primer i naj-
reprezentativniji od svih proizvoda u kategoriji.
S obzirom da je brend povezan sa kategorijom proizvoda, neke asocijacije kategorije,
takoe, mogu biti povezane sa brendom, bilo u formi specifinih verovanja ili uku-
pnih sklonosti. Sklonosti kategoriji proizvoda mogu biti vane determinante pona-
anja potroaa. Na primer, ako potroa misli da su organski poljoprivredni proi-
zvodi bezbedniji za zdravlje, bolji, ukusniji, tako e verovatno imati pozitivne prefe-
rencije prema brendu samo zato to pripadaju toj kategoriji. Treba napomenuti da
jaina asocijacije brenda prema kategoriji proizvoda vana je determinanta svesnosti
brenda odnosno uopte kako potroai doivljavaju organske proizvode imae zna-
ajan uticaj i na odnos potroaa prema odreenom brendu.
Da bi se stvorio razliit odgovor koji vodi vrednosti zasnovanoj na potroaima vano
je da neke vrste asocijacije brenda nisu samo preferencijalne ve i jedinstvene. Je-
dinstvene asocijacije brenda su distinktivne asocijacije koje nemaju konkurentni bre-
ndovi. Verovanja o jedinstvenosti atributa i koristi za brend koji potroai vrednuju
povoljnije nego konkurentni brendove vode veoj verovatnoi da potroai pre-
feriraju odreeni brend. Vano je povezati jedinstvene, razumljive take razliitosti
prema brendu organskih prehrambenih proizvoda da bi se obezbedila komparativna
prednost i razlog zato potroa treba ba taj proizvod da kupi. Za neke asocijacije
brenda, dakako, potroai trebaju da vide kao povoljnije i prihvatljivije od konku-
rencije, tako da imaju funkciju take pariteta.
Nee sve asocijacije brenda biti smatrane vanim i viene kao favorizujue od strane
potroaa, niti e biti jednako vrednovane kroz razliite kupovine ili situacije konzu-
miranja. Evaluacija asocijacija brenda moe biti situacija ili kontekst koji zavisi i
varira zavisno od odreenih ciljeva koje potroai imaju prilikom kupovine ili kon-
zumiranja.
2.4. Pojam i uloga pozicioniranja u kreiranju odgovarajueg imida brenda

organskih prehrambenih proizvoda
Pozicioniranje brenda organskih prehrambenih proizvoda predstavlja kreiranje odgo-
varajueg imida brenda u svesti potroaa. Pozicioniranje predstavlja Akt kreiranja
ponude i imida kompanije na nain da zauzme posebno mesto u svesti potroaa iz
ciljnog segmenta (Kotler, 2003). U situaciji jake konkurentske borbe, kako bi se
172
organski proizvoa i njegova ponuda izdvojili, diferencirali, potrebno je izgraditi
odreeni imid u svesti potroaa ciljnog segmenta trita.
Brend organskih prehrambenih proizvoda mora biti usmeren ka definisanim potroa-
ima na odgovarajui nain. Da bi bio predstavljen na pravi nain moraju se pozna-
vati dimenzije (atributi) po kojima potroai vrednuju organski poljoprivredni pro-
izvod, te izabrati eljenu (i moguu) poziciju za konkretni brend. Uspeno pozici-
oniranje brenda podrazumeva dvostruko usmereno aktivnost: diferenciranje brenda x
segmentacija potroaa (Milisavljavi, 2006). Imid se razlikuje od osobe do osobe,
odnosno od jednog do drugog potroaa, a moe se rei da postoji razlika i na viem
nivou, i to izmeu razliitih kategorija potroaa. Svaki proizvoa ima svoj (ukupni)
imid proizvoaa i imid svojih brendova (proizvoda). Takoe, na ukupan imid
utiu i imid zemlje porekla proizvoaa. Imid brenda obuhvata vie komponenti.
Pod imidom prilika podrazumeva se povezivanje potroaa sa mestom odnosno
vremenom korienja odreenog brenda. Kao primer moe se navesti korienje
brenda organskih prehrambenih proizvoda u kui, sa porodicom ili u restoranu. Imid
prilike zavisi od irokog spektra utisaka koje se stie bilo direktnim iskustvom ili
posmatranjem ljudi koji ga koriste. Takoe, ova vrsta imida moe zavisiti i od
promotivne kampanje, pakovanja i sl. Imid brenda ne sme se poistovetiti sa imidom
proizvoda jer je iri pojam i imid proizvoda predstavlja samo jedan njegov deo.
Potroai imaju odreena verovanja da su organski poljoprivredni proizvodi zdraviji,
sa vie hranjivih sastojaka, ukusniji itd. Meutim, razlike u poimanju odreenih kara-
kteristika organskih prehrambenih proizvoda vie su rezultat trine snage pojedinih
brendova nego potroaevih poznavanja tih razlika.
Znaaj brenda organskih prehrambenih proizvoda za potroae jeste kompleksan ose-
aj sainjen od prolih, sadanjih i buduih iskustava sa istim, kao i jaine oseanja i
spremnosti da se kupi odnosno proba odreeni brend. Moe se zakljuiti da to je vii
stepen znaaja brenda organskih prehrambenih proizvoda za potroaa to je po-
tencijalno jai imid, to se preliva na percepciju i vrednost brenda u celini.
Za kategorizaciju brenda organskih prehrambenih proizvoda od strane potroaa va-
no je kakvu sliku o sebi imaju potroai odnosno imid korisnika. Imid korisnika
analizira se kroz ponaanje linosti u potronji. Lini koncept moe biti aktuelni
(stvarni) i idealni (shodno tome kakva bi osoba elela da bude). Pojedini strunjaci u
analizu uvode i drutveni lini imid (kako vide da ih drugi doivljavaju) i idealni
drutveni lini imid (kako bi voleli da ih drugi doivljavaju) (Marii 2012). Potro-
ai se razlikuju prema linim osobinama ili karakternim crtama na relativno trajan i
konzistentan nain. Karakterne osobine mogu biti: dogmatizam, meusobno pove-
renje, introvertnost/ekstrovertnost osobe, pripisivanje odgovornosti za dogaaje, po-
treba za razumevanje stvari, nivo elje za kontrolom dogaaja, samopotovanje, sa-
moispitivanje i sl. Svaka od ovih karakterizacija linosti ima odraza na ponaanje
osobe kao potroaa (Arnould, Price, Zinkhan 2004).
Komponenta imida brenda organskih prehrambenih proizvoda po kojoj potroai
prepoznaju brend i razlikuju ga od drugih proizvoda predstavlja personalizaciju bre-
nda. Proizvoai organskih prehrambenih proizvoda dizajniranjem, promovisanjem,
nainom pakovanja i odreivanjem cena proizvoda kao i nainom na koji nastupaju
173
prema potroaima, doprinose potroaevom oseaju brenda a kasnije i poveanju
lojalnosti. Nakon ovoga potroai poinju da misle i govore o brendu kao o osobi.
Tako bi se svi brendovi mogli, prema pretenim crtama svoje linosti podeliti u pet
kategorija: emotivni, brendovi od poverenja, drueljubivi, uzbudljivi i iskreni
brendovi. Ako im se dodeljuju karakterizacije osnovnih crta linosti potroaa, logi-
no bi bilo da brendove od poverenja (kojima se veruje, pouzdani su i istrajni) prefe-
riraju potroai iju linost odlikuje, pre svega, savesnost. Drueljubive brendove
(kreativne, drutvene i prijateljski nastrojene), traie osobe ije su karakterizacije
miks emotivne stabilnosti (neurotizma), otvorenost ka novim iskustvima i saglasno-
sti. Sa uzbudljivim brendovima (koji su aktivni, avanturistiki i kul) korespondira
karakterizacija linosti potroaa ekstrovertnost. Iskreni brendovi (koje odlikuju oso-
bine poput briljivosti i jednostavnosti) odgovaraju karakterizaciji linosti potroaa
saglasnost (Veljkovi 2010).
Imidom brenda organskih prehrambenih proizvoda treba pravilno upravljati kao i
svakom od njegovih komponenti kako bi se stvorio pozitivan imid brenda u glavi
(mislima) potroaa. Stvoreni imid brenda organskih prehrambenih proizvoda po-
mae potroau u procesu odluivanja, a naroito ako je ve imao prethodno poziti-
vno iskustvo. Stvoreni imid prema brendu vodi ka lojalnosti istom u narednom vre-
menskom periodu.
2.5. Meuzavisnost imida zemlje porekla i imida brenda organskih

prehrambenih proizvoda
Organska poljoprivreda jeste delatnost kroz koju Republika Srbija moe i treba da
stvori svoj proizvod, odnosno kasnije brend koji e biti konkurentan i prepoznatljiv
na svetskom tritu sa pozitivnim imidom kod potroaa. Domai brend mora se
zatiti, uz potovanje svetskih standarda kvaliteta. Naravno, hrana treba da bude kva-
litetna, zdravstveno bezbedna, pa e tako i postati brend Srbije. Ukoliko bi Vlada
Srbije odluila da poljoprivredu proglasi za strateku delatnost, i celu Srbiju za region
bez genetski modifikovanih proizvoda, poveala bi se proizvodnja organske hrane i
iskorienost prehrambene industrije (www.agrobiznis.biz).
Uz insistiranje na ujednaenom i prepoznatljivom kvalitetu naih prehrambenih pro-
izvoda, potovanju rokova isporuke i prilagoenosti svetskim standardima i propisi-
ma Srbija moe uspeno konkurisati na stranim tritima. Jedan od dobrih primera
jeste proizvodnja organske paprike, koja se u prahu prodaje, izmeu ostalog na tritu
Nemake, na kojem je godinji promet organskih proizvoda u stalnom porastu.4
Postoje brendovi kod kojih obeleje zemlje porekla i mesta proizvodnje moe da do-
prinese veem poverenju krajnjih potroaa. Povoljna meuzavisnost imida zemlje
porekla i brenda postoji u sluaju kada se odreena dimenzija pozitivnog imida
zemlje porekla doivljava i kao bitna karakteristika brendiranog proizvoda (francu-
sko vino, vajcarski sir, nemako pivo i sl.). Nepovoljna meuzavisnost postoji kada
4
Organska aleva paprika iz Srbije trenutno je najkvalitetnija na evropskom tritu
(www.sajam.net).
174
se bitna karakteristika proizvoda doivljava kao dimenzija negativnog imida zemlje
porekla npr. albansko vino, maarsko pivo i sl. (Rakita, Mitrovi 2007).
Neutralnost odnosa izmeu brenda i zemlje porekla i proizvoda postoji kada proizvo-
dno-marketinke dimenzije imida zemlje porekla (inovativnost, dizajn, presti, proi-
zvodne vetine) ne predstavljaju bitne karakteristike za trinu ocenu brendiranog
proizvoda. Neutralnost odnosa izmeu brenda i zemlje porekla moe biti povoljna i
nepovoljna. Povoljna neutralnost postoji kada su dimenzije imida zemlje porekla
pozitivne, ali pri tome nisu bitne karakteristike konkretne kategorije proizvoda (npr.
japansko pivo). Nepovoljna neutralnost postoji kada postoje parametri i dimenzije
koje su istovremeno i nebitne za konkretnu kategoriju proizvoda, ali i ne predstavljaju
jau stranu konkretne zemlje (npr. ukrajinsko pivo), (Rakita,1997).
Tabela 3: Relevantnost odnosa izmeu brenda i zemlje porekla
Table 3. Relevance of relation between the brand and country of origin
Imid zemlje porekla strategijske implikacije
Pozitivan Negativan
I Povoljna meuzavisnost II Nepovoljna meuzavisnost
Ime brenda naglaava zemlju porekla Isticanje drugih kvaliteta van IZP
Pakovanje ukljuuje made in informa- Brendiranje bez naglaavanja zemlje.
cije. Zajednika ulaganja sa partnerom koji
Uz brend promovie se made in. nosi povoljnu meuzavisnost
Atraktivnost za direktne investicije. Komunikativni napor da se povea
imid zemlje
III Povoljna neutralnost IV Nepovoljna neutralnost
Promena znaaja dimenzija imida date Apsolutno ignorisati zemlju porekla kao
kategorije proizvoda informaciju od koje nema znaajne ko-
Promovisanje zemlje porekla kao seku- risti za preferenciji potroaa.
ndarne koristi ili dodatnog impulsa.
Izvor: Roth M.S., Romeo J.B.(1992)
Povoljna meuzavisnost - izmeu brenda i zemlje porekla, treba da naglaava efe-
kat zemlje porekla pri brendiranju, jer e potroai pozitivno reagovati, treba in-
sistirati i na obostranom promotivnom efektu. Pozitivan primer isticanja zemlje
porekla pri brendiranju jeste grki proizvoa koji pod brendom Ilijada koji
proizvodi organske proizvode kao to su namaz od zelenih maslina iz organske
proizvodnje i organsko maslinovo ulje, koji imenom brenda, nazivom i pako-
vanjem istie zemlju porekla organskog prehrambenog proizvoda zbog postojanja
povoljne meuzavisnosti izmeu brenda i zemlje porekla.
Nepovoljna meuzavisnost - informacije o zemlji porekla mogu da budu negati-
vne, pa se preporuuje brendiranje, obeleavanje i pakovanje proizvoda bez na-
glaavanja i isticanja informacije Made in. U ovoj situaciji preporuuje se koo-
peracija ili zajedniko ulaganje sa partnerom koji sa sobom nosi povoljnu meu-
zavisnost imida. Npr. Kina ima imid kao zemlja koja proizvodi jeftine proizvo-
de niskog kvaliteta pa je kineski proizvoa crvenog organskog pasulja na ev-
ropsko trite nastupio preko Holandskog uvoznika iji pozitivan imid zemlje
omoguava uspeniji nastup na tritu proizvoda.
175
Povoljna neutralnost - odnosa imida, tj. kada dimenzije pozitivnog imida ze-
mlje porekla nisu bitne karakteristike konkretnog proizvodnog brenda, mena-
dment moe da utie na promenu znaaja pojedinih dimenzija imida. Generalno
se preporuuje promovisanje onih dimenzija pozitivnog imida zemlje porekla
koje se, bar indirektno, mogu dovesti u vezu sa trinom pozicijom konkretnog
brenda, jer se pretpostavlja da pod ostalim jednakim okolnostima informacija o
Made in koja izaziva pozitivne konotacije moe biti znaajna. Npr. Japan nije
poznat po proizvodnji organske hrane ali ima izgraen prepoznatljiv imid zemlje
porekla koja proizvodi kvalitetne (ostale, neprehrambene) proizvode.
Nepovoljna neutralnost - odnosa imida brenda i zemlje porekla, tada se preporu-
uje potpuno ignorisanje, u poslovnom i marketinkom smislu, informacije o ze-
mlji porekla (Made in). Poeljno je da se proizvoa organskih prehrambenih
proizvoda skoncentrie na sopstveni imid i imid svog proizvoda (kvalitet, cena,
kooperativnost, rokovi i sl.), u onoj meri koliko veruje u njegovu trinu ube-
dljivost i perspektivu, ignoriui i prikrivajui obeleje Made in. Na ovaj nain
otvaraju se nove mogunosti da proizvoai iz zemalja sa negativnim imidom
mogu konkurisati na svetskom tritu kroz proces sopstvene specijalizacije,
pruanje usluga i kroz usredsreivanje na pokrivanje tzv. trinih nia.
3. Zakljuak
Prilikom brendiranja organskih prehrambenih proizvoda i njihovog plasiranja na tr-
ite neophodno je poznavati potroae, njihove specifinosti, navike i ponaanja ka-
ko bi se ostvario trini uspeh. Kreiranjem pozitivnog imida brendova prehrambenih
proizvoda proizvoai stvaraju pozitivnu sliku ili percepciju kod potroaa to vodi
njihovom favorizovanju u procesu kupovine i potronje.
Kreiranjem pozitivnog imida svojih brendova proizvoai organskih prehrambenih
proizvoda ostvaruju viestruke prednosti: brend sa pozitivnim imidom pogodniji je
da bude nosilac ekstenzije, manja je osetljivost potroaa na porast cene, dobra je
podloga za olakanu i ubedljivu promociju, lake se prihvata brend organskih prehra-
mbenih proizvoda od strane novih kanala prodaje, predstavlja jae barijere u odnosu
na konkurente kao i dobru platformu za geografsku ekspaniziju poslovnih aktivnosti.
Pozitivan imid stvara se kreirajui jake veze, preferencije i jedinstvene asocijacije
sa brendom u memoriji potroaa.
Samo shvativi imid brenda organskih prehrambenih proizvoda kroz sve njegove
komponente, i njegovim pravilnim voenjem, moe biti kreiran pozitivan imid kod
potroaa. Prilikom plasiranja brendova na inostrana trita vano je razmotriti kakav
uticaj ima imid zemlje porekla organskih prehrambenih proizvoda na ukupno kre-
iranu sliku kod potroaa i shodno tome odabrati adekvatnu marketing strategiju. Or-
ganska poljoprivreda jeste delatnost kroz koju Republika Srbija moe i treba da stvori
svoj proizvod, odnosno kasnije brend koji e biti konkurentan i prepoznatljiv na
svetskom tritu sa pozitivnim imidom kod potroaa.
176
4. Literatura
1. Arnould e., Price L., Zinkhan G. (2004): Consumers, McGraw-Hill, New York.
2. Keller K.L. (2003): Strategic Brand Management, Prentice Hall, New Jersey.
3. Kotler. P., (2003): A Framework for Marketing Management Prentice Hall.
4. Marii, B. (2012): Ponaanje potroaa, Ekonomski fakultet, Beograd.
5. Milisavljevi M. (2006): Strategijski marketing Ekonomski fakultet, Beograd.
6. Nikodemska-Wolowik A.M. (2009): Organic Farming Brand Identity: Metting
Trends, Building Trust, Institute of International Buisiness, Sopot, Polonia.
7. Roth M.S., Romeo J.B. (1992): Matching Product Category and Country Image
Perception, Journal of International Business Studies, Third Quartal.
8. Rakita B., (1997) Nacionalni poslovni imid (made in image) u strategiji meu-
narodnog marketinga, Nova trgovina, Beograd.
9. Rakita B., Mitrovi I. (2007): Brend menadement, Savremena administracija,
Beograd.
10. Veljkovi S. (2010): Brend menadment u savremenim trinim uslovima, CID
Ekonomski fakultet, Beograd.
11. Vlahovi, B., Pukari, A., Jelonik, M. (2011): Consumer Attitude to Organic
Food Consumption in Serbia, Bulletin, Economic sciences series, Petroleum -
Gas University of Ploiesti, Vol. LXIII; No 1/2011.
12. Vlahovi B. (2012): Tranja za hranom na inostranom tritu - kriterijum za
usmeravanje proizvodnje u Srbiji Hrana za evropu, Drugi poljoprivredni forum
, Subotica 11-13 oktobar 2012. www.ecinst.org.rs, [pristupljeno: oktobar 2014]
13. Vraneevi T. (2007): Upravljanje markama, Accent, Zagreb.
14. www.agrobiznis.biz [pristupljeno: septembar 2014]
15. www.biosalsfarago.in.rs [pristupljeno: oktobar 2014]
16. www.biospajz.rs [pristupljeno: oktobar 2014]
17. www.cascadianfarm.com [pristupljeno: oktobar 2014]
18. www.ebfarm.com [pristupljeno: oktobar 2014]
19. www.foodland.rs [pristupljeno: oktobar 2014]
20. www.hemakheyaneya.com [pristupljeno: septembar 2014]
21. www.imlek.rs [pristupljeno: oktobar 2014]
22. www.organicvalley.coop [pristupljeno: oktobar 2014]
23. www.sajam.net [pristupljeno: septembar 2014]
177
CREATING IMAGE FOR A BRAND OF ORGANIC FOOD
PRODUCTS
Vlahovi Branislav1, oji Sanja2
Summary
The strength of a brand lies in its image and resides in the consumers' consciousness.
The image enjoyed by a brand of organic food products is the manner in which the
brand is perceived by consumers. Having powerful, favourably evaluated
associations uniquely identifiable with the brand and subtle implications of its supe-
riority are of the essence and very often decisive for the brand's success. When
branding organic food products, getting to know consumers, their specific needs,
habits and behaviour is a must for the company aiming to achieve market success.
The creation of a positive image for a brand of organic food products instils a positive
impression or perception in consumers resulting in preference for these products,
both for the purpose of purchasing and consumption. Manufacturers of organic food
products should adopt strategic approach to the management of the brand's image
with the view of creating positive image and, consequently, achieving success in the
market.
Key words: organic food products, brand, brand's image.
1
Branislav Vlahovi, PhD, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,
Dositeja Obradovia Sq. 8, Novi Sad, Serbia, tel: +381 21 485 35 00, e-mail:
vlahovic@polj.uns.ac.rs
2
Sanja oji, master, MEGA ZSZ d.o.o., Zemunska 300, 11277 Ugrinovci, Serbia email:
kljajicsanja@yahoo.com
178
179
180
UPUTSTVO AUTORIMA
Radove slati na Email: redakcija@agroekonomika.rs
Dodatne informacije potraiti na http://www.agroekonomika.rs

Radove tehniki pripremiti na sledei nain:
1. Autori alju radove na engleskom, srpskom jeziku ili jezicima okruenja (hrvatski,
bosanski i sl.). Radovi na srpskom jeziku mogu biti na latinici ili irilici,
2. Rad treba pripremiti na raunaru, program Microsoft Office, Word for Windows,
3. Format papira: ISO B5 (176 x 250) mm, margine: levo 25 mm, gore/dole/desno 20
mm. Font Times New Roman, Line Spacing Single, spacing before=0 i after=0,
4. Naslov rada: centriran, size 12, bold, sva slova velika i najvie u dva reda,
5. Jedan red prazan (12pt),
6. Prezime i ime autora, size 11, bold, italic, samo prvo slovo veliko,
7. U fusnoti navesti: prezime i ime, akademsko/nauno zvanje, organizaciju/instituciju,
punu adresu, broj telefona i e-mail adresu. Sve fusnote formata:, size 10,
8. Jedan red prazan (11pt),
9. Re "Rezime", centrirano, size 11, bold, italic,
10. Sadraj rezimea do 150 rei, justify, size 11, italic, spacing before=6 i after=6,
11. Re Kljune rei i kljune rei, size 11, Italic, navesti najvie 5 kljunih rei,
12. Glavni naslovi (npr. 1. Uvod) imaju redni broj, prvo slovo veliko, size 11, bold,
centrirano, spacing before=12 i after=6,
13. Tekst rada size 11, ravnanje justify, spacing before=6 i after=6,
14. Podnaslovi imaju redni broj naslova i redni broj podnaslova (npr. 1.1. Uvodne
napomene), prvo slovo veliko, size 11, centrirano, spacing before=12 i after=6,
15. Naslov tabele pisati iznad tabele, a naslov grafikona/slike/eme ispod
grafikona/slike/eme, Size 10, bold, italic, spacing before=6 i after=0, ravnanje Justify
na srpskom i engleskom jeziku (Table 1./ Graph 1./ Figure 1/ Sheme 1.),
16. Kompletna tabela size 10, normal, a izvor tabele/grafikona/slike/eme pisati ispod
tabele/grafikona/slike/eme, size 10, Italic, ravnanje desno, spacing before=0 i after=6,
17. Citiranje autora se navodi u zagradi a poinje prezimenom prvog autora i slovima
"et.al." (ako ima vie autora) i navoenjem godine citiranog izvora,
18. Za citiranje Web izvora je potrebno u tekstu navesti osnovnu Web adresu, a celu
adresu sa datumom zadnjeg pristupa navesti u literaturi,
19. Literatura se navodi abecednim redom prema prezimenu autora, sa rednim brojem, font
size 11, spacing before=0 i after=0. U spisku literature se mogu nai samo citirani
naslovi,
20. Citirane internet adrese se navode kao kompletan link a u zagradi se navodi datum
zadnjeg pristupanja,
21. Na novoj stranici napisati naslov rada na engleskom jeziku, prezimena i imena autora
(u fusnoti podatke o autorima), Summary, tekst rezimea na engleskom i Keywords po
pravilima koja vae i za tekst na srpskom.
Ukoliko se rad ne uredi na napred navedi nain biemo prinueni da isti ne prihvatimo za
tampu.
Ureivaki odbor asopisa Agroekonomika
181
182

Agroekonomika 63 64 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Agroekonomika 63 64 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDK: 338.

43 ISSN 0350-5928 (Print) ISSN 2335-0776 (Online)

Godina 43. Broj 63-64

Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahovi

Adresa urednitva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku

Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq

Tira: 100 primeraka

Vlahovi Branislav, Pukari Anton

Maleti Radojka, Popovi Blaenka

Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak

Matijaevi-Obradovi Jelena, Kuzman Boris, Kovaevi Maja

Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena

Veljko Vukoje, Nemanja Paji

Otovi Slavica, Milii eljka

Rodi, Vesna, Peri, Lidija, Pavlovski, Zlatica

Vlade Zari, Julijana Mijajlovi

Matkovski Bojan, oki Danilo

Vlahovi Branislav, oji Sanja

UPUTSTVO AUTORIMA ................................................................................... 181

ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA

Popovi Vesna2, Gruji Biljana3

2. Robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

4. Potencijali za rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Popovi Vesna2, Gruji Biljana3

Keywords: agriculture, food processing, commodity export structure, regional

MEUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRA STANJE I

Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2

1. Znaaj problema i cilj istraivanja

Grafikon 1. Kretanje izvoza smrznutog povra najveih izvoznika (000 tona)

2.2. Uvoz smrznutog povra

Grafikon 2. Kretanje uzvoza smrznutog povra najveih uzvoznika (000 tona)

Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2

RANGIRANJE OPTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI

Maleti Radojka2, Popovi Blaenka3

2. Materijal i metod rada

Za posmatrani entitet moemo da kaemo da je efikasan ukoliko mu je izraunati

3. Ocena efikasnosti agrarnih MSP u Vojvodini

Na osnovu skupa ulaznih parametara najbolje rangirana optina je Baka Topola

4. Uporedna analiza rezultata (rangova) DBA metode i Ivanovievog

Maleti Radojka1, Popovi Blaenka2

Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak1

2. Znaaj i osobenosti diverzifikacije u poljoprivredi

3. Neke od specifinosti diverzifikacije u Srbiji

4. Diverzifikacija u novokneevakoj optini: rezultati istraivanja

injenica da svoju budunost u poljoprivredi vidi vie od polovine anketiranih

Iako je u uzorku svega oko jedna etvrtina poljoprivrednih gazdinstava (ostatak su

Prema Bogdanov and Jankovi (2013) polovina gazdinstava koja su diverzifikovala

Keywords: farm diversification, rural households, rural development, municipality

ZNAAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG

Matijaevi-Obradovi Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovaevi Maja 3

2. Ruralni razvoj Evropske Unije

4. Znaaj pravne regulative u oblasti ruralnog razvoja Srbije

Matijaevi-Obradovi Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovaevi Maja 3

OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUTAVA U

Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili**

2. Metod rada i izvori podataka

3. Rezultati istraivanja sa diskusijom

13 Osnovni kapital 16.400

Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili **

Keywords: liquidation, corporate income tax, liquidation residue

ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH

Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena1

2. Metod rada i izvori podataka