7.

Uloga jukstaglomerularnog kompleksa u

kontroli veliine glomerulske filtracije i u
autoregulaciji bubrenog protoka krvi

Jukstaglomerularni aparat ine :

- jukstaglomerularne elije ,
- elije macule dense i
- mezangijumske elije

a) Jukstaglomerularne elije su mioepitelne elije koje se nalaze u

tunica medija aferentne arteriole i inervisane su simpatikusom.One lue renin ;
ove elije su takoe i baroreceptori , jer reaguju na promene pritiska u
aferentnoj arterioli.
b) elije macule dense su modifikovane elije distalnog tubula ; po
funkciji su hemoreceptori , koji reaguju na smanjenu koncentraciju Na ; ove
elije kontroliu obim glomerularne filtracije i reguliu sekreciju renina ; ove
elije nisu inervisane.
c) Mezangijumske elije su sline elijama macula dense.

Kontrola protoka krvi kroz bubrege se ostvaruje nervnim , humoralnim i

autoregulacionim faktorima.
Autoregulacija pripada unutranjoj , a nervna i humoralna regulacija pripada
spoljanjoj regulaciji glomerulske filtracije.

I. Unutranja regulacija glomerulske filtracije

Autoregulacija
U mirovanju , protok krvi kroz bubreg je regulisan autoregulacijom.
Meutim u razliitim stresnim situacijama (strah , bol , hladnoa) , dolazi do
drastinog smanjenja volumenskog protoka krvi kroz bubreg ( sa 1.200 ml/L
na 100 300 ml/L).
Primarna uloga autoregulacije protoka krvi u veini tkiva , osim u bubregu
jeste da se ouva isporuka O i hranljivih supstanci tkivima i da se
uklone otpadni proizvodi metabolizma , bez obzira na promene arterijskog
pritiska.Meutim normalan protok krvi u bubrezima je mnogo vei nego
to je potrebno za ove funkcije.
Glavna uloga autoregulacije u bubrezima je :
- da se glomerulska filtracija odri konstantnom i
- da se omogui kontrola bubrenog izluivanja vode i rastvorenih
supstanci
Glomerulska filtracija je autoregulisana , to znai da je relativno
konstantna , bez obzira na znatne promene krvnog pritiska , koje se javljaju
u toku uobiajenih aktivnosti.Tako na primer smanjenje pritiska na 75 mmHg
ili poveanje na 160 mmHg , glomerulska filtracija se menja za samo
nekoliko procenata.
Bubreni protok krvi je autoregulisan paralelno sa glomerulskom filtracijom .
Protok krvi kroz bubrege se odrava na relativno konstantnim vrednostima
pri promeni srednjeg pritiska izmeu 80 i 200 mmHg.
Kada se pritisak povea 50 % , protok se povea za 10 %.
U odsustvu autoregulacije , mali porast krvnog pritiska (od 100 na 125
mmHg) doveo bi do poveanja glomerulske filtracije za oko 25 % ( sa 180
na 225L/dan).Ako tubulska reapsorpcija ostane konstantna od 178,5 L/dan ,
to bi dovelo do poveanja isticanja mokrae na 46,5 L/dan (za oko 30
puta).Kako je ukupna zapremina plazme samo oko 3L , ovakva promena bi
brzo smanjila zapreminu krvi.
Ali u stvarnosti , ovakva promena pritiska ispoljava mnogo manji uticaj
na zapreminu mokrae iz 2 razloga :
- bubrena autoregulacija spreava velike promene u glomerulskoj
filtraciji , koje bi se inae pojavile i
- postoje dodatni mehanizmi u bubrenim tubulima , koji poveavaju
reapsorpciju kada glomerulska filtracija raste - to je fenomen koji se zove
glomerulo tubulska ravnotea.

Glavno mesto autoregulacije je aferentna arteriola.Dva su mehanizma

odgovorna za autoregulaciju :

- tubuloglomerularni mehanizam povratne sprege i

- miogeni mehanizam

Tubuloglomerularni mehanizam povratne sprege je mnogo sloenij

od miogenog mehanizma.Ovaj mehanizam je izraeniji u jukstamedularnom
nefronu nego u superficijalnom nefronu.
Tubuloglomerularni mehanizam povratne sprege ima 2 komponente koje
deluju zajedno u kontroli glomerulske filtracije :
1) mehanizam povratne sprege aferentne arteriole i
2) mehanizam povratne sprege eferentne arteriole
U svakom od milion nefrona bubrega postoji kontakt izmeu distalnog
tubula i aferentne arteriole. Strukture koje se nalaze u oblasti ovog
kontakta ine jukstaglomerularni aparat.

elije macule dense sadre Goldijeve aparate.Goldijevi aparati su

intracelularne sekretorne granule , koje su usmerene prema arterioli.
Ispitivanja su pokazala da :
- sniena glomerulska filtracija usporava tok krvi kroz Henleovu
petlju ,
 - to dovodi do poveane reapsorpcije jona Na i Cl u
ascendentnom kraku Henleove petlje ,
- usled ega se smanjuje koncentracija NaCl u predelu elija
macula dense
- ovo smanjenje koncentracije NaCl , inicira signal iz macule dense ,
koji ima 2 dejstva :
# smanjuje otpor protoku krvi u aferentnim arteriolama , to
poveava glomerulski hidrostatski pritisak i pomae da se glomerulska
filtracija vrati na normalu i
# poveava oslobaanje renina iz jukstaglomerulskih elija aferentnih
i eferentnih arteriola , koje su 2 glavna skladita renina.Renin osloboen iz
ovih elija deluje kao enzim i poveava stvaranje angiotenzina I , koji se
pretvara u angiotenzin II ; konano angiotenzin II vri konstrikciju
eferentne arteriole i time se poveava glomerulski hidrostatski pritisak i
vraa se glomerulska filtracija na normalu.

Povean otpor u aferentnoj arterioli (konstrikcija aferentne arteriole)

sniava glomerulski hidrostatski pritisak i smanjuje glomerulsku
filtraciju.Obrnuto , dilatacija aferentne arteriole poveava i glomerulski
hidrostatski pritisak i glomerulsku filtraciju.
Sve dok poveanje otpora u eferentnoj arterioli ne smanji jae
bubreni protok krvi , glomerulska filtracija raste neznatno.

Konstrikcija eferentne arteriole :

- poveava otpor protoku krvi iz glomerulskih kapilara , a
- to poveava glomerulski hidrostatski pritisak
Ako je konstrikcija eferentne arteriole ozbiljna ( ako je vie od 3 puta
vei otpor u eferentnoj arterioli) , tada poveanje koloidno osmotskog
pritiska prevazilazi poveanje hidrostatskog pritiska .

Kada se to dogodi , neto sila za filtraciju se smanjuje i dovodi do

smanjenja glomerulske filtracije.
Kako konstrikcija eferentne arteriole takoe smanjuje bubreni protok krvi ,
to frakcija filtracije i glomerulski koloidno osmotski pritisak rastu sa
rastom otpora eferentne arteriole.

Konstrikcija eferentne arteriole ima bifazini uticaj na glomerulsku filtraciju :

- pri umerenoj konstrikciji efrentne arteriole , glomerulska filtracija
raste neznatno , ali
- pri izrazitoj konstrikciji eferentne arteriole , glomerulska filtracija se
smanjuje.
Primarni uzrok smanjenja glomerulske filtracije se sastoji u sledeem :
~ kako konstrikcija eferentne arteriole postaje jaa i kako koncentracija
plazma proteina raste , dolazi do brzog poveanja koloidno - osmotskog
pritiska zbog Donanovog efekta ,
 ~ to je koncentracija proteina vea , koloidno osmotski pritisak raste
bre zbog interakcije jona koji su vezani za proteine plazme
Rezistentnost eferentne arteriole je posebno vana u odravanju
glomerulskog hidrostatskog pritiska.

Miogeni mehanizam je slian kao u drugim tkivima.Medijator ovog

mehanizma je adenozin koji izaziva konstrikciju aferentne arteriole ,
nasuprot njegovom vazodilatatornom dejstvu na druge krvne sudove u
organizmu.

II. Spoljanja regulacija glomerulske filtracije

1) Nervna regulacija
Bubreg je bogato inervisan nervnim vlaknima koja potiu iz plexus
celiacusa i drugih mesta iz abdomena i toraksa.Renalna simpatika vlakna
zajedno sa kateholaminima iz opte cirkulacije , imaju stalan uticaj u regulaciji
vaskularnog tonusa bubrega.
Receptori u desnom srcu i plunoj cirkulaciji su osetljivi na smanjenje
volumena i na nizak pritisak.
Receptori u karotidnom sinusu i luku aorte su osetljivi na poveanje
pritiska.Neto rezultat je poveanje simpatike aktivnosti na periferiji i
oslobaanje kateholamina iz sri nadbubrene lezde.
Alfa adrenergika stimulacija bubrega dovodi do snane vazokonstrikcije i
smanjenja volumenskog protoka krvi kroz bubrege.
Aferentne i eferentne arteriole su bogato snabdevene simpatikim
neuronima , koji oslobaaju noradrenalin.
Noradrenalin preko alfa adrenergikih receptora izaziva vazokonstrikciju i
aferentne arteriole , ime se smanjuje glomerulska filtracija ; snanije
luenje noradrenalina dovodi do vazokonstrikcije i eferentne arteriole i
smanjenja protoka krvi kroz bubrega.
Adrenalin takoe izaziva renalnu vazokonstrikciju preko alfa - adrenergikih
receptora.
Sledei vazokonstriktor , endotelin , je peptid. Endotelin ima ulogu u
hemostazi , kada doe do prekida krvnog suda , to oteuje endotel i
oslobaa endotelin.

2) Hormonska regulacija
Tri su hormonska sistema u bubregu , koja uestvuju u regulaciji renalne
cirkulacije .To su :
- renin angiotenzin aldosteron sistem ,
- prostaglandinski sistem i
- kalikrein kinin sistem
Moni bubreni vazokonstriktor , angiotenzin II , suava prvenstveno
eferentne arteriole .Povieni nivo angiotenzina II podie glomerulski
hidrostatski pritisak , a istovremeno smanjuju bubreni protok krvi.Poveano
stvaranje angiotenzina II se javlja u situacijama sa snienim pritiskom
ili smanjenom zapreminom , koji tee da smanje glomerulsku filtraciju.
U takvim situacijama povien nivo angiotenzina II , konstrikcijom
eferentnih arteriola doprinosi spreavanju :
- smanjenja glomerulskog hidrostatskog pritiska i
- glomerulske filtracije

Tako povieni nivo angiotenzina II , koji se javlja kod ishrane siromane

Na ili kod smanjenja zapremine , pomae da se ouva glomerulska
filtracija i odri normalno izluivanje uree i kreatinina ; u isto vreme
angiotenzin II poveava tubulsku reapsorpciju Na i vode .
Iako je angiotenzin II jedan od najmonijih hormona za zadravanje Na i
vode u telu , smanjenje ili poveanje nivoa angiotenzina II nee imati
veliki uticaj na zapreminu ekstracelularne tenosti ili zapreminu krvi.Razlog
za to je to se sa velikim porastom nivoa angiotenzina II , koji se javlja
kod renin - sekretujueg tumora bubrega , visok nivo angiotenzina II u
poetku dovodi do zadravanja Na i vode i do malog porasta zapremine
ekstracelularne tenosti.To dovodi do porasta arterijskog pritiska koji poveava
bubreno izluivanje Na i vode i ponovo s uspostavlja ravnotea .
Obrnuto , posle blokade stvaranja angiotenzina II , pri primeni inhibitora
angiotenzin konvertujueg enzima , u poetku se gubi Na i voda , ali
pad krvnog pritiska kompenzuje ovo dejstvo i izluivanje Na se vraa
na normalnu vrednost.

Azot monoksid iz endotela , smanjuje bubreni vaskularni otpor.To

omoguava izluivanje normalne koliine Na i vode bubrezima.Zato lekovi
koji inhibiu stvaranje azot monoksida , poveavaju bubreni vaskularni
otpor , smanjuju glomerulsku filtraciju i izluivanje Na mokraom , to
dovodi do poveanja krvnog pritiska.

Prostaglandini i bradikinin uzrokuju vazodilataciju , povean bubreni

protok krvi i glomerulsku filtraciju.
Suprotstavljajui se vazokonstrikciji aferentnih arteriola , prostaglandini
pomau da se sprei prekomerno smanjenje glomerulske filtracije i
bubrenog protoka krvi.Na primer u stresu , kao to je smanjenje zapremine
krvi ili postoperativno stanje , davanje aspirina koji inhibie sintezu
prostaglandina , moe dovesti do jakog smanjenja glomerulske filtracije.

Dopamin je jedan od renalnih neurotransmitera koji dovodi do

vazodilatacije krvnih sudova bubrega.
Atriopeptin ili atrijumski natriuretski peptid se nalazi u miocitima desne
pretkomore , odakle se oslobaa pri rastezanju pretkomore.On ima
vazodilatatorno dejstvo , a stimulus za njegovo oslobaanje je poveanje
volumena plazme , sa tenjom za poveanjem krvnog pritiska.Poveanje
pritiska u desnoj pretkomori dovodi do poveanog oslobaanja atriopeptina. ;
usled toga dolazi do vraanja pritiska na normalnu vrednost , kroz dilataciju
perifernih arteriola.Vazodilatacijom aferentne arteriole bubrega dolazi do
poveanja hidrostatskog pritiska u glomerulskim kapilarima i poveanja
glomerulske filtracije , smanjenja reapsorpcije Na u sabirnim kanaliima to
dovodi do gubitka vee koliine tenosti mokraom i do vraanja volumena
plazme na normalnu vrednost.

Ostali faktori koji poveavaju i bubreni protok krvi i glomerulsku filtraciju

su :
* poveano unoenje proteina , poveava i bubreni protok krvi i
glomerulsku filtraciju za 20 30 % u roku od 1 2 h nakon unoenja
visokoproteinskog mesnog obroka ; visokoproteinski obrok poveava
oslobaanje aminokiselina u krv , koje se reapsorbuju u proksimalnim
tubulima.Kako se aminokiseline i Na reapsorbuju zajedno u proksimalnim
tubulima , poveana reapsorpcija aminokiselina takoe stimulie reapsorpciju
Na u proksimalnim tubulima.Smanjena isporuka Na elijama macule dense
stimulie tubuloglomerulsku povratnu spregu da smanjuje otpor aferentnih
arteriola.Smanjen otpor aferentne arteriole onda poveava bubreni protok krvi
i glomerulsku filtraciju.
* slino se deava i kod velikog poveanja glukoze u krvi u
nekontrolisanom dijabetes melitusu

Prema tome vazokonstriktorne supstance su : adenozin , angiotenzin II ,

antidiuretski hormon , kateholamini i endotelin.
Vazodilatatorne supstance su : azot monoksid , prostaglandini , bradikinin ,
atriopeptin i acetil holin .