Istorija filozofije, 14.11.

Kritika moi suenja je znaajna iz nekoliko razloga. Pre svega, ona je u nekom
smislu utemeljila modernu estetiku i utemeljila pojmove kojima e se estetiari
baviti. Kantova razmiljanja o estetici promenila su tok dotadanjih razmatranja i
dala jednu novu perspektivu koja je omoguila stvaranje mnogo novih perspektiva.
Drugo, re je o jednom najznaajnijem predromantiarskom spisu. U tom
predromantiarskom spisu raspravlja se o temama koje e obeleiti evropski
romantizam, raspravlja se o tome kako priroda i pejza, bilo stvarni bilo na platno
preneti, u oveku bude enju za beskonanim i raspravlja se o genijalnom
umetniku kroz ije se delo priroda obre. Najzad, ova trea kritika obeava
povezivanje Kantove teorijske i praktine filozofije i obeava izmirenje prirode i
slobode. Teorijska filozofija je stigla do zakljuka da u svetu pojava mora vladati
strog determinizam; praktina filozofija polazi od pretpostavke da je ljudska sloboda
mogua, samo kada slobodno ispunjavamo nae dunosti, nai postupci imaju
moralnu vrednost. Kako te dve stvari izmiriti? To izmirenje obeava trea kritika.
Priroda je svrhovito ustrojena i da za cilj ima stvaranje uslova za ispoljavanje
racionalne ljudske slobode. Priroda se menja u biolokom smsilu. Menjaju se svi
organizmi jer pokuavaju da se prilagode klimatskim uslovima. Ponajvie se menja
organizmi koji imaju sposobnost racionalnog razmiljanja. Ta evolucija nije bioloka
promena, to je jedna kulturna evolucija u kojima se menjaju ustanove koje
organizuju na ivot. Kant taj razvojni put naziva civilizovanje. I tu prihvata u toj
dilemi koja posle Francuske revolucije poinje da se javlja, a koja e biti snana u
vreme Napoleonovog vladanja, javljaju se reakcije na nove politike ideje i te
reakcije doivljavaju, nemake ideje se protivstavljaju francuskim koje su
protoromantiarske, insistiraju na posebnosti svake kulture, za nepostojanje
univerzalnih obrazaca za ustrojavanje ljudskog ivota, ta prava moraju da se
potuju, bez obzira na kontingentne ivotne okolnosti. Kant kada govori o istoriji
oveanstva govori o civilizovanju.

Centralna tema je suenje o svrhovitosti u prirodi i u umetnikim delima koja su

shvaena kao odrazi prirodne lepote. Osnovni zakljuci jesu da se utisak svrhovitosti
koji imamo kada posmatramo prirodne pojave i umetnika dela javlja u
transcedentalnoj igri duevnih moi gde je ovek sam pripisuje prirodi a i
umetnikim delima neku svrhovitost. Kant u Optoj istoriji prirode izlae teleologiju
prirode, shvatio je realistiki, stvari u prirodi nisu samo u kauzalnim nego i u
teleolokim odnosima, ostvarivanje jednog jedinstvenog plana koji je bog imao u
vidu kada je stvarao svet i on ga odrava u postojanju. Kant je poao od fiziko-
teoloke vizije, u ovoj knjizi on zadrava kompletnu scenografiju univerzuma koju je
izloio ranije, nije promenio ideje o ivim organizmima, ali je promenio je stav o
tome ta je ta svrhovitost otkud se ona javlja i emu slui. Njegov stav nije vie
realistiki nego transcedentalno idealistiki, hoe da pokae da je svrhovitost u
prirodi plod naeg duha, ono to mi stvaramo i onda pripisujemo prirodi.
Knjiga ima dva osnovna dela. U prvom delu re je o subjektivnoj svrhovitosti, a u
drugom o objektivnoj svrhovitosti. Subjektivna svrhovitost se javlja u odnosu izmeu
objekta i subjekta koji ga posmatra. U vezi je sa estetskim teleolokim sudovima.
Objektivna svrhovitost se tie samih objekata i njihovih meusobnih odnosa. Vi
govorite o objektivnoj svrhovitosti, iznosite objektivni teleoloki sud kada
pretpostavljate da su pojedinani organizmi svrhovito ustrojeni. Kada pak
razmiljate o svrhovitom odnosu izmeu dva razliita organizma, vi govorite o
odnosu izmeu razliitih objekata ali i dalje govorite o odnosu izmeu objekata.
Kada iznosite estetske teleoloke sudove vi govorite o tome kako objekti deluju na
vas. Objektivni sudovi bi bili nauni sudovi ili spekulativni. Time to Kant daje
tipologiju sudova, to pokazuje da on naputa realistiku perspektivu.

U ovom prvom delu govori se o (a) isto estetskoj svrhovitosti, to su sudovi o utisku
svrhovitosti koji u vama bude lepi predmeti; (b) moralnoj svrhovitosti, ona se raa u
susretu sa predmetima koji u vama bude oseanje uzvienosti. Lepo je za Kanta ono
to je pravilno, ureeno, to deluje skladno. Oseanja uzvienosti bude velika
ispoljavanja prirodnih sila, zemljotresi, vrhovi Himalaja, oluja na otvorenom moru,
itd.

U drugom, objektivnom delu, Kant raspravlja o (a) unutranjoj ili apsolutnoj

svrhovitosti, to je svrhovitost koju pripisujemo organizmima, pretpostavljamo da u
sebi nose svoj organizacioni princip. Mi izriemo te sudove o unutranjoj svhrovitosti
organizama, ne zato to moemo da vidimo u organizmu tu organizacionu formu,
ona je meutim znaajna iz heuristikih razloga, mi nikada neemo u potpunosti
shvatiti ta je srce ako ne obratite panju na bubrege, ili ako ne uporedite podatke o
srcu i o pritisku, itd. ova hipoteza da organizmi imaju unutranju formu jeste
osnovna pretpostavka za bavljenje biologijom. Ta hipoteza ima konstitutivnu ulogu u
istraivanju, ne moe biti empirijski potvrena, a njena vrednost je heuristika jer se
ispoljava kroz brojna otkria kauzalnih relacija u organizmu. (b) Spoljanja ili
relativna svrhovitost. Pretpostavke o spoljanjoj svrhovitosti nastaju kao proirenje
vaenja (a) pretpostavke. irimo organicistiku pretpostavku na celinu prirode.
Suenje o ovome vodi pretpostavci da je itava priroda jedan organizam u kome sve
ima svoju funkciju. Ta pretpostavka se ne moe empirijski potvrditi zbog toga to bi
nam bilo potrebno da odemo izvan prirode da bismo videli njene granice. Zbog toga
ne moemo proceniti korisnost, nije lako uvek na koji bi nain ova hipoteza mogla
dovesti do otkria konkretnih kauzalnih odnosa. Ona ima naunu korisnost jer nas
navodi da pretpostavimo da je priroda organizam to znai da je to jedinstvena
celina gde je ideja ili plan zajednikog rada daje jedinstvo a delovi funkcioniu
prema tom planu. Ona nas navodi na ideju da je priroda delo inteligentnog subjekta
koji je taj plan smislio, on je racionalan i potuje neke opte standardne
racionalnosti pre svega ekonominost i onda specifino kod Kanta na osnovu
ekonominosti univerzalnost pri propisivanju zakona. Nema mnogo konkretnih
primena u ovom ili onom domenu fizike, ostaje se na vrlo naelnom delu.
Hipoteza o postojanju svrhovitog odnosa meu razliitim stvarima ima svoj moralni
znaaj, praktini znaaj. Ima ga jer kae Kant da bismo ako hoemo da razvijemo
ideju da je priroda jedan organizam koji je jedinstven i individualan, ta priroda mora
biti organizovana prema nekom, mora imati neki akcenat, postoji neki jedinstveni
cilj kojima sva zbivanja tee, to je pojava racionalnog ivota. Ukoliko
pretpostavljamo da su svi organizmi na neki nain svrhoviti, moramo formulisati
neki princip koji e biti hijerarhijski, potrebno je nai organizam koji e biti svrha nad
svrhama. Pretpostavka je da je razvoj ljudske vrste ono emu sve ostalo tei. Ta
pretpostavka vam omoguava da verujete da se u ivotu treba rukovoditi pravilima
ponaanja koja propisuje um, ona je korisna jer uvrujui ljude u tom uverenju
podstie ljude da se zalau za moralan i politiki pravilan oblik ivota a to je
republikanski oblik. Pred sam kraj knjige, kroz fantastinu istoriju prirode koja ima
svoj telos, a to je stvaranje republikanske ivotne forme.

Ove etiri teme, lepota, uzvienost, svrhovitost pojedinanih organizama i

svrhovitost celokupne prirode su povezane na nekoliko naina. Osetljivost za lepotu
u prirodu istovremeno pogoduje razvoju moralnosti... osetljivost za lepotu razvija
osetljivost za uzvienost tako to nas podstie da ispoljavanje sile u prirodi ne
shvatamo kao ispoljavanje brutalne sile ve inteligentne. Osetljivost za lepotu s
druge strane podstie osetljivost za bavljenje prirodom. Uvianje reda i lepota u
kosmikom redu vas navodi na pomisao da to ispoljavanje beskonane stvaralake
moi ima neki svoj smisao koji se moe razumeti, postoji red i zakoni koji su doveli
do prostornog reda, ako postoje zakoni, postoji ideja celine, volja koja to sprovodi u
delo, i vi to hoete da razumete. U tom smislu oseanje za lepotu podstie na
bavljenje prirodi i podstie nae divljenje moi.

S druge strane, razvijanje ukusa za umetniki lepo i razvijanje nauka odnosno

napredak u razumevanju prirodnog sveta civilizuju oveka. A to posredno doprinosi
njegovoj moralnosti. Civilizovanje u pogledu obiaja povezanih sa ishranom,
reprodukcijom, privrednim ivotom itd razvoj lepih vetina odnosno miljenja, jeste
po Kantu ono to bi Marks nazvao materijalnom istorijskom pretpostavkom
istorijskog oveanstva. Da bi ovek stigao dotle da moe da se slobodno potini
tom glasu uma koji mu nalae da u odreenim situacijama odloi ili odbaci telesna
zadovoljenja, taj ovek mora da se pripremi, dok god je glup i neotesan, sledie
prirodne instinkte, potrebno je disciplinovanje, sticanje sposobnosti
samosavladavanja da biste vi onda mogli slobodno prihvatiti svoje dunosti i da ih
prihvatite zato to je opravdano ispunjavati ih. Kljuni momenat u civilizovanju jeste
odustajanje od ratova kao sredstvo reavanja linih sporova meu kraljevima ili
drugih sporovima meu narodima i tome je posveen spis Veni mir. Po Kantovoj
zamisli, kada ljudi upristoje svoj zajedniki ivot, kada prestanu da sporove reavaju
ratovima, njihovi e duhovi postati prijemiviji za pokoravanje moralnim zakonima, i
postojae anse da mu se pokoravamo slobodno a ne iz instrumentalnih razloga.
Sam taj iskorak u slobodu bi predstavljalo pobedu nad ivotinjskom prirodom. Sam
taj iskorak u slobodu izlazi izvan okvira prirodne istorije. Prirodna istorija bi trebalo
da se zavri sa civilizovanjem, sa dostizanjem najveeg stepena civilizovanja koji
zahteva da se sve drave pretvore u republike, konani cilj je racionalna sloboda i
moralna vrednost i njihovo postizanje ostaje neobjanjivo i neproverljivo.

Veza izmeu spoljanje i unutranje svrhovitost, bavljenje biologijom nam daje

pojmove i navodi nas na pomisao spoljanje svrhovitosti, navodi nas na pomisao da
bi itava priroda mogla biti jedan organizam i u ijoj emo istoriji vidimo ponovno
stavaranje i unitenje. Kada razmiljamo na taj nain tu pripisujemo sebi posebno
mesto u tom ivotu i na neki nain ta ekstenzija biolokih ideja nam omoguava da
pronaemo sopstveno mesto u svetu, da pronaemo svoju sudbinu.

Ta pria o razvoju o istoriji planete, pre svega o evoluciji ljudske bioloke vrste ima
romaneskni karakter, to je jedna hipoteza za roman. Ova hipoteza o evoluciji
ljudskog roda koja poinje u stanju varvarstva a zavrava se republikanskim
ureenjem ta hipoteza ima i ulogu i korisnost koju bismo mi danas nazvali
ideolokom, jer je iznesena u jednom kontekstu politikih sukoba gde su se stvari
toliko menjale da su ideje bile bitne. Ideje postaju instrumenti u fizikoj borbi. Kant
je pretpostavio da racionalne ustanove one ustanove koje odgovaraju ljudskom rodu
jesu republikanske, to su ustanove koje su zasnovane na ideji univerzalnog i
jednakog vaenja zakona. Svi su u pravnom smislu jednaki bez obzira na materijalni
status, etniku pripadnost, poreklo itd. On se prvi put izrazio nekoliko godina pre
Francuske revolucije. Pet godina kasnije izbija Francuska revolucija, koju shvata kao
neoekivano brzu realizaciju njegove zamisli. Ta njegova naelna podrka
republikanskim idejama, Kanta svrstava na jednu od strana u politikoj borbi. 1790.
izlazi Kritika moi suenja i on ponavlja ove ideje pred sam kraj knjige, daje
drugaiju vrstu rezimea kosmopolitske istorije oveanstva, i sad taj ve njegov
drugi in predstavlja direktniju podrku jednoj strani.

Trea Kantova kritika pripoveda o tome kako ovekov duh otkriva svoju slobodu od
prirode od tradicije, postojeih pravila i obiaja, organizacije privrede, itd. i da
otkriva svoje racionalno, pravno politiko pozvanje, lepoti prirode njenoj uzvienosti
i dok razmilja o njenom ustrojstvu.

ta je mo suenja uopte? To je sposobnost povezivanja optih pojmova i ideja sa

pojedinanim predmetima iskustva. Suenje treba da vam kae koja od
pojedinanih stvari ima koja opta svojstva. Kant razlikuje dve vrste moi suenja, ili
bolje dve upotrebe moi suenja odredbenu i refleksivnu. Do odredbenog suenja
dolazi kada ve imamo pojam pa pokuavamo da ustanovimo koje ulne
partikularije pod njega treba da podvedemo. Kant razlikuje dve vrste odredbenih
sudova transcedentalni sudovi (transcedentalna odredbena mo suenja njome
smo se bavili dok smo se bavili trl.analitikom): oni sudovi koji povezuju opaaje sa
kategorijama, one na taj nain odreuju celokupnu ulnu raznovrsnost. Kant je izneo
ono to je on smatrao osnovnim ili trl.sudovima kada je govorio o aksiomima datosti
u opaanju, anticipacijama, analogijama i postulatima miljenja. Sve to je predmet
iskustva mora imati neki oblik i veliinu u prostor, mora delovati na nas nekom silom
koja izaziva oseanje, biti supstancija ili akcidencija, u kauzalnim odnosima, itd. To
su najoptija pravila miljenja o empirijskom svetu. U jednom neepistemolokom
kontekstu trl.odredbeni bi se mogli nazvati oni sudovi koji su sadrani u upustvu za
pravljenje nekog artefakta (mlina za kafu). Refleksivna mo suenja dolazi kada
imamo neki opaaj i onda pokuavamo da pronaemo pojam ili pravilo pod koji
bismo se taj opaaj mogli podvesti i sa kojim bismo ga mogli povezati. Na takvo
suenje pobuuju nas opaaji onih stvari iz kojih se ne moe izvesti forma, a te
forme deluju kao proizvodi neke inteligentne sile. Deluju kao svrhe nekog
inteligentnog procesa. Npr. meanje boja neba do kojih dolazi u suton. Odredbenim
sudovima mi uobliavamo opaajnu raznovrsnost. Refleksivnim sudovima mi
pokuavamo da pronaemo pojam pravilo prema kojem su uobliene stvari koje
smo opazili. U prvom sluaju polazimo od pojma, u drugom od opaaja. U oba
sluaja pojam je plan ili recept za stvaranje onoga to opaamo ili to bismo mogli
opaziti. U odredbenom sluaju mi znamo kako se to deava, trl.analiza nam je
otkrila kako nae saznajne moi oblikuju nau sliku sveta. Ti sudovi imaju objektivnu
vrednost, oni su neki osnov naeg znanje. Mi moemo znati samo ono to je u
skladu sa opaajnim i mislenim formama ljudskog duha. Ova druga sfera,
refleksivna, jeste sfera nagaanja. Kada je re o estetskom suenju, to nagaanje
ne moe da se okona, nikada neemo nai pravilo koje bi inilo da kada bismo ga
sledili, doemo do nekog divnog Tarnerovog pejzaa iako kada pogledamo njegovu
sliku imamo utisak da je imao neko pravilo koje je sledio. U sferi biologije i u sferi
teleologije ima veih ansi za uspeh.

U naelu, pri refleksivnom suenju ovek prirodu poredi sa vlastitim artefaktima pa

je objanjava kao da je umetniko delo i kao da je proizvod vetina. Zbog toga se
refleskivno suenje javlja u estetici i biologiji. Ovo kao da se provlai kroz celu
KMS. Kant sve vreme pria u isto vreme nam objanjava nain na koji zamiljamo
svet kao organsku celinu i pria kako on sam doivljava svet kao svrhovito odreenu
celinu, a onda nam kae da sve vreme mislim kao da, da ja zapravo polazim od
jednog poreenja. Ja svet poredim sa artefaktima, i poredim ga sa proizvodima lepih
vetina i onda zamiljam da ta celina prirode ima i svog umetnika koji ju je stvorio.

Kant najpre govori o estetskoj ili refleksivnoj svrhovitosti i on je naziva

subjektivnom. Esteski refleksivan sud jeste sud o tome kako predmet opaaja budi
oseanja nezainteresovanog zadovoljstva ili nezadovoljstva, pri emu uobrazilja ne
uspeva da opaaj podvede pod neki poseban pojam ili ideju kojom na intelekt
raspolae. Umesto toga ona stupa u harmoninu igru sa intelektom, usled ega se
stvara oseaj da pojam postoji ali da se ne moe specifikovati. Kod sudova o lepom
uobrazilja se poigrava sa razumom a kod sudova o uzvienom sa umom. Lepota se
osea kod manjih a uzvieno kod veih stvari. Sudovi o lepom se odnose na formu ili
kvalitet predmeta, a sudovi o uzvienom se odnose na njegov kvantitet. Kant dalje
odreuje sudove o lepom i uzvienom tako to odreuje kvantitet, kvalitet,
modalitet i relaciju. Ovo je obrazac aksioloke analize.

1. Lepo nezainteresovano zadovoljstvo.

 2. Lepo predmet opteg dopadanja.
3. Lepo izaziva zadovoljstvo i to ini nunim nainom.
4. Lepo to ini bez pojmova.

Uzvieno se razlikuje od lepog prema 1 i 3. Uzvieno ne izaziva samo zadovoljstvo

nego i nezadovoljstvo. Ova analiza o zadovoljstvu i nezadovoljstvu se javlja na svoj
nain i u KPU kada govori o potovanju moralnih zakona.

Svrhovitost lepog predmeta se sastoji u usklaenosti njegove forme sa naom

uobraziljom. Svrhovitost se s druge strane sastoji u neusklaenosti predmeta sa
uobraziljom koja mora da se napregne da bi ga razumela. Priroda je uzviena ...
ideju njene beskonanosti i koja nagoni uobrazilju da prevazilazi njena
ogranienja... Sudovi o uzvienom podstiu na otkrivanje svoje vlastite slobode od
prirode. Oni vam pokazuju da barem u svojoj mati moete prevazii sva prirodna
ogranienja. Sudovi su razmiljanje o uzvienosti doprinosi otkrivanju vlastite
slobode, to je romantiarski momenat. Dok sudovi o lepom to su sudovi o
pojedinanim stvarima, navodi na prouavanje.

Objektivna refleksivna svrhovitost moi suenja ili teorijska. Njome se Kant bavi u
drugom delu KMS. On najpre razlikuje formalnu i materijalnu objektivnu refleksivnu
svrhovitost. Formalna svrhovitost krasi matematike objekte i sastoji se u njihovoj
korisnosti za revanje razliitih sloenih teorijskih i praktinih problema. Kant se sa
Platonom slagao u mladosti a sada u svojoj starosti kae da ta formalna
matematika svrhovitost univerzuma nije njegovo objektivno svojstvo i da ima izvor
u nama samima. Mi smo tako ustrojeni da stvari posmatramo na matematiki nain.
Sudove materijalne svrhovitosti formuliemo kada opazimo odnose meu
predmetima za koje nam se ini da su mogui samo kao posledica nekog pojma to
nas dalje moe navesti na pomisao da postoji inteligentno bie koje je smislilo to
pravilo i stvari prema njemu uredilo. Ovi refleksivni objektivni materijalni sudovi se
dalje dele na sudove o unutranjoj ustrojstvo organizma i na sudove o spoljanjoj
svrhovitosti ustrojstvo itave prirode. Sudovi o unutranjoj svrhovitosti predlau
pojam u koji bi se mogla predstaviti neka forma, dok sudovi o spoljanjoj
svrhovitosti celokupne prirode hoe da pojmove i organske i neorganske materije
podvedu pod jednu jedinstvenu ideju uma kao pravila koji odreuje njihove
meusobne odnose.