Prof. dr Nikolaj I.

Krivcov, akademik
Prof. dr Vjeislav I. Lebedev,
Institut za pelarstvo Ribnoa Rusija
Tekst objavljen u Zborniku radova na Savetovanju pelara u Novom Sadu marta 2010. godine

Rad na oplemenjivanju predstavlja najvaniju rezervu za poveanje produktivnosti pela. ak i tako

elementarni oblici rada na oplemenjivanju kao to je masovno odabiranje ili prosto vetako ukrtanje
poveava produktivnost medobranja pelinjih drutava za 20 40% i vie, dok se sloenim vetakim
ukrtanjem poveava za 70 80%.
Treba imati u vidu da je selekcija najefikasniji, u ekonomskom pogledu, metod poveanja produktivnosti
pelinjih drutava poto su trokovi za njenu primenu u proizvodnji nekoliko puta nii od trokova za
primenu bili kojeg drugog metoda za poveanje proizvodnje meda.
Sem toga, rad na oplemenjivanju smanjuje utroak vremena za odgajanje pelinjih drutava
smanjenjem njihovog nagona za rojenjem, poveanjem otpornosti na hladnou i otpornosti na bolesti,
a samim tim, stvaranjem mogunosti da jedan radnik opsluuje znatno vei broj pelinjih drutava.
Sistematski rad na oplemenjivanju bio je i ostao glavni uslov za visoku rentabilnost pelarstva, posebno
u procesu prelaska na industrijsku proizvodnju.
Rad na oplemenjivanju nije mogu bez dobrog poznavanja biolokih i proizvodnih karakteristika razliitih
vrsta pela, njihovih pozitivnih i negativnih osobina.

Kratka karakteristika osnovnih vrsta pela

Srednjoruska tamna umska pela (Apis mellifera mellifera) Mesto poreklacentralna i severna Evropa.
Evolucija srednjoruskih pela izvrena je u relativno surovim klimatskim uslovima zbog ega se odlikuju
prilagodljivou na te uslove, izdrljivou i izuzetnom otpornou na hladnou. Ove osobine su se
formirale prirodnom selekcijom. Srednjoruske pele prevazilaze druge vrste po otpornosti na neke
bolesti (nozematozu, evropsku kugu, toksikozu od medljike). Proleni razvoj pelinjih drutava poinje i
zavrava se neto kasnije nego kod kavkaskih i kranjskih pela. U fazi intenzivnog razvoja pelinjih
drutava, ako su uslovi povoljni, matica polae 2000 hiljade i vie jaja za 24 sata. Kod njih je veoma
izraen nagon za rojenjem i teko prelaze iz stanja rojenja u radno stanje. Efikasno koriste dobru ispau
sredinom i krajem leta, posebno je dobro i stabilno medobranje sa lipe i heljde, a po produktivni voska
prevazilaze pele svih ostalih domaih vrsta. Kada pone medobranje, med se odlae najpre u medite,
tek posle toga u plodite. Peat meda je beo (suv). Srednjoruske pele su ljute i razdraljive, za vreme
pregleda slivaju se prema donjoj letvici rama. Znatno kasnije od drugih vrsta pela pronalaze nove
izvore medobranja i esto sa zakanjenjem prelaze sa slabije ispae na bolju. Nisu sklone krai. Loe
tite svoja konice od pela kradljivica.
Boja tela pele je tamno-siva, bez ute. irina treeg tergita je oko 5 mm, duina rilice iznosi od 5,9 do
6,4 mm (zavisno od geografske irine podruja). Masa plodnih matica iznosi proseno 200210 mg. Po
veliini srednjoruske pele su najkrupnije u odnosu na sve ostale vrste u Rusiji.
Siva planinska kavkaska vrsta (Apis mellifera caucasica) Prirodni areal predgorje i planinska podruja
Kavkaza. Pele ove vrste se odlikuju velikom snalaljivou u pronalaenju novih izvora medobranja,
lako prelaze s jedne vrste ispae na drugu. Odlau med najpre u plodite, a zatim u medite. Zbog slabe
plodnosti matice potpuno se prebacuju na medobranje to omoguava da sakupe znaajne zalihe meda,
ak i pri relativno slabom prinosu nektara. U podrujima s relativno slabom i nepostojanom ispaom
prevazilaze po produktivnosti sve ostale vrste pela. Znatno su produktivnije u medobranju s facelija, a
takoe i u poliflornom medobranju. Sive planinske pele bolje od drugih vrsta oprauju mahunaste
kulture, naroito detelinu. Plodnost matica u vreme intenzivnog razvoja drutava ne prelazi 1500 jaja
za 24 sata, nagon za rojenjem je veoma slab, pa drutva pela veoma lako prelaze iz stanja rojenja u
radno stanje. Otpornost na hladnou je, ako se gaje u centralnim, severnim i istonim krajevima, znatno
manja nego kod srednjoruskih pela, posebno pri loem tretmanu u zimskom periodu. Sive planinske
kavkaske pele osetljive su na primese medljike u zimskoj hrani i znatno ih vie pogaa nozematoza i
evropska plesan. Meutim, one mogu uspeno da prezime ak i u krajevima sa surovom klimom ako
imaju dobre uslove (kvalitetna hrana, prostrana plodita, odgovarajua temperatura i vlanost vazduha
u zimovniku i dr.). Pele su izuzetno miroljubive, sklone su krai, ali svoje konice dobro uvaju. Med
zatvaraju tamnim (mokrim) peatom.
Boja tela je siva. irina treeg tergita iznosi 4,7 mm, duina rilice dostie 7,2 mm, dua je nego kod
ostalih vrsta. Masa plodnih matica iznosi oko 200 mg.
uta kavkaska vrsta (Apis mellifera remipes) Pele ove vrste gaje se u Zakavkazju i na Severnom
Kavkazu. Prilagoene su uslovima blage tople klime. Teko prezimljavaju u severnim krajevima. Imaju
izuzetno izraen nagon za rojenjem, sklone su krai, blage su naravi. Med poklapaju tamnim (mokrim)
peatom. Plodnost matice je relativno niska, ali znatno via nego kod pela sive kavkaske vrste.
Boja tela je uta. Duina rilice kree se od 6,5 do 6,9 mm, irina treeg tergita iznosi 4,7 mm. Masa
plodnih matica je u proseku 200 mg.
Karpatska vrsta (Apis mellifera carpatica) je rasprostranjena u Karpatima. Danas se pele ove vrste i
njihovi hibridi gaje u nizu krajeva Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije i drugih republika. Pele su
veoma miroljubive, odlikuju se dobrom otpornou na hladnou i slabim nagonom za rojenjem. Plodnost
matica u fazi intenzivnog prolenog razvoja dostie 1800 jaja za 24 sata. Poklopac meda je preteno
beo (suv).
Boja tela radilica je siva. Duina rilice iznosi od 6,3 do 7,0 mm, a irina treeg tergita 4,8 mm. Masa
plodnih matica je u proseku 205 mg.
Ukrajinska stepska vrsta Apis mellifera acervoru) Rasprostranjena je u stepskim i junim krajevima
Ukrajine. Otpornije su na hladnou i na niz bolesti (nozematozu i evropsku kugu) od kavkaskih pela,
efikasne su u vreme intenzivnog medobranja. Plodnost matica u vreme najintenzivnijeg razvoja pelinjih
drutava dostie 1800 1900 jaja u 24 sata. Pele imaju izraen nagon za rojenjem, ali u manjoj meri
od srednjoruskih i lake, nego one, prelaze iz stanja rojenja u radno stanje uz pomo opteprihvaenih
metoda za spreavanje rojenja. Peat meda je preteno beo (suv). Agresivnost je slabije izraena
nego kod srednjoruskih pela.
Boja radilice je siva, neto svetlija nego kod srednjoruskih. Duina rilice iznosi od 6,3 do 6,6 mm, irina
treeg tergita je u proseku 4,9 mm. Masa plodnih matica iznosi oko 200 mg.
Kranjska pela (Apis mellifera carnica) Prvobitno mesto stanovanja bili su krajevi jugoistonih Alpa,
Jugoslavija, Austrija. Danas su rasprostranjene u mnogim zemljama sveta. Kranjske pele su po nekim
osobinama bliske karpatskim, a po drugim sivim planinskim kavkaskim pelama. Otpornije su na
hladnou od kavkaskih, ali znatno manje nego srednjoruske. Mirne su, miroljubive. Po otpornosti na
toksikozu od medljike prevazilaze sve ostale vrste pela, a po otpornosti na nozematozu i evropsku kugu
neto su bolje od kavkaskih, ali zaostaju za srednjoruskim pelama. Proleni razvoj drutava poinje
veoma rano, tee veoma intenzivno i zavrava se rano, zbog ega kranjske pele koriste rano
medobranje znatno efikasnije od drugih vrsta. Maksimalna plodnost matice je dosta visoka 1400
2000 jaja za 24 sata (u vreme intenzivnog prolenog razvoja drutava). Ako krajem prolenog razvoja
pelinjih drutava u prirodi postoji makar i najmanja mogunost za medobranje, pele se ne roje ili se
roje u neznatnom broju (3%). Ako nema nikakvog medobranja, rojie se do 30% drutava pela, ali
posle toga lako prelaze iz stanja rojenja u radno (ako se stvore uslovi za medobranje ili primeni
uobiajeni metod za spreavanje rojenja). Kranjske pele su izuzetno snalaljive u pronalaenju izvora
hrane i brzo prelaze sa loe pae na bolju. U tom pogledu neznatno zaostaju za kavkaskim. Za vreme
medobranja odlau med najpre u plodite, a zatim u medite. Bolje od srednjoruskih a neto loije od
kavkaskih pela oprauju crvenu detelinu.
Boja tela je siva sa srebrenim nijansama. Duina rilice iznosi od 6,4 do 6,8 mm, irina treeg tergita
4,8 mm, masa plodnih matica oko 205 mg.
Italijanska pela (Apis mellifera ligustika) vodi poreklo iz Italije, danas najrasprostranjenija u svetu.
Pele su neotporne na hladnou, meutim, ova osobina se moe znaajno poboljati radom na
oplemenjivanju. Recimo, specijalno selekcionisane italijanske pele gaje se u Finskoj. Italijanske pele
su najotpornije na akarapidozu, ali znatno vie od srednjoruskih obolevaju od toksikoze od medljike,
nozematoze i evropske kuge. Pele su miroljubive, za vreme pregleda su mirne. Nagon za rojenjem je
umeren, roji se do 30% porodica pela koje relativno lako prelaze iz stanja rojenja u radno. Odlikuju se
snalaljivou u pronalaenju pae i sposobnou da brzo prelaze sa loije pae na bolju. Proleni razvoj
drutava poinje relativno kasno, tee dugo i intenzivno i zavrava se sredinom leta kada drutvo dostie
najveu snagu. Matice italijanskih pela su najplodije na svetu, olau 2,5 hiljade jaja za 24 sata. U vezi
sa ovim karakteristikama razvoja drutva treba napomenuti da italijanske pele loe koriste rano
medobranje, ali zato im nema ravnih po produktivnosti za vreme letnjeg i kasnog letnjeg glavnog
medobranja. Za vreme medobranja med odlau najpre u medite ,a zatim u plodite. Peat meda je
meovit. Pele su veoma sklone krai, ali se dobro brane od pela kradljivica.
Boja tela radilica je uta. Duina rilice iznosi od 6,4 do 6,7 mm, irina treeg tergita je 4,8 mm. Prosena
masa plodnih matica iznosi 210 mg.

Neophodni uslovi za vrenje oplemenjivanja pela

1. Strogo se pridavati plana rasne regionalizacije pela.
2. Brinuti se o obezbeivanju dobre pae putem organizacije sistematskih preseljavanja.
3. Obezbediti najbolje uslove za gajenje pela i njihovu negu.
4. Raditi na ouvanju individualnosti u razvoju pelinjih drutava, ne doputati rojenje pela, ne jaati
jednu porodicu na raun druge i sl.
5. Sistematski voditi dnevnik u kojem se zapisuje poreklo pelinjih drutava, njihovo stanje i svi podaci
neophodni za ocenu privredno korisnih osobina.
6. Vriti selekciju od to veeg broja pelinjih drutava.

Osnovni oblici rada na oplemenjivanju u pelinjaku

Rad na oplemenjivanju zasniva se na odgajanju iste rase (masovna, fenotipska ili individualna
genotipska selekcija) ili rad na prostom, ili sloenom ukrtanju vrsta.
Masovna selekcija je veoma dostupana i isprobana metoda za poboljanje rasnih osobina pelinjih
drutava u sovhoznim i kolhoznim pelinjacima. Njena sutina se sastoji u planskom kartiranju loih
pelinjih drutava i intenzivnim razmnoavanju najboljih. Glavna osobina kojom se rukovode pri selekciji
u pelarstvu je produktivnost u dobijanju meda i njeno poveanje to je i glavni cilj rada na
oplemenjivanju. Meutim, treba uzeti u obzir i osobine kao to je otpornost na hladnou i bolesti,
plodnost matica, snaga pelinjih drutava, nagon za rojenjem, produktivnost voska. Ove osobine imaju
presudan uticaj kako na produktivnost dobijanja meda, tako i na rentabilnost pelinjaka u celini.
Produktivnost dobijanja meda se ocenjuje prema bruto prihodu meda. Za parametre za ocenu otpornosti
na hladnou se uzimaju rezultati jesenje i polene revizije pelinjih porodica. Pri tome se izraunava
koliina utroene hrane tokom zime po drutvu i po konici, zimski gubitak pela u gramima ili po konici,
stepen jaine drutva.
Otpornost pelinjih drutava na neku bolest odreuje se za vreme periodinih pregleda legla i odraslih
pela i putem vrenja analize u veterinarsko - bakteriolokim laboratorijama. Rasne pele moraju biti
potpuno zdrave.
Snagu pelinjih drutava u kilogramima (po jednom ramu 200 250 g pela) treba odreivati za vreme
prolene revizije, pre poetka glavnog medobranja i u vreme jesenje revizije.
Ocena rojivosti drutva moe se dati prema sledeoj skali: nije se nalazilo u stanju rojenja; nalazilo se
u stanju rojenja, li se nije rojilo; rojilo se.
Na kraju sezone sva pelinja drutva se ocenjuju prema navedenim osobinama i dele u tri grupe. U prvu
(rasnu) grupu izdvaja se 10 15% drutava koja 1,5 2 puta prevazilaze prosene pokazatelje
produktivnosti meda, koja su dobro prezimela, bez znakova bolesti, s visokoproduktivnim maticama itd.
Sem toga, pele koje se izdvajaju u prvu grupu moraju biti rasne, tj. imati sve osobine tipa date vrste.
ecimo, ako je to srednjoruska pela, boja tela ne sme da ima primese ute, peat meda mora da bude
beo ( suv ) itd. U drugu grupu spadaju pele s prosenim pokazateljima. U treu grupu (10 15% od
ukupnog broja pelinjih drutava) spadaju najloija po svim pokazateljima i najneproduktivnija drutva.
Treba ih kartirati odmah, tj. na kraju iste sezone ili u najgorem sluaju u sledeoj sezoni.
U sledeoj sezoni u svojstvu rasnih koriste se drutva prve grupe. U drutvima druge grupe zamenjuju
se matice maticama izleenim u drutvima prve grupe. Za zamenu starih matica u drutvima prve grupe
i za polaganje legla koriste se samo matice izleene u najboljim drutvima prve grupe.
U izdvojenim iz prve grupe oinskim drutvima stvaraju se najbolji uslovi za leenje trutova: Ubacuju se
1 2 rama, utopljavaju se laegl, sistematski se daje stimulativna hrana. Istovremeno se primenjuju sve
mere da se onemogui leenje trutova u svim ostalim porodicama pelinjaka.
Poboljanje osobina pela bie uspenije ako se identian rad na oplemenjivanju regionalnih vrsta vri i
u okolnim pelinjacima, u preniku do 12 15 km. U protivnom, moe doi do nepoeljnog parenja
znaajnog broja matica s trutovima iz drutava male produktivnosti u susednim pelinjacima.
Svrsishodno je da se mlade matice legu u drutvima koja nisu u srodstvu s oinskim. Svake 3 4 godine
poeljno je da se vriti razmena rasnih pelinjih drutava izmeu pelinjaka koji gaje pele iste vrste i
koji su udaljeni najmanje 25 - 30 km jedan od drugog da bi se izbeglo parenje matica i trutova srodnika.
Masovna selekcija koja se vri sistematski, s pokolenja na pokolenje, poboljava rasne osobine pelinjih
drutava, tj. poveava sposobnost da se na majinske porodice neprekidno prenosi visoka produktivnost
i druge osobine znaajne za privrednu proizvodnju.

Ukrtanje pela raznih vrsta

Preporuuje se uvoenje raznih varijanata hibrida prve generacije u cilju praktinog korienja heteroze.
Heterozom se postie znatno vea produktivnost, plodnost i vitalnost hibrida prve genereracije u
poreenju s regionalnom vrstom. U tom pogledu hibridi druge generacije znatno zaostaju za hibridima
prve generacije, a hibridi tree generacije ili se ne razlikuju od regionalnih vrsta, ili zaostaju za njima.
Produktivnost hibrida u velikoj meri zavisi od selekcije regionalnih vrsta. to je vea produktivnost
majinskih i oinskih drutava, u kojima se legu matice i trutovi za ukrtanje, to je vea produktivnost
hibridnih drutava prve generacije.
Pri ukrtanju mora se voditi rauna da se ne dobije druga i naredne generacije. Danas postoje
odgajalita matica za leenje hibridnih pela prve generacije. Meutim, znatno je bolje da se selekcija i
ukrtanje vri u pelinjaku.
Da bi se dobili hibridi prve generacije, u pelinjak treba doneti odgovarajuu koliinu neoploenih matica
druge vrste ili uzeti malu koliinu (3 5) plodnih matica postojee regionalne vrste i organizovati na licu
mesta leenje neoploenih matica. Neoploene matice ubacuju se u odabrana drutva koja se gaje u
pelinjaku i pare se trutovima odgojenim u njima. Na taj nain za godinu dve u sva drutva pelinjaka
bie ubaene matice koje e lei hibridne pele prve generacije i trutove druge vrste.
Da bi se u pelinjaku odrale samo hibridna drutva prve generacije, treba primenjivati jednu od sledeih
metoda.
1. Mlade matice druge vrste treba odgajati samo od matica dobijenih iz odgovarajueg rasplodita, a
trutove samo iz specijalno odgajanih drutava postojee regionalne vrste. Celishodno je takoe da se
na jednoj od udaljenih taaka napravi punkt za parenje gde bi se gajile samo rasna drutva postojee
regionalne vrste za leenje trutova. Na punkt bi se dopremali nukleusi s neoploenim maticama druge
vrste radi parenja.
2. Istraivanja su pokazala da se hibridna drutva prve generacije, dobijene ukrtanjem mesnih matica
sa trutovima druge vrste, ne razlikuju po kvalitetu od hibrida prve generacije, dobijenih ukrtanjem
matica druge vrste sa trutovima mesne vrste. Prve godine u svim drutvima pelinjaka zamenjuju se
matice neoploenim maticama druge vrste. Posle parenja sa mesnim trutovima izleie se hibridne pele
prve generacije i rasni trutovi majinskog drutva. Kroz dve godine, kada matice ostare, iz drugog
pelinjaka se donosi visokoproduktivno drutvo rasnih pela u kojima se legu neoploene matice.
Izleenim neoploenim maticama zamenjuju se stare u svim hibridnim drutvima iz predhodnog
ukrtanja. Ponovo se dobijaju hibridne pele prve generacije, ali ne direktnim nego indirektinim
ukrtenjem. Kroz dve godine sve mesne matice ponovo se zamenjuju maticama druge vrste ime se
dobija ista varijanta hibridnog drutva.
Ukrtanje ne omoguava samo korienje efekata heteroze, nego prua i mogunonost da se objedine
dobre osobine dve autohtotone vrste (naprimer, miroljubivost i snalaljivost sivih planinskih kavkaskih
pela i otpornost na hladnou srednjoruskih).
Ukrtanje se mora vriti planski i sistematino. Nesistematnim ukrtanjem dobijaju se hibridi druge i
sledeih generacija.
Na kraju, treba podvui da sistematski rad na oplemenjivanju poveava produktivnost pelinjih drutava,
efikasnost metoda njihovog odgajanja i korienja za opraivanje entomofilnih kultura, produktivnost
rada pelara, a takoe i rentabilnost pelarstva u celini.

Dobijanje neoploenih pelinjih matica

Vetako razmnoavanje omoguava da se dobiju matice odreenog porekla, u potrebnom broju, u
zadato vreme i da se kartiraju one koje ne odgovaraju standardu.
Na razmnoavanje matica veliki uticaj ima masa jaja iz kojih se razvijaju.
Ispitivanjima NII za pelarstvo utvreno je da poveanje nosivosti matica dovodi do smanjenja veliine
jaja, samim tim i do smanjenja jedinki koje se legu iz njih. Matice i pele koje izlegu matice erke visoke
plodnosti u vreme najintenzivnijeg polaganja jaja manje su od matica i pela koje izlegu matice manje
plodnosti.
Da bi se pristupilo razmnoavanju matica, treba pripremiti prostoriju ( sobu ) za presaivanje larvi,
postaviti termostat i druge aparate, pripremiti hranu. Za vreme presaivanja larvi u prostoriji treba
odravati temperaturu od 25 do 30oS i relativno visoku vlanost vazduha zbog ega treba dobro
pokvasiti pod vodom.U protivnom opna larvi e se isuiti, to e se negativno odraziti na kvalitet matica
koje se razvijaju iz njih. Ne preporuuje se presaivanje larvi na otvorenom.
U pelinjacima za razmnoavanje matica postoje sledee grupe pelinjih drutava:
majinska, iz kojih se uzimaju larve za razmnoavanje matica;
oinska, predodreena za razmnoavanje trutova;
drutva starteri za prijem matiinih larvi;
drutva negovateljice za dohranjivanje primljenih larvi.

Izbor majinskih drutava i priprema larvi

Za majinska drutva biraju se pelinja drutva koja se odlikuju visokom produktivnou, koje imaju
dobar rodoslov i dobre nasledne osobine. Poeljno je da to budu drutva koje su prola ispitivanje
kvaliteta potomstva ili najbolja drutva pela erki.
Za razmnoavanje matica koriste se larve stare od 9 do 12 asova, najvie 24 sata. Najkvalitetnije matice
razmnoavaju se od larvi koje su od samog poetka odreene za leenje matica. Na kvalitet
razmnoavanih matica utie niz razliitih faktora: snaga i stanje drutva negovateljica, ukljuujui
normalanu koorelaciju svih uzrastnih kategorija pela, postojanje nektara i polena u prirodi, vremenske
prilike, reim temperature u leglu, zalihe meda i perge u ploditu, starost larvi i dr. Meutim, uz
postojanje navedinih uslova veliki uticaj na kvalitet razmnoavanih matica ima masa jaja iz kojih se
razmnoavaju. Matice koje se razmnoavaju u vreme visoke nosivosti matica erki iz sitnih jaja imaju
manju masu, manju koliinu jajovodnih cevica i manje izraene spoljanje osobine. Da bi se otklonio
negativan uticaj ove pojave na kvalitet razmnoavanih matica, u plemenitim majinskim drutvima
matice se smetaju u izolator s matinom reetkom koji se sastoji od tri rama. U dva rama sve elije su
napunjene medom, dok je u treem polovina elija napunjena hranom, a polovina prazna za polaganje
jaja. Izolator se postavlja u sredinu majinskog drutva, nasuprot leta. U izolatoru je uvek veliki broj
pela razliitog uzrasta koje obezbeuju optimalne uslove za maticu. U ovakvim uslovima matica polae
ogranien broj krupnih jaja, iz kojih se razmnoavaju najkvalitetnije neoploene matice.
Jo je jednostavnije formirati nastavak sa odelenje od tri rama koji je zatvoreno s donje strane i koje
ima sopstveno leto. Tu se smeta matica i tri pomenuta rama.
Srednji ram s poloenim jajima iznosi se kroz tri dana i stavlja u glavni deo plodita, a umesto njega
stavlja se drugi ram u kojem je polovina elija napunjena hranom, a polovina prazna za polaganje
jaja. etvrti dan izdvajaju se larve za razmnoavanje matica. Dvokratna zamena saa za polaganje jaja
vri se da bi se maksimalno poveala masa jaja.

Pravljenje zaetaka matinjaka

Za razmnoavanje matica veoma je rasprostranjeno korienje vetako zapoeti matinjaci. U zapoete
matinjake se presauju larve. Matinjaci se prave uz pomo drvenog kalupa od tvrdog drveta. Kalup
je duine od 8 do 10 cm, prenika od 8,5 do 9 mm, s polukrunim dobro izglaanim ivicama. Drveni
kalup se pre svake upotrebe potapa na pola sata u hladnu vodu. Za to vreme zagreva se vosak na pari
u emajliranoj posudi. U vreme potapanja kalupa temperatura voska treba da bude oko 70oS. Ako je
temperatura nia, dobie se deblji zaeci matinjaka; ako je vosak prevru, zaeci matinjaka e biti
suvie tanki, pa e se teko odvajati od kalupa.
Zaeci matinjaka se pravi na sledei nain: kalup se vadi iz vode, sa njega se otresaju kapljice vode,
zatim se potapa u vosak na dubinu od 7 mm (dubina se obeleava na kalupu). Pri izvlaenju kalupa iz
voska treba odstraniti sa njega kapljice voska. Kalup se ponovo, drugi put, potapa u vosak da bi sloj
voska bio deblji. Trei put se kalup potapa u vosak samo do polovine da bi dno i donji deo zaetka bio
deblji i vri, a krajevi tanji. Ovo utie na bolju izgradnju budueg matinjaka. Zatim se zaetak hladi
vodom i skida sa kalupa rotiranjem kalupa dok se zaetak pridrava se palcem i kaiprstom.
Danas se koriste plastini zaeci matinjaka fabrike proizvodnje.
Presaivanje larvi u zaetke vri se uz pomo kineskih igala koje iskljuuju mogunost oteenja larvi.

Drutva starteri ili drutva pela koje se koriste za prijem matiinih larvi
Ovakvo razmnoavanje prvi su opisali Amerikanci. Drutva starteri su bez matica i otvorenog legla, samo
s zatvorenim leglom i veim zalihama hrane (najmanje 10 kg meda i dva rama perge), snage najmanje
10 ulica pela. Ova drutva samo primaju larve, a kroz 2024 sata ramovi s primljenim larvama se iznose
i prenose u snana drutva za negovanje na dalje odgajanje. Istim drutvima starterima 5 6 sati nakon
iznoenja prve partije larvi daje se na prijem nova partija matinih larvi. Tokom jednog prijema drutvu
starteru se daje jedan ram na koji su postavljene tri letvice, koje se okreu, sa 12 zaetaka matinjaka
na svakoj. Drutva starteri se pojaavaju iskljuivo zatvorenimleglom i mladim pelama. Drutvo starter
vri svoju ulogu sve dok se znaajno ne smanji koliina primljenih matinjaka. Posle toga, umesto ovog
drutva formira se novo drutvo starter, a njemu se daje plodna matica i ono postaje obino drutvo.
Za dobijanje vee koliine primljenih larvi moe se primenjivati usavren metod formiranja drutava
startera. U vezi s tim iz snanog pelinjeg drutva odstranjuje se matica i kompletno leglo. U njemu se
ostavlja samo 3 4 rama s hranom bez ijedne elije sa leglom i dodaje mu se 100 150 zaetaka s
rasnim larvama. Ramovi s presaenim larvama stavljaju se jedan do drugog ili se reaju naizmenino s
ramovima s hranom. Kao i u prvom sluaju, drutva starteri primaju larve samo na 20 24 sata. Posle
toga larve se prenose u snana odgajivaka drutva na dalje odgajanje. Nezavisno od naina formiranja
drutva startera rano izjutra u njegovom ploditu pravi se prazan prostor bunari, tj. priprema se mesto
izmeu ramova za ramove s presaenim larvama.

Odgajivaka drutva ili pelinja drutva za dohranjivanje primljenih larvi

Ova drutva se koriste a dohranjivanje ve primljenih larvi od strane drutva startera. Ova drutva
moraju da budu snana, da imaju najmanje 4 kg pela ( 20 24 ulice pela), maticu, zatvoreno i
otvoreno leglo. Odgajivaka drutva loe primaju presaene matine larve. Meutim, ve primljene od
strane drutva startera matine larve odgajivaka drutva dobro hrane, poto veliko otvoreno leglo u
njihovim gnezdima pretpostavlja postojanje velikog broja pela hranilica koje intenzivno lue mle.
Kombinovanjem drutava startera i odgajivakog drutava omoguava se leenje velikog broja
kvalitetnih neoploenih matica.
Odgajivako drutvo moe se formirati u konici nastavljai i u konici poloki. U konici nastavljai
matica se stavlja u donji nastavak na ramove s hranom u kojima se nalazi zatvoreno leglo, a takoe i
na ramove s praznim saama. Donji nastavak se pokriva matinom reetkom i na njega se stavlja drugi
u kojem su ramovi s otvorenim leglom, a sa strane ramovi sa hranom.
Konice poloke treba podeliti matinom reetkom na dva dela. U jednom delu treba smestiti maticu,
celo zatvoreno leglo, prazne ramove i ramove sa hranom. U drugi deo dva rama s hranom i ramove s
otvorenim leglom. Prilikom jednog prijema odgajivakim drutvima se daje na dohranjivanje do 30
matinih larvi. Ramovi s primljenim larvama stavljaju se na sredinu drutva bez matice, meu ramove
s otvorenim leglom .
Ako u pelinjaku nema inkubatora (posebna konica kod koje je regilisana temperatura i vlanost
vazduha), po isteku treeg dana u odgajivakim drutvima ram s presaenim larvama stavlja se desno
ili levo od sredine, a na njegovo mesto stavlja se novi. Kroz naredna tri dana prvi ram s larvama pomera
se jo dalje od sredine, na njegovo mesto stavlja se prethodni, a na sredinu novi dobijen iz drutva
startera. Nakon 9 dana ram se uklanja i za tu svrhu se koriste konice za dozrevanje matinjaka. Zatim
se odgajivakom drutvu donosi naredni ram s larvama. Tako e se nastaviti sve dok su potrebni
matinjaci i dok porodica bude dobro hranila larve. 9 dana posle formiranja odgajivakog drutva celo
otvoreno leglo u gornjem nastavku konice nastavljae ili u delu konice poloke bez matice bie
zatvoreno. Posle toga svi ramovi s otvorenim leglom prenose se u deo konice bez matice, a zatvoreno
leglo iz dela bez matice u deo konice gde se nalazi matica. Ovaj postupak se ponavlja na svakih 9 dana
vodei rauna da matica ostane u svom delu.
Kombinacijom drutava startera i odgajivakog drutava dobija se veliki broj kvalitetnih neoploenih
matica. Ovakvim leenjem matica znaajno se smanjuje broj drutava koja se koriste u svojstvu
odgajanja i drutava startera.

Prihrana drutava negovateljica

Ako se u prirodi ne vri medobranje, drutva startere i odgajivaka treba prihraljivati sirupom (1 l vode
na 1 kg eera) ili medom iz, viljukom, otvorenih ramova. Prihrana stimulie pele da lue mle i bolje
hrane larve. Ako se uoi nedostatak belanevina, u ploditu odgajivakog drutava ubacuju se ramovi s
pergom ili im se daje vetaka hrana bogata belanevinama.

Korienje inkubatora
Ako u pelinjaku postoji inkubator, u njega se prenose zatvoreni matinjaci na 5 6 dana. U njemu se
podeava temperatura na 34 35oS i vlanost vazduha na 50 70%. Masa matica koja je dozrela u
inkubatoru ne razlikuje se od matica koje sazrevaju u odgajivakim drutvima.
Primenom inkubatora odgajivaka drutva se oslobaaju brige o matinjacima za vreme dozrevanja
matica ime se prua mogunost da prihvate novu partiju larvi. Poveava se propusna sposobnost
odgajivakog drutava za proizvodnju matica u pelinjaku. Ako su matice koje se izlegu sitne, reba ih
kartirati. Odstanjuju se i matinjaci nepravilnog oblika.
U poslednje vreme sve vie se koriste vetaki aparati za leenje matica (Jenterov aparat i njemu slina)
koji omoguavaju da se iskljui iz tehnoligije presaivanje larvi.

Dobijanje oploenih matica

Nukleus je malo drutvo u kojem se gaji neoploena matica u vreme parenja i na poetku polaganja
jaja. U njima se privremeno uva i oploena matica.
Nukleusi mogu biti razliitog tipa u zavisnosti od veliine, konstrukcije i broja ramova, koliine pela i
obima plodita: nukleusi nastavljae i nukleusi oplodnjaci s poluramovima.
Nukleusi tipa nastavljae. Ovakvi nukleusi se koriste uglavnom u pelinjacima za dobijanje plodnih
matica za svoje potrebe. Privremeni nukleusi formiraju se u nastavku s rojem u bilo kojoj vrsti konica.
U nastavku konice ili poloke pregradom od furnira formira se odeljk sa 3 4 rama. Treba ostaviti leta
kroz koje mogu da prou pele. Leto u nukleusu treba praviti na suprotnim (napred-nazad) ili na bonim
stranama konice. Pregrade treba da budu pokretne, zbog ega se na zidove i dno konice privruju
po dve letvice, a izmeu njih se ostavlja leb koji odgovara debljini pregrade od furnira. Na zidovima
konice mogu se napraviti prorezi testerom dubine 5 6 mm u koje se uvlae krajevi pregrade. Nukleusi
se mogu postaviti sa obe strane konice poloke. Nastavak konice moe se podeliti pregradama i na
nekoliko odeljenja s letima na razliitim stranama. Preko roja svakog nukleusa privruje se laneno
platno, da se pele ne bi meale.
Nukleusi tipa nastavljae su pogodni, jer za njih ne treba praviti specijalne konice, ramove .Formiranje
i jaanje nukleusa vri se uzimanjem ramova s leglom i hranom iz osnovnih drutava. Nakon koriena
nukleusa preostale pele i leglo lako se pripajaju normalnom drutvu.
Nukleusi ovog tipa formiraju se od jednog do dva rama zrelog legla, jednog do dva rama meda i perge
i mladih pela koje se nalaze na tim ramovima. Osim toga, u nukleus koji se formira dodatno se otresaju
pele sa dva rama, poto se izletnice mogu vratiti na staro mesto. Svaki nukleus se numerie i obeleava
od kojeg drutva je formiran. Za bolju orijentaciju pela i matica zid svakog nukleusa treba obojiti
razliitim bojama i treba ih postaviti pored uoljivih orijentira. Posle formiranja svakom nukleusu se mora
staviti zreo matinjak ili neoploena matica.Ako se pri proveri uoi da je na matinjaku otvoren poklopac,
znai da je matica prihvaena. Ako je matinjak progrien sa strane, matica je ubijena. Ako su uslovi
povoljni, mlade matice e se pariti s trutovima nakon 7 10 dana provedenih u nukleusima, a kroz 3
4 dana poee da polau jaja. Ako su uslovi nepovoljni, polaganje jaja e biti odloeno do tri nedelje.
Takve matice se uklanjaju iz nukleusa i koriste u skladu s potrebama sopstvenog pelonjaka. U zamenu
se stavljaju novi matinjaci ili neoploene matice. S vremena na vreme treba proveriti kvalitet legla i
popuniti nukleuse pelama. Mlade matice ne treba uklanjati iz nukleusa 5 7 dana. Ako matica ne pone
da polae jaja tokom tri nedelje posle izlaska iz matinjaka, treba je kartirati.
Ovakvi nukleusi imaju i nedostatke: zbog poveanog obima roja potrebno je mnogo pela, veliko leglo
i mnogo hrane. Za odgajanje jedne matice u takvim nukleusima troi se vie sredstava i rada nego u
nukleusima smanjenog obima i s malim ramovima. Nukleusi tipa nastavljae su najrasprostranjeniji u
malim pelinjacima.
Dosta esto takve nukleuse s mladim maticama ostavljaju da zimuju s osnovnim drutvom odvojivi ih
pregradom od furnira.U prolee su rezervne matice neophodne za zamenu trutovskih drutava,a takoe
i za poveanje drutva u pelinjacima.

Nukleusi, oplodnjaci sa poluramovima

Organizacija i izbor tipa nukleusa u mnogome zavisi od vrsta pela. June vrste, kavkaske i italijanske,
mogu s maticom da ive u malim grupama (mikronukleusi u 40 60 g pela).
Nukleusi s poluramovima primenjuju se u specijalizovanim pelinjacima junih regiona koji se bave
masovnom proizvodnjom matica. Za formiranje malih nukeusa potrebno je manje pela i hrane, manje
vremena za polaganje jaja, proveru i odabir matica. Meutim, nalet pela iz nukleusa sa poluramom
deava se ee, tako da nukleusi ostaju bez pela, a sem toga, mogu ih napadati pele kradljivice. Pri
masovnoj proizvodnji matica ovakvi nukleusi su ekonominiji poto se za dobijanje svake plodne matice
troi manje sredstava i rada nego u nukleusima sa standardnim ramovima.
Postoji mnogo tipova nukleusa s poluramovima. Postoje nukleusi s ramovima veliine1/2, 1/3, 1/4 rama
standardne konice ili 1/2 skladinog mednog rama konice od 12 ramova. U nizu junih pelinjaka
koriste se mikronukleusi s ramovima veliine 1/8 i 1/16 standardnog rama. Prave ih s jednim, dva i etiri
mesta s tri rama u svakom odeljenju. Pri pravljenju ovakvih nukleusa veliina male konice odreuje se
prema izabranoj veliini rama. U ovim nukleusima postavlja se pregrada da pele i matice ne bi prelazile
iz jednog odeljenja u drugo.
Danas se u mnogim pelinjacima koristi konica nukleus sa 4 mesta, gde dimenzije rama iznose 206x134
mm, tj. 1/4 obinog rama. U standardni ram dimenzija 435x300 moe da stane 4 polurama nukleusa
to je podesno za smetanje hrane, legla i pravljenje saa od vetakog voska. Nukleusi od 4 mesta
imaju po jedno leto na svakom zidu konice to pomae da se matica lake orijentie prilikom
izletanja.Smetanjem etiri mala drutva u jednu konicu omoguava se uzajamno zagrevanje kada
zahladi.
Formiranje nukleusa Pri formiranju nukleusa veliine 1/4 standardnog rama u novo drutvo svakog
odeljenja konice nukleusa stavlja se jedan ram meda, jedan ram sa zrelim leglom, jedan prazan ram i
dodaje se 150 g mladih pela. Nukleus se moe naseljavati mladim pelama bez legla. U ovom sluaju
ishrana se pojaava sirupom od eera sve do oplodnje matica. Na ovaj nain pele nukleusa nee
izletati iz konice.
Za nukleus se uzimaju pele iz jakih drutava s velikom koliinom legla i mladih pela. U prazan sanduk
od perploe sotresaju se pele iz nekoliko drutava. Treba strogo voditi rauna da u sanduk ne padnu
matice. Sanduk s pelama s otvorenim letom stavlja se u hlad. Izletnice e odleteti u svoje konice, a
preostale mlade pele se stavljaju u nukleuse. U trenutku naseljavanja nukleusa, unose se neoploene
matice u otvoreni kavez kod kojeg se donji otvor zatvara voskom. Nukleuse treba smestiti na 12
kilometra od pelinjaka, meu drveem i grmljem. Konice se stavljaju na postolje i krajem sledeeg
dana otvaraju se leta na svakom odeljenju. Kroz 24 sata proverava se snaga nukleusa, koliina hrane i
matice. Kroz 5 6 dana u svaki nukleus izmeu ramova stavlja se druga, mlaa matica u zatvrtenom
kavezu. Kroz 7 8 dana posle izlaska iz matinjaka matice izleu na parenje, a od 12. do 14. dana, pri
povoljnim klimatskim uslovima, pristupaju polaganju jaja. Na dan odabiranja prvih pela, koje su poele
da lete, izvode se druge matice, ranije stavljene u iste nukleuse otvarajui i lepei voskom donji otvor
njihovih kaveza. Postojanjem u svakom odeljenju nukleusa dve matice (jedna u zatvorenom kavezu i
jedna ve primljena sa pelama) poveava se propusna mo nukleusa u toku sezone odgajnja matica.
Pri primeni ove tehnologije najbolje je u nukleuse stavljati neoploene matice. Prethodno se kartiraju
matice s anomalijama. Kada nema medobranja, leta nukleusa se suavaju na 1 cm.
Leenje trutova Pored nukleusa smetaju se i oinska drutva za leenje i odgajanje trutova. Na 500
nukleusa treba obezbediti 1012 oinskih drutava. Da bi se iskljuila pojava inbridinga, oinska drutva
ne smeju da budu u srodstvu s majinskim. Pelarima amaterima, koji treba da dobiju nekoliko desetina
matica, dovoljno je da imaju 1- 2 oinska drutva.
Pri izdvajanju oinskih drutava mora se voditi rauna da pele budu rasne (razliitih vrsta ili iste vrste,
u zavisnosti od konkretnih zadataka selekcionog rada u datoj fazi). Sva oinska drutva moraju biti istog
porekla (vrste, rase, tipa). U svakom od njih lee se maksimalan broj trutova da bi ih bilo to vie oko
pelinjaka, kako bi se poveale anse za parenje matica.
O trutovima se treba pobrinuti ranije. Krajem leta u sredinu jakih oinskih porodica stavljaju se 2 rama
s trutovskim elijama i do pola radilinim elijama.Ove ramove u jesen pele popunjavaju hranom i
ostavljaju za zimu. Tako e se u prolee unutar plodita drutava nai slobodne trutovske elije to e
omoguiti maticama da 2 3 nedelje ranije ponu da polau trutovska jaja. Ako trutovski ramovi nisu
bili postavljeni u jesen, 1- 2 takva rama se stavljaju u prolee posle prvog izleta pela. U oinskim
drutvima pele treba da odgajaju trutove neprekidno, u toku proleno letnje sezone. Kada nema
medobranja, treba ih prihranjivati.
Odabir i slanje plodnih matica Matice iz nukleusa se oduzimaju 3 4 dana posle poetka polaganja jaja
pruajui im mogunost da poloe jaja u vei deo rama. Pri tome treba proveriti kvalitet larvi. Ako su
etvrti dan posle poetka polaganja jaja larve dobro razvijene, znai da su se matice normalno sparile i
da polau oploena jaja.
Poruiocima se alju krupne dobro razvijene matice bez bilo kakvih deformiteta. Masa matica svih vrsta
pela koje se alju ne sme da bude manja od 180 190 mg kod neoploeih i 200 210 mg kod plodnih
matica.
Posle odabira matica iz nukleusa ili drutva negovateljica i boravka u eliji za slanje tokom jedne nedelje
doputa se smanjenje mase plodne matice za 20 mg, a neoploene za 15 mg.
Matice se alju u drvenim kavezima sa dva udubljenja ( veim za smetanje matice i 10 12 mladih
pela, i manjim za hranu-eer i med). Testo se priprema od jednog dela zagrejanog meda i 4 dela
eera u prahu. Pripremljeno testo ne sme da se razilazi na stolu i ne sme da se lepi za ruke. U svaku
eliju stavlja se 25 g ovakve hrane. Na hranu se stavlja krui hartije prenika 24 mm s okruglim otvorom
na sredini. elija, pripremljena na ovaj nain, pokriva se mreicom ili providnom trakom, odgore se
privruje poklopi od furnira s adresom primaoca i poiljaoca.
Obeleavanje pelinjih matica. Poeljno je da se matice obeleavaju, to omoguava da se tano zna
njihovo poreklo i uzrast. Obeleene matice je lake pronai u drutvu i lake je otkriti tihu smenu.
Matice se mogu obeleavati igom od folije u boji koja se lepi na lea matica alkoholnim rastvorom
elaka. Rastvor se priprema tako to se u 50 ml etil alkohola rastvori 30 g ljuturastog elaka (masa
koja ostaje posle prerade aura svilenih buba primedba urednika). Krui u boji od folije pravi se
specijalno (opis je dat u asopisu Pelarstvo,No 3 za 1979.). Oznake se mogu lepiti lepkom BF 2.
Matice se mogu obeleavati i nitrobojama koje se koriste za bojenje koe. Koristi se crvena, plava, uta,
zelena i bela boja da bi se svake godine mogla menjati boja za obeleavanje matica (godine koje
zavravaju sa 0-5 plava, 1-6 bela, 2-7 uta, 3-8 crvena i 4-9 zelena). Boje se mogu nanositi obinom
etkicom za crtanje ili iodom privrenom na drvenoj ruki. Danas se koriste specijalni flomasteri za
obeleavanje matica.

Metode dodavanja (implementacije) matica

Od naslednih osobina matice i trutova koji se pare sa njom, od njene zootehnike kondicije i plodnosti
zavisi snaga drutva, njegova otpornost na hladnou, produktivnost i druge osobine. Pripadnost vrsti
takoe odreuje matica i trutovi koji se sa njom pare.
Jedan od najvanijih faktora koji utie na nosivost matica je njihov uzrast. Matice mogu da ive 4 5
godina. Meutim, matica je sposobna da polae veliku koliinu jaja same prve dve godine ivota. Kasnije
se kod nje smanjuje intezitet ovogeneze i zbog toga se znaajno smanjuje polaganje jaja. Kod starih
matica remeti se funkcija semenika to dovodi do polaganja delom neoploenih jaja u elije radilica i
delom oploenih u trutovske.
Utvreno je da drutva sa jednogodinjom maticom sakupljaju 42,4%, a sa dvogodinjom 20,8% vie
meda nego drutva sa trogodinjom maticom. Jedan od najvanijih uslova za intenzivno jesenje
poveanje mladih kvalitetnih pela je postojanje mlade matice u pelinjim drutvima. Ovogodinja
matica u jesen polae jaja 10 dana due i 7,3/6 vie od dvogodinjih, dvogodinje 17 dana due i 2,9
vie od trogodinjih. Trogidinje matice 50 puta ee uginu u zimskom periodu od jednogodinjih.
Pelinja drutva s jednogodinjom maticom troe preko zime u proseku za 29,1%, s dvogodinjom za
25% manje hrane nego s trogodinjom zato to drutva s mladim maticama uvek imaju znatno vie
mladih pela koje dobro podnose zimu.
Starost matica ima veliki uticaj na rojenje pela: drutva s dvogodinjom maticom 3 puta se ee roje
nego s jednogodinjom.
Pele ee menjaju stare matice, to govori o njihovoj fiziolokoj istroenosti (iscrpljenost). Sem toga,
drutva s mladim maticama znatno manje obolevaju od varoze.
Na taj nain, blagovremena zamena dvogodinjih matica mladim je obavezan tehnoloki metod za
poveanje snage i produktivnosti pelinjih drutava, za borbu protiv rojenja, protiv varoze, a takoe i
za poboljanje rezultata zimovanja pela.
Dodavanje matica je neophodna ne samo za plansku zamenu starih, ve i za formiranje novog roja,
poboljanje pelinjih drutava koja su iz razliitih razloga izgubila matice, za zamenu jedne vrste drugom,
za uvoenje dostignua selekcije i dr.
Danas je poznato vie od 50 naina zamene i implementacije matice u pelinja drutva.
Najvanije je da se znaju osnovni faktori koji utiu na prihvatanje matice od strane pela. U zavisnosti
od njih isti metod dodavanja moe da d razliite rezultate. Zbog toga uslovi dodavanja matica u
mnogome odreuju izbor metoda njihovog dodavanja.
Faktori koji utiu na prihvatanje dodate matice od strane pela
Sezona i postojanje medobranja. Agresivan odnos pela prema dodatoj matici nosi izrazito sezonski
karakter. Najpovoljnije vreme za dodavanje matica je prolee i prva polovina juna, tj. vreme intenzivnog
rasta pelinjih drutava. Znaajne promene u odnosu pela prema dodatoj maticama deavaju se krajem
jula i u junu ako u prirodi nema obilnog medobranja. Navedeni period vezan je za pripremu drutva za
rojenje i za pojavu u drutvu velikog broja pela trutovnjaa. Rastom broja trutovnjaa (lanih matica)
pojaava se agresivnost pela prema dodatim maticama. U vreme obilnog donoenja nektara u konicu,
za vreme glavnog medobranja, pelinja drutva dobro prihvataju matice. Posle zavretka medobranja,
kraj jula poetak avgusta, zapaa se izrazita agresivnost pela prema maticama. Kasnije, kada prestaje
gajenje legla, agresivnost pela prema dodatim maticama se primetno smanjuje. Zbog tog, da bi
dodavanje matice bilo uspeno pre medobranja i posle njegovog zavretka, pelinja drutva treba
prihranjivati eernim sirupom.
Pelinja drutva izuzetno loe prihvataju matice kada na pelinjaku ima kraa meda. Zbog toga, u vreme
kada nema medobranja, najbolje je dodavati matice kiovitim danima nepovoljnim za letenje pela, jer
tada nema pelinjih kraa.
Koliina i uzrast pela, njihovo fizioloko stanje i kvalitet dodatih matica. U mala drutva koja su u fazi
intenzivnog rasta znatno je lake dodati novu maticu nego u jako. Mlade pele koje ne lete praktino
ne ispoljavaju agresivnost prema dodatoj matici.
Utvreno je da tek trodnevne pele ispoljavau osetljivost na feromon plodne matice. Svitu matice ine,
uglavnom, pele starosti od 5 7 dana koje imaju maksimalno razvijene drelne lezde. Sem toga,
mlade pele nemaju rezerve otrova u rezervoaru usled ega ne ispoljavaju agresivnost prema dodatim
maticama, ali ni prema tuim pelama.
Pelinja drutva radije primaju oploene matice od neoploenih. Uvek se lake i uspenije moe zameniti
stara plodna matica mladom oploenom, nego neoploenom. Pele odlino razlikuju ektohormone koje
lue neoploene i oploene matice. Od oploenih matica prioritet imaju one koje nisu prekidale
polaganje jaja.
Pele bolje prihvataju tek izleene neoploene matice nego matice starije od tri dana. Zabeleeno je da
se u organizmu neoploenih matica tek posle tri dana poinje luiti specifian ektohormon na koji pele
otro reaguju. Trodnevne matice pele praktino ne oseaju.

Stanje pelinjih drutava

Veoma je teko dodati maticu u pelinje drutvo koje je dugo vremena bilo bez matice, u kojem su se
pojavile pele trutovnjae (lane matice). Pre dodavanja matica u takvim drutvima treba preduzeti
mere za unitavanje pela trutovnjaa (mestimina zamena drutva, otresanje pela, zapoljavanje
pela na odgajanju velike koliine legla, na preradi eernog sirupa i dr.).
Postojanje upljih (nezatvorenih) matinjaka za 40 % smanjuje anse da pele prime matice.
Poznato je takoe da pele znatno loije prihvataju dodatu maticu ako u gnezdu postoji otvoreno leglo,
na kojem mogu da budu poloeni uplji matinjaci, nego kada je u drutvu jedino zatvoreno leglo.
Znatno manje se prihvataju matice ako su pele razdraene pelinjom kraom, naglim prekidom
medobranja zbog loeg vremena, estim i nespretnim pregledom konica. Poznato je da se uznemirene
pele smiruju pred kraj dana.
Treba imati u vidu da prva dva dana posle uklanjanja starih matica pele lake prihvataju dodate
matice. Kasnije, postepeno raste agresivan odnos pela prema dodatim maticama. Drutvo, u kojem
se vri zamena matice, ne sme da ostane bez nje dugo vremena. Nova matica mora se dodati odmah
nakon uklanjanja stare. Posmatranja su pokazala da je verovatnoa da e pele prihvatiti maticu manja
ukoliko je vei interval izmeu uklanjanja stare matice i njene zamene novom.
Uticaj navedenih faktora treba imati u vidu kako pri dodavanju matice u pelinje drutvo, tako i pri
njenom oslobaanju ispod poklopia kaveza ili izolatora.
Metode dodavanja matice u pelinja drutva Poznate metode dodavanja matice u pelinja drutva mogu
se podeliti na direktne i indirektne.
Direktne metode sastoje se u tome da se matica stavlja direktno kod pela ili na leto bez prethodne
zatite od napada drugih pela.
Direktnim metodama se pribegava u sledeim sluajevima:
-pri postojanju u prirodi makar i slabog medobranja;
-ako se drutva nalaze u stadijumu intenzivnog rasta;
-ako u drutvu postoji velika koliina mladih pela ili iskljuivo mlade pele;
-pri zameni stare matice mladom plodnom koja nije imala prekida u polaganju jaja. U ovom sluaju neki
pelari uklanjaju maticu iz drutva i na njeno mesto donose iz nukleusa mladu koja polae jaja (metod
L.P.Perepelova). Neki pelari preporuuju da se matica pokvasi medom, mleom ili poprska toplom
vodom izvuenom iz tela stare matice ili trutova itd.
Indirektne metode zasnivaju se na odsustvu neposrednog kontakta matica s pelinjim dutvom. Matice
se smetaju u kaveze, izolator ili vetake matinjake itd.
Implementacija matica korienjem kaveza
Najpoznatiji i najrasprostranjeniji metod u pelinjacima. U ovom sluaju iz pelinjih drutava se uklanja
matica i umesto nje uzima se mlada plodna matica u kavezu i stavlja u sredinu gnezda izmeu ramova
s otvorenim leglom. U tom dela drutva pele odravaju najstabilniju i optimalnu za maticu temperaturu,
ovde su skoncentrisane, uglavnom, mlade pele koje lake primaju matice. Upravo ove mlade pele
formiraju svitu matice i obezbeuju joj ishranu mleom. Kavezi s maticom s jedne strane priljubi se uz
deo rama s medom. Hrana se mora nalaziti u kavezu, u udubljenju za hranu.
Neki pelari preporuuju da se nova matica unese u drutvo 4 6 sati posle uklanjanja stare da bi
pelinje drutvo osetilo odsustvo matice. Za to nema potrebe, jer ponovno otvaranje konice
razdrauje pele i zahteva dodatni utroak vremena pelara.
Miljenja strunjaka se razilaze u vezi sa svrsishodnou stavljanja pela u kavez pored matice. Jedni
tvrde da one pojaavaju agresivnu reakciju pela prema novoj matici. Drugi smatraju da tue pele
koje ostanu u drutvu od 24 do 48 sati dobijaju miris drutva i ne izazivaju agresivan odnos prema sebi.
Sledei zakljuak je taan. S maticom treba stavljati 5 6 pela kao pratnju da bi je opsluivale za vreme
boravka u kavezu.
Matica se puta iz kaveza najmanje 48 sati posle dodavanja. Pre putanja matice treba paljivo
pregledati sve ramove s leglom, izrezati uplje matinjake, posle ega se izlaz iz kaveza lepi trakom
voska. Najbolje je da se to uradi krajem dana kada su pele manje razdraene. Matica se puta iz kaveza
na sae. Prati se odnos pela prema njoj. Ako pele agresivno prate maticu i odmah je zatvaraju u
klube, treba je ponovo smestiti u kavez i drati u istom drutvu jo 48 sati. Posle toga matica se puta
iz kaveza. Ako pele dobro prihvate maticu, ramovi se paljivo vraaju u konicu. U svim sluajevima
kroz dva tri dana proverava se kako je primljena matica.
U povoljnim uslovima za prijem matica dobre rezultate daje i sledei metod. Matica, koja se zamenjuje,
zatvara se u kavez i ostavlja se u drutvu 24 sata. Posle toga se udaljava i na njeno mesto u isti kavez
se stavlja mlada oploena matica koja se kroz tri dana puta.
U nepovoljnim uslovima za dodavanje matice pelinja drutva se dohranjuju eernim sirupom i
ostavljaju bez matice 3 4 dana. Zatim se reu svi otvoreni matinjaci i unosi se matica u kavez.
U pelinje, drutvo koje je iz nekih razloga izgubilo maticu, uspeno se moe dodati nova matica
korienjem kaveza. Najpre se unitavaju svi matinjaci, pa se u drutvo unosi matica u kavez. Putaju
je na isti nain kao u prethodnom sluaju.
Ako se meu matinjacima nau i oni iz kojih su ve izale matice, treba ih obavezno pronai i unititi,
a zatim dodati pripremljenu mladu maticu.
Mnogo je sloenije dodati mladu maticu u drutvo koje je due vreme bez matice i u kojoj ima mnogo
pela trutovnjaa. U ovom sluaju se pribegava specijalnim metodama koje zahtevaju mnogo truda.
Obino u pelinjacima ima manji broj drutava trutovnjaa. Najbolje je da se kartiraju i da se umesto
njih formiraju rojevi od jakih porodica.
U novoformirano pelinje drutv, roj matica u kavezu stavlja se nakon 1,5 2 sata posle formiranja.
Roj, u najveem broju sluajeva, se sastoje uglavnom od mladih pela koje dobro prihvataju matice.
Matice se putaju iz kaveza kao u prethodnim sluajevima.
U roju se moe dodati, zbog utede vremena, mlada matica u kavez za transport 3 4 sata nakom
njegovog formiranja, tj. posle toga kada pele osete odsustvo svoje matice. Pri tome poklopi kaveza
se pomera u stranu. Prozirna traka se ne dira. Ona spreava ulazak pela u kavez, ali kroz njen otvor
one oseaju prisustvo matice. Pre putanja matice ep na odeljenju za hranu u kavezu se odstranjuje,
otvor se premazuje hranom. Tako pripremljena elija sa maticom stavlja se na satonou (gornja letvica
rama) rama sa leglom tako da bi pele imale slobodan pristup kavezu. U toku 24 30 sati pele e kroz
otvor pojesti testo od meda i eera i pustiti maticu. Kroz dva tri dana proverava se prijem matice.
Na kavezima za transport, koje nemaju specijalan otvor sa strane, na odeljenjima za hranu skida se
prozirna traka 2 3 cm po duini i taj deo se odmah pokriva trakom od dva lista voska na kojem se
prave dva tri otvora.
Prednost dodavanja matice u kavezima sastoji se u tome to maticu za vreme boravka u kavez ne mogu
da ubiju pele. Pri tome, obezbeuje se prijem od strane pelinjih drutava 80 85 % dodatih matica.
Nedostatak ovog metoda sastoji se u tome to uslovi u kavezu nisu normalni za maticu, to se naruava
reim ishrane, to se prekida polaganje jaja, to se matica esto traumira. Sve to smanjuje njen kvalitet.
Plodne matice dobijene potom treba to pre dodati u drutva ili rojeve poto dugotrajan boravak u
kavezima za trnsport znaajno smanjuje njen kvalitet, masa tela se smanjuje za 25 30 %.
Utvreno je da se petodnevnim boravkom matica u kavezu njihova nosivost smanjuje za 54 %, a pri
desetodnevnom za 88 %.
Dodavanje matice korienjem mreastog poklopca. (poklopac je vidu malog cilindra prenika 7-8 cm
privruje se na sau rama). Pri zameni matice na ovaj nain nova matica se dodaje u drutvo 3 4
sata posle uklanjanja postojee. Ne treba je ubacivati ranije pele mogu da progrizu sae i da dou
do matice i ubiju je.
Maticu je najbolje dodavati u drutvo krajem dana. Pokriva se poklopcem na jednom od centralnih
ramova legla, na delu gde se iz elija legu mlade pele i gde ima meda. Jedan do dva dana kasnije,
kada matica pone da polae jaja (ispod poklopca), uklanja se poklopac, prethodno se unite svi zapoeti
matinjaci. Minut dva posle skidanja poklopca posmatra se odnos pela prema matici. Ako su pele
agresivne prema njoj, zatvara se pod poklopac jo 48 sati i putaju tek peti dan, krajem dana.
U vreme nepovoljno za dodavanje matica ( jaka drutva kod kojih je zavren intenzivan rast, slabo ili
potpuno odsustvo medobranja u prirodi) treba preduzeti sledee mere predostronosti. Dva do tri dana
pre dodavanja matica pele treba zaposliti: da prenesu 2 3 kg eernog sirupa za 24 sata. Matica se
pokriva poklopcem na tamnim saama na kojima je pelama tee da progrizu prolaz do nje. I, na kraju,
najefikasnija mera novu maticu dodati u pelinje drutvo peti dan posle uklanjanja stare. Pre
zatvaranja matice pod poklopac paljivo se pregledaju ramovi i uklone svi matinjaci.
Navedene mere predostronosti zahtevaju vie rada, meutim, one znaajno poveavaju procenat
prijema matica od strane pela.
Prednost metode dodavanja matice uz pomo mreastog poklopca sastoji se u tome to dodana
oploena matica odmah dospeva u uslove koji odgovaraju njenim biolokim potrebama, tj. na ramovima
s hranom i mladim pelama i ima mogunost polaganja jaja. Polaganje jaja i pojava legla u drutvu
povezuje maticu s pelama celog drutva. Utvreno je da maticu, koja je poela da nosi jaja u pelinjem
drutvu, pele uvek prihvataju.
Nedostatak ovog metoda sastoji se u tome to se pele u nepovoljnim uslovima esto probiju pod
poklopac i ubijaju maticu.

Dodavanje matice preko roja

Za to se formira roj na uobiajeni nain, ali tako da u njemu ostane to manje izletnica. Pri formiranju
roja vodi se rauna da u njemu bude prvenstveno zatvoreno leglo i to manje otvorenog. Kroz 3 4
sata u roj se dodaje matica na jedan od gore opisanih naina. Kada matica pone da polae jaja, roj, u
zavisnosti od mogunosti i planova pelara, dovodi do kondicije dobrog drutva putem prenosa
zatvorenog legla iz osnovne pelinje zajednice ili spajanjem s majinskom zajednocom iz koje se
prethodno uklanja postojea slaba matica. U sluaju da pelar planira da spoji pele iz osnovnog drutva
i roja, bolje je da se roj formira u drugom nastavku.
Navedeni metod je jedan od najpouzdanijih. On obezbeuje do 100% prijem dodatih matica i
omoguava da se zamenjuju stare matice mladim ne smanjujui produktivnost. Naprotiv, on garantuje
poveanje produktivnosti pelinjaka za 30% i vie.
Ovaj metod treba koristiti pri dodavanju vrednih selekcionisanih matica.
Zamena starih matica mladim neoploenim
Poznato je da pri zameni plodne matice neoploenom pele vrlo loe prihvataju neoploenu. U
odreenim sluajevima ovakva zamena moe da dovede do pada produktivnosti drutva. Zbog toga
zamenu starih plodnih matica neoploenim treba vriti iskljuivo preko roja. Najpre se formira roj male
snage u drugom nastavku, u posebnoj konici, u odvojenom prostoru s bone strane konice. Meu
pele roja dodaje se, na jedan od poznatih naina, mlada neoploena matica ili se stavlja zreli matinjak
meu ramove s leglom. Kada matica pone da polae jaja u roju, on se pojaava zatvorenim leglom.
Dalje se primenjuje isti postupak kao kod oploenih matica.
Samo ovakvom zamenom plodnih matica neoploenim moe se garantovati da nee biti smanjena
produktivnost drutva.
Dodavanje matice uz pomo ramova izolatora
U pelinjem drutvu se identifikuje i udaljava stara matica. Kroz 2 3 sata iz drutva se iznose ramovi
s leglom, medom, pergom i praznim elijama. Na ovo ramove, posle udaljavanja svih pela sa njih,
puta se nova mlada matica. Zatim se ramovi s maticom paljivo stavlja u izolator. Prolazi, koji su ostali
izmeu bonih zidova izolatora i gornje letvice rama, zatvaraju se letvicama da pele drutva ne bi mogle
da prodru u izolator. Izolator s maticom se stavlja u sredinu drutva izmeu ramova s otvorenim leglom.
esti dan drutvo se pregleda i ako se otkriju matinjaci, unitavaju se, dok se ram s maticom i mladim
pelama izvlai iz izolatora i stavlja u plodite meu leglom.
Iskustvo je pokazalo da je dodavanje matica korienjem rama izolatora jedana od najefikasnijih metoda
poto garantuje uspean prijem dodatih matica do 95%.