>VWK

kultura obrazovanje

TEORUA I POETIKA PREVOENJA

(zbornik)

marsel mos
makluanova
SOCIOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA III

vladimir prop
MORFOLOGIJA BAJKE

franc boas
makluan-za ipro
^unjeno izdanje
UM PRIMITIVNOG OVEKA

ivojin pavlovi
0 ODVRATNOM (drugo, dopunjeno izdanje)

edmund li
KLOD LEVI-STROS (drugo izdanje)

SAMERHIL ZA I PROTIV (zbornik)

a. r. retklif-braun

STRUKTURA I FUNKCIJA U PRIMITIVNOM DRUTVU

MAKLUANOVA GALAKSIJA (drugo, dopunjeno izdanje)

U PRIPREMI:
Igor mandi
KULTURA I UND
uzepe kokjara
ISTORIJA FOLKLORA U EVROPI

edmund li
KULTURA I KOMUNIKACIJA

ANTROPOLOGIJA 2ENE (zbornik)

milka ivi
LINGVISTIKI OGLEDI
BIBLIOTEKA
XX VEK

MAKLUANOVA
GALAKSUA
'.* MAKLUAN ZA I PROTIV

DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE

Izabrao, preveo i predgovor napisao

SLOBODAN OREVI

Urednik PROSVETA BEOGRAD

IVAN OLOVI 1982
Prvo izdanje ove knjige objavljeno je u ovoj biblio-
teci 1971. Drugo izdanje Makluanove galaksije dopu-
njeno je esejem Keneta Berka Optilo kao 'poru-
ka', iz njegove fcnjige Language as Symbolic Action
(Berkli d Lois Aneles, 1968), i posledinjim poglavljem,
delimino skraendm, iz knjige Donatana Milera
McLuhan (London, 1971). Predgovor je znatno pro-
iren, a tekst starih prevoda mestimino ispravljen.

PREDGOVOR

Recenzent
SLOBODAN OREVIC
Korice
IVAN MESNER
 UMETNICKI ALIBI MARALA
MAKLUANA

FORMA UNUTRANJA, OTVORENA I ZATVORENA

Kad je re o Makluanovu pristupu prouavanju

prirode i uloge tehnologija u Ijudskom drutvu a
pod tehnologijama on razumeva ovekove produet-
1 ke, njegova sredstva optenja (optila), sisteme oba-
vetavanja kad je posredi tumaenje osnovnih po-
stavki njegova osporavanog i odbacivanog ali, pri svem
tom, vrlo popularnog uenja treba ponajpre govo-
riti o vezama tog uenja sa umetnou i estetikom,
u prvom redu savremenom i knjievnom. Ovo nije
tvrenje koje bi iznenadilo ili zbunilo one koji se
Makluanom bave ili pak one koji ga slave. Za mene
ta injenica predstavlja ne samo osobitu dra Maklua-
nova razmiljanja o tehnolokom svetu nego i, bar
delimino, objanjenje za njegov uspeh, jer upravo tim
vezama duguje on najvie svoju originalnost (pa i ori-
ginalnost njegova nacina pisanja neposredno proistie
iz njih), a novo je novac kako bi to sami Makluan
rekao.
Poto e u ovoj knjizi dosta prostora biti posve-
eno razmatranju dva bitna Makluanova naela
njegova reenja odnosa izmeu sadrine i forme u
sredstvima optenja i njegove podele optild na vru-
8 Slobodan orevi
a i hladna pokuaj da se ona postave u neki neuvijeno govori o filmu, stampi, radiju, televiziji, stri-
estetiki okvir moda nee biti uzaludan.
Jo u Mehanikoj nevesti fiolkloru industrij-
skog oveka Makluan izjavljuje da se svet Zapada
moe posmatrati kao umetnicko delo, u kojem slu-
aju, naravno, sredstva i tehnike umetnike kritike
moraju da slue kao orue ispitivanja1. No to bi bio
samo jedan, dodue najiri plan Makluanova estetikog
pristupa drustvu. Nas e ovde zanimati njegovo shva-
tanje forme kao platforme u uiem smislu, po kojem je
svako optilo analogno umetnikom delu (on u tom
pogledu ide tako daleko da na jednom mestu u Pozna-
vanju optila ovekovdh produetaka govori o estet-
skom dejstvu radija i televizije).2 U Mehanikoj neve-
sti, na primer, Makluan opisuje proizvode Holivuda i
oglasnih agencija kao kolektivni roman; u Gutenber-
govoj galaksiji stvaranju tipografskog oveka ne sa-
mo to rukopisu i tampanoj knjizi pristupa kao umet-
nikim formama nego veli da i svaka re oznaava
jedan pesniki svet za sebe; a u Poznavanju optila
1
Primena metoda umetndke analize na kritiko vred-
novanje dratva predstavlja otvoretnu mogunost. Ja to
ovde pokuavam. Zapakui svet, koji se od esnaestog veka
pasvetio poveavanju i uvrivanju dravne vlasti, ste-
kao je umetniiko jedinstvo dejstva zahvaljujui kojem je
umetndka knitika tog dejstva sasvim izvbdljiva. Umetni-
ka kritdka moe slobodno da ukae na razna sredstva upo-
trebljena za potizanje tog dejstva, kao d da ioceni da li
je njegovo ostvarenje bilo vredno pokuaja. The
Mechanical Bride: Folklore of Industrial Man, The Van-
guard
2
Press, Inc., Njujork, 1951, str. VI.
Moj prevod, Prosveta, Beograd, 1971, str. 382.
Umetniki alibi Marala Makluana 9
povima i igrama kao umetnikim formama3.
Formu Makluan ispituje sa stanovita njene funk-
cije, dejstva. tavie, forma je, za njega, dejstvo: niko
nije voljan, ali se on u Poznavanju optila, da
pored ,sadrine' prouava lina i drutvena dejstva
optila*. Laajui se i iskljuivo tog drugog
zadatka, Makluan veruje da mu ovlaenje za to daje
elektronsko doba, jer dejstvo podrazumeva celokupnu
situaciju5, ali blize metodoloko opravdanje za njegov
poduhvat izraeno je u ovoj reenici: Bie ili funk-
cija umetnikog dela ispoljava se jedino kroz njegova
dejstva na Ijude-posmatrae.6
Sadrinu, znaenje, poruku on metodoloki iskiju-
uje iz oblasti svog zanimanja, saiimajui taj svoj stav
u aforizam optilo je poruka, iji smisao tumai
3
Mehanika nevesta, str. 3, 97; The Gutenberg Galaxy:
The Making of Typographic Mah, The New American Lib-
, Inc, Njujork, 1969, str. 36 (srpskohrvatski prevod
Braiika Vuievda, Nolit, Beograd, 1973); Poznavanje op-
tila,4 str. 293, 295, 356.
5
Poznavanje optila, str. 391.
Isto, str. 428: Uopte uzev, elektrdno ubrzanje izisku-
je da se krajnja dejistva potpuno pozmaju. Str. 62: Bav-
ljenje dejstvom, & ne znaenjem to je osnovna prome-
na naeg elektrimog doba, jer dejstvo podrazumeva celo-
kupnu situacdju, a ne kakvu pojeddnanu razdnu opticaja
obavetenja. U Giitenbergovoj galaksiji (str. 55) on navodd
Velflinlove
e
rei da je vano dejstvo, a ne ulne injemce.
Poznavanje optila, str. 301. Otud Makluan ne pro-
puta, ni u jednoj od ove tri knjiige, da ioda prdznanje
E. A. Pou kao pronalazau tehnike rekonstraisanja, od-
nosnio izumitelju tehnike otkria, kojd je kako u stva-
ranju, tako i u krdtikom idoivljavanju pesme polazio
od njenog ismeranog dlii ostvarenog dejistva, pa istraivao,
iduoi unazad, kakav treba da bude pesniki sklop da bi
proizveo upravo to dejstvo.
10 Slobodan orevi
s gledita funkcionalnog, dakako na ovaj nain:
Jer ,poruka' svakog optila ili tehnologije jeste pro-
mena razmere, brzine ili obrasca koju ona unosi u
Ijudske odnose ... ,optilo predstavlja poruku' zato 'to
upravo optilo uobliuje i odreuje razmeru i oblik
Ijudskog udruivanja i delanja.7 Moje je miljenje,
medutim, 1) da Makluan odbacuje kategoriju sadrine
samo na reima, i 2) da iz potaje, u nadi da prevazie
tu nepodatnu dihotomiju, uvodi pojam unutranje for-
ine, to ga navodi na metodoloka ogreenja i uvaljuje
u ozbiljne protivrenosti.
Njegovo shvatanje pojma sadrine je dvojako. V
jednom smislu (obino koristei znakove navoda), on
pod sadrinom razumeva ono to se saoptava preko
telefona, kuca na pisaoj maini ili gleda na televiziji.
Takva sadrina ga ne zanima, ona je nedejstvena, pa
samim tim i nebitna. Zato se maltene podsmeva onima
koji pri prouavanju umetnosti i tehnologije od sadr-
ine ne videe formu8. Sam, ipak, uvia da mu sadr-
ina u tom podnavodnom smislu moe biti od koristi
i ne libi se da je upotrebi kad valja zapuiti kakvu ru-
pu. Naveu dva primera, oba iz Poznavanja op-
tila. Na str. 265 Makluan veli: novine su vrue opti-
lo. One moraju sadrati [podvukao S. >.] rave vesti
radi intenzivnosti i italakog uea; na str. 387 nai- udarci drugim optilima!10 Sad ve moramo da posum-
lazimo na ovo objasnjenje odnosa televizija-vestern:
S pojavom televizije, vestern je stekao nov znaaj,
poto mu tema [podvukao S. ).] uvek glasi: ,Podigni-
mo varo'. Publika sudeluje u uobliavanju i obrazova-
nju jedne zajednice... Oigledno, dakle, da nisu u
7 Counterblast, Harcourt, Brace and World, I n c , Njujork,
Isto, str. 42. Na str. 381 on kae da ,optilo pred-
stavlja
8
poruku' ili osnovndizvor dejistava.
Gutenbergova galaksija, str. 978, 301; Poznavanje
optila, str. 310, 381.
Umetniki alibi Marala Makluana 11
pitanju neka tek granina razmatranja, nekakvo slro-
go uslovno osvetljavanje unutranje forme sa stano-
vita spoljanje sadrine... pa ak ni za to, ini
se, Makluanov metod ne ostavlja mesta! U pitanju su,
naprotiv, iskazi koji podrazumevaju da ta nebitna sa-
drzina moe imati sutastvenu ulogu u pitanju su
metodoloka ogreenja.
Sadrina u drugom smislu, u smislu unutranje
forme, javlja se u vezi s Makluanovim naelom o ukr-
tanju ili hibridizaciji optila. Izuzimajui svetlost
kae on, sva druga optila javljaju se po dvoje, pri
emu jedno ima ulogu ,sadrine' drugog, zamagljujui
delovanje oba9; tavie, dejstvo optila postaje sna-
no i duboko upravo zbog toga to mu je kao 'sadrina'
dato jedno drugo optilo.9 Iz prve formulacije moglo
bi se zakljuiti da takvo srastanje ima za posledicu ne-
ku novu delatnu formu. I na drugim mestima Makluan
ne krije da optila pri takvom spajanju Irpe meusob-
ni uticaj, to izgleda prihvatljivo. Ali to je tek poetak
prie. Svako optilo je i mono oruje kojim se zadaju
njamo u prijateljsku prirodu njihova susreta, pogotovu
kad ujemo da se tada oslobaa ogromna nova snaga
i energija1'. Onda jo Makluan pomene parodiju, te od
9
Poznavanje optila, str. 9, 53. Up. Marshall McLuhan,
1969, str. 23: Sadrina fdlma je zbirka optila u optilinia.
'Poruka' su sva ona u istii mah.
10
Isto, str. 56.
11
Isto, str. 87.

12 Slobodan orevi
medija nastane komedija12. Pria se zavrava ovako:
Hibrid ili spoj dva optila jeste trenutak istine i ot-
krivenja iz kojeg se raa nova forma. Jer paralela iz-
medu dva optila drzi nas na granicama izmeu formi
koje nas izvlae iz stanja narcisovske narkoze. Trenutak
spajanja optila jeste trenutak slobode i osloboenja
od obinog zanosa i otupelosti koje ona nameu naim
ulima13. Tu je, vidimo, forma, tu je, videli smo, i
energija (i to ogromna), ali korisnici su za trenutak,
bar osloboeni Ijutog potpranog delovanja optila
(koje uvek deluje potprano), iako ono, po Makluano-
vim vlastitim reima, vazda ima n'ajljue i najpotpra-
nije dejstvo upravo u prvoj fazi njegova korienja14
a sve zahvaljujui jednoj paraleli! Tu naa podozri-
vost prestaje. inilo nam se da ta trea forma pre
znai uzajamno ponitavanje prethodne dve, roditelj-
n 15
U jednom razgovoru Makluan je (izjavio ovo: Fil-
movi na televiziji su, u izvesnom smislu, parodija. To ko-
mimo dejstvo stvara se upravo kordenjem jedne forme
preko ineke druge forme... Re parodija oznaava put
koji ide uporedo s jednSm drugim putem. Gerald Ema-
nuel Stearn (prireiva), McLuhan: Hot and Cool, The
New American Lbrarv, Inc, Njujork, 1969, str. 262 (prvo-
bitno u izdanju kue The Dial Press, Inc, Njujork, 1967).
Umesno je setiti se ovde i jedme Makluanove opaske iz
Mehanike neveste (str. 100): ovek kojd u svom milje-
nju, postupciina dli sinovdma pone da se ponaa kao ma-
ina smean je kako se samo moe zamisMti. Iz te klopke,
u stvari, moe se osloboditi jedino pomamnim smeliom,
koji 13paseduje mo da stvorft odjsitojanje.
14
Poznavanje optila, str. 95.
Isto, istr. 54, 56, 7986. Na str. 195 on kae sledee:
Za razumevanje optdla i tehnologije nuno je shvatiti da,
kada je arolija cake ili kakvog produetka naeg tela
nova [moj kurziv], nastupa narkoza iM otupelost u odnosu
na movoprodrenu oblast.
Umetniki alibi Marala Makluana 13
ske forme, to bi bilo saglasnije s Makluanovim impli-
citnim tvrenjem o tome da ona u trenutku nastaja-
nja ne deluje na nas. inilo nam se da je posredi pro-
imanje dva opstila, njihovo uzajamno delovanje, uza-
jamni uticaj no ispada da smo se i tu prevarili. Re
je, zapravo, o preradi, temeljitoj preradi kojoj jedno
novo, iz nekog razloga jae optilo podvrgava staro, iz
nekog razloga slabije15. Tako, valjda, i treba shvatiti
Makluanov stav da optila predstavljaju mo ikoja']
ima malo veze sa ,sadrinom' ili optilima u okviru
optila16. Doista nema veze to je ovde Makluan na-
pravio intelektualni skok u vlastita usta i to je, pride,
pobrkao vlastite pojmove spoljanje i unutranje
sadrine. Odjednom je sadrina u unutranjem smislu
degradirana u spoljanju sadriinu, koja, kao to ve
znamo, nije bitna i na koju ne vredi traiti vreme.
Lepo kau Velek i Voren u svojoj Teoriji knjiev-
Isto, str. 30: Nova sredina podvrgava staru prera-
di dsto tako temeljito kao to ovioj preradi televizija pod-
vrgava film. Na str. 224 dtamo: Jedno novo optilo
nikad ndje dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro
optilo na miru. Ono nikad ne prestaje da tlad starija
optila, sve dok za njih ne pronae nove oblike i polo-
aje.
16
Isto, str. 92. Ova formulacija ineodoijivo podsea na
komad u komadu, popularni mehanizam eMzabetinske
drame, ali ni ta asocdjacija ne bi ila u prdlog Makluanovu
shvatanju. Komad u komadu predstavljao je, bar u jed-
nom svom vidu, sred'stvo razaranja forme, zato to je
ruiio dramsku iluzdju pretvarajuoi glumce u gledaoce, te
je ma taj nain pozorite opasno pribMavao stvarnosti
(o emu v. Arthur Brown., The Play VVithin a Play: An
EMzabethan Dramatic Device, Essays and Studies, XIII,
1960, str. 3648; saetak tog tiva objavljen je u Sveska-
ma za juldecembar 1960, izdanju Iristituta za teoriju
knjiievnosti i umetnosti).
14 Slobodan orevi
nosti, da pojam unutranje forme jedino zamrava
stvari, poto granina crta izmedu unutranje i spolja-
nje forme ostaje potpuno nejasna17.
Na ovo shvatanje forme kao dejstva prirodno se
nadovezuje Makluanova podela optila na vrua i
hladna, jer je to pokuaj da se optila razvrstaju po
veliini i kakvoi uinka, odnosno po svojoj prirodi.
Namera mi je da pokazem kako to drugo bitno naelo
Makluanova uenja potkrepljuje prethodnu analizu i
kako otkriva jo jednu nesaglasnost u njemu u
stvari, protivrenost izniedu Makluanova shvatanja os-
novne uloge optila, s jedne, i merila koje on prime-
njuje pri njihovu razvrstavanju, s druge strane.
U glavnim crtama, bar, on se u razUkovanju vru-
ih i hladnih formi dri Velflinovih kategorija za-
tvorene i otvorene forme tanije, smisla koje je
tim kategorijama pridao nemaki knjievni znalac Fric
trih18. Ukratko, vrue bi bilo ono optilo koje je,
po broju pruzenih obavetenja i po njihovoj medusob-
noj povezanosti, visokoodredeno, jer snabdeva ko-
risnika mnotvom uzajamno povezanih podataka, te
mu na taj nain onemoguuje uee u procesu oba-
vetavanja ili saznanja. Nasuprot tome, hladno op-
tilo je niskoodreeno, jer prua korisniku srazmer-
no mali broj podataka i prisiljava ga da uspostavlja
vezu medu njima, pa ovaj sudeluje u primanju obave-
tenja ili sticanju znanja19. Otud, vrua forma isklju-
17
PreveM Aleksandar I. Spasii i Slobodan orevi,
Nolit,
18
Beograd, 1974, str. 171.
V. Rene Velek, Kritiki pojmovi, preveli Aleksandar
I. Spasd i Slobodan orevi, Vuk Karadi, Beograd,
1966,19 str. 174.
Poznavanje optila, str. 58.
Umetniki alibi Marala Makluana 15
uje, dok hladna forma ukljuuje20. U svetlosti nave-
denog obrazloenja jasno nam izlaze pred oi ne samo
nepodesnost ove podele ve i nepomirljiva protivre-
nost u Makluanovu shvatanju odnosa izmeu sarine
i forme. Ako je sadrina televizije film, a Makluan to
nedvosmisleno tvrdi, kdko je moguno da hladna te-
levizija podnosi vrui film i njegove junake, a da ne
trpi vrue likove poput predsednika Niksona?11 Ili
pak, ako je televizija temeljito preradila film, kako se
onda uopte moe govoriti o filmu na televiziji a
Makluan nas, ak, uverava da je televizija, kao i svako
drugo novo optilo, deo sredine, pa je mi zbog toga i
ne opaamo, nego smo svesni samo njene sadrine, to
jest filma?22 S druge strane jer s Makluanom ovek
nikad ne moe izii naistac ukoliko sva ta optila,
bez obzira da li im je dodeljena uloga sadrine ili
forme, zadravaju svoja vrua ili hladna defstva,
makar i ublaena njihovim meusobnim ukrtanjem
drugim reima, ukoliko je sadrzina televizije film,
filma tisak (roman), tampane rei pisana (knjievni
iskaz), a pisane govor23, onda se mi suoavamo s jed-
nom takvom meavinom vruih i hladnih optila,
20
21
Isto, str. 59.
Isto, istr. 358: Jednom vruem optilu poput filma
veoma je teko da prihvati hladniu poruku televizije. V. i
str. 22
400.
Isto, str. 30.
23
Isto, str. 30: Jer, ,sadrina' televliaije je film; str.
42: Sadrma pisma je govor, ba kao to je pisana re
sadrina tampe, a tampa je, opet, sadrina telegrafa;
str. 54: .Sadrina' piisanog ili tampanog tiva je govor;
str. 371: Sadrina tampe je knjievni diskaz, kao to je
sadrina knjige govor, a sadrina fiilma roman. Televi-
zija i govor su hladna optdlav dok su film, tampa i
pisana re vrui.
16 Slobodan orevi
odnosno nejednako zagrejanih formi, da njihovo zdru-
eno dejstvo to e rei, dejstvo televizije ne mo-
ze biti drukije doli mlako. Te kad bismo se, shodno
ovom isto Mkovnom prikazu odnosa sadrine i forme
na primeru nekolikih optila (a likovno je za Mak-
luana anatema, proizvod gutenbergovske tehnologije),
zapitali, jezikom narodne pripovetke, gde se nalazi ju-
natvo televizije, odgovor bi bio dui, ali iscrpan; ima
jedna azdaja, u adaji boravi vepar, u vepru stanuje
zec, u zecu zivi golub, a u golubu vrabac pa vi koji
postavljate glupa pitanja... dri' vrapcal Ja neu da
kaem da je kvintesencija televizije govorna re, ali
Makluan moe i vie, jer tvrdi da je njena kvintesenci-
ja dodiir (preterivanje, uostalom, za njega nikad nije
naodmet). Vzgred budi reeno, za perspektivu po
Makluanu, proizvod tiska ima primera i u narodnoj
knjievnosti, i pre Gutenberga.
Osnovna funkcija jednog optila, ui Makluan, sa-
stoji se u uskladitavanju i ubrzavanju obavetenja.
Pa u nastavku dodaje: Jasno je da uskladititi znai
pospeiti, jer ono to je uskladiteno takoe je i pri-
stupanije od onoga to se mora sakupiti24. Sad, iako
se moze rei da i magacin u kakvoj robnoj kui i ku-
tija za iice slue u svr.hu uskladitavanja, kazati da
je kutija za ffice magacin svakako bi znailo upotre-
biti hiperbolu. Uprkos otprilike takvom odnosu iznieu
zapremine, nosivosti jedne vrue i jedne hladne
forme, on i ovu drugu naziva optilom, bez 'ustruava-
nja tvrdei da je i njena osnovna funkcija uskladi-
tavanje i ubrzavanje obdvetenja. Ne samo to, me-
utim, hladno optilo ne moze bogzna ta uskladiliti
24
Isto, str. 207.
Forma unutranja, otvorena i zatvorena 17
nego su i uskladitena obavetenja uzajamno nepove-
zana, pa gledalac televizije (koga Makluan uporeduje
s ekranom, jer uestvuje u gradnji slike, za razliku od
gledaoca filma, koji je. uporeen s kamerom iako
bi obrnuto poreenje bilo podjednako osnovano, ali
manje uzbudljivo) mora da ih povezuje dakle, da
dopunjuje ono to nedostaje po emu podsea, veli
Makluan, na gledaoca hladne umetnosti Orijenta,
koji postaje umetnik, jer mora sam da uspostavi sve
veze25.
Np mo.e biti da ovoj protivrenosti unekoliko
umanjuje teiinu Makluanovo miljenje da je proces
Sticanja znanja vaan koliko i samo znanje26? U tom
bi nam sluaju hladna optila davala proces, a vru-
a proizvod, jer proces valja odvojiti od proizvodaP.
I onda bi Gutenbergovu galaksiju i Poznavanje opti-
la knjige koje Makluanovu krilaticu optilo je po-
ruka i nehotice izvrgavaju u optilo je poruga
trebalo da itaju samo nepismeni seljani iz tropskih
predela svetskog sela. Ostalom ivlju, koji od jednog
pisca ne oekuje samo proces i izazov, preporuujem
da ostane na Mehanikoj nevesti, kako se ne bi pre-
hladio.
ODBRANA POEZIJE U DOBA POSLE TISKA
Na str. 31 Kontrablast(oderma) Makluan kaze da
njegovu parolu optilo je poruka mnogo bolfe izra-
zava tvrdnja da svaka tehnologija stvara novu sredinu.
23
Isto, str. 28.
26
11
Ito, str. 58.
Gutenbergova galaksija, str. 5960. Rashlaena ver-
zija jedne vrue miisli koju Makluan tu iznosi moe se
nai u Poznavanju optila, str. 103.
18 Slobodan ordevi
Medutim, radi razjanjenja te parole on je pojam sre-
dine uveo jo u predgovoru treem izdanju Poznava-
nja optila, po svoj prilici razraujui jednu definiciju
sredstava optenja iz Gutenbergove galaksije, gde veli
da su ona prostorne forme, dok su naa ula pro- sveta i veka.19
stori.n Prelomljena kroz prizmu sredine, njegova baj-
ka o sadrini i formi glasi sada ovako:
Bila jednom jedna sredina. Kako nije imala roda
ni poroda, ona die ruku na sebe i tako naini vie
antisredina. I gle uda! U svakoj toj antisredini (teh-
nologiji ili optilu) sredina je mogla da vidi svoj lik.
Poto je dotad zamiljala da je najlepa na svetu, ono
to je videla u tim ogledalima nije joj se bogzna kako
dopalo. Zato ona stade da guta antisredine i proguta
sve sem umetnosti, filozofije i nauke, mislei da e joj
one, jer se razlikovahu od tehnologija, ipak bolje po-
sluiti. Najpre ih ]e dobro uglaala da su se sve cak-
lile, a onda je obukla svoje nedeljno ruho i stala preda
njih. Ali hoesl Slika koju je ugledala ne ispade nita
bolja od preanje. Zato sredina i njih proguta pa
naini erzac-antisredine. A erzac ko erzac. Dugo je sre-
dina pametovald kako da sebe uveri da je najlepa na
svetu, ili bar u svojoj sredini. Nema druge, ree ona
u sebi jednog dana, nego da se sama stvorim anti-
sredina a da ove erzace pretvorim u sredinu. Re-
enouinjeno. I nova antisredina, a stara sredina,
zagleda se duboko, duboko u sebe. Slika koju je
tada ugledala bila je takva da se ona prosto ska-
menila i postala umetnost, to e rei ogledalo za
nove sredine, koje su sad same nastafalea da ona
nije znala ni zato ni kroto. I, kao to biva, nove
sredine nisu trpele staru sredinu, verujui da im
28 Str. 59.
Umetniki alibi Marala Makluana 19
ona iskrivljuje lik. Stoga stadoe da je kinje i mrc-
vare. V tom poslu bi ih i starost zatekla, pa su i same
postajale stare sredine za nove, koje su i dalje nicale
ko peurke posle kie. I tako e to da iraje dok je
Ukratko, pojam sredine samo poveava zbrku u od-
nosu izmeu sadriine i forme, umesto da je otkloni,
radi ega je i uveden. Sada imamo ne dve nego tri ne-
poznate. Kao tehnologija, sredina je, reklo bi se, for-
ma. No sadrina sredine takoe je sredina, stara dodu-
e, a ova je, opet, forma. Obrnuto, sredina je i sadri-
na, koja je, uz to, forma. Mogle bi se, znai, postaviti
sledee jednaine: sadrina = sredina; forma = sre-
dina; sredina = sadrina ili forma; iz ega sleduje:
sadrzina = forma ili sadrina; forma = sadrina ili
forma; sredina == forma ili sadrind; odakle: sadri-
na = sadrzina; forma = forma; sredina = sredina.
Ekoloki30 pristup opstilima, kako ga Makluan nazi-
va, ne razlikuje se bitno, dakle, od njegovog ranijeg,
estetikog pristupa. No posledice su, izgleda, porazne,
osobito kad.a se uzme u obzir da je umetnost, po nje-
govoj definiciji, i sredina i sredtvo za prouavanje
sredine, da je i vidljiva i nevidljiva, dok je tehnologija
kako istiskivanje Ijudske svesnosti u sredinu, tako i
29
Poznavanje optila, str. 3033; Stem, nav. delo, str.
273, 281, 285; Stern, Conversatiaris with McLuhan, Enco-
unter, sv. XXVIII, br. 6, str. 56; Kontrablasi(oderm), str.
14, 22, 3031, 52, 134, 143; Marshall McLuham and Quentm
Fiore, War and Peace in the Global Village, Bantam BOoks,
Lnc., Njujork, 1968, str. 17, 177178
30
Kontrablast(oderm), str. 33. U Razgovorima s Mak-
luanom (str. 33) on upotrebljava termin strukturalni,
oito imajui na umu istu vrstu pilistupa.
20 Slobodan orevi
istiskivanje arhetipskih formi nesvesnog u drutvenu
svest.31 To je ve delinquentia poettiea.
Iako u Gutenbergovoj galaksijd upozorava da je
fonetski alfabet krivac i za zabludu o sadrini (str.
301), a u Kontrablast(odermu) da ta iluzija potie olu-
da to je jedno optilo unutar drugog ili jednovreme-
no s njim (str. 24), Makluan bez sadrine, kako sam
pokuao da pokdzem, ne moie, i zato se na slazem s
ocenom da je on kraj'nji formalistP- Na str. 5354
Poznavanja optlila on kae: Jer 'sadrina' kakvog op-
stila nalik je na soan komad mesa koji lopov nosi da
bi odvratio panju psa uvara umaP Dejstvo opti-
la posiaje snano i duboko upravo zbog toga to mu
je kao 'sadrina! dato jedno drugo optilo. Sadrina
nekog filma jeste kakav roman, komad ili opera. Dej-
stvo filmske forme nije povezano s njenpm program-
skom sadrinom. 'Sadrina' pisma ili tiska j.e govor,
ali italac gotovo nimalo nije svestan ni tiska ni go-
vora. To mestd nas ovde ne zanima zbog toga to
pas uvar gotovo i nije svestan mesa koje mu
se nudi, iako bi trebalo da mu ono odvrati panju
(tu, izgleda, Maktuah vie ne zna dd li je meso forma
ili sadrina, pa ga nudi itaocu u oba smisla), nego
31
Stern, Makluan vru i hladan, str. 273; Konira-
blast(oderm),
32
str. 31.
Northrap Frye, The Crdtiical Path: An Eslsay on the
Social Context of Literarv Crliticism, Daedalus, prolee
1970,33 str. 273.
Up. T.S. Eliot: Glavna svrha 'znaenja' kakve pes-
m e . . . moe s e . . . sastojati u zadovoljavanju jedne navike
aitaoeve, u amajavanju i smirivanju njegovog uma dok
pesma deluje na njega: maltene kao to je zamiljeni lo-
pov uvek snabdeven parencetom ukusnog mesa a psa u-
varkuu (The Use of Poetry and the Use of Criticism,
1933).
Umetnieki alibi Marala Makluana 21
zbog toga to predstavlja jo jedan primer, vrlo indi-
kativan, Makluanove upotrebe pojma sadrine kao sred-
stva za nudu. Proirujui svoju parafelu izmedu te-
hnologije i umetnosti, on optilima pripisuje dva bitna
svojstva umetnosti izmiljanje i tvorenje,^ ali ih ne
vezuje za njihovu formu shvaenu kao dejstvo (dej-
stvo bi jo i mogio da bude tvoreno, ali izmiljeno ni-
kako), ve, oigledno, za neto drugo; istina, on to
neto drugo naziva slikama, ali videemo da posredi
nije nita tree nego sadrina, s mesom ili bez njega?5
U odgovor na albu jednog konvencionalnog kri-
tiara da neka moderna optila stvaraju nestvaran
svet 'tobonjih dogadja', Makluan u Poznavanju op-
tila kaze da ta tobonost ili fiktivnost vazda proima
optila, ne samo ona skoranjeg porekla (str. 268). U
Ratu S miiru u svetskom selu nailazimo na ove rei:
Igre su mode isto onako kao to su to haljine, jer
ulni ivot jednog drutva ukljuuju putem oponasa-
nja i fikcije (str. 168). A zanimljiva je i njegova izjava
na francuskoj televiziji, prenesena u pariskom Mon-
du (od 1617 jula 1972, str. 5), da za nas stvarnost
dogaajd odreduju optila... Slike proizvedene ojjti-
lima su prividi, ali autentini prividi... Danas optila
i novine stvaraju fikciju. Jedan broj dnevno...... koji
se odmah baca. Nita naroito na prvi pogled. to
se tie samog oksimorona autentini prividi, jo je
Englez Robert Herd u drugoj polovini osamnaestog
veka branio izmiljaje u poeziji kao asne obmane,
34
V. npr. W.K. Wimsaitt, Jr. and Cleainth Brooks, Lite-
Criticism: A Short History, Londion, Routledge ,and
Kegan 35
Paul, 1957, str. 753, d1 Velek/Voren, nav. delo, str. 44.
Da je u ptitanju forma, Maklualn bii o izmdljenom ili
lanom mogao da govori isamo ffiguratiivno, kao kada kae
da zakret svakog sredstva optenja kudlikamo vie iskriv-
ljuje nego namerna la /Kontrablast(oderm), str. 119/.
22 Slobodan orevi
ponavljajui jednu misao sofista Gorgije.35 Ali kada
navedeno mesto uporedimo s jednim drugim, gde Ma-
kluan takoe govori o novinama, videemo na ta on
cilja. Evo tog drugog mesta: Moda se dejstvo tele-
grafa, kao i kasnijih optila, sastoji u ruenju pregrada
izmeu naeg unutranjeg i spoljanfeg sveta, pa ita-
lac prihvata novine ne toliko kao veoma patvorenu
sliku, koja odgovara stvarnosti, koliko tei sadrzinu kao formu i artefakt kao sredinu.42 Pri tom
da ih prihvati kao samu stvarnost. Moda je to dejsivo
u tome da optila zamene stvarnost upravo u meri
u kojoj postaju virtuozi realistikog detalja.31 To mo-
da je puka retorika, meutim, jer je Makluan ve
izjavio, bez i najmanje virtuoznosti za realistiki de-
talj, da su nova optila zamenila prirodu i stvarni svet.
On e, istini za volju, izjaviti i da je umetnost zameni-
la prirodu,** ali je oigledna implikacija da je savreme-
ni korisnik novih optila u poloaju Don Kihota za ko-
ga su televizijske vetrenjae divovi, dok za umetnost,
i pored njene prirodnosti, Makluan veli samo da je
predmet najdubljeg ispitivanja39 kada prestane da
bude deo svakodnevnog iivota (realistiki detalj?).
Poput modernih knjievnih teoretiara, i Makluan
izjednaava umetniko izmitjanje s tvorenjem. Veli da
je tampa svakodnevna akcija i fikcija ili satvorena
stvar, a sdtvorena je od maltene svega i svaega u zajedni-
ci.40 Naravno, fiiotiio < fingere. Ali ne fingira jedino op-
tilo, jer i gledalac ili slualac tvori odziv na situaciju
36
J.W.H. Atkms English Literary Criticism, llth and
18th Centuries, Methuen and Co., Ltd., London, 1951, str.
222. 37
38
Kontrablast(oderm), str. 125.
39
Isto, &tr. 14, 52, 134.
40
Isto, str. 63.
Poznavanje optila, str. 268.
Umetniki alibi Marala Makluana 23
koja je,uglavnom,njegovfikcijskiizum,pa je, sledstve-
no, optenje gotovoisto to i tvorenje (izmiljanje!?), od-
nosno misterijd optenja je vestina [umetnost?] tvore-
nja.*1 Neka bude. Da vidimo sada kako e od tog klina
Makluan sebi skuvati orbu i pokusati je ne trepnuvi.
Proces, artefakt, sadrfinu i formu pomesae sa sredi-
nom i dobiti proces kao sredinu, artefakt kao proces,
e jo ispasti i demokrat, jer kae: Reklo bi se a mi
umetnou nazivamo speciijalistlike artefakte za poja-
avanje Ijudskog opaanja. Od renesansa naovamo
umetnosti postaju povlaena sredstva opaanja za ma-
lobrojne, a ne sredstva sudelovanja u zajednikom -
votu, odnosno sredini. ini se da se ta faza sada okon-
ava, izuzev to mi taj povlaeni artefakt proirujemo
poglavito na samu sredinu43. Klin je, znai, ostao u or-
bi, a tako je i moralo da bude: Optenje, stvaralatvo
i rast javljaju se skupa, ili se uopte ne j'avljaju.44 Da
ne zaboravim samo da primetim da sada umetnost kao
antisredina nista ne gubi prelazei u sredinu i da taj
njen prelazak nije vise ne znam ije nego nase roeno
delo. I da se taj prelazak zbiva upravo u Irenutku kada
je antisredina neophodnost ako eiimo da izbegnemo
sudbinu riba koje ne znaju u kakvom elementu ive
ako elimo da znamo ta smo i ta inimo.45
41
Stem, Makluan vru i hladan, str. 284.
42
Na istr. 30 Kontrablast(oderma) Maikkian nas ubeuje
da je sredina proces a ne sadratelj, ddk na str. 3637
Rata i mira u svetskom selu tvrdi da su nove obavetajne
sredine vid odee.
43
Kontrablast(oderm), s,tr. 3032.
44
Stem, Makluan vru i hladan, str. 159.
45
Rat i mir u svetskom selu, str. 175, 177.
24 Slobodan ordevi
Harold Rozenberg kae, u ovoj knjizi, da je umel-
nik glavna linost u Makluanovom svetu, u stvari
jedino lice koje on izdvaja iz mase apsorbovalaca op-
tila. Grdno se Rozenberg vara. Umetnik je tu Mak-
luanova glavna dvolinost, jer u njegovom svetu nema
za umetnost mesta, bar ne onakvog kakvo Makluan
hini da joj pridaje, bar ne za onakvu kakvu uobiaja-
vamo da obeleavamo tim poasnim terminom. Ne bih
rekao da je Makluanova proza vierazinska,*6 ali ka-
da on govori o umetniku i umetnosti dvorazinska
jeste.
Na jednoj razini umetnost funkcionie u okviru
obrazovanja, ija je sutina civilna odbrana od op-
tilnih padavina.*7 Razvijajui Paundovu tehnoloku
metaforu da su umetnici antene rase,4S Makluan ka-
e: Kako kao skladite ostvarenih vrednosti, tako i
kao antene nove svesnosti i otkria, umetnosti omogu-
uju Ijudskoj svesti da bude i jedinstvena i obuhvat-
na... Naspram te jedinstvene Ijudske svesti stoji je-
instvo modernog sveta kao proizvod ne drulveni ne-
go tehnoloki, pa umetnike tehnike pruaju najdra-
gocenije srestvo uvida u stvarni pravac naih kolek-
46
Up. Stern, Makluan vru i hladan, str. 285: No
kada sednem da piem o komplikovanim problemima, ko-
ji se kreu u nekoliko ravni, ja namerno prelazim na vie-
raztasbu prozu. To je umetnioka fforma... Uravnioteite
to s njegovom izjavom na str. 274 da knjievna forma
zbilja niije prilagoena jednovremenosti i strakturalnoj
svesnosti.....
47
Gutenbergova galaksija, str. 294; Poznavanje oplila,
str. 48
248.
Literary Essays of Ezra Pound, Edlited with an In-
troductiion by T.S. EliOt, Faber and Faber Ltd., London,
1960, str. 58.
Umetniki alibi Marala Makluana 25
tivnih ciljeva. Obrnuto, umetnosti mogu da posianu
jedno od osnovnih sredstava drutvene orijentacije i
samokritike.49 Na jednom drugom mestu on e se,
kako izgleda, odrei uskladitavanja vrednosti kao fun-
kcije umetnosti, naglaavajui da je njena uloga zi-
va, tekua i da se sastoji u istraivanju sredina, koje
su inae nevidljive.50 A u tom svojstvu on definie
umetnost kao antisredinu, odnono kao radarsku sre-
dinu ili sistem za blagovremeno upozorenje na pred-
stojee promene u tehnologiji i drutvu, koji omoguu-
je da se te promene, to jest nove sredine, opaze pre
nego to ponu da deluju na pojedinca i drustvo. Ume-
tnost nije vie povlaena hrana za elitu; ona pr.ed-
stavlja neophodnu obuku iz opaanja i u tom smislu
je izuzetno vana za prouavanje i kontrolisanje op-
stilnih dejstava; ta kontrola se ostvaruje pomou pre-
dupreivanja narednog udarca koji e nam zadati na-
e sopstvene produene moi, jer je umetnik odvaj-
kada u stanju da izbegne siledijski udarac nove teh-
nologije... kao i da potpunom svesnou odbije ta-
kvo nasilje, odnosno pomou prilagoavanja buduim
situacijama, , jer danas elektronika i automatizacija
obavezuju svakog da se prilagodi golemoj svetskoj sre-
dini kap da mu je ona rodni grad. Umetnik je jedina
osoba.koja ne upnie pred tim izazovom.. .S1
Za Makluana je, dakle, funkcija umetnosti izraztfo
utilitarna. On doputa upotrebu samo onih njenih pro-
49
Mehanika nevesta, str. 87.
50
Stenn, Makluan vru i hladan, str.-285.
51
Poznavanje optila, 31, 33, 106, 107; Rat i rnir u svet-
skom selu, 1112. Na str. 20 ove druge knjige Makluan se
poziva na istonjako shvatanje umetnosti kao osnovnog
obliika prilagoavanja sredM, istiuoi ,da je-u zapadnom
svetu umetaifc.,. donedavno bio toinae i izgnaaik,
26 Slobodan orevi
izvoda koji pojaavaju opaanje naih tehnologija, kao
i njihovih psihikih i drutvenih posledica.52 No kada
o toj temi govori, on se, kao to i navedeni primeri
pokazuju, izraava sasvim uopteno. Utisak je da on
funkciju umetnosti zamilja po uzoru na funkciju na-
oari, koje takoe pojaavaju opaajnu mo, te da
umetniko dejstvo ima za. njega vie veze sa fiziolo-
gijom nego sa psihologijom. Njegove opaske o psiho-
lokom dejstvu umetnosti najee su sasvim usputne.
Najvie ih je u poglavlju o igrama u Poznavanju opti-
la. Tu on kafe, na primer, da umetnost nije samo ig-
ra5i, kao to e rei da ni igre nisu samo igra, a o
psiholokom dejstvu umetnosti govori kao o nekoj vr-
sti katarse, i to posredno, poto su mu tema igre kao
popularna umetnost. Ali i tu on katartikoj razonodi
kakve igre odluno nadreuje uputstva za ivot.5*
Za istu, nekatartiku razonodu ne ostaje mesta u Ma-
kluanovom shvatanju umetnosti, sem ako joj utoite
ne prui ve dobro nam znani soni komad mesa, od-
nosno prividna programska sadrina,55 koja zabavlja-
jui kri put formi, slino uenju renesansnih poeti-
ara, samo to oni i dulce i utile povezuju sa sadri-
nom pesnikog dela.56.
No vratimo se na utile. Govorei o ulozi umelno-
sti u zatiti od psihikih i drutvenih posledica delo-
vanja optila, Makluan ima u vidu as umetnike pro-
izvode uopte, bez vremenskog odreenja, a as samo
52
53
Poznavanje optila, str. 33.
Isto, str. 300.
*55 Isto, str. 295297.
56
Iisto, str. 301.
V. dr Miroslav PantS (prfc),- Poetika humanizma i
renesanse, Prasveta, Beograd, 1963, sv. I, str. 5859.
Umetniki alibi Marala Makluana 27
proizvode moderne umetnosti. Isto tako, on svest o
takvoj ulozi umetnosti prikazuje i kao davnanje i kao
savremeno saznanje. Evo j'ednog prvmera za ovo dru-
go: Oboleti a nemati simptome bolesti znai biti
imun... Danas poinjemo da oseamo da bi nam ume-
tnost moda mogla pruiti takav imunitet.51 Za tu ne-
doslednost Makluan ima i te kako dobar razlog, jer
bi tvrdenjem da umetnost oduvek funkcionie kao od-
brana od tehnolokih dejstava zadao teak udarac svo-
joj filozofiji istorije, bas kao to bi ga tvrenje da j'e
to funkcija iskljuivo moderne umetnosii obavezalo
da tradicionalnu prirodu umetnosti odvoji od njene
moderne funkcije, to ak ni Makluanu ne bi bilo
lako, osobito zbog toga to operie nekim vrlo tradi-
cionalnim pojmovima o umetnikoj deiatnosli. Reci-
mo, umetnost je za njega proricanje. Radi predupredi-
vanja dejstava tehnologije, odnosno prilagoavanja
njima, potrebno ih je najpre predvideti, a umetnik
hvata poruku kulturnog i tehnoloskog izazova deceni-
jama pre no to taj izazov izvri preobraavajui uti-
caj. Zatim gradi modele ili Nojeve kovege da bi se
suoio s predstojeom promenom.5% Pojam umetnika
kao proroka i umetnosti kao proricanja podrazumeva,
naravno, verovanje u neku vrstu inspiracije, ali Mak-
luan ne pominje ni furor poeticus ni ta slino. Kae
jedino da umetnik ima apsolutni sluh za svoje vre-
me,59 to nas ne odvodi dalje od poetka, ako nas
i do poetka dovodi. Ali Makluan zato ne stedi rei
kada velia umetnika: ovaj' je u Mehanikoj nevesti
57
Poznavanje optila, str. 82, 83, 105.
58
IstO, str. 105, 254, V. etr. 33, 106107. V. isto tako
Rati59 mir u svetskom selu, str. 180.
Komtrablast(oderm), str. 63.
28 Slobodan oraevi
kulturni heroj (str. 75), u Poznavanju optila strunjak
za promene u ulnom opaianju i za suoavanje s da-
nanjom stvarnou (str. 54, 112), u Kontrablast(oder-
mu) jedina osoba, izuzimajui dete, sposobna za opa-
zanje hevidljivih tehnolokih sredina (str. 33).
Ipak, umetnik je pre svega tvorac. U vezi s tim
njegovim svojstvom je Makluanov ambivalentni stav
prema podraavanju. S jedne strane, on mu suprotstav-
Ija tvorenje: mehaniko saobraavanje, ne imaginativ-
no tvorenje, vladae u umetnostima i naukama, u po-
litici i pbrazovanju, sve do naeg vremena, kada su,
posle pronalaska fotografije, pesnik i romansijer, kao
i slikar, morali da obrate panju na one unutarnje
gestove duha pomou kojih' ostvarujemo uvid i -
u kojih ivorimo sebe i svoj svet. Tako je umetnost
prela sa spoljnjeg saobraavanja ,na unutranfe tvo-
renje. Umesto da opisuju svet saobraen ve pozna-
tom nam svetu, umetnici su se latili prikazivanja stva-
ralakog procesa kako bi publika sudelovala u nje-
mu.1 U Ratu i rniru u vetskom selu, medutim, Ma-
kluan je neto blai: Od poetaka pismenosti pa sve
do sada umetnost je uglavnom smatrana za predstav-
Ijanje, neku vrstu saobraavanjd unutranje i spolja-
sredirie. Primitivni oVek i poslepismeni ovek sla-
u se da Je umetnost tvorenje i da utie na univer-
zum (str. 92). Tu imamo posla s dve stvari. Prvo, Ma-
kluan govori o istoriji umetnostij pokuavajui da je
o Gutenbergova galaksija, str. 318; Poznavanje optila,
str. 247248; v. Rat i mir u svetskom selu, str. .177.
Umetniki alibi Marala Makluana 29
podeli na tradicionalnu modernu i tako prikrije,
bar delimino, onu nedosiednost o kojoj je maloas
bilo rei; nema potrebe dokazivati da on tu vie kri-
votvori no to tvori. Drugo, Makluan nita manje ne
krivotvori ni istoriju estetike, jer ve kod Aristotela
teorija umetnikog podraavanja dobija obrt koji uka-
zuje da je pesnik, na primer, s pravom nazvan podetes,
tvorac. Kao to, u naelu, podraavanje nije nesaglas-
no s predstavljanjem, tako ono nije nesaglasno ni s
tvorenjem ili samoizraavanjem (ukljuujui prorica-
nje). Fidija je, po Plotinu, vajao statuu Zevsovu ne
prema nekom modelu ve prema njenoj formi u svom
duhu.61
S druge sirane, Makluan ne samo preutno nego
i izriito pristaje na umetnika kao podraavaoca i ume-
tnost kao podrazavanje, to jedino svedoi o tome da je
njegov pokuaj periodizacije istorije umetnosti neza-
snovan i da je motivisan njegovom potrebom za zata-
kavanjem protivrenosti u vlastitom pristupu. Ako
umetnik tvori ive modele situacija koje jo nisu sa-
zrele u drustvu uopte,62 onda on, kao vidovnjak, mo-
ra imati podjednako ivu predodbu o njima, pa kada
njihove modele tvori, on u stvari tu predodzbu podra-
zava; a podraavajui tako, on tvori, jer, kako bi to
Plotin rekao, dopunjuje prirodu tamo gde je ona manj-
kava. Opet, govorei o igrama, Makluan pominje Ari-
stotelovo shvatanje drame kao mimeze i retoriki se
pita zar ono savreno ne vai za sve igre, ples i za-
bavu (igre su, da se ne zaboravi, za Makluana umet-
61
V. Richard McKeon, Critioism and the Con-
cept of Iimtataon in Anfciquity, R. S. Crane (ed.), Critics
and 62Criticism, Ancient and Modern, iifcago, 1952.
Poznavanje optita, str. 302.
30 Slobodan orevi
nike forme); tu on prihvata i mimezu kao puko pred-
stavljanje jer da bi zabava igre bile prijatne, mo-
raju prenositi kakav odjek svakodnevnog ivota. Jo
izriitije, on kae i da , poput igara, umetnost... neku ulogu u svesnom prilagoavanju pojedinca i drv-
postala mimetiki odjek stare magije potpune uklju-
enosti i donela olakanje od nje.63 Uslovno uzev, umet-
niko tvoratvo je Makluan istakao definicijom ume-
tnosti kao specijalistikih artefakata i antisredine,
a podraavalatvo definicijom umetnosti kao izrade
modela bilo anticipiranih ili ve postojeih situacija.6*
Za Eliotovu pesniku tehniku, recimo, on kaie da je
neposredna primena metoda populamog mreinog ko-
la radio-cevi na oblikovanje i kontrolu znaenjskog na-
boja.65
To je jedna razina Makluanovog izlaganja. Obra-
timo sada painju ta on kaie na drugoj.
Od tehnologije se braniti? Pa mi smo ve navi-
knuti na skladno delovanje umetnosti, ulnih kanala
i optila, a ova poslednja i te kako blagotvorno delu-
ju u smislu uobliavanja nae najintimnije samosve-
sti66 A onda, predvianje tehnolokih promena i up-
ravljanje njima nemoguni su jer te promene su, bra-
te, sloieneP Kakva umetnost!? Imuniteta od dejstava
63
Isto, str. 295; 296; v. 342, gde govori o vaspostav-
ljianju glasovnog, slunog i mimetikog eveta, potisnutog
tampanom rei.
64
Kontrablast(oderm), str. 32; Poznavanje optila, str.
31. 65
Kontrablast(oderm), str. 50.
<* Isto, str. 122, 131.
67
Isto, istr. 116: Svaika promena sredstava optenja
izaziva lanac reviolucionarnih posleddoa ma svakoj razM
kulture li politike. Zbog isloenosti tog procesa su predvia-
nje ii upravljanje nemogum.
Umetniki alibi Marala Makluana 3]
optila nema, a ako ba hoete da se borite protiv jed-
nog optila, onda to moiete initi samo drugim opti-
lom (podignite tele na radio). Ne, ne, ima umetnost
tva ovekovim produecima, ali nemojmo preterivati.
Evo kako bi njen udeo u tome trebalo formulisati:
U istoriji kulture oveanstva ne postoji nijedan pri
mer svesnog prilagoavanja raznih inilaca linog i
drutvenog ivota novim produiecima, izuzev slaba-
kim i perifernim naporima umetnika.69 Antena, anti-
sredina, anticipacija same hiperbole! t/ Poznavanju
optila lepo stoji da su umetnici u svojoj umetni-
koj igri otkrili... ta se stvarno zbiva, te otud izgle-
da da idu 'ispred svog vremena' (str. 302). Uostalom
i nae tehnologije su pokolenjima ispred naeg mis-
lienja.70 I ako neto olakava posao umelniku, onda
6
Poznavanje optila, str. 398: Tema ove knjdge je.da
se ak ni najjiaisnijim poznavanjem osObite snage, jednog
optdia ne moe predupreditd uobioajeno 'dovravanje' na-
ih uia, koje nas nagoni na usaglaavanje s pruenim ob-
rascem doSvljaja... Da bi se odupro televiziji, dakle, o-
vek mora posedovatd protivotrov srodnlih optila poput tiis-
ka. Up. Stertn, Razgovori s Makluainom, str. 56: Ideja o
imunitetu od sredina, i to sreddna stvorenlih optilima
pod uslovom da se ovek usredsreuje ina uzvienu sadr-
inu jdste iluzija koju gaje u knjievoim krugovima.
Poznavanje optila, str. 105; v. Rat i mir'u svetskom
selu, str. 8990.
70
Stem, Razgovori s Makluaoom, str. 58; up. Pozna-
vanje optila, str. 106: Jer u jdektrino doba nema vie
nikakvog smisfe gOvoriti o tome da je umetnost ispred
svog vremena. I naa tehnologija je ispred svog vremena,
ako ceoiirno po tome da smo u stanju da razaberemo n.je-
nu pravu prirodu.

Slobodan orevi
32
su to one: em mu daje nadahnuei gradu11 em ga,
bome, zamenjuju.
Na osnovu ega? Pa na osnovu toga to tvore mo-
dele situacija, to simuliraju (ili podraavaju),12 a to je
hitria odlika umetnosti (bie da je i nauke}13. (Uzgred
budi reeno, i same tehnologije su, kao ovekovi pro-
duzeci, simulacije, odnosno ishod simuliranja; u tom
smislu, kao produetak svesti, i umetnost je ishod si-
muliranja ili simulacija svesfi.J74 A i na osnovu toga
to je njihovo dejstvo ravno dejstvu umetnosti, ako ne
i blagotvornije. Makluan veli: Tehnologije poinju da
vrse funkciju umetnosti po tome to u nama bude svest
o psihikim i drutvenim posledicama tehnologije.
Pa dalje: S produavanjem samog zivcanog sistema
kao nove sredine. sredine elektronskih obavetenja, po-
stao je mogu nov stupanj kritike svesti. Takva kriti-
ka svest u zapadnom svelu u vidu kritika ulnog
ivota izraenog u nasim sredinama, i u vidu zapaanja
razlika u njemu ranije je bila podruje jedino ume-
tnikovo (perifernb podruje?). Najzad: Sada se Lako
71
Rat i mir u svetskom selu, str. 90: Takozvana ma-
sovina optila pruaju nova gradiva za umetnika, ald manj-
ka razumevanje. Ko je, onda, kriv umetraiku to ihu na-
pori ostaju periferni i slabaki? O uticaju novinske
strane na simbolizam i nadrealizam v. Pomavanje optila,
str. 272. Iz tog i slinih primera za delovanje tehnologije
na umetnost sledi da ova moe, u najboljem sluaju, da
bude72 kasno a ne blagovremeno upozorenje.
Da Makluan simuliranje d podraavanje upotreb-
ljava kao sinonime potvruje i njegov opiis modemdh ui-
la kao podraavalaca velike moi koji su potisnuli uio-
Uikog nasitavnika {Kontrablast(oderm), str. 134].
73
Poznavanje optila^ str. 302, 303; Rat i mir u svet-
skom selu, str. 168169.
74
Poznavanje optila, str. 37, 300.
Umetniki alibi Marala Makluana 33
da videti da je jezik masovno optilo oduvek, ba kao
to su nova optila novi iezici, od kojih svaki posedu-
je vlastitu jedinstvenu gramatiku i estetske oblike.15
Po ovome bi se dalo zakljuiti da je svako optilo po-
sebna umetnost, dli to sada nije vano. Vano je da se
Makluan ne ali i da su razlike izmeu tehnologije i
umetnosti, ako ih uopste ima^ neprimetne. Jer i ume-
tnost, poput igara ili populamih umetnosti, i poput
sredstava optenja, poseduje mo nametanja vlasti-
tih pretpostavki dovoenjem Ijudske zajednice u nove
odnose i poloaje.16 Ili: Sva nova optila, ukljuujui
tampu, jesu umetnike forme, koje, poput ,
imaju mo nametanja vlastitih pretpostavki.11 Na je-
dnom mestu u Kontrablast(odermu) on kae neto to
bi se moglo protumaiti i kao nadmo tehnologije nad
umetnou (na ta ukazuje i malopre pomenuti nov
stupanj kritike svesti): Kao produeci naih tela,
orua i tehnologiije daju nam nov oslonae i novu sna-
gu opaarrja i akcije (str. 39). Pa ide i korak dalje
nazivajui te produetke tehnolokom umetnou ili
umetnou optenja.
Makluan govori i o delovanju pojedinih vidova te-
hnoloke umetnosti. Mini-suknja, javlja se, primerice,
kao antisredina, u stvari antisredinski gest, reprogra-
mirajui na ulni ivot tako to mu daje plemenski
obrazac taktilnosti i ukljuenosti.19 Moda (mini-suk-
nja nije moda, ve povratak plemenskoj nonji) hita,
75
Isto, str. 31; Rai i mir u svetskom seiu, sfa\ 20;
Kontrablast(oderm), str. 84.
7
Poznavanfe optila, str. 31.
77
78
Kontrablast(oderm), str. 52.
79
Iistb, str. 53, 90.
Rat i mir u svetskom selu, str.T63, 164.
34 Sloboan, orevi
primerice, da popuni prazninu u naim ulima sivo-
renu tehnolokim pomacima.m List iz 1800. godine ve
je bio zbacio knjiki format s njegovog monopolisti-
kog polozaja u obuavanju navikama opaanja i rasu-
ivanja, primerice; a obrazac beskrajnotrane pro-
izvodnje s pokretnog sloga nije imao premca u, pri-
merice, oblikovanju amerikih navika opaanja.sl
ta pak ine igre? One, primerice, simuliraju jednu
situaciju posredstvom druge, i to pretvaranje itave
radne sredine u mali model jeste sredstvo opazanja i
kontrole pomou javnog obredaP- Ali uinak raunara
je besprimeran. U Gutenbergovoj galaksiji Makluan ka-
e: Menjanje naih ulnih odnosa, izazva.no pospolja-
njivanjem naih ula, nije situacija pred kojom treba
da budemo bespomoni. Sada se raunari mogu pro-
gramirati za svaku mogunu vrstu ulnih odnosa. A mi
onda moemo da tano oitamo kakve bi bile kulturne
pretpostavke u umetnostima i naukama prouzroene
iakvim novim posebnim odnosom kakav je proizvela
TV, na primer (str. 220). Prava funkoija raunara je,
u Ratu i miru u svetskom selu, programiranje i orke-
striranje zemaljskih i galaktikih sredina i energija
na harmonian nain. Vekovima je pomanjkanje sime-
trije i proporcije u Svifn tim oblastima stvaralo neku
vrstu univerzalnog stanja gra zbog nedostatka uzaja-
mne povezanosti medu njima. S iskljuivo zemaljs-
kog stanovita, programiranje sredine znai, pre sve-
80
Isto, str. 21.
81
Kontrablast(oderm), str. 75, 76.
82
Rat i mir u svetskom selu, str. 168169; v. Poznava-
nje optila, str. 303, a up. str. 302: Igre... prenose pozna-
to iskustvo u nove forme, bacajui liznenadnu svetlost na
mranu i mutnu stranu jstvari.
Umetniki alibi Marala Makluana 35
ga, neku vrstu konzole s koje e svetski termostaii da-
vati svekolikom ulnom ivotu obrazac koji doprinosi
ugodnosti i srei. Do sada je jedino umetniku bila pru-
ena prilika da to najslabanije ini (str. 8990). Ono,
pri tom e se neto i izgubiti, recimo dok ga jo
imamo govor, ali dijalog koji e se voditi meu
kulturama bie, dodaje Makluan, podjednako intiman
kao privatan govor, a ipak potpuno e ga se otarasiti.
Dijalog mini-sukanja? Neto slino, ali u zemaljskim ili
galaktikim razmerama, jer re, kao skladite obave-
tenja i oseanja, ve se povlai pred makroskopskom
gestikulacijom (str. 9091). Na drugom mestu u is-
toj knjizi Makluan zaokruuje apologiju raunara tvr-
dei da se cele sredine mogu programirati prema
ulnim preferencijama i potrebama itavih zajednica
(str. 179).
Razonodno obeleje optila naglaenije je od od-
govarajueg obeleja umetnosti. Izgleda da su ona naj-
zabavnija u ranoj i poznoj fazi korienja. Dok je bio
novo sokoalo, telefon je, kae Makluan, vise sluio
za zabavu nego za optenje, a fonograf je danas za mno-
ge igraka i uteha.u U Ratu i miru u svetskom selu veli
da se nove tehnologije ne koriste u obrazovne svrhe
pa ostaju iskljuivo na podruju razonode i igara (str.
149). No, kako je ve nagoveteno, i dulce je kod Mak-
luana prerueno utile, jer, kaze, tampa, radio i tele-
vizija takoe su stekli istu dimenziju razonode, ali,
kae, u meuvremenu krajnja razonoda postaje
83
O bezgovOirnom Btanju i zastarelostli govora v. Pozna-
vanje optila, istr. 122; Kontrablast(oderm), str. 38, 117, a
up. str. 13: U raunarsko doba govor se povlai pred ma-
kroskopskom gestikulacijom ili ineposredim povezivanjem
celokupmh kultura.
84
Poznavanje optila, str. 330, 339.
36 Sloboan orevi Umetniki alibi Marala Makluana 37

glavni oblik vodenja poslova i politike}5 O katarti- heroja: ... intelektualac vie nee usmeravati opaza-
koj razonodi igre ve je bilo rei. Makluan aiudira na nje i rasudivanje pojedinca, nego e istraivati i saop-
katarsu napominjui da telefonistkinje presluavanje tavati zamanu nesvesnost kolektivnog oveka. Inte-
traka s gadostima kojima ih zasipaju neki korisnici lektualac dobija novu ulogu, ulogu primitivnog, vidov-
njihovih usluga doivljavaju kao lekovitu razonodu i njaka, vatesa, ili heroja, - koji, to je nesaglasno, svoja
igru, to im pomae da sauvaju ravnoteu.*6 Najza- otkria krmi na komercijalnom tritu (str. 318
nimljiviji uput na tehnoloku katarsu je, meutim, 319). A jasniji ne moe biti.no. to je u svetlosti Mak-
ovaj: Trenutno i sveukupno opetovanje svih prolo- luanove definicije umetnika z'z Poznavanja optila:
sti i svih procesa omoguuje nam da zapazimo funkci- Umetnik je ovek iz ma koje oblasti, naune ili huma-
ju tih veitih povrataka kao funkciju proiavanja i nistike, koji shvata ta podrazumevaju njegovi postup-
preiavanja, koja itavi svet preobraa u umetniko ci i novo saznanje u njegovo doba. On je ovek inte-
delo. Re je o ubrzavanju procesa preobraaja kao gralne svesti (str. 106). Ako je prvi navod, iz iste. knji-
osobenosti elektrine tehnologije,a katarsa je prizvana ge skraenje, onda ovaj. drugi ne ostavlja ba. nikakr
upotrebom rei proisavanje i preiavanje, dak- vu perspektivu. ;-
le onih upravo termina na kojima poiva medicinsko, U. Kontrablast(oderma) Maktuan bldgosilja Tomasa
odnosno religijsko tumaenje aristotelovske katarseF Kuna zato to je, kaze, njegova knjigd Struktura naue-
Poto je tehnologija primenjeno znanje, Makluan niih revolucija premostila umetnosti' i naukii iznad
nastoji da utvrdi i paralelizam izmeu umetnosti i oekivanja : P. Snoua (str. 121), Sudei po Maklua-
nauke. Jedno takvo skraenje u Poznavanju optila noVom hopusu-popusu, ta uprija njeniu samom ne
prosto bode oi: Kao antisredina, umetnost poslaje treba. U svom sinkretistikom anosu on optuuje pi-
vie no ikad sredstvo za obuku iz opaanja i rasudiva- smenost i tisak za razdvajanje nauke i umetnosti, ma-
nja. Ona je, kao i uvek, smena i snobovska ako se nu- da to moe i da protivrei njegovom tvrenju da je
di kao potrodki artikal, a ne kao sredstvo za obuku tehnologijd u istof meri uobliiteij i nauke iumetnosti.ss
iz opaanja. Prouavanje optild namah otvara vratni- Bilo kako bilo,. tek on ne prestaje da ukazuje na para-
ce opaanja<f (str~ 31). Taj odlomak dpbija u jasnoi lelizam izmedu njih. Komepcija orkestracije Ijudskih
kada se povee s onimmestom u Gutenbergovoj galak- vetina, zanimanja i tenji... svojsivena je ne samo
sijii na kojem Makluan ulogu umetnika prenosi na in- simbolisfikpj umetnbsti ,ne:go i kvantnoj fizici i fizici
telektualca i njega opisuje kao vidovnjaka i (kulturnog) relativiteta, kaie on u Mehanikoj nevesti (str. 34), is^
tiui potrebu iznalaenja sredstava zaorkestriranje
umetnosti i nauka u najpunijem interesu ivota poje-
85
Isto, str. 339.
86
dinca i drutva. Kasnije e koncepciju orkestracije
Isto, sitr. 332.
M.Rat i mir u svetskom selu, str. 183. V. Monroe C.
Beardisley, Aesthetics from Classical Greece to the Present, 88
Gutenbergova galaksija, str. 98, 307.;
the Macmillan , Njujork, 1966, str. 6465.
38 Slobodan ordevi
zameniti principom mozaika, koji takoe omoguuje
diskontinuitet i beskrajnu raznovrsnostm, pa e se u
POznavanju optila pozivati na nelikovne, mozaike
strukture moderne umetnosti, poput onih moderne fi-
zike i obrazaca elektrinog obavetavanja (str. 404).
Posle svih tih paralelizama, bolje rei identifika-
cija, ne udi me to Makluan identifikuje sebe kao
naunika (i to prirodnog, jer upotrebljava re soientist,
a ne, recimo, scholar) i govori o svojoj klinikoj ne-
pristrasnosti90. V stvari, on smatra da su njegova izu-
avanja poeci nove nauke o oveku i tehnologiji.91 V
jednom irem zahvatu kae da je antropolog stru-
njak za kulture kao umetnike forme, a prouavalac
sredstava veze strunjak za optila kao umetnike
forme91 (po svoj prilici bi se taj metod definisa-
nja mogao protegnuti na itavo, .podruje drutve-
nih nauka). Gromopucatelna reenica kojom se za-
vrsava Kontrablast(oderm) Kula od slonovae
postaje kontrolna kula navigacije oveanstva (str.
143)93 ne ostavlja mnogo sumnje u pogledu toga ko
89
Mehanika nevesta, str. 34, a up. tr. 80: 0 tOm
umetnikom otkiiu za postizanje bogate implikacije us-
kralvanjem sdntaktike veze A. N. Vajthed... kae da
predstavlja jedan od principa moderne fiMke. Prema jed-
noj Makluanovoj definiciji, mozialik je svet meuprostora,
gde se maksiimalna energija prenosli preko tdh prazndna.
inii se da je galaksdja sfaonim za mozaik (v. Stern,
Razgovori s Makluanom, S'tr. 57).
90
Stem, RazgOvori s Makluanom, isfcr. 56.
91
Rat i mir u svetskom selu, str. 186.
92
Kontrablast(oderm), str. 64.
93
Up. Poznavanje optila, str 106: Da bi spreiio pre-
komerne tete u drutvu, umetnik sada tei da iz kule od
slonovae pree u kontrolnu kulu drutva.
Umetniki alibi Marala Makluana 39
e zaposesti taj toranj. Zato bi inae Makluan jasno
i glasno upuivao na nove umetnike, odnosno nove
umetnosti?94 Uostalom, uzajamno zamenjivanje i izjed-
naavanje nauke, tehnologije umetnosti u skladu je
s njegovim hilijastikim opisom dvadesetog veka kao
poslepismenog, posletiskovnog, postistorijskog, elekt-
ronskog doba, u kome je svet... postao raunar, elek-
trini mozak95 i kada zamenjivanje svakog predmeta
znanja svakim drugim postaje moguno, mada je ono,
ruku na srce, nekako udno jer za prouavanje jedino
preostaju sama optila kao forme, kao oblici to vaz-
da stvaraju nove pretpostavke, pa otud i nove cilje-
ve96.
94
Kontrablast(oderm), str. 33: Optila nisu igrake...
Ona se mogu poveriti samo noviim umetnicima, su
umetodike forme, to jest novi naini opaanja, nove sonde
u svet, ptoput novdh vrsta. Evoluoija kao proces premesti-
la ise iz biologije u tehnologiju. Up. str. 93: No dok se
knjiga ne sagleda kao veoma specijalizovana forma umet-
noati i tehnologije, mi se danas ne moemo snai meu
riovdm umetraostdma i novim optilittia. Up. i str. 55: Bu-
dui gospOdari tehnolog'ije morae da budu vedrd i inte-
iligentni. Maina lakJo zagospodaraje mrgodniima i tupima.
Kontrasta radi, na str. 247 Poznavanja optila Makluan po-
minje tradicionalne umetnositi (pridev je grekom izos-
tavljen u srpskohrvatkom prevodu).
95
Gutenbergova galaksija, str. 44.
96
Stern, Makluan. vru i htadan, str. 159. Up. Kon-
trablast(oderm), str. 135; Da, raniije zanimanje za predme-
te moramo zamemiti zanimanjem za optila. To je logian
odgovor na dnjenicu da su optila samima sobom zame-
nila stailijd svet. A mnogo godina ranije Malduan je rekao:
Ima neka vrsita zanosu sline logiike sna u protezanju
metoda i istavova jedne sfere akcije na drugu. N0 je li
ona u (skladu s oiljevlima svesnog, pa ak i daljeg posto-
janja?
40 Stobodan orevi Vmetniki aiibi Marala Makluana 41

No Makluan je estetizovao tehnologiju da bi. se forom da bi verbalno orkestrirao umetnost i tehnolo-

sam njome mogao baviti. Kaze da je njegovo zanima- giju, i prihvata, bez roptanja, pa i bez trunke sumnje,
nje za optila nastavak i posledica njegovog prouava- mozda ironinu sugestiju da on nije ni knjievni kri-
nja knjievnosti, da se pre toga gadio svega sem naj- tiar, ni sociolog, ni istoriar nego pesnik.m A u
rusovskijeg, da je onda usvojio pristup stvarnosti ko- stvari je prebeglica, uprkos naporu da izbrie granicu
ji je naao kod umetnika dvadesetog veka, da lino ne izmeu umetnosti i tehnologije.
gleda blagonaklono na sadanju usmerenost kulture Muzaik je dao za elektrini moza(i)k.
ka primitivnome, dabi se rado vratio knjievnim prou-
avanjima kada biimao ko da ga zameni u analizi op- Slobodan OREVI
tila, da je ta analiza mnogo uzbudljivija od proua-
vanja knjievnosti prosto zato to utie na toliko vi-
se Ijudi. Pa dodaje: Jedno merilo vanosti ma ega
jeste: na koga to utie. V nae vreme izumeli smo na-
ine kojima postizemo da najtriaviji dogaaj utie na
svakog.91 Naravno, on ne proputa da se prikae i kao
apologet poezije, kao ovek koji j'e brio postao sves-
tan da knjievnost ima mnogo neprijatelja, koji je
opredeljen za knjievnost i knjievnu tradiciju a za-
poslen prouavanjem novih sredina, koje prete da
rastoe itav knjievni modalitet, itave tradicije knji-
evnog dostignua... 98 A kakav je ishod tog proua-
vanja? Jedna ne srameljiva nego izravno defetistika
odbrana poezije, izvedena krijumarskim metodom es-
tetizacije tehnologije. Tu je ehu Makluan platio da bi
iz srazmerne negtasovitoti univerzitetskog profesora
te knjievnog kritiara i teoretiara iziao tretavu
svetsku estradu.
Umetnost-kao-sonda je opstanak,99 kae Maral
Makluan, ponovo se sluei jednom tehnolokom meta-

97
Stern, Razgovom s Makluanom, str. 50, 54, 57, 58.
9* , str. 54, 57. 100
Stem, Razgovori s Makluanom, str. 58.
99
Stern, Makluan vru i hladan, str. 285.
I

MAKLUANOVA GALAKSIJA

i
 Re galaksija zbilja
izraava jednovremeno
meiidelovanje inilaca koji
uopte nisu u neposrenoj
vezi. Upravo taj obrazac
medudelovanja je i sutina
elektronskog ubrzavanja i,
takoe, antiteza staroj,
mehamkoj povezanosti, koja
je vekovima vaila za
racionalnost.
Maral Makluan
 RIARD KOSTELANEC
MARAL MAKLUAN PRVOSVETENIK
ELEKTRONSKOG SELA

Premda dolazi u red najpriznatijih i najspornijih

savremenih intelektualaca, Maral Makluan poseduje
malo onih spoljnih obeleja koja su obino svojstvena
prorooima. Lik tog visokog, mravog, sredovenog,
glatko dzbrijanog i prosedog oveka tako je neznatno
osoben da se teko da naslutdti kakva bi to mogla biti
linost, pa ak i tano se opomenuti njegova izgleda;
njegove fotografije retko ostavljaju utisak da je po-
sredi isti ovek. Po struoi je profesor engleskog na Ko-
ledu Sent Majkl, katolikoj jedinici Torontskog uni-
verziteta; i sem seminara za postdiplomce o Opte-
nju, teajevi koje tu godinama dri spadaju u kla-
sine obroke iz moderne knjievnosti i kritike. Kada
sam ga, poetkom 1966, posetio na tom univerzitetu, jo
ne bee ba dziao na glas na sopstvenom tlu, jer samo
je nekoMeina njegovih studenata, izgleda, poznavala iste
one knjige koje tada ve behu uzbudile toliko ljudi
van Toronta. Iako je nedavno bio kupio nekoliko no-
vih odela, po odei se jedva razlikovao od svojih kole-
ga na undverzitetu; a svoj naglasak vde duguje aka-
demskoj mrei u Amerioi negoli bilo kojem posebnom
podraju. Kua mu i porodina kola poprilino nali-
48 Riard Kostelanec
kuju na sve ostale kuce i kola u njegovu ulinom
bloku u Torontu. U njegovu kabinetu opasanom redo-
vima knjiga - koji je smeten u jednoj staroj, neu-
padljivoj, tronoj zgradi; na ivdci . kolekog kruga
vlada profesorski nered; taj se kabinet razlikuje od
drugih uenjakih radionica po tome to u pregratku
s tri strane okruenom policama s knjigama, koje
seu od poda do tavanice, sedi lepukasta sedokosa se-
kretarica; ona mu obrauje potu, kuca ogromnu pre-
pisku sa spoljndm svetom, nadgleda kartoteku d prima
neizmeran broj telefonskdh poziva sa sijaset zahteva za
dranje predavanja, pisanje lanaka, uestvovanje na
simpoziondma, prisustvovanje ovom ili onom dogaaju,
davanje intervjua i ispravljanje greaka onih koji su
ga ve dmtervjuisali.
Profesor Herbert (ovo ime se retko upotrebljava)
Maral Makluan opti sa sarim svetom prvenstveno po-
mou knjige; dva njegova glavna dela Gutenbergova
galaksija (1962) i Poznavanje optila (1964), oba posve-
ena delovanju sredstava optenja stekla su obo-
avaoce ija nas raznovrsnost do krajnosti zapanjuje.
Nekoliko glavnih amerikih korporacija uputilo mu je
poziv da govord njdhovim vrhovndm dzvrnioima; to su
uinili i dzdaval najveih amerakih magazina, ruko-
vodioci elektronskih optdla, kao d koleki nastavnici iz
Udruenja za moderne jezike, izmeu razndh drugih
organdzaoija. U leto 1965. godine, kompozitor Don
Kejd, meu ostalim istaknutdm ljudima, krenuo je na
hodoae u Toronto osobito zato da bi razgovarao s
Makluanom; a naredne godine. Vdlijam Jovanovi, pred-
sednik izdavake kue Harcourt, Brace & World, pre-
duzeo je dsto putovanje kako bi prddobio Makluana da
zajedno s njim napie jednu studiju o Budunosti knji-
ge. Slavni mladi pijanist i kompozitor Glen Guld, koji
Prvosvetenik elektronskog sela 49
takoe ivi u Torontu, esto vodi telefonske razgovore
s Makluanom, a njegovi nedavnd lanci i izjave otkri-
vaju Makluanov uticaj. U Institutu za izuavanje nena-
silja, koji je nedavno osnovala Doana Baes, omiljena
tiva su, pria se, Gandi, Toro, Makluan, itd. I tako
dalje, i tako dalje. Piui u nedeljniku The New Yor-
ker, umetnikd kritiar Harold Rozenberg posvedoio
je da Optila spadaju u onaj iroM kanal kulturne
kritike dvadesetog veka kojd obuhvata pisce kao to
su T. S. Eliot, Osvald pengler, D. H. Lorens, F. R.
Livis, Devid Risman i Hana Arent. tavie, torontski
prorok zasjao je dvaput i na javnim optdlima, izaz-
vavi silnu panju kako krajem 1965, tako i poetkom
1967. godiine, kao i zanimanje koje otada ne prestaje;
samo dve njegove glavne knjige dovoljne su da deset-
leima zaokupljaju svakojake umove.
Ono po emu se Makluan razlikuje od drugih kul-
turndh proroka novijeg vremena jete raznovrsnost
oduevljene publike koju su njegove ideje privukle.
Njegovu se delu neizmerno diive ne samo nekoliki gla-
siti dzvrnici na polju oglaavanja d poslovni ljudi nego
d uenjaci, umetniici, prosvetni radnici, arhitekti, izda-
vai i kritiari, pored mnotva studenata (moda
zatO to njegove knjige definiu jednu stvarnost koju
onii opaaju, a koju ipak njihovd nastavnici d roditelji
ne mogu sagledatd). Kao to crpe znanje nagomilano
u mnogim disoiplinama, tako Makluan stvara i jednu
intelektualnu smesu dovoljno sazvunu i raznovrsnu da
bli uticala na poslenike u brojnim oblastima. Poto su
isprva njegove velike knjige jedva i bile oglaavane, pa
su ak i Optila prola gotovo nezapaena u glavnim
prikaaivakdm glasilima, taj oduevljeni odziv neiizbe-
no je bio posledica usmenog prenoenja miljenja.
Makluan je morao ostaviti jak utisak na sve itaoce,
50 Riard Kostelanec Prvosvetenik elektronskog sela 51

a oni su, to je znaajnije, morali preporuivatd nje-
govo delo svim svojim prijateljima; za jednog knjiara
u Njujorku, kupci tih knjiga behu svet koji nikada
ranije nismo viali. Poto se Makluan slui mnogim
reoima na veoma osobit nain, pa ak i popularie
nekoliko epigrama koje je sam sainio na primer,
optilo je poruka, kao i votilo raznoliko dejstvo
njegova deia nagovetava da e se, moda, razgovor
kojd zadire u razne specijalnosti, obino sputan isklju-
ivim argonima, uskoro voditi na zajednikom mak-
luanovskom jeziku.
Makluanov popularan uspeh mora nas zauditi iz
jo jednog razloga u njegovim knjigama malo je one
Mmunade od koje se obino sastoje sooiologije s naj-
boljom proom. Kao to e svak otkriti im otvori ko-
rice, Optila i Galaksija uasno su teki za itanje joj se Srednjovekovnoj
nespretno pisani, esto protivreni, nastranog ustroj-
stva, li uz to prekrdveni autorovim osobendm argonom.
Makluan nas izvetava da mu je jedan od urednika
Optila zaprepaeno saoptio: Vaa graa je sedam- pom mogao je usesti na ubojnog konja; potkovica i
deset i pet posto nova. Dobra knjdga ne moe biti vie
od deset posto nova. ak i iskusni itaoci doktori
filozofdje i knjdevni kritiari, na primer priznaju
da im je teko da iitaju Makluana, mada istrajan na-
por obino biva nagraen. Jedno objanjenje za nje-
govu stilsku aljkavost i putanje sebi na volju sastoji
se u tome to svi njegovi spisi nastaju, u stvari, ifeao
diktat, bilo sekretarici ili supruzd; a on nije voljan da
prerauje, jer, kako sam objanjava, sklon sam doda-
vanju, pa se cela stvar otrgne iz ruku. tavie, neki
njegovi uvidi toliko su originalni da se ne dadu odmah
pojmiti; a neki odeljci, zbilja, mogu zauvek ostati ne-
razjanjeni. Jasno pisanje najveim delom svedoi o
tome da se ne vri nikakvo istraivanje, glasi Maklua-
nova racionalizacija. Jasna proza ukazuje na odsustvo
misld.
U prvi mah, osnovne teme ovih kinjiga izgledaju
nedokuljive, jer pojmovi u njima esto su isto tako
nepoznati kao i jezik; ali posle drugog (a moda i tre-
eg) pokuaja, ideje- odista bivaju sasvim pristupane.
Objanjavajui evoluciju istorije oveanstva, Makluan
pristaje uz stanovite koje jedino moemo nazvati teh-
nolokim determinizmom. Naime, dok Karl Marks i
drugi ekonomsiki deterministi tvrde da ekonomska or-
ganizacija drutva uobliava svaki znaajan vid nje-
gova ivota, Makluan smatra da glavni uticaj vre pre-
sudni tehnoloki pronalasci. Da bi opravdao svoj isto-
riografski metod, Makluan se stalno poziva na, recimo,
delo akademskog istoriara Lina Vajta-Mlaeg, u i-
tehnologiji i drutvenoj pro-
meni (1962) iznosi tvrdnja da je srednji vek tvorevina
triju novina stremena, potkovice s klinovima i aj-
ma. Zahvaljujui stremenu, vojnik pod tekim oklo-
am omoguili su delotvornije obdelavanje zemlje i,
otud, feudalni sistem organizovane zemljoradnje, koji
je, opet, snosio trokove za vojnikovu bolju naorua-
nost.
Razvijajui ovaj uvid u presudan upliv tehnologi-
je, Makluan se usredsreuje na ulogu sredstava opte-
nja, poto pristaje uz naelo obavetajnog tehnolo-
kog determinizma. Prema njegovoj tezi, glavna tehno-
logija optenja u jednom drutvu deluje kao odreuju-
i inilac na sve to je u tom drutvu znaajno ne
samo na politiku i ekonomiku nego i na to kako um
tipinog pojedinca opaa i objanjava ono to doiv-
Ijuje. Korolarijum ove teze je da smena sredstava oba-
52 Riard Kostelanec
vetavanja zainje nedvosmislene i iroke drutvene
i psiholoke promene. On u Gutenbergovoj galaksiji
tvrdi da je pronalazak pokretnih slova presudno uobli-
io kulturu Zapadne Evrope od 1500. do 1900. godine.
Prvo, masovna proizvodnja mehaniokim tiskom pod-
stakla je nacionaldzam, jer je omoguavala vee i jed-
noobraznije irenje tampanih stvari no to je to bio
sluaj s porukama pisanim rukom. Drugo, linearne
forme tiska uticale su na to da muzika odbaci struk-
turu ponavljanja, kao u Grgurovom pojanju, zarad
strukture linearnog razvoja, kao u klasinoj simfoniji.
Isto tako, tisak je temeljito preuobliio oseajnost Za-
padnjaka; jer dok je srednjovekovni ovek video do-
ivljaj kao niz pojedinanih entiteta zbirku odvo-
jenih delova i svoju sredinu asimilovao prvenstve-
no uhom, tipini ovek renesansa naglaavao je oko
i video ivot onako kao to je video tisak kao je-
dno neprekidno trajanje, esto s uzronim odnosima.
Makluan ak smatra da je tdsak omoguio protestant-
stvo, jer je tampana knjdga, pruajui ljudima mo-
gunost da razmiljaju u osami, podsticala otkrivenje
pojedinoa. Napokon, sve forme mehanizacije izviru
iz pokretnih slova, jer slog je bog svih maina.
U Poznavanju optila, nastavku Galaksije, Maklu-
an tvrdi da elektronske tehnologije optenja tele-
graf, radio, televizija, filmovi, telefoni, raunari na
slian naoin preuobliuju civilizaciju i oseajnost u
dvadesetom stoleu. Dok je ovek iz doba tiska likov-
no opaao jednu po jednu stvar u uzastopnom nizu
poput reda tiskanih slova savremeni ovek je iz-
loen dejstvu mnogih sila optenja u isti mah, kadikad
ne samo posredstvom jednog ula. Protivstavite, na
primer, nain na koji veina nas ita kakvu knjigu i
nain na koji gledamo u neki savremeni list (proizvod
Prvosvetenik elektronskog sela 53
telegrafskih agencija). U sluaju ovog drugog, mi ne
poinjemo da itamo jedan izvetaj da bismo ga pro-
itali do kraja, pa zatim zapoeli drugi. Mi, pre, e-
tamo pogledom po stranicama, asimilujui jednu is-
prekidanu zbirku naslova, podnaslova, poetnih ode-
ljaka i slika. Ljudi u stvari ne itaju novine, izjav-
ljuje Makluan. Ulaze u njih svakog jutra kao u toplu
kadu. Forma emisije novosti na televiziji na slian
je nain segmentovana, a nije sledovna nju pre i-
ni niz trenjutaka negoli pripovedno izlaganje dogaa-
ja; moderni filmovi poput onih Federika Felmija ne-
povezaniji su od romana devetnaestog veka ili od ro-
manesknih filmova kao to je Tano u podne. Slino
tome, struktura savremene muzike, ptesa i knjievnosti
odlikuje se veom isprekidanou no to je to bio slu-
aj s ranijim delima u tim umetnostima Stravinski
prema ajkovskom ima se kao muzika Bitlsa prema
muzici Frenka Sinatre; vatuzi i frug imaju se prema
valceru kao Mers Kaningem i modernistiki ples pre-
ma tradicionalnom pripovednom baletu.
tavie, elektronska optila zainju sveobuhvatne,
promene u rasporedu oulne svesti u onome to Mak-
luan naziva ulnim odnosima. Kakva slika ili knji-
ga doima nas se samo putem jednog oula ula vida;
nasuprot tome, filmovi i televizija pogaaju nas ne
samo putem oka nego i putem uha. Nova optila nas
obuhvataju, traeoi da uestvujemo, prenosei nas iz
doba Mfcovnog u doba slunog i opipnog. Makluan
dri da takav vieulni ivot dovodi do povratka na-
glasku primitivnog oveka na ulo dodira, koje smatra
glavnim ulom, jer se u njemu stiu sva ula; i ne
samo da je televizijska slika, projektovana iza ekrana,
opipnija od filmske, ve i televdzija u boji, prema Mak-
luanovoj analizi, ostvaruje veu opipnost od crno-bele.
54 Riard Kostelanec Prvosvetenik elektronskog sela 55

Politiki uzev, nova optila, u njegovim oima, preo-
braavaju svet u svefsko selo, gde se svi krajevi
Zemlje nalaze u neposrednom meusobnom dodiru, i
podstiu preuplemenjivanje ovekova ivota. Svaka
gostionica na autoputu sa svojim televizijskim pri-
jemnikom, novinama i magazinom podjednako je
kosmopolitska kao to su to Njujork ili Pariz.
U svojoj zamanoj shemi istorije bveamstva Mak-
luan vidi etiiri velike faze, a svaku od njih odreuje
pretenost posebne tehnologije obavetavanja:
(1) potpuno usmen, prepismen plemenski poredak;
(2) ifrovanje pomou pisma, koje je otpoelo posle
Homera u staroj Heladi i trajalo dve hiljade godina;
(3) doba tiska, priblino od 1500. do 1900. godine; i
(4) doba elefktronskih optila, od 1900. do danas. To je,
otprilike, jedna dijalektika shema u kojoj dve prve
ere predstavljaju tezu, razdoblje tiska antitezu, a da-
nanje elektronsko doba sintezu, gde nailazimo na po-
navljanje mnogih pojava iz kulture pre tiska; a kad
iznosi opaske koje se odnose na sadanjost i budu-
nost, Makluan neprestano koristi crte svojstvene na-
rodima iz doba pre tiska, ako ne i pre pismenosti. Kao
dijalektika forma, ova shema istorijskog razvoja ana-
logna je klasinom marksizmu; kao i Marks, u ijem je
Kapitalu prikazan nastanak kapitalizma, Makluan naj-
autoritativnije pie ne o predstojeoj utopiji, ve o
prelasku s teze na antitezu o nastankiu kulture tis-
ka. Kanadski pisac Derald Tafe, u jednoj od vispre-
nijih negativnih kritika, otkriva srednjovekovniku,
katoldku, korporativistiku sklonost... U srednjem
veku nalazi on [Makluan] svoj duhovni dom. Iz vre-
mena sv. Tome Akvinskog skae u elektronsko doba
kao da stolea izmeu njih nisu nita rugo do nepri-
jatan san. Makluan je potvrdio ovaj zakljuak kada
je na nekom simpozionu, u jednoj od svojih retkih
vrednOsnih izjava o kulturi, rekao sledee: Sada se
vraamo onome to bih eleo da smatram moda bo-
ljom orijentacijom.
Prema jednoj od pretpostavki koje proimaju
Makluanovu misao, umetnost u krajnjoj liniji praistie
iz umetnosti to e rei da ba kao to na umetni-
ke dublje utie umetnost koju vide negoli njihovo neu-
metniko iskustvo, tako se i nove ideje o oveku i nje-
govoj sredini razvijaju iz ranijih ideja, kao i, dakako,
iz sveeg pristupa novim pojavama u ljudskom iskus-
tvu. Ono to vai za druge moe se priimeniti i na sa-
mog Makluana; jer gledajui unazad, njegove glavne
ideje nisu tako Originalne kao to se to isprva moda
inilo mnogim itaocima. Ono to imam da kaem ve-
inom potie iz druge ruke, priznao je jednom Mak-
luan s nepotrebnom skromnou, ali je iz ezo-
terinih izvora. Od tih kladenaca on ukazuje pove-
renje delima kao to su knjiga Lina Vajta o srednjem
veku, Harolda Inisa o Predrasudi optenja (1951), koja
nemilosrdno razjanjava odluujui uticaj obavetajne
tehnologije; knjiga E. H. Gombria Umetnost i iluzija
(1960), u kojoj je na osobito tanan nain izloena teza
da umetnost u krajnjoj liniji proistie iz umetnosti,
knjiga Sigfrida Gidiona Profesor, vreme i arhitektura
(1941), studija o iz osnova drukijoj prirodi savremene
oseajnosti; knjiga Doroti Li Sloboda i kultura (1959),
koja u liniji nalazi ustrojavajue naelo Zapada; knji-
ga E. S. Karpentera Eskim (1959), u kojoj je u glav-
nim crtama prikazana ulna svest naroda iz doba pre
pismenosti; knjiga H. D. ejtora Od pisma do tiska
(1945) i Erika A. Havloka Uvod u Platona (1963) u
obema su tanano istraene sve one dimenzije jedne
istorijske, kulturne promene; kao i knjiga Lasla Mo-
56 Riard Kostelanec
holj-Naa Pogled u pokretu (1947), koja nagovetava
da, naroito, savremene forme izraavanja ukljuuju
gledaoca u kinetike, vieulne doivljaje. Na osnovu
svih tih izvora, kao i mnogih drugih, Makluan je uob-
liio vlastitu misao, koja je, opet, imala i imae og-
romnog dejstva na miljenje drugih ljudi.
Makluanovo razmatranje svih elektronskih optila
ponaosob ide mnogo dalje od prethodnih opaski ozbilj-
nih kriitiara, koji se veinom ale na njihovu sadr-
inu, obino obrazlauoi da bi, recimo, doprinos tele-
vizije kulturi bio vei kad bi ona ee vrila pametnu
obradu vie pametnih tema. Makluan nam, umesto
toga, predlae da vie razmiljamo o prirodi i formi
novih optila i, drel se te svoje sklonosti, daje nam
jedan epigram - Optilo je poruka koji znai doivljaj su visokoodreeni, odnosno priroda im je
nekoliko stvari. Taj izraz najpre magovetava da sva-
ko optilo stvara publiiku ija je ljubav prema njemu
vea od zanimania za njegovu sadrinu. Naime, samo
televizijsko optilo postaje prevashodnd predmet za-
nimanja pri gledanju televizije; jer ba kao to neki
ljudi vole da oitaju radi uivanja u doivljaju tiska,
a nekolidina nalazi veliko zadovoljstvo u tome da ma
s kime govori telefonom, tako isto drugi vole televi-
ziju prvenstveno zbog toga to u njoj nalaze spoj ki-
netikog ekrana i odgovarajueg zvuka. Drugo, poru-
ka jednog optila obuhvata sve ono u zapadnoj kul-
turi na ta je to optilo imalo upliva. Poruka film-
skog optila je poruka prelaska s lineamih veza na
konfiguracije. Tree, taj aforizam nagovetava da sa-
mo optilo njegova unutarnja forma odreuje
vlastite grandce i moguonosti za saoptavanje sadrine.
Jedno optilo izaziva izvestan doivljaj bolje od dru-
gog. Ameriki ragbi, na primer, vazda je upeatljiviji
na televiziji negoli na radiju ili na novinskom stup-
Prvosvetenik elektronskog sela 57
cu; loa ragbi-utakmica na televizijd obino je zanim-
ljivija od velike igre na radiju (ukoliko oveka senti-
mentalno ne zanima sudbina odreene momadi). Sa-
sluanja u Ujedinjeriim naoijama, nasuprot tome, ve-
inom su manje dosadna u novinama negoli na tele-
vdziji. Makluan listie da svako optilo poseduje, izgle-
da, skriven mehanizam ukusa koji nekim stilovima,
predmetima i doivljajima ide na ruku, a neke druge
odbacuje.
Da bi opisao te mehanizme, on izumeva pribline
kategorije vme i hladno, koje daju grubu analizu
triju presudnih dimenzija prirode orua veze, kak-
voe ulnog doivljaja koji ono saoptava, i uzajamnog
dejstva tog oraa i ovekova odziva. Vrue optilo ili
veoma individualizovana, visokovemi su prvobitnom
modelu i pmaju znatnu koliinu podrobnih obave-
tenja. Hladno optilo odlikuje se niskom odreeno-
u, niskom vernou i niskim stupnjem obavetavanja;
stoga ono iziskuje nee publike radi upotpunjavanja
saoptenja. Primeri koje daje sami Makluan doprino-
se razjanjavanju ove razlike. Karikatura je ,niske' od
reenosti, prosto zato to prua vrlo mali broj poda-
taka. Radio je, obino, vme optilo; tisak, fotografi-
ja, film i slike u sutini su vrua optila. Svako vrue
optilo omoguuje manje sudelovanje negoli hladno,
kao to kakvo predavanje doprinosi manjem ueu
negoli kakav seminar, a knjiga manje negoli dijalog.
Televizija je hladnija od fdlmova, jer gmba slika koju
obrazuju taokice rasporeene prema nekom obrascu,
poput one karikatura, iziskuje ivlje, sudelnije posma-
tranje negoli fotografski snimci na fihnu. Te nesreno
krtene termine vrue d hladno Makluan pri-
menjuje i na doivljaje i ljude, pa tvrdi, spajajui sve
58 Riard Kostelanec Prvosvetenik elektronskog sela 59

one niti razMke koju podvlai, da vrue optilo daje
prednost izvoau veoma individualizovane spoljano-
sti, dok hladna optila pretpostavljaju takvoj osobi ov-
lane, hladnije ljude. Prema tome, upravo kao to
je optilu radija potreban vrlo idiosinkratian glas, ko-
ji se odmah moe prepoznati setimo se Din eperd
ili Vestbruka Van Vuriza televdzija daje prednost
ljudima tako niske odreenosti da izgledaju sasvim
obini; time se, moda, objanjava vei televizijski
uspeh neupadljivih linosti kao to su Ed Salivan i
Doni Karson. Nije sluajno senator Dozef nanih definicija. Otud e on u javnim razgovorima
Makarti tako kratko odrao posle svog prelaska
na televiziju, zapisao je Makluan u Optilima. Te-
levizija je hladno optilo. Ona ne prihvata vrue li-
kove kao to su senator Makarti i svet iz vruih op-
tila. Da je televizija biia rasprostranjena za vreme
Hitlerove vladavine, njega bi brzo nestalo. A nedavno
je dodaO sledee: Za svakog onog koji svojim izgle-
dom odaje elju da bude izabran najbolje je da se
ne pojavljuje na televiziji. Ako je Pjer Trido veliki te-
levizdjski lik u politioi, to je zato to je ravnoduan
prema politikoj vlasti.
U svojim primedbama o obinim pojavama Mak-
luan ispoljava najprepadniju sposobnost da opazi ono
to ostaje skriveno od drugih da, doslovno, uini
nevidljivo vddljivim. Po pravilu, veli on, ja uvek
traim ono na ta se drugi ne osvru, pa Optila, na proceMvanjem raznovrsniih obavetenja kroz nekoMka
primer, sadre, izmeu ostalog, neke izvanredno pod-
sticajne primedbe o manje razmatraHim oblioima op-
tenja telefonima, pisaim strojevima, prostorima
koji obrazuju sistematski povezane celine, odei, igra'-
ma, asovnicima itd. dok Makluanove neobicne kri-
tike neprestano nagovetavaju da valja prerazmotriti
poznate nam pojmove i probleme. Njegova intelektu-
alna oraginalnost velikim delom potie i jedne izra-
zito severnoamerike spremnosti za prekoraivanje
konvencionalnih mea i prodiranje u kakvu nepozna-
tu oblast, gde predstave i opaanja izgledaju ludi
pre no to budu priznati za tane. Njegove ideje nisu
ni tako jednostavno ni tako skromno izloene kao to
bi to ovaj saetak mogao nagovestiti, jer Makluan vi-
e veruje u sondiranje i preterivanje vrenje ot-
kria kao i u podizanje tekue kritike rasprave
na vii stupanj uvida i tananosti, negoli u davanje ko-
retko braniti bilo koji svoj iskaz kao apsolutno taan,
premda e objasniti kako je do njega doao. Ja se
niti slaem niti ne slaem s bilo ime to izjavljujem
glasi njemu svojstveno obrazloenje. Za mene, ka-
e jedan njegov stari prijatelj, Maralu je najslimji
Ezra Paund genije rei, izraza i uvida, neprestani
Msac, aM ne i je koji skae s predmeta na pred-
met, uzima ovo odavde a ono ddande, odbacuje gole-
me ideje krepkim reima, pada u protivrenosti be
uzbuenja, previa svakodnevne trice i kuine, ali ot-
kriva zamanije sile.
U razgovoru ili na pozornioi Makluan ostavlja uti-
sak da opsenarski dolazi do uvida, poglavito stoga to
crpui ideje iz jedne oblasti i primenjujuoi ih na dru-
gu uspostavlja spektakularne, nepoznate veze, i to
obuhvatna sita interpretativnih shema proizvodi ogro-
man broj izazovnih opaski. Oba ta metoda za ostva-
renje uvida zahtevaju da mu pamenje bude isto tako
ogromno kao to mu je to radoznalost, a da u glavi
ima izvanredan mehanizam za mukanje. Vie zainte-
resovan za sMnosti negoM za razMke, on esto uzdie
kakvu nategnutu analogiju do veMajnog uoptenja; a
 Riard Kostelanec
60
poto veli da se slui jezikom kao sondom, osobito
uiva u tome da naglaava stvari, ako ne i da opsenar-
ski dolazi do istine, posredstvom neke dgre rei: No-
vo je rodilo novac, Slog je bog, Optilo je potriru- pojava polazei iz razliitih uglova ili od razliitih pri-
ka; ono nas revnosno lema. Makluan voli komine
aforizme, kao to je, na primer, ovaj: Novac je siro-
mahova kreditna karta. Neka opaanja mogu se bra-
niti znatno vie od drugih mnoga su, zbilja, oigle-
dno smena a gotovo sve njegove originalne tvrd-
nje su sporne; stoga .njegove knjige iziskuju od sva-
kog oitaoca da uestvuje u njima, kako bi odvojio i-
to od kukolja. Pojmovi su, ptiiznaje Makluan, ne-
to privremeno to slui za poimanje stvarnosti; vred-
nost im se sastoji u tome to omoguuju njeno zah-
vatanje. Makluanovskim jezikom reeno, njegove knji-
ge pruaju hladni doivljaj u vruem optilu, iako je
sami Makluan bez sumnje sve drugo samo ne raspalji-
va osoba. Tipino itaoevo bodovanje Poznavanja op-
tila moglo M pokazati da otprlilike polovinu te knjige
ine sjajnd uvidi; jednu etvrtinu, sugestivne hipoteze;
drugu etvrtinu, besmislice. Kad se uzmu u obzir ci-
ljevi i originalnost pomenutog dela, ovi postoci teko
da su nepovoljni; uvid italac obino plaa dozom ba-
ljezganja. Ako je tu i tamo poneto bezvezno, glasi
prorokova racionalizaoija, na to ne treba davati ni
pet para.
Sve njegove knjige su nekonvencionalno pisane,
ako ne i bezono pronalazake po ustrojstvu; jer ne
samo to je Maikluan sklon jeclnoj posebnoj upotrebi
ezoterinih rei i obeshrabrujue ovlanom odnosu
prema poznatim reima, nego se i kloni tradicional-
nog stila izlaganja svojstvenog profesoru engleskog je-
zika uvoda, razvoja, razrade, i zakljuka. Umesto
toga, njegove knjige oponaaju segmentovanu struk-
Prvosvetenik elektronskog sela 61
turu modernih optila, poto on naginje davanju ni-
za analitikih isikaza, od kojih nijedan ne postaje izri-
ito obuhvatna teza, iako svi pristupaju istoj skUpini
mera. Ti iskazi pretvaraju se u niz egzegetskih glosa
uz kakvo tajanstveno biblijsko tivo, a ba tako, po
arfalogiji, Malkluan posmatra novi elektronski svet
kao konanu, ali tajnovitu stvarnost. Ja prihvatam
optila, uzgred je jednom priMkom primetio, kao
to prihvatam vaseljenu. Svoje knjige sastavlja od
poglavlja jednake teine, rasporeenih pohiproizvolj-
no; a ona ne razvijaju neko obrazloenje, ve posred-
stvom slinih uvida slue kao ukrasi glavnim temama.
Ta poglavlja uobliuje putem slino nepovezanog ra-
sporeda odeljaka; jer ona, tipino, zapoinju kakvim
posrednim primerom, zavravaju kakvom digresijom
i predstavljaju zbirku glosa. Mada jedan odeljak e-
sto moe sadrati posebnu reenicu u kojoj se iznoi
njegova tema, pravi mu je smisao obino pokopan u
tivu. Ukratko, umesto da nezaobilazno izloi ono to
hoe da kae, Makluan tka jedan mozaik znaenja, gde
svaki deli, u razliStOj meri idoprinosi uobliavanju
njegovih tema.
To znai da se njegove knjige ne moraju nuno
itati od poetka do kraja to je istarinska navika
oveka tiska. Dodue, predgovor i prvo poglavlje Me-
hanike neveste (1951), njegova ranijeg dela, odista nas
uvode u njene teme i metode; no zatim se njena po-
glavlja mogu itati po ma kojem redu. Pravi uvod u
Gutenbergovu galaksiju je poslednje poglavlje, koje
nosi naziv Prekonfigurisana galaksija; ak i Makluan
preporuuje itaocima da odatle poonu; a sama knjiga
je, maltene, jedna galaksija opirnih tampanih navo-
da. U sluaju Optila, uvod i prva dva poglavlja naj-
62 Riard Kostelanec Prvosvtenik elektronskog sela 63

povoljnije su polazite; nadalje, italac u prilinoj me- nologija blagotvorna po oveka. S jedne strane, mno-
ri moe da bira na ta e prei, moda na objanje- gi intelektualci tvrde da tehnologija gui ivotnu klicu
nja koja se tiu poznatije oblasti na primer, radija, raoveavanjem duha i presecanjem veza izmeu i-
televizije i automatizacije. Isto tako, da bi se razumele vota i prirode; s druge strane, misliooi koji su vie
te knjige nije potrebno proitati sve. ovek se moe materijalistiki nastrojeni brane mainu zbog toga to
zaustaviti bilo gde posle prvih nekoliko reeaiica i pri- oveku olakava breme i prua poeljna dobra po ra-
miti celokupnu poruku, ako je spreman da je ,svari>', zumnoj ceni. Makluan prevazilazi ovu dihotomiju upu-
pisao je jednom Makluan o nezapadnoj biblijskoj lite- tajui se u istraivanje psiholokih i filozofskih dej-
raturi; no ova opaska upravo se moe u podjednakoj stava tehnologije; njegove opaske prevashodno prois-
meri primeniti i na njegove vlastite knjige. Slino to- tiu iz privrenosti 'ideji Ralfa Voldoa Emersona da
me, Makluan ne smatra da njegova dela imaju samo su sva orua i maine na zemlji samo produeci ove-
jedno konano znaenje, jer eli da, poto i sam son- kovih udova i ula. Naime, ako je, u funkcionamom
dira, ohrabri oitaoce da se prepuste podsticaju koji pogledu, lopata produetak ake, telefon je produe-
daju te knjige na samostamo razmiljanje o pitanjima tak uha (i glasa), a televizija nam produuje oi i ui
koja pokreu. Moja knjiga, izjavljuje on, nije kakav do kakvog udaljenog mesta i omoguuje da sva tekua
paket, nego deo dijaloga, deo razgovora. I zbilja, on zbivanja budu kako trenutna, tako i neposredna. Nae
druge knjige vrednuje manje po tome koliko su pot- oi i ui behu ivi uesnici na pogrebima Kenedijevih,
puno njihovi predmeti obraeni to predstavlja aka- iako smo telom ostali kod kue. Danas smo, posle
demsko merilo negoli po tome koliko one podstiu vie od jednog veka elektrine tehnologije, produili
na razmiljanje; prema tome, jedna knjiiga moe biti i sami svoj centralni ivani sistem, u obuhvatu svet-
pogrena, ali velika. (Po njegovim vlastitiim merilima skih razmera, ukidajui i vreme i prostor u odnosu
to moda i ne treba isticati Optila su remek- na ovu planetu. Kao produeci, nova optila predstav-
-delo). Stvar je u tome to e ovek tiska koji je ljaju i mogunost i pretnju, jer mada pomou njih o-
mazohistiki sklon ako ne i ovisan o uzastopnosti tis- vek dublje prodire u svoj ivot, pomou njih i drutvo
ka (i koji tei injeninoj tanosti) biti manje vian moe da prodre dublje u pojedinca, radi eksploatacije
italac makluanovtine od optilnog oveka, svesnog i kontrole. Da bi predupredio ovu drugu mogunost,
konfiguracija; Makluanove knjige su mozaici, a ne ras- Makluan uporno istie da svak treba da to vie upoz-
prave. Iz tog razloga bi, moda, najbolji nain za hla- na optila. Saznanje o tome kako tehnologija uobli-
dno udubljivanje u Makluanove vrue misli podrazu- uje nau sredinu omoguuje nam da prevaziemo
mevalo to da ovek nabavi dva broirana primerka njenu apsolutno odreujuu mo, kae on. U stvard,
jedne njegove knjige, isee sve stranice, pa da ove, umesto 'tehnoloki determimst', tanije bi bilo rei, to
zatim, izlepi po zidovima i tavanici. se tie budunosti, da sam ja .organski autonomist'.
Makluan je u svojim istraivanjima neprestano Zanima me jedino preovladavanje te odreenosti, koja
obuzet velikim modernim pitanjem o tome da li je te- dolazi otuda to ljudi pokuavaju da zanemare ono to
64 Riard Kostelanec Prvosvetenik elektronskog sela 65

se deava. Daleko sam od toga da smatram tehnolo-
ku promenu neizbenom, ve uporno istiem da je,
ako upoznamo njene sastavnice, moemo izbei kad
god zaelimo. Ako je ne izbegnemo, mogune su mno-
ge druge umerene kontrole. Naglaavajui znaaj sa-
znanja i ovekovu sposobnost da svoju sredinu uobli-
uje prema svojim potrebama, Makluan nesumnjivo
postupa kao humanist. U oima Harolda Rozenberga,
same njegove knjige su konkretno svedoanstvo (ko-
je prosvetljuje, kao to moderna umetnost prosvetlju-
je, putem razdruivanja i pregrupisavanja) o verova-
nju da e ovek izvesno nai oslonca u novom svetu
koji upravo stvara.
Makluanova misao, odista, podrazumeva potrebu
vrenja mnogih korenitih reformi u drutvenim usta-
novama, osobito u onima koje se bave obrazovanjem;
jer, po jednoj od njegovih uverljivdjdh ideja, savremeni
ovek nije potpuno pismen ako mu je itanje jedini
izvor podataka. Vaa pismenost mora obuhvatiti si-
jaset optila da biste danas stvarno bili 'pismem'.
Obrazovanje, po njegovim reima, treba da se odrekne
svoje vezanosti za tisak koji predstavlja jedino
uienje ula vida da bi se latilo negovanja celo-
kupnog senzorijuma oveka time to e sve nas uiti
kako da budemo prijemivi za sva raspoloiva sred-
stva obavetavanja, kao i ljudski doivljaj, preko svih
p>et cilindara, a ne samo jednog. (S druge strane, Mak-
luan na drugom mestu veli da radi opiranja televiziji,
ovek mora stei protivotrov srodnih optila kao to je
tisak). Dalje, test koUonika inteligencije on smatra
zastarelim; jer dok se njime meri samo likovno opae-
no znanje, likbvno prevakaiio, znanje dananje de-
ce je vieulno. Poslepdsmen ne znai nepismen, pi-
e asni Don Kalkin, lan Drutva isusovaca, direktor
Centra za sredstva veze na Eordamskom umverzitetu
i stari zagovornik vieoptilnog obrazovamja. To je,
pre, opis nove drutvene sredine u kojoj e tisak stu-
piti u meudejstvo s raznoraznim sredstvima opte-
nja. Idui za jednom radikalnijom alternativom, Mak-
luan iznosi pretpostavku da poto se toliki podaci
gomilaju u svetu, a veina se moe uredno klasifiko-
vati i odloiti u kartoteku kole treba da nas ue
ne injenicama d predmetima, nego pojmovnim pri-
stupima (u sutini, prepoznavanju obrazaca) u raz-
nim oblastima. Univerzitet koji poznajemo, predskazu-
je Makluan, ubrzo e se pokazati zastarelim; jer naa
sredina je postala tako bogata obavetenjima da se
sama planeta pretvara u univerzitetski krug.
Te nove ideje jedva da su i poele da odluujue
deluju; ali tu i tamo javljaju se upadljivi znaci Maklu-
anova uticaja, Na jednoj razini, likovi u stripu Pogo
Volta Kelija razgovarali su o optilima tokom cele
1965. Na drugoj, strunjaci koji prihvataju Makluano-
ve hipoteze podrobno pokazuju kako su razna sred-
stva optenja uticala na kulture i kulturne artefakte
svog vremena. Knjievni kritiar Hju Kener, bivi Mak-
luanov ak, pie u Stoikim komiarima (1962) o uza-
jamnom dopunjavanju knjige kao optila i spisa Gi-
stava Flobera, Demsa Dojsa i Samjuela Beketa. Za-
lazei u istoriju Zapada, istaknuti knjievni strunjak
Volter D. Ong, lan Drutva isusovaca, Makluanov
prijatelj u razdoblju od preko trideset godina, pokazao
je u knjizi Ramus o metodu i opadanju dijaloga
(1958) kako se filozof esnaestog veka Petrus Ramus
suoio s novom sredinom, koju je stvorio tisak; a raz-
bacanii ogledii koje je otac Ong sabrao u svojoj najno-
vijoj knjdzi Ljudsko obeleje (1967) idu naporedo s
Makluanovim zanimanjima i dopunjuju ih. Poput svih
66 Riard Kostelanec
radikalnih metoda istoriografije, Makluanova obja-
njajna naela pokuavaju da osvetle odnose i pojave
koji behu nevidljivi za prethodne istraivae; a pristup
zasnovan na tehnologiji obavetavanja obeava da e
biti osobito koristan pri objanjavanju takvih jasno
uoljivih promena u zapadnoj oseajnosti kao to su
prelazak s predstavne umetnosti na apstraktnu, s ano-
nimne umetnosti na delo iji je tvorae poznat, s kru-
nih ili prorokih struktura na pripovednu organiza-
ciju, s konsonantne muzike na disonantnu, s linijskog
poretka na isprekidane i mozaike forme. Dokumen-
tujui promene u ovekovu opaanju strukture vlasti-
tog doivljaja, Makluan dopunjuje jedno od osnovnih
zanimanja akademske istorije umetnosti minulog sto-
lea; meutim, kao i odvani istoriar umetnosti s Jela
Dord Kubler u knjizi Oblik vremena (1962), Maklu-
an vri intelektualni skok u tom smislu to itavo dru-
tvo posmatra kao neto nalik na umetniko delo i-
ji-su se oblici i strukture uoljivo izmenili tokom ve-
kova, kao i za naeg ivota. Od istoriara arhitekture
Sigfrida Gidiona, u delu Mehanizacija preuzima ko-
mandu (1948), Makluan je, doista, digao nadasve va-
ni pojam anonimne istorije, koji, pie on, prihvata
ceo svet kao jedan organizovan hepeniing krcat blista-
vim i uzbudljivim porukama. Poto e Makluanove
knjige jamano uticati ne samo na sadrinu nego i na
oblik organizovanja mnogih potonjih uenih dela, mo-
gle bi se, takoer, oekivati nove knjige koje tkaju
mozaik znaenja, kao to je Telo Ijubavi (1966) Nor-
mana 0 . Brauna, umesto da izlau jedno neprekidno
obrazloenje.
Makluanove ideje, prvo, daju ubedljivu analizu te-
nje su Dozef Frank i drugi utvrdili u savre- i uverljivih dela iz oblasti prouavanja knjievnosti
menoj knjievnosti prostorne forme. Nasuprot knji-
Prvosvetenik elektronskog sela 67
evnosti posle renesansa, koja je, poput samog tiska,
sledovna po strukturi organizacije (setite se kako rad-
nja u nekom romanu devetnaestog veka tee od jed-
nog dogaaja do drugog), klasici modernog spisatelj-
stva otelotvoruju, kao to smo ranije prirnetili, ispre-
kidanu ili prostornu formu. Naime, naela organiza-
cije, recimo, Ulisa Demsa Dojsa, T. S. EMotove Pu-
ste zemlje i romana Tako je to Samjuela Beketa ma-
nje su povezana sa sledom (vreme) negoli s isprekida-
nim konfiguracijama ili kolaom (prostor). U vezi s
tim, Makluan primeuje da su forme savremene knji-
evnosti blie filmu, televiziji i radiju elektronskim
optiUma no staroj tehnologiji tiska; njegova ana-
liza post-elektronske oseajnosti podrazumeva, tavie,
da stariji itaoci tee da ponovo sastave neku nepo-
vezanu pripovest, kako bi vaspostavili stvarnu hro-
nologiju (setite se svih onih kratkih prikaza zapleta u
romanu ViMjama Foknera Zvuk i bes), dok su mlai i-
taooi, nalazei se pod dubljim uticajem novih optila,
skloni prihvatanju isprekidane forme kao takve. U
svojim knjigama i knjievnim ogledima Makluan pro-
cenjuje kakvo su dejstvo nova sredstva optenja mo-
gla imati na pozne romane Henrija Demsa (pisai
stroj), poeziju T. S. Eliota (radio), prozu Dona Dos-
-Pasosa (film), romane Vilijama Berouza (televizija), i
Fineganovo bdenje Demsa Dojsa (sva ova optila).
Iako ovek zebe da e determinizam zasnovan na oba-
vetajnoj tehnologiji, poput ekonomskog i sociolokog
determinizma pre njega, neizbeno i sam zapasti u
monomanijaka preterivanja, ovaj metod, pri svem
tom, obeava da e nadahnuti velik broj pronicljivih
i istorije.
68 Riard Kostelanec
Sem toga, Makluanova teza da su najpodesnije sa-
vremene forme isprekidane i vieulne opravdala je
u kulturnom smislu, razne vrste novih umetnikih i
zabavljakih poduhvata, kao to su pozorite meovi-
tih sredstava i vieoptilne diskoteke. Nekoliko nju-
jorkih stvaralaca u oblasti meovitih optila koji ko-
riste itavu lestvicu umetnikog gradiva filmsku i
magnetofonsku tehnologiju, kao i svetlost, ive izvo-
ae i sisteme za pojaavanje zvuka jednom je ob-
javilo manifest u kojem se oglaava da su spisi Mar-
ala Makluana dali drutveno-filozofsku osnovu ovom
nOvom audiiovizualnom 'pokretu'. U prolee 1965. go-
dine, pod pokroviteljstvom skupine profesora s Uni-
verziteta Britanske Kolumbije, prireen je Makluanov
festival, u koju je svrhu jedna oruara bila pretvo-
rena u aktiviranu sredinu, punu zvukova, prizora i
opipnih oseta (izvajani zid). Teko da Makluan pod-
stie ovaj rastui kult; on nije dopustio umetnicima
da se poslue njegovim imenom (poslali su mu izvi-
njenje) i nije prisustvovao vankuverskom festivalu.
Ja sam, po naravi, suvoparan konzervativac, izjavio
je on jednom nekom izvetau. Ako se jave maklu-
anovci, moete biti sigurni da ja neu biti jedan od
njih.
Meu umetnioima-makluanovcima naroito se isti-
u lanovi USKO-a, umetnikog kolektiva koji deluje
iz jedne naputene crkve u Garnervilu, drava Nju-
jork, na otprilike jedan as vonje severno od grada
Njujorka. Godine 1960. Derd Stern, najstariji lan te
skupine, proitao je jedan rani nacrt za Poznavanje
optila u vidu izvetaja koji je Makluan godinu dana
ranije bio podneo Nacionalnom udruenju obrazovnih
radio-televizijsbih stanica. Narednih godina, USKO je
prokrio put razvoju vieoptilnih sredinskih umetno-
Prvosvetenik elektronskog sela 69
sti, ostvarujui brojne spojeve svetlosti, buke, filmova,
slajdova, muzike, mirisa itd. u raznim zatvorenim pro-
storima (od diskoteka do muzeja) koji ne usredotou-
ju panju, kao knjige, pa ak i konvencionalni filmo-
vi, ve je rasplinjuju, a ipak izlau beskrajnom nasilju.
Pored obrazloenja zato je takva vieulna haotina
umetnost narooito podesna za nae vreme, USKO pre-
uzima od Makluana i opredeljenost na fcorporativnu
delatnost i anonimnost pojedinca, jer oboje tvrde da
e, nasuprot umetnikoj tradiciji individualizovanog iz-
raza u doba posle renesansa, umetnost u elektronskoj
budunosti biti podjednako anonimna i kolektivna u
pogledu autorstva kao umetnost ikona pre pojave tis-
ka. U dva maha Makluan se pridruio USKO-u na pri-
redbama s meovitim sredstvima, obraajui se pri-
sutnima pre i posle izvedbe.
Jedan od Makluanovih najbliih saradnika, Harli
Parker, sedobradi umetnik pedesetih godina, napravio
je nekoliko revolucionarnih muzejskih postavki koje
oigledno obelodanjuju uticaj njegova prijatelja. U
vreme kada se nalazio na poloaju upravnika za obli-
kovanje u torontskom Kraljevskom miuzeju Pokrajine
Ontario (za prirodopis), Parker je obrazlagao da, na-
suprot tradicionalnim prifodnjakim muzejima, gde su
prikazani odvojeni predmeti, koje posmatra likovno
opaa, muzej budunosti mora da ponOvo stvori jednu
celinsku sredinu, u svem njenom vieulnom bogat-
stvu. Muzeji se, tvrdi on, moraju baviiti ne podacima,
nego doivljajima, jer ih ne poseuju znalei, ve publi-
ka; umesto da prikazuju artefakte, oni mofaju da stvo-
re jednu sredinu kako bi ukljuili posmatraa- Ako
neki afriki feti stavite u etvrtastu vitrinu, kako
moete Oekivati da e ljudi neto saznati o njemu?
Tada dolazi do sudara prostora, do sudara predmeta l iz
70 Riard Kostelanec
razlioitih kulturnih sredina. Javlja se muzejski zamor.
Na jednoj izlobi fosila 1967, on je pokuao da, posred-
stvom etiri od pet glavnih ula, oponaa ono to ini forniji). Na univerzitetu u Manitobi najpre je izuavao
paleontolog. isto likovni podaoi bili su na izlobi za-
stupljeni u uobiajenoj meri u vitrinama behu pri-
kazani podmorski ivot i formacije fosila. Sem toga,
na nekim eksponatima nalazilo se dugme pomou ko-
jeg je, pritiskom ruke ili noge, putana traka s krat-
kim predavanjem, ija su objanjenja dopunjavala li-
kovno gradivo; drugim eksponatima bili su pridodati
projekcioni aparati i magnezijumova svetlost. U poza-
dini su se stalno uli krici galebova, grmljavina i ta-
lasi, a slab miris vode oseao se na itavom tom
podruju. Starajui se da publici omogui i upotrebu
ula dodira, Parker je nainio zavojite prostore, pes-
kovita uzlazita i zidove od oblikovanih koljki i fo-
sila, koje su ljudi mogli opipati. Kako se moglo i oe-
kivati, ova izloba imala je naroito uspeha kod veo-
ma mladih ljudi.
Poreklo Marala Makluana isto je tako obino kao
to su obind njegov izgled i sredjna u kojoj radi. Ro-
dio se u zapadnoj Kanadi u gradu Edmontonu, po-
krajina Alberta 21. jula 1911. godine, kao sin rodi-
telja koji pripadahu razliitim protestantskim sektama
(baptistikoj i metodistikoj), a odrastao je u Vinipe-
gu, pokrajina Manitoba, koji se nalazi neto sevemije
od zapadne Minesote. Oboje su se dogovorili da idu u
sve dostupne crkve i na sve pristupane slube, sea
se on verskih obiaja svojih roditelja, a velik deo vre-
mena proveli su na podruju gde bee rasprostranje-
no versko uenje hrdanske nauke. Otac mu je trgo-
vao nekretninama i prodavao osiguranja; po seanju
sina, vie je voleo da razgovara s ljudima negoli da
radi svoj posao. Majku, monologista i glumicu, Mak-
Prvosvetenik elektronskog sela 71
luan opisuje kao Rut Dreper Kanade, ali bolju..
(Mlai brat mu je danas anglikanski svetenik u Kali-
tehniku, zbog mog zanimanja za strukturu i obliko-
vanje, a kasnije je promenio glavni predmet studija
i preao na englesku knjievnost i filozofiju. Poto je
1932. diplomirao, a 1934. magistrirao teza mu je bi-
la Dord Meredit kao pesnik i dramski parodiar
Makluan je poao u Englesku, putem mnogih u aka-
demskom pogledu ambicioznih mladih Kanaana, gde
je dve godine studirao na Kembridu (i takmiio se u
veslanju za Triniti Hol); tu su, sea se on, predavanja
I..A. Riardsa i F. R. Livdsa podstaklanjegovopoetno
zanimanje za prouavanje popularne kulture. Kada se,
s kembrikom diplomom, vratiO kui 1936. godine, za-
posHo se u Odseku za engleski na Viskonsinskom uni-
verzitetu. Naredne godine, prilino neoekivano, pre-
ao je u katolianstvo, posle revnosnog itanja Gil-
berta estertona i ubedljive prepiske ocem Deral-
dom B. Falenom iz Papinskog instituta na Torontskom
univerzitetu. Otada, Makluan predaje samo u katoli-
kim ustanovama na Sent-Luju, od 1937. do 1944; na
Asampnu (koji se sada zove Vindzorski univerzitet) u
Kanadi, s druge strane reke prekoputa samog Detroi-
ta, od 1944. do 1946; i na Koledu Sent Majkl, vasili-
jevskoj ustanovi (C.S.B.)*, od 1946. Prvobitno mu je
akademska oblast bila srednjovekovna i renesansna
knjievnost; a 1942. godine odbranio je na Kembridu
doktorsku disertaciju o retoriioi Tomasa Naa, pisca
elizabetinskog doba. Preteno samouk, uprkos svom
obrazovanju, Makluan je kasnije sam nauio latinski,
'* Congregattion of St. Brigid (Zajedmiica sv. Brigite,
enski red). Pitim. prev.
72 Riard Kostelamc
pa ak i neto grki, izmeu ostaMh ranije mu nepo-
znatih predmeta; a nikada u ivotu nije sluao neki
teaj iz sredstava veze. Njegov kolega na Sent-Luju,
koji j e k r s t i o Makluanovo najstarije dete i koji mu je
prijatelj tri decenije, savetodavac za pitanja upravlja-
nja Bernard D. Maler-Tdm sea se da u vreme kad je
Makluan bio mlad razmere njegovih uoptavanja ne
behu manje od kosmikih; no tada, za razliku od sa-
danjeg stanja stvari, nije imao injenice kojim bi ih
podupreo.
Mladi uenjak zapoeo je svoju spisateljsku kari-
jeru onako kako treba da je zapone svaki profesor
pisanjem lanaka akademske teme za strune
asopise. Prvi od njih, objavljen 1936. u kanadskom
asopisu Dalhousie RevieWj bavio se estertOnom kao
praktinim mistikom: a ve sredinom etrdesetih
godina Makluan je pisao prilino smele kritike pri-
loge za takve.glasovite knjievne tromesenike kao to
su Review i Sewanee Review, kao i za druge
kulturne asopise. Dan-danas ga akademski krugovi
smatraju jednim od najboljih kritiara Tenisona, a
1956. godine priredio je i snabdeo predgovorom broi-
rano izdanje standardne studentske antologije Teni-
sonove poezije. Pred kraj etrdesetih godina, meutim,
poeo je da prevazilazi svoj akademski odgoj i pie
linije i nastranije oglede na prilino opte teme za
asopise Politics Dvajta Makdonalda i Horizon Sirila
Konolija, izmeu ostalih; i ubrzo su njegovi radovi po-
eli da nose tako fantastine naslove kaO to je Psiho-
patologija magazina Time i Life, naslov lanka objav-
ljenog u publikaciji Neurotica, kratkovenom ali pro-
roanskom magazinu malog tiraa. Tada je on ve bio
razvio sebi svojstven intelektualni stil - sposobnbst
izrioenja beskrajno^ -niza neobindh: i izazovnih ideja.
Prvosvetenik elektronskog sela 73
Makluan, koji teko da predstavlja novo ime u ame-
rikim intelektualnim krugovima, ima za sobom dugu
karijeru i odavnO uiva ugled, to je saeto izrazio je-
dan njegov kolega-knjievni kritiar, rekavi mi pre
galame koja se nedavno podigla: as mislim da je
Maral najsjajniji ovek koga poznajem, a as, opet,
sdguran sam da je najaaviji.
Njegova prva knjiga, Mehanika nevesta (1951),
obeavala je tamparima toliko glavobolja da je Ma-
kluan utroio nekoliko godina u potrazi za izdavaem,
a atim je izdava, Vanguard Press, zahtevao teme-
ljite izmene, pa mu je trebalo vremena da knjigu pri-
premi za tampu. Iako je dobila mali broj prikaza i
ubrzo poela da se prodaje po snienoj ceni, Mehani-
ka nevesta ini se danas, kad pogledamo unazad, ra-
dikalnim pothvatom u prouavanju amerike masovne
kulture. Pre Makluana, veina estitih amerikih kriti-
ara je to s prezirom, to s uasnutou gledala na
sve vee irenje masovne kulture izglednih magazi-
na, stripova u sveskama, holivudskih filmova, radija,
televfizije; teko da su ti kritiiari mogli da rade ta
drugo do da predskazuju,. s nekom vrstom nerazume-
vajueg straha, u kOMko su pOtpunoj meri njena sadr-
ina i dejtvo grozni. Makluan je, nauprOt tome, ve-
rovatno bio prvi severnoameriiki kritiar koji je pa-
ljdvo ispitao kakve oblike dobiva graa u masovnim
optilima i potom postavio sebi pitanje na koji nain,
zapravo, ti obliici utiu na ljude; mada se prema ma-
sovnoj kulturi jo uvek odnosdo preteno s prezirom,
jedndm od svojih spektakularniijdh uvida utvrdio je
formalne linosti, a ne razlike, izmeu nje :i elitne kiil-
ture. Neoekivano sapostavljanje slika, zvukova, rit-
mova, injeniica sveprisutno je u moderndm pesmama,
simfOniji, plesu i novinama, pisao je ; Lako se da
74 Riard Kostelanec
vddeti da su danas osnovne tehnike kako visoke, tako
i popularne umetnosti iste. Zbog mnogih svojih ilu-
stracija u razmeri 21,5x28 cm, Nevesta je godinama
bila preskupa za pretampavanje, a tako se teko mog-
la nabaviti da je na tritu polovnih knjiga esio trae-
no po trideset pet dolara za primerak. Sami Makluan
dovoljno je bio viidovit ii samopouzdan da od neproda-
tih prtimeraka kupi okruglo hiljadu po sndenoj, veli-
koprodajnoj ceni; neke je razdelio prdjateljima, druge
uskladitio kod Maler-Tima u Njujorku, odnosno pro-
dao kupcima po ceni daleko nioj od tadanje. Ponu-
dio sam da otkupim jo hiljadu priimeraka, kazao mi
je, ali izdava nije hteo da md ih proda. Meutim, s
Makluanovim drugim usponom 1967. godine pojavila
su se nova izdanja Neveste, i u tvrdom i u mekom po-
vezu.
Godine 1953, dvanaest meseoi poto je postao re-
dovan profesor na Koledu Sent Majkl, Makluan je iza-
bran za predsednika dvogodinjeg Seminara o kulturi
i optenju, koji je organizovala Fordova zadubina; ka-
snije, dste godine, objavio je Utuk, anonimnu, proie-
nu knjiicu proroanskih izjava d spekulaoija (koja je
ponovo izdla, u neskraenom izdanju, 1969), kao i pr-
vii broj Istraiivanja, jednog od najdzuzetnijih i najpro-
roanskijdh malih magazina ,iz bliske prolosti. Kako
nagovetava njegov naslov, ovaj asopiis je bio posve-
en istraivanju, a ne definisanju ni razvrstavanju,
oriih vidova moderne civilizacije koje drugi ispitivai
behu skloni da zanemare. (Ja ne objanjavam, stalno
govori Makluan. Ja istraujem. Ja sam detektiv.)
Moda je najjasniji pokazatelj krajnjeg uspeha tog a-
sopisa injenica to su zanimanja i ideje izneseni ne-
kolikim hiljadama pretplatnika prodrli narednog de-
setlea u rasprave ireg dometa. Godine 1960, poto su
Prvosvetenik elektronskog sela 75
prethodne godine odustali od daljeg izdavanja asopi-
sa, Makluan i njegov najodaniji saradndk antropolog
Edmund S. Karpenter sabrali su neke najbolje prilo-
ge u knjigu pod naslovom Istraivanja u oblasti opte-
nja (1960), koja je, moda, najdelotvorniji uvod u Mak-
luanova posebna zandmanja i ideje, dok je osmi broj
najekscentrdnijd, najekstravagantniji i najspekula-
tivniji ponovo iziao 1967. godine pod naslovom
Verbi-voko-vizualna istraivanja.
Iako kanadskog dravljanstva, Makluan je 1959.
godine postao direktor za izradu Projekta o optilima
za potrebe Nacionalnog udruenja obrazovnih radio-
-televizijskdh stanica i Amerikog prosvetnog ureda; iz
tog iskustva rodile su se mnoge ideje koje su ule u
Poznavanje optila, knjigu koja, gledano unazad, nije
bila proizvod neoekivanog nadahnua, nego dvadese-
togodinjeg gotovljenja. Gutenbergova galaksija, iji je
zvanian podnaslov Stvaranje tipografskog oveka,
pojavila se tri godine kasnije i dobila nagradu gene-
ralnog guvernera Kanade za krdtiku prozu. Godine
1964. Makluan je postao lan uglednog Kraljevskog
drutva Kanade, a dzdavaka kua McGraw-Hill ob-
javila je Optila. Naredne godine dobdo je od Vdndzor-
skog univerziteta, na kojem je nekada raddo, svoj prvi
poasni akademski stepen stepen doktora knjievno-
sti. Radi staranja o nasleu koje je Makluan sakupio,
rektor Torontskog univerziteta postavio ga je, 1963, za
upravnika (anglicizam u znaenju predsednik) no-
voosnovanog Centra za kulturu i tehnologiju, da se
bavii prouavanjem psihikih i drutvenih posledica te-
hnologije i optdla. Jedna biva studentkinja Toront-
skog univerziteta, koja sada radd u kanadskoj izdava-
koj delatnosti, sea se da je pre deset godina Makluan
bio, u izvesnom smislu, predmet ale na univerzitet-
76 Riard Kostelanec
skom krugu; d godinama je, obino, imao manje post-
diplomaca od drugih -starijdh profesora na TOrontskom
univerzitetu, kudikamo manje negoli, recimo, njegov
vie akademski nastrojeni ald podjednako glasoviti (a
moe biti d podjednako idiosdnkratini) kolega' Nortrop
Fraj, najpoznatiji kao autor Anatomije kritike (1957).
ak i sredinom ezdesetih godina Makluanovi sluajni
studentii behu toliko neobaveteni o njegovu radu da
se, po priianju, jedan raspitdvao kod drugog o toj ra-
noj knjizi, Gvozdenoj nevesti, dok je ugled koji je do-
mai prorok uivao juno od granice izazivaO bezazor-
nu nedoumdcu, ako ne i glasnu sumnjiavost njegovih
kolega.
Posetdlac koji je poetkom 1966. godiine doao u taj
Centar, tako smelo najavljen u zaglavlju Makluano-
ve prepiske, oekivao je da e videti savremenu grae-
vinu aerodinaminih lindja punu sekretarica. Umesto
toga, Centar je tada vie bio odbor negoM ustanova; i
dalje je dtav smeten u Makluanovu zakrenom i neu-
reenom kabinetu. Svi zidovi prekrdveni su ormanima
za knjige: na najviim policama nalaze se izvetala sta-
ra izdanja engleskdh klasika; Oksfordski renik engle-
skog jezika, u neskraenom dzdanju od vie svezaka,
zauzima jednu o'd duih dasaka; a na pristupandjim
policama lei ranovrsna zbirka novijdh knjiga o zapad-
nim cdvilzacijama u svemu, est do seam hiljada
svezaka. Tu su d druge hrpe raznih knjdga i novina na
nekoMko velikih stolova, rasparene stolice u manje-vie
loem stanju, velika boca za vodu oko koje se nalaze
rasparene ae, a na zidu, visokO iznad polica, vise po-
smrtna maska Dona Kitsa i raspee. Gurnuta u ugao,
otrcana iealjka s metalnim okvirom preko koje.be-
e nasurnlice postavljen tanak, neravan, zeleni duek -
vie je pristajala kakvom tremu negoli akademskom
Prvosvetenik elektronskog sela 77
kabdnetu; tu Makluan pravi planove za svoja predava-
nja, ita knjige i povlai se pred pretnjom neprijatnih
posetilaca.
Po naravi, ef Centra je vie pasivan negoli akti-
; popularni nagovetaj da je nekako na brzinu
stekao slavu i bogatstvo prenebregava, jednostavno,
stvarnu prarodu tog oveka. Makluan je visok, neto
preko 190 cm, i mrav ovek; dok je nekad putao br-
kove i iimao duu crnu kosu, sada je glatko izbrijan,
kosa mu se proreuje d pepeljasta je. Na njegovu licu,
obino napregnutog izraza i rumene boje, neobina su
jedino usta. Spreda se mogu videti samo tanki urez'i
njegovih usana; no sa strane one dzgledaju tako debe-
le da njegova donekle otvorena usta nalikuju ustima
iverka. Otkako ne pui ima nekoliko uoljivih nervoz-
nih navika, dzmeu ostaMh i sklonost da pri usta i
sputa bradu prema vratu pre no to progovori, da
vrti naoari oko prstiju kad predaje i tare prste niz
dlanove kad god dzusti re opipljdvost. Njegovo du-
gako, srazmerno neizborano lice j.e naoito vie le-
po no ulno; pa dako kod kue moda daje prednost
kariranim kouljama od grube tkanine, na asovima
nosi obina profesorska odela, belu koulju i manu
neodreena izgleda, koju obino prikai, umesto da je
vezuje u vor. Potpuno obuen i u tamnom vrskaputu,
dsto toliko Mi na poslovnog oveka kojd putuje od ku-
e do radnog mesta koMko i na nastavnika. Kada sam
ga posetio poetkom 1966, Makluan je patio od stalnih
glavobolja, tekoa pri usredsreivanju panje i povre-
menog gubljenja svesti, to je kasnije pripisano dobro-
udnam tumoru na mozgu, kojd je bio uspeno odstra-
njen 1967. godine.
Makluan, koji je poroddei odan. ovek, stanovao je
tada sa enom i decom u stambenoj etvrti Toronta,
78 Riard Kostelanec
u jednoj dvospratnici uskog proelja pred kojom se
pruao mali travnjak, proaran oskudnim prilaznim
putem za garau, smetenu u pozadini. Unutranjost te
kue podjednako je skromna, u stilu ljupke akadem-
ske aljkavosti svojstvene oksfordsko-kembrdkim na-
stavniaima, a izuzetna je jedino po prekomernom bro-
ju knjiga, koje lee na policama, na gomilama i svug-
de unaokolo. Jedina uoljiva umetnika slika je skica
Makluana koju je izradio englesbi romanopisac, kriti-
ar i slikar (Persi) Vindam Luis; jer Makluan je s njim
bio blizak prijatelj poetkom etrdesetih godina, kada
je stariji pisac zapisao sledee rei na jednom primer-
ku svoje knjige pria pod naslovom Divlje telo: Mar-
alu, od njegova tienika Viindam Luis. Sa svojom
suprugom Korinom, visokom i otmenom Teksaankom,
Makluan se upoznao u junoj Kaliforndjd, kada je vrdo
istraivanja u Hantingtonskoj biblioteci, a ona studi-
rala glumu u Pasadenskom pozoritu. Venali su se
1939. i imaju estoro dece: Erika, Meri Terezu (koje
su bliznakinje), i Stefani svi su preli dvadesetu
te Elizabet i Majkla, kojd jo nemaju dvadeset godina;
u vreme kad su sva deca ivela kod kue, Makluan je
pokazdvao sklonost da bude konzervativan, ako ne i
autoritaran otac.
On daje prednost itanju u zavaljenom poloaju; i
otud du gornjeg dela kaua u dnevnoj sobi stoji, na-
slonjeno na zid, dvadesetak debelih uenih dela; meu
njdma je i nekoldko kriminalnih romana koji su
Makluanova omdljena laka lektira. ita po nekoliko
knjiga odjednom, letimino ih pregledajui i olovkom
zapisujui primedbe s unutranje strane zadnje korice.
Makluan malo spava, esto ita u postelji ili razgovara
do duboko u no sa svojim najstarijam sinom Erikom,
veteranom amerikog ratnog vazduhoplovstva d, 1966.
Prvosvetenik elektronskog sela 79
godine, zakasnelim studentom na Iniskom koledu, ko-
ji pripada Torontskom univerzitetu. Za Makluana se
teko moe kazati da je privren frajerskoj cevi ili sre-
brnom ekranu; fdlmove ili televizdju gleda samo u ret-
kim prilikama, pri emu ragbi i hokej pretpostavlja
bezbolu, a emisije fantastinih pustolovdna (poput Hu-
Ija) trezvenijim stvarima. Dugaka vrpca primitivno
pnivrena za televizor dopire do prekidaa kojim se
iskljuuje zvuk. Inae bi, priznaje on, bilo nepod-
noljivo. Kad mu je erka Stefanii prvi put nastupila
na televizijd kao Mis veslanja, reklamirajui pred-
stojeu mesnu izlobu motornih amaca otac Mak-
luan ndje propustio da iskljui zvuk i tako gleda tu
emisiju sve dok se erka nije pojavdla.
Veinu kulturnih obavetenja on prima preko tiska
i kroz razgovor, jer e se pre odueviti nekom knjigom
negoli komadom, slikom, filmom, diskotekom ild tele-
vdzijskom emisijom; i ne samo to mu je ukus za knji-
ge ubedljivije pouzdan nego i odsustvo konvencional-
ne kritike neknjiievniih optila u njegovu delu proisti-
e, moda, upravo otuda to on njihove proizvode ne
uzima suvie ozbiljno. Erudioija mu je nesumnjivo og-
romna, kao I, u psiholokom smislu, trenutno upotreb-
ljiva; bio je poznat po tome to je, u mahniitijim tre-
nuoima, od rei do rei navodio opirna i raznovrsna
mesta iz engleske poezije. Kadikad njegovi spisi nago-
vetavaju da je za njega gotovo nemoguno da ne mi-
sld korastei zavrne redove i izvode dz dela drugih pi-
saca; a njegov jezik, ale d dgre rei vrve aluzijama, ko-
je neprestano obelodanjuju njegovu neizmernu pisme-
nost. Razgovor mu je, bez. suninje, omiljena razonoda,
dok mu je pie osnovni uoljivi porok. On je, zbilja, u
toliko potpunom smislu opredeljen na knjdge, toldko po
prirodi na tisak usmeren ovek da bi se neke njego-
80 Riard Koslelanec
ve stroge opaske o tetnim dejstvima tiska mogle, u
umoviidarstvu, smatrati sloenim otelotvorenjem neke
neodreene samonenavisti.
Po svom izgledu i narinu ivota, Maral Makluan
se ne razlikuje mnogo od nekog drugog amerikog pro-
fesora u malom gradu - sve dok ne otvori usta. Nje-
gova predavanja i formalni razgovori predstavljaju je-
dinstvene smese originalnih tvrenja, matovitdh pore-
enja, kulturnih aluzija, najnovijiih argonskih izraza,
Oamuujuih apstrakcija i fantastino obulivatnih uop-
tavanja; tek to sluaoce prenerazi jedna njegova neo-
bina misao, a ve dh pogaa jo nekoMko takvih. Ja-
snim, zvunim glasom oveka koji govord da bi ga u-
li, on svoj komentar proima uputima na zapadne kla-
sike, modernu englesku knjievnost (a katkad i navo-
dima iz njih), stripove u sveskama, televizijske emi&ije
i najnovije krikove u maloletnikim plesovima. Njego-
vo izraavanje je proroanskije od njegova ponaanja,
koje je obino toliko suzdrano da on najhlisterinije
tvrdnje iznosi najsuvoparnijim tonom; pa ipak, zahva-
ljujui njegovu nainu izraavanja, maltene sve to on
kae zvui znaajno. Ako situaaija postane previe for-
malna ili zloslutna, Makluan pribegava svojiim omilje-
nim strategijama intelektualne odbrane olako prela-
zi preko dzazova, odnosno govori jo apstraktnije. Ako
se stvarno oseti ugroenim, baca svoju poslednju reto-
raku bombu izvodi golemu taku zbunjdvanja fiM
pak jednostavno odbacuje svog protivnika kao oveka
zastarelog, arhainog, srednjovekovnog iM kao no tvrdoglav; u stvari, uvek razmilja s nogu. Uvid ost-
natuskopa,, to je skraenica za na tisak usmereno
kopdle. (Maral Makluan, zajedljivo je jednom pri-
metio kritiar LesM A. Fddler, staino se izlae opasno-
sti da zvui poput ovog momka u Doktoru Strendla-
vu koji uva svoje telesne sokove).
Prvosveienik elektronskog sela 81
Na svom postdiplomskom seminaru (Sredstva ve-
ze) na temu Predstave o budunosti on postavlja ovo
pitanje: ta je budunost starosti?. Studenti izgle-
daju smueni. Pa, odgovara on na sopstveno pitanje,
istraivanje i otkrie. Ubrzo e opisati televiizijsku
emisiju o Batmanu kao naprosto dskoriavanje nos-
talgije koje sam odavno predskazao. Nekih dvadeset
pet studenata jo uvek izgleda zbunjeno i zabezeknu-
to; niko mu ne protivrei (a kako bi i mogao, i na os-
novu ega?); gotovo da ndko-li ne govord sem Makluana.
Zloinac je, poput umetnika, istraiva drutva. Sto-
lice rugobe tvrdih naslona i daanih sedita, vero-
vatno od pre rata neprestano kripe; seminarski
sto nainjen je, u stvari, od nekoMko stolova nezna-
tno nejednake vdsine kojd su postavljend jedan do dru-
gog. Dve fluorescentne svetiljke preterano osvetljavaju
sobu, a iznad table visi raspee. Rava vest razotkriva
prirodu promene; dobra vest to ne ini. Niko ne trai
od njega da bude odreeniji; on poseduje neprijatnu
sposobnost da zastrai sluaoce, ak i na uMci, dok se
brekui probija kroz torontski sneg, nikad mu ne po-
nestaje objanjenja za bilO ta, te obasipa sluaoce
sugestivnim idejama o svemu i svaemu. Nijedna ob-
last ovekova pregnua ne izmie njegovu zanimanju,
ndta pak ordginalnim zapaanjima, pa zahvaljujui do-
maaju njegova razmiljanja ili istraivanja akadem-
ski stav pobonog potovanja prema discipMnama po-
staje neto zastarelo. Isprva se ini da je on neizmer-
varen u jednom predavanju razvdja u uzgrednom raz-
govoru, proiruje na predavanju narednog dana d ubr-
zo potom diktira kao razraeno poglavlje neke knjige
na kojoj radi. Makluan dvi povueno, tromo, gotovo
lagodno; no toliko je obuzet intelektualnim sondiranji-
82 Riard Kostelanec Prvosvetenik elektronskog sela 83

ma da esto telefonira prijateljdma u nedoba kako bi
s njima raspravio stvari. (Jedan njegov mladi sarad-
nik s ponosom je primetio da je reskd telefonski poziv
u pet sati ujutro bio znak da je primljen u unutranji
krug Makluanovih poznanika). Njegovi kritiari pod-
smevaju mu se kao strunjaku za optenje koji nije
u stanju da uspeno opti s drugima; u stvard, prevelik
broj njegovih nedotupavnih protivndka pati od samo-
dopadne zatvorenosti duha. Paradoksalno je, prime-
uje otac Ong, da je tek jedan srazmerno stariji go-
spodin kao to je Maral Makluan u stanju da samim
pripadndoima mlaeg pokolenja tumai njdhovo poko-
lenje i da to tumaenje ostaje neshvatljivo za mnoge
ljude iz njegova vlastitog narataja.
Jedna druga znaajna nesaglasnost sastoji se u to-
me to ovek takve intelektualne smelosti vodi tako
nesavremen, ako ne i konzervativan ivot; to su ego-
centrina i strastveno proroka svojstva njegovih knji-
ga dz osnova suprotna linoj skromnosti i dubokoj po-
mirenosti jednog pobonog katolika. Objanjenje za
ovaj paradoks je to to postoji jasna grandca izmeu
Marala Makluana kao mislioca i H M. Makluana kojd razmdlja u budunosti uveliko ivi u prolosti, a
kao oveka. Prvi pie knjige i dri predavanja; drugi
je nastavnik u koli, glava poroddce i upisuje se u te-
lefonski imendk. Ova razlika toldko je neodoljiva da e
on istu onu nastranu pojavu koju je kadar da ceni u
kabinetu konkretnu poeziju, na prdmer moda izgled, tako i, to je vaniije, njegov nain miljenja;
odbaciti po povratku kud nazivajui je dejom igra- a ono to, prema Makluanu, vredi za druge isto se tako
rijom, kao da mu se linost menja s promenom sre-
dine. Nekom izvetau tOrontskog magazina MacLean's
Maral je jednom prilikom dao neosporno savremen
komentar o automobilu; no kad je bio upitan kakva
kola ima, H. M. je ne samo objasndo da se njegova e-
na vde brine o takvim stvarima od njega nego se i
doptmio, na prilino arhaian nain, sledeim reima:
Ja lino ne marim mnogo da vozim. Radije bih iao
peice. Verovatno je H. M. tvorac one esto navoe-
ne opaske o Maralovim zakuastim teorijama: Ja ne
hinim da dh shvatam. Napokon, moje gradivo je vrlo
teko.
Privatni Makluan, ija je javna linost tako sjajno
istraila tehnoloku promenu, lino se protivi takvom
razvoju stvari. Voleo bih da nijedna tehnologija nikad
nije nastala, primetio je uz aicu u kuliinji. Za me-
ne one nisu nita drugo nego kubura. Tehnologije su
za nezadovoljne ljude. Zato je ovek toliko nesrean
da eli da izmeni svoj svet? Ja niikad ne bih pokuao
da popravim neku sredinu lino bih, mislim, nagi-
njao ivotu u kakvom prepismenom miljeu; no elim
da prouim promenu da bih ovladao njome. Njegove
knjige, dodao je, predstavljaju samo sonde s tema-
ma, a ne polemdke s tezama; on ne veruje u svoje
spise onako kao to veruje u katolianstvo. Ono je ve-
ra; knjige su jedino mdsli. Veru spoznajete drukije
no to 'upoznajete' moje knjige. Ironija je to ovek
on gleda na taj paradoksalni poloaj kao na neto to
doprdnosi raanju kulturnog uvida.
Po jednoj od Makluanovih omiljenih objanjajnih
ideja, sredina u kojoj ovek ivi uobliuje kako njegov
moe prdmeniti i na njega samog. U razgovoru s njim
otkrio sam da fiziika situacija maltene odreuje okvir
onoga o emu on govori. Za rukom bi ponajbolje prii-
povedao o svom profesionalnom ivotu, svojoj karijeri
spisatelja d nastavnika, svojim nekadanjdm i sada-
njim prijateljima; tada mi je, na primer, govorio o
84 Riard Kostcianec
Mehanikoj nevesti. Hodajui kroz sneg, obino bi
postajao liniji i razgovarao o ambiciji i motivaciji; no
im bi se vratio u kabinet, na bi se razgovor nuno
usredsrectdvao na njegove sadanje ddeje. Na moja ii-
ndja zapitMvanja odvraao bi reima: 0, pa to je samo
stvar od ljudskog interesa. Mdslio sam da ste doli da
se upoznate s mojim idejama. Tek kad me je pozvao
u svoj dom, naeo je tako line teme kao to je religi-
ja, kazujuei mi kako mu je prelazak u katolianstvo
doao tako dznenadada nikad nisam primio nauk i
defindui to smerno svojstvo svoje vere. (Nebi pripad-
nici knjievnog sveta nadmeno se opominju veldke knji-
evne veere prireene jednog petka uvee poetkom
pedesetih goddna, kada je Makluan izvaddo dz depa ku-
tiju sardina a da prethodno nije ni okusio divni odre-
zak). Uopte, to je atmosfera manje formalna, to Mak-
luan postaje u linijem smislu srdaan, a njegov govor
biva svetovniji.
Unato mnogdm probitanim ponudama od usta-
nova d drugih mesta, Makluan namerava da ostane na
Sent-Majku, jer odavde sam u stanju da bolje po-
smatram Ameriku. Tokom godine koju je proveo na
Fordamu kao propali vajcerov profesor za 196768.
godinu (upravo po Makluanovu dolasku, tuilac Drave
Njujork doneo je odluku da kole pod nadzorom ver-
sbih tela ne mogu otvarati mesta za vajerove profe-
sore), odravao je zvaninu vezu s Torontom d vratio
se u taj grad naredne jeseni. Kanada je, objanjava
on, nekakva kulturna DEW-linija*, kulturna protivsre-
* Ameriiko-kanadska mrea radarskih standca sevemo
od arktakog kruga, koja slui za blagovremeno upozorava-
na nailazak ineprijateljskih aviona, projektila itd.
Prim. prev.
Prvosvetenik elektronskog sela 85
ddna. Kanaanin je za Sjedinjene Drave tuinac, Da
biste shvatdli jednu sreddnu, morate iveti dzvan nje;
uestvovati u njoj nai postati slep za sva ona skrive-
na dejstva kojima vas moe izloiti. Ukratko, kao pra-
vi dntelektualac, Makluan. nee da dzneveri palanaki d
arhadni stav, kojd mu podaruje uvide, zarad veeg ko-
smopolitskog uspeha, a gubitak mod vida d opaanja
predstavlja jednu od njegovih najveih bojazni. Sem
toga, dodaje on moda pomalo reda radd, ionako sam
vazda savreno zadovoljan svojim ivotom. Uopte
uzev, nemam elje da ivim bilo gde u svetu sem tamo
gde se zateknem.
Iako u naelu nema nita protiv toga da dri pre-
davanja (odnosno, govord za dobre pare)> da se pojav-
ljuje na televiziji, pa ak i da smma komercijalne plo-
e, Makluan oduvek smatra sebe prvenstveno piscem;
kada sam ga zapitao zato dsti onaj ovek koji je ta-
ko duboko istraio nova optlila vtie voli da opti u
arhadnijem formatu, Makluan je jezgrovito odgovorio:
Tisak je optilo kojim sam nauio da rukujem. I
tako, zahvaljujui odobravanju na koje je nadao, Mak-
luan je postao maina za proizvodnju knj<iga. U sarad-
nji s umetndkim oblikovaocem knjiga Kventinom Fjo-
reom i Deromom Edelom u svojstvu uskladitelja,
brzo je sastavdo smelo ilustrovan uvod u makluanov-
stvo knjigu Optilo je potriruka (1967), koja je izala
na surtmjiv glas kao najbolja ne-knjiga poslednjih
godina; a sledee godine ova trojka izdala je nastavak
te knjdge Rat i mir u svetskom selu. Jedan drugi iz-
dava udno oekuje ilustrovanu knjdgu pod naslovom
Kultura je naa briga, a s vremena na vreme govori se
o sakupljanju svih onih ogleda koji u mnogom pogledu
predstavljaju Makluanova najbolja dela. Odraavajui,
moda, vlastitu ideju da je umetnost budunosti, poput
86 Riard Kostelanec
one u srednjem veku, korporativna po autorstvu on
pie jo nekoliko knjiga u dijalogu s drugima. U tan-
demu sa svojim drugom HarMjem Parkerom, koji se
bavd muzejskim postavkama, Makluan je dovrio knji-
gu S one strane take nedogleda (1968), mestimino
sjajan kritiki i uporednd pregled prostora u poeziji i
slikarstvu od primitdvnih vremena do danas. S Vilfre-
dom Votsonom, svojim bivim akom, koji je sada
pesnik i profesor engleskog na Univerzitetu u Alberti,
Makluan dovrava neobinu teordju stilova u kultur-
noj istorijii, Od kliea do arhetipa, ija se tema, ukrat-
ko reeno, sastoji u tome da jedna nova tehnologija
uzima za svoju sadrinu gradivo prethodne tehnologije,
sve dok joj neka jo novija tehnologija ne omogui da
stekne vlastito obeleje i sadrinu. S Vilijamom Jova-
novdem, iiz izdavake kue Harcourt, Brace & World,
radi na studdji Budunost knjige u doba kserografije;
a zajedno s njujorkim savetodavcem za upravljanje
preduzeima Ralfom Boldvinom, bivim profesorom
engleskog na Katolikom univerzitetu, razmatra stanje
amerike privrede u knjdzi pod naslovom Jzvetaj up-
ravi. Makluanovo delo porodilo je d pomone industri-
je kritike i komentara, slavopojki i polemike, u veli-
koj meri sabranih u antologijama Makluan za i pro-
tiv (1968) koju je priredio Rejmond Rozental, Makiu-
anovska eksplozija, koju su pniredilr Hari H. Krozbi i
Dord R. Bond, i Makluan vru i hladan (1967), ko-
ju je priredio D. E. Stern.
Na jednom drugom frontu, Makluan i njegov kole-
ga s Toronta profesor Riard D. ek, ef katedre za
engleski na Sent-Majklu i po specijalnosti strunjak za
srednji vek, nedavno su zavrili dva matovito zami-
ljena udbenika Glasove knjievnosti (1964, 1965), za
upotrebu u kanadskim srednjim kolama. Pesniko
Pgvovetenik elektronskog sela 87
obrazovanje treba da bude kako likovno, tako i slu-
no, piu prireivaai; a da bi podstakao uendke da u-
j u pesme, izdava nudi nastavnicima magnetofonske
trake, od kojih su neke sniimili sami pesnici. Sa ekom
i Ernstom D. Serlakom, dekanom Postddplomske kole
na Torontu, Makluan nadzire rad na nizu kritiklih an-
tologija koje zajedniki izdaju dkaki i Torontski uni-
verzdtet pod naslovom Obrasci moderne knjdevnosti.
I tako, uprkos svim mamcima iz sveta optila i sveta
oglaavanja, Makluan jednom nogom vrsto stoji u
akademskom svetu.
On pie (to jest, diktira) u jo veoj merd, i to sve
vreme; i dok mu je ranije neznatna nekolicina pokla-
njala panju, sada mu na raspolaganju stojd vie no do-
voljan broj Bozvela, u elektronskom d ljudskom vidu,
koji sve to zapdsuju. Makluan pie prikaze i lanke za
razne publikaoije za svoj lini bilten Makluanova
DEW-linija, koji mu je osnovala Korporacija za razvoj
oveka; za Encounter i Times Literary Supplement
(gde njegova beleka dzlazi anonimno) u Engleskoj; za
Look, Vogue, Saturday Evening Post d American Scho-
lar u Sjedinjenim Dravama; a u Kanadi, za rubriku
Istradvanja koju on ureuje, a koja izlazi kao doda-
tak magazinu bivdh studenata Torontskog imiverzite-
ta Varsity Graduate. Napisao je ogled u prilog Zajem-
enom prihodu za nedavno objavljenu antologdju og-
leda na tu temu koju je priredio Robert Tebbald. On,
zbilja, tako dareljivo razbacuje svoje kratke oglede da
je, pripremajui bibliografiju pre nekoliko godina,
dmao ogromnih tekoa da ue u trag svemu to je na-
pisao; a spisku koji je umnodo, kao i spiisku objav-
ljenom u knjizi Makluan vru i hladan, nedostaju
brojne znaajne jedinice. Kada su se pojavdla Optila,
nekoliko prikazivaa primetilo je da Makluan sigurno
88 Riard Kosteianec
nosd u sebi pionirsku knjigu o Demsu Dojsu; no taj
zadatak preneo je on na svog sina Erika, koji dovra-
va gorostasnu krdtiku studiju o Dojsovu najteem
delu Fineganovu bdenju. Doista, Dojsovo remek-
-delo toliko je omiljeno meu lanovima porodice da
u kui postoji pet primeraka tog romana, od kojih je
jedan proaran praznim belim listovima za sve njihove
opaske, a Makluan-, koji je jednom pililikom po-
svetio oitav jednogodinji teaj iskljuivo Bdenju, es-
to toj knjizi odaje priznanje kao najveem vodiu u
oblast prouavanja optila koji je ikada nainjen.
Jedna od Makluanovih najveih ovozemaljskih e-
lja jeste da smesti Centar za kulturu i tehnologiju u
zasebnu zgradu i da Centar dobije dovoljno sredstava
za stvaranje i odravanje prirune biblioteke o oveko-
vu ulnom iskustvu. Naime, on predvda razvoj meto-
da i instrumenata za merenje svih ulndh modaliteta
(sdstema ulne organizacije) svih ula, u svim kultura-
ma; a to znanje bie pohranjeno na ifrovanim traka-
ma u Centru. Jedan od njegovih kolega dz odbora Cent-
ra, profesor umetmkog oblikovanja Alen Bernholc
(kojd je potom otdao na Harvard), zamlislio je komoru
u vidu kapsule koja e, saglasno uputstvdma snimlje-
nim na traci, vetaki stvarati ulnu sredinu u dlaku
slinu sredini neke druge kulture; i tako bi, dm sub-
jekt kroi u kapsulu, njena sredina bdla programira-
na da oponaa ta i kako, recimo, jedan Tahianin u-
je, osea, viidi, mirie d kua. Ona e vas, doslovce,
staviti u kou onog drugog momka, oduevljeno za-
kljuuje Bernholc. Dosada, meutim, projektovani Cen-
tar teko da je primdo pomo od pet miliiona dolara,
koja mu je potrebna za poetak. U biti, Makluan je
svagda bio nastavnik koji ivi u preteno akademskoj
sredini, otac kojd odrava tesnu vezu sa svojom veli-
Prvosvetenik elektronskog sela 89
kom porodicom, i profesor kojd pie d gostuje kao pre-
dava. Kada su ga nekii ljudi na poloaju pozvali u
Njujork 1965. godine, ostavio dh je da ga ekaju dok je
ocenjivao pismene zadatke; i.mada ne bei od svih iz-
vetaa i posetdlaca, malo ta lini da bi privukao pub-
licitet. VoM da vodi vie dijaloga jedan za drugim; pa
ako je posetilac kadar da uestvuje u razgovoru, mog-
la bi mu se osmehnuti srea, kao to se osmehnula
meni, da bude s Makluanom za vreme pisanja (odno-
sno, diktiranja) odeljka neke knjdge. On, doslovce, raz-
mlilja javno, u prilikama i formalnim i neformalnim,
a njegovo razmiljanje je neprestan proces jednog u
intelektualnom pogledu optimistiki nastrojenog ove-
ka koji veruje u drutvenu mo visprene mdsli.
Veina ljudi, primetio je jednom Makluan, ive
u neko ranije doba, no mora se ivetd u svoje vlastito
vreme. Umetnik, dodao je on, to je ovek s bilo
kojeg podruja, naunog dli humamstikog, kojd poima
impMkacije svojih postupaka d novog znanja u voje,
sopstveno doba. To je ovek celovite svesti. Iako ne-
hotice, Makluan je, naravno, preutno opdsivao samoga
sebe specijalista za opte znanje, oija su opaanja i
spekulacije blii poezijd negoli proverljivoj nauci; o-
vek toliko dntelektualno iv, toliko ispred drugih mds-
lilaca u istim neistraenim oblastima, ovek koji stalno
ide dalje od svojih ranijih formulacija Makluan os-
taje, moramo to priznati, bez obzira da li se slaemo s
makluanovstvom ili ne, jedan od veMkih stvaralakih
umova umetnika naeg doba. Ko bi se usudio
da nagaa kakve e nam misU, kakva opaanja, kakve
velianstvene planove sledei put ponuditi?

KENET BERK
OPTILO KAO PORUKA
Neke misli o knjizi Marala Makluana Pozhavanje
optila ovekovih prouetaka (i, uzgred, o Guten-
bergovoj galaksiji)
Lokusi motiva su mnogi. Na primer, in se moe
pripisati prirodJi vrioca; marksisti stavljaju jedan od
glavnih naglasaka na motiviuu snagu objektivne si-
tuacije (koja bi u dramatistikoj nomenklaturi dobila
naziv scena); Makluanova knjiga o optilima nu-
no stavlja poglaviti naglasak na ulogu instrumenata
(sredstava, pomagala) u oblikovanju ljudskih nastro-
jenosti, odnosno stavova i navika. Te iako su tehnike
novine ljudi samo deli ljudskog stanja uopte, hr-
petina tih stvari, koje karakteniu moderni ivot, svo-
di se na uobliavajuu sredinu. Suoavamo se, stoga,
s pragmatistikim trendom o kojem sam govorio u
svojoj Gramatici motiva, a shodno kojem se na nago-
mlilavanje pomagala pooinje da gleda kao na glavni vid
ovekovih motiviuih scena (ili, kako sam kazao u
u svojoj definioiji, oveka od njegovog prirodnog
stanja odvajaju instrumenti, koje je sam naindo).
Optilo kao poruka 91
No mada Makluanov naslov oglaava pomagalo kao
lokus motivacije, njegov podnaslov daje drukiji obrt.
Sama pomagala su izvedena iz vrioca (naime ove-
ka). Na taj nain, dok naslov nagovetava jednu vrstu
pragmatizma, podnaslov nagovetava donekle idealis-
tiko blie odreenje. (Kao to sam objasnio u svojoj
Gramatici, sve termiinologije koje za Ausgangspunkt
imaju neki priroeni vid oveka ili njegove svesti
dramatistika perspektiva svrstava u idealistike.)
No ak i tu poetni pragmatistiki naglasak konano
preovlauje u tolikoj meri da se pod produecima
razumevaju oni instrumenti koji se prvenstveno mo-
gu nai u naim tehnikim izumimaa na primer to-
kovdma, tamparsfeim ma'inama, radiju, televiziji. (Ka-
eni prvenstveno jer neke granice pomenute katego-
rije su nejasne.) Recimo, jedna glava je posveena igra-
ma kao ovekovim produecima; a jezik je nazvan
ljudskom tehnologijom. za Makluana je tipino
da dok bi, s dramatistikog gledita u punom smislu
rei, bilo nuno da se pri razmatranju problema ljud-
ske kulture ukljui jedna glava o Ratu on, ume-
sto toga, pie o Oruju. Ova zamena omoguuje mu
da zavri ozarenom milju da naoruanje predstavlja
injenlicu koja samu sebe likvidira, dok nas avaj!
potpunOi razvijeni dramatistiki nain premiljanja
o takvim stvarima goni da shvatimo da je svaka nova
mo ili oblik kontrole (na primer kontrole nad vre-
menskim priMkama) potencijalno instrument rata.
Oigledno, kada se ovekovi produeci posma-
traju tako usko, ukoliko su razmatrani instrumenti ve-
inom fiziiki (stvari u oblasti puke kretnje), oni e se
posmatrati kao produeci ljudske fiziologije. No taj
obrazac je donekle naruen, i to nabolje, u glavama
o jeziku i igrama, koje zadiru u dramatistiko u pu-
92 Kenet Berk
nom smislu termina. (U osnovi, ja tvrdim da je, po-
to je pomagalo jedan lan dramatdstdeke pentade, Mak-
luanova vrcava knjiga bar dovoljno nedosledna da
stalno izlazi iz oblasti kretnje i zastranjuje u oblast
radnje i, naravno, taj korak najjasndje se.vidi kada
s pukih tehndkih mehanizama kakav je toak Maklu-
an pree na optila poput novina tampanih na ro-
taciji.)
Re dramatian iskrsava na mnogim mestima u
tekstu, a bar jednom se. povrno upuuje na katar-
tino. Ali drama. i njenii motivd frontalno se obrau-
j u na ciglo neke trd. strandce u glavi o igrama. Taj: pro-
pust je posebno vaan zato to naglasak na optilima
u uerai smiislu svodi na najmanju meru razmatranja
kakva nalazimo u Gutenbergovoj galaksiji (u vezi s
dijalektikom prirodom srednjovekovnog rukopisa). U
sutind, termin produeci upotrebljen je ovako: za
instrumente pre elektrinog dobakae se da su pred-
stavljali produetke posebnih delova tela (na primer
oka, ruke ili noge), ali na elektriedtet se gleda kao na
produetak centralnog nervnog sistema uopte. Ta
razlika slui Makluanu kao kvazifizika osnova za tvrd-
nju da e elektrina optila (produavajui prirodu o sledeem: Ako, umesto da kaete da izvesna optila
nervnog sistema uopte) odstrariiti tenje ka specija-
Mzaciji karakteristine za ranije mehanike pronalas-
ke, koji su predstavljali produetke posebnih delova
tela.
Ovde valja da damo dva upozorenja. Prvo, treba
da napomenemo da posebni delovi tela nisu potecite,
ovekove izvanredne simbolike vinosti uopte, nego
da ona na svoj nain odraava centralnd nervni sistem
kao izvor.: Otuda, kroz ceiu eru mehanike specija-
lizacije, jedna oblast motiva zasnovana je (po Maklu-
anovoj shemi) na fiziolokim poeoima kojd prirodno
Optilo kao poruka 93
prevazilaze tu specijalizaciju, iako ona moe da uklju-
uje spedijaMzovane terminologije. (Ustvrdio bih, na-
ravno, da Makluanovo veMko krtarenje s dramom kao
optdlom nuno vodi preterano uproenom pogledu
na optila uopte i na njihovu ulogu u naoj kulturi.)
Takoe bih vam svratio panju na to da je, mada nije
nezamislivo da mnogi ljudski pronalasci nisu produ-
eci ljudskog tela, itav ovaj predmet dovoljno ne-
jasan da ostavlja prostora za Makluanovu optilar-
sku genealogiju. Hou da kaem ovo: Moe biti da
je prizor ptica u letu ono to navodi oveka na poku-
aj pronalaenja leteMca. Pa ipak, po poreklu koje mu
Makluan izvodi, avion bi bio priduetak ljudskog te-
la. Tojaga bi se mogla smatrati nekom vrstom produ-
ene ruke i pesnice; ali kad Makluan stavd glavni na-
glasak na nazor da je toak produetak nogu, ne mogu
da se ne opomenem jednog novinskog izvetaja u ko-
jem je iznesena sledea opaska: Vae telo sadri go-
tovo svaki tehniki izum sem toka. A dat je ovaj
spisak: Cilindar, loptasti zglob, kupola, tronoac, la-
nak i potporna greda. No ne mari. Tu se, gledano sa
stanovita posve terministikdh resursa, zapravo radi
su analogna delovima tela, kaete da su ona produ-
eoi tih delova, pa ako ostavite prostora za veliku
slobodu u upotrebi analogije, sve e se negde uklopiti.
U stvari, poto je i samo telo vid pnirode, pa stoga
otelovljuje i'sta onakva zbivanja kakva moemo opa-
ziti u dragim delovima prirode, ak i ako se zbilja de-
silo da neki pronalazak nastane iz posmatranja prirode
a ne produavanjem pronalazaevog tela, tu bi vam
labava praviia za primenu analogije dopustila da pro-
naete neki analoki proces u samom telu nakon
ega biste, u skladu s osnovnim resursima makluanov-
94 Kenet Berk Optilo kao poruka 95

ske nomenklature, takvu analogiju sa telom mogli na-
zvati produetkom tela, to e rei neim to vodi pretvaranje mehanike u elektriinu energiju obrta-
poreklo o d tela. ZamisMvo je da je toak praiziao
iz posmatranja kakvog koluta poput Sunca ili Meseca;
a nije nezamisMvo da je proizveden i seenjem trupca,
ili ma ega drugog, na kolutove. Glavno je to da se,
'iako telo nema toak, taj vani pronalazak izvodi u
Makluanovoj shemi, terministikim dekretom, iz kru-
ne kretnje nogu (a to izvoenje porekla toka lako
je zbog injenice to se, ako se prema analogiji od-
nosite s dovoljno slobode, ponavljanje jedne naizme-
nine kretnje moe nazvati krunim, ili pak, jo ire,
pravilno ponavljanje bilo ega moe se nazvati kru-
nim). Proterivati se s Makluanom o tome nuno znai
traoiti vreme. Mi jedino treba da razaberemo ta se
tu zbiva. A ta se zbiva? Prosto ovo: ma koMko labava,
svaka analogija izmeu jednog pronaenog optila i
nekog telesnog dela ljudskog moe se prikazati kao
produetak tog dela, bez obzira da li je stvarno to.
Tu se suoavamo s neim to nije nita drugo do stvar
termimstike poMtike. A poto telo, van svake sumnje,
utie na nae rmljenje time to nam prua analogije,
u toj meri ta politika moe da poslui. Mi bismo ili
za Makluanom, prosto etnje radi, kada on to termi-
nistiko sredstvo ne bi kasnije koristio u svrhe po-
grenog tumaenja glede naih sadanjih nedoumica.
0 tom jo potom.
No ovde nam je potrebna jedna kratka interpola-
oilja; naime: Pretpostaviimo da vii celu stvar zasnujete,
kao to ini Makiuan, na razMci izmeu mehanikog
toka i elektrinog doba, koje skroz prevazilazi sta-
romodnu eru toka, odbacujui d toak i mehanizam.
Pretpostavimo, zatim, da, potraivi u reniku defi-
niciju elektrinog dinama, saznate da je to optilo
novog doba definisano kao (na kurziv) maina za
njem navoja bakarne ice u magnetnom polju. Svi
ti elektrini dinami su, ukratko, maine koje se obr-
u. Pa ipak, novo, elektrino doba treba prikazati
kao antitetiko mehanikome i obrtnome (toak).
Ne mari. Valja samo da kaete kako toak zastareva
iiU je u naelu zastareo.
No preimo na kljunu formulu optilo je po-
ruka. I treba da je se drimo, ne doputajui knjizi
da je izvrda, mada sam ja uo Makluana kako na ra-
diju draesno predlae da bi moda bolje bilo da se
poruka promeni u potriruka. Ako on eli da po-
novo napie svoju knjigu tako to e prepraviti sve
glave u skladu s tom igrom rei, pa na taj nain poka-
zati da se sva optila, odnosno ovekovi produeci,,
daju najbolje shvatiti kao varijacije na temu vetine
trljanja, ja u je rado proitati. U stvari, ja tu ak
mogu da u magnovenju nazrem neku skarednu alu,
zasnovamu na bludnim konetima o mukarevom pro-
duetku. No, u meuvremenu, vrsto se drimo for-
mule iz knjige koja je sada pred nama. Prva implika-
eija te formule je sasvim oigledna, i Makluan je pri-
znaje kada po kratkom postupku odbija da ozbiljno
uzme u obzir sve i svakog koji bi da pristupe poruoi
u term)inima analize sadraja. Ako je optilo poruka,
ooigledno da je vano ne ono to neko kazuje datim
optilom, nego kojim se optilom slui, bez obzira ta
kazuje. Poto ovo preterano uproenje predstavlja
samu sr njegove poruke, mi ni za trenutak ne smemo
dopustiti da nam se ono izgubi iz vida pri razmatra-
nju njegove knjige. Mada se svii mi moemo ne slagati
o tome kakva su zapravo dejstva nagomilanih ljudskih
optila, svako pametan razabira da su ona na nae
96 Kenet. Berk
rniljenje morala imati velika dejstva odreene vrste,
tako da su nam postala nekakva druga priroda. Tu
Makluan izvlad znatnu korist iz nedavno poveane
dvosmislenosti rei obavetenje i saoptavanje. Ako
koga tresnete po glavi, taj dogaaj se sada moe
svrstati u nekakvo obavetenje koje se fiziki sa-
optava nervnim centrima rtvinog mozga. Otuda,
kakva god bila razlika izmeu elektrinog svetlosnog
izvora d stripova u sveskama, ili izmeu hemikalije i
ikonine slike na televizijskom ekranu, svi se oni,
po Makluanovoj nomenklaturi, mogu svrstati u opti-
la. A on ne prestaje da o formama uzgredno govori
kao o neemu to bi obuhvatilo isti raspon (na ta u
se vratitd kada budem govorio o Lesingovom Laokoonu
jer verujem da i samo letimian pogled u t u knjigu
brzo razjanjava kobnu zabludu u Makluanovoj formu-
li). I, naravno, naglaavanje optila kao takvdh lepo se
uklapa u sadanje enje za raznim vrstama nepred-
metne ili nepredstavne umetnosti (u trendove koji
su opravdani odzivi na sve one nove teksture i mate-
rijale to ih daje moderna tehnlologija).
Optilo j e poruka. Otuda, dole analiza sadraja.
Treba da bar zastanemo en route da bismo konstato-
vali da ta formula lako podlee karikiranju. Primus
bez daha dojuri do svog prijatelja Sekundusa viui:
Imam za tebe estoku poruku. U vezi s tvojim najve-
oim neprij'ateljem. Naoruan je, mahniita i . . . na
ta ga Sekundus prekdne: Molim te! Preimo na stvar.
Kome je stalo do sadrine jedne poruke? Pa zar ti,
brate, Makluan ndje to razjasnio? Optilo je poruka.
Sad mi brzo reci ono to je zaiista presudno. Ba me
briga kakvu mi vest donosi. elim da znam da je
ona prispela telegrafom, telefonom, radio-telegrafslci,
radio-telefonsfei, preko radija, televizaje, signalizatora ili
Optilo kao poruka 97
usmemm putem. Pouka moje prie je jednostavna. Iako
Makluanova donkihotska formula dobro sluli kao paro-
la, svako takvo preterano Uproenje verovatno e se, pre
ili kasndje, razotkriti kao bezuslovna protivrenost.
Otuda, nakon to je stavio van zakona analizu sadra-
ja kao piiistup dejstvima optiila, pred kraj svoje knji-
ge on se, u svom oduevljenju za skupljanje obave-
tenja, pribldava terministikoj orgiji. Ali ako oba-
vetenja koja se unose u elektrini raunar nisu sa-
draj, ta su onda? Ovaj problem stalno iskrsava na
najzabavniji nain kada Makluan odgovara na pitanja.
Jer, neizbeno, postavljena pitanja tiu se sadrine nje-
govog stanovita, bez obzira da li se ta sadrina raz-
matra u njegovoj knjdzi, u uiondkoj diskusijd, na ra-
diju ili televiziji. I zadovoljstvo je posmatrati kako
njemu nekako polazi za rukom da ivrda pitaima. Jer
vreme za postavljanje p'itanja ion kordsti ne kao priliku
za preeizndje formulisanje svog stanovita, ve pre kao
izazov koji mora odvratiti i zbrkati to bolje moe (a
tom smislu je njegova mo znataa).
Najire gledano, moe se, mislim, videti da njego-
va terministdka postava operi'e ovako: posmatrajui
tehnolokli razvoj u terminima kontinuuma, rnoglo bi
se zapazliti kako je pronalazatvo napredovalo pari
passu s poveavanjem specijalizacije. I moglo bi se za-
kljuiti da e se porast speoijalizacije nastavitii, mada bi
mioderni trendovi (u automatiizacijid prodzvodnji rauna-
ra) mogli da veoma modifikuju njenu prirodu. A mogla
bi se upotrebitii ii terminologija koja uvodi princip
diskontinuiteta. Na taj naoin, umesto raspravljanja O
sveukupnoj situaciji u terminima tehnologije uopte;
mOglo bi se predloiti.razlikovanje dve.vrste ili ere teT
98 Kenet Berk
hnologije. Makluanovi termini opredeljuju se za ovu
drugu poldtiku. U sreditu svega to on gradi nalazi
se radikalno razlikovanje ranije, mehanike faze te-
hnologije i upravo nastajueg, elektrtinog doba. I dok
je mehanika faza dovela do krajnje podele rada, on
obeava da e se u elektrino doba ta tendencija ka
specijalizmu preokrenuti. Ranija eksplozija posta-
je implozija, to je, nekako, neto sasvim drugo, upr-
kos veMkoj ekspanziji trita za te nove elektrine na-
prave (a itaocu ostavljam da odlui da li bismo se
mogli nagoditi o upotrebi jednostavne rei plozija).
Time to govori o sklonosti novog elektrinog doba ka
skupljanju obavetenja (podataka za unoenje u ra-
unare) on koristi ovaj sveukupni naslovni termin ka-
ko bi nagovestio da se svekolika speoijalizacija gubi u
tom jedinom zajednikom zadatku. Dodue, u raufiar
se mogu uneti obavetenja sakupljena iz raznoraznih
izvora; a rezultati toga e prevazii granice svakog
speoijalizOvanog zanimanja (sem, naravno, visokospeoi-
jalizovaniih zanimanja koja dmaj.u veze s programira-
njem i usavravanjem raunara). Ali ta je sa samim
obavetenjima? Zar hemijski podaoi ne hi iziskivak'
speoijalizovano znanje hennije; bioloki podaci specija-
liste biologe; itd.? Mada raunar moe da procesuje
takvu grau na naine koji su dosad bili nemoguni,
obrada tih podataka uopte ne otklanja potrebu da ih
specijalisti sakupe. Poto se sada svaki odreda ivi
i neivii proces u itavom svetu moe klasifikovati kao
nekakvo obavetenje, ne smemo Makluanu dopustiti
da upotrebi ovaj termin kako bi nagovestio da bi, sa-
mo zato to se on moe primeniiti na svekoMko sku-
pljanje obavetenja, svi skupljad obavetenja ue- problem u njegovim posebnim terminima znai raz-
Optilo kao poruka 99
stvovaM u istovetnom poduhvatu. Makluan s pravom
poinje da se naslauje svojom upotrebom tog termi-
na; jer meu njegovim potpramim dejstvima (ako
nam je doputeno da jednu od omiljenih Makluanovih
rei prilagodimo u drukiju svrhu) visoko mesto zauzi-
ma sposobnost da oitaoevu panju odvrati od sledeeg
pitanja: Zar velikoj raznovrsnosti optila, u onoj me-
ri u kojoj ih proizvodi tehnologija u ma kojem vidu,
ne mora odgovarati raznovrsnost poziva koji se bave
proizvodnjom, raspodelom i odrzavanjem tako razno-
likih naprava (bilo da one spadaju u oblast optenja
posebno ili ih treba svrstati u ekonomske artikle uop-
te)? Ukratko: Veoma uoptena priroda njegovog pu-
kog termina, skupljanje obavetenja, prikriva inje-
nicu da e itava vojska speoijalista biti potrebna za
pribavljanje analitikog gradiva koje e raunari po
svoj prilioi sintetizovati na svoj nain (i u svojim gra-
nicama).
Iako, kao i na dramatino, knjiga sadri mnoge
miimogredne upute na jeziik, ona tu opet krtari u po-
gledu punog dosega dramatistike nomenklature. Na
prdmer, spajajui perspektivu s takom gleddta u
doslovnom smislu, Makluan moe da uverljivo iznese
mnenje da izvesna nova optila pruaju neku vrstu
mozaika, koji se ne karakterie takom gledita.
Otuda moe da gleda na taku gledita kao na ne-
to to zastareva, skupa s onom vrstom indMduaMzma
i specijalizma koja je obeleila njeno raanje (u vezi s
razvojem tamparstva). AM takve taktike potprano
skrivaju od nas strogo terministiku injenicu da sva-
ka posebna nomenklatura (poput one kojom se Mak-
luan slui u svojoj knjlizi) funkcionie kao perspekti-
va, odnosno taka gledita; a idealizovati jedan
100 Kenet' Befk
O.ptilo kao poruka 101
matratii ga iz tog osobitog ugla pristupa. Sama Mak-
se stvari dalje proirile (na, primer razlikom dzmeu
luanova knj'iga, naravno, predstavlja podesan primer
telev'izije kao sredstva optenja i srceparajue dram-
ba kao tO, slino tome, on, piui monolog, trai
ske serije kao sredstva optenja). I upravo tu ; dolazi-
onakvu trpeljivost kakva bi pristajala dijalogu.
mo na Lesingov Laokoon. Po meni, da je Makluan
On e, slino tome, govoriti o ponovljivoti kao
uzeo taj tekst k srcu, imao bi bio mnogo bolje azglede
da je ona naprosto stvar masovne proizvodnje pomo-
da dospe do valjano razraene revizije svoje parole
u maina. Ali prdstup njegovoj tezi koji bi u metodi-
Optiiilo je poruka. U pogledu sredstava neposrednog
nijem smdslu bio terministiki pbdsetio bi ga da posto-
optenja i njdhove sprege s posebnim formama, odnos-
j i i-jedna prethodna vrsta ponovljivosti, priroena
no umetnikim oblicima, Makluan se, pod Lesingovim
samom term'inistikom uoptavanju. Dajte mi re to-
votstvom, mogao sistematski pitati kojoj zapravo vr-
ak, na primer, i ja tirhe dobijam prdncip ponovlji-
sti sadrine ide naruku osobita priroda datog optila.
vosti mnogo obuhvatndji od masovne proizvodnje na
U stvari, pukd pritisak njegove tematike zbilja mu na-
bilo koj'oj tamparskoj maini ili pokretnoj traci. Jer
mee takav postupak na mnogim mestima. U Pozna-
ta re vai za svaku tokastu stvar koja je ikad posto-
vanju optila, na primer, vidimo da se on bavi primi-
jala, koja e ikad postojati ili koja bi ikad mogla po-
lju da jedna vrsta karaktera vie pasuje televiziji, dru-
stojati a vai utoliko vie ako budete voljni da pra-
ga radiju. Na taj je nain trebalo da postupa od po-
vilima za Makluanovu nomenklaturu pridodate vari-
etka do kraja, a ne da samo pripusti takve opaske,
jansu na osnovu koje se ak i naizmenina kretnja
bez eksplicitnog priznanja da one implicdraju potrebu
moe svrstati u obrtnu. Ipak, ono to navodi Mak-
revizije njegove parole (a netanost te parole je, ume-
luana da tako estO ponavlja re ponovljivost kada
sto toga, doprinela da on ne razabere ta zapravo sve-
daje obeanje da e u njegovo elektrino doba taj
koliko njegovo bavljenje optiMma stvarno implicira).
probni kamen mehanikoga prestati da preovlauje
Ukratko, kao to pokazuje LesJing: stvar nije u tome
nije, svakako, neka maina, ve iroka relevantnost tak-
da dato optilo (u smislu forme neposrednog optenja)
vih uoptenih termina u njegovoj nomenklaturi.
ostvaruje puno dejstvo na nas bez elementa sadrine.
Poto se praktino svaki artefakt moe svrstati u
Naprotiv, njegovo prouavanje razlike izmeu slikarst-
optila, a tekua proirena upotreba termina opte-
va (ili vajarstva) i poezije naznauje kako oni koji se
nje doputa Makluanu da svaki takav pronalazak ob-
znalakd slue datim optilom mogu pribei sadraji-
rauje kao sredstvo optenja, mogli bismo ovde, za na-
ma za ije je iskoriavanje to optilo najbolje oprem-
e potrebe, predloiti jednu radnu razliku. Mogli bismo
ljeno. Oigledno, kada mu se tako pristupi, sporno pi-
govoriti o sredstvima neposrednog optenja (kao to
tanje je sasvim neto drago a ne neuvijena postavka
su telefoni ili televizija) i sredtvima posrednog opte-
optilo je poruka. Makluanov smuend metod, ipak,
nja (u onom irokom smilu u k o j e m b i se za automo-
ima odista jednu prednost,; retoriki uzev. Jer izgleda
bile, elektrine hladnjake, namirnice, odeu i topove
da je prdvukao takvu panju kakvu Lesingova vrsta ob-
moglo rei da slue u svrhu optenja), Formama bi
rade vie ne moe da zadobije.
102 Kenet Berk Optilo kao poruka 103

Makluan se istie meu dananjim klikeraima, i- njenim delovima naprosto jeste, vanvremeno. S dru-
ji bi se stdl miljenja mogao saeto izraziti ovako: Do- ge strane, tvorevine kakve su slikarske i vajarske naj-
le politika, ivela apokaliptika. I nema spora: mnogo pre se s nama suoavaju u svojoj ukupnosti, a zatim
je prijatnije spekulisati o mogunoj potpranoj magi- im mi dajemo neku vrstu vremenskog poretka puta-
jd dubinskog uea za vreme gledanja ikonike sli- jui da nam oko analitiki eta po njima, a time im
ke (svake slike) na televizijskom ekranu negoli podno- podarujemo mnoge siune dstorije prelazei s jed-
siti teret eksplicitne analize koja se bavi pogrenim nog njihovog dela na drugi, pri emu oseamo zbiva-
obrazovanjem nesumnjivo implioitnim u sadrajima nja i odnose meu tim delOvima. No iako nijedno de-
posebnih emisija to okupljaju ljude iskoniavajui lo ne moe da zaivi kao umetniko optilo ako mi,
jedan a ne neki drugi niz tema pri spravljanju svo- svojim naindma tumaenja, simpatiki i empatiki
jih motiivaoijskih recepata. Uzgred da kaem da s od- (ili imaginatdvno) ne podarimo njegovim stojitima i
reenim poverenjem redovno pratim jednu emisiju kretnjama kvalitet radnje izmeu slikarstva ili va-
vesti; pa ipak, ne moe da me ne brine injenica to jarstva, s jedne strane, i notaoija za rei ili muziku,
je njen fiinansijski pokrovitelj najgroznija skupina ot- s druge, postoji znatna razlika. Boje i forme stati-
rova i nadrilekarija, te se stalno pribojavam da taj kih optila (sUkarstva i vajarstva) ostavljaju utisak
program nekako izlazi na glas da bi izneverio svoj na nas nepesredno, ulno, onakve kakve su, upravo
ideal kada nastupi strateki trenutak. U svakom slu- tu pred nama. Ali ifre knjievne ili muzike notacije
aju, hteli mi to ili ne, ovde se bavimo sadrajima ne ostavljaju na nas utisak tako neposredno. Naprotiv,
emisija i oglasima, a ne tek prirodom optila, u smis- one su tek uputstva za izvoenje, dok su sMkarstvo i
lu mozaikog ekrana na kojem se oni prikazuju, kak- vajarstvo i sami izvedbe, kao to j e . t o drama, ne ka-
va god da s u m u potprana dtejstva. da se ita ve kada joj se stvarno prisustvuje u pozo-
Ovako bi se moglo govoriti i govoriti. No jo dve ritu. U tom smislu, takva uputstva ne moraju da
stvari trebalo bi da za sada budu dovoljne. Prvo, prob- poseduju taktilnost slikarstva i vajarstva. Dodue,
lem likovnog i njegova odgovarajua dejstva pri pod- u onoj meri u kojoj je stvarno obUkovan da bude li-
sticanju Mndjske take gledita. Pitam se da li je ve- kovno privlaan, u toj merd slog jeste taktilan. A,
ina italaca tu stvar jasno shvatila. A moda sam ja dromje i, upravo pukim podacima koji se ubacuju u ra-
taj ko tu grei. Ja je vidim ovako: teko bi se s ube- unare (nemajui ni likovnu lepotu ni privlanost je-
enjem moglo rei da je linijsko miljenje u sutini zika i melodije) manjka taktilnost, mada Makluan
posledica linijske prirode fonetskog pisma. Druge vr- pokuava da nadoknadi tu razliku pozdravljajui elekt-
ste pisma takoe teku u sledu, j e r su reenice (poput ricitet kao bioloku formu i govoreoi o elektronskom
melodlije) sledovne, nasuprot kakvoj sMci ili skuipturi prstu ocrtau digitalnog raunara u terminima for-
(koja je sva tu odjednom). ifre knjievne i muzi- md koje miluju obrise bia svake vrste. (Osnovna
ke notacije doputaju nam da sveukupnoj formi jedne smdcalica u vezi Makluanov*im produecima co,veko-
tvorevine pristupimo korak po korak, ali odnos meu vim nahodi se u injenici to vas njegova retorika na-
104 Kenet Berk Optilo kao poruka 105

vodi da zaboravite njihovu potpuno neljudsku prirodu nju da se kako treba^ pbabavlte onim na ta stvarno
premda ljudi mogu da naine svoje ljuske pronalaske izlaze Makluanove sasvim razlone spekulaoije o tisku.
da budu kao da su ljudi. Da bdste to pitanje jasno I na kraju: u jednom sam smislu bio vrlo nepra-
pojnrili, razmotrite znatnu razliku dzmeunekog ove- vian prema naem autoru i njegovim u mnogom po-
kovog produetka u smislu toka, i produetka u gledu divnim knjigama. Jer mada bdh ustvrdio da nje-
smislu ljudskog potomka, odnosno, manje neposredno, govo krtarenje u vezi s punom dramatistikom pers-
takvdh sloeno razvijeriih umetnikih formi kao to su pektivom uveliko iskrivljuje opseg i sredite naih
drama, igra, pesma.) ilo kako bilo, oitavi taj niz od- nunih poglavitih briga, i mada bih posebno protesto-
ziva treba razlikovati od jedne drukije vrste likovno- vao ako bi se takvoj krnjoj shemi dopustdlo da izgleda
sti, kao kada, na primer, pretvaramo zvukove u isto kao da bi stvarno mogla da obuhvati tu oblast, moram
likovni obrazac. Mnogi tipini elektrini izumi poput priznati da su njegove knjdge (modifikovane, posebno,
kardiografa il'i osciloskopa znatno su pridoneli iro- svim onim pozajmicama u Gutenbergovoj galaksiji na
nije li takvim mogunostima; ipak, Makluan je ve- koje on, kanda, zaboravlja u Poznavanju optila) es-
rovatno u pravu- kada veU da je pismo predstavljalo to ugred pronicljive i oaravajue. Iako se ozbiljno
velik korak napred u takvim obldcima preobraavanja pitanl da li e vaitt njegova osnovna parola ikada do-
(mada lino ne vidim zato neki prilino matovit div- pustiti da tu slagalicu sklopite, Makluahovi oboavao-
ljak ndje mogao da se bez po muke naui linijskom oi ve su pokazaU da e i od njenih delova mogu nai-
miljenju zahvaljujuoi pukom problemu praenja i- niti zgodne igrakice.
votinjskdh tragova u pesku, uz odgovarajue razabira-
nj'e da taj 6isto prostorni riiz predstavlja vremenski
sled, zavisno od smera u kojoj se, kako to njeni
otisci pokazuju, ivotinja kree). Ali, u svakom slua-
ju, ne vidim razloga za zamerku ako se fonetskom pisa-
nju i fonetskom tampanju pripisuje u posebnu zaslu-
gu, iii greh, takva smetajna Mnijnost s obzirom na
neMnijske stvari, a imajui na umu da nam sami Mak-
luan daje jednu Mnijsku teoriju koraka kojd vode u
mehaniko doba i, kroz njega, u elektrino. Moda bi
on na sondirajui nain priznao da je, u tom pogledu,
njegova vlastita knjiga (budui odtampana) nuno je-
dan donekle zastarevajuci nain najavljivanja antigu-
tenbergovske budunosti; a moda i ne bi. Glavno je
ovo: ako niste voljni da prokrite sebi put kroz sva ta
razmatranja koja sam naveo, pitam se da li ste u sta-

KENET E. BOLDING
OPTILO I PORUKA
Ako, kao to Maral Makluan opetuje gotovo do te
mere da poinje da se ponavlja, optlilo predstavlja
poruku, onda odista ne postoji nain za prikazivanje
ovih dveju neobinih knjiga* u jednom optilu toliko
linearnom, likovnom i neopipnom kao to je to tisak.
Knjigu bismo mogli upotrebiti kao oruje, jer, kao to
Makluan vrlo dobro zna, i oruje predstavlja optilo
i poruku, u kojem bismo sluaju, jednostavno, itaoca
gaali knjigom. Kad mi je uruoivana diploma na Oks-
fordu, doslovce me je pogodila injenica to je pro-
rektor, predajuoi diplome, velikom biblijom dostojan-
stveno udarao po glavi etiri kandidata koja su klea-
la pred njiim: In nomine Patris (tras!) et Filii (tras!) et
Spiritus (tras!) Sancti (tras!). dtatii ove knjige znai
u prilinoj meri doiveti neto slino. ovek je u is-
kuenju da itav prikaz uoblii kao strip, u oijim bi
oblaoiima stajald jednostavni natpisii Bum!, Fdjuu!,
itd. IM bi, moda, prosto mogao da odbaci azbuku i
ispie dugaak red zvezdica, uzvinika i upitnika
evo ovako: !**I***M*?*? i**
* Gutenbergova galaksija i Poznavanje optild, Prim.
prev.
Optilo i poruka 107
Jasno je posle itanja ovih knjdga da se neto
to mi Makluan nee dopustdtd da nazovem eksplozi-
jom, ald proklet bio ako to nazovem implozijom zbi-
va u Torontu, pod varljdvom povrinom onog to es-
to smatramo obinom i palanakom, pa ak i prezvi-
terijanskom spoljanjou. Obaveteni ljudi, meutim,
mudro e jednii drugima klimnuti glavom i promrm-
ljati arobnu lozdnku Inis. Pokojni Harold Inis, i-
jd ugled raste to se vie udaljujemo od njega, bee
moda prvi ovek koji je shvatio da je optenje klju
za drutvene pojave svih vrsta. Ona isuvie odabrana
nekoliaina to je itala znaajan mali magazin nazvan
Istraivanja, koji je pre nekoliko godina stizao iz To-
ronta, razabrala je da Inisov kvasac mono deluje. Ili
pak, da nam optilo bude raznovrsnije i da se poslui-
mo dvema nesaglasnim metaforama, Makluanove knji-
ge su signalna raketa koja je izila iz tog kvasca, te
se gotovo ima utisak da bi one, kad bi ih neko zapa-
lio iicom, sunule uvis i eksplodirale u hiljadu zvez-
da.
Da, meutdm, pokuam da se spustim na zemlju i
objasniim o emu govore te knjige. Gutenbergova ga-
laksija, unato oinjenici to se zbog konvencija morala
tampatd kao kodeks, oito je zamiljena za tampanje
na Mebijusovoj traci. Ona nema pravog poetka ni kra-
ja, mada naokO poinje Kraljem Lirom, a zavrava se
znaajnim uputom na Fineganovo bdenje, koje takoer
nema poetka ni kraja. Ona nema poglavlja, ve je po-
deljena na stotinak odeljaka, u djim se zaglavljima na-
lazd po jedna poglavna glosa, koja daje kratak pregled
odeljka, ali je d njegov celinski deo. Svaki odeljak je u
prilinoj meri samodovoljan i moe se gotovo nasumce
oitati, po bilo kojem redosledu. Ukupan utisak koji
knjiga ostavlja utisak je, maltene doslovce, jiedne galak

108 Kenet . Bolding
sije ili pak velikog vrta kitnjastih aforizama. Moda u
najbolje moi da opiem njenu glavnu crtu ako nave-
dem neke od njih, gotovo nasumce. Na primer, str.
18: Pounutraenje tehnologije fonetskog pisma preno-
si oveka dz volebnog sveta uha u neutralni Mkovrri
svet; str. 22: Shizofrenija je, moda, nuna posledica
plismeniosti; str. 24: Da li pounutraenje o p t M kao
to su 'slova' menja odnos meu naim ulima d izaziva
promene u mentalniim procesama?; str. 26: Giviilizaci-
ja daje varvardnu ili plemeniku oko za uho i danas je u
zavadi s elektronskim svetom; str. 31: Nova elek-
tronska meuzavisnost ponovo stvara svet po uzoru na
jedno svetsko selo; str. 124: Pronalaenje tipografije
potvrdilo j'e i proirfilo novd Mkovni naglasak primenje-
nog znanja, donosei prvu jednoobrazno ponovljivu
'robu', prvu beskrajnu traku i prvu masovnu proizvod-
nju; str. 199: Tisak j e , pretvarajuci narodne jezike
u masovna optila, ili zatvorene sdsteme, stvorio jedno-
obrazne, centraMzujue siile modernog nacionalizma;
str. 208: Jednoobraznost i ponovljivost tiska stvorile
su 'politiku aritmetiku' sedamnaestog veka i 'hedoni-
stiki raun' osamnaestog; str. 239: Nliko nikad nije
napravio gramatiku greku u nekom nepismenom
drutvu; str. 251: Tipografija je razbila glasove tii-
ne.
Iskreno reeno nadati se, Ijubeznd edtaoe' tema? Moj je akljuak, mislim, da ima dosta vatro-
kako da ovek prikae ovakvu knjigu? Poznavanje op-
tila je donekle konvenaionalnije po formi, jer posedu-
je poglavlja, i zbilja azgleda da ima poetak i-kraj. Me-
utim, i dalje nadlaziimo na pratavost ideja i stila, pa
je, zapravo, ta knjiga ista kao Gutenbergova galaksija
neznatno je konvenoionalniija po formi, i neposred-
ndje s e b a v i problemima modernog sveta. Ipak, maltene
na svakoj stranici javlja se po jedna nova ideja, a puka
Optilo i poruka 109
uestanost takvih ideja toiiko je velika da na kraju
ovek ostaje pod stanovitim utiskom da ga. je neto
klepilo po glavi. Idava je, doznajemo, dzjavio da ni-
ko riee citati knjigu koja mu nije bar devedeset po-
sto poznata, te nema ndkakve sumhje da knjiga ove
vrste, gde je devedeset posto ideja nepoznato prose-
nom itaocu, deluje iscrpljujue. Odavno obiavam da
o knjigama koje itam pravim beleke na.praznim -
stovima koji se nalaze na kraju knjige, i obino su
md ona stranica ili dve koje izdava smiljeno obez-
beuje, po svoj prdlici u : t u svrhu, vie nego dovoljne.
Najee, samo pribeleim stvari koje smatram une-
koliko novim za mene iM znaajnim. Nalazim da sam u
Makluanovu sluaju ne samo prekrip zabelekama sve
prazne listove nego su se one prelile na zbirku av>
onskih jelovndka i hotelske hartije za pisanje, odraa-
vajui sintezu dva sredstva optenja avdona i knji-
ge. -
Sad, meutim, prelazim na treveni i zemni po-
sao ocenjdvanja. Je li Galaksija vatromet, prd kojem
rakete eksplodiraju u zvezde a padaju na zemlju kao
tapovi, ili pak u njoj ima neeg to neprestano zrai
kao sastavni deo strukture drutvene vaseljene? ta
se, drugim reima, zbiva s Makluanovom porukom
poto ona proe kroz optilo Boldingova ivahog sis-
meta, no da se usred tog vatrometa nahode neke zais-
ta svetle i trajne zvezde, u ijoj svetlosti svet vie ni-
kad nee biti sasvirii istli. Pokuau da' dam izvod u
nekoliko sopstvenih poglavniih glosa.
1. Jedan drutveni sdstem uglavnom je strukturi-
ran prirodom optila prekp kojih se to saoptava, a
ne sadrinom tdh saoptenja.
110 Kenet E. Bolding Optilo i voruka 111

To je, po mom miljenju, glavna Makluanova po- te iako je pdsmenost jedna od^vetina organiizacije, ona
ruka, li mislim da se s tom tvrdnjom slaem gotovo nikako ne obuhvata sve njih.
devedeset i devet posto. Upravo je pronalazak govor- 2. Optila se mogu podelitd na vrua, koja ne
nog jezdka nainio razliku izmeu oveka d ivotinja, podrazumevaju veliko uee prdmaoca, i hladna, u
omoguoujui mu da gradd drutva, drutvene sisteme kojima proces optenja podrazumeva priMno uee
i, pre svega, da vri drutvenu evoluciju. Pronalazak primaoca. Dejstvo jednog optila na drutvenu struk-
pisma predstavlja znaajnu mutacdju. Bez njega bi turu umnogome zavisi od njegove temperature.
gradska civilizacija bila nezamisMva, iako ono nije je-
dini preduslov civildzacije. Moramo, tako, odomaiti Ova termdnologija, po mom miljenju, nije srena,
biljke d dvotinje naime, imatd poljoprivredu da ali ddeja je znaajna, mada je Makluan pomalo prena-
bi se javio dovoljno velik d postojan viak hrane kojim glaava. Tdsak je vrue optilo. Podsea na gvoe za
se mogu odrati gradovi. Pre no to uzmognu da pi- igosanje, jer straniici, ako ne i duhu, natura vlastiti
u, ljudi moraju jesti. Meutim, im jednom stanu da obrazac Beskrajno je ponovljdv; podrazumeva apstrak-
piu, stvara se itavo jedno novo tkivo drutvenog i- ciju. Posredstvom tiska, iz prisnih, sloenih odnosa, iz
vota i ovek postaje svestan vremena, a drutvena or- Gemeinschafta, ovek prelazi u Gesellschaft, iz plemen-
ganizacija protee se unazad u prolost i unapred u stva u narodnost, iz feudalizma u kapitaMzam, iz za-
budunost onako kako to nikad ne bi mogla u nekom natstva u masovnu prOizvodnju, iz predanja u nauku.
isto usmenom drutvu. Drutva koja imaju pismo Tisak gradd krupne organizacije, jer razvija apstraktne
zbilja se razldkuju od onih koja imaju ddeografe, ma- i jednostavne odnose meu ljudima, omoguujui go-
da moda Makluan preterano naglaava tu razliku. Svi tovo beskonano umnoavanje poruka i obrazaca. Su-
jezdai su, u stvari, ideografske prirode. Rismo je samo protno tome, govor je hladno optilo, koje razvija di-
taka na putu spoznaje getalt-obrazaca itavih rei i jalog, odziv, povratnu spregu, sloene i zamrene ob-
reenica, premda je, bez sumnje, podesno pri pisanju rasce linih odnosa, drutva u ijem se sreditu na-
renika i razvijanju leksikografskih poredaka. Veza lazi porodiica, famiiMstiku etiku, plemenstvo i sujever-
izmeu pismenosti i nasilja predstavlja oaravajuu je. Makluan tvrdi da je kudikamo najvanija stvar koja
temu koja se u Makluana stalno ponavlja. Slova azbu- se dogodila u dvadesetom veku razvoj televizije, koja
ke su zmajevd zubi, iz kojih niu naoruani ljudh Ni- predstavlja hladno sredstvo optenja, podrazumevajui
sam siguran da je on ovde sasvim u pravu; ja, pre, visok stepen uea gledaoca poglavito zato, ini
misiim da su i azbuka i naoruani ljudi posledica jed- se, to je televizijska sMka toliko nesavrena. Jasno
nog daljeg d bitniijeg uzroka, a to je poetak opsene da ova Makluanova ideja ima ogroman znaaj. S dru-
organizacije kao takve. Prividna miroljubivost neolit- ge strane, nije teko uhvatiti ga u nedoslednostima,
osobdto kad raspravlja o televdziji, gde izgieda naj-
skog sela i divljako nasilje civildzaaije odraavaju,
manje uverljdv. Jamano da su, s jedne take gleddta,
moe biti, jedino sposobnost za organizovanje nasilja,
d radio i televizija isto tako vrua optila kao tisak, u
112 Kenet . Bolding
tom smislu to, u stvari, ne dovode do dijaloga ni
povratne sprege izmeu primaoca i odailjaoca poru-
ka. S druge strane, smatramo da je Makluan potpuno
u pravu to istie ogromnu razliku lizmeu radija i
televiije. Hitler je bio pojava kratkog doba radija. Na
televiziji b i b i o smean koliko i Makarti. Nema
sumnje da je televdzija dzabrala Kenedija, porazila k-
sona i unitila Makartija, a da je radio predstavljao
tajnu moi kako Hitlera,, tako i Ruzvelta. Ali to ima
vrlo malo veze s kontinuumom vrue-hladno, u onom
smiislu u kojem ga Makluan opisuje. Stvarna tekoa,
a ona e verovatno odvratiti panju od ogromnog zna-
aja Makluanove poruke, sastoji se ovde u tome to je
on pokuao da u jednu jedinu dimenziju sabije svoj-
stva optila za ije su izlaganje potrebne bar tri di-
menzije. S jedne strane, imamo dimenziju ukljue-
nostli primaoca, i Makluan se usredsreuje ba na nju,
to je zaista vano. Ona objanjava prilian broj raz-
liitih dejstava usmenog saoptenja nasuprot pisme-
nom, razliku izmeu tampane stranice d slike, razliku
izmeu renesansnog i modernog slikarstva, jli pak ra-
zliku izmeu Mocarta i Stitindberga. Tu dimenziju
hteo bdh da nazovem iziskljivo^ optila. Neka optila
su iiziskljiva, a neka neiziskljiva. Na osnovu ove di-
menzije, ini mi; se da je tdsak hladniji no to to
Makluan mdsM. Tiisak se ne utiskuje u svest onako kao
to se utiskuje u hartiju. Da bi se izvrio taj prenos
sa tampane stranice na ivani sistem, potrebno je
golemo uee, a obrazac tampane stranice mora se,
uz pomo ogromnog priuvita pamenja, pretvoriti u
sasviiim drukijd. Obrazac u ivanome sistemu. Napokon,
u mozgu nema nikakvih slova. Ovde je iziskljivost,
moda, vie funkcija konteksta ; optila negoli stvaraa
fizika forma samog optila, a Makluan esto iznosi po-
Optilo i poruka 113
grenu pretpostavku da je znaajna upravo fdzika
forma optila, a ne njegov drutveni kontekst.
Druga dimenzija koju Makluan nastoji da sabije u
svoj jedini kontinuum jeste domet optila. Ovaj stojii
u tesnoj vezi sa sposObnou datog optila da izgradd
jedan sistem povratne sprege izmeu saoptendka i
saoptavaoca. Razgovor, jo vie dijalog, optilo je naj-
manjeg dometa. Najveim delom postojd samo u je-
dnoj taki u vremenu i prostoru, iako pojedinac pose-
duje u svom pamenju neku vremensku dimenziju.
Pronalazak pisma omoguio je sadanjosti da se obrati
budunosti i saslua prolost. Takoe je omoguio je-
dnom oveku da opti s ljuddma kojd su daleko van
dometa njegova glasa. tampanje je ovu dimenziju
jedino kvantitativno izmenilo. Jedino je delovalo u
smdslu poveavanja dejstva rukopisa. Znaajno je, sma-
tram, to je u doba tiska, od Gutenberga do Edisona,
ovek bio u stanju da u likovnoj formi opti s mnogo
vde ljudi no to je mogao usmenim putem. Elektro-
nika je sve to izmenila. Gramofon i magnetofonska
traka uinili su za uho ono to su pismo i tisak bili
uoiniM za oko. Elektromka nam je omoguila da u-
jemo ljude iz prolostd d govorimo ljudima u buduno-
sti. Takoer, potencijalan broj ljudi koji mogu uti
jednog oveka poveala je dotle da njima bude obu-
hvaeno itavo stanovnitvo Zemlje. Meutim, s pove-
avanjem dometa, optenje tei da dzgubi povratnu
spregu. S poveanjem dometa, dijalog prelazi u m o
nolog.
Trea dimenzija optila jeste njihova gustina oba-
vetenja. Makluan to esto nagovetava, ali. njegovi
iskazi nikad ne ostavljaju ba utisak lizriitosti. Ovaj
pojam blizak j.e pojmu obima, kojim se slui teoreti-
ar informacija. Prijem obavetenja u oveka orgam-
114 Kenet E. Bolding
en je obimom njegovdh ulnlih organa. Uho raspolae
veim obimom od koe, a oko od uha. Spoj ovih ula
veeg je obima no svako od njih uzeto pojeddnano.
Ovaj problem kompldkuje injenica to taj obim
ne mora oznaavati jednostavnu zbirnu veliinu. Nas,
tavie, zanima ne samo koldina obavetenja koja se
moe prenetd po jedmici vremena ve i ukupan broj
obavetenja koji se moe preneti i obraditi za ivota
jednog sistema. Besmisleno je da za pet minuta pri-
mimo preko svojih ula ogroman broj podataka ako
nam je potrebno pet dana da te podatke svarimo i ob-
radimo. Istinsko usko grlo verovatno je aparat za ob-
radu podataka, a ne aparat za prijem podataka. Mak-
luan povremenO skree s pravog puta, jer nije uspeo
da to shvati. ini mi se, na primer, da on preterano
naglaava sinesteziju, odnosno spoj ula, a nedovolj-
no injenicu da obrada podataka u ivanom sistemu
oveka predstavlja odista presudan proces u drutve-
nom sistemu. U ovom smislu, upravo je vana poru-
ka, a ne optilo. Poruka nije, prosto, neko drugo op-
tilo, kao to Makluan stalno govori, jer se ona sas-
toji iz preraivanja podataka u saznanje, a ne iz pu-
kog prenoenja podataka preko kakvog optila.
3. Tisak je stvorio eksploziju, koja je imala za
posledicu raspadanje jednog starog integrisanog po-
retka na dndividualistike, diferencirane, atomisti-
ke, mehanike ljudske delie, to je dovelo do nastanka
klasine ekonomike, protestantstva i beskrajne trake.
Elektrioitet stvara imploziju, koja sjedinjuje iv#a-
ne sisteme itavog oveanstva u jednu jedinu isto-
vremenu celinu, vraajui nas plemenskom selu, koje
ovog puta ima svetske razmere.
Ova uzbudljiva tema stalno se ponavlja u Maklua-
novu delu. Ona je jedan od onih zasenjujuih bljesaka
Optilo i poruka 115
usled kojdh okolni svet izgleda prilino taman, pa je,
ini se, gotovo bogohulno pitati se da je ta ideja
tana ili da li se moe proveriti. Tisak je, svakako,
imao velik uticaj na protestantstvo i kapitalizam. S
druge strane, takoer je imao velik utdcaj na raauje
moderne nacije, razvoj nacionalnih knjievnosti i ras-
pad nadnacionalnog poretka srednjeg veka. Tano je
da je jedna knjiga (u obliku rukopisa) stvorila sred-
njovekovnu Evropu, a druga islam, a s pojavom tiska
dolo je do fragmentovanja tih starih celina. Da li je
to, meutim, ishod tiska ili pak, prosto, ishod urnno-
avanja? Jamano, da je Gutenberg otkrio neki ofsetni
proces pomou kojeg bi se sami rukopisi, jednostav-
no, mogli reprodukovati na jevtin i lak nain, posle-
dica bi bila potpuno i s t a k a o i posledica otkria tiska.
Miljenja sam da tu ponovo vidimo kako se Makluan
usredsreuje na jednu dimenziju optdla, a.iskljuu-
je druge. Slino stojd stvar i s elektrinom implozijom.
Svakako je tano da je poetak opsene organizacije
tesno povezan s razvojem telefona i telegrafa i trenu-
tnog optenja. Ti pronalasci neizmerno su uticali na
poveanje dometa optila, kako u pogledu razdaljdne
na kojoj se moe voditi dijalog, tako i u pogledu bro-
ja ljudi s kojima jedna osoba moe razgovarati. S dru-
ge strane, ustvrdio bih da elektrioitet po sebi nije
znatno uticao ni na iziskljivost ni na gustinu optila
u celinii. Neka od njih je uzdigao, a druga snizdo. Pre-
ma tome, ja sumnjam u svetsko selo. Tano je, po
mom miljenju, da poveanje dometa optdla, bilo da
je u pitanju razgovor ili oruje, poveava najpovoljni-
j u razmeru organizacije, i da smo, po svoj prilici, da-
nas dospeli dotle da najpovoljniju razmeru politike
organizaoije predstavlja itav svet. To, meutim, ne
znai da se vraamo plemenskom selu. Mi se kreemo
116 Kenet E. Bolding
napred, ulazei u neto sasvim novo d nepoznato, pa
mada su ta novina i nepoznatost veoma uslovljene
pmrodom optila koja ih stvaraju, nipoto nije izvesno
da je Makluan razabrao tanu vezu. Moe bird da je za
veoma stvaralake umove tdpino da vrlo velike klino-
ve ne udaraju ba po glavd.
Ove kritike primedbe nikako ne umanjuju ogro-
man znaaj dela o kojima je re. Ona treba da prue
drutvenim naukama hipoteze koje e se proveravati
narednih stotinu godina. Bilo bi lepo da budu uvre-
na u obaveznu lektiru na svakom undverzitetu. Danas,
zbilja, postojd jedan nevidljiv koled, kako ga naziva
De Sola Prajs, koled ljudi kojii su zapazili presudnu
ulogu procesa obavetavanja u drutvenim sistemima.
Nisam siguran da bih Makluana nadmenovao za rekto-
ra tog nevidljivog koleda, ali bih ga, svakako, rado
postavdo za dekana.
HAROLD ROZENBERG
FILOZOFIJA U POP-KLJUU
Poznavanje optila nosi suvoparan naslov, koji
zvui struno, nagovetavajui da je posredi prirunik
o magazdndma i te.leviziji namenjen ogladijama, po-
sebno ondma kojd su zadueni za kupovinu prostora i
vremena. Tu knjigu je,; meutim, napisao profesor
Maral M a k l u a n . . . lije shvatanje pop-kulture nije
nita konvencionamije od kakve elektrdnske opere. La-
ke je poverovati da je Makluah napisao knjigu za an-
ele negoli za Madison-aveniju. Poznavanje optila ima
podnaslov ovekovi produeci, ; koji na poetku upo-
zorava itaoce da se ova knjdga ne bavii samo srazme-
rnim vrednostima paketa s vestima i razonodama. Svi
mi znamo"'da smo izloeni dejtvu radija, filmova, ta-
mpe. Za Makluana, Ond sii i deo nas; Taki su a orii ko-
jii ih grade, navodi on Psalme. Pa tako Poznavanje
optila nije. nlita manje nego knjiga o . oveanstvu
koje su uobliila sredstva za prenoenje obavetenja
koriena u ovom i ranijim stoledma.
Makiuanov bpis dejstava optila na ljudsku psdhu
stojd imeu injenice i metafore. Oruta pombu kojih
d'6 nas tiu rei slike i drugiljudski signali preobraa-
vaju nam; ne: samo duh nego i telo. Vakuumske.cevi.is-
118 Harold Rozenberg u pop-kljuu 119

kolaie nam oi, tranzistori nam izduie ui, polies- renja tampane rei. Nizanje slova na stranici poro-
teri nam potklobuoie kou (Odea i stambeni pro- dilo je onu kulturu, koja je nala siimboliki izraz
stor, kao produeci koe i mehanizama za kontrolu u Kralju Liru, gde se suoavamo s oslepljenjima i skit-
toplote, predstavljaju sredstva optenja). U Meha- niicama koje je nepogoda ogolila do koe (Makluan je
nikoj nevesti, svojoj prvoj knjizi, objavljenoj pre doktorirao engleski jezik na Kembrtidu). S Gutenber-
desetak godiina !i nesumnjivo nadahnutoj Dianovim gom je zapoelo tehnoloko ubrzavanje istorije, koje
erotskim aparatima, Makluan se pozabavio pop-tvo- je stalnu promenu pretvorilo u normu drutvenog i-
reviinama oglaavarija i drugim reklamama u rei i vota. Nosljivost knjliga, veli Makluan, omoguoila je
slioi kao sastojcima nekog arobnog napitka, sainje- alfabetskom oveku da svoj intelekt hrani izdvojen
nog od seksa i tehnologije, kojd napuava Ameriku od druglh ljudi, pa je na taj nain uvela individuali-
zam d hamletovsku podeljenost izmeu misli i dela,
stvorovima pola enskog, pola mainskog oblija. Vi-
kao ;i podvojenu linost (Shizofrenija je, moda, nu-
deste li kakve vrlo ekstra delove u poslednje vreme?, na posledica pismenosti), te sukob izmeu ega i nje-
pitao je on u podnaslovu svog naslovnog poglavlja. gove sredine. Nadoknada za odvajanje vida od ostalih
Noge, prsa, kukovi moderne devojke odvojeni su od ula i svoenje svesti na pojmove zasnovane na ulu
njenog bia kao teita, tvrdio je Makluan, podse- vida bee pojava sveta nesvesnoga. Utvren poloaj
ajui itaoca da je bomba baena na Hiroimu naz- itaoca u odnosu na straniicu, kae Makluan, bio je
vana 'Gilda' u ast Rite Hejvort. esto se ini, po nadahnue za perspektivu u slikarstvu, polikovnjenje
Makluanu, da je ovek sredstvo koje mehanizmd veze trodimenzionalnih predmeta u dubokom prostoru, i
koriste u svom samorazvoju. Svaki pronalazak ffi te- hronoloku pripovest. Jednoobraznost i ponovljivost
hnologija, p'ie on u Poznavanju optila, produetak fonetskih delia koji ine red sloga dale su novu sna-
je ili samoamputacija naeg tela, a takav produetak gu mehaniistikim filozofijama, niznom miljenju u ma-
iziskuje i nove odnose iti nove ravnotee meu ostalim tematici i naukama, te idealima drutvenog izjednaa-
telesnim organiima i produecima tela. ovek ne moe vanja, a bile su i uzor za beskrajnu traku. Zamenjujui
da se ne prilagodi novim odnosima ili ulnom 'dovra- narodrii jezik masovnim optiLima, tisak je porodio
vanju' koje, na primer, izaziva televizijska sMka. centraMzujue snage modernog nacionalizma: Graan-
ske vojske Kromvela li Napoleona behu idealni izrazi
U Makluanovoj Gutenbergovoj galaksiji analiza te nove tehnologije.
naina na koji je ljudski organizam preuoblien jed- Poznavanje optila je Makluanov oprotaj s Gu-
mim jedinim sredstvom optenja izrasta u obuhvatno tenbergom i renesansnim, tipografskim ovekom; na-
ime, oprotaj s pojedincem kojd je usredsreen na sa-
tumaenje istorije Zapada. Upadljdve odlike ivota u
mog sebe. Kao takvo, ono spada u onaj iroki kanal
Evropi d Americi od renesansa do poetka dvadesetog kulturne kritike dvadesetog veka koji ine pisoi kao
veka izvedene su iz pronalaska pokretnih slova i i- to su T. S. Eliot, Osvald pengler, D. H. Lorens, F. R.
120 Harold Rozenbnrg
Livis, Devid Risman, Hana Arent. Poznavanje optila,
Makluanova najsreenija i najobuhvatnija knjiga, is-
pituje na koji nain individualist produenog oka, in-
dividualist iz proteklih pet vekova koji ita tisak, tr-
pi u nae doba preobraaj, u okolnostima kad su mu
sva ula izloena bombardovanju novdh elektronskih
optila, od kojiih se prvi javio telegraf. S gubitkom
monopola slogovnog stupca dolo je do sloma njegova
itaoca, a s ovim do osuline svih drutvenih i umet-
nibih formi zasnovanih na tdsku; na primer, mehani-
ka beskrajna traka ustupa mesto automatdzaciji, a per-
spektiva u slikarstvu dvodimenzionalnoj, ukljuivoj
kompoziciji. Na taj nain, smena optdla sinhronizo-
vana je s revoluoionarnim pojavama u proizvodnji
i kulturnom ivotu, kao i s krajnjom krizom vred-
nosti.
Od svih filozofa krize, Makluan je kudikamo naj-
hladnokrvniji. Iako njegov pojam >>pospoljaenja ili
utrnulosti potroaa dananje popularne kulture od-
govara upljim ljudima u Eliota, usmerenosti na
druge u Rismana i otrcanostd u Arentove on ne
pokazuje ndmalo simpatije za bilo koji pojam opada-
nja^<. Kolektivni zanos njegovih savremenika za njega
je prelazna pojava - pojava koja se ponavlja u svim
razdobljima velikih istoriijskiih prelazaka s jednog vla-
dajueg optila na drugo. Dananja neosetljivost i ne-
spokojstvo odgovaraju stanjima koja su preovlaivala
u ranom renesansu, kad je tdskani dokument bio zame-
na za rukopis. Posmatraj'ui sve nas u toj svetlosti,
Makluan ne moe pasti u oajanje; s njegova stanovd-
ta, nesuvisla je teorija da je moderni svet kulturna
pusta zemlja. Zbog ega bi, moglo bi glasiti njegovo
pitanje, duhovnost jueranjice imala prednost nad
plitkou sutranjdce, ako su obe uzgredni proizvodi
Filozofija u pop-kljuu 121
manje-Vie delotvorniih sredstava za prenoenje obave-
tenja? Kao to je fonetsko pismo izvelo oveka iz ple-
menskog poretka i uvelo u individualnost i slobodu,
nova elektrina optila odvode ga iz fragmentovanog,
pismenog i likovnog inddVddualizma. Ako je dananjd
ovek delimice maina, to nije posledica Industrijske
revolucije. Tehnologije.su tri hiljade godina sastavnica
ljudskog ivota, i naa najuzvienija oseanja proistek-
la su iz onog naeg dela koji je ponajmanje na: Ne-
prestano prigrljujui tehnologije, mi se povezujemo s
njima kao servomehanizmi. Eto zato moramo, da bis-
mo ih uopte upotrebljavali, sluiti tim predmetima,
tim vlastitdm produecima, kao boanstvima ili ni-
im religijama. Indijanac je servomehanizam kanoa,
kao to je kauboj servomehanizam konja ili izvrnik
asovnika. U skladu s Tojnbijem (ideja o Eskimu kao
tiiiitonu, a kauboju kao kentauru potie od njega), Mak-
luan je Marksov fetiizam robe zamenio fetiizmom
optila da bi objasnio oblike verovanja koji su vlada-
M ljudima u raznim epohama. Drutva u kojima je sve-
to igralo veeu ulogu no to je ima u naem behu, jed-
nostavno, drutva kojima su gospodarila sredstva op-
tenja primitivnija od likovnih. Kazati da je usmeni
ovek 'religdozan', primetio je Makluan u Gutenber-
govoj galaksiji, u istoj meri je, naravno, fantastino i
proizvoljno kao ii kazati da su plavue grube.
Makluan je, dakle, modernist do koske; njegova
lina sveta merila su Sezan i apstraktna umetnost,
nova fizika, Fineganovo bdenje. Duh m u je takav da
ispunjava uasom vajne uvare vrednosti (jednog Livi-
sa, jednog Jejtsa, jednog Lukaa). On ni najmanje ne
pada u liskuenje da se ukopa u neki minuli istorijski
trenutak. Prihvatajui novinu kao neizbenost, on nije
samo modernist, i futurist. U svom najnovijem ras-
122 Harold Rozenberg
poloenju, veinu dananjih dogaaja smatra veoma
poeljrtim, a sve njih suvislim. Njegovo je stanovite
da se valja nai unutar promene; on se u naelu pre-
puta preobraaju. Oduevljava ga dananji sukob svet-
skih razmera izmeu novog i starog, poto je susret
dva optila trenutak isAkie i t otkrivenja. iz kojeg se ra-
a nova forma. Upravo po tome to ceni novotarske
forme Makluan se i razlikuje od drugih pisaca koji se
bave popularnom kulturom. Mesto da vidi pretnju u
blebetanju disk-dokeja tupavostima radio-televizijske
reklame, odnosno olakanje u filmovima Novog talasa
ili ekspiru i baletu na televiziji, Makluan se ne zadra-
va na sadrini optila, ve prodire do samog dejstva
svakog od njih kao umetnike forme. Ono to se sva-
bi as zbiva u pravougaoniku stnipa dli na televizijskom
ekranu moda i nije vredno ozbiljnog razmiljanja. No
dok gledate, odnosno dok gledate d sluate, na onaj
posebnd nain koji zahtevaju strip televizijska sli-
ka s jednim vaim ulom dli vie njih, a time i s d-
tavdm vaim obrascem opaanja, neto se lagano do-
gaa, bez obzira ime vam oni punili glavu. Otud prvi
aksdom Poznavanja optila glas'i Optilo je poruka.
Radio nas obavetava o najpovoljnijim prilikama za
kupovinu polovniih kola, o velikim knjigama, vremen-
skim priJiikama, ali njegovo krajnje dejstvo sastoji se
u tome to, iz dana u dan, potdskuje itanje i ponovo
uvodd, na jednoj novoj, tehnolokoj razini, usmeno op-
tenje prepismenih drutava odnosno, kako to Mak-
luan naziiva, plemenskd bubanj. Dejstvo kakve pripo-
vetke razldkuje se zavisno od toga da je itamo, slu-
amo ili gledamo na pozomioi. Makluan se, stoga, pod-
smeva reformatorskoj ideji da bi izmene u.programu
mogle da izmene kulturnu smesu koju danas stvaraju
popularne umetnosti. Na konvencionalni odziv na sva
Filozofija u pop-kljuu 123
optila nadme, da je vano kako se ona kdriste
svedoi o neosetljdvom stavu tehnolokog idiota. Jer
'sadrina' kakvog optdla nalikuje sonom komadu me-
sa koje lopov nosi da bi odvratio panju psu-uvaru
u m a . . . Dejstvo tlilmske forme nije povezano s njenom
programskom sadrinom. U stvari, Makluan tvrdi da
se jedno optilo uvek slui nekim drugim optilom kao
svojim predmetom: Sadrina tampe je knjievni is-
kaz, kao to je sadrina knjige govor, a sadrina filma
roman. Bez obzira da li to vai za svaki sluaj ili ne,
dobilii smp sugestivan opis velikog dela savremene
umetnosti na primer, Rauenbergove, kojd pomou
fotografdja i reprodukcija u sitotisku pretvara vesti u
sadrinu slikarstva.
Iz sprega Makluanove oseajnosti sa svakim dana-
njdm sredstvom ljudskog saobraanja, od drumova i nov-
ca do igara i raunara, proizlazi itav niz zapaanja.
Posle Poznavanja optila, vie ne bi trebalo da bude
prihvatljivo 'tter se o masovnoj kulturi govori uture.
Svaka pop-forma ponaosob, kao to pokazuje ovo de-
lo, poseduje osebujne estetske crte: stripovii grub
drvorezni stil; televizija zamagljenu ikoniku sli-
ku, koju oko gledaoca uobliava liz miliona takica (na-
suprot sjajnoj dovrenoj slici bioskopskog filma). Dru-
ga estetska sloenost populamdh optila na koju je
ukazao Makluan lei u njihovoj podeli na vrua i
hladna. Vrue optilo, poput radija ilistova, agresiv-
no je li saoptava velik broj obavetenja, dok je hlad-
no, poput televizije i tvista (kao d arapa otvorene mre-
e d tamnih naoard), utljivo i tei da svoju publiku
uvue u sudelovanje. Te razne vrste estetskih uticaja
kojima je moderni ovek obasut treba da srue vero-
vanje, rasprostranjeno meu dntelektualcima, da je da-
nanji ovek s ulice, nasuprot seljaku dli itelju divljih
124 HaroldRozenberg
umovitdh predela, sveden na sveanj jednostavnih ref-
leksa.
Reagujui na forme iji je tvorac ovek i koje ne-
prestano teku kroz naa ula, Makluan dospeva do ved-
rih zakljuaka u pogledu budunostd. Ne, oveka ne osi-
romauju zapakovarii kulturni artikli. Naprotdv, upra-
vo je podvojena linost, koju je stvorila knjiga, bila li-
ena ulnog samoostvarivanja; Sama pismenost je ap^
straktno isposndtvo koje. utdre put beskrajnim obras-
cima oskudice u ljudskoj zajednici. Iako je ok izne-
nadnog prelaska s mehariike na elektrinu tehnologiju
za trenutak narkotizovao nae ivce, celoviti ovek je u
procesu nastajanja; Po prvd put u dstoriji. optila nas
snabdevaju produecima ne jednog ili vie ulnih or-
gana, ve nae ulne strukture u celini, jer naa nova
elektrina tehnologija nije produetak naeg tela, ve
naeg centralnog ivanog sistema. Mehaniko doba
je na izmaku, a s njim i ovekova unutranja podelje-
nost d njegova odvojenost od blinjih. Sinestezija, od-
nosno jedinstven ulni i uobraziljni ivot, dugo izgleda-
e kao neostvarljiv san pesnidima, slikarima i, uopte,
umietnicima Zapada. S tugom d zaprepaenjem posma-
trahu ond fragmentOvani i osiromaeni uobraziljni ivot
pismenog Oveka Zapada u osamnaestom veku i kasni-
j e . . . Ne behu spremrii da vide ostvarenje svojih sno-
va u svakodnevnom ivotu posredstvom estetskog de-
lovanja radija d televizaje. Pa ipak, ti zamani produ-
eei naeg centralnog ivanog sistema okruili su Za-
padnjaka nekom vrstom- svakodnevnog sinestetikog
asedanja. Trenutno optenje putem elektrinih opti-
la, nastavlja Makluan svoje obrazloenje, prekrauje
vekovni sukob izmeu grada i sela; potapajui .itave
narode u nove sMke i ujedinjujui dh u svetskom se-
lu, ono otklanja i uslove koji doprinose ratu.
FMozofija u pop-kljuu 125
Ukratko, Makluan je filozofdju dstorije izgradio na
umetnikoj kriticd, koju je usmerio ne na stilove u
knjievnosti, slikarstvu ili arHitekturi, hego na prizem-
ne stvari iz svakodnevnog ivota. Pri tOm je, takoer,
teio da preuobMi znaenje umetnosti i knjievnosti
od renesansa naovamo otkrivajui u ekspira, Popa dli
Blejka galaksije znaenja povezane s estetikom i me-
tatlizlikom tiska. Vrio je pokuse s formom i u sopstve-
nim spisdma; nadme, pokuao je da preuzme ulogu
umetmika. Mehanika nevesta predstavljala je neku vr-
stu rane pop-umetnosti; prelom joj je liio na kakav
muzejski katalog, a bila je proarana novinskim naslo-
vima, isedkna dz oglasne umetnostd, kutijama sa stri-
povima. Gutenbergova galaksija d Poznavanje optila
gledaju na ovekovo stanite kao na grdnu hrpu umet-
nikih dela, pulsirajuu gomilu stvari koje neto saop-
tavaju, te pokuavaju da ga uine shvatljdvim posred-
stvom jednog mozaika dzloaka i opaski koje je autoro-
va kruea taka gledita sabrala <iz veoma nebliskih
oblati; pri pisanju, Makluan pokuava da podraava
formi televizijske sMke, koja je za njega mozaika.
Napor da se zasnuje otvoreno, izraajno drutvenonau-
no ispitlivanje, namesto uobiajenog uenog istraiva-
kog dzvetaja, vremenom e, moda, dovesti do znaaj-
nih rezultata; Makluanova verzija ove nove forme po-
seduje tu vrlinu to omoguuje autoru da prikupi raz-
na sitnija zapaanja (na primer, da devojke s tamnim
naoarima uestvuju u hladnom optenju) koja se
obino zostavljaju, kao i da postavi u iu jednu i-
roku oblast obavetenja (na pmmer, merenje vremena
pomou mirisa kod starih Kineza i kod modernih pa-
cijenata na odeljenjima za hirurgiju mozga). Briga za
stilom navodi ga da seje epigrame, dosetke i igre rei.
Njih je manje u Poznavanju optila, haslovi poglav-
126 Harold Rozenberg
lja jo uvek su proeti gegovima (Novac Siromaho-
va kreditna karta, Fotografija Javna kua bez zi-
dova). Delimdno, ova duhovitost je n/iskog stupnja
(Bilmovi Svet s kotura)*, ak i ako smatramo da
su kalamburd u skladu s pop-duhom. Meutim, formu-
le poput Ako vri posao, zastarelo je, koja nagoveta-
va brzinu menjanja optila, i Danas ak i prirodna
bogatstva poseduju jedan obavetajni vid vie nego
odravaju ravnoteu.
Makluan je, dakle, neke vrste umetnik, a njegovi
brzi skokovi s podataka na aksiom (Uklonite red s
datumom ;iz novinskih lanaka, pa se dananji broj ne-
e nimalo razlikovati od sutranjeg) esto su estetski
prdjatni. U njegovu svetu, koji su izgradila sredstva ve-
ze, umetnlik je glavna linost u stvari, jedino lice
koje on izdvaja dz mase apsorbovalaca optila. Umet-
nik, dri Makluan, predvia promene koje e izvriti
neko novo optilo i svojim delom dovodi kolektivnu
psihu u sklad s njim. Na taj nain, umetmk prua pro-
tivotrov za utrnulost izazvanu smenom optila. Slikar-
stvo j'e odavno prestalo da bude samo likovno optilo;
hvaliti nekog zbog toga to ima dobro oko, kao da je
kakva moderna slika predmet kojd treba primiti jed-
nlim jedinim ulom, isto je to d hvaliti nekog zbog to-
ga to je staromodan. Jedan Kandinski ili jedan Mon-
drijan podmaju se, u stvari, posredstvom sazvunog
meudejstva itave klavijature ula i svestd; nije ni-
kakvo udo to ljudi likovnog odgoja i dalje postav-
ljaju pitanje: ta to predstavlja? Jedno od Maklua-
novih najvrednijik?; dostignua je doprdnos ruenju za-
natsfei usmerene predstave da moderna umetnika de-
* Vidd dnigu po redu beleku uz tavo Dvajta Makdo-
nalda. Prim. prev.
Filozofija u pop-kljuu 127
la jo uvek spadaju u oblast stvari za kontemplaciju,
dok su ona, u stvard, sile koje deluju u jeddnstvenom
polju elektrine svenajednomnosti sutranje svetske
zajednice.
Na alost, uprkos njegovim uvddima u formu, Mak-
luanov nain organizovanj'a vlastitih ideja daleko je
od prvorazrednog. Kao prozni sastav, Poznavanje opti-
la esto dzmie kontroli; kruna perspektdva postaje
sinonim za kretanje u krugovima. Ta knjiga, koja se
beskrajno ponavlja, u cellini deluje monotono, unato
bujdci sjajnih intuicija. Ova ponavljajnost verovatno je
odraz Makluanove nelagodnostd u pogledu vlastdte spo-
sobnosti jasnog izraavanja. Jer u njegovoj tezi naila-
zimo na sutinske nejasnosti. Ako se uzme u obzir via
priroda elektrinih optila, implikacdja je da su stari-
je forme, kao to su knjiga d pozornica, zastarele i da
su fdlm i strip umetnike forme budunosti. Poto se
dri ulnog produetka (oka) kojd je prevazien, ro-
mansij'er biva reakcionar izuzimajui bitnika, koji
ita svoja dela u kafanama. Nazadno je, ak, biti i po-
jedinac, pa zato okrendte list i uunjajte se u novi svet-
ski kral. Ma koliko Makluan uzdizao umetnika, suprot-
stavio mu je pop-optila, ne obazirui se na injenicu
da su remek-dela ovog stolea bila slike, pesme, koma-
dti, a ne fdlmovi lili televizijske emisdje. Stvar je u to-
me to je Makluan ne samo estet nego i ideolog
ideolog spreman da ispreda svoju metaforu o produe-
Oima sve dok njenom mreom ne prekrije vasionu;
ako je odea optilo, pa ako su to d drvee i policajci
ako nam, ukratko, sve ono to je stvoreno govori
Makluan matra optilima ono to se obino nazd-
valo Prirodom, a njegov nazor o ulno orkestrova-
nom oveku budunosti predstavlj'a jednu verziju
panteistikog junaka. On je zakasneli Vitman koji peva
128 Harold Rozenberg Filozofija u pop-kljuu 129

o elektrinom telu uz pratnju Tomasa Edisona. Oe- ture putem analize Optila. Meutim, ako ovek proce-
Mvati Adama iz televizijskog ekrana ipak je utopij- njuje Makluana kao pisca za sebe, njegovo opte sta-
stvo najfantastinije vrste. Verovanja, moralna svoj- novite i njegova udnja za novdm ostaju od prevas-
stva, drutvena akcija, pa ak i materijalni napredak hodnog znaenja. Kao umetnik koji se slui meovitim
igraju, za Makluana, drugorazrednu ulogu (ukoliko i optilom neposrednog iskustva i istordjske analogije,
nju imaju) u odreivanju ljudske stituaoije. Drama is- on je dao potreban obrt velikoj raspri o tome ta se
torije je sirova pozordna igra ije. je unutranje zna- zbiva s ovekom u ovo doba tehnolokog ubrzanja.
enje ovekov preobraaj posredstvom optila. Kao fi- Drugi posmatrai zadovoljili su se ponavljanjem kriti-
lozofija kulturnog razvoja, Poznavanje optila je ravno ka industrijskog drutva formuMsandh pre jednog veka,
teorijama koje izvode pronalazak podmorniice iz suko- kao da oivilizacija biva sve siromaniija od pojave me-
ba u libtidu, odnosno opadanje rune radinosti iz oza- hanikog razboja. Nasuprot predstavi o nasem vreme-
konjenja kamate na pozajmice. nu kao izbledeloj slici bogato obojene prolosti, Mak-
Zelenaenje, pdsao je Ezra Paund u Spevovima, luan je, unato svoj svojoj apstraktnosti, naao pozi-
. . . pora oveka i njegovo dleto tiivno, numanistiko znaenje i ivotnu boju u velikim
Zanatliju satre, satirui zanat; samouslugama, stratosferskim letovima, svetlima koja
Plavetnilo neba okui se rakom. trepere na emisdonim tornjevima. U pogledu boljki
ddindividuacije, usudio se da potrai lek u samoj bo-
Makluan je na prekomerno doslovan nain uzeo
lesti, te njegova vizija o napredovanju u pravcu pri-
svoje metafore o optihma kao telesnim produecima
mitivne celovitosti predstavlja prilino dobar odgovor
i produeoima jednog ivanog sistema izvan nas. o
onima kojii bd da joj se vrate. Poznavanje optila jekon-
vek se, tako reoi, pretvara u seksualne organe sveta
kretno svedoanstvo (koje prosvetljuje, kao to to oini
maina, kao pela sveta biljaka, omoguujui m u d a se
moderna umetnost, putem razdruivanja i pregrupisa-
oplouje i razvdja sve nove i nove forme. Njegova
vanja) O verovahju da e ovek izvesno nai oslonca u
podlonost govornim figurama dovodi ga dotle da opi-
noVom svetu koji sada stvara.
suje mogunosti tehnolokih novina kao da su one ve
ostvarene oinjenice. U njegovu svetu, novac i rad su
neto to pripada prolosti; mli Mmo na kreditne kar-
te i uimo za ivot kao rukovaoci raunariima, a bor-
ba, posledice, iznenaenje koje donose stvarni doga-
aji somnambulistiki se zanemaruju. Jednim irokim
slojem Makluanove naravi vlada sumorna tilina na-
uno-fantastine knjievnosti.
Ovi nedostaci mogli bi biti presudni kad bi posredi
bio nastanak neke Makluanove kole tumaenja kul-

FRANK KERMOD
IZMEU DVE GALAKSIJE
U Kiplingovoj prii Alahovo oko jedan pametan
ovek pronalazi mikroskop, zbog ega je Roder Be-
kon ushien; ali neki mudar ovek undtava mdkros-
kop, raunajui da e nad koristima koje ta sprava
obeava prevagnuti poremeajd koje ona moe da iza-
zove u ivotu ljudi. Kad je mikroskop konano pro-
naen, ak i najvinijd posmatraoi i dalje su, neko vre-
me, videli pod njim upravo ono to su oekdvali da vi-
de (u svakom semeglavcu po jednog uurenog ove-
uljka), ali je ta faza prola i ovekovo odnedavna
mikroskopsko oko postavilo je vlastite beskompromis-
ne zahteve, emu ted i svaki tehnoloki produetak
senzorijuma; to je sputavalo naunike u ranim dani-
ma nae vlastite ere. G. Makluan moe lako biti mi-
ljenja da je neki mudrac propustio sjajnu pniiku da
spreoi tegobe tipografske epohe, jer nije smrvio Guten-
bergovu presu; no on mora da posmatra stvari onak-
ve kakve su, te tako objanjava da smo se u jednom
razdoblju i dalje ponaali kao da nam j'e kultura jo
uvek usmena ili, bar, rukopisna, no ubrzo smo stali da
gledamo i mislimo tipografski to jest, likovno, li-
nearno, uzastopno, umesto usmeno i jednovremeno.
Izmeu dve galaksije 131
Sad smo ve potpali pod tako dubok uticaj jedne nove,
elektrine tehnologdje da moemo uvideti svu proiz-
voljnost tipografskih konvenoija, ali dh se jo nismo
oslobodili. Da bi ovo razjasnio, Makluan se slui jed-
nom kosmolokom figurom: po njegovdm redma, u Gu-
tenbergovu galaksiju sada proddre elektrdna, pa nas
preklinje da shvatdmo to kosmiko stapanje, kako bi-
smo saznali na koji nain treba iveti u usmeno-elek-
trinoj budunosti. U ovom smo trenutku otprilike is-
to toM-ko zald u elektrinu eru koldko su eldzabetincd
bild zali u tdpografsku.
U ovoj knjizi i onoj koja joj sleduje (a koja je
ve napisana)* g. Makluan se suoava s jednim nere-
ljivim metodoloskim problemom. Tipografija nas je
onesposobila da saznajemo i raspravljamo drukdje doli
putem preobraaja sdtuacija u utvrenu taku gledi-
ta; nalime, mi sve svodimo na linearno d uzastopno,
kao to raunari sve svode na ndz alternatdva. Pa poto
nd sam ndje kadar da se slud niijedndm drugim meto-
dom, ne moe izbei krivotvorenje onih injenica i-
jeg se utvrivanja laa u svojoj knjdzii. Moda je ova
tekoa jasndje iznesena u pismu koje rrid je g. Makluan
ljubazno uputio i koje u biti slobodan da navedem:
on veli da bi ddealna forma njegove knjige bila ideo-
gram. bi moda to bio fdlm; ne zna kako bd drukd-
je dzgradio jednu nezavrenu sliku koja je linijska i
sledovna<c Sad, to je, u izvesnom smdslu, problem s
kojim se suoeava svak ko pie knjige; prvobitna zami-
sao mora se nekako pretoiti u Mnearnu formu, pa
tokom tog procesa esto trpd iznenaujue promene.
I to, po mom milienju, ne nuno nagore; mada je
* Misli se na Gutenbergovii galaksiju i Poznavanje op-
tila. Prim. prev.
132 ; Frank Kermond
upravo to eli imao na umu jadajuei se zbog toga to
ndkada ne oseamo prvobitnu istotu i s n a g u jed-
ne pesme, jer kad je stanemo sastavljati, nadahnue
je ve u opadanju. Misao da pesme zapoinju uz.po-
mo Uzenerova trenutnog boanstva i da ih razblau-
je izvetaeni jezdk (glagold, sveze) bila je, u raznim obli-
cima, vrlo uticajna u poznijoj tipografskoj eri i, kako
velim, morala se, skromnije formuMsana, javiti sva-
kom ko je napisao neku knjigu. No: Makluanov prob-
lem je kritiniji, naprosto zbog tOga to se 6n bavi
upravo onim iskrivljenjem svesti usled kojeg nae
knjige ne govore o svojim prvobitnim predmetima, iz-
razima svojdh posebnih povoda. to vie njegova knjiga
dobiva Mnearnu jasnost, to on sam sve oitije postaje
rtva tipografskog iskrivljenja. Njegova nam knjiga
kazuje da u nju ne verujemo. On se bori protiv toga
time to od svakog naslova poglavlja pravi nekakav
verbalni ideograf; ako ih sve brzo prooitate, dobiete
nekakav stripno-karikaturni saetak knjiige u vidu za-
gonetke. Na osnovu Makluanovih tvrdnji, duge knjige,
ini mi se, treba da za dugim pesmama padnu u zabo-
borav; meutim, on je nainio kompromis i napisao
dugu, ozbiljnu knj'igu.
Njena tema je prekomeran razvoj funkcije ula
vida od Gutenberga naovamo, kako u jeziku, tako i
na drugim podrujima, koji dovodi do poremeaja u
celom organizmu. Tipografski ovek je individualist i
poseduje utvrenu taku gledita; takoe poseduje
predstavu o vremenu d prostoru koja je proizvoljna,
iako se njemu ini nagonskom; ona se zasniva na pro-
nalasku perspektive/u prvim danima.: tipografske. ere.
Slog je nastavdo delo fonetskog pisma, koje, zato to
je raspolagalp moi rasplemenjivanja, bee stvorilo
otvorena drutva i euklidovsku geometriju. Nae ose-
Izmeu dve galaksije 133
anje uzronosti uobMeno je naim likovnim poima-
njem prostorno-vremenskih odnosa. Mi patimo kao
to je, po Nieu, patdo Sokrat : od rascepa dzmeu
uma i srca, doim je plemenski ovek usmen i nepre-
stano ivi u zanosu; stoga emo novoj elektrinoj
tehnologdji biti izloeni ozbiljnoj nezgodi, jer nove ze-
mlje ne nose to onesposobljujue breme pismenosti i
mehanistibih tehndka. Biemo u poloaju nalik na
onaj u kojem su se nali Heleni; pronalazak fonetskog
pisma omoguio im je da naglo krenu napred, i4o ubi-
zo su se skrasiM u sputavajuim kldeima koje je taj
sistem nametao. Moramo paziti da se neko slino u-
lno dskrivljenje ne ustali. To nije samo pitanje esteti-
ke; Rusi, naroito Kinei, mnogo su usmendji od
nas, a Kinezi sa zakanjenjem ulaze u Gutenbergovu
Mkovnu tehnologiju, koja nacionaMstikoj nasrtljivosti
pridaje vrlo veMku vrednost.
Poto nijedan vid modernog ivota mje izmakao
uticaju uspona i pada Mkovne tehnologije, Makluan mo-
ra da obradi vrlo raznolika podruja. On to ini tako
to sastavlja antologiju navoda iz dela speoijaMsta za
antropologiju, fiziku, reformu pravopisa, umetnost, li-
turgijologaju, teologiju d veinu drugih . predmeta.
Njegovi autoriteti proteu se od Opdja do Gidiona.od
Hajzenberga do ejtora, od Onga (kpji ga je posebno
mnogo zadudo) do Panofskog. Za neke autoritete -
sam ak ni uo, d sva je prilika da bi speeijalisti mogli
zakljuiti da knjiga jednostrano obrauje onepredmete
koji njih zanimaju, kao to sam i sam naao da. je veoma
udna u pogledu ekspira. Ali te rukOveti rahovrsnog
znanja umnogome uveavaju zanimljivbst knjdge, a po-
vezane su s glavnom temom. Makluan je neizmerno
naitan, d ovek od njega moe mnogo da naui. Pa
ipak me pomalo podsea na lovce iz ledehog doba, o

134 Frank Kermond
kojiima govori na jednom mestu i za koje kae da su
u prirodnim obrisima stene otkrdli lik zveri koji su
traili. Nekohko crta, malo klesanja ili neto boje do-
voljm su da zver izie na videlo. Tako, rnoe biti,
Makluan postupa prema svojoj lektdri.
Oigledno e dOi trenutak kad se ispostavlja da
je italac sluajno zavirio u istu peinu i ugledao dru-
kiji lik. Na prdmer: svoju kjunu teoriju da je slu-
no polje jednovremeno, a likovni metod uzastopan
Makluan razjanjava pozivajui se na usmem metod
skolastike i uporno isticanje sv. Tome da je mistiki
smisao obuhvaen doslovndm smislom. Ja ne smatram
da pretipografski komentar biblije nagovetava neki u
velikoj meri uzastopan pristup tivu (za to, uostalom,
ne podrazumeva re doslovan?). itanje rukopisa, dako
se ono obino sastojalo u itanju naglas, ak i samom
sebi, ukljudvalo je izvesno zaustavljanje na svakoj
red, to daleko premauje sve ono to e sebi dopus-
titi pismeni italac tiska, koji rei ita u skupinama.
Evo primera kojeg se sluajno opominjenl: Luka IV:
13, I kad svri avo sve kuanje (consummata omni
tentatione), otide od n j e g a . . .* Komentatori su moz-
gali o znaenju jedne rei koju danas, po svoj prilici,
ndko ne bi smatrao vrednom tog truda, o znaenju
rei omni, i izveli iz nje teoriju da je kuanje u pusti-
nji mOdel svih kuanja kroz koje ovek moe proi.
Za dtaoce tiska ona ima jednostavno znaenje: Kad
se sve svrilo ... Rukopisno-usmeni ljudi zastaju na
svakoj rei, zanemarujui sintaktiku celinu. A ta bi,
uostalom, moglo biti uzastopnije od kakve dominikan-
* Sveto jevanelje po Luci, Novi zavjet, preveo Vuk.
Stef. Karadi. Prim. prev.
Izmeudve galaksije 135
ske rasprave? ta drugo ona predstavlja ako ne pre-
obraaj situacije u linearne formule?
Pri svem tom, izgleda neporecivo da je tamparska
maina izmenila nae pojmove o vremenu. S pravom
bismo mogM smatrati znaajnim, kako tvrdi Ajan Vot,
to je Filding, smiljajui radnju Toma Donsa, ko-
ristio almanah za odgovarajuu godinu (1745) poto
je almanah simbol 'irenja jednog objektivnbg osea-
nja vremena posredstvom tamparske maine. Ona je
izmendla i na pojam prostora i antike. (Zaudo, Mak-
luan prelazi preko antropolokog preuplemenjivanja
Grke, koje se odigralo u ovom Stoleu). Da je tisak
doneo i reformaciju, kao to tvrdi Makluan, izgleda
mnogo neizvesnlije, iako se, dabogme, taj dogaaj do-
vodi u vezu s razvojem homo economicusa, koji se ni-
je mogao razvdti (prema ovoj tezi) bez individualizuju-
eg, kvantifikujueg posredstva tiska. Na osnovu ove
teze o Gutenbergu moguno je, izgleda, da se poreklo
veoine neprijatnih elemenata u ivotu nae epohe dz-
vede iz pokretnih slova; a ono to se na taj nain
ne da objasniti moemo pripisatd njihovim preteama.
Tako Makluan veli da je tisak unitio monodijsku pe
smu i zamenio je polifonijom; pa ako tvrdite da su
pretipografske pape ponekad bile prdmorane da neto
preduzmu radi spasavanja reoi u bogosluenju od pro-
dora melizmi, odgovor bi, verovatno, glasio da je, kad
su u pitanju pismeno-rukopisni ljudi, nastupajui do-
gaaj prethodno bacio svoju senku. Mislim da bi se
mogao sainiti vrlo zamaan spisak zamerki na odre-
ene elemente u knjizii, tamo gde vlastito oko za ob-
ris navodi autora na ovakva gledita.
Vreme j e da iznesem optije zamerke. Antiteza i'z-
meu. usmene i Ikovne kulture prejako je, ini se,
istaknuta. Tragajui za dokaznom graom u prilog
13.6 Frank Kermvnd
tome da je odnos meu ulima nekad bio manje izo-
paen prevlau likovnoga nismo u stanju da se, to
je prdrodno za ovaj sluaj, vratdmo u prolost mnogo
dalje od poetka pisanih zapdsa; moe se tvrditi da je
teta ve bila nanesena, ali time se umanjuje snaga
obrazloenju da je tu tetu poglavito izazvalo tampa-
nje. Jer kanda se oduvek smatralo da meu ulima po-
stoji neka hijerarhija, u kojoj je ulo vida obino za-
uzdmalo prvo mesto. Za Platona, kao i za ekspira, vid
je bio najistiji duh ula: za Platona, kao i za tipo-
grafskog. oveka, dodir je predstavljao najnie ulo.
Ako smo preokrenuli redosled i stavili opipnost na
vrh, mi se onda nema nikakve sumnje vraamo
prepismenosti, prdmitivnome. Od Sokrata naovamo
moda od Kadma naovamo svaki ovek je ono to
Makluan nazdva rtvom pismenosti. Ne vredi okriv-
ijavati Gutenberga to je celpkupnonaeznanjeprevod
na kliea potinjena ula vida, koja su rave zamene
za neki napet, eksplozivan idiogram.
Sem toga, ima jedan vid poslegutenbergovskog o-
veka koji je gotovo previe odgledan da bi se po-
minjao, ali poto je i autor istog miljenja, to mora-
mo da uinimo. Re j e o snanoj antitipografskoj pro-
tivtenji u naoj kulturi. Posmatrana u perspektivi, an-
tdka je, moda, dostdgnue tipografskog oveka; no tp
vai i za stvaranje jedne cdvdlizacije koja se mnogo
oslanja na taj daleki svet i mnogo ga oponaa. Tipo-
grafski ljudi esnaestog i sedamnaestog veka duboko
su potovak' usmenu retoriku i kazivani ep Rima; osa-
mnaestd vek j.e od barda Homera nainio junaka. Ti-
pografski ovek pronaao je kontrapunkt i taktae me-
re; ali se, isto tako, borio protiv kontrapunkta I po-
draavao antikoj monodiji,..te omoguio stvaranje mpr
derne opere. Pesnici i dalje uporno istiu da je njiho-
Izmeu dve galaksije 137
va umetnost usmena. Prva pesma koja je u potpunos-
ti uzela u obzir pronalazak tampanja bila je Un Coup
de Des; pa ak i za Valerija, koga je ovo delo dubOko
dojmlilo, pesma je ostala apstrakcija, zapis koji eka.
zakon kojd ivi jiedino u ljudskim ustima. Prozni pis-
ci mogu podraavati Cdceronu ili neto manje usmeno
nastrojenom Tacitu; ali sami opstanak predstave o
proznom stiilu podrazumeva postojanje jednog izra-
zdto usmenog elementa, ne samo, na prdmer, u Dojsa.
gde taj element odgovara Makluanovoj knjizi, nego i
u dr Donsona. Mi tipografski Ijudi svakako smo se s
potovanjem odnoaili prema usmenoj kulturi.
Makluan bi lako mogao odgovoriti da to samo po-
kazuje kako veoma oseajni ljudd prirodno reaguju
protiv tipografskog pokuaja osiromaavanja njihovih
senzorijuma, i kako ude za prvobitnim stanjem pri-
rode usmenou, opipnou i jednovremenou. Ali
Tarmas* je pao; ili, da upotrebim jedan Blejkov uput
kojdm se Makluan slui, bog nije bio kadar da nas sa-
uva od jednostrukog vienja i Njutnova sna. Blejk
je imao u vidu svoenje vaseljene u osamnaestom veku
na tipografsko-likovni poredak: Ako se opaajni or-
gand menjaju, kanda se menjaju i predmeti opaanja.
I, kao to ini i Makluan, u dalekoj prolosti on po-
tuldra jednu primdtivnu oseajnost koju je neto
razloilo: u ovom sluaju, pismo i, konano, 'tisak.
G. Makluan nikad ne upotrebljava izraz raziaganje
oseajnosti, ali vazda govori o njoj, i to u vrlo do-
slovnom smislu; niko drugi nikad nije utvrdio tako eri-
ciklopedijsku dokaznu grau u prilog ovom svepri-
* Boanstvo u Blejkovoj iriitologijii. koje simbolizuje
jedinis^tvO, harmoniju; ljubavi, inteiekia d uobrazilje. ~
Prdm. prev.- : -"
 138 Frank Kermond
lzm.edu dve galaksije 139
sutnom i sreddnjem modernom pojmu. On s odobra-
to je vano da se kae o jednoj kulturi u procesu me-
vanjem navodi jedan opis rascepa izmeu glave i sr-
ca koji je dzazvan tiskom kao traumu koja deluje na njanja, slobodno zajmeoi od mnogdh autoriteta ija je
Evropu od Makijavelija do dana dananjeg, d smatra graa organdzovana oko kakvog sredinjeg mita. To
da je nesvesno neka vrsta otpadne gomile koju ostav- je metod spekuluma, odnosno starih heksameralnih
ljaju pustoni proces'i jednog izopaenog ulnog apa- komentara, kojim je jedna enciklopedija bila ustrojena
rata. Nae materijalistike tehnologije unitile su uo- kao komentar o est dana stvaranja sveta. Celokupno
brazilju, to boansko telo. Nekadanji uobiajeni od- znanje bilo je, stoga, povezano d podesno za rukovanje;
nosi izmeu linog ja i sveta moraju se sada opOnaa- a prvi greh je objanjavao zato su stvari tako oigled-
ti u simbolistikoj poeziji i nazivati neloginim. Mak- no pole naopako. Ta enciklopeddja bee Galaksija po-
luan ispoljava znake otpora robovanju mitu o razla- stanja. Postanje g. Makluan zamenjuje tamparskom
ganju oseajnosti; kae da je moderni primitivizam mainom, a prvi greh razlaganjem oseajnosti. Na taj
veldkim delom pritvoran ild neuk, pa arko eli da sa- nain dobijamo nov i u sebi saglasan opis stanja mo-
uva sve to valja u Gutenbergovoj tehnologiji kako dernog duha izraen jezsikom jednog srodnog mita. U
bismo od toga imali vajde u drukijoj budunostJ. No istinski pismenom drutvu Makluanova bi krjiga po-
moje je mdljenje da to ndje dovoljno za potpun odgo- krenula dugu raspravu.
vor na neiju kritiku. emu u to sjajno novo ruho za-
odevati dobro nam poznato razlaganje oseajnosti? i-
tavo to uenje je nostalgina reakcija protiv tipograf-
ske kulture.
Postoji, naravno, obrazloenje koje dopr'nosi bo-
Ijem razumevanju uspeha tog uenja. Ndje vano da
je do pomenutog razlaganja dolo, ve da nam je dra-
e pretpostaviti da jeste, te se onda, poput lovaca u le-
denom dobu, iili pak poput hilijasta, bavimo istorij-
skim obrisima; to je jedna od onih shema kojc Mira
Eiijade opisuje kao nadne za izbegavanje uasa stvar-
ne istorije. Valja se zapitati zato, u trenutku kao to
je dananji (s obzirom da odgovarajua istoriografska
rasprava godinama traje), nalazimo tako oiglednu ute-
hu u istorijskim ili tobo4storijskim objanjenjima.
G. Makluanova knjiga je delo u kojem se daju
istorijska objanjenja, pa su s tim pOvezane njene vr-
line, kao i njene mahe. On nastoji da iznese sve ono

DORD P. ELIOT
MARAL MAKLUAN DVOSTRUKI AGENT
Maral Makluan poeo je kao knjdevni znaiac, kao
profesor engleskog jezika, kao spekulativni : intelektu-
alac-lutaldca. Njegovd spisi mogli su se nai u naj-
boljlim intelektualnim tromesenicima. Dalekosenost
njegove erudioije i blistavost njegovih ideja bile su
neosporne.
Njegova prva knjiga, Mehanika nevesta folklor
industrijskog oveka, objavljena 1951, sastoji se od
pedeset glosa uz tiva uzeta iz masovnih optila, tiva
koja su gotovo iskljudvo oglasi iz magazina. Ove glose
pune su inteligencije, ali i moralnog besa. Srenim
danas sebe smatra onaj ovek koji, zahvaljujuoi svojoj
kolskoj spremi, stie povlasticu da odmah uleti u teh-
noloki mlin za meso. Zato je i iao u kolu. I ta ako
posle nekoliko godina odista bude vrst kao hrenovka?
Zar i svd ostali nisu u iistom stanju? Sa hrenovkom se,
uostalom, lake izlazi na kraj nego s goveim odresci-
ma. Godine 1962. objavio je Gutenbergovu galaksiju.
Ova knjiga bolja je od druge dve koje je napisao, i to
iz nekoliko razloga. U njoj on razmilja o takvim knji-
evnim tivima kao to je Don Kihot, a misli koje ta
tiva u njemu pobuuju dobrano su zanimljivije od
Maral Makluan dvostruki agent 141
misli izazvanih, reeimo, sadrajem magazina The Read-
er's Digest za mesec avgust 1947 (jednim od tiva
snabdevenih glosom u njegovoj prvoj knjizi). Tu on do-
sleduo koristi svoju uenost; bar jedna etvrtina knji-
ge sastoji se od navoda iz drugih spekulativnih, uee-
nih intelektualaca prvog teda; te imate umirujue ose-
anje da Makluan uveava zamanu skupinu inteli-
gentnih miljenja, a ne da vas zasipa reima za svoj
raun. U njoj je on, dsto tako, odstranio iz svoje proze
ranlij'i preugodni ton moralnog besa. (Odavno se do-
puta da vrednosni sudovi stvaraju moralnu maglu oko
tehnoloke promene, maglukojaonemoguavarazume-
vanje). Najvanije je, moda, to to je u Gutenbergo-
voj galaksiji obuzdao mesijanski ar kojem je kasnije
podlegao. Ideje (i mnogi primerd) gotovo su iste kao
i u prvoj knjizi; njegove moralne namere su oevidne
(Zar se ne moemo osloboditi potpranog delovanja
naih vlastitih tehnologija? Zar nije sut ; na obrazova-
nja Civilna odbrana od optilnih padavina?), te mada
r n u j e ton esto prorobi ohol (Kulture se, u ume-
tnikom pogledu, mogu uzdii daleko iznad civilizacij'j,
ali bez fohetskog pisma one ostaju plemenske, kao to
je sluaj s kineskom i japanskom), ono to kani da
postigne u toj knjizi jo uvek je, za njega, skromno.
Kroz nekoldko desetlea lasno e biti opisati revolu-
ciju u ovekovu opaanju i motivaciji, koja je proistekla
iz posmatranja nove mozaike mree televizijke siike.
Danas je svaki razgovor o njoj zaludan. (Dve godine,
ne dva desetlea kasnije, u narednoj knjizi, on govori
o tom pitanju nadugako i nairoko). Jedna posledica
srazmerne blagosti Gutenbergove galaksije sastoji se u
tome to on svaku idejnu bombu baca u manje-vie
raoionalno sativo, koje je blie odreuje, koje joj da-
je smisao, te ona ostaje Oobena, dako je samo jedna
142 Dord P. Eliot
od mnogih tepih-bombi nadohvat pobacanih unaokolo.
Nesvesno je izravna tvorevina tehnologije tiska, rastu-
a otpadna gomila odbaene svesnosti. Jednoj takvoj
ideji treba prostora u kojem bi se rasprsnula, treba
joj mnogo prethodnih i potonjih stranica da bi se ub-
lailo njeno dejstvo u itaoevoj svesti. Ta ideja nije
dobila ni priblino dovoljno prostora, no neto prosto-
ra je dobila; u svakom sluaju ova knjiga nije mini-
rana tolikim brojem predstava s nabojem da vam ne
moe poi za rukom da proete kroz nju zdravi i ita- ka nam optila termin koji on natee dotle dok nji-
vi, ako budete imali sree.
Zatlim je, 1964. godine, izilo Poznavanje optila
ovekovih preduetaka. Uenost je ioilela, mesijanstvo nau prirodu. U ranijim spisima Makluan, vrli profe-
poraslo, a knjiga se prodaje kao luda. Maral Maldu-
an postao je mo u zemlji. Danas meu nama ima do-
sta intelektualnih mesija, no nijedan od nj'ih nije naro-
ito upeatljiv; Norman O. Braun je, na primer, pomo-
dan. Ali Makluan, po-mom miljenju, uveliko je najmo-
niji. Braunovu nostalgiji za Nevdnou (poMmorfnom
izopaenom seksualnou za svakog), koja ne potpada
pod utiicaj avola (inhibicije), teko da bi vredelo spo-
menuti, sem kao jo jedan primer rusoovskog utopij-
stva. Donekle je zanimljivo to on nalazi sledbenike, ali
sumnjam da e njegova uenja dovesti do neeg mno-
go ozbiljnijeg od programskog milovanja, dok su da-
nas pred nama izgledi koji vie uznermruju; sem toga.
ono prua dobru grau za satiru. Makluanovo uenje,
meutim, radikalno je, novo, nadahnuto visokom in-
teligencijom i kadro da pokrene ljude na drutvenu
akciju. Ako on nije u pravu, i to neto znai.
Racionalno saeti Makluanove ideje nemoguno je
iz dva razloga: stav i ton njegova naina pisanja zna-
ajni su bar isto toliko koliko i same 'ideje, a sistema-
tizovati te ideje, ak i u optim potezlma, znailo bi
Maral Makluan dvostruki agent 143
krdvotvoriti im prirodu i dejslvo. On pie. hotimicc an-
tilogino: vrti se u krug, ponavlja se, iznosi tvrdnje
bez ograda, pun je aforizama, preteruje. Dikens je
postao humoristioki pisac zahvaljujui upravo otisku s
drvoreza. Besmislca! Pa ipak, moe biti da tu ima
neeg? Vredi, bar, porazmisliti o tome. Dobri Mak-
luan.
Iako ne sadnjavaju neki sistem, njegove ideje ob-
razuju prepoznatljiv kompleks. One govore o tome ka-
me ne obuhvati i jezik i tehnologiju produuju i
menjaju sredstva opaanja i optenja, te tako utiu na
sor engleskog, zgraavao se nad onim to je zapaao u
masovnim optilima. No postupno je poeo da veruje
da su prostatvo, nemoralnost i maloumnost, svojstve-
rii toliko velikom delu onog to optila (oito) saopta-
vaju masama, u stvari drugorazrednog znaaja. Opti-
lo je poruka. Naime, ono to se saoptava ima na nas
mnogo manje dejstva negoli sredstva pomou kojih se
vri saoptavanje. Uvoenju pokretnih slova, na pri-
mer, on pripisuje galaksiju promena u svesti oveka
Zapada, koja nam je omoguila da vrimo akiju bez
reakdije, te na taj nain porodila krajnju specijalizaci-
ju drutvene funkcije i nekakvu kulturnu shizofreniju;
obrazloenje koje Makluan daje u prilog ovoj tezi iza-
ziva strahopotovanje, pouno je mada preterano, i sa-
mo njegovo. Podjednako obuhvatne promene pripisuje
on elektronskim optilima, osobito televiziji; pri pro-
cenjivanju dejstva televizije na nau prirodu, veli on,
injenica to su televizijske slike sazdane mozaiki i
to svoje predmete uproavaju do stupnja karikature
neuporedivo je vanija od t o g a d a li je sadrina emisije
shvatljiva ili glupa, prikladna 'dli neukusna, nepatvo-
144 Dzord P.EUot
rena ild jevtina Njegovo obrazloenje u vezi s televi-
zijom sjajno je i izvorno koliko i obrazloenje u vezi
s pokretndm slovdma, 'i tera oveka na razmiljanje o
jednom pitanju o kojem treba razmiljati. Hvala mu
za to, d hvala mu za mnoge pojeddnane uvide. Al'
hvala za Obrazloenje u celini; iako nam ga Makluan
pnikazuje kao predvianje zasnovano na vrstim inje-
nieama, ono je, uglavnom, enjivo prOroanstvo proi-
zilo iz apokaliptine vdzije.
Stvari se tako brzo menjaju, kae on, da moramo
odmah zagospodariti optilima, ne asei ni asa, ako
ne elimo da nas o n a undte:
Beleg naeg doba jeste njegova odbojnost prema
naturenim obrascdma. Najednom nam je stalo da
stvar i Ijudi potpuno ispolje svoje bie. U ovom
novom stavu moe se otkriti jedna duboka vera
vera u vezi s konandm skladom svekolikog biv-
stvovanja. U takvoj veri napisana je d ova. knjiga.
Ona istrauje obrise naih vlastitih produenih
bia u naim tehnologijama, traei u svakoj od
njih naelo shvatljivosti. PptpunO uveren da je
moguno upoznat te forme, ime emo iii naterati
da nam pokorno slue, posmatrao sam ih iznOva,
prihvatajui vrlo malo od konvendionalne mudro-
sti o njima.
Nigde ndje dato razjanjenje kako emo, zapravo, na-
terati te forme da nam pokorno slue. Izostavljanje
ovog kako postaje neizmerno vano: televdzija i ostala
elektronska optdla izazivaju u nama promene; treba
samo da zagospodarimo njima (ali kako\) da bismo
ostvarili celovitost koja nam odavno manjka.
Lako se da videti zbog ega Makluana tako poh-
lepno sluaju: s najvidm intelektualnim svedodbama,
Maral Makluan dvostruki agent 145
on zvui kao trgovaki putnik kojd prodaje Budunost,
uveravajui nas da su pred nama veliki dani i da o n o
to danas izgleda toliko uasno potie jedino iz otpora
prema promeni. ta ako ogladdje zaista koriste televi-
ziju za irenje lai, 'izopaenosti i blesavosti? To, u sva-
kom luaju, niije mnogo vano: optilo je poruka, a
optilo nije ni moralno ni nemoralno. Televizija menja
sve ljude u naoj kulturi, kako one koji je ne gledaju,
tako i one koji joj robuju, pa to da je onda ne gle-
damo? Ne opirite se, ne zastarevajte pre nio to vam
doe vreme, drite korak sa svojim dobom. Prosto re-
eno, progres je tu, na vidiiku je Utopija. Nudi nam se
elektronskd hilijazam. Ostvarenje hiljadugodinjeg car-
stva danas.
Po ebi, Makluanova Vizija jedva da ima vei zna-
aj od vizije Normana O. Brauna. Zbilja nije teko
reoi: Ja sam za civildzaciju, za odrastanje, za hetero-
seksualno voenje ljubavi, sa orgazmom i bez njega,
za gradove d jezdk, pa onda baciti ta dva proroka u
njdhov raj na zemlji i zakljuati im kapiju. No Maklu-
ana pomno sluaju ogladije (kojd nikad nisu ni sa-
njali da e njdhovu struku opravdati jedan profesor
engleskog jezikal), a meu njegove sledbednike spadaju
iljudi izprosvete,od kojdh su neki utdeajni. Upoznao
sam se s dve linosti: sa sestrom aklinom, rektorom
Vebsterova koleda na Sent-Luju, i ocem Volterom On-
gom, profesorom engleskog na Univerzitetu Sent Lui,
gde je Makluan predavaO sedam godina. Sestra akii-
na je vrlo aktivan lan odbora koji slui kao saveto-
davno telb Prosvetnog ureda ii Predsednika. Tim odbo-
rom rukovodi Derold Zakarijas, fiziar dobrdm delom
odgovoran za" reforme u nastavi fizike i matematike
koja se izvodi u kolama; odbor je sada zauet smd-
ljanjem pokusaJ za ipoboljanje celokupne nastave. U
146 Dord P. Eliot
jednom pododbora nalaze se pisci-nastavnlidi; oni su
se podelili na konzervativce poput mene, koji smatra-
ju da kole mogu i treba da prvenstveno ue pisanju
i itanju, d na naprednjake, kojl dre da kole treba
da se oslanjaju na usmeni jezik same dece, prd emu je
svako dete tradlicija za sebe, i da treba da koriste sva
moguna elektronska audio-vizualna pomagala. Medu
naprednjake spadaju romansdjeri Don Hoks i Albert
Gerard-Mlad; oni se sada bave jednim pokusom u
vezi s usmenom traddcijom na Stanfordu, za koji daje
sredstva Prosvetni ured. Konzervativci ndsu predloili
nijedan pokus, svakako ne elektronski, ve manje ra-
zrede d vei broj nastavnika, dopunsku obuku za nasta-
vnike i bolja tiva; njdhovi predlozi ne behu razmot-
reni. Danas u prosveti ima dosta drugih naprednjakih,
rusoovskih, makluanovskih novotara koji napornim ra-
dom proizvode ideje. Mnogo ta emo uti od njih i o
njima. Oni prihvataju ili odobravaju Makluanovo gle-
dite: Ulazimo u novo doba obrazovanja, koje je pro-
gramirano za vrenje otkria, a ne za o b u k u . . . Bili
bismo aavd kad svim mogunim sredstvima ne bis-
mo olakali svoj prelazak iz fragmentovanog likovnog
sveta postojee obrazovne organizacije. Ova ideja ie-
po zvui, i bila bi lepa kad bi ovek samo mogao da
zanemari kompleks ideja iji je ona deo, kao i narkozu
koju te ddeje tee da izazovu.
Ja tvrdim da je Makluan postao dvostruki agent.
Prvobitno je otiao meu uplemenjujua optila kao
uhoda iz civdlizacdje. (Uhoda je moja re, ali pleme-eivi-
lizacija je njegova dihotomija, i to korisna). No suvie
se tamo zadrao; po Blejkovim reima, koje Makluan
neumorno navodi, mi postajemo ono to posmatra-
mo. Dodue, u najnovijoj knjdzd, kao i u predavanjima
koje je potom odrao, on se i dalje ponaa kao agent
Maral Makluan dvostruki agent 147
koji izvetava oivilizovani (pismeni, knjievni) svet ta
smeraju plemena, ali meu nama, isto tako, deluje kao
agent opffla, obnarodujui minulu i predstojeu pro-
past. Radi potkrepljenja Ove optube da je Makluan
dvostruki agent, dopustite mi da navedem dve izjave
koje je on dao pre jednog sastanka u okviru meuna-
rodne konferencije PEN-a u Njujorku juna meseca
1966. Poto ga je kritiar Don Sajmon izazvao tvrd-
njom da je napustio knjievnost zarad oglaavanja i
televizdje, Makluan je odgovordo da, naprotiv, gleda na
to kao na svoju misiju spasavanja knjiievnosti od op-
tila. Takoe je kazao da ne veruje u mnoge ideje koje
sipa kao dz rukava; one mu slue za sondiranje. Me-
utim, est meseci pre toga, u velianstvenoj dvorani
za balove Hotela Valdorf, odrao je govor (za fantas-
tdan honorar, kako mi je kazao jedan ovek koji pro-
daje oglasni prostor i koji je bio prisutan) skupu po-
slovnih i oglasnih izvrnika. Nije im rekao da sonvlira
sredinu nitd da spasava knjievnost od optila. Rekao
im je otpiulike ono to je ve izneo u Poznavanju op-
tila. Iskren je to dvostruki agent: obe strane su u
pravu. On esto govori, sasvim plauzdbdlno, o taki
gledita kao posledici tdska i o tome koliko je veran
elektronskom dobu zato to pie mozaiki. Bez utvr-
ene take gledita? Zato ovek ne bi radio za obe
strane u isti mah? Jedini zamdsliv razlog koji mogu da
navedem protiv toga nije ni mehanieki ni elektronski,
ve moralni, te iako nee da zamagljuje stvari mo-
ralnim plitanjima, Makluan me ne moe spreiti da na
njega primenim moralna merila. Ja sam civilizovan d,
moda, mutan ovek, ali ne elim da se preuplemenim,
kao to ne eldm nd preuplemenjivanje svog sveta.
Moda je uplemenjivanje neizbeno, kako veli Maklu-
an, mada ja u to sumnjam. No bez obzlra da li je ne-
148 Dzord P. Eliot
izbeno i da li je on iskren, prebegMce mi nisu drage.
On nije otvoreni neprijatelj. On ak ni saveznik
koji tom neprdjatelju potajno otvara gradske kapije.
On je saveznik koji se prihvata da mene ubedi da ot-
vorim kapije, navodeei kao razlog da je na zajednikk
neprijatelj jai od nas i da e nas obavezno pobediti,
da mi pravimo strane greke, koje emo mocla rnoi
da otklonimo ako se pokorimo svom neprijatelju i po-
stupamo s njim ispravno (ali kako?), i da, sem toga,
neprijatelj ne moe da se ne ponaa varvarski, da je
takva sredina koja ga okruuje, da on tu sredinu nosi
sa sobom, da je ona neodoljiva i da e nas savladati.
bez obzira na sve.
eleo bih da Makluana mogu zaprepastiti erudici-
jom, no poto bi to iziskivalo iroko poznavanje isto-
rije (kako politike, tako i kultume), ekonomdje, socio-
logije, fiilozofije, knjievnosti, psihologije i antropolo-
gije, da i ne govorimo o stvarno iscrpnom poznavanju
tehnoloke dstorije i prakse, a poto ja ni priblino ne
raspolaem uenou potrebnom za taj zadatak, nu-
no se zadovoljavam pisanjem kratkog ogleda, umesto
monografije, i navoenjem jednog primera za greku
naoinjenu u oblasti predmeta koji mi.je dobro poznati,
pri emu jedna greka zamenjuje mnotvo. Makluan
pie:
U tragediji 7 i Kresida, koja je gotovo u celini
posveena kako psihikom, tako i drutvenom pro-
uavanju optenja, ekspir iskazuje svoju svesnost
da istinska drutvena i politlika navigacija zavisi
od predvianja posledica novotarenja,
U ovom vidu, oba iskaza, u sporednoj i glavnoj ree-
nioi, netana su, a kad bi se preinaila tako da budu
Maral Makludn dvostruki agent 149
tana, ne bi se mogla prepoznati. (Oigledno je da nje-
govu uvenu poruku optilo je poruka smatram samo
delimice tanom; u jezikim optilima, u svakom slu-
aju, i poruka je deo poruke). Ne samo to njegovo tu-
maenje Troila i Kreside nije tano ve i pet stihova
koje on navodi da bi ga potkrepio ne postiu, u stvari,
tu svrhu.
The providence that's in a watchful state
Knows almost every gradn of Plutus' gold;
Finds bottom in th' uncomprehensive deeps;
Keeps place with thought. and almost, Mke the
gods
Do thougths unveil in their diimb cradles.*
Naravno, poput dnigih mislilaca, Makluan je mogao da
uzme iz ekspirOva majdana ideje i iraze siavova da
bi ih izneo kao dokaznu grau za optvenu tezu. Ume-
sto tOga, oH umee, s monomanijakom nametlj'ivou,
vlastitu ideju u ovaj komad, propisuje je ekspiru pa
tvrdi da je celi komad posveen toj ideji. 'P'ri tom pod-
sea na zanesenog psihologa kojd u Hamletu viidi stu-
diju Edipova kOmpleksa, 'ili na zaneenog lingvdsta koji
nije u taiiju da od morfema sagleda poeziju. Nekoiiko
* Pronicljivost, u punom dejstvu svom
Zna svako zrno Plutovog zlata skoro,
Dno nemerljivih dubina nalazii,
Ide uporedo milju i, gotovo,
Kao bogovi otkriva misao
U njenoj inemOj kolevoi.
III. , scena 3, Celokupna dela Viljema ekspira (drugo
izdanje)^ Kultura, Beograd, 1966, (prevod ivojdna Simia
i Sime Pandurovda). Prim. prev.
 150 Dor P. Eliot
takvih zastranjenja u jednoj knjizi ne predstavlja
stvar od velikog znaaja, ali Poznavanje optila obi-
luje grekama izopaenjima, protivrenostima, pro-
jekcijama, uproavanjima, prekoraenjima koje
su u toj meri znatne da ovek konano veli: Ne, ne
verujem u ideje ija je osnova tako trona. Civilizo-
vani Makluan obiavao je da iznosi dokaznu grau ko-
ja podupire njegove uvide; ali Makluan-varvarin ne
sputa se dotle da odgovori kritiarima koji ukazuju
na greke ija prisutnost otkriva slabosti njegovih pro-
roanstava. Drskost je poruka.
Takoer bih eleo da ga mogu zaprepastiti racio-
nalno, pobijajui njegov kompleks ideja. No tom kom-
pleksu svojstveni su ponavljajnost, mozainost, bod-
rilatvo, apokaMptdnost, podjednaka nedostupnost lo-
gikim i zdravorazumskim razlikovanjima kao i stru-
nim ispravkama. to je najgore, pomenutii kompieks
ideja sam sebe opravdava. Primenite M logiku na nj,
Makluan vas pobija tvrdnjom da ste uoblieni tiskom
i zastareli zahvaljujui Hjumu i elektriitetu. Kaete li
da se, dodue, ovek menja, ali ne tako temeljito ni
tako brzo kao to on tvrdi, Makluan uzvraa pozivaju-
i vas da se probudite, jer vas jo uvek mori nesvest
izazvana tiskom svest e doi kao olakanje p a
vam navodlimo Fineganovo bdenje (on ga razume, vi
ne), govorei da svoja prorotva uzima iz radarske
povratne sprege veMke umetnosti, poto je velika
umetnost, u odnosu na drutvo, nekakav sistem za
blagovremenu uzbunu. Ako procenjujete njegove ide-
je s moralnog stanovita, veli vam da on ne propdsuje,
nego opisuje. Ovaj iskaz moda je valjan u intelektual-
nom, aM nije valjan u emooionalnom pogledu, a izves-
n o da ne vai za Makluanovu sopstvenu praksu. U Po-
znavanju optila on opisuje manje negoM to prorie,
Maral Makluan dvostruki agent 151
uspevajui da nam da savete koji su, u isti mah, ne-
jasni, kapitulantski i grozni.
Poslednja reenlica te knjige sadri jedan nazor
dragocen nazor izraen u vddu dstine: Panika u ve-
zi s automatizacijom kao neim to preti jednoobraz-
nou svetskih razmera predstavlja projekciju u bu-
dunost mehanike standardizacije i specijaMzma, ko-
ji sada prdpadaju prolostd. Ali reenica p r e ove oda-
je ridersdajdestovsko uvstvo da smo, u stvari, svi mi
stvaraoci i da e masovna dokoMca osloboditi nae tvo-
ratvo: Drutveni i obrazovni obrasci skrivend u au-
tomatizaciji jesu obrasci samoupoljavanja i umetni-
ke autonomije. Kad to kae, zemljak, namigni. On
boansku milost zamenjuje elektrioitetom, a njegova
retorika podstie i nas da to inimo: . . . jer elektri-
citetom produujemo svoj centralnd ivani sistem u
svetskim razmerama, trenutno uspostavljajui vezu iz-
meu svdh ljudskih doivljaja... Sada smo u stanju
da se, pomou raunara, pozabavimo sloendm potre-
bama s istom onom arhitektonskom izvesnou koju
smo prethodno okuali u izgradnji privatndh kua.
Najzad, poto je poklonio poverenje svesti, on razja-
njava, na kraju poglavlja o Govornoj red, emu slu-
i ta nova, elektriki proirena svest:
Rei su elektrinoj tehnologiji potrebne isto toli-
ko malo kao to su digitalnom raunaru potrebne
brojke. Elektricitet pokazuje put u pravcu produ-
enja samog procesa svesti i to u svetskim raz-
merama, d bez dkakve verbalizacije... Danas nam
raunari obeavaju jedno sredstvo za trenutno pre-
voenje svake ifre ili jezika na svaku drugu ifru
ili jezik. Ukratko, raunar obeava da, putem teh-
nologije, ostvarii kakvo trojino stanje sveopteg
152 Dord P. Eliot
razumevanja i.jedinstva. Naredan Iogini korak bio
bi, ini se, ne prevoenje, ve zaobilaenje jezika
zarad jedne opte vaseljenske svesti koja b:i mogla
veoma nalikovati kolektivnom nesvesnome o kojem
je sanjao Bergson. Besteinskom stanju koje,
po reima biologa, obeava telesnu besmrtnost
moda odgovara bezgovorno stanje, koje bi mo-
glo da podari jedan trajan kolektivni sklad i mir.
Moe bitd da je ovo jedna od onih niski ideja koje on
ne iznosi ozhdljno; moe bitd da njome, prosto, sondira
sredinu. Dopustite mi, onda, da kao deo sredine odgo-
vorim: ne svia mi se ta ideja (ne svda mi se ni da me
sondiraju njome). Elektronskd raj na zemljd dz njegove
vizije jeste svetsko selo neme bezumnostd, parodija
sklada i mira, jer su mogunosti nesklada i sukoba lo-
botomizovane. On eli, a hteo bi da i mi to elimo, da
se najvei broj naih umnih radnji prenese na rauna-
re. Znam ak d u svojoj mutnoj, neproirenoj svesti
znam - da nije lako biti ovek. Ali je bar zanimljivo,
raznovrsno. Ja sam za to da i dalje ostanemo Ijudi.
BENDAMIN DE MOT
KRALJ POP-MISLI
Sve u svemu, besmrtna godina za Marala Maklua-
na*. Tom Vulf ,ga je uporedio s Darvinom, Frojdom
i Ajntajnom; Sjuzan Sontag je javno kazala da ga sma-
tra sjajndm. London je-u njemu vddeo oveka koji obe-
leava epohu i intelektualnog krajindka (Encounter i
Times Lit Supp), a The New Yorker je s oduevlje-
njem prdkazao njegovo delo, tavie, akademski svet
poto se neko vreme odnosio prema Makluanu kao
pas koji kosku raiti gloe nit' je drugom daje stao
je da glasno govori o njegovu delu. (Jedan primer: ue-
snici nedavno odranog meunarodnog skupa mudraca
na Undverzitetu Juni Ilinois danima su na otvorenim
sastancima raspravljali o revoluciji u sredstvdma ve-
ze - poglavito makluanovskiim jeikom); Poto j e to
u priirodi uspeha, osice i cepidlake obavezno su ga ma-
lo kasnije saekale i okomile se na njega. Ali nikakvb
c^idlaenje nije moglo da pomrai injenice njegova
uspona. Prekono je autor Poznavanja optila postao
=
. * Ovaj: ogled prvobitno je objavJjen- avgusta meseca
1966. Prdm. prev.
154 Bendamin de Mot
g. Glavnd midiikulture*. A oeMvahu ga pokuaj ma-
sovnog kaenja i zvanje Opteomiljenog mozga.
Povrnom oku dzvetaa ne otkriva se odmah tajna
ovog uzleta. Maral Makluan ndje nikakav knjievni ve-
teran koji ima moan oslonac i bogato iskustvo u sti-
canju imena. Profesor engleskog u toku najveeg dela
svog radnog ivota (Viskonsin, Asampn, Sent Luj), tek
sasvim odskora napustdo je nastavu da bi preao na sa-
danji poloaj direktora Centra za kulturu d tehnologi-
ju na Torontskom univerzitetu. I uprkos dugogodi-
njem prebivanju u uionidi, on nema za sobom zalihu
ugleda u struci itavo jedno razdoblje onog nenajav-
ljenog, naunOg rada kojd njegove kolege arko ele
da naduvaju. Makluan se klonio pisanja knjiga dok ni-
je napunio etrdeset godina. U svom prvom delu Me-
hanika nevesta (1951) analizirao je mamac zasnovan
na seksualnoj moi li konjskim snagama kojim su se
sluila dva narataja ogladija prodajui nam godi- ku] izlae raspravu Nlikolasa od Oresmea O konfigura-
nje automobile. (Udruenje modernih jezika ne moe
tu bogzna ta nai). A po izlasku Neveste, autor je na-
stavio da uti kao pisac knjiga, ne prekidajui utanje
jo celo jedno desetlee, pa i due.
Ne moemo, takoe, rei jo uvek govorimo o
tajni Makluanova neoekivanog uspeha da imamo
posla s pozno procvalim stilistom, s nekim ko je mo-
rao da navrd pedesetu kako bi poeo da se blagoglago-
ljivo izraava. Sa stanovita stila, taj cvet jo nije nii
napupeo. Dananja glasovdtost Marala Makluana teme-
lji se na dvema knjigama Gutenbergovoj galaksiji
(1962) i Poznavanju optila (1964); obe ponekad deluju
* Kovanica Dvajta Makdonalda (Midcult), koja ozna-
ava isredmji oblik kulture, odnosno meanje elemenata vi-
soke i masovne kulture. Prim. prev.
Kralj pop-misli 155
podsticajno, ali nijedna nije ubavo napisana. Jedan
problem je mutnost (Makluanove stranice obiluju za-
prekama kao to su ulni odnosi, pounutraivanje
tehnologije pisma, i l.). Drugi problem je metod orga-
nizacije koji je zadobio autorovu naklonost, a koji ima
malo previe zajednikog s metodom veverice u ulozi
impresarija. Gutenbergova galaksija ostavlja utisak sa-
brane, a ne napisane knjige: ona iii na kola sastav-
ljen od stotinu istorija matematike, politike teologije,
nacionalizma i trgovanja krznom, kao i od hiljadu
drugih autordteta (Volta Vdtmana i Volta Vitmana
Rostova, Oicerona i oca Onga, De ardena i De Bovuar,
Rablea, Rismana i ekspira, Opiijevih, Povisa i Poa
samo recite ko vam je junak, i sigurno ete ga tu na-
i. Oitavd nizovi stranica u delu ovog oveka podseaju
na Oglas za rasprodaju u knjdari Marboro:
Kladet [autor Mehanike nauke o srednjem ve-
cijaMa svojstava, u kojoj Oresme veli: 'Svaku merljivu
stvar izuzev brojeva zamiljamo kao stalnu koliinu'.
Ovo nas opominje na helenskd svet, gde je, kao to is-
tie Tobijas D. Dancdg u Brojevima naunom jeziku
(str. 141142): 'Pokuaj pramene racionalne aritmetike
na jedan geometrijski problem imao za posledicu pr-
vu krizu u dstoriji m a t e m a t i k e . . . " Broj je dimenzdja
opipnosti, kao to je to objasnio Ajvins u Umetnosti i
geometrifi (str. 7), itd.
Sem toga, ne moe se rei da su dva glavna stava
u jevanelju ovog mislioca lako shvatljiva. Prvi pred-
stavlja teoriju kulture po kojoj sredstva optenja pot-
prano nameu itav niz pretpostavkd. (Forma opti-
la, a ne sadrina, strukturira ljudske vrednosti, prema
Makluanu; ta forma, isto tako, odreuje sadrinu u-
la d sami izgled sveta). U drugom je izneseno tumae-
156 Bendi.am.in de Mot
nje dstorije po kojem se s vremena na vreme, tokom
vekova, zbivaju revoluoionarni preobraaji optila, a je-
dan takav preobraaj' upravo se danas odvija (Petsto-
godinja tipografska i mehanika era je pri kraju,
zapoela je elektrina galaksija dogaaja; u toj no-
voj galaksiji doivljujemo jednovremenost i veu
uzajamnu zavisnost, u kojiima se utapaju tradioioname
vrednosti --- privatnost, nezavisnost itd.). Nijedan od
ova dva inioca nije ba lien zanimljivosti, a Maklua-
nova istorijska poglavlja esto bivaju ivahnija zahva-
ljujui otroumnim, shvatljivim opaskama. Aii kljuna
ideja da ponovim, ideja o bitnosti forme u optili-
ma kao odrednice drutvene strukture i svesti pojedin-
ca - veini je ljudi neponata i apstraktna. Autor ko-
jd je pretvori u dogmu obino e pogreiti ako isuvi-
e pomilja na slavu.
To to je Maral Makluan danas u poloaju da
(ako mu se prohte) ne pomilja nd na ta drugo pomaio
je posledica njegova vetog baratanja arolijom moder-
noga. To se, dragoviu moj, upravo zbiva osnovna je
tema u njegovu delu, kOjom ono redovno Odvanja.
Bitni jezik su video-mrea, kola i obrada podataka. Mi-
slite moderno! nalae nam on na jednoj stranici za
drugom. (Jo uvek su nam oi uprte u retrovizor, te
netremiice i staromOdno gledamo u neto to se povia-
oi u prolost devetnaestog veka). Na prava imena
Kejda, Kampa, Bonda, Van Der Bika, itavu tu
elektriki ukljuenu' rulju Makluan kroz celu knjigu
ukazuje prstom kao na svetinje. Najfantastiniju umet-
nost - elektrine pejzae, pop-hepeninge ili ma ta
drugo posmatra kao klasina iM ve starinska dela,
a i d o l e d a n a podvrgava dubinskom ispitivanju, poput
znaajnih zanemarendh ifara:
Kralj pop-misli 157
Bitlsi bulje u nas prenoseei reite poruke izme-
njenih ulnih formi dtavom naem ivlju, pa ipak lju-
di jedino masle koliko je njdhovo pevanje neobino, ko-
liko bizarno, koliko groteskno. Bitlsi pokuavaju da
nam posredstvom antisredine koju obrazuju saopte
zapravo to koliko smo se i kako mi izmenili.
Kako je ve nagoveteno, sreemo se, doista, i sa
starim vremenima i starovremcima naroito u Gu-
tenbergovoj galaksiji. No ak i oni ulaze u itaoev vi-
dokrug uz nedvosmislen takt rok-en-rola. (Ko je bio
Kristofer Marlo? ovek koji je veli Makluan, bu-
no ukljuujui glas mrtvoga Kita na neslikovanom
stihu zasnovao nacionalni r'azglasni sistem. Ko je bio
Hajdeger? Dasa koji se na dasci vozi po elektronskom
talasu. ta je oznaavao srednjd vek? Predstavu name-
nfenu odraslima za renesans).
Meu drugdm elementima u makluanovskoj jedna-
ini koji zadovoljavaju ukus puoine, autorova knjiev-
na linost zasluuje nekoliko rei. U nekim trenucima
ovaj pisac izigrava Posveenika (ja sam predskazao
ishod izborne borbe Kenedd-Nikson, objavljuje on, jer
sam tano znao zato e Dek pobediti). U drugim tre-
nucima je> jednostavno, Nasrtljivi profesori. U svo-
jim knjdgama voti neprijatelje, meu koje spadaju ta-
ko razliite linosti kao to su Dord Bernard o (on
je lizgubio samopouzdanje) i General Sarnof (glas da-
nanjeg somnambulizma); prema Ludsu Mamfordu,
Arnoldu Tojnbiju i mnogim drugima ophodi se zatit-
ndki, a profe engleske knjdevnosti (knjievni brama-
ni) prirbdno dspadaju tupadije. Autor, takoer, igra
ulogu Cinika za ki, oveka koji se podsmeva sladunja-
vim tipovima i upravo tu dostiie najvei domet, es-
to; dajuai istO tako jasne izj'ave kao obaveteni voa
taksija od sino dli ovonedeljni broj magazina Time.
158 Bendiamin de Mot
Ljudi kojii su skloni preneraavanju izazivaju kod nje-
ga napade smeha. (Istoriara Deniijela Burstina sab-
laznila je injenica da u nae doba obavetenja slava
riije posledica toga ta je neko uradio, ve prosto toga
to se zna da je vrlo poznat. Profesora Parkdnsona sa-
blanjava to to danas izgleda da je struktura ljudskog
rada sasvim nezavisna od ma kojeg posla kojd treba
obavitii). Makluan voli da prekine obrazlaganje da bi
ustao u odbranu nevinih krivaca i oborio se na mora-
lizatorska zakerala:
Publika je u kvdzovima sudelovala tako duboko da
su njihovi reiseri bffi zakonskfi gonjeni kao varalice.
tavie, tampa d radio, koji su zbog svojih oglasnih in-
teresa bali ogoreni uspehom novog televizijskog opti-
la, s usbieenjem su mrcvarili svoje suparnike. Ujdur-
mai su, naravno, bili blaeno nesvesni prirode svog
optila, pa su ga podvrgli filmskoj obradi snanog rea-
Mzma, umesto mekoj mitskoj ii, koja pogoduje tele-
vdzijd. arls van Doren jedino je nastradao kao nevin
posmatra, a itava istraga nije dovela ni do jednog
uvdda u prirodu uli dejstva televdzijskog optila. Na a-
lost, ona je naprosto dala maha ozbiljnim moraldzato-
rdma. Moralna taka gledita isuvie esto slui kao za-
mena za razabdranje u tehnoloka pitanja.
Knjievna linost koja se svodi na meavinu Bogi-
ja i Dr Hjuera moda nee odgovarati svaijem ukusu:
no ona oito zadovoljava jednu nepodmirenu potrebu*.
* U ovoj javnoj knjdevnoj obrazimi povremeno se
javljaju veMke napukline ili nedoslednostd. Makluan obi-
no mastupa kao ovek koji uopte ine podlee oseanju nie
vrednostii. Nalazdm se u poloaju Luja Pastera, esto
govori itaocu. Pa ipak, re poniznost neretko mu dolazd
na usta. Na primer: besedu na Undverzitetu Juni Ilinods,
koju je poeo .saetim. izlagaiijem sMnosti izmeu Marala
Kralj pop-misli 159
A isto vai za sumnjiva sredstva kojima se Mak-
luan slui u svojstvu istoriara. Ovaj znalac, koji se
specijalizovao za nezapaene uzroke, nikad se ne udub-
ljuje u neku istordjsku situaciju a da ne dznese zna-
ajne inioce koje niko ranije ndje sasvdm obelodanio.
Nain na kojd se on u Poznavanju optila bavd pojavom
filantropdje od pre jednog stolea tipian je za njego-
ve lukave poteze. Zato se ak d najsmeliji bogatai
gube u skromnostd straljivog sluenja oveanstvu?
Zbog pronalaska telegrafa, objanjava Makluan i ne
zastaje da saslua pitanja. ta je kljuni inilac u bor-
bi za graanska prava na Jugu? Motor s unutranjim
sagorevanjem. (Belce i crnce na Jugu stvarno su inte-
grisali dli izjednaoili privatni automobil i kamion, a ne
izraavanje moralnih'stanovdta). Zato su Jevreji ma-
sovno ubijani? Zato to se radio pojavio pre televizije.
(Da se prvo pojavila televizija, Hitlera uopte ne bd
bilo). Obdarenost o kojoj je re nlije dar koji cene tra-
dicionalni istoriari, ali predstavlja ono to nazivamo
izazovnim i prijatnim za sve ljude od duha.
Na kraju, ipak, ne vredi graddti se da je tajna Mar-
ala Makluana pitanje puke duhovdtosti, pukog izobdlja
novosti ild pak pukog knjievnog samoostvarenja. Isti-
na je sloenija d bolnija. Spoznati je znai suoiti se
s nizom raznovrsnih smicalica pomou kojih ovaj au-
tor odstranjuje injendce d nedae iz sveta koji smatra
sadanjou. Neke od tih smicalica poivaju na var-
kama futuristikog projektovanja, premetanja dana-
nje stvarnosti u budunost koja polaze od oajnih na-
da kao od injenica. (Kad napiete da su belce i crn-
Makluana i Platona, zavrio je tvrdnjom da ise zbilja ose-
am strahovito sitnim. Tim nastavkom zbunio je neke
svoje pomne sluaoce.
160 Bendamin de Mot
ce stvarno integrisali, podrazumevate da je ta borba
ve dobivena). Meu druge varke spadaju iznenadne,
neobine tonske apstrakdije vidi lakomdslenu opas-
ku o televiziji d Hitleru umrtvljivanja oseanja i
siimpatije koja odlau katastrofu i sram. Neke varke,
opet, mame itaoca da posmatra dskustvo s otvoreno
pozorinog stanoVita, na vizdju koja ga odvaja od onog
to je neposredno dato i prikazuje svekoliki ivot kao
predstavu ili trik. Uzete pojedinano, po sebi se razu-
me, one se ne hi mogle ubrojati u origiinalne, zapanju-
jue ni zabrinjavajue smicaiice; uzete skupa, deluju
snano i odvratno. Ne zameram tome to profesOr Mak-
luan sastavlja jedan skroz fantastian opis situacije u
kojoj se nalazi savremeni ovek, ve tome to se pos-
tavlja, otvoreno reeno, kao ovlaeni oprostilac greho-
va ovog doba del'ilac potpunih oprotaja za svaku
istinsku modemu krivdcu.
Davli prebacujem sebi zbog sitnih neuspeha
zbog roditeljske labavosti, zbog pogrene popustljivo-
sti, zbog neuspeha da iznudim potovanje od klinaca?
Brine -lii.me to to odgajam lentine nesposobne da ra-
de dli rasuuju? Ma molim vas, kae Maral Mak-
luan, s dobroudnim pratajuim izrazom na licu, ta-
no je to da imate divnu decu:
Neki ljudi su procenili da mlada osoba, odoje i
dete, koja raste u naem dananjem svetu radi vlie no
to je ijedno dete ikada radilo u ma kojoj prethodnoj
ljudskoj sredini samo to se rad koji mora da oba-
yi sastoji u obradi podataka. Dete u Americi : dvadese-
tog veka. vj.e obrauje podatke - vie radi negoli
ma koje dete u ma kojoj prethodnoj kulturli u istori-
ji s v e t a . . . Stvarno nam ne ide u glavu injenica da
naa deca pomamno rade na obradvanju podataka u
jednom elektriki strukturiranom svetu . . .
Kralj pop-misli 161
Da li me mui lina lenost recimo, moja vlasti-
ta beskrajna traka praznoglavosti kad se naem pred
televizorom? Komedija sdtuacije, tajni agenti, podla
podsmevanja domaem i v o t u . . . Jesam M izgubio inte-
lektualni tek? Um li mi se rastoio? Nita, nita,
govori Stalni uteitelj. Optilo je poruka, te ma ta
uobraavaM da inite ispred te kutije, dnjenica je da
ste izloeni njenom proirujue-produujue-popravnom
dejstvu. Televizija je otvorila vrata sluno-opipnog
opaanja nelikovnome svetu govornih jezika, hrane i
plastikih umetnosti... Televdzija je preobrazila
ameriku nevinost u dubinsku pretanjenost, nezavisno
od 'sadrine'... Televizija je izmenila na ulni i-
vot i na mentalni proces. Stvorila je sklonost svim
dubinskim doivljajima... I zaudo, sa zahtevom za
dubinu ide zahtev za hitno programiranje (u obrazo-
vanju). Normalan popularan zahtev posle pojave tele-
vizije glasi da se ide ne samo dublje nego i dalje na
itavom podruju znanja.
Ili pak, smeta M mi besmisleno izobiilje u kojem
ivim, oseanje krivice to putam stomak u vreme
kad su patnje gladi pravilo za stotine miliona ljudi
drugde? Ma ne budite ludi, veM moj savetodavac,
ponovo ispadate smeni. ZagrabiM ste se u starinski na-
in miljenja, rtva ste bajatosti. Da, da, svi smo uli
za nedovoljno razvdjene nacije, za uspon u istoriju,
za nunost napornog rada, za probleme pronalaenja
prirodnih bogatstava, podizanja tvornica, obrazovanja
radne snage, stvaranja kreditnih sistema i tome slino.
AM mi sada znamo, zar ne, mi znamo da smo kadri da,
gotovo u ovom trenutku, ostvariimo udo po svom.iz-
boru kad god ushtemo:
Raunar e moi da vri Orkestrirano programi-
ranje ulnog ivota itavih naroda. Ovaj se moe pro-
162 Bendiamin de Mot
gramiratd sa stanovita njihovih ukupnih potreba, a ne
samo sa stanovita poruka koje treba da sluaju, ve
sa stanovita celokupnog doivljaja kojli primaju i uo-
bliuju sva ula u isto vreme. Na primer, kad bi trer
balo da napiete ddealan ulnd program za Indoneziju
ild neku oblast u svetu za koju elite da preskoi velik
deo stare tehnologije, to b!i bilo moguno ako, pre sve-
ga, znate njene sadanje ulne pragove i, drugo, ako
ste ve utvrdili kakvo je ulno dejstvo data tehnologija
poput radija ild pismenosti imala na ulni ivot u ce-
lind.
Ili me, pretpostavimo, prosto brine moja prirodna
linost, moj poloaj u svetu ijd sam deo, moje nepri-
stojno ponaanje prema okolini, iji se ivot vremen-
ski podudara s mojim. Opucima cigareta, plakatnim
tablama, limenkama od pdva prljam vrt, Zemlju. Zaga-
ujem potoke nepreraenim otpacima iz moje tvorni-
ce. Zar, onda, ne treba da sam sebe prezirem kao sd-
lediju?
Pa radite ta hoete, s prezrenjem odgovara Mar-
al Makluan, ali pomalo ste aljivina. Moe biti da su
ljudd u prolosti bdli malice okrutni prema ovoj pla-
neti ali sve to tek to nismo ispravili. Ako se samo
strpdte kojd asak, videete kako maltene ukazujemo
ast ovoj Staroj Zemljici, ast koja e vie nego nado-
knaditi ono to je uoinjeno u prolosti:
Ako je, na taj nain, sama planeta postala sadr-
ina jednog novog prostora koji su stvorild njeni sate-
liti, kao i njeni elektrini produeci, ako je planeta po-
stala sadrina, a ne sredina, tada s pouzdanjem moe-
mo oekivati da e naredndh nekoliko desetlea bdti
posveeno pretvaranju planete u umetniku formu. Mi-
lovaemo, doterivati i oblikovatd svaki deli, svaki ob-
ris ove planete, kao da je posredi kakvo umetndko de-
Kralj pop-misli 163
lo to je isto toldko izvesno koliko i to da smo je
okruili jednom novom sredinom.
Reju, poruka j'e' da se mahnemo svega toga. Mah-
nite se sumnje u sebe, muka na koje stavljate sebe,
mrnje koju gajdte prema sebd. Mahndte se politike.
Mahnite se savesti. Opustite se, ponaajte se rahatno i
samodopadno, prihvatite svoju potpranu usavrljivost.
Pred nama je, gotovo nadohvat ruke, trenutak otkri-
venja, kad e se obelodaniti da ivimo u razdoblju bo-
gatijem od ekspirova, da se nae vreme s pravom
smatra najvedm ljudskim vekom, bdlo na umetni-
kom ili na naunom polju. I dok ekamo na taj tre-
nutak, valja nam obaviti korisne poslove. Moe-
mo prestati da budemo potiteni. Moemo preva-
zioi trice i kuine svakodnevnog ivota .-* petljavine
sa suprugama, decom i poslodavcima, odnosno sa su-
sedima, dzdavanje- obveznica, poreske raune i ostalo.
Moemo potisnuti umornu pomdsao o postojanju bit-
nih mesnih d meunarodndh problema, pa nauiti da
na raaivanje, na studentsko-profesorski politikd
zbor, pa ak i na samu ratnu rtvu, gledamo kao na
deo Vde estradne umetnosti:
. . . mi sad u isti mah doivljujemo raaivanje
i studentsko-profesorski politiki zbor. Te dve forme
su korelativne. Spadaju skupa. Studentsko-profesorski
politiki zbor je pokuaj da se u obrazovanju pree s
nastave na otkrde, s dspiranja mozga studentima na
ispiranje mozga nastavndcima. Ta pojava predstavlja
velik dramski preokret. Vdjetnam, kao sadrina stu-
dentsko-profesorskog politikog zbora, vrlo je sitno,
varljivo sredstvo za skretanje panje. Stvarno nema ni-
kakve veze sa studentsko-profesorskim politikiim zbo-
rom kao takvim, kao to nema ndkakve veze s raai-
vanjem. Raaivanje znai odbaciivanje tehnologije
164 Bendamin de Mot
devetnaestog stolea u onom vidu u kojem se ispolja-
va u naim prosvetnim ustanovama. Studentsko-profe-
sorski poMtdki zbor je stvaralaki napor da se obra-
zovni proces prebaci na vrenje otkrda, da s davanja
ambalae pree na davanje dokaza.
Tako emo se uveriti da su stil i metod sve, da
ono to vidimo Vijetnam ili ma ta drugo ni u
kojem stvarnom smdslu ne postoji. A poto to uini-
mo, biemo kadri da apsolutno uzletimo, da se iz ne-
-sveta svestd vinemo u prostrana svetilita zanosa i na-
de. (Raunar, ukratko, obeava pomou tehnologije
jedno trojino stanje sveopteg razumevanja i jedin-
s t v a . . . trajn'i kolektivni sklad i mir).
Tu se, dabogme, upravo tu u podarivanju zabo-
rava nalazi sr makluanovske veMkodunosti. Taj pi-
sac, zbilja, poklanja itaocu poeljan dar pretanjene
modernostli. Sem toga, on podstie poudno oseanje
gospodarstva (kad kaete da je srednji vek bio Pred-
stava namenjena odraslima za renesans u priMnoj se
merl oseate kao da ste pritesnili kakav automobil
marke Corvette). I bez obzira da M je osnova njego-
ve vedrine puki uas, njegovo delo odista predstavlja
najvei podstrek na optimizam koji je ovo doba dosad
dalo. No veliki poklon koji on nudi sastoji se, kona-
no, u oslobaanju od same svesti. Oni koji ga prime
nesumnjivo su izborili spasenje, slobodan put za onaj
svet.
Zar u toj meri zasluuju pokudu, pitamo se? Jad-
nici, neznalice, oajnici moraju da kupuju svoje oslo-
boenje od laktaa. Oni kojii su oduevljeni Profeso-
rom troe manje, a dobivaju vie. Kupuju jemstvo da
su nered, zbrka i beda oko njih samo koprena i seni,
lai koje izuuje glupi svesni um pa ipak, oni ni
najmanje ne rtvuju svoju sposobnost da delaju u sva-
Kralj pop-misli 165
kodnevnom svetu. Potcenjujui vlastita ula i zebnje,
oni se uzdiu i obrazuju elitu skup ljudi udostojen
pristupa saznanju da niko ne zna pravo stanje stvari.
Ako su u dui slepi poklonidi potprane dogme, bar su
sauvali obraz.
Uostalom, kakav je to podsticaj na ivot u
Tmurnom selu zbog kojeg je zazorno smeiti se s jed-
nim srenim profom? Koji nas to zakoni obavezuju da
vazda govorlimo i postupamo kao da je tragedija, bes-
krajna trageija, veoita Ijudska sudba? Zar je odista
razborito da po ceo bogovetni dan i no ivimo u uve-
renju da je - kako je to Santajana tvrdio jedino
istinsko dostojanstvo oveka njegova sposobnost da
sam sebe prezire?
Razoaranost koju odaju ova pitanja, zasienost
pritvornim pesimlizmom, e za osveenjem ivota, e-
nja za nekim unutranjdm oseanjem hrabrosti to
su, bez sumnje, najdublje tajne u koje je upuen na
novi kralj pop-misli, najdublje potrebe ijem je zado-
voljenju njegov eliksir namenjen. A omalovaavanje
tih potreba nije nita manje neoveno negoli njihovo.
iskoriavanje. U najboljem sluaju, moemo da pono-
vimo pitanja dje bi postavljanje svest kad bi je jo
bilo verovatno oseala kao svoju obavezu, naime:
Koliko se toga moe rei u prilog jedne intelektu-
alne vizije koja deluje tako to nas podstrekava da se
odreknemo svekolike odgovornosti uma?
IM: Kakva vajda od tog uvenog makludanstva ako
ono hrabri ljude opijajui dh?

DVAJT MAKDONALD
SIGNALI S TOTEMSKOG STUBA
Ovo* je jedna od onih ambiciozmih, dalekosenih
idejnih knjiga koja e gotovo sigurno biti succes d'esti-
me i koja lako moe da se probije na liste knjiga s
riajboljom proom. Poseduje sve to je za to neophod-
no: veliku, novu teoriju o jednom vanom vddu moder-
nog ivota u ovom sluaju, o onome to se naziva a Tojnbi pravi pedant. Njegova je teza da je bvean-
masovnim optilima ili sredstvima veze koju zama-
no podupiru podaci i krasi osobita terminologija. Je-
dan od prvih takvih primera bila je knjiga Demsa
Bernama Vpravljaka revolucija, na koju smo pre dva
desetlea potraili dosta tamparske boje, razgovora i
vremena. Kasniji i glasoviitiji primeri su Usamljena go-
mila (usmerenost na druge), knjiga Normana O'Brau-
na ivot protiv smrti (polimorfna perverznost) i de-
lo . Rajta Milsa Elita moi.
G. Makluanova knjiga prevazilazi svoje prethodni-
ce po dosegu d novini teorije koju iznosi, po raznovrs-
nosti podataka (on je opljakao svu kulturu, od pein-
skog slikarstva do magazina Mad, da bi prikupio pari-
e kojima e utvrditi svoj troni Sistem) i po razmet-
* Poznavanje optila. Prim. prev.
Signali s totemskog stuba 167
Ijivosti terminologije. Jedino se pribojavam da je mo-
da precenio apsorpcione sposobnosti nae inteligencije
i priredio joj tako bogatu gOzbu velikih, novdh ideja
kakvu ak ni njeni nojevski trbusi ne mogu svarati.
Potajno saoseam s preneraenou jednog od uredni-
ka ove knjige, kojii je, saznajemo na str. 38, zabezek-
nuto primetio da je 'sedamdeset pet posto vie grae
novo. Valjana knjiga ne sme biti nova vie od deset
posto'. No to ne uzbuuje naeg autora. Takvoj se
opasnosti, izgleda, ba vredi izloiti u ovom trenutku,
kada je ulog vrlo viisok i kada potreba da se upoznaju
dejstva ovekovih produetaka postaje svakog asa
prenija. Ako se desi-ono najgore, a vreme prolazi,
niko ne moe rei da Maral M a k l u a n . . . nij e dao sve
od sebe da nas obavesti.
U poreenju sa g. Makluanom, pengler je obazriv,
stvo prolo kroz tri kulturne faze: Zlatno doba nepisme
nih plemenskih zajednica, koje se odliikovae usmere-
nou, homogenou, kolektivnou, nerationalnou i
neizdiferenciranou; Srebrno doba (nazivi su ovi Ovi-
dijevi, ne njegovi), koje je zapoelo po pronalasku pis-
ma, a tokom kojeg je pisana re poela da istiskuje go-
vornu; to srozavanje u pismenost olakavala je injeni-
ca to se azbuka lake uoi i koristi od egipatskih jero-
glifa lili kineskih ideograma, zbog ije izobiajenosti on
aM; i dananje Gvozdeno doba, iji je poetak ozna-
ilo tampanje s pokretnih slova, to je bdo jo ne-
sreniji pronalazak, a koje se odlikuje likovnou,
fragmentarnou, individualizmom, radionalnou i spe-
cijalizovanou. Makluanova Gutenbergova galaksija
zbilja 6ini prvi deo ove knjige, jer opisuje drutveno-
-kulturne promene, uglavnom nagore, izazvane postgu-
168 Dvajt Makdonald
tenbergovskim umnoavanjem tampanih stvard, koje
je praeno podsticanjem pismenosti. Mrano delo.
Poznavanje optila je vedrije. Ono govori o etvr-
tom dobu, u koje sve bre ulazimo vie od jednog sto-
lea, a da o tome niko nema pojma izuzev g. Maklua-
na; o Elektronskom dobu telegrafa, telefona, fonogra-
fa, fotografa, radifja, filma, televiizije i automatizaoije. To
je povratak Zlatnome dobu, ali na viem stupnju, kao u
hegelovskoj siintezi teze i antiteze, ili kao na spiralnom
stepenitu. Zbog tih novih optiila, po njegovu milje-
nju, pdsanii jezik zastareva odnosno, njegovim (pi-
sanim) jezikom reeno, Elektronsko doba sada dono-
si usmenu i plemensku unu kulturu pismenome Za-
padu, [ija] elektrina tehnologija danas poinje da
vraa likovnog oveka, ili oveka oka, u plemenski i
usmeni obrazac, kojii se odiikuje beavnom mreom
srodstva i meuzavisnosti.
Ovo pretpostavljanje govora pisanju, primitivnoga
civilizovanome - dodue, Makluanov Plemeniti divljak
je vid uzorak od Rusoova, jer je to ovek opremljen
raunardma i dragim elektronskim sredstvima zbog ko-
jih pisanje, pa zbilja i govor postaju izlini pri opte-
nju taj stav utemeljen je na obrnutoj tradicionalnoj
hijerarhiji ula. Vid, sluh, dodir to bee Platonov re-
dosled, a kanda je malo onih, ak li u Elektronsko do-
ba, koji bi slepilu dali prednost nad gluvou, odnos-
no dodiru nad hilo kojem od ostala dva ula. No Mak-
luanova sedamdeset i pet posto nova graa ukljuuje
nov raspored ula dodir, sluh, vid koji odgovara
njegovu tropizmu za primitdvno. dni se da je on pre-
nebregao jo primitivnijd ukus i miris, a to je teta,
poto bi neko istorijsko-kulturno gledite zasnovano na
njdma omoguilo da graa bude bar devedeset posto
nova.
Signali s lotemskog stuba 169
Ako sam kojim sluajem nagovestio da je Pozna-
vanje optila ista besmislica, dopustJite da ispravim
taj utisak. Ta knjiga je neista besmislica, besmislica
uprljana smislom. G. Makluan je duhovit, matovit i
(iznad svega) plodan misMlac. On je nakupio dosta sve-
ih i zanimljivih podataka (kao i dosta dosadnih i
sumnjivih). Mnogo ta, ak, moete rei u prilog njego-
voj osnovnoj tezd, ako je ne prenategnete (to on ini),
Simpatina mi je Makluanova pesnika dosetka o ti-
pografskom zanosu Zapada on je vian takvim iz-
razima, pa je moda trebalo da svoju knjigu napie u
stihu, u nekoj kratkoj i eliptJinoj formi kao to je ja-
panski haiku. Nesimpatino mi je kad on razvija, od-
nosno kad ne razvija svoje ideje.
Jedna mana Poznavatija optila sastoji se u tome
to je zbir njegovih delova vei od celine. Jedna stra-
nica je upeatijiva, dve su podsticajne, pet stranica
izaziva ozbiljne sumnje, deset ih potvruje, pa davno
pre no to se neustraivi italac dotetura do str. 432,
hrpa protivrenosti, pogrenih zakljuaka, injenica
koje su iskrivljene i injenica koje nisu injenice, pre-
terivanja i hromine retorike nejasnosti liila ga je
osetljivosti za uvide (kao to ini poglavlje o asovni-
cima, naroito stranice o Donu i Marvelu, zbog kojih
ovek gotovo zaboravlja na prethodnu stranicu, jer ono
pokuava da zavrbuje tri navoda iz ekspdra koji se,
jednostavno, ne daju zlostavljati) i za sva ona nova i
zanosna obavetenjca: o Afrikancu koji ne zna engle-
ski, a svake veerd hvata vesti Bi-Bi-Sija i slua ih kao
istu muzuku, s prizvukom arolije; o pismenom af-
rikom seljaku koji, kad naglas ita pisma koja mu
donose njegovi nepismeni prijatelji, osea da treba da
zaepli ui kako ne bi,povredio njihovu privatnost.
170 Dvajt Makonald
Da je, umesto duge knjdge, napisao dug lanak za
neki ueni asopis i jasno izloio svoje ideje ali je-
danput g. Makluan nam je mogao dati znaajno del-
ce, kao to je uinio Fredenik Dekson Terner 1893. go-
dine svoj'Im uvenim ogledom o krajind u amerikoj is-
toriji. U najgorem sluaju, ono bi bilo izazovno, pod-
sticajno, moda ak i plodotvorno. I itljivo. No, daka-
ko, on je napisao knjigu zato to nije bio u stanju da
napie lanak. Poput onih plemenika iz Zlatnog doba,
njegov umni pribor ne doprinosi ni preciznosti ni krat-
koi,
G, Makluan se suoava s nereivim metodolokim
problemom, primetio je Frank Kermod u svom izvr-
snom prikazu Gutenbergove . galaksije, objavljenom u
asopisu Encounter od februara 1963. Tipografija nas
je onesposobila da saznajemo i raspravljamo drukije
doli putem 'preobraaja situacija u utvrenu taku gle-
dita'; naime, md sve svodimo na linearno i uzastopno,
kao to raunari sve svode na niz alternativa. Pa poto
je i sam nesposoban da se slui ma kojim drugim me-
todom, ne moe da izbegne krivotvorenje injenice i-
jeg se utvrivanja laa u svojoj knjizi. U nastavku,
Kermod prepriava pismo koje je dobio od Makluana:
On velj da bi ddealna forma njegove knjige bila ideo-
gram. Ili bi, moda, to bio film; ne zna kako drukije
da 'dzgradi jednu nezavrenu sliku koja je linijska i sle-
dovna'. Avaj. Pisac koji smatra da se istina moe iz-
raziti jedino posredstvom mozaika, montae, getalta
iji se delovi poimaju jednovremeno, a ne uzastop-
no prisiljen je logikom tipografskog optila da zau-
zme jednu utvrenu taku gledita i izvede previe zdrav razum bi naveo na pomisao da neki filmovi, mo-
odreene zakljuke. Odbaci li tu logiku, kao .to. t.o
Makluan pokuava, alternativa je jo gora: knjiga ko-
Signali s totemskog stuba 171
joj nedostaju vrline vlastitog optila, jer je nejasna,
ponavljajna, bezoblina i, posle kratkog vremena, do-
sadna.
Jedan nain za ocenjivanje polimatskog dela kao
to je ovo, ili pak sveznajueg magazina kakav je Time,
sastoji se u tome da vidite ta se u njemu veli o ne-
kom predmetu koji vam je poznat. U vezi s filmovima,
Poznavanje optila ne odlikuje se naroitim poznava-
njem nli tanou. Makluan brzopleto rukuje injenica-
ma. Nije nehatan ni neiskren, nego je, naprosto, gra-
ditelj sistema i injenica ga zanima jedino kao grae-
vinski kamen; ako treba skresati kakav ugao, poravna-
td kakvu neravninu, on nee oklevati da to uini. I to
je jedan od razloga s kojih je njegova knjiga dosadno
tivo upravo ti nepravilni uglovd, te neravnine oine
stvarnost zanimljivom.
Str. 53: Sadrina kakvog filma je roman, komad
dli opera. To odgovara jednoj Makluanovoj tezi: Op-
tilo je poruka, sadrma jednog optila uvek je neko
drugo optilO, tako da jedinu pravu sadrinu predstav-
lja tehnologija svojstvena svakom optilu ponaosob,
kao i njena dejstva. Mnogi filmovi, naroito holivudski,
nacinjenii su po romanima i komaddma. Ali mnogi dru-
gi nisu, i to obino najbolji. ak i filmska industrija
smatra da sva njena najvea dostignua potiu iz ro-
mana, to i nije nerazborito. (Pod nije nerazborito
Makluan razumeva uklapa se). Svi je ona vrsta
nepotrebno iroke tvrdnje koju Makluan esto iznosi:
da, ne potiu od romana, ali ta industrija ceni. U
stvari, takvih je mnogo; pretpostavljam da bi ak i Ho-
172 Dvajt Makdonald
livud koji je, napokon, dao oskare Bergmanu i Feli-
niju uvrstio meu najvea dostignua filma - prua pravu robu, znanje plemena, zajednice i analfa-
lopnjau Potemkin, Kaligarija, Deset dana koji su
potresli svet, Graanina Kejna, Netrpeljivost, Osam i
po, Sladak ivot, Avanturu, Veliku iluziju, Divlje jago-
de, kao i komedije KStonove i apliinove.
Str. 350: Pudovkin i Ejzentejn nlisu osudili zvu-
ni film. Ba naprotiv: njihov uveni manifest iz 1928.
otpoinje ovako: San o zvunom filmu se ostvario,
pa zakljuuje da e zvuk, ako se obrauje nerealisti-
ki, kao element montae, donetd nova sredstva neiz-
merne m o i . . . za opticaj jedne filmine ideje. I opet
je Makluanu to bilo poznato, jer se poziva na pomenu-
ti manifest, ali je iz sistemskih razloga prikrio da za
to zna.
Str. 357: Zahvaljujui takvom ovlanom, hladnom
realizmu, novi britanski fdlmovi lako su stekli premo.
Naprotiv, britanski filmovi poslednjeg desetlea ka-
ko stalno jadikuje Sight and Sound, glavni filmski a-
sopis u Britaniji zauzimaju danas nisko mesto na
meunarodnoj lestvici. Ovaj pogreni sud Makluan do-
nosi zato to, po jednoj njegovoj teoriji, hladna op-
tlila odgovaraju Elektronskom dobu vie negoli vru-
a to u ubrzo objasniti pa poto su britanski ma i Amerukancima manjkalo dubine u kulturi. Od po-
filmovd doista ovlano-hladni, oni moraju imati pre-
mo, inae je ta teorija netana.
* * * ne, bogo moj!); naglo opadanje bezbola i seoba Vr-
Bolest od koje, po struci, pate svi graditelji siste-
ma a koja je, moda, jo gora od iskrivljavanja
stvarnosti - sastoji se u prinudi da logika tih sdstema
bude dovedena do krajnosti. Glavno i daleko najdue
poglavlje u Poznavanju optila jeste poglavlje o tele-
Signali s totemskog stuba 173
vizdji. Hepiend: televizija reformie kulturu, jer nam
betstva a ne ono raskolno knjiko znanje i vas-
postavlja ljudsko bratstvo. Ona je najlepi cvet naj-
lepeg doba oveanstva, ovog dldti Elektronskog doba.
U Gutenbergovoj galaksiji Makluan, s uobiajenom
originalnou, osuuje otvoreno drutvo indivddual-
ne slobode koje, s promenljivim uspehom, odravamo
u ivotu otkad su ga Heleni pronali. Drae mu je zat-
voreno drutvo po primitivnom uzoru (proizvod go-
vorne, bubanjske i une tehnologije) i iekuje da se,
s napredovanjem Elektronskog doba, itava ljudska
porodica zatarabi u jedno svetsko pleme. Televizija je
demijurg koji vri ovaj preobraaj. Ona je ve u mno-
gom pogledu izmenila stvari, ponajvie, u blagotvornom
predviam da e ova knjiga dobro di na Madison-
-aveniji. U te promene spadaju: kraj blokovskog gla-
sanja u politici, pojava kvalitetnog broiranog izdanja
(mdljah da je tu Deson Epstajn bio demijurg, no
moda je dobdo ideju o.d Deka Para); nedavni uspon
nae kritiike (Dubinsko sondiranje rei i jezika nor-
malna je crta usmenih i rukopisnih kultura, a ne kul-
ture tiska. Evropljani su vazda smatrali da je Englezi-
jave radija, a osobito od pojave televiizije, engleski i
ameriki kritiari su, u pogledu dubine i tananosti, pre-
maild uinak svakog Evropljanina. Originalne li oce-
dalama u Los Aneles, bitniko posezanje za Zenom,
kao i njihovo javno itanje pesama (Televizija je, za-
hvaljujui formi dubokog sudelovanja, najednom nave-
la mlade pesnike da prikazuju svoje pesme po kafana-
ma, po javnim parkovima, svugde. Posle pojave televi-
zdje, oni najednom osetie potrebu za linim dodirom
 174 Dvajt Makdonal Signali s totemskog stuba 175

sa publikom. Slaem se, ali u suprotnom smislu: li- metima. (Kadar je da to i ponovi). Otud je gledalac
munada koju televizija proizvodi dan i no lako je prisiljen da sudeluje, da pomou uobrazilje dopuni os-
mogla nagnati pesnike da osete potrebu za linim do- kudnu sliku koju gleda, poput italaca onih hladnih
dirom u svom radu); prozor-slika, moda malih kola, stripova u sveskama :. a sve to dma veoma podsticaj-
moda sfeijanja (Toliko je televizijski gledalac pohlepan no i obrazovno dejstvo. U ovoj makluanorami Pikaso
na bogata opipna dejstva da b'i se moglo raunati s je podreen Miltonu Kanifu, zato to voli visoku od-
njegovim povratkom skijanju. to se tie toka, on ne- reenost. Jedna druga vrlina televizije sastoji se u to-
ma potrebnu abrazivnost. Meni izgleda da su skije me to je ona iznad svega, produetak ula dodira,
manje abrazivne od tokova, al nek mu bude, nek mu koje podrazumeva maksimalno meudelovanje svih u-
bude); tvist, i zahtev za hitnim programiranjem u la. Meiui izgleda da dodir podrazumeva manje meu-
prosveti. delovanje negoli, recimo, vid, i televiziju sam oduvek
Televizija je bila kadra da sve to postigne zato to smatrao usmenom i likovnom. Ali dodir je br. 1 u Mak-
nije samo elektronsko ve i vrlo hladno optilo. Vru- luanovoj hijerarhiji ula, a televizija je br. 1 u Maklua-
a optila (radio, film, fotografija) odlikuju se viso- novoj hijerarhiji optila, pa stoga . . .
kom odreenou ili stanjem zasienosti podacima. Gledanje televizije je i drueljubiva delatnost -
Stripovi su, na taj nain, hladni zato to pruaju veo- televizlijska mozaika slika zahteva drutveno dovr-
ma malo likovnih obavetenja. Makluan uvruje go- enje i dijalog gledaoci avrljaju dok preko ekra-
vor u hladna optila (jer toliko malo prua, a toliko na proleu slike Dima iz pitolja, to je takoer do-
toga mora dopuniti slualac). Njegov stil, uzgred bu- bro. (Makluanu, kanda, nije palo na pamet da televi-
di reeno, jedan je od najvruih posle Karlajla: isp. zija, moe biti, zahteva drutveno dovrenje prosto
naslove poglavlja: Ljubitelj tehnikih caka Narcis zbog toga to se na ekranii ne odigrava neto naro-
kao narkoza; Fotografiija Javna kua bez zidova; ito zanimljivo). Koliko su drukiji pasivni, izdvojeni,
Telefon Zvuno zvono ili zvean simbol?; Filmo- nemi posetioci bioskopa; oni se moraju pomiriti s ja-
vi Svet s kotura* (ma je stvarno?). snim, dovrenim, a ponekad ak i prelepim slikama,
Televizija je najhladnije optilo, jer inenjeri jo koje im ne pruaju nlita za dopunjavanje (film je
nisu u stanju da nam dadu jasnu sliku. Ili, maklua- vru) i ne daju priliku za stvaralaku ni drutvenu de-
novskim jezikom reeno: Televizijska slika je niske latnost. Oni bi, isto tako, mogli posmatrati kakvog
jaine ili odreenostd, te prema tome, za razliku od Mantenju, Sezana ili neku drugu visokoodreenu, ne-
filma, ne omoguuje podrobno obavetavanje o pred- sudelnu sliku. Od pojave televizije, niko se ne zado-
voljava pukim knjiikim poznavanjem francuske ili en-
* The Reel World. Pnidevski upotrebljena imenica reel gleske poezije, pie ili, pre, obznanjuje Maklu-
(kotur za flilmsku traku) vrlo je slina, po nainu pisanja an. Danas se u glas uzvikuje: 'Govorimo francuski'
i lizgovora, pridevu real (stvaran), pa je na ovoj slinosti i 'ujmo barda'. Sumnjam da se neto ikada uzvi-
forme i raziinosti znaenja zasinovana Makluanova igra
rei. Prim. prev. Mvalo u glas. No svia mi se ono puko.
176 Dvajt Makdonald Signali s totemskog stuba 177

Pronaao sam dva iskaza s kojima bih se mogao Bergson*. Besteinsko stanje, koje, po reima
sloiti: televizija je beskrajna pustolovina meu za- biologa, obeava telesnu besmrtnost moda od-
magljenim slikama i tajanstvenim obrisima i Televi- govara bezgovornom stanju, koje bi moglo da po-
zija doprinosi kratkovidosti. to se ostalog tie, ovo dari trajan kolektivni sklad i mir.
poglavlje osobito jasno obelodanjuje dva ozbiljna - Mislim da bi Madam Blavatski** pozavidela piscu
na ogranienja Makluanova u vezi s korisnou nje- kadrom da napie ovaj odeljak.
gova razmiljanja o optilima: potpuno pomanjkanje
zanimanja za kulturna merila (on hvali Deka Para
zato to je njegov suzdrani, lini nastup veoma pode-
san za hladno optilo kao to je televizija to i je-
ste ali uopte ne pominje kakvu to grau Par tako
hladno a delotvorno saoptava); i naviku ini se
da je to gotovo prunuda, kaio da on eli da bude ot-
kriven, poput nekog bolesnog kleptomana da vla-
stite ideje dovede do krajnjeg besmisla.
Krajnja krajnost koju sam zapazio bila je hilja-
dugodinja vizija kojom se zavrava poglavlje o Go-
vornoj rei cvetu zla?:

Naa nova elektrina tehnologija, koja nam pro-

duava ula i ivce u jednom obuhvatu svetskih
razmera, sadri krupne implikacije za budunosr
jezika. Rei su elektrinoj tehnologiji potrebne is-
to toliko maio kao to su digitalnom raunaru
potrebne brojke. Elektricitet pokazuje put u prav-
cu produavanja samog procesa svesti, u svetskim
razmerama, i bez ikakvog verbalizovanja. Takvo
stanje kolektivne svesnosti moda bee preverbal-
no stanje ovekovo.. . Raunar obeava, posred-
stvom tehnologije, jedno trojino stanje sveopteg
razumevanja i jedinstvenosti. imi se d a b i n a r e d a n * Samo bd se Makluanu moglo uiniti da je svesno
logini korak bio . . . zaobii jezike zarad jedne op- veoma slino nesvesnome; u njegovu sluaju, ta islfnost
te vaseljenske svesti koja bi mogla biti veoma je, moda, bliska. D. M.
slina kolektivnom nesvesnome o kojem je sanjao ** Ruski teozof (18311891). Prim. prev.
 Novi ivot tamo napolju 179

VULF mu doe, on naprosto stavi staru prugastu kravatu s

NOVI IVOT TAMO NAPOLJU plastiinom trakom za vrat. Samo prikaite plastinu
traku oko vrata i kravata ve visi, vezana i spremna
za pokret, na prepotopski nain.
No ta ako raznorazne gorostasne korporacije
koje drmaju svetom pokuavaju da Makluana stave u
kutiju ild tako neto. Dragocen! Na! Uzmimo da jeste
onakav kakav nam se ini, najznaajniji mislilac posle
Njutna, Darvina, Frojda, Ajntajna i Pavlova, lafova u
igri inteligencije uzmimo da jeste prorok modernog
doba ta ako je u pravu? iimae uspeha. Gotovo da
izgleda tako. Jedna neimenovana korporacija uloila
A ta ako je u pravu A . . . ta . . . a k o . . . je . . . je ogromnu nespomenutu svotu u Makluanov Cen-
u . . . pravu A -t-a a-k-o j-e u p-r-a-v-u tar za kulturu :i tehnologlju na Torontskom univerzi-
tetu. Jedna od nekoliko krupnih amerikih korporaci-
A AKO P ja ponudlila mu je 5.000 dolara da na televiziji zatvo-
JE R rene m r e e na je! odri predavanje prorok! o
T U A tome kako oe se proizvodi u njenoj grani upotreblja-
A V vati u budunosti. No jo pre svega toga firme IBM,
U General Electric, Bell Telephone slale su Maklua-
na avionom iz Toronta u Njujork, Pitsburg, bogzna
Na stotine lafova u poslovnom svetu, oblikovalaca kuda sve ne, da govori njihovim efovima o . . . pa
paketa s hranom za doruak, potpredsednika stvarala- o bito emu to ini smisao tog nevienog sveta elek-
kih odseka u televizijskim stanicama, predstavnika og- tronskih sredina koji jedino on u potpunosti sagleda.
lasnih optila, naslednika bogatstva steenog na insta- Svi oni sede u tim salama za sastanke, pod fluores-
lacijama za rasvetu, nasmeljivih advokata za patente, centnim svetiljkama, a vazduh odgovarajue tempera-
industrijskih pijuna, predsednika odbora za vizionar- ture struji iz erkondinera, koji se naiaze iza drape-
stvo, poslovnih lafova razne sorte svi se oni da- rija upravnikog stila. efovi na usponu, pravi lafovi,
nas pitaju da li je taj ovek, Maral M a k l u a n . . . u ona sorta ljudi koji su ve preli s poleglih, kratko
p r a v u . . . A on sedi u malom kabinetu na rubu Toront- podianiih frizura na unazad zaeljane budovanske
skog univerziteta koji lid na odeljenje za prijem knji- frizure u stilu Erdka Donstona, i s oksfordskih koulja
ga u kakvoj antikvarnoj knjiari, sedi i danima ocenju- zakopanih krajeva okovratnika na Triplerove pamu-
je pismene zadae, ocenjuje pismene zadae, obuen u ne koulje s okovratnicima slobodnih krajeva, i stavi-
no izgleda da mu nije stalo kako je obuen. Ako li sve na kocku, hipoteku od 80.000 dolara u Njuke-
180 Vulf
nanu i nekoliko kldnaca na Dirfildu i Hokisu sta-
villi sve na kocku da tano saznaju u emu je smisao
postojanja te korporacije sede oni tu, dok im se
za taj dian prva votka s paradajzom razliva po kapila-
rima a taj ova, kome deli plastine trake za vrat
viri ispod okovratnika, koji je upravo zavrdo ocenji-
vanje pismenih zadaa, zaime boga, taj im ova kazu-
je, dok mu glas zvui kao da veM naravno, a u pogle-
du mu se ita Strpljiv sam, kazuje da, u stvari, uti-
vo, svi oni ne znaju g o t o v o . . . ba nita. . o tome ka-
kvim se poslom stvarno bave
Gospodo, General Electric znatan dor, jedan od vrhunskih ambalanih oblikovalaca u
deo zarade ostvaruje na sijalicama, ali jo nije
otkrila da joj posao nlisu sijalice, ve opticaj
obavetenja. U dstoj meri kao A. T. & T.. Da-
bome. Naravno da sam spreman da pokaiem
strpljenje. Sputa bradu prema vratu i die
pogled, a njegov izdueni lik podsea na lice
kotskog vlasteMna. Dabome. Elektrina svet-
lost je dsto obavetenje. Ona predstavlja opti-
lo bez poruke, tako rei. Dabome. Svetlost je
samodovoljan sistem veze u kojem optilo pred-
stavlja poruku. Porazmislite o tome za trenu-
tak spreman sam da pokaem kada je
firma IBM otkrila da se ne bavi praizvodnjom
uredske opreme ni poslovnih maina
ve da se bavi
obradom
obavetenja,
tada je
zaplovila
sa jasnom
Novi ivot tamo napolju jgj
predodbom
o svom
odreditu.
Dabome.
Sjajno! No otkud doe taj tip? ta znai to te ta-
janstvene, delfiske izreke. Elektrina sveilost je isto
obavetenje.
Delfiske! Optilo je poruka. Izlazimo iz doba li-
kovnog i ulazimo u doba slunog i opipnog...
Prorok! - Makluan sedi u sali za sastanke na gor-
njoj palubi neverovatnog feribota koji je Volter Lan-
zemljd, pretvorio, za nekih 400.000 dolara, u uredski
i oblikovalaki centar. Taj veliki admiralski brod za
oblkovanje ambalae opruip se na vodi uz pristanite
br. 5 u San Francisku. Sunce iz zaliva preplavljuje te-
pih prostrt od zida do zida, ije tkanje podsea na
pletdvo korpe, i odbija se sa skala Landorove konsole
za projekciju filmova. A doie, na glavnoj palubi, na-
lazi se itava samousluna robna kua u malom, kuda
uvode ljue i proveravaju dejstvo ambalae, kao i ra-
zna optometrdjska udesna odeljenja za proveravanje
likovnog pnijema tralalatikataka a Makluan veli, go-
tovo mimogred:
Naravno, ambalaa e kroz neku godinu zastareti.
Ljudi e hteti opipne doivljaje, elei da opipaju pro-
izvod koji dobivaju
Ali! r-- .
Makluan sputa bradu, usta mu se oputaju, oi
posuvrauju kao da kae naravno: Roba e se pro-
davati u sanducima. Ljudi e dolazitd do samih sandu-
ka, uzimati artikle i opipavati ih, a nee uzimati pa-
ket.
182 Vulf
Landor, ambalani oblikovalac, ne gubi hladnokrv-
nost; samo posmatra a ta ako je u pravu?
. . . Danas ljudska porodica ivi u usloviima svet-
skog sela. Mi obitavamo na jednom jedinom skue-
nom prostoru, koji odzvanja plemenskim bubnjevi-
m a . . . Taj se jednolini, jednolini, jednolini glas
ne prekida Makluan sedi u restoranu Lombardija
u Njujorku s Gibzonom Makebom, predsedridkom ma-
gazina Newsweek, i jo nekoliainom visokih rukovodi-
1 u oblasti sredstava veze, a Makeb pria o tome
kako je Newsweek uloio milione dolara u anketiranje
italaca, istraivanje trita, oglaavanje, uredniko oso-
blje, u sve li svata i kako se to isplatilo na taj nain
to je optiicaj ogromno porastao tokom proteklih pet
godina. Makluan slua, a zatim sputa bradu: P a . . .
naravno, opticaj bi u svakom sluaju otprilike isto
toliko porastao, zbog nove ulne ravnotee ljudi...
Tisak je plemeniku dao oko za uho.
Makluan sedi za konferencijskim stolom u gornjoj
sobi oglasne firme Hovarda Gosida u San Franoisku,
na spratu u zgradi koja nekada bee vatrogasna sta-
nica u San Francisku se dosta preureuje i ne-
kolibo novinara je prisutno, koji govore o tome kako
su sigurni da njihovi itaoci ele da itaju to i to
Makluan sputa bradu prema vratu: P a . . . naravno,
ljudi u stvari ne itaju novine. Oni svakog jutra ulaze
u njdh kao u toplu kadu.
Savreno! Delfisfei! Tajanstveno! Metaforino! Epi-
gramsbi! S tim jednolinim, jednolinim, jednolinim
glasom, tom potpunom strunom samopouzdanou
s tim izjavama Umetnost uvek zaostaje za jednu
tehnologiju. Sadrina umetnostii ma kojeg doba jeste
tehnologija prethodnog doba sa svom tom nie-
Novi iivot tamo napolju 183
ovskom izvesnou Makluan je postao intelektualna
zvezda Zapada. Iziao je na glas usmemm putem.
Korporacijski izvrnici tek su na poetku spiska
ljudi u Amerioi koji ekaju da ih prodrma a ta ako
je u pravu? Univerzitetske ustanove, spisatelji Mak-
luan je ve navukao neprijateljsku zlobu njujorkog
knjievnog kruga umetnici oni ga vole sijaset
grupica Makluanovih oboavalaca hiljade intelektua-
laca prouavaju danas Makluana. Broirano izdanje
njegove knjige Poznavanje optila bilo je podzemni
bestseler odnosno, bestseler bez prednostli publi-
citeta est meseci. Gradski urbanisti
Gradskd urbanistd se pitaju a ta ako je Mak-
luan je prorok Novog ivota tamo napolju, predgraa,
stambenih blokova, astrodoma, nadsvoenih prodajnih
centara, autostrada, televizijskih porodica, itavog sve-
ta novih tehnologiija koji se prua na Zapad preko gra-
nica starih gradova na Istoku. Njujork je, za Maklu-
ana, ve zastareo, na putu da postane, maltene, obina
diznilendska diskoteka za uivanje ne za sklapanje
krupnlih poslova ni za suklatasto uenje, ve za pro-
vod miliona ljudi koji se nalaze tamo napolju. Oni
ve ive tim novim ivotom, dok Njujork lei tu i na
smrt se gui u svojoj stdromodnosti.
Makluan je razvio teoriju koja glasii ovako: nove
tehnologije elektronskog doba poglavito televizija,
radio, telefon i raunari ine jednu novu sredinu.
Novu sredinu; one nisu tek prirepci neke osnovne
ljudske sredine. Ideja da su te stvari, televizija i osta-
lo, samo orua koja ovek moe da upotrebi u dobre
ild rave svrhe, zavisno od svog dara i moralne sna-
ge ta ddeja je, za Makluana, maloumna. Nove teh-
nologije kao, na primer, televizija postale su je-
dna nova sredina. One iz korena menjaju itav nain
184 Vulf
na kojii ljudi kordste svojih pet ula, nain na koji
reaguju, pa prema tome itav njihov ivot i itavo dru-
tvo. Nije vano kakva je sadrina optila poput tele-
vizije. Nije vano ako televizijske stanice dvadeset a-
sova dnevno prikazuju sadistike kauboje, koji ljudi-
ma razbijaju zube, ili Pabla Kazalsa, koji monotono svi-
ra na elu u kakvoj beloj panskoj sobi za primanje
ispunjenoj atmosferom dste kulture. Sadrina nije va-
na. Najdublje dejstvo televizije njenu pravu po-
ruku, Makluanovim jezikom reeno predstavlja na-
in na kojd ona menja ulne obrasce ljudi. Optilo je
poruka to je najpoznatiji makluanizam. Televizija
pojaava ulo sluha li ulo dodira, a slabi ulo vida. To
lii na paradoks, ali Makluan obiluje paradoksima. Ce-
lo jedno pokolenje Amerikanaca odraslo je u televizij-
skoj sredind, i tii milioni ljudi, od dvadeset pet i ma-
nje godina, ve ispoljavaju istu vrstu ulnih reakcija
kao i afrdki plemenici. Isto se zbiva irom sveta. Svet
izrasta u golemo pleme, u . . . svetsko selo smeteno u
beavnoj mrei elektronike.
To su Makluanove metafore. Poeo je kao stru-
njak za englesku knjievnost. Diplomirao je na Univer-
zitetu Manitoba u Kanadi, a zatlim doktorirao englesku
knjievnost na Kembridu u Engleskoj. Odbranio je
disertaciju o retorioi Tomasa Naa, engleskog drama-
tiara i esejista iz esnaestog veka. U njoj je, kao uvod
za Naa, opirno prouoio retoriku od Helena nadalje.
Zanimalo ga je kako razne vrste govora, pisanog 1 us-
menog, utiu na istoriju raznih civilizacija. Postepeno
je svoju oblast proirio s knjievnosti na uticaj sveko-
likog optenja sviih optila, na drutvo. Poeo je da
istrauje psihologiju, ak i fiziologiju, sociologiju, isto-
riju, ekonomiju izgledalo je da njegova oblast obu-
hvata sve. Makluan je, na taj nain, donekle podseao
Novi zivot tamo napolju 185
na Johana Hojzingu. Hojzinga je istoriar uglavnom
strunjak za srednjovekovnu istoriju koji je otkrio
element igre u istoriji. Zavrio je kao tvorac jedne
prilino sloene socioloke teorije, izloene u knjizi
Homo Ludens; ona je, u mnogom pogledu, pretea ma-
tematike teorije igre, koja danas toliko oarava ra-
tne stratege u Pentagonu. Makluan je radio na teoriji
sredstava veze. Tridesetak godina proveo je gotovo ne-
poznat u ustanovama kao to su Viskonsinski univer-
zitet, Univerzitet Sent Luj i Torontsbi univerzitet. Me-
haniku nevestu objavio je 1951, a zatim Gutenbergo-
vu galaksiju 19<52; s tom knjigom je, u stvari, zapoeo
kult Makluana, a sta ako je ?
Po Makluanu najjednostavnije i postupno izlo-
ena, njegova teorija izgleda ovako: ljudi se prilagoa-
vaju svojoj sredini, ma kakva ona bila, odravajui,
izvesnu ravnoteu izmeu pet ula: vida, sluha, dodira,
mirisa :i ukusa. Ako se neim povea mo jednog ula,
na primer sluha, izmenie se i mo ostalih ula, koja
pokuavaju da ponovo uspostave neku ravnoteu. Zu-
bni lekar, recimo, u stanju je da praktikd odstrani bol
ulo doddra stavljajui pacijentu slualice i zaglu-
ujuoi ga snanom bukom ulo sluha.
Svaka vaniija tehnologija menja ravnoteu ula.
Jednu od najeksploivnijih meu tim tehnologijama
predstavljao je razvoj tamparske maine u petnaestom
veku. Pre toga su ovekova ula jo uvek u prdlinoj
meri odravala staru plemensku ravnoteu. Naime, u-
lo sluha je imalo najvei znaaj. Ljudi su dolazili do
obavetenja uglavnom tako to su ih preko ula sluha
primali od drugih. Oni kojd na taj nain dolaze do oba-
vetenja nuno se meusobno zbliuju, na plemenski
nain. Moraju jedni s drugima biti prisni da bi doli
do obavetenja. A moraju i da, u glavnim crtama, ve-
186 Vulf
ruju u ono to im drugi kazuju, jer jedino takva oba-
vetenja mogu dobiti. Zavise jedni od drugih.
Oni su i emocionalniji. Govorna re je emocional-
ndja od pisane. Sem znaenja, ona prenosi i emociju.
Intonacijom se mogu saoptiti gnev, tuga odobrava-
nje, panika, radost, sarkazam itd. Taj ovek sluha, o-
vek plemena, odnosi se emocionalnije preffia obavete-
nju. Lake ga uznemiruju glasine. Njegove i tue emo-
cije kolektivno nesvesno vrlo su blizu povrini.
tamparska je maiina izazvala jednu korenitu pro-
menu. Ljudi su poeli da se obavetavaju prvenstveno
okom gledanjem tampane rei. ulo vida je do-
bilo najvei znaaj. Tisak pretvara jedno ulo sluh,
govornu re u drugo vid, tampanu re. Takoer, pokazuju da se ono ne usredsreuje na celokupnu sli-
preobraa zvuk u apstraktne simbole, slova. Tisak je
pravilan niz apstraktnih, Mkovnih simbola. Doveo je do
navike kategorizovanja stvari sredvanja svega, po-
dvoenja svega pod kategorije, poslove, cene, od- jui se na kuburlije, konjske glave, eire, razne sil-
seke, biroe, spedjalnosti. Tisak je, na kraju, do- ndce, ak d tokom najljuih revolverakih okraja. Ona
veo do stvaranja moderne privrede, birokratije, mo-
derne vojske, samog naoionalizma.
Ljudi se danas ponaaju kao da je tisak tehno-
logija koja oduvek postoji. U stvari, uao je u iro-
ku upotrebu tek pre nekih dve stotine godina. Nove
tehnologdje televizija, radio, telefon, raunar iza-
zivaju danas novu revoluciju. Tisak je izazvao eksplo-
ziju razbijajuoi drutvo na kategorije. Elektronska
optila, s druge strane, izazivaju imploziju, nagone-
i ljude da se ponovo zblie i ostvare neko plemensko
jedinstvo.
ulo sluha ponovo dobiva najznaajniju ulogu.
Ljudi se obavetavaju prvenstveno uhom. Pismeni su,
aM su im osnovni izvor obavetenja radio, telefon, te-
leviziijski prijemnik. Radio i telefon su, oito, sluna
Novi iivot tamo napolju 187
optila, no to je i televizija, po Makluanovoj teoriji.
Slika na amerikoj televiziji je veoma niske odree-
nosti. Nije trodimenzionalna, poput filma ili fotogra-
fije, ve dvodimenzionalna, poput japanskog otliska ili
kakvog stripa. Gledalac u duhu popunjuje prostore i
obrise, kao to postupa sa stripom. Stoga je televizij-
ski gledalac ukljueniji u televizijsku negoli u filmsku
sldku; veoma je zaposlen time to prelee pogledom po
sMci, to popunjuje ovo ili ono. Maltene posee za sli-
kom i dodiruje je. On uestvuje, i 'to mu se svda.
Studije o televizijskoj deci deci iz svih drutve-
nih klasa koja su obikla da se prvenstveno obavetava-
ju putem televizdje studije o tom novom pokolenju
ku, kao to ine pismene odrasle osobe pri gledanju
filma. Deca pretrauju ekran da bi pronala pojedi-
nosti; oi im preleu po itavom ekranu, usredsreu-
gledaju televizijsku emisiju kao to nepismeni afri-
ki plemenik gleda film
Tano to! Televizijska deca, celo jedno pokolenje
Amerikanaca, najstarijima je sada dvadeset i pet go-
dina to su ti novi plemenici. Oni poseduju plemen-
sku ulnu ravnoteu. Imaju plemensku naviku da se
prema govornoj rei odrtose emocionalno, vrui su,
ele da sudeluju, da dodiruju, da budu ukljueni. S
jedne strane, podloniji su demagogiji i slinim stva-
rima. Likovnjak tikovnjak je individualist; hlad-
niji je i poseduje ugraena obezbeenja. Vazda osea
da moe da proveri ono to neko kae, bez obzira ta
to bilo. Potrebno obavetenje odlae negde, kategori-
zuje ga. On moe da ga pogleda. Pa ak i ako je u
pitanju neto to ne moe da pogleda i proveri re-
188 Vulf
cimo, neka glasiina poput one da e nas Kinezi sutra
bombardovati duhovna naviika mu je utvrena. On
smatra: Sve se to moe ispitati pogledati. ovek
sluha nije toliki individualist; u veoj je meri deo ko-
lektivne svesti; on veruje.
Za pismenog, likovnog, tiskovnog oveka to svoj-
stvo je negativno, ali za slunog, plemenskog oveka
ono je prirodno i dobro. Makluana ne zanimaju vred-
nosti, no ako kod njega neko izvlai deblji kraj, onda
je to pismeni ovek, koji uobraeno veruje da je jedino
njegova oseajnost ispravna. Plemenski ovek novo
televizijsko pokolenje kudikamo je viniji prepozna-
vanju obrazaca, na emu poivaju raunari. Dete e
nauiti neki strani jezik bre od odraslog pismenog
oveka zato to upija celokupni obrazac tog jezika, in-
tonacije, ritmove pored znaenja. Fismenom ove-
ku smeta to to pokuava da u duhu preobrati zvuko-
ve u tisak, te uzima jednu po jednu re, kategorizuje
ih i lagano prevodi jednu za drugom.
U oblasti formalnog sticanja znanja to jest, u
kolama novi televizijsko-plemenski ovek nalazi se,
meutim, u veoma nepovoljnom poloaju s obzirom
na savremene metode nastave. Po Makluanovu gleditu
ako se misli da u dananjim amerifeim kolama
raaivanje predstavlja teak problem, taj problem
je nitavan u poreenju s onim kakav e biti kroz de-
set ili petnaest godina. Ponii oe itav narod mladih
psihlikih raaka raspustimo je iz bogatih pred-
graa nita manje negoli iz siromanih etvrti grado-
va.r Stvar je u tome to su sva ta televizijsko-plemen-
ska deca sluni svet, opipni svet, to su navikla da sti-
u znanje putem prepoziiavanja obrazaca. Ona odlaze
u uionice i pred sObom gledaju likovne, pismene,
tiskovno nastrojene nastavnike. Ovd ue ake po pred-
Novi ivot tamo napolju 189
merima, odnosno po kategorijama; razbili su znanje
na odseke matematiku, dstoriiju, geografiju, latinski,
biologliju to plemenska deca ne ule, to lii na
pokuaj prouavanja bujice brojanjem drvea koje
kraj nje promie; to je neprirodno.
Isti je sluaj i s tim gradovima, koje tiskovno
nastrojeni vladari i dalje gomilaju oko sebe novi
oblakoderi, nove autostrade koje se u njih ulivaju,
novi ljudi koji u njih nagru. Gradovi jo uvek poi-
vaju na staroj zamisli o delotvornom korienju pro-
stora, smetaju to je moguno veeg broja delatnosti
na jednom zemljanom pojasu kako bi se ljudima olak-
alo kretanje i meusobno poslovanje. Novom poko-
lenju raaka i narednim pokolenjima raaka ta za-
misao o bonom prostoru i premetanju ljudii u njemu
ne izgleda naroito znaajna. Zbog aviona, ak su i
likovni ljudi poeli da pomalo naputaju staru zami-
sao o prostoru. Kad se neko u Njujorku ukrca na
mlaznjak i doleti u San Franoisko za etiri asa, to
vreme je toliko kratko da predstava o prostoru, o te
tri hiljade milja, gubi smisao. Upravo kao kad uete u
horizontalan lift, veli Makluan. U Los Anelesu, gde
svi putuju kolima po autostradama, niko vie ne go-
vori o miljama, ve samo kau: etiri minuta odav-
de, dvadeset minuta odavde, itd. Stvarna pravoli-
nijska razdaljina nije vana. Moda se zaobilaznim pu-
tem bre stie. Svakog zanima jedino vreme.
Uostalom narataji raaka otarasie se ak i
kola, kae Makluan. Kola su jo uvek uveliko poveza-
na s predstavom o prostoru, alL televizijsko-plemen-
ska deurlija nije. To se oituje ak i u njihovim pleso-
vima. Novi ameriki plesovi tvist, frug i sve igre te
vrste zanemaruju geografiju podijuma za ples.
Plesaoi igraju u mestu, stvarajui vlastiti prostor. Tr-
IQQ Tom Vulf
zaju se, uvijaju, tiskaju i poskakuju u mestu, uz zvuk
koji je pojaan sluno! plemenski! pojaan do
najluih hiperestetinih decibela. Konano, kae Mak-
luan, istu vrstu obrasca oni e primeniti na nain ra-
da. Radie kod kue, povezami s korporacijom, sa e-
fom, i to ne drumovima ni eleznicom, nego televizi-
jom. Odailjae podatke preko dvosmerne televizije
zatvorene mree i preko raunarskih sistema. Doi e
kraj ogromnom protoku saobraaja u Americi za vre-
me pica, po itavoj toj asfaltnoj povrsini, pri svako-
dnevnom odlaenju na posao i vraanju kui. Dovraga
i s tom vonj'Om. ak e se i pazariti preko televizije.
Ieznue sva ta kripava izanala kola. Ostae jedino
kola koja e sluiti kao igrake sportska kola. Ona
e imati ba onakvu ulogu kakvu danas imaju konji
bie sport. Tamo u firmi General Motors neko se
pita ta ako je on u pravu?
itave gradove, a osobito Njujork, takoer e za-
desiti sudbina kola, jer oni vie nee biti od ivotnog
znaaja za naciju, ve e predstavljati... naprosto :ig-
rake. Ljudi e dolaziti u Njujork jedino da bi se ra-
zonodili, da bi delali, a ne da bi se divili veliini grada
ili pak njegovu bogatstvu, nego da bi obedovali u re-
storanima, odlazili u diskoteke, obilazili galerije
Makluan rua kod Lutecea, u francuskom re-
storanu u Istonoj 50. ulici br. 249, s etiri oboavaoca
tri novinara i jednom filmskom zvezdom. Lutece je
jedan od pravih otmenih lokala u Njujorku u koje za-
lazi svet sjajnih zuba; tu ruaju kulturnjaci, modnjaci,
knjievnici i prosvetitelji svih vrsta. Poseuju ga bu-
dovani. U njemu sreete prave kelnere za vino. To je
toliko skup lokal da se cene pokazuju samo onom koji
mora da plati. Svi ostali za stolom dobivaju jelovnik
u kojem su navedena samo jela. Popapite ih, sjajnO-
Novi ivot tamo napolju 191
zubi. I tako ti ljudi sjajnih zuba, glisando-glasova, s
rombastim dugmadima za manete, u odei paunove
boje, od tkanine s Pui-arama, na kojoj stoji natpis
Emiilio, zrae jedni na druge, sede tu i smeju se,
podvaljuju, apuu, iuavaju se znalaki odmerava-
ju, kloparaju vilicama jedni na druge, u staroj borbi
da neto postignu, odnosno da neto vie postignu u
najveem gradu na svetu a Makluan sedi K sedi
napolju, u bati kod Lutecea, sa smekom na licu,
nesvestan tog metea, odeven u prugasti sako od na-
brane tkanine i s kravatom na plastfinu traku, pogle-
da uprtog ispred sebe kao da . . . gleda kroz zidove.
Pa naravno da gleda! Grad
Pa naravno, grad kao Njujork je zastareo, veli
on. A svi oni sjajnozubi ljudi glisando-glasova jo uvek
se oglaavaju unaokolo grak grak grak na isti stari
nain, i svi pokuavaju da se uspnu na vrh lestvice
grada koji e nestati.
Makluan je u . t o vreme boravio u Njujorku zato
to su dva prilino neobina oveka iz San Franciska
Hovard Gosid i Geri Fejden upravo bili pokre-
nuli Makluanov festival, koji se i danas odrava. Pr-
vobitnii Makluanov festival bio je neka vrsta hepenin-
ga ili sredine u jednoj oruari na Univerzitetu Bri-
tanske Kolumbije, a priredili su ga neki tamonji
nastavnici. Oni su pripadali krugu koji se kadikad na-
ziva Makluanovim kultom ezoterinim skupina-
ma intelektualaca koji s u . . . otkrili Makluana, u Ka-
nadi i u Sjedinjenim Dravama, veina za protekle tni
godine*, otkad se pojavila Gutenbergova galaksija. U
* Ovaj ogled Toma Vulfa pojaviio se 1965. Prdrri.
prev.
192 Vulf
toj oruari behu izveane plastine ploe, koje su ob-
razovale lavirint. Tehniari usmeravahu projekcije sve-
tlosti na te plastine ploe i na svet koji je iao izme-
u njih, fdlmskd projektor prikazivae jedan dug, ne-
suvisao film o unutranjosti prazne oruare, aava
buka dopirae iz glasnogovornika, zvona zvonjahu, neko
na nekom podijumu udarae jednim komadom drveta
o drugi, neko opet trcae mdris unaokolo, plesai se
vrtehu kroz gomiilu, a iza jednog zida od rastegljive
tkanine jednog okvira preko kojeg je bila razapeta
rastegljdva tkanina stojae jedna devojka, priljub-
ljena uza zid od rastegljive tkanine (kao da se ceo zid
sastojao od rastegljivih gaica), uvijajui se i tiskaju-
i dza njega. Trebalo je da svak prie i opipa to de-
vojku priljubljenu uz rastegljivu tkaninu da bi
shvatio to optenje dodirom o kojem govori Maklu-
an.
Makluanov hram. Makluan u crkvi asni Viii-
jam Glenesk dovodi Makluana za predikaonicu svoje
crkve Spensen Memorijal, ulica Remsen u Bruklin
Hajtsu, jednog radnOg dana uvee, to deluje kao ne-
k a k v a . . . apoteoza odanosti Makluanovu kultu. Gle-
nesk je savremen svetenik-prezvdterijanac koji je u
crkvi predstavljao dez-ansamble, plesae, skulpturu
kumire! Jedne noi dovede Makluana, postavi ga za
preddkaonicu i n a s t a d e . . . kult! poput susreta svih
usamljenih dua poev od onih iz pregradaka kole
u Bronksu, koja pripada Njujorkom univerzitetu, pa
sve do onih iz potkrovlja u Istonoj 10. ulici dua
koje su same otkrile Makluana. Svi ti umetnici ulazi-
li su u veliku dzrezbarenu hrastovu utrobu crkve i se-
dali u klupe, Stanli Vander Bik, podzemni filmadi-
ja, obuen u koulju boje pomorande i s crvenom
kravatom na tufne
Novi ivot tamo napolju 193
Noas je toplo, kae Makluan, obraajuoi se s
preddkaonice. Stoga vas pozivam da priete napred.
Toplota brie razdaljinu izmeu govornika i sluala-
ca...
Dabome! Toplota pojaava dejstvo ula dodira, a
umanjuje dejstvo ula vida; sedei pozadi i posmatra-
jui govornika, koji kao da je odvojen od njih poput
uobiajenog... likovnog prizora, sluaoci se vie ne
oseaju lagodno. Ti umetnici, Vander Bik, Lari Rivers,
slikar, Don Kejd, kompozitor svi su oni za Ma-
kluana, iako je Makluanov stav prema modernoj ume-
tnosti paradoksalan. S jedne strane, on kae da je
umetnik genije koji slui kao sistem za blagovremenO
upozorenje na promene u ulnoj ravnotei drutva.
No u isti mah veli da takozvana moderna umetnost
uvek zaostaje za jednu tehnologdju. Pioetkom devet-
naestog veka napustila je industrdjska revolucija
MAINSKO doba. Umetnik nije shvatio da nastaje
novo doba, ali je osetio da se zbiva nekakva promena,
koja ga je ozlojeivala proklinjao je ivot pod gos-
podstvom mainskog zupca i u odgovor na to ja-
vila se moderna umetnost ranog devetnaestog veka:
PRIRODA, svi oni pejzai, ovce na pai sadrina
prethodne tehnologije, odnosno poljoprivrede. Moder-
na! Svi ti moderni umetnici, Konstebl i Terner, ne mo-
gahu da pojme zato niko ranije riije ak ni slikao te
veMke moaiinave obale s belanevdnastim oblacima i
trave zelene vidike. Poetkom dvadesetog stolea na-
stalo je ELEKTRONSKO doba, a umetnici, zaostajui
samo pedeset ild sedamdeset i pet godina, kao obino,
najednom otkrie kubizam i druge apstraktne forme,
koje su razlagale predmete na ravni, sfere, na sastavne
delove sadrinu MAINSKOG doba, industrijske te-
hnologije devetnaestog veka. No u svakom sluaju,
194 Vulf Novi ivot tamo napolju 195

umetndkov modernizam, koji namah zastareva, jeste ske arhitektonske sredine, samo u mnogo veim razme-
znak da se neto menja u ulnoj ravnotei drutva. rama, stvaranje itavog jednog centra za sredstva veze
Izgleda da se umetnicima dopada ta ideja da budu u Linkolnovu centru, velikom sreditu kulture.
blagovremeno upozorenje, avangarda, pa ak d ako Druga su pria standardni tradicionalni romanti-
idu napred kreui se unazad. no-reakcionarni spisatelji iz Njujorka. Stari uvari kul-
Svia im se i njegova opta usmerenost na kultu- ture poput Dvajta Makdonalda klone se Makluana. Taj
ru. Makluan je, ipak, poeo kao strunjak za engles- ovek, taj popularni guru Makluan, zastupa prevlast
ku knjievnost, i jo uvek zainjuje svoje delo uputi- tehnologije, sredine, nad romantinim egom. Makluan
ma na Marloa, Rablea, Vitmana, Servantesa, Fransisa kae da ovek podlee novim tehnologijama, novoj
Bekona, ekspira, Dojsa. Danas Makluanovo delo odi- ulnoj ravnotei koju tehnologije nameu, bez obzira
sta bez ostatka spada u oblast biologije i sociologije, koliko se estoko borio protiv nje, ak i ako ne pilji u
ali umetnici mogu da ga zavole on govori njihovim blesavu kutiju a ja ne obraam panju na oglase
jezikom. Isti je sluaj bio s Frojdom. Pavlov nikada ni- bez obzira na sve. Stari uvari kulture diu pogled
je postao omiljen meu kulturnjacima smuili su u nebo, posuvraenih onih jabuica, traei boga, te
im se svi ti prokleti beskrajni kliniki opisi pseih koji put urliknu u svojim kuama s fasadama od cr-
mozgova. No Frojd je bio kulturan, njegovi spisi vr- venkastog peara, na ijim su spratovima smeteni sa-
veli su veldkim stvarima iz Sofokla, Eshdla, Da Vinija: loni urliknu na tu veliku vatrometnu sirenu koja
Car Edip je jurio tamo-amo, sretali smo Elektru obna- kraj njih prolazi u obliju Marala Makluana.
enih grudi i sve one klasdne lepotice. Frojd je pisao Dr'te tog oveka. No ako hoe da ga se doepaju,
slino prodavcu umetnikih vrednosti koji kopa po za- treba da zaborave svetost romantinog ega, poslednji
branjenim oblastima fizdologije mozga. spisateljski kumir, i napadnu Makluana tamo gde je
Makluan govori istim jezikom, i ljudd su spremni on stvarno ranjiv; jedno takvo mesto je njegova pred-
da dadu obuhvatan umetniki izraz njegovoj novoj stava o ulnoj ravnotei oveka, pretenosti jednog
nauci o ulima. U Kraljevskom muzeju Ontarija u To- ula nad drugim itd. Tu Makluan govori isto fiziolo-
rontu makluanovac po imenu Harli Parker postavlja ki, nauno a nije dokazao da je ustrojstvo pet ula
istu makluanovsku galeriju u kojoj e biti prikaza- stvarno takvo. Moda se to d ne moe dokazati. Zasad
na paleontologija beskimenjaka, riba i tome slinog, ne postoji aparat kojim bi se moglo izmeriti u kolikoj
galeriju potpunog ulnog ukljuenja, kae Harli Par- je meri, zapravo, ljudski um usklaen s ovim ili onim
ker, s ubrizganim mirisom mora, sa umom talasa na ulom. Ono to znamo o tri ula mdrisu, ukusu i
magnetofonu, s obojenom svetlou koja e oponaati dodiru jo uvek je apsolutno primitivno. Dana se
podmorsko zelenilo sainjeno od planktona utilovke, ulo mdrisa, na primer, uopte ne moe meriti. Proiz-
ne samo galeriju podataka nego i potpun doivljaj. voai mirisa moraju da koriste ljude koj'e nazivaju
U Njujorku, otac Don Kalkin s Fordamskog univerzi- nosevima da bi proizveli pravi spoj za razne mirise.
teta razmatra slinu mogunost, stvaranje makluanov- NOSU stave belu kecelju i ubrizgaju u limenu komoru
196 Vulf
jednu opitau dozu rasprnice za kosu, pa NOS uskae
u komoru i iskae iz nje, zatim ubrizgaju novu dozu u
narednu komoru, a NOS uskae, i tako dalje i tako
dalje, dok NOS u beloj keceljd uskae i uranja u limene
pregratfee tako se vr'i ulno merenje u moderno doba.
Drugo mesto na kojem bi mogli da uhvate Maklua-
na jeste njegova ludo smela slabost za pravljenje ana-
logija. On to oboava. estari unaokolo praveoi analo-
gije. Rusi jo uvek poseduju u osnovi slunu, plemen-
sku ulnu ravnoteu, pa vole da pijuniraju uhom,
skrivanju mikrofone u drvenim peatima s amerikim
orlom u Amerikoj ambasadi i tome slino. Njima se
imi da je to sasvim u redu, da je. prirodno, ali ih sa-
blanjava neto poput letova arnerdkih aviona U-2
to je likovno pijjuniranje, pijuniranje okom. Ameri-
kanci su, s druge strane, u osnovi likovni svet;: letovi
aviona U-2 izgledaju im kao prirodan nain pijunira-
nja, ali mikrofon u orlu to je sablazan za Hkovne
Amerikance. Divan Makluanov komentar a l i . . .
No dobro, Makluan se, moda, ovde-onde prebacio,
alii e ostati znaajna linost u drutveniim naukama,
ako ni zbog ega drugog a ono zbog toga to je naeo
itavo pitanje o tome kako nove tehnologije menjaju
miljenje, reakcije, stil ivota, itavog oveka. Hou re-
i pa dobro, zateknete se u nekoj samouslunoj rob-
noj kui, kad evo ti nekog klinca s adamovom jabui-
com, bubuljdava Mca, raupane kose, koji pred so-
bom gura korpu punu kutija s natpisom Golema na-
grada onom ko upotrebljava samo deterdente, i ne
gleda kuda ide; on ni u ta ne gleda; oi su mu isklju-
ene i prekrivene zavesom, a u lobanji mu je utika
spojen s tranzistorom koji nosi u depu na koulji,
dok slobodnpm rukom udara po kutijama s natpisom
Golema samo, dum dum du-dum. dum u taktu s
Novi iivot tamo napolju 197
pesmom RoMng stonsa Hej skini se s mog oblaka;
negde u njegovoj lobanji, dum dum prikopan u ne-
kakvo elektronsko kolo tamo napolju, ivi jedan drugi
svet i biva vam jasno, nagonski, da sve to na neki
nain menja ljude. Sociolozi i psiholozi nisu uradili go-
tovo niita u vezi s tim pitanjem. Nisu uradili gotovo
nita u vezi s nadnom na koji automobdl menja Ameri-
kance, otkad kola postoje. Kad god se sociolozi sasta-
nu, neko ustane i pita zato se ne dzradi prava studija
o amerikom automobilu. Ne prosto o tome kako oni
gue nae gradove ni o tome kako su omoguili grad-
nju velikih stambenih blokova, ve o tome k a k o . . . pa
da, kako menjaju ljude.
Nita ak ni u vezi s kolima. Jo manje u vezi s
televizijom, radiom, raunardma Makluan ispada je-
dini ovek koji je u stanju da dosegne do jedne og-
romne, dosad nepoznate planete dli tako neeg, a toh-
ko tle treba pokriti za tako kratko vreme, itavo to
nepoznato tle, koje raa zemljotrese i sve prodire,
dok oni toga ak ndsu ni svesni. Tako o tome misli
Makluan, i ogoren je
U uredu Hovarda Gosida, smetenom u vatrogas-
noj stanici u San Francisku, jedan izvrnik s televdzije
razgovara s Makluanom i kae kako se nekoliko njego-
vih dzjava ne uklapaju, kako ne stoje; moda se to
odnosi na onaj deo o skrivenim ruskim mdkrofonima
ili na tako to. Makluan sputa bradu prema vratu, a
desnu aku otvara poput kakvog stogodinjeg aloja
Ja to ne dznosim kao samodovoljnu teoriju; ja
sondiram. Sondiram. Toliko tu dma toga u ta se ak
ndje ni ulo, ne zanima me da o tome raspravljam re-
dom, taku po taku; Toliko je toga to ak nije ni
ispitano.
198 Vuif
Piiiliono velikoduan stav. On ne eli da se spori,
ve prosto i dalje sondira; ispreda teorije i preputa
nekom drugom da o njima raspravlja, sve vreme na-
stavljajui da se kree svojim jednosmemim kolose-
kom . . . pa, naravno. Prorok.
Mnogi makluanovoi poeli su da govore o njemu
kao o proroku. Tek delimice zbog njegovih vizija bu-
dunosti. Vie zbog njegova neobinog stava, njegova
ponaanja, njegovih monomanijakih, misionarskih oso-
bina On ne raspravlja s drugim strunjacima, jo
manje s televdzijskim izvrnicima; ne nadmee se za
drutveni poloaj; nalazi se . . . sam u ogromnom nevi-
enom prostranstvu ovek koji prolazi kroz zido-
ve, rendgensko oko . . . Televizfijski izvrnici. Makluan,
ak, daje opis Generala Sarnofa, generalisimusa kom-
panija RCA i NBC, najmonijeg oveka u ameri- ambalae donosi vest da je ambalai odzvonilo itd.
kim sredstvima veze, boga u televizijskom svetu, a
uostalom i vladino oko Makluan opisuje vrlog Ge-
nerala kao jednog od tehnolokih idiota. Starost spa-
da meu one kojd smatraju da televizija predstavlja
samo jedno divno orue kojim se postie jedino ono
to neko hoe da njime potigne.
Makluan leti po celoj Kanadi i Sjedinjenim Dr-
avama da bi govorio skupinama od pet, est, dvana-
est pa ne ba dvanaest, od e t r n a e s t . . . uenika.
Brojnost mu nita ne znai. Kad bi se najednom poja-
viilo hiljadu ljudi, to bi moda bio lo znak u sobi
na spratu u vatrogasnoj stanici Makluan sedi za okrug-
lim stolom sa est ili osam osoba Gosidem, Fejde-
nom, Majkom Robinsom iz firme Young & Rubicam,
oglasne agencije, Herbertom Goldom, romanopiscem,
Edvardom Kitingom, urednikom magazina Ramparts,
ne s uenicima A ta ako je u pravu i tek e ne-
ko da priupita Makluana ta misli o velikom sastanku
Novi iivot tamo napolju 199
posveenom sredstvima veze koji se upravo u to doba
odrava u San Francisku, Hotel Hilton, u prisustvu hi-
ljadu uesnika, sa S. I. Hajakavom, veldkim semanti-
arem, na elu.
P a . . . svi oni, dabome, polaze od vrlo zastarelih
postavki. Gotovo po defiiniciji.
Po definiciji?
Izvesno. Pre no to budete u stanju da postigne-
te da se hiljadu ljudi saglasi o dovoljnom broju nae-
la za odravanje jednog takvog sastanka, uslovi e se
ve dzmenitd, pa e ta naela biti beskorisna.
Makluan sputa bradu prema vratu. Hajakavin sa-
stanak . . . iezava
To to sfcidas trona Generale Sarnofe d Hajakave
ovog sveta i to mogulima industrijskog oblikovanja
moda je za njega, delimice, izvor onog normalnog,
prutajenog ljudskog zadovoljstva ' teko je rei. Ve-
rovatndje je, ipak, da je naprosto nesvestan koliko se
ono o emu on govori tie drugih ljudi. Kad je i sam
u pitanju, izgleda nesvestan svih oiglednijih znakova
drutvenog poloaja. Ujutro e, jednostavno, zakaiti tu
prepotopsku kravatu s plastinom trakom za vrat i po-
novo se obretd na starom mestu, u monomanijakom
sreditu nevienog s v e t a . . .
Nevieni strunjaci. Makluan potie iz sveta koji
malo ko poznaje, sveta strunjaka za siobodne umet-
nosti, postdiplomskih kola, bibliotekih kutaka Taj
ivot mnogo je samotniji i dzolovandjd od ivota ma ko-
jeg umetnika u potkrovnici. ivot u potkrovnici? Da-
nanji umetnici sve vreme provode telefonirajui fir-
mi Bloomingdale da bd proverili jesu li, po njihovoj
narudbi, ve prispele stolice Milo Ladui sa utim
somotom. Strunjaci za slobodne umetnosti osobito
200 Vulf
u Makluanovoj oblasti, engleskoj knjievnosti poi-
nju u postdiplomskim kolama, u malim pregracima
poznatdm pod nazivom biblioteki kuci, u onim delovi-
ma univerzitetskih biblioteka gde su smetene knjige
poinju bez likakve druge podrke do one koju im
prua nekoliko metalnih polica knjiga tipa Klampiton,
poinju tako to sede tu i prave strune analogije
otkrivaju znakove Rablea u Sterna, znakove Bajrona
verovali ili ne, u Toroa, znakove Ovidija u Paunda,
znakove analogije nadneseni nad knjiige u tiini,
naruenoj jedino dalekim umom koji potie od Magi,
devojke knjinice, stanovnika kolekog grada, koja vra-
a knjige u police sad, ona je na svom mestu, po-
malo naduvena na nain svojstven nioj klasi, ali
tek njen um ispunjava nekim zabludelim, veselim
mislima ovaj veoma izolovani ivot. U stvari, strunjak
s postddplomske kole prihvata se ivota koji se sasto-
ji od malih pregradaka, m a l h asopisa, malih para.
malih izgleda da ga zapazi spoljni svet ako njegove
silne vebe iz pravljenja analogija, mentalnih spojeva,
ne urode neim t a k o . . . zasenjujuim kao vebe Mar-
ala Makluana.
ak ni tada n i k o . . . u spoijnjem svetu nije kadar
da paljdvo motri strunjake zvezde, sve je to toliko
ezoterino. No Makluan ima Gosida d Fejdena, koji
dolaze u red najmatoviitijih linosti u San Francisku.
Gosid je povisok, bledunjav ogladija, jedna od veii-
klih sedokosih glava u SAD, a kosa mu vijori unazad kao
u Dona Barimora. Fejden je psihijatar koji je postao
hirurg; crnomanjast je, ima ourde i puta drogoman-
ske brkove poput Derija Kolone, komiara. On je i
trbuhozhorac, te nosa sa sobom lutku mrana izgleda
po imenu Beki d kadar je da se, govoreei kroz nju.
upusti u velike psiholoke dvoboje sa nepoznatim lju-
Novi ivot tamo napolju 201
dima. Gosid i Fejden osnovali su tvrtku pod nazivom
Generalisti i komp., i rade kao savetodavci ljudi ko-
ji od specijalista ne mogu dobiti ono to im je potreb-
no, jer im je potrebna upravo opta predstava. Privuk-
lo ih je Makluanu, izmeu ostalog, njegovo verovanje u
generalizam prepoznavanje obrazaca. Makluan, na
primer, odbacuje zamisao o univerzitetskim odseci-
ma istoriji, politikoj nauci, sociologijd itd.; sve to
dri za zastarelo i prouava istovremeno etiri-pet sta-
rih oblasti. Sve je to za nj jedna oblast. Stoga su
Gosid i Fejden uloild nekih 6.000 dolara samo da bi
s Makluanom obili mesta gde e on govorita ljuduna,.
budovanima, tipovima svake vrste, van akademskog
sveta, na obema obalama. Gosid veli da im nita po-
sebno nije bilo na umu, da ndsu imali nikakav osobit
cilj, ve da su jedino hteli da se ine neveti i vide.
ta e se desiti.
Sve je ispalo nekako siino nainu na koji arhitekt
u delu Ivlina Voa Propast i pad opisuje ivot kao neto
nalik na vrteku po starim luna-parkovima. Popne se
na vrteku, a ona stane da se vrti, i to se bre kree,
to je vea centrdfugalna sila, koja tei da te zbaci s
nje. Brzina na spoljnoj strani vrteke toliko je velika
da se mora iz sve snage napregnuti samo da bi se
zadrao n a njoj, ali ti vonja prainjava avolsko zado-
voljstvo. to si vie u stanju da se priblii sreditu vr-
teke, brzina je manja i utoliko se lake moe odra-
ti. U stvari, teorijski uzev, u samom sreditu naiazi s e
jedna taka koja je potpuno nepokretna. U ivotu, ne-
ki ljudi ne ele da se uopte popnu na vrteku. Samo
sede u gledaldtu i posmatraju. Neki pak vole da se
popnu na spoljnu stranu, da se dre i ludaki okreu
- to bi bili Gosid i Fejden. Drugi, opet, stoje i pada-
ju, teturaju se i posru u pravcu sredita. A samo ne-
202 Vulf
kolicina, neznatna nekolicina, domogne se sredine, te
savrene nepokretne take, i uspravno stoji u samom
sreditu zahuktale vrteke, kao da nita ne bi moglo
biti jasnije i manje zbrkano To bi bio Makluan.
Prolog maja Gosid i Fejden voddli su Makluana
u Njujork, a Makluan je stigao sa zakanjenjem Od
dva dana. Bio je u Torontu i dva dana ocenjivao pisme-
ne zadae.
Ocenjivao pismene zadae? pita Gosid. Gosid
je kadar da zamisli gala rukove u Njujorku kod
Lombardije, kod Lutecea, ljude kao to su Gibzon
Makeb i bogzna ko sve drugi, ljude na vdsokom polo-
aju u svetu sredstava veze, koji ekaju Makluana a
Makluan se zavukao u jazbinu i mirno ocenjuje pisme-
ne zadae. ujte, veli Gosid, toliko je ljudi sada
spremno da uloi pare u va rad da vie nikad neete
morati da ocenjujete pismene zadae.
Mislite da e od sada sve ii glatko? pita Mak-
luan.
Ko bog, odgovara Gosid.
U San Franoisku, Gosid i Fejden vode Makluana
u restoran s gologrudim kelnericama, koji nosi nas-
lov Vanbrodvejac, na zahtev nekog njujorkog pisca
u dreeoem kariranom odelu. Herb Kan, novinar-ured-
nik, takoe polazi s njima. Svi su pomalo preneraeni.
Sede tu u polumraku tamnih svetiljki Vanbrodvejca,
a kelnerioe prolaze kraj njih samo u cipelama s viso-
kom potpeticom a bikini-gaicama, te niko ne zna kako
zapravo da reaguje, ta da kae sem Makluana. Naj-
zad, Kan progovara i kae da ona tamo devojka dobro
izgleda
Znate li ta ste rekli? pita Makluan. Dobro iz-
gleda. To je znak likovne usmerenosti. Vi se odvajate
od tih devojaka. Sedite pozadi i gledate. U stvari, svet-
Novi ivot tamo napolju 203
la su ovde zamraena, ovo treba da bude opipan doiv-
, ald likovni ovek ne reaguje tako.
I svak upire oi u Makluana da vidi ali li se ovaj,
no tu, u mraku, to je nemoguno utvrditi. Jasno je je-
dino to d a . . . tano, Makluan je u svoje nepomino
sredite ve apsorbovao itavu zahuktalu vrteku. A
istog dana kasnije Gosid prireuje piece de resistance
Makluanova festivala, sedeljku u vatrogasnoj stanici.
Prizemlje vatrogasne stanice, sad predsoblje, pretrpa-
no je, pa ipak je tu Gosid smestio marijainorkestar
od dvanaest lanova, s t r u b a m a . . . En la Bodega, i
marijaMnuziari stoje na podijumu u optoenim zat-
vorenoplavim odelima i duvaju u trube, a Tout San
Francisco ulazi u vatrogasnu stanicu suoavajui se sa
ta to, doavola, Gosid sad sprema, Santa Barran-
za, manijai-trube, najava trubom novog Darvin-Frojd-
-Ajntajna, Grak, En la Bodega. U to stie sami Mak-
luan, ulazi u vatrogasnu stanicu, a pred njim se uka-
zuje pojas zatvorenoplavog i . . jaaaaaaaaaaahh jee tru-
be a Gosid, zabaene glave, sedi na stepenitu i
smeje se ovom prizoru, ali Makluan pa, da vidimo
odnosno, u stvari da ne vidimo ulo sluha je es-
toko pojaano, ulo vida ili, tek jedva vidljiva izmag-
lica zatvorenoplavog naravno, treba samo prekinuti
borbu s vlastitim oima i mutiti, mutiti pa narav-
no, jasan je i . . . to da ne? vedar taj novi svet.

DONATAN MILER
JEZIK, PISMENOST I OPTILA
[...]
Pre svega, Makluan istie oitu injenicu da je pri-
rodna forma Ijudskog jezika govorna. Kao takva, ona,
po definiiji, dovodi do neobinog isticanja moi slu-
ha. E sad, poto se, po Makluanu, svakim optilom ko-
je tako naglaava samo jedno ulo remeti zakret sen-
zorijuma, moglo bi se oekivati da prekomerna zavis-
nost od govorne reoi proizvede opasna naprezanja na
naznaenii nain. Makluan, meutim, uporno tvrdi da
ona ne naruava sensus communis iz sledeih razloga:
1. Zbog sinestetikih svojstava samog zvuka. Mak-
luan uporno tvrdii da je uni svet vru i hiperesteti-
an, ime on, kako ga ja razumem, hoe da kae da
svaka poruka koja ima tu sreu da se zvukovno ko-
ddra nosi i posebnu nagradu u vidu kolateralnog ul-
nog doivljavanja. Prema tome, govor je u poetku os-
loboen ogranienja koja prate nadraaje prispele pre-
ko svih drugih specijalnih ula.
2. Zbog toga to tematika govornog jezika potpu-
nije predstavlja celokupni raspon ulnog doh'ljavanja
Jezik, pismenost i optila 205
negoli bilo koji drugi tip Ijudskog optenja. Prema
ovoj tvrdnji, raspon konkretnog upuivanja govornog
jezika je iri od, reimo, raspona konkretnog upuiva-
nja pisanog jezika. Primitivni govornik izrie misli ma-
nje-viie onako kako mu se javljaju, oime predoava
ukupnu sadrinu svog tekueg doivljaja. Na osnovu
takve pretpostavke, kada bi neko sakupio antologiju
usmenih izriaja ma kog datog govornika, oni bi obuh-
vatnije upuivali na ostala ula negoli zbirka pismenih
iskaza iste osobe.
3. Zbog toga to se govor zbiva u fizikim okolno-
stima koje stavljaju u dejstvo ostala ula. Ovo je mno-
go razumnija ideja od prethodne dve, jer govor se zbi-
va u kontekstu nad kojim zvuk nema liskljuoivi mono-
pol. Nalime, smisao datog izriaja veoma se nepotpu-
no karakterizuje ako se opis ogranii na prevod ili pa-
rafrazu samog izriaja. Varijacije se mogu uvesti u
okviru mnogiih drugih parametara da bi se modulira-
lo znaenje onog to se govori 'ili slua. Pun smisao da
tog izriaja jedino se potpuno naznauje kada se utvr
ene vrednosti pridaju sledeem nizu ulnih promen-
Ijivih velipina:
1. Akustikoj
a. Sama leksiika niska. Gola poruka.
b. Njena tonska visina, punoa, boja, naglasak i ritam.
2, Likovnoj
a. Izraz govornikovog lica.
b. Njegovi gestovi rukama.
c. Vidljivarazdaljina izmeu govornika i drugih ues
nika.
206 Dionatan Miler
d. Likovni dodaci sceni koji pomau odreivanju smi-
sla reenog, t j . zgrade, govornice, propovedaonice,
zastave, ukrasni barjaii, obrazine.
'6. Taktilnoj
a. Telesni dodiri meu govornicima, tj. gurkanja, mi-
lovanja, udarci i zagrljaji.
b. Taktilno oseanje drugdh Ijudi. Dejstva tiskanja.
c. Fizika temperatura u datoj prigodi.
4. Mirtsnoj
a. Mirisii pojedlinamh uesniika. Upotreba tamjana itd.
Ti sloeni privescd govora lako se uzimaju za gotovo, a
poto toliko njih dezava kada se jezik stavi na harti-
ju, mi esto i nismo svesni posla koji moramo obaviti
da bismo dz pisanog iskaza iscedili potpuna znaenja.
U stvari, Makluan tvrdi da je govor relativno poteen
ulnih rizika koji prate sva druga vetaka pomagala
opaanja, a njegovo uveno razlikovanje vruih i
hladnih optila s osobitom se snagom odnosi na pri-
znatu razliku izmeu plisanog i govornog jezdka.
Makluanov termin vru, kako ga ja razumem,
jeste atrovaka glosa na pojam semantike redunda-
cije, kojim se slui inenjer sredstava veze. Ta predo-
dba vraa nam panju na injenicu da mnoge poruke
nose vie informacija no to je, strogo uzev, potrebno
za prenoenje njiihovih implicitnjih ideja. Engleski je-
zik, na primer, visoko je redundantan, kao to se mo-
e zakljuoiti iz injenice da se iz jedne reenice obino
moe odstraniti znatan broj rei a ipak sastaviti shvat-
ljiv telegram. Meutim, to se vei broj rei odstra-
Jezik, pismenost i optila 207
njuje, to dvosmislenije postaje znaenje, a oigledan
ishod je to da italac mora da obavlja sve vei posao
izvodei zakljuivanjem ono to je uznaeno. U ovom
je smislu govorni jezik redundantndji od pismene for-
me. Poto se semantiki kljuevi gube u inu prenoe-
nja poruke na hartiju, italac je prinuen da zakljui-
vanjem izvede ono to je prvobitno usmiljeno, popu-
njavajui praznine u skladu s pravilima izvedenim iz
njegovog prethodnog iskustva. Termin hladan, dak-
le, odnosi se na one poruke u ijoj se informacionoj
strukturi javljaju praznine i koje zahtevaju od pri-
maoca in pozitivnog izvoenja zakljuaka. To je ko-
ristan pojam, ali ga, kao to emo kasnije videti, sami
Makluan neodreeno i esto nepouzdano koristi.
Obrazloivi kibernetiku nadmonost govora,
Makluan u nastavku opisuje posebne opasnoti zdrue-
ne s pronalaskom pisma. Po njemu, otkrie fonetskog
alfabeta sastojalo se u kobnom naglom zaoijanju ka
preteranom rabljenju jedhog izolovanog ula vida.
Jer jezik e se sada transkribovati u formu koja is-
kljuuje mnogostruke ulne prizvuke zdruene s govor-
nom rei. To jest, ona deluje nezavisno od:
1. sinestetikih prizvuka samog zvuka,
2. orkestracije svih ostalih oseta to prate preda-
ju govora,
3. improvizacione raznovrsnosti neposrednog govo-
ra. Meutdm, sem ulnog osiromaenja zdruenog s tim
negativnim crtama pisanog jezika, Makluan tvrdi da je
ustanovio izvesne pozitivne mane svojstvene vidljivom
tekstu kao supstanci.
Prema Makluanu, koban psiholoki dekorum sru-
uje se na pisara, to ima za neposredan ishod to da
se njegpva miisao rasprostire u drugim redovima dis-
ciplinovanih simbola. Umesto na oklevajue govorno
208 Donatan Miler
stvaralatvo, nailazimo na dosadnu strojevitost pisa-
nog jeziika. Pismo stoga podstie formalno oseanje za
strogu logiku posledinost, koje naem doivljaju
sveta namee, po Makluanovim vlastitim reima, pat-
vorenu shvatljivost. Prema tome, neviina rtva pisme-
nosti postaje plen jedne osujeene forme miljenja i
gubi sposobnost da izrazi svet zaokraenim, punim
stilom. I ne samo to. Uei da skandira pravilne re-
dove teksta, italac nesvesno preuzima jednu jedinu
taku gledita, ime sebi daje neprirodan zakret u ko-
korist trodimenzionalne perspektive.
Trpei sva ta dejstva skupa, vet italac postaje
neka vrsta psiholokog bogalja, vezanog za bolesniku
stolicu logikog miljenja, nesposobnog da se drzne
preko neravnog tla intuioije i uobrazilje. U Gutenber-
govoj galaksiji Makluan navodli Jejtsa:
Lok u nesvest srad se,
Vrt izdahnu; Bog
Predilicu iz boka
Uze njegovog;
pa daje sledee objanjenje: Lokovska nesvest bila je
hipnotiki trans izazvan pojaavanjem vizuelnog inio-
ca iskustva sve dok nije ispunio poije panje. Psiholo-
zi definiu hipnozu kao ispunjavanje polja panje samo
jednim ulom. U takvom trenutku vrt umire. To zna-
i, vrt ovde oznaava uzajamno dejstvo svih ula u
haptikoj harmomji. Sa iznutra naglaenom zaokuplje-
nou samo jedniim ulom, mehaniko naelo apstrak- go sastavna crta njegove neprekidne delatnosti. U stva-
cije i ponavljanja dobija eksplioitni oblik. Kao to re-
e Lajmen Brajson (Lyman Bryson), tehnologija je
eksplicitnost. A eksplicitnost znai da se u jednom ma-
Jezik, pismenost i optila 209
hu izTaava samo jedna stvar, jedno ulo, jedna duhov-
na ili telesna operacija*.
Poto se toliko toga vrti oko ovog iskaza, za a-
ljenje je to je Makluan pogreno opisao hipnozu, i to
na tako nemaran nain. Jer injenica je da psiholozi
ne definiu hipnozu onako kako to Makluan iznosi.
Kada bi je tako definisali, biolozi bi padali u trans kad
god pogledaju u mikroskop, a slepi bi postajali pod-
loni sugestiji im ponu da rukom prelaze preko stra-
nice Brajeve azbuke. Jer svaka od tih epizoda podra-
zumeva ispunjavanje polja panje jednim ulom na ra-
un svih ostaiih. U stvari, kao to sam ve naznaio,
to i podraziunevamo pod obraanjem panje. Hipnoza
je neto posve drugo. Moe biti da je monopolizova-
nje panje mediijuma nuan uslov za hipnozu, ali do-
voljan nikako nije. Ono to izaziva trans je ooben
kvalitet polja sraunata monotonija praena odree-
nim upornim sugestijama. Nikakvim natezanjem uo-
brazilje ne moe se jedna takva pojava prikazati kao
slina onom to se zbiva kada kogod obikne na tisak.
No na stranu to; karakteristine greke u Maklua-
novoj zavodljivoj hipotezi veinom potiu iz injenice
to je on uspeo da promakne naem oprezu s patvo-
renom pretpostavkom da se jezik moe smatrati teh-
nikim optiilom nezavisnim od uma koji ga upotreb-
ljava. Na taj nain je lako porediti ga s ma kojim
drugim fiikim artefaktdma pomou kojih se povea-
va doseg opaanja. Takvo miljenje, meutim, otelo-
tvoruje kategorijsku pogreku; jer jezik nije tek slo-
bodnom izboru preputen dodatak ljudskog uma, ne-
"*' Gutenbergova gdlaksija (prevod Branko Vuievi),
Nolit, Beograid, 1973, str. 31. Priim. prev.
210 Donatan Miler
ri, jezik je u istom odnosu s pojmom uma u kojem je
zakonodavstvo s pojmom parlamenta: on je sposobnost
to se svagda ovaplouje u nizu konkretnih delatnosti.
Sagledajui jezik na ovaj nadn, kao odnos izme-
u sposobnosti i delatnosti, poinjemo da uviamo ka-
ko je supstanca pomou koje se jeziik izraava rela-
tivno indiferentna stvar. Da budem malo podrobniji.
Engleski neurolog Hjulings Dekson shvatio je pre vi-
e od sto godina da je jezik samo izraz sposobnosti
za pravljenje postavki i da se na njoj temeljd. Da bi
izrekao iili ospoljio takve mentalne tvrdnje, subjekt
ima na raspolaganju raznorazne razluive supstance
Mkovne, akustike, pa ak i taktilne a svaka pojedi-
na od njih moe se organizovati u obrasce saoptljivog
tvrenja. Ald, kao to je razabrao vajcarski lingvist
De Sosir, jeziki znaci stoje u proizvoljnom mada dos-
lednom odnosu s pojmovima koje oznaavaju. Od njih
se jedino trai da dosledno predstavljaju ono to ine
i da se ne brkaju s ijednim slinim zakonom, koji
predstavlja neto drugo. Drugim reima, strukturu je-
zika ne odreuje gradivo od kojeg je on nainjen, ne-
go unutranji odnosi koji vladaju meu njegovim sas-
tavnicama. Karakteriu ga, stoga, generativna pravila
koja konstituiu njegovu neprekidnu praksu, a ne fi-
zike osobenosti materije koja je u opticaju izmeu
govornika i sluaoca (ili izmeu pisca i itaoca).
Ovu vanu razMku De Sosir ilustruje pozivajui se
na ahovsku igru. Figure se mogu nainiti od ma ega
to se odabere. Peaci i lovci, kraljevi i topovi mogu
se uobliiti u ma kojem stilu koji privue proizvoae-
vu matu, a tabla moe bitd ne vea od depne mara-
mice ili velika kao igraMte za kriket. Sve te promen-
ljive irelevantne su za samo voenje ahovske igre, a
nj'u karakteriiu pravila u skladu s kojiima se preduzi-
Jezik, pismenost i optila 211
maju odreene strategije. ah mogu igrati dve osobe
postavljene jedna nasuprot drugoj nad istom tablom,
ali ndta se ne gubi kada se takmienje odrava preko
telefona, pri emu se koriste figure od hartije radi be-
leenja redosleda poteza. Potezi se povlae, i njihov
smisao se razumeva, u vezi s ndzom konstitutivnih pra-
vila sistematizovanih tako da se za svaku taktiku no-
viinu moe nai mesta pod uslovom da se otelotvoru-
je u skladu s datom konstitucijom.
Taj pojam jezika kao niza generativnih pravila ne-
davno su razvili lingvisti poput omskog, koji tvrde,
tavde, da, pored priznatih ogranioenja kojdma podle-
e struktura jezikog ponaanja, ona poiva na siste-
mu univerzalnih pravila, u skladu s kojima se povrin-
ski propisi svih konvencionalndh gramatika uopte i
odabiraju. U Jeziku i umu omski pie:
Principi koji odreuju formu gramatike i vre se-
lekodju neke pojiedinane gramatike odgovarajue for-
me na baziizvesnih podataka obrazuju predmet istra-
ivanja koji bd se, u skladu sa traddcionalnom termino-
logijom, mogao nazvati 'univerzalnom gramatikom'.
Studij univerzalne gramatike, ovako shvaene, jeste
studij prirode ovekovih intelektualnih kapaciteta. On
tei da formuMe nune i dovoljne uslove koje neki
sistem mora da zadovolji da bi stekao kvaldfikacije za
status potencijalnog ljudskog jezdka, uslove koji za po-
stojee ljudske jezike ne vae nekom sluajnou ne-
go vuku koren iz ovekovog 'jezikog kapaciteta', i ko-
ji se otuda pojavljuju kao uroena organizacdja koja
odreuje ta se rauna kao jeziko iskustvo i do kak-
vog se znanja jezdka dolazi na osnovu ovog iskustva.
Tako, univerzalna gramatika predstavlja eksplanator-
nu teordj'u znatno dublje vrste nego pojedinana gra-
212 Donatan Miler
matika, iako se i pojedinana gramatika nekog jezika
moe smatrat eksplanatornom teoriijom*.
italac e odmah razabrati da ovo tvrenje manje-
-vie protivrei jezikoj relativnosti koju je Makluan
izvukao iz Vorfa i iskoristio. Ne elei da potoenim
Vorfovo postignue u oblasti antropoloke lingvistike,
izneo bih miljenje da predstava omskog o dubokoj
uniiverzalnoj gramatici moda u stvari ukljuuje i ob-
janjava pojedinane razlike koje je uoio Vorf. Ako se
pokae da je tako, bili bismo primorani da osobenosti
hopijevske slike sveta objanjavamo pozivanjem na
psiholoke principe, koji se izvan okvira prouavanja
sredstava veza kao takvih, osobito kada imamo na
umu da je Erik Leneberg istakao kako je Vorf moda
i ozbiljno prenaglasio te epistemoloke razlike.
Ovo nije mesto za podrobniju raspravu o sporu
VorfomsM. Dovoljno je da se kae kako Makluan
kanda i ne zna za taj spor, i kako svaka teorija ljud-
skog optenja koja ne uzima u obzir njime implicira-
ne razlike ima sasvim maio prava da se uzme ozbiljno.
Pored tekoa to nastaju kada se jezik posmatra
kao optilo a ne kao dinamibi odnos izmeu sposob-
nosti i delatnosti, u Makluanovoj uvenoj tezi ima
mnogo injeninih greaka.
1. U vezi s tvrenjima o ulnom bogatstvu govora.
a. Nema pouzdanih dokaza koji bi potkrepili njegovu
tvrdnju da je ulo sluha vrue' i redundantnije od os-
* Gramatika i um (izbor i redakciija Ranko Bugarski,
prevod Ranko Bugarski i Gordana B. Todorovi), Nolit,
Beograd, 1979 (drugo, dopunjeno izdanje), str. 217218.
Prim. prev.
Jezik, pismenost i optila 213
talih ulnih modaUteta. Dobro poznata pojava sineste-
zije, pri kojoj nadraaj primenjen u jednom ulnom
delokrugu izaziva oset u ostalima, nije svojstvena sa-
mo sluhu. Tano je, naravho, da e ton proizveden
udaranjem dirke na klaviru esto izazivati kolateralne
osete boje i da e dubok akustiki ton ponekad izaz-
vati oseanje taktilnog prisustva. Ali ta dejstva su i
reciprona. Subjekti e neretko izvestitd da su u njiho-
vOm umu izvesne boje asocirane s utvrenim akusti-
kim visinama, itd. Prema tome, nita ne nagovetava
da je u pogledu sinestezije status zvuka povlaen.
b. Predaja govorne rei izvesno je bra i neposrednd-
ja nego bilo ega zapisanog, ali samo i toga se ne mo-
e zakljuiti da je raspon njenog ulnog upuivanja
otuda iri i obunvatniji. Tzvesni uzroci pisanog jezika
mogu da budu krcati bogatim ulnim uputima, dok go-
vorni izriaji mogu da budu ogranieni na -relativno
apstraktne izjave. Time se porie da razni kanali
optenja obino ilameu karakteristine crte poruka-
ma koje kroz njih prolaze. Pisana proza bez sumnje
je fiormalnija, udpte uzev, od obinog govora. Ali s
druge strane, unutar usmenOg obliika postoje ogromne
razlike. Gramatika politiike besede- je daleko konven-
cionalnija od gramatike politike raspre, a telefonski
razgovori zvue sasviim drukije b d askanja preko ba-
tenskog ziida. To su, meutim, sasma priznate distink-
dije i nemaju ama ba nikakve veze s ulnim naglas-
kom kako taj termin Makluan shvata.
c. ulni kontekst u kojem se gOvor odigrava moe da
bude vrlo bogat, ali nema dokaza na osnovu kojih bi
se videlo da je pismehost prisvojila prednOsti takvih
dejstava. Ljudi i dalje gledaju jedni drugima u oi ka-
da govore. Jo uvek se koriste tananiih kljuevima iz-
vedenim i izraza lica i gestova ruku. Moglo bi se, u
214 Donatan Milcr
stvari, tvrditi da je osetljivost na takve uzgredne va-
rijacije postala u pismeniim zajednicama jo vea, i da
se civilizovani ljudi mnogo vie od divljaka obaziru na
prolazne nijanse izraza lica. Svakako je ispravno rei
da je knjievnost stvorila besprimerno zanimanje za
siune promenljive individualnog temperamenta, a is-
hod toga je da e publika izloena takvoj obuci vero-
vatno poklanjati veoma usredsredenu panju fizionom-
skim kljuevima koji svedoe o toj raznovrsnosti. Ne
kaem da je to nuno tano, aM je bar plauzibilna hi-
poteza, i to hipoteza koju bi dobro bilo da svaki istra-
iva ovog predmeta primi na znanje pa makar i bio
u stanju da je potom obori.
Upravo zbog toga izgleda neverovatno da bi pisme-
nost, po samoj svojoj prirodi, osiromaila bogatstvo
govornog jezika. Ba naprotiv. Izraajne mogunosti
koje nudi kadrost da se misli nakon zrelog razmilja-
nja zapiu ine se, prema osnovnim principima bar,
povoljnim uslovom za jeziko novaenje. U stvari, na-
stupanje pismenosti je, daleko od toga da utrne uobra-
zilju, silno povealo broj njenih izraajnih opcija. Za-
ista je teko preceniti tanana povratna dejstva pisme-
nosti na stvaralaku uobrazilju, poto ona stvara ku-
mulativan depozit ideja, slika d idioma na ije boga-
te d po vrednosti rastue fondove svaki umetnik ui-
va neogranieno pravo vuenja.
2. Tekoe koje nastaju u vezi s Makluanovim tvre-
njima o osobito Hkovnim svojstvima tiska.
a. Makluan tvrdi da pismo poseduje iskljuivu linear-
nost, pa se bogati splet subjektivnog iskustva iskriv-
ljuje time to mora da se emituje u formi simbolike
uziice. Govor, nasuprot tome, ima viestruku jednovre-
Jezik, pismenost i optila 215
menost, koja ljudskoj misli doputa da se rasporedi u
mnogo udobniijoj formi. Ta ideja, ak i prema osnov-
nim principima, izgleda pogrena. Govor je upravo isto
tako linearan kao i pismo u stvari, Mnearniji je.
Napokon, samo se jedan po jedan zvuk moe emitova-
ti, to ima za posledicu da usmeni izriaj moe da se
ispusti jedino u vidu dugake vrpce. To shkov!ito i
(po Makluana) vrlo tetno razotkriva injenica to
je ljudski govor moguno reprodukovati na uskoj pant-
ljici magnetizovane trake; treba M vea lineamost?
Praviinosti radi, tvrenje da je govor jednovre-
men jeste tano u jednom smislu. I to u ovom. Da
bi razumeo znaenje neke reenice, slualac treba da u
pamenju bar privremeno zadri sve upravo izgovore-
ne rei kako bi zatim svaka nova re mogla da zauzme
svoje mesto u kontekstu koji je osmiljava. Kada bi
se zvuoi brisaM uporedo s tokom govora, uli bismo sa-
mo jednu po jednu re, pa se znaenje ne hi akumuli-
ralo. U tom smdelu se jedan govor mora shvatiti u
njegovoj jednovremenoj celosti, inae bi on kao govor
zakazao u svojoj funkciji. A dsto vai za pisane reeni-
ce. Kada bismo samo itali jednu po jednu re i brisa-
M tragove svega to je prethodno napisano, pisani izlo-
ak uao bi nam u svest u nepovezanim fragmentima i
nikad ne bi akumulirao pridatu mu impMkaciju.
U onoj meri u kojoj se jednovremenost govora
i pisma uopte razlikuju, zakret je donekle u korist
pisma. Eksperiimenti s itanjem pokazali su da oko ne
napreduje du napisanog reda ravnomerno se pomera-
jui s mesta na mesto; a ne kree se napred u sit-
nim jednakim trzajdma. Nego izgleda da (s)hvata veMke
nepravilne komade teksta, komade ije su mee vie
odreene razliitim koliinama znaenja sadranim u
216 Dionatan Miler
njima negoli ikakvim vidljivim prekidima u obrisima
samog izloka.
I ne samo to. italac obino prelee oima preko
cele stranfice, unazad od sredine take itanja da bi se
podsetio ta je prethodilo, unapred u naporu da
potvrdi preuranjena nagaanja o znaenju upola pro-
itanih reenica. Kada sva ta dejstva saberemo, stra-
nica se pred itaoevima oima sastavlja ne kao line-
arna vrpca vidljiivih simbola ve kao panorama instan-
tanees koji se uzajamno preklapaju.
b. Makluan tvrdi da pismo (i a fortiori tisak) utie na
itaoca kao likovno optilo, prekomerno mu rabei
oko na raun uha. Ovo tvrenje poiva na hotiminom
brkanju vidljiivosti i itljivosti. Jer vidljivost pisma sa-
mo je nuan uslov nae mogunostii da ga itamo. Do-
voljne uslove za itljivost daje injenica to se pojedi-
nani simboli koji ga sainjavaju mogu jasno razliko-
vatd jedan od drugog a taj uslOv, uzgred reeno, za-
dovoljava i Brajeva azbuka. Za itanje je, u stvari, ka-
rakteristiino to da smo nunostd korienja vlastitih
ooiju sve manje svesni to mo mu viniji. Pisanu stra-
riieu vlidimo jediino kada je na toj strani tekst ili
kada zbog aljkavog rukopisa teko razlikujemo poje-
inana slova. Izveban talac, suoen s razgovetno na-
pisanom stramcom na maternjem jeziku, prima zna-
oenje ne videi izloak koji ga otelotvoruje. U stva-
ri, to spada u definicliju aitanja,
Na ovaj prigovor Makluan bi verovatno izneo pro-
tivtvrdnju u smlislu da je, sroujui se s pisanim sim-
bolima toliko da oni praktiki nestaju, oko u isti mah
postalo prekomerno aktivno; i da je, ak i ako izve-
ban italac vie ne vidi tekst koji ita, njegov senzo-
rijum ipak u tpm procesu nepovratno zakrenut u ko-
Jezik, pismenost i optila 217
rist vdda. Meutim, nita ne pokazuje da opismenja-
vanjem deca stiu veu likovnu izvebanost.
Makluan uzgred tvrdi da rukopis, iako su mu mno-
ge vane odlike zajednike s tiskom, pri svem tom ne
dospeva dalje do na pola puta od zasenljive vidljivo-
sti sloga. Po njemu, u pisanju rukom ouvan je spaso-
nosni ostatak prvobitne auditivnosti i taktilnosti go-
vora. Na mig kojii mu daje delo Henrija ejtora, on in-
sistira da je srednjovekovni italac mrmljao tekst i da
je itanje u sebi postalo moda tek kada je vea itlji-
vost tiska odstranila potrebu za mrmljanjem.
I ovaj argument sadrii nekoMko slabih taaka. Pre
svega, nikakvi saglasnd podaci ne pokazuju da je ita-
nje naglas iskljuivo bilo vezano za rukopis prigod-
ne anegdote, o tome koje se esto navode, nisu dovolj-
ne kao osnova za jednu teoriju. Pa ak i da je bilo,
malo ta ukazuje da je uevnjak mrmljanjem podari-
vao likovnom tekstu tople tonove govornog jezika. A
to se tlie takozvane taktilnosti rukopisa, to, uostalom,
gotovo i nije nita drugo do govorna figura, a ono ma
lo sadraja to doista ima zavisi od likovnih odlika
datog pisma:
c. ak i kada bi bilo tano da je tisak prekomerno
razvio ulo viida, bilo bi pogreno zakljuiti da subjekt
time postaje rtva trodimenzionalnih tumaenja prosto-
ra. Vid ne daje nikakve priroene mu trodimenzional-
ne putokaze. Mrenjana informacija dobija prostor-
nii smisao samo posredstvom kolateralnog doivlja-
vanja preko ostalih ula; a ak li tada taj smisao se
jed'ino stie kao teko zadobijen saznajni konstrukt i-
je konstitutivne odlike obuhvataju jedan niz pravila.
Povinujuoi se tim pravilima, subjekt ui da prostor-
nli smisao primenjuje na takve putokaze kao to su
218 Donatan Miler
konvergentne linije vida, graddjentd teksture, obrisi ko-
ji se preklapaju, itd. Ti putokai ne znae nita po se-
bi, nego ekaju da ih neka saznajna jednaina sve pove-
e na propisani nain.
to se tie ideje da je centralna perspektdva nas-
tala kao lishod tiska, reklo bi se da prilino iznenau-
je to to je Mazaovo delo anticipiralo Gutenbergovo.
Tano je, naravno, da je crtanje u perspektdvi poelo
da preOvladava tek posle esnaetog veka, ali nlta ne
pokazuje da je do toga'doveo razvoj tiska. U vezi s
takvdm pronalascima stvar i jeste u tome to oni ima-
ju vlastiti prdroeni im zamah. im se pojave, oni te-
e da monopoldzuju pikturalnu uobrazdlju i na kraju
postaju njen preovlaujui oblik.
Isti princip vai za otkrie uljanog slikarstva. Ka-
da je Van Ajk pronaao da mu tanki premazi ulja do-
putaju da povrinske detalje prikae s besprimernom
tanou, on je time otvorio nove horizonte piktural-
ne mogunosti, koje su drugi slikari pohitald da isko-
riste ne, kako bi to Makluan hteo, usled nekog nejas-
nog podsticaja dobijenog od tiska, ve zbog implicitne
stvaralake uzbudljdvosti same te stvari. Ako uopte
ima smdsla pitati se zato su takve pojave zadobile pre-
tean uticaj, pitanje treba da poprimi vid ispitivanja
zato su se tisak, perspektiva i uljano slkarstvo listom
javili u istom veku. Malo je dstoriara umetnosti koji
bi bili pripravni da na to dadu definMvan odgovor.
Opte je poznato, u stvari, da se promene estetskog
stila teko objanjavaju, a nikakva korist ne moe se
izvui dz uproavanja problema pripisivanjem tdh po-
java jedinstvenim dogaajima u istorijd tehnologije.
d. Dolazdmo sada do Makluanovog tvrenja da je oso-
beni idiom atomskog determiinizma bio nerazmrsivo
Jezik, pismenost i optila 219
povezan sa segmentizovanom Mnearnou alfabetskog
pisma. Da bi ovu tvrdnju potkrepio, Makluan naglaa-
va Mroko prihvaenu injenicu da Kinezi, koji su pisa-
li u djdeogramdma, nldsu nali mesta za atomske entitete
i da su organizovald svoju karakterdstdnu sldku o sve-
tu u skladu s princdpima koji su veoma slini s onima
moderne teorije polja. Taj opis kineske nauke potvr-
uje jedan priznati strunjak.
U izvodu, dakle, moemo rei da je kineski fi-
ziki umverzum u antdcd d srednjem veku predstavljao sa-
vreno povezanu celinu. Zgusnuta u opipljivu materiju 'i
nije bila estiasta nli u kojem vanom smislu, ve se po-
jedinani predmeti stupali u akcije i reakoije sa svdm
drugiim predmetima u svetu. Takvi uzajamni uticaji
mogli su da budu delotvorni na veoma velikim raz-
daljdnama, a prostirali su se u talasima ili treptajima,
zavisno, u krajnjoj liniji, od ritmikog smenjivanja, na
svim razdnama, dveju osnovnih sila jina d janga. Na
taj nadn, pojeddnani predmeti dmaM su svakd svoj prd-
roeni rftam. Svd td ritmovi behu integrisani poput zvu-
kova pojedinanih instrumenata u orkestru, aM spon-
tano, u opti obrazac harmonije sveta (Dozef Nidem,
Nauka i civilizacija u Kini, sveska 4, odeljak I, str. 8
i 9).
Meutim, iako priznaje dnjendcu da se na alfabet-
sko pdsmo nadlazi u svdm onim kulturama koje su ile
naruku atomskoj uzronosti, Nidem nije rad da pret-
postavi da je posredi ta drugo do koincidencija.
Elem, upadljiiva je, a moda i znaajna injendca
da su jezioi svih onih civilizacdja koje su razradile
atomske teorije bdli alfabetski. Ba kao to se maltene
bezgranino raznovrsne rei mogu obrazovati razlii-
tim kombinacijama srazmerno malog broja slova u
220 Dionatan Mller
kakvom alfabetu, tako je sasvim prirodna bila i ideja
da se velik broj tela razliitih svojstava moe samdti
razliitim povezivanjem veoma malog broja sastavnih
elementarnih estica . . . S druge strane, kineski znak je
organska celina, getalt, a um naviknut na ideografski
jezik moe biti da bi teko bio toliko otvoren za ide-
ju o atomskom ustrojstvu materije. Pa ipak, ovaj ar-
gument je oslabljen cinjenicom to su 214 radikala, na
koje su kjineski leksdkografi konano sveli ono to su
smatrali osnovnim elementima znakova, predstavljali
u sutini atome, a njihovim kombiinacijama obrazovao
se nedzmeran broj rei ('molekula'). tavie, od vrlo
davnih vremena shvatalo se da kombinacije sastavni-
ca petolanih grupa simbolike korelacije proizvode
sve prirodne p o j a v e . . . Iako je koreladija izmeu alfa-
betdzma i atomizma u izvesnoj meri plauzibilna, ovaj
argument se ne moe preterano naglaavati (sveska
4, odeljak I, str. 13 i 14).
U onoj meri u kojoj je pripravan da se usudi na
nagaanje u pogledu sila ije je dejstvo dovelo do tak-
vih razhka u sldci o svetu, Nidem, nasuprot Makluanu,
daje prednost tumaenju koje je donekle vie socio-
loko.
Povlaei ovo oito poreenje izmeu taoistdkog da objasnd znatnu istrajnost nelogike misli u mOder-
organicizma i demokritovsko-epikurovskog atomizma,
moemo li smatrati pukom koincidencijom to to je
prvii ponikao u jednom visokoorganizovanom drutvu
gde je preovlaivao ouvanjem diktarani birokratizam,
dok je drugi ponikao u svetu gradova drava i indivi-
dualnih trgovaca pustolova? Po mome miljenju, ne
moemo, ali bavljenje tim dubokim kontrastiima izme-
u evropskog i kineskog drutva moramo odgoditi za
drugi deo ove knjdge (sveska 2, str./338).
Jezik, pismenost i opdla 221
Unekoliko menjajui kurs, Makluan iznosi i ideju
da se tehnike formalne logike rtikad ne bi mogle javiti
bez otkria alfabetskog pisma. U tome ima podrku
novijdh autoriteta o dejstvima alfabetske pismenosti.
U svom radu o Posledicama pismenosti, obavljenom
1968, Dek Gudd i Ijan Vot su pisald:
One vrste analdze koje su obuhvaene silogizmom,
kao i ostalim formama logike procedure, ocito zavise
od pisma, u stvari od jedne forme pisma koja je do-
voljno jednostavna i tena da omogui iroko i uobi-
ajeno pribegavanje kako zapisivaju verbalnih iskaza,
tako i, potom, njihovom seciranju. Verovatno da se je-
dino analitikim procesom koji samo pismo povlai
za sobom, pismenim formalizovanjem zvukova d sin-
takse, bmoguuje uobiajeno izdvajanje pojedinanih
kulturnih elemenata u formalno odelite jeddnice, ele-
menata ija je nedeljdva celovitost neophodna osnpva
za 'mistiko uee' koje Levi-Brdl smatra karakteristi-
nim za miljenje bespismemh naroda (Pismenost u
tradicionalnim drutvima, str. 68).
Pa ipak, kao to sami Gudi u nastavku kae, ni
Levj-Brdl ni ijedan drugi zastupnik radikalne dihoto-
mdje na primitivnu 'i civdlizovanu misao niije bio kadar
nim pismenim drutvima. Ako se, kao to iznosi Mak-
luan, doivljajem tiska svladava mo metaforike m'is-
li, izgleda prilino udno to je Njutn koji je, po
Makluanovom objanjenju, glavna rtva (i vinovnik)
gutenbergovske tiranije utroio bar polovinu svog
intelektualnog napora na graenje jednog magijskog
sistema koji se i dan-danas pokazuje kao ozbiljna
smetnja za istoriare rade da njegovog tvorca prisvc-
je za istu naunu tradiciju. Pre bi se reklo da je td-
222 Donatan Miler
sak, kao optilo, dao Njutnovom geniju prostora za
manevrfeanje u oba idioma.
dnjenica je da sile to deluju pri odreivanju ko-
j'im e se oblicima ljudske mdsli datd prednost jesu
daleko brojnije i nejasnije no to bi to Makluan do-
pustio. Nema sumnje da su pojedinana optila izvri-
la svoja karakteristina dejstva, ali pri priznavanju tih
uticaja nije potrebno da se oni naglaavaju na raun
iskljuivanja svega ostalog osobito ne s obzirom na
jednu epistemoloku teoriju sasvim nezasnovanu u audio-taktilno, koje gledaocu vraa deo haptikog bo-
neuropsiholokoj stvarnosti.
U smdslu saetka draa mi je skromnija teza koju
je iznela Ketlin Gof, takoe saradnik u Gudijevoj knji-
zi:
Pismenost je, kako igleda, iznad svega omoguu-
jui oinilac, koji doputa organizaciju velikih razme-
ra, kritiko nagomilavanje, uskladitavanje i povraaj
znanja, slstematsku upotrebu logike, bavljenje nau-
kom i razvijanje umetnostd. Da M e do tdh pojava do-
i, odnosno koliko e one biti naglaene, zavisi, izgle-
da, manje od samog znanja pisma negoli od ukupnog
razvoja tehnologije datog drutva i njegove strukture,
a moda !i od prirode njegovih odnosa s drugim drut-
vima. Ako do njih doe, meutim, ini se da se malo
moe sumnjati u tvrenje Gudija i Vota da e upotre-
ba pisma kao pretenog sredstva optenja nametnuti
njihovom nastajanju neke iroke forme, za koje silo-
gistiko rasuivanje i linearne kodifikacije stvarnosti
mogu da budu primeri. Delimdeno istiskiivanje pisma
novim sredstvima optenja bez sumnje e istioati sve
vie i vde specifinih dmplikacija pdsmenosti (str. 84).
A to nas, u zakljuku, dovodi do televizije, ija
bi ispravna analiza mogla, kako implioira Ketlin Gof, da
Jezik, pismenost i optila 223
dejstvima pismenosti podari otru i informativnu re-
ljefnost. Na alost, Makluanu ne polazi za rukom da
iole disciplinovano iskoristi tu priliku: njegove opise
televdzije kvare iste one nastranosti kojima su zarae-
ne njegove spekuiacije o tipogsafiji.
Pre svega, on iznosii neosnovano tvrenje o bitnim
svojstvima tog optila, u smislu da ona unekohko po-
niitavaju tetu koju nanose strukturalne osobenosti
tiska. Po njemu, TV u stvari i nije likovno optilo ve
gatstva povezanog s rukopisom. Kako on dospeva do
tih bizarnih zakljuaka?
Sluni vid je sasvim jasan. Sliku prati zvuk. Ne
sporim. No kako stojii stvar s tom taktilnou?
Televizdjska slika nije zaseban snimak. Ni u ko-
jem smislu nije fotografija, ve predstavlja jedan ne-
prestano nastajui obris stvari naznaen prstom ocrta-
em siike. Plastini obris koji iz toga proishodi javlja
se posredstvom svetlosti kroz, a ne posredstvom svet-
losti na, te tako obrazovana s l k a poseduje vajarsko i
ikonino svojstvo, a ne svojstvo slike u pravom smis-
lu (Poznavanje optila, str. 379).
I lopet je to sMkovit primer za metaforu nedopu-
teno d opsenarski pretvorenu u konkretnu stvarnost.
Jer iako TV-sliku odista sastavlja elektronski snop ta-
ko to je brzo ocrtava, izmeu tog mehanizma d pona-
anja prsta pri praenju kakvog taktilnog obrisa po-
stoji tek metaforika slinost. Jer taj proces se odi-
grava tako brzo da posmatra ne bi ni mogao biti
svestan da se zbio. ak i kada bi ocrtavanje bilo do-
voljno sporo da ga posmatra opazi, sami taj doiv-
ljaj bi ipak bio likovan. to se tie razlike izmeu
svetlosti na i svetlosti kroz, ne razumem ta Mak-
luan hoe da kae. Izvor spona koji nosi informaciju
224 Donatan Miler
nema nikakve veze sa slikom kako je vidi gledalac.
Film projektovan s mesta iza platna dzgleda upravo is-
to kao film projektovan s mesta ispred platna. TV je
naprosto jo jedna forma zadnje projekcije, a ta i-
njeriica nita ne menja kakvou gledaoevog doivljaja.
Naredno Makluanovo tvrenje jo je besmislenije
od prvog. TV-sIika, veld on, oskudno je odreena. U po-
reenju sa slikama na filmskom platnu, slike na televi-
ziiji uvek izgledaju zamagljene i pomuene. To niko ne
bi mogao porei. No daleko od toga da takvu sliku
smatra nedostatkom, Makluan je shvata kao sutinsku
psiholoku prednost TV. Poto je to slika niske infor-
macije, ona je srazmerno hladna i trai gledaoevo
aktivno izvoenje zakljuaka da bi se njeno puno zna-
enje pravilno shvatilo. A time to mu je dntelektual-
na aktivnost tako zavrbovana, gledalac je, po Maklua-
novom objanjenju, duboko ukljuen u sliku ijoj gra-
dnjd pomae. Poput srednjovekovnog uevnjaka, koji
je cedio znaenje iz svog neeitkog rukopisa itajui ga
naglas, moderni gledalac cedi znaenje iz pomuenih
slika na svom ekranu, ime im podaruje osobenu i-
votnost.
To je apsurdna ideja i zasluuje da se smesta po-
kopa. Tdp psiholoke transakcije koja se odigrava pri
popunjavanju informaciornih praznina u oskudnoj
slici nema nikakve veze s oseanjem svesne ukljue-
nosti. Ta slika se dovrava u skladu s isto automat-
skim pravilima likovnog izvoenja zakljuaka; i ako
ova aktivnost uopte dospeva do svesti, ne dospeva u
formd sudelnog zadovoljstva ve u svojstvu potprane
iscrpenosti, koja zbilja potkopava panju. U stvari,
kakvoa slike i stepen svesne psiholoke ukljuenosti
stoje u obrnutom odnou. to je slika oskudnija, to
se gledalac vie otuuje od nje. On poinje da podea-
Jezik, pismenost i optila 225
va ureaje za osvetljenje slike, pa najzad s gnuanjem
menja stanice.
Makluan je, po mom miljenju, upravo pobrkao
niskoiinformacionu sadrinu TV s vetim uproava-
njem svojstvenim skicama i kartonima. Plan kakvog
crtea briljivo je koncipiran na osnovu saglasnosti
da e izvesne kljune linije oznaavati sve one kOje su
izostavljene. Tako Obrazovana slika je stratekd upro-
ena da bi postigla izvesno pikturalno dejstvo. Nasup-
rot tome, TV-slika je nasumce nedovrena, pa gleda-
lac nema nijedan formalan putokaz za psiholoko su-
delovanje.
Isto vai za konvencije u slikarstvu. Kada je Koro
zamrljao lie svog drvea, uinio je to da bi predsta-
lako kretanje tog lia. Zamrljavanje na TV ne
predstavlja nita, nego je uzgredna nezgoda ispreena
izmeu gledaoca i slike koju on treba da primi. U ve-
zi s TV je zapaanja vredna injenica to tako velika
publdka tolerie njenu nepodesnost. Da bi se to razjas
nilo, mora se pnibei drutvenim objanjenjima a ne
sumnjivim derivatima iz getalt-psihologije. Ljudi to-
leriu oskudnu TV-sliku ne zato to im popunjavanje
njeniih praznina priinjava naroito zadovoljstvo, ve
zato to je ona srazmerno jevtina, izvanredno zgodna,
i zato to njene poruke ispunjavaju neke davnanje
potrebe (a pojedinane komercijalne kompanije, uz-
gred budi reeno, daju sve od sebe da te potrebe is-
koriste i oblikuju na sopstveno dobro).
Izuziimajuai ta sumnjiva tumaenja kakvoe sa-
mog ovog optila, Makluan nam s pravom svraa pa-
nju na dejstva prisutnosti TV u svakom domu. Ba
kao to su telegraf i drum uzajamno pribliili ljude
irom sveta sa svim onim raznovrsnim i dvosmisle-
nim dejstvima koja takva blizina proizvodi tako i
226 D7.0na.tan Miler
TV upoznaje pripadndke jedne nacije s pripadnicima
druge, uspostavljajui na taj nain izvesnu meru za-
jednikog iskustva.
Kao i obino, meutim, Makluan preuveliava i is-
krivljuje pojedinosti tog nestalnog zajednitva. Po nje-
mu, elektronska mrea je preuplemen'ila modernog o-
veka, nadvladala fisiparan uticaj tiska i vratila ljudsku
rasu na njeno zakonito mesto u svetskom selu. Uz-
budljiva parola, a da li i jo neto?
Ne bogzna ta. Takozvana zajedndca stvorena tele-
vizijom ima vrlo malo druge sem metaforike srodno-
sti s kakvim selom, ije osobito obeleje definie zna-
ajno bliska saradnja ljudi koji obrazuju njegovo traj-
no jezgro. Istinska seoska zajednica postoji samo po-
sredstvom mesnih ustanova, koje otelotvoruju interese
zajedniike njenim lanovima. Te ustanove manje-vi-
e uspeno iskljuuju sudelovanje nelanova, koji ne-
posredno ne doprinose njihovom odravanju.
Tano je, naravno, da nam TV doputa da delimo
iskustva ortih koji ive na velikoj udaljenosti od nas.
Ali stvar i jeste u tome to su takva podeljena isku-
stva u sutini Uivljajna i malo ta im je, ili im nije
nita, zajedniko s iskustvima koja definiu karakte-
ristini kolektivizam seoskog ivota. Na primer, kada
su se amerliki gledaooi ukljuoili u TV-sllike vijet-
namskog rata naroito u d'irektne prenose za-
brinutost i zanimanje izraavalli su uglavnom za polo-
aj naih momaka tamo napolju. Naime, TV je ilu-
strovala sudbinu amerikih seljana. Ukoliko je pro-
budila zabmnutost u Vijetnamaca, to je bilo ne
zato to su ih gledaoci prepoznavali kao suseljane, he-
gO zato to su ih priznavali za ljudske due, kojima
se duguju izvesne uoptene obaveze.
Jezik, pismenost i optila 227
Za poviku koju su takve emisije izazvale karakte-
ristino je, u stvari, da je pozivanje na opti princip
iriilb biitan deo njene retorike. Nije da je to ravo,
ali vano je razMkovati takve apstraktne principe od
konkretnih skrupula pod ijom je kontrolom meusob-
no ponaanje plemenskih seljana. Jer bitna crta ple-
menske ili seoske moralnosti sastoji se u tome da se
ova ne ostvaruje s obzirom na opte principe ili bar
ne s obzirom na principe koji se mogU jasno izraziti
nezavisno od konteksta na koje se neposredno odnose.
Moralni imperativi kojii uobliuju kolektivno voenje
seoskog ivota neodvojivi su od neposrednih okolnosti
koje se nalaze pod njihovom kontrolom. Oni su usa-
eni u drutveni kontekst koji ih osmiljuje, i vrlo je
neizvesno da M bi ljudi koji se ponaaju u skladu s
njiiima ikad razaznali da oni postoje kao nezavisna sku-
pina moralnih propisa.
tavie, principi s obzirom na koje su ameriki
liberali kako zasnovali, tako i opravdali svoju zabrinu-
tost bili su proizvod upravo tradiija pismenosti u ko-
je Makluan nema poverenja. Bez nekog takvog tam-
panog spiska priznatih ljudskih prava nije verovatno
da bi TV-doivljaj dalekih grozota pobudio bilo ta
drugo sem vuajerskog zanimanja. Drugim reima, sva
seoska uvstva to ih stvara TV gotovo u potpuno-
sti parazitiraju na raun tampanih argumenata koji
su tim pravima i dali prvenstvo.
Makluan je, takoe, potcenio razorne crte TV, a
prevddeo one koje stvarno podrivaju oseanje svetske
zajednice.
Najpre, dokumentarmh i aktualnostima posveehih
emisiija danas je toliko da je uveanje ovekove poro-
dice, u onoj merd u kojoj ga je TV postigla, prevazi-
lo stupanj na kojem se moe izraziti istinsko uvstvo
228 Dionatan Miler
za sve lanove te porodice. Ogranden je, napokon, broj
moralnih obaveza za ije se ispunjavanje ma koji po-
jedinac. moe lino smatratii kadrim. Budui danas
suoen sa slikom tolikih ljudskih nedaa, posmatra je
zbunjen, osujeen, da bi najzad, u samoodbrani, po-
stao izolaciondst. On se gotovo hotimino oslobaa za-
brinutosti koju te emislje, reklo bi se, inae iziskuju.
To oseanje otuenosti pojaavaju neke ulne crte
ovog optila. Nasuprot onome to Makluan tvrdi, TV
je upadljivo likovna, i slike koje ona prikazuje su u-
dnovato odvojene od sviih ostalih ula. Gledalac sedi i
sve ih posmatra u jednolinoj udobnosti vlastitog do-
ma, lien mogunosti da oseti bol, jaru i vonj onog to
se stvarno zbiva. ak je i zvuk vetaki. (Makluan
prelazi preko injeniee da maltene sve emisije vesti
prati glas neviidljivog komentatora, a ne prirodna bu-
ka samog prizora.) Sva ta dejstva slue da udalje gle-
daoca od prizora koje posmatra, te konamo on poi-
nje da nesvesno veruje da se dogaaji koji se deavaju
na TV zbivaju na nekoj neverovatno dalekoj pozornici
ljudske delatnosti.
Ovo otuujue dejstvo uveliava injenica to TV- veMkom pojavom. Otada se, iznad sveta biljaka i i-
-ekran svodi sve slike na istu likovnu kakvou. Divlja-
tvo i zabava se smenjuju na istom pravougaondku is-
pupenog stakla. Komedija i politika slivaju se u jednu
neprekidnu emisionu pantljiku. Teko je shvatiti ka-
ko obian seoski ivot moe da opstane u takvim
uslovima, a kamoli ivot svetskog sela.
Makluan je manje-vie prevideo te okolnosti,
budui da mu panju odvlai ideja da je moderna
elektronika pospoljanjila ovekov ivani sdstem. Po
njemu, prostrana mrea elektrinih sredstava veze
koja danas spaja udaljene krajeve Zemlje stvorila je
kolektivan vasionski analogon mozga pojedinca. Ume-
Jezik, pisnlenost i optila 229
sto da umuju u osami koju su neko stvorili za sebe
pod uticajem tiska, ljudi danas mogu da misle sku-
pa posredstvom tolerantnog optila to im ga daje
sintetiki ivani sistem kojd opasuje zemaljsku ku-
glu. To je, dabome, uzbudljiva i slikovita metafora,
koja svakako doprinosi naglaavanju lakoe s kojom
udaljerti ljudi mogu da dou u nekakav uzajamni
dodir. Uzeta suvie doslovno, ona zamagljuje sve one
uslove koji odreuju prekide u ljudskoj saradnji.
Makluanova predstava o svetskom ivanom si-
stemu i gotovo istovetna ideja o noosferi, koju je
formulisao Tejar de arden, poseduju neobinu pesni-
ku srodhO'St. Tako u Fenomenu oveka Tejar veli: Ti-
me to smo u istoriji evolucije poznaM i izdvojiili novu
eru noogeneze, moramo zbog toga da u velianstvenom
skupu telurskih Mstia razlikujemo oslonac koji je
srazmeran operaciji, t j . jo jednu opnu irenja va-
trenog kruga oko iskre prvih misaoruih svesti. Taka
usiijavanja se proirila! Vatra se sve vie i vie iri,
da konano zaarenost pokrije itavu planetu. SamO
jednO tumaenje i jedno ime su u srazmeri sa tom
votinja, poto je prokMjalo krajem teroijara, dri
zaista novo stablo isto toMko ekstenzivno, ali kohe-
rentnije negb sva prethodna stabla stablo koje mi-
sli izvan i dzriad biosfere, noosfera*.
Pored drutvene stvarnosti koju Tejarova noosfera
i Makluanov svetski ivani s'istem ne ba sasvim ja-
sno otelotvoruju, vario je shvatiti naglaen element is-
purijenja elje koji se njima izraava. Obojica su, ka-
ko sam ve ukazao, katoMoi, i kao takvi daju ogromno
* Pjer Tejar de arden, Fenomen oveka (prevod Jo-
vanka empriki), Bigz, Beograd, 1979, str. 142. Prim.
prev.
230 Dionatan Miler
i razumljivo prvenstvo sutastvenom duhovnom jedin-
stvu ovekovom. Reklo bi se, prema osnovnim princi-
cipima bar, da svaka ustanova, pnirodna ili vetaka,
koja daje svetovnoj m'isli izraz svetskih razmera pred-
stavlja povoljnost u okviru koje valja uspostaviiti i je-
dnodunost pobonosti.
Katolici, koji su se nekada uzdavali u rimsku cr-
kvu kao ustanovu koja moe da ostvari takva strem-
ljenja, behu oito razoarand dogaajima nakon refor-
maoije. No dok su se ljudi poput estertona povukli,
nalazei sumnj'ive utehe u nostalgijd, Makluan je bio
mnogo odvaniji i poveo krstaki rat u prilog izgu-
bljene jednodunosti, traei pomagala za njeno vaspo-
stavljanje upravo u kulturi koja j u je uzurpirala. Taj
paradoksialni poduhvat oslanja se na optimistikom
utvrdvanju nefeih neoekivano nadobudnih odlika u
strukturi jednog inae kvarnog reima. Drugkn rei-
ma, iako aleoi zbog svetovnog mdivdualizma, koji je
navodno karakteristian za drutva zasnovana na tis-
ku, Makluan je tvrdio da je razaznao neke tehnike te-
koviine kao to su TV i radio - koje mogu, ako se
pametno iskoriste, da umnogome doprinesu preusme-
ravanju profanih tenji drutva koje je pronalo takve
naprave.
avo pobeen sopstvenom domiljatou! Zapazite da, kako sami Makluan iznosi, konvenoionalna intelek-
aikliku pravdu koju donosi jedan takav proces. Ne
moe biti sluajno to je Makluan, preko Dojsa, ta-
ko blagonaklono naglasio delo ambatista Vika, istori-
ara koji je takoe rado zamiljao da ljudska sudbina
prolazi kroz krugove regenerativnog ponavljanja. Neke
kritike uperene protiv Vika odnose se s osobitom va-
ljanou i na Makluana.
Viiko se, pisao je Benedeto Kroe nalazio u
stanju slinom p'ijanstvu; brkajui kategorije s inje-
Jezik, pismenost i optila 231
nicama, smatrao je da je a priori apsolutno izvesno
ta e injenice rei; mesto da ih pusti da same go-
vore, on im je svoje rei sta\djao u usta. Njegova uo-
biajena iluziija sastojala se u tome to mu je izgleda-
lo da vddii-.veze i tamo gde ih stvarno nije bilo. Zbog
toga je svakii hipotetian spoj pretvarao u izvesnost
i itao, u drugih pisaca, umesto njihovih stvarnih re-
i, stvari koje.oni nikada nisu napisali, ali koje je on
nesvesno izgovarao u sebi i projektovao u tue spise.
Tanost je za njega predstavljala nemogunost, i u
svom mentalnom uzbuenju i zanosu gotovo ju je
prezirao; kakvu tetu moe deset, dvadeset, stotinu
greaka naneti onome to je u sutini istinito? Ta-
nost, 'briljdvost', kako on kae, 'mora da se izgubi u
svakom iole obdmnom obrazloenju, jer je sitna, pa
otuda ii sporohodna vrlina'. Ishitrene etimologije, smela
i neosnovana m'itoloka tumaenja, izmene imena i
datuma, preuveliane injenice, netani navodi sreu
se na svakoj njegovoj stranioi (ambatista Viko,
str. 152).
Stvar je u tome to je, kada se istorija shvati u
tako golemim razmerama, gotovo nemoguno ne zlo-
upotrebiti injenioe i navode kako to 1 Vdko i Makluan
ine. Plima ljudskih dogaaja postaje toliko zamana
tualna etikecija 'izgleda irelevantna i sporedna. Puka
venina te panorame svodd svaki formalni argument na
triariju. Na tako irokoj pozadini ak i injenibi de-
talji gube konkretnu individualnost i poput mrlja
nafte koje se presijavaju na povrini vlanog druma
razvlae se, klize i svetlucaju nejasnim dvosmisle-
nim znaenjem.
Buduoi da je oito taj heraklitovski proticaj osta-
vio utisak na njega, Makluan mu je, poput Vika, pri-
232 Dionatan Miler
lagoddo itavi svoj knjievni stil. Linearno izlaganje je
naputeno zarad, kako to on veli, mozaikog pristu-
pa; a pomou tehnika koje su verne kopije onih dada-
istdekog pokreta on sastavlja kola parola, injenica i
navoda ijdm se vetim naporednirn postavljanjem na-
da da reprodukuje jednovremenu sadanjost istorijske
stvarnosti [..-.] Na alost, taj tok dstorijske svesti ne
prua itaocu nikakvu utvrenu taku pomou koje se sti.
on moe kritiki orijentisati. Pre no to dospe da
to zameri bilo kojoj pojedinanoj injenici ili tvrd-
njii, ona je ve izmenila oblik na povrdni struje ili
prohujala u nedogled. Ko god se na to poali, biva
naprosto otpdsan kao rtva gutenbergovske tiranije.
Piui na taj na'in, Makluan je i lukavo prisvojio
sva kritika merila i zatitio se od same mogunosti
pobijanja. On je, prema njegovim uoenicima, ponovo
defindsao itavu predstavu o istraivanju, zasn'ivajui
pri tom iskljuiva prava na izbor principa shodno
kojima bi se njegova vlastita teza uopte mogla kri-
tiikovati. Daleko od toga da lim ta kritika nepro-
bojnost uliva strahopotovahje, Makluanovi protivnici,
smatraju je karakteristinom manom u itavom nje-
govom poduhvatu. Jer teortije zasluuju panju u upra-
vnoj srazmeri s njihovom sposobnou da dzdre sud
saglasno nezavisnim merilima. Opisna hipoteza koja
moe da opstane jedino diskvalifikacijom ak i reie-
vantnosti valjanih protivtvrdnjd malo je odmakla od
mlita.
Nije da bi Makluan i najmanje obeshrabrio ova-
kav opis njegovog dela, jer on dri da u mitu ta fu-
zija i saimanje procesnih faza postaje neka vrsta ob-
janjenja ili oblika shvatljdvosti. Ta tvrdnja ne ostav-
lja prostora za pravljenje razlike izmeu suparnikih
mitOA^a. SvaM je dobar koliko i svaki drugi. U vezi s
Jezik, pismenost i optila 233
istanskim objanjenjima stvar i jeste u tome da ona
moraju posedovati izvesnu meru priznate krhkosti. Na-
ime, svaki stav kojd se predstavlja kao objanjenje e-
ga mora, da bi stekao potrebna svojstva objanjenja,
ostatd otvoren za oporicanje. Inae je nemoguno
opredeliti se za jednu od dve suparnike tvrdnje, i i-
tava predstava O' razumevanju ustupa mesto udljivo-
Uprkos svim ovim zamerkama, ostaje nam uznemi-
rujue podozrenje da je Makluan neto nanjuio. Ne
u pogledu ma koje njegove veliajne teorije, koje su
veinom suVie uoptene i nerazgovetne da bi bile od
bogzna kakve vrednost a zacelo ne ni zbog ijednog
njegovog posebnog uvida, od kojih mali broj podnosi
paljivo dspitivanje ve zato to je on uspeno sa-
zvao na raspravu o jednom predmetu koji je predugo
zanemarivan. Unato svim razdraujuim parolama,
paradoks'ima d igrama rei, unato svim grubim povre-
dama intelektualne etikecije a moda ak i zbog
svih njih Makluan nas je naterao da se pozabavimo
pojedinanim optilima, preko kojdh stiemo znanje o
svetu. Ve i na osnovu Mehanike neveste on zasluu-
je vano mesto u dstorijd kritike kulture; a uvek e se
pamtiti po ulozi koju je odigrao pri pokretanju maga-
zina Explorations, zahvaljujuoi ijim su stranama mno-
gi kritiari prvi put postali svesni injenica da nikad
dotada nisu pametno upotrebili svoja fizika ula. Op-
tilo moda ba i nije poruka, aU svakako namee ta-
nana ogranienja, koja smo md stalno skloni da pred-
vdd'imo. Zurei u pogled s one strane prozora, postali
smo nesvesni oinjenice da stalno, unato svojoj pro-
vidnosti, daje optike osobenosti raznim prizorima ko-
je rado zamdljamo kao da netremice posmatramo bez
posredovanja bilo ega.
234 Donatan Miler
Jo uvek mogu da se setim silnog uzbuenja s ko-
jim sam prvi put itao Makluana 1960. Nje da se opo-
minjem ijedne opaske koju sada smatram tanom, a
ni, zacelo, ijedne teorije koja je ma i priblino odri-
va. Pa ipak, zbog toga to sam ga itao, prvii put sam
poeo da gledam na tisak kao na stvar po sebi; po-
stao sam svestan osobendh idioma povezanih s upo-
trebom telefona. Poeo sam da gledam na fotografije
ne samo kao na slike okolnog sveta ve i kao na oso-
bene predmete koji za svoj raun postoje, esto uzur-
pirajui stvarnost koju po pretpostavci predstavljaju.
Osobiti idiomi povezani s radiom staM su da mi bodu
oi; i kao ovek koji je potom mnogo vremena RICARD (KORI) KOSTELANEC. Roen 1940. Priredio dve
pokuavajui da smisli i uoblii emisije za TV, zahva-
lan sam zbog naiina na koji me je Makluan uinio sve-
sniirn udnih svojstava samog tog optila. A ipak ne
mogu da rehabdlitujem nijednu stvarnu istinu iz onog
to sam proitao. Moda je Makluan ostvario najveoi
od svih paradoksa stvorio mogunost istine time to
nas je sve zaprepastio golemim sistemom lai. [...]
B E L E K E O PISCIMA
knjige o savremenoj amerikoj knjievnosti i umefnosti,
gde je objavio i svoje radove. Autor zbirke ogleda.
KENET (DJUVA) BERK. Roen 1897. Eilozlof, knjievm" kri-
tiar i teoretiar, pesnik i pripoveda. Objavio niz knjiga,
meu kojima Filozofiju knjievne forme, Gramatiku mo-
tiva, Retoriku motiva, Jezik kao simboliku radnju. Prema
jednoj oceoi, najspomija knjievna M&rost u Amenicii 1920
1970. Neki njegovi knjievnokritikli radovi prevedeni na
srpskohrvatski, a e iziii i prevod Gramatike mo-
tiva.
KENET E(VART) BOLDING. Roen 1910. Profesor ekono-
mije na Miigenskom univerzitetu. Knjlige objavljuje od
1941. lan je Ameiike akademije umetnosti i nauka te
Amerikog filozofskog drutva.
HAROLD ROZENBERG. Roen 1906. Pisac i predava. Na-
pisao nekoliko etudija o umetnosti. lan Meunarodnog
udruenja umetniokih kritiara.
FRANK (DON) KERMOD. Roen 1919. Profesor engleskog
na Manestersikom undverzatetu i knjievmi kritiar.
Ureivao engleski mesenik Enoounter sa Stivnom Spen-
derom d, kasnije, Malvinom D. Laiskim. Napisao nekoHko
studija iz engleske knjievnosti. lan Kraljeviskog dratva
za knjievnost.
236

DORD P(OL) ELIOT. Roen 1918. Romanopisac i profe-

SADRZAJ
sor engleskog na Sirakukom univerzitetu. Priredio amto-
logiju amerike poezije.
BENDAMIN DE MOT. Roen 1924. Profesor engleskog na
Koledu u Amherstu. Napisao nekoliko romana i objavio
zbdrku ogleda.
DVAJT MAKDONALD. Roen 1906. Kritioar i noviinar. Ure-
dnik nekoliko asopisa. Objavio vie knjliga. Priredio an-
tologiju parodija. lanak Amerike akademije umetnosti
i nauka.
TOM VULF (TOMAS KENERLI VULF-MLAI). Roen
1931. Novinar i pisac. Objavfo knjigu ogleda. Nazivaju ga Slobodan orevi: UMETNICKI ALIBI MARALA
pesmikom laureatom pop-kulture. MAKLUANA 7
DONATAN (VULF) MILER. Roen 1934. Pozorini i film- Riard Kostelanec: MARAL MAKLUAN PRVO-
ski reditelj, urednik i reditelj Televizije Bi-Bi-Sija. Pored
monografije o Makluami, objavio jo dve knjige. SVETENIK ELEKTRONSKOG SELA 47
Kenet Berk: OPTILO KAO PORUKA 90
Kenet E. Bolding: OPTILO I PORUKA 106
Harlod Rozenberg: FILOZOFIJA U POP-KLJUTJ 117
Frank Kermod: IZMEU DVE GALAKSIJE 130
Dord P. Eliot: MARAL MAKLUAN DVOSTRU-
KI AGENT _ -_ 140
Bendamin de Mot: KRALJ POP-MISLI 153
Dvajt Makdonald: SIGNALI S TOTEMSKOG STUBA 166
Tom Vulf: NOVI IVOT TAMO NAPOUU 178
Donatan Miler: JEZIK, PISMENOST I O P T I L A . . . 204
BELEKE O PISCIMA _ _ _ _ _ _ _ 235
 MAKLUANOVA GALAKSIJA

Tehniki urednik
Milorad Stojanovi

Korektori
Grupa korektora

Izdava
Izdavaka radna organizacija PROSVETA
OOUR Izavaka delatnost
Beograd, Dobraina 30

tampa
OOUR tamparija PROSVETA
Novi Sad, Stevana Sremca 13

Tira: 3000 primeraka