UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Departman za ekonomiku poljoprivrede
i sociologiju sela
Trg Dositeja Obradovia br. 8
21 000 Novi Sad
tel: 021/485-3397; 458-138

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine
Nemanjina 22-16
11000 Beograd

U okviru izvetaja o realizaciji projekta:

-Prirunik-

INOVATIVNI PROGRAMI UNAPREENJA

ORGANSKE PROIZVODNJE

Novi Sad, 2015.

2
 Prirunik je napisan u saradnji sa

Vladom Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine
Nemanjina 22-16
11000 Beograd

U okviru realizacije projekta:

Inovativno-edukativni programi unapreenja organske proizvodnje u
funkciji ruralnog razvoja
Nosilac projekta:
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

Rukovodilac projekta:
1. Prof. dr Veljko Vukoje, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Tim za realizaciju projekta:

2. MSc Mirela Toma Simin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
3. Dipl. ing. Ugljea Trkulja, PSS Ruma
4. Dipl. ing. Sanda Kljetanovi, PSS Ruma
5. Dr Jovan Krompi, PSS Ruma

Partnerske organizacije:
1. PSS Ruma
2. PSS abac

Ovaj prirunik rezultat je realizacije projekta pod nazivom Inovativno-edukativni

programi unapreenja organske proizvodnje u funkciji ruralnog razvoja kojeg
finansira Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine Vlade Republike
Srbije.

3
4
 SADRAJ

1. Uvod........7
2. Osnovni principi organske proizvodnje..........9
2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo........................................................13
2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tritu............17
3. Iskustva iz organskog voarstva.........21
3.1. Uvod u organsko voarstvo...........21
3.2. Poetni koraci........21
3.3. Proizvodnja voa u skladu sa potrebama i mogunostima........22
3.4. Plantani uzgoj..........23
3.5. Zatita voa u skladu sa organskim principima........29
3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom ........32
4. Model za evidenciju, obraun i analizu trokova i rezultata na
PG ....................33
4.1. Znaaj istraivanja ..33
4.2. Metodologija ...38
4.2.1. Osnovi metodologije za evidenciju na gazdinstvu.....38
4.2.2. Softverska podrka metodologiji ...... 39
4.2.3. Definisanje model gazdinstva i planiranje proizvodnje.....40
4.2.4. Specifinosti obrauna trokova i rezultata u poljoprivredi......43
4.2.4.1. Praenje trokova u poljoprivredi po mestima nastanka....45
4.2.4.2. Znaaj i postupak sastavljanja kalkulacija na PG...........48
4.3. Funkcionisanje evidencije i izrada analitikih kalkulacija...50
4.3.0. Evidencija i kalkulacije u biljnoj proizvodnji ...51
4.3.0.1. Evidencija i obraun trokova....52
4.3.0.2. Evidencija i obraun rezultata....59
4.3.0.3. Utvrivanje cene kotanja proizvoda..... 65
4.3.1. Evidencija i kalkulacije u stoarskoj proizvodnji...67
4.3.2. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda......76

5
 4.3.3. Evidencija i kalkulacije pomonih delatnosti......... 77
4.3.3.1. Traktori.78
4.3.3.2. Kombajni..... 83
4.3.3.4. Sistem za navodnjavanje..84
4.3.3.4. Prikljune maine.86
4.3.4. Evidencija i kalkulacije optih trokova...87
4.4. Dodatni pokazatelji uspeha proizvodnji....90
4.4.1. Dobit i dohodak...91
4.4.2. Ekonominost..93
4.4.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda).......94
4.4.4. Rentabilnost.....94
4.4.5. Senzitivna analiza....95
4.5. Analiza trokova i rezultata pojedinanih proizvodnji.......96
4.5.1. Biljna proizvodnja....97
4.5.1.1. Primer analize za kukuruz ............................................105
4.5.1.2. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji...........100
4.5.1.3. Uporedne analize uspeha voarskih proizvodnji.....105
4.5.2. Stoarska proizvodnja.......108
4.5.2.1. Primer analize za proizvodnju mleka............................109
4.5.2.2. Uporedne analize uspeha stoarskih proizvodnji.112
4.5.3. Analiza ostalih aktivnosti na gazdinstvu.............113
4.5.4. Analize na nivou gazdinstva u celini......114
4.5.4.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini................114
4.5.4.2. Poreenje uspeha izmeu pojedinih proizvodnji................ 119
4.5.4.3. Poreenje uspeha izmeu pojedinih grana......................... 122

6
 1. UVOD

Organski sistem poljoprivredne proizvodnje je privukao veliku panju tokom

protekle dve decenije, jer se ini da nudi reenje za neke od problema koji trenutno
postoje u poljoprivrednom sektoru industrijalizovanih zemalja. Organska
poljoprivreda ima potencijal da obezbedi koristi u smislu zatite ivotne sredine,
konzervaciju neobnovljivih izvora energije, poboljanog kvaliteta hrane, smanjenje
autputa prateih proizvoda i preorjentaciju poljoprivrede ka tritima na kojima
postoji tranja za vrednijim proizvodima. Neke evropske zemlje su prepoznale i
odgovorile na ove potencijalne koristi od organske poljoprivrede, i pruile podrku
farmerima da usvoje ovaj sistem proizvodnje. Pomo se realizuje direktno kroz
finansijske podsticaje ili/i indirektno kroz podrku istraivanjima, savetodavstvu i
trinim inicijativama. Rezultat ovako znaajne i sistematske podrke ogleda se u
ubrzanom razvoju organske poljoprivrede irom Evrope, sa slinim trendom,
moda manje naglaenim, i irom sveta.
Poljoprivreda Srbije je zasnovana na malim gazdinstvima, sa malim i
iscepkanim zemljinim posedima (u proseku 4,5 ha), koja ostvaruju mali prihod i
nedovoljnu efikasnost proizvodnje. Tehnika opremljenost je veoma niska,
nemodernizovana, sa malom specijalizacijom proizvodnje, izrazitom
ekstenzivnou proizvodnje, a pri tom, bez adekvatnog odgovora na potrebe trita.
Takoe, proizvodnja je prvenstveno namenjena za linu potronju lanova
gazdinstva, za direktne proizvoae, a samo mali viak odlazi na trite.
Ruralne oblasti u Srbiji odlikuje razliitost u karakteristikama, od socijalnih,
demografskih, do ekonomskih i svih drugih. Ipak, ono to im je naalost
zajedniko je "umiranje" sela usled velikih migracija iz ruralnih u urbane krajeve, u
potrazi stanovnika za boljim poslom, veim izvorima prihoda i boljim ivotnim
standardom. Usled migracija iz ruralnih u urbane predele, dolazi do takozvanog
"demografskog pranjenja" sela. Sve je ei sluaj da se cela domainstva gase.
Ne samo to iz sela odlazi radno sposobno stanovnitvo i time se smanjuje
raspoloiva radna snaga, ve odlaze mladi strunjaci i obrazovani ljudi, koji bi
svojim znanjem mogli da utiu na privredni razvoj i na poboljanje postojee
situacije. Proces migracije u pojedinim delovima Srbije, kao to je Istona Srbija i
veliki broj optina June Srbije je daleko iznad proseka migracija i u Srbiji i u
Evropi, to se mora uzeti kao veoma ozbiljan problem. Osim toga, problemi
dananje poljoprivrede i sela su i neorganizovanost proizvoaa, nepostojanje
brendiranih proizvoda, visoka nezaposlenost ena u ruralnim sredinama (90%,
izvor: RZS), a nepostojanje organizovanog otkupa proizvoda u nekim sluajevima,
neinformisanost stanovnitva o mogunostima diverzifikacije ekonomskih
aktivnosti u ruralnim sredinama i sl.
Organska proizvodnja predstavlja kompleksan nain proizvodnje koji mora da
potuje stroge zakonske norme i standarde. Upravo u tome se ogleda prednost
organskih proizvoda koji predstavljaju sinonim za zatitu zdravlja i ivota ljudi,
prirode i okoline. Visok prirodni potencijal i povoljni klimatski uslovi, Srbiju
ubrajaju u zemlje u kojima se organska proizvodnja moe uspeno razvijati.
Organski proizvodi Srbije mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i

7
prepoznatljivosti nae zemlje. Ovaj vid proizvodnje omoguava ostvarivanje znaajnog
profita na malim poljoprivrednim gazdinstvima karakteristinim za Srbiju.
Organska proizvodnja se u Srbiji odvija na povrini od oko 7500 ha (prema
podacima Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije). U
strukturi proizvodnje, primarno mesto zauzima ratarska proizvodnja. Organsko
stoarstvo tek poinje da se razvija na teritoriji Republike Srbije.
Osnovna karakteristika organske proizvodnje u Srbiji je da postoje dve osnovne
grupe odnosno tipa organskih proizvoaa. Prvu grupu ine samostalni proizvoai
koji imaju direktno sklopljen ugovor sa nekom od kontrolnih organizacija. Druga
grupa su tzv. kooperanti, ija proizvodnja podlee grupnoj sertifikaciji, koja je
dozvoljena po naim zakonskim propisima1. Ovi proizvoai su u ugovornom
odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju namenjenu
izvoznim tritima, a istovremeno im obezbeuje podrku: inpute, edukaciju,
pokriva trokove sertifikacije i sl., pri emu je nosilac sertifikata kompanija, a ne
sam proizvoa. Vie od 60% proizvoaa (samostalnih) ine gazdinstva sa manje
od 6 ha zemljinih povrina.
Republika Srbija se suoava sa mnogim problemima koji su povezani sa
ruralnim sredinama. Ruralni razvoj je deo ukupnog razvoja drave i on mora biti u
ravnotei sa razvojem industrije, poljoprivrede i sektora usluga.
Organska proizvodnja moe imati znaajnu ulogu u razvoju ruralnih podruja,
jer omoguava ekonomski rast, diverzifikaciju aktivnosti, privlaenje finansijskih
sredstava, a takoe je sastavni deo Strategije za poljoprivredu i ruralni razvoj
(Prioritetno podruje 9. Zatita i unapreenje ivotne sredine i ouvanje prirodnih
resursa). Na ovaj nain, organska poljoprivreda se moe posmatrati kao faktor koji e
pomoi razvoju ruralnih podruja, zajedno sa drugim alternativnim metodama razvoja.
Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska poljoprivreda omoguava
uspean razvoj multifunkcionalne poljoprivrede, koja obuhvata proizvodnju hrane
kao i nepoljoprivrednih proizvoda (npr. suveniri , rukotvorine) i usluga kao to su
obrazovanje, rekreaciju, agro, eko, etno i seoski turizam i dr. Multifunkcionalna
poljoprivreda doprinosi ouvanju zemljita, vode, zdravlja biljaka, ivotinja i ljudi,
biodiverziteta i agrobiodiverziteta, odnosno ouvanju vrednosti ruralne sredine,
domainstva, farme sa lokalnim etnolokim, kulturnim vrednostima i tradicijom.
Generalno, ekoloki i ekonomski znaaj organske poljoprivrede ogleda se u
revitalizaciji ruralnih podruja.
Organska proizvodnja omoguava zapoljavanje mladih i aktivnih ljudi,
ukljuivanje ena u agrobiznis, to moe da dovode do smanjenja stope
nezaposlenosti u Srbiji i da doprinese ekonomskom razvoju ruralnih podruja,
stvarajui dodatu vrednost proizvodu ili usluzi.
Moe se rei da Srbija ima dobar potencijal za razvoj organske proizvodnje, kao
i da postoji znaajana zainteresovanost privatnog sektora za ulaganje u organsku
proizvodnju. Bri razvoj ovog segmenta domae poljoprivrede pozitivno se
odraava na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, poboljava kvalitet ivota i ekonomski
razvoj, uz ouvanje vrednosti ruralne sredine, kulturnih vrednosti i tradicije u regionu.

1
Zakon o organskoj proizvodnji, Slubeni Glasnik Republike Srbije, br 30/10.
8
2. OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE POLJOPRIVREDNE
PROIZVODNJE

Organska poljoprivreda se moe definisati kao pristup u poljoprivredi gde je

cilj: stvaranje integrisane, humane, ekonomski i prirodno odrive poljoprivrede,
koja maksimizira iskoriavanje obnovljivih izvora koji potiu sa farme i
menadment ekolokih i biolokih procesa i interakcija kako bi se obezbedili
prihvatljivi nivoi prinosa i nutritijenata, zatita od bolesti i tetoina i prihvatljiv
povraaj uloenog rada i ostalih resursa.
Tako definisano, odrivost ini sr organske poljoprivrede. Termin odrivost je
korien u irem smislu tako da se odnosi ne samo na odrivost neobnovljivih
izvora (zemljita, energije, minerala), ve se odnosi i na pitanja ekoloke i socijalne
odrivosti. Termin organska je najbolje posmatrati kao koncept koji farmu
posmatra kao organizam u kojem svi sastavni delovi zemljite, mineralne
materije, mikroorganizmi, insekti, biljke, ivotinje i ljudi deluju zajedno kako bi
stvorili jednu koherentnu celinu. U mnogim evropskim zemljama organska
poljoprivreda je prepoznatljiva kao ekoloka poljoprivreda.
Da bi se razumeo koncept organske poljoprivredne proizvodnje, pre svega je
potrebno ukazati na razlike koje postoje izmeu razliitih tipova i oblika
poljoprivredne proizvodnje. Razlike e se najlake uoiti ukoliko se definiu
razliiti tipovi poljoprivredne proizvodnje.
Organska poljoprivredna proizvodnja u prvi plan istie kvalitet i bezbednost.
Ona je deo tzv. odrive poljoprivrede, koja se zakonski regulie i podlee inspekciji
(ovlaene organizacije), odnosno dobijanju sertifikata (kod nas sa nazivom
organski proizvod). Osnovna karakteristika ove proizvodnje je izbegavanje
primene sintetikih mineralnih ubriva, sredstava za zatitu biljaka, regulatora rasta
u stoarstvu i aditiva za stonu hranu. Kvalitet proizvoda podlee kontroli po
standardima Codex Allimentarius za organsku proizvodnju (donet 1999. i revidiran
2001. godine).
Konvencionalna ili moderna, industrijska poljoprivreda je takav oblik
proizvodnje koji se zasniva na sledeim principima: primena savremenih
tehnolokih reenja, koncentracija kapitala i centralizacija zemljita (ukrupnjavanje
poseda), masovna (trina) robna proizvodnja, gajenje useva u monokulturi,
primena visokoprinosnih hibrida i sorti, primena znaajnih koliina herbicida i
ubriva, korienje eksternih energetskih inputa, visoka produktivnost, efikasnost
radne snage, idr. U ovoj poljoprivredi progres se meri stalnim poveavanjem
profita uz smanjenje broja ljudi ukljuenih u proces proizvodnje.
Odriva poljoprivreda (sustainable agriculture) je naziv koji potie od rei
sustinere (sus-ispod, tener-drati) i oznaava odranje ili ouvanje poljoprivrede
tokom dueg vremenskog perioda. Odriva poljoprivreda, kao deo ireg koncepta
odrivog razvoja, definisana je Agendom 21, na konferenciji UN o odrivoj sredini
i razvoju (Rio de eneiro, 1992)2. To je sistem proizvodnje koji objedinjuje

2
Odrivi razvoj je socioekonomski i kulturni razvoj koji je usklaen sa uslovima,
ogranienjima i kapacitetima ivotne sredine (momenat racionalnosti) kojom se ne
9
ekoloke i ekonomske elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tome
uzima u obzir razliitosti poljoprivrede i drutvene zajednice. Vezan je za
upravljanje poljoprivrednim resursima, posebno zemljitem kao (ne)obnovljivim
resursom, koji je nuno sauvati od antropogenih uticaja, ne samo u fizikom, nego
i u kvalitativnom pogledu.
Odriva poljoprivreda je, dakle, nain proizvodnje koji, posmatran u duem
vremenskom periodu, unapreuje kvalitet ivotne sredine i resurse na kojima se
proizvodnja zasniva, zadovoljava ovekove potrebe za hranom, ima ekonomsku
isplativost i unareuje kvalitet ivota farmera i celokupnost drutva. Danas se
smatra da odriva poljoprivreda obuhvata niz naina proizvodnje koji imaju
usklaene odnose poljoprivrede i ekosistema.
Integralna poljoprivredna proizvodnja se odvija na bazi standarda (principa)
koja su propisala udruenja za integralnu proizvodnju. Osnovna namera ovoga
koncepta je redukcija primene opasnih agrohemikalija, posebno pesticida i jaanje
svesti o znaaju ekolokog unapreenja proizvodne tehnologije u celom lancu
proizvodnje, prerade i potronje hrane. Ona podrazumeva integrisanje svih mera:
ekolokih uslova, izbora vrste i sorte, agrotehnikih mera. Ovde se primenjuju
organska i mineralna ubriva uz primenu integralnog sistema zatite biljaka
(mogua je i primena odreenih pesticida). Plodored se postavlja kao osnovni
sistem biljne proizvodnje. Sve to smanjuje rizike kontaminacije hrane i ivotne
sredine, a proizvodi se kvalitetan i bezbedan proizvod za zatitu ivotne sredine.
Ovaj oblik proizvodnje je prelaz ka organskoj i odrivoj proizvodnji hrane.
Permakultura je sistem proizvodnje i ureenja farme i poljoprivrednog
zemljita sa ciljem odrivog razvoja. Nastala je 70-ih godina prolog veka. Bill
Mollison i David Holmogen dali su naziv ovom sistemu proizvodnje stalna
poljoprivreda (Permanent agriculture). Ovaj sistem obuhvata ekoloke principe
proizvodnje hrane i namirnica, ekoloko i ekonomino ureenje poljoprivrednog
gazdinstva i poljoprivrednog zemljita uz stalnu smenu biljnih vrsta u toku godine.
Ona poiva na posmatranju i razumevanju prirode u datim ekolokim uslovima i
njenu primenu u proizvodnji i ivotu.
Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) definie nain rada
i proizvodnju za svaki proizvodni sistem. Kriterijumi dobre poljoprivredne prakse
su sledei: ouvanje plodnosti zemljita, briljivo raspolaganje izvorima vode i
njeno ekonomsko korienje, izbor vrsta i sorti za odreeni plodored i ekoloke
uslove i primenu svih agrotehnikih i zootehnikih mera koje omoguavaju
dobijanje ekonomskog prinosa i kvalitetnog zdravstveno bezbednog proizvoda.
Osnovni princip dobre poljoprivredne prakse je mogunost praenja (tracebility)
procesa proizvodnje, prerade i uvanja, primena dobre higijenske prakse i voenje
evidencije (kao i u organskoj i integralnoj proizvodnji). Sve su to, uz inspekcijsku

naruavaju uslovi opstanka za budue generacije (momentat solidarnosti). Odrivost ima

vie znaenja i aspekta, kao to su socijalna odrivost, ekonomska odrivost, ekoloko
prostorna odrivost, politika odrivost. Koncept odrivog razvoja ustanovljen je jo 1989.
godine i proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom (1990).
10
kontrolu i sistem sertifikacije HACCP, kriterijumi kvaliteta hrane i namirnica
prema Codex Alimentarius.
Bioloka (ekoloka), organska poljoprivreda, su sinonimi jednog istog
sistema proizvodnje. To je sistem koji je zakonski regulisan, a bazira se na
standardima IFOAM (Meunarodne federacije za organsku proizvodnju),
zakonskoj regulativi EU iz 2007. i Codex Alimentarius zajednikoj regulativi
FAO/WTO (Svetska organizacija za poljoprivredu i Svetska zdravstvena
organizacija). Organskom hranom se zove hrana iz organske proizvodnje, i ona je
obeleena. Njenu kontrolu sprovode dravne institucije, dok u integralnoj
proizvodnji kontrolu sprovode udruenja. Ceo postupak organske proizvodnje, od
njive do trpeze je pod inspekcijskom kontrolom, uz odgovarajui sertifikat.
Njenu implementaciju prate, pored zakona, i odgovarajui pravilnici. Re je, dakle,
o sistemu ekolokog upravljanja proizvodnjom hrane kojim se unapreuje
biodiverzitet, kruenje materije u prirodi, bioloka aktivnost zemljita i zatita
ivotne sredine.
Organski proizvod je proizvod proizveden i oznaen u skladu sa posebnim
zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.
Organska proizvodnja predstavlja sistem ekolokog upravljanja
proizvodnjom, preradom, pakovanjem, skladitenjem, prevozom (transportom),
oznaavanjem, marketingom i kontrolom organski proizvedene hrane u skladu sa
vaeim meunarodnim standardima, posebno propisima EU, IFOAM
(Meunarodna federacija za organsku poljoprivredu), kao i Zakona.
Prema Ministarstvu poljioprivrede SAD (USDA) organska poljoprivreda je
ekoloka proizvodnja koja promovie i unapreuje biodiverzitet, bioloke cikluse i
bioloku aktivnost u zemljitu. Bazira se na minimalnoj upotrebi inputa poreklom
izvan farme i zasniva se na agrotehnikim merama koje obnavljaju, odravaju i
unapreuju ekoloku harmoniju.
Sistem organske proizvodnje zabranjuje primenu mineralnih ubriva,
pesticida, regulatora rasta i hormona, aditiva u preradi, PVC ambalaa koje sadre
hlor. Nije dozvoljeno ni korienje genetski modifikovanih organizama.
Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih
i prirodnih mineralnih materija. Materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal,
jaja, matice, podmladak, seme za osemenjavanje ivotinja, isl.) koji se primenjuju u
organskoj proizvodnji, mora biti proizveden metodama organske proizvodnje.
Sistem organske proizvodnje zasniva se na bazinim standardima koji su
formulisani u okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture
Movements), koji je osnovan jo 1972. godine. Ova internacionalna asocijalcija
formulisala je sledee ciljeve (principe):
Proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti. Ovaj cilj proistie iz injenice da
je hrana danas deo preventive, pa i leenja oboljenja savremenog oveka;
Proizvodnja u skladu sa biolokim principima i ciklusima. Ovaj cilj proistie iz
injenice da se u organskoj proizvodnji radi u skladu sa prirodom i
ekosistemom;
Podsticanje biolokih ciklusa u okviru proizvodnog sistema, jer agrobiocenoza
nema sposobnost samoregulacije. Zbog toga se uslovi agrobiotopa moraju da

11
 usklade sa zahtevima agrobiocenoze. Dinamika ravnotea ovih odnosa ini
agroekosistem. Ouvanje stabilnosti agroekosistema i ekosistema, uz
racionalno korienje prirodnih resursa, osnova je na kojoj poiva organska
poljoprivreda;
Dugorono odravanje i poveanje plodnosti zemljita. Ovaj zahtev proistie iz
znaaja zemljita za poljoprivrednu proizvodnju, ali i ugroenosti ovog
sloenog sistema. Agrotehnikim merama (plodoredom i drugim merama)
organska poljoprivreda ostvaruje cilj ouvanje ivog zemljita, kao osnove
poljoprivredne proizvodnje;
Maksimalno korienje obnovljivih izvora energije u okviru proizvodnog
sistema, odnosno korienje sirovina (materijala) koji se recikliraju, ime se
uspostavlja kruenje materije, koje je prekinuto u konvencionalnoj
poljoprivredi;
Uravnoteen odnos biljne i stoarske proizvodnje, ime se postie
samoodrivost;
Domaim ivotinjama moraju se omoguiti uslovi gajenja kojima e se
obezbediti njihova dobrobit i njihovo zdravlje;
Na najmanju meru smanjiti zagaenja koja su posledica poljoprivredne
proizvodnje;
Odravanje genetske raznovrsnosti u poljoprivrednom sistemu i ekosistemu,
ukljuujui zatitu biodiverziteta, to je posebno znaajno za integralni ruralni
razvoj, kao i revitalizaciju i ouvanje poljoprivrednog pejzaa;
Organska proizvodnja je human oblik proizvodnje, ali i nain ivota, to
pretpostavlja potovanje prava graana (proizvoaa) na kvalitetan, sreniji
ivot, na dui period. Odrivi razvoj sa ekonomskim i ekolokim profitom,
daje mogunost za takve uslove ivota.
Veoma su znaajni evropski propisi o hrani.
Evropska zajednica je usvojila tzv. Belu knjigu za bezbednost hrane (opta
iskustva za zatitu zdravlja i potroaa, januar 2000). Osnovni cilj ovog dokumenta
je obezbediti najvii mogui nivo zdravstvene zatite (Evropski propis III-235
zatita potroaa). Osnovni mehanizam regulisanja odnosa u ovoj oblasti je:
regulativa direktiva odluka. Poznate su Evropske direktive za higijenu
namirnica, kao i Regulativa 178/2002 (Zakon o hrani).
Zakon o hrani (Regulativa EC No 178/2002 od 28. januara 2002) izlae: opte
principe, uspostavlja Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA) European Food
Safety Authority) i daje procedure vezane za bezbednost hrane. Delokrug zakona
su: namirnice (ivotinjskog porekla, biljnog porekla); hrana za ivotinje; ceo lanac
snabdevanja (od njive do trpeze). Prati se: primarna proizvodnja (uzgoj, gajenje,
lov, ribolov); prehramebna industrija; snabdevanje; transport; maloprodaja.
Zakon o hrani EC daje opte regulative za hranu: opti principi, opte obaveze u
trgovini namirnicama i opte propise. Opti principi su: princip predostronosti,
princip transparentnosti, princip analize opasnosti, princip zatite interesa potroaa
(Propisi o hrani Evropski pristup, TV, 2006). Opte regulative za hranu su:
sigurnost hrane, sigurnost hraniva, mogunost praenja proizvodnog procesa,
prezentacija namirnica, odgovornost operatora.
12
 Evropsko telo za bezbednost hrane EFSA ima u svom sastavu Nauni
komitet i Naune panele. Prate se: bioloke opasnosti (BIOHAZ); aditivi za hranu,
arome, pomoni materijali u proizvodnji i u kontaktu sa hranom (AFC); zdravlje
biljaka, proizvodi za zatitu bilja, njihove rezidue (PPR); prehrana, dijetetski
proizvodi, alergije (NDA); komponente u prehrambenom lancu (CONTAM);
genetski modifikovani organizmi (GMO); zdravlje ivotinja, dobrobit ivotinja
(AHAW), aditivi i proizvodi ili supstance koje se koriste u hrani za ivotinje
(FEEDAP).
U EU se vri nadzor nad tritem hrane. Za ovo trite su odgovorni: (1)
proizvoai, uvoznici, prevoznici, trgovci u veleprodaji, trgovci u maloprodaji i
ostali isporuioci hrane i hraniva na tritu; (2) vlada (carina, kontrola, inspekcije);
(3) privatni sektor (kontrolne laboratorije, osobe odgovorne za trite, agencije za
zatitu potroaa).
U EU su razraeni standardi za menadment bezbednou hrane. S tim u
vezi su uvedeni standardi: Codex Alimentarius; ISO 22000, nacionalni standardi
(DS 3027: 2002, holandski standard za ocenu operativnog HACCP sistema);
tehniki standardi (npr. EUREPGAP, BRC hrana, IFC, SQF 1000 and SQF 2000,
FEFCO (International GMP).
Detaljan opis principa i prakse organske poljoprivrede se moe pronai u
literaturi irom sveta. Najvaniji faktor koji razlikuje organsku poljoprivredu od
ostalih alternativnih odrivih pristupa je postojanje zakonskih standarda i procesa
sertifikacije koji omoguavaju jasno razlikovanje organskih i drugih proizvodnih
sistema, pre svega zbog marketinga.

2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo

Kljuni element trita organskih proizvoda je njegova regulacija. Ona je

neophodna kako bi se odrali visoki etiki standardi organske proizvodnje i
pokreta, odralo poverenje potroaa u proizvode, podrali i ohrabrili proizvoai i
kako bi se obezbedila osnova za trgovinu organskim proizvodima preko granica.
Simbol organske proizvodnje predstavlja glavnu odliku koja objedinjuje
proizvoae, preraivae i veleprodaje. Kada su jednom sertifikovani od
odgovarajue asocijacije mogu upotrebljavati oznaku na svojim proizvodima.
Trokovi sertifikacije se nadoknauju upotrebom oznake koja obezbeuje dodatu
vrednost na tritu.
Biodinamiki pokret je prvi uveo samoregulaciju. Smernice za proizvodnju radi
dobijanja Demeter oznake uspostavljene su 1928. godine u Nemakoj i kasnije su
postale standard za Demeter oznaku u mnogim drugim zemljama. Sedamdeset su
bile posebno aktuelne za uspostavljanje oznaka prema standardima organske
proizvodnje. U Francuskoj, Nature et Progres je svoju oznaku predstavila 1972., u
Britaniji Asocijacija za zemljite je to uinila 1973., a u Nemakoj Bioland je uveo
svoju oznaku 1978. godine.
Set organskih standarda sadri minimum kljunih pravila koja su primenljiva
irom sveta. Ono to razlikuje jednu grupu od druge je nivo zahteva koji
postavljaju a koji ide dalje od osnova za regulisanje organske proizvodnje. Ukoliko

13
farmer dobije pozitivan odgovor na njegov zahtev za prikljuivanje organskom
sistemu, potrebno je da proe period konverzije koji moe da traje od godinu dana
u sluaju Kontroll-foreningen for Alternativ Odling (KRAV) u vedskoj do sedam
godina kako propisuju odreeni standardi u biodinamikoj proizvodnji. Za farmere
je najee dostupna oznaka za proizvode koji se nalaze u periodu konverzije od
kojih je najpoznatija oznaka Biodyn za proizvode koji su u konverziji ka
biodinamikoj proizvodnji. Zemlje se meusobno znatno razlikuju po pitanju
svojih zahteva za sertifikaciju. Italija je npr., do 1993. godine imala vie od 20
asocijacija koje su se bavile sertifikacijom i svaka od njih sertifikuje prema
sopstvenim pravilima dodeljujui svoj logo sertifikovanim proizvodima. S druge
strane Irska i Portugal su imale samo jedan logo, tj oznaku za itavu zemlju. to
vie sertifikacionih tela postoji u jednoj zemlji koja funkcioniu nezavisno jedno od
drugog to je vea sumnja i nejasnoa kod potroaa i vei zahtevi prilikom
uspostavljanja zajednikih nacionalnih standarda.
Neke od vodeih zemalja po pitanju proizvodnje i potronje organskih
proizvoda su uspostavile svoje nacionalne standarde za sertifikaciju. Francuska je
bila prva evropska zemlja koja je uvela zvaninu oznaku AB za organske cerealije,
voe i povre. AB znai agriculture biologique. Zakon je donet 1980. godine to je
omoguilo zvanino donoenje seta standarda za sertifikaciju. Kasnije je organska
poljoprivreda i zvanino definisana. Dokumentom iz 1983. godine odreen je broj
farmera, potroaa i predstavnika vlade u tzv. Komisiju Nationale dHomologation
koja je bila zaduena za analizu standarda odreene asocijacije. Nakon preporuke
Komisije konana odluka je zavisila od vlade. Kada je jednom asocijaciji odobreno
korienje AB oznake, ona je mogla dalje da odobrava korienje te oznake svojim
lanovima koji su za to bili kvalifikovani. Sistem je bio samoreguliui. Prvi set
standarda koji je bio odobren, bio je 1986. godine za vodeu asocijaciju u
Francuskoj, Nature et Progres. Novi zakon je doneen 1988. godine koji je
predstavio set standarda na nacionalnom nivou. Francuski potroai prepoznaju i
potuju AB oznaku i kada su supermarketi poeli sa prodajom sveeg organskog
voa i povra, ono je nosilo samo AB oznaku.
Britanija je pratila Francusku u nacionalnim standardima za organsku
sertifikaciju. Registar Organskih Standarda za Hranu Velike Britanije (UKROFS)
je ospostavljen u okviru Hrana iz Britanije organizacije 1987. godine a osnovan je
od strane Ministarstva za poljoprivredu. Prihvatajui savete od proizvoaa i
preraivaa, UKROFS je osmislio set standarda 1993. godine koji su pokrivali
ratarstvo, povrtarstvo i animalnu proizvodnju, kao i preradu organskih proizvoda.
Drugi oblici sertifikacije, od strane drugih asocijacija, moraju biti u skladu sa
UKROFS standardima, da bi bili u mogunosti da svojim korisnicima omogue
korienje UKROFS oznake. UKROFS je zaduen za voenje liste svih zvaninih
proizvoaa organske hrane. Kao deo monitoringa i kontrole UKROFS inspektori
jednom godinje proveravaju sluajan uzorak od 10% prijavljenih proizvoaa.
UKROFS oznaka na proizvodu ne slui da bi zamenila oznake sertifikacionih tela.
Njegova oznaka se postavlja pored oznake sertifikcione kue i slui da istakne
njihovu kompetentnost u domenu organske poljoprivrede.

14
EC Regulativa
Od januara 1993. godine svi svei i preraeni biljni proizvodi organskog
porekla koji se prodaju na teritoriji Evropske Unije podleu standardima koje je
uspostavila Evropska Komisija. Proizvodi animalnog porekla nisu bili regulisani.
Ovi standardi su po prvi put dozvolili inspektorima da uu u trag i onemogue
prevare na tritu organskih proizvoda. Minimum dve godine perioda konverzije se
zahtevalo. Svaka zemlja lanica je imala odreeni Inspektorat (DIA) koji je
zaduen za praenje i kontrolu organske sertifikacije samostalno ili u saradnji sa
sertifikacionim telima. U Britaniji, raniji set standarda UKROFSa je sada obavezan
sa UKROFSom kao DIA. Ostale zemlje lanice su morale da osnuju nova tela koja
e imati ulogu Inspektorata, kako bi bila u skladu sa doneenom Regulativom.
Uvoenje Regulative je imalo velikog uticaja na sertifikaciona tela: u
Francuskoj i Italiji njihov broj je smanjen na pet, u Irskoj je porastao na tri a u
Nemakoj se poveao sa est na vie od pedeset, mada je situacija komplikovana
zbog postojanja odvojenih inspekcionih tela za svih esnaest federalnih drava. U
nekim sluajevima, poput Danske, Francuske ili Norveke, sertifikaciju sada
sprovode delimino ili potpuno vladine agencije.
Uvoz u Evropsku Uniju omoguen je zemljama koje se nalaze na listi odobrenih
zemalja (tzv. Lista Treih Zemalja). Izraena je zabrinutost da u odreenim
zemljama, pre svega june Evrope, u kojima ne postoji tradicija organske
proizvodnje, moe doi do negativnog uticaja od strane lokalnih vlasti koje mogu
biti suvie popustljive ili suvie na strani nazovi organske poljoprivrede iz
socijalnih, politikih i ekonomskih razloga, to moe da nanese tetu imenu
organske poljoprivrede. Kritika je ila i u pravcu toga da su standardi u EC
Regulativi preniski i da umesto da podignu mogu da dovedu do sniavanja
standarda u organskoj proizvodnji.
EU je 2007. godine usvojila prvi deo kompletno revidiranih propisa i regulativa
o organskoj proizvodnji, Regulativu koja je stupila na snagu 1. januara 2009.
godine. Mnoge evropske zemlje koje nisu lanice EU su ve poele sa
prilagoevanjem svojih regulativa Regulativi 834/2007.

Meunarodna sertifikacija i akreditacija

Na meunarodnom nivou, inicijalna ideja i podstrek za uvoenje globalnih
organskih standarda potekla je od Meunarodne Federacije za Organsku
Poljopriverdu (IFOAM). IFOAM je osnovan 1972. godine i danas ima svoje
sedite u Tholey-Theley u Nemakoj. Gotovo sve vane nacionalne evropske
sertifikacione organizacije su lanovi IFOAMa, kao i mnoge asocijacije i institucije
koje se ne bave sertifikacijom, to znai da evropski lanovi dominiraju
Federacijom mada je uoljiv povean interes zemalja u razvoju.
IFOAM je osmislio set proizvodnih standarda koji predstavljaju minimum koji
primarni proizvoai moraju da zadovolje, i svi njeni lanovi se u principu
rukovode ovim pravilima. IFOAM standardi su korieni kao osnova prilikom
izrade EC Regulative, ali i ostalih nacionalnih regulativa. Cilj IFOAMa je da se
stvori jedan globalni organski peat koji bi nosili svi koji se nalaze u procesu
organske proizvodnje.

15
 Osnovni standardi IFOAM-a definiu kako se organski proizvodi uzgajaju,
proizvode, prerauju i kako se njima rukuje. Oni reflektuju trenutno stanje metoda
koji se primenjuju u procesu organske proizvodnje i prerade. Osnovni Standardi
IFOAM-a, zajedno sa Akreditacionim kriterijumima IFOAM-a ine Norme
IFOAM-a, koje predstavljaju okvir za sertifikaciona tela i organizacije za
uspostavljanje sopstvenih standarda; IFOAM Norme se esto nazivaju i standardi
za standarde. U saradnji sa drugim organizacijama i lanovima IFOAM-a,
Komisija za Standarde IFOAM-a je razvila IBS. IBS predstavlja svojevrstan
pregled principa, preporuka, osnovnih standarda i zabrana koji se mogu
primenjivati u organskoj proizvodnji. Godine 2005. IFOAM je usvojio 4 osnovna
principa organske proizvodnje: 1) zdravlje; 2) ekologija; 3) fer ponaanje i 4) briga.
Na meunarodnom nivou, Organizacija za Hranu i Poljoprivredu (FAO) je
odgovorila na rast organskog sektora, uvodei standarde za organsku proizvodnju u
Codex Alimetarius.
Proces sertifikacije prolazi kroz nekoliko faza:
Registracija je proces kada proizvoa ili grupa proizvoaa potpisuje ugovor
sa sertifikacionom kuom i popunjava aplikacione akte za pristup
sertifikacionom procesu;
Potpisivanje sporazuma o inicijalnoj inspekciji da bi sertifikaciona kua
sainila plan inspekcije, procenila trokove procesa sertifikacije i predloila
proizvoau aktivnosti koje je neophodno sprovesti kako bi se lake prolo
kroz proces sertifikacije;
Prva inspekcija pribavlja dodatne informacije i kreira plan konverzije
poljoprivredne proizvodnje. Inspektor upoznaje proizvodne planove
proizvoaa u naredne tri godine i zajedniki definiu prethodnu proizvodnju
gde e se odvijati proizvodnja (parcele), zatim, tehnologiju organske
proizvodnje, oekivane prinose, nain skladitenja i nain prodaje proizvoda.
Inspekcija ima zadatak da prikupi podatke, da utvrdi da li se proizvoa
pridravao standarda i da u sluaju sumnje uzme uzorke na analizu. Izvetaj
inspektora ima za cilj da se definie situacija kod proizvoaa i da ukae na to
da li su potovani ili ne propisi. On priprema informacije na osnovu kojih e se
vriti ocena primene normi i procedure proprisane standardima (Lazi, B. i sar.,
2008).
Primena metoda organske proizvodnje u Republici Srbiji poela je devedesetih
godina dvadesetog veka po standardima Meunarodnog pokreta za organsku
poljoprivredu (IFOAM) a kasnije i u skladu sa Zakonom o organskoj poljoprivredi
(Sl. List SRJ, broj 28/2000).
Zakonom i podzakonskim aktima detaljno su propisana pravila proizvodnje,
prerade, skladitenja, transporta, prometa, obeleavanja organskih proizvoda i
druga pitanja iz ove oblasti a krajem 2006. godine izabran je nacionalni znak kojim
se obeleavaju sertifikovani proizvodi:

16
 Od januara 2011. godine primenjuje se Zakon o organskoj proizvodnji (Sl.
Glasnik 30/2010); Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i
metodama organske proizvodnje (objavljen u Slubenom glasniku RS br. 48/11)
Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u Slubenom glasniku RS
br. 40/12). Usvojen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o korienju
podsticaja za organsku proizvodnju ( Sl. glasnik RS 62/15).

2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tritu

Organska poljoprivreda se razvija ubrzanim tempom i statisitiki podaci su sada

dostupni za 170 zemlju sveta. Udeo poljoprivrednog zemljita i farmi je porastao u
mnogim zemljama. Prema poslednjim podacima sertifikovane organske
proizvodnje (Willer, 2015):
43,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljita sa povrinama u periodu
konverzije, se nalazilo u vlasnitvu 2 miliona organskih proizvoaa.
Regioni sa najveim organskim povrinama su Okeanija, Evropa i Juna
Amerika. Australija, Argentina i SAD su zemlje sa najvie organskih povrina;
Trenutno, 1 procenat poljoprivrednog zemljita u zemljama obuhavenim
istraivanjem se nalazi u organskom sistemu proizvodnje;
U Evropskoj Uniji 5,7 procenata zemljita je u organskom sistemu;
Neke zemlje imaju daleko vee udele organskih povrina: Foklandska Ostrva
36,3%; Lihtentajn 31%; Austrija 19,5%;
U 11 Zemalja vie od 10% poljoprivrednog zemljita je organsko;
Najvei udeo organskih zemljinih povrina u Evropi nalaze se u Lihtentajnu,
Austriji i vedskoj;
Zemlje sa najveim brojem proizvoaa su Uganda, Indija i Etijopija. Gotovo
polovina organskih proizvoaa se nalazi u Africi;
Gotovo 35 milion ha se eksploatie za sakupljaku proizvodnju i za ispau
pela. Vei deo ovih povrina se nalazi u zemljama u razvoju to je suprotno
u odnosu na poljoprivredno zemljite, od kojeg se 2/3 nalazi u razvijenim
zemljama.
Skoro 2/3 organskih povrina ine panjaci i livade (27 miliona ha).
Obraivane povrine (oranice i viegodinji usevi) zauzimaju 7,7 miliona ha
gotovo etvrtinu organskih povrina. U poreenju sa prethodnim periodom,
postoji jasna tendencija poveanja obraivanih zemljinih teritorija. Relativno
17
 visoki udeli pojedinih kultura su zabeleeni, meu najznaajnijima izdvajamo
organsku kafu i masline koji zauzimaju 5% ukupno ponjevenih povrina, a u
nekim zemljama udeo ovih kultura je i vei 30% kafe u Meksiku je
organskog porekla.

Organska poljoprivredna povrina u svetu (2013. godina)

Izvor: IFOAM, Organic Monitoring, 2015.

Deset vodeih zemalja po pitanju povrina u organskom sistemu proizvodnje je

predstavljeno na sledeem grafikonu:

18
 Poljoprivredno zemljite u organskoj proizvodnji 2013:
10 vodeih zemalja
Australija 17.2
Argentina 3.2
SAD 2.2
Kina 2.1
panija 1.6
Italija 1.3
Francuska 1.1
Nemaka 1.1
Urugvaj 0.9
Kanada 0.9
Milioni hektara

Procentualno uee organskog u ukupnom poljoprivrednom zemljitu je:

Zemlje sa vie od 10% organskog poljoprivrednog zemljita

Foklandska Ostrva 36.30%

Lihtentajn 31.00%
Austrija 19.50%
vedska 16.30%
Estonija 16.00%
vajcarska 12.20%
Francuska Gvajan 11.90%
Samoa 11.80%
eka 11.20%
Letonija 11.00%
Italija 10.30%

Prema podacima FiBL i IFOAMa, rast organskih povrina u svetu od 1999.

godine do 2013. godine je predstavljen na narednom grafikonu:

19
 Vrednost trita organskih proizvoda u 2013. godini je bila 72 milijarde US
dolara, pri tome najvee trite je zabeleeno u SAD, Nemakoj i Francuskoj. Po
pitanju potronje, izdvajaju se zemlje Evropske Unije, gde je u 2013. Godini
potronja per capita za organske proizvode iznosila 210 evra u vajcarskoj, 163
evra u Danskoj i 157 evra u Luksemburgu.
Kod analize ovakvih podataka treba imati u vidu da je uee organskog u
ukupnom poljoprivrednom zemljitu u svetu 0,98% a da gotovo 60% zemalja za
koje su podaci dostupni imaju manje od 1% organskog zemljita.
Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu i zatitu ivotne sredine, do
septembra 2013. Godine u Srbiji je bilo 7.455 hektara u organskom sistemu
proizvodnje. Prema Popisu poljoprivrede ukupno poljoprivredno zemljite u Srbiji
je 3.355.859 ha, to nam govori da je u Srbiji u organskom sistemu proizvodnje
svega 0,22% poljoprivrednog zemljita.

20
 3. ISKUSTVA IZ ORGANSKOG VOARSTVA

3.1. Uvod u organsko voarstvo

Iskustva koja elimo da podelimo sa vama u narednim poglavljima su

jedinstvena i protkana sa mnogo truda i ljubavi prema voarstvu i svim
vrednostima koje proizvodnja u skladu sa prirodom donosi. Poetak proizvodnje
voa na organskim principima znai promenu naina razmiljanja, stavova i
shvatanja da uz sva blaga prirode ostvarimo nove uspehe, ne samo u proizvodnji,
nego u svim segmentima svakodnevnog ivota.
Uz zdravo voe koje proizvodimo, boravak u prirodi nezagaenoj primenom
pesticida, vodei rauna o svakom ivom biu koje se nalazi u naem vonjaku,
svojim primerom postiemo da budue generacije naue da sauvaju savrenu
harmoniju udesnog sveta koji je stvoren pre nas.

3.2. Poetni koraci

Nakon donete odluke o proizvodnji voa na organskim principima, poinje

prelazni period koji je podeljen u tri faze. Promena svesti i odlunost da se istraje u
nameri da se postane organski proizvoa, uprkos uenju i podsmehu okoline, je
osnova uspene proizvodnje i ona predstavlja kljunu prvu fazu. Velika pomo u
ovom periodu je verovanje u ispravnost odluke i hrabrost da se istraje uz podrku
porodice i uspenih organskih proizvoaa.
Vano je i da se proizvoai imaju kome obratiti za savet i pomo, prisustvovati
predavanjima iz ove oblasti i dobro se informisati o svemu to ih oekuje u
proizvodnji. Druga faza je detaljno planiranje uz analizu poetnog stanja. ta nam
je prioritet? Da li elimo proizvoditi voe
samo za nae potrebe u okviru okunice
ili nam je elja da se bavimo plantanim
uzgojem voa? Uz analizu potrebnih
ulaganja i raspoloivih sredstava za
realizaciju, dolazimo do tree faze koja
predstavlja preusmeravanje, odnosno
poetak proizvodnje po organskim
principima.
Ve posaene voke mogu da se
prevode na organski nain uzgoja pod
odreenim uslovima, ali je sigurnija
Edukacija na otvorenom,Udruenje
proizvodnja kada se podie novi zasad.
Vredne ruke Itebej
Prelazni period u organskom voarstvu Organski zasad orah kajsija, porodica
je tri godine. Postoji mogunost da se Mujkanovi, Irig2014.
ovaj period skrati na zahtev proizvoaa
ukoliko postoji dokaz da je proizvedeno voe uzgajano po organskim principima.

21
 3.3. Proizvodnja voa u skladu sa potrebama i mogunostima

Uzgoj voa na okunici

Ureenje okunice kao i zasnivanje povrtnjaka i vonjaka odgovoran je posao i
podrazumeva planiranje, odravanje plodnosti zemljita, pravilnu setvu i sadnju,
preventivne mere zatite, kontrolu bolesti i tetoina kao i pravilno ubiranje i
uvanje biljnih delova i plodova.
Planiranje i analiza predstavljaju vaan korak na putu ka ureenju dvorita i
imanja. Okunica mora da funkcionalno zadovoljava potrebe porodice. Najpre
treba definisati celine koje su neophodne i ta je prioritet.

Odvojiti i organizovati prostor

povrtnjak,
mini vonjak,
travnjak,
cvetne leje,
ukrasno drvee i iblje,
kutak sa zainskim biljem
komposite
kuice za ptice i korisne
insekte
burad za koprivu
rezervoar za kinicu

Svaka organska farma je poseban

ekosistem, jer je proizvodnja organizovana
u skladu sa potrebama, eljama i
mogunostima lanova domainstva. Osim
prostora za proizvodnju, obuhvata pratee
objekte i prostor za stanovanje. Celu parcelu
je potrebno urediti u skladu sa osnovnim
principima ouvanja i zatite sredine i
zdravlja ljudi, biljaka i ivotinja. Ako je
bata mala, voke treba prilagoditi
prostoru koji je na raspolaganju.
Posebnu panju kod gajenja voa na
malim povrinama treba obratiti na
efekat senke. Voke sa manjim obimom
kronje treba uvek saditi na junim
delovima parcele, a one najbujnije na
severnim. Postoji irok izbor patuljastih
vonih vrsta koje trae malo prostora
za rast i plodonoenje. Ako imaju i genetsku otpornost na najznaajnije bolesti i
Uzgoj voa i biobati
Za uzgoj voa na okunici, preporuka je
da se gaje razliite vone vrste za
upotrebu u sveem i preraenom obliku
za potrebe domainstva. Odabrane vrste
i sorte treba da imaju izraenu otpornost
na bolesti.
Korisne biljke
neven, kadifica, dragoljub, bosiljak, grahorice
Biljke koje treba saditi zajedno, dobri susedi
trenja/ren
jagoda/beli luk
malina, ribizla, ogrozd/urevak
Biljke koje ne treba saditi zajedno, loi
susedi
jabuka/krompir

22
tetoine, one su idealan izbor za gajenje na okunici. Uz zid ili ogradu mogu se
saditi stubaste (kolumnar) forme voa, koje imaju kratke rodne grane (rodne
kolae). Najvei izbor stubastih formi ima jabuka. Rezidba se svodi na
proreivanje cvetnih pupoljaka i skraivanje rodnih kolaa da bi se obezbedila
redovna rodnost. Sade se na razmaku od 50 cm, a mere nege su opirnije opisane u
poglavlju o plantanom uzgoju.

3.4. Plantani uzgoj

Planiranje organske proizvodnje

Planiranje podizanja viegodinjih zasada traje najmanje godinu dana i za to
vreme treba identifikovati rejon, izabrati i pripremiti parcelu za sadnju, izabrati
podlogu, sortu i sistem gajenja. Preporuka je da se odmah posle sadnje zasad
prijavi kao organski kako bi prelazni period, koji traje 1-3 godine, protekao dok
zasad ne doe u punu rodnost. Na taj nain se dobija organski proizvod im zasad
stupi u period pune rodnosti.

Identifikacija rejona i izbor parcele

Ocena rejona se vri na osnovu analize
pedoklimatskih faktora.Veoma je vano pre
sadnje utvrditi da li rejon moe da se preporui
za organsku proizvodnju. Pedoklimatske
osobine rejona i izabrane parcele mnogo utiu
na izbor vone vrste, podloge i sorte.
Izborom pravog rejona i parcele smanjuje se
zavisnost zasada od spoljnih faktora.
Kod izbora parcele za viegodinji zasad u
organskoj proizvodnji kljuni faktor je
obezbediti prostornu izolaciju parcele od svih
trenutnih izvora zagaenja kao i predvideti Kombinovani zasad orah i kajsija,
mogue nove izvore zagaenja i mere da se Irig
ona sprei. Najbolje je ako parcela ima Sadnja 2006. godine
prirodnu izolaciju, a po potrebi ona se moe Gazdinstvo Mujkanovi
formirati sadnjom ili setvom brzorastuih
biljaka. irina izolacionog pojasa zavisi od izvora zagaenja i brzine i pravca
dominantnih vetrova.

Pedoklimatski faktori
Relativna vlanost - Za veinu vonih vrsta, optimalna vrednost relativne
vlanosti vazduha je oko 75 %. Rejoni sa relativnom vlanou vazduha manjom
od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju, jer imaju manji potencijal za razvoj
bolesti.
Dnevne temperature, duina dana i intezitet svetlosti - Za veinu vonih vrsta
min. i max. dnevne temperature treba da su u intervalu od -5 do +35 stepeni.Treba

23
izbegavati rejone gde je esta pojava prolenih mrazeva i gde su zimske
temperature nie od 10C (posebno je nepovoljno za rane sorte). U takvim
rejonima se gaje sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a i rezidba se vri kasnije.Visoke
dnevne temperature 40C-45 C prave oegotine na plodovima i bobicama, pa u
takvim rejonima treba vriti zasenavanje zasada i defolijaciju (uklanjanje listova)
raditi u manjem obimu kako bi se izbegle oegotine. Dui dani i odgovarajui
intezitet svetlosti utiu na kvalitet i obojenost plodova i raniju berbu.
Dnevna osunanost u periodu maj septembar treba da je od 10 15 sati i to je
vea pozitivnije utie na fotosintezu, a samim tim i na kvalitet voa i bolju
kondiciju celog zasada. June ekspozicije i ravni ili blago nagnuti tereni pozitivno
deluju na rast i razvoj veine vonih vrsta.
Padavine - Minimalna koliina padavina, sa dobrim rasporedom, za
viegodinje zasade je 600 mm/m. Ako su padavine manje obavezno treba
planirati navodnjavanje zasada ili birati bujnije podloge. Voda za navodnjavanje
organskih zasada mora biti odgovarajueg kvaliteta .
Brzina vetra treba izbegavati rejone sa jakim vetrovima. Na parceli su
poeljni blagi vetrovi, jer povoljno utiu na opraivanje i smanjenje relativne
vlanosti u zasadu.
Umereni vetrovi su poeljni jer obezbeuju
Zemljini sistem Pre
dobru provetrenost zasada ime se smanjuje
podizanja viegodinjih zasada
potrebno je uraditi analizu upotreba biopreparata.
fizikih (vodno-vazduni reim,
mehaniki sastav) i hemijskih (sadraj mikro i makro elemenata, pH vrednost
zemljita, sadraj karbonata i humusa) osobina zemljita i na osnovu njih uraditi
popravku istih. Posebnu panju treba obratiti na sadraj pH vrednost i krea u
zemljitu. Sve jagodaste vone vrste, a posebno borovnica i brusnica, zahtevaju
kisela i beskarbonatna zemljita. Zemljita sa sadrajem krea veim od 5% nisu
pogodna za veinu kotiavih vonih vrsta i kruku, ako je kalemljena na dunji.
Nadmorska visina odabrane parcele bi trebala da bude via od 200 m. Ujednaene i
ne previe nagnute parcele se lake odravaju i neguju.Prirodni elementi u blizini
zasada (ive ograde, manje drvee, bunovi...) poveavaju stabilnost ekosistema i
pruaju zatitu od vetra, smanjuju evapotranspiraciju, obezbeuju stanite za
korisne insekte i ptice.

Izbor vone vrste, podloge i sorte

U organskim zasadima voa mogu se gajiti, u zavisnosti od namene, sve vone
vrste i sorte koje se ve gaje i u klasinim zasadima. Zatita viegodinjih zasada
od bolesti i tetoina je
jednostavnija ako u Ranija berba utie na smanjenje rizika od pojave bolesti i
zasadu nema izrazito tetoina
osetljivih sorata, a
najbolje je ako gajene Visoke dnevne temperatre utiu na reu pojavu bolesti i
sorte imaju genetsku tetoina
otpornost na jednu ili
vie bolesti i tetoina.
24
 Jabuka sorta Wiliams pride i kajsija NS-4, organska proizvodnja

Vone vrste pogodne za organsku proizvodnju

Skoro sve kotiave i jagodaste vone vrste se zbog krae vegetacije, uz
primenu biopreparata, veoma uspeno mogu gajiti u organskoj proizvodnji. Kod
gajenja oraha treba birati sorte otporne na sivu trule lista i ploda, a kod gajenja
ribizle po organskim principima bolji izbor su sorte crne ribizle, zbog svoje
otpornosti
Veoma uspeno, u organskoj proizvodnji mogu se gajiti i ogrozd, josta i aronija.

Zasad aronije u prelaznom periodu, Grabovci, gazdinstvo Rahar

Izbor podloge
Prilikom izbora podloga treba uzeti u obzir njihovu otpornost na: bolesti,
tetoine, vetrove, vlanost zemljita, sadraj krea, suu, nematode i sl. Pravilnim
izborom podloge treba da se smanji tetan uticaj pedoklimatskih osobina parcele.
Izabrana podloga treba da ima i dobar afinitet sa sortom.

25
 Izbor sorti
Glavni kriterijumi kod izbora sorte su: kratka vegetacija rane sorte, umerena
bujnost, debljina pokoice, otpornost na bolesti i tetoine, dobar afinitet sa
podlogama.
Autohtone sorte veine vonih vrsta imaju genetsku otpornost na jednu ili vie
bolesti. Autohtone sorte jabuke koje se preporuuju za organsku proizvodnju su:
umatovka, Zelenika, Kablarka i Krstovaa. Kod nekih autohtonih sorti jabuke je
uraena i klonska selekcija kojom se za organsku proizvodnju posebno preporuuju
sorte: Budimka klonovi Arilje i Gradac i Koara klonovi Arilje i Gradac. Od
priznatih sorti jabuke najbolje rezultate u praksi, na osnovu otpornosti i kvaliteta,
dale su sorte: Topas, Enterprise, Gold Rush, Rawena, Williams pride, Mody.
Sadni materijal treba da bude bezvirusan. Sadnica ne treba da bude previe
bujna, mora biti bez mehanikih oteenja i sa dobro razvijenim korenovim
sistemom i sraslim spojnim mestom. Prevremene grane utiu na bre stupanje u
pun rod.

Ureenje i priprema parcele

Pre sadnje treba, po potrebi, uraditi krenje zemljita. Ostaci korenovog sistema
prethodno gajenih viegodinjih vrsta mogu imati tetan uticaj na mlad zasad.
Na osnovu agrohemijskih i fizikih analiza zemljita potrebno je uraditi
meliorativno ubrenje parcele, kalcifikaciju, drenau.
Krenje zemljita parcelu obavezno oistiti od ostataka korenovog sistema
prethodno gajenih viegodinjih vrsta zbog njegovog viegodinjeg tetnog uticaja
na mlad zasad. Pre sadnje parcela treba da se dve godine odmara od ostataka
korena i tetnih organizama prethodnih kultura.
Nivelisanje - ravnanje terena se radi po potrebi i u cilju bolje organizacije
zemljine teritorije i lakeg manipulisanja mehanizacijom.
Odvodnjavanje i navodnjavanje pre podizanja viegodinjih zasada potrebno
je na osnovu pedoklimatske analize parcele planirati njeno odvodnjavanje
(drenau) ili navodnjavanje. Najzastupljeniji nain navodnjavanja viegodinjih
zasada je navodnjavanje kap po kap. Prednosti ovog naina navodnjavanja su:
najracionalniji utroak vode u odnosu na druge naine navodnjavanja, najmanje je
stresan za voke, najmanje zbijanja zemljita, najpreciznije doziranje vode,
mogunost fertirigacije. Filteri za vodu su obavezni, a ako je nagib parcele vei od
5% treba koristiti kompenzujue kapljae. U organskoj proizvodnji hemijska i
bakterioloka analiza vode je obavezna.
Suzbijanje viegodinjih korova i Udaljenost prve i poslednje sadnice u
parazita je jednostavnije uraditi pre redu od ograde ili granice parcele
sertifikovanja parcele. Parcelu treba pre treba da je 6-8 metara.
sadnje to bolje oistiti od viegodinjih i
rizomskih korova i nematoda.
Organizacija zemljine teritorije uvoenje u parcelu i pokazivanje granica
treba pre sadnje da uradi geometar. Ako se planira ograivanje zasada, ograda treba
da se postavlja udaljena najmanje 0,5 m od granice parcele. Planiranjem pravca i

26
duine redova treba predvideti i potreban prostor za izolacioni pojas i lako
manevrisanje sa mehanizacijom
Ako se sade vone vrste sa visokom kronjom treba obratiti panju na efekat
senke na susedne parcele.

Priprema i odravanje zemljita

Rigolovanje u organskim zasadima nije dozvoljeno, jer nepovoljno utie na
zemljinu strukturu (povrinski sloj se sporo regenerie) i mikrobioloku ravnoteu,
ali moe da se vri podrivanje na dubini od oko 60 cm (ova mera se preporuuje i u
klasinim zasadima).
Posle podrivanja vri se meliorativno ubrenje i ravnanje parcele. Sadnja se
vri desetak dana posle ravnanja parcele kako bi se zemljite dobro sleglo.
Treba izbegavati teke maine koje sabijaju zemlju i freze, a vie koristiti
kultivatore i drljae.

ubrenje organskih zasada

Pre sadnje na parceli treba uraditi meliorativno ubrenje i to na osnovu
agrohemijske analize i samo sa elementima koji nedostaju. Meliorativnim
ubrenjem treba, po potrebi, dovesti sadraj fosfora, kalijuma u humusa u
optimum. Optimalan sadraj fosfora u zemljitu je oko 15 mg/100g suvog
zemljita, kalijuma oko 25 mg/100g suvog zemljita , a humusa bi bilo dobro da
ima vie od 3%. Meliorativnim ubrenjem se moe i poveati pH vrednost
kalcifikacijom. ubrenjem treba da se odri hemijska, fizika i mikrobioloka
plodnost zemljita. Ako je sertifikacija parcele ve uraena za meliorativno
ubrenje treba koristiti samo ubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.
Primenom organskih ubriva (stajnjak, kompost, treset, glisnjak, osoka) pre sadnje
popravljaju se fizike i hemijske osobine zemljita i poveava mikrobioloka
aktivnost. Ako ne mogu da se nabave organska ubriva, dobra alternativa je
zelenino ubrivo.
Odline rezultate kao zelenino ubrenje daje gajenje bele slaice (smanjuje
brojnost nematoda u zemljitu) i stonog graka, a veliku primenu u praksi ima i
gajenje facelije, lucerke, uljane repice, heljde. Biljke koje se gaje za zelenino
ubrenje treba da imaju brz porast i veliku vegetativnu masu. U fenofazi cvetanja
kada im je porast najvei one se usitne, muliraju i zaoru.
Kod korienja stajnjaka treba znati da efekat korienja hranljivih elemenata
traje 4 godine. Prve godine iskorienost zaoranog stajnjaka je oko 40%, 2.
godine 30%, 3. godine 20%, a 4. godine 10%.
Vano je napomenuti da se pun efekat ubrenja stajnjakom postie samo ako se
on zaore odmah po iznoenju na parcelu (zaoravanjem posle 24 asa od
momenta iznoenja gubi se vie od 30% vrednosti stajnjaka). ubrenje
stajnjakom se preporuuje svake 4 godine.

27
 Odreivanje sistema uzgoja voaka
Pre sadnje potrebno je odrediti uzgojni oblik,
rastojanje izmeu redova i u redu, raspored sorti
opraivaa (ako sorte nisu samooplodne) i razmeravanje
i obeleavanje mesta za saenje.
Sistemi gajenja voa i vinove loze u organskim
zasadima su slini onima u konvencionalnim i najvie
zavise od osobina sorti i podloga.
Rastojanje u redu i izmeu redova treba da je
neto vee kako bi se izbeglo stvaranje mikroklime i Odravanje prostora u redu
time smanjila upotreba biopreparata. kombinacijom zatravljivanja
Sadnja meurednog prostora i
Izbor i nabavku kvalitetnog sadnog materijala mehanikom obradom u redu
treba izvriti pravovremeno. Kriterijumi za nabavku
kvalitetnog sadnog materijala su: sertifikovan sadni materijal, prevremene grane,
visoko kalemljene sadnice, dobro razvijen korenov sistem, zdrav nadzemni deo bez
mehanikih oteenja, dobro diferencirani i zdravi pupoljci, propratna
dokumentacija.
Sadnja voa moe biti u jesen ili prolee, tokom celog perioda fenofaze
mirovanja ako zemljite nije zaleeno ili previe vlano.
Jesenja sadnja je bolja od prolene, jer tada posaene sadnice imaju bolji
prijem, u toku zime obrazuju jai korenov sistem i bre rastu u prvim godinama
nakon sadnje. Nedostatak jesenje sadnje je mogunost krae i neophodna zatita od
zeeva i poljskih mieva.
Kod prolene sadnje obavezno treba planirati zalivanje.
Posebno su pogodne za sadnju sadnice sa prevremenim granicama, koje se ne
moraju skraivati.
Pre sadnje potrebno je ukloniti sa sadnice sve mehaniki oteene delove korena
i nadzemnog dela. Osnovne korenove ile treba skratiti za 1/3 ili vie to zavisi od
njihove bujnosti, veliine jamia za sadnju i naina sadnje (runo ili mainski).
Sadnju obaviti na priblino istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Slabo
razvijene prevremene grane treba skratiti na 2-3 pupoljka. Pre sadnje, u cilju boljeg
prijema, korenov sistem treba potopiti u smeu govee balege, ilovae i vode
(1:1:1) ili u neki drugi , u organskoj proizvodnji dozvoljen preparat (Slavol, ekstra
gel ...). Skraivanje sadnica posle sadnje se vri prema uzgojnom obliku koji e se
formirati, a on zavisi od vone vrste, sorte i podloge koja e se gajiti. Ako sadnice
imaju na sebi dobro razvijene prevremene grane, po potrebi ih treba prorediti.

Nega voaka u mladom zasadu

Obrazovanje oblika krune U mladim zasadima treba izbegavati otru rezidbu,
a formiranje uzgojnog oblika treba raditi povijanjem bujnih grana koje rastu pod
otrim uglom. Grane povijene pod uglom veim od 60 u odnosu na vodilicu imaju
mnogo manju bujnost i pre ulaze u rodnost. U organskim zasadima treba obavezno
primenjivati zelenu rezidbu. Ona treba da obezbedi bolju provetrenost krune, laku

28
i efikasniju primenu biopreparata i da smanji intezitet i veliinu preseka kod
zimske rezidbe.
ubrenje mladih zasada Ako
je meliorativno ubrenje uraeno na Za suzbijanje tetoina u organskoj
osnovu preporuke i hemijske proizvodnji uz dobro poznavanje
analize zemljita, ubrenje mladog agroekosistema, potrebno je:
zasada prve 2-3 godine treba raditi vriti pregled zasada
primenjivati preventivne mere nege
samo sa azotnim ubrivima, a posle
zasada
toga sa kompleksnim ubrivima i to primenjivati mehanike mere borbe
na osnovu prinosom iznetih hraniva. samo kod izrazite brojnosti
Odravanje zemljita u mladim tetoina koristiti biopreparate
zasadima Odravanje meurednog
prostora u viegodinjim zasadima moe biti u obliku: jalovog ugara, zatravljivanja
cele povrine, zatravljivanje samo meurednog prostora i kombinovanje jalovog
ugara i gajenja biljaka za zelenino ubrenje (svake 2-3 godine se u meuredni
prostor usejavaju biljke za zelenino ubrenje ili se u toku jedne godine u svaki
trei meuredni prostor usejavaju biljke za zelenino ubrenje). Ako se vri
zatravljivanje cele i dela povrine za zatravljivanje treba koristiti travnu smeu koja
ima plitak korenov sistem i ne koristi vodu iz istog zemljinog profila kao i gajena
kultura. Ovo je najpraktiniji oblik odravanja meurednog prostora, posebno ako
u zasadu imamo i sistem za navodnjavanje. Orijentaciona setvena norma je 60
kg/ha travne smee.
Prostor u redu se moe odravati u obliku jalovog ugara. Na manjim
povrinama dobre rezultata daje i maliranje. Za maliranje se najvie koristi slama
i pokoena trava. Mal dobro zadrava vlanost zemljita i znaajno smanjuje
prisustvo korova u redu, ali predstavlja sklonite za mieve. Na kraju vegetacije
mal treba skloniti iz reda.
Poboljanje oplodnje Kao polinatori u voarsko vinogradarskoj proizvodnji
najvie se koriste pele i bumbari, a veoma dobre rezultate daje i korienje divljih
pela osmija. Prednost osmija je to su aktivne ve na temperaturama od 8-10C,
ne smeta im kia, imaju vei procenat oplodnje poseenih cvetova od medonosnih
pela i nemaju aoku.

3.5. Zatita voa u skladu sa organskim principima

U organskoj proizvodnji je zabranjena upotreba klasinih hemijskih sredstava

za zatitu bilja, pa se kombinuju indirektne i direktne mere zatite u cilju
odravanja voaka u dobrom zdravstvenom stanju.Takav oblik zatite zahteva
znanje, poznavanje biologije i uslova razvoja tetoina i patogena, pregled voaka i
praenje kretanja i razmnoavanja tetoina. Potrebno je pravovremeno i pravilno
izabrati najefikasnije metode protiv pojedinih tetoina.Osnova uspene zatite u
organskoj proizvodnji voa je u preventivnim merama.
Sve do sada opisano, od izbora lokacije i sortimenta, ugojnih oblika, primene
mera nege i odravanja plodnosti, utie na zdravstveno stanje i otpornost biljke.
Ukoliko je sve u poetku uraeno u pravcu stvaranja optimalnih uslova za razvoj
29
voke, onda mere zatite od tetoina
koje borave u viegodinjem zasadu kao
posebnom ekosistemu, ne predstavljaju
problem.
Osnovni preduslovi za efikasnu zatitu
viegodinjih zasada je gajenje otpornih
sorti, vei razmak sadnje i dobro
provetrena i osunana parcela.
Mere zatite viegodinjih zasada u
organskoj proizvodnji se dele na
mehanike, hemijske i bioloke.
Mehanike mere ine upotreba razliitih
lovnih klopki, mamaka i prepreka, kao i mehaniko uklanjanje zaraenih delova
biljaka i tetnih insekata. Hemijskim merama zatite obuhvaena je upotreba
preparata na bazi bakra, sumpora i mineralnih ulja, kao i biopreparata dobijenih
ekstrakcijom razliitih biljaka (kopriva,luk, rastavi, paprika, kamilica, rabarbara,
pelin, ruzmarin, ren, zova, duvan, buha ). Bakarni preparati se najee koriste pre
i posle zavretka vegetacije. Pre poetka vegetacije bakarne preparate kod
kotiavog voa treba koristiti pre pucanja pupoljaka (to kasnije to bolje), a kod
jabuastih vonih vrsta u fenofazi pucanja pupoljaka do fenofaze miijih uiju.
Posle zavretka vegetacije, najbolje je bakarne preparate koristiti kada sa stabla
otpadne oko 70 % lia. Bakarni preparati su
odlina preventiva i za bakterioznu
plamenjau (Ervinia amilovora), ali moraju
da se primene u roku od 24 asa od nastanka
mehanikih oteenja (grad, zeevi )
Preparati na bazi sumpora koji su
dozvoljeni u organskoj proizvodnji (Kosan,
Kumulus, Kolosul i dr.) imaju slabije dejstvo
na temperaturama niim od 18C, a na
temperaturama viim od 28C su fitotoksini.
Primenom sumpornih preparata smanjuje se
Zbunjivai koji ometaju parenje
brojnost grinja.
leptira jabunog smotavca, ime se
U praksi se primenjuje rastvor
smanjuje brojnost u zasadu.
kalijumovog sapuna (1%), vodenog stakla
(Na2SiO3, 0,5 do 1%), Kalijum
permanganata (KMnO4, 1% ), sode bikarbone (NaHCO3, 1%). Primenom rastvora
sode bikarbone (1%) u fenofazama pucanja pupoljaka, miijih uiju i cvetnih
balona dobijaju se dobri rezultati u zatiti zasada od najzastupljenijih biljnih
bolesti, a posebno pepelnice. Pored kalijumovog sapuna i ekstrakta koprive u
suzbijanju lisnih vai i jo nekih tetnih insekata dobre rezultate dobijamo
upotrebom 0,3 % rastvora mineralnih ulja. U novije vreme se koriste propolis,
kompostni i homeopatski ekstrakti. Bioloke mere zatite se zasnivaju na upotrebi
preparata na bazi gljiva, bakterija i virusa, zbunjivaa i feromona (dozvoljeno ih je
upotrebljavati samo u obliku mamaca, a ne i za prskanje ).
30
 Prednosti biopesticida:
niska toksinost za sisare
mali uticaj na korisne organizme i ivotnu sredinu
visok stepen selektivnosti
kratka karenca
Zatita od divljai Velike tete mladim
zasadima mogu da prouzrokuju glodari i
divlja, a posebno zeevi. Zatita od zeeva
najee se svodi na zatitu debla i najniih
skeletnih grana korienjemstaklenih
mreica, papirnih i plastinih akova,
premazivanjem mladih sadnica Kunilentom
ili ueglom mau (najbolje se pokazalo u
praksi ).

Tabela: Osnovne razlike izmeu organske i konvencionalne proizvodnje

Korienje organskih ubriva u cilju
odravanja plodnosti zemljita
Redukovana obrada, maliranje i
pokrovne kulture
Mehaniko unitavanje korova u redu
Cvetni pojas za korisne i tetne insekte
Regulisanje tetoina, bolesti i korova
putem prirodnih antagonizama
Opraivanje pelama i drugim insektima
Regulisanje rodnosti prirodnim putem
Dovod vode kapilarnim putem
Ouvanje raznolikosti ivog sveta
Kompostiranje, vraanje biljnih ostataka
u zemljite
Ouvanje i zatita ivotne sredine
Korienje sintetikih ubriva u cilju
ishrane biljaka
Duboka obrada i jalovi ugar
Upotreba herbicida
Monokultura
Upotreba pesticida
Prskanje suspenzijama polena
Hemijsko proreivanje plodova
Navodnjavanje
Unitavanje tetnih i korisnih insekata
primenom insekticida
Upotreba sintetikih poboljivaa
strukture zemljita
Zagaenje pesticidima

31
 3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom

Primenom osnovnih smernica za uzgoj voa na organskim principima, koje smo

pokuali da prenesemo, izabrane biljke e imati povoljne uslove za rast, razvoj i
plodonoenje. Svaki problem koji se pojavi u proizvodnji, bie iz razloga to
priroda uspostavlja ravnoteu, jer je neprirodno da na odreenoj plodnoj povrini,
gde smo podigli zasad, raste veliki broj biljaka iste vrste. Time privlaimo insekte
koji se hrane listovima, plodovima ili korenom gajenih biljaka.Sve to boravi u
vaem ekosistemu, a to sadnjom vonjak postaje, ima jedan cilj, da ostavi
potomstvo i obezbedi uslove za njegov rast i razvoj. tetni insekti imaju svoje
prirodne neprijatelje, koje mi primenom preprata moemo unititi.
Onog trenutka, kada nauimo da prepoznajemo, kada i ta moemo da
primenimo, a da ne poremetimo povezanost svih organizama koji ive u naem
vonjaku, moemo rei da smo nauili osnovu udesnog sveta prirode, a to je da
ostavimo potomcima uslove da i oni mogu da ive u zdravom okruenju.

32
4. MODEL ZA EVIDENCIJU, OBRAUN I ANALIZU TROKOVA
I REZULTATA NA PG

4.1. ZNAAJ ISTRAIVANJA

Republika Srbija (RS) raspolae veoma znaajnim prirodnim, ljudskim i
tehniko-tehnolokim resursima za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ako se
uzme u obzir i na njoj zasnovana prehrambena industrija, kao i brojne druge
povezane privredne grane, jasno je da agrosektor predstavlja kljuni razvojni
potencijal nae pokrajine, odnosno cele zemlje.
Poljoprivredna gazdinstva (PG) predstavljaju osnovne privredne jedinice u
naoj poljoprivredi. Njihovi osnovni ciljevi su ekonomske prirode, tj. da ostvare
odreeni profit, odnosno dohodak, koji e omoguiti normalan ivot lanovima
domainstva. Sve proizvodne aktivnosti na gazdinstvu podreene su tom cilju,
ukljuujui i rad savetodavaca.
Dugo vremena su u domaim agroekonomskim istraivanjima porodina
gazdinstava bila zapostavljena u odnosu na krupna poljoprivredna preduzea.
Privoenjem kraju procesa vlasnike transformacije i postepenim napredovanjem
nae zemlje ka lanstvu u EU, porodina gazdinstva dolaze u centar interesovanja,
zauzimajui mesto koje im realno i pripada. Rast cena hrane poslednjih godina i
podizanje stepena profitabilnosti poljoprivrede, utiu da sve vei broj mladih
farmera vide svoju perspektivu u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom. Pri tom
nastoje da unaprede svoja gazdinstva u svakom pogledu, odnosno da dostignu vii
nivo efikasnosti i konkurentnosti. U tome im je neophodna dobro osmiljena
podrka svih dravnih organa i institucija koji se bave poljoprivredom.
Savetodavna sluba ima kljunu ulogu, s obzirom na inenzitet neposrednih
kontakata sa poljoprivrednim proizvoaima.
Nedostatak pouzdanih proizvodnih i ekonomsko-finansijskih informacija
predstavljaja glavno ogranienje sprovoenju kvalitetnih agroekonomskih analiza
na porodinim gazdinstvima, a time i unapreenju njihovog poslovanja.
Poljoprivredno gazdinstvo je, nezavisno od njegove veliine, sloen proizvodni
sistem kojim nije mogue kvalitetno upravljati samo na osnovu intuicije, iskustva,
seanja, manje ili vie pouzdanih procena i sl. Kvalitetne informacije predstavljaju
kljuni resurs upravljana, odnosno poslovanja uopte, svih privrednih subjekata, pa
i poljoprivrednih gazdinstava. Samo organizovana kontinuirana knjigovodstvena
evidencija moe obezbediti kvalitetne informacije za uspeno upravljanje
gazdinstvom.
Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom je u nekim aspektima sloenije u
odnosu na druge delatnosti, usled brojnih specifinosti poljoprivrede koje ovaj
proces ine zahtevnijim. Brojni su problema sa kojima se farmeri svakodnevno
susreu, a ije reavanje predstavlja preduslov kvalitetnog upravljanja
gazdinstvom. Na primer:

33
 kako pravilno definisati mesta trokova, organizovati evidenciju i obraun,
izvriti analizu trokova i rezultata po proizvodnjama, granama i za gazdinstvo
u celini;
kako sastaviti analitike kalkulacije pojedinih proizvodnji i zbirne kalkulacije
po granama, odnosno za gazdinstvo u celini, i iskoristiti dobijene informacije
za donoenje ispravnih odluka;
kako sastaviti razne analitike izvetaje o trokovima i rezultatima, izvriti
njihovu prezentaciju i iskoristiti prikupljene informacije za upravljaljnje
gazdinstvom (farmeri), odnosno za davanje saveta (savetodavci);
kako obraunati, protumaiti i iskoristiti za donoenje ispravnih odluka itav
niz osnovnih i izvedenih pokazatelja uspeha (mara pokria, dobit, dohodak,
vrednost proizvodnje, koeficijent ekonominosti, stopu akumulativnosti itd.);
Postavlja se pitanje: Da li su nai poljoprivrednici dovoljno osposobljeni za
kvalitetno reavanje navedenih problema? Postoje naravno retki izuzeci, ali
posmatrano u celini, jasno je da nisu u stanju da se nose sa ovim manje ili vie
sloenim ekonomskim pitanjima. To nije realno od njih ni oekivati. Za reavanje
ovih upravljakih problema, neophodno je postojanje solidno organizovane
knjigovodstvene evidencije na gazdinstvima, koja prikuplja odreenu koliinu
proizvodno-ekonomskih podataka Na osnovu njih se vre dodatni obrauni i
analize koje produkuje kvalitetne informacije za potrebe upravljanja. S obzirom da
na naim gazdinstvima ne postoji takva evidencija, iluzorno je govoriti o uspenom
upravljanju gazdinstvima.
Viedecenijsko odsustvo organizovane evidencije na gazdinstvima stvorilo je
vrlo ozbiljne probleme u ovoj oblasti. U takvim okolnostima je logino da bude
vrlo izraen nedostatak strunih znanja iz domena obrauna i analize ekonomskog,
odnosno finansijskog poslovanja gazdinstva. To dalje onemoguava kvalitetno
upravljanje, odnosno predstavlja znaajno ogranienje razvoja naih gazdinstava.
Vrlo esto su nai farmeri skloni da ne shvataju ozbiljno, pa ak i da
omalovaavaju znaaj edukacije iz ove oblasti. Sasvim suprotno govore iskustva
poljoprivredno razvijenih zemalja, u kojima je gro svih edukacija odnosno rada
savetodavaca, posveeno upravo reavanju ekonomsko-finansijskih problema
gazdinstava.
Sadanje stanje u Republici Srbiji je takvo da PG nemaju obavezu voenja
knjigovodstva, osim onih koja su u sistemu PDV-a. Aktuelni poreski propisi nalau
da poljoprivredna gazdinstva iji godinji promet pree 8.000.000 dinara postaju
obveznici PDV-a. To dalje praktino znai da se tretiraju kao preduzetnici i imaju
obavezu voenja knjigovodstva. Ova gazdinstva se po pravilu obraaju
raunovodstvenim agencijama koje im vode tzv. prosto knjigovodstvo, uglavnom
u istoj formi i sadrini kao to to rade za sve druge preduzetnike, odnosno radnje.
Radi se o sistemu knjigovodstva je prevashodno koncipirano tako da omogui
efikasnu kontrolu od strane poreskih organa. Za farmere ono uglavnom predstavlja
dodatni posao i troak, pri emu je povratna korist minimalna ili nikakva.
U toku je i uspostavljanje FADN sistema u naoj zemlji koji u EU funkcionie
jo od 1965. godine (Farm Accountancy Data Network - Mrea za prikupljanje
raunovodstvenih podataka sa poljoprivrdnih gazdinstava). Kada ovaj sistem bude
34
uspostavljen u punom kapacitetu, to se oekuje narednih nekoliko godina,
agroekonomski istraivai e dobiti vrlo znaajnu bazu podataka za svoja
istraivanja. Ipak, FADN sistem kao i drugi slini sistemi za prikupljanje podataka,
imaju vrlo ozbiljna ogranienja u pogledu kvantiteta i kvaliteta podataka koje
obezbeuju. Ona proizilaze iz injenice da se ovi sistemi zasnivaju na uzorku, koji
je manje ili vie reprezentativan, ali uvek obuhvata relativno mali broj gazdinstava
(najvie do 2% ukupnog broja gazdinstava). Kljuno pitanje je kvaliteta dobijenih
podataka, s obzirom da je uee u uzorku dobrovoljno, a proizvoai esto nisu
motivisani da daju tane podatke. Ovakvi podaci su vrlo upitni, pogotovu u
zemljama gde ne postoji obaveza voenja knjigovodstva. Samo u uslovima kada
veina gazdinstava vodi kontinuiranu raunovodstvenu evidenciju, mogue je
obezbediti dovoljno pouzdane podatke za kvalitetne agroekonomske analize.
Postojanje FADN-a ili nekog drugog uhodanog sistema prikupljanja podataka
svakako je korisno jer doprinosi efikasnijem obezbeivanju podataka, ali ne reava
sutinski problem koji se ogleda u nedovoljnom kvalitetu dobijenih podataka.
U poslednje vreme se i u ovoj oblasti stvari menjaju, i to sve bre. Pre svega
mlai farmeri koji se ozbiljno posveuju poljoprivrednoj proizvodnji, a postepeno i
oni stariji, shvataju koliko je vano voditi rauna o finansijskim aspektima
proizvodnje, odnosno ovladati strunim znanjima za donoenje ispravnih odluka u
ovom domenu. Domai proizvoai shvataju da je poljoprivreda perspektivna
delatnost koja moe obezbediti pristojne prihode za porodicu, ali samo ako podignu
efikasnost proizvodnje, odnosno ukupnu konkurentsku sposobnost svog
gazdinstva. Odavno ve u poljoprivredi nije glavni problem neto proizvesti u
dovoljnoj koliini, ve to i prodati po odgovarajuoj ceni, odnosno ostvariti profit,
kao i u svim drugim delatnostima.
Da bi se mogli uspeno nositi sa navedenim problemima u poslovanju, domai
proizvoai moraju prethodno da steknu odgovarajua znanja, odnosno ovladaju
konkretnom metodologijom, tehnikama i postupcima koji su im za to neophodni.
Sve vie farmera je spremno da se edukuje iz oblasti ekonomsko-finansijskih
aspekata poslovanja i upravljanja gazdinstvom. Takoe prihvataju kao
neophodnost i uvoenje odreenog vida knjigovodstvene evidencije na svojim
gazdinstvima. O tome svedoe iskustva lanova ovog istraivakog tima, sa
prethodnih edukacija sa slinom tematikom. Interesovanje je bilo iznad svih
oekivanja, polaznici su bili uglavnom mlai farmeri, odnosno deca starijih
farmera.
Dodatni problem predstavlja injenica da su i nai savetodavci dosta nesigurni,
a esto i nedovoljno obueni za uspeno davanje saveta iz oblasti ekonomsko-
finansijskog poslovanja gazdinstava. To je donekle i oekivano, s obzirom da je
veina zavrila bioloke smerove poljoprvrednog fakulteta (ratarstvo, stoarstvo,
zatitu bilja i dr.), a u praksi su se retko neposredno bavili ovim pitanjima. Ovo ih,
naravno, ne moe opravdati od odgovornosti da se edukuju i osposobe i za ovaj
veoma vaan segment savetodavnog rada.
Nije, dakle, pitanje da li treba sprovoditi edukaciju farmera o raunovodstvu i
ekonomsko-finansijskim aspektima poslovanja gazdinstava, ve: kako tu edukaciju
organizovati i realizovati na najefikasniji nain? Kljuni problem je odsustvo

35
sistematinosti i sveobuhvatnosti, odnosno nepostojanje jedinstvene metodologije,
koju bi primenjivali svi savetodavci i farmeri. Zbog toga se, kao prvi korak,
namee izrada jedinstvene metodologije raunovodstvene evidencije i, na njoj
zasnovane, metodologije za obraun i analizu najvanijih ekonomsko-finansijskih
pokazatelja poslovanja, odnosno pravilnu primenu ovih informacija u
svakodnevnom upravljanju gazdinstvom. Paralelno s tim, neophodno je izraditi i
efikasan raunovodstveni softver koji u potpunosti podrava definisanu
metodologiju. Konano, potrebno je edukovati savetodavce i farmere za njihovu
primenu u praksi. S obzirom da se radi o materiji koji je dosta struna i relativno
kompleksna, u prvoj fazi treba staviti akcenat na edukaciju savetodavaca. Oni e
potom ta znanja postepeno i sistematino prenositi i samim farmerima.
Osnovna svrha postojanja ovakvog modela, odnosno jedinstvene metodologije,
jeste obezbeivanje kvalitetnih informacija svim zainteresovanim korisnicima.
Stoga je pri njenom koncipiranju i neposrednom definisanju, neophodno prioritetno
uvaiti informacione zahteve najvanijih korisnika, a to su:
1) farmeri,
2) savetodavci i
3) korisnici na makro nivou.
Farmeri i savetodavci zainteresovani su prevashodno za mikro pokazatelje, koji
se tiu svakog pojedinanog gazdinstva. Oni potrebne informacije obezbeuju iz
osnovnih izvetaja koje model produkuje a to je kalkulacija, odnosno na bazi
dodatnih, izvedenih pokazatelja i izvetaja, koji se takoe zasnivaju na
kalkulacijama. Re je o egzaktnim parametrima koji omoguavaju da se na
pouzdan nain ree brojni problemi na gazdinstvu, od izbora optimalne proizvodne
strukture, preko podizanja nivoa efikasnosti svake proizvodnje pojedinano i
gazdinstva u celini, pa do uspostavljanja novih kanala distribucije, procene
opravdanosti investicionih poduhvata i sl.
Korisnici na makro nivou (dravni organi i institucije, nauno-obrazovne
ustanove, komore, strukovna udruenja i drugi korisnici koji se bave
poljoprivredom), zainteresovani su, u prvom redu, za makro pokazatelje. Radi se o
potencijalnim sekundarnim korisnicima, i to prevashodno izvedenih podataka,
odnosno indikatora. Kvalitetni makro pokazatelji mogu se utvrivati, tj. izvoditi,
samo na osnovu pouzdanih naturalnih, vrednosnih i relativnih pokazatelja sa samih
gazdinstava, ije produkovanje predstavlja sutinu ove metodologije. Dobijeni
izvorni podaci, podrazumeva se sa reprezentativnog uzorka gazdinstava, dalje se
razvrstavaju i uproseavaju na nivou drave, pokrajine, pojedinih regiona; zatim po
veliini i tipu gazdinstava, granama proizvodnje, pojedinim proizvodnjama, kao i
prema drugim kriterijumima, po potrebi. Ovako izvedeni podaci predstavljaju
dobru informacionu osnovu za brojne agroekonomske analize na makro nivou, na
bazi kojih se sastavljaju i prezentuju odgovarajui izvetaji. Time se stvaraju
pretpostavke za definisanje adekvatnih mera agrarne politike, i to je posebno
vano, za egzaktno praenje njihovih efekata.
Utvrivanje, odnosno izvoenje, analiza i prezentacija podataka na makro
nivou, nije neposredno sastavni deo ove metodologije, ali ona predstavlja njegovo
ishodite. Veoma je vano ukazati na ovu mogunost, kao potencijalno vrlo vaan

36
informacioni segment, koji se moe nadograditi, odnosno razviti na pouzdanim
izvornim podacima koje ova metodologija obezbeuje.

Pri izradi modela za evidenciju, obraun i analizu na PG neophodno je pomiriti
suprotstavljene zahteve preciznosti, informativnosti i analitinosti, sa jedne strane, i
zahteve jednostavnosti, preglednosti i ekonominosti modela, sa druge strane.
Drugim reima, treba napraviti model koji e biti maksimalno jednostavan za
korienje, a istovremeno dovoljno sadrajan i pouzdan. Napred izneti zahtevi
odluujue utiu na bazino koncipiranje modela, kao i na definisanje pojedinanih
metodolokih i aplikativnih reenja. Da bi bila prihvatljiva, metodologija (i pratei
softver) treba da ispunjava sledee osnovne zahteve:
da bude usklaena sa metodologijom obrauna i analize ekonomsko-
finansijskih rezultata u zemljama EU;
da bude dovoljno jednostavna i razumljiva za korienje, ne samo za
savetodavce i druga struna lica, ve i za same farmere;
da bude adaptibilna, odnosno realno primenljiva na domaim gazdinstvima,
ija je struktura dosta raznovrsna, a koja su, u najveem broju, jo uvek dosta
daleko od gazdinstava u poljoprivredno razvijenim lanicama EU (tj. da je
mogu koristiti gazdinstva razliite veliine, proizvodne strukture, ona koja su u
sistemu PDV-a i ona koja nisu itd.);
da od korisnika u poetku zahteva posedovanje minimalnih znanja iz oblasti
finansija, kao i kratko vreme za unos osnovnih podataka;
da istovremeno bude dovoljno sadrajna, odnosno da obezbedi sve relevantne
informacije zbog kojih se i uvodi;
da najvei deo obraunsko-tehnikih operacija pratei softver obavlja
samostalno (o emu se u nastavku detaljnije govori);
da softver koji podrava celu metodologiju omogui sumiranje podataka na
makro nivou (drava, pokrajina, region i sl.), i potom njihovo zbirno
razvrstavanje prema razliitim kriterijumima, uproseavanje, analizu,
sastavljanje i prezentaciju zbirnih izvetaja itd.

Organska poljoprivreda se odvija po jasno definisanim pravilima i standardima.

Pouzdano dokumentovanje tehnolokih mera i postupaka predstavlja preduslov za
sertifikaciju organske proizvodnje. Svaka proizvodnja pa i organska, zahteva bar
najosnovniju evidenciju o trokovima i rezultatima, kako bi se na pouzdan nain
mogla pratiti njena isplativost. Kod organske poljoprivrede je to posebno vano,
zbog specifinosti tehnologije i stalnih polemika, odnosno sumnji u njenu
profitabilnost u domaim uslovima.
Logino je da se ova dva zahteva objedine u jedinstven sistem evidencije, koji
e na optimalan nain odgovoriti kako potrebama sertifikovanja tako i ekonomske
valorizacije organske proizvodnje. U metodolokom smislu nema nema bitne
razlike u evidenciji i obraunu trokova i rezultata za konvencionalnu i organsku
proizvodnju.

37
 Uvaavajui realnost trenutka u kojem se nalazi naa poljoprivreda, posebno
individualna gazdinstva, kao i cenei sugestije savetodavaca i samih farmera,
koncipirana je odgovarajua metodologija za evidenciju i obraun svih najvanijih
ekonomsko-finansijskih pokazatelja poslovanja na PG. Metodologija sadri i
postupak analize, intepretacije i korienja dobijenih rezultata za potrebe
upravljanja PG.
Definisani ciljevi i projektni zadaci sutinski opredeljuju sadraj i strukturu
definisanog modela za evidenciju, obraun i analizu trokova i rezultata na
poljoprivrednim gazdinstvima. Model se praktino sastoji iz dva osnovna dela koji
ine jedinstvenu celinu, i to:
1) Metodologije i
2) Prateeg softvera (excel aplikacija).

4.2. METODOLOGIJA
Definisana je kompletna raunovodstvena metodologija za evidentiranje
poslovnih dogaaja, utvrivanje i analizu ekonomskih parametara poslovanja
poljoprivrednih gzdinstava (PG), ukljuujui i osnovne smernice za pravilno
korienje dobijenih rezultata u procesu odluivanja.
Sama metodologija se sastoji od dva jasno definisana segmenta koji su naravno
vrsto povezani u jedinstvenu metodologiju. Radi se o sledeim segmentima:
a) Metodologija za evidenciju poslovnih dogaaja na gazdinstvu,
b) Metodologija za obraun, analizu i prezentaciju ekonomskih pokazatelja
poslovanja gazdinstva.

4.2.1. Osnovi metodologije za evidenciju na gazdinstvu

Ovo je kljuni segment, kome je posveena najvea panja u ovom istraivanju.
Pouzdana kontinuirana evidencija predstavlja osnovni preduslov za dobijanje
kvalitetnih informacija koje se dalje koriste za obraune i analizu finansijskih
pokazatelja, odnosno donoenje poslovnih odluka. Kvalitet prikupljenih podataka
opredeljujue utie na pouzdanost utvrenih pokazatelja, odnosno svih drugih
informacija koji se na osnovu toga produkuju. Pouzdane podatke nije mogue
obezbediti bez odreenog oblika knjigovodstvene evidencije na samom gazdinstvu.
Pri koncipiranju modela evidencije neophodno je pomiriti suprotstavljene
zahteve preciznosti, informativnosti i analitinosti, sa jedne strane, i zahteve
jednostavnosti, preglednosti i ekonominosti evidencije, sa druge strane. Drugim
reima, treba napraviti sistem evidencije koji e biti maksimalno jednostavan za
korienje, a istovremeno dovoljno sadrajan i pouzdan. Napred izneti zahtevi
odluujue utiu na bazino koncipiranje modela evidencije.
U ovom projektu je prihvaen i razraen odreeni model tzv. prostog
knjigovodstva. Tanije, radi se o sistemu tabelarnih evidencija, uklopljenih u
jedinstven sistem knjigovodstvene evidencije, koji obezbeuje dovoljan fond

38
raunovodstvenih podataka za potrebe obrauna, analize i upravljanja. Sistem se
sastoji od sledeih najvanijih evidencija:
1) Evidencija o kapacitetima gazdinstva (zemljite, oprema, objekti, osnovno
stado, viegodinji zasadi);
2) Detaljna evidencija o trokovima, po vrstama (materijala, radne snage,
usluge itd.), i mestima njihovog nastanka (glavna, pomona i opta mesta
trokova);
3) Detaljna evidencija o ostvarenim rezultatima (prinosima po proizvodnjama,
zalihama proizvoda i poluproizvoda, realizaciji po kupcima, tritima itd.);
4) Evidencija o potraivanjima, naplati, obavezama, plaanjima itd.
Sve evidencije su naravno vane, ali je posebna panja posveena evidenciji o
trokovima i ostvarenim rezultatima. One obezbeuju kljune podatke za druga dva
segmenta metodologije (tj. za obraun i analizu trokova i rezultata, odnosno
produkovanje informacija za potrebe upravljanja). Ostale evidencije su koncipirane
u minimalnom obliku, ali tako da obezbeuju neophodan kvantum pouzdanih
podataka. I pored toga, moe se rei da se radi o zaokruenom i kompletnom
sistemu knjigovodstvene evidencije.
Svi obrasci (tj. tabele) za pojedine evidencije izraeni su u papirnoj i
elektronskoj formi (excel tabele). Ceo koncept od evidencije do obrauna i analize
indikatora uspeha, zaniva se na osnovnoj premisi: tedeti vreme, prevashodno
farmera, ali i savetodavaca. Ovome posebno doprinosi pratei softver, koji je
sastavni deo ukupne metodologije. Evidencija se moe sprovoditi na dva naina:
Tako da farmeri sami evidentiraju podatke na gazdinstvu, unose ih u raunar i
na osnovu toga dobijaju baziene ekonomske podatke, dok im savetodavci
pomau kod raunanja, analize i tumaenja sloenijih indikatora i izvetaja.
Veinu poslova obavljaju savetodavci, tj. vre unos primarnih podataka u
raunar, a potom sprovode, obraune, analize, prezentovanje i tumaenje
podataka, odnosno davanje saveta farmerima. U ovoj varijanti farmeri
eventualno treba da pribelee osnovne podatke o utrocima i cenama.
Realno je da druga varijanta u poetku bude zastupnjenija, ali treba teiti prvoj,
to e se postepeno dostizati. Vano je da u to veoj meri podatke upisuju sami
farmeri (odnosno neko od lanova domainastva), i to kontinuirano kako
trokovi/prihodi nastaju, a da se kasnije, po potrebi, prodiskutuju sa savetodavcima.
Ovo ih istovremeno podstie na stalno razmiljanje o trokovima, rezultatima itd.,
odnosno doprinosi njihovom shvatanju znaaja kontinuirane evidencije na
gazdinstvu.

4.2.2. Softverska podrka metodologiji

Veoma vaan deo modela predstavlja izrada odgovarajueg softvera, odnosno
aplikacije u excel programu, koja podrava najvanije segmente definisane
metodologije. Excel program je sastavni deo standardnog Windows paketa,
jednostavan je za korienje i praktino poznat veini korisnika raunara. Glavna
39
prednost excela, u odnosu na neke druge programe koji su pogodni za izradu
ovakve vrste aplikacije, ogleda se u jednostavnosti i prilagodljivosti. Obuka za
korienje excel programa, na zahtevanom korisnikom nivou, relativno je kratka i
jednostavna. Excel omoguava dobru preglednost svih sadraja, jednostavno
unoenje podataka i svoenje veine obraunsko-tehnikih operacija na minimum.
U excelu se vrlo lako ispravljaju sve vrste greaka, koje neminovno nastaju u radu
sa podacima. Za odravanje ove aplikacije nije neophodna podrka profesionalnog
informatiara, ime se izbegavaju ne samo znaajni trokovi funkcionisanja, ve i
brojni drugi organizacioi problemi. Svaki korisnik, koji solidno poznaje rad u
excelu, moe sve sam da uradi, popravi, izmeni, itd. Ako je neophodno, tj. ukoliko
farmer ili savetodavac naie na neki ozbiljniji problem koji ne moe sam reiti,
uvek se moe jednostavno ceo excel fajl poslati lanovima projektnog tima, ili
nekoj drugoj osobi koja ima vie iskustva u radu sa ovim programom.
Izrd sme plikcije ne zhtev posebno informtiko znnje, dovoljno je
dobro poznvnje excel progrm, koji pru velike mogunosti. lnovi
istrivkog tim poseduju neophodno znnje, ko i potvreno i provereno
iskustvo u izrdi slinih plikcij. Excel aplikcij predstavlja jedinstvenu celinu,
ali se uslovno moe podeliti na tri segmenta:
Aplikcij z evidenciju poslovnih dogaaja i izrdu nlitikih klkulcij
pojedinih proizvodnji. Sastavni deo ovog segmenta je i izrada: zbirnh
klkulcij z pojedine grne (rtrstvo, povrtrstvo, vorstvo, storstvo,
prerd); ztim nlitikih indiktor z nlizu isplativosti pojedinnih
proizvodnnji, grn i gzdinstv u celini. Pri tom se podrzumev, d korisnik
unosi smo osnovne podtke (povrin, j.m., koliin, cen itd.), softver
smostlno vri veinu izraunavanja, preuzima podatke iz obrazaca i na taj
nain popunjava veinu stavki analitikih i zbirnih klkulcija i drugih
izvetja, odnosno run veinu osnovnih i izvedenih pokztelj uspeha.
Aplikcij z analizu dobijenih rezultata. Obuhvata izradu odgovarajuih
analitikih i sintetikih indikatora, i njihovo korienje za uporedne analize
uspeha izmeu pojedinih proizvodnji, garana i za gazdinstvo u celini.
Podrazumeva se automatsko izrainavanje indikatora i crtanje razliitih
grafikona za prezentaciju.
U elektronskoj i ppirnoj formi, u vidu prilog, dti su i posebno dizjnirni i
prilgoeni obrsci z tekuu evidenciju osnovnih proizvodnih i
ekonomskih podtk n gzdinstvu, to je preduslov z kvlitetnu izrdu
klkulcij i ostlih indiktor.

4.2.3. Definisanje model gazdinstva i planiranje proizvodnje

U cilju detaljnog objanjenja i prezentacije definisane metodologije i prateeg
softvera, kreirano je tzv. model gazdinstvo Agrar. Pri tom se vodilo rauna da
bude relativno vee gazdinstvo za nae uslove, sa raznovrsnijom strukturom
proizvodnje i da postie solidan nivo intenzivnosti proizvodnje. Osnovne
karakteristike ovog model gazdinstva, vane za prezentaciju metodologije, su:

40
 Obrauje ukupno 50 ha, od ega deo zemljita (16 ha) uzima u zakup (parcele
oznaene sa T su sopstvene, a one oznaene sa Z zakupljene).
Podrazumeva se da se evidencija vodi samo za ekonomski znaajne
proizvodnje. Drugim reima, kalkulacije se ne sastavljaju za one proizvodnje
koje su iskljuivo namenjene zadovoljavanju prehrambenih potreba lanova
domainstva (npr. povre u bati, voe u dvoritu, ivina i svinje za sopstvene
potrebe i sl.).
U strukturi je zastupljena ratarska, voarska i stoarska proizvodnja, kako bi se
mogle pokazati obraunske specifinosti pojedinih grana.
Veinu stone hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu
poluproizvoda.
Raspolae sa najveim delom sopstvenih sredstava potebnih za finansiranje
proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.
Poseduje veinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a
takoe ima i teretni kombi za transport, prevashodno voa do mesta prodaje.
Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviene subvencije, pretpostavka
je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, to ne menja sutinu
metodologije, sve cene su sa uraunatim PDV-om.
Pored nosioca gazdinstva, jo dva lana domainstva su radno sposobna
(supruga i sin), dok se ostatak radne snage angauje eksterno (preko studentske
zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaa, naravno, penziono i
zdravstveno osiguranje.
Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda.
Proizvodi se uglavnom ne skladite ve se prodaju odmah posle etve itd.
Podrazumeva se da gazdinstvo na poetku svake godine pravi plan
proizvodnje, koji se tokom godine moe menjati, u zavisnosti od konkretnih
uslova. Tabele 1 i 2 ne predstavljaju planove proizvodnje u pravom smisli, ve
prikaz strukture proizvodnje na model gazdinstvu, uz pretpostavku da su planirana
i ostvarena struktura proizvodnje podudarne (tj. u toku godine je planirano svedeno
na ostvareno).
S obzirom da se nae model gazdinstvo ne bavi preradom, u nastavku se daju
planovi/strukture proizvodnje za biljnu i stoarsku proizvodnju. U sluaju postojanja i
prerade na gazdinstvu, to ne predstavlja problem, metodologija obrauna je ista kao za
primarnu poljoprivrednu proizvodnju, samo je forma kalkulacije neto drugaija,
tanije jednostavnija.
Obrasci planova proizvodnje mogu da sadre znatno vie podataka, kao to su:
sorta/hibrid/rasa, da li se i koliko navodnjava, zatim planirani prinos, planirane
trine cene i vrednost proizvodnje itd. Deo ovih podataka moe da se upie i
kolonu napomena ili da se otvori jo par kolona, to se u sxcelu jednostavno radi.
U cilju jednostavnosti i preglednosti za potrebe prezentacije ove metodologije
odluili smo se za jednostavniju tabelu.
Oznaavanje proizvodnji pravilno koncipiranim iframa takoe je jako bitno.
Radi se o klasifikujuim iframa, koje su vane za kasniji rad sa bazama podataka
(sortiranje, sumiranje, klasifikacija i ekstrakcija podataka po razliitim
41
kriterijumima). Zbog toga je neophodno da sva gazdinstva koriste jedinstveni
ifarnik.
Tabela 1: Struktura biljne proizvodnje model gazdinstva za 2014. godinu

Svi podaci iz tabele Plan proizvodnje (proizvodnja, povrina, ifra, parcele)

preuzimaju se u Obrasce za evidenciju, a potom i u Kalkulaciju pojedinih
proizvodnji, to je u excelu ve isprogramirano. U sluaju pojave novih

42
proizvodnji, ovo povezivanje se vrlo lako izvri, poto je re o osnovnom
korisnikom nivou poznavanja excel programa.
Za plan/strukturu stoarske proizvodnje vae isti principi kao za biljnu
proizvodnju, ali postoje i odreene specifinosti (tab. 2). U stoarstvu je, po
pravilu, neophodno odvojeno voditi evidenciju i sastavljati kalkulacije ne samo
za razliite vrste stoke, ve u okviru njih i za pojedine kategorije (npr. telad,
junice do 1 godine, junice 1-2 godine, krave), odnosno smerove proizvodnje (za
priplod, za tov). Radi pojednostavljivanja, odnosno koncentracije na sutinske
stvari u metodologiji, usvojene su pretpostavke: da u proizvodnji mleka postoji samo
jedna kategorija krave, tj. telad se prodaju, a kasnije se kupuju steone junice.
Tabela 2: Struktura stoarske proizvodnje model gazdinstva za 2014.godinu

Veliina kapaciteta u stoarstvu najee se izraava brojem grla odgovarajue

kategorije. U pelarstvu je jedinica mere konica (ili roj). Samo u izuzetnim
sluajevima se kao jedinica mere uzima tona (npr. kod proizvodnje pueva).
U kolonu 4 upisuje se prosean broj grla u toku godine. Prosean broj grla
rauna se na kraju godine, za svaku kategoriju stoke posebno, na osnovu operativne
evidencije listova stoke, i to tako to se ukupan broj hranidbenih dana u toku
godine podeli sa 365 (detaljnija objanjenja daju se u nastavku).

4.2.4. Specifinosti obrauna trokova i rezultata u poljoprivredi

Bioloki krkter poljoprivredne proizvodnje izziv brojne i vrlo znjne
specifinosti, koje dolze do izrj u svim segmentim ove privredne grane.
Posebno velike specifinosti se jvljju u domenu evidentiranja, obrun i
analize trokov i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima/preduzeima (nini,

43
metode i tehnike prikupljnj, obrde, obrauna i analize, potom
soptvnj/prezentovanja i tumaenja dobijenih rezultata).
Specifinosti su uglavnom uslovljene posebnim karakteristikama:
1) kapaciteta poljoprivrednih gazdinstava,
2) sredstava za rad ovih gazdinstava i
3) same poljoprivredne proizvodnje.
KAPACITET POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: bazira se na poljoprivrednom
zemljitu, koje ima izvesne karakteristike od posebnog znaaja za obraun
trokova:
Neistroivost - vai samo ako se poljoprivredno zemljite koristi u skladu sa
njegovom namenom, odnosno ako se odrava njegov kvalitet. Zbog toga se na
zemljite ne obraunavaju trokovi amortizacije.
Nepokretnost - utie na lokaciju privrednih zgrada radi njegove eksploatacije, a
samim tim i na trokove internog transporta.
Neumnoivost - u cilju poveanja poljoprivredne proizvodnje na povrinski
ogranienom zemljitu potrebno je vriti odredjena ulaganja (razliite vrste
graevinskih i meliorativnih radova).
Razliita plodnost zemljista izaziva znaajne razlike u pogledu setvene
strukture, plodoreda, upotrebe ubriva, navodnjavanja, prinosa i sl., a time i razlike
u trokovima i rezultatima za useve koji se gaje na zemljitima razliite plodnosti.
SREDSTVA ZA RAD POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: imaju izvesne specifinosti
u pogledu trokova koji se na njih odnose, a javljaju se kod:
Gradjevinskih objekata - potrebno je napraviti takav raspored gradjevinskih objekata
koji ce omoguiti racionalnu proizvodnju i to manje transportne trokove.
Poljoprivrednih maina - u poljoprivredi se osnovni agrotehniki poslovi
(oranje, setva, zetva i dr.) moraju izvriti u kratkim vremenskim intervalima, s
tim to se i u slobodnom vremenu neke od maina, kao na primer, traktori,
koriste za pomone poslove u okviru sopstvenog gazdinstva ili za pruanje
eksternih usluga. Ovakav nacin korienja poljoprivrednih maina uslovljava
tekoe u pogledu pravilnog planiranja njihove nabavke i u pogledu pravilnog
obrauna odnosno rasporeda njihovih trokova na odgovarajue proizvodnje.
Sredstava za rad biolokog karaktera (osnovno stado, vonjaci, vinogradi i redje
hmeljarnici i ume)- sa gledista obrauna trokova imaju znaajne specificnosti:
- njihova eksploatacija primarno je odredjena biolokim svojstvima;
- ne moe im se produiti vek trajanja i nemaju trokove investicinog odravanja;
- posebno vano utvrditi momenat njihovog prevodjenja u upotrebu, koji e,
na primer, za krave biti sa momentom steonosti, za dugogodisnje zasade
godina u kojoj vrednost roda pokriva trokove uzgoja itd;
- ova sredstva je poeljno likvidirati posle ekonomski korisnog veka trajanja,
tj.u onom momentu kada trokovi za njihov uzgoj postanu vei od
proizvodnje odnosno uinaka koje daju i

44
 - likvidaciona vrednost kod nekih od ovih sredstava prilino je velika (na
primer kod osnovnog stada, oraha i kestenja) i ista se, kao takva, mora
uzeti u obzir prilikom obrauna amortizacije.
SPECIFINOSTI SAME POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: uglavom proistiu iz
njenog biolokog karaktera. Dosta su brojne i rznovrsne, s spekt uticj n
obraun trokova i rezultata, ko njznjnije se mogu nvest sledee:
Poljoprivred ko deltnost, njee i PG pojedinno, predstvljju veom
sloene poslovne sisteme, to proizilzi iz njene sloene strukture (vei broj
grn, s znjnim brojem proizvodnji, pomonih deltnosti itd.). To
neposredno uslonjv i evidenciju i obraun trokova u poljoprivredi.
Cene poljoprivrednih proizvod su, zbog znj z ivotni stndrd, uvek pod
veim ili mnjim ndzorom drve. Stog je poloj poljoprivrede u primrnoj
rspodeli uglavnom nepovoljn.
Zbog njenog biolokog krkter uspeh poljoprivredne proizvodnje primrno
je determinisn kvlitetom osnovnih prozvodnih resurs (plodnost zemljit,
kvlitet semen i ubriv, genetski potencijl sorti i sl.).
Povenje obim proizvodnje moe se ostvriti povenjem osnovnih
kpcitet (gde postoje velik ogrnienj nroito kod biljne proizvodnje) i
povenjem stepen intenzivnosti proizvodnje.
Proces prozvodnje i proces rd vremenski se najee ne podudrju.
Veliki uticj klimtskih uslov n rezultte, to znjno povev rizik
poslovnj.
Konni rezultti su poznti tek po okonnju proces proizvodnje, koji trje
relativno dugo, usled ega su mogunosti uticj (n osnovu internih kontrol i
nliz) u toku proizvodnje dost su smnjene.
Vezn (kuplovn) proizvodnj vie glvnih i/ili sporednih proizvod, to
otev precizno utvrivnje cene kotnj.
Znjn deo zvrenih proizvod koristi se ko poluproizvod, tj. ko
reprodukcioni mterijl z sopstvenu potronju.
Sezonsko korienje kpcitet i rdne snge stvr znjne orgnizcione
probleme s stnovit njihovog rcionlnog korienj.
Obrt kpitl je spor, esto je potrebno dugo ekti d se sredstv uloen u
investicije ponu vrti (viegodinji zsdi, osnovno stdo, ume i dr.).
Nvedene specifinosti se nroito odrvju n krkter trokov, nin
njihovog regovnj n promenu obim proizvodnje, uprvljnje trokovim i
rezultatima u poljoprivredi, ko i n sme obrunske postupke sa trokovim i
rezultatima. Sve to obrun trokov i rezultata u poljoprivredi ini ne smo bitno
rzliitim, ve istovremeno i zntno sloenijim nego u industriji.

4.2.4.1. Praenje trokova u poljoprivredi po mestima nastanka

Bez praenja trokova po mestima njihovog nastanka, u poljoprivredi nije
mogue pravilno organizovati evidenciju i postii odgovarajui nivo preciznosti

45
obrauna trokova i rezultata, odnosno tanosti kalkulacija pojedinih proizvodnji,
kao najvanijeg internog dokumenta (izvetaja) o trokovima. To dalje znai da ni
ostali okonomsko-finansijski izvetaji i pokazatelji nee biti dovoljno pouzdani, to
za posledicu moe imati donoenje pogrenih odluka na gazdinstvu.
MESTA TROKOVA (MT) se mogu definisati kao ui organizacioni delovi
gazdinstva u okviru kojih se obavljaju odreeni srodni odnosno homogeni
poslovi. Ona su nastala iz potrebe da se odgovori na vano
obraunsko/upravljako pitanje gde su nastali pojedini trokovi gazdinstva? U
poljoprivredi se javljaju sledee vrste mesta trokova (MT):
1) Glavna MT,
2) Pomona MT i
3) Opta MT.
GLAVNA MT- predstavljaju glavne linije proizvodnje (penica, kukuruz, soja....,
mrkva, krompir, paradajz,...., jabuka, kruka, ljiva, vinsko groe,..., proizvodnja
mleka, tov svinja, proizvodnja jaja,..., prerada graka, voa, mleka... itd.) (ema 1).
U poljoprivredi se analitike kalkulacije sastavljaju prevashodno za glavna
mesta trokova (linije proizvodnje), a ne za pojedine proizvode. Pri tom se posebna
MT otvaraju za iste vrste proizvodnje koje se paralelno pojavljuju u istoj godini
(npr. u 2014. godini), ali se zavravaju u razliitim godinama (npr. penica
2013/14 je jedno MT, a penica 2014/15 drugo MT). Takoe se odvojeno prate
merkantilna i semenska proizvodnja (npr. merkantilna penica je jedno MT, a
semenska penica drugo MT).
Posebna MT se mogu otvarati i razliite sorte iste proizvodnje, odnosno za istu
proizvodnju na razliitim parcelama. Ovo je opravdano samo ako to znai i bitno
razliite trokove i rezultate proizvodnje. Iz razloga jednostavnosti, ovakvo reenje
nije primenjeno u prikazu ove metodologije.
U stoarstvu se otvaraju posebna MT za pojedine kategorije u okviru iste vrste
stoke, odnosno iste proizvodnje (npr. u proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1
godine, junice 1-2 godine itd.). Ovo je preporuljivo kod veih gazdinstava, koja
samostalno uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza metodologije, a vodei
rauna o preglednosti i neophodnosti akcentiranja najvanijih metodolokih
problema, za nae model gazdinstvo je pretpostavljeno da prodaje telad i kupuje
steone junice. To znai da je u okviru proizvodnje mleka otvoreno samo jedno
mesto trokova Krave.
POMONA MT- predstavljaju pomone delatnosti, tj. delatnosti koje omoguavaju
normalno odvijanje glavne delatnosti. Poljoprivreda je karakteristina po relativno
velikom broju pomonih MT, to znaajno uslonjava obraun trokova. U
poljoprivrednim gazdinstvima se mogu pojaviti sledee vrste pomonih MT:
- traktori po kategorijama - laki, srednji, teki, super teki,
- kombajni univerzalni,
- kombajni specijalni za eernu repu, za graak, voe itd.,
- prikljune maine,
- radionica,
- sistem za navodnjavanje,
46
 - suara,
- meaona stone hrane,
- eventualno transpotrna sluba i energana.

PRIMARNE VRSTE GLAVNAMESTA

TROKOVA TROKOVA
Osnovni materijal Direktni trokovi Penica
Pomoni materijal Kukuruz
Ostali materijal POMONA MESTA Suncokret
Rezervni delovi TROKOVA Soja
Energija Teki traktori eerna repa
Amortizacija Srednji traktori ...
Rezervisanja Laki traktori Krompir
Trokovi rada Kombajni Raspodela Paprika
Trokovi naknada Prikljune maine Graak
Proizvodne usluge Radionica ...
Neproizvodne usluge Hidrosistem P-nja mleka - krave
Reprezentacija Suara P-nja mleka - junice
Trokovi osiguranja P-nja mleka - telad
Porezi, takse i sl. Tov svinja
Ostali mematerijalni tro. MESTA OPTIH Proizvodnja jaja
Kamate na obrtna sredstva TROKOVA ...
OT gazdinstva Proizvodnja jabuka
OT grane Proizvodnja kajsija
...
Eksterne usluge

S= PUNA CENA KOTANJA

- ema 1: Obraun trokova u poljoprivredi

Koja od nabrojanih pomonih MT e stvarno biti otvorena, zavisi od konkretnih
uslova na svakom gazdinstvu. Pri tome, treba voditi rauna o jednostavnosti i
preglednosti obrauna, pogotovu kada je re o prosenim individualnim
gazdinstvima,.
Za potrebe prikaza metodologije, na naem model gazdinstvu otvorena su
etiri pomona MT: laki, srednji i teki traktori, i prikljune maine. Gazdinstvo
nema soptveni kombajn, a pripremanje stone hrane i silae nisu tretirani kao
posebna mesta trokova. Izdvajanjem prikljunih maina kao posebnog MT
znaajno doprinosi preciznosti obrauna. Duga mogunost je da se trokovi
prikljunih maina evidentiraju u okviru optih trokova, to je manje precizno,
pogotovu u sluaju kada se otvara samo jedno mesto optih trokova, kao u naem
sluaju (OT Gazdinstva).
MESTA OPTIH TROKOVA (OT) - se u poljoprivredi najee javljaju u vidu:
a) OT grane (biljne proizvodnje, stoarske proizvodnje i prerade),
b) OT uprave i

47
 c) OT prodaje (komercijalne slube).
Ova klasifikacija se odnosi prevashodno na poljoprivredna preduzea. Pri tome,
treba imati u vidu da vei broj MT znai detaljniji i precizniji obraun, ali
istovremeno i komplikovaniji, manje pregledan i skuplji obraun trokova. Treba
teiti optimumu izmeu ove dve krajnosti, prema konkretnim uslovima u svakom
pojedinanom preduzeu. a prosena poljoprivredna gazdinstva, vodei rauna o
jednostavnosti i preglednosti, najee je dovoljno otvoriti samo jedno mesto
optih trokova, i to OT gazdinstva. Takvo reenje je primenjeno i u prezentaciji
ove metodologije. Radi se o dosta irokoj i raznolikoj grupi trokova, koji su
zajedniki za vie ili sve proizvodnji. Pri tom je dobar deo njih reijskog, odnosno
neproizvodnog karaktera, o emu se u nastavku vie govori.
Nosioci trokova su uinci (proizvodi i usluge) zbog kojih, u krajnjoj liniji, svi
trokovi na gazdinstvu i nastaju. Za poljoprivredu je karakteristian obraun po
principima masovne proizvodnje, to znai da se preko MT prate ne samo
indirektni ve i svi direktni trokovi (ema 1).
Direktni trokovi se odmah vezuju za glavna MT, dok se indirektni najpre
sakupljaju na pomonim i optim MT, a potom se raspodeljuju na glavna MT.
Posle ove raspodele, na glavnim MT se nalaze svi podaci, tj. trokovi neophodni za
sastavljanje analitikih kalkulacija pojedinih proizvodnji. U poljoprivredi se, dakle,
prilikom obrauna trokova, nosioci trokova praktino i ne koriste.

4.2.4.2. Znaaj i postupak sastavljanja kalkulacija na PG

Osnovni cilj svakog obrauna trokova i rezultata u poljoprivredi jeste
sastavljanje kalkulacija pojedinih proizvodnji. Osnovu ove metodologije ine
upravo nlitike klkulcije proizvodnji n gzdinstvu. Podrzumev se d je
neophodno sstviti i klkulcije korienj pojedinih sredstv mehnizcije, ko i
z drug pomon i opt mest trokov. Analitike kalkulacije su osnovni
dokumenti, odnosno izvetaji, koje obraun trokova produkuje. One predstvljju
bzine obrune n osnovu kojih se dlje izvode brojni drugi nlitiki i sintetiki
izvetaji i pokztelji.
Forma i struktura kalkulacije mogu biti vrlo razliite, u zavisnosti od
primenjene metodologije obrauna, odnosno zadataka koji se pred kalkulaciju
postavljaju. Zadaci kalkulacije su uglavnom informacione prirode, a kao najvaniji,
mogu se navesti obezbeivanje informacija o:
veliini i strukturi trokova,
ceni kotanja proizvoda (punoj i/ili redukovanoj),
vrednosti proizvodnje,
ostvarenom finansijskom rezultatu (bruto mari, dobiti/gubitku, dohotku),
stepenu isplativosti pojedinih proizvodnji (ekonominost, akumulativnost) itd.
Navedene informacije, u krajnjem efektu, treba da omogue racionalnije
upravljanje trokovima, odnosno gazdinstvom u celini.
Pri definisanju forme kalkulacije treba voditi rauna o dva meusobno
suprotstavljena principa: (a) informativnost i (b) preglednost. Poveanje
48
informacione sposobnosti kalkulacije, to joj je i osnovna svrha, zahteva da ona
sadri vei broj redova i kolona. Sa druge strane, to neposredno ugroava princip
preglednosti, odnosno jednostavnosti i razumljivosti, koji je u raunovodstvu uvek
vaan. Neophodno je, dakle, nai optimalno reenje izmeu ova dva
suprotstavljena zahteva. Sama forma kalkulacije je neposredno opredeljena i
primenjenim sistemom obrauna trokova (po stvarnim, normativnim, standardnim,
varijabilnim, direktnim, ABC i drugi savremeni sistemi obrauna). Poljoprivreda
kao specifina delatnost, zahteva korienje vie razliitih metoda kalkulacija.
Klkulcije u ovoj metodologiji primrno se zsnivju n rzvrstvnju trokov
n fiksne i vrijbilne, usled eg se osnovni rezultt javlja u vidu mre pokri.

Da bi se osnovni proizvodno-ekonomski pokazatelji na PG mogli pratiti i
analizirati na kvalitetan nain, neophodno je:
1) Prikupiti osnovne podatke i srediti ih;
2) Izvriti odreene prethodne obraune;
3) Sastaviti analitike kalkulacije proizvodnji;
4) Izraunati dodatne pokazatelje uspeha linije, grane i gazdinstva u celini;
5) Izraditi druge analitike i sintetike izvetaje;
6) Pravilno protumaiti, prezentovati i iskoristiti podatke.
Sastavljanje anlitikih klkulcija pojedinih proizvodnji n poljoprivrednom
gzdinstvu predstavlja najvaniji i najobimniji zadatak, i istovremeno, ini sr
definisane metodologije u okviru ovog projekta. Tome je prilagoen i definisani
model evidencije. Uzet je u obzir samo kriterijum varijabilnosti trokova u odnosu
na promenu veliine kapaciteta (promena broja ha, grla, stabala i sl.). Takoe je
prihvaena za poljoprivredu realna pretpostavka, da meu indirektnim trokovima
uglavnom nema varijabilnih trokova, odnosno da ih je, ako i postoje, dosta teko
precizno identifikovati. Shodno tome, definisani model obrauna produkuje
kalkulacije po direktnim varijabilnim trokovima, a osnovni rezultat se javlja u
vidu mare pokria. Prezentirana struktura i forma kalkulacije uglavnom je
usaglaena sa kalkulacijama koje se sastavljaju na gazdinstvima razvijenih zemalja
EU, i u ovom momentu sasvim odgovara potrebama naih PG.
Paralelno sa metodolokim objanjenjima kalkulacije, daju se i objanjenja za
popunjavanje predvienog obrasca za evidentiranje podataka o trokovima i
rezultima na gazdinstvu. Pri tom se polazi od pretpostavke da se podaci relativno
redovno upisuju u predviene obrasce za evidenciju, bilo u papirnu formu obrazaca
ili neposredno u njihovu excel formu.
Istovremeno se, dakle, daju i osnovna uputstva za korienje i funkcionisanje excel
aplikacije. Pri tom se podrazumeva da korisnici softvera solidno poznaju rad u excel
programu. Objanjenja se u nastavku daju po pojedinim elementima (redovima)
kalkulacije (tab. 4), odnosno segmentima obrasca (tab. 3) iz kojih pojedine
pozicije kalkulacije proizilaze. Tanije, podaci se upisuju u obrasce, a excel
aplikacija uglavnom samostalno preuzima podatke iz obrazaca u kalkulaciju. Pri tom,
naravno, vri i brojne druge obraune i operacije, kao to su:

49
 raunske operacije sabiranja, mnoenja, deljena, oduzimanja, raunanje
proseka itd.,
izraunavanje prosenih cena gde je i ako je to neophodno,
preraunavanje svih vrednosti na jedinicu kapaciteta (po 1 ha),
izraunava strukturu trokova (u %),
izraunava cenu kotanja po jedinici mere (po 1 t, 1 l),
samostalno izraunava skoro sve vrste rezultata (vrednost proizvodnje, bruto mara),
samostalno obraunava pokazatelje u okviru odeljka dodatni indikatori
uspeha (ukupni trokovi, dobit, ekonominost, profitabilnost prihoda), pri
emu ostale podatke (o kamatama, fiksnim i reijskim trokovima) preuzima iz
drugih excel tabela/obrauna, koji se nalaze u drugim sheet-ovima (listovima)
ove excel aplikacije,
samostalno rauna i podatke u okviru senzitivne analize za svaku proizvodnju,
takoe samostalno crta i grafikone strukture trokova za proizvodnju itd.
Budui da je struktura kalkulacije razliita za biljnu, stoarsku proizvodnju i
preradu, to se u nastavku daju odvojena metodoloka objanjenja za svaku od njih.
Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti za sve kalkulacije.

4.3. FUNKCIONISANJE EVIDENCIJE I IZRADA ANALITIKIH KALKULACIJA

Kvlitet prikupljenih podtk opredeljujue utie n pouzdnost utvrenih
pokztelj, odnosno svih drugih informcij koji se n osnovu tog produkuju.
Neko (svetodvc ili/i frmer) mor z zbelei izvestnu koliinu izvornih
podtk n gzdinstvu, jer bez tog jednostvno ne moe da funkcionie bilo koji
model. U ovom modelu su, nrvno, predvieni i obrsci z prikupljnje podtk
n terenu koje popunjvju smi frmeri, uz veu ili mnju pomo svetodvc.
Ovi obrsci po svojoj strukturi uglvnom odgovrju formi klkulcij. Dobro bi
bilo d u to veoj meri podtke s gzdinstv upisuju smi frmeri (odnosno neko
od lnov dominstv), i to kontinuirno kko trokovi/prihodi nstju, d se
ksnije eventulno mlo prodiskutuju s svetodvcim.
Forma, sadrina i metodologija pojedinih obrazaca za evidenciju osnovnih
podataka o trokovima i rezultatima na gazdinstvu, kao i nain korienja
(popunjavanja) u excel programu detaljno se objanjavaju i prikazuju u nastavku. S
obzirom da su pojedine kalkulacije i drugi izvetaji (dokumenti) neposredno
povezani sa obrascima za evidenciju, iz kojih se u stvari i dobijaju (proizilaze), to
se i objanjenja za njih daju paralelno, odnosno istovremeno, u okviru odreenih
taaka ove metodologije.
Obrasci za evidenciju su dati u tampanoj formi (u okviru priloga), ali takoe i
u elektronskoj formi, kao excel tabele. Pri tom su mogua dva naina njihovog
korienja u praksi:
Farmeri (odnosno neko od lanova porodice) najpre runo upisuju podatke u
odtampane obrasce, a zatim ih povremeno, sami ili uz pomo savetodavaca,
unose u elektronsku formu obrazaca na raunaru.

50
 Farmeri odmah neposredno upisuju podatke u elektronsku formu obrazaca na
raunaru, to je svakako krai, efikasniji i preporuljiviji postupak, pogotovu
kod farmera koji bolje koriste raunare.
Postoji i trei nain, koji je najkrai i najbri, a to je da se podaci ne unose u
obrasce (bilo u elektronsku ili papirnu formu), ve neposredno u elektronsku
formu tj. kalkulacije. To, na primer, znai da se podaci mogu direktno unositi u
elektronsku formu kalkulacije, uz minimalno prilagoavanje pojedinih excel
elija, odnosno formula koje su u njima ve upisane. Ovo, naravno,
podrazumeva neto bolje poznavanje rada u excel programu, ali nita posebno,
i dalje se radi samo o korisnikom nivou.
Ako se podaci neto redovnije prate i belee, svakako je bolje koristiti jednu
od prve dve varijante. Trea varijanta je, na neki nain, iznueno reenje koje moe
biti prihvatljivo u sluaju nerednovnog unosa podataka, a u cilju skraivanja celog
posla. Ona zahteva manji broj unosa (npr. unose se zbirno koliina i ukupan iznos
za sva mineralna ubriva, gorivo, rad itd.). Ovakav postupak moe za posledicu
imati neto manje precizne podatke, ali to ne mora obavezno da znai.
Jedan od naina je da se iskoriste podaci iz Knjige istorije polja, naravno
ako gazdinstvo vodi ovu vrstu evidencije. U ovoj evidenciji postoji veina
naturalnih podataka koji su neophodni za sastavljenje analitikih kalkulacija u
biljnoj proizvodnji. Ostaje, meutim, i dalje problem evidencije o cenama, zatim o
trokovima u stoarstvu, o pomonim i optim trokovima itd.

4.3.0. Evidencija i kalkulacije u biljnoj proizvodnji

Sastavljanje anlitikih klkulcija pojedinih proizvodnji n PG predstavlja
najvaniji i najobimniji zadatak, i istovremeno ini sr definisane metodologije u
okviru realizacije ovog projekta. U metodokom pogldu, uzet je u obzir kriterijum
varijabilnosti trokova u odnosu na promenu veliine kapaciteta (promena broja ha,
grla, stabala i sl.). Takoe je prihvaena, za poljoprivredu realna pretpostavka, da
meu indirektnim trokovima uglavnom nema varijabilnih trokova, odnosno da ih
je ako i postoje dosta teko precizno identifikovati. Shodno tome, definisani model
obrauna produkuje kalkulacije po direktnim varijabilnim trokovima, a osnovni
rezultat se javlja u vidu mare pokria. Prezentirana struktura i forma kalkulacije
uglavnom je usaglaena sa kalkulacijama koje se sastavljaju na gazdinstvima
razvijenih zemalja EU, i u ovom momentu sasvim odgovara potrebama naih PG.
Paralelno sa metodolokim objanjenjima kalkulacije, daju se i objanenja za
popunjavanje predvienog obrasca za evidentiranje podataka o trokovima i
rezultima na gazdinstvu. Pri tom se polazi od pretpostavke da se podaci relativno
redovno upisuju u predviene obrasce za evidenciju, bilo u papirnu formu ili
elektronsku (excel) formu. Istovremeno se, dakle, daju i osnovna uputstva za korienje
i funkcionisanje excel aplikacije. Pri tom se podrazumeva da korisnici softvera solidno
poznaju rad u excel programu.
Objanjenja se u nastavku daju po pojedinim elementima (redovima) kalkulacije
(tab. 4), odnosno segmentima obrasca (tab. 3) iz kojih pojedine pozicije kalkulacije

51
proizilaze. Tanije, podaci se upisuju u obrasce, a excel aplikacija uglavnom
samostalno preuzima podatke iz obrazaca u kalkulaciju. Pri tom, naravno, vri i brojne
druge obraune i operacije, kao to su:
raunske operacije sabiranja, mnoenja, deljena, oduzimanja, raunanje
proseka itd.,
izraunavanje prosenih cena gde je i ako je to neophodno,
preraunavanje svih vrednosti na jedinicu kapaciteta (po 1 ha), izraunava
strukturu trokova (u %), izraunava cenu kotanja po jedinici mere (po 1 t, 1 l),
samostalno izraunava skoro sve vrste rezultata (vrednost proizvodnje, bruto
mara),
samostalno obraunava pokazatelje u okviru odeljka dodatni indikatori
uspeha (ukupni trokovi, dobit, ekonominost, profitabilnost prihoda), pri
emu ostale podatke (o kamatama, fiksnim i reijskim trokovima) preuzima iz
drugih excel tabela/obrauna, koji se nalaze u drugim sheet-ovima (listovima)
ove excel aplikacije,
samostalno rauna i podatke u okviru senzitivne analize za svaku proizvodnju,
takoe samostalno crta i grafikone o strukturi trokova za svaku proizvodnju itd.
Treba naglasiti da kalkulaciju, kao najvniji dokument (izvetaj) u domenu
obrauna trokova, softver u potpunosti samostalno saszavlja. Drugim reima, u
ovaj dokument se nita ne upisuje od strane korisnika.
Zbog znaaja i duine objanjenja su razdvojena na deo koji se odnosi na
evidenciju i obraun trokova i deo koji se odnosi na ostvarene rezultate i
utvrivanje cene kotanja. Budui da je struktura kalkulacije razliita za biljnu, stoarsku
proizvodnju i preradu, to se u nastavku daju odvojena metodoloka objanjenja za svaku
od njih. Pri tom se ne ponavljaju oni delovi koji su isti za sve kalkulacije.

4.3.0.1. Evidencija i obraun trokova

U objanjenjima je akcenat stavljen na one elemente i metodoloke postupke
koji mogu stvoriti nedoumice kod savetodavaca, dok su optepoznate stvari u vezi
sastavljanja kalkulacija izostavljene. U tabeli 4. prikazana je kalkulacija penice,
uz napomenu da je struktura kalkulacije ista za sve biljne proizvodnje.
Unoenje podataka u obrazac za evidenciju maksimalno je pojednostavljeno i
automatizovano. Podatak o koliini i najee ceni mora neko da ukuca, bez toga
ne moe, a veinu ostalih operacija softver samostalno izrauna/preuzima i upisuje
odgovarajue mesto u obrascu, odnosno u kalkulaciji. Za one pozicije gde postoji
mogunost izbora izmeu vie varijanti, unos podataka je dodatno pojednostavljen
i olakan, na taj nain to su napravljeni padajui meniji (Slike 1, 1a i 1b). Ovim se
istovremeno ograniava mogunost greke, i stvaraju pretpostavke za
programiranje drugih izraunavanja/preuzimanja u okviru razliitih excel sheet-
ova, odnosno tabela.
Svi spiskovi pozicija koje se pojavljuju u vidu padajuih menija nalaze se u
posebnom sheet-u excel aplikacije Liste. Pri tom su razliite liste za biljnu i
stoarsku proizvodnju, zbog razlika u strukturi trokova odnosno kalkulacija.
52
Tabela 3: Obrazac evidencije za biljnu proizvodnju: Penica 2014. godine
Povrina (h): 5,3 Parcele: T2, T5, T9 ifra: 90101
Red. MEHANIZACIJA
IZNOS DATUM
broj TROKOVI .. Koliina Cena / NAPOMENA

Seme penice t 0,85 34175 29049 X. 2013.

Seme penice t 0,63 34300 21609 X. 2013.
1 Seme / rasad: 1,48 34228 50658
NPK 15:15:15 t 1,54 41050 63217 X. 2013.
Urea t 1,00 42210 42210 II. 2014.

2 Mineralna ubriva: 2,54 41507 105427

3 Stajnjak t 8,2 820 6724 XII. 2014.
Artea lit 3,2 1385,0 4404 IV. 2014.
Metamark lit 12,7 1290,0 16409 IV. 2014.

4 Zatitna sredstva: 15,90 1309 20813

Dizel D2 lit 21,2 132,0 2798 VII. 2013. Ursus 1614
Dizel D2 lit 12,7 132,0 1679 X. 2013. IMT 549
Dizel D2 lit 55,7 134,0 7457 X. 2013. MZT 820
Dizel D2 lit 174,0 134,0 23316 X. 2013. Ursus 1614
Dizel D2 lit 17,0 134,0 2273 II. 2014. IMT 549
Dizel D2 lit 10,1 141,0 1420 II. 2014. MZT 820
Dizel D2 lit 10,1 141,0 1420 IV. 2014. MZT 820
Dizel D2 lit 13,3 141,0 1868 IV. 2014. MZT 820
Dizel D2 lit 23,6 143,0 3375 VII. 2014. MZT 820
Dizel D2 lit 12,7 143,0 1819 VII. 2014. IMT 549

5 Gorivo: 350,2 135,4 47425

Mamci za glodare kg 15,4 55,0 845 II. 2014.
Manila kg 10,8 145,0 1566 VII. 2014.

6 Ostali materijal 2411

Svega trokovi materijala (1 d 6) 233458
etv/ berba 27030 VII. 2014.
Osiguranje proizvodnje 10550 XI. 2013.

7 Direktne usluge 37580

Rad lanova porodice 1 as 38,0 140 5320 VII. 2013.
Rad lanova porodice 1 as 21,0 140 2940 X. 2013.
Nadnice radnicima 2 as 10,0 140 1400 X. 2013.
Rad lanova porodice 1 as 13,0 140 1820 II. 2014.
Nadnice radnicima 2 as 9,0 145 1305 IV. 2014.
Rad lanova porodice 1 as 12,0 140 1680 VII. 2014.

8 Trokovi rada 169335 103,0 140 14465

) SVEGA VARIJABILNI TROKOVI ( 1 d 8 ) 285503

53
Nastavak tabele broj 3.
OSTVARENI Povr- Prinos Trina Vrednost proizvodnje
REZULTATI ina t / h Ukupno cena Ukupno Datum NAPOMENA
Glavni proizvod 5,3 6,47 34,29 14520,4 497919 VII. 2014.
Sporedni proizvod 4 4,10 16,40 1350,0 22140 VII. 2014.

9 Svega prinos 520059

REALIZACIJA
.. Koliina Cena
AD "Danubijus" Glavni proizvodt 15,4 15000,0 230850 VII. 2014. rok pl.15.VII.
ZZ "Agronom" Glavni proizvodt 8,2 14500,0 118900 X. 2014. rok pl. 15.II.
PG "Markovi" t
Sporedni proizvod 4,0 1350,0 5400 X. 2014.
0
0
10 Svega prodaja 355150
Zamena za hleb Glavni proizvodt 3,0 14000,0 42000 VIII. 2014.
Ostalo (pokon i sl.) Glavni proizvodt 1,5 14400,0 21600 IX. 2014.
Glavni proizvodt 0
11 Svega za domainstvo 63600
Seme i sadni materijal Glavni
korieni na PG
proizvodt 0,8 7680,2 6144 X. 2014.
Prostirka zakrave t
Sporedni proizvod 8,7 1350,0 11718 XII. 2014.
Prostirka svinje t
Sporedni proizvod 1,2 1350,0 1625 XII. 2014.
t
Sporedni proizvod 0
t 0
12 Svega za gazdinstvo 19488
Subvencije po hektaru ha 5,3 6000,0 31800 XII. 2014.
Premija osig.- isplata tete 3450

13 Svega subvencije 35250

UKUPNO -Zrno: t 28,9 14520,4 419494
14
PROIZVODI -Slama: t 13,9 1350,0 18743
Od toga : -Zrno: t 0,8 7680,2 6144
15
POLUPROIZVODI -Slama: t 9,9 1350,0 13343
-Zrno: t 5,4 14520,4 78425
16 KRAJNJE ZALIHE
-Slama: t 2,5 1350,0 3397
17 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 35250
B ) PRIHODI (14+16+17): 555309

54
 Slika 1: Prikaz izbora odgovarajueg tipa traktora

Slika 1a: Prikaz unosa odgovarajue eksterne usluge

Slika 1b: Prikaz unosa odgovarajue vrste subvencija

Vano je da se unese bar priblian podatak u kolonu Datum, jer to prua niz
mogunosti za razliite analize trokova i rezultata. Pored ostalog, to omoguava
softveru da izvri razgranienje trokova i rezultata po godinama nastanka. Ovo je
veoma vano i prilino komplikovano pitanje u poljoprivredi, s obzirom da je
proces proizvodnje dug, i esto se protee u dve kalendarske, tj. obraunske
godine. Moe se desiti, da se proizvodi prodaju tek u treoj godini, a sve do tada ne
moemo sastaviti potpuno tanu kalkulaciju.
Pravilno vremensko razgraniavanje trokova i rezultata je preduslov za
sastavljanje tanih zbirnih kalkulacija i bilansa stanja i uspeha. Ovaj problem je
znatno izraeniji u biljnoj proizvodnji (posebno u ratarstvu) nego u stoarskoj
proizvodnji. U stoarstvu se ovaj problem javlja kod tova, koji moe da obuhvati
dve susedne godine.

55
1. Seme/rasad:
Seme/rasad zajedno sa ubrivom, stonom hranom, prostirkom i grlima
stavljenim u tov predstavlja osnovni materijal u primarnoj poljoprivrednoj
proizvodnji. Seme/rasad moe biti izraeno razliitim jedinicama mere (JM). Ako
se radi o rasadu tada je jedinica mere komad. Takoe nema dileme kada se za
jedinicu mere uzima setvena jedinica - SJ (eerna repa, eventualno kukuruz
itd.). Ako je koliinu semena neophodno izraziti teinskom jedinicom, onda u cilju
dobijanja uporedivih podataka, za ratarske proizvodnje treba uvek uzeti tonu (t), a
za povrtarske kilogram (kg).
Ako se javljaju vie vrsta semena (npr. razliite sorte, ili od razliitih
proizvoaa) u obrazac za evdenciju unose se posebno koliina i cena za svaku
vrstu semena. Softver sam sraunava iznose, sabira kolone koliina i iznos, a
potom njihovim deljenjem izraunava prosenu cenu utroenog semena. Softver
potom zbirne podatke prenosi u kalkulaciju, koja se nalazi u istom sheet-u excel
programa (tab. 4).
Prethodni princip vai za sve vrste trokova kod kojih se posebno unosi
koliinska i cenovna komponenta. Kao izuzetak se mogu pojaviti pojedine vrste
direktin usluga, gde se ponekad upisuju samo podaci o iznosu. Po istom ovom
pricipu se unose i podaci o ostvarenom prinosu, odnosno prodaji.
Deo semena koji se eventualno koristi iz sopstvene proizvodnje, obraunava se
po ceni kotanja, a ne po trinoj ceni. Pri tom se cena kotanja izraunava kao
zbir osnovne cena kotanja iz kalkulacije i eventualnih trokova dorade, uvanja,
transporta i sl. Po istom principu se obraunavaju i svi drugi poluproizvodi
(proizvodi koji se ne prodaju eksterno, ve se koriste za reprodukcionu potronju
na gazdinstvu, nezavisno od toga da li se radi o glavnim ili sporednim
proizvodima). To istovremeno znai da se u kalkulacijama onih proizvodnji koje
daju poluproizvode, pri izraunavanju vrednosti proizvodnje, poluproizvodi
vrednuju takoe po ceni kotanja. Ako se radi o poluproizvodima koji su po svom
karakteru sporedni proizvodi (slama, kukuruzovina, stajnjak i sl.), i iju je cenu
potrebno utvrivati procenom, onda se koristi njihova jedina cena koju imaju, a to je
procenjena cena (o proceni se vie govori u nastavku).
2. Mineralna ubriva:
Za mineralna ubriva vae isti principi evidencije i obrauna kao i za seme. Za
sve vrste mineralnih ubriva jedinica mere je tona (t).
3. Stajnjak:
Korisno dejstvo stajnjaka se obino raspodeljuje na etiri godine, i to u
sledeem omeru: 1. godina 40%, 2. godina 30%, 3. godina 20% i 4. godina 10%.
To znai da se u pojedinim godinama koliina stajnjaka rauna primenom
odgovarajueg procenta. U naem primeru je pretpostavka da korisno dejstvo
stajnjaka nije prisutno kod svih parcela, kao i da je vreme proteklo od ubrenja
razliito za pojedine parcele, kod kojih to dejstvo postoji. Stajnjak spada u grupu
proizvoda koji nemaju optepoznatu trinu cenu, jer nisu predmet redovnog
prometa na tritu. Poljoprivreda je karakteristina po relativno velikom broju

56
ovakvih proizvoda (slama, kukuruzovina, stajnjak, zelena stona hrana, silaa,
seno, glava i lie eerne repe, stona repa i dr.). Kod nekih od ovih proizvoda
javlja se problem utvrivanja (procene) obraunske cene, u sluaju kada se javljaju
kao poluproizvodi, o emu se detaljno govori u nastavku.
Tabela 4: Kalkulacija proizvodnje: Penica 2014. godine

57
4. Zatitna sredstva:
U zavisnosti od toga u kojem se agregatnom stanju pojavljuju, za jedinicu mere
treba uzeti kilogram (kg) ili litar (l).
5. Energenti:
Definisani model podrazumeva da se trokovi goriva i ostalih energenata
(elektrina energija, gas i vrsta goriva) direktno vezuju za pojedine proizvodnje.
Na ovaj nain se poveava preciznost obrauna, s obzirom da se radi o vrlo
znaajnim trokovima (posebno u biljnoj proizvodnji). Ovakav postupak je znatno
precizniji nego vezivanje goriva za MT traktor, i posle raspodela sa ostalim trokovima
traktora, najee na osnovu asova rada. Podci o utroenom gorivu mogu se reltivno
lko obezbediti, pogotovu kod novijih trktor. A i kada se radi o starijim traktorima,
poljoprivrednici prilino pouzdano znaju koliko su potroili goriva za pojedine
agrotehnike operacije, na pojedinim parcelama. U krajnjoj liniji, uvek postoji
mogunost primene metoda dosipanja do punog rezervoara. To znai da se krene sa
punim rezervoarom, a poslednji rezervoar se napuni do kraja, na osnovu ega se
jednostavno sraunava utroeno gorivo u toj operaciji. Savetodavci, ukoliko uestvuju
u obraunu i analizi trokova (to je u poetku oekivano), ipak treba da obrate
panju na realnost podataka o utroenom gorivu, imajui u vidu primenjenu
tehnologiju, udaljenost pojedinih parcela, da li se koriste eksterne usluge i sl.
U sluaju kada nije mogue precizno utvrditi trokove pojedinih energenata
(npr. elektrine energije u stoarstvu, jer ne postoji posebno brojilo) treba primeniti
metod iskustvene procene.
6. Ostali materijal:
Ovde spadaju razne vrste pomonog materijala, ambalae i sitnog inventara.
Radi se o prilino brojnim i po karakteru raznorodnim materijalima, koji se
izraavaju razliitim jedinicama mere, usled ega nije mogue sabirati njihove
koliine. Sa druge strane, re je o manje znaajnim trokovima, pa je njihovo
posebno iskazivanje u kalkulaciji neracionalno. Zbog toga se za materijale iz ove
grupe u kalkulaciju ne unose jedinica mere, kolicina i cena, ve samo iznos
trokova u dinarima, tj. kao jedna stavka kalkulacije. To omoguava da njihovo
lake zbrajanje i uproseavanje u zbirnim kalkulacijama.
7. Direktne usluge:
Ova grupa trokova obuhvata prevashodno eksterne direktne proizvodne usluge
(obrada zemljita, kombajniranje, zatita, transport proizvoda, suenje, skladitenje,
zatim u stoarstvu usluge veterinara, analiza mleka i sl.). Zbog jednostavnosti

58
forme kalkulacije, u ovu grupu trokova su razvrstani i neki trokovi koji, strogo
uzevi, ne predstavljaju usluge u pravom smislu (osiguranje proizvodnje, analiza
zemljita i dr.). Ovde ne treba evidentirati one vrste usluga/trokova koje po svom
karakteru nisu proizvodne, odnosno koje spadaju u opte trokove gazdinstva ili
grane (npr. zemljina renta, kamate na obrtna sredstva, savetodavne, advokatske,
raunovodstvene i druge neproizvodne usluge).
Kod unosa ovih trokova u obrazac za evidenciju bira se sa padajueg
menija, tj. prethodno definisane liste eksternih usluga, koje su razliite za biljnu i
stoarsku proizvodnju. Moe se upisivati koliina i cena, pri emu raunar sam
izraunava iznos, a moe se uneti i samo iznos trokova u dinarima. U oba sluaja
softver u formu kalkulacije upisuje samo ukupan iznos trokova, s obzirom da se
radi o razliitim uslugama, koje se izraavaju razliitim jedinicama mere, usled
ega nije mogue sabirati njihove koliine
8. Trokovi rada:
Neophodno je razlikovati i posebno evidentirati dve kategorije trokova rada:
(a) rad lanova porodice (sopstveni rad, porodini rad) i (b) eksterni (plaeni) rad.
Trokovi eksternog rada pored neto iznosa obuhvataju i eventualne poreze i
doprinose (npr. ako se radnici angauju preko studentske zadruge, po ugovoru o
delu, ili su zaposleni na gazdinstvu). Iznos poreza i doprinosa se obraunava kroz
cenu rada po 1 asu. Ako se radi o nadniarima (kao to je u naem primeru), onda
se trokovi poreza i doprinosa ne plaaju i ne obraunavaju.
Trokovi rada lanova porodice, pored rada lanova porodice, obuhvataju i
sav drugi neplaeni rad (pomo komija, rodbine, prijatelja i sl.). Cena porodinog
rada se odreuje na osnovu aktuelnih cena plaenog rada, za isti/slian nivo
sloenosti. Kod naeg model gazdinstva imamo tri radno sposobna lana
porodice, a po potrebi se angauju i eksterni radnici, uglavnom u vidu nadnienja, a
ree preko studentske zadruge.
Savetodavcima koji pomau u evidenciji, obraunu i analizi trokova,
preporuuje se, da u cilju provere realnosti podataka o utroenim asovima rada,
konsultuju i strunu literaturu u kojoj su ovi normativi obraeni.
Prethodna kalkulacija (tab. 4) prikazana je u njenom izvornom bliku, tj. vidu
excel sheet-a. Excel prua niz mogunosti u pogledu obrauna, izmeu ostalog, da
se i izvan samog obrasca (tj. tabele) kalkulacije koriste i druge elije, za brojne
dodatne podatke, odnosno izraunavanja.

4.3.0.2. Evidencija i obraun rezultata

U poljoprivredi treb, generalno, prviti jsnu rzliku izmeu vrednosti finlne
proizvodnje i vrednosti ukupne proizvodnje (ukupnog obrt).
Vrednost ukupne proizvodnje (ukupn obrt) predstvlj sumu vrednosti svih
dobijenih proizvod bez obzir n njihovu primenu, tj. bez obzir d li su proizvodi
relizovni n tritu ili su upotrebljeni z dlju reprodukciju (ko poluproizvodi)
n gzdinstvu.
59
 U K U P N A P R O I Z V O D NJ A (UKUPAN OBRT) =

Vrednost proizvod Vrednost eksterno relizovnih

upotrebljenih z dlju proizod
reprodukciju n gzdinstvu + (vrednost finlnih proizvoda)
(poluproizvodi)
- Proizvodi prodti n tritu,
- Proizvodi upotrebljeni z plnje u
nturi,
- Proizvodi ustupljeni bez nknde,
- Proizvodi potroeni u smom,
gzdinstvu, poklonjeni isl.
- Proizvodi upotrebljeni z investicionu
potronju, tj. izgrdnju novih kpcitet
na gazdinstvu.
Vrednost finlne proizvodnje predstvlj vrednost proizvod relizovnih izvn
poljoprivrednog gzdinstva, upotrebljenih z investicije (npr. sdnice z podiznje
zsd, prirst osnovnog std, drvo z podiznje objekt), potroenih za ishranu
lanova domainstva, za plaanje u naturi ili ustupljnih bez naknade.
O ovome se vodilo rauna pri koncipiranju dela obrasca evidencije koji se odnosi
na ostvarene rezultate (tab. 3a), kao i strukturi toge dela kalkulacije (tabela 4a).
Dakle, pozicije pod rednim brojevima 10, 11 i 13 predstavljaju finalnu
proizvodnju, dok se pozicija broj 12 odnosi na poluproizvode . Prilikom unosa ovih
podataka bira se sa padajuih menija, odnono strogo definisanih lista pozicija. Na
kraju ovog dela obrasca, vri se sabiranje i istovremeno razvrstavanje na finalne
proizvode, poluproizvode i prelazne zalihe proizvoda.

60
Tabela 3a: Evidencija ostvarenih rezultata (iseak iz - tab. 3)
OSTVARENI Povr- Prinos Trina Vrednost proizvodnje
REZULTATI ina t / h Ukupno cena Ukupno Datum NAPOMENA
Glavni proizvod 5,3 6,47 34,29 14520,4 497919 VII. 2014.
Sporedni proizvod 4 4,10 16,40 1350,0 22140 VII. 2014.

9 Svega prinos 520059

REALIZACIJA
.. Koliina Cena
AD "Danubijus" Glavni proizvodt 15,4 15000,0 230850 VII. 2014. rok pl.15.VII.
ZZ "Agronom" Glavni proizvodt 8,2 14500,0 118900 X. 2014. rok pl. 15.II.
PG "Markovi" t
Sporedni proizvod 4,0 1350,0 5400 X. 2014.
0
0
10 Svega prodaja 355150
Zamena za hleb Glavni proizvodt 3,0 14000,0 42000 VIII. 2014.
Ostalo (pokon i sl.) Glavni proizvodt 1,5 14400,0 21600 IX. 2014.
Glavni proizvodt 0
11 Svega za domainstvo 63600
Seme i sadni materijal Glavni
korieni na PG
proizvodt 0,8 7680,2 6144 X. 2014.
Prostirka zakrave t
Sporedni proizvod 8,7 1350,0 11718 XII. 2014.
Prostirka svinje t
Sporedni proizvod 1,2 1350,0 1625 XII. 2014.
t
Sporedni proizvod 0
t 0
12 Svega za gazdinstvo 19488
Subvencije po hektaru ha 5,3 6000,0 31800 XII. 2014.
Premija osig.- isplata tete 3450

13 Svega subvencije 35250

UKUPNO -Zrno: t 28,9 14520,4 419494
14
PROIZVODI -Slama: t 13,9 1350,0 18743
Od toga : -Zrno: t 0,8 7680,2 6144
15
POLUPROIZVODI -Slama: t 9,9 1350,0 13343
-Zrno: t 5,4 14520,4 78425
16 KRAJNJE ZALIHE
-Slama: t 2,5 1350,0 3397
17 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 35250
B ) PRIHODI (14+16+17): 555309

Na osnovu podataka iz obrasca evidencije, softver samostalno popunjava

odgovarajui segment u kalkulaciji koji se odnosi na ostvarene rezultate (tab. 4a).
Da li e neki proizvod biti finalni proizvod ili poluproizvod, zavisi od njegove
namene (tj. da li se realizuje eksterno ili interno), a ne od njegove vrste (glavni
ili sporedni), niti od stepena tehnololoke finalizacije. Na primer, zrno kukuruza
prodato na tritu predstavlja finalni proizvod, a isto to zrno kukuruza upotrebljeno
u kao hrana tovu svinja predstavlja poluproizvod. Upravo zbog toga je prilikom
61
evidencije ostvarene realizacije neophodno za svaku poziciju upisati da li se radi o
Glavnom proizvodu ili Sporednom proizvodu.
Tabela 4a: Utvrivanje rezultata proizvodnje (iseak iz kalkulacije- tab. 4)
Ostvareni Prinos Cena Vrednost (din) VARIJABIL.
ha
rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KO.
9 Penica zrno 5,3 6,47 14520 497919 93947 7680,2
10 Penica slama 4,0 4,10 1350 22140 4177 1350,0
11 Prihodi od subvencija 5,3 31800 6000
12 Ostali prihodi 3450 651
B) VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) 555309 104775
C) BRUTO MARA (B - A) 269806 50907
Prethodna klasifikacija je vana, pre svega, kod utvrivanja vrednosti proizvodnje
za gazdinstvo u celini, gde je potrebno uzeti samo vrednost finalnih prozvoda
(detaljnije u nastavku). Sa aspekta svake pojedinane proizvodnje, i finalni
proizvodi i poluproizvodi ine njenu vrednost proizvodnje. Pri tom je najispravnije
da se finalni proizvodi i poluproizvodi vrednuju po istoj ceni (trinoj ili nekoj
drugoj obraunskoj). Poljoprivreda je karakteristina po znaajnom udelu
poluproizvoda, pri emu je naroito vana stona hrana. Najpre da objasnimo
mogue naine procenjivanja, tj. vrednovanja finalnih i poluproizvoda.
Vrednost FINALNIH PROIZVODA (proizvodi koji se eksterno realizuju) uvek se
obraunava po trinoj ceni, tj. po ceni realizacije. Pri tome nije vano da li se radi
o glavnim ili sporednim proizvodima. Jer, s obzirom da se prodaju van gazdinstva,
znai da imaju poznatu prodajnu (trinu) cenu.
POLUPROIZVODI se mogu procenjivati, odnosno vrednovati u kalkulacijama,
na sledee naine:
1) Poluproizvodi koji se u okviru odreene linije proizvodnje javljaju kao jedini
proizvod (npr. zelena stona hrana, silaa, seno, stona repa, itd.), ili
predstavljaju glavni proizvod, odnosno deo ukupne kokliine glavnih
proizvoda (npr. zrno kukuruza, jema itd.). Za ove proizvode je relativno
jednostavno sastaviti kalkulaciju trokova proizvodnje i tako utvrditi njihovu
cenu kotanja, po kojoj se dalje vri obraun. Ovde je, dakle, re o proceni
metodom cene kotanja.
2) Proizvodi koji su rezultat zajednike (vezane) proizvodnje, i najee se
javljaju kao sporedni proizvod (npr. slama, kukuruzovina, stajnjak, glava i
lie eerne repe i dr.). Veina ovih proizvoda se, ipak, u manjoj ili veoj
meri, pojavljuje u prometu izmeu poljoprivrednih proizvoaa. To znai da
uglavnom imaju neku poznatu cenu (izraenu u novanim jedinicama i/ili u
vidu omjera sa odgovarajuim trinim proizvodima), po kojoj se vri razmena.
Ova cena moe da varira izmeu pojedinih lokalnih sredina. Upravo po ovoj
ceni treba vriti njihov obraun, uvek kada je to mogue, tj. kada se moe
dovoljno pouzdano utvrditi njihova lokalna trina cena. Ovaj postupak se
moe nazvati metodom procene prema trinoj ceni. S obzirom da se u ovoj
metodologiji za razdvajanje trokova (tj. za obraun cena kotanja vezanih

62
 proizvoda), koriste tzv. stari metod i novi metod, znai da procenjena trina
cena sporednih proizvoda istovremeno predstavlja i njihovu cenu kotanja.
3) Ako eventualno postoje i takvi proizvodi za koje sa prihvatljivim stepenom
pouzdanosti nije mogue utvrditi ni cenu kotanja ni lokalnu trinu cenu, onda
treba primeniti alternativne metode procene3 (npr. metod zamene, metod
upotrebne vrednosti i dr.).
Ako se finalni i poluproizvodi u kalkulacijama vrednuju po razliitim cenama
dobijaju se netani i neuporedivi podaci za one proizvodnje koje deo ili sve
proizvode plasiraju kao poluproizvode (u naem primeru je to kukuruz, a moe biti
i lucerka, stoni jeam, pa i silani kukuruz itd.). Kod ovih proizvodnji rezultat je
potcenjen, jer se poluproizvodi vreduju najee po nioj ceni (u sluaju kada je to
cena kotanja ili neka druga manja od trine). U proizvodnji penice se ovaj
problem ne postavlja, jer je slama, iako poluproizvod, ve procenjena (vrednovana)
po trinoj ceni.
Ovakvim nainom obraunavanja poluproizvoda (tj. po ceni kotanja),
favorizuje se preciznost finansijskog rezultata za gazdinstvo u celini, u odnosu na
finansijski rezultat pojedinih proizvodnji. Pri tom, treba voditi rauna da li se i u
kome obimu poluproizvodi zaista mogu eksterno realizovati, u konkretnim
proizvodnim i trinim uslovima.
Imajui u vidu prethodna razmatranja, mi smo se odluili za vrednovanje na
oba naina, za razliite potrebe. Tanije, u osnovnim analitikim kalkulacijama
proizvodnji kukuruza, lucerke i silanog kukuruza, poluproizvodi su vrednovani po
ceni kotanja. Na taj nain se u konkretnim uslovima na gazdinstvu dobije tanija
kalkulacija, a takoe i pogodnija za obraun stone hrane i drugih poluproizvoda.
Ovim se poluproizvodi vrednuju po istoj ceni i u njihovoj izvornoj kalkulaciji
proizvodnje (u kojoj su dobijeni), i u kalkulaciji proizvodnje gde su upotrebljeni
kao repromaterijal. Na primer, kukuruz upotrebljen u tovu svinja, vrednuje se po
istoj ceni (tj. po ceni kotanja) i u kalkulaciji proizvodnje kukuruza gde se javlja
kao (polu)proizvod, i u kalkulaciji tova svinja, gde se javlja kao materijal. Ili, na
primer, slama koja se koristi kao prostirka, obraunava se po procenjenoj trinoj
ceni i u kalkulaciji proizvodnje penice gde je proizvedena, i u kalkulaciji
proizvednje mleka, gde se koristi kao prostirka, tj. materijal. Slama koja se,
eventualno prodaje eksterno, predstavlja finalni proizvod, i vrednuje se naravno po
trinoj, tj. ostvarenoj prodajnoj ceni.
Meutim, takoe su napravljeni i dodatni obrauni, na bazi vrednovanja i
poluproizvoda po trinim cenama. Na taj nain su dobijeni pokazatelji uspeha za
potrebe merenja i ocene rezultata, odnosno poreenja izmeu pojedinih
proizvodnji i grana. Ovo se odnosi samo na kukuruz merkantilni, jer je u
konkretnim uslovima naeg model gazdinstva usvojena pretpostavka da se sve
zrno kukuruza moe eksterno realizovati. Za lucerku i silani kukuruz ovi obrauni
nisu izvoeni, jer je usvojena suprotna pretpostavka, da se silaa i seno lucerke, ne

3
Detaljnije o metodama procene materijala koji nemaju poznatu trinu cenu pogledati
Andri, J.: Kalkulacije u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1991, str. 14-36.
63
mogu eksterno prodati, kao i iz razloga jednostavnosti. Kao to je ve reeno, ovaj
problem se kod penice ne postavlja, jer je slama ve vrednovana po trinoj ceni.
Neki poljoprivredni proizvodi se mogu prodavati sukcesivno, u duem
vremenskom periodu, ak i u sledeoj godini (npr. penica, kukuruz, soja, ..., voe i
povre koje se uva itd.). To znai da vrednost proizvodnje nije mogue putpuno
tano utvrditi (a time ni sastaviti kalkulaciju), sve dok se ne prodaju svi proizvodi,
jer su trine cene promenljive. esto je neophodno raspolagati kalkulacijama pre
nego to je prodata celokupna koliina proizvoda, a najkasnije do kraja godine. U
tom sluaju, u cilju kompletnosti kalkulacije, najbolje svu preostalu (tj. neprodatu)
koliinu proizvoda obraunati po vaeoj trinoj ceni u tom momentu. Problem
vrednovanja prelaznih zaliha gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje postavlja
se, prevashodno, prilikom utvrivanja godinjeg rezultata gazdinstva u celini, o
emu se u nastavku vie govori.
Ukupna vrednost proizvodnje obuhvata i iznos primljenih premija, regresa,
dotacija, kompenzacija i svih drugih vrsta subvencija. U vrednost proizvodnje
treba uraunati i eventualne prihode od osiguranja, po osnovu pretrpljenih teta.

Finansijski rezultat:
Budui da su u ovoj metodologiji trokovi razgranieni na fiksne i varijabilne,
to se primarni rezultat u kalkulacijama javlja u vidu bruto mare (mara pokria,
marginalni rezultat, neto prihod). Bruto mara je koristan pokazatelj rezultata, i to
prevashodno sa aspekta kratkoronog odluivanja (period do jedne godine,
odnosno jedan reprodukcioni ciklus u poljoprivredi). Budui da su fiksni trokovi u
kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbei u znaajnijoj meri), to
se isplativost pojedinih proizvodnji moe bolje sagledati na osnovu bruto-mare,
nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).
U ovom modelu je uzet u obzir samo kriterijum varijabilnosti trokova u odnosu
na promenu veliine kapaciteta u poljoprivredi (broj ha, grla, stabala). Pri tom se
moe prihvatiti pretpostavka o pravolinijskom kretanju varijabilnih trokova
pojedinih linija sa poveanjem/smanjenjem njihove zastupljenosti na gazdinstvu
omoguava korienje bruto mare u postupku planiranja optimalne strukture
proizvodnje (npr. metodom linearnog programiranja), kao jednog od osnovnih
kriterijuma optimalnosti. Upravo je uloga bruto mare u optimiranju strukture
proizvodnje najznaajniji razlog zbog koga je u ovoj metodologiji usvojena forma
kalkulacije u kojoj je osnovni rezultat bruto mara.
Forma kalkulacije u ovom modelu obrauna, predvia, naravno, utvrivanje i
neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora
uspeha (o ovome se detaljno govori u taki 2.8).
Porez na dodatnu vrednost PDV:
U naoj zemlji postoje poljoprivredna gazdinstva koja su: (a) u sistemu PDV-a
(obveznici) i (b) ona koja to nisu. Neuporedivo su brojnija gazdinstva koja nisu u
sistemu PDV-a, i taj odnos se nee bitnije promeniti u bliskoj budunosti. Ne
ulazei detaljnije u problematiku PDV-a, vano je naglasiti da je ova metodologija
namenjeno prevashodno gazdinstvima koja nisu u sistemu PDV-a. To znai da sve
64
cene treba uzimati sa uraunatim PDV-eom. Ovo se odnosi kako na cene eksterno
nabavljenih inputa (materijali, usluge i dr.), tako i na prodajne cene eksterno
realizovanih proizvoda/usluga. Drugim reima, kod gazdinstava koja nisu u sistemu
PDV-a, u prodajnu vrednost proizvoda se uraunava i eventualna PDV nadoknada.

4.3.0.3. Utvrivanje cene kotanja proizvoda

Poljoprivredn proizvodnj im krkteristike vezne (kuplovne) proizvodnje.
Ko rezultt jedinstvenog tehnolokog proces, to zni i uglvnom jedinstvenih
trokov proizvodnje, esto se dobij vie proizvod, koji mogu biti glvni i/ili
sporedni. N primer, u proizvodnji penice: zrno- glvni i slm- sporedni proizvod; u
proizvodnji mlek: mleko, teld i prirst- glvni, stjnjk- sporedni, itd.
U veznoj proizvodnji njvei deo predstvljju zjedniki trokovi, tek posle
rzdvjnj nstju i njihovi pojedinni trokovi. To su, n primer, u proizvodnji
penice: blirnje, prevoz i kmrisnje slme, odnosno trnsport i sklditenje
zrn; ili u proizvodnji mlek: izubrvnje i prevoz stjnjk, odnosno trokovi
mue, uvnj i prevoz mlek. Ovi trokovi se mogu direktno vezti z konkretn
proizvod, odnosno obuhvtiti n kontu dtog nosioc trokov. Meutim, to se
uglvnom ne rdi, iz prktinih rzlog, jer bi to zhtevlo rzgrnivnje i
evidenciju ovih trokov u svim fzm obrun. Istovremeno, efekti n
preciznost obrun ne bi bili posebno znjni, jer se, po prvilu, rdi o
neuporedivo mnjem delu ukupnih trokov proizvodnje. Njee se svi trokovi
evidentirju zajedno, n krju se, prilikom sstvljnj klkulcije, posebnim
obrunskim postupkom, ukupni trokovi rstvljju n pojedine proizvode. Ovj
postupk se ne bi mogo izbei ni u sluju odvojenog evidntirnj direktnih
trokov, jer bi se opet morli rzdvjti zjedniki trokovi4.
Postoji vie rzliitih metod z rzdvjnje zjednike cene kotnj n
pojedine proizvode, u ovoj metodologiji se koriste sledei:
1) Stri metod,
2) Metod relcije i
4) Novi metod.
U ovoj metodologiji, prvi metod se koristi kod obrauna cene kotanja u
ratarstvu, drugi u voarstvu, a trei u stoarstvu. Sledstveno tome, prva dva metoda
se objanjavaju u ovoj taki, a dugi u sledeoj taki ovog poglavlja (kod stoarskih
kalkulacija). Pre utvrivanja cene kotanja neophodno je utvrditi vrednost
proizvodnje, jer se tako dobijaju pokazatelji koji se, u nekim metodima, koriste pri
izraunavanju jedininih cena kotanja.
Utvrivanje cene kotanja po jedinici proizvoda zahteva minimalan ili nikakv
dodatni rad od strane farmera/savetodavaca. Na osnovu prethodno unetih podataka o
trokovima i vrednosti proizvodnje program sam izraunava cenu kotanja. Ipak, s
obzirom da je ponekad preporuljivo izvriti proveru dobijenih podataka, to e u
nastavku biti ukratko objanjen nain izraunavanja cene kotanja.

4
Vukoje, V.: Raunovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 2011, str. 152-156.
65
 Stri metod:
Poznat je jo i pod nazivima metod osttk, metod supstrkcije. Predstavlja
je njjednostvniji metod, koji se njvie primenjuje u ratarskoj proizvodnji.
Pogodn je kd se ko rezultt zjednike proizvodnje dobij jedn glvni i jedn
ili vie sporednih proizvod. Postupk se sstoji u tome d se od ukupne cene
kotnj (tj. ukupnih zjednikih trokov proizvodnje) oduzme vrednost sporednih
proizvod, osttk predstvlj cenu kotnj glvnog proizvod. Potom se
deljenjem s koliinom dobij cen kotnj po jedinici glvnog proizvod.
Vrednost sporednih proizvod moe se utvrivti (tj. procenjivati) po: plnskoj
ceni kotnj, po plnskoj prodjnoj ceni, ili po trinoj ceni. Njbolje reenje je d
se sporedni proizvodi vrednuju po trinoj ceni, jer se u klkulciji i glvni
proizvodi iskzuju po trinoj ceni. U ovoj metodologiji se vrednost sporednih
proizvod utvruje n bzi trinih cen, to je ve objanjeno kod procene
poluproizvoda. Pri tome se, ko proizvodi nemju optepozntu trinu cenu, to je
s sporednim poljoprivrednim proizvodim est sluj, moe uzeti i cen s
loklnog trit, odnosno cen poslednje poznte trnskcije.
U nstvku se prikzuje postupk rzdvjnj ukupne cene kotnj n glvni i
sporedni proizvod, koristei podtke iz klkulcije proizvodnje penice (tb. 4).
Tabela 4b: Utvrivanje cene kotanja (iseak iz kalkulacije- tab. 4)
A) VARIJABILNI TROKOVI (1 do 8) 285503 53869 86,3
Ostvareni Prinos Cena Vrednost (din) VARIJABIL.
ha
rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KO.
9 Penica zrno 5,3 6,47 14520 497919 93947 7680,2
10 Penica slama 4,0 4,10 1350 22140 4177 1350,0
11 Prihodi od subvencija 5,3 31800 6000
12 Ostali prihodi 3450 651
B) VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) 555309 104775
C) BRUTO MARA (B - A) 269806 50907
Obraun cene kotanja zrna:
- Trin cen slme = 1.350 din/toni; trin vrednost = 22.140 din.
- Osttk vrednosti: 285.503 varij. trok. - 22.140 vred.slme = 263.363 din
- Cen kotnj 1 t zrn = 263.363 din / 34,291 t (5,3 x 6,47) = 7.680,2 din/t
Po ovom metodu, trin cen i cen kotnj sporednog proizvod su iste,
odnosno sporedni proizvod im smo jednu cenu (1.350 din/toni). Sledstveno
tome, ukupna vrednost sporednih proizvoda jednaka je trokovima njihove
proizvodnje, to znai da je rezultat po osnovu sporednih proizvoda uvek neutralan,
tj. jednak nuli. Sav teret ostvarivanja pozitivnog finansijskog rezultata pada na
glavni prizvod, to je i logino, s obzirom da se prevashodno zbog njega i
organizuje proizvodnja.
Ako se rauna ukupna (puna) cena kotanja, onda se umesto varijabilnih
uzimaju ukupni trokovi, a ostali postupak je isti. Puna cena je takoe utvrena, u okviru
dela kalkulacije koji se zove Dodatni indikatori, to se prikazuje u nastavku.

66
 Metod relacije:
Rstvljnje zjednike cene kotnj po ovom metodu vri se srzmerno
trinoj ceni svakog proizvod, nezvisno d li se rdi o glvnim ili sporednim
proizvodim. To zni, d svki proizvod preuzim srzmern deo trokov i
srzmern deo odgovornosti z uspeh ukupne proizvodnje.
Pogodn je z utvrivnje cene kotnj u vorstvu, kd se dobijju isti
proizvodi rzliitog kvlitet (npr. I, II i III kls jbuk). I u ovoj metodologiji je
primenjen upravo za uvtrivanje cene kotanja u voarskoj i vinogradarskoj proizvodnji.
Formul z izrunvnje individulne cene kotnj konkretnog proizvod
kuplovne proizvodnje je slede:
Varijabilni (ili ukupni) trokovi (A)
Relacija (R) =
Ukupna vrednost proizvodnje (B)

Cena kotanja proizvod = Trin cen proizvod x R

U nstvku se prikzuje postupk rzdvjnj ukupne cene kotnj n glvni i
sporedni proizvod, koristei podtke iz prethodne klkulcije proizvodnje jabuke.
Tabela 4c: Utvrivanje cene kotanja (iseak iz kalkulacije proizvodnje jabuka)
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 8) 974212 304441 83,2
Ostvareni Prinos Cena Vrednost (din) VARIJABIL.
ha
rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KO.
9 I Klasa 2,2 29,00 37841 2458145 768170 12285,1
10 II Klasa 0,96 29,00 19492 542652 169579 6328,0
11 Prihodi od subvencija 38923 12163
12 Ostali prihodi 24300 7594
B) VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) 3064020 957506
C) BRUTO-MARA I (B - A) 2089807 653065
Obrun:
R = A / B = 974.212 / (2.458.145 + 542.652) = 0,3247
Cen kotnj 1 t jabuka I klase: 37.841 x 0,3247 = 12.285,1 din/toni
Cen kotnj 1 t jabuka II klase: 19.492 x 0,3247 = 6.328,0 din/toni
Novi metod je pogodan za primenu u proizvodnji mlek, pa je objanjen u
sledeoj taki koja se odnosi na evidenciju i kalulacije u stoarstvu.

4.3.1. Evidencija i kalkulacije u stoarskoj proizvodnji

Struktura obrasca za evidenciju i same kalkulacije su neto razliiti u odnosu na
biljnu proizvodnju, ali je princip rada isti. Podaci se unose u obrazac, najee
izborom sa padajueg menija, a softver potpuno samostalno sastavlja kalkulaciju.
Zbog toga se u nastavku neto detaljnije objanjavaju samo ona metodoloka i
aplikativna pitanja koja su specifina za stoarsku proizvodnju.

67
 Prosean broj grla: 9,51 ifra: 93001
Red. MEHANIZACIJA /
TROKOVI IZNOS DATUM
broj .. Koliina Cena NAPOMENA

Koncentrat za Krave 1 kg 10000 28,713 287125 I. 2014.

Koncentrat za Krave 1 kg 7312 28,713 209946 XII. 2014.
Druga koncentrovana hrana kg 100 20,00 2000 XII. 2014.
kg 0
1 Koncentrovana hraniva 17412 28,66 499071
Silaa kg 40000 2,77 110937 I. 2014.
Seno-lucereke kg 6504 3,07 19942 III. 2014.
1Ispaa kg 60 1200 72000 VI. 2014.
Silaa kg 22686 2,77 62918 VIII. 2014.
Seno-lucereke kg 10000 3,07 30661 IX. 2014.
1Repini rezanci kg 2375 2,80 6650 XII. 2014.
kg 0
2 Kabasta hrana 81625 3,71 303107
2Voda kg 16425 0,130 2135 I. 2014.
2Mleko u prahu za telad kg 85 230,00 19550 III. 2014.
2Ostala hrana kg 0 VI. 2014.
kg 0
3 Ostala hrana i voda 0 #DIV/0! 21685
I) Svega trokovi hrane (1 do 3) 823863
Slama penice kg 8680 1,35 11718 XII. 2014.
kg 0
4 Slama - prostirka 8680 1,35 11718
Lekovi kg 18340 XII. 2014.
kg
5 Lekovi i slino 0 #DIV/0! 18340
1Dizel D2 lit 230 134 30820 I. 2014. IMT 549
2Elektrina energija lit 23725 0,62 14710 III. 2014.
1Dizel D2 lit 145 142 20590 VI. 2014. MZT 820
2Prirodni gas lit 85 49,00 4165 XII. 2014.
lit 0
6 Energenti 24185 2,91 70285
Sredstva za dezinfekciju kg 2925 VI. 2014.
Ostalo kg 2180 XII. 2014.
kg
8 Ostali materijali 0 #DIV/0! 5105
II ) Trokovi ostalog mater. (5 do 8) 105448
3Vetako osemenjavanje 4750 I. 2014.
2Osiguranje ivotinja 6270 III. 2014.
3Analiza mleka 8350 VI. 2014.
1Veterinarske usluge 7310 XII. 2014.
3Ostle direktne uslug 9460 XII. 2014.
0
9 Direktne usluge 0 #DIV/0! 36140
Rad lanova porodice 1 as 1000 135,00 135000 I. 2014.
Nadnice radnicima 2 as 400 145,00 58000 III. 2014.
Ostali rad 2 as 150 50,00 7500 VI. 2014.
Rad lanova porodice 1 as 350 135,00 47250 XII. 2014.
as 0
10 Trokovi rada 1900 130,39 247750
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 10) 1213201

68
Nastavak obrasca za evidenciju:
P R O I Z V O D N J A R E A L I Z A C I J A
Proizvod Datum J.M. Koliina Datum Koliina Cena IZNOS NAMENA
Mleko I. 2014. lit 20000 I. 2014. 15000 28 420000 FP Prodato mlekari
Mleko II. 2014. lit 5000 II. 2014. 5000 30 150000 FP Prodato sa gazdinstva
Mleko IV. 2014. lit 13000 V. 2014. 25000 28 700000 FP Prodato mlekari
Mleko V. 2014. lit 11000 IIV. 2014. 5000 28 140000 FP Prodato mlekari
Mleko VII. 2014. lit 2000 IX. 2014. 840 20,0 16766 PP Za telad i sl.
Mleko X. 2014. lit 5570 XI. 2014. 730 28 20440 FP Za domainstvo i sl.
Mleko XII. 2014. lit 3000 XII. 2014. 7000 30 210000 FP Prodato sa gazdinstva
lit 0
11 Mleko 59570 58570 28,3 1657206
Telad - 5 grla kg 200 90 285 25650 FP Telad- prodaja
Telad - 2 grla kg 90 135 285 38475 FP Telad- podmladak
45 285 12825 FP Telad- za domainstvo i sl.
45 285 12825 PP Telad- za tov
12 Telad 7 290 315 285,0 89775
13 Prirast kg 295 295 165 48675 FP Prirast krava
Stajnjak t 63 10,0 820 8200 PP Stajnjak- za ubrenje
t 40,0 820 32800 FP Stajnjak- prodaja
14 Stajnjak 63 50 820 41000
Premija za mleko 7din/lit 52000 7 364000 Premija za mleko 7din/lit
Po grlu 20000/ grlu 9 20000 180000 Po grlu 20000/ grlu
Subv. za osiguranje grla 10 330 3300 Subv. za osiguranje grla
15 Subvencije 52019 547300
Premija osig.- isplata tete 23560 Premija osig.- isplata tete
00
16 Ostali prihodi 0 23560
12 -Mleko: l 58570 28,3 1657206
UKUPNO -Telad: 89775
PROIZVODI -Prirast: 48675
-Stajnjak: t 50,0 820,0 41000
13 -Mleko: t 840,0 20,0 16766
Od toga : -Telad:
POLUPROIZVODI -Prirast:
-Stajnjak: t 10,0 820,0 8200
14 -Mleko: t 1000,0 28,3 28294
-Telad: 0
KRAJNJE ZALIHE
-Prirast: 0
-Stajnjak: t 13,0 820,0 10660
15 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 570860
B ) PRIHODI (12+14+15): 2446471

69
 Struktura i metodologija stoarskih kalkulacija je, u osnovi, slina
kalkulacijama biljne proizvodnje, ali postoje i odreene razlike, koje se ukratko
objanjavaju u nastavku. Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti
kao za kalkulacije biljne proizvodnje.
Stoarskih proizvodnji ima znatno manje nego biljnih, ali se moe rei da je
sastavljanje kalkulacija neto komplikovanije, i to prevashodno u pogledu izbora
proizvodnji i dodatnih obrauna koje je potrebno uraditi. Osnovnu jedinicu
kapaciteta, za koju se vri osnovni obraun trokova i rezultata u stoarstvu,
predstavlja jedno grlo.
Tabela 5: Kalkulacija proizvodnje: Mleka i teladi - Krave
Prosena kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 2014 93001
Prosean broj grla: 9,51 Godina proizvodnje: 2014.
Red. TROKOVI J.M. Koliina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.
broj (% )
1 Koncentrovana hraniva kg 17412 28,7 499071 52465,7 37,3
2 Silaa kg 62686 2,8 173854 18276,7 13,0
3 Seno (lucerke i dr.) kg 16504 3,1 50603 5319,7 3,8
4 Druga kabasta hrana kg 2435 32,3 78650 8268,2 5,9
5 Ostala hrana i voda 21685 2280 1,6
I) Trokovi hrane (1 do 4) 823863 86610 61,5
6 Slama - prostirka kg 8680 1,35 11718 1232 0,88
7 Lekovi i sl. 18340 1928 1,37
8 Gorivo pogonsko 375 137,1 51410 5405 3,84
9 Drugi energenti 18875
10 Ostali materijali 5105 537 0,38
II ) Trokovi ostalog mater. (5 do 8) 105448 11085 7,9
11 Direktne usluge 36140 3799 2,70
- usluge veterinara 7310 768 0,55
- osiguranje 6270 659 0,47
- ostale usluge 22560 2372 1,68
12 Trokovi rada as 1900 130,4 247750 26045 18,5
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 12) 1213201 127540 90,6
OSTVARENI Broj P r o i z vo d n j a Trina Vrednost proizvodnje VARIJABIL.
REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KO.
13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02
14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5
15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1
16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0
17 Subvencije 547300 57536
18 Ostali prihodi 23560 2477
B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 18 ) 2446471 257189
C ) BRUTO-MARA ( B - A ) 1233270 129650

70
nastavak stoarske kalkulacije
Dodatni indikatori:
19 Kamata na obrtna sredstva 14693 1545 1,1
20 Reijski trokovi (opti) 66587 7000 5,0
21 Ostali fiksni trokovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 44496 4678 3,3
22 UKUPNI TROKOVI (A +19+20+21) 1338977 140762 100,0
23 DOBIT ( B - 22) 1107494 116427 UK. C. KO.
24 Ekonominost proizvodnje (B : 22); (B:A) 1,83 2,02 20,02
25 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (23 : B) x 100; (C :B)x100 45,3% 50,4% 201,7

Analiza osjetljivosti: Trina cena mleka (din/l):

(kretanje bruto mare) lit/grlu 22,6 28,3 34,0
Promena prinosa +/- 20% 5009,9 65861 94211 122562
Promena trine cene +/-20% 6262 94211 129650 165088
7514,9 122562 165088 207614

Kalkulacije treba sastavljati samo za ozbiljnije vrste stoarske proizvodnje, tj.

za one koje daju znaajnije koliine proizvoda za trite. U stoarstvu je, po
pravilu, neophodno izraivati posebne kalkulacije ne samo za pojedine vrste stoke,
ve i u okviru njih i za pojedine kategorije stoke (npr. u proizvodnji mleka: krave,
telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takoe se podrazumeva
sastavljanje posebnih kalkulacija za razliite smerove proizvodnje (priplod, tov).
Ovo je preporuljivo kod veih gazdinstava, koja samostalno uzgajaju osnovno
stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodei rauna ogranienosti prostora
i neophodnosti akcentiranja najvanijih metodolokih problema, pretpostavljeno je
da nae model gazdinstvo prodaje telad i kupuje steone junice. To znai da je u
okviru proizvodnje mleka prikazana samo kalkulacija za kategoriju krave.

1. Prosean broj grla:

U stoarstvu se tokom godine deavaju kontinuirane promene na osnovnom
stadu (prevoenje izmeu kategorija, kupovina, prodaja, izluivanje, uginue itd.).
Usled toga, kalkulacija se moe sastavljati samo za prosean broj grla odreene
kategorije u posmatranoj godini. To podrazumeva postojanje bar minimalne
evidencije o promenama u okviru pojedinih kategorija.
Neophodno je detljno prtiti sve promene osnovnog std u toku obrunskog
period. Osnovnu opertivnu evidenciju predstvljju listovi stoke, n kojim se
detljno belee svi nturlni i vrednosni podci o poetnom stnju, ulzu i izlzu
po pojedinim ktegorijm u toku godine (tabela 5.a). Pri tom se odvojeno prte ne
smo pojedine vrste stoke, ve i pojedine ktegorije u okviru njih.
Prosean broj grla rauna se za svaku kategoriju stoke posebno, tako to se broj
hranidbenih dana u toku godine podeli sa 365 (3.474 : 365 = 9,51 grla).
Povenje vrednosti osnovnog std nstje po osnovu:
- nbvke (kupovine),
- priplod (teld, jgnjd itd.),

71
 - prevoenj iz drugih ktegorij,
- prirst (povenje teine),
- porst cen i
- vikov po popisu.
Tabela 5a: List stoke za kategoriju: Krave, godina: 2014. (prilagoena forma)

Smnjenje vrednosti osnovnog std moe nstupiti usled:

- prodje,
- uginu,
- prinudnog klnj,
- prevoenj u drugu ktegoriju ili tov,
- smnjenj cen stoke i
- mnjkov po popisu.
2. Trokovi hrane:
Trokovi hrane su, zbog njihovog dominantnog uea, izdvojeni kao posebna
grupa trokova u strukturi kalkulacije. U kalkulaciji je izdvojeno pet vrsta
(kategorija) hraniva (koncentrovana hrana, silaa, seno, druga kabasta hrana i
ostala hrana i voda). U obrascu za evidenciju su hraniva detaljnije ralanjena, a
softver ih prilikom sastavljanja kalkulacije saima u neku od ovih kategorija. U
praksi je mogua drugaija klasifikacija hraniva, u zavisnosti od vrste hrane koja se
koristi u konkretnom sluaju, to se na jednostavan nain promeni u excel
obrascima za evidenciju i kalkulacijama.
Treba napomenuti da nije uvek mogue potpuno precizno utvrditi koliinu
utroene hrane po pojedinim kategorijama stoke, posebno kada se radi o kabastoj
hrani. Stoprocentna tanost nije, meutim, ni neophodna. Zadovoljavajui stepen
preciznosti moe se postii i iskustvenom procenom, a po potrebi se moe koristiti
i metod svoenja na uslovna grla.

72
 Hraniva dobijena iz sopstvene proizvodnje kao glavni i/ili sporedni proizvod,
obraunavaju se po ceni kotanja, odnosno po procenjenoj ceni, to je napred ve
objanjeno kod poluproizvoda. Ako se radi o koncentrovanoj hrani koja se
priprema na gazdinstvu, onda u cenu treba naravno uraunati sve komponente (npr.
kukuruz, sojina sama, riblje brano, repini rezanci, stona so, premiks i sl.), kao i
trokove rada i energije utroene na pripremanju hrane. Drugim reima, neophodno
je sastaviti posebnu kalkulaciju pripremanja koncentrovane hrane, kao to je to
pokazano kod proizvodnje tovnih svinja. U sluaju ozbiljnije proizvodnje hrane
treba otvoriti mesto trokova Meaona stone hrane, i sastavljati posebne kalkulacije
za razliite vrste koncentrovane hrane. Jedinica mere za sva hraniva je kilogram (kg).

3. Trokovi ostalog materijala:

Obuhvata razliite vrste ostalog materijala. Za slamu se kao normativ, moe
uzeti 3-5 kg po jednom odraslom grlu. Za lekove i ostali materijal nije neophodno
upisivati koliinu i cenu ve samo iznos trokova.
Utroeni energenti su razdvojeni na gorivo i druge energente (elektrina
energija, prirodni gas i ostali energenti). Pretpostavka je da tala ima posebno
brojilo, a ako to nije sluaj onda potronju treba utvrditi procenom. Tu je i podatak
o koliina goriva potroenog za godinu dana (355 lit). Koristi se kao klju za raspodelu
ostalih trokova mehanizacije, i naravno, ulazi u ukupne trokove energije, zajedno sa
elektrinom energijom.

4. Direktne usluge:
Za ovu grupu trokova vae isti principi kao kod biljne proizvodnje. Obuhvata
prevashodno eksterne direktne proizvodne usluge (veterinarske usluge, analiza
mleka i sl.). Prilikom evidencije bira se sa padajueh menija. Pod osiguranjem
proizvodnje unose se trokovi osiguranja grla stoke. Za trokove iz ove grupe
najee je dovoljno upisati samo iznos trokova.

5. Trokovi rada:
Vae isti principi kao za biljnu proizvodnju. U stoarstvu se utroci rada mogu
unositi nedeljno ili ak petnaestodnevno.

6. Vrednost proizvodnje:
Stoarstvo je karakteristino po tome to se u okviru iste proizvodnje, po
pravilu pojavljuju dva ili vie vezanih proizvoda. U prikazanoj proizvodnji mleka i
teladi pojavljuju se etiri razliita proizvoda: mleko, telad, prirast i stajnjak. U
vrednost proizvodnje u kalkulaciji se uraunavaju i dobijene subvencije (premije za
mleko i eventualno osiguranje. U naoj kalkulaciji je obraunata ukupna koliina
dobijenog mleka, nezavisno od toga da li se eksterno prodaje, ili se koristi interno
(za ishranu teladi, za potrebe domainstva, eventualni poklon i sl.). Mleko
upotrebljeno za ishranu teladi predstavlja poluproizvod vrednuje se po ceni
kotanja. Ovo mleko predstavlja troak u kalkulaciji teladi, naravno po ceni
kotanja. Mleko iskorieno za potrebe domainstva, eventualni poklon i sl.,
predstavlja naravno finalni proizvod, i tako je i obraunato.
73
 N osnovu podtk iz listov stoke sstvlj se obrzc obrt std, koji
pored ostlog, slui z obrun prirst osnovnog std. Prirst odreene
ktegorije stoke u toku posmtrnog period, predstvlj povenje teine odnosno
vrednosti koja je rezultt sopstvene proizvodnje.
Neophodno je, dkle, rzdvojiti povenje vrednosti osnovnog std po osnovu
nbvke, od povenj koje je rezultt sopstvene proizvodnje (prirst). Smo
vrednost prirst predstavlja prihod period u kome je nsto. Ako se radi o tovu,
onda je osnovni proizvod utovljeno grlo (a ne prirast), s tim da se u tom sluaju
grlo stavljeno u tov javlja kao osnovni materijal.
Obraun prirasta se vri za svaku kategoriju posebno, i to po sledeoj formuli:
+ Ukupna teina grla posmatrane kategorije na kraju godine
+ Teina grla izluenih iz te kategorije u toku godine (prodaja, uginue, klanje,
prevod u viu kategoriju, eventuali prevod u tov)
- Teina grla uvedenih u tu kategoriju u toku godine (prevod iz nie kategorije,
kupovina)
- Ukupna teina grla posmatrane kategorije na poetku godine
= Prirast u toku godine (u kg )
Vrednost prirasta se obraunava po trinim cenama stoke na kraju godine.
Obraun prirasta u naem primeru prikazan je u tabeli 5.b. Osim po osnovu
prirasta od 48.675 din (295kg x 165 din/kg), vrednost krava se poveala i po
osnovu porasta trinih cena (sa 145 din/kg na poetku, na 165 din/kg na kraju
godine). Ovo poveanje u naem primeru iznosi 81.525 din (130.200 48.675), i u
stvari predstavlja revalorizaciju osnovnog stada.
Tabela 5b: Obraun prirasta za kategoriju: Krave, godina: 2014.
POVEANJE VREDNOSTI
Red. Masa Cena na
O P I S UKUPNO
broj (kg) kraju tab. 5a: Prirast Revalori-
godine red 6 -1 zacija
1 2 3 4 5 6 (3x4) 7 (5-6)

1 Masa grla na kraju godine (tab. 5a : red 6) 5930

2 Ukupan izlaz u toku godine (tab. 5a: 2+ 5) 1815

3 Masa grla na poetku godine (tab. 5a : 1) 5850

4 Ukupan ulaz u toku godine (tab. 5a: 3 +4) 1600

5 (1+2-3-4) 295 165,0 130200 48675 81525

6 ( 5 : . ) 31,0 13688 5117 8570

7. Cena kotanja:
Utvrivanje cene kotanja za pojedine proizvode prikazano je u tabeli 5.c, pri
emu je primenjen novi metod. Program naravno sam vri ovaj obraun cene
74
kotanja, a farmer/savetodavac treba prethodno da unese podatke o koliini i
trinoj ceni pojedinih proizvoda u obrazac za evidenciju. U nastavku je dat tabelarni
prikaz u cilju boljeg razumevanja metodologije. Za stajnjak treba uvek uzeti tonu ( t )
kao jedinicu mere, a za prirast i utovljena grla kilogram (kg).
NOVI METOD:
Novi metod je pogodn z primenu kd se u veznoj proizvodnji dobijju dv ili
vie glvnih proizvod, i jedn ili vie sporednih proizvod. Tipin primer je
proizvodnj mlek, gde su mleko, teld i prirst glvni, stjnjk sporedni proizvod. U
nstvku se novi metod ilustruje uprvo n primeru proizvodnje mlek (tab 5.d).
Tabela 5.c: Podaci za utvrivanje cene kotanja (iseak iz kalkulacije p-nje mleka)
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 12) 1213201 127540 90,6
OSTVARENI Broj Proizvodnja Trina Vrednost proizvodnje VARIJABIL.
REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KO.
13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02
14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5
15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1
16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0
17 Subvencije 547300 57536
18 Ostali prihodi 23560 2477
B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 18 ) 2446471 257189
C ) BRUTO-MARA ( B - A ) 1233270 129650

Tbel 5.d: Rzdvjnje ukupnih trokov u proizvodnji mlek

Red.
O P I S IZNOS
broj
1 Ukupni varijabilni trokovi proizvodnje 1213201
2 Trin (procenjena) vrednost stjnjk 51660
3 Osttk vrednosti (1-2 ) 1161541
4 Vrednost glvnih proizvod* 1823951
5 Koeficijent ( 3 / 4 ) 0,6368
Trin Koefici- Cen Ukupni
PROIZVODI Koliin
cen jent kotnj trokovi
1 2 3 4=32 5 6
- Mleko 28,3 0,6368 18,0 59570,0 1073372
- Teld 285,0 0,6368 181,5 315,0 57171
- Prirst 165,0 0,6368 105,1 295,0 30998
- Stjnjk 820,0 1,0000 820,0 63,0 51660
UKUPNO: 1213201
* Nije ukljuen vrednost stjnjk, ko ni premij i osigurnj.

75
 Novi metod predstvlj kombinciju strog metod sa metodom relcij, ili sa
nekim drugim slinim metodom. Njpre se od ukupne cene kotnj oduzme
vrednost sporednih proizvod, po plnskoj ceni kotnj, ili kko je usvojeno u
ovoj metodologiji, po trinoj (tj.procenjenoj) ceni. Sporednim proizvodom se ovde
smatra samo stajnjak, mada se u literaturi mogu nai i drugaiji stavovi, po kojima
i prirast predstavlja sporedni proizvod. Osttk trokov se rspodeljuje n glvne
proizvode, primenom metod relcije, ili nekog drugog pogodnog metod. U
naem primeru je ostatak trokova raspodeljen na glavne proizvode srazmerno
njihovoj trinoj vrednosti. Primenjen je, dkle, kombincij strog metod i
metod relcije. Vrednost glvnih proizvod (red 4) ne sdri vrednost stjnjk,
ko ni vrednost premij i osigurnj.

4.3.2. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda

Akcenat ovog projekta, odnosno metodologije, je na obraunu i analizi trokova
i rezultata primarne poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, povrtarstvo, voarstvo,
vinogradarstvo i stoarstvo). Na naem model gazdinstvu ne postoji prerada
poljoprivrednih proizvoda, ali se ne moe iskljuiti mogunost da na nekim
gazdinstvima postoji. Zbog toga se ovde ne ulazi u detaljna objanjenja kalkulacija
prerade, ve se samo daje struktura kalkulacije i neke najbitnije napomene. Sama
kalkulacija (tabela 5e) i ne zahteva znaajnija dodatna metodoloka objanjenja.
U okviru eventualne prerade poljoprivrednih proizvoda treba uzimati u obzir
samo ozbiljnije vrste proizvodnje (one koje daju znaajnije koliine proizvoda za
trite) i koje se obavljaju iskljuivo pod firmom poljoprivrednog gazdinstva.
Ako se prerada obavlja u okviru posebno registrovane radnje/preduzea, koja se
fiziki nalazi na gazdinstvu i/ili je u vlasnitvu nekog od lanova domainstva, u
tom sluaju se radi o posebnom privrednom subjektu, koji ima svoje
knjigovodstvo, odnosno kalkulacije.
Budui da se radi o relativno velikom broju potencijalnih proizvodnji to nije
bilo mogue detaljnije specifirati trokove, odnosno proizvode. Korisno je jo
jednom napomenuti da osnovni materijal predstavlja onaj materijal/sirovinu koji
ulazi u sastav proizvoda, tj. ini gradivnu supstancu proizvoda. Sve ostalo spada u
pomoni materijal.

76
 Tbel 5e: Kalkulacija prerade penice- proizvodnja peciva

4.3.3. Evidencija i kalkulacije pomonih delatnosti

Poljoprivred je krkteristin po reltivno velikom broju pomonih delatnosti,
odnosno pomonih MT. To znjno uslonjv ukupn obrun trokov.
Trokovi pomonih deltnosti predstvljju znjnu i stlno rstuu poziciju u
strukturi cene kotnj poljoprivrednih proizvod. To je rzlog d se i evidenciji i
obraunu ovih trokov posveti odgovrju pnj.

77
 U prosenim poljoprivrednim gazdinstvima obino se pojavljuju sledee vrste
pomonih MT5:
1) trktori po ktegorijm:
- lki,
- srednji,
- teki,
- super-teki,
2) kombjn univerzlni,
3) prikljune maine.
Kod veih poljoprivrenih gazdinstava mogu se pojaviti i neka od sledeih MT:
- meon stone hrne,
- rdionic,
- sur,
- sistem z nvodnjvnje,
- kombjni specijlni z eernu repu, z grk, voe itd,
- eventulno trnspotrn slub.
Trokovi pomonih deltnosti mogu se dost precizno rspodeliti na primaoce
usluga, s obzirom d uglvnom postoji jsno izren i pouzdno merljiv vez s
primocim njihovih uslug (litri utroenog goriva, sovi rd, kwh, norm s,
ton, ton kilometr, m3, obreni hektri itd.). Zntno je vei problem orgnizovti
evidenciju i kontrolu trokova, koj e obezbediti d podci budu pouzdni.
Za svako mesto trokova je neophodno, dakle, organizovati posebnu evidenciju
o trokovima, tj. redovno popunjavati obrasce za evidenciju o nastalim
trokovima. Nakon toga se, podrazumeva i sastavljanje kalkualacije za svako MT.
Podrazumeva se da excel program automatski preuzima podatke u kalkulaciju, iz
obrasca za evidenciju trokova, vrei istovremeno i brojne druge obraune.
U nastavku se najpe daju obrasci za evidenciju i kalkulacije pomonih MT koji
su postojali na naem model gazdinstvu, a to su: traktor teki, traktor srednji,
traktor laki i prikljune maine. Istovremeno sa metodolokim objanejnjima
kalkulacija, daju se i osnovna objanjenja funkcionisanja excel softvera, kao i
popunjavanja obrazaca za evidenciju ovih trokova.
Potom se prikazuju kalkulacije vanijih mesta trokova koja nisu postojala na
naem model gazdinstvu, ali se mogu pojaviti na PG, ee ili ree (kombajn,
sistem za navodnjavanje). Istovremeno se daju i kratka metodoloka objanjenja
vezana za obraun i raspodelu njihovih trokova.

4.3.3.1. Traktori
U nastavku se na primeru tekih traktora objanjava evidentiranje podataka u
kreiranom obrascu i kalkulacija kao i postupak raspodele trokova pomonih
delatnosti.

5
Vukoje, V.: Raunovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 2011, str. 126-138.

78
 Neki autori smatraju da trktori, kombjni i drug sredstv mehnizcije ne
predstvljju pomonu deltnost u prvom smislu, ve da su to su sredstv z rd
koj se koriste u procesu proizvodnje, ko i sv drug. Meutim, nezvisno od tog
d li predstvljju osnovnu ili pomonu deltnost, z utvrivnje trokov
korienj ovih sredstv neophodno je otvoriti posebn MT, odnosno sstvljti
posebne klkulcije.
Trktori su osnovne pogonske mine u poljoprivredi, koje se koriste z
rzliite poslove (obrd zemljit, trnsport, utovr, ztit, nvodnjvnje itd.). S
obzirom n znjno uee u ceni kotnj poljoprivrednih proizvod, obrunu
trokov trktor zsluuje posebnu pnju.
U klkulcijm trokov trktor, ko i svih drugih pogonskih min,
odnosno pomonih MT, trokovi se rzvrstvju n vrijbilne i fiksne (tb. 6).
Zrde trktorist (kombjner) predstljju direktne trokove rd onih
proizvodnji z koje je trktor/kombajn rdio.
Tbel 6: Kalkulacija korienja tekih traktora

URSUS-1614 Gorivo D2:

Snaga: 117 kw Uk. utroeno: 2816 lit. Uku. bez goriva:
Broj maina: 1 kom P-nje 2011: 1955 lit. 152847 din.
ifra: 97003 Kvota: 78,18 din/lit.
Red. Koliina I Z N O S
Cena
broj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2816 137,4 137,4 386904 71,7

2 Mazivo lit. 63,5 236,5 5,3 15017 2,8
Odravanje: 16,9 47630 8,8
3 - rezervni delovi 9,7 27400 5,1
4 - sitniji delovi 0,9 2450 0,5
5 - strane usluge 5,0 14080 2,6
6 - trokovi rada 1,3 3700 0,7
7 Ostalo 0,6 1585 0,3
I VARIJABILNI TROKOVI 160,2 451136 83,6
8 Amortizacija 23,4 66000 12,2
9 Osiguranje 0,9 2430 0,5
10 Kamata 3,3 9340 1,7
11 Takse i sl. 3,6 10065 1,9
12 Ostalo 0,3 780 0,1
II FIKSNI TROKOVI 31,5 88615 16,4
III UKUPNO ( I + II ) 191,7 539751 100

79
Tabela 6a: Obrazac evidencije za mehanizaciju URSUS 1614 - 2014.
URSUS 1614 (kom) 1 Snaga (kw): 117 Godina: 2014 97003
Red. PROIZVODNJ
IZNOS DATUM A/
broj TROKOVI .. Koliina Cena
NAPOMENA
Dizel D2 lit 55,0 134,0 7370 II. 2014.
Dizel D2 lit 60,0 136,7 8202 III. 2014.
Dizel D2 lit 354,0 139,0 49206 IV. 2014.
Dizel D2 lit 45,0 140,2 6309 V. 2014.
Dizel D2 lit 0,0 141,0 0 VI. 2014.
Dizel D2 lit 175,0 141,0 24675 VII. 2014.
Dizel D2 lit 72,0 142,8 10282 VII. 2014.
Dizel D2 lit 87,0 141,9 12345 IX. 2014.
Dizel D2 lit 445,0 143,2 63724 X. 2014.
Dizel D2 lit 725,0 143,6 104110 XI. 2014.
Dizel D3 lit 0,0 0 XII. 2014.

1 Gorivo: 2018 141,8 286223

Motorno ulje lit 30,0 237,5 7125 II. 2014.
Drugamaziva kg 6,5 186,0 1209 V. 2014.
Motorno ulje lit 27,0 247,5 6683 VII. 2014.

2 Mazivo 63,5 236,5 15017

Remenje kom 1,0 10500,0 10500 II. 2014.
Pumpa kom 1,0 7500,0 7500 VII. 2014.
Pneumatik mali kom 1,0 9400,0 9400 IX. 2014.
Sitniji delovi kom 2450 XII. 2014.

3 Rezervni delovi 29850

Sredstva za ienje kg 950 II. 2014.
Potroni materijal kg 635 XII. 2014.
0
4 Ostali materijal 1585
Svega trokovi materijala (1 d 4) 46452
Usluge odravanja 7650 VII. 2014.
Usluge odravanja 6430 XII. 2014.

5 Direktne usluge 14080

Rad lanova porodice 1 as 14,0 140 1960 VII. 2014.
Ostali rad 2 as 12,0 145 1740 XII. 2014.

6 Trokovi rada 0 26,0 142 3700

) VARIJABILNI TROKOVI ( 1 d 8 ) 64232

80
Nastavak obrasca za evidenciju:
Amortizacija 66000
Osiguranje 2430
Kamata 9340
Takse i sl. 10065
Ostalo 780
0
0
B) FIKSNI TROKOVI 88615
C) UKUPNI TROKOVI 152847
Uinak Vrednost proizvodnje
OSTVARENI UINAK Cena NAPOMENA
j.m. Ukupno Ukupno Datum
Interne usluge ha 48,5 3151,5 152847 XII. 2014.
Eksterne usluge ha 17,0 3634,7 61789 XII. 2014.
0

D ) UINAK: 65,5 214636

Trokovi trktor se, u prksi nih poljoprivrednih gazdinstava njee
rspodeljuju srzmerno sovim njihovog korienj. Trktori se koriste z
rznovrsne poslove, pri emu su i trokovi korienj vrlo rzliiti (npr. izmeu
dubokog ornj i tretirnj herbicidim ili trnsport slme). Zbog tog je
neophodno rzliite uinke i trokove rd svesti n jedinstvenu jedinicu uink
norm s (n..). To se moe urditi pomou koeficijent koji odrvju trokove
po su rd z rzliite vrste poslov. Dobro reenje je d se ko jedinstven
mer uink pogonskih min koriste utroeni KWh. Preduslov je d svi trktori
imju stlno isprvne ureje z merenje utroenih KWh, to je kod strijih
trktor teko postii.
U ovoj metodologiji je usvojeno reenje po kome se trokovi goriv direktno
vezuju z proizvodnje n koje se odnose, tj. u kojima su i utroeni. Rspodel
ostalih trokov trktor vri se srzmerno utroenom grivu po pojedinim
proizvodnjm. Ovj nin je znatno precizniji u odnosu n sove rd, jer se
trokovi goriv, ko njznjniji, direktno vezuju z proizvodnje n koje se
odnose. Podci o utroenom gorivu mogu se reltivno lko obezbediti, pogotovu
kod novijih trktor, znatno preciznije nego o utroenim asovima rada.
Podatke u tabeli 6b excel preuzima obrazaca za evidenciju i/ili kalkulacija.
Na primer, gorivo za penicu po kategorijama traktora (Ursus: 195 lit, MZT: 113
lit, IMT: 42 lit) preuzima se iz obrasca za evidenciju (tab. 3), tanije iz toga Sheet-
a, elije B20, B21 i B22. Ove podatke softver sam izraunava na osnovu trokova
u proizvodnji penice, tj. iz obrasca za evidenciju.
Ukupno utroeno gorivo (2.816 lit) pokazuje ukupnu potronju goriva u svim
proizvodnjama, tj. i za proizvodnje koje se zavravaju u tekuoj 2014. godini i za
one koje se zavravaju u sledeoj 2015. obraunskoj godini. Excel program ovaj
podatak preuzima iz tabele 6b, poslednji red 25.

81
 Tabela. 6b: Raspored trokova mehanizacije
Ursus -1624 MZT - 820 - 549 Prikljune maine UKUPNO MEHANIZACIJA
Redni broj
Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored
Trokovi- ostali din 152847 din 118367 din 55503 din 59005 %
lit. 385722
Kvota din/lit 78,185 din/lit 56,051 din/lit 25,56 din/lit 10,37
1 Penic 2014. 5,3 195 15262 113 6314 42 1084 350 3633 350 26292 6,8
2 Kukuruz 10,5 420 32838 233 13061 98 2496 751 7787 751 56181 14,6
3 Suncokret 6 215 16794 151 8441 35 889 400 4151 400 30276 7,8
4 Soj 5,5 197 15395 138 7738 43 1096 378 3919 378 28148 7,3
5 eern rep 4,5 239 18647 131 7315 88 2245 457 4739 457 32945 8,5
6 Silni kukuruz 3,9 156 12197 97 5440 36 927 289 3001 289 21565 5,6
7 Lucerk 4,3 0 0 177 9927 68 1725 245 2537 245 14190 3,7
8 Svega ratarstvo: 40 1421 111132 1039 58236 409 10462 2870 29768 2870 209598 54,3
9 Jabuka 3,2 39 3052 301 16878 290 7418 630 6539 630 33888 8,8
10 Kruka 2,1 26 2003 195 10947 214 5480 435 4516 435 22946 5,9
11 Kajsija 2,2 27 2133 204 11456 230 5887 462 4792 462 24268 6,3
12 Groe vinsko 2,5 29 2228 195 10930 199 5093 423 4385 423 22636 5,9
13 Svega voarstvo: 10 120 9417 896 50210 934 23878 1950 20232 1950 103737 26,9
14 Mleko 9,51 0 0 145 8127 230 5878 375 3890 375 17896 4,6
15 Tovne svinje 56,0 0 0 32 1794 48 1227 80 830 80 3850 1,0
17 Svega stoarstvo 0 0 177 9921 278 7105 455 4720 455 21746 5,6
18 Eksterne usluge 17 413 32298 0 0 0 0 413 4285 413 36583 9,5
19 OT Gzdinstv 0 0 0 550 14057 550 14057 3,6
20 Ostlo
21 UKUPNO P-nje 2014: 1955 152847 2112 118367 2172 55503 5688 59005 6238 385722 100
22 Penica 2015. 4,8 175 96 19 290 290 0 0,0
23 Jesenji radovi 2015. 26,4 686 121 55 863 863 0 0,0
24 Svega proizvodnje 2015: 861 0 217 0 74 0 1153 0 1153 0 0,0
25 UKUPNO 2014. i 2015: 2816 152847 2329 118367 2246 55503 6841 59005 7391 385722 100
 Za raspodelu je vaniji sledei podatak (1.955 lit) koji pokazuje koliko je ovaj
traktor utroio goriva samo za proizvodnje koje se zavravaju u tekuoj
obraunskoj godini, 2014-oj. Kvota za raspodelu se rauna tako to se ostatak
trokova traktora u iznosu od 152.847 din (tj. bez goriva: 539.751 386.904 =
152.847 din) podeli sa ukupnom potronjom goriva za sve proizvodnje koje se
zavravaju u ovoj 2014. godini (137.408: 1.955 = 78,185 din/lit). Na ovaj nain se
izbegava uzimanje istog goriva dva puta (u obe godine) za raunanje kljua (kvote)
za raspodelu ostalih trokova traktora. Mnoenjem ove kvote sa potronjom za
svaku pojedinu proizvodnju dobija se iznos trokova traktora koji pripadaju
pojedinim proizvodnjama. Na primer, za penicu: 195 lit x 78,185 din/lit = 15.262
din podaci su iz tab. 6b. U kalkulaciju penice se svi trokovi mehanizacije
prenose zbirno, tj. kao jedna stavka 15) Ostali fiksni trokovi, koji u naem
primeru iznose 26.292 din. Ovaj podatak excel samostalno preuzima takoe iz
tabele 6b, pretposlednja kolona.

4.3.3.2. Kombajni
U naem primeru, model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, ve za
kombajniranje uzima eksterne usluge. Ali, s obzirom da postoji znaajan broj
gazdinstava koja imaju kombajne (univerzalne ili/i specijalne), u nastavku se ukratko
ilustruje kalkulacija trokova korienja kombajna (podaci su izmiljeni) (tab. 6c).
Tbel 6c. Klkulcij trokov korienja kombjn
Kombajn Zmaj -171 Gorivo D2:
Snaga: 117 kw Uk. utroeno: 2160 lit. Uku. bez goriva:
Broj maina: 1 kom P-nje 2011: 2160 lit. 735303 din.
ifra: 97011 Kvota: 340.42 din/lit.
Red. Koliina I Z N O S
Cena
broj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Gorivo lit. 2160 101.6 101.6 219456 23.0
2 Mazivo lit. 30.2 235.5 3.3 7122 0.7
Odravanje: 131.3 274321 105.2
3 - rezervni delovi 55.2 119136 12.5
4 - potroni materijal 3.5 7520 0.8
5 - strane usluge 20.0 43200 4.5
6 - trokovi rada 48.4 104465 10.9
7 Ostalo 5.7 12350 1.3
I VARIJABILNI TROKOVI 245.7 513249 51.6
8 Amortizacija 175.9 380000 39.8
9 Osiguranje 10.8 23400 2.5
10 Kamata 9.9 21350 2.2
11 Takse i sl. 1.7 3620 0.4
12 Ostalo 6.1 13140 1.4
II FIKSNI TROKOVI 204.4 441510 46.2
III UKUPNO ( I + II ) 442.0 954759 100
 Trokovi kombjn se obrunvju, rspodeljuju i knjie po istom principu ko
i trokovi trktor. U ovoj metodologiji se, ko i kod trktor, trokovi goriv
direktno vezuju z proizvodnje n koje se odnose. Rspodel ostalih trokov
kombajna vri se srzmerno utroenom gorivu po pojedinim proizvodnjm.
Ko mogui kljuevi z rspodelu pojvljuju se jo i uslovni hektri
ponjevenih povrin, odnosno tone ponjevenog prinos. S obzirom d se opet
rdi o rzliitim usevim i uincim, to zni i o rzliitim trokovim po jedinici
uink, neophodno je izvriti njihovo svoenje n jedinstvenu jedinicu mere
(norma as, kwh itd.). Izbor klju u svkom konkretnom gazdinstvu zvisi,
prevshodno, od tog koji usevi i u kom obimu su ponjeveni. U nekim
gazdinstvima e, n primer, uslovni hektri ponjevenih povrin biti
njprihvtljiviji klju. Trokovi rd kombjner predstvljju direktne trokove
proizvodnje n koju se rd odnosi.
U prikazanoj kalkulaciji, univerzalni kombajn je utroio ukupno 2.160 litara
goriva, i to sve za proizvodnje koje se zavravaju u tekuoj obraunskoj godini.
Kvota za raspodelu ostalih trokova kombajna iznosi 340,42 din/lit (735.303 :
2.160 = 340,42 din/lit). Mnoenjem ove kvote sa potronjom za svaku pojedinu
proizvodnju dobija se iznos trokova traktora koji pripadaju pojedinim
proizvodnjama. Pri tom je realna pretpostavka da kombajn koristi i za pruanje
usluga kombajniranja drugim gazdinstvima. U tom sluaju je neophodno sastaviti
posebnu kalkulaciju eksternih usluga, kao to je to pokazano za usluno oranje
tekim traktorima.
Specijlni kombjni (z eernu repu, grk, mline itd.) smtrju se direktnim
osnovnim sredstvim, jer se koriste smo u jednoj liniji proizvodnje. U literturi se
mogu proni stvovi d z ove kombjne ne treb otvrti posebn MT, ve
njihove trokove neposredno vezivti z odnosnu liniju proizvodnje. Ipk je bolje i
z ovu vrstu kombjn formirti posebn MT, prevshodno iz kontrolno-
uprvljkih rzlog. To pru zntno vie mogunosti z plnirnje, kontrolu i
nlizu trokov, to je posebno vno kd se zn d kod ovih min postoji
problem iskorienosti kpcitet. Klkulcije pojedinih proizvodnji tkoe su
preglednije i informtivnije ko se trokovi specijlnih kombjn pojvljuju ko
jedn pozicij, nego u okviru drugih vrst trokov (mterijl, mortizcije,
odrvnj, osigurnj itd.). Osim tog, ovim kobmjnim esto se vre eksterne
usluge, n koje tkoe treb rspodeliti srzmern deo trokov.

4.3.3.3. Sistem za navodnjavanje

Nae model gazdinstvo nema sistem za navodnjavanje. Ali, s obzirom da
postoji znaajan broj gazdinstava koja imaju hidrosisteme, u nastavku se radi
ilustracije daje kalkulacija trokova njihovog korienja (podaci su izmiljeni)
(tabela 6d). U nrednom periodu se oekuje znjnij izgrdnj hidrosistem i
primen nvodnjvnj n nim poljoprivrednim gzdinstvim.
Prviln obrun trokov hidrosistem zhtev rzlikovnje dve grupe
trokov:
84
 2) fiksni trokovi sistem i
3) trokovi nvodnjvnj.
Prv grup trokov uslovljen je postojnjem i odrvnjem smog sistem
z nvodnjvnje. To su fiksni trokovi koji uglvnom ne zvise od obim
korienj sistem. Drug grup predstvlj vrijbilne trokove koji su posledic
smog proces nvodnjvnj, odnosno neposrednog korienj vode.
U klkulciji (tabela 6d) trokovi su tkoe jsno rzvrstni n fiksne (trokove
sistem) i vrijbilne (trokove nvodnjvnj). Rzlozi preciznosti obrun
nlu d se ovi trokovi rspodeljuju posebno, korienjem rzliitih kljuev z
rspodelu.
Tbel 6d. Klkulcij trokov korienja sistema za navodnjavanje
Vod: Povrin:
Sistem z nvodnjvnje 160000 m3 50 h
ifra: 97051 2,38 din/m3 4589,6 din/h
Red. IZNOS
VRSTA TROKOVA
br. Dinr %
1 Energij (elektrin/ gs/dizel) 336000 55,1
2 Trokovi rd 12400 2,03
3 Mterijl (mzivo, potroni mter.) 3250 0,53
4 Rezervni delovi 7670 1,26
5 Trokovi odrvnj 11360 1,86
6 Usluge trktor 7560 1,24
7 Ostlo 2600 0,43
I VARIJABILNI TROKOVI 380840 62,4
8 Amortizcij 215000 35,2
9 Osigurnje 6890 1,13
10 Kmt 4300 0,70
11 Tkse, porezi, PTT, knc. mterij. i sl. 1560 0,26
12 Ostlo 1730 0,28
II FIKSNI TROKOVI 229480 37,6
III UKUPNO ( I + II ) 610320 100,0

Login klju z rspodelu fiksnih trokov hidrosistem je zsejn povrin pod

pojedinim usevim. Sistem z nvodnjvnje predstvlj proizvodni kpcitet n
rspolgnju jednko svim usevim, preduzee izborom setvene strukture treb
d g iskoristi n njbolji nin. Ovim trokovim treb teretiti smo one
proizvodnje koje se zvrvju u posmtrnoj godini, nezvisno od tog d li se
rdi o osnovnim ili postrnim usevim. Vrijbilni trokovi nvodnjvnj se
rspodeljuju srzmerno koliini upotrebljene vode (m3).

85
 4.3.3.4. Prikljune maine
Trokovi prikljunih maina na prosenim poljoprivredni gazdinstvima
predstavljaju prilino znaajnu grupu trokova (tabela 6e). Ovde se, naravno radi, o
zajednikim prikljunim mainama, koje se koriste u vie ili svim prozvodnjama
(npr. plugovi, dljae i druga sredstva za obradu zemljita, zatim prikolice, rasipai,
atomizeri itd.). Trokovi direktnih prikljunih maina, tj. maina koje se koriste
samo u jednoj proizvodnji (npr. Bera za kukuruz itd.), predstavljaju direktne
trokove te proizvodnje.
Izdvajanjem prikljunih maina kao posebnog MT moe znaajno doprineti
preciznosti obrauna trokova na gazdinstvu. Druga mogunost je da se trokovi
prikljunih maina evidentiraju u okviru optih trokova, to je manje precizno,
pogotovu u sluaju kada se otvara samo jedno mesto optih trokova, kao u naem
sluaju (OT Gazdinstva).
Tbel 6e. Klkulcij trokov korienja prikljunih maina

Gorivo D2:
PRIKLJUNE MAINE P-nje 2011: 5688 lit.
ifra: 97030 Kvota: 10,37 din/lit.
Red. Koliina I Z N O S
Cena
broj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %
1 2 3 4 5 6 7 8

Odravanje: 3,01 17105 29,0

1 - rezervni delovi 2,03 11540 19,6
2 - potroni materijal 0,02 125 0,2
3 - strane usluge 0,55 3120 5,3
4 - trokovi rada 0,41 2320 3,9
5 Ostalo 0,13 750 1,3
I VARIJABILNI TROKOVI 3,14 17855 30,3
6 Amortizacija 6,82 38800 65,8
7 Osiguranje 0,18 1010 1,7
8 Kamata 0,24 1340 2,3
9 Ostalo 0,00 0 0,0
II FIKSNI TROKOVI 7,23 41150 69,7
III UKUPNO ( I + II ) 10,37 59005 100

U osnovi, struktura kalkulacije je ista kao i kod ostalih pomonih MT, s tim to
su fiksni trokovi dominantni, a pre svega, amortizacija. U naem primeru,
trokovi prikljunih maina rasporeuju se srazmerno ukupno utroenom gorivu (tj.
svih pogonskih maina) u toj proizvodnji (tabele 6b i 6e). Ovo je logian klju za

86
raspodelu, s obzirom da se pogonske maine uvek koriste u kombinaciji sa
prikljunim. Kvota za raspodelu trokova prikljunih maina iznosi 10,37 din/lit
(59.005 : 5.68 = 10,37 din/lit). Mnoenjem ove kvote sa potronjom za svaku
pojedinu proizvodnju dobija se iznos trokova traktora koji pripadaju pojedinim
proizvodnjama.

Prethodno je detljno objnjen knjigovodstveno-tehniki postupk obrun i
knjienj trokov vnijih pomonih MT, koje se ee pojavljuju na
poljoprivrednim gazdinstvima. Obrun i raspodela ostlih vrsta pomonih MT,
koji se eventualno mogu pojaviti na veim gazdinstvima, zsniv se n istim
principim (npr. radionica, suara, meaona stone hrane, eventualno transpotrna
sluba). U strukturi njihovih klkulcij trokovi se tkoe rzvrstvju n
vrijbilne i fiksne. Rzlik je smo u kljuevim koji se koriste z rspodelu.
Trokovi radionice se uglavnom raspodeljuju srazmerno asovima rada
utroenim za odravanje. Z rspodelu trokov sure njpogodniji klju su KWh
utroene energije. Pri izboru klju z suru, u obzir moe doi i koliin osuenih
proizvod, izren u tonm. Ali, s obzirom d se sue rzliiti proizvodi (penic,
kukuruz, soj i dr.), odnosno proizvodi s rzliitim procentom vlge, treb
koristiti koeficijente z svoenje n jedinstvenu jedinicu mere. Slino je i s
meonom stone hrne, gde se ko mogui kljuevi tkoe jvljju KWh utroene
energije, ili koliin proizvedene hrne. Z rspodelu trokov kmion (tj.
Transportna sluba) login klju, koji se uglvnom koristi, su ton-kilometri
prevezenog teret.

4.3.4. Evidencija i kalkulacije optih trokova

Opti trokovi (OT) se odnose na dve, vie ili sve proizvodnje na gazdinstvu.
Za razliku od direktnih, za ove trokove, u momonetu njihovog nastanka, nije
mogue utvrditi na koju se proizvodnju odnose, jer su zajedniki za vie
proizvodnji. Zbog toga je OT neophodno najpre sakupljati na najpre evidentirati
(sakupiti) posebnim mestima OT, a potom ih pomou vie ili manje
(ne)preciznih kljueva, raspodeliti na glavna mesta trokova, tj. na pojedine
proizvodnje (tabela 6f).
U poljoprivredi se mogu otvarati posebna MT za: OT grane, OT uprave, OT
prodaje, eventualno OT slube mehanizacije i dr. Za prosena poljoprivredna
gazdinstva, vodei rauna o jednostavnosti i preglednosti, najee je dovoljno
otvoriti samo jedno mesto trokova, i to OT gazdinstva. Takvo reenje je
primenjeno i u prezentaciji ove metodologije. Radi se o dosta irokoj i raznolikoj
grupi trokova, koji su zajedniki za vie ili sve proizvodnje na gazdinstvu. Pri tom je
dobar deo njih reijskog, odnosno neproizvodnog karaktera (tabela 6f).
Sve prirodne vrste trokova mogu biti sastavni deo OT gazdnistva (materijal,
rezervni delovi, sitan inventar, amortizacija, gorivo, usluge, porezi i doprinosi,
trokovi rada, naknade i zakupnine, itd.). S obzirom da se radi o vrlo brojnim i
raznolikim trokovima, to je u cilje preciznije evidencije i raspodele, esto korisno
87
ove trokove podeliti na vie homogenih grupa. U naem primeru to su trokovi:
Putnikog automobila (30%), Kombija i Ostali. Pretpostavka je da gazdinstvo ima
jedan putniki automobil, koji koristi i za potrebe domainstva (porodice), ali i za
potrebe gazdinstva, kao privredne jedinice. Pri tom je procenom utvreno da se za
potrebe gazdinstva koristi 30%. Kombi slui za razliite vrste transporta materijala,
radnika, a pre svega, gotovih proizvoda. Grupu Ostali opti trokovi ine
uglavnom razni reijski trokovi gazdinstava (elektrina energija, telefoni,
kancelarijski i potroni materijal, reklama i propagnda, reprezentacija, zatim razni
porezi, takse, provizije i sl.
Tabela 6f: Kalkulacije optih trokova gazdinstva
Automobil
Red. Kombi Ostali OT UKUPNO
broj
VRSTA TROKOVA 30%
ifra: 98010 98011 98012 9801
1 Kancelarijski materijal 0 0 1860 1860
2 Potroni materijal 780 920 2350 3504
3 Sitan inventar 0 0 1245 1245
4 Rezervni delovi 6480 14230 0 16174
5 Grivo i mazivo 550 30030 24024 21021 54054
6 Elektrina energija 15% 0 0 13450 13450
7 PTT trokovi 15% 0 0 3312 3312
8 Usluge odravanja 3650 7560 1520 10175
9 Osiguranje 2240 3520 0 4192
10 Tehniki pregled, takse i sl. 15630 17450 0 22139
11 Reprezentacija 0 0 16000 16000
12 Reklama i propaganda 0 0 0 0
13 Struna literatura, seminari i sl. 0 0 8450 8450
14 Amortizacija 36667 30833 11125 52958
15 Bruto zarade 0 0 65250 65250
16 Naknade trokova 0 0 5650 5650
17 Penzijsko osiguranje 0 0 9640 9640
18 Porez na katastarski prihod 0 0 18000 18000
19 Provizije i sl. 0 0 2340 2340
20 Kamate na osnovna sredstva 2310 0 0 693
21 Renta na zemljite 0 0 72720 72720
23 Ostalo 0 0 2570 2570
24 Traktori 0 0 14057 14057
IV U K U P N O 97787 98537 270560 398434
U ovu grupu su uraunati i trokovi zakupa zemljita, odnosno rente. U
literaturi se mogu pronai i miljenja da renta predstavlja direktan troak proizvodnje
koja se odvija na zakupljenoj parceli. To, meutim, moe da bude nepravedno
88
prema onim usevima koji su esto na tim parcelama, a u korist onih koji se na
zakupljenim parcelama javljaju vrlo retko ili nikada. Raspored useva po parcelama je
u poljoprivredi zavisi od plodoreda, kvaliteta zemljita itd., ali je, ipak, gazdinstvo
jedinstvena proizvodna celina, i proirenje zemljinih kapaciteta treba ravnomerno
rasporediti na sve proizvodnje.
Kmte n obrtn sredstv je, tkoe, mogue izdvojiti kao posebnu grupu
trokov u okviru OT uprve, a potom raspodeljivati zajedno sa ostalom OT
uprave, ili posebno. U naem primeru kamate nisu tretirane kao sastavni deo OT
gazdinstva, ali su posebno raspodeljivane na pojedine proizvodnje, i to srazmerno
direktnim varijabilnim trokovima (tabela 6g). Rdi se, nrvno, o kmtm n
pozjmljeni kpitl z finnsirnje obrtnih sredstv. Kmte n kredite iskoriene
Tabela 6g: Raspodela optih trokova gazdinstva i kamata
OT gazdinstva Kamate na obrtna sred.
Varijabilni Raspored Varijabilni Raspored
Trokovi trokovi 398434 trokovi 87920
Koeficijent din. 0,0549 din. 0,0121
Penic 2011. 285503 15670 285503 3458
Kukuruz 611941 33587 611941 7411
Suncokret 297186 16311 297186 3599
Soj 263655 14471 263655 3193
eern rep 500837 27489 500837 6066
Silni kukuruz 206645 11342 206645 2503
Lucerk 143079 7853 143079 1733
Svega ratarstvo: 2308847 126722 2308847 27963
Jabuka 974212 53470 974212 11799
Kruka 651499 35758 651499 7890
Kajsija 577250 31683 577250 6991
Groe vinsko 559890 30730 559890 6781
Svega voarstvo: 2762852 151640 2762852 33462
Mleko 1213201 66587 1213201 14693
Tovne svinje 912630 50090 912630 11053
Jaja 55 3 55 1
Svega stoarstvo 2125886 116680 2125886 25747
Eksterne usluge 61789 3391 61789 748
Ostlo 0 0 0
UKUPNO P-nje 2011: 7259373 398434 7259373 87920

z nbvku osnovnih sredstv predstvljju fiksne trokove njihove eksplotcije.

Kmt n obrtni kpitl je zjedniki trok finnsirnj ukupnog preduze,

89
odnosno pribvljnj nedostjueg obrtnog kpitl, md postoje i miljenj d
ove kmte treb smtrti direktnim trokovim pojedinih proizvodnji.
Ne ulazei u detaljnija objanjenja, na ovom mestu jo jednom opominjemo, da
su kamate u stvari finansijski rashodi, a ne poslovni (tj. formalno nisu trokovi).
Ali, iz praktinih razloga, a u skladu sa MRS, sa njima se u poljoprivredi najee
postupa kao sa poslovnim rshodim, tj. kao sa trokovima. To omoguava da se
kamata pojvi ko posebn stvk u klkulcijm poljoprivrednih proizvod, to
je za analizu jako vaan podatak.
Z OT gazdinstva je vrlo teko proni uzronu vezu s pojedinim linijm
proizvodnje, odnosno odbrti odgovrjui klju z rspodelu. Spektr moguih
kljuev z rspodelu je vrlo irok, a u naem primeru se rspodeljuju srzmerno
direktnim varijabilnim trokovima (tabela 6g). Pri tom se ovi trokovi ne
rspodeljuju n proizvodnju u toku i pomone deltnosti, iko bi to, u nekim
slujevim, metodoloki bilo isprvnije. N primer, oprvdno je eksterno
relizovne usluge pomonih deltnosti, naravno ako postoje, opteretiti
odgovrjuim delom OT gazdinstva.
Excel, naravno sam preuzima podatke o varijabilnim trokovima iz pojedinih
kalkulacija, kao i podatak o ukupnim OT gazdinstva iz tab. 6f. Potom vri
raspodelu OT, i pripadajue iznose automatski prenosi na pojedine proizvodnje, tj.
upisuje ih u kalkulacije kao posebnu stavku 14) Reijski trokovi (opti), koji
npr. za penicu iznose 15.670 din. Po istom principu excel aplikacija automatski
raspodeljuje i rashode kamata, upisujui ih u kalkulaciju kao stavku 13) Kamate
na obrtna sredstva, koji npr. za penicu iznose 3.458 din.

4.4. DODATNI POKAZATELJI USPEHA PROIZVODNJI

Budui da su u ovoj metodologiji trokovi primarno razgranieni na fiksne i
varijabilne, to se kao osnovni rezultat u kalkulacijama javlja bruto mara (mara
pokria, marginalni rezultat, neto prihod). Sa aspekta kratkoronog odluivanja,
bruto mara je najkorisniji pokazatelj rezultata, budui da su fiksni trokovi u
kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbei u znaajnijoj meri).
Zbog toga se isplativost pojedinih proizvodnji moe bolje sagledati na osnovu
bruto-mare, nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).
U ovom modelu je iskazana samo jedna mara pokria, kao razlika izmeu
vrednosti propizvodnje i svih direktnih varijabilnih trokova. Mara se moe
iskazivati u vie stepena obuhvatnosti, npr. mara pokria I) kada se od vrednosti
proizvodnje oduzmu samo trokovi materijala; mara pokria II) oduzmu se jo i
trokovi rada, i mara pokria III) oduzmu svi direktni varijabilni trokovi, kao u
naim kalkulacijama.
Forma kalkulacije u ovom modelu obrauna, predvia, naravno, utvrivanje i
neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora
uspeha. Ovi pokazatelji se nalaze u okviru odeljka Dodatni indikatori,
ukljuujui i Analizu osetljivosti, koji naravno ine sastavni deo obrasca
kalkulacije (tabela 7). Re je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni
za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u celini.
90
 4.4.1. Dobit i dohodak
Dobit (ili gubitak) se predstavlja razliku izmeu vrednosti proizvodnje i
ukupnih trokova (tj. fiksnih i varijabilnih) (tab. 7, red 17). Moe se dobiti i kao
razlika izmeu bruto mare i fiksnih trokova. To je neto rezultat proizvodnje,
odnosno ui (manji) je od mare pokria. Zbog toga je dobit istovremeno i
precizniji rezultat od mare pokria, naravno, pod pretpostavkom da su opti
trokovi pravilno raspodeljeni. Ipak, za upravljake potrebe, pre svega, optimiranja
strukture proizvodnje, bruto mara je pogodniji rezultat, o emu je ranije bilo vie rei.
Tabela 7. Dodatni indikatori uspeha (deo kalkulacije p-nje Penice)

Dohodak (neto produkt) se u naem sadanjem zvaninom raunovodstvu ne

izraunava kao zvanini pokazatelj uspeha (ni knjigovodstvenom metodom ni u
BU). Meutim, dohodak naravno postoji kao vrlo znaajan pokazatelj uspeha po
ekonomskoj nauci. Strogo uzevi, po ekonomskoj nauci, dohodak predstavlja
novostvorenu vrednost u nekom procesu proizvodnje. Kao takav, dohodak je rezultat
ljudskog rada, jer samo ljudski rad moe da stvori novu vrednost u procesu proizvodnje.
Vrednost svake proizvodnje se sastoji iz dva dela (ema 2):
Prenete vrednosti utroenih osnovnih i obrtnih sredstava (tzv. minuli rad) i
91
 Novostvorene vrednosti tj. dohotka.

MATERIJALNI
TROKOVI

Preneta vrednost
VREDNOST PROIZVODNJE

AMORTIZ
ACIJA

Novostvorena
DOHODAK
ZARADE

vrednost BRUTO
DOBIT

ema 2: Struktura vrednosti proizvodnje

Dohodak se, dakle, sastoji od zarada (tj. trokova ljudskog rada) i bruto
finansijskog rezultata (dobit/gubitak). Treba napomenuti da je ovo neto razliit
nain raunanja dohotka u odnosu na dohodak koji se u literaturi esto pojavljuje
pod nazivom dohodak gazdinstva po ekonomskij nauci ili neto.produkt, a koji
jo sadri i kamate na obrtna sredstva, kao i jo neke poreze i doprinose koje
gazdinstvo plaa drutvenoj zajednici (npr. vodni doprinos, porez na katastarski prihod i
dr.). Ovo je znatno jednostavnj nain raunanja, a razlika nije velika.
Odnos ivog i minulog rada specifian je za svaku vrstu proizvodnje. Radno
intenzivnije grane imaju naravno vee uee dohotka (npr. tekstilna industrija,
rudarstvo, umarstvo, automobilska industrija). Poljoprivreda takoe jo uvek
spada u radno intenzivne grane, mada je generalno uee ljudskog rada sve manje.
Postoje velike razlike izmeu pojedinih grana, a u okviru njih pojedinih
proizvodnji. Generalno posmatrano, voarstvo, povrtarstvo i stoarstvo su radno
intenzivnije od ratarstva, ali postoje i izuzeci. Npr. u proizvodnji tovnih svinja,
brojlera, jaja, itd., uee novostvorene vrednosti je znatno manje od bilo koje
biljne proizvodnje.
Ako hoemo da dohodak izraunamo polazei od rezultata i trokova rada
(zarada), onda koristimo sledeu formulu:

Dohodak = Bruto dobit + Trokovi rada

ili u sluaju gubitka:
Dohodak = Trokovi rada - Bruto gubitak

92
 Dohodak nije iskazivan u analitikim kalkulacijama pojedinih proizvodnji, ve
samo za gazdinstvo u celini, gde je on mnogo korisniji pokazatelj. Ipak, ilustracije
radi, u nastavku prikazujemo obraun dohotka u proizvodnji penice:
Dohodak = 224.386 din + 14.456 din = 238.851 din
Od ukupnih trokova rada 11.760 din ini rad lanova domainstva, to znai da
je u ovoj proizvodnji realno ostvarena dodatna korist (u vidu plata lanova
porodice). Na nivou celoga gazdinstva to je mnogostruko vei iznos, to svakako
treba imati u vidu prilikom ocene i analize ostvarenog rezultata.

4.4.2. Ekonominost
Ekonominost proizvodnje spada u grupu tzv. relativnih pokazatelja ostvarenog
uspeha (zajedno sa produktivnou, rentabilnou, profitabilnou prihoda i dr.).
Izraavaju se koeficijentom ili u procentima. Upravo zbog toga su ovi pokazatelji
pogodni za analizu, jer omoguavaju ne samo vremensko poreenje (za isto
gazdinstvo u razliitim godinama), ve i prostorno poreenje (sa drugim
gazdinstvima- manje ili vie slinim, prosekom grane i sl.). Time se stiu uslovi za
kvalitatno merenje i ocenu rezultata pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u
celini.
Koeficijent ekonominosti pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na
jedan dinar nastalih trokova. Ekonominost se najee rauna iz odnosa vrednosti
proizvodnje i ukupnih (ili samo varijablinih) trokova proizvodnje:

Koeficijent ekonominosti = Vrednost proizvodnje

Ukupni trokovi
Ako se ekonominost rauna za gazdinstvo u celini (a ne samo za jednu
proizvodnju kao u naim kalkulacijama), umesto vrednosti proizvodnje, u brojiocu
se mogu nai i drugi pokazatelji ostvarenog rezultata (ukupan obrt, ukupan prihod,
poslovni prihodi, finansijski prihodi, redovni prihodi i dr.). U nazivniku takoe
moe biti vie razliitih pokazatelja trokova, odnosno rashoda (ukupni rashodi,
poslovni rashodi, finansijski rashodi, redovni rashodi i dr.). U ovom sluaju postoji,
dakle, vei broj kombinacija (odnosa) kojima se ekonominost moe izraziti.
Koeficijent ekonominosti i stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) paralelno su
izraunati na bazi ukupnih trokova i na bazi varijabilnih trokova (tabela 8, red
18). U naem primeru za penicu, koeficijent ekonominosti pokazuje da se na
svaki dinar nastalih trokova ostvaruje 1,68 dinara vrednosti proizvodnje, ili
drugim reima, vrednost proizvodnje je za 68% vea od trokova. Ovo se moe
smatrati vrlo dobrim odnosom, posebno u ratarskoj proizvodnji, gde je koeficijent
obrta mali (oko 1). Raunato na bazi samo varijabilnih trokova, dobije se naravno
neto vea vrednost koeficijenta (1,95 sledea kolona u tabeli).

93
 4.4.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)
Stopa dobiti u literaturi se jo susree i pod nazivima stopa profitabilnosti
prihoda ili akumulativnost proizvodnje. Radi se o veoma korisnom relativnom
pokazatelju uspeha koji se rauna po sledeol formuli:

Stopa dobiti = Ostvarena dobit x 100

Vrednost proizvodnje
Stopa dobiti (stopa profitabilnosti prihoda) izraava se u procentima i pokazuje
koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje,
odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.
U naem primeru za penicu, stopa dobiti (odnosno stopa profitabilnosti
prihoda), pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje
40,4% dinara dobiti (tabela 8, red 19) Ovo je takoe vrlo dobra vrednost indikatora
za proizvodnju penice. I ovaj pokazatelj je raunat i na bazi samo varijabilnih
trokova, tj. tako to se bruto mara stavi u odnos sa vrednou proizvodnje
(48,6%- sledea kolona u tabeli).

4.4.4. Rentabilnost
Rentabilnost predstavlja jedan od najvanijih indikatora uspeha poslovanja
svakog privrednog subjekta, pa i poljoprivrednog gazdinstva. Posebno je vaan sa
stanovita vlasnika kapitala, jer pokazuje stepen sposobnosti odreenog ulaganja da
odbaci neki prinos, ili mo zaradjivanja uloenih sredstava.
Stopa rentabilnosti je, u stvari, rezultanta (proizvod) delovanja dva bitna
indikatora, tj. predstavlja proizvod stope finansijskog rezultata (stope dobiti) i
koeficijenta obrta uloenih sredstava. Pokazuje koliko je ostvareno zarade na 100
dinara uloenih sredstava, tj. odraava zaraivaku mo uloenih sredstava.
Merenje i analiza rentabilnosti vrsi se sa stanovista:
ukupnog kapitala,
sopstvenog kapitala.
Pod ukupnim kapitalom se u ovom slucaju podrazumeva i sopstveni (kapital
vlasnika) i pozajmljeni kapital (obaveze). Ukupan kapital je, naravno, jednak
ukupno ulozenim sredstvima (stalnim i obrtnim), odnosno ukupnoj imovini
preduzea/gazdinstva. Stoga se esto koristi i naziv rentabilnost uloenih sredstava.
U literature takoe postoje razliiti naini raunanja ovog pokazatelja, pri emu je
razlika uglavnom u nijansama Ne uputajui se u takva razmatranja, odluujemo se
za sledee formule:

Stopa rentabilnosti = (Dobit + Rashodi kamata ) x 100

ukupnih sredstava Ukupna uloena sredstva
Stopa rentabilnosti = Dobit x 100
sopstvenih sredstava Uloena sopstvena sredstva

94
 U obe formule se, naravno, umesto termina sredstva moe koristiti termin
kapital. U prvoj formuli, prinos ini ne smao dobit ve i kamate na pozajmljeni
kapital. Ukupan kapital treba najpre da zaradi za vraanje kamata na pozajmljeni
kapital, a tek ostatak predstavlja prinos (zaradu) na sopstveni kapital.
Rentabilnost je vrlo vaan i pogodan indikator uspeha za preduzee/gazdinstvo
u celini, ali postoje znaajne tekoe prilikom njegovog izraunavanja za pojedine
linije proizvodnje. To se, pre svega, odnosi na osnovna sredstva. Ona su zajednika
za sve ili vie proizvodnji, pa se javlja problem njihove pravilne raspodele na
pojedine proizvodnje. To je dosta komplikovan postupak, koji se ne moe precizno
uraditi. Zbog toga u ovoj metodologiji nismo utvrivali rentabilnost pojedinih
proizvodnji, ve samo za gazdinstvo u celini.

4.4.4. Senzitivna naliza

Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) predstavlja vrlo koristan instrument u
procesu donoenja ispravnih odluka na gazdinstvu. Ova analiza pokazuje kretanje
ostvarenog rezultata proizvodnje (tj. bruto mare ili dobiti) u zavisnosti od
promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda. Na taj nain se stie jasnija slika o
veliini rezerve, ili rizika, za prelazak u zonu guitka, odnosno o mogunostima za
postizanje ciljanog poveanja finansijskog rezultata.
Pri tom se na strani rezultata moe posmatrati kretanje bruto mare ili dobiti. U
ovoj metodologiji se varira bruto mara, koja je osnovni vid rezultata u
kalkulacijama, a uz to, zadovoljava kriterijum pravolinijskog kretanja sa
promenom prinosa ili/i trinih cena proizvoda. Dobit je pod uticajem i fiksnih
trokova, koji se raspodeljuju na pojedine proizvodnje, i kao takva, ne menja se
pravolinijski sa prinosom i/ili cenama proizvoda, ali se takoe moe koristiti za
ovu vrstu analize.
Na drugoj strani se varira prinos ili/i trina cena proizvoda. Pri tom, ovo
variranje prinos ili/i trinih cena proizvoda moe biti posebno ili simultano, i to
razliitog intenziteta, npr. za +/- 10%, 20% ili 30%, u zavisnosti od potrebe,
odnosno veliine ostvarenog rezultata. U naem primeru se standardno uzima
promena za +/-20%, s obzirom da su rezultati dobri, odnosno rizik ostvarenja
negativnog finansijskog rezultata nije veliki. Takoe treba napomenuti, da se u
ovoj metodologiji menjaju prinosi i trine cene samo glavnih proizvoda (npr. zrno
penice, zrno kukuruza, mleko, itd), ali ne i za sporedne proizvode (npr. slama
penice, kukuruzovina, stajnjak, itd.).

Analiza osetljivosti: Trina cena proizvoda (din/t):

(kretanje bruto mare) Prinos (t/ha): 11616 14520 17424
Promena prinosa +/- 20% 5,18 17086 32117 47149
Promena trine cene +/-20% 6,47 32117 50907 69696
7,76 47149 69696 92243

95
 U konkretnom primeru penice, sa smanjenjem za 20% prinosa ili trine cene
zrna penice, bruto mara nije ugroena. Bruto mara bi postala negativna tek sa
smanjenjem prinosa ili/i trine cene za oko 42%.

4.5. ANALIZA TROKOVA I REZULTATA POJEDINANIH PROIZVODNJI

U ovom poglvlju se vri prezentcij i testirnje metodolokih reenj,
postupk i procedur, definisnih i usvojenih u prethodnim poglvljim
metodolokog krkter. N tj nin se pojedinno proverv njihov vljnost,
primenljivost i pouzdnost u konkretnim uslovim, odnosno kvlitet metodologije
u celini. Istovremeno se, nrvno, testir i funkcionisnje prteeg softver n
konkretnim porcim, to je posebno vno. Pri tom se uovju eventulne loe
strne pojedinih metodoloko-pliktivnih reenj i vri njihov korekcij.
Definisn metodologij i softver testirju se n model gzdinstvu Agrr,
posebno kreirnom z ove potrebe, koje smo ve koristili z objnjenje
pojedinih metodolokih reenj u prethodnim poglvljim. Rdi se o fiktivnom
gzdinstvu, koje moe posliiti ko reprezent veine nih gzdinstv u prksi.
Vodilo rauna da to bude relativno vee gazdinstvo za nae uslove, sa raznovrsnijom
strukturom proizvodnje, koje postie solidan nivo intenzivnosti proizvodnje. Ovo
gzdinstvo je ve detljno opisno, ovde ponvljmo smo njegove njosnovnije
krkteristike, rdi lkeg prenj prezentcije koj potom sledi, a to su:
Obrauje ukupno 50 ha, od ega deo zemljita uzima u zakup (14 ha) (parcele
oznaene sa T su sopstvene, a one oznaene sa Z zakupljene).
Evidencija i oraun se radi za ekonomski znaajne proizvodnje, tj.
kalkulacije se se ne sastavljaju za one proizvodnje koje su iskljuivo
namenjene zadovoljavanju prehrambenih potreba lanova domainstva (npr.
povre u bati, voe u dvoritu, ivina i svinje za sopstvene potrebe i sl.).
U strukturi je zastupljena ratarska, voarska i stoarska proizvodnja, kako bi
se mogle pokazati obraunske specifinosti pojedinih grana.
Veinu stone hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu
poluproizvoda.
Raspolae sa najveim delom finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje
proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.
Poseduje veinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a
takoe ima i teretni kombi za transport,
Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviene subvencije, pretpostavka
je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, to ne menja sutinu
metodologije, sve cene su sa uraunatim PDV-om.
Pored nosioca gazdinstva, jo dva lana domainstva su radno sposobna
(supruga i sin), dok se ostatak radne snage angauje eksterno (preko
studentske zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaa, naravno, penziono i
zdravstveno osiguranje.
Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda.
Proizvodi se uglavnom ne skladite ve se prodaju odmah posle etve itd.

96

U nastavku se daje prikaz obrauna i analize trokova i rezultata na konkretnim
podacima model gazdinstva, podeljeno u dva odvojena segmenta:
1) Obraun i analiza pojedinih proizvodnji, odvojeno po granama proizvodnje
na model gazdinstvu (ratarstvo, voarstvo-vinogradarsvo i stoarstvo). Potom
se vri uporedna analiza najvanijih pokazatelja uspeha izmeu pojedinih
proizvodnji u okviru svake od navedenih grana;
2) U okviru poglavlja koji se odnosi na gazdinstvo u celini, vri se obraun i
analiza uspeha za gazdinstvo u celini, ukljuujui pored ostalog, i uporednu
analizu uspenosti izmeu pojedinih grana.

Osnovni cilj je da se jasno prezentuju mogunosti koje metodologija prua u

obraunu i analizi trokova i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima. Posebna
panja se poklanja pravilnom tumaenju dobijenih pokazatelja uspeha, odnosno
kreiranju kvalitetnih informacija, i ukazivanju na njihov znaaj za donoenje ispravnih
poslovnih odluka na gazdinstvu.

4.5.1. Biljna proizvodnja

Za svaku biljnu proizvodnju izraeni su i prikazani sledei
izvetaji/dokumenti/analize:
a) analitika kakulacija,
b) dodatni indikatori uspeha (poseban deo kalkulacije),
c) analiza osetljivosti (poseban deo kalkulacije) i
d) grafikon strukture trokova.
Analiza trokova i rezultata pojedinanih proizvodnji prezentuje se i objanjava
na primeru kukuruza za biljne proizvodnje, odnosno proizvodnje mleka za
stoarstvo. Ostale kalkulacije i grafikoni mogu se pogledati u excel aplikaciji i
prilozima.
Daju se kratka metodoloka objanjenja, vezana za nain izraunavanja i samo
tumaenje pojedinih indikatora, pri emu se nastoji svesti na minimum ponavljanje
objanjenja koja su ve data u prethodnim poglavljima.

4.5.1.1. Primer analize za kukuruz

Trokovi: Najznaajniju stavku u strukturi trokova proizvodnje merkantilnog
kukuruza ini mineralno ubrivo (38,2%). Potom slede seme (13,7%), gorivo
(14,3%) i direktne usluge (8,7%). Trokovi rada ine neprevelikih 4,7%, to je za
kukuruz i oekivano (graf. 3, tab. 8). Ukupni trokovi direktnog materijala
(osnovnog i pomonog) ine ak 72,9% ukupnih trokova u proizvodnji kukuruza.
Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je injenice da model gazdinstvo
nema sopstveni kombajn, ve to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu.

97
 Grafikon 3: Struktura trokova proizvodnje kukuruza (%)
Fiksni trokovi ine 13,7% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih
proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom eerne repe, koja ima neto nii udeo
(11,7%). Na nivou celog gazdinstva ine vrlo znaajnu stavku ukupnih trokova.
Radi se heterogenoj grupi trokova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva,
optih trokova gazdinstva i ostalih trokova mehanizacije.
Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajui prinos merkantilnog kukuruza
na posmatranom model gazdinstvu od 7,8 t/ha. Meutim, jedan deo zrna
predstavlja poluproizvode, jer je upotrebljen kao reprodukcioni materijal, tj. kao
hrana u stoarstvu. Radi se oko 11,2 tona zrna, ili oko 13,63% ukupnog prinosa. U
kalkulacijama je ceo rod iskazan kao jedinstvena pozicija glavnog proizvoda.
Sporedni proizvod (kukuruzovina) u naem model gazdinstvu nije korien ni
vrednovan. Prema ranije objanjenoj metodologiji, poluproizvodi imaju samo jednu
cenu, odnosno neutralan finansijski rezultat. U ovom sluaju, poto se radi o
glavnom proizvodu, poluproizvodi se vrednuju po ceni kotanja (7.471,8 din/t).
Oni svoju vrednost unose u vrednost proizvodnji gde su upotrebljeni i tako stiu do
finalnog proizvoda. Trina vrednost finalnih proizvoda zajedno sa
poluproizvodima i subvencijama daje vrednost proizvodnje u iznosu od 95.719
din/ha (ukupno 1.005.045 din). Kao to je ve reeno za potrebe poreenja izmeu
pojedinih proizvodnji, utvreni su odgovarajui indikatori i na bazi trinih cena
poluproizvoda kukuruza.
Subvencije po ha ostvarene su na celoj zasejanoj povrini kukuruza (10,5 ha).
Ako se uzme u obzir da je oko 13,6% proizvoda upotrebljeno kao poluproizvod,
moe se rei da je ostvarena relativno dobra bruto mara za proizvodnju kukuruza
od 37.438 din/ha (ukupno: 393.104 din).
Dodatni indikatori: Re je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo
korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom

98
Tabela 8. Kalkulacije proizvodnje merkantilnog kukuruza
Kalkulacija p-nje: Kukuruza 2014 90102 Parcele: T1, T4, Z1
Povrina ( ha ): 10,50
Red. Strukt.
TROKOVI J.M. Koliina Cena IZNOS (din) din/ha
broj (% )
1 Seme/rasad sj 25,34 3845 97448 9281 13,7
2 Mineralna ubriva t 6,19 41656 257931 24565 36,4
3 Stajnjak t 16,00 820 13120 1250 1,9
4 Zatitna sredstva kg/l 22,92 1975 45274 4312 6,4
5 Energenti lit 750,67 134,7 101148 9633 14,3
6 Ostali materijal 2340 223 0,3
I ) Trokovi materijala (1 do 6) 517261 49263 72,9
7 Direktne usluge 61480 5855 8,7
- kombajniranje 42000 4000 5,9
- renta 0 0 0,0
- ostalo 19480 1855 2,7
8 Trokovi rada as 235,0 141,3 33200 3162 4,7
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 8) 611941 58280 86,3
Ostvareni Prinos Cena Vrednost (din) VARIJABIL.
ha
rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KO.
9 Zrno kukuruza 10,5 7,80 11464 938925 89421 7471,8
10 Kukuruzovina 10,5 0 0 0 0 0,0
11 Prihodi od subvencija 10,5 63000 6000
12 Ostali prihodi 3120
B) VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) 1005045 95719
C) BRUTO-MARA (B - A) 393104 37438
Dodatni indikatori:
13 Kamata na obrtna sredstva 7411 706 1,05
14 Reijski trokovi (opti) 33587 3199 4,7
15 Ostali fiksni trokovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 56181 5351 7,9
16 UKUPNI TROKOVI (A+13+14+15) 709120 67535 100,0
17 DOBIT ( B - 16) 295925 28183 UK. C. KO.
18 Ekonominost proizvodnje (B : 16); (B:A) 1,42 1,64 8658,4
19 Stopa dobiti (17 : B) x 100; (C :B)x100 29,4% 39,1% 0,0

Analiza osjetljivosti: Trina cena proizvoda (din/t):

(kretanje bruto mare) Prinos (t): 9171 11464 13757
Promena prinosa +/- 20% 6,24 4950 19257 33564
Promena trine cene +/-20% 7,80 19257 37141 55026
9,36 33564 55026 76487

99
odeljku dodatni indikatori, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na
varijabilne trokove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti trokovi
gazdinstva i ostali fiksni trokovi), dobiju se ukupni trokovi u proizvodnji
kukuruza 67.535 din/ha (ukupno: 709.120 din). Dobit, kao razlika izmeu
vrednosti proizvodnje i ukupnih trokova, predstavlja konani neto rezultat
odreene proizvodnje. U proizvodnji kukuruza je ostvarena solidna dobit u iznosu
od 28.183 din/ha (ukupno: 295.925 din).
Koeficijent ekonominosti paralelno je izraunat na bazi ukupnih trokova i na
bazi varijabilnih trokova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu
dobiti i bruto mare (poslednja kolona). Koeficijent ekonominosti pokazuje da se
na svaki dinar nastalih ukupnih trokova u proizvodnji kukuruza ostvari 1,42 dinara
vrednosti proizvodnje. Drugim reima, vrednost proizvodnje je za 42% vea od
ukupnih trokova. Ovo se moe smatrati vrlo dobrim odnosom, i pored toga to je
koeficijent obrta u ratarskoj proizvodnji mali (oko 1). Stopa dobiti, odnosno
profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje
ostvaruje 29,4 dinara dobiti, to je takoe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju penice.
Cena kotanja: Varijabilna cena kotanja merkantilnog kukuruza na
posmatranom gazdinstvu iznosila je 7471,8 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona).
Puna cena kotanja zrna je 8658,4 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Cena
kotanja poluproizvoda kada se radi o glavnom proizvodu po ovoj metodologiji
jednaka je ceni lotanja finanlnog proizvoda (prodato zrno kukuruza).
Kukuruzovina se kod ovog gazdinstva ne koristi.
Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto mare u zavisnosti od
promene prinosa i/ili prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom
se mara kree u rasponu od 4.950 din/ha do 76.487 din/ha. To znai da i u sluaju
smanjenja prinosa/prodajne cene kukuruza za 20% rentabilnost proizvodnje
kukuruza na naem model gazdinstvu nije ugroena. Bruto mara bi postala
negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i trine cene za oko 277%.

4.5.1.2. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvanijih pokazatelja isplativosti izmeu
pojedinih ratarskih proizvodnji. Ove analize su jako vane jer treba, pre svega, da
omogue formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja e biti to blia
optimalnoj strukturi. To je kljuni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u
celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na
gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.). Radi dobijanja realnijih podataka,
iz uporedne analize su iskljueni silani kukuruz i lucerka, dok je su za kukuruz svi
indikatori uspeha obraunati na bazi iste (trine) cene svih proizvoda (tj. i onih
koji su upotrebljeni kao poluproizvodi. Slama kod penice je poluproizvod, ali se
ne pojavljuje kao problem, s obzirom da je u kalkulacijama vrednovana po trinim
cenama.

100
 Posebno je vano pravilno tumaiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u
konkretnim uslovima na gazdinstvu. Moe se desiti da su neki od kljunih
pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto mara po 1 ha i koeficijent ekonominosti),
usled ega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i
koliku. Treba uzeti u obzir konkretne uslove u kojima gazdinstvo posluje, odnosno
primarne i sekundarne ciljeve koje eli ostvariti. Treba uvaiti koji je faktor u
minimumu, ili kao se obino kae koji predstavlja usko grlo za poveanje
rezultata, odnosno ostvarenju postavljenih ciljeva. Taj faktor je po pravilu i
najskuplji u konkretnim uslovima, jer ga je natee i nabaviti. Drugim reima,
neophodno je postaviti pitanje. ta je osnovni ograniavajui faktor
maksimiranju profita gazdinsta da li je to npr. rapoloivo zemljite ili finansijska
sredstva ili radna snaga ili...?
Takoe je neophodno voditi rauna o proizvodnim uslovima i drugim
ogranienjima na gazdinstvu, kao to su: zahtevi plodoreda, raspoloivi kapaciteti
mehanizacije, objekata u stoarstvu, eventualni preradni kapaciteti, zatim
predviena trina kretanja cena pojedinih proizvoda, potrebna finansijska ulaganja
i cene kapitala, itd.
Zadatak analize je da razmotri i oceni razliite mogunosti, da jasno predoi ta
e se desiti u pojedinim varijantama (kako e se to odraziti na rezultat gazdinstva u
kratkom i srednjem roku), ali ne i da donosi konanu odluku. Odluka je uvek na
menadmentu (vlasniku), a analiza treba da maksimalno pomogne u izboru
najbolje odluke. Bez kvalitetne i pravovremene analize nije mogue donositi
ispravne upravljake odluke.
Analiza koristi razliite metode, u zavisnosti od vrste zadatka i cilja analize, a
kao osnovne metode koje najee koristi, izdvajaju se: a) ralanjavanje i b)
poreenje. Rlnjvnje je kvlittivni spekt nlize, upoznje se kvlitetni
sstv nlizirnog predmet, tj. iz eg se sstoji. Preduslov je d predmet bude
dovoljno sloen, i d izmeu delov postoji meuzvisnost. Ovj metod ide od
sintetikog k nlitikom, tj. od zbirnog k pojedinnom. Ralanjavanje je ve
prethodno primenjeno i sproveedeno u dovoljnoj meri, kroz: ralanjavanje ukupne
proizvodnje po pojedinim linijama proizvodnje, praenje trokova po mestima
nastanka; zatim u samoj strukturi kalkulacija ralanjavanje trokova po vrstama,
na fiksne i varijabilne, direktne i indirektne; zatim kroz analitiko prikazivnaje
rezultata i izraunavanje razliitih relativnih pokazatelja uspeha, itd.
Ralanjavanje kao metod analize poslovanja je, u stvari, priprema za metod
poreenja, na kome je akcenat u ovom i drugim slinim poglavljima. Poreenje
odrv kvntittivni spekt nlize, logino se nstvlj n rlnjvnje.
Uporediti neku pojvi zni u stvri izmeriti je , kvntifikovti, to je preduslov z
uspenu ocenu. Poreenje moe biti:
vremensko
prostorno
s plnom
s normom
s prvilom (teoremom)

101
 s ksiomom itd.
U nastavku se vri i prikazuje prevashodno prostorno poreenje (izmeu
pojedinih proizvodni, odnosno grana). Vremensko poreenje se na ovom mestu ne
prikazuje, zbog nedostatka podataka za prethodnu godinu, ali je jako vano i
preporuljivo, jer pokazuje kretanje rezultata i drugih posmatranih parametara u
vie uzastopnih godina, ili u odnosu na neku referentnu godinu i sl. Na svakom
konkretnom gazdinstvu se moe izvesti relativno lako, jer postoje podaci za vie
godina.
U tumaenju i prezentovanju dobijenih rezultata, analiza se koristi razliitim
instrumentima, po potrebi (tabele, grafikoni, histogrami, relativni brojevi itd.), to je i
ovde sluaj.
U nastavku se pokazuju, komentariu i porede najvaniji pokazatelji uspeha za
pojedine ratarske proizvodnje.

Kao to se na grafikonu jasno vidi (grafikon 10), silani kukuruz i lucerka
nemaju dobit (tj. ona je nula), dok je bruto mara jednaka iznosu fiksnih trokova,
o emu je u prethodnim poglavljima bilo vie rei. To dalje znai da se za ove
proizvodnje ne iskazuje rezultat (bruto mara i dobit), ve je njihov rezultat
inkorporiran u rezultat stoarskih proizvodnji. Ako se, meutim, ovi proizvodi
delimino ili u celosti prodaju na tritu, to se neretko deava, onda se sa njima
postupa kao sa merkantilnim kukuruzom u naem primeru. To znai, svi proizvodi
se za potrebe uporedne analize iskau po jednoj ceni (najee trinoj, ili nekoj
drugoj obraunskoj). U okviru naeg model gazdinstva, lucerka i silaa nisu
eksterno prodavane. Stoga se u uporednim analizama i komentarima rezultata,
lucerka i silani kukuruz se ne uzimaju u obzir, iako se nalaze na grafikonu radi
kompletnosti prikaza. Za kukuruz se koriste ispravljeni podaci.

140000

120000

100000

80000

60000

40000

20000

0
Penica Kukuruz Suncokret Soja eerna Silani Lucerka
-20000 repa kukuruz

Bruto mara Dobit

Grafikon 10: Bruto mara i dobit ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

102
 Kretanje dobiti, logino, prati kretanje bruto mare, jer se ona dobije
oduzimenjem jo fiksnih trokova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto
mari. Najvea bruto mara na posmatranom model gazdinstvu u 2014. godini,
ostvarena je u proizvodnji eerne repe (129996 din/ha), zatim slede suncokret,
soja i kukuruz, a najnia u proizvodnji penice (50907 din/ha). Uoljivi su veliki
rasponi u visini bruto mari pojedinih proizvodnji, koje se kreu i do 2,38 puta
(izmeu eerne repe i penice).

120000

100000

80000

60000

40000

20000

0
Penica Kukuruz Suncokret Soja eerna Silani Lucerka
repa kukuruz

Grafikon 11: Varijabilni trokovi ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Najvea ulaganja varijabilnih trokova je neophodno uiniti u proizvodnji

eerne repe (111297 din/ha), to je i oekivano, a najnia u proizvodnji soje
(47937 din/ha) (graf. 11).
Istovremeno se u proizvodnji eerne repe ostvaruje i ubedljivo najvea
vrednost proizvodnje (232293 din/ha), a najnia kod penice (104775 din/ha)
(graf. 12). Silani kukuruz i lucerka su izuzeti iz ove analize, s obzirom da se
vrednuju po ceni kotanja, odnosno iskazuju vrednost proizvodnje u visini ukupnih
trokova.

103
 250000

200000

150000

100000

50000

0
Penica Kukuruz Suncokret Soja eerna repa

Grafikon 12: Vrednost proizvodnje ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosene prinose i cene kotanja nema smisla porediti, jer se radi o razliitim
proizvodnjama.
Ekonominost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,
akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.
Izraavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su znaajni jer
omoguavaju pouzdano poreenje razliitih proizvodnji. Koeficijent
ekonominosti se rauna iz odnosa trokova proizvodnje (ukupnih ili/i samo
varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje
ostvaruje na jedan dinar nastalih trokova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u
literaturi se jo susree i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost
proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara
vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.
Oba pokazatelja (graf. 13) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja
suncokreta soje (keoficijent 2,08; stopa 51,8%), dok je ulaganje u penicu
najmanje rentabilno (keoficijent 1,68; stopa 40,4%). Budui da poluproizvodi
(silani kukuruz i lucerka) nemaju sopstveni rezultat, logino je da su kod ovih
proizvodnji i relativni pokazatelji uspeha neutralni, tj. koeficijent ekonominosti je
1, a stopa profitabilnosti nula.
Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je
proizvodnja najisplativija, odnosno najmanje isplativa. Tu se esto moe pojaviti
problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprenosti (bruto mara po 1
ha, ekonominost, stopa dobiti). U tom sluaju se javlja problem davanja prioriteta
pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. Takav problem
imamo i u naem sluaju.

104
 Grafikon 13: Koeficijent ekonominosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji
Grafikon bruto mare (graf. 10) takoe pokazuje da se u proizvodnji eerne
repe ostvaruje ubedljivo najvea bruto mara po 1 ha (129996 din/ha), dok je soj na
treem mestu, sa velikim zaostatkom (68900 din/ha). Meutim, eerna repa nema
najveu ekonominost i profitabilnost, ve se nalazi na tek etvrtom mestu. Prema
ovom kriterijumu suncokret je najisplativija proizvodnja. Budui da su ova dva
osnovna pokazatelja uspeha u oprenosti, to moe stvoriti konfuziju u pogledu
ocene isplativosti. Odnosno, koja je proizvodnja najisplativija, eerna repa ili
suncokret. U pogledu najmanje isplativosti u ovom sluaju nema dileme, to je
penica prema oba kriterijuma.
Ako je to poljoprivredno resurs u minimumu, odnosno najjai ograniavajui
faktor maksimiranju zarade (to najee jeste sluaj kod dobrih poljoprivrednih
gazdinstava) onda se repa moe oceniti kao najisplativija i preporuiti je za to
veu zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje ubedljivo najveu maru i dobit po
hektaru. Naravno, uz uvaavanje ogranienja plodoreda, raspoloivih kapaciteta,
mogunosti plasmana itd. Ako su gazdinstvu vei problem sredstva za finansiranje
proizvodnje, onda prednost treba dati suncokretu, jer odbacuje najveu zaradu u
odnosu na uloena sredstva.
Ceo problem je dosta kompleksniji i reava se definisanjem optimalne
strukture proizvodnje za gazdinstvo u celini, na primer, metodom linearnog
programiranja, to je opisano u posebnom poglavlju.

4.5.1.3. Uporedne analize uspeha voarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvanijih pokazatelja isplativosti izmeu
pojedinih voarskih proizvodnji. Ove analize su jako vane jer treba, pre svega, da

105
omogue formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja e biti to blia
optimalnoj strukturi. To je kljuni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u
celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na
gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).
Posebno je vano pravilno tumaiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u
konkretnim uslovima na gazdinstvu. Moe se desiti da su neki od kljunih
pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto mara po ha i koeficijent ekonominosti),
usled ega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i
koliku, o emu je ve bilo vie rei.
U nastavku se pokazuju, komentariu i porede najvaniji pokazatelji uspeha za
pojedine voarske proizvodnje.

Kretanje dobiti, logino, prati kretanje bruto mare, jer se ona dobije
oduzimenjem jo fiksnih trokova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto
mari (grafikon 19). Najvea bruto mara i dobit na posmatranom model
gazdinstvu u 2014. godini, ostvarena je u proizvodnji jabuke (635065 din/ha), a
najnia u proizvodnji groa (341914 din/ha). Uoljivi su veliki rasponi u visini
bruto mari pojedinih proizvodnji, koje se kreu i do 1,91 puta (izmeu jabuke i
vinskog groa).

700000

600000

500000

400000

300000

200000

100000

0
Jabuka Kruka Kajsija Groe

Grafikon 19: Bruto mara i dobit voarskih proizvodnji (RSD/ha)

Najvea ulaganja varijabilnih trokova je neophodno uiniti u proizvodnji kruke
(310238 din/ha), to je i oekivano, a najnia u proizvodnji groa (223956 din/ha) (graf.
20).

106
 350000

300000

250000

200000

150000

100000

50000

0
Jabuka Kruka Kajsija Groe

Grafikon 20: Varijabilni trokovi voarskih proizvodnji (RSD/ha)

Istovremeno se u proizvodnji jabuke ostvaruje i najvea vrednost proizvodnje
(957506 din/ha), a najnia kod vinskog groa (565870 din/ha) (graf. 21).

1200000

1000000

800000

600000

400000

200000

0
Jabuka Kruka Kajsija Groe

Grafikon 21: Vrednost proizvodnje voarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosene prinose i cene kotanja nema smisla porediti, jer se radi o razliitim
proizvodnjama i kvalitativno razliitim proizvodima.
Ekonominost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,
akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.
Izraavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su znaajni jer
omoguavaju pouzdano poreenje razliitih proizvodnji. Koeficijent
ekonominosti se rauna iz odnosa trokova proizvodnje (ukupnih ili/i samo
varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje
ostvaruje na jedan dinar nastalih trokova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u

107
literaturi se jo susree i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost
proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara
vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.
Oba pokazatelja (graf. 22) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja
jabuke (keoficijent 2,62; stopa 61,8%) i neto manje proizvodnja kruke
(keoficijent 2,48; stopa 59,7%), dok je ulaganje u vinsko groe najmanje
rentabilno (keoficijent 2,01; stopa 50,3%).
Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je
proizvodnja najisplativija, odnosno najmanje isplativa. Tu se esto moe pojaviti
problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprenosti (bruto mara po 1
ha, ekonominost, stopa dobiti). U tom sluaju se javlja problem davanja prioriteta
pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. U naem primeru
se ovaj problem ne pojavljuje. Prema svim kriterijumima je najisplativija
proizvodnja jabuke.

3,0 70%

2,5 60%

Stope profitabilnosti prihoda

Koeficijenti ekonominosti

50%
2,0
40%
1,5
30%
1,0
20%

0,5 10%

0,0 0%
Jabuka Kruka Kajsija Groe
Ekonominost Profitabilnost prihoda (% )

Grafikon 22: Koeficijent ekonominosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji

4.5.2. Stoarska proizvodnja

U stoarstvu je, po pravilu, neophodno izraivati posebne kalkulacije ne samo
za pojedine vrste stoke, ve i u okviru njih, i za pojedine kategorije stoke (npr. u
proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takoe
se podrazumeva sastavljanje posebnih kalkulacija za razliite smerove proizvodnje
(priplod, tov). Ovo je preporuljivo kod veih gazdinstava, koja samostalno
uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodei rauna
ogranienosti prostora i neophodnosti akcentiranja najvanijih metodolokih
problema, pretpostavljeno je da nae model gazdinstvo prodaje telad i kupuje
steone junice. Takoe je prtpostavka da se kupuju prasad za tov. To znai da je u

108
okviru proizvodnje mleka prikazana samo kalkulacija za kategoriju krave, i
kalkulacija proizvodnje tovnih svinja.
U stoarstvu takoe postoje proizvodnje koje su zapoete u tekuoj godini
(2014), a zavravaju se sledee godine (2015). To je sluaj sa veinom stoarskih
proizvodnji, tj. veina ima manju ili veu vrednost nedovrene proizvodnje na
kraju kalendarske godine (31.12.). Olakavajua okolnost je to se nedovrena
proizvodnja u stoarstvu moe relativno lako proceniti, jer uglavnom ima poznatu
trinu cenu. Ovo je pitanje koje se postavlja prilikom utvrivanja prihoda i
rashoda u bilansu uspeha. Ovde je, prevashodno, akcenat na kalkulacijama, tj.
uzima se zaokruena proizvodnja od poetka do zavretka, dok je razgranienje
trokova i prihoda po godinama u drugom planu.
Stoarska proizvodnja je bitno razliita od biljne u pogledu uporedivosti
podataka. Svi pokazatelji se, upravo zbog uporedivosti, svode na osnovnu jedinicu
kapaciteta. U biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stoarskoj 1 grlo. Problem je to su grla
u pojedinim stoarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, koka nosilja itd.) vrlo razliita
po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima i sl. Usled toga su indikatori iskazani po 1
grlu praktino neuporedivi. Naravno da je mogunost poreenja sa drugim granama
(ratarstvom i voarstvom) jo manja.
Problem se donekle moe ublaiti svoenjem na uslovna grla, ali je precizno
izraunavanje uslovnih grla dosta sloen postupak. Neophodno je raspolagati
kvalitetnom evidencijom u vidu listova stoke, kako bi se mogao pouzdano
utvrditi prosean broj i prosena masa grla na godinjem nivou. Obraun posebno
komplikuje injenica da je sve to potrebno utvrditi ne samo za pojedine vrste stoke,
ve i po kategorijama u okviru njih. Ostaje mogunost korienja standardnih
koeficijenata za svoenje na uslovna grla, ali budui da to nije dovoljno precizan
obraun, nema opravdanja da se sprovodi za potrebe ovog projekta.
U nastavku se, u pojedinim analitikim kalkulacijama, daju vrednosti
pokazatelja iskazane po 1 grlu. Meutim, prilikom sastavljanja zbirne kalkulacije, i
posebno uporedne analize izmeu pojedinih proizvodnji, vrednosti i pokazatelji po
1 grlu se ne koriste, jer to nema smisla. Pri oceni isplativosti, odnosno uporednoj
analizi, akcenat se stavlja na one relativne pokazatelje uspeha, koje omoguavaju
prihvatljivo poreenje.

4.5.2.1. Primer analize za proizvodnju mleka

Osnovni podaci: Prosean broj muznih krava na naem model gazdinstvu
bio je 9,51 u toku 2014. godine. Ovaj podatak utvren je u tabeli 5a. U stoarstvu
se tokom godine deavaju kontinuirane promene na osnovnom stadu (prevoenje
izmeu kategorija, kupovina, prodaja, izluivanje, uginue itd.). Usled toga,
kalkulacija se moe sastavljati samo za prosean broj grla odreene kategorije, za
posmatranu godinu. To podrazumeva postojanje bar minimalne evidencije o
promenama u okviru pojedinih kategorija. Osnovnu opertivnu evidenciju
predstvljju listovi stoke, n kojim se detljno belee svi nturlni i vrednosni
podci o poetnom stnju, ulzu i izlzu po pojedinim ktegorijm u toku godine.

109
Tabela 9. Kalkulacija proizvodnje mleka krave
Prosena kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 2014 93001
Prosean broj grla: 9,51 Godina proizvodnje: 2014.
Red. Strukt.
TROKOVI J.M. Koliina Cena IZNOS (din) din/grlu
broj (% )
1 Koncentrovana hraniva kg 17412 28,7 499071 52465,7 37,3
2 Silaa kg 62686 2,8 173854 18276,7 13,0
3 Seno (lucerke i dr.) kg 16504 3,1 50603 5319,7 3,8
4 Druga kabasta hrana kg 2435 32,3 78650 8268,2 5,9
5 Ostala hrana i voda 21685 2280 1,6
I) Trokovi hrane (1 do 4) 823863 86610 61,5
6 Slama - prostirka kg 8680 1,35 11718 1232 0,88
7 Lekovi i sl. 18340 1928 1,37
8 Gorivo pogonsko 375 137,1 51410 5405 3,84
9 Drugi energenti 18875
10 Ostali materijali 5105 537 0,38
II ) Trokovi ostalog mater. (5 do 8) 105448 11085 7,9
11 Direktne usluge 36140 3799 2,70
- usluge veterinara 7310 768 0,55
- osiguranje 6270 659 0,47
- ostale usluge 22560 2372 1,68
12 Trokovi rada as 1900 130,4 247750 26045 18,5
A) VARIJABILNI TROKOVI I (1 do 12) 1213201 127540 90,6
OSTVARENI Broj Proizvodnja Trina Vrednost proizvodnje VARIJABIL.
REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KO.
13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02
14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5
15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1
16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0
17 Subvencije 547300 57536
18 Ostali prihodi 23560 2477
B) VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 18 ) 2446471 257189
C) BRUTO-MARA ( B - A ) 1233270 129650
Dodatni indikatori:
19 Kamata na obrtna sredstva 14693 1545 1,1
20 Reijski trokovi (opti) 66587 7000 5,0
21 Ostali fiksni trokovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 44496 4678 3,3
22 UKUPNI TROKOVI (A +19+20+21) 1338977 140762 100,0
23 DOBIT ( B - 22) 1107494 116427 UK. C. KO.
24 Ekonominost proizvodnje (B : 22); (B:A) 1,83 2,02 20,02
25 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (23 : B) x 100; (C :B)x100 45,3% 50,4% 201,7

110
 Grafikon 23: Struktura trokova proizvodnje mleka (%)
Trokovi: Najznaajniju stavku u strukturi trokova ine koncentrovana hrana
(39,6%) i kabasta hrana (17,8%) (tabela 9, grafikon 23). Potom slede trokovi rada
(19,7%) i ostali materijal (8,4%). Hrana uestvuje sa 57,6% u ukupnim trokovima
proizvodnje mleka. Na fiksne trokove otpada 10,0%, to je znatno ispod proseka
ratarstva i voarstva, odnosno gazdinstva u celini. Ovo je posledica, prevashodno,
naina raspodele pojedinih kategorija fiksnih trokova (npr. prema gorivu trokovi
mehanizacije), odnoso ne obraunavanja amortizacije na krave.
Ostvareni rezultati: Stoarstvo je karakteristino po tome to se u okviru iste
proizvodnje, po pravilu pojavljuju dva ili vie vezanih proizvoda. U proizvodnji
mleka pojavljuju se etiri vrste proizvoda (mleko, telad, prirast i stajnjak) i jo
razne premije i eventualno osiguranje. To znaajno uslonjava postupak obrauna
vrednosti proizvodnje i cene kotanja pojedinih proizvoda. Ovde jo napominjemo
da je za obraun cene kotanja primenjen novi metod.
Prosena proizvodnja mleka na model gazdinstvu iznosila je 6180 l/kravi, to
uz ostvarenu prosenu cenu od 28,3 din/l, daje vrednost glavnog proizvoda od
177.191 din/kravi (ukpnno: 1.685.501 din). Sporedni proizvodi (telad, prirast i
stajnjak), zajedno sa premijama za mleko i po grlu, ine oko 24,3% ukupne
vrednosti proizvodnje. Ostvarena je prosena bruto mara od 129.650 din/grlu
(ukpnno: 1233270 din).
Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne trokove dodaju i fiksni (kamata na
obrtna sredstva, opti trokovi gazdinstva i ostali fiksni trokovi), dobiju se ukupni
trokovi u proizvodnji mleka od 140762 din/grlu (ukupno: 1.338.977 din. Dobit,
kao razlika izmeu vrednosti proizvodnje i ukupnih trokova, predstavlja konani
neto rezultat. U proizvodnji mleka je ostvarena vrlo solidna dobit u iznosu od
116.427 din/grlu (ukupno: 1.107.429 din).
111
 Koeficijent ekonominosti paralelno je izraunat na bazi ukupnih trokova i na
bazi varijabilnih trokova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu
dobiti i bruto mare (poslednja kolona). Koeficijent ekonominosti pokazuje da se
na svaki dinar nastalih ukupnih trokova u proizvodnji mleka ostvari 1,83 dinar
vrednosti proizvodnje. Drugim reima, vrednost proizvodnje je za 83% vea od
ukupnih trokova. Ovo se moe smatrati solidnim odnosnom u proizvodnji mleka.
Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara
vrednosti proizvodnje ostvaruje 45,3 dinara dobiti, to je takoe dobar pokazatelj.
Cena kotanja: Varijabilna cena kotanja mleka na posmatranom gazdinstvu
iznosila je 18,02 din/l (red 13, poslednja kolona). Prosena puna cena kotanja
mleka je 20,02 din/l (red 24, poslednja kolona).

Analiza osjetljivosti: Trina cena mleka (din/l):

(kretanje bruto mare) lit/grlu 22,6 28,3 34,0
Promena prinosa +/- 20% 5009,9 65861 94211 122562
Promena trine cene +/-20% 6262 94211 129650 165088
7514,9 122562 165088 207614

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto mare u zavisnosti od

promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom
se mara kree u rasponu od 65.861 din/grlu do 207.614 din/grlu. To znai da i u
sluaju smanjenja proizvodnje/prodajne cene mleka za 20% rentabilnost
proizvodnje mleka na naem model gazdinstvu nije ugroena. Bruto mara bi
postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i trine cene za oko 47%.

4.5.2.2. Uporedne analize uspeha stoarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvanijih pokazatelja isplativosti izmeu
pojedinih stoarskih proizvodnji. Ove analize su jako vane jer treba, pre svega, da
omogue formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja e biti to blia
optimalnoj strukturi. To je kljuni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u
celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na
gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).
Posebno je vano pravilno tumaiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u
konkretnim uslovima na gazdinstvu. Moe se desiti da su neki od kljunih
pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto mara po ha i koeficijent ekonominosti),
usled ega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i
koliku, o emu je ve bilo vie rei.
Kao to je napred ve reeno, u stoarstvu se javljaju vrlo razliite i praktino
neuporedive jedinice kapaciteta (krava, svinja, koka nosilja itd.) Usled toga je
nemogue porediti pokazatelje uspeha/trokova po jedinici kapaciteta
(trokovi/grlo, vrednost proizvodnje/grlo, bruto mara/grlo, dobit/grlo). Ovim je
analiza znatno osiromaena, i manje pouzdana. Ipak, ostaju relativni pokazatelji
112
uspeha (ekonominost i profitabilnost), koji mogu dati zadovoljavajuu sliku nivoa
uspenosti pojedinih stoarskih proizvodnji. U nastavku se pokazuju, komentariu i
porede samo relativni pokazateljii uspeha (ekonominost i profitabilnost) za
pojedine stoarske proizvodnje.

Ekonominost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,
akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.
Izraavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su znaajni jer
omoguavaju pouzdano poreenje razliitih proizvodnji. Koeficijent
ekonominosti se rauna iz odnosa trokova proizvodnje (ukupnih ili/i samo
varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje
ostvaruje na jedan dinar nastalih trokova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u
literaturi se jo susree i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost
proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara
vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.
Oba pokazatelja (graf. 27) jasno pokazuju da je proizvodnja mleka mnogo
isplativija (keoficijent 1,83; stopa 45,3%), nego proizvodnju tovnih svinja
(keoficijent 1,47; stopa 31,8%).

Grafikon 27: Koeficijent ekonominosti i stopa dobiti stoarskih proizvodnji

4.5.3. Analiza ostalih aktivnosti na gazdinstvu

Akcenat ovog projekta je na obraunu i analizi trokova i rezultata primarne
poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu (ratarstvo, povrtarstvo, voarstvo,
vinogradarstvo i stoarstvo). Meutim, na gazdinstvima se mogu pojaviti i druge
poslovne aktivnosti, bilo kao osnovne ili sporedne. To je najee prerada
primarnih poljoprivrednih proizvoda (proizvodnja sira, kajmaka, kobasica...meda,
suenog voa, sokova, demova...ajvara, kisele paprike...itd.). Radi se o relativno

113
velikom broju potencijalnih poslovnih aktivnosti, po karakteru vrlo raznovrsnih, o
emu je bilo vie rei u poglavlju Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda.
Mogu se pojaviti i neke delatnosti koje nisu poljoprivrednog karaktera, na
primer, seoski turizam, proizvodnja i prodaja proizvoda tradicionalnih zanata, itd.
Sve ove aktivnosti, ako su ekonomski znaajne, i ako se obavljaju u okviru i pod
firmom registovanog PG, a ne nekog drugog privrednog subjekta (radnja zanatska,
trgovinska i sl.), treba uzeti u obzir prilikom obrauna i analize trokova i rezultata na
gazdinstvu. Na naem model gazdinstvu ne postoji prerada poljoprivrednih proizvoda,
niti neka od pomenutih (ne)poljoprivrednih aktivnosti.
Na model gazdinstvu se javlja aktivnost davanja eksternih proizvodnjih
usluga drugim gazdinstvima. Ovo je relativno esta delatnost na gazdinstvima,
koja u sutini spada u osnovnu delatnost gazdinstva (npr. usluge kombajniranja,
oranja i pripreme zemljita, zatite, transporta, skladitenja, transporta i dr.).
Konkretno, radi se o uslugama dubokog oranja tekim traktorom.
Za eksterne usluge je sastavljena kalkulacija kao i za druge vrste proizvodnje.
Razlika je, naravno, u strukturi odnosno popunjenosti kalkulacije. Ovde se kao
direktni pojavljuju samo trokovi goriva i radne snage. Oigledno se radi o prilino
isplativom poslu, s obzirom da se po uzoranom hektaru ostvari mara pokria od
8.071 din/ha (ukupno za 17 ha: 199.000 din).
Uoljivo je da je eksternim uslugama pripao relativno veliki iznos fiksnih
trokova, prevashodno fiksnih trokova mehanizacije i prikljunih maina, koji
ine ak 35,7 ukupnih trokova ove aktivnosti. Razlog za to je priroda samih
usluga. U konkretnom sluaju se radi o dubokom oranju, koje zahteva puno goriva,
a ostali trokovi mehanizacije se raspodeljuju upravo prema koliini utroenog
goriva. To je uslovilo da dobit bude znaajno manja u odnosu na maru pokria, ali
jo uvek vrlo dobra, u iznosu od 5.676 din/ha.

4.5.4. Analize na nivou gazdinstva u celini

Gazdinstvo ne predstavlja prost zbir pojedinanih proizvodnji, ve njihovo
jedinstvo. U okviru gazdinstava postoji vei ili manji stepen vertikalne integracije,
odnosno meuzavisnosti izmeu pojedinih prorizvodnji. Osnovni nain njihovog
povezivanja je preko poluproivoda.

4.5.4.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini

Jasno je da vei stepen vertikalne integracije smanjuje ukupnu vrednost
finalnih proizvoda na gazdinstvu, ali treba da znai vei neto rezultat (dobit) za
gazdinstvo u celini. Posmatrano sa aspekta pojedinih proizvodnji odnosno grana,
one koje su vie integrisane u plasmanu ostvarie neto loiji pojedinani rezultat,
za razliku od onih koje su vie integrisane u snabdevanju. Sve ovo treba uzeti u
obzir prilikom sastavljanja i tumaenja rezultata u zbirnoj kaklulaciji za
gazdinstvo, u odnosu na analitike kalkulacije proizvodnji, kao i zbirne kalkulacije
grana (tabela 10).

114
 Tabela 10: Zbirna kalkulacija za gazdinstvo

Radi se, u osnovi, o istim pokazateljima uspeha kao kod analitikih kalkulacija,
s tim da se neki pokazatelji za gazdinstvo mogu utvrditi, a nisu se mogli utvrditi za
pojedinane proizvodnje (ili je bilo komplikovano ili necelishodno).
Zbirna kalkulacija gazdinstva se dobije sabiranjem kalkulacija pojedinanih
proizvodnji, odnosno grana (Sheet: ZBIRNA GAZDINSTVO). Ipak, ona nije prost
zbir kalkulacija pojedinanih proizvodnji/grana, iz sledeih razloga:
Uzeti su u obzir samo trokovi i prihodi onih proizvodnji koje se zavravaju u
tekuoj godini (2014), dakle ne i one koje su ostale u nedovrenoj proizvodnji.
U zbirnoj kalkulaciji je izuzeta (tj. posebno iskazana) vrednost poluproizvoda,
dok je to kod analitikih kalkulacija sastavni deo vrednosti glavnih ili
sporednih proizvoda.
115
 Takoe je izvrena korekcija za promenu vrednosti zaliha proizvodnje u toku,
prilikom raunanja ukupnog obrta u zbirnoj kalkulaciji.
Sve ovo uslovljava da trokovi i vrednost proizvodnje u zbirnoj kalkulaciji
budu, po pravilu, znatno manji od prostog zbira analitikih kalkulacija.
U osnovi je zadrana struktura analitikih kalkulacija, s tim da su dodati neki
indikatori koji nisu mogli biti utvreni u analitikim kalkulacijama (ili je to bilo
necelishodno, odnosno komplikovano). Sve vrednosti su svedene na 1 ha, iako su
zbirnom kalkulacijom obuhvaene, naravno, i stoarske proizvodnje, kod kojih je
kapacitet izraen brojem grla, a ne hektara. Ipak, poljoprivredno zemljite je
osnovni kapacitet i preduslov poljoprivredne proizvodnje, i korisno je trokove i
rezultate iskazati po jedinici primarnog kapacitea, tj. po 1 ha obradivog zemljita.
Ovo je, uz njihovo pravilno tumaenje u postupku analize, uporediv pokazatelj za
izmeu pojedinih gazdinstava.
Trokovi gazdinstva: Zbog razliite struktura osnovnih kalkulacija, direktni
varijabilni trokovi su saeti u samo etiri stavke kalkulacije, odnosno etiri vrste
trokova, dok su direktni prikazani ralanjenje nego kod analitikih kalkulacija
(tab. 10, graf.27 ).

Ostali fiksni
Rijski trokovi;
trokovi; 9,1
4,7

Kamate; 1,0

Osnovni
Trokovi rada
materijal; 33,4
; 14,8

Direktne usluge
; 6,6

Pomoni
materijal; 30,5

Grafikon 27: Struktura trokova celog gazdinstva (%)

Ukupni direktni trokovi gazdinstva (odnosi se samo na zavrene proizvodnje)
iznosili su 7.410.512 din (164.678 din/ha). Kada se dodaju i fiksni trokovi, dobije
se ukupan iznos ulaganja u zavrene proizvodnje, koji iznosi 8.551.161 din
(190.026 din/ha).
Dominiraju, naravno, trokovi osnovnog i pomonog materijala, a potom slede
trokovi direktnog rada sa znaajnih 15,4%, kao i trokovi direktnih usluga 6,3%.
Na fiksne trokove otpada ukupno 13,3%, od ega najvie na ostale fiksne

116
trokove (7,7%) u koje spadaju uglavnom trokovi mehanizacije (osim goriva
koje je direktni troak) i direktne amortizacije. Reijski trokovi zauzimaju 4,6%, a
predstavljaju opte trokove gazdinstva.Trokovi kamate na obrtna sredstva su
relativno skromni, oko 1%.
Voarstvo kao grana imala je najvee ukupne trokove u posmatranoj godini, u
iznosu od 3.321.000 dinara, ili 38,8% (graf. 28). Ztim sledi stoarstvo sa 2.812.946
din (32,9%) ratarstvo 2.348.545 din (27,5%) i. Pod stavkom ostalo u naem
sluaju obuhvaene su samo eksterne usluge oranja, koje naravno, imaju
neuporedivo nie i trokove i prihode.

10000000

8000000

6000000

4000000

2000000

0
Ratarstvo Voarstvo Stoarstvo Ostalo
Trokovi Prihodi
Grafikon 28: Iznos trokova i prihoda po granama (u RSD)
Voarstvo daje i ubedljivo najveu vrednost ukupne proizvodnje u iznosu od
7.749.800 din, ili 47,6% (graf. 28). Potom sledi stoarstvo sa 4.265.068 din (26,2%),
dok ratrstvo najmanju vrednost ukupne proizvodnje 4.107.695 din (25,2%).
Ukupan obrt: Ovaj pokazatelj nije utvrivan kod pojedinih prozvodnji, o emu se
vie govori u taki 2.7.3.2. Evidencija i obraun rezultata. Vrednost ukupne
proizvodnje (ukupn obrt) predstvlj sumu vrednosti svih dobijenih proizvod na
gazdinstvu bez obzir n njihovu namenu, tj. nezavisno da li su proizvodi namenjeni
eksternoj relizaciji ili z dlju reprodukciju (tj. ko poluproizvodi) n gzdinstvu. Pri
tom se pod eksternom realizacijom smatraju:
- Proizvodi prodti n tritu,
- Proizvodi upotrebljeni z plnje u nturi,
- Proizvodi ustupljeni bez nknde,
- Proizvodi potroeni na smom, gzdinstvu poklonjeni i sl.,
- Proizvodi upotrebljeni z investicionu potronju (izgrdnju novih
kpcitet na gazdinstvu, tj. novih osnovnih sredstv). To su, pre svega,
prirst osnovnog std i eventualno sdnice z podiznje zsd.
Ukupan obrt je, dakle, zbir eksterno realizovanih proizvoda i poluproizvoda.
Ako se eli utvrditi ukupan obrt za odreeni vremenski period (u ovm sluaju

117
2011. godinu), ukupnu vrednost proizvodnje neophodno je korigovati za promenu
vrednosti zaliha proizvodnje u toku, na kraju u odnosu na poetak godine. Obraun
promene vrednosti proizvodnje u toku prikazan je u tabeli 30, a ova pozicija je
iskazana pod rednim brojem 8 u zbirnoj kalkulaciji za gazdinstvo. U naem
primeru imamo smanjenje vrednosti zaliha nedovrene preoizvodnje za 67.391 din.
Tabela 30: Promena vrednosti nedovrene proizvodnje (u RSD)
Red. Penica u Jesenji rad- Tov svinja
N A Z I V SVEGA
broj 2010 ovi u 2010. u 2010.

1 Osnovni materijal 113875 258166 66903 438943

2 Pomoni materijal 30237 54303 45092 129632

3 Rad 4455 16535 8019 29009

4 Direktne usluge 10550 0 2730 13280

I) Svega u 2010. godini: 159116 329004 122744 610864
II ) Svega krajnje zalihe 139955 321689 81829 543473

Promena vrednosti zaliha (II - I) -67391

Od stoarskih proizvodnji samo tov svinja ima poetne i krajnje zalihe

proizvodnje u toku. S obzirom nakarakter duge dve proizvodnje (mleko i jaja)
moe se usvojiti pretpostavka da nema nedovrene proizvodnje na poetku
odnosno kraju godine. O ovoj pretpostavki se moe diskutovati, ali ta razlika nije
velika u konkretnim uslovima,s obziromda se radi o kontinuiranim proizvodnjama.
VREDNOST PROIZVODNJE: iskazana u zbirnoj kalkulaciji predstavlja, u stvari,
vrednost finlne proizvodnje, a u literaturi se susree i pod nazivom ukupan prinos.
To je, dakle, vrednost eksterno relizovnih proizvod, kao to je to nabrojano precizno u
prethodnom pasusu. Raunski ona se u kalkulaciji dobija kao razlika izmeu ukupnog
obrta i vrednosti poluproizvoda (1.6214.823 642.076 =15.572.747 din). Pregled
poluproizvoda dat je u tab. 31.
Tabela 31: Pregled poluproizvoda na gazdinstvu (u RSD)
Red.
P O L U P R O I Z V O D I J.M. Koliina Cena IZNOS (din)
broj
1 Slama - penina t 16.4 1450.0 23780
2 Kukuruz zrno t 25.0 7385.0 184324
3 Silani kukuruz t 87.8 2673.3 234578
4 Lucerka seno t 16.5 9644.3 159247
I) Svega ratarstvo 601930
5 Stajnjak krave t 63.7 420.0 26768
6 Stajnjak svinje t 16.8 500.0 8400
7 Stajnjak koke t 2.0 2450.0 4978

II ) Svega stoarstvo 40146

UKUPNO: 642076
118
 OSTVARENI NETO REZULTATI: Gazdinstvo je ostvarilo ukupnu bruto maru
u iznosu od 8.162.236 din, odnosno 181.383 din/ha. Dobit, kao razlika izmeu
vrednosti proizvodnje i ukupnih trokova, predstavlja konani neto rezultat
gazdinstva. Gazdinstvo je ostvarilo dobit u iznosu od 7.021.586 din, odnosno
156.035 din/ha. Posmatrano sa aspekta gazdinstva u celini, dobit je ipak znaajniji
pokazatelj uspeha nego bruto mara.
Ovaj rezultat se ne moe ograniiti na kalendarsku godinu, ak i uz
pretpostavku da su svi proizvodi prodati do kraja tekue godine. to je inae vrlo
teko prihvatljiva pretpostavka u realnim uslovima poslovanja. I dalje ostaje
problem obuhvatnosti i vremenskog razgraniavanja trokova. Zbog toga je i
neophodno sastaviti bilans uspeha, gde se ovaj nedostatak eliminie, i koji rezultate
jasno razgraniava na pojedine kalendarske godine.
RELATIVNI INDIKATORI USPEHA: Koeficijent ekonominosti paralelno je
izraunat na bazi ukupnih trokova i na bazi varijabilnih trokova, a stopa
profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto mare (poslednja
kolona). Koeficijent ekonominosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih
trokova na gazdinstvu ostvaruje 1,90 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim
reima, vrednost proizvodnje je za 90% vea od ukupnih trokova. Ovo se moe
smatrati vrlo dobrim odnosnom u poljoprivrednoj proizvodnji u naim uslovima
privreivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na
svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 45,1 dinara dobiti, to je takoe
dobar pokazatelj.
Iskazana bruto mara i dobit po 1 ha poljoprivrednog zemljita, kao primarnog
kapaciteta, takoe je uporediv podatak sa drugim gazdinstvima.
Stepen vertikalne integracije takoe moe biti koristan pokazatelj, pre svega,
efikasnosti organizacije proizvodnih aktivnosti na gazdinstvu, odnosno strukture
proizvodnje. Stepen vertikalne integracije u snabdevanju je dosta skroman (11,6%)
na posmatranom model gazdinstvu. Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda
i ukupnih trokova materijala (642.076 : 5.555.121 x 100 = 11,6%). Ovo znai da
od ukupno utroenog materijala na gazdinstvu 11,6% potie sa samog gazdinstva,
iz sopstvene proizvodnje, tj. u vidu poluproizvoda. Stepen integracije u plasmanu
je, logino, jo nii (3,96%). Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda i
ukupnog obrta (642.076 : 1.6214.823 x 100 = 3,84%). Ovaj pokazatelj je uporediv
sa drugim poljoprivrednim gazdinstvima. Treba teiti veem stepenu vertikalne
integracije, jer po pravilu znai i bolji neto rezultat (dobit) za gazdinstvo u celini.

4.5.4.2. Poreenje uspeha izmeu pojedinih proizvodnji

(u EXCEL aplikaciji: sheet ZBIRNI PREGLEDI )
U prethodnim takama izvetaja ve su izvrena poreenja najvanijih
pokazatelja uspeha izmeu pojedinjh linija proizvodnje, u okviru svake od
posmatranih grana. Na kraju je neophodno izvriti poreenje uspenosti izmeu
pojedinih proizvodnji, odnosno grana (ratarstvo, voarstvo i stoarstvo), na nivou
gazdinstva. U prethodnim poglavljima je ve bilo dovoljno govora o nainima i
119
problemima poreenja izmeu pojedinih linija i grana proizvodnje. U nastavku se
ukratko daju osnovne napomene, vane za praenje analize u ovom poglavlju.
Da bi poreenje kvalitativno razliitih pojava bilo mogue, neophodno je
prethodno izraunati indikatore koji to omoguavaju. To je po pravilu mogue
vriti samo na osnovu relativnih pokazatelja, izraenih koeficijentom ili procentom
(ekonominost, rentabilnost, stopa profitabilnosti prihoda, produktivnost i sl). U
poljoprivredi je jako vano poreenje indikatora svedenih na osnovnu jedinicu
kapaciteta (u biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stoarskoj 1 grlo). Problem je to su
grla u pojedinim stoarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, ovca, koka nosilja
itd) vrlo razliita po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su
indikatori iskazani po 1 grlu praktino neuporedivi. Naravno da je mogunost
poreenja sa drugim granama (ratarstvom i voarstvom) jo manja.
Dakle, poreenje sve tri grane poljoprivrede mogue je, dakle, samo na
osnovu relativnih pokazatelja, u ovom sluaju su to indikatori ekonominost i stopa
dobiti. Ratarstvo i voarstvo se mogu porediti i na osnovu izvedenih pokazatelja po
jedinici kapaciteta (1 ha). To se u nastavku koristi kao dodatni kriterijum
uspenosti, po potrebi, tj. samo za biljne proizvodnje. Rentabilnost je vrlo koristan
pokazatelj za poreenje, ali je o nemogunosti i komplikovanosti izraunavanja
ovog pokazatelja za pojedine linije i grane proizvodnje, ve bilo dovoljno rei kod
uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji.
Posebno je vano pravilno tumaiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u
konkretnim uslovima na gazdinstvu. Moe se desiti da su neki od kljunih
pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto mara po 1 ha i koeficijent ekonominosti),
usled ega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost,
o emu je ranije takoe bilo dovoljno rei. U nastavku se daje poreenje na nivou
ukupnog gazdinstva, najpre izmeu pojedinih proizodnji, a potom izmeu
pojedinih grana.

Poreenje izmeu pojedinih proizvodnji:

Prethodno navedeni problima sa izraunavanjem pojedinih relativnih
pokazatelja uspeha, pogodnih za poreenje, odnosno ocenu uspeha pojedinih
proizvodnji/grana, znaajno umanjuje kvalitet ove analize. Ipak, ekonominost i
stopa dobiti, uz dobit po 1ha kao dopunski kriterijum, mogu dati dovoljno
elemenata za izvoenje relativno pouzdanih zkljuaka, naravno, uz pravilno
razumeavnje i tumaenje u konkretnim uslovima poslovanja svakog gazdinstva. Iz
poreenja su iskljuene proizvodnja silanog kukuruza i lucerke, poto se radi o
proizvodnjama koje daju iskljuivo poluproizvode, to je ranije detaljno
objanjeno. Takoe, samo za potrebe poreenja, svi proizvodi kukuruza iskazani su
po trinim cenama, tj. kao finalni proizvodi.
Koeficijentt ekonominosti i stopa dobiti (grafikon 29) jasno pokazuju da je
najisplativija proizvodnja kajsije (ekonominost: 2,66; stopa dobiti: 62.4%).
Potom sledi kruka (ekonominost: 2,47 ; stopa dobiti: 59,5%), dok je na treem
mestu jedna ratarska proizvodnja, suncokret (ekonominost: 2,32, stopa dobiti:
57,0%), dakle ispred jabuke i vinskog groa. Razlika izmeu koeficijenta
ekonominosti u proizvodnje kajsije i u proizvodnje tovnih svinja je ak 2,02 puta.
120
Oigledno je da su prema ovim kriterijumima stoarske proizvodnje znatno manje
isplative u odnosu na biljne. Ubedljivo najmanje isplativa je proizvodnja tovnih
svinja (ekonominost: 1,32; stopa dobiti: 24,0%), a potom slede proizvodnja jaja
(ekonominost: 1,55, stopa dobiti: 35,7%) i proizvodnja mleka (ekonominost:
1,63; stopa dobiti: 38,7%).
3,0 70%

2,5 60%

Stope profitabilnosti prihoda

Koeficijenti ekonominosti

2,0 50%

1,5 40%

1,0 30%

0,5 20%

0,0 10%

Ekonominost Stopa dobiti (% )

Grafikon 29: Koeficijenti ekonominosti i stope dobiti

Za meusobno poreenje biljnih proizvodnji mogue je u poreenje ukljuiti i

indikatore po 1 ha, kao zajednikoj jedinici osnovnog kapaciteta. Grafikon 30
pokazuje vrednost dobiti po 1 hektaru, za sve biljne proizvodnje.

700000

600000

500000

400000

300000

200000

100000

Grafikon 30: Koeficijenti ekonominosti i stope dobiti

121
 Ovaj kriterijum pokazuje jo ubedljiviju prednost voarskih proizvodnji u
odnosu na ratarske. Ipak, ovde je na prvom mestu kruka sa dobiti od 516774
din/ha, dok je kajsija tek na drugom mestu sa 504421 din/ha. Dilema je, dakle,
izmeu dve voarske proizvodnje, koja je najisplativija, s obzirom d imamo dva
kriterijuma koji su u oprenosti, iako su relativno problini. Razlika izmeu dobiti/ha u
proizvodnje kruke i u proizvodnji penice je ak 10,1 puta.
Ako poemo od napred ve usvojene pretpostavke da je poljoprivredno
zemljite resurs koji je u minimumu (objanjenokod ratarstva), odnosno najjai
ograniavajui faktor maksimiranju zarade (to najee jeste sluaj kod dobrih
poljoprivrednih gazdinstava), onda se kruka moe oceniti kao najisplativija i
preporuiti je za to veu zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje najveu maru
po hektaru. Ako su gazdinstvu vei problem sredstva za finansiranje proizvodnje,
onda prednost treba dati kajsiji, jer odbacuje najveu zaradu u odnosu na uloena
sredstva.
Ceo problem je dosta kompleksniji jer se radi o viegodinjim zasadima, kod
kojih se, za razliku od ratarstva, ne moe menjati struktura u kratkom roku. To je
stvar dugoronog planiranja razvoja gazdinstva. Isto tako, investiciona ulaganja u
podizanje pojedinih zasada su razliita kod razliitih vonih vrsta. U ovom sluaju
se eventualno moe preporuiti, da se pri sadanjoj strukturi zasada, povea
intenzivnost, tj. ulaganje u proizvodnji kajsije, a da se prilikom planiranja strukture
novih zasada, favorizuje kruka, jer daje najveu zaradu po jedinici povrine.
Naravno, sve ovo uz uvaavanje ogranienja radne snage, kapaciteta mehanizacije,
skladitenja i sl., zatim mogunosti plasmana itd.
Na kraju treba napomenuti, da bi stopa rentabilnosti pojedinih proizvodnji
sigurno pokazala znanto drugaiji redosled isplativosti. I to, naravno, u korist
ratarskih proizvodnji, jer voarstvo zahteva daleko vea ulaganja sredstava
pojedinici, prevashodno stalnih (osnovnih). Kolika bi ta razlika bila, u ovom
sluaju ne moemo znati, jer iz napred ve objanjenih razloga, nismo raunali
rentabilnost pojedinih proizvodnji/grana, ve samo za gazdinstvo u celini.

4.5.4.3. Poreenje uspeha izmeu pojedinih grana

Za poreenje tri postojee grane na naemmodel gazdinstvu (ratarstvo,
voarstvo i stoarstvo) mogue je, dakle, koristiti samo indikatore ekonominosti i
stope dobiti.

122
 3,0 70%

2,5 60%
Koeficijenti ekonominosti

Stope profitabilnosti prihoda

2,0 50%

1,5 40%

1,0 30%

0,5 20%

0,0 10%
Ratarstvo Voarstvo Stoarstvo

Ekonominost Stopa dobiti (% )

Grafikon 31: Koeficijenti ekonominosti i stope dobiti

Jasno je da je voarstvo grana koja daje najbolje rezultate u odnosu na uinjene

trokove. Proseni odnos vrednosti proizvodnje i dobiti (koeficijent ekonominosti)
u voarstvu je 2,33, a stopa dobiti 57,1%. Na drugom mestu je ratarstvo sa
koeficijentom ekonominosti 1,94 i stopom dobiti 48,5%. Stoarstvo je najmanje
isplativo sa koeficijentom ekonominosti 1,52 i stopom dobiti 34,0%.

123