Vitamin D

Vitamin D spada u red vitamina o kojima se u farmaceutskim i nutricionistikim

krugovima najredje govori. Razlog je krajnje jednostavan - vitamin D je vrlo
"skroman" i ne trai mnogo truda, tj telo ga samo moe proizvesti u dovoljnim
koliinama izlaganjem sunevim zracima. To je, moe se rei - "vitamin sunca".

Vitamin D predstavnik je grupe vitamina koji se rastvaraju u mastima (liposolubilan

je), a najpoznatija su 2 njegova oblika, D2 (ergokalciferol) i D3 (kalciferol). Ovaj
vitamin stvara se u koi, fotosintezom, gde pod uticajem UV zraka provitamin D
prelazi u vitamin. Dakle, sunanjem telo moe obezbediti potrebne koliine vitamina
D, zbog ega je on poznat i pod nazivom "vitamin sunca". Ovo je i jedini siguran
nain da se ovaj vitamin unese u organizam, jer ga je ishranom skoro nemogue
uneti u dovoljnoj meri. Na primer, potrebno bi bilo popiti oko 10 aa mleka
obogaenog vitaminom D, a i tada bismo uneli samo minimalnu dnevnu dozu.

Najnovija istraivanja pokazuju da je dovoljno ruke i noge izloiti sunevoj svetlosti

5-30 minuta, dva puta nedeljno i tako izbei rizik od manjka vitamina D. Zanimljiv je
i vaan podatak da je ljudima sa tamnijom koom potrebno mnogo due izlaganje
suncu, ak 20-30 puta, nego osobama svetlijeg tena.

Zraci neophodni za sintezu vitamina D ne prodiru kroz staklo, tako da boravak pored
prozora u zatvorenoj prostoriji nije nain da se telu nadoknade potrebe za ovim
vanim sastojkom. A vano je znati i to da kreme za sunanje ak i sa najniim
faktorom (SPF 8) smanjuju mogunost proizvodnje vitamina D za ak 95%.

Provitamin D nalazi se i u nekim ivotinjskim uljima, od kojih je najbogatije riblje

ulje (losos, tuna, skua, sardina). Zatim, u umancu i masnim sirevima - ali u daleko
manjoj koliini.

Zato nam je vaan vitamin D?

Iako je za nastanak vitamina D potrebno samo izloiti telo prirodnom svetlosnom
izvoru u dovoljnoj meri, nauna istraivanja pokazuju da skoro milijardu ljudi na
svetu ima manjak (hipovitaminozu) kalciferola. To znai i da su u neposrednom
riziku od oboljevanja od odredjenih bolesti, jer je uloga vitamina D u organizmu
izuzetno vana.

Mnogi faktori mogu uticati na sposobnost organizma da apsorbuje dovoljne koliine

vitamina D putem sunevih zraka. To su uglavnom ivotna okolina i nain ivota:
zagadjenje vazduha, boravak u gradskim naseljima sa velikim brojem nagomilanih
viespratnica, upotreba krema za sunanje i naravno nedovoljno izlaganje suncu.
Zatim starosna dob; osobe starije od 50 godina imaju vee potrebe za vitaminom D
nego mladja populacija. Boja koe; osobe svetlije puti za krae vreme obezbede
dovoljne koliine ovog vitamina od tamnoputih.

Primarna funkcija vitamina D jeste u metabolizmu kalcijuma i fosfora, tj on podstie

resorpciju ova dva minerala iz creva i njihovo skladitenje u kostima. Stoga, vitamin
D je neophodan za pravilan rast kostiju, zuba, ali i za rad miia i nervnog tkiva.
Hronini nedostatak ovog vitamina doprinosi demineralizaciji kostiju i razvoju
rahitisa kod dece, a kod odraslih osteoporozi.

Naune studije u novije vreme manjak vitamina D u telu dovode u vezu i sa

nastankom karcinoma debelog creva, sranih oboljenja i psorijaze. Takode,
hipovitaminoza kalciferola moe uticati na smanjenu proizvodnju insulina i tako
pogorati stanje kod dijabetesa.

asopis Journal of American Medical Association 2006. godine objavio je naunu

studiju prema kojoj vitamin D moe takodje igrati vanu ulogu u smanjenju rizika od
multiple skleroze.

Vitamin D je veoma vaan u prevenciji i leenju tuberkuloze plua, kao i nekih

sranih oboljenja, a doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema i tiroidne
lezde.

Bez vitamina D kalcijum se ne moe iskoritavati u pravoj meri u organizmu, stoga

je beznaajno uzimati ovaj mineral ukoliko uporedo ne obraamo panju i na unos
kalciferola.

Posebno je vano da ene u vreme trudnoe unose dovoljne koliine vitamina D i

tako spree pojavu razliitih bolesti u kasnijem ivotnom dobu svoje dece.

Hronini manjak vitamina D ne moe se nadoknaditi brzo i preko noi. Potrebni su

meseci terapije izlaganja sunevim zracima i uzimanja dodatnih doza kroz
suplemente, kako bi se ponovo deponovao u kosti, miie i nervni sistem.

Da li je mogua hipervitaminoza vitamina D?

Prirodnim sintetisanjem vitamina D u koi pod uticajem sunca i unoenjem putem
hrane, praktino je nemogue predozirati se ovim vitaminom. Dakle, telo samo
regulie proces stvaranja vitamina D.

Dakle ne moe nam nakoditi sunce, problem nastaje kada se uzimaju suplementi,
naroito bez konsultacije sa strunim licima. Tada se javljaju odredeni siptomi koji
ukazuju na preveliku koliinu vitamina D u telu.

U bubrezima i guterai dolazi do pojaanog taloenja kalcijuma. Najee se

javljaju umor, smetnje u probavnom sistemu, smanjenje teine, anemija i pojava
depresije.

Na kraju, trebalo bi znati da je u megadozama vitamin D jedan od najtoksinijih

vitamina.