PETAR MOMIROVI
DRVENE CRKVE ZAPADNE BOSNE
Bosna spada u nae najbogatije oblasti grae
vinama od drveta po kvantitetu, raznovrsnosti,
oblicima i nameni. Relativno, u velikoj je nesraz-
meri broj sakralnih graevina prema obinim
profanim zgradama. Preostale drvene crkve mogu
se nabrojati na prste. Kako je stajalo u prolosti,
ne zna se. Moe se pretpostaviti da ih je bilo
mnogo vie. Po jednom popisu iz 1911 godine,
samo u Banjaluko-bihakoj eparhiji bilo je 83
drvena hrama i kapele. 1 Po vremenu postanka
7 ih je iz XVIII veka, 16 iz XIX do 1878 godine,
a posle okupacije do 1911 g. 60. Sada se taj broj
sveo na tridesetak. Dotrajalost, novo vreme i po-
slednji rat, nemilosrdno su zbrisali mnoge objekte
bez traga. I ovo to se do danas ouvalo, veinom
je u tekom stanju i, ako se ne pristupi brzom i efi
kasnom spaavanju, zatiti i opravci, crkve brv
nare bie velika retkost u Bosni. To bi bilo tra
gino izumiranje jednog lepog i specifinog gra-
evinarstva i nenadoknadiv kulturni gubitak za-
uvek. Pred istorijom i naukom bili bi smo odgo
vorni i mi zbog svoje nemarnosti i nae vreme.
U prvom broju Naih starina, u lanku: Dve
drvene crkve u Bosanskoj Krajini, obradio sam
dva tipa ovih graevina, jedan stariji, jednostav
niji i prost, delo narodnog graditeljstva crkvu
u Malom Blaku kod Banjaluke, iz polovine XVIII
veka, i drugi, mlai, razvijeniji brvnaru u Je-
likoj Prijedorski srez iz prve polovine XIX
stolea, rad zanatskog graevinarstva. Ostale
crkve, uglavnom, mogle bi se podvesti pod ova
dva tipa. Izmeu njih, postoje prelazni oblici. Od
1850 g. pa do austriske okupacije Bosne i Herce
govine, javljaju se poznije forme, a od okupacije
novo drveno graditeljstvo, upravo njegova dege
neracija i pad.
Ovoga puta prikazau deset crkava brvnara po
hronolokom redu njihovog postanka. Po njima
se moe pratiti evolucija arhitektonskog spome
nika ove vrste. Neu zalaziti u detaljne arhitek
tonske analize, jer su one po konstrukciji, mate
rijalu i obradi gotovo iste ili sline sa podrobnim
opisom istaknutih tipova drvenih hramova u Ma
1
II ematizam Pravoslavne srpske mitropolije banja-
luko-bihake, za godinu 1911. Banja Luka 1912.
2
lom Blaku i Jelikoj. Naglasiu samo izrazite
razlike i neobina arhitektonska reenja, tamo
gde ih ima. Na poetku izlaganja dau ukratko
sve njihove karakteristike i narodnu nomenkla
turu za pojedine delove grae i tehniku obradu
materijala.
Pre svega, svrstau ovih deset objekata po
gornjoj klasifikaciji.
Drveni hramovi tipa Bogorodine crkve u Ma
lom Blaku: hram u ljivnu, Javorinama, Roma-
novcima i Kolima.
Brvnare tipa Jelike: Palakovci i Rakelii.
Prelazni oblik: brvnara u Krupi na Vrbasu.
Poznije forme: brvnare u Dragoviima, Busno-
vima i Marikoj.
Prva grupa crkava ima pravougaonu osnovu,
bez oltarske apside. Izuzetak ini hram u ljivnu
sa trostranom apsidom, ali je to plod docnije re
stauracije. Takvo miljenje nije bez osnove. Taj
hram je u isto vreme jedna od najstarijih datira
nih crkava u ovom broju.
Ovi su hramovi malih dimenzija i lepih sraz-
mera. Ne prelaze duinu od 79 metara i irinu
od 4 m. Pokrivaju svega po tridesetak kvadrat
nih metara. Osnovna brvna lee na goloj zemlji,
bez ikakvog kamenja pod uglovima ili bez suvog
zida. Veina su skeletnog sklopa, sa zidovima od
uljebljenih dasaka, a pojedine od pravih brvana
etvorougaonog preseka. Brvna su na uglovima
povezana na preklop. Ako je graevina skeletnog
sastava, onda gornja greda slui u isto vreme kao
venanica ili preko nje dolazi prava venanica i
tako nastaje dvostruka. Izmeu . zidnih stupaca
udarene su konice ili pajante da bi se poveala
stabilnost i jaina zida. Krovna konstrukcija sa
stoji se iz vie pari naspramnih rogova, koji su
spojeni u temenima. Plitkim oblim usekom rogovi
se oslanjaju na ivicu venanice, sputajui se u
polje 6ko obimnih zidova. Zidovi su uvek niski,
nikad ne dostiu visinu oveijeg rasta. Svi su
krovovi jako izdignuti i vrlo strmi, da se padavine
ne bi dugo zadravale i kodile drvenom pokri
vau. Na eonim stranama krov je redovito zaob-
2
Nae starine I. Sarajevo, 1953. g. str. 151 162.
149
 ljen. Zaobljenja na uglovima izvedena su esto
dvostrukim rogovima, sa nekoliko naspramnih
priroaka. Ovakvom se reenju prilo, da bi se iz-
begao ugaoni prelom krova, koji je kod klisa
nepodesan za pokrivanje, a u isto vreme dobija se
polueliptika streha radi bolje zatite eonih zi
dova od atmosferskih taloga. Ovim graevine
postiu jai estetski utisak. Poto ove zgrade ne
maju slemenjae, nju uvek zamenjuje korito
veliko brvno izdubljeno s obe strane jedne ivice.
Njime se spolja prosto poklapa greben krova. Na
taj nain se postie stabilnost korita, a njegovi
uglasti oblici, ravne povrine i prave linije u su
protnosti su sa kosom stepenastom povrinom
krova, te se tim poveava dekorativnost. Krovni
pokriva je od sitnog hrastovog klisa, u dugim
i uzanim jezicima sa kanaliima pri ivicama, na
slagan u vie slojeva. Klis je redovno privren
dugim kovanim klincima, nepravilnog etvoro-
uglog preseka sa spljotenim neravnim glavama
nejednake okrugline, to daje krovu osobitu de
korativnost. Tavanice nikako nema; uvek je otvo
rena krovna konstrukcija.
Otvora na ovim crkvama ima vrlo malo; je
dino ulaz sa zapadne strane, najee sa masivnim
lukom i dovratnicima. Vrata su pravougaona, od
masivne hrastovine, sa prekama na poleini,
starinskom gvozdenom bravom i velikim ukrae
nim kljuem. Za proputanje oskudne svetlosti,
najee u oltaru, katkad i u srednjem delu hra
ma, slue vrlo uski horizontalni, zakoeni prorezi
meu brvnima. Crkvena prostorija je gotovo pot
puno tamna.
Unutranjost graevine podeljena je na oltar,
naos i pritvor, redovno s horom. U oltaru je sv.
presto, uvek na jednom ukraenom stupcu. Pre-
stone ploe su takoe drvene i jednostavne, ree
kamene. Oltarske su pregrade poznije, iz poetka
XIX veka. Nije nam se ouvala nijedna original
na. Sastoje se od tanjih stupaca, sa daskama, esto
aovcima, od mekog drveta. Obino su sa dva,
ree sa tri otvora: carskim i sporednim dverima.
Na ikonostasu, razume se, okaene su ili uglav
ljene prestone i druge ikone. Carski dveri su neto
dekorativnije i ivopisane. Sporedni ulazi su bez
dveri.
Naos je od pritvora takoe odvojen slinom
pregradom sa niskom drvenom ogradom, stubi-
ima i lukovima, ako crkva ima pritvora. Pritvor
je kratak, nizak i tesan. Njegov sueni prostor na
doknauje hor, na koji se ulazi stepenicama iz
priprate. Hor je takoe sa niskom ogradom i od
reen je bio za ene, kao i pritvor. U sredini
naosa visi drveno Bogorodiino kolo polijelej.
Sva ouvana kola su istog oblika, izrade i deko
racije, esto sa zapisom o podizanju i osveenju
hrama.
Mesto patosa u crkvi obino je zemlja. Ako je
patosana, to je iz novijeg vremena.
Stare su crkve bez zvona i zvonika. Udaralo
se u drveno ili metalno klepalo. Ukoliko zvonika
150
ima, podignuti su u novije vreme, posle austriske
okupacije 1878 g., te nemaju nikakvog konstruk
tivnog ni stilskog jedinstva sa starim graevi
nama.
Crkve druge grupe su od masivnog brvna, ve
ih su dimenzija, dekorativnijih krovova, sa deb
ljim slojevima klisa. Ugaoni spojevi brvna su na
dvostruki pravi preklop. Ako je crkva vea, pa
se nisu mogla nai dovoljno duga, jednostavna
brvna, problem se reavao postavljenjem jednog
punog, posrednog stupca na sredini obimnog zida,
u koji bi se brvna uljebljivala na ep, te se po
stizala eljena duina i ujednaenje grae i deb
ljine zida. Na stranama gde su vrata posluili su
u tu svrhu dovratnici. Ovaj tip crkava uvek ima
poligonalnu apsidu. Vezivanje brvana na uglovi
ma apside i izvlaenje ugaone ivice izvedeno je
na zanimljiv i sloen nain: dvostrukim kosim
preklopom i kosim zarubljivanjem krajeva. Otvo
ri su vei. Lukovi, dovratnici i vrata su ornamen-
tirani. Natstrenica je izvijena i ira.
Unutranjost crkve ima istu podelu kao i pret
hodni tip, ali moe biti i bez priprate. Ako je crkva
veih dimenzija, tavansku konstrukciju nose dr
veni stupci, doteranih oblika i ornamentiranih
gornjih delova. Tavanica je delimino ravna, de-
lom zasvedena poluobliastim svodom od aovaca.
Hor, tanije pseudo-hor, je izdignut, ustvari je
maskiran tavan. Pod je patosan. Unutranjost
dekorativnija.
Prelaznom obliku izmeu ova dva tipa dodata
je trostrana apsida i jo poneki novi detalj kon
struktivnog i dekorativnog karaktera.
Noviji oblici drvenih crkava pretstavljaju raz
vijeniji tip graevina po dimenzijama, delovima
hrama i graevinskim reenjima. Savrenija je
obrada materijala i sloeniji tehniki postupak.
Zidovi su visoki, krovovi izdignuti i iroki, a unu
tranjost prostrana. Pojedine crkve dobijaju i spo-
ljanji trem. Unutranje konstrukcije podupiru
stupci. Apside su petostrane i mnogo vee. Otvori
su normalni i proputaju dovoljno svetlosti. Tava
nice su zasvedene, a podovi drveni ili kameni.
Vie je dekoracije. Samo su ove graevine spolja
nekako glomazne, a njihova unutranjost hladna
i tua. Nemaju one spoljanje lepote linija ni
skladnosti oblika, drai materijala, niti pak imaju
unutranju toplinu i prisnost, kao stare male
crkve.
Narodni nazivi u ovim krajevima za konstruk
tivne elemente graevina i tehniku obradu gra
e, neto su razliiti od onih, koje sam naveo u
opisu crkava u Malom Blaku i Jelikoj. Najee
su iz naeg jezika, jedri, ivopisni i lepi. Osnov
ne grede zovu se balvani, ako su neotesane ili de-
lom pritesane, ako su pak lepo, pravilno obrae
ne, nazivaju se brvna ili velika brvna, jer se svo
jom veliinom istiu od ostale grae. Ceo osnovni
okvir naziva se podumjenta, to je, valjda, iskva
reno od fundament. Onda dolaze direci ili stup-
ci. Za ljeb se kae kulek. Ako su zidovi od
brvana, to se imenuje usjeka, ako su pak od
debelih cepanih dasaka, tad su platine. Ugaone
veze na preklop sjekovi. Za kose dijagonalne
veze, koje slue za poveanje stabilnosti zidova,
upotrebljava se naziv pajvan pajvani. Brv
no na kome lee rogovi krovne konstrukcije zove
se vjenanica. Ako je graevina skeletnog sklopa-
venanica moe biti dvostruka. Krai rogovi,
prislonjeni uz glavne rogove, su priroci. Kod
graevina na etiri vode, puniji ugaoni rog se spa
ja sa drugim susednim rogom i u tom sluaju ime
mu je majija, u mnoini majije. Naspramni
rogovi koso se spajaju u temenu, a ispod spojeva
uvruju se poprenim vezama t. zv. panta-
POJEDINANI
Prelazim na posebni pregled spomenika. Po
red istorijata i opisa, izloiu i ostali istorisko-
CRKVA BRVNARA U LJIVNU
Izmeu ovih 10 brvnara najstarija datirana
crkva je u ljivnu, iz 1756 g. Selo ljivno lei na
valovitom platou, jugozapadno od Banjaluke, uda
ljeno nekih 25 km od grada. Ceo taj plato zove
se Banjaluke Vrhovine ili prosto Vrhovine, po
narodnom izgovoru Vr'ovine. Naselje je staro, go
tovo je spojeno sa optinskim seditem Dobrnjom
i oduvek je bilo kao neki crkveni centar za uu
okolinu. ljivno je od davnina davalo svetenike,
kaluere, pa ak i dvojicu vladika. Izmeu osta
lih, koje u po zapisima docnije navesti, u mana
stiru Gomionici, na jednom prologu ruskog izda
nja iz prve polovine XVIII veka, zapisano je na
27 strani:
Zanimljiv je sluaj sa vladikama. Na starom
sarajevskom pravoslavnom groblju u Koevu sa
graena je kapela vidovdanskim herojima 1939 g.
od preostalih nadgrobnih spomenika sa prastare
nekropole na Marindvoru. Izmeu ostalih, uzidane
su u juni i severni obimni zid sa unutranje stra
ne, i dve, odnosno etiri nadgrobne ploe.4 Na
vrhu ploa isklesane su vladianske insignije:
krst, ezal i mitra. Ispod ovih znakova ispisani
su natpisi. Na ploi s june strane:
3
Arapski je 13 napisano naopako kao 31. po ugledu na
crkvenoslovenske brojeve.
4
O tome je neto pisao Vl. Skari u Novom istoniku
za 1939 g. br. 12: Sarajevsko groblje na Carini, str. 381384;
spomen na 383 str.
ma radi stabilnosti, poto se u ovoj gradnji ne
upotrebljava slemenjaa. Po rogovima dolaze ho
rizontalne letve ioke, a po iokama se ukiva
klis ili, kako ga zovu, iver iverje. Druga vrsta
krupnijeg krovnog pokrivaa, od kraih dasaka,
zove se imla ili prosto daska. Po rubovima klisa,
useeni su plitki kanali radi boljeg slivanja vode,
da se kinica ne bi razlivala na sastavima iverja.
Za taj se postupak veli proljebito. Naroito
obraeno brvno za pokrivanje slemena zove se
sljeme ili korito. Sljeme je na eonim stranama
sa zaruba unakrst izbueno svrdlom, da ne
bi pucalo, a izgleda i veoma dekorativno. Nazivi
oko otvora su: dovratak, pragovi, kljuanica i
prozor pender.
SPOMENICI
arheoloki materijal: opis ikona, zapise i ostale
starine od vrednosti.
Na ploi sa severne strane slian natpis:
U ovim natpisima ima izvesne nesaglasnosti,
upravo anahronizma. Sin je bio episkop pre oca,
a otac je postao vladika posle smrti sina; meu
tim, na sinovljevoj ploi istie se da je Antin
sin roeni episkopa Sofronije. To dolazi otuda,
to su ploe postavljene istovremeno, posle smrti
obojice. Po materijalu, insignacijama i slovima
vidi se da ih je radio jedan majstor u isto doba.
Pored toga, jo svee narodno predanje pria za
njih da je otac sinu poljubio ruku, to nije bio
obiaj. Znai da je sin bio vladika, a otac ostao
svetenik.
Seanje na te vladike, oca i sina, jo je i da
nas ivo u narodu ljivna i okoline. U ljivanskom
zaseoku Miloevi iveli su Velimirovii, od kojih
su i pomenute vladike. Imali su i svoju kuu. Sa-
151

Sl. 1. Pravoslavna crkva u ljivnu
Sl. 2. Toranj uz pravoslavnu crkvu u ljivnu
152
da je od Velimirovia iva samo jedna ena, koja
je udata u Bakvaluku, povie Banjaluke.
Na kupastom zaravnjenom bregu, omanje po
vrine u ljivnu, nalazi se stara brvnara i nova
zidana crkva iz 1934 g., na mestu koje se po grun
tovnici zove Beden Toak, a oko njega Ravan.
Pripoveda se da je crkva nekada bila na drugom
mestu, u urainovcima, kraj puta, pa seljanima
nije bilo po volji, te su je tajno, nou, preneli na
sadanje mesto i razglasili da je sama prela. Turci
su poverovali u to udo i ostavili je na miru.
Crkva je posveena Blagovestima. Po naenim
podacima njen postanak izgleda drugaije. Od
raspadnutog i polupanog drvenog Bogorodinog
kola polijeleja, sauvan je deo sa oteenim
zapisom. Zapis je izveden crvenom bojom na beloj
osnovi, lepim sitnim slovima. Samo se delimino
moe proitati, ali, to je najvanije, ouvana su
imena istoriskih lica i datumi. U isprekidanom
itanju glasi ovako:
Na desnom krilu carskih dveri, ispod Bogoro-
diine figure, ispisan je na plavoj podlozi belim
slovima zapis:
Pored toga, crkva ima grki antimins, tampan
1733 g. Verovatno je dat crkvi prilikom osvetanja.
Po zapisima sa Bogorodinog kola i carskih
dveri, jasno je, da je crkva sagraena, odnosno
zavrena 1756 g., kad je Bosnom upravljao Meh-
med-paa, zvani Kukavica, a osvetao je 12 decem
bra iste godine dabrobosanski mitropolit Gavrilo
Mihi Mihajlovi. Na dverima se pominje sve-
tenik Jovan Gvozdani. Iz navedenih podataka
se vidi, da je crkva bila potpuno snabdevena svim
potrebama, ikonama i utvarima. Priprema za iz
gradnju otpoela je bar na godinu-dve ranije.
Osvetanje tako dockan u zimsko doba pokazuje
da je crkva, sigurno, graena u leto i jesen 1756
g. Po predanju, a i po iskustvu, znamo da su se
stare crkve esto podizale na starim crkvitima
ili su se poruene obnavljale na istom mestu i
bivale slinog oblika. Moe se pretpostaviti da je
i ovde isti sluaj.
Po izvesnim pojavama na samoj graevini i po
plitko i sitnije urezanoj godini na nadvratniku:
moe se zakljuiti da je crkva obnav
ljana. Naime, crkve brvnare podizane u XVIII
veku, prostijeg su, pravougaonog oblika, bez apsi
de i mahom su skeletnog sklopa. Zidovi su od
uljebljenih dasaka. Meutim, ljivanska crkva je
od brvana, i to: okvirna brvna su hrastova, a zid
na od smrevine. Trostrana apsida pokazuje gra
evinske osobine iz prve polovine XIX veka. Se-
anje na graditelja Neia, koga pominje u vezi
s ovom crkvom, nije moglo biti tako daleko, iz
XVIII veka. Prema tome zakljuujem da je crkva
prepravljena u prvoj polovici XIX stolea, moda
ba one 1838 god. Verovatno su zidne daske po
pustile i krov oteen, pa su zamenjene smrevim
brvnima i krov prepokriven ili okrpljen, jer i da
nas izvesan deo klisa je propao, dok se na dru
gim mestima prilino dobro dri. Apsida je do-
data kao produetak i poveanje graevine, jer
se ukazala potreba za veim prostorom. Po toj
preradi crkva bi pripadala prelaznom tipu.
Graevina je pravougaone osnove sa trostra
nom apsidom, duga je preko 8 m, a iroka 5 m.
Nejednake su strane oltarske apside: severoistona
2,70 m, istona 2,15 m, jugoistona 2,32 m. Visina
obimnih zidova je 1,55 m, a spoljna visina sa sle-
menom 5,50 m. Osnovna su brvna hrastova, debe
la i stara, od prvobitne crkve. Takoe i ugaoni
stupci na zapadnoj strani i venanica, koji su spo
jeni na preklop, a sa osnovnim brvnima na ep.
Due naspramne venanice, povezane su popre
nim gredama u naosu, kao kakvim stegama, radi
uvrenja skeletne konstrukcije. Poetna brvna
obimnih zidova su hrastova, a dalje smreva. Na
apsidi brvna su povezana dugim kosim preklo
pom i danas su razglavljena. Krovna konstrukcija
i pokriva su uobiajeni. Pri venanici su dodati
kratki priroci, za pojaanje normalnih rogova i
smanjenje razmaka. Crkvu je pokrivalo vie slo
jeva klisa, ali sada su ostali samo po dva ili jedan
i to proreen. Svi su rogovi poduprti koso postav
ljenim potpornicima, koji su ukopani u obimna
brvna.
Jedini otvor na hramu su ulazna vrata sa za
pada, pravougaonog oblika. Veliina upljine je
1,38X0,90 m. Ulaz zatvaraju dva krila od masiv
ne hrastovine, sa prekama na poleini. Iznad
vrata, streha je luno useena.
Hram se sastoji iz tri dela: oltara, naosa i pri
tvora. Oltar zahvata samo apsidin prostor od 2,36
m. uzdune osovine. Na sredini je sv. presto na
dekorativnom drvenom stupcu sa kamenom plo
om. Oltarska pregrada sastavljena je iz teme
ljae, stupaca dovratnika, carskih i severnih dve
ri i arhitrava. U upljinama su bile uglavljene
ikone u dva reda: prestone i, gore, svetiteljske.
Naos je dug 3,72 m, a pritvor 1,28 m. Nad pri
tvorom je ostatak od hora, dug 1,68 m te je svo
jom duinom zalazio u srednji deo hrama. Crkva
je bez tavanice; patosana je grubim nepravilnim
ploama. Na sredini naosa nekad je visilo drveno
Bogorodnino kolo polijelej, iji se alosni
ostaci sada mogu nai u gomili stvari na horu.
Na nekoliko metara ispred crkve podignut je
u novije vreme, jo za austriske okupacije, vi
soki drveni zvonik, kosih zidova sa etvoroslivnim
piramidalnim krovom. Skelet je od nastavljenih
i izukrtanih greda, a zidovi obloeni daskama u
stepeniastom poretku.
Drvena crkva u ljivnu je u loem stanju.
Vrlo je zaputena. Osnovna brvna su utonula u
zemlju. Zidne grede su neto izmenile poloaj, a
vezana brvna na oltarskoj apsidi iskoila su iz
svog preklopa. Klis je delimino istrunuo i otpao,
naroito sa jugozapadnog zaobljenog ugla. Sljeme
korito je skoro sasvim propalo. Cela zgra
da prokinjava, ali je krovna konstrukcija potpu
no zdrava. Ikonostas je opao, a hor gotovo sasvim
razvaljen. Ostalo je samo neto od njegovog poda.
No njeno stanje nije beznadeno ni sasvim izgub
ljeno. Blagodarei savesnom graenju 5 ili pre-
pravci crkve, graevina se moe popraviti i spasti
i bez velikih izdataka. Trebalo bi otkriti osnovna
brvna i eventualno zameniti ih novim. Spojeve
na apsidi ponova povratiti u svoja leita. Krovni
pokriva izmeniti. U unutranjosti obnoviti hor i
konzervirati ikonostas. Pomou dobrovoljnog rada
metana i nabavke materijala iz neposredne bli
zine, to je ostvarljivo sa manje troka. U toliko
je lake to izvriti, to brvnara odavno ne slui
svojoj nameni, poto do nje ima nova crkva.
Od starina najveu panju zasluuju carske
dveri iz 1756 g. Dveri su nainjene od lakog, li-
povog drveta. Gornji je deo polukruno zaobljen.
Podeljene su u etiri polja profiliranim i prosto
obojenim letvicama, u vie boja, po seoskom uku
su. Slikani delovi su jako oteeni. Boje su ispu
cale, podloga potkoruena i pri svakom dodiru
ljuska se i otpada. U gornjim poljima su Blago-
vesti: Bogorodica i arhanel Gavrilo. Boje i li
kovi se dobro raspoznaju. Osnova je zlatna i pla
va. Bogoradiin maforij je ljubiast sa crvenom
postavom, haljina zelena, proarana krstastim,
dijagonalnim ukrasima bele boje, u obliku kri-
nova. Desno je nalonja sa rastvorenim sv. Pismom
oteenog teksta. Arhanel je gotovo potpuno uni
ten. Stihar mu je bio crvene boje, plat zelen.
U donjim poljima su dva nerazgovetna svetite
lja, moda David i Solomon, ili Petar i Pavle, koji
se esto slikaju na carskim dverima u ovim kra
jevima. Svetitelj na Bogorodinoj strani je u pla-
5
O savesnosti i brizi njenog graditelja, tanije restau
ratora, pripoveda se ovo: Kad je crkva pokrivana, majstor
Njei bio je bolestan i leao u zaseoku Njeiima, blizu
crkve, preko potoka. uvi po udarcu da je klinac promaio
ivoku, poslao je poruku, da se ekser izvadi i ponova lepo
ukuca.
153
voj haljini i ljubiastom platu, a na Gavrilovom snjatija skidanje sa krsta, u prisustvu Bogo
delu u zelenom hitonu i crvenom ogrtau. Na dve- rodice, sv. Jovana Bogoslova, Josifa iz Arimateje
rima je napred navedeni zapis. Pretpostavljam da i Nikodima, sa jevanelistima u uglovima i orna-
je ovo rad jednog kostajnikog majstora, koga mentiranom otisku okvira, baroknog karaktera.
esto sretamo po crkvama u ovoj oblasti. Ikonostas Crkva ima neto bogoslubenih knjiga iz XVIII
je rustinog karaktera i ukusa. i XIX veka, ruskog i bekog izdanja, sa vanijim
Ostaci ostalih ikona u gornjem redu ikonosta zapisima:
sa u vrlo ravom su stanju, da se nita ne moe U ruskom slubeniku iz vremena carice Jeli-
razabrati. Dela su, izgleda, istog ivopisca, koji savete Petrovne, zapisano je na 1412 listu:
je slikao carske dveri. Istog je stanja i izrade i
raspee na vrhu ikonostasa.
Na polurazvaljenom horu nalazi se itava hrpa
ikona u drvenim okvirima narodne izrade. Sve su Na nekim starijim koricama zapisano:
ikone grke gravure na papiru, esto kolorisane,
kojih vrlo mnogo ima u ovim krajevima. U toj
gomili su ostaci drvenog Bogorodinog kola iz
1756 g. Bilo je poligonalno, od uokvirenih daica,
obojeno i ukraeno rascvetalim ruicama i lala- Svetenik Mihajlo Koi, verovatno neko od
ma, kao sauvano Bogorodino kolo u Malom daljih predaka Petra Koia, po zapisima u knji
6
Blaku. Sve je to zaputeno i izloeno kii i vla gama manastira Gomionice, rukopoloen je za
zi. Pronaeni deo sa zapisom, sklonio sam u novu svetenika 1808 g. Pominje se jo 1830 i 1835 g.
crkvu, da se spase od potpunog unitenja. Ovaj je zapis izmeu tih godina.
Poprene grede u naosu, koje povezuju suprot
ne venanice, naikane su prikovanim krstovima,
sa itavim bogatstvom raznovrsnih oblika u geo-
metriskoj folklornoj ornamentici.
Ve sam pomenuo grki antimins iz 1733 g. Na
lanenom platnu otisnuta je uobiajena scena

DRVENA CRKVA U JAVORANIMA

Na 25 km jugoistono od Banjaluke, na brego Slino je i na ostalim ikonama, raenim od

vitom prostoru izmeu kanjona Vrbasa i uzane
doline Vrbanje, nalazi se selo Javorani. U zase-
oku Gornja Rijeka, na uzviici Javoransko Brdo,
postoji relativno vrlo dobro ouvana drvena crkva.
Pripada tipu drvene graevine u Malom Blaku.
Po predanju crkva je bila ranije na brdu Cviia,
na lokalitetu Grabeu, pa je preko noi prela sa
ma na sadanje mesto. Pria se, da je od sultana
dobijena dozvola, da se bogomolja naini koliko
moe pokriti volovska koa. To je izigrano na po
znati nain, isecanjem koe na oputu. Pored sta
roga hrama u Javoranima, sazidan je nov 1939 g.
Kod nove crkve ima izvor Varica na kome se
sveta bogojavljenska vodica. Na Grabeu takoe
se izvor zove Varica, to dokazuje da ova dva
lokaliteta zaista imaju neke veze.
Mnogobrojni zapisi na starim drvenim ikona
ma iz 1757 i 1758 g. govore nam tano kad je
crkva podignuta. Ikone su izriito namenjene ja-
voranskoj crkvi napr., na poleini jedne upro
patene ikone u crkvi, zapisano je:
istog majstora, sa zapisima na poleini od iste
ruke.
Za vreme prologa rata, kad je neka ustanika
vojska bivakovala kod crkve, neki je vojnik re
kao seljanima da je naao dasku, na kojoj je bilo
zapisano da je crkva podignuta pre 390 godina.
Na nesreu tu je dasku neko izgoreo, ne znajui
za njenu vrednost. To e svakako biti deo od Bo-
gorodinog kola sa zapisom, po svoj prilici iz 1757
godine.
Crkva je graena verovatno u vreme kad i
ljivanska.
Po urezanom, nedovoljno itkom i nejasnom
zapisu na lunom nadvratniku ulaza:
U crkvi, na ikonostasu s june strane, ispisano
je crvenom bojom prostim kurzivnim pismom, od
koga sam proitao samo:

6 Nae starine I, str. 155.

154
 Po ovim neitljivim zapisima, za nas je vaan ski centar, gotovo jedna ikonopisaka kola, ija
pomen neimara, kovaa, majstora i datum. Po dela moemo pratiti po svim starijim i mlaim
svoj prilici 1824 g. popravljana je crkva. Na to crkvama u Bosanskoj Krajini. Stoga u ukratko
ukazuje 1 zapis na ikonostasu. navesti tematske i koloristike podatke o ikona
Sama pak crkva po svome tipu, grai i izgledu ma idui hronolokim redom. Najstarije ikone su
odaje starinu. Ima pravougaonu osnovu i spoljni sve na lipovim daskama sa koso uljebljenim
oblik starinske kue; jedino krov i znaci odaju prekama na poleini samo do tri etvrtine daske
njeno sakralno obeleje i namenu. Duga je 9,46 1. Ikona sv. Bogorodice Platitere. Veliina
m, iroka 4,92 m, a visoka 5,50 m. Nainjena je 51,5X35X2,5 cm. Osnova tamno plava. Dopojasna
od vrste i zdrave hrastovine, te je odolela vre figura Bogorodice, rairenih ruku, u plavoj ha
menu do danas. Skeletnog je sklopa. Osnovna su ljini i ljubiastom maforiju. Na sredini grudi je
brvna jednostavna i veoma puna. Lee na goloj mali Hristos u keramionu, blagosilja, a u levoj
zemlji. Na uglovima su povezana na preklop. S ruci dri svitak. Signatura Na pole
june i severne strane postavljeno je po pet stu ini je zapis:
paca u obimna brvna na ep. Gore su povezani
venanicom na isti nain. Uljebljene debele das
ke ispunjuju zidove u visini 1,95 m. Zidovi su po
jaani dijagonalno uljebljenim kosnicama. Jako
izdignuti krov izveden je na uobiajeni nain, sa
veoma oputenom strehom. Klinci su obini, ali
na strehi povie ulaza, na zaobljenim uglovima i 2. Ikona sv. Stefana, , vel.
stupcima, su krupniji, finije zaobljene glave i sa 51X35X2,5 cm, u crvenom stiharu sa zlatnom
krstastim ukrasima. Pripoveda se da je klince ko bordurom i orarom. Kadionica mu je u desnoj, a
vao musliman Golea iz susednog sela Mehovaca. trikirij u levoj ruci. Zapis na poleini:
Od njega su sada Goleii u istom selu. Vele da
je radio besplatno, kao prilog crkvi.
Unutranjost je podeljena na tri dela: oltar dug
2,20 m, srednji deo 4,15 i nizak pritvor 1,85 m; 3. Ikona sv. Nikole sa prikovanim ramom; pri
irina 4,40 m. Pod je poploen kamenom. Tava krajevima i na ramu platno. Svetitelj je u crve
nice nema. Nad pritvorom je prostraniji hor. nom sakosu i beliastom omoforu. Signatura:
Oltarska pregrada je grednog sastava sa troje . Na poleini z a p i s :
dveri. Grede su iarane geometriskim ukrasima
plave i crvene boje. Zatvoreni delovi ikonostasa
ispunjeni su aovcima novijeg datuma. U oltaru
prestoni stupac je drven, dekorativan, iaran ta-
koe geometriskim arama ciglaste boje.
4. Ikona: sa profiliranim
Sa zapada su ulazna vrata na luk. Spolja je luk uskim ramom od hrastovine, prikovan na samoj
ukraen zaokruenim Solomonovim slovima u ikoni. Vel. 51X35,5X2 m. Osnova tamno plava,
uglovima. etvorougaoni manji prozori proseeni od polovine ciglasto crvena. Prorok bos, u plavoj
su u novije doba. Na njima su krstasti demiri. donjoj haljini i ciglastom plastu. Lice ciglaste
Sav crkveni inventar uva se u novoj crkvi. boje, kosa i duga brada sivobele. Nimb zlatan. U
S obzirom na svoju starost, crkva je veoma desnoj ruci preko ramena dri no sa crvenim
dobro ouvana, graa je potpuno zdrava, izuzev koricama, u levoj svitak sa tekstom:
severnog osnovnog brvna, koje je utonulo u zem
lju i natrulo. To nije bez posledica po zgradu. Na
tom kraju graevina se nakrivila i povela, a iz-
vesna zidna brvna razmakla. Klis je u dosta dob
rom stanju, bez mahovine, poto je crkva izlo
ena suncu. Ipak bi neophodno bilo da se krov Na poleini ikone zapis:
pretrese i okrpi. Hor je prilino oteen i bez
ograde. Obavezno bi trebalo izmeniti severnu te
meljau. Graevina zasluuje svaku panju i za
titu, a njena konzervacija ne bi mnogo stajala.
Retka je stvar da je u kojoj od ovih crkava to 5. Ikona uznosa sv. Ilije na nebo. Materijal,
liko sauvano prvobitnih predmeta i starina, kao boje i slikar isti. Vel. 57X40X2,5 cm. Gore sv.
u javoranskoj. Sauvan je veliki broj ikona. Na Ilija u kolesnicama, baca plat. Dole Jordan i pro
sreu, na svim predmetima imamo zapise i beleke rok Jelisej. U jednom uglu sv. Ilija kod potoka
po knjigama, pune zanimljivih podataka, kako za Horata. Gavrani mu donose hranu. Signature:
istorijat same crkve, tako i za naselja, stanov
nitvo, drutvene odnose i kulturne veze ovoga
kraja. Takoe ovde nam se ukazuje jedan slikar

155
 12. Ikona sv. Jovana Krstitelja, vel. 60X39X2
Zapis na poleini:
cm. Osnova plava, dole rombiaste ploe. Sveti
telj sa krilima, krstom, u karmin plastu: u ruci
razvijen svitak tekst oteen. Na poleini je
zapisano:

6. Ikona:
56X40X2,5 cm. Petar, u zatvorenoplavom hitonu
i zlatnom plastu, dri kljueve; ap. Pavle u zele
nom hitonu i crvenom plastu, dri u desnoj ruci
knjigu, u levoj ma. Zapis na poleini: 13. Manja ikona sv. ora, papirna, prilepljena
na dasci. Osnova zelena, konj zelenac, sedlo crve
no, amovi crni, oklop zelenoukast, hlamida i
donja odea mrke, adaja u crvenosivim zglavko-
vima. Signatura:
7. Ikona: , veliine
53X36X2,5 cm. Odeven je u crveni sakos, beli-
asti omofor, sa kratkom okruglom bradom, u
levoj ruci zatvoreno jevanelje, desnom blago-
silja. Na poleini pie:

14. Carske dveri. Rad su onog slikara ikona iz

1757 i 1758 g. Boje i tehnika ista. Visine su 1,30
m, irine 0,74 m, debljine 2,5 cm. Od lipovog su
8. Ikona: , sve isto, kao br, 3. drveta. Uokvirene su profiliranim okvirom i una-
Zapis na poleini: krst podeljene u etiri polja. Gornja su polja
vel. 52,5X27,5 cm, a donja 56,5X27 cm. Na desnom
krilu Bogorodica u ljubiastom maforiju, u kraoj
haljini do kolena, oker boje i dugoj zelenoj halji
ni ispod nje. Iza Bogorodice je srebrnasti presto
sa zlatnim duekom. Levo nalonja sa otvorenom
9. Ikona: , vel. 52,5X31,5X knjigom i tekstom:
X2,5 cm. Ista kao br. 3 i 8. Na poleini:
dalje nije nastavljeno. Od istog
slikara i zapis iste ruke, te i ona pripada ovom
dobu.
Nimb je zlatan. Signatura: . Pozadina
10. Ikona: , veliine
plava sa strane crvena zavesa.
52X35X2,5 cm. Pozadina zelena, dole svetli oker;
svetitelj je u zelenom stiharu, crvenom sakosu i U donjem polju: , na rui
svetlosmeem omoforu, desnom rukom blagosilja, astoj osnovi i dole plavoj, uokvirena sa dva lju
u levoj dri knjigu sa tekstom: biasta ornamentirana stuba sa kapitelima, Ode-
ven je u zelen hiton i crveni plat, sa knjigom u
ruci. Kosa i brada smea, nimb zlatan.
Na levom krilu arhanel Gavrilo, na rui
astoj i plavoj osnovi, u zelenom stiharu i ljubi
astom himationu. Krila i nimb zlatni. U ruci dri
srebrni krin. Lice mrko i rustino, smea kosa u
vlasulji. Po nimbu signatura:
11. Manja ikona sv. Nikole, papirna, kolori-
sana gravura, prilepljena na jelovoj dasci. Vel. U donjem polju: . Pozadina ru
iasta, dole plava. Odea plava, plat oker. Svi
35X26X1,5 cm. Signatura: tak u levoj ruci. Sa strane po jedan ruiast ukra
Na poleini zapis: en stub, sa kapitelima.
Na poleini desnog krila carskih dveri, zapi
san je crnim mastilom vrlo zanimljiv zapis:

156
 Dveri su rustian rad u grubim bojama, teh
niki i slikarski dosta slab.
15. Na horu drvene crkve ima nekoliko drve
nih okvira ikona u narodnom rezu, sa prileplje-
nim gravurama. Na poleini jedne pie: 182 (znai
1802)

16. Na grkoj gravuri Dejsisa, na poleini

zapis:

17. Na poleini kolorisane grke gravure sv.

Jovana Pretee i sv. Nikole, zapis:

18. Na poleini drvenog okvira narodnog reza,

stoji:

Iz tog ili bliskog vremena bie i zapis na me

denim kujundiskim paftama. Urezan je na pre
kama s unutranje strane: Sl. 3. Nadgrobni krst kod pravoslavne crkve u Javoranima

Crkva ima i jedan stariji tampani antimins

Ovo se dogodilo 1816 g.7
sa slovenskim signaturama jevanelista i svetoga
grada Jerusalima, a natpis kod krsta je grki: U posnom triodu, tampanom u Rusiji 1851
god., na 603 listi prednje strane, zapisano je: Ovaj
Triodion priloi u crkvu svetog oca Nikolaja,
po potrebi i oskudici u ovoj crkvi i to preko pre-
Iz neto malo starijih knjiga pokupio sam sle- enjejega gospodi(na) arhimandrita Pajsija, To-
dee zapise: U slubeniku ruskog izdanja iz doba dor Milei, uitelj obtine banjaluke sa srdano
carice Jelisavete Petrovne (17411762) na prvom iskrenim poklonom.
praznom listu zapisano je:
U Banjoj Luci, na Usjekovanje sv. Jovana
1868 g.
Todor Milei, uitelj
Na donjem okrajku drugog lista , zapis: Na sv. Pismu Novog zaveta, nekog ruskog iz
danja iz XIX veka, na prvom praznom listu pie:

Na poetku Vasilijeve liturgije izmeu 101 i

102 lista, zapis:

Na drugoj strani zapis majstora:

Iza 255 lista, na praznoj stranici pie:
Sauvana su dva mlaa nadgrobna spomenika
svetenika, paroha javoranskih. Spomenici su u
obliku krstova, od krenjaka, glatko otesani i lepo
obraeni, sa zaseenim ivicama. Prvi je dug 1 m,
7
Zapisi i natpisi br. 3964.

157
popreni krakovi 0,45 m, a debljina 0,10 m. Na
sva tri gornja kraka ima po jabuka. S prednje
strane useeni su okviri i dekorativan krst, sa
udubljenim polumesecom na levom kraku, lepog
oblika. Na poleini urezano je sitnim kurzivom:
DRVENA CRKVA U ROMANOVCIMA
Na 4 i po kilometra juno od sredokrae puta
BanjalukaGradika, u breuljkastom pejzau,
izdeljeno je po zaseocima naselje Romanovci. Na
temenu jednog brega davno je sagraena drvena
crkva, tipa Malog Blaka, sa svim odlikama ve
like starine. O njenom podizanju nemamo nepo
srednih pisanih podataka, kao kod ljivanske i
javoranske. To unekoliko popunjuje sama grae
vina i narodno predanje. Pripoveda se fantastina
pria o mestu na kome je crkva podignuta. Tu je
bilo neko jezerce i kad je narod traio da gradi
crkvu, turske su vlasti dale ovo jezerce. Ljudi su
se bacili na posao. Mukarci su donosili kamenje,
a ene zemlju u pregaama. Jezero je zatrpano,
izgubilo se i premestilo u susedno selo Miljevie.
O starosti hrama, metani i okolno stanovnitvo
pria da je crkva podignuta pre 300 do 500 go
dina. Tri je krova promenila. Ne pamte ni naj
stariji ljudi kad je poslednji put pokrivana. Ni
neka baba Janja Kovaevi, za koju vele da je
ivela 115 godina i umrla oko 1934 g., nije zapam
tila kad je poslednji krov postavljen, a sadanji je
veoma ovetao i u veoma ravom stanju. Sem to
ga, crkva ima antimins izdan za vreme mitropo
lita Pavla Nenadovia (17491766). Ako svedemo
narodno prianje na prirodnu meru, crkva je stara
najmanje 200250 godina. Osnova, graa i oblik
graevine ukazuju na to. Pravougaona osnova,
bez oltarske apside, oblik obine kue i zidni omo
ta od debelih hrastovih dasaka, elementi su sta
rog naina gradnje iz XVIII veka. Sitno urezana
cifra, kanda 1812 na vratima i zapis na dverima
iz 1815 g., najstariji su datumi o njoj. Ali to e
biti podaci verovatno o njenoj poslednjoj poprav
ci. Duga je 7,40 m, iroka 4,16 m, visina obimnih
zidova l,95m, visina do slemena 5,75 m. Osnovna
uzduna brvna ispadaju sa zapadne strane preko
1 m zbog duge i izvuene streje, koja obrazuje ne
ku vrstu otvorenog trema pred ulazom. Kostur
zgrade i zidovi su nainjeni na isti nain kao kod
javoranske crkve. Pojaanje obimne konstrukcije
izvreno je konicama, ali samo sa unutranje stra
ne. Krov je strm, sa irokom strehom i na eonim
stranama jako izvuen, sa istone strane za 1 m,
a sa zapadne za 1,60 m. Zaobljenja su postignuta
vrlo estim rogovima i prirocima, vie no kod
drugih slinih graevina. Klis je sitan ali zarub-
ljen. Sleme, klinci i sve ostalo je kao na opisanim
hramovima ove vrste. Unutranji prostor pode-
158
i jo
neke neitke rei i najzad: 1856 godine.
Drugi je spomenik fragmentiran, u tri kraka,
sa krstom i oteenim zapisom:
ljen je na oltar i srednji deo. Pritvora nema, ali
je nad tim delom podignut hor sa stepenicama, u
duini od 2,13 m. Oltar je odvojen sada visokom
drvenom pregradom, sa starim debelim dovratni-
cima carskih i severnih dveri. Otvori dveri su na
dekorativni luk. Pregradne daske uljebljene su
izmeu stupova ikonostasa. Sv. presto i rtvenik
su na dekorativnim stupcima, ali su mlai od
crkve. Pod je zemljan, tavanice nema. Ima dva
spoljna otvora. Glavni ulaz sa zapada, pravouga-
onog oblika, sa arhitravnim pragovima, veliine
1.46X1 m. Zatvaraju ga dvokrilna hrastova vrata
od 0,55 m debljine. Drugi je otvor od 66X50 cm
na oltaru do jugoistonog ugla. Za proputanje
svetlosti na pojedinim mestima, slue uski pro
rezi na brvnima.
U crkvi je bilo Bogorodiino drveno kolo, istog
oblika i izrade kao blako i ljivansko, sa slinom
slikanom ornamentikom, ali je sada na horu u
polutrulom stanju. Zapis se nije naao na njemu.
Hram je posveen sv. Nikoli zimskom.
Sa zapada pred ulazom podignut je u novije
doba nezgrapan otvoreni zvonik na stubovima.
Stanje graevine nije uteno. Osnovno brvno
s june strane presavilo se na sredini, te je zid
na graa jednim delom otskoila. Klis je istrunuo
i sa mnogih mesta otpao i poslednji sloj. Crkva
prokinjava na sve strane. Naroito je ogoljen
severozapadni ugao nad horom. Patos hora je po-
lutruo, tako, da se nesme slobodno stati. Slemenja-
a je skoro prepolovljena. Neophodno je poduzeti
zatitne i spasavalake mere radi ouvanja ovog
starog i vrednog spomenika. Crkva je lepih sraz-
mera, ivopisnog izgleda i vrlo prijatne unutra
njosti.
Od starina jedino se sauvale carske dveri, od
tekog borovog drveta. Gornji je deo na zaobljen
luk. Veliina pojedinih krila je 141X42X4 cm.
Povrina je uokvirena prostim crvenim arama,
podeljena u tri polja, koja su predvojena utim
i crvenim prostim trakama. Sva su polja islikana
dopojasnim likovnim pretstavama. Tehniki su
veoma slabo obraene, boje su izbledele, a temelj
se dobrim delom skinuo. Na levom krilu ispod po-
luluka, naslikan je , koji dri
terazije sa puno sitnih ljudskih prilika u ta-
su, a u drugoj ruci peat sa recima:
U srednjem polju je: svakoga lika. To pokazuje slabo ekonomsko sla
nje stanovnitva. Pored arh. Mihaila, zapisano je:
dri kljueve i blagosilja. U treem polju:
od Blagovesti, sa krinom u
ruci. Osnova je kod svih plave boje, dole bledo-
ruiaste. Draperije su zelene, oker sa mrkim
senkama, tamnocrvene i sivobele, dosta grubog i
neukusnog tona, izbledele od vremena.

Na desnom krilu, u gornjem polju: Na poleini dveri je slabo itak zapis:

, u kratkoj vojnikoj tuniki maslina-
stozelene boje, crvenoj hlamidi i sivim krili
ma. U jednoj ruci nosi ripidu, u drugoj kolut sa
natpisom: . U polju ispod njega:
Po knjigama ima neto zapisa. U slubeniku
u tamnoplavom hitonu, cino-
tampanom u Budimu 1799 g., na poleini naslov
ber plastu, sa maem u levoj i perom u dru
goj ruci. U donjem polju je Bogorodica: , nog lista pie:
an fas, u plavoj odei i sivobelom maforiju sa
krupnim crnim senkama nabora. Stav i rairene
ruke su kao u Bogorodice iraja nebes. U le-
vom je uglu beli golub sa blagodatnim zracima.
Na psaltiru budimskog izdanja 1838 g., prvom
Kod svih likova lica su duga, oker i ruiaste
boje, kose crne ili sede, oi crne i krupne. Crte praznom listu:
i proporcije su veoma dobri, ali su boje i nain
rada seoskog karaktera.
Carske dveri nisu porudbina jednog ktitora,
nego vie prilonika, ija su imena ispisana pokraj

DRVENA CRKVA U KOLIMA

Selo Kola je u Banjalukim Vrhovinama, de tiru manastira Gomionice, tampano u Moskvi

setak kilometara jugozapadno od Banjaluke, kraj 1759 g., na prvom listu predgovora zapisano je:
ceste BanjalukaKlju.
Stara drvena crkva smetena je na lokalitetu
Branilovice. Pripada tipu Malog Blaka. Posve
ena je Vaznesenju-Spasovdanu. Blizu nje sagra
ena je nova crkva 1935 g. O staroj crkvi ima
slinih predanja kao o svim objektima ove vrste.
Vele da je nekada bila u Malbou. Kad bi Turci
sekli drva, pa udari nevreme, obili bi crkvu i uveli
konje. To dosadi seljacima, pa za no premeste
graevinu na sadanje mesto. Pai jave da je crkva
sama prela. No pri prenosu slome sljeme
korito, a novo nisu smeli postaviti, da se ne bi
odali. Posle izvesnog vremena, obrate se pai za
dozvolu da metnu ljeme. Pai to bude sumnjivo,
pa zabrani da se ne srne zakovati klincima, kako
bi ga vetar oborio. Seljaci doskoe i tome. Otseku
veliki hrast, iskopaju duboko kao korugu, pa na-
meste, da ga vetar ne moe oboriti. 8
Crkva je stara i narod ne zna kada je sagra
ena. Iz posrednih podataka moemo sa sigur
nou zakljuiti da je sadanja zgrada najranije
iz polovine XVIII veka, ako nije i starija. U psal

8
Kazivao mi Duan Radakovi, selo i optina Rekavice. Sl. 4. Pravoslavna crkva u Kolima

159

Sl. 5. Carske dveri u pravoslavnoj crkvi u Kolima
Kad je selo u blizini ljivna, Banjaluke i Go-
mionice imalo svetenika, moralo je imati i crkve.
Na poleini jedne stare ikone kolske crkve, sa
prilepljenom gravurom, pie:
Ako je ova ikona oduvek bila kolske crkve,
bio bi jo jedan dokaz njenog postojanja u XVIII
veku. No najbolji dokaz je zapis na daskama iko
nostasa, ispisan ciglastom bojom, kao u Javora-
nima:
teta je to nema datuma, ali slian zapis smo
videli u Javoranima, a zna se da je javoranska
crkva popravljana 1824 g. Takoe u drvenoj crkvi,
u Gorobilju kod Uike Poege NR Srbija
nalazi se slian zapis na pregradi pritvora o ob
novi crkve 1820 g., ispisan istim pismom ciglasto-
crvenom bojom.9 Dakle, to je bio savremen obiaj
pri obnovi crkve. Prema tome, obnova kolske crk-
9
Arheoloki spomenici I Zapadna Srbija. Izdanje
SAN 1953 g., str. 165.
160
ve bila je u prvoj etvrtini XIX veka. Krovni po
kriva, u normalnim okolnostima, moe dobro
posluiti 100150 godina. To bi odgovaralo vre
menu opravke crkve, jer je sadanji klis u veoma
ravom stanju. Prvobitni krov neka je trajao
100120 g., ispada da je sadanja crkva iz prve
polovine XVIII veka, to nesumnjivo pokazuje
njena pravougaona osnova bez oltarske apside,
niski obimni zidovi od daanih brvana, male di
menzije i starinski oblik kue. Osnovna su brvna
jednodelna od hrastovine. Na zapadnim uglovima
postavljeni su stupci na ep, takoe i na mei
pritvora. U ljebove stupaca uglavljena su daa-
na brvna zida. Na istonim uglovima, brvna su
povezana na preklop ili sjek, iji krajevi stre pre
ko 10 cm. Graevina je duga 7,20 m, iroka 4,25
m, zidovi visoki 1,68 m, visina do slemena 4,90 m.
Venanica, krovna konstrukcija, klis i ostalo, sve
je kao na dosadanjim crkvama. Neto je neobini-
ja irina strehe. Sa zapada iznosi 1,30 m zbog ula
za, a sa istoka 0,90 m, dok je s bonih strana 0,75
m. Ulaz sa zapada veliki je 1,23X0,68X m. Do-
vratnici su debeli, lepo otesani, dole postavljeni
na ep, a u vrhu zailjeni i tako uklopljeni u nad-
vratnik, koji je neto useen u luk. Vrata su jed-
nokrilna, od jednog para dasaka. Preke na pole
ini ukovane su spreda sa dva reda dekorativnih
eksera. Na vratima je prstenasti zvekir. Neobina
je i veoma zanimljiva kljuaonica, mehanizam pri
mitivne brave mandala i jo interesantniji klju
i nain rukovanja. Kljuaonica nije na vratima,
nego u brvnu blizu desnog dovratnika, jedna prste
nasta rupa. S unutranje strane uglavljena je
dua pokretna prevornica, na jednoj nepokretnoj
gredici. Prevornica je sa nekoliko izbuenih pli
ih rupa. Dugi klju na vrhu ima jedan dugaak
iljati labilni dodatak od kovanog i uzvijenog gvoz
a, u obliku tupoga noa. Pri otvaranju, klju se
sa dodatkom uvue kroz kljuaonicu i onaj visei
noasti deo pada u jednu od rupa prevornice, pa
se obrtanjem kljua povue mandal i na taj na
in otkljuava, odnosno zatvara crkva.
Unutranjost crkve je u tri dela. Oltar je dug
1,79 m. Ikonostasna pregrada se sastoji iz 5 drve
nih stupaca ukraenih na folkloran nain. Ivice
su zaseene, are su urezane na glavama stupaca
jednostavnih dijagonalnih linija, a ukovi su sa
kovanim klincima dekorativnih, krupnih, okrug
lih i krstatih glava. etiri stupca slue kao do-
vratnici carskim i severnim dverima. Ikonostas
lei na temeljai, a odozgo je arhitravna greda.
Mesta za ikone ispunjena su daskama, mlaega
porekla. Na dverima su daani lukovi islamskog
karaktera, u vie krivih linija. Gvozdene ipke za
zavese izraene su od kovanog uvijenog gvoa
vrlo dekorativnog izgleda. U oltaru je drven pre-
sto sa uobiajenim ukraenim stupcem, rtvenik
neto izdubljen, kao polusofra i akonik, s desne
strane, u obliku niskih jasala. U srednjem delu,
na svom mestu, visi o lancima drveno Bogorodino
kolo, sa ipkastim auriranim vencem na donjoj
 Sl. 6. Narodne rezbarije u pravoslavnoj crkvi u Kolima
strani. Iarano je geometriskim narodnim arama
u crvenoj i plavoj boji.
Na carskim dverima je islamski luk pomenutog
oblika. Ugaona polja kolorisana su zlatno i u njih
su postavljene plastine rozete. Nad njima su
ikone sv. ap. Petra i Pavla u dopojasnim figura
ma, ivih boja, grubog crtea i obrade. Osnova je
tamnoplava. Petar je u tamnocrvenoj donjoj ha
ljini i cinober himationu, sa kljuevima i perga
mentom u ruci. Signatura:
Pavle je u crvenom hitonu i zelenom ogrtau, sa
smeom kosom i bradom, a u ruci dri punu
kapsu svitaka poslanica. Nimbovi su zlatni.
Carske dveri su rustini rad iz prve polovine
XIX veka, istih boja i izrade kao ap. Petar i Pav
le. Gore su u prostoru frontona car David i So-
lomon u dopojasnim figurama sa rastvorenim
svitcima i grkim tekstovima. Ispod toga su Bla-
govesti sa zapisima prilonika. Kod Bogorodice:
, a kod arhanela:
Radio ih je neki Grk, moda svetenik ili
kaluer.
Pritvor je odvojen od srednjeg dela slinom
pregradom kao ikonostas. Iste su izrade i ukrasa
lukovi i stupci. Od hora su otpale stepenice. Crkva
je poploana grubim kamenim ploama.
BRVNARA U KRUPI NA VRBASU
Krupa na Vrbasu je vrlo staro naselje jo iz
Srednjeg veka. Udaljeno je 25 km juno od Ba
njaluke, na putu za Jajce. Lei na utoku reice
Krupe u Vrbas. Na steni su ostaci starog grada,
sa jednom okruglom kulom. Ima stari manastir,
koji su spalile ustae prologa rata, Oko mana
stira su ostaci starih zgrada i groblje sa stecima.
Severozapadno na brdu, u zaseoku Toviloviima, u
hrastovoj umici, nalazi se stara crkva brvnara.
11 Nae starine III.
Na horu i po hramu ima dosta vrlo lepih drve
nih krstova, izrezanih i auriranih, zatim drvenih
ikona sa ukraenim kapcima i obodima, u svem
svom bogatstvu motiva i raznovrsnosti oblika na
rodne izrade.
Stanje graevine je umnogome popustilo. Os
novna su brvna natrula, krov je oteen, klis je
dotrajao i sa mnogih mesta potpuno otpao. Po
trebna je hitna intervencija.
Na knjigama i ikonama ima neto zapisa.
Na slubeniku tampanom u Budimu 1825 g.,
na poetnom predlistu zapis Gerasima Koia, oca
Petra Koia: Sija knjiga slubenik darova Gile
Javorac u Donji Kola, za spomen ivi i mrtvi.
ivijem za zdravlje, mrtvijem za duu, roditelja
i sve familije. 2/1 1891 potpisa Gerasim Koi, jer
(o) monah i darovo u crkva Kola, koja (je) u Ko
lima.
Na poleini drvene ikone sa papirnom gravu-
rom, zapisano je:
Na drugoj slinoj ikoni:
Po osnovi i obliku pripada prelaznom tipu brv
nara izmeu tipa M. Blako i Jelike.
O postanku ove crkve nemamo nikakvih pisa
nih podataka, sem predanja. Po prianju pok.
svetenika Bogdana Vranjeevia, koji je ubijen
1941 g. od ustaa, crkva je podignuta 1735 g., a
osvetao ju je crnogorski vladika Janiije 1752 g.
Ne zna se gde je pok. Vranjeevi na te podatke
161

Sl 7. Pravoslavna crkva u Krupi na Vrbasu
naiao. Moda na starom Bogorodinorn
prethodne crkve.
Narod pria na svoj nain. Kad se crkva gra
dila u tursko vreme, Turci su odredili mesto na
Spasovinama. 10 Spremljenu japiju na tom mjestu
narod je preko noi preneo na sadanje i javili tur
skom stareini da je ona sama prela. Kad je uo
da je graa sama prela, dozvolio je da se tu i
sagradi. 1 1
Druga pria veli kako su turske vlasti branile
da se crkva die, ali je beg hadija umili doz
volio svojim kmetovima da se hram sagradi u se
lu. Kad su ga drugi optuili vlastima, turski ga je
sud kaznio da stane na vagu, pa ako ga pretegnu
sopstveni dukati, da time plati i bude slobodan.
On je dao 110 oka dukata, koliko je bio teak.
Predanja nas slabo upuuju na vreme postan
ka brvnare. Vie nam kazuju o tom njena osnova
i oblici. Pravougaona osnova sa trostranom apsi
dom, zidovi od masivnih brvana, vezivanje spe
cijalnim preklopom na uglovima apside, prostran
stvo crkve i savrenija dekoracija, znaci su novi
jeg i razvijenijeg graenja. Otsustvo zasvedene
tavanice, stupaca u naosu i duga oputena stre
ha, pribliuje je starijim oblicima iz XVIII veka.
Prema tome, crkva je sagraena krajem XVIII ili
poetkom XIX stolea. Nije iskljueno da je po
dignuta na mestu starije, koja je dotrajala ili na
stradala, to je est, gotovo redovan sluaj. Na to
navodi pomenuto kazivanje popa Bogdana i na
rodno pripovedanje o njenom petstogodinjem
poreklu.
Sva je crkva od hrastove grae. Duga je 8,30
m. iroka i visoka po 6 m. irina apsidnih strana,
leve i desne po 1,65 m, a srednja 3,62 m. Brvna
su velika i jednostavna. Narod pripoveda da su
10
Tu se i danas itaju itne molitve i svetaju masla.
11
Priao mi ura Tovilovi, crkveni klisara, star
53 godine.
162
sva brvna stesali majstori, a samo jedno je otsekla
i otesala neka Striktna devojka od porodice Stri
ka, 12 Tovilovia. Vremenom su sva brvna ispu
cala, samo je njeno ostalo itavo. Na zapadnim
uglovima brvna su povezana na preklop ili na
sjek, sa ispadima za 10 cm. Veze su kod apside na
kosi preklop a ivice doterane zasekom. Zid dostie
visinu od 1,70 m, a istona strana preko 2 m, zbog
kosine zemljita. Krovna konstrukcija je sagra
ena na poznati nain, a krovni pokriva od vrlo
sitnog klisa, u velikim naslagama po 56 slojeva.
Pri slemenu u 4 reda, klis je obraen u obliku
crepa sa zaokruenim vrhovima, te krovu daje de-
korativniji izgled. Klinci su obini, ali ima na
pojedinim istaknutim mestima naroito izraenih
sa krstatim glavama. Takav se nalazi pod usee-
nim lukom strehe pred vratima, zatim na jednom
dovratniku. Pria se, da je klince kovao Marko
Vukovi iz Rekavica. Vukovii i sada ive u tom
selu.
kolu Iznad vrata sa zapada streha je polukruno
useena. Otvor vrata je veliki 149X93 cm sa plit
kim, punim lukom nadvratnika. Vrata su dvokril-
na, svako krilo po 170X50 cm, na tekim bagla-
mama i sa starinskom gvozdenom bravom. Prozor-
ii su sa unutranje strane koso useeni izmeu
dva naporedna brvna. Neto docnije proseeni su
malo vei prozorski otvori, postavljeni ukrteni
demiri i poklopci sa mandalima.
Unutranjost se deli na oltar, naos i pritvor sa
horom. Kameni sv. presto nosi drveni ukraeni
stupac, sa upornicama uokolo za odravanje plo
e. rtvenik je prosta daska sa uporima odozdo
u obliku konzola. Ikonostas je sa troje dveri, upra
vo tri otvora. Pregrada je od stupaca i uljeb-
ljenih dasaka. Carske dveri su neto ukraenije.
Polja su uokvirena tordiranom vrpcom i ispu
njena prilepljenim papirnim gravurama. Rubove
pokrivaju seoske bojene are. Pred ikonostasom
u naosu, prema prestonim ikonama Hrista i Bogo
rodice, pobijeni su drveni svenjaci, razliito ukra
enih oblika, Bogorodino kolo je obino, bez
ikakvog natpisa. Ima i jedna skromno ukraena
pevnica.
Stupci pritvora su lepo oblikovani i ukraeni
rustinom dekoracijom. Pritvor je kratak i nizak.
Hor neznatno ispada u srednji deo hrama.
Crkva nema nikakvih naroitih starina, izuzev
jedne oteene ikone: sabor arhanela sa Hristo-
vim keramionom, poznate kompozicije, lepog crte
a i diskretnih boja.
Zapisi u knjigama:
Na jevanelju, tampanom u Moskvi 1778 g.,
na poetnom predlistu:
 Na drugom predlistu:
CRKVA BRVNARA U PALAKOVCIMA
Bez ikakvog preterivanja se moe rei da je
crkva brvnara u Palakovcima Prnjavorski
srez remek-delo ove vrste. Graevina spada u
razvijeni, gotovo savreni oblik crkava brvnara
XIX veka, tipa Jelike. Veoma je lepog kroja,
divnih srazmera, spretnih oblika, podesnog raspo
reda. Tehniki je vrlo solidno graena, materijal
je savesno obraen, doteran, dekoracija ukusna,
kitnjasta, ali s merom. U estetskom i tehnikom
pogledu to je malo savrenstvo majstorske narod
ne izrade.
Selo Palakovci nalazi se priblino na sredo-
krai ceste izmeu varoi Prnjavora i Dervente.
Na 2 km jugozapadno od puta, na uzduno zarav-
njenom bregu, na mestu Crkvina, zvano uma,
sagraena je ova savrena crkvica 1843 g. Ispod
crkve je izvor Toak, nazvan Vladiin Toak, osobitu lepotu celom objektu. Klis od irih da
po nekom vladiki koji ga je prvi otkrio.
Predanje stavlja crkvu, po poreklu, u vrlo du
boku prolost. Pria se da su se, pre ove crkve,
smenile jo dve graevine na ovom mestu. Prva
je bila pre neke velike i strane kuge, a posle
kuge druga, koju je otkrio neki obanin kao do
trajalu i polutrulu, svu zaraslu u gustu i nepro
laznu umu. Na njeno mesto, sagraena je da
nanja, ravno pre 111 godina. Nainili su je: Pejo
Kljuni, kao glavni majstor, i pomonici neki
Ratkovci iz Derventskog Detlaka.
Sam hram nije veliki. Duina mu iznosi 9,70
m, irina 4,80, visina obinih zidova 3,25 m, a vi
sina slemena preko 7 m. Osnova je pravougaona,
bez oltarske apside. Raena brvna i spojevi pre
klopa tako su savesno obraeni i tehniki savr
eno uklopljeni, da cela graevina izgleda kao sa
livena. Graa je od savreno tesane, zdrave hra-
stovine. Temeljna debela i jednostavna brvna po
ivaju na grubo pritesanom kamenju. Brvna su
na uglovima povezana na dvostruki preklop. Zid
na brvna su ua od temeljaa. Poto je zgrada
dosta duga, pribeglo se postavljanju velikog stup
ca sa severne strane da bi se kraim brvnima
omoguio nastavak i produenje zida uljebljiva-
njem. S june strane u tu svrhu posluili su do-
vratnici junog ulaza. Obina brvna su takoe
Sl. 8. Pravoslavna crkva u Palakovcima
povezana na uglovima dvostrukim preklopom. Sa
istone, oltarske strane, zid je od jednostavnih
brvana, dok su sa zapada uljebljena u snane
dovratnike. Venanica se ne vidi, poto su i stre
ha i unutranjost hrama zasvedeni aovcima.
Krov je vitak, veoma visok i strm, a pri donjem
kraju iroka streha je izvijena u polje, to daje
ica, pokriva crkvu u 67 slojeva, koji su lepo
sloeni u pravilnim redovima, veoma dekorativ
nog izgleda. Oko slemena ide svuda uokolo jedan
red irih, kraih i zailjenih daica, kao kakav
venac, radi pojaavanja dekorativnosti. Na krsta-
tim elima sljemena, pribijeni su drveni, lepo
arani i kitnjasto oblikovani krstovi narodske
izrade ovoga kraja. Sada je sleme okovano ple
hom, poto je oteeno i neto natrulo.
iroko izvijena streha luno je zasvedena a
ovcima od mekog drveta. elo strehe opiveno
je svuda uokolo daskom od mekog drveta, a pre
ko nje udaren je ukrasni deo od mreastih, kru
pno auriranih lukova.
Na oltaru, sa svetri strane, proseeni su vei
prozori pravougaonog oblika, sa gvozdenim demi-
rima i staklenim oknima. Sa zapadne strane su
dvokrilna vrata. Otvor je uokviren sa dva sna
na, iroka dovratnika. U njih je uklopljen luni
masivni nadvratnik. upljina ulaznog otvora iz
nosi 1,80X1,05. Krila zapadnih vrata su od debele
hrastovine, lepe tehnike izrade i ukusne dekora
cije, narodsko-zanatskog karaktera, veliine 1,92
X0,60 m. Ukrasni deo izveden je od mekog dr
veta. Okviri krila ukraeni su irokom lozicom sa
stilizovanim uvojcima talasne linije. Rub luka de-
korisan je tordiranom vrpcom i vencem krinova
163
sa luno isprepletenim peteljkama. Uokvirena
polja ispunjena su obraenim letvicama, naizme-
nino ispupenim i udubljenim, koje su obojene
crvenom, sivom i zelenom bojom, obrazujui rom
bove i polurombove. U sredini rombova su relje
fne rozete vatrenog kola. Daice su ukovane
ekserima, sa dekorativno kovanim glavama. Vra
ta se zatvaraju s unutranje strane velikim man
dalom.
Luni nadvratnik takoe je ornamentiran u
plitkom reljefu. Plastino je izrezan jedan venac
isprepletanih lukova, a uglovi su ispunjeni esto-
lisnim krupnim rozetama i sa po dve manje pao-
aste rozete. Proseeni svod nastrenice nad vra
tima, zatvoren je daskama prilagoenog oblika sa
iscrtanim tamnocrvenim rozetama. Na vrhu se-
vernog dovratnika, urezana je, u jednom obele-
enom titu, 1843 godina, kad je podignuta cr
kva, a na junom dovratniku useeno je lepim
slovima: . Na sredini istog direka, u
jednom nakrenutom kvadratu, prikovan je drveni
krst u narodnom rezu. Narod to celiva pri ula
sku, odnosno pri izlasku iz crkve. Oko sredine se-
vernog dovratnika, neko je plitko urezao crte
hrama, ali ne ovog, nego nekog sa kubetom i dva
tornja.
Ulazna vrata sa june strane su jednokrilna.
Otvor je velik 1,16X0,66 m. Imaju vrlo iroke i
debele dovratnike i ubaeni puni nadvratnik na
luk. Materijal i ukrasi su slini sa dvokrilnim vra
tima. Vrata su veliine 1,28X0,70 m. Debljina 7,5
cm. Okvir je ornamentiran vijugavom lozicom i
talasnim uvojcima, a polje je ispunjeno krupnim,
obraenim letvicama, u obliku velikih upisanih
rombova. U sredini je plastina cvetasta rozeta.
Sve je to ukovano dekorativnim ekserima. U
uglovima nadvratnika plitko su urezane rozete od
venaca petlji, sa dva Solomonova slova i krika-
stim manjim plastinim pupcima.
Unutranja je podela ista kao u ostalim crkva
ma, ali po obradi i zasvedenoj tavanici, crkva u
Palakovcima razlikuje se od svih prethodnih gra
evina. Moe se rei da sve nadmauje raskonim zaobljenim povrinama. Svod je od aovaca. Ka
oblicima, novinama i bogatstvom dekorativnih
elemenata.
Oltar je pravougaon. Sa strane, nad rtveni
kom i akonikom, pokriven je ravnom tavani
com, a veim delom nad preostalom zasveen je
kupastim etvorostranim svodom od aovaca. Na
sredini, u temenu svoda je kvadratna ploa, ukra
ena vatrenim kolom. rtvenik, u levom uglu,
sastoji se iz jednog ormaria, koji slui kao po
stolje, ukraen letvama i linijskim arama. Nad
njim se nadnosi luna nadstrenica.
akonik je odvojen jednom pregradom i u tom
prostoru smeten je ormar.
Sveti presto je na jednom stubu sa drvenom
ploom, bez ikakvih ukrasa.
Oltarska drvena pregrada ima troje dveri na
luk. Carski luk je masivan, lei na konzolama, a
164
lukovi sporednih dveri su od mekog drveta. Pra
znine izmeu stupaca i ikonastasa ispunjene su
daskama. Carske dveri su uokvirene tordiranom
vrpcom i vencima palmeta, krinova i stilizovanih
spirala. Slikarski radovi na njima su jasnih, gru
bih boja, nevetog crtea, likovi buljavih oiju i
jako su sline zidnim slikama manastira Gomi-
onice iz 186570-tih godina, kao da su ih radili
isti majstori.
Prestone ikone su delo daleko boljeg ikono-
pisca, ukusnije su raene, boljih boja i lepeg cr
tea. Boje su ivlje, ali nisu grube. Osnova je ta-
mnoplava, dole crvena, draperije su zelene, plave,
ljubiaste, modelovane crvenom i zlatnom bojom
u irokim rafama i zamanim potezima. Na de
snoj prestonoj ikoni prestavljen je Hristos i hra-
movni patroni ap. Petar i Pavle. Pri dnu je
zapis:
Bogorodina je ikona od istog slikara; sa stra
ne su dva jevanelista, Marko i Luka. Bogorodica
je dopojasna u plavoj haljini i ljubiastom mafo-
riju. Zlatnu krunu podravaju dva letea anela.
Mali Hristos je u zelenoj tuniici i crvenom hi-
mationu, dri rastvoreno jevanelje i desnom ru
kom blagosilja. Jevanelisti su u plavim halji
nama, Marko u braon ogrtau, a Luka u crvenom.
Ove su ikone tehniki solidne i slikarski dobre,
samo to je na povrini izbila smola po njima, Na
vrhu ikonostasa izrezane su dosta dobro adaje,
sa veim raspeem i ikonama Bogorodice i sv.
Jovana Bogoslova.
Srednji deo hrama slino je zasveen kao i ol
tar. Svod je visok preko 5 m. Delimino od obim
nih zidova tavanica ide ravno, a sredinom broda
prelazi u svod, koji je sa etiri strane zasveen
kva je konstrukcija svoda, ne moe se videti, jer
nema ulaza na tavan. Pretpostavljam, da je sli
nog reenja kao kod brvnare u Jelikoj i u dru
gim srodnim hramovima, koje u dalje obrai
vati.
U srednjem delu hrama ima drvena pevnica i
iroki vladianski presto.
Pritvor je odvojen od naosa pregradom na le-
pim hrastovim stupcima, ukraenih postolja i sa
gornjim delovima kao nekom vrstom kapitela.
Stupci su meusobno povezani trolanim luko
vima od masivne hrastovine. Pregrada pritvora
ima nisku ogradu do kolena, od aovaca i arhi-
travne grede. Ravna tavanica je od aovaca. Hor
je dosta visok. Ima nisku pregradu i muepke (gi-
tere), te je vrlo mraan. U severozapadnom uglu
su ulazne stepenice.
 Crkva je patosana rombiastom ciglom.
Graevina je dobro ouvana. Njeno bi stanje
bilo idealno, da na nekim mestima nije izdao
krovni pokriva. Ima izvesnih slojeva klisa, koji
su skroz natruli, te proputaju vlagu, naroito
nad srednjim delom hrama. Ta su mesta privre
meno prikrpljena plehom, ali stanje nije mnogo
popravljeno. Prokinjavanje moe da ugrozi ovu
divnu i savrenu graevinu, najljepu u Bosni.
Na crkvenim ikonama, knjigama i zidovima
ima neto zapisa, vanih za istorijat crkve i pa
rohije.
Na poleini Bogorodinog tripiha pie:
8 juna 21 maja 1940 postavljen novi krst na
crkvu sa zapadne strane.
CRKVA BRVNARA U RAKELIIMA
Rakelii su u Prijedorskom srezu. Mesto na
kome je crkva zove se Zborite. Sada tu prolazi
put za Prijedor i u novije vrijeme obrazovalo se
sredite sela. Podignuta je kola, zgrada ON Od
bora i zadruni dom. Nekada je taj prostor pokri
vala gusta uma, ali je iz davnina bilo crkveno
svetilite, pre no to je sagraena sadanja crkva.
Na tom je mestu bilo starinsko groblje sa velikim
ploama i zapisima, koje niko nije umeo da pro
ita. Docnije su ploe prenete u novo groblje i tu
polupane.
Pre podizanja crkve dugo vremena se sluilo
pod adorom. uvar adora bila je porodica Ma-
rinkovii, koji su obitavali na dralovom Brdu.
Danas od te porodice ima samo jedna kua. Zovu
se Stupari i ive u eli, na 4 km. od Rakelia
prema Prijedoru.
Narodno predanje dalje pria da je posle cr-
kve-adora, podignuta crkvica od plota tu, na
Grabiku, na Marinkovia Zboritu. Najzad 1856
g. sagraena je ova brvnara, upravo onda je do
vrena i osveena. Posveena je Vaznesenju. Gra polupiramidom sa pet strana. Nekada je bila po
dnja je poela ranije, po jednima pre 4, po dru
gima pre 812 godina. Nainjen je samo osjek, Prvog svetskog rata. Na taj nain, potpuno je
tj. obini zidovi do krova, pa je rad obustavljen.
Vlasti su traile carsko odobrenje-ferman za po
dizanje hrama. Graevina je ostala vie godina
nepokrivena, dok nije izdejstvovan ferman. Po
njega su izaslani u Carigrad Obrad Rokvi i Ni
kola Janji. Putovali su dva mjeseca pjeke.
Kad je dozvola stigla, odobrio je Husein-beg Ka-
petanovi, iz Prijedora, da se crkva pokrije, Sa
gradili su je majstori iz Prijedora, neimar Mirko
anak sa svojom majstorskom druinom. Na sred
njim brvnima, levo od zapadnog ulaza u crkvu,
duboko je urezana godina 1856 i inicijali neima-
Na sluebniku, izdatom u Budimu 1799 g., na
prvom praznom listu stoji:
Na zadnjem praznom listu pie:
Crkva ima grki antimins, osveen od patri
jarha Kirila 1851 god.
Kraj crkve se uva jedan polupani kameni nad
grobni krst, od krenjaka, ukraen krstovima u
krunim zrakastim rozetama, koje su prenesene
iz drvene plastike. Na njemu sitno urezano:.. ..
ra: . Poto je mlai datum, narodno pria
nje je uglavnom tano. Ova ista dunerska dru
ina sa Mirkom ankom na elu gradila je i brv
naru u Jelikoj 1841 g.
Poto su isti graditelji i priblino isto vreme
postanka crkve, graevina ima sve odlike razvi
jenijeg tipa brvnare iz Jelike, samo je tokom
vremena pretrpela mnoge izmene. Sada je crkva
izdignuta na temelj od lomljenog kamena, za pola
metra visine. Osnovna su brvna veoma debela,
kao na mlaim hramovima u Busnovima i Mari-
koj. Osnova je pravougaona, sa petostranom apsi
dom. Zgrada se prua u duinu preko 14 m., u
irinu ide 8,70; m; zidovi brvana su visoki 3,25
m, a visina ele graevine iznosi 7,50 m. Na za
padnim uglovima zidna brvna spojena su na
obian preklon, a kod apside, koja se nastavlja
na obimne zidove, vezana su na kosi preklop,
sa otesanim krajevima i doteranim ivicama na
svakoj strani kao kod Jelike. Krov je sada pod
crepom na dve vode, a apsidalni deo pokriven
krivena klisom, pa je drveni pokriva skinut pre
izmenjena krovna konstrukcija, koja je, besumnje,
bila slinog sklopa kao kod Jelike brvnare i osta
lih graevina ove vrste. Streha je bila duboko
sputena sa strane. I sada se lepo poznaju udu-
bljenja i useci na spoljnim zidovima, gde su bili
potporni pajvani, koji su podupirali rogove strehe.
Sa severne strane obimni zid je prekinut
uspravnim stupcem, radi uljebljavanja brvana i
produetka zida, dok s june strane tu ulogu vre
dovratnici. Brvna su meusobno prikovana veli
kim kovanim klincima koji probijaju po tri brv-
165
 Sl. 9. i 10. Pravoslavna crkva u Rakeliima
na. Isti je sluaj kod Jelike 1 2 i kod svih brvnara
ovoga tipa, zbog njihove veliine i veeg optere
enja materijala. Zapadni deo je sa dva dovrat
nika, u koja su uljebljena poprena brvna. Sada
je fasada iskvarena dodavanjem velikih stupaca
za zvonik iz 1894 g. Zvonik je bio 16 m. visok, pa
je 1912 god. smanjen na 9 m. Za vreme Drugog
svetskog rata neprijateljska artiljerija prebila je
zvonik. Skelet mu je grednog sklopa, a zidovi od
prostih dasaka, te je u svakom sluaju naruio
graevinu i pretstavlja nepotrebno optereenje za
nju. Trebalo bi ga sasvim ukloniti.
Sa zapada su dvokrilna hrastova vrata na luk.
Ukraena su trouglovima od mekog drveta, koji
u spoju obrazuju kvadrate. Sa june strane po
stoje manja jednokrilna vrata, od istog materi
jala i slinog ukrasa, sa finim lukom i vrlo zani
mljivom dvostrukom bravom i ipom za zatva
ranje s unutarnje strane. Prozori su, neto mlai,
na polukruni luk. Iako su noviji, svojim oblikom
i dimenzijama ne odudaraju mnogo od graevine,
niti kvare njen izgled.
Unutranjost hrama podeljena je na oltar i
srednji deo. Oltar zahteva samo apsidu, koja je i
sa unutranje strane poligonalna. Stara oltarska
pregrada po svoj prilici je prvobitna. Ima tri
otvora-dveri. Osnovna greda i dovratnici su po
vezani na ljeb. Otvor carskih dveri je na polu
kruni pravilan luk, stupci su ukraeni ornamen
tom u vidu tapa oko koga se vije zmijasti me-
andr. Iznad dveri udubljeno su izrezani lepi kr-
stovi. Dovratnike srednjih dveri pokrivaju ukra
sni motivi lukova, koji prolaze jedan preko dru
gog. Nadvratnici su im izrezani u vijugavom
islamskom luku. Srednji deo ikonostasa ispunjen
je prestonim ikonama iste izrade i boja kao iko
ne u manastiru Gomionici i jedan slian prime-
rak u Busnovima, iz 70-tih godina prolog sto-
12
Nae starine I, str. 159.
166
lea. Gornji deo ikonostasa je od aovaca. Pre
kriven je uokvirenim beznaajnim papirnim iko
nama i oleografijama.
Daleko je zanimljiviji i vaniji sa arhitekton
skog gledita srednji deo hrama i drveni svod
crkve. Prostrani naos od 10 m. duine i 8 m. i
rine, kao da je sa 4 drvena stupca podeljen u tri
broda. Konstrukciju ravne tavanice i zasvedenog
dela srednjeg broda nose ova 4 stupca. To pret
stavlja novinu kod brvnara, jer dosada navedeni
objekti nemaju ovakvih oblika ni reenja. U su
tini to je ipak proireno reenje svodne kon
strukcije u Jelikoj. Tamo svod nose dva uzduna
i jednolika brvna, koja lee na obimnom zapad
nom zidu i na po jednoj apsidnoj strani. Brvna
svoda poduprta su nizom horizontalnih stupaca,
koji vre funkciju konzola. Ukovani su u zavr
etak obimnog zida i pritisnuti venanicom i te
inom krova. Na tom osloncu je i iskonstruisan
skelet svoda pomou lunih obrua u ritmikom
rasporedu. 1 3
U Rakeliima uzduna brvna krajevima poi
vaju na obimnom zapadnom zidu pod venanicom
i na zidovima apsida, a njihovu veliku duinu
ili nastavke podupiru i nose stupci hrama, zbog
velikog raspona. Glavne poprene grede polaze sa
bonih zidova i preklopom se povezuju sa uzdu
nim, na temenima stupova. Niz poprenih greda
vre istu ulogu podupiraa i pomonih nosaa
osnovne konstrukcije, samo vie sa nametom kao
tavanina mrea za ukivanje aovaca. Deo svod
ne konstrukcije, reen je na slian nain kao kod
Jelike.
Stupci su visine od 3 m. Dekorativno su obra
eni. Poivaju na ukopanim kamenim osnovama.
Donji delovi, u visini oko 60 cm, su etvorougao-
nog preseka i po ivici ornamentirani eliptikim
prepletenim lukovima. Stabla su sa zarubljenim
19
Nae starine I, str, 159160.
ivicama, a gornji podui delovi opet etvorougao-
nog preseka, sa slinim ornamentima kao na do
njem delu. Na taj nain stupci bi imali kao neku
primitivnu stopu i neku vrstu izduenih kapitela.
Nad oltarom je delimino ravna tavanica sa
strane, a centralni deo zasveden je trostranom
polukrikastom kalotom. Srednji deo naosa za
sveden je poluobliastim svodom, a sporedni
brodovi i zapadni travej su pod ravnom tava
nicom. Svod i cela unutranjost crkve su omalte-
risani i okreeni jo 1895 g. Nad zapadnim delom
naosa je prividni hor sa stepenicama i prednjom
ogradom, ali je to, ustvari, tavan.
Pod je poploan obojenim vetakim ploama.
Postavljen je 1898 g, nastojanjem svetenika Mila
Ostojia.
CRKVA BRVNARA U DRAGOVIIMA
Na pola puta izmeu Banjaluke i Prnjavora, na
jedno 2 km severoistono od ceste, na blagim
bregovima, nalazi se selo Dragovii ili Drugovii.
Na rtu jedne uzviice sagraena je drvena crkva
ogromnih dimenzija, sigurno najvea crkva ove
vrste u itavoj Bosni. Zavrena je i osveena 1867
g. Posveena je Rodestvu sv. Bogorodice. Vele
da je graena 3 godine. Dotle je na istom mestu
bila stara i skromna, takoe drvena, crkvica, pa
je nad njom napravljena ova sadanja. Kad je ova
zavrena, stara je sruena. Ova velika crkva ima
pravougaonu osnovu i petostranu oltarsku apsidu.
Drvena zidna brvna s obe strane su omalterisana,
tako, da se ne moe videti struktura i nain gra
enja. Obimni zidovi su sa svih strana prema ven-
anici blago zakoeni iz konstruktivnih razloga,
da se brvna ne bi vremenom rasula i jo radi
kompaktnijeg povezivanja s krovom. Kolosalna
krovna konstrukcija i teina njenog pokrivaa,
u sluaju da su zidovi pravi, dejstvovala bi ra
zorno, meutim, ovako deluje u pozitivnom prav
cu, saimajui grau u smislu njene kompaktnosti
i uvrenja. Time je crkva dobila u povezanosti
i vrstini, ali je umanjen estetski utisak, jer veli
ke i kose zidne povrine nekako deformiraju gra
evinu. Krov je ogromnih razmera, znatno strm,
pokriven sitnim klisom, kako priaju, u 7 slojeva.
Na vrhu je veliko sleme sa krstovima na zae
ljima. Streha je visoka, relativno umerene irine,
postavljena mekim drvetom na luk, a eona stra
na opivena aovcima, sa ukraenom ivicom. Krov
je veoma lepe linije i pravilnog oblika. eona
zaobljenja izvedena su savreno. Sitan i jo dobro
zbijen klis ini vrlo dekorativan utisak. To je sve
u velikoj suprotnosti sa kosim i neravno omalte-
risanim zidovima.
teta je to zasvedena unutranjost skriva kon
struktivna reenja krovnog kostura. Svakako da
je u osnovi na slian nain kao kod manjih gra-
evina, ali veliina raspona i njegovo optereenje
Crkva nema nikakvih starina. Za vreme narod-
nooslobodilakih borbi u Drugom svetskom ratu
ustae su zapalile crkvu, ali su je nai borci spa
sili. Izgoreo je samo juni deo ikonostasa i desno
krilo carskih dveri. Ikone, knjige i sve crkvene
stvari unitene su i raznesene.
Usled borbi, koje su se vodile ovoga rata oko
crkve, od eksplozija topovskih granata brvna su
se razdrmala, a stupci zvonika naprsli i skloni su
padu. Omalterisani zidovi su ispucali. Nuno bi
bilo osloboditi crkvu od runog i slabog zvonika,
zatim stegnuti brvna i obiti malter sa tavnice i
zidova, da bi crkva dobila to vie od svoga prvo
bitnog izgleda. Vremenom, trebalo bi ponovo po
staviti drveni krov sa klisom, kao to je nekada
bilo. Inae je crkva vrste i zdrave grae, lepih
oblika i ukusnih srazmera.
moda su zahtevali drugi nain i raznovrsnija
sredstva.
Unutranjost je prostrana, prazna i hladna.
Velike dimenzije umanjuju i gutaju sve. Oltarska
apsida petostrana i iznutra je zasvedena poluka-
lotom u pet irokih polukriki. Sveti presto je na
ozidanom debelom stupcu sa kamenom ploom.
rtvenik je takoe zidan. Na njemu je urezana
1867 godina zavretka i osveenja hrama. Ikono-
stasna pregrada je drvena, omalterisana sa oba-
dve strane. Ima troja vrata. Na njoj su prestone
ikone i dveri iz 1870-tih godina, sa dreavim bo
jama, istog stila i rada kao ikone u manastiru
Gomionici i Rakeliima.
Srednji deo je ogroman i jednostavan. Tri ve
lika preprena brvna u naosu povezuju bone zi
dove u visini venanice, radi uvrenja zgrade,
vrei neku ulogu stega.
Ranije je krovna konstrukcija bila obloena
letvama, pa omalterisana kao i zidovi. Kad je
poela da prokinjava, crkva je zasvedena aov-
cima 1925 g. Svod se oslanja na perimetralne
zidove.
Pritvor je neto ui. Od naosa ga odvaja niski
zid sa drvenim gornjim delom od dekorativnih
stupaca i islamskim arkadama otrog luka. Iznad
prolaza je veoma kitnjasti, mreasti luk sa mean
drima i rozetama vatrenog kola. Nad pritvorom
je trospratni hor sa drvenom balustradom u tur
skom stilu.
Hram je patosan ciglom.
Sa zapada ima velika dvokrilna vrata na luk,
a sa severne strane jednokrilna. Prozori su vero-
vatno naknadno prorezani, po veliini koja odgo
vara vremenu i dimenzijama crkve. Na njima su
gvozdeni demiri, okovani po uzoru na drvene.
Po crkvenim knjigama i utvarima ima neto
neznaajnijih zapisa.
167
 CRKVA BRVNARA U BUSNOVIMA
Selo Busnovi pripada Prijedorskom srezu. Na
mestu zvanom Spasovite, na jednom irem zara
vanku glavice, sa lepim vidikom, meu starim i
snanim hrastovima nalazi se crkva brvnara Spa-
sovica, posveena Vaznesenju. Povie junog ula
za useena je godina 1870. Dakle, sagraena je te
godine, jo za turskog vremena. Ne zna se da
li je ovde pre toga doba bila neka crkva ili kakvo
svetilite. U blioj okolina, bilo je hramova u Ma-
rikoj, Jelikoj i manastiru Gomionici.
Sam hram pripada razvijenom obliku drvenih
graevina novijeg doba, znaajan za prouavanje
evolucije ove vrste drvenih graevina kod nas,
kao i crkva u Dragoviima. Ima pravougaonu os
novu sa petostranom apsidom, koja se nastavlja
na obimne zidove. Pravougaoni deo graevine dug
je 11,25 m; duina hrama s apsidom je 15 m; i
rina sa zapadne strane 10,70 m. Visina perimetral-
nih zidova je 4 m, a visina do slemena iznosi 89
m. ela je zgrada nainjena od zdrave i masivne
hrastovine. Crkva lei na kamenoj podlozi. Preko
ove su ogromna hrastova brvna. Struktura obim
nih zidova i povezivanje brvana je kao kod crkve
u Rakeliima i Jelikoj. Visoki zidovi su neto
zakoeni ka unutranjosti na slian nain i iz
istih razloga kao kod graevine u Dragojeviima.
Krov je sa retkim rogovima, visok i kos, pokriven
crepom na dva slika, a oltarska apsida petostra
nom polupiramidom, kao u Rakeliima. Crkva je
ranije bila pokrivena imlom, tj. klisom. Doc-
nije, nad zapadnim ulazom podignuta je sadanja
visoka zvonara 1898 g. Zvonik i zapadna fasada
okovani su plehom da bi se zatitili od atmosfe-
CRKVA BRVNARA U MARIKOJ
Na 56 km severoistono od Busnova, u pi
tomom i ravnom predelu, lei naselje Marika.
iroka zaravan, obrasla u drevnu hrastovu umu,
ukazuje na starost mesta, gde se nalazi crkva
brvnara, posveena sv. Iliji. Ovde je ranije bio
stari, mali, drveni hram, koji je poruen. Da je
zaista postojao, tvrde nam preostali oevici ili
kazivanja nedavno preminulih ljudi. O njenom
poreklu iz dublje starine, svedoe nam nekoliko
starih ikona, radovi nepoznatog majstora javo-
ranskih svetih slika, istih boja i tehnike. Na
crkvenom tavanu sauvane su i stare carske dveri
sa zapisom iz 1753 g. Zapis glasi:
Zapis nam ne govori neposredno da su ove
dveri za crkvu u Marikoj. Moglo bi se pomisliti
da su prenesene, poklonjene ili otkupljene iz ka-
168
rilija, ali je to naruilo zgradu. Otvori su normal
ni. Sa zapada su velika dvokrilna vrata, sa juga
jednokrilna i nekoliko prozora; sve na luk.
Hram je podeljen na oltar i srednji deo. Drve
ni pod soleje i oltara izdignut je za 1015 cm.
Apsida je i sa unutranje strane petostrana. Sveti
presto je drven, na hrastovom stupu sa zaseenom
glavom, oblikovan u vidu irokog iviastog torusa.
Visoki drveni ikonostas ima tri ulaza. Dovratnici
su od hrastovih stupaca, a meu njima prikovane
daske. Srednji deo je veoma prostran i pregledan.
Patosan je daskom. Na sredini ima drveni amvon
izdignut za 15 cm. Srednji deo oltarskog prostora
i naosa zasveden je aovcima, a ostali delovi rav
nom tavanicom. Tavanicu nose etiri visoka i vit
ka stupca. Oblici i raspored stupaca i konstrukcija
tavanice i svoda isti su kao u Rakeliima, samo
je ornamentika stupaca bogatija i finije obrade.
Gornji delovi stupaca kapiteli ukraeni
su povezanim polukrunim ornamentima. Naro
ito je primerno ornamentiran severoistoni stu
pac zmijastim ukrasom, koncentrinim rozetama,
polukrugovima, koji obrazuju krstatu sredinu, So-
lomonovim slovom, petljama, lukovima, vatrenim
kolom i rombovima. Time su ispunjene sve rozete
i pruaju lep primer razvijenijeg i mlaeg narod
nog rezbarstva, sa starim motivima novije obrade.
U severozapadnom uglu hrama vode stepenice
na izdignuti i prostrani hor i zvonik.
Graevina je u dobrom stanju.
Crkva nema nikakvih starih ikona ni utvari,
sve je novije i bez naroite vrednosti. Po knjiga
ma ima neto mlaih zapisa lokalnog znaaja.
kve druge blie ili dalje starije crkve. Potraie-
mo neki posredan dokaz. Predanje nam veli da je
za ovu okolinu ovde bila crkva iz davnina, U
drugoj polovini XVIII stolea podignut je ili ob
novljen niz hramova u ovom kraju, naroito iz
meu 1750 i 1765 godine, pa je po svoj prilici i
stara Marika crkva.
Dveri su po obliku, izradi i slikarskim rado
vima, sline ljivanskim, javoranskim i crkve u
Kolima. Dakle, iz iste su majstorske radionice i
slikarske kole XVIII veka u Kostajnici. Prvo
bitni ikonografski rad na ovim vratima samo je
delimino sauvan. Ostalo je delo neke obnove iz
prve polovine XIX veka, tehniki i slikarski da
leko slabije od prethodnog. Na donjim poljima
potpuno je ouvana figura ap. Pavla i donji deo
ap. Petra, a kod Blagovesti samo navedeni zapis
u donjem desnom uglu. to su u donjim poljima
apostoli Petar i Pavle, ne znai da su to hramov-
ni patroni, jer isti sluaj nalazimo na dverima u
Javoranima, Romanovcima i na lunom nadvrat-
niku carskih vrata u Kolima. U ovim predelima
bio je to savremeni obiaj, koji je, izgleda, na
metnuo razvijeni kult i popularnost ovih aposto
la. Ona pak oteena re: , mogla bi
nam rei neto jasnije. Ne seam se vie koliko
slova nedostaje, da li dva ili tri, kao to i za pret-
poslednji znak nisam siguran da li je ili
bi moglo biti ili neto
slino. Datum, 30 juli, kazuje nam neto vie.
Hram u Marikoj posveen je sv. Iliji, 20 jula po
starom kalendaru. Blizina datuma iza hramovne
slave i zavetna posveta darodavca
moda je votivna pobuda vezana za svetitelja i
njegov hram u Marikoj.
Mesto stare crkve podignuta je sadanja gra
evina, slina crkvama u Rakeliima i Busnovi-
ma. Ona je u isto vreme najmlaa od svih nave
denih. Sagraena je 18701872 g. Na luku iznad
vrata nerazgovetno je urezan zapis:
Crkva je izgraena od hrastovih brvana. Pra-
vougaonom osnovom i petostranom apsidom, struk
turom zidova, unutranjim rasporedom i konstruk
cijom tavanice i zasvedenog dela, potpuno je ista
kao brvnara u Busnovima ili Rakeliima, samo je
finije izrade i sa izvesnim dodacima i novinama,
te pretstavlja najrazvijeniji oblik drvenih crka
va. Spoljne mere crkve su sledee: duina pravo-
ugaonog dela 11,43 m; duina cele crkve 16,50 m;
irina 9,35 m; visina obimnih zidova 4 m; visina
do slemena oko 89 m. Po razmerima i proporci
jama lepa je od prethodne graevine u Busno
vima. Osnovna su brvna veoma debela, otesana
od t. zv. lukog hrasta, izdrljivijeg, vreg i fi
nijeg tkiva. Zidna brvna su od brdske hrastovine.
Zidovi su izgraeni sa posrednim stupcem, na
sredini june strane, za uljebljivanje, a sa sever-
ne slue dovratnici. Ugaone veze brvana su na
dvostruki preklop, a apsidina na kosi. Zidovi su
zakoeni. Sa zapadne strane dodat je visok i uku
san otvoreni trem na drvenim stupcima. Stupci
nose zapadnu venanicu trema u ritmikom ras
poredu. Krajnji su vitkiji i dekorativni sa ukra
enim polujastucima na temenima, a u donjim i
gornjim delovima sa raznim usecima i udubljenji-
ma geometrijskog karaktera. Iznad trema je dr
veni zvonik, sav okovan plehom, te kvari izgled
crkve. Krov je na tri sliva. Trei, delimian, po
kriva trem oko zvonika. Apsida je pokrivena tro
stranom polupiramidom. Krovni pokriva je od
crepa novijeg doba. Prvobitno je bio klis.
te
",
Sl. 11. Carske dveri u crkvi u Mariki
Unutranjost crkve sastoji se iz dva dela: olta
ra i naosa. Tavanica je delimino ravna, a delom
zasvedena kao u Busnovima i Rakeliima. etiri
stupa nose tavanicu. Oba zapadna imaju lepe de
korativne jastuke, dok su prednji bez njih. Zidovi
i tavanica obloeni su tankim, uljebljenim letvi
cama stolarske izrade. Oplata je postavljena pri
likom restauracije crkve 1928 g. i obojena je ma
snom belom bojom.
Apsida je iznutra takoe petostrana. Zasve
dena je smanjenom kalotom u est polukriki.
Presto je zidan. rtvenik i akonik su preraeni
1938 g. Ikonostas je stolarske izrade sa troje dve
ri i dva reda ikona na platnu, raenih u ruskom
duhu. Slikao ih je ruski izbeglica, profesor i-
tetski iz Prijedora 1938 g.
Pred oltarom su dva kamena stupca sve-
njaka, obraena po ugledu na drvene stupce na
rodne izrade.
Nad zapadnim delom naosa je uobiajeni hor
sa stepenicama, ustvari tavan, kao u Rakeliima.
Sva je prostorija patosana kvadratnom ciglom,
izuzev izdignute soleje, koja je popoena razno
bojnim kvadratnim ploama.
Sve je to iz vremena restauracije 1938 g.
Sa zapada su dvokrilna, a sa severne strane
jednokrilna vrata na luk. Oboja su ornamentirana
geometriskim arama, krstovima i pupcima, sa
169
talasastim meandrom pri rubovima, u duhu na
rodnog ukraavanja.
Prozori su veliki, iz doba restauracije.
Od starina sauvana je ikona Isusa Hrista
signatura: sv. Bogorodice i veliki krst
sa starog ikonostasa. Materijal, tehnika i boje su
iste kao kod slikara javoranskih ikona. Sve su
ikone na lipovoj daski. Osnova je obojena grubom,
plavom bojom i dole ruiastim okerom. Crte,
OPTI ZAKLJUAK
Po prikazanim primercima drvenih crkava mo
e se pratiti razvoj graevina izrazitim tragom
preostalih spomenika ove vrste. I ne samo to, ne
go i drutveno-istoriska i privredna evolucija za
itava dva i po veka. Austrisko-turski ratovi pri
koncu XVII i u prvoj polovini XVIII veka iza
zvali su niz poremeaja u drutveno-dravnoj
ustaljenoj organizaciji po severozapadnim oblasti
ma turskog carstva. Pomeranje stanovnitva i ne
siguran poloaj hrianske raje imao je za posle-
dicu privredno osiromaenje i kulturno opadanje
ovih krajeva. O kakvom izgraivanju ove vrste
u to doba, nije moglo biti ni pomena, a po opus-
telim naseljima propadali su slini objekti. Kad
su se polovinom XVIII stolea potpuno stiale
prilike, zapustela naselja ponovo oivela novim
migracijama, a ekonomsko stanje popravilo, na
stalo je izvesno poputanje upravnih vlasti prema
kmetovima, naroito u krajikim predelima pre
ma austriskoj granici, odakle se rekrutovala po
mona vojska martolozi komora. Otuda ima
mo niz podignutih ili obnovljenih drvenih crkava
izmeu 1760 i 1766 godine, do ukidanja Peke
patrijarije. Posle nastaje izvestan dui prekid,
da krajem XVIII veka, naroito poetkom XIX
stolea, usled Napolonovih ratova, okupacije Dal
macije, stvaranja Ilirskih Pokrajina u neposred
nom susedstvu, privlane za raju i usled ustanka
u Srbiji, dovede do izvesnog poputanja i zadovo
ljenja hriana. Ba u to vreme vidimo da se sko
ro sve drvene crkve, podignute u polovini XVIII
veka, popravljaju i obnavljaju. Posle reformi sul
tana Mahmuda II, osea se vie slobode i olaka
nja. Nastaje izvestan iri zamah u izgraivanju
brvnara, veih dimenzija, bolje tehnike izrade i
ulepavanja. Razvija se zanatska delatnost Osa-
ana, na irem teritorijalnom zahvatu, smelijim
konstruktivnim pothvatima, sa solidnijim zanat
skim znanjem, iskustvom i loginijim reenjima.
Slom begovata u Bosni i Hercegovini za vreme
Omer-paine akcije, kao i uticaj velikih sila,
osnaio je poloaj raje, te se u periodu od 1851
g. do austriske okupacije 1878 g., pojavljuju i tako
krupni objekti kao brvnara u Dragoviima, Bu-
snovima i Marikoj. Posle austriske okupacije
BiH podie se veliki broj drvenih crkava i kapela,
ali, naalost, samo po broju, dok njihov kvalitet,
170
neveto modelovanje draperija, upotrebe boja i
zlatni nimbovi, sve je kao kod javoranskih ikona.
Nema sumnje da su dela istog majstora.
O carskim dverima ve je bilo rei. Mogu jo
dopuniti da su docnije poveane dodavanjem jed
nog prostijeg okvira. Originalne dveri su skrom
nih oblika, sa prostim okvirom i luno zaobljenim
gornjim delom. Podeljene su u etiri polja sa iko
nama. Na vrhu je zupasto uokvireni medaljon
sa Kristovim likom, a odozgo krst.
materijal, obrada i estetska strana su u velikom
padu. Da bi se zadovoljile hitne potrebe, imajui
u vidu privremenu namenu, nesolidno graenje
nije im moglo obezbediti ni duinu prosenog o-
veijeg veka. Dalje, novo vreme, privredne i teh
nike mogunosti, uinile su kraj ovoj vrsti gra
evinarske delatnosti.
Dok su u XVIII veku primitivne graevine
skromnih dimenzija, s oblikom i izgledom obine
kue, tehnika obrada materijala i savesnost gra
enja su na suvremenoj visini. Objekti potpuno
odgovaraju svojoj nameni i zadovoljavaju tadanje
potrebe. Estetska strana nikada nije zapostavlje
na, kako u pogledu srazmera, tako i u oblikovanju
krova, izradi krovnog pokrivaa i unutranjem
ureenju. Konstruktivnim elementima, od brvna
i stupaca, pa do klisa i klinca, pored funkcionalne
uloge, data je estetska namena. S obzirom da je
to sve runi rad skromnih graditelja jednog poti
tenog i priguenog drtvenog sloja, uveava se
nae divljenje ilavosti i umetnikom smislu nje
govih nosilaca i tvoraca.
Od primitivne kue crkve prelazi se na raz
vijeniji tip graevine, ali se tu nije otilo daleko,
jer je tadanja drvena arhitektura pravoslavnih
crkava podraavala zidane uzore. Sem solidne
obrade materijala, vrstine graenja i konstruk
tivnih reenja, koje je nametala drvena graa,
nije nita novo ostvareno ni postignuto. To je na
predak za drvene graevine, ali nije napredak
opte arhitekture. Drvena graa i poetna koncep
cija, zahtevale su i uslovljavale novi stil. Umno
gome su ga sputavali strogi kanonski propisi, na
mena i tradicija. Sem toga, Osaani unose u isto
narodne osnove strane uticaje, naroito islamske
dekorativne elemente svoga zanata.
Docniji objekti, iz slobodnijeg vremena, rastu
samo po dimenzijama s izvesnim neophodnim no
vinama, koje diktiraju konstruktivni problemi,
kao pojavu stubova u naosu kod svodnih konstruk
cija, podraavanje zidanoj arhitekturi uvodi tava
nicu i svod, a prostorni zadaci nameu upotrebu
trema. U ovom razdoblju drvene graevine gube
proporcionalnost i harmoniju oblika, veliki pros
tori ostaju hladni i prazni, a iroke povrine mo-
notene i neoivljene.
 Crkveno d r v e n o g r a e v i n a r s t v o s e
kod nas razvijalo, ali ne potpuno. Bilo je na putu
da se izvije u jednu obimnu arhitekturu sa sop-
stvenom dekoracijom, ali je njegova evolucija na
prasno preseena.
U svojoj istoriji Bosna i Hercegovina bile su
dva puta u prilikama da razviju svoj samostalni
arhitektonski stil i plastiku. Prvi put u Srednjem
veku, naroito u XIV i prvoj polovini XV stole-
a. Reminiscencije na tu arhitekturu nalazimo u
izvesnim oblicima steaka, koji su nesumnjivo
crpli, pozajmili i preuzeli oblike iz narodnog, do
brim delom svakako i z d r v n o g g r a e v i
n a r s t v a . Plastika je bila pod optim uticajem
balkanske umetnosti, ali na najboljem putu da se
razvije u snane skulptoralne oblike, pune ivota,
no to je naglo prekinuto.
Drugi put, u Bosni, bagodarei bogatstvu nje
nih uma i sticajem istoriskih dogaaja, oivelo
je, upravo produilo se graenje u drvetu. U na
rodnom drvenom graevinarstvu,
mnoe se i razvijaju forme razliite primene, sa
tradicionalnom geometriskom i stilizovanom bilj
nom dekoracijom osobite sveine i lepote. Bogat
stvo dekorativnih oblika ukrasnih motiva neis
crpno je u Bosni. Za primer naveu razvoj drve
nog stupca. Od prostog neotesanog balvana ide se
ka raznim oblicima etvrtastog, poligonalnog,
obliastog stupca i njihovim originalnim kombi
nacijama, razliite profilacije, ispupenih i udub
ljenih elemenata sa samoniklom dekoracijom. U
novije vreme stub dobij a odreene i izrazite obli
ke, a njegovi su elementi u najboljem zaetku da
se izgradi stopa, oblik stabla i kapitel, to se mo
e lepo videti na mlaim oblicima crkvenih stu
paca, a naroito u svetovnom graditeljstvu. Pro
fano narodno graevinarstvo razvijalo se vie
slobodno, bez kanonske stege i ogranienja. Ono
i sada ivi, ali ne verujem u njegovu budunost.
Proreene nae ume, velika potreba savremene
kulture u drvenom materijalu i nove tehnike
mogunosti, prekratie mu napredak i ivot uopte.
Ne ostaje nam nita drugo, nego da se pre
ostali izraziti objekti, kao crkve i drugo, zatite,
sauvaju i spasu od konane propasti konzervira
njem, opravkom, restauriranjem i detaljnim pro
uavanjem. Iz narodne arhitekture treba preuzeti
oblike, iskoristiti ih i primeniti u novom izgrai
vanju, prilagoavajui ih savremenom materijalu,
za stvaranje, upravo za produenje narodnog
stvaralatva i jednog originalnog naeg stila.
to se pak tie crkvenog slikarstva po drve
nim crkvama, zasada u napomenuti samo ovo.
Ono je rustino, tehniki relativno slabo, esto s
neukusnim bojama, dakle jeftino, to nije plod
neznanja, nego brze i jeftine izrade. Da je to za
ista jedan od uzroka, vidimo po zapisima na iko
nama, kako su pojedine plaene i po dva i po gro-
a. Za te novce bolje se nita nije moglo ni dobiti.
Slabo ekonomsko stanje i narodnu tedljivost u
to doba vidimo i po velikoj rasprostranjenosti, u
selima i crkvama, jeftinih grkih gravura iz XVIII
veka, esto proste ili kolorisane, tampane u Ve
neciji.
U ovim crkvama nailazimo esto na ikone vrlo
dobrog crtea, proporcionalnih oblika, ali su li
kovi rustini. Mnoge su obnavljanjem iskvarene,
vremenom izbledele, nagrizene i upropaene.
Na dobrom smo tragu jednom itavom slikarskom
centru i dosta rasprostranjenoj koli. Centar je
Kostajnica. Vidimo iz zapisa XVIII veka gde za-
pisiva izriito veli da je nabavio ikonu iz Ko
stajnice, a isto dokazuju i carske dveri u Mari-
koj. Tamo su poruivane i otuda nabavljane. U
XIX veku je, slian sluaj sa nekom novijom ko
lom, ija ikonografska dela stalno sretamo po
Bosanskoj Krajini. Te su dve kole pod uticajem
ruskog ikonopisca i nae barokne ikonografije
Vojvodine, Slavonije i Dalmacije. Oigledan je
uticaj kole Simeona Baltia u Dubrovniku, a u
XIX veku stoji pod uticajem preanskog i zapad
nog akademizma. Ovo, iako esto sirovo, slikar
stvo znaajno je za prouavanje razvoja likovnih
nastojanja i rada u Bosni, pa ga ne treba nikako
mimoii.
171
 RSUM
LES EGLISES DE BOIS DE LA BOSNIE O C C I D E N T A L E
La Bosnie se range parmi les provinces yougoslaves les
plus riches en forts, et par consquent les plus riches en
constructions architecturales de bois, dans les pass, et actuel-
lement. Ces constructions sont de forme et de qualit diverses,
et rpondent des besoins divers; besoins sculiers et be-
soins du culte. L'architecture sacre est caracterise par le
travail du matriau, par la constructions, les formes et la
dcoration esxhtiques.
Dans cette tude se trouvent groupes dix glises ortho-
doxes de la Bosnie occidentale, datant du XVIIIme et du
X I X m e sicle, et qui peuvent tre ramenes deux types
de constructions de ce genre: le type plus ancien, plus simple
et plus fruste, oeuvre des artisans du milieu du XVIIIme
sicle, et le type plus rcent, plus dvelopp, que nous devons
aux artisans-constructeurs de la premire moiti du X I X m e
sicle. Entre les deux se situe un style de transition, dot
de certains apports nouveaux; et en dernier, le style de la
seconde moiti du X I X m e sicle; dimensions plus vastes,
et recherches architecturales plus pousses. C'est ainsi que
l'on peut suivre pendant 200250 ans l'volution des monu-
ments de ce genre, et mme reconstituer les formes plus an-
ciennes. Toutes ces constructions sont en chne d'excellente
qualit. Celui-ci est habilement, savamment travaill, et la
construction est trs soigne. Voici les principales caract-
ristiques de ces constructions: le type le plus ancien est de
dimensions modestes, da base rectangulaire, et sans abside.
L'ossature en est trs simple, de grosses poutres quarries
en constituant les murs. Le toit est haut et escarp, arro di
aux angles, et prolong trs bas pour protger l'difice. Il
est recouvert de ranges de (petites planchettes de bois qui
l'enjolivent d'une dcoration toute spciale. L'intrieur com-
172
prend l'autel, la nef et le choeur. Les ouvertures sont peti-
tes et primitives, et l'obscurite rgne. La dcoration est trs
simple, de caractre folklorique. Le type plus rcent est
galement plus massif, et de plus amples dimensions; l
aussi la base est rectangulaire, l'abside presque toujours po-
lygonale. Les murs sont faits de poutres massives soigneuse-
ment quarris et adroitement relies. Le toit est le mme
que celui du type plus ancien. L'intrieur est divis de la
mme manire, mais le plafond est en forme de vote.
Dans certains cas, d'architecture plus volue, des co-
lonnes de bois supportent la construction. Les ouvertures
sont plus nombreuses, la dcoration plus riche et plus soign/e.
Le type plus ancien, par son extrieur, rappelait le simples
maisons de la rgion, mais le plus rcent s'est inspir des
glises de pierre. Par leur rpartition et disposition intrieu-
res ces constructions rpondaient entirement leur dessein
aux besoins de l'poque. Jamais, ni dans l'ensemble ni dans
les dtalis, le ct esthtique en tait nglig, en ce qui con-
cerne les dimensions et proportions, aussi bien que la forme
gnrale et la dcorations. A cet gard les glises anciennes,
bien que plus primitive par leur forme, sont beaucoup plus
belles que les plus rcentes: ces dernieres sont de plus
vastes dimension, mais la proportion et l'harmonie de leur
formes en souffrent. Leurs grandes nefs sont froides et vi-
des, et leurs larges plans monotones et sans vie.
A cot de l'histoire et de la description de chaque con-
struction on trouve galement dans cette tude des mat-
riaux historiques et archologiques: icnes, livres et objets
anciens portant des inscriptions d'importance locale ou g-
nrale.