Genocida Nad Srbima Nema U Čitankama

Genocida nad Srbima nema u itankama
U svojoj novoj knjizi posveenoj stradanju Srba u 20. veku i njegovom prikrivanju, profesor dr Smilja
Avramov koristila je iskljuivo strana dokumenta i otkrila dramatine ali i decenijama zatakavane
razmere zloina nad srpskim narodom.
Nedavno objavljena dvotomna knjiga "Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine", profesora
dr Smilje Avramov, dodatno e "uznemiriti" pristalice teorije o tetnosti pominjanja zloina, naroito
genocida nad Srbima.
Knjiga se oslanja iskljuivo na pisana dokumenta iz arhiva i instituta stranih drava, i bavi se ne samo
genocidom nad Srbima, ve i problemom njegovog prikrivanja.
Otkriva imena zemalja ije su obavetajne slube igrale dvostruke igre, onih koje su zamenom teza
optuivale druge drave za sve to su one inile.
U tom kontekstu, Avramova vidi i novu podmetainu koja Srbe oznaava genocidnim narodom,
rasistima, antisemistima, ali i razobliava poreklo srpskog prikrivanja genocida nad sobom.
Poto sam Srpkinja koja brani svoj narod, a da bi izbegla subjektivizme, za pisanje ove
dvotomne knjige koristila sam iskljuivo strana dokumenta. Boravila sam u Vojnom arhivu u
Rimu, Vojnom arhivu u Frajburgu, Dravnom arhivu u Bonu, Dravnom arhivu u Londonu,
Dravnom arhivu u Vaingtonu i Dravnom arhivu u Cirihu.
Tamo sam pronala originalne izvetaje nemakih i italijanskih komandanata koji su zloine
Hrvata nad Srbima opisivali kao najmonstruoznije zloine ikada viene u istoriji oveanstva -
objanjava Avramova.
I Hitler pobesneo
Preciznost sa kojom su nemaki vojnici i oficiri izvetavali o nevienim zloinima

Hrvata nad Srbima me je zgranula.
Izvetaji komandanata fon Hostevala i Keea izazvali su bes i kod Hitlera.
Zbog toga je hitno pozvao Pavelia u Berlin na poseban razgovor. Imala sam u
rukama taj zapis.
Hitler nije birao rei, optuio je Pavelia da je zbog zloina nad Srbima krivac za
njihovu pobunu, jer je na taj nain ugrozio nemake osvajake planova na istoku.
Otkrivajui javnosti do danas nepoznate dokumente o nekim dogaajima, profesorka Avramov preko
njih objanjava pozadinu organizovanog prikrivanja genocida nad srpskim narodom, ali i njegovo
zatakavanja u samoj Srbiji.
Masovne egzekucije Srba: Mava 1914. godine
- U spaavanju Ante Pavelia u maju 1945. godine uestvovale su engleske obavetajne slube.
Britanski visoki diplomata prvi se sreo sa Paveliem u Frankfurtu. Britanci su ga prebacili u Vatikan, a
Amerikanci u Latinsku Ameriku. Britanci su spasavali ovog zloinca i iz razloga to je Paveli bio
obavetajac britanske M6 od 1926. godine. To je bio i posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u
Marseju.
M6 je jo 1941. godine podmetnula Srbima onu zlokobnu krilaticu - bolje grob nego rob, a ve 1945.
godne irila tezu o naduvanim jasenovakim zloinima kao velikosrpskoj izmiljotini.
- Uspeli su u tome, pa je preko srpskih komunista u Srbiji bila ozakonjena zabrana prianja u kolama o
genocidu nad Srbima. To se moe videti i na mom primeru. Godine 1947. bila sam zaposlena u Javnom
tuilatvu Beograda i zatraila sam od efa da me pusti tri dana kako bi u Zagrebu reila pitanje
nasledstva kao jedina preivela posle ustakog pokolja.
Odbrusio mi je: dosta o Jasenovcu, da tvog oca nisu zaklale ustae mi bismo ga ubili jer je bio buruj.
Ipak, otila sam u Zagreb, a po povratku ekao me je otkaz. I danas se u Srbiji na slian nain postupa.
Masovne egzekucije Srba: Panevo 1941. godine
Preko pronaenih dokumenata u stranim arhivima, Avramova objanjava pozadinu prie da su upravo
Srbi genocidni narod, rasisti i antisemiti.
- Od dolaska Sefarda na prostore Srbije u 16. veku, Srbi su bili najiskreniji prijatelji Jevrejima. Prvi
Jevrej u istoriji svetskog parlamentarizma postao je krajem 19. veka lan srpskog parlamenta. Jevreji su
jedino u srpskoj vojsci stizali do ina generala.
Kralj Aleksandar je jo 1917. godine podrao ideju stvaranja jevrejske drave i meu prvim vladarima
potpisao te godine "Balfurovu deklaraciju". Kralj Petar II 1941. godine na putu za Englesku, u
Jerusalimu je ostavio poveu svotu novca i zlata za spasavanje Jevreja u Srbiji. Brojni su primeri gde su
srpske porodice spasavale jevrejske porodice od 1941. do 1945. godine.
Genocidi u 20. veku

Poto sam obila sve velike strane institute, arhive, vojne i dravne, nigde nisam pronala
odeljak - genocid nad Srbima. A genocid su vrili Bugari 1914. do 1918. na jugoistoku Srbije,
Austrijanci i Nemci u Mavi. Takoe, od 1941. Nemci u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu,
Maari u Sremu i Bakoj, Hrvati u Hrvatskoj, BiH i Sremu. Nestalo je preko milion Srba u
Prvom svetskom rati i vie od milion u Drugom svetskom ratu. to je jo gore, o tim
genocidima srpska dece ne ue u kolama.
Da je ta "kuhinja" veoma jaka i prodorna osetili su na svojoj grbai i Nemci, otkriva Avramova.
Koristei Hitlerove zloine, tvorci podmetaina Nemce su optuili za stvaranje teorije o
rasizmu, to nije tano. Teorija o rasizmu stvorena je u Engleskoj, a potom i u Francuskoj. A to
je uraeno da bi se prikrilo indirektno uee Engleske i SAD u zloinima nad Jevrejima.
Hitler je dozvolio da 800 Jevreja otplovi u Ameriku, meutim ona ih je vratila nazad i svi su
pobijeni u Auvicu. Takoe, Hitler je predloio Englezima i Amerikancima da iseli sve Jevreje u
njihove kolonije, ali predlog je odbijen.
Poto te "kuhinje" i danas rade, to tvrdi i engleski istoriar Polin Vud, najbolje se tih napada i
zamene teza moemo odbraniti formiranjem Muzeja genocida nad Srbima - poruuje Smilja
Avramov.
jasenovac - 81795 - 21.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Osvestite se Srbi!
Object 1
stari_sloveni - 81769 - 20.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)

Serbona - Kome sude predrasude (1 .deo)
srbi_prije_6v - 81737 - 19.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (2)
Anatolij Kljosov: Rusi ue da su se Sloveni doselili sa Balkana, Srbi tvrde sa Karpata
subota, 19. januar 2013. godine
Beograd - Povodom objavljivanja "Zavrnog dokumenta" Meunarodne naune konferencije "Na

izvoritu kulture i nauke", 17. januara, u beogradskom Aeroklubu odrana je konferencija za novinare.
Prisutnima su se obratili prof. dr pravnih nauka sa moskovskog univerziteta Boidar Mitrovi, istoriar
umetnosti, kustos Muzeja primenjene umetnosti Duan Milovanovi, mr fizike Dragoljub Anti i
arheolog prof. dr Radmilo Petrovi koji su ukazali na znaajne naune teorije i zakljuke sa
prologodinjeg skupa. Najavljen je i zbornik radova sa ovog naunog dogaaja od oko 750 strana, ija
je izrada u zavrnoj fazi.
Nauna konferencija je odrana etiri meseca ranije, tri septembarska dana (od 21. do 23. prole
godine) u Beogradu, Vini, Lepenskom Viru, Donjem Milanovcu. Organizatori ovog skupa su bili
Regionalna drutvena organizacija "Objedinjenje Srba" iz Moskve, Udruenje za ouvanje i negovanje
vinanske kulture "Vinanski neolit", Udruenje "Milutin Milankovi", Drutvena organizacija za
zatitu azbuke "irilica" i "KoloVenija" iz Beograda. Sa 64 rada iz zemlje i inostranstva uestvovalo je
12 akademika iz 7 akademija nauka razliitih zemalja, 11 univerzitetskih profesora, 9 doktora nauka,
12 magistara i oko 20 istraivaa raznih profesija. Najpoznatiji uesnici su prof. dr Anatolij Kljosov,
vodei svetski naunik u oblasti genealogije, bivi profesor moskovskog dravnog univerziteta
"Lomonosov", Harvardskog univerziteta, italijanski istoriar i lingvista ankarlo Ticijani Tomecoli,
vizantolog prof. Radmilo Petrovi, prof. dr pravnih nauka sa moskovskog univerziteta Boidar
Mitrovi, ujedno i jedan organizatora ovog skupa. Kao pratee manifestacije su bile organizovane
izloba savremenih umetnikih dela i arheolokog materijala u galeriji "Progres", organizovanje
narodnog kola u Knez Mihailovoj, pevanje predakih pesama na Kalemegdanu, koje su oslikale
javnosti drutveni ivot prvih naroda sa ovih prostora.
Posebnost i zanimljivost ove naune konferencije je u tome to se dolo do novih otkria o civilizaciji
na Balkanskom poluostrvu. Postojee naune teorije o nastanku civilizacije na prostoru Mesopotamije i
dolasku Slovena sa Karpata na Balkansko poluostrvo su opovrgnute dokazima savremenih naunih
disciplina. Prof. dr Anatolij Kljosov je genetikim analizama DNK ukazao na injenice - genetiki
materijal pokazuje da bela rasa, evropska, potie sa Balkanskog poluostrva, odakle se iri na ostale
strane sveta. Ova teorija se upravo poklopila sa lingvistikim istraivanjima na Kritu, koje je objavio
gospodin Tomacoli, ukazujui na lingvistiku teoriju kontinuiteta po kojoj su se jezici razvijali iz
jednog korena, a ne kao to je dosadanja nauka tvrdila da je svaki narod stvarao svoj jezik. Sekcija za
jezik i pismo je imala preko 25 radova iz svoje oblasti, u kojima su detaljno i argumentovano izvedeni
zakljuci o razvoju pisma i jezika i potrebi naih predaka za izraavanjem uopte, a posebno
umetnikim, kroz pesme. I arheologija je sa svoje strane potvrdila ove nove naune teze, argumentujui
ih nalazitima u Vini na dubini od 6-7 metara, koji ukazuju na prvobitnost civilizacije upravo na ovim
prostorima. Pomou razliitih naunih disciplina naunici raznih zemalja su izveli iste zakljuke - na
tlu Balkanskog poluostrva je nastala prva civilizacija, i to pre oko 12.000 godina. Ovo ukazuje na
potrebu novog preispitivanja ve ustanovljenih naunih teorija o postanku civilizacije.
Jedan od kurioziteta priznatih naunih istina je izneo dr Kljosov, navodei da se u ruskim kolama ui
da su se Sloveni doselili u Rusiju sa prostora Balkanskog poluostrva negde otprilike u VII veku, dok se
u srpskim kolama ui upravo suprotno, da su Sloveni doseljeni sa Karpata na Balkansko poluostrvo u
isto vreme.
Mogunost utvrivanja novih naunih istina je izazvala kod nas i negativne reakcije. Dekan
Filozofskog fakulteta Milo Arsenijevi je pokuao da otkae gostovanje naunika iz Italije, Rusije,
Nemake, SAD, Srbije u sveanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, ali, sreom, rektor, Senat i
Rektorat Univerziteta su ga odbili. U jednim beogradskim novinama se pojavio tekst u kome Filozofski
fakultet i SANU proglaavaju ovu konferenciju "nenaunom" i ograuju se od nje, a jedan beogradski
asopis objavljuje dva teksta u istom tonu. Uesnici, priznati naunici u svetu, nenaviknuti na ovakav
tretman, zatraili su objanjenje. Ispostavilo se da u SANU niko nije ni na kakv nain ocenjivao ovaj
dogaaj. Tako je, osim reitog utanja vodeih beogradskih medija i medijske blokade, napravljena
teta - ne naunicima, ve nauci, pa i Srbiji, koja u novim naunim saznanjima moe da prosperira, pre
svega turistiki i ekonomski. Ljudski je moda razumljiva potreba naih strunjaka da bojkotuju i
negiraju nova nauna saznanja. Na to ih navodi potreba za grevitim uvanjem steenih pozicija koje
im garantuju mir i bezbednu korist. Takoe je objanjiva i vekovna nauna zabluda, s obzirom na
injenicu da je bila zaodenuta potrebom Rimskog carstva za okupiranjem ovih prostora i aspiracijom
ove kulture, upravo zato to je znala za njen znaaj i povoljan geografski i klimatski poloaj.
Ipak, neke injenice pokazuju da se neto menja i da e spomenute negativne reakcije u najmanju ruku
biti usamljene, a zatim i u velikom zakanjenju u odnosu na nova otkria i dokaze ukoliko ne
prepoznaju vrednost tih promena. U prilog tome govore podaci da je spomenuta izloba u beogradskoj
galeriji "Progres" pod nazivom "Prenosioci vatre" imala oko 15.000 posetilaca, da e se preseliti u
Rusiju gde se oekuje veliki uspeh, da je najavljena mogunost odravanja redovne godinje kulturno-
umetniki-naune manifestacije upravo na ovim prostorima koji nedvosmisleno potvruju da je ovde
bila kolevka civilizacije. Univerzitet u Beogradu, Ministarstvo kulture i informisanja, znatieljni
graani su pokazali da imaju sluha za ove vrednosti. Moda e u godini obeleavanja sedam vekova
Milanskog edikta, koji je simbol verske tolerancije, i ostale dravne institucije podrati, pre svega elju
za naunom istinom, a zatim otkrinuti vrata turistikom, ekonomskom i svakom moguem
prosperitetu koji iz toga proistie.
(Vesna Arsi-NSPM)
slave - 81733 - 19.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Sveti Jovan Krstitelj
Neka je srena krsna slava svim onima koji slave Svetog Jovana a posebno porodicama Tomi-
Danilovi.
Object 2
Roae,
hvala ti puno! Srena slava i tebi!
U Srbiji plaali evrom jo u praistoriji
Preistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi pronalaze u drevnim skrivnicama u
Pomoravlju su metalna moneta centralnog Balkana starija od 2.500 godina.
Najzad su deifrovani misteriozni preistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi
pronalaze u drevnim skrivnicama u Pomoravlju. Re je o metalnoj moneti centralnog Balkana starijoj
od 2.500 godina, otkriva prof. dr Mile Stoji iz Arheolokog instituta SANU.
Predmeti u obliku slova e, sa strelastim ispupenjem, neodoljivo podseaju na simbol valute
EU, pa smo ih u ali nazvali preistorijski evro - kae profesor Stoji.
Ovo je dokaz da je oveanstvo monetarni sistem otkrilo mnogo ranije nego to se do sada
smatralo. Prostor Srbije je bio i tada raskrsnica puteva i mesto na kome je, izgleda, osim prve
svetske metalurgije stvoren i prvi novac.
Arheolozi su u ostavama, kako nazivaju jame u zemlji iskopane na skrovitim mestima, esto
nalazili skrivene gomile gotovo istovetnih predmeta, naizgled bez ikakve praktine namene.
Najmisterioznije su bile ostave iz sredine 4. milenijuma pre nove ere, u kojima su bile sloene
stotine veoma slinih predmeta nalik bakarnim sekirama bez ijednog traga upotrebe. Oni su
skriveni u vreme vinanske kulture, kad je teritorija Srbije postaje kolevka metalurgije.
Ovdanji bakarni predmeti bili su glavni izvozni artikl irom Evrope, ali ne kao alat ili oruje,
ve iskljuivo kao dragocenost i sredstvo plaanja - kae profesor Stoji.
Bilo je neobjanjivo, zato bi neko zakopao najvee dragocenosti tog vremena i zaboravio ih.
Ista pria se ponovila s ostavama iz bronzanog doba u kojima je bio skriven ogroman broj
slinih predmeta ija je masa varirala od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma, a
ponekad je prevazilazila tonu.
Tajanstvena skladita po pravilu su pronalaena kraj saobraajnica u renim dolinama, a

najee du moravsko-vardarskog komunikacionog pravca u Srbiji.
Lomljeni sitni
U jednoj vrsti preistorijskih skrivnica nalaze se alke ukraene

perlama i njihovi pravilno odlomljeni delovi, kao i metalne ipke sa
lebovima, nalik tanglama okolade.
Nije re o nakitu, ve o preistorijskom novcu. Sitniji apoeni su
dobijani lomljenjem osnovnih "banknota", alki i ipki - objanjava
profesor Stoji.
Shvatili smo da je re o svojevrsnim trezorima preistorijskih sredstava plaanja - kae profesor
Stoji.
To se kosilo s uvreenim teorijama da je novac nastao tek u 8. veku pre nove ere u Grkoj.
Meutim, na centralnom Blakanu jo mnogo ranije je postojala moneta.
To dokazuju i takozvane "skitske strelice" iz Pomoravlja i istone Srbije. Arheolozi su uoili da

udni vrhovi strelica nisu mogli da imaju praktinu upotrebu, jer su napravljeni tupi i obeleeni
rupicama.
Shvatili smo da je re o "banknotama" iju je vrednost obeleavao broj rupica - kae profesor
Stoji.
Za podruje Srbije posebno su karakteristini predmeti od srebra i bronze, ujednaene veliine i

teine, koji neodoljivo podseaju na znak evra. Ove stare monete zadrale su se veoma dugo u
upotrebi.
Njih su koristili i Kelti koji doli u Srbiju u 3. veku pre nove ere i njihovi potomci Skordisci,
iako su tada ve odavno bili u opticaju i grki i rimski novii.
Propao izvoz
Najvee preistorijske riznice zakopane su i zaboravljene u bronzanom dobu, od 13. do 11. veka
pre nae ere.
Nauku je dugo muilo pitanje zato je blago naputeno - kae profesor Stoji.
Analizom rasporeda "trezora" uvideli smo da su posejani du puta od Grke ka centralnoj

Evropi, a naputeni su kad je propala velika mikenska kultura, najvei uvoznik metalnih
proizvoda iz naih krajeva.
(Novosti)
jezik - 81671 - 16.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (2)
Zato srbski a ne srpski?
Sve ee se u tampi, kao i u raznoj literaturi, sreemo sa izrazima "srBski", a da retko ko pokua da
objasni tu pojavu.
Na ovom mestu emo panju posvetiti upravo ovom pitanju, a za primer emo uzeti gore pominjane
rei: srBski.
Kada italac naie na pridev "srpski" napisan u obliku "srbski" prvo to mu padne na pamet je da se
radi o greci autora koji nije najbolje upoznat sa pravilom jednaenja suglasnika po zvunosti, koje
nalae da u ovom sluaju B prelazi u P.
Pa se esto uje i primedba: "Ovaj nije uo za Vuka Karadia".

No, da li je zaista tako?
Oblik "srbski" koriste uglavnom oni koji su vrlo dobro upoznati sa ovim pravilom, te namerno skreu
panju na njega.
Mnogi se iznenade kada uju da je i sam Vuk Stefanovi Karadi koristio oblik sa slovom B.
Naime, ne samo to je prvi renik tampan kao "srBski" nego i sam Vuk o ovom pitanju korespondira
sa Vladikom Lukijanom Muickim, kada mu u svom pismu navodi: "u Rjeniku e srbskom biti opisani
gotovo svi obiaji srbski".
Na ovaj deo Muicki odgovara u svom sledeem pismu Karadiu reima: "srbski, Srbkinja mora
ostati" i Nemci kau Habsburg, i mi ljubko a ne ljupko. Da znam da ete peatiti Srpski, a ne Srbski,
raspisivao bih na sve strane i vikao iz petnih ila da vam ne daju ni krajcare".
Sa ovakvim stavom, verujemo, sloio bi se i na poznati pesnik Pavle Popovi abanin, a naroito
Milica Stojadinovi Srbkinja.
U to vreme je naa najvea pesnikinja bila na vrhuncu evropske slave, a svom je imenu sama dodala
nastavak "Srbkinja".
Vuk je s njom bio u vrlo dobrim odnosima i nije zabeleeno da je on, ili bilo ko drugi, prigovarao kako
jedna od najpoznatijih poeta u ondanjoj Evropi ne zna da se potpie.
Na kraju krajeva, tu su i ondanje "Novine Srbske" da paze na jezik.
Dakle, oblik "srbski" je dominirao u drugoj polovini XIX veka, jednako kao to je u prvoj dominirao
oblik "serbski", koji se izgovarao kao "sjerbski".
Standardizacijom jezika "Matica Srpska" usvojila je oblik "srpski", to nikako nije sporno.
Meutim, neki nai dananji lingvisti navode vrlo razumljive argumente u odbarnu oblika "srbski".
Pa tako prof. Dr. Ljubomir T. Gruji kae: "Pogledajmo primer sa izvedenicama od rei GRB. Pridev
od njega je grBski, a ne grPski.
Zato tu nije primenjeno pravilo o jednaenju po zvunosti, pogotovo to je GRB vlastita imenica?
Drugo pravilo kae da kada je vlastita imenica koren izvedene rei, onda se ona zadrava u
originalnom obliku, tj. Ne menja se, u izvedenoj rei, kao to su Srbkinja, Srbstvo, srbski izvedene rei
od imena (vlastite imenice) SRB".
Dakle, kako i zato smo mi Srbi promenili ime sopstvenom jeziku?
Opet se vraamo na Vuka Stefanovia Karadia i njegovu reformu.
Opte je poznato da je Vuk iveo i radio u Beu.
U to vreme je Turska imperija bila ve u stanju raspadanja (nekoliko decenija kasnije se konano i
raspala) a za prevlast na Balkanu borila su se dva carstva, Austrougarska i Rusija.
Balkan je tada bio u geopolitikom pogledu najbitnija taka u svetu, jer bi ona sila koja kontrolie
Balkan, kontrolisala i koridor Istok - Zapad.
To rivalstvo Rusije i Austrougarske, oko kontrole Balkana, dovelo je i do Prvog svetskog rata, u kome
su nestala oba carstva.
Srbi su tada bili najbrojniji i najsnaniji narod na Balkanu, a kao Sloveni, i to Pravoslavni Sloveni, bili
su vrlo bliski Rusima.
Be je tu vezu pokuavao da ublai to je mogue vie, pa je iz tog razloga finansirao i Vukovu

reformu, koja je u tadanjoj Srbiji, Crnoj Gori, kao i Vojvodstvu Srbiji doekana "na no".
Izmeu ostalog dolo je i do inicijative da se "srBski" menja u "srPski", jer Nemci nisu mogli drukije
da izgovore.
O svemu ovome mnogo detaljnije pie Miloslav Samardi u svojoj knjizi "Tajne "Vukove Reforme"",
koju preporuujemo onima koji ele podrobnije da se informiu.
Ovi primeri govore o stranom uticaju i da se svodi na "odroavanje" Srba od Pravoslavnih slovenskih
naroda.
Moda je najoigledniji dokaz za ovakvu tvrdnju ofanziva na irilicu, koja se nemilosrdno progoni iz
Srbije.
Nije strano to Srbi piu srpskim jezikom, a ne srbskim, ako znaju ta piu tim jezikom i kakve i ije
simbole (i u kakve svrhe) koriste.
Ali strano je ako toga nisu svesni, pa im se sutra desi da se irilica potpuno ukine, a veze sa naim
korenima potpuno zatru.
U tom sluaju nee biti iznenaenje da za pola veka, ili vek, na Balkanu ivi malo pleme Srpa, unijata,
koji piu Gajevom latinicom i svoje korene trae u Zagrebu, Beu i Vatikanu.
Nemanja S. Mrenovi / GetoSrbija

rodoslov - 81525 - 11.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Tomi, Bela Reka
Bela Reka - najstarije porodice u selu su: irii, Jakovljevici, Krejakovii i urii. Oni su starosedeoci,
svi slave jednu slavu urevdan (od jednog su pretka).
Pored toga, tamo ive Tomii (1 kua, slava Petrovdan) u gornjoj mali. Poreklo im je nepoznato. Iz
Lukia potoka kod vodenice, kao lonari sedeli. To je sve to sam naao o Tomiima iz Bele Reke.
buducnost_srba - 81271 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (4)
Operacija 'Mojsije' - Srbija postaje novi Izrael
3. januar 2013. godine
Na meunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmetanja stanovnitva i institucija drave

Izraela u sluaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom.
Svetski analitiari tvrde da e u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove
jevrejske drave.
Najnovije politike, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.
PAD IZRAELA!
Samo nas jedna decenija deli od obeleavanja itavog veka netrpeljivosti i sukoba izmeu Arapa i
Jevreja oko statusno najkontroverznije drave na svetu - Izraela.
Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama,
hrianstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije.
Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog
rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga.
U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i
tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni.
Uivajui podrku SAD, Izrael je jo tada ignorisao zahteve UN za povraaj teritorija gradei na njima
vojna utvrenja i etniki ista jevrejska naselja.
Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske drave" je pitanje palestinske nacije, arapskih
starosedelaca.
Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske drave i
izbeglike kampove.
Izraelski zloini doveli su do oruanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilaka

Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na elu.
Iako je u najteim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasinom terorizmu pri emu su
esto stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz e Gevaru postao jedan od glavnih
simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku.
Promena svetske politike scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da ak i arapske drave
uskrate podrku palestinskom otporu.
Amerikanci su traili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali reavanje palestinskog pitanja.
Pod pritiscima sa obe strane kompromisno reenje je naeno u stvaranju palestinskih autonomnih
oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale.
Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.
Iako se inilo da je reenje na pomolu, mir nije dugo trajao.
Diplomatski nepromiljeni potez Jasera Arafata, koji je podrao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno
svetlo Izraelu da krene u konani obraun sa palestinskom dravom.
Od tada Izrael otvoreno primenjuje etniko ienje, napada na civilna i izbeglika naselja, vri atentate
i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji.
Ovi postupci izazvali su novi ciklus nevienog nasilja i jaanje islamistikih palestinskih teroristikih
grupa.
Ponovni rat u Palestini iskorien je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog
sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv
terorizma", zapravo protiv navedenih teroristikih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan.
Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmetanje stanovnitva i institucija Izraela u sluaju pobede
islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.
ANTISEMITIZAM I SRBIJA!
U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove.
Naa zemlja, predvodnica "tree strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da
je "Izrael vetaka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", to joj je
omoguilo vanu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku.
Bezbrojni poslovni aranmani, koncesije na naftna polja, izvoz strunjaka, tehnologije, ali i vojne
opreme i naoruanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela.
Osim to je saraivala sa arapskim dravama, SFRJ je pruala diplomatsku, vojnu i logistiku pomo
PLO i Jaseru Arafatu.
Vojnika i obavetajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovoena je u kampovima za obuku na

teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja.
Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i
okupacije Libana.
Scene ranjenika koji mau naim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su
nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do dananjih dana.
Ipak, vremena su se promenila.
Sa nestankom SSSR-a i poetkom raspada SFRJ i nae dravno rukovodstvo je priznalo postojanje
drave Izrael sledei primer arapskih drava.
Prekinuta je svaka pomo PLO, jedino je zadrana neformalna ambasada palestinske samouprave u
Beogradu.
Vano je napomenuti da za sve vreme dok je zvanina politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog
sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma.
Na naim prostorima Jevreji ive vie od 400 godina, jo od proterivanja iz panije i Portugala u XIV
veku.
Veliki broj Jevreja naao je utoite u okrilju tada najeeg protivnika panije - Turske.
Jevreji su tada u velikom broju doli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju.
Jevreji su tokom etiri veka bili ravnopravni uesnici u ivotu srpske drave.
Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.
Knjievnici Oskar Davio, Danilo Ki, Aleksandar Tima, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn,
ali i naunici kao to su Gavro varc, Lavoslav ik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi.
Do poetka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji ivelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistiki
teror preivelo je svega 15.000.
Izmeu 1948. i 1952. godine 8.000 domaih Jevreja preselilo se u Izrael.
Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.
U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, to ini 0,02% ukupnog broja stanovnika.
Samo u Novom Sadu ivi neto vie od 100 pripadnika ove nacije.
DAVID PROTIV GOLIJATA!!!
Ideja o izmetanju stanovnitva i institucija u sluaju sloma jevrejske drave datira jo od prvog
arapsko-izraelskog rata.
U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije.
Bez amerike podrke, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske.
Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji nain da odbrani posle toliko godina ponovo
uspostavljenu dravu.
Operacija "David" ifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.
Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja - David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi
protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR.
Operacija "David" je predstavljala klasinu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.
U tu svrhu od Amerike je bila zatraena tehnologija za proizvodnju atomskog oruja.
Poto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael dola tek
sedamdesetih godina.
Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u
sluaju treeg arapsko-izraelskog rata.
elei da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u sluaju poraza SAD, Izrael je
razvijao i sopstvenu vojnu industriju.
Izraelska vojna industrija - IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoruanja, od klasinih do
najmodernijih borbenih sistema.
Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oruje, Izrael je vie puta pretio upotrebom ovog oruja u
sluaju novog napada na njihovu zemlju.
Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmetanja stanovnitva Izraela.
Jasna je asocijacija na priu iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivi
prolaz kroz Crveno more vodei ga ka obeanoj zemlji.
Ovom planu nije ilo u prilog to to bi poraz SAD znaio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su
bile alternativne destinacije novog Izraela.
U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne drave, Juna Amerika se tresla od kubanske
revolucije, Azija i Australija su oseale pretnju Crvene Kine koja bi u juriu poistila marionetske
reime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.
BEG U EVROPU!!!
Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije"
je izbila u prvi plan.
Poto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina elele da prisvoje 80%
svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana-, Izraelci su prognozirali jaanje
islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera.
Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom sluaju oveanstvo ne bi u celosti palo pod
vlast jedne opcije ve bi se u novoj podeli sveta nalo vie odvojenih i meusobno izolovanih celina.
Analitika sluba Mosada (izraelska kontraobavetajna sluba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za
odabir nove zemlje pri emu su se morali uzeti u obzir sledei zahtevi:
- budua teritorija Izraela mora biti drava u ijoj prolosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne
deluju jai antisemitistiki pokreti i partije;
- to ne sme biti nacionalna ve pre svega multikulturalna graanska drava;
- veinsko stanovnitvo ne sme biti islamske veroispovesti;
- teritorija drave mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;

- poeljno je lanstvo u politikim i vojnim evroatlantskim organizacijama;
- drava mora da ima izlaz na znaajnije more i osnovnu infrastrukturu;
- broj stanovnika ne bi trebalo da bude vei od 10 miliona;
- ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistika privreda sa velikim procentom stranog kapitala;
- pre poetka evakuacije, izraelska drava i njeni graani treba da poseduju 25% privrede i zemljita
odabrane zemlje.
Izbor je suen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po miljenju Mosada
trajno nestabilna podruja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih drava.
Sa druge strane, severnoamerike drave i Australija bi u sluaju poraza zapale u ekonomsku i politiku
krizu, a otpale su i zemlje June Amerike, zbog revolucionarnih previranja i graanskih i lokalnih
sukoba.
Zbog veliine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmiljalo se o ponudi za otkup
teritorija.
Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za odreenu sumu i pod jaim pritiskom pristao na takvu
ponudu.
Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude poto je u Rusiji antisemitizam endemski - bilo ga je i pod
carevima i pod komunistima.
U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.
Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitistiku prolost.
Od panije u XIV veku pa do Nemake i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve drave
Zapadne i Istone Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja.
Osim toga, evropske drave su u veini sluajeva drave sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje
suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konanog kraja puta za Mojsijevo pleme.
SRBIJA - POSLEDNJE UTOITE !!!
Sa nastajanjem novih drava u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna deavanja na terenu u
cilju promene granica i etnike strukture odabranih drava, ime bi se u odreenom vremenskom
periodu ispunili navedeni zahtevi.
U detaljnoj analizi bivih republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz
eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael.
Razlozi su sledei:
- antisemitizam kod Srba neuporedivo je blai nego u ostalim balkanskim zemljama;
- Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, graanska a ne nacionalna drava;
- veinsko stanovnitvo je hriansko a islamski deo je izolovan, to je kasnijim deavanjima i

formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije;
- Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju jo od Prvog svetskog rata, a granice sa
otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane to je i bio sluaj sa Dejtonskim sporazumom;
- i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa

petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktinu realizaciju;
- izlaz na more ak i u sluaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeen preko Grke do
Egejskog mora;
- Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.
Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasnitvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je
dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republikom nivou.
Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti odreenim obavetajnim slubama
bili spremni da uestvuju u ovom planu.
injenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet
veinskog naroda u Srbiji.
Matematiki je dokazano da e za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina.
Takva ansa se nije smela propustiti.
Jevrejsko rukovodstvo je u upranjenom mestu videlo boije provienje.
Tel Aviv je dao zeleno svetlo za poetak realizacije operacije "Mojsije".

Poetak meanja Izraela u deavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske
administracije Bila Klintona.
Najistaknutiji uesnici amerike politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog
porekla.
Da li je zaista sluajnost to su Jevreji Medlin Olbrajt, Riard Holbruk, Dejms Rubin i Vesli Klark
uestvovali u raspadu SFRJ i u zloinima nad Srbijom?
Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se ukljuili i poznati evropski
intelektualci jevrejskog porekla predvodei kampanju satanizacije Srbije.
NOBELOVCI I OLIGARSI
Iako su se u operaciji "Mojsije" posebno isticali ameriki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove
evropske sunarodnike.
Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta uo i video istinu o
zloinima nad srpskim narodom.
Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom
optubi na raun Srbije i njenog naroda.
Prilikom njegovog boravka ostala je upamena Vizelova ravnodunost na svedoenje deaka iz

Gospia kome su ustae pred oima zaklali oca i majku.
Da li je sluajnost to su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji - desniarski filozof
i publicista Anri Bernard Levi i ozloglaeni kosovski administrator Bernard Kuner.
Posebno mesto u aleji jevrejskih "velikana", koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bive SFRJ i uticaja
na unutranju politiku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada amerikom Jevrejinu maarskog porekla
Doru Sorou.
Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno drutvo jo uvek deluje u naoj zemlji.
Upravo je on - zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom

Khordohovskim - za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u
Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela.
Slinu ponudu Soro je prole godine izneo i Srbiji predlaui joj prodaju Kosova i Metohije.
Svi navedeni ugledni evropski i ameriki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana "Mojsije".
Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji "uticanja na aktuelna
deavanja na terenu u cilju promene granice i etnike strukture odabrane drave".
Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomo ljudi iz Srbije.
Zduno podravajui pojedine opozicione politike partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali
svoje pulene koji su planirani da u budunosti preuzmu vlast u Srbiji.
Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konano je "krunisan" dugogodinji rad
obavetajnih slubi SAD i Izraela.
Na vlast u Srbiji konano su doli ljudi koji su bili spremni ali i od ranije upueni u planove izmetanja
stanovnitva i institucija drave Izraela na tlo Srbije.
OD PROSVETE DO PRIVREDE
Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije ija je uloga bila nadgledanje, usmeravanje i
koordnicija zakonskih i drugih projekata ijim se donoenjem i sprovoenjem Srbija pripremala za
buduu jevrejsku kolonizaciju.
Pod njihovima ali i stranim pritiskom uinjeni su sledei koraci:
- Srbija je proglasila aboliciju za hiljade osuenih albanskih terorista
- Blokadom u radu na novom Ustavu, Srbija je i dalje jedina graanska drava u Evropi iji veinski
narod nema pravo na svoju nacionalnu dravu
- Rasformirana je SR Jugoslavija sa osnovnim ciljem cepanja jedinstvene teritorije na kojoj ivi srpski
narod
- Pokrenuta je ustavna inicijativa o regionalizaciji Srbije rasparavajui je na 6 autonomnih pokrajna
- U postojeoj pokrajni Vojvodini izneti su predlozi za dvodomnu pokrajnsku skuptinu u kojoj bi Srbi
bili neproporcionalno zastupljeni i Ustav Vojvodine po kojem bi Srbi bili samo njeni graani dok bi
manjine imale svoj nacionalni suverenitet i identitet
- U kolskim udbenicima pojavila se falsifikovana istorija u kojoj se NATO agresija zvala "akcija" a
koja je opravdana "srpskom tvrdoglavou"
- Ministarstvo prosvete je predloilo ukidanje predmeta srpski jezik i uvoenje govornog jezika
- Aktivno se radilo na razbijanju Srpske pravoslavne crkve, ona je bila prisiljena na priznavanje
rimskog pape istovremeno dajui podrku svetenicima koji su zagovarali "novi ekumenizam".
Iz perioda borbe protiv Miloevia jedna nevladina organizacija po mnogo emu se razlikovala od
drugih.
Po svome imidu, ustrojstvu i delovanju ona je vie liila na paravojnu formaciju nego na graansku
inicijativu.
Visoki funkcioner ovog "narodnog pokreta" jevrejskog porekla bio je glavna linost za saradnju sa
strukturama SAD i distribuciju novane pomoi dobijene od Amerikog kongresa.
Uostalom, teko je poverovati da je slinost logoa militantne Jevrejske odbrambene lige sa seditem u
SAD i logoa naeg "spontanog narodnog pokreta" sluajna.
Domai logo se, inae sa zapanjujuom pravilnou, pojavljuje na mestima gde je ugroen ameriki
nacionalni interes.
Mogao se uoiti u Venecueli prilikom pokuaja svrgavanja predsednika Uga aveza i u Gruziji kada je
na petooktobarski scenario "prepisan" do detalja.
Pria o operaciji "Mojsije" ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo izruenje graana Srbije
Hakom tribunalu.
Optunicu za zloine na Kosovu, po kojoj je isporueno bive dravno i vojno rukovodstvo, podigla je
tuilac Luis Arbur, kanadska Jevrejka, koja je na tom poloaju zamenila Jevrejina Riarda Goldstona.
Trenutno predsedavajui sudija Hakog tribunala takoe je ameriki Jevrejin Teodor Meron.
Istovremano sa zakonodavnom delatnou drava se i u ekonomskom pogledu potpuno predala

ulagaima iz Izraela.
Realizujui uslov o posedovanju minimalnih 25% privrede i zemljita, od strane izraelske drave i
graana Izraela pre poetka kolonizacije, izraelski biznismeni i firme preplavile su Srbiju.
Jedan od najznaajnijih izraelskih privrednika Josi Maiman, predsednik grupe "Merhav", bio se sastao
sa pokojnim predsednikom Vlade Srbije, kao i sa ministrima finansija i poljoprivrede.
Simptomatino je da je tadanji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov, i pre nego to je postao
ministar, putovao u Izrael gde je samoinicijativno razgovarao o mogunostima kupovine izraelskih
sistema za navodnjavanje u vrednosti od 400 milona dolara.
Izraelci su tom prilikom iskazali interesovanje za privatizaciju mree kanala DTD kao strateki vanog
sistema ijim bi posedovanjem kontrolisala gotovo celokupna proizvodnja hrane u Srbiji.
U svetlu "vojvoanskog projekta" postavlja se pitanje zbog ega bi Vlada Republike Srbije finansirala
navodnjavanje zemljita kada je u svom programu najavila privatizaciju i prodaju poljoprivrednih
kombinata strancima koji u posedu imaju ve veinu obradivog zemljita u Vojvodini.
U izraelskim krugovima postoji interes i za druge oblasti, pre svega za oblast nekretnina, prehrambenu
industriju i telekomunikacije.
-Kompanija "Astrum" je kupila nekoliko hektara preko puta Kalemegdana.
-Firma "Europort", u saradnji sa amerikim "Kolijersom", kupuje komplekse zemljita u blizini

aerodroma "Surin".
-Kompanija "Levinstajn" i Saul Loten kupili su zemlju na teritoriji Novog Beograda.
-Firma "Kardan" i "Englel" zainteresovane su za kupovinu nekoliko znaajnih nekretnina u Beogradu.
-Najvei izraelski koncern za kafu, okoladu i slatkie "Elit" uloio je 15 miliona evra u kupovinu
kompanije "Doncafe".
-Kompanija "Avital" na jugu Srbije kupila je fabriku okolade.
Interesantno je da je ministar koji je najee poseivao Izrael, upravo bivi ministar odbrane Srbije i
Crne Gore, a sada i bivi predsednik Srbije Boris Tadi.
O njegovoj najznaajnijoj trodnevnoj poseti Izraelu malo se zna.
Pored susreta sa vojnim i privrednim zvaninicima Tadi se sastao i sa predstavnicima izraelske vlasti,
ali i opozicije.
Ovakvo nesvakidanje zbliavanje sa celokupnim politikim vrhom Izraela analitiari uzimaju kao
potvrdu da je operacija "Mojsije" nacionalni projekat prioritetne vanosti koji ujedinjuje sve relevantne
politike i ekonomske faktore Izraela.
Tih dana vojni ministar iznosio je izjave o stratekoj saradnji Srbije i Izraela.
Pitanje odabira vojnotehnikog partnera strateko je pitanje od nacionalne vanosti jer se tie
nacionalne strateke odbrane.
U vezi sa ovim morala bi da se izjasni Skuptina Srbije jer ono za sobom povlai i nesagledive
posledice u politikom, bezbednosnom ali i istorijskom smislu.
Ovaj odabir, naravno, u ratu protiv terorizma stavlja Srbiju na stranu Amerike.
Posledice takve odlluke bie vidne u buduim teroristikim napadima na nau zemlju.
Ovi i slini ataci bie logian ishod bliske saradnje Srbije sa vojnim i obavetajnim slubama Amerike i
Izraela.
Dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske ugledni vojni analitiari nalaze u inicijativi da obuku domae
obavetajne slube vri izraelski Mosad, ali i u prisutnosti izraelskih oficira u ministarstvu odbrane u
svojstvu specijalnih savetnika i posmatraa.
Jo jedan vid vojnotehnike saradnje, koju je Tadi gromoglasno najavio, jeste nabavka opreme i
naoruanja iz Izraela.
Neloginosti koje proizilaze iz spiska lepih elja vojnog ministra mogu da se tumae samo na dva
naina: ili je u pitanju svesno uestvovanje u operaciji "Mojsije" ili je na delu prosta korupcija u vidu
novane provizije.
U svakom sluaju, Tadi je samoinicijativno iskazao interesovanje za, pre svega, peadijsko
naoruanje.
Ako se izuzme mogunost kupovine ili proizvodnje izraelske puke "galil", koja je zapravo kopija
"kalanjikova", kao jedina mogunost ostaje uvoz "tavora".
Proizvodnja puke "tavor" u Srbiji ne dolazi u obzir jer Izrael proizvodnju pokuava da premesti u
SAD, kako bi se izvrilo budue preoruavanja armije SAD po povlaenju puke "M-16".
Uvoz "tavor" puaka u Srbiju predstavlja i pitanje finansijske opravdanosti.
Cena domae puke "M-21", koja je u skladu sa NATO standardima, daleko je ispod cene "tavora" koja
iznosi 3.500 dolara.
Posebno interesovanje vlada i kada je u pitanju nabavka bespilotnih letelica iz Izraela.

Analitiari ovu nabavku tumae kao pripremu za uestvovanje u buduim amerikim ratovima.
Tadi se i javno odrekao nasilnih metoda koje su koriene u 19. veku i upotrebe vojske na Kosovu, te
se sa pravom postavlja pitanje protivnika i prostora na kojem e one biti koriene.
Ne sporei kvalitet izraelskih letelica neophodno je istai da su one, pre svega, sofisticirana pijunska
oprema.
Da li e one biti koriena u pijunai susednih drava ostaje da se vidi.
Kao krunski dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske vojni strunjaci istiu modernizaciju sovjetskih
lovaca "MiG-21" i "MiG-29", ali i helikoptera "MiL-8" u Izraelu.
Iako u Rusiji i Ukrajni postoje mnogo uspeniji i jeftiniji programi modernizacije, koji su u skladu sa
NATO standardima, Tadi se samovoljno odluio na skuplju ali i loiju varijantu.
Model uspene i jeftine modernizacije lovca "MiG-21" postoji u ruskom programu "MiG-21/93".
Ovim programom Indija je modernizovala 150 svojih "migova" i na taj nain utedela za nabavku nove
eskadrile lovaca "MiG 29".
I Boris Tadi i Bil Klinton, veliki prijatelji Izraelaca, pored pripadnosti strankama sa istim imenom,
dele pacifistiku leviarsku mladost, ali i desniarsku ratobornu "starost" koja se javi kad su na vlasti.
Povodei se primerom svog amerikog kolege, koji je izjavio da je spreman "da uzme oruje u ruke, da
se bori i pogine za odbranu Izraela", Boris Tadi je odluio da Srbiju stavi u pogon ameriko-izraelske
vojne mainerije, zauzevi tako znaajno mesto u buduoj jevrejskoj kolonizaciji Srbije.
Da li je ostatak Srbije isto tako spreman da pristane na plan nestanka Srbije i stvaranje novog Izraela na
tlu nae zemlje, moda e se najbolje videti onoga dana kada nam se sledbenici Osame Bin Ladena
budu obratili u svom prepoznatljivom maniru.
2sr - 81267 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Kompletan film: Badnje vee 1943. godine

Object 3
srpsko_poreklo - 81255 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Emisija 'Svedoci' - dr Radomir orevi, Serbona
Object 4
Nauni skup u SANU - dr Radomir Djordjevi - 'Serbona'

Object 5
praznici - 81244 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Govori Gospode
Svim pravoslavnim vernicima: "Mir Boiji Hristos se rodi!"
Object 6
praznici - 81243 - 06.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Badnje vee
Object 7
kravica - 81229 - 05.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Kravica: Seanje na rtve boinog masakra iz 1993. godine
U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kravici kod Bratunca danas e biti sluen parastos za 158
nastradalih Srba iz ovog mesta i susednih zaselaka, od kojih je njih 49 ubijeno na Boi, 7. januara
1993. godine.
Na pravoslavni Boi 1993. godine, Orieve

bande iz Srebrenice su u Kravici ubile 49, ranile
80 srpskih civila i vojnika, a sedam ih je nestalo od kojih pet nije pronaeno ni nakon 20 godina.
Toga dana selo je opljakano i zapaljeno je 688 srpskih kua, oko 2.000 pomonih i 27 drutvenih
objekata.
Oko 1.000 stanovnika ostalo je bez domova u jednom danu i kroz smetove se probilo prema Drini
izbegavi sigurnu smrt. Bez jednog ili oba roditelja ostalo je 101 dete.
Od poetka rata pa sve do polovine 1995. godine Izetbegovieve i Orieve snage snage iz Srebrenice
stalno su upadale u srpska sela oko Srebrenice, Bratunca, Milia, Skelana i Zvornika, ubijajui sve to
stignu, pljakajui i palei srpsku imovinu, a zarobljene su muili, masakrirali, odsecali im glave i
pokazivali u Srebrenici, a zabeleen je i sluaj da su Nenada Rankia pekli na ranju.
Od pedesetak Srba koji su poetkom rata ostali u Srebrenici, preivela je samo jedna senilna starica,
dok je druga starica Ivanka Mirkovi u julu 1995. godine naena zaklana na kunom pragu.
Veina nestalih jo nije pronaena i ekshumirana.
Bande Nasera Oria su poetkom rata proterale i poubijale srpsko stanovnitvo iz Srebrenice i oblinjih
sela Soloua, Gostilj, Gniona, Osredak, Viogor, Studenac i Peita.
Onda su poeli upadi u neto udaljenija srebrenika i bratunaka sela Ratkovii, Breani, Magaii,
Zagoni, Zalazje, Sase, Biljaa, Fakovii, Bjelovac, Sikiri, Podravanje pa sve do upada i masakra u
Kravici 7. januara 1993. godine i Skelanima 16. januara iste godine kada je u ta dva mjesta ubijeno 114
Srba od kojih je vie od polovine bilo civila.
I nakon proglaavanja Srebrenice zatienom zonom UN i navodne demilitarizacije, upadi iz te enklave

u srpska sela su nastavljeni tako da su, izuzimajui tri sela uz Drinu, unitena sva srpska sela na
podruju srebrenike i veliki broj sela u bratunakoj optini (vie od 100 sela), a jedinice Nasera Oria
ubile su oko 3.000 Srba od kojih veliki broj civila.
Napadi i masakri najee su izvoeni na velike pravoslavne praznike kao to su Boi, Petrovdan,
urevdan.
Zlikovci nisu ostavljali ive ni decu i starce, a zarobljeni su umirali nakon brutalnih tortura.
Zarobljenom Anelku Miladinoviu iz Jeestice, pred majkom Savkom, odsekli su glavu, zavezali je za
vozilo i odvezli u Srebrenicu, o emu postoje fotografije, a Slavku su nakon zlostavljanja, takoe,
zaklali sa jo nekoliko civila.
O tome je svedoio Dragomir Miladinovi iz Kravice iji su sinovi Ratko i ore poginuli toga dana.
Dva dana nakon masakra pronaeno je i sahranjeno sedam masakriranih tela, a tek poslije dva i po
meseca sahranjeno je jo 42 pronaenih unakaenih tela.
Osim Dragomirovih sinova Ratka i ora, na Boi su branei neja poginuli jo braa Vojislav i
Radojko Bogievi, Krstivoje i Ivan ukanovi, Anelko i Dragan Mlaenovi, Vidosav i Miladin
oki, te Vujadin i Miladin Dolijanovi.
U napadu na Kravicu uestvovao je, prema svedoenju preivelih metana, veliki broj Bonjaka, koji
su se posle rata vratili na podruje te optine.
Meu njima je bio i Oriev zamenik Zulfo Tursunovi koji je, prema reima jednog od retkih preivelih
zatoenika Ratka Nikolia, muio Srbe u srebrenikim logorima.
Za 20 godina posle rata niko nije odgovarao ni za jedan zloin nad srpskim stanovnitvom u srednjem
Podrinju, pa ni za ovaj na Boi u Kravici.
Zloinaki pohod poeo u maju 1993.
Zloinaki pohod Nasera Oria poeo je maja 1992, a crna kruna su zloini za Boi, 7. januara 1993.
godine. Seljani sela Kravica u optini Bratunac, uz sazvee zaselaka Brana Baii, Banjevii,
Jeestica, iljkovii, Mandii, Mratinci, Popovii, Lipenovii, Pobre, Kojii, i Opravdii, surovo su
mueni i ritualno ubijani, poharani i spaljeni.
Kao i u Drugom svetskom ratu, srpska sela napali su i naoruani metani iz Srebrenice, Cerske, Pobra,
Konjevi Polja, Glogove, Jaglia, Kasabe i drugih. Praktino iz svih muslimanskih naselja bratunake,
srebrenike, zvornike i vlasenike optine.
Dok je trajalo ubijanje i iivljavanje nad nedunim rtvama zastraujue su izgledale horde
fanatizovanih civila, mukaraca, ena i dece. Uz za obian ljudski um nepojmljivo "alakanje", viku i
dreku u zavijajuem tonu, ene su udarale u tepsije, tiganje, erpe, prolamali su se poklii: "Alahu
egber"- Krv se ledila u ilama napadnutog stanovnitva.
Osvajanje sela
Odziv muslimanskog stanovnitva u ovim krvavim pohodima, dobrovoljan ili prinudan, iznenadio je
svojom masovnou i poslunou. Svi do sada izvedeni napadi bili su po pravilu prethodno
pripremljeni, sprovoeni kao po napisanom scenariju i uz veliki broj dobro naoruanih napadaa.
Hronoloki gledano, prvi su se na udaru nali bespomoni manji srpski zaseoci, potom sasvim
usamljena srpska sela u muslimanskom okruenju i tek na kraju kompaktna srpska podruja. Ni dani u
kojima su izvoeni napadi nisu bili preputeni sluaju.
Birali su se pravoslavni praznici i porodine slave ili dani intenzivnih poljoprivrednih radova, dok su
metani bili oputeni ili zaokupljeni tekuim brigama i poslovima.
Etniko ienje srpskih teritorija u optinama Bratunac, Milii, Srebrenica i Skelani muslimani su
zapoeli napadom na male zaseoke Gniona, Bljeava i Metaljka. Usledili su napadi na vea srpska sela:
Rupovo Brdo, Loznica, Ratkovii, Breani, Zagoni, Krnjii, Magaii, Jeestica, Podravanje-
U tom periodu i u tim pohodima na srpska naselja Orievi banditi su opustoili sve to su zatekli, i iz
dana u dan irili svoju teritoriju. Posle samo est meseci ove etnike invazije, Srbi su u svom posedu
zadrali svega desetak sela.
Za to vreme su muslimani zaposeli vie od 30 etniki isto srpskih sela i sve zaseoke u meovitim
selima i mesnim zajednicama. Ali, time jo nije bio dostignut vrhunac etnikog ienja ovih teritorija.
U januaru 1993. na Boi i narednih desetak dana, i poslednja velika srpska podruja, kao to su
Kravica i Skelani sa okolnim selima, postali su rtve besomunih napada, spaljivanja i unitavanja.
Muslimanska agresija dostigla je maksimalne domete na ovim podrinjskim prostorima.
Naser Ori je prvobitno bio komandant muslimanskih oruanih snaga Srebrenice, a odmah potom
subregije - zdruenih snaga Srebrenice, Konjevi polja, Cerske i svih drugih muslimanskih sela.
Zatim postaje voa 8. operativne grupe uspostavljene Armije BiH, da bi na kraju bio komandant njene
28. divizije.
Muenje u zatvoru
Rade Stjepanovi iz Jeestice ovako opisuje nalet Orievih hordi:
"Sa oblinjeg brda koje razdvaja selo na dva dela, neprijatelji su poeli paljbu iz bacaa, mitraljeza i
puaka. Dobro su titili svoje ljude dok su ulazili u selo. Ili su kao ludaci i najljue zveri, imali su za
cilj da unite selo i uzmu plen. Morali smo da se povlaimo na drugo brdo, a pomo nije dolazila.
Kasnije, doli smo do naih mrtvih i ranjenih, a slike su bile stravine. Nali smo dva mrtva brata
Dragana i Anelka Mlaenovia, kome su muslimani odsekli glavu do ramena, i njihovu mrtvu majku
Savku."
"U Kravici i okolnim selima iveli su samo Srbi." - govori Milena Milanovi iz Kravice. "Uas
se dogodio za Boi. Zlikovci nisu imali milost ni prema kome. Ubijali su starce, ene i neja.
Odsecali su glave, udove, masakrirali ve ubijene, urezivali im polumesece i ustake znakove."
"Ubijeno je 56 ljudi, a isto toliko ranjeno. Neki preiveli su beali ostavljajui ranjene. Ne
mogu da zaboravim stranu viku fanatika. Kasnije sam ula da su neki nesrenici zarobljeni i
odvedeni u srebrenike zatvore."
Posle napada i osvajanja Kravice, u Srebrenici se naao veliki broj uhvaenih. U februaru je
francuska TV prenela sliku linovanja zatvorenika u centru grada, u prisustvu predstavnika
Unprofora. Tih dana u Srebrenici su ubijeni Branko Sekuli, Kostadin Popovi, Mio
Milovanovi i mnogi drugi kojima kasnije nije mogao da bude utvren ni identitet.
Trofeji
Kemal Mehmedovi Kemo, bandit Nasera Oria, je vie puta, posle masakra u Kravici pronosio
odseene srpske glave po Srebrenici. Ovaj zlikovac je izjavljivao da e odsei najmanje 20
srpskih glava, a prema nekim svedoenjima, do aprila 1993. u grad je doneo 12 odseenih
glava.
Poznato je da je glavu odsekao Anelku Mlaenoviu iz sela Jeestica. Anelko je sahranjen
bez glave.
Muenje svetenika
Janko Savi, svetenik iz Kravice, je bio strahovito muen. Njegovo telo naeno je bez ruku i
nogu, sa izvaenim oima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni
fildani, kao da pije kafu.
Sve srpsko ubiti
Ko nije iz tih krajeva ni u kvizu ne bi mogao znati na kojoj taki sveta se nalazi ovo mesto. U
tom srebrenikom selu, na pet kilometara od Srebrenice ivelo je oko 10 Srba i 40 Muslimana.
Okrueno muslimanskim mestima, do marta 1992. godine, ba nikakvih loih stvari nije bilo.
ak se moe rei da su komijski odnosi pola veka bili vie nego dobri.
Svako je gledao svoj posao: poljoprivredu, ume, uvala se stoka, gajile razne kulture, a bilo je i
one druge kulture sa obe strane i uvaavanja. Prvi put su se u aprilu osetili vetrovi koji nisu
stizali sa Drine, ve od Sarajeva.
Pojavili su se tamni oblaci i videlo se da nevreme stie u istonu Bosnu. To zahlaenje, umesto
vetrova, donosili su ljudi. Politika, tako se kae. Daleka borba za vlast ovde donosi samo smrt,
razaranje, pljaku-
Nervoza donosi strah za sopstveni ivot, porodicu, imanje. Po selu je kao munja prostrujala vest
da su u Potoarima sredinom aprila ubijena tri Srbina.
No je rodno mesto kukavica i polazna taka podlosti. Zato su, kao beg od straha, otpoele da
krue none patrole i u jednim i u drugim mestima. Na izvoru podlosti i straha uvek je tragino,
ponekad i tragikomino. Bilo je dirljivo-brino, moda bi se pre moglo rei naivno-lukavo, kada
su komije Muslimani "proirili delatnost" svojih straa, ak i oko srpskih kua.
"Odmah emo kod svih srpskih sela strogo postaviti strae i neemo dozvoliti da naa sela
uvaju strae muslimanske nacionalnosti. Pitamo se od koga svaku no i dan oni uvaju srpski
narod?!" - kae dopis vladi BiH, optinski odbor SDS, 28. septembar 1995. godine.
Obnavljaju se stare prie i otkopavaju zatrpane uspomene. Svi pamte samo no, metak, icu-
Bude se najcrnje misli iz komara drave koja se raspada i njena trule se osea na svakom
koraku. Svako se zatvara u svoj nacionalni tor, svinjac ili kokoinjac- Nou aveti zla etaju
selima, patroliraju poluautomatska iva bia sa pukama i redenicima.
Prvo seoske strae, zatim patrole, "kontrole", pa- Nekad su se sretali, pozdravljali, sad se
presreu, prete. Razlog je lako nai kada se znaju namere. Potom se razgovara, pregovara,
obeava, a u stvari- Kupuje se vreme, prodaju glasine.
Sve se nekako podnosilo dok su ljudi verovali da oruje koje zvekee nee i zapucati - u ime
starih rana, nepotrebnih rtava od pre pola veka i rata koji nikom dobra nije doneo. A onda-
Iz pravca sela Potoara- Dan izabran, ni po suncu, ni po magli, ve po slavi - urevdan, 6.

maj. Tada u kuu dolaze gosti - obiaj je, bez noa i mitraljeza.
Sa Ravne njive iznad Gniona, negde oko 17.00 zauo se glas sa megafona:
"Sluajte me dobro, Gnioani, ovo vam poruuje Naser. Do pola est da svi predate oruje kod
Perine kue i garantujem da vam nita nee biti. Ako to ne uradite, neete pobei, jer ste
opkoljeni i biete pobijeni."
Narod je odmah skoio, poeo da bei. Niko nita nije uzeo, sem to se zateklo u rukama i na
sebi. Ostalo je sve, ak i upaljene svee na stolovima onih koji su slavili. Posle dva minuta uli
su se rafali sa svih okolnih brda.
Svi su potrali niz potoke zaklanjajui se iza kamenja i bukava. Tu su poginula petorica
Gnioana.
Radojko Miloevi, star 68 godina, koji je tog dana slavio urevdan, spaljen je u svojoj kui.
Njegova ena je gledala iz ume kako gori kua i Radojko u njoj. O tome svedoe Marko
Slijepevi i Miladin Vukadinovi iz Gniona, koje je prvo spaljeno i do temelja uniteno srpsko
selo srebrenike optine.
Istog dana, ista slava, jo jedno bratunako selo je napadnuto. U svojoj kui u Bljeevi zaklana
je starica Kosana eki, a njen mu Milan i njihov prijatelj koji je bio na slavi ubijeni. Iz ovog
muslimanskog sela svi su Srbi proterani, a njihova imovina je opljakana i popaljena.
ienje avlija
"Sa dumanima se mora definitivno i za svagda raistiti. Uzmimo sebi za zadatak da smo mi ti
koji moramo jednom za svagda raistiti te stvari i oistiti ih od svojih avlija, da bi budua
pokolenja ivela u rahatluku i miru. Znam da smo mi Bonjaci merhametli, sentimentalni i
osetljivi ljudi. Ostavimo to za bolja vremena, a sada je u pitanju ouvanje muslimanskog
identiteta, muslimanske biti, muslimanskog ponosa i ljudskog dostojanstva." - (Naser Ori,
komandant muslimanskih jedinica u "svojoj" knjizi "Srebrenica svedoi i optuuje")
srpski_simboli - 81153 - 03.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Simboli Srba u Antikoj umetnosti
Object 8
Promocija knjige 'Srbica'
Srbica 1. deo
Object 9
Srbica 2. deo
Object 10
Srbica 3. deo
Object 11
Srbica 4. deo
Object 12
Ispovest Srpkinje (2)
Kako sam uopte mogla da potrim, molim i kasnije oslovljavam sa "tata" okorelog zlikovca koji snosi
odgovornost za brojne pokolje, pa i one u Sanskom Mostu, mom selu? Onda sam bila oajno, uplaeno
dete. Sada razmiljam kao odrasla, iskusna osoba. Interesovao se za mene, za moje poreklo. Moj
identitet bio je izbrisan. Nauila sam da sam 97. I nita vie; seanja u magnovenju.
Sreom, ula sam kako asna sestra odgovara da ima moj karton. Da sam Zorka Deli. Ali i trenutka
kada mu je objanjavala koje sam godite i injenicu da su mi lano napisali da sam mlaa dve godine,
da bi kroz smeh rekla:
"ta moe da pamti dete od tri godine? Nita."
Kao da sam se ponovo rodila:
Ja sam Zorka, a ne 97 - ponavljala sam u sebi.

Kako ste se snali u Zagrebu?
Dola sam kod Slavka Dasovia. Domaica je bila njegova prijateljica, ustakinja Marija op,
Hrvatica iz Zagreba kojoj od prvog momenta nisam bila simpatina. Radila je u ustakom
pokretu i svakog jutra u uniformi odlazila na posao. iveli su u velikom jevrejskom stanu, a
vlasnicu i njenog sina isterali su u sobiak. Morali su oboje da se pokrste, i za to su dali puno
zlata, novca. Sina su joj ubrzo odveli na kolovanje za fratra. Ili to, ili smrt. Kasnije sam se u
stanu sprijateljila sa tom Jevrejkom i jednom joj spasila ivot, prikrivi je, tako da je ustae nisu
pronale. Bila je preplaena, bespomona.
Oko vrata sam uvek morala da nosim al. Rana je polako zarastala, a Dasovi i opova su mi
strogo naredili da maramu ne skidam i nikada nikome ne priam o rani i oiljku na vratu, inae
e me vratiti u Jastrebarsko. Seam se da je Marija op prvu no insistirala da me Dasovi vrati
u logor, i da ona nee da brine o srpskom kopiletu. Te noi sam legla gladna i poto je bilo
jabuka na ormaru, popela sam se, uzela jednu. Istog momenta se naao pored mene Reks, a ovo
dvoje su se grohotom smejali, uz komentar da su znali da sam lopov.
Sutradan sam bila surovo kanjena i reeno mi je da e me pas rastrgnuti. Marija op posle
izvesnog vremena nije htela da brine o meni, tako da me je Dasovi odveo kod svoje sestre,
ezdesetogodinje udovice Jelke. Retko je navraao. Kasnije je pobegao u Ameriku, a Jelki slao
novac. kolovala me je i vaspitavala kao pravu Hrvaticu katolkinju. Uila da ne volim Srbe,
etnike. Ponavljala da sam siroe zbog srboetnika. Terala me je da idem stalno u njihovu
crkvu, to je izazivalo kod mene pravi komar.
Prekinuta je svaka veza sa mojim sestrama, braom. Dugo nisam znala ta je sa njima. Dugo
sam nosila lano ime, imala drugi identitet, a u dokumentima logorskim je pisalo da sam mrtva.
Bila sam Marija Dasovi.
Posle rata Dasovi je zbog optubi za zloine nad Srbima bio godinu dana u zatvoru. Kada je
izaao hvalio se da mu je pomogao njegov ratni drug iz Prvog svetskog rata, Josip Broz. Otiao
je za Ameriku. Kada je sasvim ostario i vratio se, u bolnici u Zagrebu, na samrti mi je priznao
da je kriv za moju porodicu i molio me da mu oprostim. Nisam mogla. Dao mi je neku
fotografiju. Okrenula sam se i otila.
O Jelki sam se brinula do kraja njenog ivota. ivela je u Mostaru sa mojim suprugom
Vlajkom, i sa mnom. Nisam je ostavila. Formirala sam porodicu. Izrodila dvoje dece, sina i
erku. Oboje su sada zreli ljudi i priznati strunjaci u svojoj profesiji. Sa Vlajkom sam ivela 34
godine u srenom braku.
Za kraj, molim Vas opiite nam va susret sa Ivom Andriem.
Bila sam predsednik literarne sekcije u zagrebakoj gimnaziji u treem razredu. Profesorica
hrvatskog jezika predloila je da u goste pozovemo Krleu, emu sam se suprotstavila - pamtim
ga naime po runom gestu, kada sam imala osam godina. Dasovi me je poslao sa poiljkom
kod nekog generala, a ja grekom ula u Krlein stan. Pitao me je kako ga ne prepoznajem, kada
je on uveni hrvatski pisac. Odgovorila sam da nikada nisam ula za njega. Isterao me je
napolje.
Predloila sam zato profesorici da u Zagreb pozovemo Ivu Andria. Njega sam itala, volela i
poistoveivala svoju sudbinu sa sudbinom dece otete na osnovu "Danka u krvi"; sebe sam
doivljavala kao janiara. Bila sam presrena kada nam je Andri doao. Govorio je o sebi,
svojim delima, i posetio i na as likovnog. Lepo sam crtala, pa sam iskoristila priliku da ga
portretiem. Kada sam mu poklonila rad bio je iznenaen. Rekao mi je da imam smisla za
umetnost. Napisala sam mu posvetu. Za uzvrat on je meni poklonio knjigu Na Drini uprija i
napisao posvetu koja potom kao da je obeleila itav moj ivot.
Zamolila sam ga da posvetu pie ne Mariji Dasovi, nego Zorki Deli, to je on brzo shvatio.
Na posveti je pisalo:
"Va entuzijazam, snaga, ljubav prema ivotu, lepoti, ljudima, vode vas tekim putem na kojem
ete uvek biti pobednik".
Komentar Momila Selia:
Da je samo jedna od tvrdnji Zorke Deli tana, ni Srbija kao drava, ni Srbi kao narod ne bi
trebalo da imaju nikakve diplomatske odnose sa Hrvatskom i Hrvatima, kao ni sa
muslimanskim delom Bosne i Hercegovine - Vatikan da i ne pominjemo.
Naalost, na seanja petogodinje devojice se ne da rukom odmahnuti, ramenima slegnuti, niti

ih kao "nemerodavna" prenebregnuti. Slinih iskaza, i od mnogo starijih svedoka, ima na
hiljade. ak i danas, posle 70 godina, jo je na desetine hiljada Srba koji mogu da ispriaju ta
im se deavalo, ta su doiveli, videli i uli za "Nezavisne drave Hrvatske", 1941-1945.
Kao osmogodinji deak, i sam sam doao u dodir sa svedoanstvima o Hrvatskom

"tisuletnjem snu" i njegovoj neporecivoj javi. Naime 1954, kao sin savetnika jugoslovenske
ambasade u Atini, u njenoj biblioteci sam naiao na nekoliko albuma sa ustakim i nemakim
fotografijama, kakvih potom nisam nalazio ni u udbenicima sudske medicine. Tih knjiga nije
bilo u Jugoslaviji; drane su tada na sigurnom, za sluaj "nesporazuma" sa "naim" zapadnim
"saveznicima", koji su povremeno isticali ustaku emigraciju kao dokaz diktature u Jugoslaviji.
Te diktature je naalost bilo, ima je i danas, ali je ona pogaala uglavnom Srbe kao narod,
nekomuniste kao neistomiljenike, i graanstvo i seljatvo kao klase. Koliko su Hrvati od nje
"patili" pokazuje i sluaj Slavka Dasovia, opisan od Zorke Deli. Kolja Dasovi je naime
dobio godinu dana zatvora i priliku da emigrira ("pobegne") i potom se vrati u zemlju, dok su i
maloletni etnici streljani, kao i starci koji su pod kokardom zvanine Jugoslovenske vojske
uvali svoj kuni prag.
Udbini poverljivi albumi su me ve tada suoili sa Zlom kakvo mi potom nije doputalo da
dobar deo moderne knjievnosti ne doivim kao afektaciju, la ili umetniarenje. Antisrpski
ratovi 19911996, posle kojih su se i borci sa fronta vratili malograantini, jugonostalgiji i
modernitetu, naterali su me da pojavu i projavu Jadovna, Jasenovca i nadasve Jastrebarskog -
vie nego Auvica - poveem sa pitanjem smisla ne samo ljudskog ivota, ve i lika samoga
Tvorca.
Jer ko moe da kolje decu zbog "disciplinskih" prekraja odavno je ponitio razliku izmeu i
najteih kriminalaca i "obinih" ljudi, postavi demon kadar da mrtvoj deci kopa oi i slae ih u
kotaricu - za Kardinala Alojzija Stepinca koga e jedan drugi starac zlih oiju, Papa Benedikt,
uskoro posvetiti.
Burevesnici Apokalipse - ustae, nemaki nacisti i iptarski balisti odavno su indulgencijom

osloboeni ne samo krivice ve i grie savesti: Nemci kao barjaktari Novog svetskog poretka u
Evropi, Hrvati, muslimani i iptari kao njihovi janiari na Balkanu. Sve strahote Drugog
svetskog rata (The Good War, kako ga zvahu ameriki liberali) blede pred "humanitarnim"
intervencijama i "borbom za ljudska prava" Treeg svetskog "mira" - ve optereenijeg ratnim
zloinima nego ijedan oruani sukob u istoriji.
Povest o porodici Deli iz Kruhara kod Sanskog Mosta trebalo bi zato da bude deo nastavnog
programa za sve razrede naih kola, ma koliko nas neko optuivao za "govor mrnje".
Jer, najgora je mrnja preutkivanje: Jastrebarskog, Jasenovca, jama, Vukovara pre nego je
ispaljen ijedan metak 1991, splitske Lore, Bradine u Hercegovini, Tarina u Bosni, Tropoje iz
1999. u Albaniji, te imena i nacionalnosti "boraca za slobodu i demokratiju" koji su ta gubilita
ustrojili, i opsluivali.
Neka nam Bog da maha da svojim buduim odnosom prema naim dumanima, a i Njegovim
neprijateljima, i Njemu osvetlamo obraz.
Izvor : Peat
Ispovest Srpkinje (1)
Ispovest Srpkinje koja je kao dete preivela ustaki logor: Nasilno su me pokatoliili, ali sam se vratila
pravoslavlju
Beograd - Ako bismo pokuali da opiemo ivot sedamdesetestogodinje Zagorke Skiba iz Koprivne,
prve rei glasile bi - ivi svedok uasa dva najcrnja stratita Srba, Jasenovca i logora za srpsku decu,
Jastrebarskog. Zorka, tada petogodinja devojica, izgubivi oca i majku, preivela je strahote koje
ovek ne moe da nasluti ni u najcrnjim mislima. Dva puta nadmudrila je sigurnu smrt doskoivi
ustaama, a bila je dete. Decenijama je ivela sa nametnutim katolikim identitetom, dok stasavi nije
postala "svoja", Srpkinja. Danas je Zorka naa nacionalna, istorijska vrednost - dragoceni svedok, ivi
ovek koji dobro pamti sve pomenute dogaaje u Drugom svetskom ratu, i to do detalja.
Zorka je, inae, penzionisani profesor matematike i fizike, a zavrila je pedagogiju i psihologiju. Ne
manjka joj, dakle, ni visoko obrazovanje.
Gledamo u detinje iskrene, a starake oi. Oseamo svu tugu napaene due i, za opomenu, sluamo
pamenje i mudrost. Naa sagovornica u poetku govori bez suza, mirno. Samo kada iz seanja probudi
majku u plamenu, niz obraze joj krenu nezadrivi potoci. Zatim suze proguta jer, veli, tu je da kazuje,
da se ne zaboravi!
A na poetku razgovora, koji je za nju ponovo preivljavanje golgote, Zorka nas upozorava da sa
podmuklo nametnutim "sluajem" Srebrenica nipoto ne smemo da se mirimo:
Zloin je optuiti na narod koji je jedan od najstradalnijih u vaseljeni. Perfidno je, kriminalno i
podmuklo da Srbe u genocidni narod pretvaraju isti oni koji su nas decenijama ubijali, trebili. Oni koji
su poinili genocid nad Srbima! Jasenovac, Jastrebarsko nikada i nijedan Srbin ma gde bio, ne sme da
zaboravi. Moramo da se borimo, da traimo da se prizna genocid nad Srbima u ustakoj NDH
tvorevini. Sada Srebrenicom hoe od nas da naprave zloinaki narod. Znaju oni zato to rade. Ako bi
kojom nesreom Srbija poklekla, za vek vekova e biti ponitene sve jasenovake i jastrebarske rtve, a
generacijama koje dolaze uinili bismo stranu, neoprostivu nepravdu, i to zauvek! Jasenovake rtve
sada se smanjuju, desetkuju, a Srbija - uti! Treba znati i koliko je stotina hiljada naih ena i staraca
stradalo u logorima i jamama BiH. Mora da se zna da je, prema nekim pokazateljima, svaki drugi Hrvat
i musliman u vreme NDH pomagao na odreen nain ustaki pokret i ubijanje "srboetnikih bandita" i
"srboetnike kopiladi", kako su nas tih jezivih godina svi oni nazivali! To je nedopustivo, ako
potujemo i ive i mrtve. Ako volimo sopstveni narod! Evo, citirau vam rei Franje Tumana koji je
24. februara 1990. izjavio: "NDH nije bila samo puka kvislinka tvorevina i faistiki zloin, ve i izraz
povijesnih tenji hrvatskog naroda". Za pametnog dovoljno! Zvanini Beograd ne sme da poklekne.
Sada bi rtvu da proglase zloincem, pa valjda da nastave dalje neometano i u BiH i u Hrvatskoj. Jer,
ko e onda moi uopte da im zabrani da ponovo nasrnu na "genocidne", zloinake Srbe!?
Kaite nam, molim Vas, neto o toj nesrenoj 1941. godini?
Znate, postoje dve boje koje ne volim. Od kojih se stresem. Crna, ustaka, i, crvena - za mene,
valjda, simbol prolivene srpske krvi. To me prati u stopu. Odmah, posle osnivanja NDH, 24.
aprila 1941. godine - a imala sam tada pet godina - u moje rodno selo Kruhari kod Sanskog
Mosta u zapadnoj Bosni, stigli su crni ljudi sa crnim uniformama, crnim pukama. Bile su to
ustae. Vodio ih je na bivi sluga Omer Alagi. Prstom je hrvatskim vojnicima pokazivao koje
su kue u selu srpske. Koju god je oznaio, ta kua bi se ubrzo nala u plamenu. Seam se, na
krsnu slavu, urevdan, u nau kuu u kojoj su moj otac Drago Deli i majka Dragica, sa nas
petoro dece, uz slavsku sveu, ito, postavljenu trpezu, doekivali goste, kumove, ustae su ule
uz psovke i sve po stolu i kui porazbijale. Otac ih je zamolio da to ne rade i pribrano ih pozvao
da sednu i poaste se, jer je to porodina svetkovina. Ustae su bile iznenaene takvom
reakcijom, i ljutito izale, jer se Drago ipak nije dao isprovocirati.
U isto vreme ustae su se sukobile sa Srbima u selu Trmonja. Puno Srba je tada ranjeno i
ubijeno. Ranjeni su i neki ustaki zloinci. Za odmazdu su izveli 27 Srba, meu njima 10
Midovia, svu moju ujevinu. Pobili su ih i poveali u parku i na trgu u Sanskom Mostu. Bio je
to prvi zloin hrvatske vojske posle osnivanja NDH. Nakon toga usledilo je saoptenje da su bili
prisiljeni to da uine, jer je navodno jedan Srbin pucao na nemakog vojnika.
Meutim, kada sam kasnije tragala za dokumentacijom otkrila sam po nemakim izvorima da
nema nikakvih dokaza da je u pitanju bio Srbin; opravdano se sumnjalo da iza tog dogaaja
stoji Hrvat. Dakle, hrvatskoj vojsci bio je potreban povod, i to iskonstruisan. Poelo je neumitno
da se ispoljava strano zlo, neviena mrnja koja je kiptela iz skoro svakog Hrvata, ali i
muslimana.
Bile su to godine straha i uasa!
Ubrzo su Vam uhapeni otac, stric, deda...
Tog prolea po svim selima i gradovima odvodili su ugledne Srbe, a potom sve muke glave.
Uhapsili su mog oca, strica Duana, dedu Jovana i majinog oca Teodora. Deda Teodora su
uhapsili meu prvima zbog toga to je bio solunski dobrovoljac. I nisu se zaustavljali. Teodor je
istog dana ostao bez brae Dmitra i Duana, sinova Milana i Duana, a ubrzo je stradala i moja
majka. Sve su mu ustae pobile zato to je bio solunski ratnik. Pakleno vreme, kada su zemljom
hodali ljudi bez milosti. U njihovim srcima carovala je zmijska mrnja. Tog stranog dana
pristigla je ustaka satnija, hrvatski vojnici iz Zagreba, zvaninog naziva Ante Starevi. Vodio
ih je ozloglaeni ustaa Slavko Dasovi.
No, da ne zaboravim: kada su poetkom maja 1941. godine stigli u Sanski Most, samo za tri
meseca od njihove zverske ruke pobijeno je na stratitima, jamama, logorima preko 10 000
Srba. Podseam vas, pred rat je u srezu Sanski Most bilo 38 000 Srba, 18 000 muslimana i osam
hiljada Hrvata. Smatra se da je svaki drugi Hrvat i musliman pomagao u hapenju ili klanju.
Tako je na Ilindan, 2. avgusta, samo u jednom danu oko pet i po hiljada Srba baeno u dve jame
iskopane u unjaru, na imanju mog oca, u blizini sela. Mukarce su zvali da se jave zbog
nekog popisa. Masovno su punili zatvore, kole, magacine. Tamo su ih ustaki monstrumi
muili. Docnije sam saznala od jedne ene koja je takoe tada bila u pritvoru, da je gledala kako
ustaa nareuje mom ocu i stricu da se tuku i jedan drugom lome ruke i noge. Oni su se puno
voleli, svi smo sreno iveli u velikoj gazdinskoj zajednikoj kui. I pre su pristali da idu u smrt
zajedno nego da jedan drugog popreko pogledaju. Izmasakrirani su bajonetima- Baeni su u
jamu unjar.
Gledali ste kako Vam majka nestaje u plamenu?
U selo je 2. avgusta stigao brat naeg sluge. Radio je u Gestapou i bio u SS Handar diviziji. Pre
rata su iz nae kue nosili hranu i sve to im je za decu trebalo. Onda su sve zaboravili. Naa je
kua bila na proplanku. Majka ga je videla. Pre toga su zapalili sve preostale seoske kue.
Majka je ostala sa devetoro dece - sa nama, i sa decom strica Duana. Sa beskrajnom tugom
predoseanja venog rastanka blago, s puno ljubavi nas je gledala. Nikada neu zaboraviti
umilni pogled majke koja nas ljubi za venost. Plakala je tiho. Mi smo prigueno jecali. Teila
nas je. Sve izljubila. Jedva se rastala od devetomesenog Jovice koga je jo dojila. Te divne
nene ruke. Nikada vie nisam osetila tu ljubav.
"Mili moji, molim vas, uvajte se i beite u kukuruz! Drako, sine, ti si najstariji, brini o svima
njima, jer nee imati ko, ako se meni ta desi", bile su poslednje njene rei.
Nismo jo ni stigli da uemo u veliku njivu sa visokim kukuruzima, a oni su poeli da divljaju.
Majka je potrala za nama. Na nesreu, vratila ju je rika ivotinja iz nae tale koja je kao i kua
- bila u plamenu. Imali smo puno krava, konja, volova. Seam se crnog bika kojim se otac
ponosio i njime redovno osvajao nagrade na "koridi" pod Grmeom. I danas ujem pucketanje
buktinje koja sve guta, i riku ivotinja. Majka je otvorila vrata tale da spasi ivotinje. Ispred
nje se odjednom pojavio bivi sluga, grubo je gurnuo. Pala je i posrui ustala i rekla mu:
"Omere, zlotvore, ta nam to radi? Vrati mi mog mua i devera, puna su dva meseca kako si ih
odveo. Ko e nau decu da othrani!?"
Umesto odgovora, hladnokrvno, sa cininim osmehom, ispalio je majci metak u glavu. U elo u
visini oiju. Pala je kao pokoena. Mi smo drhtali i grcali. Priguivali jecaje. Srce mi je jealo.
Bila sam izbezumljena od oka, uasa. Na trenutak sam izgubila svest, nisam mogla da diem.
Presekla me je buka: velika uarena greda poela je da pada na nau mrtvu majku, koja se
pretvorila u buktinju. To je najtei trenutak u mom ivotu! I danas zaplaem kao malo dete. Bila
nam je tako potrebna. Sve kasnije bili su surovi dani okovani ledenom mrnjom. Nije mi jasno
kako sam sve to preivela i kako uopte postojim.
Kako ste se spasavali posle majinog ubistva?
Omer je, to smo uli u kukuruzitu, pozvao ustae da krenu u potragu za nama:
"Znam odlino tu porodicu. Imaju devetoro etnike kopiladi. U kukuruzu su. Moramo ih nai i
sve preklati!"
Ostalo je nas devet sirotana: od strica Duana najstariji sin Drako, imao je 14 leta, Petar je
napunio jedanaestu, Slavka devet i Rada tri godine. Moja roena sestra Nevenka 13, Dara 11,
Mile 9, i ja pet godina, a Jovica jo beba. Pred pogibiju majka je poslednji put podojila Jovicu!
Sve dublje smo zalazili u ogromnu njivu sa kukuruzima koju je otac sa ljubavlju negovao. uli
smo kako nas dozivaju, prete, trae. Sve je bilo dobro dok Jovica nije poeo da plae. Dara mu
je vrsto zatvorila usta. Iz ruku joj je ispao nekoliko puta. Ponovo ga je stegla da ne bi plakao.
Sve se stialo. Bila je no, jeziva, avgustovska.
Ispred nas je izala naa krava arulja. Ona nas je kasnije hranila. Kada smo je prvi put
pomuzli, hteli smo da nahranimo Jovicu, ali on je bio mrtav. Jecali smo svi. Uasna no.
Spavali smo ispod zvezda u tunom dvoritu u kojem je dogorevao na dom.
Bili ste svedoci uasa u Sanskom Mostu?
Poeli smo da ivimo ivot omraenih, prokaenih. ivot beskunika. Morali smo da prosimo.
Obino Rada i ja. Slavka je rekla da smo umiljate i da e se neko na nas smilovati.
"Malo hleba!" - molile smo, oajne.
No, i danas ujem:

"Mar iz dvorita!"
Tako bi nas doekivali u muslimanskim i hrvatskim kuama. Malo smo hrane mogli da
sakupimo. Spavali smo na tavanu eleznike stanice u Sanskom Mostu. Jedne noi uli smo
pleh-muziku. I sad mi odzvanja Lili Marlen: hiljade i hiljade mukaraca, Srba, kretalo se tiho.
Bili su izmueni. Nema kolona bez kraja. Ponadali smo se da emo videti oca, dede ili strica.
Nismo tada znali da su ve mrtvi. Kolona je ila prema unjaru. Bili su vezani jedan za
drugog, ruke preko ramena vezane otrom icom, tako da ako bi jedan pao, prerezao bi vrat
drugom. Sve do zore koraci, senke smrti. Pred zoru na kraju kolone ila su zaprena kola, sa
lopatama, kreom, maljevima, pijucima. Pa jo jedna kolona naih nesrenika. Pored njih
ustae, proklete. Srbi su od batina, muenja, bili napola mrtvi.
Pitaju se danas ljudi kako je mogue da se toliki narod - svi zdravi, otresiti, pametni - nisu
suprotstavili tom ivotinjskom zlu? Malo je onih koji znaju da Srbi nisu tek tako ili pod no.
Naime jo u zatvoru, svakog dana, i u koloni, stalno im je ponavljano:
"Ukoliko budete pruali bilo kakav otpor, cela porodica e vam ubrzo biti ubijena."
rtvovali su sebe mislei da tako uvaju svoju decu, roditelje, supruge, majke, sestre. Nisu
jadnici znali, ni slutili, da je veina njih ve ostala bez porodica.
Drako je, rekoste, bio na unjaru i tako video klanje i bacanje ljudi u jame-
Video je nepreglednu kolonu Srba, mladih, sredovenih, starih. Neke je prepoznao iz Kruhara,
neke iz oblinjih sela. Dve ogromne jame ve su bile iskopane i pripremljene. Na imanju mog
oca. Uasno je to saznanje. Muslimani su iskopali jame za Srbe. Unezveren Drako je
posmatrao kriom kako na komija Dino Vrani bajonetom ubija ljude. Sa velikim uivanjem
je nabijao srpske bebe na bajonet. Po tome je kasnije postao ozloglaen. Na taj nain su zavrile
moja strina i njena beba. Pridruio mu se i Hrvat Viktor Tunji, ustaa koji je kasnije "mirne
savesti" pobegao u SAD. Naravno da titoistika vlast kasnije nije nita uinila da bude vraen i
kanjen. Drako je gledao kako maljem iz sve snage udara oveka. Priao nam je da ga je
pucanje lobanja proganjalo dugi niz godina. U stomak bi u svakog nesrenika zarili bajonet i
onda ga bacali u jamu. Nekoga bi zaklali. Sve je tiho obavljano. Ni pucanj nije smeo da se uje.
Kada su zavrili posao bacali su kre. Seam se da je kasnije krv u potocima izlazila iz jama,
prolazila kroz zemlju.
Kakav je to narod koji nedunom ljudskom krvlju poji zemlju? Monstruozan! Svi bunari su bili
puni ljudske krvi. Nismo imali vie gde da pijemo vodu. Kriom smo po noi odlazili na Savu.
Naa krava vie na tom zemljitu nije pasla.
I ivotinja zna za milost i saoseanje, oni ne! U Sanskom Mostu sutradan veselje, stigao
italijanski cirkus! Muslimanske i hrvatske porodice sa svojom decom. Veina mukaraca
prethodne noi bila je u unjaru. To je postala svakodnevica za Srbe irom NDH, u Jadovnu,
hercegovakoj Koritskoj jami, u Lici. Na sve strane jame. To je najvei genocid o kojem se
malo, ili skoro nita ne zna. Po nekim podacima, u jamama je stradalo vie Srba nego u
Jasenovcu, a pominje se 730 000 jasenovakih rtava.
Dane Lastavica je piui knjigu o jamama naveo da u Hrvatskoj postoji preko 324 jame. U BiH
ih nikada niko nije ni brojao! A i Kozara i zapadna Bosna pune su jama...
Kaete da ste ubrzo morali da idete u katoliku crkvu na pokrtavanje?
Jedno jutro uli smo sa razglasa obavetenje da e ona srpska deca koja ne dou na
pokrtavanje biti ubijena kao oni na unjaru. Svi smo morali na prinudno pokrtavanje! Sada
je nepregledna kolona srpskih maliana ekala na pokrtavanje.
Nas je pronala baba Smilja, sestra dede Teodora Majkia, iz mamine familije. I povela nas.
Smilji je hrvatska vojska pobila osamdesetoro bliih i daljih u familiji Majkia. Ostala je sama.
U katolikoj crkvi fratar Ilija ermet, uz ustakog vojnika, pita:
"Je li dobrovoljno prima rimokatoliku veru?"
Baba Smilja uti. Tri puta je pitao. Na kraju mu je odgovorila:

"Kako crno dragovoljno, kada ste mi sve moje Majkie pobili!"
ermet dade znak ustai da je vodi. Do izlaza iz "boijeg hrama" tukao ju je kundakom po
leima. Pitao nas je koliko imamo para, rekavi da se krtenje plaa, i oduzeo nam sve to smo
tih dana isprosili.
Na jednom dokumentu za sve nas pisalo je: "Deca Drage Delia dragovoljno prelaze u
rimokatoliku veru i sa tim svetim inom oni postaju Hrvati".
Ti papiri su ili u Banjaluku, a akciju pokrtavanja nadgledao je i izvrio Alojzije Stepinac.

Videla sam ga nekoliko puta. Izvesno vreme proveli smo kao sluge na imanju zloinca, komije
Dine Vrania. Spavali smo u tali. U prolee 1942. po nas je doao Omer Alagi i rekao da je
NDH organizovana, da je "NDH progledala i sada se otvaraju sirotita na sve strane. Ovi Delii
idu za Jastrebarsko".
Strpali su nas u vagone za stoku, bez vode, hrane. Tri dana su nas muili, a mogli smo da
stignemo za jedno popodne.
Vaa prva stanica na putu za Jastrebarsko bio je Jasenovac?
Isterali su nas na livadu u Jasenovcu. Draku i Petru naredili su da oiste vagone od mrtve dece
i izmeta. Jeziv prizor. iva srpska deca nose mrtve malene sunarodnike i po nareenju bacaju ih
u Savu.
I danas mi je pred oima ulaz u jasenovako pakleno grotlo. Drako nam je proitao ta pie na
ulazu. Klaonica za Srbe, idove i Cigane. Ogromnim slovima. Kasnije sam saznala da su
Nemci, kada su prvi put poraeni na istonom frontu, prepravili tablu i napisali na njoj samo
Radni logor.
Te noi deportovano je mnogo dece iz Bihaa. Tih dana jama Garevica kod Bihaa, i neke
druge, progutale su oko 20 000 Srba. Sa nama su bila i siroad iz Kljua, Petrovca, i u isto
vreme nizale su se jame u tim mestima. Plan je bio da nas smeste u "klostere", odnosno
samostane. Tako je zacrtao Mile Budak, tadanji ministar. Ko zna koliko je kompozicija svakog
dana pristizalo sa srpskim malianima.
Imate li snage da nam podrobnije opiete te jasenovake dane?
April. Hladno. Spavali smo u barakama. Izjutra bi nas isterali. Drako nam nije dao da pijemo
vodu iz movare jer se od raspada ljudskih leeva pretvorila u crvenu vodu sa crvima. Pronaao
je zarale konzerve i po noi iao do Save po vodu.
Kada je stigao bio je izbezumljen:

"Ubijali su Srbe, padaju u reku. Sava nosi mnogo leeva".
Jo nam je prestravljen aptao:

Video sam skele, ali ne od balvana, nego od mrtvih ljudi. Napravili su skele vezujui mrtve
icom. Preko njih su prelazili jadni starci i ene, deca sa hrvatske na bosansku stranu u Donju
Gradinu u logor".
U Donjoj Gradini ima 125 jama. Ekshumacija je obavljena samo na pet. Pretpostavlja se da je u
jamama Donje Gradine postradalo oko 500 000 Srba, i to samo na bosanskoj strani.
Va brat je video i Jevreje deportovane iz Sarajeva?
Video je kada su pristigle kompozicije sa Jevrejima. Ovog puta to su bili Jevreji iz Sarajeva, oni
najbogatiji. Morali su prvo da poskidaju sav nakit.
Te noi u pe ciglane ubacivali su Jevreje. Tako su ustae pekle ciglu. U vazduhu smo osetili
neki udan, neprijatan miris - miris spaljenih ljudi. Ujutru vie nije bilo nijednog Jevrejina.
Preko 350 jadnika spaljeno je samo te noi.
Jo uasnije je bilo nakon kozarake ofanzive, u junu 1942. Sa Kozare se sruilo preko 70 000
srpskih seljaka. Porodice bez kraja. Na Kozari su sve srpske kue popaljene, a narod je
transportovan u Jasenovac. Posle nekoliko dana stoni vagoni iz Jasenovca vozili su nas za
Zagreb. Bili smo smeteni u Zavodu za gluhonijeme, koji je pretvoren u sabirni centar.
Svakog dana smo po stotinu puta uli, stalno su nam ponavljali:

"Upamtite, vae roditelje poklali su srboetniki koljai".
Prvi put je trebalo da dobijemo hranu. Bila je pripremljena neka kaa, a dece 30 puta vie nego
to je bilo kae. Veoma su se ustae zabavljale, smejali su se, kada su videli kako se ogladnela
siroad otima za hranu.
Ubrzo ste prebaeni u Jastrebarsko?
Doekala nas je asna sestra Pulherija. Odmah su odvojili brau od nas. Bili smo u naputenom
dvorcu maarskog grofa Erdedija, u podrumu, vlanom, smrdljivom, punom pauine, mieva,
pacova, velikih crnih buba. Svako jutro gledali smo kako iznose mrtvu decu. I tu su bile jame.
U cik zore dolazio je grobar Franjo Ilovar zaprenim kolima, lopatom tovario mrtve. Jula 1942.
bilo je na hiljade maliana. Pogotovo posle Kozare.
Jastrebarsko je najvee stratite srpske nejai i jedini koncentracioni logor za decu na svetu.
Koliko je dece progutalo Jastrebarsko verovatno najbolje zna Vatikan. Sve je u njihovim
arhivama. Ali to je dobro uvana tajna, jer kada bi se otkrilo, potvrdilo bi se zvanino uee
Vatikana u sistematskom unitavanju pravoslavnih Srba, ubijanju srpske dece, budunosti
jednog naroda.
Bili smo gladni, bolesni. Plakali smo, i zbog toga bili zverski kanjavani. Dobijali smo batine i
kada bismo po noi od pretrpljenih uasa u snu vritali.
Ja pogotovo, kada bih sanjala majku u plamenu.
To asna sestra Ana Pulherija vie nije mogla da izdri. Bila je zloglasna. Kasnije je optuena
da je kriva za smrt preko tri hiljade dece u Jastrebarskom. Ona je inae bila svastika Mila
Budaka, koji je osnovao logor za srpsku decu.
To jutro sa grupom od 100 mrtve dece morala sam poi i ja. Za kaznu sam prethodno bila skoro
na smrt prebijena. Zvala sam se 97. Dobila sam 97 udaraca ibom, a pala u duboku nesvest
posle 50 udaraca. Ostalo je morala da podnese moja sestra.
Slavka mi je kasnije priala da su mi lea i ruke bili krvavi, i da sam ubrzo prestala da dajem
znake ivota. Mislei da sam mrtva bacili su me u zaprena kola, ali na nesreu bila sam na dnu
ispod mrtve dece. Uasan je bio oseaj kada sam se osvestila u jami sa mrtvom decom. Imala
sam samo est godina i bila svesna da u biti iva zatrpana ako ne izaem. U magnovenju sam
drhtavim nogama pokuavala da se popenjem. Zubi su mi cvokotali od straha. Noge su mi
propadale pored glava, ruku, nogu, mrtvih.
Nekako sam uspela da se iskobeljam i u trenutku kada je grobar krenuo da pospe kre video me
je i toliko se uplaio da je vrisnuo i pobegao mislei da sam vaskrsla.
Ubrzo ste ponovo gledali smrti u oi?
Kada sam izala iz jame nisam mogla da se snaem, nisam znala kuda dalje. Pored mene se
odjednom pojavio pas Reks, iji je vlasnik bio Dasovi. Optuili su me da sam pokuala da
pobegnem, a za taj prekraj kazna je bila klanje. Ostati iv i normalan i preiveti klanje, i videti
kako kolju srpsku decu kao jaganjce - za mene e to uvek biti udo!
No kojim su klali bio je vrlo dug, uzan kao prst i sa obe strane imao je otrice. asna sestra je
drala detetu glavu, a kolja bi zario no pravo u detetov grkljan, ali tako da otrica proe sa
druge strane kime.
Svakom zaklanom malianu vadili su oi i slagali u korpicu. Na dar kardinalu, kako sam
docnije saznala. Bila sam poslednja u redu. Navikla sam na umiranje, i vie sam drugovala sa
smru, a malo znala ta je ivot. Kada mi je asna sestra rukom zahvatila glavu i povukla je
unazad, ja sam koljaa mirno ali netremice gledala. Onim istim, milim, nevinim, detinjim
pogledom. Bio je potpuno izgubljen. Umesto da do kraja zarije no, odjednom ga je izvadio.
Krv je ikljala iz mog vrata. Na sve strane. Od krvi bili smo poprskani i asna sestra, i ustaa i
ja. Slivale su se i lokve od zaklane dece.
Vidite, nosim dubok oiljak sa klanja u Jastrebarskom. Tada su me odveli u ambulantu, oprali
ranu i zaili, stavili mi obloge na lea, zavili vrat, dali lekove i potom mene i moje sestre
preselili na prvi sprat gde su bila smetena ustaka siroad.
Oni su imali istinsku negu, dobre obroke, ili u kolu.

A mi, Srpad, dole smo umirali. Dugo godina su me moji ozloglaeni usvojitelji terali da krijem
vrat i oiljak - svedoanstvo ustakog zloina-
Kako se desilo da vas odvedu iz Jastrebarskog?
Slavko Dasovi je doao po jedno muko dete. asna sestra rekla je da ima samo devojice.
Kada nas je pogledao onako blede, mrave, krastave, bio je izriit da ne eli kui da vodi
nijedno. Ali, valjda ta grevita borba za ivot instiktivno me je gurnula:
"Uzmi mene, biu dobra" - rekla sam mu i pritrala umiljato i plaljivo.
Negde duboko u dui stidim se tog svog gesta.
islamizacija - 80673 - 18.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (4)
Srbi muslimani
Srbi muslimani su grupa naroda koji da jedva postoje danas. Veina Srba muslimana, koji su se tako
izanjavali pre dolaska komunista na vlast,su danas pripadnici Bonjakog naroda, svojim dravama
smatraju Bosnu i Tursku a Srbiju mrze. Prvi dodir sa islamom Srbija je imala jo za vreme Svetog
Save, koji je islam nazivao hrianskom jeretikom crkvom. Hrianskim jereticima ih je smatrao i
Jovan Damaskin, iz razloga to su kao i hriani i muslimani verovali u jednog Boga, potovali Stari
zavet (Adama i Evu ), dok su Novi zavet potovali delimino. Islam je poeo da se ubrzano iri
Srpskom dravom zajedno sa otomanskim osvajanjima u 14. i 15. veku. Jo za vreme vladavine cara
Duana, kada je naa drava bila na vrhuncu svoje moi, neki Srbi u dalekim krajevima, zajedno sa
Bugarima i Vizantijcima su prelazili u islam i samim tim uvodili islam u Evropu. Posle pada Srpske
drave 1459 godine, na narod je bio izloen optoj torturi i islamizaciji, naroito maloletna deca, koja
su silom otimana roditeljima kako bi bila islamizirana i pretvorena u janiare - turske vojnike. Kako je
Otomansko carstvo bilo drava zasnovana na islamskoj veri, svako ko bi preao u islam bio bi po
svemu izjednaen sa Turcima i izbegao bi sve vrste turskog zuluma i nasilja, pa su mnogi prelazili u
islam i dobrovoljno. Mnogi od njih su, ne bi li se pokazali kao dobri Turci, prednjaili u nasilju nad
svojim sunarodnicima hrianske vere, i oni se nazivaju poturicama ("Poturica gori od Turina").
Nakon povlaenja Otomanske imperije sa Balkana u 19. i poetkom 20. veka, kod mnogih Srba
muslimana vraa se svest o svom nacionalnom poreklu. To je posebno bio sluaj u Bosni pod austro-
ugarskom okupacijom (1878-1918), gde su se muslimani izjanjavali kao Srbi i zajedno sa svojom
pravoslavnom braom se suprotstavljali okupatoru. Kada je kraljevina Srbija 1912. otpoela Balkanski
rat, oslobaajui Raku oblast, tamo je zatekla veliki broj Srba muslimana. Svi oni su oduevljeno
primili novu vlast i u svemu su izjednaeni sa pravoslavnim Srbima. O tome svedoi spomenik, koji se
i danas nalazi u Prijepolju, koji prestavlja majku sa dva sina dve veroispovesti. Kao to poslovica kae:
"Brat je mio, koje vere bio!". Na vest o Srpskom oslobaanju Kosova, jedan hoda u Viegradu, posle
molitve sa minareta je objavio: "Srpsko je bilo, i opet e Srpsko biti!" mislei kako na Kosovo tako i na
Bosnu, i zbog toga je zavrio u austro-ugarskom zatvoru. Sve do zasedanja Avnoja 1943. godine,
bosanski muslimani su se izjanjavali ili kao Srbi ili kao Hrvati, a tek je tada osnovana vetaka
"muslimanska" (kasnije "bonjaka") nacija.
Neki od poznatih Srba muslimana su Mehmed Paa Sokolovi, roen kao Bajo koji je do 16 godine
sluio u manastiru Mileevo, dok ga Turci dankom u krvi nisu odveli i Istanbul. Mehmed je tamo sluio
tri turska sultana, ukljuujui Sulejmana Velianstvenog, ak je jedno vreme u jednom kratkom periodu
i bio prvi ovek otomanske imperije. Zasluan je za podizanje mosta u Viegradu i za obnavljanje
Peke patrijarije.
Mahmud paa Abogovi (1420-Istanbul 1473) bio je turski dravnik, vojskovoa, pesnik, mecena i
veliki vezir.
Abogovi je prvi pesnik srpskog naroda, koji se javlja u istonoj literaturi (pod pseudonimom Adni).
Rodom je bio iz Kruevca, gde su ga Turci kao deaka zarobili, i sa jo dvoje srpske dece odveli u
Drinopolje. Mladi Adni dobio je kao musliman ime Mahmud, a njegova dva druga, prvi Ajas, a drugi
Abdulkerim. Po zavretku kolovanja, uzeo ga je sultan na dvor, gde je drugovao sa tadanjim
prestolonaslednikom Mehmedom II, koji ga je, posle osvajanja Carigrada, imenovao za velikog vezira.
Abogovi je pisao na turskom i persijskom jeziku i iza sebe ostavio je zbirku pesama, pisama i jednu
naunu raspravu. Umro je u tamnici Jedikule, gde su ga delati Mehmeda II, a po njegovom nalogu,
udavili.
U istonoj literaturi ima mnogo pounih i zabavnih, dela, posveenih Mahmudu. Ceo ciklus panegirika
ispevan je u njegovu slavu, a niz legendi vezan je s njegovim imenom, Abogovi drugovi Ajas i
Abdulkerim, takoe sinovi srpskog naroda, sauvali su isto tako lepu uspomenu u turskoj literaturi, prvi
kao najvii sudija turske carevine i najbolji poznavalac erijatskog prava, a drugi kao uitelj i tuma
arapskog jezika Mehmeda II.
Muhamed Mehmedbai (1886-1943) - bio je srpski nacionalista, pripadnik revolucione organizacije

Mlada Bosna (zalagala se za integracije Bosne i Hercegovine u sastav jedinstvene srpske drave), koja
je 28. juna 1914. godine izvrila atentat na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Posle
atentata pobegao je u Crnu Goru, gde je sa srpskom vojskom 1917. uestvovao u povlaenju preko
Albanije. Svih optubi lien je 1919. Posle toga vratio se u Sarajevo gde je mirno iveo sve do 1943.
godine, kada je preminuo posle muenja ustaa. Njegovi potomci danas ive u Sarajevu i izjanjavaju
se kao Bonjaci.
Dr. Ibrahim Hadiomerovi (gradonaelnik Sarajeva od 1922. do 1927.)
Roen je 1886. godine u Sarajevu, gdje je zavrio Gimnaziju. Prekida studije na Pravnom fakultetu u
Zagrebu i zapoljava se kao inovnik Sabora za Bosnu i Hercegovinu, gdje ostaje do poetka Prvog
svjetskog rata. Mobilisan je u austrougarsku vojsku i upuen na ruski front, gdje je zarobljen. Pristupa
kao dobrovoljac srpskoj vojsci. Poslijeratne godine koristi da zavri studije i diplomira na Pravnom
fakultetu u Zagrebu. Radi kao sudija u Upravnom sudu u Sarajevu do 1922. godine, kada je postavljen
za gradonaelnika. Pet godina upravlja gradom, potom doktorira pravne nauke u Zagrebu i radnu
karijeru nastavlja kao podban Drinske banovine. Penzionisan je 1935. godine.
Mea Selimovi ( 1910 - 1982 ) je istaknuti poznati srpski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je stvarao
u drugoj polovini 20. veka. Najpoznatije delo mu je "Dervi i smrt".
Mnogo je bilo problema oko njegove nacionalnosti, ali pismo Mee Selimovia koje je objavio Dobrica
osi u svojoj knjizi " Prijatelji " na 188 strani:
"Potiem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok
knjievno stvaralatvo u Bosni i Hercegovini, kome takoe pripadam, smatram samo zaviajnim
knjievnim centrom, a ne posebnom knjievnou srpskohrvatskog knjievnog jezika. Jednako potujem
svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve to je odredilo moju linost i moj rad. Svaki
pokuaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava
zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i knjievnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca,
Borisava Stankovia, Petra Koia, Ive Andria, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu
da dokazujem. Znali su to, uostalom, i lanovi ureivakog odbora edicije "Srpska knjievnost u sto
knjiga", koji su takoe lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju
jezika i knjievnosti: Mladen Leskovac, Duan Mati, Vojislav uri i Boko Petrovi. Nije zato
sluajno to ovo pismo upuujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izriitim zahtjevom da se ono
smatra punovanim biografskim podatkom."
Mnogi muslimani bili su u etnikom odredu Drae Mihajlovia i sebe smatrali Srbima i
Jugoslovenima .Poznatiji etnici islamske veroispovesti bili su :
Fehim Musakadi ,koji je pred smrt uzviknuo ''iveo kralj, iveo Draa, dole Tito''
Esad Vehabovi - traio je posle dolaska komunista na vlast da se okai slika "besmrtnoga
Drae umesto Broza zlikovca".
Mustajbeg Hadihuseinovi etniki borac u Hercegovini
Mustafa Berberovi iz Blagaja - etniki dobrovoljac,u etnike stupio sa 15 godina.
Naveu jo neke poznate etnike islamske veroispovesti ( o kojima nemam puno podataka sem
imena i prezimena): Smajo emalovi iz Mostara, , Abid Prguda, Omer Kalajdi, Muhamed i
Abid Mehmedbai iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Demal Krlakovi - imam - mudris iz
Konjica, hafiz i lan ulme medlisa u Sarajevu Muhamed Pando, doktor Muhamed Begovi
profesor univerziteta u Beogradu, imam Abdulah Hodi iz Beograda i upravnik "Gajretovog"
doma u Beogradu Mehmed emalovi.
Emir Kusturica roen 24. novembra 1954. godine u Sarajevu, je srpski reditelj poznat na
itavoj planeti. urevdana 2005. Kusturica je krten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao
Nemanja Kusturica u manastiru Savina, u blizini Herceg Novog.
"Moj otac je bio ateista i uvek se deklarisao kao Srbin. Dobro, moda smo mi bili Muslimani
250 godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne moe
promeniti. Mi smo postali Muslimani samo da bi preiveli Turke."
Emir Kusturica je oenjen je Majom Kusturicom, sa kojom ima sina Stribora i kerku Dunju.
Omer Paa Latas je ostao upamen po svojoj izjavi "Srpstvo nisam nikad napustio, niti u ga
napustiti do groba!"
Safet Isovi (1936 - 2007) bio je estradni umetnik, islamske verosipovesti koji se izjanjavao
kao Srbin islamske veroispovesti! Prisvajan je od strane Bonjaka, ali im je vie puta govorio da
pripada Srpskom narodu!
Humanista Izet Rastoder: "Naravno da sam Srbin" !
Izet Rastoder (34), lan nikikog kluba dobrovoljnih davalaca krvi, 12 puta spasavao neije
ivote. Ponosan to pripada narodu koji su proslavili Mea Selimovi i Emir Kusturica.
Guslar Mujo Omerovi - Srbin islamske veroispovesti
Guslar Mujo Femi - Srbin islamsve veroispovesti
Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahi - "Ja sam Srpski patriota "
Poruka svim Srbima islamske veroispovesti je da se vrate svojim korenima,neka ostanu u svojoj
sadanjoj veri,ali neka znaju koje je njihovo poreklo i neka se ne odriu SRPSTVA !
Istovremeno poruka Srbima pravoslavcima da ne umanjuju nacionalni korpus Srpskog naroda

ograniavajui Srpsku naciju na pripadnike pravoslavne religije.
history_r - 80653 - 17.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Steak uzidan u zid crkve u Rogatici
Nadgrobni kamen je dug 2 m i 15 cm, 90 cm irok i na njemu je ispisano proelje i jedna bona strana.
Istraivanja su datirala natpis na ovom steku u 1486. godinu, dvadeset i tri godine nakon pada Bosne
pod tursku vlast.
Jo 1884. godine iro Truhelka je pokuao proitati natpis i u tome je poprilino uspio. Jedan mali dio
na poetku i dnu nije mogao odgonetnuti zbog oteenja steka. Na kamenu je napisan sledei tekst:
+ Va ime oca i sina i svetoga duha. Se lei dobri Bogdan dobroga Dome Ozrjenovia sin. U toj doba
umrjeh ni se bjeh omrazil zlu ni dobru i kto me znae bsak me alae. Dobr' hotjeh junak biti ali mu
smr(je)t prjekrati i odoh ot oca veomi peaona. i p(o)klonio vsoj mojoj dr(u)(i)ni ...(nejasno)... k
moem' vs(i)m poi.
kosovo - 80461 - 12.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Nikad granica: Kosovo je Srbija
Object 13
srbi_6do14_vek - 80460 - 12.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Duanov zakonik
Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora naega, s preosveenim patrijarhom, gospodinom

Janiijem, i svima arhijerejima i kliricima, malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem
Stefanom, i sa svima vlastelima carstva mi, malima i velikima. Ovima su zakonima odredbe.
1. O hrianstvu:
Najpre za hrianstvo. Ovim nainom da se oisti hrianstvo.
2. O enidbi:
Vlastela i drugi ljudi da se ne ene bez blagoslova od svoga arhijereja, ili da se blagoslove od onih koje
su arhijereji postavili izabravi ih za duhovnike.
3. O svadbi:
Nijedna svadba da se ne uini bez venanja, a ako se uini bez blagoslova i upita crkve, takovi da se
razlue.
4. O duhovnoj dunosti:
I za duhovnu dunost neka se svaki ovek pokorava svome arhijereju i neka ga slua. Akoli se ko nae
sagreivi crkvi ili prestupivi to bilo od ovoga Zakonika, hotimice ili nehotice, neka se pokori i
ispravi crkvi, a akoli se oglui i uzdri od crkve i ne ushtedne ispuniti crkvena nareenja, tada da se
odlui od crkve.
5. O proklinjanju hrianina:
I episkopi da ne proklinju hriane za duhovni greh; neka poalje dvaput i triput onome da ga izoblii, a
ako ne poslua i ne ushtedne se popraviti duhovnom zapoveu, potom da se odlui.
6. O jeresi latinskoj:
I za jeres latinsku, to su obratili hriane u azimstvo, da se vrate opet u hrianstvo, ako se nae ko
preuvi i ne povrativi se u hrianstvo, da se kazni kako pie u zakonu svetih otaca.
7. O jeresi latinskoj:
I da postavi Velika crkva protopope po svima gradovima i trgovima, da povrate hriane od jeresi
latinske, koji su se obratili u veru latinsku, i da im dade zapovest duhovnu i da se vrati svaki u
hrianstvo.
8. O latinskom popu:
I pop latinski, ako se nae, obrativi hrianina u veru latinsku, da se kazni po zakonu svetih otaca.
9. O poluverima:
I ako se nae poluverac, koji je uzeo hrianku, ako ushte, da se krsti u hrianstvo, a ako se ne krsti, da
mu se uzme ena i deca i da im se dade deo kue, a on da se izagna.
10. O jeretiku:
I ko se nae kao jeretik, ivei meu hrianima, da se oee po obrazu i da se izagna, a ko bi ga tajio, i
taj da se oee.
11. O duhovnicima:
I episkopi da postave duhovnike po svima parohijama, i gradovima, i selima. I ti duhovnici da su oni
koji su primili blagoslov na duhovnitvo od svojih arhijereja, vezati i reiti, i da ih svako slua po
crkvenome zakonu, a oni duhovnici, koje nisu postavili za duhovnike, da se izagnaju i da ih kazni crkva
po zakonu.
12. O sudu:
I u duhovnom predmetu svetovnjaci da ne sude, ko li se nae od svetovnjaka da je sudio u duhovnom
predmetu, da plati trista perpera; samo crkva da sudi.
13. O episkopima:
I mitropoliti, i episkopi, i igumani da se ne postavljaju mitom. I ko se nae da je mitom postavio
mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da je proklet i onaj koji ga je postavio.
14, O igumanima i kaluerima:

Igumani da se ne zbacuju bez uea crkve. Kao igumani po manastirima da se postave dobri ljudi, koji
e dom boji podizati.
15. O kinovijskom ivotu:

Igumani da ive po kinovijama, po zakonu, dogovarajui se sa starcima.
16. O monakom ivotu:

I na tisuu kua da se hrani u manastirima pedeset kaluera.
17. O kaluerima:
I kalueri i kaluerice, koji se postriu, a ive po svojim kuama, da se izagnaju i da ive po
manastirima.
18. O monakom postrigu:

I kalueri , koji su se postrigli kao zemljaci iz oblasti te crkve, da ne ive u toj crkvi, nego da idu u
druge manastire; da im se daje hrana.
19. O zbacivanju rasa:

I kaluer koji zbaci rase, da se dri u tamnici, dok se opet ne vrati u poslunost, i da se kazni.
20. O vraarima, koji tela mrtvih spaljuju:

I ljudi, koji vradbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to uini, da plati vradu, a ako
bude pop na to doao, da mu se uzme popovstvo.
21. O prodavanju hrianina:
I ko proda hrianina u inovernu veru, da mu se ruka otsee i jezik odree.
22. O crkvenim ljudima:

Vlasteoski ljudi, koji sede po crkvenim selima i po katunima, da poe svaki svome gospodaru.
23. O crkvenom sprovoenju:

Crkvama da nema sprovoenja (ponosa) osim kada ide kuda car, tada da ga prate.
24.
I ako se nae crkveni upravnik koji je uzeo mito, da se uniti.
25. O upravljanju crkvama:

Crkvama da upravlja gospodin car, i patrijarh i logotet, a drugi niko.
26. O osloboenju crkava:

Crkve sve, to se nalaze u zemlji carstva mi, oslobodi carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.
27.
I crkve carske da se ne podlau pod crkve velike.
28. O hrani ubozima:

I po svima crkvama da se hrane ubogi, kako je upisano od ktitora, a ko ih od mitropolita, ili od
episkopa, ili od igumana ne ushrani, da se odlui od sana.
29. O kaluerskom ivotu:

I kalueri da ne ive izvan manastira.
30. O upanju crkvenoga oveka:

I otsad da nijedna vlast ne poupa kaluera ili oveka crkvenoga, i ko prestupi ovo za ivota i po smrti
carstva mi, da nije blagosloven; ako je ko to kome kriv, da ga tera sudom i parnicom, po zakonu, ako li
ga poupa bez suda, ili koga udari da plati sedmostruko.
31. O popovima:
I popovi batinici da dre svoju batinsku zemlju i da su slobodni, a ostali popovi, koji nemaju batine,
da im se dadu tri njive po zakonu, i da je kapa popovska slobodna, akoli vie uzme od te zemlje, da
rabota crkvama po zakonu.
32. O ljudima crkvenim:

Ljydi crkveni, koji dre crkvena sela i zemlje crkvene, a prognali su merophe crkvene ili vlahe, oni koji
su razagnali ljude, da se veu, i da im se uzme zemlja i ljudi, i da ih dri crkva, dokle skupe ljude koje
su razagnali.
33. O sudu ljudi crkvenih:

Crkveni ljudi u svakoj parnici da se sude pred svojim mitropolitima, i pred episkopima i igumanima, i
koja su oba oveka jedne crkve, da se sude pred svojom crkvom, a akoli budu parniari dveju crkava,
da im sude obe crkve.
34. O selu meropakom:

I to su sela meropine carstva mi po Zagorju i inae, crkveni ljudi da ne idu u meropine, ni na seno, ni
na oranje, ni na vinograde, ni na jednu rabotu, ni na malu, ni na veliku; od svih rabota oslobodi ih
carstvo mi, neka rabotaju samo crkvi; ko li se nae da izagna metohiju na meropinu, i oglui se o
zakon carstva mi, tome vlasniku da se sve oduzme i da se kazni.
35. O upravljanju crkvama:

I predade carstvo mi igumanima crkve da upravljaju svom kuom, i kobilama, i konjima, i ovcama, i
svim ostalim, u svemu da su slobodni, to je prilino, uputno i pravino; i kako pie hrisovulj svetih
ktitora.
36. O crkvenom zakonu:

I da postave po crkvama zakon opteitijski kaluerima u manastirima, prema tome kakav je koji
manastir.
37. O mitropolitskom upuivanju:

I eksarsi svetovnjaci da ne budu, da ih ne alju mitropoliti po popovima, ni da vode mitropolitske konje
po popovima, nego da alju mitropoliti po dva kaluera po popovima, da duhovno upuuju i da crkveni
dohodak uzimaju od popova, kakav je od batine.
38. O ishrani konja:
I otsad i unapred drepci i konji carstva mi da se ne daju crkvama, ni crkvenim selima na hranu.
39. O vlasteli i vlasteliiima:

Vlastela i vlasteliii, koji se nalaze u dravi carstva mi, Srblji i Grci to je kome dato carstvo mi u
batinu i u hrisovulji, i to dre do svoga sabora, batine da su sigurne.
40. O hrisovuljima:
I svi hrisovulji i prostagme, to je komu uinilo carstvo mi, i to e komu uiniti, i te batine da su
sigurne, kao i ranijih pravovernih careva, da su slobodni s njima, ili pod crkvu dati, ili za duu ostaviti,
ili prodati komu bilo.
Vlastimirovii
srednji_vijek - 80309 - 09.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Slovenski bogovi na Balkanu(2)
Ima u Srbiji, juno od Sokobanje, odmah pored planine Ozren (koja se do 1870. god. zvala Vidin),
planina po imenu Devica. Na toj planini postoje tri vrha sa istim nazivom: KOVILjAK. Ispod jednog
od ta etiri vrha nalazi se jedna okomita, prilino glatka stena na kojoj i danas stoji urezana predstava
KOBILE. (nastojaemo da, do zavretka ove knjige, pribavimo i fotografiju te stene). Da li je ime
planine (Devica) u vezi sa kobilom Bedevijom i mitskom biljkom koviljem, (stipa pennata) koja je,
prema ajkanoviu, obavezni sastojak u ljubavnoj magiji, a koja se nekada mogla zvati i kobilje? Oba
imena, i Devica i Bedevija sadre onaj indoevropski koren DEV ili DIV, od koga potiu i latinske rei
Deus i Divinus, ali i srpska re DIV, sa znaenjem bia ogromne visine i snage.
Pogledajmo srpsku narodnu pripovetku MILO OBILI POZNAJE MAJKU14. Naveemo delove
bajke doslovce:
"Za Miloa priaju da se rodio u Hercegovini, i da ga je rodila obanica, JANjA devojka, kod ovaca. Sa
zmajem ga je imala, ostavila ga u planini i vile su ga zadajale dok su ga othranile.
Poto odraste, potrai on svoju majku, i kroz nekoliko vremena nae je i kod nje u djetinjstvu i osta.
Dok je on jo bio ludo dijete, poeo je uvati koze, sa kojijem je nosio i malu sjekiru, kozarsku, te
kozama kresao umu. Jedan put sjede on da se odmori, a sjekiru jednom rukom zaera u panj, pa tako i
zaspi, a koze mu se raziu po umi.
Dok je on jo spavao, naljeze se tuda srpski car Lazar sa svojom eljbom u lov, i nae Miloa gdje
spava, a vi- njega, u panju, sjekira. Onda car naredi da koji izvadi sjekiru iz panja, i jedan po jedan,
sve dolazi i obema rukama prihvati, pa potegni, ali svejedno: ni jedan ne moe da izvadi.
Najposlije se naera i sam car da izvadi, pa ne more. Onda car zavika: "Zovnite ono dijete, more li
ono."
Oni zovnue Miloa, on skoi iza sna, pa onako u strahu, kide jednom rukom i izvadi sjekiru."
Car i njegovi dvorjani se ude, odakle tolika snaga tom detetu. Car ga vodi u dvor, da bude kod njega
"prvi", ali mladi momak trai svoju majku. Car onda okupi sve ene iz svog carstva, a Milo nikako da
je nae.
"Dok naljeze jedna GOLEMA I GRUBA ena, a preko ramena sise preturila, a tek Milo povika:
"Blago mene, eno moje majke!" pa se zalee i majku stane grliti i ljubiti. Onda car ree u smijehu:
"Kakva je KOBILA, rava je konja rodila!" I ona je tu do smrti ostala kod cara i sina."
Ime majke Miloeve u ovoj bajci je JANjA-devojka, a mi smo ve videli da to ime nekako upuuje na
boanstvo (ljuba ognjevita). To se ba ne slae sasvim sa naim tezom da je Miloeva majka u stvari
Velesova supruga, ali ako ime Janja shvatimo kao ime supruge jedne emanacije Vida, shvatiemo da
ova njena odrednica nije sasvim netana, samo je neprecizna. Otac Miloev je zmaj, dakle natprirodno
bie, boanstvo. Majka je "golema i gruba" dakle, DIVICA, to lepo korespondira sa imenom planine
Device kod Sokobanje. Podatak da ju je car nazvao kobilom, lepo korespondira sa predstavom kobile
na steni istoimene planine i njenog vrha Koviljaka. Ako je DIVICA, DEVICA isto to i staroslovensko
boanstvo DEVANA, koja takoe ima ono indoevropsko DEV u imenu, koju pominju mnogi autori,
nali smo majku Miloevu a Velesovu suprugu. Na prostoru bive Jugoslavije ima dosta oronima
(imena planina i brda) koji se mogu dovesti u vezu sa kobilama: Postoji planina Besna kobila na istoku
Srbije, postoji vie brda sa nazivom Kobilja glava, Kobiljaa, Kobilovac... Pria o Milou i njegovoj
majci u kojoj car tu majku naziva kobilom zbog njene veliine i snage, a ne zato to je ona stvarno
kobila, predstavlja "razblaenje" prvobitne prie, po kojoj je Miloa rodila prava kobila, bar prema
onome to smo saznali od sestre Leke kapetana.
U grkoj mitologiji postoji vie mitova o Artemidi kobilje glave, ta Boginja je imala i svoj teriomorfni
lik kobile, i ostala je zapamena i kao Artemida-devica, jer je imala mo da obnovi svoje devianstvo.
Da li je slovenska Devana Slovenima dola od Grka? Sumnjamo, jer je kao Dzevana poznata i
Poljacima, a Poljska je, sloiete se, daleko od Grke. Iz istih razloga, Boginja Devana nije ni trako
naslee, a kao dodatni argument stoji injenica da "kobiljih" brda i planina (Besna kobila, Kobilovac,
Kobilja glava, Kobinica...) ima irom prostora bive Jugoslavije, nali smo ih i u Sloveniji, svakako
izvan granica nekadanje Trakije.
Rimska Dijana, ima ime sazvuno imenu Devana. Ona je ujedno i rimski pandan Artemidi. Dijana
takoe ima svoje kobilje lice i ima direktne veze sa svetim kraljem koji je uvar njene ume, o emu
nas je detaljno izvestio Dems Dord Frejzer u svom delu ZLATNA GRANA, a to delo smo do sada
vie puta pominjali. Da li je slovenska Devana rimsko naslee? Verovatno nije, jer poljska Dzevana je
svakako nastala izvan granica rimske imperije.
Svi znaju da je biljka bosiljak omiljena meu Srbima, te da se koristi u ritualne svrhe, ak i danas, kada
su Srbi hriani. Poneko zna da postoji i jedna divlja biljka, veoma prijatnog, pomalo oporog mirisa,
koju narod zove KONjSKI BOSILjAK (mentha aquatica).Ta biljka se takoe koristi u ritualne svrhe
(bajanje), stavlja se oko bolesnika jer se veruje da moe da otera bolest 15. Samo ime biljke bosiljak
(Basilika) sugerie da je re o vladarskoj travi, a slino je enskom imenu Vasilisa, a o dotinoj Vasilisi
premudroj ili prekrasnoj detaljno su nas izvestile ruske bajke. Da ovde ne bi smo ili previe u irinu,
ispitaemo te ruske bajke, zajedno sa careviem Vasilijem i Vasilisom, kasnije, kada budemo detaljnije
razmatrali veze sunanih boanstava sa htonskim. U srpskoj narodnoj tradiciji i lirskim narodnim
pesmama, bosiljak je poznati simbol devojake ednosti i omiljena devojaka biljka. Reeni konjski
bosiljak je takoe imao svoj ritualni znaaj a mogao je biti u vezi sa enskim boanstvom koje je imalo
svoj teriomorfni lik kobile.
Veles, poezija, gusle samoglasne i muzika
Da je Veles boanstvo poezije, govore nam prvi stihovi ruskog junakog epa SLOVO O POLKU
IGOROVU:
Ta tu pesmu pevat treba

Ko sadanje to se poju,
Ne shvatanjem Bojanovim.
Bi vet Bojan
Al kad koga taj hoae opevati,
Mislima se razigrava po drveu,
Po poljima mrki vue,
Suri orle pod oblake.
Taj, kad razdor starih dana pominjae-
Prialo se;
Puta deset sokolova protiv jata labudova
I prvoga koga stignu, on natera da zapeva
O starome Jaroslavu,
O hrabrome Mstislavu
Il o dinom o Romanu Svjatslaviu
Bojan brao to ne puta
sokolove na labude,
Ve on svoje vete prste
Sa strunama ivim sklada
Oni sami knezovima zvonko slavu odzvanjahu......
Ovi stihovi posveeni su samo mitskom pesniku Bojanu. Iz njih se ne vidi veza Bojanova sa Velesom,
ali se dobro vidi da je poznavao simboliku svojih solarnih Bogova, jer pominje i drvee koje je vaan
element solarnih kultova (pogotovu hrast), pominje mrke vukove kao simbole noi, pominje sokolove
(solarni simbol o kom smo govorili) i labudove (htonske ptice). Pominje nekoliko simbola sa kojima
smo se ve sreli u naem istraivanju. Stari bard je dobro poznavao svoj posao. Ali, ve 71.stih epa
kae:
Il- bi moda veti Bojan

To unue Velesovo
Otpoeo:
Ru konji iza Sule...
Obzirom da Bojan nije bio PASTIR, on nije Velesov sledbenik po pitanju njegove boanske
kompetencije zatitnika domaih ivotinja, ve po pitanju druge boanske kompetencije, POEZIJE.
Kako ep pominje i Bojanove vete prste na icama nekog instrumenta, jasno nam je da Veles moe biti
zatitnik poezije i muzike.
Postoji jedna ruska bajka iz zbirke Afanasjeva16 koja se zove GUSLE SAMOGLASNE. Bajka govori
o deaku koji je od SEDOKOSOG STARCA SA ROGOVIMA dobio gusle samoglasne. Te gusle je
skupo platio ivotom svoga oca. Kad momak zasvira u njih, sve ivotinje, a posebno svinje17, igraju iz
sve snage. Da ne duimo priu, momak se na kraju oenio princezom.
Da li nam ova bajka daje lini opis Velesov? Da je Veles star i sed, to smo ve znali. Da ima rogove, to
nismo znali. Da li nam ova bajka sugerie da je Veles u stvari onaj bik Divonja iz srpske bajke, koji
svoj rog izobilja daje Dabogu? Ili rogovi samo govore ono to smo mi ve znali: da su Dabog i Veles (i
Koledo) u stvari JEDNO, njih trojica kao Trojan (Triglav). Tako, ti rogovi u stvari pripadaju svim
emanacijama Trojana (Triglava). Dabog je samo njihov uvar. Isto kao to konje imaju sve emanacije
Trojana, i ako je konj na idolu iz Zbrue ispod lika Velesa. Takoe, sve emanacije Trojana imaju i
maeve. Koledov prsten smo takoe videli na stecima pored figura ratnika sa maevima, pa
pretpostavljamo da je i to atribut svih emanacija Trojana. Ali, Koledo nema vinograd niti gusle, Dabog
nema gusle niti bradu, Veles nema vinograd i deca ga ne prevoze na nebo. Naprotiv, deca idu na nebo
umesto njega, i to njih sedam, sedam Vlaia. Kada se Vlaii pojave na nebu, oni najavljuju Velesa.
On e tamo doi neto kasnije, sa zavretkom etve, jer e tada dobiti svoju bradu i postati star, staro
Sunce. To je vreme njegove epifanije, njegov najvei praznik. Vrlo je verovatno da se taj praznik ne
moe fiksirati u kalendaru Slovena, zbog razliitog vremena sazrevanja ita na razliitim geografskim
irinama prostora na kome Sloveni ive.
Da li se na Velesovu bradu odnosi stara lirska srpska narodna pesma?
Biserna brada
Srebrna aa.
Biser se roni,
U au pada.
Svako ga zrno,
Po dukat valja,
A seda brada
Tri bela grada.
Gotovo da moemo da se zakunemo da je re o ritualnoj Velesovoj bradi od ponjevenog ita. Zrna ita
su oni biseri, srebrna aa (kao i svi sudovi) simbol su ene i Zemlje. Jasno je da je svako zrno ita
veoma vredno, sama brada je najvrednija, jer simbolie blagostanje nakon etve i obeanje nove,
naredne etve.
Ovde nama kau

Staroga vlastelja.
Kad u crkvu ide
ubori mu brada
Kao uborika.
Kad iz crkve ide
Mirie mu dua
Kao ran- bosiljak
U ovoj pesmi ima nekoliko atributa Velesovih. Re je o staroj osobi, re VLASTELj sadri koren
VLAS, koji se moe dovesti u vezu sa Velesom. Stari gospodin ima bradu i dua mu mirie na bosiljak,
a mi smo ve naslutili vezu ove biljke sa Velesom. Kad se oslobodi primesa hrianstva, a pouzdano se
zna da je re o starinskoj, paganskoj "kraljikoj" pesmi, pesma bi mogla da glasi:
Ovde nama kau

Staroga Velesa.
ubori mu brada
Kao uborika.
Mirie mu dua
Kao ran- bosiljak.
Ovo je, naravno, samo pretpostavka koja zasluuje da se o njoj razmisli. Obe pesme nali smo u zbirci
Vuka Karadia 18.
Ve smo rekli da je narod slovenski Velesa zamiljao kao DEDU U BUNDI. Da li ste znali da postoje
takozvani "dedovski" steci?
"Dedovski" steci
Nauka kae da su ovakvi steci po pravilu oznaka grobova bogumilskih svetenika najvieg ranga,
DEDOVA. Na takvim stecima obavezno postoji prikaz starijeg mukarca, sa bradom, tapom i
knjigom, koja se tumai kao Psaltir. Iznad ovih slika esto se vide Sunce i PETAO.
Opta simbolika starca, nezavisno od religijskog pristupa, upuuje na MUDROST, ISKUSTVO i

ZNANjE. tap u rukama starca simbolie MO. tap, takoe nezavisno od religijskog sistema,
simbolie i ZMIJU, ili VATRU, tanije MO VATRE. esto su ovi simboli i zdrueni, jo je grki
(Traki) Eskulap imao tap obmotan zmijom. Sline tapove i danas nose svetenici, po pravilu, vieg
ranga. Brada je, takoe simbol mudrosti i znanja. O simbolici tapa nas jasno izvetava narodna
zagonetka:
Naoh tap, ni rezat, ni u ruke uzimat;

Ree Bog: "To je moj potreba"
Odgovor ove zagonetke je ZMIJA. Zagonetka nam odmah saoptava da je ovakav tap boje
vlasnitvo, boji atribut.
Knjiga ima istu simboliku. Simbolie znanje, pa i mo znanja. Sa takvom simbolikom "dedovski
steak" bi bio sasvim univerzalan, mogao bi da se tumai isto u svakom religijskom sistemu. Obzirom
da je steak nadgrobni spomenik, prva pretpostavka svakog posmatraa bi bila da je ispod njega
sahranjen neko star, mudar, uen i moan, veoma verovatno svetenik vieg ranga. Veoma verovatno,
ali ne i sigurno: ta ako je na spomeniku prikazano boanstvo-zatitnik preminulog?
"Dedovski steak" gotovo po pravilu ima i predstavu SUNCA i PETLA. Ako shvatimo da je sa
predstavom Sunca tvorac steka hteo da nam sopti da je Sunce vano, sa tim odmah moramo da se
sloimo, opet bez obzira na religijski sistem kome pripadamo ili koji elimo da istraimo. Sunce je
vano. Ali, kakva je simbolika petla?
E, tu smo ve na sasvim paganskom terenu. Petao je simbol Sunca, on najavljuje Sunce. On je tipina
solarna ivotinja, ta vie, on je tradicionalna RTVA Suncu. Suncu se, po pravilu, rtvuje CRNI
PETAO. Kada se u Srbiji, u nekoj zabaenoj sredini, i danas, u ponekoj porodici neko razboli ili je u
ivotnoj opasnosti, obavezno se kolje petao. Najee, ovu ritualnu radnju obavlja domaica kue, koja
dri petla za noge, tri puta sa njim opisuje krug u vazduhu, potom ga sputa na panj i odseca mu glavu
jednim udarcem sekire, izgovarajui: "Nek ide (nesrea) na njegovu glavu". Narod je zaboravio
boanstvo kome je posveena ova ritualna radnja, ali, na to boanstvo upuuju ona tri kruga u u
vazduhu asocirajui na tri Sunca.
Simbolika petla ne iscrpljuje se samo solarnim znaenjem. Petao, kao ptica, takoe simbolie vest,
najavu, objavu, saznanje.
Sve ovo nam gotovo namee ideju da je "ded" sa steka prvobitno bio u vezi sa Suncem, a njegova
starost, njegova brada i knjiga nam sugeriu njegovu naroitu mudrost i znanje, pa samim tim i moguu
vezu sa Velesom, jer podsetimo se, Veles je zatitnik epske poezije, znanja, pa knjiga u njegovim
rukama ne mora da bude psaltir, ve mitska VELESOVA KNjIGA. Kaemo "mitska" jer o toj knjizi je
sauvan mit, po kome bi ona sadravala znanje (mythos i epos) o paganskim slovenskim Bogovima.
Ima indicija da je pronaen deo te knjige na drvenim tablicama19 koje potiu iz devetog veka nove ere,
ali, mi emo se uzdrati od komentara tog nalaza, sve dok se ne dokae njegova puna autentinost (dok
logos ne kae svoje).
Da li nam petao sa "dedovskog" steka poruuje da treba da se probudimo i setimo se da se dananja

Hercegovina, kolevka steaka, do dubokog srednje veka nazivala PAGANIJA? Na teritoriji te
"Paganije" do dana dananjeg se sauvalo mnogo geografskih pojmova ija se imena mogu dovesti u
vezu sa imenima slovenskih paganskih boanstava. O mnogim takvim geografskim pojmovima smo
ve govorili. ta vie, najvea gustina takvih geografskih pojmova je upravo na tlu dananje
Hercegovine, nekadanje Paganije. Taj naziv se sigurno nije odrao tako dugo zbog duboke
privrenosti njenih tadanjih stanovnika hrianstvu.
Veles i Badnjak
Kratak lanak o badnjaku objavio je ajkanovi 1928.god. "Badnjak je cerova glavnja, koja se na
Badnji dan, obino u jutro, pre Sunca, see po strogom propisu (sekirom se sme udariti samo jednom ili
tri puta; mora pasti na istonu stranu, ne sme se zadrati ni na kakvom drvetu pored sebe), i na vrlo
svean nain se unosi u kuu (posipa se itom, vinom, mae medom, kiti se lovorikom, doekuje
dobrodolicom) i naloi se na ognjitu.
Badnjak mora jedno od eljadi uvati dok se ne "obeseli" t. j. dok ne pregori. Kad se to desi, uzme se
gornji kraj u ruke (na kojima moraju biti rukavice), obnese se oko konica, pa potom ugasi i ostavi na
kakvu mladu ljivu ili jabuku. Badnjaka moe biti dva ili tri (badnjaci i njihova deca).- Badnjak je
boanstvo, neto kao demon vegetacije, koje se ritualno spaljuje, da bi opet oivelo (motiv o boanstvu
koje umire i radnja se u isti mah.)........ Da badnjak predstavlja boanstvo bilja i plodnosti, koje umire i
raa se u isti mah, o tome je sauvano najpotpunije svedoanstvo u dvema starinskim pesmama od
Kolede, (Vuk, pjesme 190 i 191) i u prvoj i u drugoj koleani Boga mole
..."Za staroga, za badnjaka

Za mladoga, za Boia..."
Mi smo ovu pesmu ve upoznali kada smo govorili o Koledu, pretpostavljajui da Koledo predstavlja
mlado Sunce, koje se raa na Boi.
Ko bi mogao da bude to staro boanstvo, Bog koga predstavlja badnjak? Pa zar smo uzalud ispriali
sve o Velesu kao STARCU U BUNDI, Velesu kao starom Suncu, Velesu kao boanstvu plodnosti,
Velesu koji umire na zimsku kratkodnevicu, Velesu kao prvom slovenskom svetom kralju, Velesu kao
ocu DUHA VEGETACIJE? I naravno, mi znamo da su Sloveni spaljivali svoje mrtve, pa onaj ko je
umro treba da bude spaljen, ba kao i badnjak. I znamo da je cer vrsta hrasta (quercus cerris), te da je
hrast posveen sunanim Bogovima. ta tu moe da bude nejasno u pogledu identiteta reenog
badnjaka? Nita. Sve je jasno. Badnjak to je Veles, staro Sunce, koje umire da bi se rodilo novo Sunce,
Koledo.
Mogli smo da priamo jo mnogo o badnjaku, o njemu je napisano mnogo. Pomenuo ga je ak i Dems
Dord Frejzer u svojoj knjizi ZLATNA GRANA, i on u vezi sa duhom vegetacije i plodnosti. Ali,
zato da piemo ponovo ono to je ve dobro poznato: Badnje vee kod junih Slovena je jasan praznik
mrtvih, praznik umrlog Velesa i svih naih umrlih (slovenskih) predaka. Na praznik se ritualno ponavlja
pogrebni ritual spaljivanja Velesa, daje se "poduje" njemu i precima, u uglovima soba se ostavljaju
orasi, plod drveta mrtvih, jede se strogo posna hrana, na podu koji je zastrt slamom, a slama moe biti
shvaena kao mrtvo telo ita. U kuu se ne puta niko ko nije lan porodice, atmosfera je sveana i tiha.
Vre se brojni rituali predskazivanja, obraamo se Velesu i precima, da nam daju obeanje budue
plodnosti i blagostanja.
To to se danas svi ovi rituali obavljaju "zaogrnuti" tankim i sasvim prozirnim platom hrianstva,
jasno nam govori da je hrianstvo sve to prihvatilo zato to je slovenski narod veoma konzervativan i
nije hteo ili nije smeo da se odrekne neega to je smatrao najvanijim i najsvetijim.
U Ukrajini, Veles se smatra boanstvom sudbine. Na Balkanu, sudbinu ljudi odreuju TRI SUAJE, ali
i USUD20 , muki lik iz istoimene srpske narodne bajke. Na nau alost, ta bajka ne daje nikakav iole
precizan opis Usuda, ne nudi nikakve podatke o tome da li je on star ili mlad, da li ima bradu ili nema,
nema podataka niti o konjima, niti o guslama, pa ne moemo sa sigurnou da ga poveemo sa
Velesom, kao, uostalom, ni sa bilo kojim drugim boanstvom.
Napomene
1. piro Kulii, Petar . Petrovi, Nikola Penteli, Srpski mitoloki renik, Etnografski institut SANU
i Interprint Beograd, 1998 (str. 85).
2. Svetlana M. Tolstoj i Ljubinko Radenkovi, Slovenska mitologija - enciklopedijski renik, Zepter
book world, Beograd, 2001 (sr. 68).
3. Sreten Petrovi, Srpska mitologija u verovanjima, obiajima i ritualu, Narodna knjiga / Alfa Neven,
Beograd, 2004 (str. 423).
4. Ista knjiga, str. 410.
5. Ime VELIZAR je i danas sauvano kao lino ime meu Srbima.
6. piro Kulii, Petar . Petrovi, Nikola Penteli, Srpski mitoloki renik, Etnografski institut SANU
i Interprint Beograd, 1998.
7. Lapot, obiaj ritualnog ubijanja staraca. Sauvao se ponegde i ponekad (u vreme gladi) na Balkanu
do devetnaestog veka.
8. Vuk St. Karadi, Srpske narodne pjesme, Nolit, Beograd, 1969 (knjiga II, pesma br. 28, str. 85).
9. Do sada smo najee nalazili da solarna boanstva imaju po dvanaest vojvoda, kao dvanaest meseci
solarne godine. Boanstva drugog reda izgleda imaju uz sebe po 30 ratnika, to sugerie da imaju svoj
mesec u godini. Ve smo videli da Morana, boginja smrti ima svoj mesec, da veoma verovatno Velesov
sin (Jarilo?) takoe ima svoj mesec.
10. Vuk St. Karadi, Srpske narodne pjesme, Nolit, Beograd, 1969 (knjiga II, pesma br. 83. str. 314.)
11. Narodne pesme poznaju i POJEZDU, pominju ga kao gospodara grada Golupca, na Dunavu, u
erdapskoj klisuri, dakle na istoku Srbije, to se opet uklapa u nau koncepciju.
12. Vuk St. Karadi, Srpske narodne pjesme, Dravna tamparija Beograd, 1929 (knjiga III, pesma br.
6, str. .22).
13. Vuk St. Karadi, Srpske narodne pjesme, Nolit, Beograd, 1969 (knjiga II, pesma 39. str. 142).
14. Narodne pripovjetke, uredio dr Branko Magaraevi, Prosvijeta, Zagreb, 1961 (str. 136).
15. Veselin ajkanovi, Renik srpskih narodnih verovanja o biljkama, SANU i Srpska knjievna
zadruga, Beograd 1985 (str. 285).
16. A. N. Afanasjev, Sabrane ruske bajke, Jugoslavija, Beograd, 1982 (bajka br. 220, str. 1058, knjiga
V)
srednji_vijek - 80307 - 09.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
Slovenski bogovi na Balkanu(1)
Veles
Prema Srpskom mitolokom reniku 1 "Veles je Bog-zatitnik stoke kod istonih i severnih Slovena, u
paganska vremena, sa kojim se dovodi u vezu naziv brda i zaseoka Veles u zapadnoj Srbiji, selo
Velesnica na Dunavu i selo Velestovo u Crnoj Gori. Na izvesne analogije sa Velesom ukazuje i narodno
verovanje da je Sveti Sava zatitnik stoke (vlasovdan)".
Prema enciklopedijskom reniku "Slovenska mitologija"2 Veles je takoe definisan kao Bog-zatitnik
stoke, pokrovitelj domaih ivotinja. Sa dolaskom hrianstva, njegove atribute su preuzeli razliiti
sveci, ije je ime sazvuno njegovom imenu, kao to su sveti Vasilije kod pravoslavnih hriana a sveti
Blasio (Bla) ili Sveti Vlaho kod katolikih hriana. Neke od njegovih atributa su preuzeli i Sveti Sava
i Sveti Nikola. U istoj knjizi pominje se i veza Velesova sa svetom mrtvih, ali i njegova veza sa
MEDVEDOM, preko koga se tumai i poreklo njegovog imena (Vlasi = kosmati). Pominje se podatak
iz ''Slova o polku Igorovu'', da je mitski ruski pesnik Bojan "unue Velesovo", iz ega se moe
zakljuiti da je Veles bio pokrovitelj poezije, moda i muzike. (Zbog veze sa medvedom, narod ga je
zamiljao kao DEDU u bundi).
Velesovo ime belee i istorijski dokumenti. ''Povest vremenih let'', dokument koji belei istorijski
sporazum Rusa sa Grcima iz 907. god. imenuje Velesa, kao boanstvo u koje se Rusi zaklinju. Tu se
njegovo ime pominje u vezi sa ZLATOM.
Znamo da se na Balkanu, na poetku etve, PRVI snop na njivi, obavezno izdvaja, posebno vezuje i
oznaava kao DED, da bi na kraju etve, od tog snopa ispletena "Bogu brada". Ove rituale obavezno
vri mlada enska osoba (obredno ista) i ona mora, odneti "boju bradu" kui domaina, ne osvrui
se i ne govorei. "Bogu brada" se uva preko zime, zrna sa nje se koriste za poetak naredne setve, ili
za meenje obrednih hlebova. Balkanski Sloveni su zaboravili ime boanstva kome je posveena, dok
su Rusi sauvali seanje na to ime, jer takvu bradu nazivaju "Volosova bradica"
Eto, vidite, ako narod shvata Velesa kao dedu u bundi, ako taj deda ima bradu i u vezi je sa zlatom,
njega smo pretpostavili kao staro Sunce, Sunce na zalasku ili zimsko Sunce, treeg lana sunanog
trojstva (Trojana ili Triglava).
Tragovi Velesa na geografskim pojmovima Balkana
Kada traimo tragove ovog boanstva na geografskim pojmovima Balkana, neemo imati veliki posao.
Taj posao je, veoma detaljno, odradio Prof. Sreten Petrovi, davi u svojoj knjizi3 veoma detaljne karte
ovakvih toponima i oronima (oko pedeset takvih geografskih pojmova), od kojih su najpoznatiji grad
Veles u Makedoniji, planina Vele u Hercegovini (ranije Vele). Na tu knjigu i kartu upuujemo
zainteresovane itaoce, ali, ne moemo a da ne konstatujemo da su geografski pojmovi sa Velesovim
imenom veoma bliski sa geografskim pojmovima koji uvaju ime Vida i Trojana ili Triglava, kao i
imena Daboga i -Rsa (Koleda). Ono to je veoma vano, a to je pomenuti autor takoe uoio, je
povezanost imena Velesa sa imenom VLAHA, balkanskih starosedelaca, koji su se po tradiciji bavili
STOARSTVOM. On je nainio i detaljnu kartu 4 imena geografskih pojmova koji se mogu dovesti u
vezu sa Vlasima. Ko su Vlasi?
Veles i Vlasi
Prema Enciklopediji Leksikografskog Zavoda Jugoslavije iz 1971. god. kada su Sloveni doli na
Balkan, u estom veku, oni su tako nazivali AUTOHTONO STANOVNITVO. Koliko se zna, to
autohtono stanovnitvo pretstavljala su razliita plemena Traana i Ilira, a verovatno i ostaci Tribala.
Daani su bili trako pleme sa leve obale Dunava, na desnoj su bili Tribali, Besi, Remi, Velizari 5, svi
oni su bili Traani, tu su bili i Dardanci, kao ilirsko pleme itd.
Traani i Iliri su bili pokoreni najpre od Grka, potom od Rimljana. Neposredno pred dolazak Slovena, u
toku je bila njihova hristijanizacija, koja se odvijala sa razliitim uspehom, prema lokalitetu, ali i sa
razliitim pristupom i prilino konfuzno.
Na primer, u etvrtom veku nove ere u okolini Singidunuma i Sirmijuma bili su centri Arijanske jeresi,
ak je i Arije lino neko vreme proveo tu. Ursacije, episkop singidunumski (ije ime ima veze sa
medvedom jer URSUS na Latinskom jeziku znai medved) je takoe bio arijanac. Niki episkop je
takoe bio jeretik, mada ne Arijanac. Remesijana, sadanja Bela Palanka imala je znamenitog episkopa
Niketu, (ili Nikitu), koji je propovedao na latinskom jeziku, bio pod patronatom Rima i rimskog pape.
On je sprovodio i hristijanizaciju i romanizaciju, irei latinski jezik. Sa druge strane, episkopija u
Serdici (Sredac, dananja Sofija), imala je episkopa koji je propovedao na Grkom jeziku, ali nije bio
mnogo efikasan u irenju hrianstva i grkog jezika meu autohtonim stanovnitvom. Izgleda da je
ba Niketa iz Remesijane odigrao bitnu ulogu u formiranju etnosa Vlaha-Crnovunaca (Karakaana), jer
je meu stoarima, tanije ovarima Stare planine i susednih planina, proirio latinski jezik, kao
crkveni, te ih stimulisao i da u svoj jezik ubace mnogo romanskih latinskih rei, tvorei tako
AROMUNSKI jezik, kojim i danas mnogi od Vlaha govore. Meutim, kada je Niketa umro,
Remezijana je ubrzo potpala pod Grki uticaj, nedugo zatim banuo je Atila Hunski, popalio i opljakao
naselja i crkve, pobio svetenstvo, ime je praktino zaustavio hristijanizaciju, za nekoliko stotina
godina. Poverenje lokalnog stanovnitva u svog novog Boga, koji nije mogao da ih zatiti od Atiline
surovosti, naglo je bilo poljuljano, to je odmah nainilo mesta za stare, paganske kultove, kako
starosedelaca tako i novodoavih Slovena.
Autohtono stanovnitvo Balkana je u vreme dolaska Slovena ve imalo veliku krizu i nacionalnog i
verskog identiteta, izmoreno vievekovnim smenama zavojevaa, kako ratnikih, svetovnih tako i
duhovnih. Neki su bili hriani, neki pravoverni, neki jeretici, neki se vraali svojim paganskim
korenima. Dolazak Slovena je to vraanje samo pospeio, dolo je do potpunog stapanja paganskih
kultova starosedelaca i doljaka, a po svemu sudei, ti kultovi su i pre stapanja bili veoma slini.
Sloveni su starosedeoce nazvali Vlasima, jer su bili stoari, ovari, i samim tim tienici boga Velesa.
Ovo vai i za Vlahe iz Vlake (dananja Rumunija), i za Karakaane "crnovunce" sa Stare Planine i za
Maurovlahe ("Morlaki") iz zalea Dalmacije i Istre. Pridev "crni" (mavros - mavros na grkom jeziku
znai crn, kara - kara na turskom jeziku znai crn) ne znai da je re o ljudima crne kose i oiju. Vlasi
su u glavnom smei, pridev "crni" znai da su, iz nekih razloga, gajili uglavnom crne ovce.
Da li su Vlasi sami sebe smatrali tienicima Boga Velesa, ne zna se pouzdano. Meutim, obzirom da
su od najranijih vremena dolazili u kontakt sa Slovenima, koji su od davnina naseljavali istone i
jugoistone padine Karpata, to uopte nije nemogue. Naprotiv, imena trakih Bogova i kraljeva esto
su slina imenima slovenskih Bogova. Ime trakog kralja Pirina, (koji je ratovao sa Aleksandrom
Makedonskim, po kome je nazvana Pirinska Makedonija) gotovo je isto kao ime Peruna. Ime trakog
boanstva Resa (iz Ilijade) slino je imenu Hrsa, (ili -Rsa), to je drugo ime Koleda. Trako boanstvo
Darzalas, ima u rukama rog kao i slovenski Dabog, a njegovo ime lii na srpsku re dralac, sa
znaenjem nekoga ko dri, vlada. Semela je traka Boginja, ije ime veoma lii na srpsku re ZEMLjA.
Ve smo rekli da je trako boanstvo EROT etvoroglavo kao i slovenski VID. Istorijska je injenica da
se najvei broj Vlaha stopio sa Slovenima. Slinost imena Vlaha i Velesa, i podudarnost Velesove
boanske kompetencije sa zanimanjem Vlaha, je takoe injenica, svako moe da je tumai kako mu
odgovara.
Da bi "zameateljstvo" bilo jo vee, Vlasima su Germani zvali Kelte (Welsch), ali tek poto su Kelti
otili sa Balkana. I danas se deo keltskog korpusa naziva Velanima, Velani smatraju da vode poreklo
od naroda koji se zvao Kum(b)ri, a mi znamo da je kum(b)rija (u Srpskom i Hrvatskom jeziku) vrsta
divlje golubice, te da na Balkanu ima mnogo toponima koji imaju ime po toj ptici (Kumbara,
Kumbrovec, Kumbor). Same Velane za sve ovo uopte nije briga, jer, Robert Grejvz, najpoznatiji
istraiva grkog i keltskog mita, i sam Velanin, nigde i nikada nije pomenuo slinost imena svog
naroda sa imenom jednog drugog balkanskog naroda, niti sa imenom starog slovenskog boanstva
Velesa.
Ovde treba napomenuti da pleme Patrovia u Crnoj Gori sebe smatra autohtonim, tvrde da su imali
povlastice jo od rimskih careva. Moda je njihovo prezime nekada bilo Pastirovii, to ih opet dovodi
u vezu sa Velesom i Vlasima. Bjelopavlii takoe sebe smatraju delimino autohtonim, po enskoj
liniji, jer je njihov predak Beli Pavle oenio kerku lokalnog poglavice Luana, koji su autohtoni, pa su
tako nastali Bjelopavlii. Sline legende postoje i u pirotskom kraju, gde su se pojedini osnivai
porodica enili "rimskim" enama. Goranci, slovensko pleme sa Kosova, takoe sebe smatraju
autohtonim na Balkanu.
Narodne junake pesme spominju vlakog vojvodu Miru, koji je istorijska linost, ija je supruga bila
pripadnica slovenskog naroda. Moemo da zapazimo da je njegovo ime izvorno slovensko, da, i ako je
nesporno bio hrianin, nije biblijsko. Do dana dananjeg, Vlasi na Balkanu u najveem broju nose
izvorno slovenska ili hrianska imena.
Veles i sedam Vlaia
Prema srpskom shvatanju neba, "Vlaii" su grupa zvezda, u sazveu Bika. Golim okom, viljivo je 6-
7 zvezda u toj grupaciji. Nauka ove zvezde zna pod imenom PLEJADE. Srbi su im dali i imena: Mika i
Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav i sedmi Milisav (ili: Vole i Voleta, Rale i Raleta, Mile i Mileta i
sedmi Proak). Mi emo zapaziti da su sva imena muka. Po narodnom verovanju, ove zvezde se ne
vide na nebu od urevdana do Vidovdana. "urevska zora Vlaie zatvara, vidovdanska zora
Vlaie otvara." Prema Srpskom mitolokom reniku 6, "kod Srba se veruje da su Vlasci (Vlaii) due
umrle dece, to bi moglo upuivati na litvansku re veles (pl.fem.) u znaenju imagines mortuorum."
Ako su Vlaii u vezi sa Velesom, i predstavljaju due umrle dece, a ima ih sedam na broju, mi ne
moemo a da se opet ne setimo Roberta Grejvsa i njegovog tumaenja obiaja vezanih za vladavinu
svetog kralja, o emu smo ve govorili, i sedam deaka koji su umrli umesto tog svetog kralja.
Ve smo pomenuli, da je u vreme vladavine matricentrine religijske koncepcije, najviu duhovnu vlast
u plemenu imala velika svetenica. Velika svetenica je imala zadatak da molitvom i ritualom od Velike
Boginje izmoli plodnost zemlje, ljudi i stoke. Na tom visokom poloaju, njen kredibilitet joj je
obezbeivala sopstvena plodnost, a da bi bila plodna, ona je morala da ima seksualnog partnera, po
mogustvu to snanijeg i to plodnijeg. Taj partner, ritualno biran na takmienjima, bio je SVETI
KRALj. U poetku, rekli smo, njegova vladavina je trajala samo godinu dana, da bi po isteku te godine
sveti kralj bio ritualno rtvovan i izabran novi. Kasnije, umesto svetog kralja su bila rtvovana DECA
(deaci), a jo kasnije JARII. Ali, ni tako vladavina svetog kralja nije mogla trajati due od isteka
VELIKE GODINE (vreme poklapanja godinjeg solarnog i lunarnog ciklusa, koje iznosi 7-8 godina).
Dakle, broj rtvovane dece je morao biti SEDAM ili manji, umesto jednog svetog kralja, koji je, po
isteku osme godine, bio rtvovan lino. Ve smo pomenuli da nam arheoloko nalazite u Lepenskom
viru na Dunavu potvruje ovu koncepciju. Ovo nalazite datirano je na oko sedam hiljada godina pre
nove ere, u vreme neolita. Pomenuli smo, takoe, da se deavalo da sveti kralj, pre isteka svoje
vladavine pobegne iz plemena sa grupom mukaraca. Takva grupa, predvoena svetim kraljem, bavila
se ratovanjem i pljakom. Odbegli sveti kraljevi esto su postajali zaetnici patricentrine religijske
prakse. Sve smo to ispriali u vezi Cara Trojana i njegovih kozjih uiju.
Ako su Vlaii nebeski prikaz rtvovane dece (njih sedam), a njihovo ime na Balkanu sugerie vezu sa
Velesom, da li Velesa moemo da zamislimo kao prvog slovenskog svetog kralja, koji je nakon sedam
rtvovanih deaka, sedam Vlaia, pobegao, proglasio se svetenikom Sunca, ogrnuo se medveom
koom i poeo da okuplja vernike oko nove religijske koncepcije? Da li je stekao slavu heroja ubivi
medveda i ogrnuvi se njegovom koom, kao dokazom svoje velike snage? Da li je to MEEDOVI,
iz istoimene srpske narodne bajke iz zbirke Vuka Karadia, sin medveda i ene, bie ogromne snage
koje upa stoletne hrastove iz korena? Ako je vladao sve do svoje starosti, stekao BRADU i ako je
njegova vladavina bila obeleena plodnou zemlje i stoke, nije ni udo to ga se narod sea kao "dede
u bundi", onoga "sa bradom", onoga ko donosi plodnost stoke, Velesa. Mogue je da je na kraju ipak
ritualno bio ubijen u skladu sa starim obiajem LAPOT 7, kada su starci ritualno ubijani, udarcem
tupim predmetom preko pogae stavljene na glavu. I sve se to sasvim lepo uklapa sa naom idejom o
Velesu kao starom Suncu, Suncu koje donosi plodnost i umire na kratkodnevicu.
Pogledajmo ponovo zbruanskog idola. Na strani suprotnoj od lika sa prstenom (Koleda), a sa desne
strane lika sa rogom (izobilja) u ruci, nalazi se lik za ijim pojasom je ma, a pored maa stoji konj.
Ispod ovog lika nalazi se enski lik sa kopljem u desnoj ruci, a ispod tog lika nalazi se glava bradatog
mukarca. Mi smo, za gornji lik, lik koji ima konja i ma, pretpostavili da krije VELESA. Zato?
Tragovi Velesa u narodnoj poeziji
Odgovor na to pitanje potraili smo najpre u srpskim narodnim pesmama. Pogledajmo najpre pesmu
ENIDBA DUANOVA 8.
Pesma poinje priom kako je srpski car Stjepan (Stefan Duan), isprosio ker "kralja latinskoga" iz
Leana "grada latinskoga". Otac mlade neveste moli ga da ne vodi u svatove dvojicu VOJINOVIA,
Vukaina i Petraina, Careve neake, jer su pijanice i kavgadije, pa e kao takvi pokvariti veselje. Car
kree po nevestu u pratnji DVANAEST hiljada svatova, bez dvojice sestria.uvi ovo, dvojica
nepoeljnih svatova brinu, slute nekakvu prevaru od strane leanskog kralja, alju u svatove svog
najmlaeg brata, Miloa, preruenog u "vlako obane". Nama je u ovom trenutku najinteresantniji
deo pesme u kome braa opremaju Miloa, da nezvan ode na svadbu ujaku:
Dadoe mu koplje ubojito

I ma zelen STAROGA Vojina.
Petrain mu izvede kulaa,
Meedinom svega opivena,
Da kulaa Care ne poznade.
Ljepo su ga braa sjetovala:
"Kad Milou dostigne svatove,
Pitae te ko si i otkud si,
Ti se kai zemlje KaraVLAKE..."
Stari bard nam pokazuje konja, ma i koplje STAROGA Vojina, a sve te tri stvari vidimo na liku
zbruanskog idola. Konj kula je konj boje zemlje, opiven je MEEDINOM, to je Velesov atribut.
Sin starog Vojina treba da se predstavi svatovima da je iz zemlje KaraVLAKE, kako bi smo bili
sigurni da je sve to u vezi sa Velesom. Da sve bude jo jasnije, Milo je predstavljen kao obanin, koji
na planini uva ovce sa svojih trideset obana:
Pita njega trideset obana:

"O Milou, naa poglavice..."
Da li Miloevih trideset obana sugeriu na trideset dana u mesecu koji je posveen Milou, Velesovom
sinu? Jer, obani i njihove ovce su svakako pod zatitom Velesa (Starog Vojina) 9, starog Sunca.
Ima jo jedna pesma, koja moe da predstavlja ostatak mita o Velesu. To je pesma SMRT VOJVODE
PRIJEZDE 10, takoe iz zbirke Vuka Karadia:
esto idu knjige za knjigama

Od koga li, kome li dolaze?
Od Memeda, od cara turskoga,
A dolaze do Stalaa grada,
Do Prijezde, vojvode stalake.
"O Prijezda, vojvodo stalaka,
Polji meni doi tri dobra tvoja:
Prvo dobro - sablju navaliju,
Koja see drvlje i kamenje,
Drvo, kamen i studeno gvoe:
Drugo dobro - drala, konja tvoga,
Koji konjic moe preletjeti,
Zasobice i do dva bedema;
Tree dobro - tvoju ljubu vjernu."
Prijezda, naravno, odbija da sultanu poalje svoja dobra, svestan da to znai rat. On se uzda u svoje
junatvo, tvrde zidine grada Stalaa i svojih ezdeset (5x12) vojvoda. Opsada poinje. Gospoa
JELICA, Prijezdina verna ljuba, upozorava svog supruga da Turci mogu da osvoje Stala tako to e
iskopati lagum ispod reke Morave. I ako Prijezda to smatra nemoguim, njene slutnje se obistinjuju,
Turci dolaze u podrume Stalaa i "papuama piju vino ladno", spremaju se za konaan obraun.
Onda skoi vojvoda Prijezda,

Te na gradu otvori kapiju,
Pa na Turke juri uinie,
Te se bie i sekoe s Turci.
Dok pogibe ezdeset vojvoda,
Nji ezdeset, iljade Turaka;
Tad se vrati vojvoda Prijezda,
Pa za sobom zatvori kapiju,
Pa potre sablju navaliju,
dralu konju odsijee glavu:
"Jao drale, moje dobro drago,
Ta neka te turski car ne jae."
Prebi britku sablju navaliju:
"Navalijo, moja desna ruko,
Ta neka te turski car ne pae."
Pa otie u gospodske dvore,
Pa gospou privati za ruku:
"O Jelice, gospoo razumna,
Ili voli sa mnom poginuti,
Il- Turinu biti ljuba verna?"
Suze roni JELICA gospoa:
"Volim s tobom asno poginuti,
Neg- ljubiti na sramotu Turke;
Neu svoju veru izgubiti
I asnoga krsta pogaziti."
Uzee se oboje za ruke,
Pak odoe na bedem Stalaa,
Pa besedi Jelica gospoa:
"Morava nas voda od-ranila,
Nek Morava voda i sa-rani"....
Na samom poetku pesme vidimo dva dobra Prijezdina, konja i ma. Ma je oigledno specijalan, jer
see drvlje, kamenje i gvoe. Konj je takoe udotvoran, jer prelee po dva bedema utvrenog grada.
Oba ova simbola vidimo i na idolu iz Zbrua, koji smo pretpostavili da predstavlja Velesa. Supruga
Prijezdina je gospoa JELICA, a mi smo ve videli da se esto u srpskim narodnim pesmama ovo ime
javlja kao ime supruge junaka iza kojih se kriju solarna boanstva. Tako rei, svi udesni junaci imaju
supruge koje se tako zovu. Pa ta, reiete. Gde vidimo da je Prijezda star? Nigde nema ovog njegovog
atributa, pesma ne pominje ni bradu ni starost, a ni "meedinu". Odakle nam pravo da za ovoga junaka
utvrdimo da zamenjuje Velesa? Odgovor je sadran u njegovom imenu PRIJEZDA, onaj ko je
prijezdio, priao (prijahao) svome cilju, onaj koji je na zalasku i UMIRE.
Kada o imenu Prijezde razmislimo na ovaj nain, shvatiemo da bi mlado Sunce, Koledo, moglo biti
onaj ko je pojezdio, poeo da jezdi, dakle POJEZDA 11. Pojezdu pominju i narodne pesme kako
gospodara grada Golupca, na Dunavu, na istoku Srbije. Poloaj grada Golupca podrava nau tezu.
Analogno ovome, Sunce u punoj snazi, Dabog, bio bi onaj koji jezdi, JEZDA. Ovo poslednje ime se
ouvalo meu Srbima do dananjeg dana.
Tako nam ove dve pesme nude iste boanske atribute koje vidimo na zbruanskom idolu i to na liku za
koga smo pretpostavili da predstavlja Velesa, staro Sunce, Sunce koje umire, a imena junaka iz pesama
koji te atribute poseduju, (Stari Vojin i Prijezda) osnauju nau hipotezu. Ali, prva pesma nam daruje
jo neto: daruje nam mladog junaka Miloa, sina starog Vojina, kroz koga je stari Vojin ponovo mlad i
snaan. Kao da se stari Vojin reinkarnirao u mladoga Miloa, svog sina, te njegovi atributi opet imaju
svoju punu snagu. ta bi to moglo da znai? Da li se stari Vojin (Veles) svake godine ponovo obnavlja
kroz svog mladoga sina, Miloa? Da li je on tako istovremeno i mlad i star, i STAR i NOV, ba kao
Starina Novak, koji opet ima svog sina "dijete Grujicu", koji ga odmenjuje u junatvu? Zato nam je
Starina Novak sumnjiv kao linost koja u narodnoj poeziji uva seanje na Velesa? Povod za tu sumnju
daje nam njegovo ime kao i opis u pesmi ENIDBA GRUJICE NOVAKOVIA 12.
------------------------------
No eto ti Staroga Novaka,
Na njemu je strano odijelo;
Na njemu je kouh od MEEDA
Na glavi mu kapa vuetina,
A za kapom krilo od sokola;
Oi su mu dvije kupe vina,
Trepavice od utine krilo,
I on nosi sablju starokovnu
------------------------------
Bre, koliko Novak podvikuje,
Sve sa gore lie otpadae,
A sa zemlje trava polijee;
Podvikuje posestrimu VILU:
"Bog t- ubio, vilo posestrimo,
Nijesi l- mi boju vjeru dala
Da se meni u nevolji nae?
---------------------------------
Starina Novak nosi kouh od medveda, a mi smo ve videli da je medved teriomorfni lik Velesov.
Sokola smo ve upoznali kao atribut sunanog Boga. Tu je i "sablja starokovna". Snaga njegovog glasa
je boanska, od njegovog glasa opada lie sa drvea i upa se trava iz zemlje. Velesu i dolikuje takav
glas, obzirom da se i pevanje i poezija dovode u vezu sa njim, o emu e ubrzo posebno biti govora.
Njemu je vila posestrima i pomae mu u nevolji. Oigledno, re je o boanskom starcu Velesu, starom
Suncu.
Narodne junake pesme nisu saglasne u pogledu podruja na kome je iveo i radio Starina Novak,
hajduk. Neke pesme pominju "goru Romaniju" (Bosna) a druge Staru planinu (istona Srbija) kao i
Kaaniku klisuru (granica Kosova i Crne Gore). U Sokobanji, postoji brdo Tatomirov grad, na kome
je, prema Feliksu Kanicu, do kraja devetnaestog veka, bilo ostataka neke prastare fortifikacije, a
Tatomir jeste jedan od sinova Starine Novaka, prema narodnim pesmama. Istoriari su pokuali da
nau istorijsku linost koja bi mogla biti dotini Starina Novak, pronali su Novaka Karaljuka iz Bosne
i Novaka Debeljaka, takoe iz Bosne, ali ni jedan od njih nije na sebe mogao da primi svu snagu i mo
staroga junaka. Veoma je mogue da se mo starine u medveem kouhu stvarno prostirala od Bosne
do Stare planine, ali samo ako se iza njega sakrio VELES, koga su naravno potovali Sloveni, nai
preci, od Bosne do Bugarske, a sasvim sigurno i ire. Obzirom da je Veles bio Bog-zatitnik stoke,
sigurno je da se za njegovo ime morala vezivati predstava o obilju hrane, a samim tim nije neobino
ako ga je narod zamiljao kao "debelog" Velesa. I uz sve to, Starina Novak ima svog mladog sina
Grujicu, junaka nene, gotovo devojake lepote, koji je spreman da starog oca u svakom trenutku
odmeni u junatvu.
Ako je to tako, eto nama opet svetoga kralja, i to onakvog kako ga je shvatio Dems Dord Frejzer i o
tome napisao svoje delo ZLATNA GRANA, u kome je svetoga kralja jasno poistovetio sa DUHOM
VEGETACIJE. Na ovu ideju emo se kasnije vratiti, kada budemo govorili o deci sunanog Boga.
Sada, pokuaemo da tu ideju iskoristimo kako bi pronali "ljubu" Velesovu. Jer, srpska narodna
poezija na mnogo mesta pominje Miloa, kao Miloa Vojinovia i kao MILOA OBILIA, ili
MILOA KOBILIA, ili MILOA KOBILOVIA, koji ovo prezime veoma verovatno nosi po majci,
kako bi nauka rekla, matrilinearno (po ocu se zove Vojinovi). Ko je Miloeva majka, jasno nam
saoptava sestra Leke kapetana 13 u istoimenoj pesmi iz zbirke Vuka Karadia. Ona kae, obraajui
se svom bratu:
"ta s- video, ta si smilovao,

A na tome vojvodi Milou,
e je vien kao snaan junak?
Jesi l- uo e priaju ljudi,
Da j- Miloa KOBILA rodila,
A nekaka sura BEDEVIJA,
Bedevija to drijebi drale?
Nali su ga jutrom u ereli,
Kobila ga sisom odojila,
Stoga snaan, stoga visok jeste."
Narodne pesme opisuju Miloa kao mladog junaka, lepog nenog lica, (slian opis ima ve pomenuti
"dijete Grujica") koji uz to jo i lepo peva. To je onaj isti Milo Obili koji u bici na Kosovu ubija
turskog sultana Murata i GINE NA VIDOVDAN, upravo onda kada Sunce prestaje da bude mlado. Sve
ovo to smo sada rekli veoma lii na JARILA, staro slovensko boanstvo mladog ita, vegetacije, koji
takoe umire na Vidovdan. Ali, mi sada ne traimo Jarila, mi traimo Miloevu (Jarilovu?) majku,
kobilu, Bedeviju. Ta Bedevija "drijebi drale", a mi smo se ve upoznali sa konjem dralom, vojvode
Prijezde. Ovo naravno shvatamo samo kao igru simbolima, jer, potsetimo se, slovenska mitologija je
sauvana samo u fragmentima.
Ali, pratei tako simbole, doli smo do ideje da je supruga Velesova neko mono ensko boanstvo
koje ima svoj teriomorfni (ivotinjski) lik kobile, BeDEVije. Da li nam ime kobile indirektno saoptava
i ime Velesove boanske supruge?
Antika Srbija; Antika Makedonija
Object 14

Poreklo Arbanasa
Object 15
Skender-beg ukradeni Srpski knez!
Object 16
Dark Middle Ages is just beginning, hordes of invaders from the east slowly tread one after the other
Christian countries...
It was: the Djuradj Kastrioti Skanderbeg, master Arbanija greatest hero, glorious knight of his time.
Skanderbeg, a courageous man himself, was of Serbian origin and was so responsible, that he
appreciated not only Arbanasi but also other nations.
He was the son of Ivan Kastriotic, who ruled in Maia and Umenestiji. His mother was Vojislava,
daughter lord of Plog.
Djuradj great-grandfather was called on the Branilo, and was a Serbian nobleman.
In the government if the last tsar of Nemanjic he was about 1356th the duke in the service of Serbian
Prince Alexander ori from Valona later he vos the administrator of Kanin, his son Pavle Branilovic
became governor of Plog,More later, Pavle's son Ivan became a master of whole Mace in Arbanija and
in this place Branilovi Ivan and Vojislava his wife were born around the year 1403rd son, who later
called Duradj Kastrioti bu the place from whence they came from. In his childhood, the Turks conquer
the whole Macia and Arbanija, and take Djuradj as hostage in Jedrene -Adrianople.
Djuradj grow up in the court of Sultan Murad II and so there showed bravery and wisdom, that he was
very fond of the sultan and hi called him Iskanderbeg , that is to say: Mr. Alexander or Mr. Branilovi
as Alexander says on Serbian Branlin or Branko. In Istanbul Djuradj and his brother Stanisa were
translated in to Islam, and inducted into the Janissaries,at the names of Skender and Hamza.
By the Turkish nickname "Iskanderbeg" Serbian people called him "Skanderbeg".
When the Turks committed a terrible slaughter of Serbs in Maia Djuradj then escape from the Sultan,
jump into the Arbanija, and people gather around him then raise a great revolt, and the quick release
and cleanse the Turks from all Arbanija and begin to rule in his independent capital Kroja.
then at the sound of bells returned to his Orthodox faith Djuradj Kastrioti ruled Arbanija full 24 years
He lived in friendship with of Stefan Crnojevic together they succeeded in over 60 battles tu
completely defeat the Turkish army, left the saga, that is for those 24 years Djuradj Kastrioti bu hand
cut about two thousand Turks.
In every battle he was the first, and when they withdrew last. It was the great man, very big, tall,
beautiful, brave and tireless . And hunger and thirst, and heat and cold - he submitted a steel durability.
The fatigue did not know: while the country is liberated from the Turks.
But the end of all heroism, he was very wise, witty and cunning, and very gracious, generous, and
religious. With these virtues spread the name Kastriotia Durdja at all over the world.And the powerful
rulers and poor peasants watching in this great Serb, and it is then expected salvation of all the
Christianity, because the name Durda Kastriotia was the greatest threat to the Ottomans.
Turkish chronicler of the fifteenth century, Dursun-Bey, describes the campaign of Mehmed II on
Djurdja Kastriotia 1465th years, after which definitely stops Serbian majority in Arbania."... Released
was ordered to hand over all the mature men in begluk. Therefore, each station the way the procession
brought in chains before the victorious Sultan. "Young and old, all they have to push the lightsaber and
cut. Thirsty souls of these people, troughs are wet with wine sword There is a station where three, four
and seven thousand unbelievers taught legal sword.The deep valley of dead bodies, become hills. The
broad field of blood become the river Amurdarija ...
Duradj return describes despot Mousaka, the words "... because it was entered in Arbanija Skender-beg,
a man of good nature and a Serb .... Djuradj son Ivan married Irene, granddaughter of the Serbian
despot Djurdj Brankovic, whose supreme authority recognized by all remaining regional lords, and so
Kastriotii.
After the fall of Serbian Despotate under Turkish rule, all prominent Albanian families have crossed
into Italy,where they are under the influence of assimilation, eventually loses all trace.while the
Albanians, who are Christians like the Serbs who faithfully served Skanderbeg, vos hunting like a wild
beast, so that the Serbs are now in Albania remind only the names of rivers and mountain ,villages.
irony is that the descendants of Albanians who fought on the side of the Turks against Skanderbeg now
celebrate him as their hero.
Skenderbeg
Object 17

Evropa 814. godine i Srbi u njoj
Object 18
2sr - 80149 - 03.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (1)
U Novosadskoj raciji, januara 1942. godine, ubijeno preko 3000 civila
Jedan nemaki dokument o Novosadskoj raciji januara 1942. godine
Segedin, 31. januara 1942. godine
Nemaki konzulat
12/76
Nemakom poslanstvu u Budimpeti
Maarske kaznene mere u Novom Sadu
Prole subote, 24. ovog meseca, imao sam priliku, povodom jednog nemakog klavirskog koncerta, da
razgovaram sa ovdanjim komandantom korpuso o, kako je upravo izvetajem od 22. ovog meseca broj
12/59 ukratko javljeno, maarskim merama protiv srpskih buntovnika. General mi je nagovestio da su
preduzete otre mere; bilo je neophodno da doe do velikog broja streljanja, ali sada opet vlada mir.
28. ovog meseca obavestio me je celenlajter NODAP u Novom Sadu, gospodin Hans Prohaska (Hans
Prochaska), da me Nemci iz Rajha u Novom Sadu mole da hitno, to je mogue pre, doem k njima.
Oni su bili zabrinuti zbog moguih daljih streljanja. Dode, ni jednom Nemcu iz Rajha se do sada nita
nije dogodilo, ali ipak, mora se raunati sa nepredvidivim, u sluaju da Srbi obnove svoje podmukle
napade. Umirivao sam gospodina Prohasku i preko njega pozvao Nemce iz Rajha da pod svim
okolnostima sauvaju mir i najavio dolazak po mogunosti idueg dana u podne. O ovome sam ukratko
tok popodnevna uputio telefonsku poruku Poslanstvu u Budimpeti.
Jo istog podneva potraio sam ovdanjeg komandanta korpusa i razgovarao sa njim o merama koje bi
bile neophodne za posebnu zatitu Nemaca iz Rajha. General se za to cpremno izjasnio, jer on takoe =
to posebno napominjem - neizostavno rauna sa mogunou daljih pobuna Srba i komunista. U tom
sluaju e se jo otrije udariti nego do sada, i zato e on uzeti Nemce iz Rajha pravovremeno u zatitu
koliko god bude mogao. Upravo tada pustio je da ue pukovnik Graija (Grassy), komandanta grada
Novog Sada koji je prispeo zbog podnoenja izvetaja. Zajedno smo razgovarali o pogodnim merama, i
na moj predlog odmah je prohvaeno da svi Nemci iz Rajha prime jednu posebnu propusnicu na
maarskom jeziku sa fotografijom, u kojoj e biti naglaeno da njen vlasnik stoji pod zatitom
Honveda.
Sledeeg jutra pokuao sam, u pratnji jednog slubenika konzulata koji je nanije dugo godina bio
voza, da mojim automobilom signem do Novog Sada. Deset kolometara od Segedina uleteo sam u
sneni nanos odakle su morali da me izvuku seljaci, i nakon pet sati bio sam opet u Segedinu. Konano,
uzeo sam jedini mogui putniki voz za Novi Sad, kome je bilo potrebno osam sati do Novog Sada. U
Novi Sad sam stigao nou zbog ega je sastanak sa nemakom kolonijom morao da otpadne.
Sledei prikaz situacije pruili su mo gospodin Prohaska i ostali Nemci iz Rajha koje sam jue rano
susreo u hotelu.
Naime, 21. ovog meseca maarska andarmerija u saradnji sa vojskom preduzela je pretrese stanova i
hapenje, kao i prva streljanja, to se ni idueg dana nije natnije poveavalo. Broj onih koji su tim
merama bili pogoeni bio je trenutno mali. Ali, tada su Srbi, usred dana, u centru grada bacili bombe i
rune granate. Isto to su ponovili 23. ovog meseca, premda su svuda unaokolo postojali istaknuti pozivi
koji su ih uporno upozoravali na mogue posledice. Maarsko odgovor nisu morali dugo da ekaju: 23.
i 24. odgodilo se na stotine streljanja. Ko je od ranije bio sumnjiv, poznat kao vodei Srbin ili
komunista, ko je beao ili nije na poziv odmah izvadio ruke iz depova, bio je na mestu streljan.
Takoe, nisu poteene ni ene ni deca. Tri ene, ranije nemake dravljanke, od kojih je jedna bila
udata za Jevrejina, dok su druge dve bile udate za Srbe, streljane su u svojim stanovima pored svojih
mueva. Na isti nain pobijeno je i 13 ruskih emigranata pripadnika Brangelove armije, o kojima imam
sposak, sa svojim roacima. Ukupno treba da je streljano preko 3000 ljidi od toga 800 Jevreja.
Jedna tana ponovna provera privremeno nije mogua. Kada mi je jo pre moga odlaska iz Segedina,
od strane komandanta korpusa i zatim u Novom Sadu od maarskih tapskih oficira priznato nekih
2300 streljanih, od toga 800 jevreja, moram biti broj mrtvih, u stvari, mnogo vei. Cele kue, osobito
vile i letnjikovci naseljeni Jevrejima, stoje prazne jer su njihovi ukuani svi do jednog mrtvi.
Nemci iz Rajha su ovim dogaajima, koje su mogli da posmatraju delom pred svojim domobima,
delom na putu ka svojim radnjama ili na dunavskom ledu, sasvim razumljivo uznemireni. Srbi koji su
bili njihovi kuevlasnici, saradnici na poslu ili dugogodinji poznanici, leali su na ulicama, po kunim
tremovima ili drugde, pred njima sada iznenada mrtvi. To ih je bolno dirnulo, posebno kada se radilo o
ljudima koji su na poetku srpskog terora protiv svih Nemaca, aprila prole godine, hrabro pokazali
spremnost da ih uzmu pod zatitu.
Kao oteavajua okolnost je, uz to, da ne retko mladi maarski policajac ili vojnik odmah puca, kada se
nekao na nezadovoljavajui nain legitimie ili kada bi pri vaenju dokumenata gurnuo ruku u dep.
U ovo ne treba sumnjati jer je pukovnik Grai dodao kako ali zbog takvih sluajeva. To je za dlaku
moglo da se dogodi i oruanom voi Folksdojera, koji mi se obratio u hotelskom hodniku. On je
trebalo da pokae dokumenta o svojoj slubenoj propusnici koju je kao glavni gradski vrtlar
("stadtisher Obergartner") smeo da upotrebljava. Kada je posegao u fioku po dokumenta, uspeo je da se
spase samo zahvaljujui sluaju.
U ponovnom razgovoru sa Graijem, na koji sam poveo i celenlajtera gospodina Prohasku, dobio sam -
po ljudskom merilu neophodno jamstvo - za nae Nemce iz Rajha, da im se kod buduih slinih
dogaaja ne bi desilo nikakvo zlo. Oni zadravaju ne samo svoje pomenute specijalne propusnice, ve
je takoe ponavljana i ravnomernim razmacima stroga zapovest svim vojnim grupama i policijskim
organima da u raciji, patroliranju ili kunim pretresima itd. niko ko se izjasni kao Nemac iz Rajha ne
bude diran. On e u sluaju da kod sebe ne bude imao propusnicu, biti sproveden do kontrolnog mesta
u tabu komandanta grada.
Ovom odlukom su Nemci iz Rajha veoma zadovoljni, poto sam im potom ukazao da surova vremena
zahtevaju surove mere. Takoe sam ih podsetio na pokolj sto hiljada Nemaca u Brombergu od strane
poljsko-jevrejskih zveri,na uasne postupke prema naim zarobljenim i ranjenim vojnicima na
Istonom frontu. Iza svih sramnih dela uinjenih u poslednje vreme protiv Nemake i njenih saveznika
stoji duh Moskve, koji se sa jasnim saznanjima o njegovoj opasnosti bez ikakvog obzira mira
iskoreniti.
Potpisao: Kampf.
Ovaj dokument se nalazi u Saveznom vojnom arhivu (Bundesarchive - Militar-archiv) u Frajburgu u

SR Njemakoj u Fondu vojno-obavetajne slube (Abwehr) RW 5=Ausland-Ahwehr/Ausland VI,
v.476-Jugoslawien.
Komandant 5. domobranskog korpusa u Segedinu je bio general-potpukovnik Feketehalmi-Cajdner

(Ferenc Feketehalmi-Cheidner) koji je primivi nareenje efa Maarskog kraljevskog generaltaba
general-pukovnika Sombatheljija (Ferenc Szombathely) rukovodio "racijom" na prostoru June Bake.
Presudom Vrhovnog suda Vojvodine 31. oktobra 1946. godine osuen je i obeen u ablju.
irenje glasina o pokolju Nemaca velikih razmera u Poljskoj pred upad nemakih trupa 1. septembra
1939. godine, o emu je nemako Ministarstvo inostranih poslova takoe objavilo svoju belu knjigu,
sluilo je za pripremanje terene za kasnije mere genocida nad Poljacima i Jevrejima.
istorija_srba - 80123 - 03.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (2)
Celokupna zvanina istorija je gomila besmislica
Prikupio sam haplotipove od 25

markera roda R1a1 iz svih zemalja Evrope, i za svaku zemlju ili region odredio haplotip zajednikog
pretka dotine populacije, i kada je taj predak iveo. I ispostavilo se da je u gotovo itavoj Evropi, od
Islanda na severu pa do Grke na jugu, zajedniki predak bio isti! Drugim reima, potomci su svoje
haplotipove kao tafetu prenosili sopstvenim potomcima po pokolenjima, razilazei se iz jednog istog
istorijskog mesta, prapostojbine Praslovena, prapostojbine "Indoevropljana", prapostojbine Arijevaca -
za koju se ispostavilo da je Balkan. I to ne prosto Balkan, ve Srbija, Kosovo, Bosna, Makedonija. To
je areal najstarijih haplotipova roda R1a1.
I doba kada je iveo prapredak, na koje ukazuju najstariji, najvie mutirani haplotipovi - to je pre
12.000 godina. Tanije, pre 12.200 godina, ali to je ve preterano. U arheologiji i lingvistici ne znaju za
takve preciznosti u tolikoj davnini.
Anatolij Aleksejevi Kljosov je predsednik naune konsultativne uprave Meunarodnog genealokog

biroa. Profesor je biologije Harvardskog univerziteta.
U SSSR je bio doktor hemijskih nauka, profesor Moskovskog dravnog univerziteta. Za istraivanja u
oblasti bioloke katalize dodeljena mu je nagrada Lenjinskog komsomola (1978) i Dravna nagrada
SSSR (1984). Osniva je Ruske akademije DNK-genealogije. ivi u Njutonu, Masausets.
Dok pojedini naunici polako i oprezno pokuavaju da pripreme oveanstvo za objavljivanje dugo i
veto skrivene tajne da vanzemaljci postoje i da je pitanje dana njihovog zvaninog oglaavanja, ljudi
shvataju ta to stoji u pozadini tolike satanizacije srbskog naroda i svega to je za njega vezano.
Drugim reima, nije dabe Brejviku glavni inspirator onog uasnog zloina nekakav srpski vitez, nije
sluajno na Marjanu nesrenu Meksikanku ubio "neko iz Novog Sada", sigurno nije beznaajna
injenica da je u blizini ubijene porodice na Alpima "primeena sumnjiva osoba sa Balkana". Nema
veze to e kasnije sve da se demantuje, nije vano to e naknadno da se ispostavi da je za Srebrenicu
odgovorno vie zapadnih obavetajnih slubi ili to to e neki ljudi da priznaju da se propagandom o
"srpskim zloinima na Kosovu" zapravo prikriva unapred planirano transplantiranje srpskih organa u
tela mnogih vanih linosti zemalja zapada.
Dozvoljen je svaki dvostruki standard kada je Srbin u pitanju.

Dozvoljeno je svako nepoinstvo. Zverstvo.
Zato?
Francisko - Marija Apendini:
"Prema Hirkanskom moru (t.j. prema Kaspijskom Jezeru ) nalaze se Cirkasi, najratoborniji narod koji
je dugo vremena vladao nad Egiptom i nad Sirijom, pod imenom Srba- "
"Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae,
sub Servorum nomine imperitavit..."
Kau da se nita ne dogaa sluajno.Ima, pominju, poslovica koja kae da se zaklela Zemlja raju kako
sve tajne moraju da se doznaju. Car Trojan nije doveka mogao da sakriva kozje ui. Tako i ovo...
to iz neznanja, to iz zavisti, a boga mi neki ba namerno, dakle, mnogi su i posle silnih dokaza o
srpskim tragovima irom zemljinog ara irili davno prevazienu "istinu" o doseljavanju srpskog
naroda na Balkan koje se, navodno, dogodilo u sedmom veku nove ere. Naravno da je to pleme moralo
da bude divlje, pri tome.
Meutim, odgovor na pitanje prapostojbine Slovena i Indoevropljana, pa tako i Srba kao najranije
pominjanih od svih njih, daje DNK-genealogija. Pomou DNK-genealogije mogue je pratiti kretanja
naroda i bez pomoi lopate i etkice arheologa, ili merenja lobanja, i bez dovitljivog rasplitanja
sazvuja i znaenja rei u ivim i mrtvim jezicima, ve prosto pratei markere u naim DNK. Njih, te
markere, ne mogu "asimilovati" ili "progutati" drugi jezici, kulture ili narodi, kako se to deava
hiljadama godina u okviru pojmova istorije, lingvistike, antropologije.
ta rei drugovi i gospodo autoovinisti? Hteli ste multidisciplinaran pristup - vie nego
multidisciplinaran pristup ste i dobili. Evo kako Kljosov zapoinje svoje delo:
Ko su "Indoevropljani"? To su oni koji su u davnini govorili na "indo-evropskim" jezicima. A jo pre

toga, ko su bili? Pa bili su "Protoindoevropljani". Taj termin je jo nespretniji: to je kao kad bismo
drevne Anglosaksonce nazivali "Protoamerikancima". Oni Indiju nisu ni videli, i taj jezik se jo nije ni
obrazovao, i tek e se hiljadama godina kasnije preobraziti i uliti u grupu indoevropskih, a oni su ve
"Protoindoevropljani". To je kao kad bismo kneza Vladimira nazivali "protosovjetskim". Premda je i
"indo" takoe lingvistiki termin i kod filologa nema neposredne veze s Indijom.
S druge strane - da se shvati i saosea, to moe. Pa, nije bilo drugog termina za "Indoevropljane". Nije
bilo naziva za ljude koji su u ta daleka vremena obrazovali kulturnu vezu s Indijom i tu kulturnu i, u
svakom sluaju, jeziku vezu proirili na itavu Evropu.
Kako to nije bilo? A Arijevci?
Jo o terminima. Iz nekog razloga je dopustivo da se govori o starim Germanima ili Skandinavcima, a o

starim Slovenima nije. Smesta se uje - ne, ne, starih Slovena nije bilo. Premda bi svima trebalo biti
jasno da se radi o Praslovenima. Kakvo je to dvojno merilo? Hajde da se dogovorimo - govorei o
Slovenima, imam u vidu nae pretke koji su iveli hiljadama godina pre nas, a ne savremenu
"etnokulturnu zajednicu". Valjda moraju imati nekakvo ime? Valjda ne nezgrapno "Praindoevropljani"?
Niti "Indoiranci", je l da? Nek onda budu Sloveni, Prasloveni. I Arijevci, ali i o tome emo kasnije.
Sada - o kojim se to Slovenima radi? Sloveni se tradicionalno dele na tri grupe - Istone Slovene,
Zapadne i June. Istoni Sloveni - to su Rusi, Ukrajinci, Belorusi. Zapadni Sloveni - Poljaci, esi,
Slovaci. Juni Sloveni su Srbi, Hrvati, Bosanci, Makedonci, Bugari, Slovenci. Ovaj spisak nije iscrpan,
moemo se prisetiti Sorba (Luikih Slovena) i drugih, ali je ideja jasna. Ta podela je u sutini
zasnovana na lingvistikim kriterijumima po kojima se slovenska grupa indoevropskih jezika sastoji iz
istone, zapadne i june podgrupe, s otprilike istom podelom po zemljama. U takvom kontekstu su
Sloveni - "etnokulturne zajednice", to ukljuuje i jezike. U takvom vidu su se, smatra se, formirali do
6. do 7. veka nae ere. I slovenski su se jezici, prema podacima lingvista, razili pre oko 1.300 godina,
opet otprilike u VII veku. Ali genealoki pobrojani Sloveni pripadaju sasvim razliitim rodovima, i
istorije tih rodova se sasvim razlikuju.
Zato su zapadni i istoni Sloveni kao "etnokulturne zajednice" - donekle razliiti pojmovi. Jedni su
mahom katolici, drugi - pravoslavci. ( u daljem tekstu rei Anatolija Kljosova su boldovane ).
Ovde treba napomenuti da Kljosov iz nekih njemu poznatih razloga nije hteo da naglasi kad se u istoriji
prvi put pominju Rusi, kad esi, Poljaci a kad Srbi, Prasrbi ili Protosrbi.
Jer:
U Minhenu se nalazi originalna nemaka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno
pie:
"Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizali svi slovenski
narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283)
"Rober Siprijan za Dunav kae da je srpska reka, a SRBE NAZIVA POETNIM
NARODOM I MAJKOM NARODA, A SRPSKI JEZIK - JEZIKOM MAJKOM."
Rimsko-galski pisac Vibius Sekvester kae da su se jo u njegovo doba svi polapski Sloveni
nazivali imenom Serbetii Servetii
Pavel afarik u knjizi "Slovenske staroitnosti" pie: "Ime Srb duboko je ukorenjeno meu
svim Slovenima i moglo je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi znaaj".
Safarik pie: "Nikada do estoga veka nije pomenuto ime eh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i
Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku."
I dok se nama sadanjim Srbima rugaju Hrvati i alosni Jugosloveni to teimo ka Velikoj Srbiji
slavni afarik pie: ''Mnogi dokazi nagone nas da koren ilirskih Srba traimo severno od Tatre
blizu Leta i Litvanaca u pradavnoj VELIKOJ SRBIJI'' (Sebrani Spisi I 43).
Nikola Frere, kako navodi afarik, smatrao je srpski majkom trakog i grkog jezika. afarik u
svom delu "Staroitnosti" pie: "Srbi IVE U EVROPI OD NAJDAVNIJIH VREMENA ILI
OD PRAISTORIJSKOG DOBA, a tako rasprostranjen narod vodi svoje poreklo od najdalje
prolosti
On tvrdi da su Srbi nastanjivali gotovo celu Evropu i mnoge delove Azije, pa otuda ona naa
stara izreka: "Govori srpski da te ceo svet razume".
Za srpski jezik afarik kae da je: "Tako originalan, ist, gramatiki savren i bogat, te NIJE
MOGAO DA SE OBLIKUJE BEZ POSTOJANJA JEDNOG JEDINSTVENOG
PRVOBITNOG I SAMOSTALNOG NARODA".
A stari srpski jezik bio je sasvim slian dananjem, savremenom, to je retkost u istoriji jezika."
Grki istoriar Laonik Halkokondil kaze da su Srbi Ilirci, doli iz zemalja iza Dunava i tvrdi da
su Srbi najstariji i najvei narod na svetu (podrazumevajui pod tim imenom sve Slovene)
Hrvatski istoriar Mareti, piui o rimskom istoriaru Pliniju, koji je iveo u Hristovo doba,
navodi da su Srbi iveli oko Dona, a Vendi uz Vislu. U to doba Srbe su uglavnom nazivali
Traanima, Tribalima, Vendima i Antima.
Prokopije iz Cezareje, gotski pisac Jornand i Arapin El Bakr' tvrde da su Srbi nastanjivali veliki
deo Azije, ceo Balkan i jo pre Hrista dopirali do Rima.
Dr. Raki u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U poetku Sloveni su se nazivali
domaim imenom Srbi, tj. roaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom
zvali su ih i Grci i Rimljani jo od sedmog veka pre Hrista".
Sve ovo potvruje da su Srbi najstariji slovenski narod i da je ime Srbin hiljadama godina
starije od imena Sloven.
Ime Sloven javlja se prvi put u petom veku (491. g.) nove ere, sa rimskim osvajanjem.
Pomerajui se na Zapad Evrope, Srbi su se sukobili sa Germanima. U to doba sva srpska
plemena meusobno su se razumevala i poeli su se zvati Slovenima, a one koje nisu razumeli
nazvali su Nemci, jer su im delovali nemo. Kako su se do tada svi Sloveni nazivali Srbima i
hiljadama godina sauvali to ime, otuda su svakako oni bili kima i sr svih slovenskih naroda.
Rus Veltman u svojoj istoriji potvruje da je u drevnim vremenima ime Srbin bilo zajedniko
svim Slovenima"
Nemaki etnograf Karl fon Cernig u svom delu "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie"
, (Be,1857.) tvrdi:
" PRVO OPTE IME SVIH SLOVENA BILO JE SREBLI, TO ZNAI UJEDINJENI."
Madjar Kalaj Benijamin u " Istoriji Srba" zapisao je:
"PO ISPITIVANJIMA NAJBOLJIH NAUNIKA SVI SLOVENSKI NARODI SU SE U

PRASTARO VREME NAZIVALI SRBI, A SLOVENI I ANTI BILI SU SAMO OGRANCI
OVE PORODICE".
Maarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naunika svi slovenski
narodi u prastaro doba nazivali su se Srbi".
On takoe navodi da se od estog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni iveli zajedno i
nazivali se sabraom.
Slovenaki naunik Gregor Krek, profesor Univerziteta u Gracu u svom delu " Einleitung in die
slawische Literaturgeschiste, akademische Vorlesungen, Studien und kritische Streifyuge"
(Grac,1887.) pie:
" USKORO E DOMAA OZNAKA SRBA KAO KOLEKTIVNI NAZIV, KAO NAZIV
VELIKE NARODNE JEDINICE, BITI POTISNUTO, A TAKODJE I NAZIV VENETI, DA BI
SVE VIE USTUPILA MESTO IMENU SLOVEN...." ... kojim se pak oznaava samo ukupan
slovenski zapad,
dok se za istona plemena pojavljuje ime ANTI ali, ne prije VI stoljea nove ere... "
Malo dalje profesor Krek pie:

"IME SRBI, KOJE JE NEKADA oznaavao SLOVENSKI NAROD (UOPTE ) sve se vie
suavalo, i danas ga nose samo stanovnici DVEJU Luica (Luiki Srbi), i junoslovenski
SRBI na Balkanu.
Za ona prva dva plemena mi kaemo Sorbi (Wendi), samo zato da ih odvojimo (razlikujemo) od
Junih SRBA, od kojih su VE JEZIKOM prilino RAZDVOJENI. "
Izvor:
Seite 297.
Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und
kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887.g.
eki slavista Pavle Josif afarik tvrdi u svom delu " Slavjanske staroitnosti" (Slovenske
starine) sledee:
" SRBI, PRASTARO, PRVOBITNO, DOMAE OPTE IME SLOVENA..."
( "Serben, der uralte, ursprungliche, einhheimische Gesamtname aller Slawen...)
Eto zato je bio potreban termin "Protosrbin".( prim.omega68 )
U svom delu " Slovanka" (Prag, 1814) Josif Dobrovski je zapisao:
"KAD BIH IMAO DA PREDLOIM ZAJEDNIKO IME ZA OBA PORETKA POD KOJI
SVI SLOVENSKI NARODI MOGU DA SE SVRSTAJU, TO BI BILO IME SRBIN."
Grki istoriar Laoniko Halkokondilo Atinjanin , u svojoj " Istoriji Vizantije od deset knjiga" ,
pisanoj u XV veku, opisujui vizantijsko carstvo od 1298-1463. godine pie sledee na strani
14. :
"Trzballos, Serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum
habeo" ( Tribali, SRBI, NAJSTARIJI SU I NAJVEI ROD NA CELOJ ZEMLJI, POUZDANO
ZNAM)
Francuski naunik i slavista Siprijan Rober, profesor slavistike na Francuskom koledu, u svom
delu " Le monde slave" , na strani 40. kae:
"ISPOETKA SU SVI SLOVENI NAZIVANI VENDI ILI SRBI.....IME SRBIN, JEDNAKO
KAO I IME VEND, OBELEAVALO CELOKUPNU RASU."
Moda treba jo dokaza?

Poljski naunik Lorenc Surovjecki zajedno sa afarikom napisao u budimu 1828. godine pod
naslovom " O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom" :
".....DA JE IME SRB KAO SVEOPTE IME ZA SVA PLEMENA VINDIJSKOG

( INDIJSKOG ) POREKLA STARIJJE NEGO SLOVEN..."
(..." dass der Name Serb als gesantname fur alle Stamme derselben Windischen ( indischen)
Abkunft alter sei, als Slawen...")
Aleksandrida
Kralj Lehsandro veliki od Srblji gospodar
DINKO RANJINA (1536-1607)
U hrvatskoj srednjovjekovnoj knjievnosti sauvana su dva prijevoda romana. Pisani su "bosancom",

jedan na kajavskom narjeju (iz polovine XVI st..), Drugi, na tokavskom.
Oba su prijevodi crkvenoslavenski-srpskog izvornika koji je u Rusiji dobio naziv "Srpske

Aleksandrije". Jezik se u tom izvorniku nazivao srpskim, pa su taj naziv zadrali i hrvatski prevoditelji.
I dubrovaki pjesnici (Ivan Gunduli) spominju Lesandra Srbljanina, a Aleksandrovu povelju, kojom je
on Slovenima (srpskim plemenima) podijelio naroite povlastice, koje esi i Poljaci pominju ve u
XIII stoljeu, spominju i povjesniari Mavro Orbini i Andrija Kai-Mioi u Razgovoru ugodnom.
Svojim karakterom puke knjige roman je bio blizak narodnoj psihi pa je djelovao i na narodnu usmenu
knjievnost. Neke od tragova u naoj narodnoj knjievnosti zabiljeio je Stojan Novakovi u
spomenutoj knjizi. Tako epizodu s putovanjem vojske "tamnim vilajetom" po sitnom kamenju koje se
kasnije pokazalo kao drago kamenje biljei Vuk u Rjeniku uz natuknicu "Tama", a drugu varijantu te
zgode zabiljeio je N. Dui u Crnoj Gori. Isto tako esto se javlja epizoda s besmrtnom (ivom)
vodom, pa ona o Dariju i Lt. U Svadbi Duanovoj njegova se izabranica zove Roksanda, ime zacijelo
preuzeto iz romana o Aleksandru.
Zbog difuznog stanja tradicije romana neke epizode nisu u rukopisima posve jasne. Zanimljivo je da
esto nai stari prijevodi daju objanjenja za nejasnoe u grkim tekstovima.
Tako nije ba razumljivo zbog ega Aleksandar ubija svog oca Nektaneba gurnuvi ga u provaliju dok
mu ovaj tumai nebeske pojave. Objanjenje koje se ponekad navodi da ga ubija zato to Nektaneb ne
zna zemaljsko a tei doznati nebesko, nije ba prihvatljivo.
Kod Stojana Novakovia nalazimo posve drugo i mnogo loginije objanjenje koje ne baca tako runu
sliku na Aleksandra. Aleksandar pita Nektaneba da li zna od koga e umrijeti. Ovaj odgovori da e
umrijeti od svog eda. Da ga ne bi utjerao u la, Aleksandar gurne starca u provaliju i time se, dakako,
na pomalo edipovske nain, prorotvo ispunjava.
Na gozbi kod Darija, Aleksandar sakriva u njedra zlatne ae, u kojima se nazdravlja.
U grkim se prevodima ne vidi smisao ovog tipino folklornog motiva, ali se on otkriva u naim
rukopisima: na bijegu iz Darijeva grada, Aleksandar tim aama potkupljuje straare na ulaznim
vratima, i tako uspijeva umai potjeri.
Izvodi iz teksta: Iran, Zemlja Arijevaca
Pie: Vesna Pei za asopis NIN
Davno, vrlo davno, izmeu dva perioda glasijacije, postojala je jedna zemlja u kojoj su iveli ljudi koji
su sebe smatrali sinovima Bojim, svetlosnim ljudima i meusobno se oslovljavali sa Airya (Arijevac),
to znai plemenit. Zbog obilja zelenila, vode i ivotinja ova zemlja je podseala na rajski vrt.
Meutim, nailazio je novi period glasijacije i sinovi Boji su bili prinueni da napuste svoju domovinu.
Ovako svoj putopis po Iranu zapoinje mladi Dejan Spasojevi, prevodilac sa persijskog jezika. A ta
se dalje dogaalo sa Arijevcima, o tome nas obavetavaju najdrevniji indo-iranski spisi za koje zna naa
civilizacija, Vede i Aveste. Iz njih itamo da je olienje zla, Ahriman, u tu rajsku zemlju (Airyana
vaejo), koja e mnogo kasnije po seanjima njenih potomaka biti predstavljana specifinim arama na
iranskim tepisima (a i na srpskim ilimima), pustio sneg, led i hladnou kao posledicu lai. To je
uzrokovalo seobe Arijevaca i njihovo grananje od kojih e kasnije nastati nekoliko naroda. Arijevci su,
meutim, poneli seanje na svoj primordijalni zaviaj i drevna znanja koja e kroz religiju i zakon
utemeljivati u svojim novim domovinama. Hiljadama godina kasnije, jedna grana ovog naroda dae
svojoj zemlji ime Iran.
Put potomaka kroz vreme i prostor, od zlatnog ka mranom dobu predstavljao je istovremeno i
udaljavanje od vertikalne duhovne zakonitosti u kojoj je ovek prolosti iveo, kadar da se suoi i
savlada zagonetke ivota. Poremeaji koji su usledili prekrili su zaboravom ranu arijevsku civilizaciju i
iskljuili njen znaaj za razvoj potonjih civilizacija, ali e im se ona dodue suprotstavljati,
obnavljanjem zapostavljenih zakonitosti. Jedna od njih je svakako dananji Iran koji ve 2500 godine
uspeva da sauva svoju zemlju u njenim granicama, dok su se najvee svetske imperije i carstva poput
Otomanskog, Britanskog, Vizantije, Grke, Rima i mnogih drugih, u meuvremenu raspadala. Svakako
da zasluga za to pripada iranskom narodu, potomcima Arijevaca, koji danas kao i u vreme Herodota,
slovi za najgostoljubiviji narod na svetu, a potovanjem tradicije u kojoj se zadrala sakralna arijevska
budnost suprotstavlja se sledbenicima tame, u nae doba olienim u idealima kapitalistikog drutva,
koje materijalno stavlja iznad duhovnog. Recimo i da je iranski narod uspeo da sauva kategoriju
porodice kao centralne duhovne i socijalne institucije, bez koje je svaka budunost jalova. To
uvaavanje porodice kao drutvene organizacije proistie iz ubeenja da je jedino Bog gospodar koji ne
deli, ne razlikuje, ne potinjava u lai, ve uzdie u istini. Ovo dramatino uverenje tekovina je
arijevske civilizacije koja ga je preko svojih potomaka Iranaca, Indijaca, Slovena, utkala kao doprinos
univerzalnoj civilizaciji. (Razaranje slovenske porodice, pak, trajalo je stoleima i poslednjih
osamdesetak godina slovenski svet ivi na njenim razvalinama.)
Iran - zemlja venosti, danas je savremena drava koju gotovo na svakom koraku obavezuje po neki
zalog prolosti, bilo da je re o monumentalnim arheolokim spomenicima, bilo da se radi o pisanoj
rei. Taj trezor neprocenjive vrednosti see od 7. veka pre Hrista i osnivanja prve drave Medije, preko
ujedinjenja pod Kirom u 6. veku pre Hrista i stvaranja prve persijske drave, koja e u vreme Darija
(521-486. pre Hrista) doiveti svoje zlatno doba. Umetnost dinastije Ahemenida (539-331. pre Hrista)
dae najvelianstvenije spomenike autohtone umetnosti u Persepolisu, Suzi, koje e mnogo vekova
kasnije, u epohi dinastije Sasanida (227-641) doiveti svoju renesansu. Poput mnogih drevnih, bogatih
civilizacija Persija e neprestano biti izloena divljanju brojnih stihija sa eljom da se njeno blago
razgrabi i identitet uniti. Ali, ni odbacivanje istorijskih injenica, ni promena geografije, ni uvoenje
novih drutvenih sistema, ne mogu savladati prolost i izvore. Tako e Persija voditi ratove sa Grkom,
sve do pobede Aleksandra Makedonskog, (331. pre Hrista) kada e za kratko jelenistika drava
Seleukida uspostaviti svoju vlast. Plemena Parsa potom, osnovae monu Paransku dravu (250. pre
Hrista-226. nae ere), a vlast dinastije Sasanida i renesansu Persije (226-652) smenie osvajanja
Arabljana koji e doneti uticaj arapske kulture. Od 9. veka Persijom su vladale razne muslimanske
dinastije (Taharidi, Safaridi, Bujidi...), od 10-13. veka Turci Selduci, a od 13-15. veka Mongoli. Ni
novije doba nije donelo predaha jednoj od najstarijih civilizacija sveta, jer e u 18. veku Ruska carevina
od Persije oteti pokrajine u oblasti Kaspijskog jezera i Kavkaza, a u 19. veku kada su otkriveni izvori
nafte, pretenzije Velike Britanije i Rusije sukobie svoje interese to e dovesti do podele Persije na dve
interesne sfere severnu rusku i junu britansku. Za sve to vreme, u Persiji e se iznedriti i biti
ponueni svetu neki od najveih umetnika poput Firdusija, Hajjama, Nizamija, Rumija... Arijevski
uticaj pohranjen u kolektivnom nesvesnom njenih dananjih potomaka, sigurno je bio jedan od
podsticaja Islamske revolucije da se odbrani tradicija i dananji Iran sa uvoenjem metafizikih relacija
u politiku odgovori na profane i svom biu strane ideje kapitalizma, demokratije, liberalizma itd.
Svojim poloajem i sudbinom u ovom trenutku, Iranci znaju da su, kao i mnogo puta pre toga,
obavezani kao nosioci jedne od najdrevnih civilizacija, na jedinstvo i uvaavanje zanemarenih principa
opstanka minulih civilizacija, kao i princip da pravi duhovni i materijalni preporod moe nastati jedino
iz energije i religije koja je u njima akumulirana.
Listajui stranice iranske istorije, koja je neverovatan doprinos svetskoj batini, prosto je nemogue ne
zanemariti nedavni sluaj filma Olivera Stona "Aleksandar", u kome "mirotvorna" akcija osvajanja
Persije od Strane Aleksandra Makedonskog, nijednog trenutka nije ni slikom ni reju pomenula
spaljivanje tadanje prestonice Persepelisa do njenih temelja. Na ovaj podatak podsea publiku u
Narodnom muzeju, prilikom Dana iranske kulture i gospodin Oliver Tomi, istoriar umetnosti. Ako
izuzmemo umetniku koncepciju reisera ovog filma, podrazumevajui da o nekakvoj istorijskoj
neobaveenosti ne moe biti govora, ostaje da se konstatuje kako vreme smenjivanja koncepcija ujedno
znai i vreme preotimanja tekovina, pa time i filsifikovanja istorije. A zapravo u Persiji po prvi put u
istoriji imamo primer ratnog sukoba Istoka i Zapada. Sa strane Zapada je Grka oliena u republici,
egalitarizmu, demokratiji i sekularizmu a nasuprot njoj je Istok, odnosno Persijska monarhija sa
hijerarhijom u kojoj je na nivou drave uspostavljena monoteistika religija. Ishod ovog rata je poznat,
kao to je poznato da to nije poslednji put kada je Zapad hteo da baci na kolena Istok. I danas smo
svedoci, a naalost i primer takvih pokuaja. Meutim, Zapad ne poznaje duh Istoka koji ne podnosi
ponienje i pad. Potomci starih civilizacija, ak i ako nekada izgleda da posustaju, ipak su u saglasnosti
sa prirodnim tokom kretanja u zakonitostima harmonije iz koje su nicali i kroz koju su trajali,
verovatno neprimetne za zapadno oko modernog tehnolokog instrumentarija. Tako svi pokuaji
religija i ideologija koji su teili otuivanju ovog sveta, njegovom usitnjavanju, deobama, seobama
kako bi ga jednostavnije materijalno i duhovno pokorili u ime nekih novih imperija, nisu ga mogli
odvojiti od njegovog porekla i naslea u kojem su pohranjena znanja kroz vreme, sve do ponovnog
sakralnog buenja i obnavljanja. Jedino taj svet mogao bi da rei duhovnu i materijalnu bedu kojoj
Zapad hrli bez obzira na njegov fascinantan razvoj. "Uistinu, Zapad se mora okrenuti Istoku, jer i sunce
izlazi na Istoku.
Sva prava su zadrana Izdavaka Kua "Pei i Sinovi"

Vesna Pei: Istorija ima vie lica
Da li ste se skoro zapitali koliko su istinite injenice koje ste uili u koli, naroito kada je re o
drutvenim naukama, istoriji recimo, iji fakti nisu proverivi do te mere kao kada je u pitanju
matematika, ili neka druga egzaktna nauka. injenica je da su danas tridesetogodinjaci i oni stariji,
koliko jue uili o "svetloj" komunistikoj prolosti, da bi dananjim generacijama kolaraca ista ta
prolost bila predstavljana u sasvim drugaijem svetlu. Radi se, meutim, o istoriji koja se dogodila
takorei jue, koja je beba istorije u odnosu na sveukupnu istoriju i iji ivi svedoci jo uvek postoje.
Da li ste se stoga zapitali, kako se interpretira dublja prolost o kojoj je dokumentacija oskudna,
unitena, iji su tragovi danas samo arheologija? Da li i dalje ostajete u klupi poput poslunog aka
uei ono to vam se namee, ili elite da saznate vie od onog to vam je ponueno, da tragate za
injenicama, moda manje dostupnim, ali koje evidentno postoje. Moda vas sve to mnogo ne
uzbuuje i odluili ste da u osvit 3. milenijuma proivite ivot neobaveteni, obmanuti, ne ukljuujui
najvei dar koji vam je dat - dar razumnog bia sposobnog za rasuivanje, bez svesti da glavna zavera
protiv savremenog oveka poiva upravo u neznanju.
Prema prolosti budimo zahvalni, prema sadanjosti imajmo potovanja, a prema budunosti
obavezu
Postoji u indijskoj tradiciji koja je sauvala najdrevnije mudrosti sveta, jedan vrhunski etiki princip,
primenjiv danas moda vie no ikada, upravo na dananjeg oveka koji se u vrtlogu zbivanja sve vie
udaljava od svoje sutine. Taj princip glasi: duni smo da prema prolosti budemo zahvalni, prema
sadanjosti imamo potovanja, a prema budunosti obavezu. Koliko smo dorasli ovom
neprikosnovenom principu pitanje je, ali za poetak, nuno je osloboditi volju sputanu dosadanjim
sistemom obrazovanja i vaspitanja i tragati za preutanom prolou radi sopstvene budunosti.
Poznato je da su raniju istoriju Slovena pisali uglavnom neslovenski autori, pre svega pripadnici
takozvane "nordijske" istorijske kole, inei to ignoriui injenice, zamagljujui i prekrivajui
mitologijom stvarne dogaaje, ponudili su svetu projekat a ne istinu, kreaciju a ne spoznaju. Drugim
reima, ova istorija bi se mogla nazvati istorijom u slubi politike, kojom je omalovaena celokupna
duhovna i materijalna slovenska civilizacija. Samim time i sveukupan doprinos slovenskog sveta na
potonje civilizacije. Poseban akcenat ovi autori su dali svojim interpretacijama migracija u balkanskoj
prolosti, rastemeljujui i ukidajui Slovene u prolosti i njihovu istoriju. Prva informacija koju aci
dobiju u koli je da su Sloveni doli na Balkan u 6. i 7. veku i sa ovim kompleksom veitih lutalica i
doljaka na sopstvene teritorije, ive nai narataji stoleima. Imajui u vidu navode ovih istoriografa
da su Sloveni bili nepismeni do 9. veka, dok ih s druge strane, brojni antiki putopisci i hroniari
nazivaju "narodima knjige", da su doli na Balkan u 6. veku, dok istraivanja govore o civilizaciji koja
see hiljadama godina pre Hrista itd. namee se utisak da je to neko namerno preutao ili falsifikovao,
ne bi li dokazao zaostalost slovenske civilizacije u poreenju sa drugim narodima Evrope toga
vremena. Naravno i o civilizaciji koja naseljava tue prostore, koja je ni manje ni vie - osvajaka.
Nemamo pojma o bogovima drevnih Slovena
Brojni istoriografi 19. veka pokuali su da rasvetle mnoge stranice slovenske civilizacije, ali
istoriografija 20. veka je kategoriki odbacila ta istraivanja i prihvatila "nordijski" projekat, koji je kao
zvanina nauka uao u nastavni sistem i koji se, naalost i danas izuava u kolama. Tako na primer,
imamo situaciju da znamo sve o grkim i rimskim bogovima, to je za svaku pohvalu, ali je
nedopustivo da nemamo pojma o bogovima drevnih Slovena i uopte, o religiji naih predaka. No,
sluei se raznim smicalicama, mnogi nosioci naunih kompetencija kod nas su godinama sputavali
svaku naunu misao koja nas pribliava istini i identitetu. Oni su stvorili tako nepodnoljivu klimu koja
je mnoge stvaraoce prognala iz zemlje, pa su ovi svoju reputaciju i priznanje sticali u svetu, umesto u
sopstvenoj zemlji. Sudbina je mnogim naunicima namenila da su "kod kue" bili doekivani sa
prezirom ili preutkivanjem, a njihovo delo marginalizovano i padalo u zaborav. No, istorija nas ui da
su mnogi istraivai ije su vizije nadmaivale vreme proli i gore. Galilej je pred sudom inkvizicije
morao javno da se odrekne svojih dela to je podravao Kopernika, koji je uspostavio heliocentrini
sistem sveta, a ordano Bruno je spaljen na lomai jer je tvrdio da ima jo sistema pored sunevog
sistema. Mendeljejev koji je uspostavio osnove hemije, nikada nije primljen u Rusku Akademiju nauka,
iako je dananji svet nezamisliv bez njegovog periodnog sistema elemenata itd... Slinih primera je
bezbroj.
Vetaka izmena istorije
Ako se paljivije pozabavite slovenskom istoriografijom u prolom i ovom stoleu, videete kakve je
sve uticaje trpela. To je bio programski pritisak i samooptereenje ideolokim i politikim zahtevima u
istraivanju i prezentovanju istorijskih injenica koje su mogle biti prilog za svestranije i nauno
zasnovanije rasvetljavanje slovenske civilizacije. Smiljenim zanemarivanjem vanosti izvesnog dela
istorijskih izvora i grae, ravnodunim odnosom prema istraivanju novih izvora i grae koji bi
sutinski izmenili inae vetaku sliku istorije, nastao je jedan moralni odnos izvesnih nadlenih
naunih institucija koji je oslobodio prostor za pojavu aneminih, inskonstruisanih i jalovih teorija, s
jedne strane, i pojavu pseudonaunih, diletantskih hipoteza, s druge strane, to je paralisalo stvaralako
istraivanje, umrtvilo pravi nauni rad i nanelo neprocenjivu tetu obrazovanju i javnom informisanju.
Danas smo svedoci poplave knjiga najrazliitijih diletanata i kompilatora, to na neki nain
marginalizuje rad pravih istraivaa, a s druge strane ini idealan materijal zaostalim autoritetima koji
jo uvek ne ele da se odreknu svojih fotelja i titula, pa sve zajedno trpaju u isti ko, proglaavajui
senzacionalizmom, preuranjenim zakljucima i fantazijom. Istovremeno, nijedan od tih autoriteta jo
uvek nije pruio argumentovane dokaze kojima bi nauno osporio mnoge od ovih zakljuaka.
Ovakvo stanje u naoj nauci naravno, proizvodi dramatine posledice. I ne samo u nauci ve i u optim
drutvenim i istorijskim tokovima to se obilato koristi u interesu novih politikih i politikantskih
projekcija da bi ponovo paralisalo slobodan nauno-istraivaki rad i providnim obeanjima o
pristupanju realizaciji novog istraivakog programa ve ablonizovanih modela, prisvajajui i ovom
prilikom iskljuivo pravo na vreme, nain i dosadanje nauno istraivake snage sa ve poznatim
nauno-moralnim kvalitetima. Umesto da u novim uslovima demokratskih kretanja dozvole pristup
neoptereenim stavovima, mladim generacijama i svim ostalim potenim naporima koji mogu dati
dragoceni doprinos optem napretku, oni ele da se i dalje tapka u mraku sopstvenih neistina i zabluda.
Ono to moemo ponuditi Evropi i svetu nisu stvari kojih je taj svet ve prezasien i ni sam ne zna
kako da ih se rei, ve fundamentalna znanja i istine koje o nama treba da sazna i prihvati. O injenici
da bitka za istinu nikada nije izgubljena, svedoe meutim, brojne knjige objavljene kod nas, pomou
kojih se vri temeljna analiza konstruisanih teorija sa svim posledicama koje su ove teorije imale i
danas imaju po slovensku istoriografiju. Istovremeno, one podstiu slobodno istraivanje i prikazivanje
istorijske grae koja je vremenom bila zaboravljena ili ak zabranjena. S tim u vezi, zainteresovana
publika e u sledeim nastavcima ove rubrike moi da se upozna sa detaljnijim sadrajima ovih knjiga,
kao i sa pionirskim poduhvatima brojnih istraivaa, ije delo treba da bude rehabilitovano, a rezultati
rada tek da doive sud javnosti.
Vinanska istorija - kolevka Stare Evrope
U ovoj rubrici emo izneti naa zapaanja o sluaju najstarijeg neolitskog nalazita Vine, nadomak
Beograda - civilizacije koja je izvrila uticaj na potonje kulture i praktino znaila kolevku Stare
Evrope; o najnovijim matematikim saznanjima po pitanju Seoba Slovena i dolaska na Balkan; o
poslednjim genetikim i antropolokim informacijama starosti i kontinuiteta stanovnitva sa ovih
prostora; i naravno o jeziku, koji kada ve svi materijalni dokazi presahnu, nastavlja da ivi i u svojim
korenima uva najstarije poruke predaka. Upoznaete se sa faktima iz davnije istorije slovenskih
naroda i brojnim dokazima koje su za sobom ostavili nita manje relevantni istraivai i naunici od
onih ija tumaenja ve znamo. Takoe, i zbog ega su ta fakta toliko dugo bila nedostupna javnosti na
uvid. Jedini preduslov da se ukljuite u itav ovaj poduhvat, jeste da imate onaj nepohodni minimum
radoznalosti za otkrivanje novog, jer, istorija nema samo jedno lice.
Otac Jovan ulibrk i profesor Srboljub ivanovi o Jasenovcu 1-4
Object 19
dobra_knjiga - 79983 - 28.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
ore Jankovi: Srpsko primorje od 7. do 10. stoljea
Knjiga ora Jankovia pod nazivom "Srpsko primorje od 7. do 10. stoljea" moe da se skine sa ovog
servera ako kliknete ovdje.
luzicki_srbi - 79963 - 27.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Stari zemljopis Germanije
Luika Srbija u 7. veku
Sredinjim delom dananje Nemake protezala se nekada srbska granica Limes sorabicus (Limes
sorabicus) sa mestima osnovanim od strane Srba kao to su Hamburg, Hanover i Nirnberg. Ostaci tih
severnih Srba poznati su pod imenom Luiki Srbi. Njih ine ostaci dva srpska plemena: Milani i
Luiani. Oni sebe zovu Srbi, a nas Juni Srbi. Oblast severno od reke Labe je do 18. veka bila srpska,
a pogranina plemena pokorili su Franci, B(a)ranci ili Vranci, odroeno srbsko pleme pastira, po
predanju od Trojanaca ili Briga (gr. Friga). Oko 400 godine s. e. iveli su na uu Rajne u more, bavei
se pljakom i pokoravajui okolna srpska plemena. Prvi franaki vladari imaju srpska imena, a Franci
su irei svoj uticaj stigli do carstava pod Karlom Velikim. Pokorili su Tetovce
(Tetmarcones/Tetmarcones), Marane (Marcomanes/Marcomanes , poznate danas kao Markomane),
Hete (Holcates/Holcates) to dolazi od luike rei holci, momci (slov. hlapci). To je dananji Holtajn
(nem. Holstein, uplja stena). Ravniarska je oblast, a njen jugoistoni deo zove se Travenija i pun je
srbskih toponima. Takav je recimo Oldenburg, koji se do 1127 godine zvao Starigrad, a potom je pisan
kao Oldenburg (Oldenburg, bukvalno Stari grad), zbog toga to su Franci u desetom veku prestali da
koriste slovo "r" kao samoglasnik. Kako su ga pogreno uli, tako su ga pogreno zapisali, kao to su to
radili Englezi sa reima starih Brita.
Srbi u ovim oblastima su se vrsto drali svojih obiaja. Helmold kae da nikako nisu hteli da se
odreknu svojih kunih zatitnika, tj. Slave. Dokaz da se zaista radi o srpskim oblastima je i danas
uvena rasa konja Holtajnski prepona. Ona je potpuno bela kao i lipicaneri. Takvi belci su ukrtani
hiljadama godina od strane srpskih svetenika koji su ih koristili u hramovima za obred bogu
Svetovidu.
Jugoistono od Hamburga nalazi se oblast Humfeld (Humfeld/Humine ili Zahumlje), u kojoj je ivelo
pleme Bardi (Bradani), u istoriji poznati kao Longobardi. Oni su pre 13. veka pokoreni od strane
Franaka. Istono do njih iveli su Srbi Dervani (Derevljani), na ijem podruju se u desetom veku
odigrala Vidovdanska bitka, u kojoj je na prevaru stradalo 120.000 Srba, po nemakim hronikama. Ko
danas pamti da se grad Lineberg nekada zvao Glinobor, u kome je ivelo uveno pleme Glinjana
(Glinones/Glinones)? Ili da se u podruju zvanom Hanoverska srpska zemlja (nem. Hanoverisched
Wendland/Hanoverisched Vendland) govorilo polapsko-srbski.
U podruju Nirnberga postoje granini kamenovi iz ranog srednjeg veka izmeu Srba i Franaka. A
zapadnije od od ovog podruja i danas je puno srpskih toponima, kako zapadno tako istono od Rajne,
koja je i sama srpski naziv. Takvi su Bazel (selo Ba), Frajburg in Brazgau (Slobodni grad u upi Brus),
Strazbur (do petog veka Brodnica), Visbaden (Banja Visoko), Koblenc (Oplenac), Keln (Kalna),
Solingen (Solin), Utreht (Valeta), Amsterdam (Slavenograd).
Dr. Jovan I. Dereti: Starevaka kultura

Object 20
Jovan I. Dereti: Ruski dom - 09.02.2012
Object 21
madjarski_srbi - 79898 - 25.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Maari i Srbi
Object 22
Jovan I. Dereti: Pavlova peina
Object 23
zdravlje - 79884 - 24.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Biljna ishrana
Object 24
Da ljudi prestanu da konzumiraju mleko, veina ljudi bi ozdravila u kratkom roku. 1 Ovo kae, izmeu
ostalih, "Komitet za odgovornu medicinu". Dr. John McDougall kae da je mleko opasnije od duvana i
alkohola.2 Dr. Douglas Graham kae da bi ljudi sebi uinili astronomsku uslugu da prestanu da piju
mleko.3
Ali zato nam onda kau da obavezno pijemo kravino mleko? Pa, da! Kalcijum! Kako emo dobiti
kalcijum, ako ne iz krave?
Svaki slon zna da kalcijum, kao i drugi minerali, dolazi iz zemlje... Da li samo ljudi na itavoj Planeti
moraju da sisaju druge ivotinje da im se kosti ne bi iskrivile?
Hajde da vidimo ta kau eksperti.
Epidemiolozi ve dugo znaju da su zemlje u kojima se najvie koristi mleko, ujedno i zemlje u kojima
je najvea stopa osteoporoze i preloma kostiju.
Neuraunljive studije
"Komitet za odgovornu medicinu" ("PCRM") ispitao je istraivanja o vezi izmau kalcijuma i jaine
kostiju objavljena od 1966. Od 58 studija morali su odmah da odbace 11 studija u kojima nisu
uraunati svi faktori.
Mala digresija, ovo me navodi na razmiljanje. Ove studije nisu radili neki kolarci nego iskusni
istraivai. Malo mi je teko da poverujem da se sluajno nisu setili da uzmu u obzir sve faktore na
jainu kostiju poput puberteta, vebanja i telesne teine. Hm... koliko je samo istraivanja koji ne
uzimaju, kao sluajno, u obzir sve fakotre, a do javnosti dou samo kvazi rezultati. I jo vanije: ko
naruuje ova istraivanja, preciznije, rezultate?
Elem, pregledom preostalih istraivanja doli su do zakljuka da kalcijum iz mleka ne doprinosi
jaanju kostiju kod ljudi jer zbog odreenih faktora ne moe ni da se iskoristi u ljudskom telu.5
Kineska studija
Do sada najvee istraivanje na polju ishrane govori o tome kako su u SAD-a prelomi kuka bili pet
puta brojniji nego u ruralnoj Kini, iako su Amerikanci unosili vie kalcijuma kroz kravino mleko.6 Ali
tu i lei greka, proteinski sadraj mleka, ba kao i mesa, stvara kiselu sredinu u telu, a ovo dovodi do
gubitka kalcijuma.
Istraivanje Univerziteta u Viskonsinsu
Grupa mladih mukaraca bila je etiri meseca na paljivo nadgledanoj ishrani u kojoj su unosili 1 400
mg kalcijuma na dan. Kada su unosili manje koliine proteina iz hrane, imali su vie kalcijuma u telu, a
kada su unosili vie proteina iz hrane, imali su manje kalcijuma u telu.
Obratite panju, unos kalcijuma se nije menjao. Ono ta se menjalo bili su nivo proteina koji se unosio i
gubitak kalcijuma iz tela.
Nije samo kalcijum bitan
Godine 1976. sprovedeno je istraivanje o ishrani i zdravlju Eskima u kom je zabeleeno je da su

ispitivani Eskimi unosili dnevno neverovatnih 2 000 mg kalcijuma iz ribe, a imali i najveu stopu
preloma kuka u svetu.8
Mit o kalcijumu iz mleka je nadam se, neto to moemo da ostavimo u prolosti. Uostalom, Priroda je
savreno uredila da svaka vrsta pije mleko u periodu dojenja i to od svoje majke, a nikako od majke
neke druge vrste.
Molim vas da zapamtite:

Nije vano koji je najbogatiji izvor nekog sastojka, nego koji je najzdraviji izvor - a najzdraviji
izvor je onaj koji odgovara hranljivim potrebama neke vrste, za ljude to su voe i povre;
Hrana nije pojedinani sastojci, nego tano odreena pakovanja sastojaka u celovitoj hrani;
to se zdravlja kostiju tie, kalcijum je samo jedan sastojak u itavom tom kompleksnom ivotu
kostiju, a nije efektivno da se unosi mnogo kalcijuma, nego da se sprei da se kalcijum iz
kostiju gubi, a reenje je da se ne unose ivotinjski proteini.
I pored ovoga svega, verovatno e neko pitati: "A odakle da dobijem kalcijum?" Ponavljam,
hrana nije pojedinani sastojci. Da jeste, ta premudra Priroda bi nam obezbedila drvo
kalcijuma.Uostalom, nijedna populacija na prirodnoj ishrani ne pati od manjka kalcijuma.
ozren - 79883 - 24.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (4)
SRPSKI PONOS: Spomenko Gosti - deak u odbrani otadbine!
Zato je zaboravljen deak Spomenko Gosti, koji je u ratu poginuo na Ozrenu? Ko je sve zakazao u
nebrizi prema dobitniku ordena zasluga za narod?
Da li znate gde se u Republici Srpskoj nalazi Osnovna kola "Spomenko Gosti"?
Odgovor na ovo kviz-pitanje je jednostavan i kratak: nigde. A

moda bi bilo primereno da bar jedna ovakva ustanova bude
"njegova". Po Spomenku Gostiu ne nosi ime nijedna ulica u
njegovom rodnom Doboju ili Banja Luci - mestima gde je pre i
posle nesretnog rata u BiH izmenjeno na stotine imena ulica i
naselja, ali se nadleni nikad nisu setili ovog deaka koji je
ivot, u 14. godini, ugradio u temelje Republike Srpske.
Ostale su samo zabraena humka i medalja zasluga za narod, kojom je posthumno odlikovan ovaj mali
borac, velikog i hrabrog srca.
ivot Spomenka Gostia bio je kratak, surov i sa traginim krajem. Na tu biografiju podsea njegov
brat od tetke Saa Malei.
Spomenko je roen u Doboju 14. avgusta 1978, a pogunuo je 20. marta 1993. godine u selu
Jovii, na planini Ozren. Bio je pripadnik Vojske RS - kae Saa Malei.
Spomenkov vrnjak i drugar Velibor Tripi prisea se poetka rata u BiH:

Poetkom 1992. besneo je pravi rat. Selo Jovii, u kojem je Spomenko iveo sa majkom, bilo je
okrueno naseljima sa veinskim muslimanskim ivljem. Nekada su bili dobri susedi, a onda ih
je oednom delila ratna linija. Majka mu je u meuvremenu umrla, a na poetku ratnih sukoba
Spomenko i ja se dobrovoljno prijavljujemo u srpsku vojsku i postajemo kuriri.
U septembru 1992, prisea se Velibor, pod kiom granata ispaljenih na Jovie sa muslimanske
strane gine Spomenkova baka i on ostaje sam.
Jedinu zatitu imao je u vojsci. Sa kurirskih zadataka "unapreuju" ga u snadbevaa hranom.
Poverena su mu konjska kola, a zapovest je bila da razvozi hranu po dugoj odbrambenoj liniji
prema Maglaju. Tako je Spomenko svakodnevno, pomou dva konja, jurio od rova do rova. A
onda se dogodila tragedije - uleteo je u minsko polje. Ginu konji, a Spomenko prolazi sa
povredama. im se oporavio ponovo se stavio na raspolaganje vojsci. Bio je desna ruka
komadantu odbrane. Meutim, zbog ofanzive muslimanskih snaga vojska i narod se povlae i
Jovii su opusteli, ali Spomenko ostaje sa nekolicinom vojnika da ga brani, da se uspostavi
linija i vrate izgubljeni poloaji - sea se Tripi.
Posle smirivanja situacije na tom delu ratita Spomenko ostaje sa vojnicima - tobdijama. U
martu 1993, od granate ispaljene sa muslimanske strane, na junak je smrtno ranjen. Tada je
poginulo jo pet srpskih vojnika.
Spomenko Gosti izdahnuo je na brdu Visii, a sahranjen je kasnije sa svojim saborcima na

seoskom groblju Jovii, koje pripada maglajskoj optini. Naalost, danas to selo se granii sa
Boinjom, za koju tvrde da je uporite vehabija.
Spomenko je meu prvima svoju mladost ugradio u temelje Srpske i sigurno je zasluio da
njegov grob bude izmeten, da dostojno poiva u miru.
Ponuda iz Pariza
Spomenka je na ratitu upoznao jedan Srbin koji je iveo u Francuskoj. Gledao ga je na nekom
TV kanalu i doao iz Pariza sa namerom da ga odvede kui i - usvoji.
Spomenko mi je priao da je poziv odbio reima: "Dok moja noga sa saborcima ne stupi u
Maglaj ja ne idem odavde". Francuzu se zahvalio na pozivu i ivotu u Parizu, a ovaj ga je astio
sa dve teke cigareta - prisea se dijaloga sa Spomenkom Velibor Tripi.
luzicki_srbi - 79855 - 23.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Kad je Berlin bio srpski
Poraavajua je injenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je
morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istrai kako
treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu
bogate istorije. Umesto toga dozvolilo smo falsifikatorima "zapadne kole" da nas lau i prekrajaju kao
da smo kameni pored puta kojeg utira svaki putnik. Sreom istina se ne moe sakrivati zauvek, kad
tad ispliva na povrinu u punom sjaju.
Zahvaljujui mnogim naim istoriarima i dobronamernicima, patriotama, deo nae istorije je naet, ali
to je samo mali deo, jo puno posla je pred nama, jo puno lai treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko
se "drznuo" da ide protiv volje (slepila) veine bio je proglaavan ludakom, oportunistom, neznalicom,
utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraivala nau istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj
ugled za dobrobit srpstva. Pred vama je tekst o Srbima iz Luice, sluajno ovaj tekst sam naao pre
mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi to vie Srba
proitalo njegov sadraj.
Sorbi
Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara juno od Berlina,
gotovo ne verujui svojim oima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI
MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepih i
najzanimljivijih muzeja u Nemakoj: "Da, mi smo Srbi", rekao mi je kustos muzeja Verner Mekank.
"Sa svim junim Srbima delimo ime i zajedniko poreklo. Ali mi smo isti Srbi. Dok ste se vi meali sa
starobalkanskim stanovnitvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre
1400 godina. " I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. udnom, arhainom, ali shvatljivom i
bliskom po sazvuju.
Odakle su Srbi?
Uprkos injenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okrueni Nemcima i esto
izloeni asimilaciji, Luiki Srbi uspeli su da ouvaju jezik, obiaje, folklor, knjievnost i samobitnost,
jednom reju etniki identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.
Neka vrsta vaara Luikih Srba
Kao pripadnici vee grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istone Nmake -
prostrane teritorije istono od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska
plemena: Bodrie, Ljutie, Luane, Milane, Pomorane, Glomae - Dalemince, Rujane, Suselce,
Neletie -.
I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama
Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela
Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo vie nema
Srba, osim u Luici, pomenutom ostatku nekada mone srpske drave, koja je cvetala izmeu V i X
veka nae ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru dananje Nemake,
hiljadu i vie kilometara daleko od nas?
Postoje meu naunicima najmanje dve teorije. Jedna kae da su se oni tamo doselili u ranom srednjem
veku iz zajednike postojbine svih Srba, negde iz dananje june Rusije ili jo dalje, sa Kavkaza; da su
bili moan ratniki narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska
plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovnitvo ostalo razreeno.
Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde iveli oduvek i da je ba ova oblast
prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaena od zapadnih, naroito nemakih naunika (to i ne udi).
Natpis na slici sve govori
Druga teorija, koju zastupaju narataji istoriara (meu kojima opet najvie nemakih) nimalo ne
ustupa i danas dobija sve vei broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca
Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu "O upravljanju dravom" pie da su balkanski Srbi
doli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu granii sa Franakom, a na istoku sa dananjom Poljskom i da
su tu Srbi "prebivali od poetka". A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istonoj Nemakoj.
Ove navode potvruje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus,
Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata)
hroniara. Moni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i drao mnotvo
svojih utvrenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas
Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najvee luke na Baltikom moru, Vinete, velianstvenog
grada kome danas nema ni traga.
Tajna Vinete
Druga u nizu enigmi glasi, ta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?
Nemaki hroniar Helmond iz XII vka pie: "Ovaj grad bio je najvei od svih koji okruuju Evropu i
koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naili Saksonci
i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu." Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik.
Savremena nauka pomera Vinetu na sam poetak nae ere, moda i ranije.
Ruevine Vinete, izmeu ua Odre i grada Kamenja u dananjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog
plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku jo u XVI veku, a onda su bile
preputene udima hladnog mora.
Farbanje jaja u Luici
Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja prui neke odgovore. Po tipovima keramike,
orua i stanita smatra se da je praistorijska Luika kultura, nastala na teritoriji dananje Luice 600
godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga
pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.
Negdanji moni srpski gradovi Veliki Radom (verin u Maklenburgu), Ljubiin ili Tornov koji su
otkopani i restaurirani svedoe o moi drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.
Novija istraivanja pomeraju prve istorijske znakove ivota Srba na ovom prostoru daleko u prolost. U
slivu Labe i Sale 101. godine bio je estok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je
sedam vekova potom, na ruevinama srpskih gradova evina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki
uspostavio franako-srpsku granicu i "srpsku marku" i ustanovio pogranine tvrave Magdeburg, Hale,
Erfurt i Ragensburg i poeo nemaku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam vkova, a potom
razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franaku vlast.
Tradicionalna litija na konjima
Konano 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka izmeu Srba i Franaka kod mesta Gore (danas
Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna
dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj peini kod Gorelca
(danas Gerlic) i probudie se kad doe vrme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.
A zatim je doao oduan udarac. Pie akademik Viktor Novak: "Najstranija je bila bitka kod Lomina
na Labi, gde je gotovo cela srpska peadija izginula".
etvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, jo su se borili u
Lominu. U pregovorima obeaju Nemci da e narodu u gradu ostaviti ivot, ako se grad preda. Nemci
nisu drali re, poklali su sve vojnike, a ene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemake iz tog vremena
kau da je u bici pod Lominom palo 120.000 Srba. Bitka pod Lominom je Kosovo Luikih Srba. Jer
ono to sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je
kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na veeru, da se s njima
izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.
Narod ostavi bez svojih voa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milani u
gornjoj Luici, izgubilo je nezavisnost.
Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da ivi. Mnogo od srpskih kneeva prekrstili su se i bili su
primljeni u nemako plemstvo. Oni i njihovo potomstvo odrali su predanje o srpskoj kruni jo punih
hiljadu godina.
Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodriki knez 21. generacije,
potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. "Orden srpske krune" od pet stepeni.
Njegova raskona insignija sa motom "Per aspera ad astra" (Preko trnja do zvezda), moe i danas da se
vidi u muzeju u Kotbusu.
Poelo deobom brae
Pod stalnim franakim pritiskom, Srbi su poeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde poinje nova
istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci dananjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naunik
dr Relja Novakovi uloio je gotovo co svoj nauni vek i objavio nekoliko knjiga i naunih radova da
bi dokazao da su nai preci upravo ovi severni, Polapski, Luiki Srbi. I ne samo on. Veliki deo naune
javnosti Luikih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas e vam Luani sa tugom ispriati
prastaru legendu o deobi dvojice sinova monog bodrikog kneza Dervana.
Odlue dakle braa da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda
odseli daleko na Jug.
Legendu od rei potvruje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod
se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naroito Zetske
doline i dananjih crnogorskih Brda. Bejae to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima
poput Duklje. Tako su Luani, u stvari, naselili jezgro budue srpske drave.
Sve to potvruju nalazi srpske etnologije, naroito Jovan Erdeljanovi i Petar obaji. U svojim
monografijama o plemenima Piperima, Bretonoiima, Belopavliima, i Pleivcima, obojica iznose
mnotvo podataka da je prvo srpsko stanovnitvo ovog pojasa bilo veliko doseljeniko pleme Luana.
Grb Luikih Srba
Doseljeni ovde u tako davno doba odrali su se kao kompaktno stanovnitvo (Stari svet) sve do dolaska
Turaka. Druga srpska plemena naselila su Juni Banat i Branievo (Bodrii), odatle Lunicu u istinoj
Srbiji i konano Kosovo, Luane kod Samodree crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj
nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi moe pratiti i dalje na Jug.
Mlin Starog Sveta
Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujue odgovaraju dananjoj toponimiji Gornje i
Donje Luice u Nemakoj: Luika sredita u Piperima - Crnci (u Luici ernic i ernevald), Stijena
(tajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban luanski,
Radove (Radavi), Vrba (Verben), Trijeba (Trjebin-Trabendorf), grad Devi (Djevin-Gros Duben),
Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-
Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.
U Bratonoiima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce),

Korjen (Korjenic) i dr.
U Bjelopavliima: Jelenak (Gelau), Roci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke
(Pankov-Lukau), kao i luika prstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.
U Pjeivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoka Gradina (Budiin), Ostrog (Ostrau-
Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!
ak su i geografski poloaji i rastojanja izmeu ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema:
naselivi uglavnom dolinu Zete i Brda, Luani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Jo u
Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Luici) ive potomci luikih Milovia, Duia, Lukovia, Minia,
Mirovia, Popovia, Babia, Raovia-
Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o naim drevnim prcima su i vetrenjae, davnanji simbol
baltike nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujui utvreni grad
Banska Glava u Piperima "gde je stajao ban luanski i veliko luansko groblje" Erdeljanovi belei da
je tu nekada bio i mlin "starog svijeta koji je mljeo na vjetar".
Srbske husle
Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nonje, obiaji i uopte folklor Luikih Srba
ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali jo Natko
Nodilo i naroito najvei srpski etnolog Veselin ajkanovi, koji je svoju teinu tezu o srpskom
vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog prouavanja luikog i balkanskog duhovnog naslea. Tako je
glavni bog severnih Srba bio Svantovit, ije se veliko svetilite nalazilo na ostrvu Rujan u Baltikom
moru, sa primanjem hrianstva postao je Sveti Vid ili jedan od najveih srpskih praznika Vidovdan.
U Luici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla ("zabijanje kokota"), kao i kod nas, na Sv. Maru. O
Boiu idu po selima "kolede" ("camprovanje" i "zapust"). O Vaskrsu se araju jaja u fantastinim
bojama i pravim umetnikim radovima slinim ipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka
u Kotbusu uva vie stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog
znaenja ove ivotinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, sveano obueni ponovo jau
Luicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo ("serbska reja") uz pratnju gajdi ("mehova"), i
gusala ("husle"). Stari instrumenti i arahina srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i
danas okuplja omladina.
Rekonstruisana srpska kua u naselju Bodri iz 9. veka
Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na
ostrvu izmeu reka preve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama
Saksonija i Bradenburg; pomae ih i potuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke,
kole, muzeje, pozorita, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo istiu Srbija i srpstvo i to im se danas
uvaava. Ulice u Kotbusu i Budiinu, sada nose, pored nemakih i srpske nazive. uvaju svoju
hiljadugodinju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne
Poljake i ehe.
Prologodinji protest Srba u Berlinu
Ali ono to najvie pleni je nacionalna svest dananjih Luana. "Mi smo bolji Srbi od vas" rekao mi je
na rastanku jedan stari Srbin sa preve, reke koja protie kroz Berlin. "Odrali smo se uprkos svemu
dve hiljade godina bez iije pomoi". U sutini, hteo je da kae to i prvi stihovi luike narodne
himne:
"Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje nee uguiti

Jer srpstvo se ponovo po Luici"
Vinanska kultura i tri svetska serbo-raka carstva
Object 25
- ... by MrPravoslavac95
srbi_hrvati - 79836 - 23.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Istraivanje iz Zagreba: Hrvati su Srbi!
Zagreb - Istraivanje genske podudarnosti i genskog podrijetla Hrvata, koje je proveo institut FA iz
Zagreba, a trajalo je zadnjih devet godina, donosi najokantnije od svih dosadanjih otkria vezanih uz
podrijetlo Hrvata. Prema ovom uglednom institutu koji je zadnjih desetljea prikupio vie
meunarodnih priznanja iz genetikih istraivanja, na uzorku od 7230 ispitanika najvea je genska
podudarnost kromosoma Y i haplotipa upravo sa slavenskim haplotipom srpskog naroda iz 10. stoljea.
Haplotip Eu7, odnosno takozvani hrvatski haplotip, mogue je povezati jedino s haplotipom Eu13, koji
je takozvani starosrpski haplotip, a povezan je sa Srbima do 10. stoljea. To bi otprilike znailo da su
sve dosadanje pretpostavke o podrijetlu Hrvata bile potpuno pogrene i da nismo uviali oito. Hrvati
su potomci Srba koji su negdje tijekom 10. stoljea preli na podruja naseljena manjim slavenskim
plemenima, koja su se priklonila toj skupini te su negdje tijekom toga istog stoljea preuzeli ime Hrvat
(Xorbatus) - objasnio je dr. Milorad Pavi iz instituta.
Zbog iznimno osjetljive situacije ovo e istraivanje vjerojatno, im bude objavljeno, odbaciti sve
vanije institucije. Iz instituta su takoer poruili kako su zadnja dva mjeseca razmiljali hoe li
objaviti rezultate jer time dovode u pitanje cijelu povijest i odnose dvaju naroda. Ako im se odobri
novac, to ovim objavljivanjem ozbiljno ugroavaju, dodatno e istraiti ostatke tijela, odjee i
predmeta iz 10. stoljea te cijeloga zadnjeg tisuljea na kojima, naravno, postoje tragovi DNK kako bi
se teorija dodatno potvrdila.
lepenski_vir - 79819 - 23.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)
Lepenski vir (1)
Da bi se istrailo jedno maleno naselje iz epohe mlaeg kamenog doba, otpoeto je 1965. godine sa
arheolokim iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi pokraj Lepenskog Vira. U tom trenutku niko nije
ni slutio da je ovo mesto, koje se nalazi u bespuu erdapa, nekada bilo i sredite jedne od
najsloenijih i najblistavijih kultura praistorije. To je postalo jasno tek 1967. godine. U toj su godini,
ispod naselja prvih zemljoradnika i stoara iz razdoblja od 5300-4800 god. pre n.e., otkriveni
spomenici koji su iznenadili ceo svet; u sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca
i skupljaa hrane (Proto-Lepenski Vir Ia-e, Lepenski Vir II), naeni su: brojna planski graena stanita,
grobovi koji dokumentuju udne pogrebne rituale, obilje majstorski izgraenih alatki od kamena, kosti
i roga, raznovrstan nakit, ploice sa urezanim znacima slinim pismu i monumentalne skulpture od
kamena. Odmah se moglo ustanoviti da su sve ovo ostvarenja od pre 5300. god. pre n.e., a to je znailo
da su ribolovako-lovake zajednice koje su naseljavale terasu pokraj Lepenskog Vira prve u Evropi
uspostavile sloene privredno-drutvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve
modelovale monumentalne skulpture od dinovskih oblutaka. Tako se Lepenski Vir 165qu 1967. godini
pojavio na arheolokoj karti Evrope kao izuzetno znaajan, ali i sasvim usamljen kulturni centar;
njegovi spomenici, tako neobini i tako zagonetni, tada su samo ukazivali da u budunosti treba
oekivati sline arheoloke spomenike koji e uiniti razumljivim sve ono to je ostvareno na ovoj
maloj dunavskoj terasi.
Geografski polozaj Lepenskog Vira
U narednim godinama sva oekivanja su i realizovana. Zahvaljujui intenzivnim arheolokim

istraivanjima obala Dunava, posebno u erdapu, do 1971. godine otkriveno je jo desetak naselja iz
istog razdoblja (Hajduka vodenica, Padina, Vlasac, Ikoana, Kladovska skela i druga). Arheoloka
graa koje je u ovim naseljima naena pokazala je da Lepenski Vir treba smatrati sreditem jedne
osobene i dugotrajne kulture koja se danas u arheolokoj nauci s pravom naziva kultura Lepenskog
Vira.
Kolevka kulture Lepenskog Vira je erdap, a njeni tvorci su potomci stare evropske populacije iz
razdoblja starijeg kamenog doba (antropoloki tip Brno-Psedmost). Pred kraj ledenog doba (oko 20000
god. n.e.) zajednice ove populacije nastanile su i peine u erdapu i u njima su ivele sve do oko 7000
god. pre n.e., kad je opta klima osetnije otoplila. Promena klime omoguila je ivot pod vedrim
nebom, ali je faktor izolacije taj ivot uinio veoma sloenim. Prva naselja podizana su na niskim
terasama koje su redovno male i izolovane, jer ih po duini preseca Dunav, a po irini zatvaraju strme
padine okolnih brda. Zbog toga je teritorija koju u toku godine ekonomski koristi jedno naselje ne samo
mala ve i strogo ograniena. Svaka od ovih teritorija poseduje obilje vode, ogreva, divljai i jestivih
plodova. Meutim, sva ova bogatstva ne bi bila dovoljna da obezbede vekovni ivot u jednom naselju s
obzirom na veliine i izolovanost ovih teritorija. Ljudske zajednice u erdapskom podruju nisu mogle
da osiguraju egzistenciju stihijski, nekontroslisanim preuzimanjem prirodnih dobara, ve samo
uspostavljanjem novog privrednog i socio-kulturnog sistema.
Ovaj novi sistem formiran je postupno, a sa njime i kultura Lepenskog Vira. Na konano uobliavanje
ove kulture, osim faktora izolacije, presudno je delovao prirataj stanovnitva, odnosno uveanje obima
ljudskih zajednica. To jasno pokazuje strukturu svih naselja koja su otkrivena na Lepenskom Viru.
Na osnovu broja stanita i grobova u najstarijem naselju (Proto-epenski Vir) moe se pouzdano
zakljuiti da se zajednica koja je u njemu ivela sastojala od tri do etiri bioloke porodice, tj. najvie
od dvadesetak lanova. Ovaj broj je usaglaen kako sa veliinom nastanjenog prostora i pristupanog
terena tako i sa tradicionalnim nainom ivota. Ova usklaenost prouzrokovala je, meutim, privredno-
drutveni imobilizam, zbog ega se u najstarijoj fazi kulture Lepenskog Vira jo ne zapaaju pojave
koje bi bitnije razlikovale ovu kulturu od ostalih istovremenih kultura Podunavlja. Malobrojnost
zajednice, ogranienost komunikacija i svoenje ekonomski eksploatisane teritorije na neposrednu
okolinu naselja, nuno uspostavljaju privredno-drutvene odnose koji se zasnivaju na ueu svih
odraslih lanova zajednice u radu i korienju dobara, jednakim obavezama i istim pravima, na
solidarnosti koja je neprijateljski raspoloena prema svakom autoritetu i svim individualnim tenjama.
Zbog toga je struktura obog naselja jo neartikulisana; pokojnici se sahranjuju bez odreenog reda, a
sve sirovine se dobijaju iz najblie okoline.
Sasvim drugaiju sliku privredno-drutvenog ivota prua naselje iz naredne faze - Lepenski Vir Ia.
Ovo naselje se sastojalo od dvadesetak stanita i imalo je najmanje stotinak itelja. Ovaj broj vie ne
odgovara veliini terena na kojem se ivi i znatno premaa broj lanova u tradicionalnim lovako-
skupljakim zajednicama. Poto geomorfoloke odlike terena nisu dozvoljavale ovoj mnogoljudskoj
zajednici da regulie svoju brojnost trajnim raseljavanjem, ona je morala da trai druga reenja. Iz
napora da se nae izlaz iz ove teke situacije nastalo je sasvim osobeno privredno, drutveno i
ideoloko ustrojstvo kulture Lepenskog Vira.
Uveanje obima primarne zajednice propraeno je nizom novih pojava. Stanita se vie ne grade
proizvoljno, ve po utvrenom obrascu. Njihove osnove precizno su razmeravane i uvek imaju oblik
zarubljenog krunog iseka pod uglom od 60 stepeni. U sreditu ovog naselja nalazili su se prostrani
trg i velika kua, a stanita oko njih rasporeena su redove. Pokojnici se od ovog vremena sahranjuju
van naselja. Samo pojedinci, najee mukarci i ene koji su doiveli duboku starost, sahranjuju se na
trgu ili iza pravougaonih ognjita koja se uvek graena od velikih i tekih kamenih blokova.
Analiza ostataka flore i faune pokazuje da se u ovo vreme proiruje podruje ekonomskih zahvata
naselja i da se na njima sueljavaju nekoliko ekolokih zona. Svaka od ovih zona koristi se, meutim,
samo izvesno vreme, i to u meri koje ne iscrpljuje njene prirodne potencijale. Da bi se izvori hrane i
sirovina iskoristili u dovoljnoj meri i u pravo vreme, podiu se sezonski logori. Tako se ve u toku
starije etape kulture Lepenskog Vira uspostavlja kombinovana sedelacko-mobilna ekonomika.
Podizanjem sezonksih logora, populaciono uveanje zajednice Lepenskog Vira oboezbedila je veu
ekonomsku dobit, a istovremeno se i rasteretila vika svojih lanova. S druge strane, sedeladko-
mobilna ekonomika nuno dovodi do podele rada i specijalizacije. Odreeni broj lanova zajednice
inio je mobilnu grupu (verovatno odrasli mukarci), ali se i ova grupa delila na podgrupe
specijalizovane za lov na odreene vrste divljai, na iznalaenje pojedinih sirovina ili za sakupljanje
plodova. Meu lanovima imobilnog dela zajednice (verovatno ene i deca) takoe se dele zaduenja,
odnosno obrazuju se grupe za hvatanje kornjaa i vodenih pitica, za vaenje krtolastih plodova ili za
preradu pojedinih sirovina.
Ovakva podela rada u okvirima neproizvoake ekonomike ne dovodi do sticanja privatnog vlasnitva
ve do sve vee specijalizacije i isticanja sposobnosti pojedinaca. Sloenost pogrebnih rituala pokazuje
da se u ovo vreme formira drutvo u kome neki pojedinci uivaju posebne povlastice za ivot i trajno
potovanje posle smrti. Ova hijerarhija mogla je da se zasniva samo na posedovanju onih znanja i
sposobnosti koji imaju vitalan za zajednicu. Poseban smisao za odreene vrste poslova, posveenost u
tajne prirode ili sposobnost da se pronau novi izvori hrane i sirovina verovatno su utvrivali autoritet
pojedinaca i obezbeivali im povlaen poloaj u drutvu.
Nacin sahranjivanja u Lepenskom Viru
Podela naselja na dva dela, koja se uoavaju u strukturi naselja Lepenski Vir Ib-e i Lepenski Vir II,
takoe je relevantna za prouavanje ekonomike i drutva. Na osnovu brojnih etnolokih paralela moe
se pretpostaviti da ova podela naselja odraava rodovsku strukturu sa dualnom podelom u osnovi.
Dualna organizacija obino podrazumeva i dalje drutvene podele, ali se o njima ne moe nita
odreeno rei na osnovu arheolokih nalaza. Jedino se trg, koji postoji u svim ovim naseljima, moe
tumaiti kao mesto na kojem su obavljeni razni rituali koji su objedinjavali sve delove zajednice u
celini. Ovakva sloenost odnosa u okviru jedne manje rodovske zajednice, komplikovana i odnosima sa
zajednicama koje nastanjuju i ekonomski kontrolisu teritoriju u susedstvu, podrazumeva uspostavljanje
brojnih tabua koji se lanovima zajednice nameu obrednim ceremonijama ili obrazlau odgovarajuim
mitovima. Stoga u kulturi Lepenskog Vira osobeni nain privreivanja prati i sasvim osobena
religijsko-magijska praksa i za nju vezana umetnost.
Da bi svi delovi drutva solidno funkcionisali, bilo je neophodno da svaki pojedinac i svaki deo
zajednice obavlja svoje dunosti u odreeno vreme i na oekivani nain. Ovo se moglo postii jedino
restriktivnim metodama, odnosno nekim autoritetom. Na osnovu arheoloskih dokumenata moe se
zakljuiti da je u kulturi Lepenskog Vira taj autoritet bila religija.
U naseljima Lepenskog Vira otkrivena su kulturna mesta i brojni sakralni predmeti. Monumentalne
kamene skulpture koje su otkrivene u mnogim kunim svetilitima, svakako su ikonografska ilustracija
jednog sloenog mita. Postavljane iz generacije u generaciju uz kuna ognjita, ove skulpture od
dinovskih oblutaka - na kojima su najee modelovane ljudske glave, ribe, jelen ili zagonetne
arabeske - bile su za sve lanove zajednice svetinje koje su im otkrivale velike istine o svetu i
odreivale ponaanje u svakodnevnom ivotu. Preko oblutaka koji "nastaju" i "ive" u velikoj reci kraj
naselja svi lanovi zajednice povezuju se, za ivota i posle smrti, sa osnovnim i veitim elementima
svoje ivotne sredine - sa vodom i kamenom. Postavljanjem oblutaka uz ognjite ovim elementima je
pridruena i vatra, a preko nje - topolota i svetlost Sunca. Glavni motivi koji se prikazuju na oblucima
svakako su i osnovni sadraji postojeeg mita. Verovatno se mislilo da se iz oblutaka, kao iz velikog
praiskonskog jajeta, raa sve to ivi, na prvom mestu ribolika bia (praroditelji ljudskog roda) i
ivotinje koje se najee love (riba, jelen). Glavni elementi ovog mita su istovremeno i simboli za
osnovne elemente neproizvoake ekonomike (voda, kamen, vatra, riba, divlja.) Tako su ove skulpture
i ovaj mit trajno osigravali bezbednosti svim dobrim zajednicama, kako drutvenim tako i
ekonomskim, i spreavali da se ona naruavaju ili proizvoljno koriste.
Rodonaelnik, skulptura iz svetilita
U razdoblju kad religija i umetnost dolaze do najvieg uspona, na planu privreivanja ostvarena su dva
podviga - pripitomljene su ili selekcionisane odreene vrste ivotinja i kultivisane su neke vrste divljih
itarica. Ovo su dve glavne tekovine velike revolucije (tkz. neolitska revolucija) koja je presudno
uticala na razvoj kultura u Podunavlju. U kulturi Lepenskog Vira do ovih tekovina nije se dolo ni
sluajno ni trenutno, tj. one su razultat istrajnog posmatranja prirode, sistematizovanih znanja,
briljivog odabiranja i dugotrajnog negovanja odreenih vrsta biljnog i ivotinjskog sveta. U naseljima
Lepenski Vir Ib-e naeni su brojni predmeti na kojima su ugravirane zagonetne predstave i znaci, sline
koordinatnom sistemu, skicama predela, slovima i brojkama. Njihov smisao ostae tajna, ali ne treba
sumnjati u to da su to zabeleke o odreenim zapaanjima. Jednoobraznost koja odlikuje sva svetilita i
kamene skulpture, pokazuje da su u mlaoj etapi kulture Lepenskog Vira predaka znanja objedinjena u
celovit sistem. Iz tih razloga svetilita Lepenskog Vira ne treba posmatrati samo kao mesta u kojima je
ponikla jedna od najsloenijih religija praistorije i najstarija monumentalna skulptura Evrope, ve i kao
neku vrstu naunih laboratorija u kojima su anticipirana znanja i vetine naredne, neolitske epohe.
Ostaci flore i faune iz naselja mlae etape kulture Lepenskog Vira pokazuju da sa prvim uspesima u
kultivaciji itarica i pripitomljavanju ivotinja nisu odmah usledili zemljoradnja i stoarstvo. Na
osnovu celokupne arheoloske grae moe se pouzdano utvrditi da je proteklo nekoliko stolea pre nego
to su ovi pronalasci svrsishodno iskorieni. Stanovnici naselja iz mlae etape kulture Lepenskog Vira
ostvarili su osnovne tekovine "neolitske revolucije", ali nikada nisu postali ni zemljoradnici ni stoari.
Situacija koja je ranije uspostavljena u drutvenim odnosima, nainu privreivanja i religijskoj praksi,
stoleima se bitnije nije menjala. Ovo okamenjivanje kulture upravo je posledica uvoenja sve veeg
broja restriktivnih normi, nametanja stroge discipline i ritualne obuke - mera kojima je cilj
uspostavljanje novog psiholos
kog stava i utvrivanje samodisciplinovanog odnosa prema pojedinim vrstama biljaka i ivotinja. To
je nuni preduslov za zemljoradnju i stoarstvo, tj. za proizvoaku ekonomiku na kojoj e se temeljiti
kultura naredne epohe - mlaeg kamenog doba.
Koji su sve faktori uticali na to da se ova situacija izmeni, jo je nedovoljno jasno. Bez obzira na to
kako e ovaj problem biti reen u budunosti, jedno je izvesno: prve zemljoradnicko-stocarske
zajednice, medju kojima i one koje su podigle naselja Lepenski Vir III, formiraju se u vreme kad ve
ranije ostvareni uspesi u pripitomljavanju ivotinja i kultivisanju biljaka izlaze iz ritualnog konteksta; u
trenutku kad oni postaju opta, svima pristupana dobra, ukidaju se, meutim, tradicionalni drutveni
odnosi, nestaje monumentalna umetnost, rui se stari mit, a sa njim i kultura Lepenskog Vira.

Genocida Nad Srbima Nema U Čitankama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Genocida Nad Srbima Nema U Čitankama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Genocida nad Srbima nema u itankama

Preciznost sa kojom su nemaki vojnici i oficiri izvetavali o nevienim zloinima

Izvetaji komandanata fon Hostevala i Keea izazvali su bes i kod Hitlera.

Masovne egzekucije Srba: Mava 1914. godine

Masovne egzekucije Srba: Panevo 1941. godine

Genocidi u 20. veku

stari_sloveni - 81769 - 20.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)

srbi_prije_6v - 81737 - 19.01.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (2)

Anatolij Kljosov: Rusi ue da su se Sloveni doselili sa Balkana, Srbi tvrde sa Karpata

subota, 19. januar 2013. godine

Beograd - Povodom objavljivanja "Zavrnog dokumenta" Meunarodne naune konferencije "Na

Sveti Jovan Krstitelj

U Srbiji plaali evrom jo u praistoriji

Tajanstvena skladita po pravilu su pronalaena kraj saobraajnica u renim dolinama, a

U jednoj vrsti preistorijskih skrivnica nalaze se alke ukraene

To dokazuju i takozvane "skitske strelice" iz Pomoravlja i istone Srbije. Arheolozi su uoili da

Za podruje Srbije posebno su karakteristini predmeti od srebra i bronze, ujednaene veliine i

Analizom rasporeda "trezora" uvideli smo da su posejani du puta od Grke ka centralnoj

Zato srbski a ne srpski?

Pa se esto uje i primedba: "Ovaj nije uo za Vuka Karadia".

Na kraju krajeva, tu su i ondanje "Novine Srbske" da paze na jezik.

Dakle, kako i zato smo mi Srbi promenili ime sopstvenom jeziku?

Opet se vraamo na Vuka Stefanovia Karadia i njegovu reformu.

Opte je poznato da je Vuk iveo i radio u Beu.

Be je tu vezu pokuavao da ublai to je mogue vie, pa je iz tog razloga finansirao i Vukovu

Nemanja S. Mrenovi / GetoSrbija

Tomi, Bela Reka

Operacija 'Mojsije' - Srbija postaje novi Izrael

3. januar 2013. godine

Na meunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmetanja stanovnitva i institucija drave

Najnovije politike, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

Izraelski zloini doveli su do oruanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilaka

Amerikanci su traili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali reavanje palestinskog pitanja.

Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.

Iako se inilo da je reenje na pomolu, mir nije dugo trajao.

U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove.

Vojnika i obavetajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovoena je u kampovima za obuku na

Ipak, vremena su se promenila.

Jevreji su tada u velikom broju doli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju.

Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.

Izmeu 1948. i 1952. godine 8.000 domaih Jevreja preselilo se u Izrael.

Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.

U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, to ini 0,02% ukupnog broja stanovnika.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!

Operacija "David" ifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.

Operacija "David" je predstavljala klasinu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.

U tu svrhu od Amerike je bila zatraena tehnologija za proizvodnju atomskog oruja.

Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmetanja stanovnitva Izraela.

- to ne sme biti nacionalna ve pre svega multikulturalna graanska drava;

- veinsko stanovnitvo ne sme biti islamske veroispovesti;

- teritorija drave mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;

- drava mora da ima izlaz na znaajnije more i osnovnu infrastrukturu;

- broj stanovnika ne bi trebalo da bude vei od 10 miliona;

U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.

Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitistiku prolost.

SRBIJA - POSLEDNJE UTOITE !!!

- antisemitizam kod Srba neuporedivo je blai nego u ostalim balkanskim zemljama;

- Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, graanska a ne nacionalna drava;

- veinsko stanovnitvo je hriansko a islamski deo je izolovan, to je kasnijim deavanjima i

- i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa

- Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.

Matematiki je dokazano da e za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina.

Takva ansa se nije smela propustiti.