Zvonica&Bocca

TAA ALEKSANDER

Opasno saznanje

Prevela Sanja Bonjak

1
Knjigoteka
Zvonica&Bocca

Za Endrua -
Sve, uvek

2
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Nijedna izuzetna dua nije

poteena meavine ludila.
- ARISTOTEL

3
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Hargrivsa. Dok su se ponovo spustili na vrsto tlo, ve su bili vereni. Tri dana kasnije su
se venali i posle toga vie nisu proveli nijednu no odvojeno.
Nadala sam se da e me gospoa Hargrivs obasuti toplinom kakvu je pokazivala
sinu - da e se radovati kad ga vidi sreno oenjenog. Ali, posle dve nedelje hladne
suzdranosti odluila sam da provodim to vie vremena van domaaja njenog
prekornog pogleda, koji je u meni izazivao peckavu nelagodu, i ta odluka me je i dovela
do nesrenog poivalita devojke ispruene ispod drveta i krvi koja je natapala zemlju.
u me je pekla u grlu dok sam je gledala, a oi su mi letele od njenih prstiju do lica
uokvirenog kosom, koja je po boji i stilu bila toliko slina mojoj da smo mogle biti i
bliznakinje. Nije bilo sumnje u to da je mrtva, nije bilo potrebe proveravati znake ivota.
Niko nije mogao preiveti tako okrutne, duboke razderotine po vratu. Gornji deo haljine
bio je crn od krvi i pokidan na stomaku, a ispod se nazirala prazna upljina.
Nisam mogla vie da gledam.
Obgrlila sam se oko struka do mi se stomak stezao. Nije mi se smuilo, nego sam
bila previe uasnuta, previe zapanjena ak i da bih disala. Zatvorila sam oi u pokuaju
da se usredsredim, pomerim, razmislim, ali nisam bila sposobna ni za ta. Okrenula sam
se na zvuk otrog pucketanja, kao da se grana lomi iza mene, a tada je moj konj ispustio
grozan vrisak i propeo se. Shvatila sam da sam zaboravila da ga veem za drvo i krenula
prema njemu, ali bilo je prekasno. Ve se dao u beg.
I tako sam ostala deset kilometara daleko od kue, sama sa ubijenom devojkom.
Drvee i trava i cvee okretali su se oko mene dok sam pokuavala da se dovoljno
priberem i procenim prizor ispred sebe. Trebalo je da budem spremnija za ovako neto.
U protekle dve godine postala sam neka vrsta detektiva poto sam reila ubistvo svog
prvog mua, Filipa, vikonta Etona, za koga su svi verovali da je umro od groznice u lovu
u Africi. Otada su me jo tri puta zvali da uestvujem u reavanju ubistava, poslednji put
na mom medenom mesecu u Konstantinopolju. Kolin, moj drugi mu (i Filipov najbolji
prijatelj), radio je za Krunu, pomagao u stvarima koje su zahtevale, kako je voleo da
kae, malo vie obazrivosti. Poto nijedan mukarac nije mogao dobiti dozvolu da ue u
sultanov harem, zamolio me je da radim sa njim u slubenom svojstvu kad je konkubina,
za koju se ispostavilo da je erka britanskog diplomate, ubijena u otomanskoj palati.
Koliko god da sam ranije imala uspeha, nijedno prethodno iskustvo nije me
pripremilo za ovaj prizor preda mnom.
Zakiljila sam i vid mi se tako zamutio da su se polje makova iza drveta i le stopili u
grimizni talas koji je lebdeo na vetru. izma mi se okliznula na glatku travu kad sam
zakoraila napred i naterala se da pogledam i zapamtim svaku pojedinost te jezive slike:
poloaj devojinih udova, opis haljine, izraz lica.
Istovremeno i sigurna i zgaena to sam u stanju da prenesem temeljan izvetaj o
svemu to sam videla, okrenula sam se i zapoela dugu etnju do kue, dok mi se stomak
prevrtao, srce poskakivalo na svaki zvuk koji je dolazio sa oblinjih polja, a noge
podrhtavale.
Na tren sam poelela da se pretvaram kako nisam videla nita ili da se prepustim
strahu. Suze, spremne da poteku, pekle su me u oima i zarila sam nokte u dlanove. I
tada sam ula pucanj granice. Zastala sam na vreme da ugledam zeca kako pretrava
stazu ispred mene. I odjednom se moj strah pretvorio u bes - bes to se vie ne oseam
sigurno na ovom mestu, koje je trebalo da mi ponudi odmor. Sabrala sam se i pourila
kui, spremna da kaem Kolinu kako imamo posla.

6
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trebalo mi je vie od dva sata da stignem do kue gospoe Hargrivs, koja je bila
smetena u umarku duboko u normandijskom selu severozapadno od Ruana, ali poto
su mi duga jahanja postala svakodnevna navika, nisam mislila da e moje odsustvo bilo
kome biti neobino. Zato sam se i iznenadila kad je mu pourio da me doeka im sam
otvorila vrata. Savladana olakanjem to ga vidim, sruila sam mu se u naruje i pria mi
je potekla sa usana a da nisam zastala ni da doem do daha.
Nisi povreena?, pitao je, pogladio po rukama i odmakao se da me bolje pogleda.
Ne, odgovorila sam. Ponovo me odmerio, a zatim, oito zadovoljan, uveo me
unutra, poslao najblieg slugu da to hitnije dovede policiju i poseo me na udoban divan
u prednjoj dnevnoj sobi. Njegova majka, koja je itala, odloila je knjigu i ustala sa
uasnutim izrazom.
ta se dogodilo?, pitala je.
Emili je pronala le, odgovorio je Kolin, kruei po sobi. Gospoa Hargrivs je
ostala savreno mirna, ozbiljnog lica, dok joj je prepriavao sve to se dogodilo.
Policija?, pitala je.
Ve su na putu, rekao je i ponovo se okrenuo ka meni. Sasvim si sigurna u
mesto?
Morau da ti pokaem. Ne znam umem li da objasnim kako da stignemo tamo,
rekla sam. Nisam sledila neki odreeni put.
Izbezumio sam se kad se konj vratio u batu bez tebe, rekao je. eleo sam da te
traim, ali nisam imao pojma u kom si pravcu otila.
Ne mogu da te zamislim izbezumljenog. Ti si vie nego smiren - izluujue smiren -
kad si suoen sa opasnou.
Ne kad se radi o tebi, draga moja. Ne vie. Seo je pored mene, uzeo me za ruku i
protrljao je.
Nemoj preterano da me titi. Neu to trpeti, rekla sam. Dok se osvestim, ve e
me slati ranije na spavanje i odreivati mi koje knjige da itam.
Ne bi mi palo na pamet da utiem na tvoj izbor tiva za itanje.
Mada, zaista ima odlian ukus, rekla sam. Moda bih i uzela u obzir tvoj savet.
Majka mu je glasno uzdahnula i samo to nije zakolutala oima. Dozvoli mi da
poaljem po svog lekara da je pregleda, Koline, rekla je. Misli li, ledi Emili, uporno me
je oslovljavala zvanino, glasom punim otrog prezira, da me podseti koliko joj smeta
titula na koju sam, kao grofovska erka, imala pravo, da e moi ponovo da pogleda
taj le? Ne mogu da se ne brinem za stanje tako osetljive i zatiene devojke.
Biu savreno dobro, odgovorila sam i osetila kako mi obrazi neprijatno gore.
Svako bi se uzrujao da je video ono to sam videla, ali to ne znai da nisam sposobna da
obavim ono to je neophodno i obezbedim pravdu za rtvu ovog uasnog zloina.
Treba li da poverujem da si sposobnija za to od policije?, pitala je. Nisam imala
vremena da odgovorim poto je batler najavio inspektora Godea, ogromnog oveka,
visokog i irokog, sa bradom i izvijenim brkovima, zbog ega je liio na Dorda,
novoproglaenog vojvodu od Jorka, mlaeg sina princa od Velsa. Meutim, on bi pored
inspektora izgledao kao patuljak.
Pretpostavljam, rekao je i priao mi, da ste vi madam Hargrivs, koja je pronala
le.
Ja sam madam Hargrivs, rekla je Kolinova majka i iskoraila. Verujem da vam je
potrebna ledi Emili.

7
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Bojim se da sam zbog nedostatka titule na niem poloaju od svoje ene, rekao je
Kolin i rukovao se sa policajcem. Odatle i zabuna. Ali, moram da kaem, nijednoj drugoj
dami ne bih radije prepustio takvu prednost.
Da, naravno, rekla je gospoa Hargrivs. U svakom sluaju, ledi Emili je pronala
ubijenu devojku.
Istraga e odrediti uzrok smrti, rekao je inspektor Gode.
Nema mnogo sumnje, rekla sam. Svirepo je ubijena. Pre nego to sam uspela da
ih zaustavim, suze su mi potekle. Pritisnula sam maramicu na lice i pokuala da se
priberem.
Ne treba da mi opisujete ta joj je uraeno. Ve sam pozvao lekara da proui stanje
tela. Stii e za najvie deset minuta. Vi samo treba da mi pokaete tano mesto
dogaaja. Oseate li se sposobnom da to uradite? Razumem koliko vam je teko. U
glasu mu se oseala iskrena zabrinutost.
Cenim vau brigu, rekla sam. Ali, spremna sa da uradim sve to je neophodno.
U roku od etvrt sata stigli su lekar i jo jedan policajac. Svi smo uzjahali, pri emu
se Kolin drao uz mene. Gospoa Hargrivs je navaljivala da se pridrui, ali na kraju ju je
sin ubedio da ostane. Krenuli smo i brzo se pokazalo da nisam mogla prepoznati put
kojim sam dola lako kao to sam mislila. Pratila sam stazu od kue, iza puta koji je
vodio do sela, ali zatim sam skrenula kroz polja u potrazi za cveem, ili sam pratila zvuk
izuzetno privlanog cvrkuta ptica, ili se nadala da u pronai mir, koji mi je izmicao jo
od dana kada sam povreena u Konstantinopolju.
Znam da nije mnogo dalje, rekla sam mrtei se. Stekla sam naviku da vremenski
merim koliko mi treba da stignem do poetka seoskog puta - tano osamsto metara od
kue - i znala sam koliko sam dugo jahala otprilike istom brzinom. Deset kilometara u
bilo kom pravcu nije bilo tako lako nai, a i napravila sam dovoljno pogrenih koraka -
zamenila jedno polje makova ili lana ili penice za drugo - da su ostali posumnjali kako
sam im uopte od bilo kakve koristi. Na kraju, uspela sam izdaleka da prepoznam
uvijene grane drveta koje se izdizalo nad leom.
Konj mi se propeo kad smo prili, oseajui, pretpostavljam, moju napetost, ba kao
i miris krvi koji je lebdeo u vazduhu. Svi smo usporili, zatim stali, a niko se nije pomerio
nekoliko minuta. Nisam se mogla naterati da ponovo pogledam taj jeziv prizor.
Ne mogu da verujem, rekao je Kolin promuklim glasom i sjahao. Nisam oekivao
da u ponovo videti ovako neto.
Ponovo? Inspektor Gode je stao pored njega.
Okrutno kao ubistva u Vajtepelu, objasnio je. Sveopti strah koji se spustio na
itav London kad je Dek Trbosek proganjao ene u Ist Endu bio je neto to Englezi i
Engleskinje nee skoro zaboraviti. Jeza mi se popela uz ruke kad sam se setila njegovog
uasnog runog rada. Emili, jeste li bilo ta uli kad ste je pronali? Zvuke koji bi znaili
da je neko bio u blizini?
Samo pucketanje granice, odgovorila sam uz oklevanje. Ali, ne mogu da kaem
da sam bila mnogo svesna bilo ega drugog osim nje.
Nije dugo mrtva. Lekar je kleao pored nje. Sreni ste to niste stigli ranije, ledi
Emili.
Oi su mi se zamutile. Sila sam s konja i pokuala da krenem ka Kolinu, ali noge su
mi se odsekle. Koraknuo je unazad da me uhvati, ali odgurnula sam ga jer sam znala da
ne mogu zaustaviti neizbeno. Otrala sam to sam dalje mogla od drveta, zatim se
sagnula i povratila.

8
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Gode se okrenuo drugom policajcu. Organizujte potragu. Moramo da proeljamo

okolinu. Hargrivse, povedite enu kui i pobrinite se za nju. Uinila je sve to je bilo
potrebno i ne treba vie da se mui oko toga.

9
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Uhvatila sam ga za ruku i stegla je posmatrajui ga u ogledalu. Znam. Nismo

mnogo govorili o naem gubitku. Bilo je previe tuno i ispunjavalo me krivicom.
Ne moramo veeras da silazimo na veeru, rekao je. Traiu da nam ovde poalju
posluavnik.
Ne, tvoja majka mi nikad ne bi oprostila ako joj upropastim plan da nas predstavi
komijama.
S obzirom na okolnosti, razumela bi, rekao je.
Uzela bi to kao jo jedan dokaz mog neodgovarajueg telesnog sastava.
Ne eli da bude neprijatna prema tebi.
Naravno da ne eli. Uzdahnula sam, a vlaan vazduh, koji se uvukao u staru kuu,
zaledio me je do kostiju. Ali, sigurna je da nisam ni blizu dovoljno dobra za tebe.
Draga moja, u njenoj glavi nijedna ne moe biti dovoljno dobra za mene. Ponovo
me poljubio. Sreom, nikad se nisam ni najmanje obazirao na tua miljenja. Smatram
da si potpuno savrena.
Morau time da se zadovoljim. Majka ti je podjednako tvrdoglava kao i ja.
Daj joj vremena, draga, promenie miljenje. Poto sam ja bio jedini neoenjen od
brae, postala je zavisna od mene posle smrti mog oca.
Ne elim to da prekidam, rekla sam. Neka bude zavisna od tebe.
I hoe, ali morae nauiti da me deli. Navikla je da me ima samo za sebe. Priznajem,
verovao sam da e se bre prilagoditi i ao mi je to te je njena reakcija povredila.
Nisi ti kriv, rekla sam. Ali, idemo. Zakasniemo ako sad ne krenemo, a to e je
samo podstai da mi jo vie zamera.
Uhvatio me za ruku i poveo da pozdravimo goste. Najstariji delovi kue poticali su iz
etrnaestog veka. Sagraena u tradicionalnom stilu, sa niskim tavanicama i krovnim
gredama u prizemlju, predstavljala je daleko udobnije okruenje od onog na koje sam
bila navikla. Prostor je bio topao i prijatan. Olovni stakleni prozori nizali su se na
zidovima i proputali jarko letnje sunce. Okolne bate bile su predivne, procvetale
mnotvom boja; ogromne ruiaste, ljubiaste i plave hortenzije iznikle su na mekim
zelenim travnjacima imanja.
Na polovini uzanog drvenog stepenita, Kolin se zaustavio i poljubio me.
Pretpostavljam da je dobro to si odluila da ne veeramo gore, rekao je. Poto imam
iznenaenje za tebe. Dolazi, mislim da e se sloiti, u najprikladnije vreme. Ne samo da
e te neizmerno oraspoloiti, ve e takoe naterati i majku da te prihvati.
Sesil!
Mais oui,1 potvrdio je.
Upoznala sam Sesil du Lak u Parizu, gde sam otputovala u poslednjim fazama
oplakivanja prvog mua. Ikonoklastkinja najvieg nivoa, bila je pokroviteljka umetnosti
koja je prihvatila impresionizam i kad kritiari nisu. Imala je niz krajnje obazrivih
ljubavnika, ukljuujui i Gustava Klimta, kog je upoznala kad smo prethodne zime bile
zajedno u Beu, a ampanjac je smatrala jedinim prihvatljivim alkoholnim piem. Iako je
po godinama bila blia mojoj majci, gotovo odmah smo postale najblie prijateljice, koje
je povezalo zajedniko iskustvo. Kao i moj, i njen mu je preminuo ubrzo nakon
venanja, a ni ona nije bila slomljena to je tako mlada ostala udovica. Od svih mojih
poznanica, jedino je ona razumela kako je izgledalo godinama se pretvarati da nekoga
oplakuje. Kad su nam se oseanja poela razlikovati, to nije stvorilo jaz meu nama.

1 Franc: Da. (Prim, prev.)

11
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

im sam konano otkrila Filipovu pravu linost i shvatila da iskreno alim za njim,
prihvatila je i to iako, moda, pre iz empatije nego iz saoseanja.
Da me Kolin nije obavestio o njenom dolasku u Normandiju, vrlo brzo bih i sama
pogodila kad nas je kevtanje njena dva psia, Bruta i Cezara, pozdravilo u dnu
stepenita. Sesil je otvoreno odbijala da putuje bez njih. Pourila sam dole - iako sam
vrlo dobro znala da e mi porub haljine postati rtva surovog napada - i poletela ka
prijateljici.
Chri!2 Zagrlila me je i tri puta poljubila u obraze. Nepravedna si to si me
naterala da mi toliko nedostaje. Pariz plae za tvojim povratkom.
Ne mogu ti opisati koliko sam oduevljena to te vidim, uzvratila sam, stisnula joj
ruku, a zatim povukla suknju u uzaludnom pokuaju da je istrgnem iz zuba dva psia,
reena da je unite.
Uasna stvorenja, zar ne? Podigla ih je, svakog u jednu ruku, i ukorila ih, a Cezar je,
kao i uvek, proao malo blae. Sesil je taj povlaeni odnos prema njemu smatrala
jedinom pravdom koju je mogla da prui ubijenom imperatoru. A gospodine Hargrivse,
da li je mogue da ste postali jo zgodniji? Spustila je pse na zemlju da bi joj Kolin
poljubio ruku dok je ona sijala iznad njega.
Ne bih rekao, madam, odgovorio je. Osim ako ne vidite odraz sopstvene lepote na
mom licu.
Uzdahnula je. Kakav izvanredan ovek. Nije trebalo da ohrabrujem Kalistu da se
uda za vas a da prvo ne pokuam da vas pridobijem za sebe. Ubrzo poto smo se
upoznale, Sesil je prihvatila nadimak koji mi je podario prvi mu, i tako je bila jedina
osoba koja me je otvoreno zvala Kalista. Filip ga je koristio samo u svojim dnevnicima, a
ja sam za to tepanje saznala tek posle njegove smrti.
Laskate mi, rekao je. Ali, iskreno, nepogreivo ste odredili vreme dolaska. Nikad
nam niste bili potrebniji.
ekala sam poziv. Nismo videli Sesil od dolaska u Francusku. Kad nas je Orijent
ekspres iskrcao u Parizu, zdravlje mi nije bilo tako dobro kao sada i previe me je bolelo
ak i za kratku posetu njenoj kui u Ulici Sen ermen. Bleda si, Kalista, ali to je
oekivano s obzirom na to da mi je madam Hargrivs ispriala ta si danas videla.
Moja svekrva je ula u hodnik zamiljenog izraza. Nameravate li da tu stojite celu
no? Molim vas, doite, sedite madam Du Lak, pozvala je. Jedva ekam da se bolje
upoznamo. Provukla je ruku ispod Sesiline i povela je u veliku dnevnu sobu, gde nas je
ekao ostatak drutva. Nametaj me podseao na onaj u Kolinovoj kui u Park lejnu -
funkcionalan, ali udoban, elegantan u svojoj jednostavnosti. Svilene presvlake na tankim
stolicama i iroki divani bili su najtamnije umskozelene boje, koja se predivno slagala
sa drvenarijom od orahovine.
Gospoa Hargrivs nas je sve kratko predstavila - komije, Markamovi, lep par, ve
su stigli - i upustila se u ivahan razgovor sa Sesil. Poto su bile vrnjakinje, nije me
iznenadilo to su brzo pronale zajednike teme. Nadala sam se da e je to novo
prijateljstvo moda odvratiti od toga da mi prigovara. Kolin mi je dodao au ampanjca,
a zatim ga odneo i Sesil i majci. Otpila sam gutljaj, ali jedva sam mu osetila ukus jer sam i
dalje oseala blagu uznemirenost i nesigurnost posle dananjih dogaaja. Priao mi je
gospodin Markam.

2 Franc: Draga! (Prim, prev.)

12
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

ini li vam se ovo sve besmislenim? Bio je Englez, ali je izgledao kao viking -
iroka ramena, plava kosa, svetloplave oi. Neko je danas ubijen, a mi svi stojimo i
ponaamo se kao da se nita nije dogodilo? Pijemo ampanjac?
Zapanjujue, rekla sam s olakanjem to je tako otvoreno naeo tu temu.
A vi ste nabasali na le, zar ne?, pitao je. Oprostite. Jesam li neprijatan? Imam
uasnu naviku da budem previe neposredan.
Nema potrebe da se izvinjavate. Vae rei ne mogu pogorati ono to sam
doivela. Stomak mi se zgrio kad sam se setila okrutnog prizora.
ta radi prokleta policija?, nastavio je. Hoe li nam se stari inspektor Gode
pridruiti na veeri? Hoe li nas razgaliti priama o istrazi?
Dorde, mui li tu jadnu enu? Njegova ena, vitka i rumena, pojavila se pored
njega i neno ga uhvatila za ruku. Ozareno ju je pogledao.
Nepravedna si, draga, rekao je. Ne bih ni sanjao da nekoga muim, kamoli ovakvu
lepoticu. Ledi Emili i ja smo samo razgovarali o tome kako svi izbegavaju temu koja nam
se svima vrzma po glavi.
Ne mogu da zamislim koliko su vam oseanja trenutno uzburkana, rekla je.
Engleski joj je bio besprekoran, ali je zvuao egzotino zbog tekog francuskog naglaska.
Ali, moram priznati da oajniki elim da vam postavim razna, sasvim neprikladna
pitanja.
Neu to dozvoliti, ubacio se njen mu. Madlen, nije ti potrebno gorivo za loe
snove.
Preterano me titi. Ozareno mu se osmehnula. Ali, tako je zgodan da bih mu
verovatno sve oprostila.
Potrebna joj je zatita, rekao je. Svakome je potrebna, s obzirom na to gde
ivimo.
Plaite li se da e ubica ponovo udariti u susedstvu?, pitala sam.
Ne, jer mislim da ne moe itava oblast postati opasna zbog jednog ubistva, a ne
zato, znate, to imam poverenja u Godeov ozloglaeni nain potere. Zatita je neophodna
zato to bi i sam Morfej imao none more zbog stanja zamka u kome ivimo. Polovinu
vremena oekujem da se probudim u jarku i otkrijem da se itava graevina sruila.
Jedina preostala kula postala je tako trona da se bojim da emo morati da je sruimo -
nije bezbedna.
Ljubavi, nije tako loe, rekla je. to se gradnje tie, nema razloga da brine. Osim
kule. Ali, to nije ni vano. Mene brine na nedavni posetilac.
Posetilac?, pitala sam.
Uljez, pre e biti. Primili smo prilino neoekivan poklon, rekao je. Sliku.
A zato je to neobino, gospodine Markame? Jeste li poznati po tome to prezirete
umetnost?
Ba naprotiv, odgovorio je. I mora me zvati Dord. Nema svrhe biti zvanian
ovako daleko u unutranjosti. Ovde smo svi zaglavljeni zajedno i mogli bismo odmah da
sklopimo brzo prijateljstvo.
Lepa misao, prihvatila sam. Molim te, zovi me Emili. Ali, zato omalovaava
Normandiju? Ne seam se kad sam bila na tako lepom mestu.
Predaleko je od civilizacije, rekao je.

13
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Moda je zato ljubazan prijatelj i mislio da treba da vam donese umetnost,

primetila sam. Na kraju krajeva, u blizini nema galerija. Na ovo su se oboje nasmejali, a
njihova srea je bila neoekivano zarazna.
Ali, udno je to je to bila vie kraa nego poklon, rekla je Madlen.
Obrnuta kraa, ispravio ju je mu.
Kako to?, pitala sam zainteresovana.
Slika je bila isporuena usred noi, a donosilac nije ostavio dokaz ni da je uao ni da
je izaao. Postavio ju je na tafelaj - koji je takoe doneo - nasred dnevne sobe.
Sa porukom, nastavila je Madlen. Pisalo je: Ovo treba da pripada nekome ko e
umeti to da ceni.
I zato, vidi, nemam poverenja u Godea, rekao je Dord. Bio je potpuno
beskoristan i nije uao u sutinu problema.
Kakva je slika?, pitala sam.
Graevina, neka katedrala. Potpisao ju je Mone.
I ta je vredni inspektor uinio za vas?
Ispitao je moje sluge, mada niko od njih ne moe priutiti da kupi ni crte olovkom
od neke uenice, nakon ega je izjavio da mu je ao to nisam oduevljen platnom.
Ne voli impresionizam?
Ne, Gode je jednostavno nesposoban da pravilno nekoga proita. Oboavam
impresionizam, rekao je. Imamo sedamnaest dela tog pravca. Prole godine sam kupio
dve Moneove slike iz serije stogova sena.
Znai, lopovu je poznat tvoj ukus?, pitala sam.
Oigledno.
Nemamo primedbi na sliku, ubacila se Madlen. Ali, kako da spavam kad nam se
uljez tako lako uvukao u kuu?
S punim pravom ste uznemireni, rekla sam. ta inspektor namerava?
Zakljuio je da nije nainjena nikakva teta i nema svrhe traiti krivca.
Madam Du Lak je odlina prijateljica s Moneom. Moda bi mogla da sazna od njega
kome je delo prethodno pripadalo. Moda otkrijete da ste samo bili rtve obine ale od
strane dobronamernih prijatelja. Odmah smo je pozvali i ispriali joj priu.
Mon dieu!,3 uzviknula je. Dobro znam tu sliku. Ukradena je iz Moneovog ateljea u
iverniju pre manje od tri dana, javio mi je im se dogodilo. Tek to ju je zavrio. Boja se
jedva osuila i policija nema nikakvih tragova.
Pre samo etvrt sata ne bih verovala da bi mi bilo ta moglo odvratiti misli od
seanja na unakaeno telo ispod drveta, ali misli su mi odjednom letele. Da li je pisalo
jo neto u poruci?, pitala sam.
Neka udna slova, rekla je Madlen. Nerazumljiva.
To je bio grki, draga. Ali, nisam bio dovoljno paljiv u koli da bih umeo da
proitam.
Srce mi je ubrzano zakucalo od meavine strepnje i neprikladnog oduevljenja. To je
mogao biti samo Sebastijan.

Mata ti je potpuno podivljala, rekao je Kolin kad je odvezao kravatu i svukao je sa

utirkanog okovratnika. Markamovi nisu ostali dugo i nas dvoje smo se povukli u sobu

3 Franc: Moj boe! (Prim, prev.)

14
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

ubrzo posle njihovog odlaska, dok su svekrva i Sesil otvorile jo jednu bocu ampanjca.
Mada, to i nije loe u trenutnim okolnostima.
Kako ne vidi neto tako oigledno?, pitala sam dok sam se eljala, to mi je bio
noni ritual u kom sam nalazila veliku utehu jo od kada sam bila devojica. To moe
biti samo Sebastijan!
Tokom godinjih odmora prethodne godine, ozloglaeni i pametni provalnik, koji je
sebe nazivao Sebastijan Kape, poharao je London i policija ga nikad nije uhvatila. Ulazio
je i izlazio iz kua u potrazi za odreenim plenom: predmetima koji su nekada bili
vlasnitvo Marije Antoanete. Kad je provalio u moj nekadanji dom u Berkli skveru, iz
Sesiline kutije za nakit izvukao je par dijamantskih mindua koje je zlosrena kraljica
nosila kad je bila uhapena za vreme revolucije. Ali, nije ni taknuo gomilu Sesilinih jo
vrednijih komada. Narednog jutra primila sam poruku od lopova, napisanu na grkom.
Kasnije, nepoznati mukarac uvijen u beduinsku odeu priao mi je na otmenom
maskenbalu i priznao da ga privlaim od trenutka kad mi se popeo na prozor i video me
usnulu sa primerkom Homerove Odiseje u rukama. Poto je odmah shvatio da sam uila
grki (knjiga koju sam imala nije bila prevedena na engleski), poslao mi je tokom
narednih nedelja itav niz romantinih pisama napisanih tim drevnim jezikom.
Kape nije jedini u Evropi koji ume da pie na grkom, rekao je Kolin.
Naravno da nije, sloila sam se. Ali, mora priznati da nain krae veoma lii na
njega. Ukrasti sliku da bi je poklonio nekome ko e je ceniti?, navukla sam ipkanu
kunu haljinu preko ramena i omotala je oko sebe.
Kakve to ima slinosti sa ovekom zaluenim predmetima koji su pripadali Mariji
Antoaneti?
Radi se o nainu! Oba postupka otkrivaju... Zastala sam, u potrazi za pravom rei.
Imaju smisla za humor, pronicljiva su.
Boe, pomozi mi. Privukao te je jo jedan provalnik. Pljusnuo je vodu na lice i umio
se.
Nema drugog provalnika. Prepoznala sam Sebastijanov duh.
A ti i dalje tog divnog oveka zove imenom. Priznaj - za tebe, draga moja, nikad
nee postojati drugi provalnik.
Ljubomoran si!, rekla sam.
Teko, odvratio je. U stvari, nemam nita protiv da dalje istrauje. Moda ti
poslui kao odlina razonoda.
Jesi li zaista imao utisak da je inspektor Gode dovoljno sposoban?
Izgleda savreno sposoban. Nabrao je obrve. Da li je uinio neto da izgubi tvoje
poverenje?
Dord nije bio zadovoljan nainom na koji je reavao sluaj njihovog uljeza.
Zato ti i predlaem da se to vie bavi daljim istraivanjem sluaja, rekao je.
A ubijena devojka?
Naalost, Emili, ona nije naa briga.

5. jul 1892.

Trudim se koliko god mogu da istrpim sinovljevu detinjastu nevestu, ali taj trud bi iscrpeo i
enu dvaput izdrljiviju od mene. Shvatam da nije tako mlada kako ja to predstavljam, ali
oduvek sam verovala da mladost nema toliko veze s godinama koliko sa iskustvom, a ovoj

15
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

devojci to nedostaje. Bila je alosno zatiena vei deo ivota i moda je nepravedno od
mene da oekujem - ili se nadam - neemu viem od nje. Ipak, s obzirom na to kako je Kolin
o njoj govorio, zamiljala sam potpuno drugaiju vrstu dame. Mislila sam da e mi dovesti
nekoga ko e se, moda, pokazati kao zanimljivo drutvo. Umesto toga, trebalo je da
obratim vie panje na ono to je gledao i njen prvi mu: njen izgled. Moda je postojao
razlog to nije zadirao dublje.
Ona, naravno, sve vidi drugaije i veoma je ponosna na svoja dostignua - zamilja
sebe kao nezavisnu svetsku enu uprkos injenici da je razmaena erka nekog
beskorisnog aristokrate. Ne elim, naravno, da joj vream oca, za koga su mi rekli da je
pristojan ovek. Ali, prezirem drutvenu hijerarhiju koja stavlja sluajnost roenja ispred
zasluga i postignua. Time se bavio moj dragi Nikolas, a ja sam nastavila posle njegove
smrti. Pretpostavljam da to nije mnogo originalno. Kolin mi kae da je i njegova ena
uinila isto poto je Eton umro - kae da je nauila grki, da ita Homera i ima sklonost
ka prouavanju drevne umetnosti. Takva nastojanja moraju zahtevati izvesnu bistrinu i
inteligenciju, ali jo nisam videla da je pokazala bilo kakvu sposobnost za neto vie od
itanja naizgled beskonanog niza senzacionalistikih romana.
Via je nego to sam oekivala.

16
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Tree poglavlje

Probudila sam se rano sledeeg jutra i prvi put otkako smo stigli u Normandiju sila u
prizemlje pre ruka. Moje povrede i svekrvin prezir me nisu naroito podsticali na to.
Ali, danas smo se Sesil i ja spremile da posetimo Dorda i Madlen i pregledamo poruku
koju je ostavio zagonetni posetilac, a to iekivanje me je ispunilo uzbuenjem. Odjahale
smo do njihovog zamka u pratnji jednog sluge vijugavim putevima, koji su krivudali
kroz zlatna polja, pa kroz malu, gustu umu, koja je izlazila na jarak sa tako bistrom
vodom da mu se videlo kamenje na dnu. Sa alosnih vrba du obale teko su visile grane,
a sa druge strane vode stajala je okrugla kamena kula sa zailjenim krovom. Mogla bi se,
pretpostavljam, opisati kao oronula.
Meutim, za ostatak zamka se ne bi moglo rei isto; izgleda da je Dord bio sklon
preterivanju. Ovo nije bio otmeni tip graevine kakva se moe nai u dolini Loare ili
Versaju. Bila je to vie tvrava nego palata, pravi normandijski zamak sa upeatljivim
uporitem. Zaobili smo vodu i preli grubo istesan most, zatim smo nastavili stazom
pored visoke straarnice, sazidane od kamenih blokova i zlatnocrvene cigle, sa dugim i
uzanim prozorima. Nekada je sve bilo okrueno odbrambenim zidovima, ali sad su od
njih ostali samo delovi razliite visine; neki su bili vii od mene, a veina prekrivena
gustim brljanom ili grmljem hortenzija. Dugi redovi imira pruali su se uz
poljunane staze u urednoj bati, a cvee, lepo poreano u drevnim lejama, sigurno je
bilo odabrano zbog mirisa, poto je vazduh bio sladak i miriljav.
Bata je mnogo lepa od kue, rekao je Dord poto je ustao sa kamene klupe i
priao nam, a sa njim i gospodin sa velikim crnim brkovima. Bilo bi mudro da ostanete
napolju. Mogu zatraiti da nam ovamo poalju aj.
Gospodine, sad me samo jo vie zanima kako izgleda unutranjost, rekla sam.
Spoljanjost je lepa.
Veoma srednjovekovna, rekla je Sesil i navukla jae crni slamnati eir da bolje
zakloni oi od sunca.
Samo da imam katapult, rekao je Dord. Mogli bismo odlino da se zabavimo.
Mogu li da Vam predstavim prijatelja, Morisa Leblana iz Etrete?
Gospodin se otmeno naklonio. Zadovoljstvo mi je, rekao je kad nas je Dord
upoznao.
Moris je pisac - pie prie za sve asopise kojih moete da se setite. Odlian tip.
Ako moete da zanemarite to to nisam uspeo da zavrim pravni fakultet, izjavio
je gospodin Leblan.
O emu piete?, pitala sam.
Upravo sam zavrio priu o francuskom omiljenom duhu, odgovorio je.
Duhu?, pitala sam.
Teko da bih bilo kog duha nazvao omiljenim, izjavio je Dord.
Ali ona nije opasna, objasnio je gospodin Leblan. Tuna je, usamljena i trai bolju
majku od one koju je imala.
Ispriajte nam, zamolila sam.

17
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Pre mnogo godina, poetkom veka, ivela je u maloj luci Grankan le Ban ovde u
Normandiji jedna mlada majka, poznata po zanemarivanju svoje erke. Putala ju je da
luta kroz selo po cele dane i noi, nije je slala u kolu i nije se uopte trudila da brine o
njoj.
ula sam za tu priu, gospodine Leblan, rekla je Sesil. I teko mi je da poverujem
da bi i jedna ena mogla tako da se ponaa prema erki.
Nije uvek bilo tako, nastavio je. Ali kad joj je mu, mornar, poginuo u brodolomu
nedaleko od obale, nije mogla podneti da vidi dete. Previe je liila na oca, znate, a to
oaloena majka nije mogla da podnese. Jednog dana, kad ju je devojica molila i molila
da je odvede na izlet, otile su u Poan di Hok, rt sa prelepim pogledom visoko iznad
mora.
I, naravno, majka nije pazila na devojicu, ubacio se Dord.
Tano, potvrdio je gospodin Leblan. I dok se igrala, preblizu rubu provalije,
okliznula se, pala i poginula. I otada ljudi - ene - irom Francuske priaju kako su je
videli. Luta zemljom u potrazi za boljom majkom, koja bi je bolje pazila.
Smeno, rekla je Sesil.
Dord se nasmejao. Madlen misli da ju je videla. uvaj se, Emili, moda sledei put
doe po tebe.
uvau se, odgovorila sam. Ali, zato ograniava potragu na Francusku? Zar nigde
drugde nema pristojnih majki?
Moda i ima, ali hrana ne bi bila ni blizu tako dobra, rekao je gospodin Leblan i svi
smo se nasmejali.
Konjuar se pojavio iz pravca tala, koje su se nalazile na suprotnoj strani od glavne
zgrade, blizu vrstog golubarnika izgraenog u stilu oblinje kule, samo od kamena, bez
cigle. Preuzeo je konje, a domain nas je poveo unutra, gde nas je doekala Madlen
ispred masivnih, drvenih vrata.
Tako je dobro to ste dole, rekla je i obe nas poljubila u obraze. Zamolila sam
kuvara da napravi posebno jelo od ribe. Imamo i koljke i ja...
Nisu dole na veeru, draga, rekao je Dord poto je istupio napred i uhvatio
enu za ruku. Samo na aj, sea se? I zatraila si kolae s krukama.
Naravno, rekla je. Govorila je sa vrstom odlunou, ali je izgledala zbunjeno.
Niko ne sprema kolae bolje od vaeg kuvara, odluno je izjavio gospodin Leblan.
Jedva ekam da probam.
Hajdemo u biblioteku pre nego to jedemo. Dordu su rei urno skliznule sa
usta, kao da je eleo to bre da skrene razgovor sa greke svoje ene. elim da vam
pokaem poruku koju nam je ostavio onaj uasan ovek.
Jeste li sigurni da je u pitanju mukarac?, pitala je Sesil. Ne verujete da bi i ena
mogla biti podjednako podmukla?
Voleo bih da verujem kako ena nije mogla da se popne u zakljuanu kuu sa
slikom na leima. Sigurno ne zato to smatram da je lepi pol nesposoban ili manje
sklon zloinu. Ali, dama takve snage, sposobna za tako neto, svakako bi izgledala
uasno u veernjoj haljini, zar ne?
Nipoto, odgovorila sam. Mislim da bi bila beskrajno otmena i potpuno bi vas
zavarala u balskoj dvorani.

18
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

I bila bi odlian zloinac. Moda bi trebalo da piem o njoj. Gospodin Leblan je

nakrivio glavu i zagledao se u daljinu, duboko zadubljen u misli. Pomislite samo na
pustolovine u koje bi mogla da se upusti.
Neu se raspravljati ni sa kim, rekao je Dord i poveo nas kroz vrata u ogromnu
dvoranu sa zasvoenom tavanicom, poduprtom irokim stubovima. Prostorija je bila
pretrpana nametajem. Oko masivnog stola, za kojim bi udobno moglo da se smesti
dvanaestoro ljudi, bilo je zbijeno osamnaest stolica. Bilo je tu est izloenih oklopa, tri
zasebne garniture za sedenje sa divanima i stolicama, a na zidovima su visile tapiserije
sa lepo izvezenim prizorima lova odline izrade, kao i na Dami i jednorogu, koju sam
videla u Muzeju Klini u Parizu.
Kako je lepo, izustila sam i pribliila se prvoj.
U zamku su od petnaestog veka, rekla je Madlen. Mislimo da ih je nekada davno
izradila neka moja prapraprabaka.
Ovo je bilo sredite prvobitnog zamka, nadovezao se Dord. Dvanaesti vek. I, kao
to vidite, nijedan vlasnik se nije odrekao ni pareta nametaja u narednih sedamsto
godina. Soba iznad nam slui kao biblioteka, ali, osim toga, ovaj prostor nam je
uglavnom skladite. Kua je podignuta kasnije, a ja sam izgradio prolaz da poveem dve
zgrade. Hoete li poi za mnom na sprat?
Poveo nas je kamenim stepenicama do mnogo manje sobe, ispunjene policama sa
knjigama. Prozori gotovo nisu ni postojali i bili su podesniji za pucanje iz samostrela
nego za gledanje bate.
Uasan prostor, znam, rekao je. Grozno svetlo. Ali, neki kau da knjige treba
zatititi od sunca.
Magnifique,4 rekla je Sesil. Funkcionalno pre nego lepo. I nepristupano za
neprijatelje, rekla bih.
to je, bez sumnje, bilo znaajno prvim graditeljima. Moda laskam sebi, ali ja lino
ne oseam neposrednu opasnost od opsade, izjavio je Dord. Madlen se nasmejala i
poljubila ga, a zatim pocrvenela kad je shvatila da smo to svi videli.
Morate mi oprostiti, rekla je. Zaista oboavam svog mua.
Za to ne mora nikad da se izvinjava, razuverila sam je.
Gospodin Leblan je zatreptao i nelagodno poeo da pomera stopala. Ovo bi bilo
odlino mesto za pisanje. Nema nieg to odvraa panju.
Moe slobodno da ga koristi kad god poeli. Domain je potraio po fiokama
velikog radnog stola od tekog abonosa, izvukao poruku i predao mi je. Da uivate u
itanju.
Odmah sam prepoznala rukopis. Nije bilo sumnje da ju je napisao Sebastijan. Moj
grki, koji sam uila skoro tri godine, sad je bio mnogo bolji nego kad sam se poslednji
put susrela sa tim pametnim lopovom. Prevela sam kratak izraz u dnu papira:

Ne pijem iz fontane; prezirem sve to je popularno.

Odlomak je sigurno bio iz Grke antologije, zbirke drevnih epigrama. Sebastijan je

esto navodio odlomke iz nje u ranijim pismima koja mi je slao.
Nedostajao mi je gospodin Kape, uzdahnula je Sesil. On je tako retka vrsta
dentlmena. Prefinjen i usredsreen, pametan, ali s nekom vrstom suvog humora, kome

4 Franc: Predivno. (Prim, prev.)

19
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

se toliko divim. Mada, posle uspeha stogova sena, Monea svakako treba da smatra
omiljenim.
Poznajete oveka koji nam stvara ove nevolje?, pitala je Madlen. Da li je opasan?
Opasan? Ne, ni najmanje, rekla sam. Sebastijan moe da vam ukrade sve vredno
to posedujete, ali nikada vas ne bi povredio.
Bio bi jo uviavniji od toga, dodala je Sesil. Odneo bi vam samo najvrednije
predmete.
Ovo je iz Dorda izvuklo duboki smeh. Skoro poelim da ga pozovem nazad, kad
bih samo znao kako da doem do njega. Previe smo zatrpani u veini ovih prostorija, a
tavani su nam u haosu. Da li bi ga zanimao nametaj, ta mislite?
Duo, zna da ne moemo niega da se otarasimo dok je mama iva, usprotivila se
Madlen. To bi je previe uznemirilo.
Ne bi trebalo da razgovarate o meni kao da nisam tu. Svi smo se, osim Madlen,
trgli na zvuk tog glasa. Starija ena je stajala kraj vrata i naslanjala se na zid. Nemam
pojma odakle se pojavila niti koliko dugo je tu stajala. Haljina joj je bila od bogate
tamnocrvene svile, prelepo saivena, neobina suprotnost njenoj frizuri - seda kosa joj
je visila dugaka i neobuzdana niz lea - i napetom izrazu lica.
Jesu li vas poslali da je zaustavite? Ponovo je dolazila, znate. I moja erka ju je
videla, rekla je i prila Dordu. Pretpostavljam da bi trebalo da se upoznamo.
Ne oklevajui ni trenutak, Dord joj je poljubio ruku. Dord Markam, madam
Breton. Ja sam Madlenin mu.
Tamna senka joj je na tren prekrila lice. Bien sr.5 Kapci su joj zatreperili. Soba je
tako mrana. Nemogue je videti bilo koga sve dok ne stanete pravo ispred. Ko je
Madlen? Treba li i sa njom da se upoznam?
Madlen je vaa erka, odgovorio je.
U redu je, mama, rekla je Madlen i uzela je staricu za ruku. Hoe li da popije s
nama aj?
aj?
Dord ju je vrsto obgrlio oko ramena. Vreme je da neto pojedemo. Imamo
kolae s krukama, a znam koliko ih volite. Doite da sednete s nama. Mogu da vam
itam kad zavrimo.
Ona ne voli knjige, rekla je. Ponovo plae i nee da prestane.
Ko plae?, pitala sam.
Dord mi je uhvatio pogled i blago odmahnuo glavom pre nego to se nagnuo blie
ka njoj. Otii emo malo da se proetamo i oseaete se bolje. Tada emo popiti aj.
Ne mogu da podnesem pla, rekla je. Neko mora da ga zaustavi.
Tako mi je ao, rekla je Madlen okrenuvi se ka nama kad joj je mu izveo majku iz
sobe. Majka mi ve neko vreme nije dobro. ivci - muili su i moju grand-mre.6 Lekar
nam kae kako nita ne moe da se uradi, a Dord se slae. I on se kolovao za lekara u
Londonu, znate, ali nije imao ni mnogo prilike, a ni potrebe, da radi. Jedino on moe da
joj pomogne kad ima napad.
Srena je to ga ima, rekla sam, Ali, kako je grozno to tako pati.

5 Franc.: Naravno. (Prim, prev.)

6 Franc: Baka. (Prim, prev.)
20
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Mislim da ona uopte nije svesna svog stanja, rekla je. Ponekad je prisebna i, kad
jeste, nema predstavu da nekad nije. Na kraju se niega nee seati. Pre svoje smrti,
baka nije prepoznavala nikoga od nas. Ali, doite sad, ne elim da vam bude neprijatno.
Hajdemo na uinu i aj.
Gospodin Leblan joj je ponudio ruku i pole smo za njima uzanim hodnikom sa
visokim prozorima od tvrave pa sve do kue iz sedamnaestog veka. Ulazak u taj noviji
deo zdanja bio je kao ulazak u savremenu parisku kuu. Jarkouta svila prekrivala je
zidove, na kojima su na pravilnim razmacima visile prelepe slike. Nije bilo sumnje u to
da su Markamovi voleli umetnost - zbirka je bila irokog raspona, od starih majstora do
impresionista, a slike su bile poreane pre po boji nego po stilu. Bio je to izvanredan
nain organizacije i nije liio ni na jedan koji sam dotad videla. Fragonar pored Manea,
dva Moneova stoga prekoputa Vermerovog portreta.
Gde ste ostavili Sebastijanov dar?, pitala sam.
Odmah prekoputa hodnika, odgovorila je. Pokazaemo vam kad se Dord vrati.
Sedela sam na visokoj krutoj stolici i prihvatila olju od Madlen. Sigurno je sipala
pre nego to smo stigli - nije bilo ajnika na vidiku i napitak se ohladio. Sesil je podigla
obrvu kad je otpila svoj, ali nije nita rekla i ostavila ga je da uzme kola sa tanjira.
Prhko testo, ispunjeno puterom i gustim sirupom od kruke sa cimetom i eerom, sve
zajedno preliveno slatkom pavlakom. I te kako je nadoknadilo neodgovarajui aj.
Jeste li uli jo neto o ubijenoj devojci?, pitala je Madlen. Zna li neko ko je ona?
Niko nam nita nije rekao, odgovorila sam. Ali, verujem da su je ve do sada
identifikovali.
Strano je. Ja ovde brinem zbog toga to nam je neko provalio i ostavio sliku, a neka
sirota devojka ubijena je ni tri kilometra dalje, rekla je. Ne izgleda mogue. I zato nam
uljez deluje jo strasnije. Niko iz nae okoline ne bi mogao da uradi neto tako grozno,
pa je krivac sigurno upravo taj stranac. I ta da ga je taj ubilaki bes uhvatio dok je bio u
naoj kui?
Sigurna sam da Sebastijan nikad ne bi uradio tako neto..., poela sam, ali odmah
me je prekinula.
Tako mi je ao, Adel, direktno mi se obratila Madlen tako razrogaenih oiju da su
izgledale napeto, sa udnim, izgubljenim izrazom, koji ju je obuzeo kad je poela da
pria. Pokuala sam da ti javim o promeni planova, ali plaim se da nisi primila moju
poruku. Hoe li ti mnogo smetati ako napravimo izlet samo do Ivetoa, a ne i do Ruana?
Nisam jo imala zadovoljstvo da upoznam tvog prijatelja, Sebastijana, ali dobrodoao je
da nam se pridrui.
Ja... bojim se da ne razumem, promucala sam, zbunjena i pomalo uplaena,
nesigurna ta da kaem ili uradim.
Zna kako je kad ima tekoa sa poslugom. Postarau se da Mari bude strogo
kanjena, nastavila je. Sigurno je zaboravila da poalje moje pismo.
Sesil i ja smo razmenile zbunjene poglede dok je gospodin Leblan zurio u tanjir.
Ali, mora mi dati ime svoje nove krojaice, nastavila je vedrim i srenim glasom.
Obeala si mi i ne mogu ti dozvoliti da preda mnom ima tajne.
Dord je uao u sobu, oito bez tate, i istog trena kad ga je Madlen ugledala,
ponaanje joj se promenilo. Ali ne samo ponaanje - vidno joj se izmenio i sjaj u oima.
Izvinite, rekao je. Na kraju sam ipak pomislio da je najbolje da nam se madam Breton
ne pridrui.

21
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da odem do nje?, pitala je Madlen vrsto stisnutih lepih usana i bledog lica. Taj
preobraaj me je uznemirio. Izgledala je potpuno drugaije nego pre samo nekoliko
minuta i nije pokazivala nikakve znake da je svesna onoga to se dogodilo.
Smirila se, ali siguran sam da bi joj prijalo drutvo, rekao je Dord. Plaio sam se
da bi je razgovor o uljezu mogao uznemiriti.
Naravno, sloila se Madlen. Tako si obziran, dragi. Hoete li me izviniti? Otii u
da posedim s njom.
Kad je otila, Dord je uzeo njen netaknuti kola i odgrizao ogroman zalogaj.
Strana je ta nevolja s njenom majkom. Bolesna je od kada je poznajem, ali stanje joj se
mnogo pogoralo u poslednjih nekoliko godina. Nekada je bila samo blago poremeena,
ali je ta njena zaboravnost bila gotovo zabavna. Ali, sada kao da ona draga, prefinjena
ena, kakva je nekad bila, potpuno nestaje.
Ba je uasno, rekla sam i zapitala se da li je prikladno da spomenem da i njegova
ena ima oite tekoe s duevnim zdravljem. I nita ne moe da se uini?
Oigledno ne. Progutao je jo jedan zalogaj kolaa. Temeljno sam ispitao problem.
Muno je posmatrati je. Slomilo bi srce i najjaem oveku.
Je suis desole,7 rekla je Sesil.
Veoma ste ljubazni, odgovorio je. Meutim, nismo vas doveli ovamo radi
saaljenja. Mamino stanje je neto to moramo da podnosimo, ali ako tome posvetimo
previe panje, samo emo se snuditi. Jeste li zavrili aj? elim da vam pokaem sliku.
Gospodine, rekla je Sesil. Osim ako pijem ampanjac, uvek sam zavrila.
Pravilo dostojno divljenja. Mislim da bi trebalo i ja da ga usvojim. Poveo nas je iz
sobe kroz dugaak hodnik. Kao to moete da vidite, ovaj deo zamka je mnogo ivlji od
ostalih delova. Gotovo je savremen. Uli smo u veliku salu, obojenu nijansama zelene od
najtamnije umske do blede boje limete. U sredini, na tafelaju, nalazila se Moneova
slika.
Ruan, rekla je Sesil. Jedna od mojih omiljenih katedrala. Zlatnomrke boje
preovlaivale su platnom, graevina kao da je iznikla iz ulice, a potezi etkice bili su laki
i oputeni.
Bojim se da nisam mogao da prepoznam da li je u pitanju Notr Dam iz Pariza ili
Notr Dam iz Ruana. Crkve mi nisu specijalnost, izjavio je Dord i krenuo napred sa
udnim izrazom na licu. Ovo nije bilo tu pre. Podigao je koverat naslonjen na platno,
pogledao ga, namrtio se i predao mi ga. Na njemu je bilo navrljano moje ime.
Drhtavom rukom sam ga otvorila i izvukla poruku u kojoj je pisalo:

Lepo od tebe to si mi se vratila.

7 Franc: ao mi je. (Prim, prev.)

22
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Svekrva mi se nakaljala. Sebastijan? Lopova naziva linim imenom?

On nije obian lopov. Na kraju, pristao je da zatiti..., zaustila sam.
Podigla je ruku da me uutka. Plaim se da sad nemamo vremena za to, ledi Emili.
Dola sam poslom. Osea li se dovoljno dobro da razgovara sa inspektorom Godeom?
Zabrinula sam se da ti je svo to jurcanje po okolini moda pokvarilo oporavak, pa sam ga
ostavila da eka u hodniku dok proverim.
Mnogo sam bolje, hvala, odvratila sam. Ali, zaista cenim vau dirljivu brigu za
moje zdravlje. Sad je doao red na Sesil da se nakalje i uhvatila sam vragolast sjaj u
Kolinovim oima zbog mog zajedljivog tona. Majka mu je nestala samo na tren i vratila
se sa inspektorom.
Gode nam je otro klimnuo glavom kad je uao u sobu. uo sam da verujete kako
ste prepoznali naeg lopova?
Poznat mi je, da, potvrdila sam.
Da li je taj ovek i ranije bio nasilan?
Ne, odgovorila sam. Ni najmanje. Pre e zatiti nekoga nego mu nauditi.
Draga moja, ubacila se gospoa Hargrivs. Zaista se nadam da ne ivi u zabludi
kako si sa svojim ogranienim iskustvom sposobna da procenjuje zloinaki um.
Emili je vie nego sposobna, branio me je Kolin. Poznaje tog oveka, Sebastijana
Kapea, kako se naziva, kao i bilo ko drugi.
Smatrate li ga vi opasnim, gospodine Hargrivse?, pitao je inspektor.
Ne bih mogao da se izjasnim sve dok ne saznam gde je bio u vreme ubistva.
Sada ga traimo, rekao je Gode. Iako nam se ini da je to beznadean posao. Nije
ostavio nijedan trag koji bi ukazao na njegovo prebivalite.
Jeste li otkrili ko je ubijena devojka?, pitala sam.
0ui, odgovorio je. Edit Prije. Pacijentkinja koja je pobegla iz duevne bolnice kraj
Ruana pre skoro est meseci. Porodica joj ivi u gradu i otac je prepoznao telo.
Obuzela me je munina na tu pomisao. Bilo je grozno pronai telo nepoznate osobe
u takvom stanju. Videti nekog koga voli tako okrutno ubijenog, bilo bi mi potpuno
nepodnoljivo. Prisetila sam se bebe, koju sam izgubila, i oseanja su mi se uskomeala.
Imate li nekih tragova u tom sluaju?, pitao je Kolin.
Nijedan. Nismo pronali nikakve dokaze, nema osumnjienih niti svedoka. Ali, zato
i jesam ovde, ledi Emili. Zamolio bih vas da paljivo razmislite o tome kako ste pronali
le. elim da mi opiete sve ega se seate.
Prola sam kroz to nebrojeno puta, inspektore, odgovorila sam. Iskreno, nisam
primetila nita neobino osim samog lea. Ne mogu vam opisati koliko mi je ao.
Svakako nisi bila potpuno nesvesna okruenja?, pitala me je svekrva.
Bojim se da jesam, gospoo Hargrivs, potvrdila sam, a suze su mi navrle na oi.
Svata mi je bilo na pameti i nisam imala pojma da u nabasati na ubistvo. Nadam se da
ete mi oprostiti.
Bez ijedne rei vie, istrala sam iz sobe i izjurila iz kue. Grudi su mi se nadimale od
besa i bola i alosti, i potrala sam ka visokoj kamenoj kapiji, nesigurna kuda sam
nameravala da poem, a zastala sam tek kad sam ula Sesil kako me doziva.
Chrie! Ne teraj me da trim. To e me naljutiti i naterati me da nahukam Cezara i
Bruta na tebe, a od toga niko nee imati koristi, naroito ne Cezar. Ovdanja hrana mu
ne prija naroito i bojim se da bi ga nekoliko zalogaja ipke sasvim dotuklo.
Ovo me je nasmejalo uprkos svemu. Tako mi je ao.
24
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Morala sam da spreim tvog mua da poe za tobom jer sam elela da nasamo
popriamo. Ali, mora znati da je uasno uzrujan i upravo grdi svoju majku. Madam
Hargrivs je namerno teka, dodala je. Bojim se da nije trebalo na ovom mestu da trai
utehu posle svog gubitka.
Suze su me pekle. to se nje tie, to to sam izgubila bebu je samo jo jedan dokaz
moje nesposobnosti.
Moda joj nisi draga zbog tog nesrenog dogaaja, ali teko moe zbog toga da te
krivi.
Naravno da moe, rekla sam sve jae jecajui. Da nisam bila tako nesmotrena - da
sam se ponaala kao dama, kao to je i moja sopstvena majka rekla - nikada mi se to ne
bi dogodilo.
Spasla si nevinu devojku od okrutne smrti i poletela u susret opasnosti, a da nisi ni
znala u kakvom si stanju bila.
Sumnjala sam, odgovorila sam. Vei deo medenog meseca sam brinula da sam
moda trudna. I, razumno ili ne, nisam mogla a da ne pomislim kako su moja
suprotstavljena oseanja prema tom pitanju dovela do onako nesrenog kraja. Sesil me
je gledala, stojei pored mene.
Nisi ti dovela do toga. Kriv je ovek koji je pucao u tebe. Pustiu te da se mui jo
tano tri minute, ali posle toga krivie njega i samo njega.
Dala mi je skoro dvadeset minuta pre nego to me je odvukla na zaklonjeno mesto u
bati i sela pored mene na travnatu obalu blistavog jezerceta. Tako mi je ao..., poela
sam.
Smesta prekini, presekla me je. Neemo vie o tome. Neu ti dozvoliti da se
izludi kao sirota Madlen.
Bilo je strano, zar ne, kad se onako korenito promenila dok smo razgovarali s
njom? Ali, kasnije je bila gotovo sve vreme pribrana. Stvarno misli da je luda?
Na putu je. Bilo je tu i drugih sitnica pored upadljivo neuraunljivog razgovora. aj
nije bio za pie i mislila je da smo dole na veeru.
I ja sam to primetila, sloila sam se. Hoe li zavriti kao njena majka?
Bojim se da hoe. Ti, Kalista, ima mua koji te voli i prijatelje koji bi sve za tebe
uinili. Pretrpela si uasan gubitak i svi smo tu za tebe dok si u alosti. Ali, nemoj
namerno sve da pogorava. Koja udata ena koju poznaje nije izgubila dete? Ti si taj
uasan dogaaj barem rano prebrodila.
Ja...
I nemoj se pretvarati da si uasnuta to to tako otvoreno kaem. Obe znamo da je
to istina.
Bila je u pravu, ali to mi nije donelo utehu. Morala sam dozvoliti sebi da osetim
odgovornost za svoje postupke. Da se naem u istim okolnostima, da znam ono to sam i
tad znala, ponovo bih donela istu odluku. Nije kajanje to to sam oseala. Umesto toga,
muila sam se da prihvatim i razumem da sam na neki nain manje sposobna od svojih
vrnjakinja. Moda umem da itam grki i razgovaram o raznim kulturnim temama, ali
nemam ni sklonosti ni sposobnosti da radim ono to se oekuje od svake ene. I
nedostatak te sklonosti me je najvie muio.

Ovo ti je poslala moja majka, rekao je Kolin i predao mi knjigu. Ako nita drugo,
zabavie te. Kad smo Sesil i ja ule, rano sam se povukla na spavanje. Nisam se dugo
zadrala u prizemlju posle veere jer me je vie privlaila udobnost naeg velikog
25
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

kreveta sa stubovima, okruenog zastorom, od toga da se dalje sukobljavam sa

svekrvom. Sesil je obeala da e pokuati da je pripitomi prema meni, ali nisam imala
elju da posmatram te pokuaje.
Sela sam, uzela knjigu od njega i pokuala da priguim smeh. Madam Bovari?
Zna da je to jedna od mojih omiljenih, objasnio je. I Flober je, na kraju krajeva,
iveo u Normandiji.
Moda se nada da e me to podstai da se ponaam loe kao i junakinja, pa e ti
ostati sam.
Verujem da je ovo namenila kao ponudu mira. A meni pada na pamet neto bolje
ime bih te podstakao. Poljubio me je. Prvo u usne, zatim u vrat. Ne mogu rizikovati da
mi sve vreme sedi nepopravljivo snudena.
Misli da bih se mogla snuditi zbog Madam Bovari?
Pre u se ja snuditi. Ponovo me je poljubio i znala sam, kad mi je spretno
otkopao biserno dugme na okovratniku spavaice, da jo dugo neu zaspati. ak i tad,
iako me je uspavao na najprijatniji mogui nain, grevito sam se bacakala muena
snovima, progonjena groznim prizorima rezervoara u Konstantinopolju, a svaki od njih
bio je straniji od stvarnosti koju sam proivela. Bila sam zarobljena pod vodom, oseala
kako mi se plua pune, ili sam grebala po drvenim vratima, nesposobna da ih otvorim
pre nego to bi me grube ruke epale za vrat. Borila sam se, zapetljavajui se u
posteljinu, a onda vrisnula kad su oseaji postali previe stvarni - neto me je ubolo u
vrat i pustilo mi krv.
A onda me je Kolin vrsto obgrlio, a glas mu je bio smiren i utean dok mi je
prekrivao lice nenim poljupcima.
Sve je u redu, ljubavi. Sad si budna, smirivao me je.
Ovo je vie nego san, rekla sam, zabacila glavu i rukom potraila ono za ta sam
bila sigurna da je prava rana. Uhvatila sam ga za ruku i spustila je na razderanu kou.
To nije mala ogrebotina, primetio je im je upalio lampu na nonom stoiu. ta si
to sebi uinila?
Sagnula sam se da sa poda podignem jastuk, koji sam sigurno bacila sa kreveta dok
sam sanjala, ali umesto da ga dohvatim, ostala sam bez vazduha; srce mi je divlje lupalo,
a oi se razrogaile kad sam ugledala neto van mog domaaja - ruu sa malim paretom
papira omotanim oko peteljke. Dodirnula sam ogrebotinu na vratu i shvatila da je
povredu izazvao trn. Kolin, koji se nagnuo iza mene, podigao je uvredljivi cvet.
Ovo bolje da nije od tvog oboavaoca.
Sebastijana? A ta misli ko bi se drugi uunjao u moju spavau sobu? On je i u
prolosti upravo to radio.
Nau spavau sobu. Predao mi je papir i ne gledajui ga. ta kae?
Proitala sam naglas:

Atenski bokalu, sipaj sveeg vina; sipaj, neka gozba, na koju svako donosi svoje, bude
natopljena kao rosom; nek uute labud, mudri Zenon i Kleantova muza, i neka gorko-
slatka ljubav bude naa briga.
Nedostajala si mi.

26
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Peto poglavlje

Mu mi je skoio iz kreveta neljudskom brzinom. U nekoliko koraka bio je na prozoru,

koji sam videla da je zatvorio pre nego to smo legli. I dalje je bio zatvoren, a aluzine
zakljuane.
Prokletstvo! Okrenuo se i pourio ka garderobi. Upali lampe, Emili. Hou da se
uverim da se negde ne krije. unjao se tiho kad je izaao iz sobe, kao to je sigurno
uinio i na neustraivi uljez, jer nije eleo da ga uplai ako je jo unutra. Kolinov dar za
pritajenost bio je izvanredan - ni majka ni Sesil nisu se probudile kad im je uao u sobe.
Ali, potraga mu je bila uzaludna. Nije bilo ni traga Sebastijanu u naoj sobi niti bilo gde
drugde u kui. Siguran da niko ne vreba u blizini, Kolin me je uukao u krevet, ali nije se
uvukao pored mene. Umesto toga, seo je na stolicu pored prozora. Tamne senke pod
njegovim oima narednog jutra otkrile su mi da nije spavao.
Imali smo sunanu blagovaonicu samo za sebe, poto smo sili smeno rano.
Meutim, ne prerano za odlinog kuvara, ije me je toplo puterasto pecivo privuklo im
sam sela. Uzela sam jedno iz velike korpe, koja je stajala nasred stola, prelomila ga i na
vrue polovine namazala jo kremastog putera zainjenog morskom solju.
Znai, tvoja majka jo nita ne zna?, pitala sam.
Ne, odgovorio je. Nisam eleo da je uznemiravam. Bie dovoljno vremena za
uzrujavanje im se probudi. Pobrinuu se za sve oko nje - nema potrebe da se time
zamara.
Barem moe da je uveri kako je Sebastijan bezopasan.
To ne znamo, Emili. Nemamo pojma ta je radio otkako smo se poslednji put sreli.
Svakako ne misli da je sposoban za ubistvo?
Zna me dovoljno dobro da moe da oekuje od mene da ne iskljuujem
kategoriki bilo koju odrivu mogunost sve dok se ne dokae da je nemogua.
Kolin, koji je obavljao tajne poslove za Bakingamsku palatu, bio je jedan od najboljih
agenata u carstvu. Reavao je teke sluajeve, koji su esto obuhvatali pitanja o kojima
se moralo utati, i bio je vie pijun nego detektiv. Zbliili smo se dok sam istraivala
smrt svog prvog mua i narednih godina smo radili zajedno na reavanju jo tri ubistva.
Ali tek u poslednjem sluaju, u Konstantinopolju, bilo mi je doputeno da nastupam u
zvaninom svojstvu. Kraljici Viktoriji, palata me je obavestila, bilo je drago to sam
uhvatila oveka koji je ubio erku engleskog diplomate, ali bila je uasnuta to sam i
sama bila ranjena. Smatrala je neprimerenim da se ponovo dovodim u opasnost.
Na njen stav je, nesumnjivo, otvoreno uticala moja majka, koja je u mladosti sluila
kao dvorska dama Njenog velianstva. Ostale su bliske i nijedna nije skrivala
nezadovoljstvo kad smo Kolin i ja pobegli na grko ostrvo Santorini, umesto da
prihvatimo kraljiinu velikodunu ponudu da se venamo u kapeli dvorca Vindzor. Moja
majka je po navici bila nezadovoljna mnome. Nije trpela nijedno moje intelektualno
stremljenje. Moje zanimanje za grke starine i drevnu knjievnost smatrala je
neprikladnim za damu, gnuala se to sam poela da razmiljam o patnji ena i
naoigled je patila zbog mojih detektivskih vetina.

27
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Detektivsko istraivanje bilo je, po njenom miljenju, najgori od svih mojih grehova.
Protivila se u principu svemu to bi moglo da se smatra korisnim zanimanjem. Dama bi
trebalo da ivi oputenim ivotom, kao i njen mu. Nije joj se mnogo sviao Kolinov rad,
ali opravdala ga je injenica da je bio pomalo zagonetan i to to je dvaput doveo do toga
da je kraljica elela da ga proglasi za viteza (oba puta je odbio). Meutim, nita nije
moglo da opravda moje uee u takvim poduhvatima.
Kolinova majka je uetala u sobu. Danas izgleda uasno, izjavila je streljajui me
pogledom. Bila je upeatljiva ena - visoka, kose i dalje vie crne nego sede, guste i
talasaste kao i kod njenog sina. Ukus u odevanju joj je bio besprekoran, svaki komad koji
je nosila lino je dizajnirao Carls Frederik Vort, otac visoke mode i najbolji kroja na
svetu. Divila sam se njenoj haljini - nemogue vitkom struku, suknji - slapovima bogate
kestenjaste svile koja se irila u pun oblik ispod kukova.
Bojim se da se nismo mnogo naspavali, obavestila sam je.
Ako ti previe ne smeta, ledi Emili, ne bih da sluam o nepristojnostima ovako
rano, rekla je, odmahnula rukom slugi koji se pojavio iza nje sa srebrnom posudom
poiranih jaja i posegnula za krikom dinje.
Nisam mislila nita takvo..., zaustila sam i pogledom potraila pomo od Kolina.
Nisam bila raspoloena da se izvinjavam kad sam oseala da bi to ona trebalo da uini.
Sino smo imali posetioca, ubacio se moj mu.
Posetioca?, pitala je.
Ostaviu vas da razgovarate, izjavila sam i udaljila se kad je poeo da pria. Nisam
elela da sluam reakciju gospoe Hargrivs na upad u njen dom. Sesil, koja je ustajanje
pre podneva smatrala nepristojnim, jo nije bila budna, pa sam reila da posetim
Markamove u pratnji jednog sluge, za sluaj da je ubica jo u blizini. Odluila sam da
peaim jer nisam elela da kloparanje konjskih kopita prekrije druge, zlokobne zvuke.
Umesto da krenem kroz umu, drala sam se puta, ali ak i tako sam se trzala na svako
pucketanje granice i pasji lave. Sluga je bio dvostruko usplahireniji od mene, a
zahtevala sam da ide iza jer mi se inilo da e me tako bolje tititi. Ali, njegovi koraci
samo su izazivali jo veu nelagodnost. Zbog njih sam se pitala da li je Edit Prije ula
neto slino kad joj je napada priao.
Pod uticajem uznemirenih ivaca, koraci su nam se ubrzali skoro u trk dok nismo
prili mostu preko jarka kod Markamovih. Slugi se nije dopadao moj francuski i odbijao
je da odgovara na moje pokuaje zapoinjanja razgovora, pa mi je bilo drago da se
oslobodim njegovog drutva im smo stigli u zamak. Zamakao je u ulaz za sluge, dok je
mene batler uputio u batu i obavestio me da u gospodara nai u pravcu lavirinta.
Zahvalila sam mu se i pola iza kue do golubarnika, gde sam usporila jer sam osetila
kako mi se jeza sputa niz vrat. Neko me je posmatrao.
Okrenula sam se na peti, ali iza mene nije bilo nikoga. Napregnula sam se da ujem
neto neobino, ali svuda je vladala tiina. Niko nije vrebao meu vrbama, niko nije
iskoio iz senke ivice. Ipak, taj uznemirujui oseaj nije nestao. Umesto toga, samo se
pojaao. Kako sam se pribliavala golubarniku, paljivije sam zagledala, ali nisam videla
nita. To jest sve dok nisam podigla pogled ka malom prozor na najviem spratu.
Odozgo me je posmatralo bledo lice, a u rairenim oima nije bilo nimalo topline. Bilo je
to dete - devojica - koja nije mogla imati ni pet godina. Plava mana joj je virila iz zlatne
kose, a bela haljina joj je bila prevelika i visila je sa uzanih ramena. Zastala sam i
pogledala je pravo u oi sve dok nisam odskoila, jer mi je bumbar, previe
zainteresovan za cvee na mom eiru, uleteo u lice. Kad sam ponovo podigla pogled,
vie je nije bilo.
28
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Halo?, otvorila sam vrata zgrade. Unutranjost je bila mrana i plesniva, puna
praine, pauine i slomljenih komada nametaja, razbacanih svuda po podu. Jedini
odgovor bilo je ukanje i skianje, koje je moglo izazvati samo neka vrsta neprijatnog
stvorenja. Tesne, zavojite i strme stepenice podizale su se preda mnom i krenula sam ka
njima oprezno gazei preko krhotina. Ima li koga?
Nije bilo odgovora. Mlataranje krila je najavilo dolazak potomaka prvobitnih
stanara golubarnika. Oprezno sam se popela stepenicama samo da bih pronala praznu,
prijavu sobu. Tri goluba su se odmarala i nisu obraala panju na mene, ali dole sam
ula jo skakutanja. Poto nisam elela da se upoznajem sa oporom glodara - ako se
kreu u oporima - strala sam i izjurila kroz vrata na svetlo dana. Iznad mene, prozor je
i dalje bio prazan. Nisam videta nita iza talasastih starih staklenih okana.
Krenula sam ka lavirintu klecavih kolena i drhtavih ruku, sa slikom tune devojice
- mora da je bila tuna - koja kao da je lebdela nada mnom. I koliko god da sam se
trudila, nisam mogla da je izbacim iz glave i videla sam je u svakom koraku koji sam
napravila. Kad sam prila odreditu, ugledala sam Dorda, obuenog u lepo laneno
odelo, kako prouava teak zlatni depni sat.
To je etrnaest minuta, viknuo je grleno nekome - pretpostavljala sam Madlen
iako je nisam videla. Stajao je na vrhovima prstiju kao da je eleo da bude vii i vidi
preko tisovine i ivice, koji su inili spoljnji zid lavirinta. Bolje pouri. Zaklopio je sat i
sa veselim osmehom na licu krenuo u pravcu bogato izraene gvozdene klupe. Nije me
primetio.
Smetam li?, pitala sam dok me je obuzimalo neopisivo olakanje.
Emili! Kakvo divno iznenaenje! Poljubio mi je ruku. Dola si u savreno vreme.
Madlen je u lavirintu - merim joj vreme. Meni je trebalo dvadeset tri minuta da proem.
Ona namerava da me pobedi. Da li bi elela da proba?
Pomalo mi je udno jutro, rekla sam. Nisam sigurna da mi trenutno treba jo i to
da se izgubim u lavirintu.
Nije valjda da te progoni normandijski Trbosek!
Normandijski Trbosek?
Ima li bolji predlog kako da ga nazovemo?, pitao je. Osetila sam kako mi se
duboke bore urezuju u elo. O, boe. Samo sam te jo vie uznemirio. Imam groznu
naviku da se okrenem humoru kad sam uzrujan. Oprosti mi, molim te.
Volela bih da sam mogla s njim da se nasmejem, ali nikako nisam mogla da izmenim
osecanja. I dalje uplaena, zanjihala sam se na nogama. Dord me je poveo do klupe.
Trebalo bi ja da se izvinim, rekla sam. Bedna sam goa.
Ni najmanje. Ali reci mi, da li se neto novo dogodilo ili pati zbog seanja na onu
sirotu devojku?
Devojku?, shvatila sam da misli na rtvu ubistva, a ne na utvaru koju sam upravo
videla. Ne, nije to. Posetio me je va lopov, rekla sam i ispriala mu ta se desilo
prethodne noi.
Paljivo me je sasluao, a zatim zastao kao da razmilja ta da odgovori. I misli li
Hargrivs da je Sebastijan na ubica?
Ne eli da odbaci nijednu mogunost.
Smeh iz lavirinta nas je prekinuo. Ne moe me pobediti. Bila je to Madlen, a glas
joj je bio raspevan i vedar. Dord je ponovo otvorio sat.
Razoarae se, viknuo joj je, a zatim se ponovo okrenuo ka meni. Mogu li nekako
da pomognem?
29
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trenutno ne, odgovorila sam. Inspektor Gode namerava da nae Sebastijana.

I misli da e lakrdija u tome uspeti?
Samo ako mu moj mu pomogne.
Ah. I tako e ti ostati sama da se prisea groznog prizora. Strano mi je ao,
Emili, rekao je i lako me uhvatio za ruku. Ne moemo dozvoliti da se osea potiteno.
Postaviu sebi zadatak da te zabavim i razonodim.
Previe si ljubazan.
Nipoto. Prihvatam to kao svoju moralnu obavezu. ta bi drugo mogao engleski
gospodin? Poeu tako to te pozivam da popije aj sa mnom. I Madlen, naravno. Glas
mu se povisio. Koja sad nema vie priliku da me pobedi. Moda biste vas dve zajedno
mogle stei pravo da se hvalite.
Madlen se pojavila iza visoke, paljivo oiane ivice. I ja umem da odmeravam
vreme, duo, rekla je. Nadmaila sam te za tri minute i petnaest sekundi.
Nasmejao se. Dakle, stvarno jesi. Znao sam da ne treba da ti dozvolim da ima sat.
Zagrlio ju je, poljubio u oba obraza i uhvatio za ruku. Unutra. Svima nam je preko
potreban aj.
Neka nam ga poalju napolje, predloila je. Dan je predivan da bismo bili unutra. I
jedva ekam da ujem od Adel ta ima novo.
Trgao se kad me nazvala pogrenim imenom, ali brzo je namestio osmeh na lice.
Ovo je Emili, duo.
Naravno, rekla je, treptanjem terajui zbunjenost iz oiju.
Volela bi da popijemo aj napolju?, pitao ju je. Klimnula je glavom. Vaa elja je,
madam, kao i uvek, moja zapovest. Uz blagi naklon udaljio se od nas, uz obeanje da e
se vratiti u veselju i sa velikom koliinom vruih utipaka.
Madlen, ponovo prisebna, provukla je ruku kroz moju i povela me mekom stazom
preko travnjaka izmeu jarka i niza borova. Moje omiljeno mesto za izlet, rekla je i
spustila se na veliko ebe ve raireno na zemlji, sa knjigama, papirima i svee ubranim
divljim cveem veselo razbacanim po njemu. Pridruila sam joj se, ali i dalje se nisam
oseala dobro, usta su mi bila suva i koa me je peckala. Koliko god da sam bila
uznemirena zbog ubistva, trenutno me je vie muila slika devojice.
ivi li neko dete ovde na imanju?, pitala sam, odjednom svesna mogunosti
jednostavnog objanjenja. Neko od posluge, moda?
Ne, uzdahnula je. Dord i ja smo doiveli brojna... razoaranja. Moda e delovati
hladno, znam, ali ne mogu da podnesem da mi se tua deca motaju oko nogu. Posle mog
petog... Zaustavila se i snano ugrizla za usnu. Jedan od batenskih pomonika imao je
devojicu. Dali smo mu otkaz zato to mi je bilo previe bolno da je gledam kako se igra
na imanju.
Razumem vrlo dobro, rekla sam. Nije me nita pitala, niti traila objanjenje, samo
me je uzela za ruku i stegla je. Koliko godina je imala?
Batovanova devojica?, pitala je. Klimnula sam glavom. Tri, moda etiri.
Gde sada ive?
O, ne znam. Dali smo mu odline preporuke. Ne sumnjam da je lako naao drugi
posao.
Kada je to bilo?
Pre mnogo godina, odgovorila je. Barem est.

30
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

to je oito znailo da mala devojica na prozoru nije mogla biti batovanova erka.
Setila sam se ta nam je gospodin Leblan priao o duhu deteta koje trai majku i stresla
se, jer nisam bila sigurna zato nisam mogla odmah da odbacim ono to sam videla kao
glupu posledicu smene prie. Ali, neto duboko i nagonsko vritalo je u meni da u toj
prii ima i neto vie.

Gode me je i zvanino zamolio da mu pomognem da nae Kapea. Kolinove crne oi su

ozbiljno zasijale. Bilo je kasno i leali smo priljubljeni u krevetu; oboje smo itali dok je
kia dobovala o staklo kroz aluzine. Madam Bovari mi se inila drugaijom nego to
sam se seala jer je moj srean brak doprineo toj promeni miljenja. Umesto da
saoseam sa Emom, shvatila sam da prezirem njenog mua, a za nju me nije bilo briga.
Zatvorila sam knjigu.
Izgubio si veru u njega?, pitala sam.
Bio je na ivici da potragu proglasi neuspelom.
Tako brzo?
Ispitao je sve u selu i niko nije video nita sumnjivo. to znai, po njemu, da je tvoj
prijatelj lopov nestao - on pretpostavlja u Parizu - i da ga vie nikada neemo videti.
Ne bi bilo prvi put da Sebastijan uspeno pobegne vlastima. Da li je Gode stupio u
vezu sa kolegama u Parizu?
Samo vrlo povrno. Spreman je da itavu stvar otpie kao nereenu.
A ta je sa tobom?, pitala sam.
elim da ispitam Kapea pre nego to ponem da optuujem okolo, rekao je. Zaista
se nadam da tvoj neumorni prijatelj ima razuman alibi.
Sebastijan nikad ne bi ubio.
Nadam se da si u pravu. Ali, ko god da je ovo uradio, s njim se ne treba aliti. To je
okrutna, izopaena osoba, rekao je. Ne uju se prvi put glasine o Trboseku koji hara
Francuskom. Dok ne budem siguran da Kape nije na ovek, hou da bude krajnje
oprezna.
Misli li da e biti jo ubistava?, pitala sam.
Ne mogu obeati da ih nee biti, odgovorio je. Njegove rei su me uplaile. Spustila
sam knjigu na noni stoi i sklupala se uz mua, zahvalna na sigurnosti njegovih ruku.
Ni na tren nisam poverovala da je Sebastijan sposoban za takvu surovost, ali je svejedno
bio neuhvatljiv i taj mi se oseaj nije ni najmanje dopadao.

7. jul 1892.

Priznajem da ne volim kad me sin grdi. Jue je bio prilino otar sa mnom zbog svoje ene.
To i treba da oekujem - nije pravedno da proveravam njegovu odanost ili ga prisiljavam
da bira izmeu mene i nje. Veoma sam svesna toga. Ali, sve nas povremeno savladaju
nezrela oseanja. Poslala sam joj po njemu primerak Madam Bovari. Poto je provela
toliko vremena tumarajui okolinom, trebalo bi da prepozna okruenje u knjizi. Nadam se
da e, poto sam izabrala kontroverzan naslov, shvatiti da pokuavam da je smatram
enom nadmone inteligencije i savremenih shvatanja. Zasluuje li takvo priznanje, ostaje
da se vidi. udim da me iznenadi.
Ne jede iznutrice.

31
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

esto poglavlje

Prilike su poele da se pogoravaju od trenutka kad smo se probudili narednog jutra.

Muan oseaj u stomaku uznemirio me ubrzo posle izlaska sunca, daleko ranije nego to
bih volela. Navukla sam meku kunu haljinu, otvorila aluzine na prozorima spavae
sobe i posmatrala kako tanka izmaglica poinje da gubi bitku sa svetlom, koje se
probijalo kroz sve tanje oblake. Kolin, koji je ustao pre mene, izaao je iz garderobe
gotovo odmah im je u nju uao. Drao je pismo - od Sebastijana, naravno. Bilo je
ostavljeno na cipelama koje je nosio prethodnog dana i sadralo je kratku poruku:

ao mi je to nismo mogli da proaskamo veeras.

ujem da me trai.

Moj mu, obino sav smiren i pribran, blago je pocrveneo kad mi je gurnuo papir u
ruku. Sino je ponovo bio tu.
Uzdahnula sam. To tako lii na Sebastijana.
Mora da prestane. Zaustila sam neto da kaem, ali nije mi dozvolio. Ne, Emili,
zato to sam ljubomoran ili zato to verujem da je on ubica. Ali, znaajan je za ovu
istragu i to se pre pojavi sa alibijem bie u manjoj opasnosti da ga giljotiniraju zbog tog
zloina.
S mukom sam progutala.
Ne elim da budem grub, draga, ali Sebastijanove igre trenutno nikome ne koriste -
naroito ne njemu.
ta moemo da uradimo?, pitala sam.
Na kraju emo morati da ga pronaemo. Ugurao je malu svesku u dep sakoa,
zagladio revere i provukao ruku kroz gustu kosu. Verovatno nije otiao daleko. Ne eli
da bude daleko od tebe.
Kako da ponemo?
Neemo mi. Barem ne sada. Moram da se naem s Godeom. Skotland jard je traio
neke pojedinosti vezane za ubistvo. Ako jeste Trbosek, tragovi iz ovog zloina mogli bi
pomoi da bude uhvaen.
ta ti misli?
Oekivao bih da se dri gradova, s obzirom na njegove dosadanje metode. Ako - i
to veliko ako - imamo posla sa izvriocem vajtepelskih ubistava, biu zapanjen to je
odabrao da vreba na novoj teritoriji ovde na selu.
Mogu li bilo ta da uradim da pomognem?, pitala sam.
Ne. Danas nemoj ni o emu da brine osim da se zabavlja. Strasno me je poljubio
u usta, pozdravio se i siao stepenicama. Pola sam za njim i gledala ga sa odmorita.
Majka ga je pozvala, ali nije stao da odgovori; ulazna vrata su se uz tresak zatvorila pre
nego to je sluga imao vremena da shvati da je trebalo, pre svega, da ih on otvori.
Nisam elela da privuem svekrvinu panju, pa sam se odunjala u spavau sobu i
pozvala Meg da mi pomogne da se spremim za jahanje. Nisam imala nameru da ostajem

32
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

u kui sama dok se Sesil ne probudi. Kad je slukinja zavrila, namestila sam otmenu
kravatu i tesan blejzer na jednoredno kopanje, mukog kroja, a zatim povukla
okovratnik. Bila sam skoro spremna da poem kad se gospoa Hargrivs pojavila u
garderobi bez mnogo kucanja.
Sprema se da pobegne, da li je tako? Ton joj je ukazivao na alu, ali oi su joj bile
otre. Doao je neki ovek koji tvrdi da ti je poznanik. Moris Leblan? Bolje porazgovaraj
s njim pre nego to poe.
Naravno, rekla sam priguenim glasom.
Privlaan je ovek. Iz glasa joj je izbijala osuda. Neverovatno je mlad. Ne moe biti
mnogo stariji od tebe.
Bes mi je kljuao u grudima i lice mi se zapalilo. Ugrizla sam se za usnu da suzbijem
otar odgovor. Ali, onda sam osetila kako me obuzima mir. Zakiljila sam i uzvratila joj
pogled. ta insinuirate, belle-mre? Jo nisam pronala prikladan nain da joj se
neposredno obraam. Francuski izraz za svekrvu mi je odjednom pao na pamet i inio
mi se u trenutnom stanju odlian, mada zajedljiv izbor.
Prvi put smo se gledale ravnopravno i u njenim oima je bilo potovanja. Ali, taj
pogled je nestao gotovo im je lice poelo da joj se oputa. Zamurila je, izvila ramena i
ispravila se do pune visine. Ne doputam sebi da iznosim insinuacije.
Onda pretpostavljam da samo mogu da vam zahvalim to ste me obavestili o
dolasku gospodina Leblana. Prola sam pored nje dok mi je srce lupalo. Napola sam
oekivala da me izbaci iz kue. Oi su me pekle a grlo bolelo dok sam se borila protiv
suza, jer nisam elela da vidi slabost mojih napetih oseanja. A onda, odjednom,
smirenost se vratila. Dobrodoli ste da nam se pridruite u dnevnoj sobi, pozvala sam
je okrenuvi se da joj dobacim uglaen osmeh. On je sasvim prijatan gospodin.
Nije odgovorila. Smatrala sam ovo malom pobedom u neemu to je moglo da bude
neizmerno duga bitka. to je bila teta. Izgleda da se majke i ja jednostavno ne slaemo.
Posle nekoliko pokuaja, uspela sam da pronaem dnevnu sobu, u kojoj me je ekao
prijatelj. Nijedan sluga nije priao da mi pomogne, a ja nisam elela da pitam svekrvu za
uputstva.
Gospodin Leblan je ustao im me je ugledao. Pokazala sam mu rukom da sedne i
zauzela mesto prekoputa njega, a niski stoi sa mermernom ploom nalazio se izmeu
njegove stolice i mog divana.
Postao sam mrano opsednut tim vaim ubistvom, rekao je.
Molim vas, ne zovite ga mojim.
Edit Prije ima neverovatnu prolost. Nije bila neka sirotica ostavljena da trune u
ludnici. Poticala je iz ugledne i bogate porodice.
Treba li zbog toga da mi bude vie ili manje zanimljiva?, pitala sam.
Vie, ini mi se. S obzirom na to da ju je porodica predala tamo na uvanje, a onda
je gotovo sasvim zaboravila.
Da li je to neobino?
Krue brojne udne glasine o njenom bratu. Bratu blizancu. Namrtio se. Neto je
u svemu ovome trulo.
Nasmejala sam se. Vi ste, gospodine, oigledno odlian pisac romana. Moda biste
mogli da poveete ovaj zloin sa naim uglaenim lopovom i smislite stvarno
izvanrednu priu.
Vi niste uopte zainteresovani?

33
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Naprotiv, jesam. Ali, obeala sam muu... Rei su mi utihnule.

Zaista se nadam, gospodine, da ne ugovarate ljubavni sastanak. Sesil, sva ozarena i
krajnje odmorna, uetala je u sobu u pratnji Cezara i Bruta. Stala je ispred naeg gosta,
koji je ustao da joj poljubi ruku.
Daleko od toga, uveravam vas. Zadrao je pogled na njoj taman koliko treba da
potvrdi svoju izjavu. Ali, ako smem da pohvalim vau lepotu i ljupkost...
Ne smete, odgovorila je, potapala ga po ruci i sela pored mene.
Onda u se zadovoljiti time da vam se divim izdaleka.
Cest bien,9 rekla je. Oekujem to s velikim zadovoljstvom. Ali shvatite, gospodine,
da imam vrste nazore i sasvim sam odluna u uverenju da nijedan mukarac ispod
etrdesete ne moe biti ni blizu privlaan.
Ne bih se usudio da pretpostavim..., poeo je, ali ona je odmahnula rukom i
prekinula ga.
Dosta, presekla ga je. Recite mi o emu ste priali. U nekoliko glatkih reenica,
opisao joj je svoje zanimanje za Edit Prije.
Gode je rekao da joj je porodica ovde u blizini, rekla sam. Poznajete li ih?
Odmahnuo je glavom. Ne lino, ne. Kua im je jedna od najlepih u Normandiji, a
bogatstvo ogromno. Takoe imaju i kuu u Rumu, sada su tamo. Madam Prije bila je
zvezda Pariza pre nego to ju je mu odveo na selo i veoma se potrudila da unese
kulturu u ono to je nazivala la nature sauvage.10 Unajmljuje muziare i glumce iz Pariza
da joj izvode predstave.
To zvui previe poznato. Zove li se Dominik Prije? Roena Moro?, pitala je Sesil.
Upravo ona.
Seam je se. Istovremeno smo ule u drutvo i brzo smo se sprijateljile na prolazan
nain, kako to ve rade devojke pre udaje. Bila je draga, iako pomalo neobina. Izgubila
sam joj svaki trag. Morau da je posetim i izjavim joj sauee.
Pretpostavljam da ne bi bilo umesno tom prilikom pitati i zato porodica nije
poseivala Edit u duevnoj bolnici?, pitao je.
Ne, gospodine, ne bi. Sesil ga je prostrelila odlunim pogledom kakav je uvala za
neprikladne udvarae, ali sjaj u oima joj je nagovetavao da nije sasvim
nezainteresovana. Tako ohrabren, nastavio je da bestidno flertuje s njom.
Kad nam se nekoliko minuta kasnije pridruila gospoa Hargrivs, razgovor je
preao na kuu i domainstvo i iskoristila sam prvu priliku da se udaljim i potraim svog
omiljenog konja. Nisam elela da jaem van granica imanja, pa sam se zadrala unutar
bedema, ali kretanje me je svejedno osveilo. Tmurna kia je stala, ali vazduh je zadrao
sveinu i inilo se kao da je rano prolee, a ne leto, kad sam zala meu senovito drvee.
Zatim sam ponovo izala na sunce i uivala u njegovoj toploti. Nastavila sam tako,
pratei u krug kamene zidove, sve dok nisam primetila neto to se nije uklapalo.
Jarkocrvena traka visila je sa grane visokog, uzanog drveta. Usporila sam konja i
zaustavila ga ispod njega, a zatim povukla traku da dohvatim koverat, privren za njen
kraj. inilo se da Sebastijan nije bio spreman da prestane sa igrom.

9 Franc: Dobro je. (Prim, prev.)

10 Franc: Divljina. (Prim, prev.)
34
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Lepa si kad jae, ali tvoja lepota mi odvraa panju sa mog utvrenog cilja, a to je da
pratim tvog isuvie srenog mua. Nikad me nee nai, zna. Pojaviu se kad budem
spreman.

Uz uzdah sam presavila papir i ugurala ga u dep uredno skrojenog blejzera. Nije
me iznenadilo to to je pokuavao da me prati. Ali, nisam nameravala da ekam da se
pojavi. Kolin me je poduio tehnikama praenja; takoe me je nauio i tehnikama
antipraenja. S obzirom da smo bili na ogranienom prostoru usred sela, znala sam da
ne bi bilo preteko ui u trag Sebastijanu. Teko bi bilo spreiti ga da pobegne. Nisam
mu se mogla priunjati s lea, skoiti na njega i vezati ga za najblie odgovarajue drvo.
Umesto toga, morau da se oslonim na svoju pronicljivost - i njegove slabe take.
Za poetak sam sila sa konja i stajala savreno mirno, oslukujui bilo kakav znak
kretanja. Nije mogao biti na konju - ivotinja bi bila previe oigledna i uvari bi ga
spazili. Peke bi bio mnogo sporiji od mene na konju i sumnjala sam da me nije aktivno
pratio. Sigurno je ekao, vrebao u blizini, u nameri da me posmatra dok itam poruku.
Dalje, dok sam razmatrala mogunosti, palo mi je na pamet da se pretvaram kako
sam povreena - Sebastijan bi me uo kako viem i naao me navodno onesposobljenu,
zatim bi me podigao i odneo do kue, gde bi mi sluge pomogle da ga uhvatimo.
To, naravno, nikada ne bi uspelo. Oprezno bi me spustio nadomak kue i nestao.
Uzburkanih misli, svukla sam crvenu traku sa drveta, na trenutak alei to udaranje
Sebastijana kamenom u glavu nije bila prikladna mogunost. Naslonila sam se na drvo
opipavajui glatku satensku traku, dok me je nemo izjedala. I dok je taj oseaj rastao,
skupljalo mi se i sve ostalo to me je muilo: zimrznuta slika Edit Prije u mojim mislima,
hladnoa Kolinove majke, zbrka emocija zbog bebe, koju sam izgubila. Upravo kad sam
bila na ivici da me sve potpuno savlada, uvidela sam reenje. Ako mi se Sebastijan divi
onoliko koliko tvrdi, doao bi da mi pomogne ako sam nesrena. Ovo nije zahtevalo
podvale, niti igre - ve samo da mu dopustim da vidi pravu istinu o mojim patnjama.
Ili barem deo toga.
Prvi put za nekoliko meseci prestala sam da obuzdavam oseanja, da se trudim da
izgledam uljudno i utivo i snano. Spustila sam se na vlanu zemlju, naslonila leima na
drvo i spustila glavu na ruke.
alila sam za izgubljenim detetom.
Prezirala Kolinovu majku to mi ne prua podrku.
Setila se grozne razderotine na vratu Edit Prije.
I zaplakala sam, isputajui jecaje kojima sam natapala maramicu i od kojih mi se
treslo itavo telo. Ne znam kad se pojavio. Nisam mu ula korake niti osetila ruku na
ramenu kad je klekao pored mene. Meutim, u jednom trenutku sam postala svesna da
drim suvu maramicu i shvatila da mi ju je on predao. Oi su mu bile bistre, safirnoplave
kao to sam ih se i seala, i gledale su me nestano, umesto zabrinuto.
Nevaljali ste ba kao i ja, gospoo Hargrivs. Mada, ne bi trebalo tako da vas zovem.
Sad ste ledi Emili, zar ne? Ispravno obraanje je izuzetno vano.
Nemojte da me muite, rekla sam.
Samo pohvaljujem vau predstavu. Dostojna je boanstvene Sare.11
Ne smatrate je vetom glumicom?, pitala sam i obrisala ostatak suza.

11 Sara Bernar (1844-1923) - uvena francuska glumica. Zbog velikog ugleda nazivali su je
Boanstvena Sara. (Prim, prev.)
35
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Najboljom. Gledao sam je kao Kleopatru pre manje od dve godine.

Onda je nemojte porediti sa mnom, rekla sam. Ovo to vidite nije gluma.
Hajde, ne oekujete...
Ponekad, gospodine Kape, dami preostane samo istina. Ruku je i dalje drao na
mom ramenu. Sklonila sam je i ustala. Oseam izvesnu odgovornost prema vama - ne
znam zato, naroito zato to ste, izgleda, napustili va zadatak.
Sebastijan je obeao da e se brinuti o Edvardu Vajtu, malom deaku koga smo
oboje upoznali tokom njegove potrage za predmetima Marije Antoanete. Samo je aica
ljudi znala detetov pravi identitet - da je bio direktan potomak poslednjeg francuskog
prestolonaslednika. Porodica Kape je titila sina Marija Antoanete, Luija ozefa, posle
njegovog tajnog bekstva iz kandi okrutnih straara za vreme revolucije, a Sebastijanov
zadatak bio je da nastavi tradiciju i pazi na Edvarda. Bila je to uloga protiv koje se bunio,
ali na kraju, kad je saznao da je deaka gotovo ubila osoba koja je branila zahteve
pretendenta na francuski presto, prihvatio je dunost.
Nisam uradio nita slino!, pobunio se. On i majka su na letovanju. Savreno su
bezbedni.
Nisam raspoloena da se svaam s vama.
ta vas mui, draga moja Kalista?
Ne zovite me tako.
Nemate pojma koliko me povreujete. Primakao se blie.
Prekinite s ovim, gospodine Kape.
Draga, znam da me zove Sebastijanom pred svima. Zato bismo nasamo bili
zvanini?
Ne bi trebalo da smo sami. Neprilino je. Hou da poete sa mnom u kuu.
Ni sluajno! Otresao je prainu sa utog prsluka.
Zato morate sve da oteavate?, pitala sam i suze su mi navrle na oi. Ne mogu jo
mnogo da podnesem.
Draga, molim te. Ispruio je ruku; odgurnula sam je, Nauo sam prie o tvojim
povredama, ali vidim da si se lepo oporavila kad moe da jae. Mada, emocionalno
moda i nisi koliko fiziki. ta te mui?
Ne mogu sve ni da nabrojim. I da ste imalo dentlmen, ne biste vrili pritisak.
Neu te pritiskati. Glas mu je bio priguen i nean i imao je neku ritmiku, bio je
gotovo muzikalan. Mada, vrea me to to veruje da imam neke osobine dentlmena.
Moj mu je vrsto uveren da treba da se prijavite policiji i date alibi za ubistvo Edit
Prije.
Ne misli da sam je ja ubio?
Kakav vam je alibi?
Ispustio je uzdah. Kad je ubijena?, pitao je. Svakako ne oekuje da drim katalog
morbidnih dogaaja u glavi?
Sebastijane!
Lino ime. To je mnogo bolje.
Alibi.
Tano, Da. Da vidim... Utorak... Kale. Uzeo sam sobu u izuzetno mranoj krmi
prekoputa hotela u kojem su odseli Vajtovi posle vie nego zamornog putovanja preko
Kanala. Uasno vreme.

36
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Moete li da dokaete?
Ako moram. Vlasnik bi me se setio. Vodili smo estoku raspravu o kontinentalnoj
politici.
Imate li kartu sa trajekta?, nastavila sam.
Pretpostavljam da negde imam.
Hoete li, molim vas, razgovarati s inspektorom Godeom?
S tim kicoem?
Poznajete ga?
Video sam ga samo u razgovoru s vama. Uzdahnuo je preterano dramatino. Ako
e te to osloboditi makar i male koliine stresa, teko da mogu odbiti.
To e vas takoe i spasti giljotine, odvratila sam.
Jo jedna dodatna nagrada.
Treba mi jo neto od vas. Odvezala sam konja i pola. Poite sa mnom.
Vrlo dobro. Moda bih mogao i da prihvatim neizbeno. Da li je zgodni gospodin
Hargrivs kod kue? Ve neko vreme sam nameravao da ga posetim.

8. jul 1892.

Uljez u mojoj kui! Ne znam ta me vie uznemirava - samo njegovo prisustvo ili injenica
da sam spavala tako vrsto i nepomueno za vreme njegove posete. Koliko bilo ko od nas
zna, nije odneo nita osim naeg oseaja sigurnosti, ali neverovatno sam nezadovoljna.
Mrzim uznemiravanje, sad jo vie kad znam da on nije stranac mojoj nepopravljivoj snaji.
Kao da je sa sobom donela beskrajnu koliinu nemira.
Ne mogu da verujem da sam pozajmila knjigu osobi sa tako sumnjivim poznanicima.
Jutros sam dobila pismo od ledi Karlajl, koja me moli da se vratim u London. Izgleda
da se Savez za osloboenje ena, grupa sa kojom sam blisko povezana (iako sa daljine) jo
od osnivanja, nalazi usred uzavrele polemike. Odluili su da istupe sa dnevnim redom koji
ukljuuje i aktivno zahtevanje pravo ena da glasaju. Sve lanice slabijeg pola irom
Britanije treba da se raduju takvoj vesti. Umesto toga, najmanje deset hiljada naih
lanica odreklo se organizacije u znak protesta. Pria se da osnivaju sopstvenu grupu, koja
nee podravati pravo glasa, i bojim se da e vostvo Liberalne partije radije prihvatiti
njihove prioritete. Kakva je svrha boriti se za enska prava ako ta prava ne ukljuuju
mogunost glasanja?
Napolju poinje jo vei lom. Idem da ispitam i vidim kakve e se nove neprilike svaliti
na moje domainstvo.

37
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Zamolila sam batlera da poalje po inspektora Godea, rekla sam. Gospodin Kape
je ovde da objasni svoj alibi policiji.
Kako poznajete ovog oveka?, pitala je dodirujui Sesilinu ruku.
Prvenstveno po uvenju, i uveravam vas da zasluuje veliko divljenje, izjavila je
Sesil.
Provalio mi je u kuu.
Sad, gospoo Hargrivs, to ne znate, usprotivio se. Obina injenica da su moje
poruke donoene vaem sinu i njegovoj lepoj nevesti ne dokazuje da sam zaista i bio
ovde. Pripisujete mi prevelike zasluge. Sasvim je mogue da sam platio slugu da izvri
moju naredbu. Zar stvarno mislite da sam naruio bilo koji deo vaeg izuzetno udobnog
boravita?
Nisam mu poverovala ni na trenutak, ali crte lica gospoe Hargrivs su smekale.
Bilo je teko odoleti Sebastijanovom oputenom osmehu i prijatnom ponaanju,
naroito pri prvom susretu.
Ali upravo ste mi zahvalili na gostoprimstvu, rekla je.
to oigledno ne bih morao da radim da sam provalio u blaenstvo vaeg doma.
Dakle, treba da vam oprostim ostale prestupe zato to tvrdite da niste nita ukrali
od mene?
Prestupe? Nasmejao se. Draga gospo, jednog dana u vas uveseljavati priama o
mojim pustolovinama. Ako posle toga i dalje budete smatrali da sam kriv, pokajau se i
zauvek promeniti ponaanje. Ali, sad vidim naeg vrednog inspektora i vaeg uvenog
sina kako dolaze stazom. Hoete li me izviniti? Uvek volim da se reim dosadnog posla
bez odlaganja.
Izjurio je napolje i pozdravio Godea estokim stiskom ruke. Moj mu, ije je
mrtenje bilo oito, stajao je prekrtenih ruku dva koraka od Sebastijana. Posmatrala
sam kroz otvoren prozor dok su razgovarali, pri emu je inspektor izvukao svesku i
urno zapisivao dok je Sebastijan govorio. Nisam ula nita od onoga to su govorili jer
su do mene jedino dopirali Sesilini napori da ubedi gospou Hargrivs da na neustraivi
lopov nije bezoni pokvarenjak, ali ubrzo je Gode klimnuo glavom. Par se ponovo
rukovao i policajac se udaljio i ne osvrnuvi se na kuu.
Sebastijan se sa osmehom nevaljalog deteta vratio do nas, a Kolin ga je sledio, nalik
na straara.
Sreni ste to imate spreman alibi, obratio mu se moj mu kad su uli u prostoriju.
Dali je ga inspektor prihvatio?, pitala sam i prila Kolinu, ije su mi usne jedva
okrznule ruku kad ju je poljubio.
Kalista, draga, zar si sumnjala da hoe? Tvoj nedostatak vere me ubija. Sebastijan
je zaista bio nemogu! Videla sam da se Kolin sprema da ga ukori, ali elela sam da se
lino umeam. Inae ne samo da bi izgledalo kao da mi je mu despot, ve, jo vanije,
kao da meni ne smeta sloboda koju sebi doputa.
Nemojte, gospodine Kape, da mi se tako prisno obraate. I ne pomiljajte da se
ovde odomaite, otro sam ga upozorila. ta je inspektor rekao za ukradenog Monea?
Sebastijan se nasmejao. To je bila sitnica, zaista. Nijedna osoba sa ukusom kakav
ima na cenjeni inspektor Gode ne bi mogla da poveruje da sam ja uzeo tako nezgrapnu
sliku. Osim toga, nita ne moe da dokae. Moj posao je ovde zavren.
Ne sasvim, usprotivila sam se. Oekuje nas jo jedan zadatak. Ne delim
inspektorovu lakovernost. Izviniete se Markamovima i vratiti sliku Moneu.

39
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Gospoa Hargrivs me podozrivo pogledala i privukla Sebastijana sebi. Stajali su

blizu neko vreme, oigledno duboko zaokupljeni razgovorom. Dok smo se pripremali da
krenemo u zamak Markamovih, pitala sam se hoe li poeleti da nam se pridrui, ali nije.
Zaista se nadam, ledi Emili, da e mi se domainstvo vratiti u normalnije stanje sad
kad je ovaj posao zavren, rekla je. Trenutno ti nije potrebno dodatno uzbuenje.
Dok sam sedela u koiji, razmiljala sam o tome nagovetava li njena primedba malo
topliji stav prema meni. Da li je mogue da je zaista zabrinuta za moje blagostanje? Ili
sam se previe trudila da pronaem znake neega ega jednostavno nije bilo?
Koija je usporio dok smo kloparali preko mosta koji je vodio do zamka, a put je
bio rashlaen gustom hladovinom visokih vrba. Kad smo stigli do kue, Madlen je
promolila glavu kroz prozor na prvom spratu i mahnula.
Dord je u bati!, doviknula je. Ba dobro to ste nas posetili!
Kolin se okrenuo ka meni. Hoe li da ga pronae? Ne elim ni na trenutak da
ispustim Kapea iz vida.
Naravno. Krenula sam ljunkovitom stazom. Na nebu je ostalo samo nekoliko
paperjastih oblaka dok se sunce borilo da odagna poslednje ostatke vlane hladnoe iz
vazduha. Udaljila sam se od kue, prola kroz guste redove ivice i stigla do okruglog
golubarnika, izgraenog u istom stilu, nesumnjivo i u isto vreme, kad i kula. Osetila sam
jezu i protrljala ruke. Ali, bilo je tu jo neto - neto to me je ispunilo nelagodom.
Usporila sam korak i osvrnula se. Nita nije delovalo neobino, ali opet se nisam mogla
otresti oseaja da me neko posmatra.
Plaila sam se da pogledam, ispunjena neobjanjivim strahom zbog onoga to sam
verovala da u videti. Zaustavila sam se i disala sporo i duboko. Ali, nisam mogla odoleti.
Kad sam podigla pogled ka golubarniku, ugledala sam malu devojicu plave kose, sa
plavom manom u njoj; jednu siunu belu ruku pritisla je na prozor, dok je u drugoj
stiskala ofucanu lutku.
Razum me je napustio. Na trenutak sam se zaledila, obuzeta strahom. Jo jedan
pogled na jezivu priliku i potrala sam kroz batu sve dok, zadihana i znojava, nisam
pronala Dorda na klupi pored lavirinta.
Draga devojko, ta ti se za ime sveta dogodilo?, pitao je i ustao da me pozdravi.
Sedi i doi do daha. Izgleda uasnuto.
Ne, hvala, radije u stajati, rekla sam drhtei. Glupo je, stvarno. Ludo. elela sam
da izblebeem ta sam videla, iako sam znala da u golubarniku nije mogla biti prava
devojica. Proli put sam potraila i nisam nala nita. Dok me je drhtavica jo drala,
oseala sam se kao da sam videla duha.
Kako glupo? Pogledao je pored mene u pravcu golubar nika. Ne privia ti se
neto, zar ne? To se ponekad deava Madlen.
Ne, ne. Naravno da ne. To to se Madlen priviaju stvari nije me iznenadilo, ali ona
nije bila sasvim uraunljiva. Misli su mi letele, okretale se i pokuavala sam da obradim
ono to sam videla. Izgubila sam bebu. Srce i um su mi alili i doneli mi prizor ega?
Deteta koje sam mogla imati? Devojice u potrazi za majkom?
Pokuava da me ubedi kako je zamak uklet. Ne slae se s njom, zar ne? Videla
sam zabrinutost - iskrenu zabrinutost - u Dordovim svetlim oima i prisilila sam se na
osmeh.
Zar nisu svi zamkovi ukleti?, pitala sam usporavajui disanje i trudei se da
zvuim veselo. Mislila sam da je to obavezno.

40
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Svakako se nadam da nije, odgovorio je. Ve dovoljno brinem i trudim se da

zadrim krov da nam ne padne na glavu, da i ne spominjem kradljivce umetnikih dela
koji se muvaju unaokolo. Poslednje to mi je potrebno jeste briga i o natprirodnim
pojavama.
Upravo me taj kradljivac i dovodi kod vas danas. Ili, pre e biti, ja sam njega dovela
kod vas.
Dovela si ga? Razrogaio je oi u neverici.
Uhvatila sam ga jutros na imanju gospoe Hargrivs.
Kako si to uspela?, pitao je, a brigu u oima zamenila je iskra uenja.
Iskoristila sam, gospodine Markame, sebe kao mamac.
Hrabra devojko! elim da ujem svaku pojedinost. Nije ni udo to si tako smuena.
Ja bih bio uzrujan.
Prihvatila sam ponuenu ruku i pomuila se da usporim uzburkane misli. elim da
ga odvedem do ivernija i suoim ga sa gospodinom Moneom.
ak do ivernija? Zamiljeno je klimao glavom napred-nazad. To je vie od
osamdeset kilometara odavde. I nema nikakve sumnje u njegovu krivicu, zar ne?
Ne. Zautala sam, a ruke su mi se ohladile kad smo se pribliili golubarniku. Ali,
priznajem da sam pomalo slaba na gospodina Kapea. Nadam se da e mu Mone moda
oprostiti i izostaviti policiju iz svega.
Slaba na kriminalca? U glasu mu se osetio blagi nagovetaj podsmeha.
Ne onako kako izgleda, odgovorila sam. Samo, kad ne oslobaa predmete
njihovih zakonitih vlasnika, prua dragocenu pomo jednom mom prijatelju.
A, sad poinjem da shvatam. Neiji je ljubavnik.
Ne, boe sauvaj! Prua zatitu detetu u krajnje osetljivom poloaju.
Da li je tako?, pitao je. ijem detetu?
Jedne poznanice.
Sve je to veoma tajnovito, Emili. Zainteresovao sam se. Ima li sumnjivu prolost?
Ni blizu. Proli smo pored golubarnika, gde je gornji prozor sad bio prazan.
Detetov otac je mrtav, pa se gospodin Kape brine o njemu.
I da bismo obezbedili da tako i nastavi, moramo otputovati do ivernija?
Da. Mogli bismo da poaljemo telegram gospodinu Moneu, ali lina poseta je ipak
neto sasvim drugo. tavie, on je takoe moj i Sesilin sjajan prijatelj. Mogli bismo
napraviti izlet u njegovom velianstvenom vrtu.
Sad mi je sve jasno - trai izgovor da napusti sumorne dvorane kue
Hargrivsovih. Vas, ene, nije tako nemogue proitati. Mada mislim da bi bilo mnogo
jednostavnije kad biste nama momcima rekle ta stvarno elite, izjavio je.
Previe si pametan, rekla sam. Nikad nisam namerno bila neodreena u vezi sa
svojim eljama. Izlet mi je u glavi bio na drugom mestu, ali nisam videla svrhu u
suprotstavljanju njegovom pogrenom uverenju. Tog trenutka sam jednostavno bila
zadovoljna to sam daleko od golubarnika. Kad smo se pribliili kui, ugledala sam
Kolina i Sesil kako stoje, on mirno, a ona zbunjeno, Madlen, koja im se pridruila,
upustila se u iv razgovor sa Sebastijanom i izgledalo je da ga grdi. Kad je video da
prilazimo, pourio je ka Dordu.
Moram da vas molim za oprotaj, obratio mu se Sebastijan i duboko mu se
naklonio sa preteranim prenemaganjem. Molim vas, prihvatite moje izvinjenje. Nikad

41
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

nisam mislio da uznemiravam vau kuu, samo sam eleo da vam pruim neto za ta
sam verovao da bi bio izvanredan dodatak vaoj ve arobnoj umetnikoj zbirci.
Nikad se ne protivim dobro isplaniranoj ali, gospodine, ali vaa budalatina je
duboko uznemirila moju enu, odgovorio je Dord. to znai da se vie i ne seam kad
sam se poslednji put poteno naspavao.
To je tragedija, dobri ovee, ali moe da se ispravi. Sebastijan se ponovo okrenuo
Madlen. Draga moja gospo, ponizno vas molim za oprotaj i dajem vam re da vas vie
nikad neu uznemiravati.
ta vredi re nitkova?, pitala je, koraknula prema njemu, pogledala ga pravo u oi i
osmehnula se. Ne bih nikako mogla da vam verujem. Dorde, hoe li ga upucati?
Ne danas, duo, odgovorio joj je mu. Sredom nikad ne pucam.
Imate sree, gospodine Kape, rekla je Madlen. Pretpostavljam da u morati
prihvatiti vae izvinjenje.
Moja zahvalnost ne zna za granice, rekao je i poljubio joj ruku sporije nego to je
bilo neophodno ili pristojno. Znao je tano kako da laska i flertuje i uini svoju drsku
pojavu neodoljivom. Dord moda nije bio naroito zadivljen, ali se svejedno nasmejao.
Savrena varalica, rekao je Kolin prekrtenih ruku i priguenog glasa dok je stajao
pored mene. Zaista se nadam da si dovoljno razumna da ne pada na njegove gluposti.
Nije on neki romantini heroj.
Nisam bila tako naivna da bi me Sebastijan nasamario. Ipak, morala sam da priznam
da su njegove ari imale izvesnu privlanost. Da li je to Kolin trebalo da zna, nisam jo
odluila. Moda i jeste tako, rekla sam. Ali, moramo da ga spasemo zatvora zbog
Edvarda.
Previe ima poverenja u njega, draga moja, rekao mi je mu. Mogao sam
obezbediti...
All, nije mu data prilika da zavri; madam Breton, uz lepranje zlatnih sukanja,
izala je iz kue. Danas joj je kosa bila lepo oeljana, pokupljena u ravnu pletenicu, a
lice oputeno. Ozarila se kad je videla Sebastijana.
Gospodine Vase! Kakvo iznenaenje! Kako ste nam nedostajali!

42
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Osmo poglavlje

Sebastijan nije ni trepnuo. Otmeno se naklonio, prihvatio ruku madam Breton i poljubio
je. Zadovoljstvo mi je to smo se upoznali. Ali, bojim se da ste me zamenili s nekim.
Nemogue!, usprotivila se madam Breton. Ne bih nikad mogla zaboraviti te oi.
Voleo bih da mislim da za to nikada neete imati razloga, odgovorio je. Meutim,
mogu samo da alim to nisam taj gospodin na koga mislite.
Ce nest pas possible,13 tvrdila je.
Mama, zbunjeni ste, ubacila se Madlen. Ovo je gospodin Kape. On nam je doneo
sliku.
Sliku?
Katedrala u Ruanu. Dord je uhvatio tatu za ruku.
Da, seam se da sam je videla, rekla je glasom snanim i odlunim. Savreno je
uhvatio svetlo. Ali, uostalom, Moneu to uvek uspe, zar ne?
Mama je nekad slikala, objasnila je Madlen. Bila je neverovatno nadarena. Jednom
je izlagala sa Bertom Morizo i prilino su se zbliile. Morizo je bila verovatno
najslavnija ena koja je slikala impresionistikim stilom i Sesil je bila ubeena da je njen
rad uticao na Manea.
Voleo bih da vidim vaa platna, izjavio je Sebastijan.
Trenutno nemate vremena ni za ta drugo osim da upotrebite svu svoju mo
ubeivanja da uverite Monea da vas ne preda policiji, rekao je Kolin.
Imate li predstavu koliko je iverni udaljen odavde?, pitao je Sebastijan. Svakako
ne nameravate da krenete sada.
Neemo krenuti sada, potvrdio je Kolin. Veeras ete biti moj gost. Ve odavno
treba dobro da popriamo.
Sve vreme sam samo napola pratila razgovor. elela sam da saznam zato je madam
Breton nazvala Sebastijana gospodinom Vaseom. I dok je Kolin dovodio naeg sve
nestanijeg lopova u red, povukla sam je u stranu.
Seate li se gde ste sreli gospodina Vasea?, pitala sam glasom tek neto jaim od
apata.
Poznajem ga oduvek. Pogledala je u Sebastijanovom pravcu. Zar niste uli da sam
ga pozdravila? Stari smo prijatelji.
Oi su joj poprimile zamagljen pogled, okruene dubokim borama. Videla sam da je
razum naputa. Naravno, rekla sam, jer nisam elela da joj izazovem jo veu
zbunjenost ili uznemirenost.
Prelepa si devojka, Mari, rekla je i paljivo me posmatrala. Ali, ne bi trebalo da se
oblai iznad svojih mogunosti. Znam da nisi nikako mogla priutiti takvu haljinu s
tvojom zaradom, to samo znai da ima neprikladnog mukog prijatelja. Ne mogu te
zadrati u kui kad se tako ponaa. Naroito sad kad je tu i dete.
Ja... Kako je trebalo na ovo da odgovorim?

13 Franc.: To nije mogue! (Prim, prev.)

43
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Nema svrhe da se raspravlja. Ve sam odluila.

I tako se nisam ni raspravljala i otila sam iz zamka Markamovih potpuno
nezadovoljna, mada nisam bila razoarana to mi je propala karijera sluavke.

***

Plan naeg putovanja u iverni se vrlo brzo ostvario. Sesil je obavestila Monea, koji je
smesta odgovorio tako to nas je pozvao svo etvoro, a le voleur audacieux14 ak je
dobio poziv i da prenoi kod njega. Ali, pre nego to smo mogli da krenemo morali smo
da preivimo vee koje e se verovatno otegnuti u nedogled. Nisam oekivala od Kolina
da e pustiti Sebastijana da tumara po majinoj kui, ali nisam predvidela ni to da e
poeleti da naeg nepoeljnog posetioca zakljua u sobu.
Nije ovde da se drui, izjavio je nametajui revere, dok smo se spremali da
siemo na veeru.
Shvatam to, naravno, rekla sam. Ali, nema potrebe da budemo necivilizovani.
Draga moja devojko, kako moe biti necivilizovano obuzdati oveka koji je
ozvanieni lopov?
Uzdahnula sam. Zna kako je dobar prema Edvardu.
Ovde se ne radi o Edvardu.
Pa, mislim da je uasno pogreno zakljuati ga. Zakopala sam iroku zlatnu
narukvicu oko runog zgloba. Sposoban je da otkljua svaku bravu, ue u bilo koji
uvani prostor i izae iz njega. Samo mu prua priliku da te osramoti. Zar ne misli da
bi voleo da pobegne dok ga ti uva?
Ispravno razmilja, rekao je ljubei me. Neverovatno si pametna, zna. Ali, nee
pobei. Trebalo bi vie da veruje u mene nego u njega.
Zar sumnja da je tako?
Ne, ali voleo bih da me povremeno podseti. S tim reima podigao me na noge,
obgrlio me i poljubio u usne.
Zato imam utisak da ti mene podsea na jo neto?, pitala sam, dok sam
zadovoljno podrhtavala.
Ima nekoliko stvari na koje bih voleo da te podsetim, ali nemam dovoljno vremena
ni za jednu od njih pre veere. Zna kako cenim temeljnost.
Oduvek sam se divila tvojoj posveenosti tome, odgovorila sam. Ali, sad sam
zaboravila na ta je trebalo da te podsetim.
Odlino. Zbunio sam te. To nije jednostavno postii.
Jedino si ti za to sposoban.
Mmmmm... Zagnjurio mi je glavu u vrat i poeo da ga ljubi. Oseaj je bio gotovo
neizdrljiv. Samo to ga nisam zamolila da poalje izvinjenje svojoj majci i kae joj da
sam bolesna i ne mogu sii na veeru kad je kroz sobu odjeknulo glasno kucanje.
Kolin je neto promumlao i otvorio vrata. Zakikotala sam se i povukla se u
garderobu da ukrotim uvojke koji su mi ispali iz pune. Obrazi su mi tako jarko goreli da
sam se plaila kako e svi za stolom nedvosmisleno znati od ega sam porumenela.
Lepota braka je bila u tome to se niko ne bi bunio.
Niko osim moje svekrve, koja mi je sad stajala u spavaoj sobi i tiho razgovarala sa
mojim muem.

14 Franc: Odvani lopov. (Prim, prev.)

44
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ne moe oekivati da mu aljem posluavnik u sobu, ula sam je kako govori.

Naravno da mogu.
Neka veera sa nama, a onda ga moe zatvoriti preko noi. Iako moram rei da mi
se ne dopada zamisao da imam zatvorenika u kui.
Da li bi vie volela da ga predam Godeu i bacim ga u eliju? Pre e pobei njemu
nego meni. I znam, majko, da ne eli da bude odgovorna za njegovo bekstvo. Glas mu
je bio pun zadirkivanja.
Moe u sve da me ubedi, zar ne?, pitala je.
Ula sam u sobu. On je najubedljiviji ovek na svetu, ubacila sam se i zaalila zbog
tih rei istog trena kad su mi izale iz usta.
Znam to mnogo due od tebe, ledi Emili, rekla je ukoeno i ne gledajui u mene.
Due, da, rekao je Kolin. Ali, niko me ni blizu ne poznaje dovoljno dobro kao moja
ena. Bila sam mu zahvalna na naglaavanju tih rei.
Nije se dala zbuniti. Smem li barem da mu poaljem lep posluavnik ili e ga drati
na hlebu i vodi? Glas joj se potpuno menjao kad se obraala Kolinu.
Nahrani ga kako god eli. Daj mu razloga da se zanosi zbog tvoje velikodunosti.
Poslui mu sve to daje i nama. U stvari, to je bolje nahranjen, bolje e saraivati posle
veere. I zna, majko, da te ne bih sramotio. Ovo je tvoj dom. Ponaaj se prema njemu
kako god eli, samo ga ne putaj iz sobe.
Zadovoljno mu je potapala ruku i ostavila nas same.
Prezire me, rekla sam.
Nema veze. Ja te oboavam.
Prijalo bi mi zrnce poricanja, ali daleko mi je vie odgovarala panja kojom me je
umesto toga zasuo. Preterano smo zakasnili na veeru.

Kolin je proveo pet sati sa Sebastijanom pre nego to je doao na spavanje prethodne
veeri i bio je neobino utljiv u vezi s prirodom njihovog razgovora. Ponovo su se
sastali ujutru, ostavljajui me da dorukujem sa svekrvom, koja nije bila srena to me
vidi, ba kao ni jue. Sesil, savreno raspoloena da rano ustane kad je imala dobar
razlog, uspevala je da razgovara sa obe, istovremeno vodei odvojene razgovore dok
smo vakale kroasane, sasvim mogue najsavrenije koje sam ikad probala.
Ukrcali smo se na prvi voz do grada Vernona, koji je bio vrlo blizu ivernija. Mone i
njegova dugogodinja ljubavnica, Alis Oede, kupili su kuu pre dve godine, poto su u
njoj proveli skoro deset srenih godina kao podstanari. Veza im je udno poela - Alis i
njen mu, zajedno sa decom, iveli su sa Moneom i njegovom prvom enom, Kamil, i
njihova dva sina. Ernest Oede je provodio vie vremena u Parizu nego sa porodicom, a
Mone i Alis su se zaljubili ubrzo posle Kamiline smrti od tuberkuloze. iveli su zajedno,
sa svom decom, a gospodin Oede se manje-vie drao podalje. Meutim, prole godine
je umro i oslobodio Alis da radi ta hoe.
Sve vreme dok je iveo u iverniju, kao podstanar ili vlasnik, Mone je bio posveen
ulepavanju bate, gde je provodio beskrajne sate slikajui platna izuzetne lepote. Sesil
ga je tamo posetila mnogo puta, ali ja ga nisam tako dobro poznavala kao Renoara.
Upoznala me je sa obojicom, kao i sa Alfredom Sizlijem i mnotvom drugih, kad sam je
prvi put srela u Parizu, skoro dve godine posle smrti mog prvog mua. Taj novi krug
prijatelja, za razliku od svih ostalih koje sam ranije poznavala, otvorio mi je oi za svet
umetnosti, kulture i boemski nain ivota, podstiui mi matu i intelekt.

45
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ve sam oboavala pariske ateljee, u kojima sam ih posmatrala kako rade, i jedva
sam ekala da budem gost u kui o kojoj sam toliko sluala. Kratko smo se provezli od
stanice kroz Vernon, prelazei Senu blizu ruevina mosta iz dvanaestog veka, na kome je
drvena vodenica trala u reku izmeu dva stara pristanina stuba. Nekoliko trenutaka
kasnije prilazili smo selu iverniju, arobnom mestacu sa gomilom kamenih i drvenih
kua ispred valovitih brda. Sesil me je povukla za rukav i pokazala mi dugaku ruiastu
kuu sa zelenim aluzinama, koje su se nazirale kroz pravi zid od brljana.
Ona je Moneova, rekla je.
ekao je naslonjen na kapiju, sa cigaretom koja mu je visila sa usana, duge bele
brade, koja mu je dopirala do grudi. Alis, koja je bila pored njega, zakoraila je na uzani
put i mahnula kad se naa koija pribliila. Odavde im kua nije izgledala nimalo
neobino. urno smo se predstavili jedni drugima i Kolin je klimnuo glavom na
Sebastijana, koji je predstavio i sebe i sliku, koju je Mone odmah preuzeo od njega.
Kako ste doli do ovoga?, pitao je.
Tajne zanata, bojim se, odgovorio je Sebastijan. Ali, uveravam vas da nije
jednostavno, tako da moete da se opustite. Ne verujem da bi bilo ko manje vet od
mene ikad pokuao ovako neto.
Ovo bi trebalo da mi ga omili?, pitao je Mone gledajui u mene. I ubedi me da mu
oprostim i ne prijavljujem policiji?
Gospodin Kape ima vie arma nego razuma, ini se, rekla sam mrtei se na
Sebastijana.
Oprostite mi, dobri gospodine. Veliki sam oboavalac vaeg rada, rekao je
Sebastijan. Snano se protivim reakciji izvesnih kritiara i uveravam vas da sam samo
eleo da budem siguran kako e slika biti deo zbirke nekoga ko e je ceniti.
Mone je podigao obrve. To vam je najbolja strategija? Da me podsetite na negativne
kritike i ukaete na to da je samo obian kriminalac mogao pronai osobu koja e voleti
moj rad?
Mon dieu, non!15 Sebastijanove oi su se rairile od uasa. Daleko sam od obinog
kriminalca, dobri ovee. Uveravam vas da imam najistananiji ukus. Predlaem da
madam Du Lak svedoi o mom karakteru.
Sesil?, Moneove usne su se iskrivile i uhvatio se za bradu.
Ima odlian ukus, odgovorila je Sesil. I iako su mu postupci sumnjivi, zaista
smatram da mu se mora priznati genijalnost i hrabrost vredna divljenja.
Zavriemo ovaj razgovor unutra, rekao je Mone. Poli smo okomitom stazom do
kue i zakoraili u batu velianstveniju od bilo ega to sam mogla da zamislim.
Savrene staze su se prostirale od proelja zgrade i razdvajale cvetne leje, u kojima su
buktali krasuljci, plamenci, kokotii i lepe kate. Klupe postavljene na pravilnoj
udaljenosti bile su obojene istom veselom zelenom bojom kao i aluzine na kui i
metalne penjalice za cvee postavljene uz staze. Iznad svega ovoga, nebo, vedro i
jasnoplavo, slalo je vesele boje na zemlju.
Jedva sam se prisilila da odvojim pogled od ovog savrenog cvetnog prizora i pola
za Moneom i Alis zelenim drvenim stepenicama u kuu. Proli smo kroz mali hodnik,
koji je vodio do manjeg salona, potpuno ureenog u nijansama plave. Visoki sat, koji je
stajao u uglu, i ormar sa knjigama o batovanstvu na gornjim policama savreno su se
uklapali sa zidovima, kao i presvlaka na ljupkom divanu. Nijedno umetnikovo delo nije

15 Franc: Moj boe, ne. (Prim, prev.)

46
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

visilo u sobi. Umesto toga, izloio je egzotine japanske bakroreze, koje su izradili,
objasnio je, poznati umetnici Hiroige, Utamaro i Hokusai. Raznolikost im je bila
udesna: elegantne ene u njihovim toaletama, prizori iz prirode - naroito su mi se
dopali uzburkani morski talasi - ivotinje, kia koja pada po mostu, hrizanteme i pele,
bouri i leptiri.
Kad smo svi seli, Mone je ljutito pogledao Sebastijana. Ne mogu dozvoliti da mi dela
nestaju iz ateljea. Ponaanje vam je neuveno, bez obzira na plemenitu crtu koju
pokuavate da ubacite u svoje pobude.
Da nisam od ranije poznavala Sebastijana, prevario bi me savreno dirljiv izgled
kajanja na njegovom licu. Oi, napola zatvorene sa tekim kapcima, su se snudile. Usne
su mu bile stisnute. Krio je ruke. ta god da pokuam, nee biti dovoljno. ak ni
pristojan poetak.
Tu ste u pravu, rekao je Kolin.
Prelepo otmenim i dramatinim pokretom, Sebastijan je izvadio maramicu iz depa
i pritisnuo je na elo. Pobuda moe biti nevana, ali uveravam vas, gospodine Mone,
moje srce, moja dua, ele samo da vide vae delo u rukama onih koji ga cene.
Onda biste mogli da promenite posao, gospodine Kape, rekao je Mone. Postanite
trgovac umetnikim delima umesto da budete lopov.
Odlian predlog, u teoriji, sloio se Sebastijan. I preduzeo sam prvi korak ka tome
da posluam va savet.
Kolin se nakaljao, a ja sam zakolutala oima.
Da. Dobro. Sebastijan je odmahnuo u naem pravcu maramicom.
Imam poruku od gospodina Markama, dentlmena koji je primio sliku, rekla sam i
predala zapeaeno pismo umetniku, koji ga je odmah otvorio, proitao, a zatim se
nasmejao.
Primalac vae takozvane velikodunosti mi nudi vie nego lepu svotu za ovu sliku,
obavestio nas je Mone. Sebastijan je zaustio da neto kae, ali slikar ga je spreio. Ne,
gospodine. Ne poniavajte se pokuavajui da me ubedite kako ste vi ovo isposlovali. Iza
ovog oito stoji Kalista. Vidim njenu ruku u ovome jasno kao dan.
Svaki Kalistin oboavalac vidi njenu ruku u svim dobrim stvarima. Sebastijan je
ustao i preao preko sobe do Monea. Moete li mi oprostiti?
Alis je nabrala nos. Vi, gospodine Kape, elite prelako da stignete do odluke.
Sasvim si u pravu, draga moja, rekao je Mone. Ali, u pomirljivom sam
raspoloenju i sklon sam da prihvatim njegovo neiskreno izvinjenje. Koji ovek ne bi
uinio isto suoen sa takvom sreom? Alis je, znate, konano pristala da mi bude ena.
ampanjac!, viknula je Sesil. Odmah moramo otvoriti ampanjac!
Ovo je najbolja vest, prihvatio je Kolin. Kad moemo oekivati venanje?
Venali smo se pre tri dana, odgovorio je Mone. Nisam joj smeo dati vremena da
se predomisli. Svi smo se obradovali i veselo ih grlili.
Ne mogu biti srenija zbog vas dvoje, mes amis,16 rekla je Sesil i poljubila ga u oba
obraza.
Merci,17 odvratio je Mone, prilazei Sebastijanu. Jo jedan pogrean korak,
gospodine, i doivotno ete aliti. Nijedna moja slika vie ne sme nestati sa bilo kog
mesta zbog vaih spletki.

16 Franc: Moji prijatelji. (Prim, prev.)

17 Franc: Hvala. (Prim, prev.)
47
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Bien sr, rekao je Sebastijan. Dajem vam svoju re. Kad bih samo mogao...
Mislim da ne bi trebalo da iskuavate svoju sreu, rekla sam.
Jedno razjanjenje, ako mogu, nastavio je Sebastijan. Kunem se svom silom,
biem, osobom i tako dalje, to vam najvie znai da nikad vie neu uzeti nijedno vae
delo iz njegovog pravog doma.
Koji je pravi dom odreujem ja, ne vi. Moneov glas je bio ozbiljan, ali ne bez
primese aljivosti.
Dogovoreno, prihvatio je Sebastijan. Ali, ne mogu vam rei da u potpuno
prekinuti sa svojim... delovanjem.
Neete uzeti nijednu sliku koju su naslikali moji prijatelji impresionisti.
Sebastijan je uzdahnuo. elite li da posedujem ita lepo?
Mogli biste pokuati da kupite neto kao nain sticanja, posavetovala sam ga.
Previe obino, izjavio je. Zaista, Kalista, razoarava me.
Alis je nestala, a zatim se vratila nosei posluavnik sa dve boce ampanjca i est
aa. Dovri pregovore, dragi muu, pa da se posvetimo slavlju. Onda je otvorila bocu i
nasula ae Sesil, sebi i meni, ostavljajui ostale prazne. Neete dobiti nita dok ne
zavrite sa tim glupim prepiranjem, izjavila je.
Prihvatila sam au. elim vam godine sree, rekla sam. Nazdravile smo, a zatim
ostavile mukarce da razgovaraju o tome treba li Mane, ija je upotreba crne odudarala
od tehnike ostalih impresionista, da bude ukljuen u Sebastijanovu zabranjenu grupu.
Prole smo kroz svetlu, utu trpezariju, i ule u kuhinju na ijim zidovima su se nalazile
prelepe plave i bele ploice iz Limoa. Bakarni tiganji sijali su sa stalaka, visoki prozori
bili su otvoreni prema bati, a kroz njih je dopirao sladak cvetni miris. Alis je dala niz
uputstava slugama, a zatim dohvatila tanjir sa sirevima - s kamemberom i neatelom
izmeu ostalih - zajedno sa hrskavim bagetom i izala napolje.
Ovde ste pronali raj, rekla bih, primetila je Sesil i sela za grubo istesan, ali udoban
sto u prijatnoj senici. Dan nije mogao biti lepi, pregrt paperjastih oblaka istakala je
azurno nebo. Mada, mislim da ja lino ne bih mogla biti tako daleko od Pariza.
Ti ne, Sesil, rekla je Alis, odlomila pare hleba i zasekla mekani sir. Ali, moj dragi
Klod je nesrean kad nije ovde. Zaista se nadam da e ostati kod nas, barem nekoliko
dana. Toliko toga treba da ispriamo jedni drugima.
Ako mogu da ubedim Kalistu i njenog odvanog mua da odvedu sirotog gospodina
Kapea bez mene, mogli biste me ubediti, rekla je.
To bi se dalo srediti. Nasmeila sam se. Ne mogu dovoljno da vam zahvalim, Alis,
to ste mu tako velikoduno oprostili.
Nije to nita, rekla je Alis i odmahnula rukom. Slika je vraena - i kupljena - i sve
moe biti zaboravljeno. Ali, zanima me taj va prijatelj. Veoma me podsea na gospodina
koga je moj mu naslikao pre mnogo godina. Gospodin... Vase, verujem da se tako zvao.
Vase?, pitala sam uzbunjeno.
Njegove oi, rekla je Alis, osmehujui se sluavki koja je pola za nama napolje sa
ostatkom ampanjca i sada nam dopunjavala ae. Nikad nisam videla takvu boju. Da li
je mogue da se va neustraivi poznanik predstavlja razliitim imenima? Moda da
prikrije svoja nedela?
Svakako bi ga Mone prepoznao?, pitala je Sesil.
Ne nuno, odgovorila je Alis. Portret je odavno uraen. Jo pre nego to smo doli
u iverni. Ali, moemo da ga pitamo.

48
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Kad su nam se mukarci neto kasnije pridruili, odmah sam pokrenula tu temu.
On?, pitao je Mone u neverici. Ne, nikako.
Sasvim si siguran?, pitala sam.
Draga devojko, ubacio se Sebastijan. Mislim da bih se setio da mi je naslikan
portret. Mada, sad kad ste to ve spomenuli, nije loa zamisao. ta kaete, Mone?
Slikar je odgovorio neim nalik na reanje i ja sam odustala. Nisam imala razloga da
sumnjam u Moneovu iskrenost (ili njegovo seanje), ali Sebastijanova uveravanja su bila
vie nego sumnjiva. elela sam da porazgovaram s njim nasamo, ali nije mi se pruila
prilika. Pre nego to smo se svi povukli na spavanje, nestao je; samo se iunjao u tamu,
bez objanjenja, i ostavio preterano kitnjastu poruku, u kojoj se zahvalio Moneu na
odlinom vinu i nastavio da dovodi u pitanje Maneovu pripadnost impresionistikom
pokretu.

49
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Deveto poglavlje

Raspoloenje mi se znatno popravilo dok smo boravili u iverniju. Teko je biti zlovoljan
ili nezadovoljan u drutvu takvih prijatelja; njihovo raspoloenje bilo je pravi lek za
boljke od kojih sam patila jo od Konstantinopolja. Osnaena i vie nalik na sebe nego
to sam se mesecima oseala, bila sam puna srene nade. Sesil je ostvarila svoju nameru
da ostane jo nekoliko dana i pustila je mene i Kolina da sami krenemo narednog jutra
ranim vozom.
Ne mogu rei da patim to smo izgubili Kapea, rekao je moj mu i priljubio se uz
mene. Oboavam te u vozovima. teta to nemamo vie privatnosti.
Ovo mi je u seanje prizvalo predivne uspomene na vreme koje smo proveli u
Orijent ekspresu na putu za Konstantinopolj. Ipak, i dalje mi duguje pravi medeni
mesec. Kuda emo ii? U Egipat?
Mislio sam negde gde je obino i dosadno, neko mesto gde nas spletke nee
pronai.
Zvui uasno, rekla sam sijajui. Zar neemo izludeti od dosade?
Znam mnogo naina na koje u te zaokupiti.
Da li je tako?, pitala sam i jo mu se vie pribliila. Moemo li sada da krenemo?
Molim te?
im reim ono to mi je traio Gode.
Kad je voz stigao u malu stanicu u Ivetou, trgovakom gradu najbliem majinoj
kui, uputili smo koiju, koja nas je ekala, ka zamku Markamovih, tako da im ponovo
odnesemo Moneovu sliku. Dord je blistao od zadovoljstva kad nas je video da stiemo.
Ponovo ste nas uhvatili napolju. Madlen nije elela da propusti ovako lepo vreme,
rekao je dok je koraao preko travnjaka sa enom da nas doeka. Znamo da ne moe
potrajati sa onim oblacima na obzorju. Smem li se nadati da je Mone prihvatio moju
ponudu? Paket koji nosite me ispunjava nadom.
Nije bilo potrebe za cenjkanjem, rekao je Kolin i predao mu je.
Genijalni ste, rekao je Dord. Hoete li ui i pomoi mi da je okaim?
Moramo li odmah, Dorde?, pitala je Madlen. Predivno je da bismo bili unutra.
Ti moe ostati napolju ako eli, duo. udim za dobrom cigarom. Hargrivse, hoe
li mi se pridruiti? Ostaviemo dame da rade ve ta dame rade.
Kako bih mogao da odbijem tako privlanu ponudu, rekao je Kolin. Ako e mi,
Emili, oprostiti to te naputam?
Drago nam je to odlazite, rekla je Madlen, a lice joj je sijalo. Damama je potrebno
vreme za traarenje koliko i mukarcima, a ne mogu da podnesem miris duvana.
Nikad nisam podravala odvajanje polova (izgledalo je, iz mog iskustva, da se meu
damama uvek vodio manje zanimljiv razgovor), a pomisao na pristojnu cigaru bila je
vie nego primamljiva, ali imala sam oseaj da bi Dord oklevao da mi je da. Pomirena
sa sudbinom, provukla sam ruku kroz njenu i krenule smo ljunkovitom stazom. Rasko
Normandije bila je neodoljiva. Zelena kao Irska i bogata cveem u svim veselim
nijansama: plavoj i jarkoljubiastoj, narandastoj, zlatnoj i beloj. Divlje je raslo pored

50
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

puteva i staza, ukroeno jedino u paljivo odravanim batama. Zvaninost

Markamovog vrta predstavljala je otru suprotnost Moneovom, ali oba su bila prelepa.
Grmljavina se valjala u daljini, ali nebo je i dalje bilo vedro. Mislim da jo neemo
morati unutra, izjavila je Madlen. Hoe li ti smetati ako nastavimo etnju? Zaista mi se
svia ovde, ali priznajem da sam ponekad usamljena. Dord mi je sve to imam,
naroito sad kad mi majka nije pri sebi, a vei deo vremena je zaokupljen poslom.
Umetnou?
Trenutno je time zaokupljen. Uglavnom sakuplja, barem za sada. Uvek pronalazi
neto to misli da e mu biti velika ivotna strast, ali to retko traje due od nekoliko
meseci, moda godinu dana.
Zadravanje panje moe biti veoma teko, rekla sam.
Zaista sam mislila da e ostati pri medicini. Neko je vreme bio tako srean s njom -
godinama, ne mesecima. Ali, i ona je izgubila svoj sjaj.
ime se jo bavio?
Egiptologijom, odgovorila je i namrtila se. Da razmislim... i kriketom. To je bilo
pre nego to sam ga upoznala. I Riardom III. Oajniki je eleo da zna da li je kralj ubio
malog princa u kuli. Odradio je i posao u Legiji stranaca - njegova pustolovna godina - i
uasno mi je nedostajao. Sakupljanje umetnikih dela zadovoljava ga sad ve neko
vreme, ali takoe je poeo i sam da slika.
Da li je dobar?, pitala sam.
Nee nikome da pokae svoje radove, odgovorila je. I naterao me je da se
zakunem da mu neu ulaziti u atelje.
Da li je to u kui?
Ne. Odmahnula je glavom. U jednoj od spoljnjih zgrada blizu golubarnika. Ne
volim tamo da idem, pa mi nije teko da potujem njegovu privatnost.
Zato ne voli tamo da ide?
Doivela sam nezgodu u golubarniku pre nekoliko godina. Popela sam se do vrha -
zanimao me je pogled. Ali, okliznula sam se dok sam silazila. Stepenice nisu sigurne.
Tada nisam znala da sam trudna, ali gotovo odmah posle pada postalo je oigledno da
gubim dete.
Tako mi je ao, rekla sam i osetila kako mi se jei vrat.
Nasmejala se, a glas joj je bio stegnut i napet u grlu. Sigurno ti je udno to tako
otvoreno priam o tome. Ali, to me unitava. Ne znam kako da prestanem na to da
mislim.
Sasvim razumljivo, odgovorila sam. Predobro znam kako se osea.
Mada mi se ponekad ini kao da uivam u tom bolu. Kao da me on odreuje i da ne
znam ta bih radila bez njega. Zabacila je glavu i podigla pogled ka oblacima, koji su
sada zamraivali nebo iznad nas. To mi je sve to imam od svoje dece.
Od ovoga me je obuzela strana jeza i shvatila sam da ne elim da nastavljam ovaj
razgovor. Previe je dirao i moja sopstvena oseanja. Nisam imala pojma o tvojoj
nesrei, rekla sam. Ali, i ja sam oseala neto udno svaki put kad sam prola pored te
zgrade.
Jesi li ula neto?, pitala je i naglo zastala.
Osim golubova, ne. Moda mieve.
Ja sam ula deji pla.
Kada?, pitala sam i osetila kako mi se krv ledi.
51
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Pre samo nekoliko dana, rekla je.

Da li je bilo nekoga tamo?
Nisam se mogla naterati da uem.
ta je sa prozorima?, pitala sam. Dunuo je vetar i brzo nas okupao sveim
vazduhom. Vidi li nekoga da stoji na njima?
Nisam ni pomislila da pogledam, odvratila je. Jedino to sam mogla da uinim bilo
je da potrim. Gotovo sam naletela na Dorda kad sam stigla do bate, i odmah sam
videla da je zabrinut. A zaista mrzim da mu budem uzrok velike brige. Zato sam se
pretvarala da sam raspoloena i izazvala ga da se trkamo kroz lavirint. Mislim da si nam
ubrzo posle toga dola u posetu.
Jesam, zaista. I nije bilo sumnje da je dete koje sam videla bilo izvor plaa koji je
Madlen ula. Razmiljala sam da joj kaem, ali sam oklevala. Lice joj je, bledo i
izoblieno, izgledalo tako krhko. Patila je od blae verzije - ili ranije faze - majine
bolesti. Kako bih joj mogla otkriti neto to bi moglo samo jo vie da je uznemiri?
Naroito, i mrzela sam to da priznam, kad nisam bila sigurna da je bilo ko stajao u
golubarniku.
to me je navelo prvi put da se zapitam nad zdravljem sopstvenog razuma. Jesam li
zbog bola poela da ludim, kao i Madlen? Da nisam videla sablasnu devojicu - jer sad
sam o njoj razmiljala kao o duhu - nikad na to ne bih pomiljala. Da, alila sam. Da, bila
sam tuna. Ali, nisam nikad mislila da e trauma koju sam preivela ostaviti traga na
mom razumu. Kriom sam pogledala svoju poznanicu i poelela da se uputim pravo ka
golubarniku, suprotstavim tim nerazumnim mislima i dokaem sebi jednom za svagda
da je to sve samo obina glupost.
Hajdemo tamo, Madlen, pozvala sam je, odjednom se osetivi nesmotrenom i
hrabrom. Hajde da se uverimo da tamo nema niega. Da nemamo ega da se plaimo.
Sada?
Da, sada. Okrenula sam se na stazi, spremna da krenem prema tom jezivom mestu.
Ne smeju da nas plae pojave koje nisu stvarne.
Ali ta ako jesu stvarne?, pitala je.
Nisu, odvratila sam postojanim i odlunim glasom, koji nimalo nije odgovarao
strahovima koji su mu mutili razum. Vetar je zaduvao jae i nebo je izgubilo svu vedrinu
pred sivim oblacima, otealim od kie. Pala si zato to su stepenice stare i nepouzdane i
istroene. To je bila uasna tragedija, ali to mesto ti nita ne moe. Tamo nije ostao niko
ko bi plakao.
Ne verujui sopstvenim reima, uhvatila sam je za ruku i pole smo. Uskoro se pred
nama ukazao golubarnik sa visokim kamenim zidovima, jo tamnijim nego to sam ih se
seala. Koraci su nam usporavali kako smo se pribliavale. Madlen mi je stezala ruku sve
dok me nije zabolelo, ali prijao mi je bol. Spreavao me je da zamiljam tuno lice
usamljenog deteta.
Moramo li unutra?, pitala je Madlen. Lice joj je bilo napeto, oi razrogaene, a ruke
drhtave.
Da, rekla sam i potrudila se da prikupim samouverenost. Da potvrdimo kako
tamo nema niega osim praznog prostora. Tri kratka koraka i bila sam pred vratima.
Ba kad sam dodirnula kvaku, munja je presekla nebo i oblaci su se rastvorili, sipajui
po nama nenadanu i apokaliptiku kiu.
Madlen je kriknula, a nikad pre nisam ula zvuk od koga bi mi se vie zaledila krv u
ilama. Udario je grom i ona je ustuknula drhtei pored mene. Nije bilo potrebe da
52
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

govorimo. Bez rei sam je zgrabila i potrala, najbre to sam mogla, itavim putem do
kue.

Mokra si do gole koe, rekao je Kolin stojei pored mene i apuui. A zna koliko mi
se svia tako mokra. Onog dana kad smo pobegli, stajali smo na pljusku na stenovitoj
stazi visoko iznad vulkanskog grotla na grkom ostrvu Santorini, nedaleko od moje vile.
To seanje me je odmah zagrejalo, ali nije uspelo sasvim da odagna strah, koji me je
ispunio pre samo nekoliko trenutaka. Ruke su mi jo drhtale.
Bila sam vie nego glupa, rekla sam poto sam se nagnula tako da me samo on
uje. Hajdemo brzo kui, pa da ti ispovedim grehe.
Grehe? Gorim od radoznalosti, rekao je.
Nemojte ni da pomiljate na odlazak. Priao nam je Dord, vrtei glavom dok je
neno grlio svoju enu. Ne mogu to da dopustim. Ne kad je Emili tako mokra. Razbolee
se.
Nije ovo Razum i oseajnost, rekla sam. Niti Gordost i predrasuda. U knjievnosti
postoji izvanredna tradicija hvatanja najsmrtonosnijih bolesti na kii, ali poto meni
nisu potrebni ni Viloubi niti Bingli,18 uveravam vas da mi je zdravlje savreno sigurno.
Emili, mnogo si zabavna, rekla je Madlen, a glas joj je bio vedar i nasmejan, kao da
se pored golubarnika nije desilo nita neobino.
Drago mi je to ti je bolje. Nisam bila sigurna kako da protumaim njen nagli
preobraaj. Kolena su mi podrhtavala, a glas bio nesiguran.
Malo kie nikad nikome nije naudilo, nastavila je. Bila je to sjajna pustolovina!
Ne sumnjam, rekao je Kolin i uputio mi upitan pogled. Ali, sad moram odvesti
svoju enu kui.
Morate barem prihvatiti suvu odeu, ponudio je Dord i okrenuo se ka meni.
Madlen ti moe pronai neto da obue. Vas dve nosite slinu veliinu. Temperatura
je znatno pala kad je poela kia i vlaga me je presekla. Nije mi pomagalo to to sam
stajala u hladnom hodniku zamka. Pristala sam da poem na sprat sa Madlen, koja mi je
vrlo brzo pronala lepu haljinu. Dord je bio u pravu - savreno mi je pristajala, pa smo
se naalile da bi trebalo ee da razmenjujemo odeu.
Meutim, nisam se oseala potpuno prijatno dok smo se presvlaile. Madlen nije
izgovorila nita smisleno, a kad sam pokuala da nanem temu golubarnika, nasmejala
se i odgovorila da tamo nije bila mesecima i da eli da tako i ostane.
To mi nije omiljeno mesto na imanju, zna, rekla je. Glupo je, pretpostavljam. Ali,
to je grozna zgrada.
Kao da se razgovor koji smo malo ranije vodile nije ni dogodio.
Vratile smo se u dnevni boravak gospodi. Posmatrala sam je kako seda, kikoe se i
flertuje sa muem. Moda nisam bila milosrdna, ali to me je uasnulo i samo sam elela
da odem. Kolin, izvanredan kakav je ve bio, prepoznao je to bez tekoa i u roku od pet
minuta sedeli smo u koijama naih prijatelja i vozili se ka svekrvinoj kui.
Zna, draga moja devojko, rekao je sad kad smo konano bili sami. Dosta mi je
drugih ljudi. Ako nema nita protiv, elim te samo za sebe ostatak popodneva i veeri.
Tvojoj majci se to nee dopasti.
Preivela je i gore. Prstom mi je preao preko lica. Brinem se zbog tebe. Kao da
nisi pri sebi.

18 Likovi iz romana Razum i oseajnost i Gordost i predrasuda Dejn Ostin. (Prim, prev.)
53
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

I nisam, odgovorila sam zagledana kroz prozor. Nita mi ne deluje u redu. I stalno
me obuzimaju neka loa oseanja.
To se moglo i oekivati. Uzeo mi je ruku i protrljao je. Sjajno se dri s obzirom na
sve kroz ta si prola.
Jednog trena sam dobro, a ve sledeeg plaem. A onda ima i trenutaka kada...
Uzdahnula sam. Previe je glupo.
Nita nije previe glupo da bi mi ispriala.
Pomirila sam se s onim to se dogodilo. Ne bih uspela bez tebe. Tvoja majka i ja se
oigledno neemo brzo sprijateljiti, to je alosno, ali nije kraj sveta. Ali onda, tu je bila i
sirota Edit i sada...
Da?
Ja... mislim da sam videla devojicu u golubarniku kod Markamovih. Opisala sam
mu tano ta se desilo oba puta kad sam videla to privienje, ta mi je Madlen ispriala,
kao i na prekinut poduhvat da uemo u tu zgradu.
udno, rekao je. Madlen nije delovala nimalo potreseno.
Gotovo sam morala da je unesem u kuu. Oporavila se im je ugledala Dorda.
Delujem li i ja tako na tebe?
Nadam se da ne. Namrtila sam se. Ne bih nikad elela da od tebe krijem prava
oseanja. titi ga time to se pretvara da je srena. Zabrinut je za njene ivce, zna.
Ima dobrog razloga za to. Ne mogu da zamislim koliko je uasno gledati voljenu
osobu kako tone na mesto koje ne moe dosegnuti. To bi bilo gore nego je sasvim
izgubiti.
U pravu si, rekla sam. Ali, umorna sam od zlovolje.
I ja. Poljubio mi je dlan. Mislim, duo, da ti je potrebna nekakva razonoda.
Ima li neto na umu?, pitala sam.
Treba nam jo jedna opklada.
Ne istraujemo zloin.
Moda u tome i jeste nevolja, rekao je. Ima jedna sitnica za koju mislim da e biti
zainteresovana.
Krije mi neto. Nagnula sam se napred i krv mi je ponovo oivela. O emu se
radi? Neto o ubistvu?
Ne, ljubavi. Ne zanosi se. Radi se o tvom prijatelju, Sebastijanu. Razvukao mu je
ime na previe slogova. Odluili smo...
Mi?, prekinula sam ga.
Palata i oni s kojima radim. Iskrivljeno mi se osmehnuo. Sloili smo se da bi nam
ovek kao Sebastijan mogao koristiti.
Zato si eleo da razgovara s njim nasamo.
Tano.
Kako je reagovao?, pitala sam.
Ne dobro, bojim se. Ustuknuo je na predlog.
I eli da ukljui i mene?
Ko bi bolje preuzeo taj zadatak? Moram nerado da priznam da bi ga ubedila bre
nego ja. I ako uspe, lino u otputovati u Eperne i uzeti za tebe sanduk najfinijeg moet
ampanjca.
Odgovarajua nagrada za francusku pustolovinu, rekla sam. A ako izgubim?

54
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Onda ti ide po ampanjac.

Trebalo bi da je teak. Moda e, mi trebati pomo.
Gledau izdaleka, rekao je. Verujem u tvoju snagu i ne mogu da zamislim da bi
ikad zatraila pomo.
Predobro me je poznavao.

9. jul 1892.

Gospodin Leblan, taj prijatelj Kolinove ene, pojavio se danas dok su ostali bili u iverniju u
poseti Moneu, koji se, oito, poznaje s madam Du Lak. Ona je divna ena, Sesil, i elela bih
bolje da je upoznam. Smrt mua je, naravno, nije zaustavila, pa ak ni usporila. To moda i
nije bila ljubav, pa su nam okolnosti verovatno bitno razliite, ali veoma je potujem.
Okruuje se zanimljivim ljudima - umetnicima i naunicima i svima koji joj se dopadaju - i
izgleda da neprekidno proiruje svoje vidike.
Upravo je ena kakvoj se divim. I, moram priznati, ena kakva izgleda i moja snaja
pokuava da postane. I ona privlai zanimljive prijatelje. Stvari e se ovde popraviti
(moemo se samo nadati) im se Sesil vrati iz iverniju.
U svakom sluaju, Leblan je ponovo svratio i popila sam s njim aj. On je siromaan
pisac - objavljuje u svim asopisima koji mu prihvate rad - ali mata mu nema granica.
Rekla sam mu da sam oduvek elela da otputujem na Tahiti (gde je, kako kae Sesil, njen
prijatelj Pol Gogen pobegao da slika). Narednih sat vremena ispredao je velianstvene
prie o tom mestu, izmiljajui likove i zaplete koji bi zabavili bilo koju publiku. Meutim,
nisam mogla a da ne primetim da je jedan od njegovih likova veoma liio na onog
Emilinog lopovskog prijatelja. Takoe je postavljao mnogo pitanja u vezi sa sirotom
ubijenom devojkom. Neko bi moda pomislio da je bio ak i previe radoznao. Ali, dosta o
tome.
Napisala sam pismo Gledstonu sa molbom da svojim ugledom stane iza pitanja enske
patnje - da povede Liberalnu partiju u pravcu u kome treba da se kree. Odgovor me je
razoarao. Uprkos injenici da njegova erka predvodi nau grupu, smatrao je da vreme
optih izbora nije pravi trenutak za donoenje takvih odluka. Ledi Karlajl e biti jo
nezadovoljnija nego ja.
Politika je osetljiv posao. To mi je potpuno jasno. Ali, ako partija nije spremna da
ustane za neto to je ispravno, zasluuje li da ponovo osvoji vlasi? Dolazi vreme za
radikalnije poteze nego pre - i ako to mora da saeka do posle izbora pretpostavljam da
nita vie ne moemo da uradimo. Naravno, ako torijevci pobede, za nas e to biti veliko
nazadovanje.
Ali, na kraju krajeva, bez obzira na to koja partija pobedi, enski liberalni savez mora
da se postavi kao samostalno politiko telo. I bojim se da e ostvarivanje tog cilja zahtevati
da se lino umeam.

55
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

crvenih geranijuma visile su sa svih prozora kao otra suprotnost raspoloenju kakvo je
moralo vladati meu stanarima. Ozbiljan sluga otvorio je vrata i poveo nas u mranu
dnevnu sobu sa niskim krovnim gredama. Uprkos tome, bio je to prijatan prostor, pre
udoban nego jednolian, elegantno nameten dobro ouvanim renesansnim
nametajem: masivnim vitrinama i uzanim, bogato izrezbarenim stolicama sa crvenim
sedalicama.
Sesil! Otvorila su se vrata i ula je sitna ena, odevena u crno. Prolo je mnogo
godina otkako smo se videle.
Dominik, mon amie!20 Sesil ju je zagrlila. Uasna prilika za posetu, ali nisam te
mogla ostaviti u tvom bolu a da ne izjavim sauee.
Ne moe ni zamisliti koliko mi znai to vidim nekog iz starih dana. A ovo su tvoji
prijatelji? Obavili smo upoznavanje - njen mu, mrav natmuren ovek, takoe nam se
pridruio - i uskoro smo svi bili ponueni kafom. Bilo mi je teko da je pijem, ne zato to
mi se nije sviala, ve zato to mi je telo oblio hladan znoj. Pitala sam se znaju li Editini
roditelji da sam ja otkrila le njihove erke. Razmiljanje o tome znaju li, hoe li me
ispitivati i ta u rei ponovo me je podsetilo na taj uasan prizor i kao da je izvuklo sav
kiseonik iz sobe. Teko sam progutala, primirila se i poelela da mi Kolin sedi dovoljno
blizu da ga mogu uhvatiti za ruku.
Tekoe s kojima smo se suoili su ogromne, rekla je madam Prije dok je tapkala
upadljivo suve oi maramicom sa crnim rubom i bacala poglede na mua, kog kao da
nije zanimala ta tema. Sad elim samo utehu, ne tugu. Ne mogu to vie da podnesem.
Okolnosti su, znate, neobine. Gubitak Edit prevaziao je svaku obinu smrt.
Zaustila sam da kaem kako razumem, da i ja znam kako je aliti rtvu ubistva, kad
su se vrata odkrinula. Devojka, koja nije mogla imati vie od osamnaest, ula je u sobu.
Obla i sitna, bila je graena na majku, sjajne crne kose, iroko postavljenih oiju i ni
nalik na svoju nesrenu sestru. Ali, nije oponaala majino odevanje; bila je obuena
potpuno u crveno.
Kakvo olakanje!, rekla je na besprekornom engleskom. Ve jako dugo nismo
imali nova lica u kui. Bilo je nepodnoljivo, kaem vam.
Toaneta, ne budi grozna. Moramo te polako predstaviti, rekla je madam Prije i
okrenula se ka nama, glasa punog izvinjenja. Ovo je moja najmlaa erka, koja je vrlo
nezadovoljna zbog obaveza alosti. Gospodin Prije je prostrelio erku pogledom i
otvorio knjigu koju je drao na krilu.
Uprkos njenom neuvenom ulasku, osetila sam naglu bliskost s Toanetom. Kad sam
ostala udovica, na poetku sam osetila olakanje, a za njim ubrzo i ogorenost to su me
poslali da oplakujem - oseanja koja su nestala im sam otkrila izvanredan karakter
oveka koji je umro samo nekoliko meseci poto me je nainio svojom enom, pre nego
to sam uopte stigla da ga upoznam. Nije bilo sumnje da e je ogroman gubitak sestre
uskoro stii, a tuga - prava tuga - doi e.
Ne shvatam zato se svi pretvaramo, nastavila je Toaneta, a nabrano elo joj je
odudaralo od ostatka savreno glatkog lica. Edit je davno otila i niko nije o njoj
godinama mislio. Ovo je pokazivanje grie savesti, a ne bola.
Toaneta! Oev glas je bio otar, ali nije dizao pogled s knjige.
Madam Prije se ukoila, zatim ispravila lea i naglo otvorila crnu lepezu, kojom je
ustro zamahala ispred lica. Mislim da nai gosti nisu zainteresovani za tvoju krajnje

20 Franc: Prijateljice moja. (Prim, prev.)

57
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

povrnu analizu te teme. Uhvatila sam Kolinov pogled i podigla obrvu. vrsto je stisnuo
usne i blago slegnuo ramenima.
Odradila si odlian posao time to si podigla erku koja je sposobna da samostalno
razmilja, ubacila se Sesil da spase razgovor. Ne bih oekivala nita manje.
Trebalo je da znam da te ona nee zapanjiti, rekla je madam Prije. Meutim, treba
da se naui lepom ponaanju ili je niko nee oeniti.
to bi bio uasan ishod. Meutim, pretnja nije dovoljna da se popravim. Moda zato
to jo nisam pronala vrednog udvaraa, izjavila je Toaneta. Pogled joj se zadrao na
Kolinu. Vi ste veoma zgodni. teta to ste zauzeti.
Oekivala sam da e je odbiti ljubazno, ali odluno, kao to sam videla da radi ve
hiljadu puta da zastrai ene. Izazovi se javljaju kad si udata za najzgodnijeg mukarca u
Engleskoj, ali nikad mi nije davao povoda za zabrinutost. Ovog puta zvuao je gotovo
ohrabrujue. Previe ste velikoduni sa komplimentima, gospoice.
Ni najmanje, uveravam vas, potvrdila je i uputila mu sasvim neprikladan osmeh,
koji je otkrio nemogue bele zube. esto me opominju to sam prestroga prema onima
koji me okruuju. ekala sam da mi Kolin uputi nekakav pogled - ozlojeenosti, ili ak
izvinjenja. Nasmeio mi se, ali nisam bila razuverena.
To je sasvim dovoljno, Toaneta, rekao joj je otac glasom otrim kao no.
Ne prisiljavaj me da te oteram. Namrtila se madam Prije.
Rastuila bi nae goste kad bi tako uinila, rekla je Toaneta. Umrli bi od dosade za
etvrt sata. ime biste ih zabavili? Sedeli utke i gladili ruke?
Neu ovo vie da trpim, pobunio se gospodin Prije i zatvorio knjigu. Kasnije u se
pozabaviti tobom, Toaneta. Izjurio je iz sobe. Samo tren kasnije, otvorila su se vrata,
ovog puta s treskom, i uao je visok mukarac irokih ramena, kratko oiane kose i crta
lica koje su, iako nisu bile lepe, zraile egzotikom. Kukast nos i kraljevsko dranje
odmah su privukli panju svih prisutnih dok je oima crnim i vodnjikavim, sa zenicama
okruenim zlatom, prouavao prizor pred sobom.
Lorane! Madam Prije je ustala i zagrlila ga. Bila sam van sebe. Gde si bio?
Ko su ovi ljudi?, pitao je pun besa, bez imalo zanimanja za drutvenu utivost.
Stari prijatelji iz Pariza, odgovorila je. Ovo je...
Posetioci u ovakvom trenutku?
O, stvarno, Lorane, pravi si gnjavator. Toanetin ton bi nekog slabijeg smesta
oterao. Doli su da izjave sauee dragoj mami zbog sirote Edit. Tata je, naravno,
pobegao. Moe otii negde drugde da se prepusti crnini mislima.
Odlian predlog. Izaao je bez rei pre nego to smo stigli da se upoznamo.
Bojim se da je loe primio sestrinu smrt, objasnila je madam Prije. Bili su
izuzetno bliski kao deca.
Blizanci, da li je tako?, pitala je Sesil.
Oui.21 Kao svetlo i tama, njih dvoje. Ona je bila kao sunan dan, sva svetla i vedra, a
on kao crna pono. Sve je jako teko, vidite. Edit se razbolela i njena bolest nam je
postala nepodnoljiva.
Bila je sumanuta, dodala je Toaneta,
Toaneta, nema potrebe za tim. Preterana iskrenost, cherie. Mora se obuzdati.

21 Franc: Da. (Prim, prev.)

58
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Loran je eleo da je dovedemo kui, nastavila je ne obraajui panju na majku.

Ali, ta on zna? Nikad nije brinuo ni o emu drugom osim o svojim hirovima.
Toanetine rei su mi zvuale kao odlian opis nje same. Poetna naklonost, koju sam
prema njoj osetila, nestala je.
Mora da vam je svima bilo strano, rekao je Kolin.
Daleko od toga. Toanetina lepota bi postidela i najsjajnije sunce. Bilo je mnogo
lake iveti bez nje nego sa njom.
Majka ju je otro lupila po zglobu. Dosta.
Ostajete li na veeri?, pitala je Toaneta potpuno zanemarujui majku i gledajui u
Kolina.
Ne bismo ni sanjali da se nameemo, odgovorio je i prilino odvaan osmeh mu je
pobegao sa usana.
Bilo bi nam od velike koristi kad biste ostali, dodala je madam Prije. Ali, ta god
da reite, morate se vratiti da ujete koncert koji sam dogovorila za sutra uvee.
Oseaj ne potpuno nepoznat - ali krajnje uznemirujui - uvlaio se u mene. Misli su
mi zvuale kao da pripadaju mojoj majci. Bunila sam se protiv zamisli da budem ta koju
e uasavati ponaanje drugih koje odstupa od drutvenih normi, a ipak sam ostala u
neverici to e madam Prije prirediti koncert tako brzo posle erkine smrti. I sad mi
Toaneta vie nije izgledala kao savremena ena koja se bori za svoju nezavisnost. ve
kao bestidna zavodnica, ije neprilino ponaanje moe dovesti samo do unitavanja i
propasti.
Moda previe nenametljiv, glas razuma aputao mi je da bi moja oseanja bila
drugaija da se moj mu otvoreno i vidno usprotivio njenoj panji. Kolin je gledao u
mene, ali u oima mu nisam videla ono to sam elela i oseala sam kako tonem u more
neprijatnih oseanja. Madam Prije je pruila ruku ka meni zabrinutog lica, a njene rei
su otkrile da je netano protumaila izvor moje nelagode.
Molim vas, ne osuujte nas preotro, rekla je. Kad su odveli Edit, alila sam due
nego to moete zamisliti. Bilo je gore od smrti to to sam znala da je iva, ali
neuraunljiva. Toaneta je u pravu iako joj je ponaanje... grubo. Editina smrt je olakanje
- izvukla se iz tog udnog pakla u kome je zarobljena sve ove godine.
Sramota je to tako govori. Nisam ula da se Loran vratio, ali osetila sam pritisak
njegovih ruku na naslon moje stolice, iza koje je sad stajao, a plamen besa mu je obojio
maslinasti ten. Da ste joj dozvolili da se vrati kui, jo bi bila iva.
Takav razgovor ne vodi nikuda. Moe samo da donese bol, umeao se Kolin i
istupio da prui ruku drugom oveku. Kolin Hargrivs. Strano mi je ao zbog vaeg
gubitka.
Loran se namrgodio, ali prihvatio je pruenu ruku. Njegova majka je predstavila i
nas ostale, a on nam je uzvratio samo ukoenim klimanjem glave.
Hoete li zaista odrati tu sutranju zabavu, mama?, pitao je. Taj koncert?
Naravno, odgovorila je madam Prije. Zna da sam je ve oplakala.
Onda prestani da se uvija u crninu, rekao je. Licemerje je grozno. Ili ti je vie
stalo do miljenja poznanika nego dranja do svojih principa? eli da izgleda kao da
ali.
Neu o tome raspravljati s tobom, Lorane, odvratila je.
A ja neu ostati da sluam dalje gluposti. Okrenuo se ka meni i prostrelio me
snanim, prodornim pogledom. Ledi Emili, vi ste pronali moju sestru, zar ne?

59
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ja... ja... da, odgovorila sam zgrivi se na to pitanje. Spustila sam oi da izbegnem
pogled njegove majke.
Vratio sam se da sa vama nasamo porazgovaram. To nije bilo pitanje, samo zahtev.
Pruio je ruku kao da eli da me povede iz sobe. Nisam ustala sa stolice. Zar ne moete
da se kreete sami? Morate li da traite dozvolu? Kome da se obratim da dobijem
odobrenje?
Nenaviknuta da mi se tako obraaju i oduzeta zbog pomisli da e me ispitivati o
onome to sam videla, nisam nita odgovorila.
Savreno je u redu, Emili, oglasio se Kolin, priao mi, pomogao da ustanem i
hrapavim i tihim glasom dodao: Ima pravo da zna i najbolje je da to obavite to dalje od
njegove majke.
U principu sam se sloila. Meutim, principi su jedno u teoriji, a drugo u praksi,
naroito kad zbog njih mora da se udalji sa ljutitim neznancem i razgovara o temi
koju bi radije zaboravila. Moe li moj mu da poe s nama?
Ne, odgovorio je i otvorio vrata. Seulement vous.22 Ovo nije batenska zabava. Nije
vam potrebna pratnja.
Kolin mi je neno dotakao ruku. Ne teraj ga da o tome govori pred drugima. Previe
je strano. U oima sam mu potraila saoseanje za moje neprilike. Dodirnuo mi je
obraz.
Samo...
Idi, Emili, rekao je. Tako je ispravno.
Jedva svesna bilo ega drugog osim kucanja svog srca, pola sam za Loranom. I pre
nego to je zatvorio vrata za nama, Toanetin smeh je ispunio sobu.
Loran je stegao ruku u vrstu pesnicu. Bolje bi bilo da je uzeo nju.

Hodali smo malim hodnikom, pa etvrtastim stepenicama na tri nivoa, do mrane,

drvetom obloene sobe, sa ijih irokih prozora se pruao pogled na vrh katedrale. U
jednom uglu stajao je klavir, prekriven nasumino razbacanim hrpama papira, ba kao i
dugi sto, odgurnut do zida. Svetlucava crna barica upropastila je gomilu najbliu
prevrnutoj boici za mastilo, a jedina stolica u prostoriji leala je prevrnuta na podu.
Da li je patila?
Ja... ja... Kako sam mogla da odgovorim na takvo pitanje? Zgrabio me je za ruke i
protresao.
Ispriajte mi ta ste videli. Da li je patila?
Nisam prisustvovala zloinu, odgovorila sam. Srce mi je lupalo i stomak se grio, a
dah mi je zastao u grlu.
Ali videli ste je. Videli ste ta je uradio. Moram da znam. Njegove oi, divlje i ljutite,
plaile su me.
Da, patila je. Suze su mi potekle iz oiju kad sam se setila njenog lica i neprirodnog
ugla glave. Nezamislivo, uasno.
Moram sve da znam.
Ne znam ta da kaem.
Kako je izgledala?, pitao je.
Izmueno.

22 Franc: Samo vi. (Prim, prev.)

60
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da li je prvo bila zadavljena?

Ne znam!, rekla sam, skupljajui snagu da ga odgurnem. Neete me prisiliti da to
ponovo proivim.
Moram da znam.
Zato?, pitala sam. Hoete da vie nikad ne spavate? Da vas proganja grozna i
neljudska slika?
Niko nije imao vie ljudskosti od nje. ak ni u smrti to nije mogla izgubiti.
Pogreno ste me razumeli, odgovorila sam, sad odluno. Govorim o zloinu.
Jeste li joj videli oi?, nastavio je snano mi steui ruku.
Oi?
Da.
Ja... Zamurila sam i prisetila se. Bile su beivotne. Tamne i prazne.
Ispustio mi je ruku i okrenuo se. Onda joj jeste uzeo duu.

61
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jedanaesto poglavlje

Niije oi ne izgledaju prirodno posle smrti, rekao je Kolin. Vratili smo se iz Ruana bez
Sesil, koja je ostala da prisustvuje koncertu madam Prije. Vie, uveravala nas je, iz elje
da posmatra ponaanje porodice nego iz zanimanja za muziku. U vreme naeg odlaska,
povratak kui inio se kao privlanija mogunost, ali posle jo jedne mune veeri sa
svekrvom, poela sam da dovodim u pitanje mudrost te odluke.
Bilo je neto u nainu na koji je to rekao. Oseala sam gr u sebi. Pomisao da joj je
ubica uzeo i samu duu...
Nepotrebno uzrujava samu sebe.
Kad sam tano izgubila tvoju saoseajnost?, pitala sam i nasula aj sa posluavnika
koji nam je poslat u sobu.
Nisi, draga. Ali, ne moemo veno brinuti samo o tom dogaaju.
Oprosti mi. Nisam bila svesna da mi je odreeno vreme za oporavak poto sam
nabasala na grozan prizor ubistva.
Zna da nisam tako mislio. Ali - i oprosti mi, Emili - ini mi se da ve dugo nisi sva
svoja. Zabrinut sam da si...
Da sam ta?
Ne znam. Da doputa tim dogaajima - svim redom - da te potroe.
Svim redom? Zaprepaenost nije ni blizu mogla da opie ono to sam oseala.
Kao da mi je pod propao pod nogama. Svakako u to ne ukljuuje i bebu?
Ukljuujem, rekao je ne gledajui me u oi. Krv mi je glasno jurnula u ui, uhvatila
sam ga za lice i grubo okrenula ka sebi.
Kako se usuuje?
Ne elim i tebe da izgubim, odgovorio je. U ta se pretvara? Nisi ni pogledala svoj
grki otkako smo otili iz Konstantinopolja. Nisi ni spomenula nijedan od brojnih
projekata koji su ti nekad bili vani. ak se i ne seam kad si poslednji put uzela knjigu
da ita, a da te pre toga ja nisam podsticao.
Uenje grkog posle smrti mog prvog mua pokrenulo je u meni intelektualno
buenje i pretvorilo me od tipine drutvene devojke u osobu za koju sam se nadala da
je zanimljivija i otvorenija. Mesecima sam se posveivala prevodu Homerove Odiseje na
engleski, a prekidala sam samo da bih se posvetila popisivanju drevne umetnosti
uukane u seoskim kuama, tako da uenjaci znaju gde da potrae znaajna dela. Posao
je bio prijatan, izazovan i mnogo mi je znaio. Nije bilo udo to sam ga ostavila tokom
medenog meseca, ali narednih nekoliko meseci posle njega, dok sam se oporavljala od
povreda, nisam se vratila u stanje produktivnosti.
itam Madam Bovari, rekla sam.
Koju ti je dala moja majka. Nisi ak nita potraila ni u biblioteci.
Ne oseam se dobrodolom u ovoj kui.
Kad te je to ranije zaustavljalo?
Nikada pre nisam morala da se borim sa samovoljnom svekrvom.
Iznenadila si je, to je sve, rekao je. Oekivala je da si mnogo drugaija.
62
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Kako to?
Oekivala je damu kakvu sam opisao u pismima. Samostalnu i naprednog
razmiljanja, enu koja tei intelektualnom ivotu.
Oprosti mi ako me je to to sam bila ranjena, izgubila dete i videla unakaeno telo
devojke koja je izgledala kao ja dovelo u stanje uznemirenosti!
Naravno da ti opratam, rekao je. Samo te molim da se vrati, da prestane da
lebdi u moru te slabosti.
Ti meni oprata? Sad me je obuzeo bes. Oprata meni?
Zar me nisi upravo to zamolila?
alila sam se! Viknula sam, okrenula se na peti i odjurila u garderobu. Vrata su se
zadovoljavajue zalupila. Sela sam za toaletni stoi i ekala da doe za mnom. Prolo je
deset minuta, a nikakav zvuk nije dolazio iz spavae sobe. Zatim je kljocnula reza.
Ali ne ona od garderobe. ula sam tihe korake kako se sputaju stepenicama.
Drhtei sam spustila glavu u ake i zaplakala.

Kolin i ja se nismo svaali. Veoma malo pitanja je meu nama izazivalo blage
nesuglasice; uvek je bio najsaoseajnija i najvelikodunija osoba koju sam poznavala.
Kako su nevolje, koje smo pretrpeli, mogle tako da nas otue? Pomislila sam na Toanetu,
sitnu i ljupku, i zapitala sam se da li je ona toliko uticala na njega. Neto u vezi sa njom -
njeno samopouzdanje, moda - podsetilo me je na Kristijanu, enu koju je voleo mnogo
pre nego to je upoznao mene.
Kristijana je bila prefinjena, elegantna i veoma otroumna. Upoznali su se u Beu,
gde je ivela i radila kao tajni agent. Njihova veza, duboka i strastvena, trajala je
godinama. Kolin ju je ak i zaprosio, ali ona ga je odbila reima da bi vie volela da
ostanu ljubavnici i kolege.
Bila je posveena poslu i na nju se uvek mogao osloniti. Iako nikad nije opisivao
pojedinosti, ispriao mi je dovoljno da sam znala kako se suoila sa mnogobrojnim
uasnim i opasnim situacijama, a da ga nije razoarala.
I znala sam - znala po onome to mu je nestalo iz oiju - da ga je moja nesposobnost
da zadrim smirenost i uhvatim se u kotac s nevoljama razoarala. Nisam mu ispunila
oekivanja. Oekivanja koja je oblikovala druga ena, snanija i sposobnija od mene.
Kristijana je poginula na dunosti. Ja sam preivela, ali samo kao preivela ranjenica,
samo duh nekadanje mene. Kolin nikad nije eleo slabu enu, koja se glupo osmehuje.
Trebalo je da Kristijana pristane pre mnogo godina kad ju je zaprosio.
Kad se pojavila Meg, spremna da me obue za veeru, odbila sam i poslala je u
prizemlje po posluavnik. Nadala sam se da e Kolin doi sa njim, ali nije. Meg me je
obavestila da je sedeo sa majkom u salonu. Previe uzrujana da bih pipnula hranu,
zamolila sam je da mi pomogne da se raspremim za krevet. Odvezala mi je korset bez
uobiajenih domiljatih primedbi o ivotu ispod stepenica. Lice joj je bilo napeto i
gotovo nita nije rekla dok mi je dodavala meku pamunu spavaicu. Sigurna sam da
nije imala predstavu ta da kae.
Prvi put u naem kratkom braku, nisam otila u sobu koju sam delila s Kolinom, ve
u spavau sobu koja se nalazila s druge strane garderobe. Prola su etiri sata otkako
sam odjurila od njega, a za to vreme nije mi poslao poruku, nije se raspitivao kako sam
niti pokuao da me ubedi da siem. Uvukla sam se u krevet pre nego to je sunce zalo i
nisam ak uzela ni Madam Bovari. Ostavila sam je u drugoj sobi. I tako sam ekala, sa
jastukom mokrim od suza, dok nisam ula korake u garderobi. Zadrala sam dah pitajui
63
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

se hoe li doi do mene i naprezala sam se da ujem dok se spremao za spavanje:

utanje odee, zapljuskivanje vode u umivaoniku. Srce mi je zalupalo kad se umirio.
Oseala sam njegovo prisustvo s druge strane vrata i elela vie nego ita da ih otvori i
uzme me u naruje.
Umesto toga, ponovo sam ula kljocaj brave, a za njim ovog puta i kripanje naeg
kreveta u drugoj sobi kad se spustio u njega, sam. Njegovi roditelji nisu proveli nijednu
no razdvojeni posle venanja. Ni na ovaj nain nisam uspela da dostignem njegovu
majku.
Nisam mogla da spavam, pa sam etala ispred prozora i razmiljala o onome to je
Kolin rekao. Nisam mogla porei da sam postala sasvim rasejana i praktino napustila
sve intelektualne tenje od tragedije koja nam je okonala medeni mesec. elela sam da
se oporavim, da se kreem kroz nedae otmeno i sa svrhom, nikad se ne obeshrabrim,
uvek budem jaka, ali nisam uspela.
alila sam to nisam ostala u Ruanu sa Sesil, to nisam u Londonu s prijateljima, bilo
gde samo ne ovde. Uz uzdah sam se nagnula kroz prozor i udisala hladan noni vazduh.
Mesec je teko visio na nebu, srebrni oblaci su mu zaklanjali ivice, ali nisu mutili svetlo
koje je slao kroz no. Soba koju smo Kolin i ja delili gledala je na zadnju batu, ali ova je
bila okrenuta prema napred i videla sam celim putem do kapije. Oko mi je uhvatilo neko
brzo kretanje na putu iza nje - blesak bele tkanine i treptaj crne senke. Nijedan zvuk nije
ispratio to to sam videla, nije se ulo krckanje ljunka niti odmereni koraci. Nagnula
sam se jae u nadi da u neto uti, ali panju mi je doekala samo tiina. ak i drvee je
stajalo mirno i tiho, vetar nije pokretao lie. I tada, ba kad sam poela da uvlaim glavu
unutra, no je presekao kratak uzvik. Mogla je biti ivotinja, zvuk je liio gotovo na
mjaukanje, dok se nije promenio u oigledan jecaj, gutajui i promukao, a glas je bio
tanak i mlad.
Srce mi je bre zakucalo, navukla sam kunu haljinu i papue, odkrinula vrata i
zakoraila u hodnik. Listovi su mi se zategli dok sam na vrhovima prstiju silazila
stepenicama i unjala se ka ulaznim vratima, izbegavajui mesto na podu za koje sam
znala da kripi. Uskoro sam bila u bati i paljivo sam hodala kamenom stazom,
klizavom od rose. Oblaci su nestali, ali jae svetio nije moglo da ublai sablastan oseaj
koji me je okruivao. Traei senke meu drveem i iza kraja staze, produila sam dalje
do puta. Tamo, ispred mene, samo nekoliko koraka od kapije, nalazila se zapletena plava
traka boje letnjeg neba, potpuno ista kao ona koju sam videla u kosi devojice u
golubarniku Markamovih.
unula sam i pruila ruku kroz stubie na ogradi, ali prsti mi nisu mogli dosegnuti
prljavi saten. ak i da jesu, ne bih mogla da ga zgrabim s obzirom na to kako su mi se
udovi tresli. Uhvatila sam se za hladnu ogradu i podigla se, a zatim se naslonila na
kamene stubove, koji su povezivali kapiju sa zidom. Disala sam teko i isprekidano,
zamurila i izbrojala do deset na grkom. Zatim do dvadeset. Zaboravila sam kako su me
lako antiki jezici umirivali. Kad sam stigla do trideset, poela sam da se pitam ima li
neke mudrosti u onome to je Kolin rekao. Trebalo je da se vratim uenju, ponovo se
posvetim svemu to mi je bilo vano.
Meutim, ovo nije bilo vreme za takva razmiljanja. Osmatrala sam prizor ispred
sebe i traila jo neto to je odudaralo. Kapija je bila vrsto zatvorena i zakljuana,
bata tiha, a ipak neto nije bilo kako treba. Stajala sam potpuno mirno, napetih ula,
leima naslonjena na zid, tako da mi se niko ne priunja iza lea. Ispred mene, staza do
kue bila je ista. Ali, sa obe strane sam gledala u ogromne bunove hortenzija i alosne
vrbe. Razdaljina do vrata mi je izgledala ogromna.

64
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

A sablasni uzvik ponovo je prosekao no.

U vrstom zagrljaju straha, bol i oseaj krivice su me napustili; nisu mi nedostajali ti
moji pratioci ovih poslednjih meseci. Jednostavan oseaj straha bio je pravo
zadovoljstvo u poreenju s njima - strah je u sebi imao neku vrstu uzbuenja nadmonu
u odnosu na beznadenu tugu i umrtvljujui oseaj krivnje. Osnaena ovim, krenula sam
ka kui u nameri da uzmem klju od kapije i pokupim traku.
Nisam prela vie od tri koraka kad sam iza sebe ula tihi zvuk i osetila vrst stisak
oko struka, koji mi je snano obuhvatio i ruke, dok mi je neija aka prekrila usta. Nisam
mogla da diem ni da vrisnem. Preostale su mi samo noge i odmah sam poela da se
bacakam, udarajui to sam jae mogla po napadaevom stopalu, pre nego to sam se
ritnula unazad i udarila ga u golenjau. I tada, u naletu nadahnua, sagnula sam glavu
napred i udarila ga njom u lice.
To jest, udarila bih ga da me nije pustio i paljivo se odmakao u pravom trenutku.
Okrenula sam se i zagledala se u Sebastijanove plave oi.
ta to radi?, pitala sam.
Pomislio sam da svratim i podsetim te da je ubica na slobodi, draga Kalista.
Izluivao me je osmehom. Gde je taj tvoj mu? Ne moe biti da odobrava ovo tvoje
lutanje usred noi u, moram rei, haljini koja je u prilino zapanjujuem stanju?
Koliko dugo si ovde?, pitala sam ga i povukla kunu haljinu vre oko vrata.
Samo sam prolazio u veernjem obilasku susedstva. Otresao je koni sa inae
besprekornog sakoa od tvida. Tvoj prijatelj Mone mi je poremetio previe planova.
Moram da pronaem druge naine da se zabavim.
Ba strano. Nisam se trudila da sakrijem zajedljivost u glasu. Da li je plaenje
poznanica jedina to si uspeo da smisli?
Ni najmanje, uveravam te. Upravo jutros posetio sam tvog prijatelja, Morisa
Leblana. Neverovatan ovek, rekao je. Treba da ostavi novinarstvo i prihvati se neeg
uzbudljivijeg. Pisanja trilera, moda. ini mi se da mu je potrebno samo pravo
nadahnue.
I ti, naravno, misli kako mu to moe pruiti?
Mogao bih.
Kako si preskoio zid?, pitala sam.
Nasmejao se. Mogao bih ga prei i u snu, vezan lancima. Ako si se brinula za moje
emocionalno blagostanje, mogla si se barem potruditi da mi postavi vei izazov.
Sebastijane..., zaustila sam; odmah me je prekinuo.
Kako je lepo uti moje ime na tvojim usnama. Nagnuo se blie, kao da e me
poljubiti, a onda se povukao. Da sam te barem sreo pre nego to te je taj nesreni
Hargrivs epao u svoje kande.
Nisi ak ni pristojna parodija, rekla sam. Ali, ozbiljno, potrebna mi je tvoja pomo.
Jesi li video jo nekog na putu?
U ovo doba noi usred nedodije? ta bi tu neko radio? Traio nonu zverku?
Zanemarila sam njegovo smeno pitanje. Jesi li uo neto?
Samo tebe kako se unja okolo, odgovorio je. Stvarno mora da popravi
tehniku, Kalista. Nisi sasvim beznadena, ali neko treba da te posavetuje. Mogao bih
mnogo toga da te nauim, zna.
Iako veoma cenim tvoju, sigurna sam, velikodunu ponudu, plaim se da moram da
je odbijem. Meutim, ima drugih koji bi imali koristi od tvoje strunosti.

65
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Oi su mu se rairile a usta razvukla u iskrivljeni osmeh. Ko bi to bio?

Kraljica i drava, odgovorila sam.
Uzdahnuo je. Ne dosauj mi tim glupostima.
Zar ne bi voleo da radi s prave strane zakona za promenu?
Znam, draga moja Kalista, da se sigurno igra sa mnom. A ako nije tako, molim te,
nemoj mi rei. Sruila bi mi sve snove. Patnja koja bi usledila bila bi nepodnoljiva i
samo bi me odvela do sigurne i bolne smrti.
Nemogu si, rekla sam.
Primetila si, uzvratio je, duboko se naklonio i poljubio mi ruku. Poeo sam da
pomiljam da si izgubila uvid u moje lepe osobine.
Nisam bila svesna da ih ima.
Uvek si volela da zadirkuje.
Pusti mi ruku i uozbilji se, Sebastijane. Jesi li uo neto? Deji pla?
Dete? Prola je pono. Ne budi blesava.
ula sam je sa prozora - zato sam i izala. Ponovo sam pogledala u traku, i
spremila se da mu je pokaem.
Sigurno si sanjala, Emili, rekao je. Koliko se seam, prvi put sam ga ula kako me
zove pravim imenom. I nisam iznenaen nakon svega to si prola. Prati duh onoga to
si izgubila.
Kako si...
Poljubio me je u obraz i uhvatio se za kameni zid, a zatim ga lako preskoio u
nekoliko vetih pokreta. bientt,23 draga devojko. Svratiu uskoro ponovo da se
uverim jesu li ti moje usluge potrebnije nego mladom Edvardu.
Sebastijane, ekaj!, viknula sam i potrala za njim. Stao je. ta ako mi zatreba?
ta ako...
ta ako ta?, pitao je, odjednom nenim glasom.
Kako da stupim u vezu s tobom? ta ako nemam kome drugom da se obratim?,
odjednom sam se osetila veoma usamljenom.
Oi su mu smekale, a usne se razdvojile. Spustio se ponovo do mene i olabavio
kravatu oko vrata. Okai ovo na prozor spavae sobe i doi u u pono te noi, ovde na
ovo mesto.
A ako ne budem u ovoj kui?
Doi u i pronai te, nekako. Moe raunati na to. Uvek.
S tim mi je nestao iz vida. ula sam ga kako se doekao na zemlju s druge strane
zida, ali nikakvi koraci nisu usledili. Pogledala sam kroz kapiju da vidim gde se spustio,
ali ve je nestao, iezao u senovitu no. Meutim, nije nestao samo Sebastijan; nigde na
vidiku nije bilo ni plave trake.

14, jul 1892.

Fte Nationale24

23 Franc: Uskoro. (Prim, prev.)

24 Franc: Nacionalni praznik. (Prim, prev.)
66
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Mislila sam da bi bilo zanimljivo isplanirati obeleavanje godinjice Francuske revolucije.

Mislila sam, u stvari, da bih mogla da ubedim moju veito nedostojnu snaju da uestvuje u
planiranju proslave - moda bi joj to pomoglo da unapredi stanje svog uma.
Meutim, nisam mogla o tome s njom da razgovaram sino, jer je itavo vee
preleala u krevetu zbog neke slabo objanjene bolesti - neega to je izmeu opte
slabosti i elje da se izbegnu drutvene obaveze. Ne mogu rei da potpuno ne odobravam
ovo poslednje. Kolin je bio nekako udno raspoloen - zabrinut za njeno zdravlje,
pretpostavljam - ali posle ovoga to sam veeras videla, morau razmotriti miljenje o toj
devojci.
unjala se po bati posle ponoi i videla sam je kako razgovara s onim neobjanjivo
zanimljivim lopovom, gospodinom Kapeom. Priao joj je otpozadi i zgrabio je sa
zastraujuom snagom. Otimala se kao profesionalac i porazila ga pre nego to sam stigla
do vrata da joj ponudim pomo. Nisam imala pojma da je tako izdrljiva. Uobiajeni
pokreti su joj tako paljivi i otmeni, bez izvetaene elegancije, koja se primeuje kod
mnogih devojaka. Plaim se da sam ih pogreno tumaila kao slabost i nedostatak
prefinjenosti, ali sad vidim da nije tako. Kree se samouvereno i svesna sebe, i ne osea
potrebu da hoda ili se ponaa na odreeni nain.
Poelela sam da viknem od sree kad je tako temeljno odrala lekciju tom oveku. Ali,
ipak se pitam ta je hteo od nje. Razgovarali su neko vreme i nije mi izgledala ugroeno, pa
sam ih prepustila njihovom poslu.
Ko ju je nauio da se tako dobro brani?

67
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Oboje smo trpeli veliki pritisak, rekao je drei me za ruke. Dolazak ovamo mi
nije bila najsjajnija zamisao.
Mogli bismo da odemo kui.
Uskoro, nadam se, ali ne jo. Razgovarao sam sa Godeom jutros - dobio sam
odgovor od Skotland jarda i svi znaci ukazuju na to da je Edit Prije moda umrla od ruku
Trboseka. ele da uestvujem u istrazi. Da budu sigurni kako e biti voena na najbolji
mogui nain. Sklopio je ruke. Ali, ti nisi ovde srena. Moj posao ne treba da te
spreava da se vrati u London ako eli.
Ne, odbila sam. Radije u ostati sa tobom.
Moda to i nije lo plan. Samo... Ustao je i otiao do prozora, a onda se ushodao,
kao i uvek kad je zabrinut.
ta?
Naslonio se na zid. Zabrinut sam, Emili, jer je Edit Prije toliko liila na tebe.
Ali, u Vajtepelu...
Da, to je bilo drugaije. Moda je izmenio nain na koji bira rtve, ali nije promenio
nain ubijanja. I ne mogu dozvoliti da ponovo bude povreena.
Oseau se sigurnije uz tebe.
A ja ne elim nita vie nego da te titim, odgovorio je. Ali, kako da se za to
pravilno pobrinem kad radim? Loe sam se brinuo o tebi, Emili. Neu opet napraviti istu
greku.
Sela sam na prozorsku dasku, zamiljena. Ovo nije kao u Konstantinopolju.
Moglo bi ispasti i gore.
Nisam ukljuena u istragu, rekla sam. I ne dovodim se u opasnost.
Jesi li pomiljala o tome da bi mogao doi da te potrai?
Ima li razloga da to misli?
Odmahnuo je glavom. esto ulo, moda. Znam da zvuim nerazumno, ali samo
elim da te poaljem u London.
Ova kua je svakako sigurna.
Znamo da neko ko je zainteresovan moe lako u nju da provali, rekao je.
Sebastijan je sino ponovo dolazio, prenela sam mu.
Znam. Izvukao je posetnicu iz depa sakoa i pruio mi ju je.
Sebastijan Kape, lopov prefinjenog ukusa, proitala sam.
Ostavlja ih ljudima koje pljaka, rekao je Kolin.
Nasmejala sam se. Zabavan je. To mu mora priznati.
Zabavan i samo to ne zaglavi u zatvor. Provalio je u Godeovu kuu pre dve noi.
Ne bih nikad pomislila da inspektor ima neto to bi Sebastijan poeleo da ukrade.
I nema, odgovorio je. Proitaj poruku s druge strane. Ostavio ju je na stolu blizu
Godeovih ulaznih vrata.
Vratiu se kad budete imali neto to je vredno uzimanja. Okrenula sam karticu. Ne
moe rei da se ovome makar malo ne divi.
Osmeh mu je smekao napete bore oko oiju. Malo, moda.
Dakle, kad si ga video?, pitala sam.
Sreli smo se sino posle veere.
Da razgovarate o poslu?

69
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da. I slobodno priznajem da nisam napravio nikakav napredak s tim ovekom.

Poinjem da pomiljam kako nikad neu osvojiti nijednu nau opkladu.
I ja sam ga sino videla, rekla sam. Posle ponoi. Otila sam u batu.
Batu?, pitao je, a iznenaenje mu je obojilo lice. Tako kasno? Jesi li dogovorila
sastanak s njim, a nisi mi rekla? Ili je to trebalo da bude tajna? Nije mi nita spominjao
kad smo razgovarali.
Ne, nita slino, odgovorila sam. Uopte ga nisam oekivala.
Ne svia mi se zamisao da sama tumara usred noi. Nije bezbedno, Emili.
Sebastijan nije jedini koji lako moe da preskoi zid i napadne te.
Nije bilo razloga da pomislim da sam u opasnosti. Nije se nita dogodilo to bi me
navelo na pomisao da u naoj bati nije bezbedno. I zna kako Sebastijan voli da me
prati. Bilo je potpuno bezopasno.
Ovog puta, moda. Ali, kako da znamo da te i neko drugi ne trai? Poeo je da
hoda. Jesi li razgovarala s Kapeom o radu za Krunu?
U poetku, ne, odgovorila sam. Ali, i ta tema je iskrsla. Nije bio zainteresovan, ali
sigurna sam da bih ga mogla ubediti.
Zato si tako kasno ila u batu?
Traila sam duhove.
Duhove?, ponovio je.
Nisam mogla da spavam, rekla sam i opisala mu ta se dogodilo kad sam izala iz
kue, ali sam izostavila deo kad mi se Sebastijan onako neljudski priunjao.
Moda si tu traku sanjala, rekao je.
Bila je stvarna.
Mislila si i da je devojica u golubarniku stvarna, ali tamo nije bilo nikoga.
Nije je bilo kad sam ula, ali to ne znai da nije bila tamo pre toga.
Ne govori valjda... Zaustavio se. Emili, nema dece u zamku Markamovih.
Nema, koliko oni priznaju.
Nema i taka. Seo je na ivicu kreveta i povukao me na krilo. Pretrpela si ogromnu
traumu. Ne udi to se tvoj um poigrava i tobom.
Traka je bila na putu. Nikad u ivotu nisam bila ni u ta sigurnija.
Bila si u polusnu i sanjala si, tvrdio je. I ako se dobro seam, u kui Markamovih
postoji slika - devojica u beloj haljini, kose vezane plavom trakom. Dega, mislim.
Sigurno si je videla i urezala ti se u seanje. Sad ti se ta slika vratila, pomeana sa
glupom priom gospodina Leblana o duhu, i navodi te da svata zamilja.
Nisam se sloila s njim ni tren. Ono to sam videla bilo je jezivo i tuno i nije liilo na
udnu verziju slike, koju se i ne seam da sam videla. to se tie prie o duhu, bila sam
sklonija da pomislim da me je pre nadahnula Madlenina nesrea nego pria gospodina
Leblana. Osetila sam se loe i odluila da promenim temu. Znai, nisi sklopio dogovor
sa Sebastijanom?, pitala sam. Nikakav?
Nikakav.
Gde se tano nalazi kua Moet?, poljubila sam ga u obraz. Oseam da e uskoro
morati do njih.

70
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trinaesto poglavlje

Ostatak dana smo proveli vrlo prijatno i nadoknadili vreme izgubljeno prethodnu no.
Malo je institucija koje bi se tako toplo mogle preporuiti kao to je to brak, a vreme
koje sam nasamo provela s Kolinom navelo me je da eznem za danom kad emo se
vratiti kui u pravu privatnost. Pogreila sam to sam to rekla naglas.
Treba da ode sad, sama, rekao je Kolin i vrsto mi vezao korset.
Ne elim da se odvajam od tebe. Uvukla sam se u popodnevnu haljinu, saivenu od
bogate plave pompadur svile, sa dvostrukim faltama. Neuveno iroki rukavi trcali su
na ramenima, a suavali se u laktovima, stegnuti oko zglobova, i zakopavali se oko
slapova venecijanske ipke koja mi je prekrivala ruke do lanaka na prstima.
Zna da ni ja ne elim da provedem ni dan daleko od tebe, draga moja. Sagnuo se i
poljubio me u zadnju stranu vrata. Ali nee me muiti, zar ne?
Nikad. Okrenula sam se da ga poljubim u usta.
Onda mora pristati da ide kui. Rukama mi je obuhvatio struk.
Nije poteno to ovako koristi svoju mo ubedivanja, rekla sam.
Zar bi vie volela da jurim po sobi i zahtevam da ode? Da ti kupim kartu za voz do
Pariza u deset i osamnaest, a da ti i ne kaem?
Brine me to zna red vonje.
Nisam kupio kartu, rekao je. Samo sam se raspitivao.
Veoma si nevaljao. Zaista veruje da taj ovek trai rtve sline meni?
Ne znam tano ta radi, ali ubeen sam - i poinjem da zvuim kao ti - da nam u
vezi s njim neto vano promie.
To ne moe biti Trbosek, rekla sam.
Zato ne?
Nita se ne uklapa. Trbosek je napadao u ogranienim gradskim sredinama i
vrebao je prostitutke. Ovde imamo jednu smrt u seoskoj sredini. Na ubica moda
oponaa nain, ali to nije isti ovek.
Stvarno volim kad tako nemarno nagaa.
To mi kae samo da bih se opustila, pa da pristanem na povratak u Englesku.
Jesam li tako providan?
Uzdahnula sam. Da li ti je to tako vano?
Uhvatio me je za obe ruke. Jeste. Moda je glupo i nerazumno, ali potrebno mi je da
tako uini.
Kako sam ga mogla odbiti? Volela bih da on mene poslua u sluaju da zahtevam
neto slino; smatrala sam to delom ljubavi prema nekome. Duguje partneru pravo da
ponekad bude nerazuman kad mu je to vano. Podigla sam mu ruku do svojih usana i
poljubila ga u dlan. Vrlo dobro, prihvatila sam. Uiniu kako eli.
Povukao se rairenih oiju i otvorenih usta. Ne mogu da verujem ta ujem.

71
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Samo zato to te oboavam, izjavila sam. Ne ostavlja mi nijedan drugi razuman

izbor. Ali, moram da te obavestim: imam nameru da namamim Sebastijana u London za
mnom. Nee biti u prilici da osvoji opkladu.
Rado u se odrei neega to bi bila sigurna pobeda samo da ti bude bezbedna.
Sigurna pobeda? Trepnula sam brzo tri puta za redom. Drago mome, samo se
zavarava.
Da li je tako?, pitao je. Onda bolje da me poljubi.
Kad sam ve poela da mu ispunjavam elje, nisam videla razlog da sad prestanem.

Dogovorili smo se da krenem narednog jutra za Ruan, gde u se zadrati nekoliko dana
da vidim Sesil, koja je jo bila kod Prijeovih. elela sam da razgovaram s njom pre nego
to odem za Englesku, ali nisam ba bila voljna da provedem mnogo vremena s njenim
udnim prijateljima. Mada, bolje s njima nego sa svekrvom. Neu aliti za njenim
drutvom, ali poto sam se sad oseala bezbedno znajui da mi je ostalo samo nekoliko
sati s njom, mogla sam sebi dozvoliti blagi oseaj krivice to nisam uspela s njom da se
sloim.
Kolin i ja smo se tako dugo zadrali na spratu da nam se nije mogao pridruiti na
aju, ve je pourio da se sretne s inspektorom Godeom, dok sam ja sila sama. Gospoa
Hargrivs me je pozdravila kao nikad do tada, inilo mi se sa iskrenim zadovoljstvom.
ao mi je to odlazi vie nego to ti mogu opisati, izjavila je sva razgovorljiva dok
mi je dodavala olju vrelog aja. Sipa mleko, zar ne?
Da, hvala, odgovorila sam i nadala se da mi lice ne odaje zapanjenost koju sam
oseala. Ne mogu dovoljno da vam zahvalim to ste podelili svoju kuu s nama.
Predivno je okruenje za oporavak. Rei mi nisu bile sasvim neiskrene; pejza me
zaista nije razoarao. Sviao mi se bocage,25 valovita brda i prostrana polja, vonjaci s
jabukama i estari. Malo prizora me oduevilo tako kao naizgled beskrajna prostranstva
lana, svetloplavih dok su u cvatu, a nebo, teko od vlage, bilo je drugaije nego na bilo
kom drugom mestu.
Ne verujem da emo ti mnogo nedostajati, rekla je i spustila mali puterasti keks na
tanjir ispred mene. Ali, zar nije ovo sve pomalo preterano? Ni Vajtepel nisu evakuisali
za vreme ubistava. Da moj sin malo ne preteruje? Ili ovo zaista eli?
Ovo su bile prve reenice koje mi je izgovorila bez podsmeha, zajedljivosti ili
snishodljivosti. Pokuava da me zatiti, rekla sam.
Treba li ti zatita, Emili?
A vama?, pitala sam je, zaprepaena to nije izgovorila moju titulu.
Nije odgovorila nekoliko trenutaka. Promeala je aj, dodala jo eera, promeala
ponovo. Verovatno, rekla je. Ali, ne bih to priznala. Postoje trenuci, otkrila sam, kad je
bolje uraditi ono to moe sam, bez osvrtanja na miljenje drugih.
Nisam oekivala ovakvu vrstu iskrenosti od nje. Zato vam se ponaanje prema
meni tako potpuno promenilo?, pitala sam. Do sada se niste trudili da sakrijete prezir.
Tek sam sad poela da saoseam s tobom, odgovorila je. Poela si da otkriva
neki duh.
Zato to odlazim za London?
Ne, ve zato to sam videla kako si se borila protiv onog uasnog oveka sino.

25 Franc: Sumarak. (Prim, prev.)

72
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Posmatrali ste? Ta misao me je uasnula. ta je mogla da pomisli?

Nisi tako tiha kao to misli, rekla je. Naroito mi se dopao nain na koji si
pokuala da mu razbije glavu. Prvi put sam te videla kako pokazuje neku
preduzimljivost. ta je moj sin mislio?
Nisam mu prenela sve pojedinosti kad sam ispriala priu.
Moda bi mi se i dopala, Emili. Ali, ne treba nikad nita da sakriva - bez obzira
kakve su sitnice u pitanju - od njega. Brak zahteva potpunu iskrenost.
Slaem se, naravno. Samo...
Ne sme biti samo, prekinula me je. Potpuna otvorenost na svaku temu ili e se
zaglibiti u mreu prevare. Ono to moda izgleda beznaajno danas, moe se pokazati od
izuzetne vanosti u budunosti.
Nisam mogla da protivreim njenom izlaganju.
To je ispravan savet i ti to zna, nastavila je. Zato se ne igraj Oskara Vajlda. U
ovom sluaju, vano je da s tim ne nastavi.
Nasmeila sam se s olakanjem to se napetost meu nama ublaila. Hvala, rekla
sam. Uzeu u obzir vae mudre rei.
Oekujem da hoe. Sad, da preemo na neto to me zanima. Hoe li biti u stanju
da mom sinu podari naslednika?
Ja... ja..., zamucala sam poto su me njene rei presekle.
Pitanje je jednostavno i imam pravo da znam.
Svakako nije imala pravo da zna. Lekar nije mogao biti siguran, izustila sam,
razoarana to sam joj uopte odgovorila. Potkopale su me silne godine razmenjivanja
drutvenih utivosti.
To mi je rekao i Kolin. Ali, ta ti misli? Osea li se sposobnom da iznese dete?
Nisam sigurna da sam spremna o tome da razmiljam tako brzo posle...
Ne budi preterano osetljiva. To je oajno odbojno. Odgovarajui period aljenja bi
bio neophodan da se dete zaista i rodilo. Ali, u ovom sluaju samo treba da nastavi. Vrlo
je jednostavno.
Nisam elela da me vidi kako plaem, a znala sam da neu jo dugo zadrati suze.
koje su mi se skupljale. Naravno, rekla sam. Vie sam mislila na povrede i vraanje
snage. Nisam znala kako, ali uspela sam da odrim glas postojanim.
Klimnula je glavom. Odlino. Nadau se dobrim vestima pre kraja godine.
Uiniu sve to mogu, rekla sam. Ali, sad me morate izviniti. Ne mogu ostaviti
Meg da me pakuje bez uputstava. Ostala sam pribrana sve dok nisam zatvorila vrata iza
sebe, a onda sam potrala uza stepenice do svoje sobe, gde sam se sruila na krevet
jecajui. Zar niko nije razumeo bol mog gubitka? Da li je ta alost tako neuobiajena?
Bez sumnje jeste. Jer druge ene, poput Madlen, koje su doivljavale razoaranje za
razoaranjem, nisu imale etikih nedoumica koje su ih muile. eznule su za decom.
Plaila sam se da me kolebljivost koju sam oseala ini drugaijom, kao da mi je dete
oduzeto zato to ga nisam dovoljno elela. Oseala sam kako padam u oaj, praznu
hladnou u grudima, ruke su mi se znojile, a oi mutile i oticale. Hoe li to ikad prestati?
Da li je mogue osloboditi se takve krivice?
Podigla sam se i oteturala do prozorske daske na drugoj strani prostorije. Videla
sam Kolina u daljini kako razgovara s batovanom. Pogled na njega i njegovo
jednostavno i ljubazno dranje ponovo mi je naterao suze na oi, dok sam nabrajala u
sebi naine na koje sam ga razoarala. Kako e se oseati za pet godina, ili deset, ako i

73
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

dalje ne budemo imali dete? Hoe li se nain na koji je gledao ene, kao na primer
Toanetu Prije, promeniti? Hoe li zaaliti zbog svog izbora supruge? Hoe li me
prezirati? Pomilja li ve na godine koje je proveo s Kristijanom i ali li to nije iva?
Jo gore, ta bi sada mislio da nije ubijena? ta ako ga eka u Beu, na svoj trenutak,
sigurna da e me se na kraju zasititi? Pre est meseci ne bih pomislila da je to mogue,
ali sad mi je to izgledalo neizbeno. Mrzela sam injenicu to je ubijena dok je
pokuavala da pomogne Kolinu, ali sam na neki nain jo vie mrzela to to mi je njen
ubica nainio tu dostojnu prezira i neeljenu uslugu.

74
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

etrnaesto poglavlje

Obuzetoj ovim mislima, nije mi bilo lako da ostavim mua i odem u Englesku. Imala sam
utisak da mi se srce slama kad sam stigla na stanicu u Ivetou; kad sam se ukrcala na voz,
nisam sela sve dok mi Kolinova visoka prilika na peronu nije nestala iz vida. Drala sam
se za ruku blizu vrata i nagnula se napolje mahnito mu maui, jo oseajui njegove
usne na svojima. Kad nam se brzina poveala, kondukter me je poslao u kupe, gde sam
nesreno utonula na sedite. Zaronila sam lice u platnenu maramicu obrubljenu ipkom
i zaplakala, glave naslonjene na prozor.
Ledi Emili?
Podigla sam pogled na zvuk nepoznatog glasa i iznenadila se kad sam ugledala
gospodina Leblana. Obrisala sam suze i pruila mu ruku.
Mogu li da vam se pridruim?, pitao je i pokazao rukom na sedite prekoputa
mene.
Naravno, promrmljala sam.
Niste dobro?
Tuna sam to odlazim, to je sve, odgovorila sam.
Ah. Suprug vam se plai da biste mogli postati rtva normandijskog Trboseka ako
ostanete ovde?
Normandijskog Trboseka?, pitala sam. Vidim da ste razgovarali s Dordom.
Slegao je ramenima. Nije dobro, znam, ali zvui bolje nego bilo ta drugo to sam
smislio.
Idem da vidim madam Du Lak u Ruanu, rekla sam jer nisam elela da objanjavam
zato odlazim.
Ah, rekao je. I ja sam na putu za Ruan. Naruen sam da napiem lanak o ubistvu
Edit Prije i elim da vidim ta mogu da saznam o njoj.
Ja u odsesti kod Prijeovih.
Zaista? Pretpostavljam...
Pitau ih da li bi razgovarali s vama, ali nita ne obeavam.
Hvala lepo, rekao je. Imala je ljubavnika, znate, koji je oajniki eleo da je oeni.
il Vase. Poznajete li ga?
Ne. Zastala sam na to ime. Zar se nije tako madam Breton obratila Sebastijanu?
Mislio sam da znate ako ste prijateljica porodice. Ali, pretpostavljam da nisu eleli
da se za njega sazna.
Zato ne?
Gospodin Prije je ovek koji ne shvata da plemstvo vie ne upravlja dravom.
Smatrao je da graanin kao to je Vase nije bio dovoljno dobar za njegovu erku.
ta se dogodilo?, pitala sam, zamiljajui Sebastijana kako sakuplja ljubavnice dok
se lano predstavlja. Rekla bih da je imao vie lanih identiteta, jer sam sumnjala da mu
znam pravo ime.
Jo istraujem, naravno, ali izgleda da je njena veza sa Vaseom znaajno doprinela
njenom zatvaranju u bolnicu.
75
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ali bila je bolesna, zar ne?

Ne vie, prema njenom bratu, odgovorio je.
Loranu?
Poznajete ga?
Malo, da, odgovorila sam.
Ne moete mnogo verovati u ono to kae, ali to se nekih stvari tie, sklon sam da
sasluam njegovo miljenje. Ovo je jedno takvo. Smatrao je da je vreme da se ona vrati
kui, ali roditelji su odbili. inilo mi se da bi on uinio sve da je oslobodi.
Ne mogu opisati koliko sam bila znatieljna, i prvi put posle mnogo meseci poela
sam da se oseam kao stara ja. Znai, govorite mi da ju je porodica zatvorila da izbegne
tu sramotnu vezu?
Zatvorili su je, da, rekao je. Ali, jesu li je i ubili?
Zato bi uinili tako neto? Nije im mogla mnogo smetati iz duevne bolnice.
Gospodin Leblan me pogledao, razmislio i klimnuo glavom. Svia mi se to niste
ustuknuli na pomisao da su je moda ubili.
Ubistva mi nisu strana. Reila sam ih etiri, znate.
Nisam imao pojma da ste tako uspeni, rekao je. Vie sam navikao na dame koje
se hvale jezikim vetinama ili muzikim sposobnostima.
Plaim se da sam uasno neobrazovana u oba ta pogleda. Nemaki mi je grozan i
nikad nisam ak ni pokuala da se muziki obrazujem. Molite se da me nikad ne ujete
kako pevam.
Francuski vam je odlian, uzvratio je. Ali, ispriajte mi vie o tim ubistvima.
Da ponem sa svojim prvim muem?, pitala sam uivajui u razgovoru.
Ubili ste ga, da li je tako?
Ne! Ali jeste jedan od njegovih najbliih prijatelja. Pria o Filipovoj smrti nas je
dovela skoro do Ruana. Meutim, gospodina Leblana je vie zanimala Sebastijanova
uloga u drugom zloinu koji sam reila.
Taj me ovek zadivljuje, izjavio je.
Svideo bi vam se njegov poslednji poduhvat, rekla sam i ispriala mu za posetu
inspektoru Godeu.
Gospodin Leblan se smejao dok mu suze nisu potekle niz lice. Taj ovek mi se
dopada vie nego to vam mogu opisati. Ali, ta mislite o njegovom pojavljivanju ovde,
tako blizu vremenu ubistva? I ta je s injenicom da je rtva toliko liila na vas? Jeste li
sigurni da mu niste vi bili meta?
Sebastijanu?, pitala sam. Nikad. Ali kad sam se naslonila na sedite, setila sam se
kako je bio grub prema meni prethodne noi. I setila sam se dejeg plaa. Niko osim
Sebastijana nije mogao pokupiti njenu traku s puta. Da li ju je on pre svega tamo i
ostavio, da me uplai, pa da me uhvati u ranjivom stanju? Mata mi se razmahala dok
sam muila mozak, pokuavajui da se setim da li je mogao sluajno uti neki razgovor u
kome sam spomenula privienje u golubarniku i njenu kosu, ali nije bilo mogue.
Sabrala sam se i gotovo nasmejala na to kako je sve izgledalo glupo. Kolin je bio u pravu
- bilo je vreme da se vratim uenju. Beskorisne ruke su zaista avolove alatke.
Prebrzo ste odbacili tu pomisao, rekao je gospodin Leblan. Moda mu se divite
vie nego to elite da priznate?

76
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Nije tajna da se divim Sebastijanu, ali uveravam vas da to ne utie na moju procenu
njegove linosti. On je bezonik i lopov, ali nije ubica. Posmatrala sam polja jema kako
proleu pored prozora. Da li je bilo i drugih dramatinih ubistava u okolini?
Ne, odgovorio je. Bilo je traginih smrti i traeva koji su usledili, ali nikakvih
zloina.
Kakvih traeva?
Ne seam se pojedinosti. Jedna devojica je umrla na imanju Markamovih - nikad
nisam uo od ega. Ali, itavo se imanje uskomealo i svata se nagaalo o tome ta se
dogodilo i gde je sahranjena.
Na imanju Markamovih? Uasno, rekla sam i zapitala se zato mi Madlen to nije
prenela kad mi se poveravala na dan nae zlosrene posete golubarniku.
Bilo je strano. Nikad nisam uspeo da ubedim Markama da mi sve ispria. Mislim
da je Madlen zahtevala da je neguje umesto da poalju po doktora kad se razbolela.
Najverovatnije ne bi bilo nikakve razlike, ne sa neim to ju je ubilo tako brzo. Sirota
ena se pojela zbog grie savesti. Dord je dao sve od sebe da je zatiti - i obavio je
dobar posao. Nikad nisam uo da neko spominje umeanost njegove ene. Brinuo se,
pretpostavljam, da bi... njeni nerazumni ispadi pokrenuli glasine.
Dakle, o emu su onda komije priale?
Da devojica nije pristojno sahranjena. to je, kao to moete zamisliti, dovelo do
nemirnog duha koji luta okolinom.
Jo jedna pria o duhu?
Da, potvrdio je.
Gde je sahranjena?
To nisam nikad otkrio. Markam o tome ne eli da razgovara. Izvadio je svesku i
neto navrljao u nju. Ali, dosta o ovoj sumornoj temi - to je prizemnija pria nego o
prethodnom duhu o kome smo raspravljali. Previe je realnosti u njoj, pretpostavljam.
ta ste rekli da je Sebastijan napisao na posetnici?

Gospodin Leblan i ja smo se prijateljski rastali na eleznikoj stanici u Ruanu i

dogovorili se da e me posetiti narednog dana kod Prijeovih, poto mi se prui prilika da
s njima porazgovaram o njemu. Porodica je po mene poslala koiju, ali kad sam stigla,
nisam zatekla nikoga kod kue. Madam Prije je ostavila poruku, poelela mi
dobrodolicu i prenela mi da se oseam kao kod kue. Pola sam za mladom sluavkom
do spavae sobe koju su mi odredili, na najviem spratu, prekoputa Loranove. Meg mi je
raspakovala stvari koje su mi bile potrebne za kratku posetu, a zatim je otila da potrai
dodatne ukosnice, ubeena da ih nemam dovoljno. Poznavala sam je dovoljno dobro da
posumnjam kako je to bio samo izgovor da istrai prodavnice u gradu i bilo mi je drago
to je zanima nae najnovije odredite. Ponekad je bilo teko setiti se da je nekad bila
uasna putnica.
Kad sam otvorila aluzine i prozore, pruio mi se neverovatan pogled na grad, dok
se svuda oko mene irila jarka suneva svetlost. Dovukla sam jedan kofer iz garderobe,
otvorila ga i traila po papirima i knjigama dok nisam pronala Odiseju, koju sam poela
da prevodim s grkog pre vie od godinu dana. Dok sam drala knjigu u glatkom konom
povezu i prelistavala istroene stranice, pokuala sam da se setim zato sam napustila
taj projekat.

Zlodela ne napreduju; spor sustigne brzog.

77
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Pogled mi je pao na tu reenicu i obuzelo me je zadovoljstvo to sam je tako lako

prevela. Onda sam je proitala ponovo i uinilo mi se kao da je drevni pesnik te rei
uputio upravo meni. Neki uasan ovek ubio je Edit Prije. Moda do sada nisam uradila
nita da pomognem u reavanju tog zloina, ali nije bilo prekasno da ponem. Sporo i
postojano, mogla sam da uhvatim zloinca. Razgovor s gospodinom Leblanom u vozu
me je nadahnuo i poelela sam da saznam vie o devojci koja je ivela u ovoj kui - i ilu
Vaseu, oveku koga je volela.
Otvorila sam svesku i poela da beleim pitanja na listu papira, zatim sam zastala
kad sam shvatila da imam samo dva dana da saznam odgovore. Pokupila sam svesku i
naotrenu olovku i stutila se niza stepenice u elji da kriom razgovaram sa slugama o
romantinoj strani Editinog ivota. Znala sam da su sluavke bile uglavnom bolje
obavetene i vie su zapaale od svih lanova porodice za koju su radile. Na pola puta
sam naletela na Lorana, koji se pridrao za ogradu. Ja nisam bila te sree, pa sam zapela,
a papiri su se rasuli oko mene.
Oprostite mi, rekla sam kad sam ustala i popravila haljinu pre nego to sam
skupila svoje razbacane stvari.
ta radite ovde gore?, pitao je.
Ostau nekoliko dana. Vaa majka me je smestila u crvenu sobu na gornjem
spratu.
Ta je pripadala mojoj sestri. Da li vam je prijatno da spavate u krevetu mrtve
ene? I ne ekajui moj odgovor, nastavio je da se penje, ali je zastao da podigne pare
papira koji mi je ispao iz sveske. ta je ovo? ta znate o Vaseu?
Jo nita, odgovorila sam. Ima li neto to bi trebalo da znam?
Samo to da je odgovoran za smrt moje sestre. Okrenuo se i pojurio stepenicima.
Saekajte! Pourila sam za njim. Imate razlog da verujete kako ju je on ubio?
Neu o tome da razgovaram s vama. Nastavio je da hoda sve bre i bre. Brzo sam
ga sustigla, ali samo do njegove sobe, gde mi je zalupio vrata pre nego to sam mogla da
uem.
elim da vam pomognem, rekla sam kucajui na vrata. Molim vas, pustite me da
uem.
Nije odgovorio.
Pomerajui se to sam tie mogla, okrenula sam kvaku. Uz otar trzaj je otvorio
vrata i gotovo me udario u lice.
Ne pomiljajte ni na tren da me uznemiravate. Vrata su se ponovo zalupila. Ovog
puta sam ula i rezu kako je kljocnula kad ju je namestio. Povukla sam se u svoju sobu
da zareem olovku, jer joj je vrh pukao kad je pala na stepenice. Dok sam preturala po
torbama u potrazi za rezaem, ula sam ljutite taktove muzike kako dopiru iz Loranove
sobe, ali zvualo je kao da su pored mene, a ne prekoputa hodnika. Izala sam iz sobe.
Jo dvoja vrata nalazila su se izmeu moje sobe i zadnjeg dela kue, ali bila su
zakljuana. Vratila sam se u svoju sobu i pritisnula uvo na zadnji zid. Nije bilo sumnje da
je muzika tu bila glasnija.
Radoznala, pomerala sam se uza zid, oslukivala, a zvuk je bio najjai blizu tekog
ormara, na dve treine od njegove visine. Napregnula sam se u pokuaju da ga pomerim,
ali nisam uspela. A onda sam ga, podstaknuta ko zna ime, otvorila. Unutra sam nala tri
lepe, ali staromodne haljine, skrojene da budu noene sa ianim umetkom i parom
satenskih papuica za ples. Prola me je jeza kad sam ih neno dodirnula, pokuavajui
78
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

da zamislim prilike u kojima ih je Edit nosila. Slike su mi proletale kroz glavu - prvo
privienje prelepe mlade devojke na balu, a zatim unakaenog tela koje sam pronala u
polju. Obuzela me strava i soba mi se uinila hladnom, kao da je u nju ulo neto
natprirodno. Spremala sam se da zatvorim ormar i potrim dole da zamolim za drugu
sobu, kad sam primetila tanak zrak svetlosti na zadnjoj strani. Sad se strah povukao
pred znatieljom i paljivo sam odgurnula haljine u stranu i spustila se na kolena, dok
nisam dola u nivo sa velikom ploom, koja je zauzimala gotovo polovinu visine ormara,
sa malom konom trakom privrenom za nju.
Povukla sam je i ploa je poela da se pomera, glatko klizei du uzane trake. Kad se
otvorila, muzika je postala glasnija i imala sam jasan pogled u sobu koja je sigurno bila
povezana s Loranovom. Sigurno se prostirala celom duinom hodnika koji smo delili, ali
zaokretala je na kraju i pruala se sve do moje. Provukla sam glavu kroz otvor i istegla
vrat da vidim vie. Poto sam se preterano istegla, prevrnula sam se i uz tresak pala na
pod.
Loran se u trenutku stvorio iznad mene i ljutito me gledao.
ao mi je, rekla sam i ustala. Nisam imala pojma da vam soba dopire ovako
daleko.
Zato vam je ao? Ne zato to ste naruili moju privatnost? Ne zato to ste petljali po
stvarima moje sestre?
Nema potrebe za takvom napetou, Lorane, rekla sam u nadi da nee primetiti
koliko mi je bilo teko da spreim podrhtavanje glasa. Ne pokuavam da vas muim.
Napustite moju sobu.
Koje ste to delo svirali?, pitala sam. Dopala mi se emocija. Da li je Betoven?
Jeste li priglupi? Zar ne razumete najjednostavnije naredbe?
Razumem ih savreno dobro. Ali, uvek mi je bilo teko da ih posluam. Nije
odgovorio. Moja majka uporno tvrdi da to namerno radim, ali ja mislim da je to sastavni
deo moje linosti.
Preao je preko sobe i vratio se do klavira. Pola sam za njim.
elim da saznam vie o Edit, rekla sam. Imam prijatelja, pisca, koji je upravo
poeo da istrauje njeno ubistvo. Uveren je da tu postoji i neto vie od onoga to
policija veruje.
I to bi trebalo, ta? Da me zadivi?
Nisam sigurna da me je briga kako to utie na vas. Ponovo je zasvirao, a muzika se
odbijala o tamne drvene zidove sobe. Ali, zaista elim da znam ta se dogodilo vaoj
sestri.
Zato bi vas to zanimalo?
Ja sam je pronala, Lorane. I time se stvorila neka veza izmeu nas. Nisam to
shvatila do danas jer mi je panju odvlaila moja lina tragedija. Ja...
Ne zanima me vaa tragedija, odbrusio je.
Ne bih je ni podelila s vama. Ali, otkriu zato je Edit umrla na onakav nain.
Moete mi ponuditi kakvu god pomo ili moete sedeti i razmiljati i nikome ne
pomagati, pa ni sebi samom. Nebitno mi je.
Ako vam je svejedno, zato bih se trudio?
Moglo bi da ubrza postupak, odgovorila sam. Imala sam utisak da ste bili bliski sa
sestrom. Da moda imate neki uvid u njen ivot. Posmatrala sam ga dok je svirao. Nije

79
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

gledao u dirke. Pogled mu je bio odluno uperen kroz prozor, ak i dok mu se glava
kretala sa telom, a muzika kao da je tekla kroz njega.
Odetala sam do otvora kroz koji sam propala. Sa Loranove strane vrata su izgledala
kao deo prostorije i dovoljno su se stapala sa zidovima da budu teko uoljiva. Bez rei
sam zakoraila kroz njih i povukla ih nazad na mesto. Zadrhtala sam kad sam se sluajno
oeala o Editinu odeu i bila sam srena kad sam izala u njenu nekadanju spavau
sobu, koja je bila mnogo svetlija od bratove. Neu ga uznemiravati. Moj rad moe da
pone i bez njega, a kad shvati da sam poela, elee da sazna ta sam otkrila. A onda bih
ga mogla naterati da mi prvo ispria ta zna.
Zaulo se grebanje iz zadnjeg dela sobe kada se skrivena ploa otvorila.
Bio je Betoven, rekao je Loran i otvorio vrata ormara. Bili ste u pravu. Nestao je i
zatvorio vrata.
Zadovoljna, ponovo sam se uputila ka stepenicama, spremna da razgovaram sa
sluavkama.

16. jul 1892.

Za sve ove godine koliko boravim u Francuskoj, nikad se nisam oseala usamljeno do sada.
Kolin je dentlmen kao i uvek - takav je bio jo sa pet godina - i nita ga ne moe
promeniti. ak ni njegov otac nije bio tako siguran u sebe niti je tako rano znao ta eli od
ivota. Koliko god oboavala mog Vilijama, ova majka e priznati da ima miljenika meu
decom, a to je oduvek Kolin.
Nije bilo razumno, naravno, misliti kako nam se odnos nee promeniti posle njegove
enidbe. Bila bih nezadovoljna da nije - to bi znailo da ne voli dovoljno svoju enu. A to
kod njega nije sluaj. Meutim, nisam oekivala da u ga izgubiti zbog nekoga ko mi se ini
nedostojnim. Poto sam je upoznala, odluila sam da e ubudue trenuci u kojima u
najvie uivati sa svojim sinom biti oni kad mu ena nije sa njim. Ali, njeno prisustvo se
oseti ak i kad nije tu. Neprestano misli na nju.
Nadala sam se kako e nae zajedniko vreme kad ona ode za Ruan biti drugaije.
Upali smo u stare navike, kao to sam i mislila, ali dok zajedno itamo ili raspravljamo o
politici uz kafu, ona je uvek uz nas.
Pitam se ta bi ona mislila o naem Gledstonu - ako dovoljno poznaje oveka da bi
imala miljenje o njemu. Da li bi bila zaprepaena radom koji su on i njegova draga ena
uloili da spasu obine prostitutke od siromatva i oaja? Da li je sposobna da shvati
pitanje irske samouprave? O emu, za ime sveta, moj sin pria sa njom?
Ipak, ne mogu da verujem da bezvredna dama ima takav utkaj na njega. to znai,
bojim se, mogu samo da slutim da je greka do mene. Da nisam pruila devojci dovoljno
prilike. Da se moram potruditi da je vidim onako kako je on vidi.
Videla sam da je obukla haljinu za jahanje za ruak.

80
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

obzirom na borbu koju je njena sopstvena erka vodila sa ivcima, pomislila bih da ima
vie saoseanja.
Ali, Editina bolest i smrt nisu bile teme koje su tog dana bile zanimljive u
domainstvu. Madam Prije je prasnula na mene kad sam pokrenula priu i plaila sam se
da e biti vrlo neugodno ako budem traila dalja obavetenja, naroito to mi je bilo
neprijatno da ispitujem osoblje bez izriite dozvole porodice. Zatraila sam od Sesil
savet kako da se obratim njenoj prijateljici u vezi sa tom temom.
Ne, dobila sam odgovor. Nee prvo pitati. Ako bude potrebno, moliemo za
oprotaj, ali neemo joj pruiti priliku da nam zabrani izvravanje tog zadatka. I
odjednom slutim da e nas svakog trenutka neto moda naterati da odemo u
prizemlje. Bez zaustavljanja je zakoraila u hodnik i otvorila vrata koja su vodila do
kuhinje, spustila Bruta na stepenice, saekala dok mu je lajanje gotovo sasvim utihnulo,
a onda me uhvatila za ruku i povela u prostorije za poslugu.
Mon dieu!, rekla je izvinjavajui se dok je podizala psia u naruje. Trebalo nam je
manje od tri minute da ga pronaemo u mranom kutku batlerove ostave. Mali prostak
trai govedinu, ini mi se.
Kuvarica, koja se smesta zaljubila u malo upavo stvorenje, zahtevala je da poemo
za njom u kuhinju, gde je osoblje upravo zavravalo ruak. Izvadila je veliku kost iz
lonca sa supom i pokazala je Brutu, koji je zakevtao u znak zahvalnosti i zadahtao. Sesil
ga je spustila na pod s njegovom poslasticom.
Nema svrhe pourivati ga, rekla je.
Zaista nema. Kuvarica je klimnula glavom zadovoljna njegovim oduevljenjem.
Tako je sladak.
Sesilje slegnula ramenima. Kad hoe. Ostatak vremena je prava zver liena svih
dobrih osobina.
Premali je da bi naneo mnogo tete, rekla je kuvarica. Prola je okretna sluavka
sa narujem prepunim svee oprane posteljine. Kad je videla malog psa, zastala je.
On ne pripada ovoj kui, zar ne?, pitala je.
Ne, odgovorila je kuvarica i pruila ruke da preuzme ve tako da sluavka moe da
se sagne i pomazi Bruta.
Dopao bi se gospoici Edit, uzdahnula je.
Vaa gospodarica mi je ispriala da je Edit izuzetno volela pse, vie nego veinu
ljudi, rekla je Sesil. Slaete li se?
O, da, odgovorila je devojka. Oboavala ih je. Imala je tri, znate. Dva su bila
pristojna, a jedan tiranin. Naravno, drala ih je na selu, ne u gradu.
Jeste li je dobro poznavali?, pitala sam.
Kao i sve ostale, pretpostavljam.
ana je u ono vreme bila gospoicina sluavka, objasnila je kuvarica. Brinula se
najbolje to je umela o naoj devojci.
Toaneti?, pitala sam.
Ne, ne, odgovorila je ana i odmahnula glavom. Ona je bila premlada i imala je
dadilju. Bila sam sluavka gospoice Edit.
Da li biste nam priali o njoj?, zamolila sam.
Ne znam treba li da priamo o njoj, rekla je ana, a kuvarica je iza nje klimala
glavom u znak slaganja.

82
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

To bi mi mnogo pomoglo, nastavila sam. Osvrnula sam se po hodniku u elji da

izgledam usplahireno. Pronala sam njen le, znate, i njena slika me otada proganja.
Svi su ustuknuli kad sam spomenuta le, a ana je prekrila usta rukom. Mislila sam, kad
bih moda saznala neto vie o njenom ivotu, mogla bih povezati vie prijatnih
uspomena uz njeno ime. Naravno, ne elim da uznemiravam madam Prije...
Dobro bi joj dolo malo uznemiravanja ako mene pitate, ubacila se kuvarica.
Doite, sedite. Pretpostavljam da biste eleli olju aja?
Otila je da pristavi ajnik dok smo mi pole za anom do dugakog istroenog stola
sa rustinim stolicama, rasparenim, po deset sa svake strane i po dve na proelju i
zaelju. Preuzela je ve od kuvarice i spustila ga u veliku pletenu korpu, izravnala gornji
sloj posteljine i sela prekoputa nas.
Nedostaje mi, znate, rekla je. Bile smo bliske. Uvek je bila ljubazna prema meni.
ao mi je, rekla sam i uhvatila je za ruku preko stola, gotovo iznenaena to mi je
dozvolila. Koa joj je bila gruba, ali topla, a stisak snaan.
Nije trebalo da je alju iz kue.
Zato ne?, pitala je Sesil. Nije joj bilo dobro i bila joj je potrebna pomo.
Moda i jeste. Ali, bilo je toliko nevolja s njenim bratom.
Zar ona i Loran nisu bili bliski?, pitala sam.
Preterano bliski, ako mene pitate. Nagnula se i spustila glas do apata. Nije bilo
prirodno.
Bili su blizanci, primetila sam. A blizanci su esto blii nego obini braa i sestre.
Moda, rekla je. Ali, mrzeo je sve druge koji bi joj se pribliili. Bio je posesivan.
Da li je joj se neko udvarao?
Pa... Zakiljila je kao da odmerava. Bio je jedan gospodin, ali im je gospodin Prije
jasno objavio da je neprikladan...
Da li je nastavila da se via s njim?, pitala sam.
Gospodin Loran to ne bi trpeo.
Nije to bila njegova odluka, rekla je Sesil. Bilo je vano miljenje njegovog oca.
ana je frknula. Moda bi neko to i pomislio.
Znate li kako se gospodin zvao?, pitala sam.
Vase. Glas joj je smekao, i postao gotovo sanjalaki.
il Vase? Klimnula sam glavom, u nadi da e pomisliti kako ga poznajem.
Naravno!
Znate ga?, pitala je.
Ko nije uo za njega?, izjavila je Sesil savreno oputeno.
an je uzdahnula. Nisam ga poznavala, naravno. Ne dobro. Ali sam povremeno
nosila poruke do njegove kue za moju gospodaricu. Mnogo ga je volela.
Znate gde ivi?, pitala sam; klimnula je glavom. Moete li mi pokazati? Treba da
razgovaram s njim.
Napustio je Ruan im su odveli gospoicu Edit, rekla je. Ne bih vam mogla rei
kuda je otiao.
Jeste li se ikad vie uli sa njom poto je napustila kuu?, pitala sam.
Ne, madam. Nismo smeli da priamo o njoj - bilo je previe bolno za madam Prije.
Samo Loran nije potovao njene elje.
Bio je uzrujan, rekla sam. Ipak, mislite da on nije odobravao gospodina Vasea?

83
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Spletka gospodina Lorana nije uspela kao to se nadao. Previe se trudio da sestru
prikae kao neuravnoteenu - i na kraju ju je zaista izludeo. eleo je da joj doktor
prepie odmor, pa da je odvede u Nicu na oporavak. Umesto toga, bio je previe
delotvoran i na kraju je zavrila u duevnoj bolnici.
Ne govorite valjda da ju je brat namerno doveo do ludila?, pitala sam.
O, jeste, madam, rekla je. Nisam jedina koja to zna. Ali, malo nas e o tome
govoriti. Videli smo ta je uradio, znate, i ne elimo da to uradi i nama.
Kako je to uradio?, pitala je Sesil. Tako neto svakako nije jednostavno?
Ne mogu tano da kaem, rekla je ana. Bilo je postepeno. Prvo je sve izgledalo
sitno i nevano. Sve dok nije poela da razgovara s devojicom.
Devojicom?, pitala sam.
Devojicom. Sad je skrenula pogled od nas. Malom mrtvom devojicom.
Prola me je jeza. Kojom devojicom?
Ne znam. Nikad nije imalo smisla, rekla je. Ali, avolski me je plailo. Razgovarala
je s njom - naroito nou - plakala je i jecala.
ije je to bilo dete?
Ne bih mogla rei. Ali, plakala je zbog toga sve dok nije mogla da govori. A onda je
poela da hoda u snu - pala je vie puta niza stepenice. Uz sve to, ne vidim ta je njen
otac drugo mogao, ve da je poalje od kue.
Ispriajte mi vie o devojici, rekla sam.
Klminula je glavom. Gospodin Loran joj je ispriao neku vrstu prie o duhu, o maloj
devojici koja je umrla pod alosnim okolnostima i trai majku. Moja sirota gospodarica
je to primila k srcu, zaista jeste. To ju je unitilo.
Jeste li ikad videli dokaze o tome?
O duhu? Namrtila se. Ne. Ali, mogu vam rei da je gospoicina spavaa soba uvek
bila barem deset stepeni hladnija kad bi rekla da ju je videla. I sama sam to osetila vie
puta. Jeste li primetili neto udno u toj sobi?
Ne, odgovorila sam.
Slegla je ramenima. Ne bih elela tamo da provodim mnogo vremena. ak i da
nema duhova.

Ubrzo poto smo Sesil i ja izale ispod stepenica, stigao je gospodin Leblan da me poseti,
kao to smo i planirali. Ali, umesto da mu dopustim da ue i razgovara s Prijeovima,
presrela sam ga na vratima i odvukla ga od kue.
Da li duhovi putuju?, pitala sam ga.
Duhovi? Kako bih za ime sveta to znao?
Vi ste novinar. Oekujem da imate saznanja o bilo kojoj temi koju vam nabacim,
izjavila sam.
udna ste dama, rekao je. Ve sam vam ispriao svoju priu o duhu. I ona putuje,
ta mala avet.
Da, ali prati li ikad istu osobu na vie od jednog mesta?
Niste valjda ozbiljni?
Jesam.
Ne mogu da kaem da sam uo kako se vezala za nekog odreenog.

84
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Samo sam se pitala da li je ikad pronala jednu osobu za koju je smatrala da moe
prekinuti njena lutanja, rekla sam. Gledao me je kao da sam poludela. Koliko je daleko
bolnica u koju su poslali Edit?
Duhovi, duevna bolnica, danas ste puni iznenaenja, ledi Emili. Namestio je eir.
Van grada je, dvadeset etiri kilometra dalje ili tako neto. Lepo mesto pored reke.
Moemo li otii tamo?
Sada? Na licu mu se pokazalo iznenaenje, ali blesak uzbuenog oduevljenja mu
se ogledao u oima.
Da li bi bilo mogue?
Ja... Zastao je i osvrnuo se. Mogli bismo da unajmimo koiju. Odmah sam ga
poslala da to obavi i u roku od etvrt sata smestili smo se u udoban fijaker i jurili
pranjavim seoskim putevima.
Imate li plan ta emo uraditi kad stignemo?, pitao me je.
Ne bojte se, odgovorila sam. Do tada u ve neto smisliti.
Vonja je trajala due nego to smo predvideli zahvaljujui stanju puteva, koji su bili
proarani rupama i izlokani od este kie. Proli smo kroz brojna mala sela, gde su se
tornjevi kamenih crkava izdizali meu tranim krovovima; jarkocrvena, plava, i zelena
kolica za pijacu skupljala su se na gradskim trgovima, ene su istile ulazne stepenice
metlama napravljenim od iblja. A onda, zgrade bi odjednom nestale i ustupale prostor
velikim poljima - visokoj penici i lelujavom jemi - a rubovi su im bili oivieni
grimiznim makovima. Povremena poljska kola, natrpana senom, dodatno su nas
usporavala dok su kloparala putem ispod gustih belih oblaka, koji su istakali nebo.
Skrenuli smo na manji put i preli reku. Nagnula sam se kroz prozor, divei se
ruevinama normandijske opatije, njenoj kapeli bez krova, koja je stajala kao straar
pored mnogo bolje ouvane glavne kue. Skrenuli smo ponovo uz reku i nastavili malo
dalje, a zatim preli jo jedan most, koji je vodio do uzanog ostrva. Kroz guste kronje
starog drvea samo se nazirala crvenkasta zgrada od opeke sakrivena meu njima, a
grane su visile tako nisko da su dodirivale krov koije. Put se blago irio kad smo se
pribliili ulazu.
Duevna bolnica je bila izgraena tako da lii na zamak - ili je to moda nekad bila
raskona kua. Crvenkasta boja i oblik kula podsetili su me na manju verziju Palate
Hempton. Sama graevina bila je dobro odravana, sa blistavim prozorima i
besprekorno istim mermernim stepenicama. Poto je gospodin Leblan razgovarao s
koijaem i dogovorio da nas saeka dok smo unutra, otili smo do ulaza i podigli teak
mesingani zvekir u obliku lavlje glave. Ubrzo nas je pozdravila bolniarka u istoj
uniformi toplim i prijatnim tonom umirujueg glasa. Pretpostavila je da smo doli u
posetu nekom pacijentu, ali nije pokazala iznenaenje kad je gospodin Leblan zatraio
da vidimo doktora irara, oveka koji je, rekao mi je usput, leio Edit tokom njene
bolesti.
Bolniarka nas je provela kroz iroke hodnike, iji su zidovi, okreeni u belo, bili
svetli i isti. Tavanica je zadrala gipsane ukrase, koji su sigurno pripadali jo prvobitnoj
zgradi, a parket na podu je pokazivao znake istroenosti zbog estog, estokog ribanja.
Pokucala je na vrata u zadnjem delu, a zatim ih je otvorila i ne ekajui odgovor. Poto
nam je pokazala da uemo u sobu, koja je bila nametena kao medicinska biblioteka i
kancelarija, zatvorila je vrata iza sebe i nestala.
Kako vam mogu pomoi? Privlaan mukarac prosene visine i grae ustao je sa
stolice za velikim stolom, koji je zauzimao sredinu sobe, dok su police prepune debelih

85
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

pohabanih knjiga bile poreane du zidova. Bio je mlai nego to sam oekivala - u
najboljim godinama - lepo obuen, otmenih pokreta. Bojim se da trenutno nemamo
slobodnih mesta za nove pacijente, ali - o, oprostite mi. Trebalo je da se predstavim.
Nema potrebe, doktore irar, rekao je gospodin Leblan, pruio mu ruku i saoptio
naa imena. Dobro mi je poznat va ugled. Doli smo da se raspitamo u ime prijatelja
porodice Prije.
Uasna tragedija, rekao je. Mislio sam da za neprilike sirote devojke ne zna
mnogo prijatelja.
Moda ne za bolest, rekla sam. Ali, vest o njenoj smrti...
Naravno. Uasnula je itavu oblast, prekinuo me je doktor. Molim vas, sedite.
Uinili smo kako je traio; i on se takoe spustio na stolicu. Povrina stola mu je bila
ista osim dve uredne gomile papira i primerka medicinskog urnala, paljivo
poreanih u gornjem levom uglu, boice mastila sa dva savreno postavljena pera i
starinskog, ali uglaanog sata, na desno od stolice.
Ja sam pronala le gospoice Prije, rekla sam mu. I zato me veoma zanima njeno
ubistvo.
Strano mi je ao, rekao je doktor irar. Proitao sam izvetaj sa autopsije i ne
zavidim vam zbog onoga to ste videli. Meutim, koliko sam shvatio, policija ima
osumnjienog?
Moda, rekao je gospodin Leblan. Ali, nas brine rtva. Ja sam pisac, znate, i elim
da napiem lanak o njoj, tako da njen ivot ne bude zaboravljen.
Ne mogu da zamislim da bi porodica odobrila tako neto, rekao je doktor.
Izuzetno su povueni ljudi. Barem kad je re o zdravlju njihove erke.
Da li je bila veoma bolesna?, pitala sam.
Stanje joj se znaajno pogoralo u vreme kad sam je leio. Kad je stigla, misli su joj
bile ratrkane i unitavale su je strepnje. Roditelji su joj bili zabrinuti da je patila od istih
boljki koje su odvele u smrti i majinu roaku. Ludilo, koje se prenosi u porodici, moe
biti strano.
Koliko je dugo Edit bila ovde?, pitala sam.
Skoro pet godina. Nestala je - pobegla, rekao bih, pre oko est meseci.
ta je uraeno da se pronae?, pitao je gospodin Leblan.
Ne mnogo, da kaem istinu, odgovorio je doktor irar. Njena porodica, naroito
otac, bili su nezadovoljni time to joj se stanje nije poboljavalo.
Jesu li oekivali da bude izleena?, pitala sam.
U poetku da, verovali su da e ostati kod nas samo privremeno.
Uprkos injenici da su ve videli jednu roaku kako umire zbog istog stanja?,
namrtio se gospodin Leblan.
Simptomi mentalne bolesti ne ubijaju one koji pate od njih. Nesposobnost pacijenta
da se izbori sa halucinacijama i bezumljem moe dovesti do oaja, to esto zavri
samoubistvom. Prijeovi su mislili da e leenje moda ublaiti Editine simptome.
Meutim, naalost, stanje joj se nije popravljalo ta god da sam probao.
Da li vam je leenje uspeno?, pitao je gospodin Leblan.
Ponekad. Svoj rad smatram vie umetnou nego naukom. Neki pacijenti reaguju sa
izuzetnim rezultatima. Drugi... pa, njima samo mogu da ponudim prijatno okruenje.
Videete da smo ovaj objekat oistili od svog otpada i prljavtine, koji se sreu u veini

86
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

duevnih bolnica. Preterani nadraaji ne pomau poremeenom umu, po mom

miljenju.
Koju vrstu leenja ste prepisali gospoici Prije?, pitala sam.
Slaem se sa principima Filipa Pinela, koji je ustanovio zamisao moralnog leenja.
Nema batina, nema okova. Prema pacijentima se treba odnositi sa potovanjem. Ima
lekova koji pomau pacijentu da povrati ivotnu snagu, ali otkrio sam da nisu mnogo
pomagali Edit. Odredio sam joj da radi - strogo organizovano vreme pomae izmuenom
umu. ila je haljine za lutke, koje smo slali crkvenim dobrotvornim organizacijama.
Razgovarao sam s njom, trudio se da joj olakam bol. Ali, sve se vie udaljavala od
stvarnosti.
Da li je i dalje bila u stanju da radi kad joj se stanje pogoralo?, pitala sam.
Da. udno, iako je zaboravljala gde je, zaboravljala na ljude koji su je okruivali, sve
je vetije ila. Meutim, videlo se da joj je um zaposelo neto neobino. Svaki odevni
predmet koji je saila ukljuivao je i plavu satensku traku. Bila je opsednuta njom.
S mukom sam progutala i zamislila traku na putu ispred kue Kolinove majke,
zamislila je vezanu u kosi devojice koja je stajala na prozoru golubarnika Markamovih i
zapitala se ta sam to tano videla. Potrudila sam se da ostanem mirna i duboko
udahnula. ta mislite, kuda je otila kad je pobegla?
Jedini lan porodice koji ju poseivao bio je njen brat. U poetku je bio srean to je
ona ovde, ali na kraju poeo je da me preklinje da je pustim. Mislim da je shvatio da ona
ne moe iveti obinim ivotom. Otac je traio da ga redovno obavetavam o njenom
stanju, ali, ak i kad je doao da sa mnom lino razgovara, odbio je da je vidi. Majka joj
nikad nije dola, samo je slala pisma, mada dosta neredovno.
Da li ju je poseivao neko drugi?, pitala sam.
Jedan gospodin, odgovorio je. Porodini prijatelj. Ili sam tako mislio. Poto je
otila, pokuao sam da ga pronaem, ali mu nisam mogao ui u trag. Koliko ja mogu da
kaem, identitet kojim mi se predstavio - gospodin Mirijel - bio je laan.
Znate li ita o njemu?
Samo da je bio izuzetno dobar prema Edit i da je uivala u njegovim posetama.
Zaista se nadam da ga je neko obavestio o njenoj smrti. Trudio sam se koliko sam mogao
da ga naem - bojim se da je nestao.

87
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

esnaesto poglavlje

To je Vase, znate, rekla sam. Gospodin Leblan i ja smo se vratili u Ruan, ali umesto da
odemo do Prijeovih, smestili smo se u kafe gde smo mogli da razgovaramo o Editinom
ljubavniku daleko od njene porodice. Doktor irar, iako drag i prijatan, odbio je da nam
da vie podataka o Editinom stanju i nije eleo da razgovara o mogunosti da je mislila
kako joj se prividaju duhovi. Mora da joj je on dolazio u posete i nazivao sebe Mirijelom.
ta znate o njemu?
Veoma malo, uprkos obimnom istraivanju, rekao je. Bio je profesionalni vojnik,
to nije bilo dovoljno ugledno zanimanje za gospodina Prijea.
Verovatno nije eleo da mu se erka uda za oveka kome je bilo potrebno
zanimanje.
Vi, aristokrate, udna ste gomila.
Jesu li Prijeovi aristokrate?, pitala sam.
Ne sa njegove strane, ali porodica njegove ene i dalje ima svoje starinske titule. I
to takve da ne bi eleti neodgovarajueg zeta.
Da li je Vase oficir?
Jeste. Proveo je neko vreme u Indokini.
I nemate pojam gde je sada?
Pratio sam ga do Legije stranaca i, prema njihovim spisima, otputen je pre osam
meseci.
Moralo je biti i pre toga, inae je ne bi redovno poseivao, rekla sam.
Mogao je moda slati nekoga da je obilazi u njegovo ime. A onda, kad je uspeo da se
vrati u Francusku...
Doao je po nju, nastavila sam. im je mogao. Pa zato je, onda, mrtva?

Kad sam stigla do kue Prijeovih, otila sam pravo na sprat i pokucala na Loranova
vrata, koja su bila zakljuana. Poto nije obraao panju (ula sam da je unutra, teki
koraci odzvanjali su po starom daanom podu), provukla sam se kroz prolaz u ormaru.
Zar vam se ne ini da je ovo pomalo glupo?, pitala sam popravljajui suknje. Bilo
bi mnogo jednostavnije da me pustite unutra.
Edit je uvek volela da se tako igra, odvratio je.
Ja nisam Edit.
A ja nisam traio da razgovarate sa mnom.
Gospodin Vase je napustio Legiju stranaca neposredno pre nego to vam je sestra
nestala iz bolnice.
Da li se vratio u Francusku? Loranovo lice je pocrvenelo i stegao je pesnice.
Nemam pojma, odgovorila sam. Moda bi sad bio pravi trenutak da mi ispriate
ta znate o njemu.
Ubio ju je zato to je nije mogao imati.

88
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Romantina pomisao, svakako, izjavila sam u neverici. Ali, ima li ikakve stvarne
osnove?
Moja sestra je imala srce i duu kao niko drugi. Oseala je dublje od obinih ljudi.
Vase joj je pisao lepe poruke i stihove i zaveo ju je bez mnogo truda.
Volela ga je?
Oajniki.
Zato ga prezirete? Moda ju je voleo.
Postoje stvari koje gospodin ne radi dami koju voli.
Kao to su?
Neu o tome da raspravljam.
Nervirate me, Lorane, rekla sam. Policija veruje da vam je sestru ubio ovek koji
je ubijao prostitutke u Londonu. Ako imate razloga da verujete kako je neko drugi kriv,
morate da istupite i iznesete dokaze.
Volite da se igrate detektiva?
U stvari volim, i dobra sam u tome.
Nasmejao se. Pretpostavljam da uvek otkrijete ubicu pre kraja romana o erloku
Holmsu.
Da, ali nije u tome poenta. Uhvatila sam oveka koji mi je ubio prvog mua;
raistila sam pogrene optube protiv dragog prijatelja i reila jo dva ubistva. Svakako
sam strunija od vas da otkrijem ta se dogodilo vaoj sestri - iako ne mogu da jemim
za vas da ste sposobni za bilo ta drugo osim za razmiljanje i sviranje Betovena.
Ne sviate mi se.
Ba me briga. Sve to je sad vano jeste gde vam je sestra provela poslednjih est
meseci svog ivota.
Okrenuo se od mene i poao preko sobe do prozora, koji je otvorio. Sumnjate li da
ju je ubio?
Vase?, pitala sam. Ne znam nita o njemu osim da je, izgleda, bio u ljubavnoj vezi
sa Edit. Ne moete sumnjati da je ubica samo zato to ste bili ljubomorni na njihovu
vezu. To e me pre navesti da se zapitam o vama.
Optuujete me? Okrenuo se.
Ne. Ali, ne dajete mi nita, ni najmanji razlog da sumnjam u oseanja tog oveka
prema vaoj sestri.
Zatrudnela je s njim, rekao je i krenuo ka meni sa oima punim pretnje. A onda je
ostavio da se sama nosi sa posledicama.
Ali eleo je da se oeni njom?
Moj otac je odbio njegovu prosidbu, ali on je nastavio da je trai. Poto nisu mogli
otvoreno da se sastaju, dogovarao je tajne sastanke. I im mu se ukazala prilika da
ostane sa njom nasamo, daleko od pristojnog drutva, bez ogranienja, iskoristio ju je.
Mora da je bila slomljena, rekla sam.
Nije. Seo je na klupu ispred klavira i spustio glavu u ruke. Bila je ushiena. elela
je da se uda za njega. Mislila je da e pobei.
Da li je on to eleo?
Nisam imao nameru da je ostavim u rukama oveka koji se poneo tako neasno.
A beba?
Izgubila ju je, odgovorio je. to je i bilo najbolje u takvim okolnostima.

89
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jesu li vam roditelji znali?

Naravno da nisu. Samo doktor irar, koji se brinuo za nju.
Znai, tad su je ve bili odveli?
Uspeo sam da je ubedim kako joj je potreban odmor.
ula sam prie da ste je vi izludeli.
Bolelo ju je da uje ono to sam joj govorio. Niko ne voli da mu govore kako mu je
osoba koju voli beskorisna nitarija. Srce joj je bilo slomljeno, da, ali nije bila luda.
Ali, bila je trudna kad je otila u bolnicu.
Da.
I onda je izgubila bebu?
Da.
Ba zgodno, primetila sam.
Ponekad je prirodi potrebna samo mala pomo.
Zadrhtala sam i osetila hladnou u sobi. Jak vetar je uleteo kroz prozor i zatresao
stakla, a sve to sam elela bilo je da pobegnem. Edit je strahovito patila u rukama
mukaraca, i to vie nego jednom. Pogledala sam u Lorana, ije oi su otvrdnule.
Koraknuo je prema meni i pruio ruku da me uhvati. Odmakla sam se i izbegla
njegov dodir.
Neete ovo nikome ispriati, rekao je. Ovi dogaaji ionako nemaju nikakve veze s
njenom smru.
Zna li Vase da ste to vi sredili?, pitala sam.
Ne. Samo irar. Sve to smo uradili bilo je sakriveno od Vasea. To nije bila njegova
briga.
Kako moete da verujete da njegovo dete nije njegova briga?
Kad je ovek bezvredan nitkov, nita ga se ne tie.
Slaem se da mu je ponaanje bilo uasno, rekla sam. Ali, niste mi ispriali nita
to bi ukazalo na to da je eleo da vidi Edit mrtvu.
Izgubila je njegovo dete. Prezirao je slabost.
Slabaan argument. Znate li sigurno da je bio svestan njene trudnoe?
Saoptila mu je u pismu. Proitao sam ga pre nego to ga je poslala.
Pokazivala vam je svoja pisma?
Ne, odgovorio je. Otvorio sam ga i ponovo zapeatio. Edit je verovala da e doi
po nju, da e njih dvoje pobei.
A vi to ne biste dozvolili.
Bila je najdrai deo mog srca, rekao je. Nisam mogao dozvoliti da tako neslavno
propadne.
Pa ste je umesto toga zatoili i proglasili neuraunljivom? Oprostite ako ne vidim
nikakvu dobrotu u vaoj strategiji.
Kako sam mogao znati da e je ti dogaaji nepovratno odvesti u ludilo?
Naravno. Ko bi pomislio da e gubitak oveka za koga je elela da se uda i deteta
imati tako dubok uticaj na njeno mentalno stanje?
Nema potrebe da budete zajedljivi. Spasao sam je od gore sudbine. irarova bolnica
nije Bedlam. eleo sam da se oporavi u miru i onda se vrati kui. Za nju je bilo
nezamislivo da zadri dete - bila bi prognana.

90
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Niste nimalo svesni bola koji ste joj zadali, rekla sam. Unitili ste je. Da se niste
uplitali, i dalje bi bila iva.
Ljutito me je zgrabio za ruku i uneo mi se u lice. Voleo sam sestru kao niko. Naa
porodica je nije razumela. Samo sam ja znao ta je za nju najbolje i pobrinuo sam se da
to i dobije. Da se niste usudili da me optuite kako sam joj naneo tetu ako ne elite da
doivite jo goru sudbinu od njene. Odgurnuo me je i pala sam na zid, dok mi je srce
tuklo. Bila sam nesposobna da se pomerim sve dok zvuk njegovih koraka nije nestao
niza stepenice. Tada sam, oprezno koraajui, otila u svoju sobu i sruila se na krevet
uplaena i uasnuta, ali nisam mogla da zaplaem.
Nisam elela da verujem ono to mi je Loran ispriao; bilo je previe uasno,
neshvatljivo. Nisam mogla da verujem da je ovek kao to je doktor irar uestvovao u
tako groznom poduhvatu. Pritisnula sam dlanom elo i osetila kako me preseca nalet
tuge. alila sam to je Edit pretrpela takav gubitak u okolnostima koje su bile gore od
mojih. A jesu li? Moe li se bol porediti? Moe li se u tome nai uteha? Podigla sam glavu,
spustila bradu na levu ruku, navukla jorgan desnom i oslukivala zvuke Ruana kako
dopiru kroz otvoren prozor. Malo su se razlikovali od zvukova u ostalim gradovima -
koije su kloparale kaldrmisanim ulicama, prialo se o poslu, smejalo i traarilo,
oglaavala su se zvonca na vratima prodavnica, koja su treskala kad bi ih zatvarali.
Ali, neto poznato se probijalo iznad amora: tanak zvuk, piskav i otar, sve glasniji i
odmereniji. Ukoila sam se i zamurila, usredsredila se u elji da odbacim sumnju.
Drhtei sam ustala sa kreveta, pola ka prozoru i nagnula se napolje kad sam stigla do
njega. Izgubljen u buci, jedva se razaznavao, ali i dalje je bio primetan. Glas koji sam ula
na selu pratio me je do Ruana, usamljeno plakanje obavijeno povetarcem, koji je lelujao
ipkane zavese u mojoj sobi.
Da li je Edit ula isto? Pitanje je, bez odgovora, visilo u vlanom vazduhu. Misli su mi
se okrenule ka Madlen, koja je takode preivela gubitak deteta. Dece, ispravila sam se.
Da li bi i ona to ula da je ovde? Jesam li dodirnula neku eterinu duu kad sam posetila
ene ija su oseanja krvarila? Ili sam dozvolila da mi bol podstakne matu? Moda su
Kolinove brige bile opravdanije nego to sam bila voljna da priznam. Moda sam
podlegla alosti, jer sam dopustila da me toliko dugo unitavaju tragedije prolosti.
Posegla sam za potamnelim rukama na prozorskim okvirima i povukla ih unutra,
terajui taj zvuk dalje od sebe. Tiinu je bilo skoro tee sluati nego plakanje i oseala
sam se kao u iskoiti iz sopstvene koe. Uznemirena, ponovo sam otvorila prozor, ovog
puta samo da zatvorim i aluzine. Ali kad sam krenula, pogled mi je uhvatio blesak
plavog.
S druge strane ulice, padajui odnekud u visini moje sobe, plesala je uzana plava
traka, noena vetrom dok je lebdela ka ploniku. Otvorila sam usta, sigurna da u
vrisnuti, ali nisam bila u stanju da ispustim ni najmanji zvuk. Dah mi je bio plitak, noge
teke i nepokretne, a stegla sam ake u vrste pesnice. Uskoro mi se uas kretanja uinio
privlanijim od uasa ostajanja na tom mestu; uspela sam da pobegnem iz sobe, jurei
stepenicama, preskaui po dve odjednom, a gotovo sam izgubila ravnoteu jer su se
stepenice uvijale na svakom odmoritu.
Nije mi bilo teko da pronaem Sesil - ula sam kako joj smeh dopire iz dnevne
sobe, gde su se ona i gospoda Prije skupile i prijateljski avrljale o davno zaboravljenim
poznanicima. Isprva me nisu primetile kad sam se uunjala i stala kraj vrata, nema. Tek
kad sam uoila zastoj u razgovoru, pribliila sam im se.
Boe!, uzviknula je madam Prije. Vi ste preplaeni!
ta je bilo, Kalista?, pitala me je Sesil.
91
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ja..., zaustavila sam se. Svaka re koja mi je pala na pamet nije mi bila
odgovarajua.
Za ime sveta, imate isti uasan pogled kakav je imala i Edit, rekla je madam Prije.
Jesam li vas uklela kad sam vas stavila u njenu sobu?
Ne budi smena, pobunila se Sesil, ustala i uhvatila me za ruku. Potreban joj je
sve vazduh, to je sve. Zdravlje joj, zna, nije najbolje.
Stegla sam prijateljiinu ruku u elji da prestanem da se tresem. Samo sam se
premorila, to je sve, izjavila sam.
Doi da sednemo napolje, rekla je Sesil odluno i nepokolebljivo. Moe li nam
poslati aj?
Madam Prije je smesta pristala i povukla bogato izvezeni konopac za zvono. Hoete
li da vas ostavim malo nasamo?, pitala je.
Hvala vam, rekla sam. Bila bih vam veoma zahvalna. Molim vas, oprostite mi ako
sam vas uznemirila.
Nema problema, zaista, rekla je. Ali, ista ste sirota Edit trenutno.
Ja... ao mi je, zamucala sam dok me je Sesil vodila do visokih francuskih vrata,
koja su vodila u malu batu iza kue.
Naa domaica je odmahnula rukom na moje brige. Nemojte da se muite, rekla je.
Ali, moda ete poeleti da krenete za Pariz ranije nego to ste nameravali. Mislim da
vam Ruan ne prija.

92
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ba mi udovoljava, Sesil, rekla sam.

Jo nisam videla da te je oseaj izneverio, odgovorila je. tavie, nikad pre nisam
imala priliku da vidim duevnu bolnicu.

Toaneta se povukla u spavau sobu, na spratu ispod moje, da se spakuje za put.

Odglumila je oduevljenje to me vidi na svojim vratima i pozvala me da uem. Ba je
zabavno to imam drutvo, izjavila je. Moete mi pomoi da odaberem haljinu koja e
ostaviti najbolji utisak u gostima. Zar vam se ne dopada kako se rukavi ire?
U stvari, ne, rekla sam. Vie mi se svia neto skromnije.
Sigurno ste ve prestari da pratite modu.
Progutala sam zajedljivu primedbu, koja mi je istog trena pala na pamet. Nadala
sam se, Toaneta, da neemo razgovarati o odei, ve da ete mi ispriati vie o vaoj
sestri. Sigurno vam se povremeno poveravala.
Prezrivo je dunula. Daleko od toga. Ponaala se prema meni kao prema bebi. Jedva
je razgovarala sa mnom.
Jeste li primetili promene na njoj pre nego to su je poslali od kue?
Mislite neto drugo pored njenog nepovezanog blebetanja?
O emu je priala?
Nita to je imalo makar malo smisla. Bilo je dosadno, stvarno. Podigla je
jarkoruiastu haljinu. Da li mi ova dobro stoji?
Istie vam boju u obrazima, odgovorila sam. Jeste li se ikad upoznali s
gospodinom Vaseom?
Ne zvanino. Ali, videla sam ga jednom dok ju je ekao napolju.
Da li se esto iskradala da ga vidi?
O, da. To je bio jedini deli njene linosti koji mi se zaista dopadao, rekla je. Bila je
tako udljiva i dosadna - i ljubomorna na moj vedri duh. Uvek me je ogovarala i stvarala
mi nevolje kod mame. Ali, divila sam se njenom oseaju za ljubav.
Da li je gospodin Vase zgodan?
Ni najmanje. Ali, izgleda snano i ima pristojnu kosu, pretpostavljam. Lepe plave
oi. Bio je ranjen u nekoj zamornoj bici i hramao je gotovo sramotno. Ne mogu da ga
zamislim da plee. Verovatno bi bilo najbolje da i ne pokuava.
Njen potpuni nedostatak saaljenja mi je iao na ivce. Da li je nameravala da
pobegne s njim?
Sasvim sigurno jeste. Proitala sam sva pisma u kojima je planirala bekstvo.
Proitali ste ih?
Mama krije sve zanimljive knjige od mene. Prilino sam se izvetila u otvaranju
koverata.
ta ste saznali?
elela je da je odvede u Portugal - bogzna zato - i da se venaju. Mislim da se
uvalila u nevolju.
Jesu li roditelji znali za ovo?
Majka je usavrila vetinu zanemarivanja svega neprijatnog. Otac je uveren kako se
niko nee ogluiti o njegova nareenja. Dakle ne, nita nisu sumnjali.
A ta je va brat mislio o svemu tome?

94
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Loran? eleo je da ubije gospodina Vasea. Naroito kad je uo da je napustio Legiju

stranaca.
A kako vi to znate? Setila sam se Loranovog iznenaenja kad sam mu ispriala da
se Vase odrekao ivota u uniformi.
Unajmio je detektiva da prati gospodina Vasea. Proitala sam sve izvetaje.
ta u njima jo pie?
Naalost, nita zanimljivo. Otiao je iz Indokine ili nekog drugog uasnog
malarinog mesta i pojavio se u Marseju. To je bio poslednji detektivov izvetaj.
Razoarala sam se.
Da li vam sestra ikad zatraila pomo?
Nikad. Samo me je grdila.
Priajte mi o tome kako je skrenula u ludilo.
Mi smo pristojna porodica, ledi Emili. Raspadamo se iza zatvorenih vrata. Kad je
odbila da prihvati to to joj otac ne dozvoljava da se uda za gospodina Vasea, bila je
proterana u svoju sobu. Nije joj bilo dozvoljeno da silazi ak ni da jede.
Koliko je to trajalo?
Nekoliko meseci, sve dok je nisu poslali iz kue.
Imate li pojma da li se viala s gospodinom Vaseom za to vreme?
Zaista mislite da su mi dragi roditelji doputali da dolazim u dodir s njom kad je
postala tako... nepoeljna? Nije mi bilo doputeno ak ni da razgovaram s njom, rekla je.
Nisam smela da se pribliim ni njenoj sobi.
Teko mi je da poverujem da vas je to zaustavilo, rekla sam. Ne delujete mi kao
osoba koju je lako obeshrabriti.
Zahvaljujem se na komplimentu. Ali, istina je da nisam ni elela da razgovaram s
njom. itanje njenih pisama ve je bilo dovoljno zabavno, ali Loran je bio jedini koji ju je
podnosio kad je poaavila.
Priajte mi o njihovom odnosu.
Bili su nerazdvojni sve dok se nije pojavio gospodin Vase. Loranu se nije dopadalo
da izgubi najdrau prijateljicu zbog oveka koga je smatrao bezvrednim.
Jeste li imali dodira sa Edit dok je bila pod brigom doktorom irara?
Ne. Otac to ne bi dozvolio. Mislim da se plaio da je njeno stanje zarazno i da moe
da se proiri ak i preko pisama.
Da li vam to smetalo?
Kao to sam rekla, nismo bile nikad bliske, ledi Emili. Ne mogu rei da mi je
nedostajala. I, iskreno, bilo mi je lake to vie ne moram da sluam njena blebetanja.
Zvui li to okrutno?
Moda, ali je iskreno.
Ludilo je prvo tragino za one koji vole rtvu, ali uskoro se pretvori u teret. Sestru
sam izgubila mnogo pre nego to su je poslali od kue. I kad je otila, ivot mi se otvorio.
Nisu mi doputali da izlazim u isto vreme kad i ona, znate. Roditelji su eleli da se ona
prva uda.
Sigurno ste se razoarali kad je otac proglasio gospodina Vasea nedostojnim
proscem.
Nisam bila srena zbog toga.
Jeste li ikad pomiljali da pomognete sestri da bude s njim?

95
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

I suprotstavim se eljama roditelja? U Toanetinom izrazu nije bilo ni trunke

iskrenosti. Nisam ni sanjala o tome.

***

Sledeeg jutra, Sesil i ja smo preskoile doruak da bismo to ranije krenule. Vonja do
duevne bolnice bila je jednolina, a bolniarka koju sam videla i pre doekala nas je na
vratima i povela do kancelarije na kraju hodnika.
Nisam iznenaen to vas opet vidim, rekao je doktor i ustao kad smo ule u sobu.
Znao sam da jue niste otili zadovoljni.
Predstavila sam Sesil. Zadivljena sam vaom bolnicom, rekla je. Kao draga
prijateljica madam Prije, znam da ju je sigurno teilo to to je znala da joj je erka tako
dobro zbrinuta.
Samo mi je ao to Edit nije ostala sa nama, izjavio je.
Imate li razloga da verujete kako je pokuala da pobegne?, pitala sam.
Nisam siguran da je beanje prava re. Nije bila zakljuana niti sputana. Ne bih je
podsticao da izae da sam je video kako pokuava, ali nije bila ni zatvorenica.
Zato mislite da je elela da ode?
Ne bih mogao da kaem. Nije gledao u mene dok je odgovarao.
Rekli ste mi da ju je jedan gospodin redovno poseivao. Da li je bila s njim u
ljubavnoj vezi?
Uasno mi je ao, ledi Emili. Ali, osim ako mi njena porodica otvoreno ne dopusti
da otkrijem pojedinosti o njenom sluaju, ne mogu vam vie nita rei.
Sesil i ja smo dole spremne. Predala je doktoru pismo madam Prije - ubedila ju je
da ga napie dok sam razgovarala s Toanetom. Proitao ga je, presavio paljivo
nametajui ivice i protrljao oi. Uveravam vas da nije bilo nieg romantinog izmeu
Edit i oveka koji se nazivao Mirijel.
Znamo da je Edit bila trudna, rekla sam i nagnula se napred.
Sedeo je nepomian.
Loran Prije nam je ispriao itavu priu. Nije bilo odgovora.
Da li je Edit Prije pobegla zbog onog to ste joj uradili?, pitala sam.
Sad je zajeao. Pobegla je zbog ono to sam uradio, da, ali nije ono to vi mislite. Ne
ako ste razgovarale s Loranom.
Kako to mislite?
Nisam uinio ono to je traio od mene. Nisam se mogao naterati da povredim dete.
Ali, to je sad sve nebitno. I to nema veze s Editinim sluajem, ne to se tie njene
porodice. Znam ta sam uinio i od toga neu moi pobei do kraja ivota. Ali, to nije
vaa briga.
Jeste ako je ono to ste uinili posredno ili neposredno dovelo do Editinog ubistva,
rekla sam.
Posao mi je da spaavam ivote, a ne da ih okonavam, ledi Emili. Shvatite to i
znaete da moja krivica, ma koliko teka, nije ono to vam je Loran ispriao.

96
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Osamnaesto poglavlje

Razmiljala sam o reima doktora irara dok nas je koija vozila vijugavim putem uz
reku prema uurbanom Ruanu. Ako je njegov posao spaavanje ivota i nije uinio ono
to je Loran traio, ta se desilo s detetom koje, kako tvrdi, nije povredio? U glavi mi je
tutnjalo od pitanja dok nismo stigli do Prijeovih. Pogledala sam u Sesil i uzdahnula kad
smo sile iz koije.
Ne radujem se ovoj veeri.
Potpuno se slaem s tobom, rekla je. Ali, moda e veeras biti bolje nego ostalih
veeri koje smo ovde provele. Moda ak uspemo da ubedimo Toanet da zauti.
I tako je iz mene provalio smeh dok smo ulazile u dnevnu sobu. Smeh koji se
pretvorio u neizmernu radost kad sam videla svog dragog mua kako me eka. Pourio
je prema meni i privukao me u naruje.
Jutros sam doao ovamo s Godeom da pratim trag i nisam mogao a da te ne vidim
pre nego to ode za Pariz, rekao je.
Tako mi je drago, rekla sam i poljubila ga u obraz. Sesil mi je uputila znalaki
pogled i izala da potrai madam Prije.
Nedostajala si mi, rekao je.
Nije trebalo da me alje.
Kako ti je u Ruanu?
Vie nego arobno, odgovorila sam i ukratko mu prenela sve to sam saznala o
Edit. Meutim, nisam mu ispriala pojedinosti o mojim susretima sa duhovima.
irar je sigurno dopustio Edit da rodi bebu, a onda je negde poslao. Nije udo to
lekar nije eleo da potpomogne stvari, kao to ti je Loran rekao. Kolin je dobovao
prstima po kolenu. Ko bi uzeo dete?
Slae se da je beba jo iva?
Da. Razmisli. Edit otkriva da je trudna. Brat eli da je udalji i pozabavi se time na
ovaj ili onaj nain. Dobri doktor nije spreman da uradi ono to Loran eli, ali zna da
moe sakriti poroaj - Loran je jedini poseuje - i alje bebu na neko sigurno mesto.
Naravno. Pogledala sam ga. Moramo da pronaemo bebu.
Mogla bi biti bilo gde - prole su godine.
Edit je pobegla zato to je elela da je nae. Mora da je nekako stupila u vezu sa
Vaseom. Napustio je Legiju stranaca, doao po nju i krenuli su u potragu za detetom. A
poduhvat je doveo do njene okrutne smrti.
Ima vie smisla nego nasumino ubistvo, sloio se Kolin.
Ima li vie smisla nego razmiljanje da je Trbosek doao u Francusku?
Trenutno bih rekao - da. Nasumino nasilje je retko, i iako nain na koji je Edit
umrla podsea na vajtepelska ubistva, moe biti da je ubica namerno oponaao svog
slavnog kolegu da poalje policiju na pogrean trag.
Teorija koja nije izvorno tvoja, koliko se seam, nasmeila sam se. Dakle, ta e
uraditi?

97
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ne moemo odbaciti mogunost da je ubica doao iz Engleske. Ali, ovaj tvoj

podatak e me navesti da menjam taktiku.
Nadam se da ta nova taktika vie ne zahteva da me alje u London?
Dok god nema dokaza o luaku koji luta Normandijom u potrazi za plenom, mislim
da mogu da te sauvam. Ali, jesi li sigurna da ne eli da ide kui? Ili u Pariz sa Sesil?
Kao da me uopte ne poznaje, rekla sam. Zar je mogue da veruje kako bih
radije bila na nekom drugom mestu, a ne sa tobom? Bila bih tako srena da se ne bih ak
ni protivila da me uva.
Ne verujem.
Da te ubedim?, pitala sam. Posle kratkog i izuzetno prijatnog predaha, vratili smo
se naoj temi. Misli li da je Edit znala kuda su poslali dete?
Moraemo ponovo da ispitamo irara. Rekao bih da nije - jer svakako bi pokuala
da ga pronae. Ali je mogue da beba nije poslala daleko.
Mogao je lako da je poalje i van zemlje.
Istina, ali pretpostavimo da je neko - moda taj ovek koji ju je poseivao - rekao
Edit gde je dete. Pobegla je i nastradala nedaleko od Ruana.
Dakle, izvlai zakljuak da je otila onoliko daleko koliko je bilo potrebno da nae
dete?, pitala sam. Moda je tek zapoela putovanje.
Nacerio se. U pravu si. Zaista oboavam tvoju pamet.
Previe si ljubazan, rekla sam. Ali, moram da te pitam - jesi li napredovao sa
naim prijateljem Sebastijanom?
Tvojim prijateljem Sebastijanom. Budimo jasni. Nije pokazao ni najmanji znak da je
u blizini. Pretpostavljam da te je pratio ovamo.
Volela bih da ti mogu rei kako sam ga videla i ubedila ga da radi za Krunu.
Ovu opkladu, Emili, nee dobiti.
Sigurna sam da bi voleo u to da veruje. Ali, trenutno nemam vremena da o tome
raspravljam. Hoe li me izviniti?, pitala sam. Hou da razgovaram s Loranom. Moda
se jo pokae korisnim.

***

Primenila sam uobiajeni nain da naem Lorana - pratila sam zvuk udljivog Betovena
stepenicama do njegove sobe. Ovog puta se nisam ni trudila da kucam, ve sam se
odmah uputila ka prolazu izmeu nae dve sobe.
Prilino ste dobri, znate, rekla sam prilazei mu s lea dok je sedeo za klavirom.
Da li i komponujete?
Neto je progunao u mom pravcu.
Ponovo sam razgovarala s doktorom irarom. Nije uinio ono to ste mu traili.
Edit je rodila bebu i dete je jo ivo.
Prestao je da svira. Nemogue.
Zaista?
On... Loran je delovao gotovo uzrujano, oi su mu letele u svim pravcima, a usta se
vrsto stegla. Ne bi to uinio. Ne da mi ne kae.
Sigurno je znao da ne biste odobrili takav izbor.
Nije imao prava.

98
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Koliko ja mogu da kaem, Edit je trebalo da ima prava, usprotivila sam se. Moete
li da zamislite koliko ju je muilo to to nije mogla da podie sopstveno dete?
Naravno da mogu. Zato mislite da sam ga to zamolio?
Zar to to ste vi eleli nije bilo gore nego da je jednostavno predala dete nekom
drugom, da ga podie dok se ona ne oporavi od bolesti?
Nije odgovorio.
Bez obzira, nastavila sam. Nije se mogao naterati da to obavi i sad nee da mi
kae ta je bilo sa detetom. Moramo da ga naemo.
Vase. Sigurno ga je dao Vaseu.
Vase je ve bio otiao u Legiju kad je beba roena. Meutim, sad biste moda mogli
da mi prenesete sve to znate o tom oveku. Gde mu je porodica? Gde je iveo?
Vreme je da veoma ozbiljno porazgovaram sa irarom. Nema razloga da se vi
meate. Ustao je i izjurio iz sobe, ne trudei se ak ni da zalupi vrata za sobom. Sve u
svemu, razoaravajue povlaenje. Oekivala sam vie od Lorana. Ako nita drugo, od
gospodina kao to je on trebalo bi oekivati barem da se majstorski naljuti.
Krenula sam stepenicama (dugo otkad sam ula da su se ulazna vrata zalupila za
Loranom - bilo mi je drago to njegov odlazak iz kue nije bio potpuno bez sjaja) i
zatekla Kolina i Sesil u bati sa madam Prije i njenim muem. Sunce se i dalje irilo
visoko na letnjem nebu, vazduh je bio topao, a pele su veselo skakutale od cveta na cvet
u potrazi za slatkim nektarom. Sesil i madam Prije sedele su blizu, zaklonjene Sesilinim
ipkanim suncobranom. Kolin je, ispruenih dugih nogu, sedeo u gvozdenoj stolici
prekoputa njih i hladio se presavijenim novinama, dok se gospodin Prije zaokupio
prouavanjem niti koja mu se izvukla iz sakoa.
Doi da nam se pridrui, Kalista, i probaj ovo, ponudila me je Sesil i podigla tanjir
sa bergamot narandama u medu. Deluje previe potiteno za ovako predivan dan,
Prila sam im odbijajui kandirano voe i privlaei stolicu do muevljeve. Nisam
potitena, samo umorna. Svo to odlaenje i dolaenje, a nisam ni dobro spavala.
O, boe! Madam Prije je podigla oi ka nebu. To je zbog sobe, zar ne?
Sobe?, pitala sam.
Dominik... Gospodin Prije je ljutito pogledao u enu, ali nije mu dozvolila da
nastavi.
Nije trebalo ni da pomislim da vas smestim u Editinu sobu, rekla je. Nikada nisam
mnogo verovala u njene tvrdnje da uje glasove, ak ni kad sam je ula da im odgovara.
Ali, sve me to mui od njene smrti. ta ako je stvarno bilo neega u sobi, kao to je
tvrdila? ta ako je neka avetinjska devojica zaista razgovarala s njom? Pretpostavljam
da sam elela da dokaem sebi da nije ukleta ili posednuta ili ne znam ni ja ta, i
pomislila sam - nadala se - da e me va boravak u njoj osloboditi tih briga.
ta je tano ula?, pitala sam.
Nikad nije bila veoma razumljiva, rekla je madam Prije. Ali, razgovarala je s
nekim i tvrdila je da je u pitanju bila devojica - govorila je kako joj je vezala trake u
kosu - uzrujala se kad sam joj rekla da nisam nita videla. Pretpostavljam da vi niste uli
nita neobino dok ste boravili gore?
Sabrala sam se i potrudila da sakrijem uznemirenost, koja me je obuzela jer je njen
opis deteta tako verno odgovarao onome to sam i sama doivela. Samo Loranovo
muziciranje.
Uasan deko, zar ne?, pitala je.

99
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Bezvredan, dodao je gospodin Prije.

Veoma ga je pogodio gubitak sestre, primetio je Kolin.
Sad se jo sa njim moe lepo razgovarati, rekla je madam Prije. Ali, on je prvi
primetio da joj se zdravlje pogorava. On nam je i rekao da ona razgovara s ljudima koji
nisu prisutni. Prepoznao je njeno samoobmanjivanje pre svih nas.
ta se tano dogodilo sa Edit?, pitala sam. Oprostite ako vam je to pitanje previe
bolno.
Uzdahnula je. Znam da treba da bolujem i tugujem i oplakujem, rekla je. Ali,
Toaneta je u pravu. Trenutno vie patim zbog grie savesti nego od bola.
To nije neuobiajeno kad mora da se bavi hronino bolesnim lanom porodice,
rekao je Kolin.
Previe ste razumni, gospodine Hargrivse. Edit je bila teka i kad je bila mala
devojica. Tvrdoglava i odluna. Uvek je upadala u nevolje. I uvek sa bratom. Tako je to
sa blizancima, reeno mi je. ak su imali i svoj jezik kad su bili mali.
Bilo je smeno, ubacio se gospodin Prije. Nisam trpeo tako neto, naravno, i
zabranio sam im da ga koriste. Ali, kad su porasli, i kad je dolo vreme da Loran ide u
kolu, Edit je postajala sve tvrdoglavija. Nije elela da on ode od kue.
Da li je otiao?, pitao je Kolin.
Naravno da jeste, odgovorio je. Studirao je u Parizu, a zatim se vratio u Ruan.
Nadali smo se da e se oeniti, ali nikad nije pokazao ni najmanje zanimanje ni za jednu
prikladnu devojku.
A ta je sa neprikladnima?, pitala je Sesil.
Previe ste nevaljali, prijateljice, nasmejala se madam Prije.
Gospodinu Prijeu nije bilo smeno kao njegovoj eni. Imao je neke romantine
veze, ali nijedna ga nije zadrala due od nekoliko meseci. Mislim da je imao neku u
Parizu s kojom je bio ozbiljan, ali ni iz toga nita nije proizalo.
Sigurno ga je ostavila, zakljuila je madam Prije. Istinski slomljeno srce je jedino
razumno objanjenje to je tako revnosno ostao neenja.
A ta je sa Edit? Da li je ona htela da se uda?, pitala sam.
Nema sumnje da ste do sada uli ve sve prljave pojedinosti u vezi sa ilom
Vaseom, rekao je gospodin Prije. Uasan ovek.
ula sam vrlo malo o njemu, rekla sam. Zbog ega je tano bio toliko nepoeljan?
Poticao je iz nikakve porodice - otac mu je bio trgovac. Glas madam Prije se
pretvorio u promukli apat. Majini roditelji su mu bili poljoprivrednici. Moete li da
zamislite? Otac je bio dovoljno imuan da ga poalje u kolu, gde je bio uspean, i
konano je postao oficir u Legiji stranaca.
Vredno divljenja, rekao je gospodin Prije. Ali, nije ono to biste poeleli za svoju
erku.
Kako misli vredno divljenja, dragi?, pitala je madam Prije. Legija je puna lopova i
protuva. Krajnja sramota.
Gospodin Prije nije odgovorio eni.
Da li se Vase otvoreno udvarao Edit?, pitao je Kolin.
Jeste, sve dok mu nisam odluno rekao da nije dobrodoao u ovoj kui. Glas mu je
postao otar, nagovestivi da se ispod povrine krije veoma gadna narav.
I onda?, pitala sam.

100
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Onda je pokazao svoje pravo lice, rekao je gospodin Prije. unjao se ovuda nou i
pokuavao da namami Edit da se sastane s njim. Pratio ju je kad je izlazila - nije mogla ni
prijateljicu da poseti, a da je on ne sledi.
I ona je na to tako gledala?, pitao je Kolin.
Mislim da joj je to u poetku bilo romantino i shvatala je to kao znak njegove
ljubavi i odanosti, ali na kraju joj je postalo teret.
Bila je vrlo uznemirena, rekla je madam Prije. Kao to moete i zamisliti.
Da li je razgovarala s njim o tome?, pitala sam.
Nipoto, odgovorio je gospodin Prije. Rekli smo joj da ne obraa panju.
Ali volela ga je, zar ne? Pokuala sam da zamislim koliko joj je moralo biti teko da
se bori s takvom zbrkom. Zar nije elela da ga vidi?
Njena naklonost se okonala kad joj je priao na balu, rekao je gospodin Prije.
Njegova ena je nastavila. Plesala je celo vee - bila je prelepa i raspoloena i imala
je mnogo udvaraa. Vase je vrebao iz pozadine, posmatrao je, i bio sve ljubomorniji dok
se ona vrtela po plesnom podijumu menjajui partnera za partnerom. Saterao ju je u
ugao kad je izala na balkon da udahne malo vazduha. Nije nam prenela ta joj je rekao,
ali je utrala uplakana i molila nas da je odvedemo kui. Posle toga, vie nikad nisu
progovorili.
Da li mu moda pisala posle toga?, pitala sam.
Pretpostavljam da je mogue, rekla je. Ali, nije nikad primila nijedno pismo od
njega.
Kako moete biti sigurni?, pitala je Sesil.
Pisao je etiri puta nedeljno. Spalili smo sve to je poslao.
Jeste li proitali pisma?, pitala sam.
Ne, odgovorila je madam Prije. Uopte nas nije zanimalo ta ta bezvredna protuva
ima da kae. Nisam joj verovala; jednostavna radoznalost je svakako nalagala drugaije.
Ko bi odoleo da ih ne otvori? Ako nita drugo, mislila sam da bi elela da proveri pie li i
Edit njemu, a na to pitanje bi odmah dobila odgovor ako bi njegove rei bile jasan
odgovor na njene. Nisam se mogla osloniti na iskrenost bilo koga iz porodice Prije.
U kom trenutku ste primetili da se Editino zdravlje pogorava?, pitao je Kolin.
Ubrzo nakon toga. Poela je da hoda u snu - morali smo da je zakljuavamo u sobi,
rekao je gospodin Prije. Razgovarala je sama sa sobom. Tanije, razgovarala je sa
ljudima kojih nije bilo - najee s devojiom.
Bilo je vie nego strano, rekla je madam Prije. Vrlo brzo se potpuno izgubila i
vikala je na mene kao da nije znala ko sam. Molila nas je i preklinjala da je pustimo
napolje da ide kui. Kao da nije imala pojma da je ve tamo.
Sigurno je bilo uasno, rekla je Sesil. Jaki ste kad ste preiveli tako teko vreme.
Poto je usred noi pala niza stepenice, Loran nas je ubedio da predstavlja
opasnost po sebe samu, rekla je.
Nije nas trebalo ubedivati, ubacio se gospodin Prije. Nismo ak mogli ni da
utvrdimo kako je izala iz sobe.
Nisam sigurna u to, rekla je njegova ena. Ali, u svakom sluaju, Loran je itao o
doktoru iraru i stupio je u vezu s njim da vidi moe li on da joj pomogne. Prihvatio je,
pa ju je moj mu odveo kod njega.
I bili ste zadovoljni leenjem?, pitao je Kolin.
Gospodin Prije je slegao ramenima. Vidite da rezultat nije bio naroito sjajan.
101
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jeste li bili zadovoljni uslovima u bolnici?, pitala sam, iako sam vrlo dobro znala,
jer mi je rekao doktor irar, da je nijedno nije tamo posetilo. Da li vam se inilo da se
dobro brinu o vaoj erki?
Bilo je isto i svetlo i izgledalo je da je tamo sigurna, rekla je madam Prije. emu
sam se tada mogla nadati?
Jeste li je esto poseivali?, pitao je Kolin.
U poetku smo odlazili svake nedelje, a onda svake druge. Nije htela da pria sa
nama, samo je sedela i gledala u prazno. Zato smo prestali da odlazimo vie od jednog
puta meseno.
Kad ste je poslednji put videli?, pitala sam, udei se ko govori istinu: doktor ili
roditelji? Izgledalo mi je neverovatno da bi doktor irar lagao o tome. Pomislila sam da
je razumnije verovati kako bi Prijeovi radije prikrili svoje grehe, to su napravili tolike
propuste, kad se radilo o Edit.
Dva dana pre nego to je otila, odgovorio je gospodin Prije.
Kakvo joj je bilo mentalno stanje?, pitao je Kolin krajnje smirenim glasom.
Nepromenjeno.
Gospoa Prije se privlano nasmeila. Mora da vam je ovo sve vrlo dosadno. Molim
vas, nemojte oseati obavezu da nam postavljate pitanja da bismo se mi bolje oseali.
Preiveemo. Kao to sam rekla, ve smo oplakali gubitak. Edit vie nikad nije dola sebi
poto je napustila kuu. Zaista se nadam, gospodine Hargrivse, da niste doli ovde da
pokupite vau ljupku enu i ponovo nam pobegnete. Tako je lepo imati prijatelje u
gostima. Moramo vam napraviti zabavu.

17. jul 1892.

O, kakvo uzbuenje proputam! Izbori su u punom jeku i ja oajniki elim da budem u njih
ukljuena. Izgleda da e konzervativci osvojiti previe mesta, ali vrsto se nadam da nee
sakupiti optu veinu i da e se na vlast vratiti liberali. Ako nita drugo, trebalo bi da
raunamo na one koji podravaju irski nacionalizam, pitanje koje sad ve godinama mui
Gledstona, naroito posle poraza njegovog zakona o samoupravi... O toj temi bih rado
priala danima kad bi mi dozvolili. Koliko god da mu se divim, to to je prihvatio da pie
takvu vrstu zakona bez iije pomoi bila je velika greka. Nadajmo se sada da e imati
priliku da popravi greke iz prolosti i okona sve te irske nevolje.
Kako mi nedostaju dani kad smo Nikolas i ja pravili politike veere i istanano (ili ne
tako istanano) uticali na poglede svih oko nas. To to sam odabrala da se povuem
duboko na selo - proteravi samu sebe iz Londona - nije bila, moda, najmudrija odluka.
Tugovala sam sve ove godine i do kraja ivota e mi nedostajati moj dragi. Ali, vreme je da
se ponovo ukljuim.
Pozvau svog advokata i narediu mu da mi pronae dom u gradu. Moda u Park
lejnu, blizu Kolina.
Ostavio mi je neka dela svoje ene. Oito prevodi Homerovu Odiseju sa grkog.
Veeras u proitati ta je uradila. Da li je oholost to to podstie nekoga kao to je ona da
zapone takav projekat?

102
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Devetnaesto poglavlje

Neemo ostati ovde, rekao je Kolin dok mi je stezao korset, pre nego to sam se uvukla
u raskonu tamnocrvenu plianu haljinu za veeru. Madam Prije je obeala sole
meunire, blagu ribu natopljenu u smei puter i limun, i shvatila sam da se tom jelu
radujem vie nego to sam mislila. Moj mu nije delio moje oduevljenje, ali nije ga
raalostila hrana. Radije bih spavao u sobama iznad krme nego u ovoj kui.
Zanimljiva druina, zar ne, ti Prijeovi?
Ako pod zanimljivi misli blago poremeeni, da, pretpostavljam. Zakopao je
dugmad na manetnama. Ruao sam s gospodinom Prijeom pre nego to si se danas po
podne vratila. Nije razgovarao ni sa kim. itao je knjigu tokom itavog obroka.
Da li si video naziv?
Les Miserables.26
Dobar izbor, rekla sam. Prema Toaneti, on veoma esto boravi van kue, ali ona
ne zna kuda ide.
Saoseam s njim. Ja sam spreman da pobegnem posle manje od jednog dana.
Mislim da ima neto u tim Editinim privienjima, rekla sam. Opis deteta odgovara
devojici koju sam videla kod Markamovih.
Utoliko to su obe nosile trake. Spustio mi je ruke na ramena. Ne dozvoli da te um
obmanjuje, draga. Sve devojice nose trake.
Ali svetloplave...
Madam Prije nije rekla nita o boji. Prilagoava okolnosti onome to si videla.
Oseam da nam neto promie. Toaneta je rekla kako je Loran namerno doveo Edit
do ludila.
Misli li da pokuava to isto da uradi i tebi?, pitao me je. Zapanjio me je nedostatak
zajedljivosti u glasu.
Nisam sigurna zato bi.
ta ako je ubio sestru? ta ako se plai da e ga razotkriti?
Za ime sveta, ta te je spopalo? Privrstila sam kopu na finoj zlatnoj ogrlici sa
rubinom. Ovo vie lii na moje sumanuto nagaanje nego na vrstu teoriju koju
predstavlja.
Nita u ovom sluaju nema smisla na obian nain. U stvari, ne odobravam sve te
besmislice o duhovima i izluivanju ljudi. Edit je bila neuravnoteena - u to verujem. U
porodici postoji istorija neuraunljivosti i to je najverovatnije objanjenje za njenu
bolest. Njen brat je moda iskoristio to sa priama o duhovima, ali ne verujem da je
mogue da ju je bukvalno izludeo.
U redu, sloila sam se. Dakle, bila je primorana da se odrekne oveka koga je
volela. Shvatila je da je trudna i uplaila se ta e roditelji uraditi - majka joj je vie nego
udna, a lako je poverovati da je imala razloga da se plai oeve reakcije. Takav stres je
mogao inae uravnoteen um da gurne blizu provalije.

26 Franc: Jadnici. (Prim, prev.)

103
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dakle, Loran se poigrao sa njom...

Kako on kae, zato to je bio zabrinut i eleo je da joj nae pomo.
I poslali su je iraru, koji sakriva njenu trudnou, poraa je i pronalazi staratelja
naputenom novoroenetu.
to je Edit sigurno povredilo jo vie, dodala sam. Da joj tako oduzmu dete...
Ugrizla sam se za usnu i potrudila se da ne zaplaem. Kolin me je uhvatio za ruku.
ao mi je, ljubavi. Ovo ti je sigurno neverovatno teko.
Mislila sam da si odluio kako mi je vreme da prebolim.
Na neki nain i jeste vreme, ali izgleda da ovaj sluaj ponovo sve iskopava. Na elu
su mu se pojavile duboke brazde. Pustio mi je ruku i ushodao se. inim li pravu stvar
to te putam da ovo istrauje?
Puta me?, pitala sam. Taj izraz mi se ne dopada naroito.
Shvatam, ali istina je. Ne kaem to da bih te ivcirao, ve da pokuam da ti stavim
do znanja kako nosim teret tvog blagostanja. Ja sam ti mu, Emili. Ako dozvolim da ini
neto to ti kodi, zar onda krajnji ishod ne bi, u stvari, bio moja krivica?
Oseala sam da sam se uhvatila za njegovu upotrebu rei dopustiti, ali bila sam
dovoljno razumna da uvidim razlog - i strah, i krivicu, i ljubav - u njegovim reima. Ono
to se desilo u Konstantinopolju nije bila tvoja krivica, rekla sam.
Da sam se dobro brinuo o tebi, ne bi se nikad dogodilo.
Razgovarali smo o ovome stotinu puta - sloio si se da smo oboje uradili ono to
smo morali, s obzirom na okolnosti.
Znam da je tako. Barem intelektualno. Ali emocionalno, moram priznati da sve vie
razumem mueve koji su mnogo manje prosvetljeni od mene. Moda ima izvesne
koliine mudrosti u njihovim uverenjima o tome ta bi eni trebalo dopustiti da radi.
Srce mi je zastalo kad sam ga ula da tako govori.
Znam da ti je ovo strano, rekao je. I ne predlaem da ovog trenutka u potpunosti
menjamo razumevanje koje imamo za posao onog drugog. Ali, moram biti iskren s
tobom, draga - ovaj brak izmeu dvoje ravnopravnih je tei nego to sam oekivao da e
biti.
Jedva sam disala.
Nije da te ne oboavam. Volim te vie nego ita, nastavio je. Ali, kako te mogu
voleti, a ne brinuti se za tebe? Teko mi je da pomirim svoja intelektualna uverenja sa
emocionalnom stvarnou.
Ko moe da kae da su emocije stvarne?, pitala sam. Zar ne bi bilo bolje da
veruje intelektu?
I verujem, odgovorio je. Ali, poinjem da se pitam da li je to uvek ispravan put.
ta bi ti hteo da uradim?
eli li potpunu iskrenost?
Uvek, odgovorila sam dok mi je srce lupalo.
Voleo bih da ui grki i ita skandalozne knjige i prireuje politike veere i
mui dame iz drutva. Voleo bih da skuplja umetnika dela i putuje svetom, ali kao
dobro obrazovana turistkinja, a ne bavei se ovim naim poslom.
I za tebe je opasno. ta ako ja zatraim od tebe da odustane?
Ne bih mogao. Zatvorio je oi. Oprosti, Emili. Zaista te smatram sebi ravnom -
potpuno. Ali, nismo isto. Nismo u stanju da reavamo iste situacije na iste naine. Tvoje
prednosti nisu moje i obrnuto. Obuen sam za ovo to radim. Ti si sjajna i otroumna i
104
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

dobra u tome - ali fiziki zahtevi prevazilaze ono to se razumno moe oekivati od
dame. A poto nisi u stanju da se izbori sa fizikom stranom, neprekidno bi sebe
dovodila u opasnost. Znam da mrzi kad to kaem, ali kako bih to mogao da dopustim?
Ja... ja sam zapanjena, zamucala sam. Volim da radim sa tobom. Mislila sam da
napredujemo. ak i ovaj razgovor - prouavali smo okolnosti. Izvlaili razumne
zakljuke...
Da. Ali kad doe trenutak da se uhvati krivac - da se razotkrije - to je zadatak u
kome ti ne mogu mirne savesti dopustiti da uestvuje.
Njegove rei su me zabolele kao amar i bockale su me po koi. Nisi tako neto
govorio Kristijani, rekla sam. Verovao si da ti je ravna u svakom pogledu.
Jesam. I sad je mrtva. Ti i ja smo uli u brak verujui da sve moemo zajedno - ali
vidi ta se dogodilo kad sam te pustio, oprosti mi, da se ponaa kao mukarac. Umalo su
te ubili.
Ne znam ta da kaem. elela sam da zaplaem, ali sam se suzdrala, odjednom
osetivi veliku potrebu za privatnou.
Tako mi je ao. Kleknuo je ispred mene i obgrlio mi kolena. Potpuno sam
izgubljen i ne znam ta da radim. Ali, nisam vie mogao a da ti ne kaem kako se oseam.
Ako ne moemo biti iskreni jedno prema drugom, nemamo nita. Znam da sam te
izneverio, razoarao i dokazao da je tvoje oklevanje oko ponovne udaje bilo razumno.
Da stvari nisu pole onako uasno po zlu u Konstantinopolju...
Pole bi po zlu na nekom drugom mestu. Neizbeno je u ovakvom poslu.
Znai, ja treba da sedim kod kue i ekam vest da si konano nastradao i da sam
ponovo udovica?
Ne znam, Emili.
ta se dogodilo sa tvojom nadmenou?, pitala sam sve snanije i glasnije. Nekad
si mi govorio da ne brinem - da si obuen, da si nepobediv. Nisam verovala, ali sam
razumela kako ti samopouzdanje pomae da se zatiti. ta sad da mislim? Da si izgubio
veru u sebe?
Nema boljeg od mene u ovom poslu, Emili, rekao je. Ali, ak ni ja ne mogu ovako
veno.
Onda stani.
Pogledao me je pravo u oi. Neu.
I nemam izbora osim da to prihvatim?
ao mi je.
Prestani to da govori. Vie nisam mogla da zaustavim suze. Odbacuje svu moju
sreu.
Radije bih da mi bude ljuta i iva nego mrtva sa osmehom na licu.
To nije tvoj izbor, rekla sam. Bez obzira na to to si mi mu. ak i kad sam
izgovorila te rei, znala sam da nisu istinite. Svega bih se odrekla kad sam se udala za
njega. Kad bi mi zabranio da mu pomaem u istragama, prestala bih sa radom. Bio je
svestan toga, ali bio je dovoljno pristojan - i razuman - da ne pokree tu temu. Umesto
toga, povukao me je na kolena, da se gledamo licem u lice.
Zbunjen sam, Emili. Ne znam ta da radim. Nisam jo nita odluio i ne mogu ak da
ti kaem ni koje su nam trenutne mogunosti, jer ih jo nisam otkrio. Treba mi tvoja
pamet - tvoj brz, predivan um - da reim Editino ubistvo. Ali, doi e trenutak u sluaju
kad e morati da se povue. A kad on doe, ne elim da se buni ili unja sama

105
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

unaokolo. Moram imati poverenja da e me posluati ili u biti previe rasejan da

dobro obavljam posao. A onda u se nai u opasnosti.
Ne elim to, proaputala sam.
Mogu li raunati na to da e stati kad ti kaem?
Imam li izbora?
Ne, Emili, nema.
to se onda trudi da pita?
Zato to mi je vano da razume zato ovo radim, odgovorio je. Nisam nerazuman
prostak.
Znam. Glas mi je bio jedva ujan.
ao mi je.
Prestani to da govori, rekla sam.
Pogledao je u pod, zatim ustao i podigao me sa sobom. Dakle, kad je shvatila da je
izgubila dete, Editino mentalno stanje se pogoralo jo bre, rekao je grubim glasom.
ta ako je ovek doao da je poseti - moda ovek koji se brinuo o detetu - i pristao
je da joj dozvoli da se vidi sa devojiom?
Sigurna si da je devojica?
Sasvim, odgovorila sam tupo.
Pomogao joj je da pobegne.
A meseci su proli pre nego to su je pronali mrtvu. ta se desilo za to vreme?
Istraivanje je za mene izgubilo svaku dra.
Oprosti mi. Vidim koliko si nesrena, rekao je. Nije da ne moe nita da radi,
Emili, samo ne moe sve.
Razumela sam. Shvatila sam da su mu razlozi razumni. ak sam prihvatila i da mu je
poloaj pravedan, ak ispravan. Ali, svejedno. Jedino je bilo vano to sam se pitala hou
li mu ikad moi oprostiti.

106
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeseto poglavlje

Kad sam se probudila sledeeg jutra, znala sam da u mu oprostiti. To je bila jedina
opcija. Ipak, bila sam nesrena zbog onog to se dogodilo meu nama. Obazrivi i previe
nean osmeh, koji mi je uputio kad se okrenuo na jastuku da me poljubi, bio je kao otro
svetlo u blagim oima. Telo mi je odgovorilo kao i uvek na njegov dodir, ali postojao je
razdor - kao da sam nas posmatrala odozgo, umesto da se utopim u zadovoljstvu s njim
kao nekada. Kao i uvek, bio je vie nego paljiv, predivno temeljan, ali elela sam da
zaplaem, da izbriem sate koji su nas doveli do ovog bolnog i nelagodnog mesta.
Bolnog i nelagodnog za mene, u svakom sluaju. Moj mu nije izgledao ni najmanje
zabrinut. Naprotiv. Skoio je iz kreveta, sagnuo se da me poljubi i pozvonio da doe Meg.
Jesi li spremna za jutarnje kupanje?, pitao je i zazvidao neku nametljivo veselu
melodiju.
Prevrnula sam se i zajeala. Idem ponovo da spavam.
Ustaj, lenjivice, rekao je. Neu te potpuno izbaciti iz zabave, pa nema potrebe da
kuka. Koja bi nam bila najbolja strategija, ta misli? Da razgovaramo s glupim
gospodinom Prijeom? udljivim Loranom? Ili da ponovo gnjavimo doktora irara?
Navukla sam jastuk preko glave. Ostavljam tebi da odlui.
O, ne, draga moja. Istrgao mi je jastuk iz ruku. Neu da pretvara moju odluku u
neto to nije. I dalje si ukljuena u ovo i treba mi tvoje miljenje.
Treba ti sada, pomislila sam, ali ne kad stvari postanu zanimljive. Nije mi ovo jo ni
proletelo kroz glavu, a ve me je obuhvatio talas krivice gotovo istog trena. Mogla sam
da izaberem tugu ili prihvatim stvarnost u koju sam dobrovoljno ula, stvarnost za koju
sam negde u dui znala da je razumna. Prevrnula sam se na lea i zagledala u tavanicu,
Ne verujem da gospodin Prije zna bilo ta o tome gde je dete, a mislim da je to deo
slagalice koji moramo da pronaemo. Doktor irar nam je rekao ta je hteo - osim ako
nema neki skriveni plan da mu muenjem izvue jo neto kad ja nisam s tobom.
Uasna si, rekao je i sagnuo se da me poljubi u vrat. Telo me je ponovo izdalo i
koa mi je uivala u dodiru njegovih usana.
Sumnjam da je on jedina osoba u bolnici koja je znala za poroaj, rekla sam i
ispravila se u sedei poloaj. Treba da razgovaramo sa bolniarkama, tehniarima,
ostatkom osoblja. Neko bi, moda, mogao da nam kae ko je bio Editin tajanstveni
posetilac. Sigurna sam da bi nas on odveo do deteta.
Misli da je jo iva?, pitao je.
Dete?, pitala sam. Klimnuo je glavom. Slae se sa mnom da je devojica?
Nema razloga da sumnjam u tvoj predoseaj, odgovorio je.
To mi je smesta nateralo suze na oi.
Nisam izgubio veru u tebe, Emili. Ali, od sad u te bolje paziti.
Obrisala sam suze.
I neu ti dozvoliti da tuguje, dodao je uz osmeh. Volim te.
Volim i ja tebe, uzvratila sam, a u sebi sam oseala optu zbrku.
Dakle?, pitao je. Misli li ti da je dete ivo?

107
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da. I treba da je naemo to pre moemo.

***

Sigurno je bio Francuz. Devojka se nelagodno mekoljila na stolici. Mada, nikad nisam
zapravo razgovarala s njim. Dolazio je svakog drugog petka, ini mi se. Ili moda jednom
meseno. Ne mogu tano da se setim, ali znam da mi se inio pouzdanim. Uvek smo se
mogli osloniti na to da e se ponovo pojaviti.
Mlada pomona bolniarka bila je jedanaesta osoba s kojom smo razgovarali.
Doktor irar - koji nas je uveravao da ga Loran nije u skorije vreme posetio - nije imao
nita protiv da ih ispitujemo, ak nam je prepustio i svoju kancelariju, iako nam je
ponovo jasno stavio do znanja da nije otkrio pravi identitet oveka koji se, prema reima
bolniarki, zvao arl Mirijel. Svi su ga se seali kao ljubaznog i postojanog i svi su bili
saglasni da je njegovo prisustvo prijalo Edit, ak i kad je imala napade tekog
raspoloenja. Ali, niko nije uspeo da iz njega izvue nikakav lini podatak. Uvek je
dolazio na konju, sam, ostajao tano jedan sat i nestajao bez mnogo buke.
Nezadovoljni, Kolin i ja smo pozvali doktora da nam se ponovo pridrui.
Gospodine, poeo je moj mu. Shvatamo situaciju u kojoj ste sad. Pomogli ste toj
dami kad joj je najvie trebalo - odbili ste da pripomognete, kako je njen brat zahtevao,
kad je bila trudna. A to znai da ste sigurno poslali bebu - koju ste i doneli na svet -
negde gde e se o njoj brinuti. Sad nije vreme da krijete svoj podvig. Recite nam gde je.
Znate da je bila devojica?, pitao je i sruio se na stolicu.
Svako privienje koje je Edit prijavljivala porodici bila je devojica, rekla sam.
Doktor je odmahnuo glavom. Moda i jeste tako, ali tada nije mogla znati pol
deteta.
Imala je priliku pola-pola da pogodi, rekao je Kolin.
I u ovom sluaju bila je u pravu, rekao je doktor irar. Voleo bih da mogu da vas
uputim na tog ovek koji ju poseivao, ali uveravam vas da on nije imao nita sa Lusi -
zvala se Lusi. Edit je pitala moe li dati ime detetu. Kako sam mogao da je odbijem kad je
bila na takvim mukama? Znala je da njeni roditelji nee nikad prihvatiti devojicu i
pristala je da poaljem Lusi daleko, kod mog roaka.
Dakle, va je roak odgaja?, pitala sam.
Ne, odgovorio je. Smatrao sam da treba bolje prikriti trag da bi Editin identitet
ostao tajna. Moj roak je bebu odneo na Gibraltar - bio je na putu za Egipat - i tamo ju je
predao na brigu katolikom samostanu. Koliko znam, podiu je kaluerice.
alju li vam izvetaje? Njegova pria mi je zvuala uverljivo kao kad bi kraljica
odluila da se ponovo uda.
Ne, odvratio je. Reakcija gospodina Prijea na erkinu bolest je bila tako... nasilna.
Plaio sam se ta bi mogao da uradi kad bi saznao istinu.
Nasilna?, pitao je Kolin.
Nasilna?, ponovila sam za njim. Zar niste pomislili da biste nam ukazivanjem na
to da joj je otac bio nasilan mogli dati zgodan podatak s obzirom na to da je okrutno
ubijena?
Hoete da kaete da je, moda, nekako saznao za Lusi i doao po Edit da je ubije?,
pitao je doktor.
Upravo ste priznali da ste bili zabrinuti zbog njegove mogue nasilne reakcije,
rekla sam.
108
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Moda je trebalo da paljivije biram rei. To je moje miljenje. Gospodin Prije je

krajnje plah ovek, a mentalno stanje njegove erke ga je veoma uznemiravalo. Prema
reima njenog brata, estoko ju je prekorevao kad je prvi put pokazala znake bolesti kod
kue, kao da je mogla da upravlja svojim ponaanjem samo da je htela. Njegova vika i
zlostavljanje nisu postigli eljeni cilj, naravno. Ali, to ne znai da ne bi upotrebio slinu
taktiku na njoj ako nije odobravao njeno... stanje. S obzirom na moje uenje i uverenja,
smatrao sam da bi takav izliv gneva kod nje doveo samo do znaajnog nazadovanja.
Kako vam je izgledao njen odnos sa bratom?, pitala sam.
Loran Prije je upeatljiv sluaj sam za sebe, odgovorio je doktor irar. Bio je
opsesivno blizak sa sestrom, i ona sa njim.
Da li je to neuobiajeno kod blizanaca?, pitao je Kolin.
Ne sasvim, odgovorio je. Ali, ovo dvoje su otili u krajnost.
Toaneta, Editina mlaa sestra, tvrdi kako je Loran namerno izludeo Edit, izjavila
sam.
Nasmejao se. Moda je to tako izgledalo Toaneti. Njegova neobuzdana ljubomora i
elja da je po svaku cenu zatiti nisu povoljno uticali na Editino nervno stanje. Ali, nisam
bio s njima u kui i ne mogu jemiti ta se tamo deavalo. Samo znam da je Loran
pokazivao duboku zabrinutost za sestrino zdravlje, uravnoteenost i ugled.
Jeste li njihov odnos smatrali neprikladnim?, pitao je Kolin.
Jesam, ali ne mogu tano da kaem zato ili kako. Neto u njihovom odnosu me je
uznemiravalo. Jednom je posle posete ostavio dnevnik koji je vodio, i priznajem - ne
ponosim se time da sam ga proitao. Bojim se da nisam nita novo saznao. Narednog
dana je doao Mirijel i ponudio se da mu ga ostavi u krmi. Povremeno su se sretali. Ali,
nisam se usudio da mu ga dam.
ta ste uradili sa njim?, pitala sam.
Ostavio sam ga kod Edit, u njenoj sobi, i brat ga je pokupio prilikom sledee
posete. Odupreo se rukama o sto. Zaista bih voleo kad bih vam mogao biti od vee
koristi. Trebalo je, pretpostavljam, da postavim sistem koji bi bolje beleio posetioce
mojih pacijenata, pa bih moda bio bolje pripremljen da osujetim njihove ubice.
Njegova primedba - oiti pokuaj da se naali - nije mi prijala.
Zahvalni smo za pomo koju ste nam pruili, rekao je Kolin i ustao. Nisam bila jo
spremna da poem, ali nisam imala ni jasnu predstavu o tome ta sam elela. Zato sam
ustala i ja i uhvatila mua za ruku. Zahvalili smo doktoru iraru i u tiini poli dugakim,
istim hodnikom. Tek kad smo izali i ponovo ostali sami, okrenula sam se ka Kolinu i
progovorila.
Treba da odemo u selo, rekla sam. Svi posetioci bolnice morali su proi kroz njega
i neko je sigurno bio dovoljno zainteresovan za traeve i primetio redovnog posetioca.
Ovde u okolini nema mnogo dogaanja.
Klimnuo je glavom. Odlian predlog.
Ako mi kae da veruje u to kako kaluerice na Gibraltaru sreno iekuju
naputene bebe, nikad vie neu razgovarati s tobom. Paljivo sam razmislila o svemu
to sam znala o doktoru iraru. Delovao je kao dobar ovek, pristojan, ali da li je njegov
odnos sa Edit postao neprikladan, kao i bratovlji? ta bi izgubio kad bi istina o detetu
izala na videlo? Da li je imao razloga da joj poeli smrt?
Mu me je obgrlio i privukao. Ne mogu ti opisati koliko te volim. Poljubio me je, a
usne su mu bile tople, sigurne i nene. Uzvratila sam i uzela ga za ruku, pitajui se da li
ovako izgleda preputanje zadovoljstvu. Uli smo u koiju, koja nas je oekivala, i za
109
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

kratko vreme smo stigli u selo, koje se sastojalo od jedne ulice sa pekarom, mesarom i
krmom.
Krma, oboje smo istovremeno izgovorili i nasmejali se.
Preputanje zadovoljstvu, pomislila sam, moda i nije tako loe.

Zadrala sam se pre nego to sam se saplela na iroke, neravne podne daske Le Clos des
Roses, to je, nadala sam se, bio ironian naziv. Zidovi, sa kojih se mestimino gulio
malter, izgledali su kao da e se sruiti na grube stolove u slabo osvetljenoj prostoriji, a
jedini ukras koji se mogao videti bila je napunjena i obeena glava divljeg vepra. Veliki
komadi krzna nesrene ivotinje nedostajali su, kao i jedna kljova. Sa druge je visila
prljava krpa, koju je goljava sluavka svukla da obrie sto ispred nas.
Da li biste eleli plat du jour?,27 pitala je revnosno uljajui, a zbog grubog
naglaska bilo mi je teko da razumem njen francuski. Pile sa sosom od estragona i
krompirima.
Nisam bila naroito gladna, ali Kolin ju je zamolio da nam oboma donese
specijalitet. Dae nam izgovor da se due zadrimo, objasnio je kad je nestala u kuhinji.
Bojim se za nae zdravlje, rekla sam. Ali, u Francuskoj smo; postoji mogunost da
e, umesto da se otrujemo, ovo biti najdivnije jelo koje smo ikad probali.
Nadajmo se da su se prema naem piletu bolje poneli nego prema vepru, rekao je.
Potapao me po ruci. Odmah se vraam. Otiao je do bara i obratio se mrzovoljnom
oveku koji je tamo stajao. Iz daljine je izgledalo kao da vode prijatan razgovor, a
nekoliko minuta kasnije mu mi se vratio sa dve ae otre jabukovae. Rekao sam
barmenu da je tvoj roak - tvoj francuski roak - bio veren sa devojkom koja je zavrila
ovde i da ju je stalno poseivao uprkos roditeljima, koji su mu to zabranjivali. Kad je
njegov otac tiranin pokuao da se umea, roak ti je otiao od kue i nestao. Mi ga,
naravno, traimo.
I ta je rekao?, pitala sam.
Devojka se vratila sa hranom pre nego to je stigao da odgovori. Spustila je tanjire
pred nas i ne trudei se da sauva kuvarov neoekivano lep aranman. Traite
nekoga?, pitala je.
Da, odgovorila sam. Mog roaka.
Rekao mi je, prenela nam je pokazujui glavom u pravcu bara. Dolazio nam je
jedan gospodin. Mogao bi biti on, ali nije bio ovde poslednjih nekoliko meseci. Samo,
uvek je govorio da poseuje majku, a ne verenicu.
Nije eleo da privlai panju na ono to je stvarno radio, da porodica ne bi otkrila
kako su i dalje u vezi. Izmiljanje mi je izgleda lako ilo. Seate li se kad ste ga poslednji
put videli?
Na prolee, mislim. Tada je barem poslednji put doao redovno. Izgleda da je bio
jo jednom, pre samo nekoliko nedelja, ali nisam razgovarala s njim i ne mogu biti
sigurna.
Jeste li inae razgovarali?, pitao je Kolin.
Bio je veoma razgovorljiv, odgovorila je.
Da li je ikad rekao gde ivi?, pitala sam.
Iznajmljivao je sobu kod madam Renaldi. Kua prekoputa crkve?

27 Franc: Specijalitet dana. (Prim, prev.)

110
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Kolin joj se zahvalio i navalio na piletinu im se udaljila. Ovo je, rekao je,
izvanredno. Jesi li probala?
Sos je bio isto savrenstvo, a meso sono i ukusno. Ali, bila sam i dalje uznemirena i
nesigurna ta da mislim o ovom novom zaokretu u naem odnosu. Nije mi se svialo da
budem neravnopravna, ta god to znailo - i nije mi se dopadala injenica to mi je to
odvlailo panju od trenutnog posla. Uzela sam jo jedan zalogaj, ali vie nisam mogla.
Mirno je zamenio svoj prazan tanjir mojim, gotovo punim, i slistio i moj obrok.
Znam da ti je ovo teko, Emili, rekao je. Ali tako je najbolje. Neu te spreavati da
vodi ispunjen ivot. Nadam se da to zna. Veruj mi, draga. Zajedno emo pronai
reenje. Presavio je salvetu u pravilan pravougaonik i spustio je na sto. Jesi li spremna
da se odrekne deserta u korist madam Renaldi?
Naravno, rekla sam i namestila osmeh. elela sam da vratim pravo oseanje, ali
sve to sam uspela da sakupim delovalo mi je lano, naslikano. Vodi me kuda hoe. Ne
poznajem nikog vrednijeg koga bih sledila.

111
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Sveska mi se inila najzanimljivijom sve dok nisam prelistala glatke be stranice i

otkrila da su sve prazne. Pokidane ivice blizu poveza nagovetavale su da su neke
stranice istrgnute, i to ne uredno, ali poto su se nalazile pozadi, a ne napred, nisam
mogla da prouim naredne strane u nadi da u otkriti neke zaostale tragove. Sat je
izgledao veoma star - stariji od datuma, 9. novembra 1870, urezanog sa unutranje
strane. Kutija je pokazivala ostatke izrezbarenih ukrasa, ali detalji su bili uglavnom
istroeni, nesumnjivo od este upotrebe tokom mnogih godina.
Ima li neto zanimljivo?, pitao je Kolin kad se popeo do mene.
Mogue, rekla sam. Poleteli smo napred kad je koija poterao konje.
Jesi li dobro, Emili?
Ne sasvim. Poljuljalo me je ono to sam saznala sino.
Razumem, rekao je ozbiljno. Ali, umesto da previe razmilja o onome to ne
moe da radi, usmeri se na ono to moe. Priaj mi o Mirijelovom kovegu.
Pogledaj sam, rekla sam i podigla poklopac. Moda primeti neto to mi je
promaklo.
Ne verujem, rekao je i nagnuo se da pregleda sadraj. Sve je paljivo prevrnuo i
prelistao stranice sveske na isti nain kao i ja. Posmatrala sam mu ruke, snane i vete,
dok je izvlaio knjige, proveravao im zadnje strane i prelistavao ostale. Primeuje li
neto kod njih?, pitao je.
Samo da je Igo takoe napisao i Jadnike, koje trenutno ita i gospodin Prije, rekla
sam. Nismo videli nita to je Edit pisala. Loran je sigurno sauvao neka pisma koja mu
je slala. A moda je vodila i dnevnik - moda ne kad se razbolela, ali ak bi i njene
mesene beleke pre toga mogle biti korisne. Uputila sam mu po mom miljenju aljiv
pogled. Pretpostavljam da ne namerava da istrauje samostane na Gibraltaru?
Ba naprotiv, odgovorio je i lice mu se razvuklo u nestaan osmeh. Ve sam
okupio istraivaki tim za provaljivanje u samostane. Bie na licu mesta za etrdeset
osam asova. Odgovore moemo oekivati za pedeset. Zajedljivost ti pristaje, draga
moja.
Uasan si, rekla sam. Jesam li te podseala na to u skorije vreme?
U skorije vreme nisi, odgovorio je. Misli li da uopte ima samostana na
Gibraltaru?
Da, ali to je nebitno. irar je izlanuo prvo to mu je palo na pamet.
Kolena su nam se sudarila kad se nagnuo napred i uhvatio me za ruke. Emili, ja...
Nemoj, molim te, rekla sam. Pomiriu se s tim, ali mora mi dati vremena.
Moemo li da razgovaramo o tome?
Ne sada. Prvo, zato to mi misli ne slue na ast i drugo, zato to ne smemo sebi
dopustiti da nam bilo ta odvraa panju. Moramo da pronaemo Lusi.

Ponovo u Ruanu, nismo sili na veeru, ve smo umesto toga zamolili za posluavnik sa
patetama i drugim hladnim zalogajima, koje bismo na miru pojeli. I tako, dok se
porodica gostila patkom, Kolin i ja smo se bacili na posao. Zakljuao je vrata sobe
iznutra i brzo me poljubio.
Voleo bih da ih zakljuavam iz drugog razloga, izjavio je. Kad je poeo temeljno da
pretrauje i prouava svaki centimetar sobe, provukla sam se kroz prolaz do Loranove i
uputila se pravo ka vratima koja sam zakljuala. Letimian pogled po prostoriji mi je

113
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

pokazao da je i on imao primerak Slike Dorijana Greja, knjigu koja je nekako izgledala
ba prikladna za njega. Kad sam se vratila u sobu, moj mu je ispitivao ormar.
Jesi li pitala Lorana zato postoji prolazi izmeu ove dve sobe?
Ne, odgovorila sam. Ali, on i Edit su ga esto koristili. Malo zabave kad su bili
mladi, pretpostavljam.
Vrata na ormaru su previe lepo izraena da bi ih napravila deca. A bilo bi udno
da su ih postavili kao odrasli, zar ne misli?
Moda su ve bila tu kad je kua sagraena pre petsto godina.
Klimnuo je glavom. Moda. Ali, ormar nije toliko star. Morao je biti postavljen
kasnije. Pitam se jesu li roditelji znali za njega. Kleknuo je ispred ogromnog drvenog
komada i preao rukama preko osnove, a zatim i unutranjosti, gde se usredsredio na
mehanizam skrivenih vrata. Ovo je bez sumnje savremeno. Novije od nametaja, u
stvari.
Nema drugih soba na ovom spratu, rekla sam. Mogli su slobodno da se poseuju
kroz njihova vrata - i niko u kui to ne bi znao. Postojanje ovako neeg mi govori da je
neko - oigledno Edit - bio zakljuan u sobi.
Znamo da je tako.
Ali, stekla sam utisak da je bila zakljuana samo poslednjih nekoliko meseci pre
nego to su je poslali od kue. Da li je Loran imao dovoljno vremena da napravi ovu
plou? I da li bi se toliko trudio - s obzirom na to da je on zagovarao predlog da je
poalju doktoru iraru - da nije oekivao da e jo dugo biti zakljuana u kui?
Na ta sumnja?
Da je Editin ivot bio daleko sloeniji nego to su nas naveli da poverujemo. Mislim
da mora razgovarati s njenim ocem kad stigne kui. I mislim da moramo da pretresemo
Loranovu sobu to je bre mogue. Ne moemo raunati na to da e oputeno sedeti do
kraja porodinog obroka.
Loranove stvari su bile zapanjujue nezanimljive. Note su prekrivale poklopac
klavira, a runa gomila vinskih boca i aa nalazila se na svakoj drugoj slobodnoj
povrini. Osim Vajldovog romana, koji sam ve primetila, nije bilo drugih knjiga.
Zguvana gomila odbaene odee leala je na podu pored kreveta, ali nenoeni komadi u
garderoberu bili su savreno ispeglani, utirkani i uredni.
Izgleda da ne dozvoljava slugama da mnogo spremaju po sobi, rekao je Kolin.
Dakle, ta to ne eli da vide?, pitala sam. Ne mogu rei da mi neto privlai
panju.
Ni moju. teta to ne znamo ta traimo.
ta je sa tavanom? Volela bih da vidim da li je Edit vodila dnevnik, koji je moda
tamo odloen. Okrenula sam Loranov klju tako da zatekne vrata onako kako ih je
ostavio kad se vrati sa veere. Vratili smo se kroz ormar i izali u hodnik iz Editine bive
sobe.
Dobra ideja, ali moram da razgovaram s gospodinom Prijeom. Sve me vie zanima
ta radi kad nije kod kue. I bojim se da u to morati sam. Moe li da pretrai tavan
bez mene?
Ne sumnjam da e mi Sesil pomoi.

Kolin je, u elji da ispita gospodina Prijea, doneo razumnu odluku da to uini bez mene.
Nije bio kod kue; bilo je vrlo verovatno da taj gospodin ne provodi veeri negde gde bi

114
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

bilo umesno da se pojavim i ja nenajavljena. im je otiao, uputila sam se ka salonu, gde

su se Prijeovi povukli posle veere, i povukla Sesil u stranu da joj apatom saoptim
svoje namere. Trebalo je da zaokupi Lorana dok se ja ne popnem ponovo na sprat.
Tavan, u koji se ulazilo kroz uzana vrata na odmoritu pored glavnog stepenita,
osvetljavali su sunevi zraci, koji su dopirali kroz tri isturena prozora na proelju kue.
Praina je lebdela u vazduhu, tako da su snopovi svetla izgledali zamueni, dok je
ostatak prostora bio obavijen tamom. Spustila sam sveu, koju sam ponela iz sobe, na
pod pored gomile pranjavih kovega i otvorila onaj na vrhu. Obuzela me je blaga
krivica - nisam bila navikla da preturam po tuim stvarima - ali nisam imala mnogo
izbora ako smo eleli da otkrijemo ta se dogodilo Edit. Kad sam pitala Sesil misli li da bi
mi Prijeovi dozvolili pretragu, odmahnula je glavom i opomenula me da tiho nastavim.
Razgovor koji je vodila sa Editinom majkom ju je zabrinuo. Verovala sam njenoj proceni
i dogovorile smo se da se sastanemo i porazgovaramo kad ukuani odu na spavanje.
Potraga mi nije urodila plodom. Ali, kad sam otvorila sedamnaesti koveg, daleko u
dnu tavana, u tamnom uglu daleko od prozora, temperatura u potkrovlju je pala; ruke su
mi se najeile i zadrhtala sam. Plua su mi se stegla u grudima. Prekopala sam po
unutranjosti, ali kao i u svim ostalim, nisam nala nita do stare odee. I tada, pre nego
to sam spustila poklopac, udarac na drugoj strani prostorije me je pokrenuo i skoila
sam, hvatajui se za mesingani svenjak. Prozor se naglo otvorio i udarao o svoj okvir.
To je bio vetar. Vetar. Ponavljala sam te rei sebi iznova i iznova, ali nisam mogla
ubediti miie da se pokrenu kako bih prela sobu i ponovo zakaila okna. Jo jedan
udarac, ovog puta od kovega, iji je poklopac pao nazad na mesto. Veoma sam elela da
verujem da sam to sama izazvala kad sam skoila. Ali, razmak izmeu ta dva zvuka bio
je prevelik. Ili? Mozak kao da mi nije radio u stvarnom vremenu i oseala sam se
rasejano i zbunjeno poto mi je strah zarobio svu panju. Stopala i dalje vrsto
zalepljenih za pod, potpuno nespremnih da se pomere, sporo sam i duboko udahnula.
Moda bih i uspela da savladam uznemirenost da mi se svea ve sledeeg trena nije
ugasila.
Sad mi se zaista inilo da ludim i pitala sam se da li je tako poelo i sa Edit - da li joj
je niz malih sluajnosti, koje je pokrenuo njen brat, nagrizao um i izudarao je kao
neumoljiva olujna kia, reena da uniti lep proleni dan. Ako se scenario ponovi
dovoljno esto, najzdraviji um bi se poremetio.
Iskoraknula sam i drhtei poela malo po malo da se pomeram ka vratima. Ali, onda
se zauo zvuk koji me je potpuno zaustavio; penjanje tekih koraka. Sesil ne bi ni sanjala
da tako klopara bez imalo elegancije; ponosila se time to se uvek kree sa lakoom i
otmenou. Naslonila sam se na nagnuti zid krova, gde sam prvo nala utehu u njegovoj
snazi, a onda sam prekasno shvatila da sam tako ranjiva, jer nikuda nisam mogla da
pobegnem. Ali, neki odreeni poloaj na tavanu mi svejedno ne bi mnogo pomogao ni da
sam mogla nesmetano da stignem do izlaza. Ako je uljez stajao na vrhu stepenita, nije
bilo nade.
I upravo je tako i ispalo kad se Loran pojavio preda mnom, sa besom koji mu je oito
sevao iz oiju.
ta mislite da radite? Pojurio je ka meni i zgrabio me za zglob. Ko vam je dao
dozvolu da se popnete ovde?
Vaa majka, slagala sam drhtavim glasom. Nije mi izriito dala dozvolu, ali
naglasila je da se oseam kao kod kue kad sam stigla. Uasno mi je ao ako sam vas
uvredila, ali...

115
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ali ta? Ljutito me je pogledao. Da pogodim. Mnogo volite tavane i uasno su vam
romantini i nadali ste se da e vaem muu biti dosadno i da e vas potraiti i oiveti
kakva god da su oseanja postojala izmeu vas. Ne bih se trudio da sam na vaem mestu.
Zanimljivije mu je da flertuje s mojom praznoglavom sestrom.
Kako se usuujete? Obuzeo me je bes i vrsto sam stegla ake u pesnice.
Ovo nije vaa kua i ne tie vas se moja porodica. Predlaem vam - najozbiljnije - da
odete pre nego to predobro shvatite ta ovo mesto i ovi ljudi mogu uiniti nekome ko
im vie nije u milosti. Pretpostavljam da niste tako snani kako biste voleli da svi veruju.
Zato, idite pre nego to bude prekasno. Procedio je poslednje rei dok me je vukao za
zglob do stepenica. Bilo bi najbolje da krenete pre jutra.

116
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset drugo poglavlje

Mon dieu!,rekla je Sesil kad me je zagrlila poto mi je ula u sobu, gde sam je ekala
otkako sam sila sa tavana. Spustila se na iroku fotelju, koja se nalazila izmeu dva
prozora. Zaista se nadam da ti je pustolovina urodila plodom. Kakvo vee! Ne znam
koliko bi dugo jo trebalo da ostanemo ovde.
ta se dogodilo?, pitala sam.
Ima toliko toga - moram razmisliti gde da ponem. Zbog ove posete, Emili, udim
za tvojim omiljenim portom. ampanjac ne eli da boravi u ovoj kui.
Gotovo sam se sruila sa stolice. Nisam znala da je tako neto mogue.
Nisam ni ja, i ispunjena sam stravom i uasom.
Mora mi ispriati ta se dogodilo!
Prvo, Dominik se krajnje uznemirujue ponaa. Rekla mi je da se sve vie brine za
tebe - da je toliko podsea na njenu erku iz vremena pre nego to se razbolela.
Nita mi ne fali!
Bien sr, sloila se Sesil. To svaka budala vidi. Ali, ona je odluna u tome da je
tvoje zanimanje za Editinu smrt pokazatelj da gubi razum. Priznala je da te je pratila po
kui proteklih dana i da je zamolila Lorana da te uhodi.
Zato bi, za ime sveta, uinila tako neto? ak i ako je imala razloga da poveruje u
to da ludim?
To je smicalica, chrie. Moda ima neeg u ovoj kui to ne eli da otkrije. Nisam
sigurna, ali unervozila sam se. Edit je mrtva i tako e i ostati ta god da sazna.
Madam Prije me ne moe povrediti, ak i ako eli da me Loran isprepada i otera.
Ispriala sam joj ta se dogodilo na tavanu.
Smeno, rekla je. Ali, sigurno si se uplaila. Ne pokuavaj da porie - jo si bleda.
ta se nada da e pronai ovde?
Bilo ta to je Edit napisala, odgovorila sam. Dnevnike, pisma, ta god postoji.
To nas nee odvesti do deteta. Mislim da je vreme da ponovo zatraimo pomo od
gospodina Leblana. Moda ima novinarskih veza koje bi nam mogle posluiti.
Klimnula sam glavom. Odlian predlog, Sesil. Ali, moram da te pitam da li bi ga tako
spremno traila i da nije toliko zgodan?
Slegnula je ramenima. Ne bih rekla zgodan. Poletan, moda. Ali, bez sumnje je
premlad da bi mi bio privlaan.
Stupiu u vezu s njim odmah ujutru, rekla sam kad su se vrata otvorila i Kolin
uetao u sobu.
Ba mi je drago to sam vas obe ovde zatekao, rekao je. Poljubio je Sesil u ruku, a
mene u obraz. Podsea me na davna popodneva u tvojoj biblioteci na Trgu Berkli. Kua
u kojoj sam ivela sa prvim muem pokazala se kao odlino mesto za mene u godinama
posle njegove smrti; Kolin i ja smo tamo u biblioteci proveli mnoge srene sate.
To su bili lepi dani, rekla sam.
Blaeni, rekao je.
Jesi li pronaao gospodina Prijea?, pitala sam.
117
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jesam, zaista, odgovorio je. Izvukao je pljosku s viskijem iz sakoa i nasuo po prst u
obe ae na stolu pored kamina. Sesil mu je odmah uzela jednu, a on je otpio iz druge
pre nego to mi ju je pruio. Provodi svoje veeri sreno uukan kod svoje ljubavnice i
njene erke. ive na manje od osamsto metara od ove kue.
Koliko je stara erka?, pitala sam.
Ima upravo toliko godina kao i dete ije te je prisustvo muilo.
Jesi li se suoio sa ocem?
Bezumno zaljubljenim ocem, rekao je. Jesam i uopte se nije zbunio to su me
takve okolnosti zapanjile.
Nije neobino, gospodine Hargrivse, da se mukarci nau u takvim prilikama,
ubacila se Sesil. Molim vas, recite mi da niste toliko naivni da verujete drugaije.
Ne, ne, sloio se brzo ispijajui iz pljoske. Iznenadio me je njegov bestidan stav.
Njegova ena zna za to dete.
I ta ona misli?, pitala sam.
Ne obraa panju, osim za Boi kad alje gomilu poklona devojici.
Neobino ponaanje za izneverenu enu. Iskapila sam viski i zgrila se kad me je
zapekao u grlu.
Moda nije ni najmanje neobino za zaluenu baku, dodala je Sesil.
Spustila sam glavu u ruke i gotovo se nasmejala. Ne...
Mogue je, potvrdio je Kolin.
Et tu?,30 pitala sam. Trebalo je da bude moj glas razuma!
Razmisli o tome, Emili - doktor ne bi oklevao da preda bebu Prijeovima.
Previe je prikladno, rekla sam.
Nema svako pitanje sloeno, zanimljivo reenje, prigovorio je.
Kalista, postaje oko svega racionalna, rekla je Sesil. Nisam sigurna da mi se to
svia.
Volela bih da mogu da kaem kako sam uvek bila racionalna, ali vidim da se oboje
ve odlino zabavljate. Meutim, neto sam nauila u ovim proteklim godinama.
Odgovor moda nije zamren ili zanimljiv ili ak znaajan, ali gotovo nikad nije tako lak.
Moemo li da razgovaramo s ljubavnicom? Njenim prijateljima? teta to ne moemo da
utvrdimo da li je ona devojicina majka.
Kad se ve bavimo ovim nagaanjima, moram priznati da sam izokola ispitao
gospodina Prijea da li je znao za Editino stanje to sam bolje mogao, nastavio je. Nije
rekao nita neobino, a svakako nita to bi nagovestilo da je svestan da je deda. Mislim
da moramo pretpostaviti kako je ljubavniino dete, u stvari, njegovo.
Nisam mogla da mu protivreim, ali sve mi se inilo pogrenim. Morala sam da
otkrijem ta se dogodilo sa Editinom erkom.

***

Narednog jutra, mnogo pre nego to se Sesil probudila, Kolin i ja smo krenuli da
posetimo gospodina Leblana, koji je uzeo sobu u oblinjoj krmi. Sesil, moda reena da
dokae kako je pisac ne zanima, prethodne noi je odluila da nam se ne pridrui. Krma
je bila ivo mesto, krcata od trenutka kad se otvori, a gosti su bili ljubazni, otvoreni i

30 Franc: I ti? (Prim, prev.)

118
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

zanimali su se za tue ivote. Raspitali smo se za naeg prijatelja i uputili su nas na lepu
konobaricu, koja se popela na sprat da ga obavesti o naem dolasku.
Bio sam vredan, mes amis, rekao nam je poto se sa mladalakom estinom
rukovao s Kolinom i pridruio nam se za stolom. Prijeovi su udna porodica, iji uticaj
se iri i van Ruana. Manje grane nastanjuju gotovo svaki kutak Normandije i polovinu
Bretanje. Njihovi najsiromaniji roaci su, meutim, i nai prijatelji - komije vae
majke.
Markamovi?, pitala sam; klimnuo je glavom i seo do mog mua.
Madam Prije ima zajedniko poreklo sa Madleninom majkom, nastavio je. Daleke
su roake.
to znai da su Madlen i Edit..., zapela sam kod rodoslova.
Neke roake, ne dovoljno daleke za madam Prije, rekao je. Nije sasvim ni udo
kad se prisetimo ludila od kojeg pate obe grane porodice.
Ali, Markamovi nisu siromani, rekla sam.
Novac je u potpunosti Dordov. Madlenin ukundeda bio je gori od zabludelog
deteta. Prokockao je i ono malo novca to je imao, ali pristojno se oenio zahvaljujui
ugledu svojih roditelja. Konano, ponaanje mu je postalo ozloglaeno - nezakonita deca,
neplaeni dugovi, izuzetno sramotna karijera u vojsci, koja se na kraju zavrila tako to
je sluajno ubio prijatelja. Njegovom ocu konano je dozlogrdilo i odrekao ga se. Bez
primanja na koja je navikao, zamak je postepeno poeo da propada.
Pa, kako to da je Madlenina majka dospela u porodino sedite?, pitala sam.
Niko ga drugi nije hteo poto su ga jo dve generacije zanemarivale. Kad se udala
za Bretona, krajnjeg pokvarenjaka, trebalo im je mesto gde e iveti. Nisu imali drugog
izbora osim stare kue. Ponaao se prema njoj gnusno sve dok nije poginuo u dvoboju,
dva meseca pre nego to im se rodila erka. Nije ni udo to je ena neuravnoteena,
objasnio je.
Nije samo to, rekla sam. Nasledno je - i Madlen pokazuje iste simptome. I ako je
madam Prije znala za porodinu istoriju - to je, prema doktoru iraru, bilo istina - bila
bi uasnuta da vidi znake te bolesti kod Edit.
Znaju li porodice za tu vezu?, pitao je Kolin.
Madam Prije nije priznala da su roaci kad smo Sesil i ja s njom razgovarale o
Markamovima. Samo nam je jasno stavila do znanja da ne voli Madleninu majku.
Koliko ja mogu da kaem, ne odravaju nikakvu vezu, rekao je gospodin Leblan.
To nije nuno neobino, rekao je Kolin. Roaci ne moraju da se vole.
Bien sr, sloio se.
Ali ubistvo, rekla sam. Edit. Ni Madlen ni Dord nisu pokazali nikakve znake da
su joj prepoznali ime.
Sasvim je mogue da je nikad nisu ni upoznali, rekao je gospodin Leblan. Madam
Prije svakako nije elela da se upoznaju. Pronaao sam umrlicu njenog oca. Ukljuuje
obiman spisak ivih lanova porodice - vie roaka nego to sam mogao da prebrojim -
ali Madlenina majka se ne spominje.
Jeste li razmiljali o identitetu gospodina Mirijela?, pitala sam.
Naalost ne, rekao je. Obavili ste odlian posao sa ispitivanjem seljana. Ne znam
ta bismo jo mogli da uradimo. Mirijel je orsokak. Ovakva primedba mi je bila udna
od novinara - sigurno se i pre sretao sa podjednako tekim potragama i nije tako brzo

119
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

odustajao. Ne elim da vas ometam, naravno, ali moda bi bilo mnogo korisnije pronai
Vasea.
Odlian predlog, prihvatio je Kolin. Vi ete nas, naravno, obavestiti o svemu to
saznate?
Naravno, odgovorio je.
Mislim da nije pametno potpuno obustaviti potragu za Mirijelom, rekla sam. Ali,
elim i da saznam vie o porodinim vezama izmeu Markamovih i Prijeovih. Dri se,
dragi muu. Odjednom imam mahnitu elju da se vratim u kuu tvoje majke.

18. jul 1892.

Kolin je sa inspektorom Godeom otiao poslom za Ruan i kasnije se javio da kae kako e
ostati tamo sa svojom enom, koja se ipak ne vraa u Englesku. Dobro si to odradila, Emili,
svaka ast. Ne odobravam to da muevi alju svoje ene na neko drugo mesto im iskrsne
neka potekoa.
Bistrija je nego to sam mislila. Zaista me je zadivio ovaj njen rad sa grkim i volela
bih da joj pomognem u daljem intelektualnom razvoju. Nadarena je za prevoenje -
oigledno ima sluha za poeziju i pripovedanje. Pitam se da li bih je mogla predstaviti
mojim prijateljicama u enskom liberalnom savezu. Nikad nismo razgovarale o politici.
Neka mi se Gospod smiluje ako se ispostavi da je torijevka.

120
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset tree poglavlje

Kolin i ja smo najranijim moguim vozom krenuli nazad za Iveto. Sesil, kojoj je bilo
potrebno vie vremena da se spakuje i obavi svoje poslove, nameravala je da nam se
pridrui im bude mogla. Kad smo joj se pojavili na pragu, na licu gospoe Hargrivs se
nisu mogla proitati oseanja. Povrno je zagrlila sina, a meni klimnula glavom pre nego
to je produila u batu, gde je nameravala, sudei po korpi koju je drala, da bere
maline ili koje god voe raste tamo u grmlju. Hrabro sam gurnula torbicu Kolinu u ruku.
Ponesi mi ovo gore, hoe li?, zamolila sam ga. Imam nekoliko pitanja za tvoju
majku.
Hoe li da poem s tobom?
Ne, odvratila sam. Ali, hvala ti. Vreme je da se sama suoim sa njom. Ne mogu joj
dozvoliti da se veno ponaa ovako bezobzirno prema meni.
Volim te, rekao je i poljubio me pre nego to me je poslao u pravcu trnovite staze,
gde je gospodarica kue vredno radila. Obratila je panju kad sam joj se pribliila i
namrtila se kad sam poela da berem zrele maline i sputam ih u pripremljenu korpu.
Nisam progovorila nekoliko minuta, ali sam povremeno ubacivala po neku bobicu u usta
i uivala u njihovoj slatkoi.
Jesu li uvek ovako dobre?, pitala sam.
Ne bih trpela nita gore, odgovorila je.
ao mi je to sam vas toliko razoarala, rekla sam. Ali, trenutno vas molim da
zaboravite na svoj prezir i pomognete mi.
Nije me pogledala, samo je nastavila da radi. Trebalo bi da zavri prevod Odiseje.
Ukoila sam se.
Homera?
Ne budi luda, odgovorila je. Naravno, Homera.
Homera?
Koliko e to jo puta ponoviti? Prejako je povukla voe sa grane i, kad je videla da
ga je zgnjeila, bacila ga je na zemlju. Kolin mi je dao ono to si do sada uradila mislei
da bih elela da proitam, i oduevila sam se - iako priznajem da moj grki nije onakav
kakav bi trebalo da bude.
Proitali ste delove koje sam prevela? Glupo sam otvorila usta.
Ima pristojan mozak, Emili, i trai vreme glumei detektivku.
Ali to mi se svia, izlanula sam pre nego to sam uspela da se zaustavim.
Potraga za beskrajnim hedonizmom retko dovodi do neeg dobrog, rekla je.
Spustila sam novu pregrt malina u njenu korpu. Sin mi je potvrdio da si dobra u tome.
U istraivanju, ne hedonizmu.
Previe je velikoduan sa pohvalama...
Ne igraj se sa mnom, dete. Ne zanima me lana skromnost. Zakopala sam se ovde
zato to nisam mogla da prihvatim smrt mog mua. Bilo je neizbeno, znala sam, od
dana kad sam ga srela. Dok se nisam udala, ivela sam kao i ti - ila za onim to me je tog
trenutka zanimalo. Teko je nastaviti s tim kad se uda, a jo tee kad dou deca.
121
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Progutala sam, hrabro iekujui ono to je moralo uslediti, ali odmahnula je

glavom.
Na neki nain sam ljubomorna na tebe, Emili. Tvoja tragedija ti je kupila vreme,
nastavila je. Vreme s mojim sinom, vreme za intelektualna stremljenja. Moda sam
prebrzo odbacila tvoja dostignua. Tvoj prvi mu mi je blebetao o tvojoj neuporedivoj
lepoti i priznajem da nisam oekivala da u tebi ima i neega izvan nje, ta god da je Kolin
rekao.
Filip me je jedva poznavao, rekla sam.
A ovde ti se pruila jo jedna prilika..., glas joj je utihnuo. Ne mogu da zamislim
tako neto. Nemoj to da proerda u jurnjavi za tajnama. Ui grki. Pii. itaj poeziju.
I vi biste mogli to da radite, rekla sam. Ne mogu da zamislim koliko vam
nedostaje va...
Tako je, ne moe, prekinula me je i glas joj je odmah postao otar. Ne trudi se da
pokua.
Ugrizla sam se za jezik, nesrena to sam je uznemirila, i promenila sam temu.
Rekli ste da vam grki nije onakav kakav bi trebalo da bude. Dozvolite da vam
pomognem - nisam strunjak, ali znam dovoljno da bih vas poduavala. Moemo
zajedno da uimo.
Zajedno?
Dau vam pasus na kome moete veeras da radite.
Veeras? Na trenutak je zastala i zbunjeno me pogledala. Nisam sigurna, ali voljna
sam da pokuam.
Drago mi je, odgovorila sam. Ne moram da vam se dopadam, gospoo Hargrivs,
ali moramo barem uzajamno da se podnosimo.
Podnosimo? Nasmejala se. Videemo. Ali, zaista smatram da ti je predlog vredan
razmatranja. Daj mi pasus i videemo kuda e nas to odvesti. Stajala je, tiho i mirno, sve
dok joj otar vetar nije naneo trake, kojima je vezala kapu na lice. Ne verujem da si
pola za mnom ovamo da bi mi pruila ruku prijateljstva. ta te je dovelo nazad?
S obzirom na strah koji sam obino oseala u vaem prisustvu, znate da je sigurno
neto vano.
Odlino, rekla je. Zadivi me.
Madlen Markam je roaka sa Edit Prije. Da li ste to znali?
Ne, iako sam ula glasine da Madlenina majka nije jedina u porodici koja je
poludela.
Koliko znate o Madleninom ludilu?
Samo ono to sam primetila i to mi je Kolin ispriao. On i ja esto razgovaramo o
njegovom poslu. Ponekad mu promaknu oigledni znaci, znate.
Da li je tako? Zatreptala sam. Ispriajte mi.
Sama e morati da mu otkriva mane, rekla je.
Poteno, prihvatila sam uz osmeh. Ali, jeste li uli jo neke prie o porodici? O
Madleninoj... nesposobnosti da rodi?
A, rekla ti je, zar ne? Uasno za Dorda, naravno. Nema sumnje da ali to nije
izabrao bolju nevestu, iako je stvarno voli; neka mu je bog u pomoi.
ta se pria o njima? Potrudila sam se da potisnem oseanja o sopstvenoj
neprikladnosti.

122
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Celo selo zna da joj je majka slaboumna, nastavila je. I nije tajna da Madlen ne
moe da rodi naslednika - i da joj je taj neuspeh ostavio traga na dui. Oterala je jednog
batovana jer nije mogla podneti da gleda njegovu erku.
ula sam tu priu, rekla sam. ta mi moete rei o devojici? Jeste li je ikad
videli?
O, da. Bila je prelepo dete. Duga srebrnkasta kosa, boja meseine, uvek sa trakom u
njoj.
Plavom?, pitala sam.
Plavom? Pretpostavljam, ponekad. Nisam obraala mnogo panje. Viala sam je
kad sam se vozila kroz selo. Volela je da se igra pored pekare.
Gde je sad?
Mislim da se razbolela. Otac joj ponekad prolazi ovuda - ima tetku koja slui u
jednoj drugoj kui u blizini. Ali, nikad ne vodi sa sobom dete.
Da li je iko moda spominjao da je umrla?
Umrla? Korpa joj je bila gotovo puna. Prestala je s branjem i sela na kamenu klupu
na metar-dva od malina. Ne verujem. Mogue je, naravno. Zna kako deca mogu biti
osetljiva. Ali, osim to je Madlen oajniki elela da devojica ode, nisu se o njoj irili
nikakvi drugi zanimljivi traevi. Barem ih ja nisam ula.
Koliko dobro poznajete Madlen?
Ljupka je kad je pri sebi. Predvidljiva, ali dovoljno prijatna. Kad dobije napad... Pa.
Nije prijatno.
Koliko je oajna to nema dete? Da li je ikad razgovarala s vama o tome?
Ljudi ne priaju o takvim stvarima.
Priaju kad su usamljeni i uplaeni i nemaju nikog drugog osim ljubazne kominice
u koju imaju poverenja.
Ne, ovde ne. Niti na bilo kom drugom mestu gde sam ivela. Nema sumnje da je
Madlen slomljena nakon svih razoarenja. Ko ne bi bio? U nekim trenucima sam se
bojala da e bre od majke potonuti u bolest.
Zar mislite da nije?
Ponekad, odgovorila je. Ali, razumna razdoblja su joj jo dovoljno otra i esta da
se nadam boljem ishodu.
Molim vas, recite mi istinu.
Svekrva je slegnula ramenima. Nije luda kao njena majka, ali ne mogu nita drugo
da kaem. Zar ne misli, Emili, da se brinem kad vidim enu tvojih godina, koja ne moe
da ima dece, kako lagano tone u ludilo? A ti si u slinoj situaciji; i dalje se bori sa bolom,
a neumorno se bavi temom koja ti moe samo jo vie nauditi.
Okolnosti su nam potpuno razliite.
Samo zato to si do sada pretrpela samo jedan gubitak. Sunce je bilo visoko i vrelo,
a vazduh teak od vlage. Izvukla je platnenu maramicu iz ipkane manetne na zglobu i
obrisala elo oroeno znojem, jer, izgleda, nije mogla da eka na prijatan povetarac.
Tako neto moe da poremeti um kad se neprekidno ponavlja.
Trgla sam se na njene rei, ali u glasu joj se nije oseala kritika, kao da je ogorenost
zamenila saoseanjem. Nadaemo se da se to nee dogoditi.
Ponekad zaboravim koliko si mlada, izjavila je.
Kako je Madlenina majka podnosila erkine potekoe?, pitala sam jer nisam bila
sasvim spremna da nastavim razgovor koji je zapoela.
123
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Bolje nego to sam mislila, rekla je. Ali, naravno, ona ima vie tekoa sa ivcima
nego Madlen.
Koliko brae i sestara ima Madlen?
Nijedno nije preivelo do zrelog doba, odgovorila je gospoa Hargrivs.
Kao ja, primetila sam.
Vas dve imate vie slinosti nego to se usuujem da priznam.
Moram da razgovaram s njom. Sva ushiena, sela sam do nje. Hoete li poi sa
mnom?
Ni sluajno, odbila je, iako je boja u obrazima otkrivala da ju je predlog manje
uasnuo nego to je elela da pomislim. Ne elim da zabadam nos u privatne tragedije
svojih komija.
Ali pomaete sinu?
Izuzetno je ubedljiv, rekla je. I pokuava da te pobedi u tvojoj sopstvenoj igri.
Kako da mu odbijem pomo? Ti i ja emo zajedno itati grki. Razgovaraemo o poeziji.
Jednog dana emo, moda, zajedno otputovati u Egipat. Ali, neu ti nikad pomoi da
nadmai mog dragog deaka.

Jesi li znao da e se Toaneta uskoro obruiti na nas?, pitala sam mua to popodne kad
smo, na putu do Markamovih, preli na glavni put sa kunog prilaza. Povrine guste
ume razdvajale su bujne panjake i mirisne vonjake, koji su nas okruivali. Usred
visokog drvea sa proaranim svetlom i prijatnom hladovinom, osetila sam enju za
domom u Engleskoj.
Rekla mi je najmanje dvadeset sedam puta, odgovorio je. Draga devojka. Mada,
moram ti rei da je odjednom promenila planove. Izgleda da si je uasno razoarala time
to si odluila da se vrati sa mnom.
Zaljubljena je u tebe.
Devojke kao to je Toaneta se ne zaljubljuju, rekao je. One prave planove.
Znai, pravi planove u vezi sa tobom?
Tako izgleda, odgovorio je smekajui se.
Ne bi trebalo da je ohrabruje. Tako si zgodan da e je odvratiti od druge gospode.
Niko nee uspeti da joj ispuni oekivanja.
Nikad je ne bih ohrabrivao.
Ali, uiva u njenoj panji, primetila sam.
Pomalo je zabavna. Vesela je, zgodna i nepromiljena.
Nisam znala da voli nepromiljenost, rekla sam.
Ne volim, Emili. Ali, to ne znai da ne mogu povremeno da se razonodim.
Razonodi? Ruke su poele da mi se znoje i klize po uzdama.
Nita vie od toga. I svakako nema razloga za uzbunu.
Nisam bila svesna da ti je potrebna... Zautala sam, nesigurna u sebe. Mislila sam
da mi...
Ne trai nevolju, duo. Nee je nai. Odaniji sam nego bilo koji drugi mu u
Engleskoj.
U Francuskoj smo, Koline.
Mislio sam da nee biti zadovoljna poreenjem sa vernou prosenog oenjenog
Francuza.

124
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Nemoj da te Sesil uje ta govori.

Ona bi to prva potvrdila, rekao je. Nasmejala sam se i zavrtela glavom jer je
nesumnjivo bio u pravu. Nagnuo se ka meni i vrsto me uhvatio za ruku. Nema potrebe
da sumnja u mene iz bilo kog razloga. Nadam se da to zna.
Znam, rekla sam. Zna da bih ti beskonano verovala. Ali, zar to znai da ne smem
da oseam netrpeljivost prema Toaneti?
Nasmejao se. Naravno da ne.
Pribliavali smo se zamku i ula sam Madlen kako se raspravlja sa batovanom dok
smo prelazili most ka glavnoj stazi. Preklinjala ga je da uvidi korist od uzgajanja pela;
on se nije ak ni pretvarao da je zainteresovan za bavljenje insektima koji bodu.
Skliznula sam s konja i predala ga spremnom konjuaru, a Kolin je uinio to isto. Poli
smo zajedno ka Madleninom glasu do male, nepravilne bate nedaleko od golubarnika,
koji se nazirao. Nisam htela da gledam u tom pravcu.
Ce nest pas possible!31 Batovanov glas postajao je glasniji. Madlen nas je videla i
mahnula.
Razgovaraemo kad stignu pele, izjavila je. Ostavite me s mojim gostima.
Pourila je ka nama i oboje nas zagrlila, iskreno toplo. Tako je dobro to vas ponovo
vidim - nedostajalo nam je vae prisustvo. Jeste li uivali u Cirihu?
Bili smo u Ruanu, odgovorila sam kolebljivo.
Ruanu? Nakrivila je glavu i namrtila se. Ali, obeali ste da ete mi doneti
okoladu.
Ja... Pogledala sam u Kolina, nesigurna ta da kaem.
Nijedna nije bila ni upola dobra za tebe, odgovorio je, iskoraio i poljubio joj ruku.
Bojim se da su vajcarci snizili svoje standarde.
Mogla sam i pretpostaviti, rekla je, a u glas joj se vratio smeh. Onda mi je drago
to mi niste doneli neto to bi me razoaralo.
Ne bismo ni pomislili, rekla sam pridruivi se Kolinovoj prii. Ali, imamo neke
vesti o kojima smo hteli da razgovaramo s tobom i Dordom. Da li je on ovde?
Jeste. Pozvau ga, pa emo popiti aj. Imate vremena za lepu, dugu posetu, zar ne?
Nikud ne urimo, odgovorila sam.
Kolin me je znaajno pogledao. Pretpostavljam da emo se vratiti kui na veeru.
Vie me zanima ta e se desiti posle veere, proaputala sam kad smo krenuli
prema kui. Otro je udahnuo i gotovo zabatrgao. Elegantno se povratio ba kad je
Dord povikao iza nas.
Hej! Ne moete da me saekate?, pitao je, skinuo slamnati eir s glave i potrao ka
nama.
Ne olakavajte mu, uzviknula je Madlen i zakikotala se. Zgrabila je Kolina za ruku i
estoko pojurila, vukui i njega za sobom, dok je pridravala obod crnog slamnatog
eira da joj ne odleti. Poto nisam bila raspoloena za tranje, saekala sam gospodara
kue.
Ta moja ena je zver, rekao je Dord, ostavi bez daha, kad me je sustigao. Ali,
prokleto je zabavna. Osim ove njene nove opsesije, pelarstva.
Imaete odlian med, rekla sam.
Nasmejao se. Pretpostavljam. Jeste li doli zbog pljake?

31 Franc: To nije mogue! (Prim, prev.)

125
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Pljake?
Niste uli? Opljakani smo pre dve noi - Mone je nestao.
Ne! Smem li da pitam radi li inspektor Gode na sluaju?
Tako je, prijateljice moja, tako je. I spreman je, kao i uvek, da se bori za pravdu.
Osim ako ga, naravno, ne ometa u jelu. Ili zabavi. Ili etnji plaom.
Ima li nekih tragova?
Bojim se samo jedan, koji ukazuje na tvog starog prijatelja Sebastijana.
Srce mi je stalo. Zato bi uzimao sliku kad se toliko potrudio da vam je nabavi?
Koliko god da sam elela da verujem da e se Sebastijan drati obeanja koje je dao
Moneu da nee vie uzimati njegova dela, predobro sam ga znala da bih mislila kako e
odrati re.
Pronali smo jo jednu poruku - u ovoj dovodi u pitanje na ukus. Sigurno je
dubljom analizom doao do zakljuka da nismo vredni kolekcionari.
Morala sam da vidim pismo, ali nisam mogla da zamislim ko bi, osim Sebastijana,
sastavio tako neto. Tako mi je ao. Ume da bude veliki smutljivac.
Ne bi mi toliko smetalo da se nisam naroito vezao za tu sliku. Prelep primerak.
Pogled mu je smekao. Nedostajae mi.
Pronai emo je, ovako ili onako.
Divim se tvom duhu, Emili, rekao je. Ali, reci mi. Ako niste znali za pljaku, ta vas
je dovelo ovamo?
Edit Prije, odgovorila sam. Pria oko njene smrti je sloenija nego to smo
oekivali i elimo da vam postavimo nekoliko pitanja.
Ne mislite valjda da ubica i dalje predstavlja pretnju?, pitao je i pobledeo.
Priznajem da nerado putam Madlen samu iz kue. Uzeli smo nekoga ko je stalno
nadzire.
To je pametno, rekla sam. Iako izgleda da trenutno nema neposredne opasnosti.
Dakle, reci mi ta ste jo saznali.
Jesi li znao da je Edit bila roaka tvoje ene?
Madlen?, pitao je. Prijeovi? Ne moe biti.
Koliko sam ja razumela, to je dalje srodstvo. Nekakve su roake.
Zaprepaen sam. Stao je i pogledao me u lice, sasvim zbunjen.
Oigledno nije bilo razloga da to zna, rekla sam. Ali, poto je Edit patila od
bolesti slinoj onoj koja mui i tvoju tatu, mislila sam da treba da zna. Naroito to
tvoja ena... Zautala sam.
Da, naravno da si primetila. Zamurio je. Plaim se toga ta e joj se dogoditi. To
me unitava.
Edit je njena porodica smestila u duevnu bolnicu, nedaleko od Ruana, zbog njene
bolesti.
Zgrio se. Ne mogu to uiniti svojoj eni.
I ne predlaem ti da to uradi, rekla sam. Iako moda nije loa ideja da razgovara
s njihovim lekarom - prosveeniji je nego to sam oekivala. Moda bi ti predloio neke
naine leenja - neto to bi pomoglo...
Naravno. Oprosti ako sam loe reagovao. Samo kad pomislim s ime se suoava
moja draga - s ime u se i ja na kraju suoiti... Uzdahnuo je. To e me smrviti.
Ja treba da se izvinim. Iznela sam ti ovo bez ikakvog uvoda.

126
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ne, odlian je predlog. Odmahnuo je glavom. Ne mogu da verujem da su Edit i

Madlen... u srodstvu. Zapanjujua novost.
Ima jo neto. Govorim ti ovo u poverenju i moram te zamoliti za potpunu
diskreciju. Edit je rodila dete - devojicu - koja je nestala neposredno pre majine smrti.
Pria e na kraju izai na videlo, i mislila sam da e moda uznemiriti Madlen s obzirom
na njena iskustva s decom. Moda e joj biti bolno da to uje putem traeva.
Veoma si ljubazna to si mislila na nju i sasvim si u pravu. Nema sree s decom.
Ovde ih nije bilo otkako je davno otiao na nesreni batovan. Uasna pria, zna. Ni
danas ne mogu podneti da uem u golubarnik, rekao je. Tamo je poginula devojica,
zna. Pala je niza stepenice. Madlen se tamo s njom igrala. Oboavala je to dete. Sad,
naravno, vie ne moe o tome da razgovara.
Uasno, rekla sam i osetila tup bol u grudima.
Madlen je krivila sebe. Loe je odabrala mesto za igru i nije trebalo da je pusti da
tri po stepenicama. Nita to bih joj neko rekao nije joj moglo ublaiti oseaj krivice.
Razum joj posle toga vie nije bio isti.
Sirota Madlen, rekla sam. Zato mi to nisi ranije ispriao?
To nije neto to se rado pria komijama. Trudimo se koliko moemo da se to ne
iri i svima kaemo da je batovan otputen zato to Madlen nije mogla da trpi devojicu
u svojoj blizini. Mislim da ne bi preivela traeve na tu temu.
Naravno. Oklevala sam. Ispriala mi je malo drugaiju verziju prie.
Da, bojim se da ju je njen mozak preobratio u jo jedan pobaaj, rekao je. Kao da
je potpuno zaboravila na pravo dete.
Oprosti to sam pokrenula tako bolnu temu.
Nisi mogla znati, rekao je. I drago mi je to sam uo za rodbinske veze. Madlen e
bez sumnje eleti da poseti porodicu i izrazi sauee.
Jesi li upoznao nekoga od Prijeovih?
Razgovarao sam sa sinom jednom u operi u Parizu, pre mnogo godina. Loran, ako
se dobro seam?
Da.
Pomalo je nevaspitan, uinilo mi se. Nisam siguran da mi se naroito dopada to to
mi je ena njegova roaka, rekao je. Stigli smo do kue, gde sam ula kako Madlenin
smeh odzvanja hodnicima. Stao je i okrenuo se ka meni, odmerenog i ozbiljnog izraza.
eleo bih da razgovaram s tim irarom. Moe li tvoj mu da nas upozna?

127
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset etvrto poglavlje

Narednog dana sam zadovoljno sedela u biblioteci pored svekrve i vebala grki. Ali,
nisam mogla da izbijem Dordovu priu iz glave. Nestvarna prilika devojice koju sam
tamo videla sad mi je bila jo strasnija. Zatvorila sam oi, ne pomcajui se sve dok me
glas gospoe Hargrivs nije vratio u sadanjost.
Postoji vreme za mnoge rei, a takoe i vreme za san, rekla je. Da li je ovo
primedba na moje drutvo?
Nipoto, rekla sam i nasmejala se. To je samo Homerova reenica koja mi se uvek
dopadala. Jeste li spremni za jo?
Nemamo vremena za to, bojim se, dobacio je Kolin poto je uao u sobu. Ako
elimo da posetimo irara pre ruka, treba odmah da krenemo.
Prethodnog dana, Madlen nije pokazala gotovo nikakve emocije kad smo joj ispriali
za Editino dete. To me nije iznenadilo - uznemirie se, u to nije bilo sumnje. Mada e je
ta pria najverovatnije pogoditi najvie kad ostane sama, pa u privatnosti bude mogla da
reaguje kako god eli. Meutim, vest da joj je Edit bila roaka izvukla joj je samo uzdah.
Ovu granu porodice Prijeovi ne zanimaju, uveravam vas, rekla je. Meutim, Dord je i
dalje eleo da ih poseti. Predloio je da to uini posle posete doktoru iraru. Nijedan
plan nije spominjao pred enom.
Oseam se kao da je izdajem, rekao je dok je koija kloparala putem prema
Radepontu i duevnoj bolnici. Um joj je ponekad tako osetijiv - ako joj kaem da u se
posavetovati sa jo jednim lekarom, moda u je ponovo pokrenuti. I uprkos tome to je
leio Edit, mogue je da nam nee predloiti nita to ve nismo isprobali.
Ako je Editino stanje bilo gore od Madleninog, mogue je da zna neto vie o
kasnijim fazama bolesti.
Uinio sam sve to sam mogao za Madleninu majku, kojoj je sigurno gore nego to
je bilo Edit, s obzirom na njene godine. Zamurio je i zabacio glavu. Izvinjavam se. Ne
elim da odbacujem svaku mogunost. Ali, moram biti spreman na razoarenja.
Razoarao sam se vie puta nego to mogu da izbrojim.
Nagnula sam se napred i potapala ga po ruci. Potpuno te razumemo.
irar je inovativan i pametan, dodao je Kolin. Verujem da e moi neto da ti
ponudi. Proli smo pored razruene opatije i nastavili pored Sene do bolnice, spokojne
u svom okruenju, tihe, izuzev zvuka reke. Sve je bilo kao i prilikom mojih prethodnih
poseta, osim to nas ovog puta nije odmah doekala bolniarka na ulazu. Kolin je
pokucao tekim zvekirom o tvrdo drvo i saekali smo. Posle nekoliko minuta, pokucao je
ponovo, i dalje bez odgovora.
Otiao je do kraja stepenita i izvio glavu da proviri kroz prozor. Nita ne vidim,
objavio je i udaljio se da proveri druge prozore na proelju zgrade, dok je Dord
preuzeo kucanje. Kad su se vrata konano otvorila, ugledali smo razbaruenu enu lica
umrljanog od suza, sa zguvanom bolniarskom kapom u ruci. Jedva sam je prepoznala
kao istu osobu koja me je doekala prilikom prethodnih poseta. U nekoliko krupnih
koraka, Kolin se vratio do nas i stao ispred Dorda.

128
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Kako vam mogu pomoi?, pitao je i izvukao papire koji su ga predstavljali kao
predstavnika britanske krune. Nisam mislila da e to izazvati poverenje Francuza, ali
bilo je dovoljno da ubedi alosnu priliku pred nama da je u redu da nas uvede.
Seam vas se od pre, obratila mi se drhtavim glasom. Dopali ste se doktoru
iraru. Pogledala je u Dorda. Jesmo li se ve sreli?
Naalost ne, odgovorio je ozbiljno. Doao sam da razgovaram s lekarom o svojoj
eni. Ovo nije dobar trenutak?
Nije odgovorila, niti bilo ta rekla dok smo ulazili za njom. Hodnik nije izgledao
drugaije u odnosu na proli put, ali sve je nekako bilo udno. Bolniarkina uniforma je
bila neuredna, zguvana, a po kecelji je imala velike mrlje boje re.
ta se dogodilo ovde?, pitala sam usplahireno.
Doktor irar je mrtav, odgovorila je i suze su joj ponovo potekle niz obraze. U
svojoj kancelariji...
Kolin nije ekao vie ni tren. Potrao je ka zatvorenim vratima na kraju hodnika.
Krenula sam za njim, ali mahnuo mi je rukom da stanem. Sela sam na dugu drvenu
klupu pored Dorda, oseajui se nemono, a onda sam se ugrizla za usnu i okrenula ka
bolniarki.
Da li vam je to krv na kecelji?, pitala sam.
Klimnula je glavom.
Njegova?
Ponovo klimanje glavom.
ta se dogodilo?, pitala sam. Da li se desila neka nesrea?
Ne, odgovorila je. Bio je no... Suze su se pretvorile u snane jecaje.
Ko je bio sa njim?, pitala sam.
Niko, ne na kraju. Zatekla sam ga tako jutros kad sam stigla.
Ko je od osoblja bio tu sino? Da li je iko uo neto?
Nita neobino.
Gde je uboden?, pitala sam.
Dord me je prostrelio pogledom. Da li je ovo neophodno? Sirota ena je
uznemirena. Zar ne moemo sad da je umirimo, a ispitivanje prepustimo policiji?
O, nee nam biti potrebna policija, gospodine, rekla je. Sam je to uinio. Seivo mu
je bilo u ruci. Lice joj je posivelo, a koa bila hladna. Potraila sam neto ime bih je
ogrnula i pronala ebe u ormaru malo dalje niz hodnik. Kolin je izaao iz kancelarije i
pogledao me.
Hoe li doi da pogleda?, pitao je.
Treba li ti jo jedan par oiju? Bilo mi je drago to trai moju pomo. Moda ovaj
na novi dogovor nije bio tako nedokuiv kako sam se u poetku plaila.
Trebae nam i vie od toga. Ali, ti odlino zapaa, Emili. Ako bude mogla da
podnese prizor, voleo bih da ujem ta misli.
Predala sam ebe Dordu, koji se dobro pobrinuo za bolniarku i zamolio bolniara
da joj donese aj. Kolin me je zaustavio pre nego to sam ula u irarovu kancelariju.
Sigurna si?, pitao je. Jezivo je.
Naravno da jesam, uverila sam ga. Ne moe biti gore od Edit.
Gore moda nije bila ba najbolje odabrana re. Doktor je sedeo, ispruen na stolici
za radnim stolom. Jedna ruka mu je visila sa strane, a druga, u kojoj je drao otar

129
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

hirurki no, bila je sputena u krilo. Krv mu je iscurila iz oba zgloba i ostavila sjajne
zgruane barice na podu i tamnu lepljivu mrlju na koulji i prsluku. Osetila sam u i
zadrala dah; nisam bila sigurna elim li da gledam dalje.
Zato bi to uinio?, pitala sam.
Nije, rekao je Kolin. Ima ogrebotine na ruci. Borio se s nekim. Ne sumnjam da e
mrtvozornik pronai jo znakova borbe. A ima i krvi na prozorskoj dasci.
Prila sam prozoru, ali isprva nisam nita videla. Meutim, kad sam pregledala svaki
centimetar drveta, primetila sam mrljicu tamnocrvene boje razmazanu na ivici daske.
Nije mogao ostaviti ovo, a da ne krvari svuda izmeu, primetila sam.
Upravo tako, sloio se.
Vidi li neku poruku? Ili neto to lii na nju?
Jo je nisam pronaao. Hoe da pomogne?
Naravno, odgovorila sam. Ako dozvoljava.
Ne rugaj se sada. Treba da pozovemo policiju. Hoe li moi ovde ostati sama ako
ostavim otvorena vrata? Samo u izai da pozovem Dorda i zamolim ga za pomo.
Klimnula sam glavom i ula ga kako razgovara s Dordom dok sam je krenula u
istraivanje sobe. Oprotajna poruka bi svakako bila ostavljena na nekom oiglednom
mestu, ali na povrini radnog stola, policama za knjige i ostalim stolovima nije bilo
niega. Neko je zatvorio doktoru oi, za ta sam bila zahvalna. Ve mi je bilo dovoljno
neugodno to sam kopala po stvarima mrtvaca. Ne bi mi pomoglo da sam oseala kako
me njegov prazan pogled prati. Ponovo sam obila prostor, ovog puta otvorila fioke
radnog stola, ali uzalud. Sadrina im je bila savreno obina.
Okrenula sam se i pogledala le sirotog doktora. I tada sam ga ugledala - ugao
presavijenog papira uvuenog u dep sakoa. Paljivo, tako da ne pomerim telo, izvukla
sam ga i otvorila. Stranica je bila istrgnuta iz sveske na linije.

On, koji nije kriv za sopstvenu smrt, ne prekrauje sopstveni ivot.

Ispod toga je bila povuena linija i usledila je jo jedna reenica:

Nije trebalo nikad da je pustim.

Najeila sam se kad sam proitala. Osetila sam se jo gore kad sam ugledala krv koja
je probila irarovo odelo i umrljala poruku. Rukopis mi je bio poznat, ali nisam mogla
biti sigurna i razmiljala sam kako da se vratim u sobu Lorana Prijea i proverim svoje
sumnje. Iznenada, Kolin mi je dodirnuo rame i ja sam poskoila; nisam ga ula kad se
vratio u sobu.
Uspeh?, pitao je. Predala sam mu papir.
Hamlet, verujem, rekla sam. Sa dodatkom linije izjave. Nala sam mu u depu.
Brza si i delotvorna, pohvalio me i uputio mi osmeh pre nego to je pogledao rei.
Ne verujem ni trenutak da je ovo on napisao.
Zato?
Ko stavlja oprotajnu poruku u svoj dep?, pitala sam. Shvatam da mi je iskustvo
ogranieno - ali, ipak ga imam. Manje od godinu dana ranije pronala sam le osobe
koja je ubila lorda Bazila Forteskjua - zloin za koji je bio optuen prijatelj mog mua.

130
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Pravi krivac je poinio samoubistvo poto je otkriven. Samoubice ele da svi vide
njihove poslednje rei. Ne sakrivaju ih. I ne zaboravljaju da ih izvade iz depa.
Mogue, rekao je. Ali, ta ako ovo nije bilo namenjeno drugima? ta ako ju je
napisao samo za sebe?
Ne veruje da se ubio - ve si to rekao.
U pravu si. Ali, moda je ubijen a da je ipak napisao ove reci.
Oseao se krivim zbog Edit, rekla sam. Ili veruje da je mislio na dete?
Dete. Nije pustio Edit. Ona je pobegla.
Nije pustio ni Lusi - poslao ju je.
To je znaajna razlika?, pitao je.
Nisam sigurna.
Pa, vredi razmisliti, izjavio je. Zavrio sam ovde. Hoemo li ispitati to vie
zaposlenih pre nego to stigne policija i preuzme?

***

Kao to smo oboje oekivali, od osoblja smo dobili malo podataka. Kolin je nasluivao da
je doktor mrtav od sredine noi, kad je bilo malo verovatno da bi neko uo komeanje.
Ordinacija mu se nalazila daleko od odetjenja s pacijentima, a bolniar koji je deurao
priznao je da je zaspao oko tri ujutru i probudio se posle est. Doktor irar je esto radio
do kasno, pa nije bilo neobino to mu je u kancelariji gorelo svetlo.
Dord je ostao na klupi blizu glavnog ulaza u zgradu i ekao da zavrimo. Odlino
je teio bolniarku koja je pronala telo i, poto je objasnio da se kolovao za lekara,
ponudio se da pregleda bilo kog pacijenta kome je trebala hitna medicinska pomo. Na
kraju, njegove usluge nisu bile potrebne jer je partner doktora irara stigao ubrzo
nakon policije, spreman da zameni kolegu.
Zato ne bi sela sa Dordom dok ja razgovaram s policijom?, pitao je Kolin i
neno me uhvatio za ruku.
O emu e tano razgovarati s njima?, pitala sam.
elim da prisustvujem ispitivanjima, da vidim njihovu procenu mesta zloina.
Mogu li da ti se pridruim?
Bie mi teko da ih ubedim da puste i mene da prisustvujem, ak i sa mojim
dokumentima, rekao je. Dvoje bi ve bilo previe.
Razoarano sam sela pored Dorda. Pretpostavljam da nisi oekivala da e ovako
provesti dan, primetio je.
Daleko od toga. I iako znam da e ovo zvuati pomalo neprikladno, ao mi je to
nisi uspeo da razgovara s doktorom irarom. Tako sam prieljkivala da ti pomogne da
izlei Madlenino stanje.
Odmahnuo je glavom. To je svejedno bilo malo verovatno. Bio sam glup to sam se
uopte nadao. Trebalo je da budem pametniji. Prekopao je po depovima i izvukao
tanku srebrnu kutiju. Kako je bilo unutra? Nona mora?
Da, odgovorila sam.
Zapalio je cigaretu, snano povukao i ispustio tanak mlaz dima u vazduh. Mislim da
ne bih podneo to da vidim. Da je ranjen, u redu. Proveo sam dovoljno vremena u vojsci
da to prihvatim - ali kad su okolnosti beznadene, kad je u pitanju ubistvo... ne mogu da

131
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

podnesem takvu vrstu surovosti. ak i kad pregleda bojno polje, postoji mogunost da
nekoga spase. Misli li da smo stigli ranije...
Ne, odgovorila sam. Mrtav je od sredine noi.
Hoe li vam smetati da posle ovoga produimo za Ruan? Hteo bih da posetim
Prijeove, osim ako, naravno, nisi previe uznemirena posle ovoga to si videla.
Vie volim da guram dalje nego da jadikujem. Izjava mi je bila iskrena, ali takoe
me je pokretala i elja da vidim reakciju Prijeovih na vest o doktorovoj smrti.
elim da izrazim sauee, naravno, rekao je. Ali, ako ne smatra da je to
pregrubo, voleo bih da se raspitam i o Editinom leenju i vidim misle li da joj je
pomoglo. Ako jeste, moda bi vredelo da se vratim u bolnicu i razgovaram s bilo kim ko
je radio na njenom sluaju.
Da je bila moja erka, bilo bi mi uteno kad bi saznanja sakupljena o njenom stanju
mogla spreiti nekog drugog da pati.
Jo jedan razlog zato mi se svia, rekao je. Ima predivan duh, Emili. Podsea
me na moju dragu Madlen.
Polaskana sam, odgovorila sam jer nisam znala ta bih drugo rekla. Znam koliko
je oboava.
Njoj sam ja centar sveta. Prihvata me. Ne pritiska me da posvetim ivot samo
jednom cilju. Mislim da ne bi mnogo ena trpelo to to menjam strasti kao rukavice.
Ali ne kad je ona u pitanju, nadam se.
Ni sluajno. Za mene ne postoji druga ena. Stvoren sam za Madlen. Mislim da i ti
osea slino prema svom muu?
Da, odgovorila sam, i pocrvenela.
Odlino. Puio je cigaretu. ivot je mnogo sreniji ako si u braku s nekim koga
zaista voli.
Takvo razmiljanje bilo je oigledno, ali znala sam koliko esto je zanemarivano.
Potpuno se slaem, rekla sam. Neko vreme smo sedeli u prijatnoj tiini. ta e uraditi
ako zapadne u isto stanje kao i njena majka?
Ponaau se kao i do sada i brinuu se o njoj do kraja ivota. A kad je ne bude...
Odmahnuo je glavom. iveu sam i aliti zbog svakog trenutka koji nisam s njom.

132
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset peto poglavlje

Sat vremena kasnije, Kolin je zavrio s policijom i stekao utisak da je video sve dokaze
koji se mogu sakupiti u bolnici. Ubica je uao i izaao kroz prozor kancelarije. Dolo je
do borbe i nije bilo jasno da li je opaki zloinac savladao doktora irara ve na stolici, ili
su se borili i on ga naterao da sedne. Ako je bilo u pitanju ovo drugo, uljez je poistio sve
tragove rvanja pre nego to je napustio mesto zloina. Doktor je pretrpeo udarac u
glavu, koji ga je verovatno onesvestio, posle ega mu je ubica presekao vene na
zglobovima, podmetnuo oprotajnu poruku i pobegao.
Budalasto, izjavio je Dord kad smo se ponovo smestili u koiju. Kakva osoba
moe da uradi tako neto?
Najoiglednije je poeti sa pacijentima, rekao je Kolin. Meutim, ni na jednom
nema znakova koji bi otkrili da je uestvovao u tome.
Drago mi je, rekla sam. Grozno je pomisliti da bi ga neko kome je pokuavao da
pomogne tako divljaki napao.
Ali, zar nije stranije pomisliti da je u pitanju neko zdravog uma?, pitao je Dord.
Neko ko nije zatvoren u duevnoj bolnici?
Postoje li ubice zdravog uma?, pitala sam.
Nijedna izvanredna dua nije poteena meavine ludila, dobacio je Kolin.
Aristotel, rekao bih.
Sve vodi do Grka, zar ne, dragi?, pitala sam. Brzo smo stigli do Ruana i smestili se u
dnevnu sobu Prijeovih, ja pored Sesil, koja se obradovala to nas vidi. Madam Prije nas
je doekala sama i izvela je dobru predstavu, doekavi nas kao da je nae prisustvo bilo
ravno Hristovom drugom dolasku. To jest, sve dok nismo predstavili Dorda.
O, boe, rekla je i pruila mu jednu ruku da je poljubi, dok je drugu stavila na elo.
Gospodine Markame, oprostite mi, ali volela bih da sam vas mogla spasti od veze s
mojim uasnim roacima.
Uveravam vas, madam, da je Madlen predivna i ljupka. Nema dame na itavom
svetu koja bi je nadmaila svojim vrlinama. Da ste imali zadovoljstvo da je upoznate,
nikad vie tu granu porodice ne biste smatrali uasnom.
Ne bih oekivala drugo miljenje od tako oito odanog mua, rekla je. Tek, ludilo
koje ih unitava ne treba olako shvatati - to smatram uasnim. Izvinjavam se ako mi
izraavanje nije bilo jasno. Moliu se da ga vaa ena izbegne.
Koliko sam shvatio, i vaa strana porodice, koliko god potovana bila, pati od iste
boljke, nastavio je Dord ljubaznim glasom i uz irok osmeh.
Znai, znate nau tajnu, naravno, rekla je madam Prije.
Nadam se da vas nisam uvredio, rekao je Dord. Nadao sam se da ete mi moda
rei neto o erkinom leenju - da li joj je neto naroito pomagalo.
Volela bih da mogu, ali, naalost, izgleda da nije nita. Lice joj je bilo tvrdo dok je
govorila o Edit, ali je smekalo kad se okrenula ka Kolinu. Gospodine Hargrivse,
Toaneta e biti vie nego razoarana to vas nije videla. U poseti je prijateljici.

133
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

teta to nije dola na selo, rekla sam uz osmeh vrhunske neiskrenosti. Sesil, koja
je sedela do mene na kanabetu od konjske dlake, priguila je podrugljivi smeh. Mogla
sam da priredim malu zabavu u njenu ast.
To bi bilo lepo, rekla je madam Prije. Tako ste ljubazni to mislite na nju.
Znate koliko nam je draga, dodao je Kolin. Potisnula sam elju da ga utnem.
Meutim, bojim se da vam ne nosimo dobre vesti. Sino je ubijen doktor irar.
Doktor irar? Zbunjenost joj je ispunila krupne oi. Poznajemo li ga?
On je leio Edit, mama. Nije bilo jasno da li je Loran vrebao negde u pozadini od
trenutka kad smo stigli ili se kasnije tiho uunjao. Ali kad je iskoraio iz senke i zagrmeo,
kao da je sva toplota bila izvuena iz sobe. Kako si mogla to da zaboravi?
Zato oekuje od mene da pamtim ime tog uasnog oveka?, pobunila se madam
Prije. Nije za nju uinio nita korisno.
Uinio je vie nego ti.
Lorane, zar ti nije ve dosadilo da se sramoti pred gostima?
Ni najmanje. Ugledao sam se na svoju dragu majku.
Uzdahnula sam sa gotovo romantinim oduevljenjem kad je preao preko sobe i
zalupio vratima. Loran me je napola plaio, napola zabavljao. Sviala mi se drama koju
je unosio u situaciju; to me je podsealo na uzbudljiv roman. Dok je oko mene ponovo
oivljavao razgovor, zapitala sam se ta je tano mislio o doktoru iraru i koga je krivio
za Editino bekstvo iz bolnice. Najvie od svega, elela sam da mu vidim rukopis.
Moemo li da ga pratimo?, proaputala sam Sesil.
Sesil je kratko utala, skupljenih ruku, lupkajui palcem o palac. Gledala je u madam
Prije, zatim u vrata, a onda je klonula na mene.
Mon dieu!, uzdahnula je. Sve mi se vrti. Kalista, hoe li me odvesti do moje sobe?
Trik joj je, mada neprimeren njenim samonametnutim standardima, posluio svrsi.
Kolin ga je odmah prozreo - posmatrao je dok sam je vodila ka stepenitu, bez ikakvog
nagovetaja zabrinutosti na licu. Meutim, nije mi promaklo da mu je bilo zabavno.
Oduevljena sam tvojom brzom reakcijom, rekla sam dok smo se penjale
stepenicama. Nisi ni oklevala.
Ne volim da gubim vreme, rekla je Sesil. A i bilo mi je uasno teko da glumim
kako me onaj razgovor zanima. teta to nisam u sobi u kojoj si ti bila - mogle bismo da
uemo kod Lorana nenajavljene.
Popele smo se na gornji sprat i pokucale na Loranova zatvorena vrata, koja je bez
oklevanja otvorio. Zatim ih je tako ostavio i vratio se do klavira.
Bila si sasvim u pravu, Kalista, rekla je Sesil, koja je ula za njim i oprezno
zaobilazila gomile notnog papira. Ima pretrpani um jednog genija. Ili barem pretrpanu
sobu.
Zato ste dole?, pitao je, prekrstio ruke i namrtio se na Sesil.
Lekar vae sestre je mrtav. Ubistvo je izvreno tako da izgleda kao samoubistvo.
Loe uraeno, nikoga ne bi zavaralo. Nije profesionalac, rekla sam.
Profesionalni ubica?, nasmejao se Loran. Ne mogu da odluim da li da vas
prezirem ili alim, ledi Emili.
Trenutno nemamo vremena ni zajedno ni za drugo, primetila je Sesil. Gde ste bili
sino?
Ja? Nagovetavate li da sam ja ubio doktora irara?
Slegla je ramenima. Mogue je, zar ne?
134
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Osim injenice da nisam imao razloga da mu elim smrt, nije mogue. Bio sam ovde
itavu no.
Sam?, pitala sam.
Naravno. Mislite li da dovodim ljubavnice u majinu kuu?
Volite da mislite kako me zaprepaujete, zar ne?, pitala sam.
Ne budite naporni, Lorane. Moe li vaa porodica da potvrdi da ste bili ovde?,
pitala je Sesil, a onda se okrenula prema meni. Mislim, Kalista, da bih moda bila
izuzetno dobar detektiv. Sjajna sam u ispitivanju osoba koje imaju znaaja za istragu.
Misli li da postoji posebna vrsta odee koju bi trebalo da nosim za to zanimanje?
Loran je uzdahnuo kao da mu ovo sve ide na ivce, ali oi su ga izdale. U njima se
ogledao smeh. Iako bih mnogo voleo da vidim kako uvodite visoku modu u istragu,
bojim se da nemam vremena za ove gluposti.
Zar vas ne zanima ta se desilo s doktorom irarom?, pitala sam. Njegov ubica bi
nas mogao odvesti i do ubice vae sestre.
To je oaravajue, siguran sam, ali ta ja imam s tim? Sino sam bio ovde i svakako
ne bih ubio sopstvenu sestru.
Ko bi eleo da ga ubije?, pitala sam. Da li ga iko iz vae porodice krivi za ono to
se desilo Edit?
Do trenutka kad je ona pobegla iz bolnice, nikoga u ovoj kui - izuzev mene - nije
bilo ni najmanje briga za to kroz ta je prolazila. Razgovarali ste s mojom majkom.
Laknulo joj je to joj je erka mrtva. udo da Edit nije sama sebi oduzela ivot kako su se
prema njoj ponaali.
Ne mogu da zamislim da je vaa majka ubila doktora irara, rekla je Sesil. To bi
zahtevalo mnogo truda na naine koji joj nisu bili zanimljivi.
Dobro je poznajete, zar ne?, pitao je.
Dovoljno dobro.
ta je sa vaim ocem?, nastavila sam. Da li je bio zadovoljan Editinim napretkom?
Njenim lekarom?
Bio je zadovoljan to mu vie nije u kui.
Lorane, mislim da je jako vano da pronaemo dete vae sestre. Koje je, trebalo bi
da zapamtite, vaa neaka, rekla sam. Edit je verovatno pokuala da je nae, a ta sirota
devojica je i dalje sa ovekom koji joj je ubio majku. Sigurno ne elite da to ostane
neprovereno?
ta elite od mene?, pitao je.
Zar zaista niste nita znali o Lusi?
Nita. Da jesam, sam bih je odveo na neko bezbedno mesto. I sad kad je taj
beskorisni doktor mrtav, jo je manje verovatno da u ikad pronai dete, o kome bi,
moram da naglasim, trebalo ja da brinem.
Vi? Sesil je bila sumnjiava. Neenja? Koji ivi s roditeljima? Vi ste pogodni za
vaspitanje devojice? Koja je, koliko znam, ve zadovoljno zbrinuta u udobnom domu?
Oholi ste, Lorane. Oholi.
Odgovorio joj je, ali nisam ula ta. Panja mi je bila usmerena na gomilu rukopisa
meni najbliih, na rei navrljane na vrhovima stranica i marginama. Sve je bilo ispisano
istim rukopisom koji sam videla samo nekoliko sati ranije na navodnoj oprotajnoj
poruci doktora irara. Srce mi je zalupalo u grudima i sagnula sam se da podignem list.
Jeste li napisali neku oprotajnu poruku u skorije vreme, Lorane?, pitala sam.

135
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Kako se usuujete? Zgrabio mi je papir iz ruke.

Pomislila sam da sam prepoznala rukopis od poslednjeg puta kad sam bila u vaoj
sobi. Dakle, zato ste ga ubili? Da li je on zadrao Editinu bebu? Da li se zaljubila u njega?
Jeste li bili ljubomorni?
Oamario me je, snano, preko usta.
Posrnula sam dok je Sesil ostala bez daha i krenula ka njemu. Bez oklevanja sam je
zaustavila, krenula sama napred, uzvratila mu udarac i gledala kako mu se grimizni trag
iri obrazom. Nije rekao nita, ali je podigao ruku do tog mesta. Odolela sam potrebi da
dodirnem, pretpostavljala sam, isti takav trag na svom licu.
Stranica je bila istrgnuta iz sveske, nalik na onu to lei tamo, rekla sam i pokazala
na tanku svesku na poklopcu klavira.
Ne dirajte to. Zakoraio je ispred mene i spreio da krenem ka dotinom
predmetu.
Zato ste tako zabrinuti ako nemate ta da krijete?, pitala sam.
ta je pisalo u poruci?
Citat iz Hamleta. I napomena.
Slegao je ramenima. Sino nisam bio ni blizu bolnice.
Jeste li napisali poruku?, pitala sam.
Nemam obiaj da ostavljam svoje zapise kod mrtvaca.
Objasnite mi onda kako ju je doktor irar dobio?
Nema ta da se objanjava. Ne moete dokazati da sam je ja napisao - nemate je
kod sebe. Ako policija eli da me ispita, doekau ih rairenih ruku. Nee pronai nita.
Neto u njegovom glasu je ukazivalo na nadmonu snagu istine u njegovoj
poslednjoj izjavi. Policija nee nai nita, ali samo zato to e Loran unititi sve to bi im
moglo koristiti pre nego to i pomisle da to potrae. Oajniki sam elela da zavirim u
svesku, ali sam znala da mi nee dozvoliti. Policija bi mu mogla prepoznati rukopis na
mnogo naina - ali mene nije trebalo dalje uveravati ko je napisao lanu samoubilaku
poruku. elela sam da proitam vie, da otkrijem zato bi neko uinio tako neto.
I zato bi, poto smo saznali istinu o Editinoj bebi, njen doktor - sasvim mogue
jedina osoba koja je znala celu priu - bio ubijen. Da li je naa istraga pokrenula novo
nasilje?
Lusi je jedino vana, Lorane, rekla sam. Moramo da je naemo.
Neprekidno sam pokuavao otkako ste mi rekli da je iva, odgovorio je, glasom
priguenim i preteim. Saznao sam samo da ju je poseivao neki ovek po imenu
Mirijel.
ta ste saznali o njemu?, pitala sam.
ta vi znate? Oi su mu se suzile i smraile.
Imamo stvari koje je ostavio u sobi blizu duevne bolnice, odgovorila sam.
Izuzetno su zanimljive.
Treba da razgovaram sa ocem, rekao je. Oprostite to prekidam ovako sadrajan
razgovor, ali nemam vie nita da vam kaem.

Sesil, reena da oduzme svesku od njenog vlasnika, odbila je da se vrati na selo sa nama.
Kolin joj je zabranio da dira svesku, ali se sloio da je njen ostanak u kui Prijeovih
razumna odluka - mogla bi da primeti neto vano u ponaanju porodice. Meutim, znao
je savreno dobro da e sledei put kad je sretnemo dnevnik biti u njenim rukama.
136
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dord je uspeo da se nekako zblii sa madam Prije dok nismo napustili kuu - molila ga
je da se vrati na aj, ali nije pozvala i Madlen.
Tako lii na Madleninu majku, rekao je dok smo se odvozili iz Ruana. Barem
onakvu kakva je bila pre nego to smo se venali. Ekscentrina da, ali svejedno
privlana. Imala je sree to je izbegla sudbinu moje tate.
Da li ti prenela neko korisno saznanje?, pitala sam.
Ni trunku, odgovorio je. Zaista mi je ao to nisam upoznao gospodina Prijea.
Sigurno je posebna linost. Gde se to skriva?
Uglavnom uiva kod ljubavnice, izjavio je Kolin. I njihove erke.
Jo jedna erka?, pitao je Dord.
Ova je mnogo mlaa od Edit i Toanete, rekla sam. Kolin me je potajno gurnuo u
bok. Mada, to se nas naravno ne tie.
Ne, naravno da ne, sloio se Dord i tiho nasmejao dok se okretao da pogleda
kroz prozor. Sigurno je zanimljivo imati toliko dece.
U vazduhu je zavladala nelagoda dok smo svi skretali poglede jedni od drugih. Svi
smo u sebi skrivali bol zbog svojih gubitaka.
Niko nije progovorio do kraja puta.

21. jul 1892.

Emilino raspitivanje za erku Markamovog batovana podstaklo me je da i sama

istraujem. Sluge nisu elele nita da mi kau, to me nije iznenadilo, ali poseta pekari u
Frevilu nije zavrila samo kupovinom predivnog bageta punjenog unkom i grijerom, ve
sam ula i priu koja je u ono vreme kruila. Dete je, izgleda, ipak umrlo na imanju, a dobri
seljani su uvereni da njen duh obilazi okolinu.
Smeno, naravno. Nemam vremena za alosne krike i nejasna privienja. I trake,
prema prii. Duh je, znate, sklon da ih ostavlja kuda god ide. Nema sumnje da ih ima sva
dokona omladina u ovoj oblasti.
Sad kad razmislim, videla sam traku zguvanu na zemlji kad sam pre nekoliko dana
ila na jahanje. Plavu, mada nisam sigurna da boja ima znaaja. Kao da me je Emili pitala
neto o trakama u vezi sa detetom. Zaista se nadam da joj niko nije otrovao mozak takvom
gluposti. Miljenje o njoj mi se popravilo, ali i dalje je osetljivija nego to bih elela.
Meutim, niko ne moe da tvrdi da nije dobra uiteljica.

137
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset esto poglavlje

Bila sam zadovoljna to sam zatekla pismo od gospodina Leblana kad smo se vratili u
kuu gospoe Hargrivs. Uglavnom me je obavetavao da nije saznao nita novo, ali
takoe je pitao moe li uskoro doi u posetu jer mu je potrebna moja pomo. Dodao je i
da to moe da saeka dok ne pronaemo odgovore na smrt Edit Prije. Pomisao da sam
nekome potrebna bila je vie nego laskava. Kolin mi je povremeno doputao da mu
pomaem, ali nije mu bilo teko ni da nastavi u mom odsustvu.
Doputao. Kako sam mrzela tu re. Jarka vatra gorela je u ogromnom kamenom
ognjitu u dnevnoj sobi jer smo se nas troje udruili protiv vlage, svi vredno zadubljeni
u rad. U Normandiji je bilo dana koji su vie liili na jesen nego na leto, ali hladno vreme
nije bilo teko jer je sunce uspevalo da se probije kroz oblake dovoljno esto da nas
podseti da je jul. Gospoa Hargrivs i ja smo posle veere provodile dosta vremena uz
Homera i bila sam oduevljena pesnikovim delom vie nego ikad. Nikad pre nisam imala
ulogu uiteljice i otkrila sam da sam kroz poduavanje svekrve nauila isto koliko i kad
sam ga prouavala sama. Moda i vie, zato to je razumevanje, koje mi je bilo potrebno
da joj objasnim pravila grke gramatike ili pomognem da analizira stihove, zahtevalo
aktivnije i temeljnije razmiljanje nego kad sam uila sama. Uivala sam u svakom
trenutku.
Ah!, rekla je gospoa Hargrivs. Sad shvatam: Vino me pokree, oaravajue vino,
koje pokree ak i mudrog oveka da peva i da se neno smeje, i podie ga da igra i izvlai
rei koje je bolje ne izgovoriti. Stvarno mi se svia ovo, Emili.
Drago mi je, rekla sam.
Potreban nam je, majko, porto, predloio je Kolin. Odgovara ovome to si upravo
proitala, a Emilino je omiljeno pie.
Bojim se da ga nemam, rekla je. Moraete se zadovoljiti konjakom. Ovo je moda
bio prvi put da se dama nije trgla na to to volim porto, koji se tradicionalno smatra
mukim piem. Moje potovanje prema svekrvi sve je bre raslo.
Oekivau da popuni rupu u podrumu pre nae naredne posete, rekao je Kolin i
napunio nam ae. Razgovor smo ponovo skrenuli na Prijeove.
Loranova oseanja prema sestri idu dublje nego to bi trebalo, izjavila sam. Da li
je, moda, preao neizrecivu liniju? Da li je moda bio ljubomoran na Vasea i besan kad
je saznao da je Edit rodila dete?
I ubio je?, pitao je Kolin. Klimnula sam glavom. Kako je saznao za bebu? irar mu
nije rekao.
Zaista je izgledao iznenaeno kad smo mu rekli da je Lusi iva, rekla sam. Ali,
moda je samo odlian glumac. im je Edit nestala, poeo je da je trai. I ta potraga je
moda otkrila istinu o devojici.
Zar to ne bi takoe otkrilo i devojicu?, pitala je gospoa Hargrivs.
Mogue, rekao je Kolin. Ali ne nuno.
Da li je mogue da je bio tako ljut da je ubio sestru koju je voleo? I to na tako surov
nain? Namrtila sam se.

138
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jedini je lan porodice koji ju je poseivao, dodao je Kolin. Moda se oseao

dvostruko izdanim - prvo zato to je pronala ljubavnika, a drugo - lagala mu je za
bebu.
Zar je nije viao za vreme boravka u bolnici?, pitala je gospoa Hargrivs. Svakako
bi i neznalica zapazila njeno stanje.
Ne bi ga bilo tako teko sakriti, rekao je Kolin. Bila je u krevetu i moda je bila
prekrivena brdom prekrivaa. Loran moda nije nita primetio.
to bi ga jo vie razljutilo im je shvatio doktorovu pravu igru, dodala sam.
Poruka u depu doktora irara napisana je Loranovim rukopisom. To je vrst dokaz.
Moda je njegov rukopis, ispravio me je Kolin.
Da, rekla sam. Ali, kladila bih se u ivot da je tako. Policija e potvrditi.
Treba nam vie dokaza od same poruke, rekao je Kolin. ak i da ju je Loran
napisao, neko drugi mogao je da je podmetne u doktorov dep.
Tu je takoe i Vase, rekla sam. Moramo ga pronai.
Ubedio sam kancelariju Legije stranaca da mi daju dve adrese koje im je naveo,
rekao je Kolin. Ali, kasnije raspitivanje mi nije donelo nita novo, pa je vreme za linu
posetu.
Zato ne bismo tamo otili sutra?, pitala sam.
Nee biti neophodno. Ostani ovde i pozabavi se Sebastijanom. Imamo opkladu,
zna.
Ubistvo je vanije, rekla sam.
Ne pokuavam da ti dajem besmislene zadatke, pravdao se. Zna me bolje nego
da tako misli. Ubeen sam da tvoj stari prijatelj ima vie veze sa svim ovim nego to
smo to do sada shvatali. Uzeo je Moneovu sliku, doneo je Markamovima i odneo je od
njih - lepo se zabavio, ali poinjem da sumnjam da nije bio u blizini samo da bi pratio
tebe.
Pitam se..., zautala sam. Nisam elela nita vie da kaem naglas. Pitala sam se da
li je Lusi kod Sebastijana. Pitala sam se da li je on il Vase. Koliko dugo misli da e me
ovako smirivati?
Bez sumnje ne dugo, rekao je. Zadirkivanje u njegovim reima, pomeano sa
toplim prodornim pogledom, duboko me prodrmalo. Poelela sam da se nagnem i
poljubim ga, da mu osetim ruke oko sebe, da ga sluam kako mi mrmlja nene rei u
vrat.
Ne bi trebalo da budem odsutan due od nekoliko dana, nastavio je.
Moda bi mogao da mi kupi ponija kad se vrati, ako budem dobra devojica,
uzvratila sam mu.
Ne zaboravi, Emili, znam da si intelektualno sposobna barem koliko i ja. titim te
samo zbog fizike slabosti.
Majka mu se nakaljala. Dosadno je ponavljati prie koje su ve jasno reene,
proitala je. Jednostavna reenica. Oigledna istina. Drago mi je to si me vratila
Homeru, Emili.

Znai, treba da pronaem Sebastijana?, pitala sam Kolina kad smo se povukli u nau
sobu, dok mi je pomogao da otkopam dugi niz siunih dugmadi na leima haljine,
provlaei ih kroz svilene kukice.

139
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Siguran sam da e ga lako pronai. Poljubio me je u zadnju stranu vrata. Kupi

neto to misli da e voleti da ukrade.
Nee biti teko. Imamo unapred dogovoren nain kako da ga dozovem, rekla sam i
objasnila mu kako mi je dao svoju kravatu da je okaim na prozor. Mada, skoro da je
teta. Bilo bi mnogo zabavnije kad bih ga prevarila da neto ukrade. Mogla bih otii na
dan-dva u Pariz i kupiti pravi neprocenjivi predmet, neodoljiv naem omiljenom lopovu.
Shvata da bi mi bio veiti dunik kad bih to uradila. I onda bih zatraila uslugu i navela
ga da ujedini snage sa Krunom - i ti bi izgubio nau opkladu.
Vredelo bi rizikovati, rekao je. Meutim, sreom, va dogovor me je od toga
zatitio. Ali, neemo sad vie o tome. Ako se neemo videti nekoliko dana, draga eno, ne
elim da provedemo poslednje zajednike sate tako to emo raspravljati o bezbrojnim
divnim osobinama Sebastijana Kapea.
Neemo?, pitala sam. Sad mi je odvezivao korset. ta si jo imao na umu?
Mislio sam da bismo moda mogli igrati ah, predloio je.
Ba teta to nemamo figure u sobi. Osloboena stega, okrenula sam se ka njemu i
prela mu prstom preko usana. A nema ni table. Morae pronai drugi nain da se
zabavi. Ima li nekih predloga?
Nita to mi slui na ast, rekao je.
Ti su mi omiljeni. Izvukao mi je ukosnice iz kose dok mi nije pala niz lea.
Poljubila sam ga.
Loe utie na mene, izjavila sam.
Da li bi elela drugaijeg mua?
I tada su, u trenutku, sva zbunjena i pomeana oseanja koja sam proteklih dana
gajila prema njemu nestala. Volela sam ga, ak i kad je eleo da me zatiti. ak i kad je
zatita znaila ograniavanje moje slobode. Nisu ga drutvo ili neka samovoljna pravila
navela da me sputava - ve ista i jednostavna ljubav. Nenost i briga. elja da me ne
izgubi pre nego to je morao. Rastopila sam mu se u rukama i dopustila da me odnese u
krevet.
Bilo je savreno. Osim najsitnijeg, najmranijeg dela moje due, koji se bunio to ne
mogu i ja da zatitim njega.

140
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset sedmo poglavlje

Kia je poela da pada u pola jedanaest, pa sam se uvila u debeli ogrta i uvukla u
najotpornije cipele pre nego to sam krenula da se naeni sa Sebastijanom u pono. Pre
nego to je Kolin otiao, ispriala sam mu ta nameravam da uradim - nisam elela nita
da krijem od njega - i sad sam se tiho kretala kroz kuu, zaustavljajui se dvaput kad mi
se uinilo da sam ula korake, zatim sam ponovo krenula ka vratima, tiho ih otvorila i
uzdahnula od olakanja kad sam napolju osetila sladak, vlaan vazduh. Navukla sam
kapuljau, to se, s obzirom na silinu kojom je kia tukla po zemlji, pokazalo kao
uzaludan trud. Oblano nebo je znailo da nema meseine, pa sam oprezno zakoraila u
pomrinu, ne zato to sam bila zabrinuta da u pasti na klizavoj stazi ispred kue, ve
zato to me je sve okolo navodilo da poelim da poskoim.
Hladne kine kapi su se pretvarale u paru im bi dotakle zemlju i isputale
obeshrabrujuu izmaglicu, koja je arala kroz drvee na imanju. U daljini se kotrljala
grmljavina, a jedino ublaavanje crnila noi dolazilo je od povremenog sevanja munje.
Pomiljala sam da ponesem lampu, ali nisam elela da privlaim na sebe nepotrebnu
panju. Zvuk oluje i vetra koji ju je pratio oteavao mi je da ujem korake, to mi je
stvaralo dodatnu napetost. Znala sam da e Sebastijan doi. Ali, volela bih da sam mogla
da oslunem hoe li nam se pridruiti i neko nepoeljan.
Setila sam se trenutaka straha u Londonu, kad sam se bojala da e ovek koji mi je
ubio prvog mua moda probati da napadne i mene. Koliko god grad izgledao straan, sa
uskim ulicama i strelovitim senkama, selo me je plailo jo vie. U gradu nikad nisi zaista
sam. Uvek ima slugu ili koijaa ili peaka na ulici, koje moe dozvati. Ovde, meutim,
niko ne bi uo moje pozive u pomo ukoliko bih se previe udaljila od kue. Ba kao to
niko nije uo krike Edit Prije kad ju je ubica napao.
Zato i nisam imala nameru da zakoraim van dvorita gospoe Hargrivs. Ali, ak mi
se i to inilo predaleko od tople udobnosti njenog prostranog doma. Zadrhtala sam,
mokra od pljuska, koji je postajao sve jai to sam due ekala Sebastijana. Drala sam
se vrsto za ipke na gvozdenoj ogradi u pokuaju da zaustavim podrhtavanje ruku i
pogledom sam traila prijatelja po putu, povremeno se osvrui za sluaj da mi prie s
lea, kao ranije.
Kalista! apat mu je bio promukao i doao je iza drveta nekoliko koraka od mene.
Doi ovamo, brzo.
Posluala sam ga, bez oklevanja.
Neko me je pratio ovamo, saoptio mi je. Moram te uvesti unutra.
A ta je s tobom?, pitala sam.
Bojim se da u ti se moda pridruiti. Moe li tvoja svekrva da mi da sobu?
To pitanje sam teko mogla da postavim gospoi Hargrivs tako brzo nakon to je
odnos poeo da nam se otkravljuje, ali nisam videla drugu mogunost. Kako si uao na
posed?, pitala sam.
Preko zapadnog zida, odgovorio je. uo sam da je neko skoio za mnom za manje
od minute.

141
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Srce mi je tuklo. Kua mi je izgledala milionima kilometara daleko. Hoemo li biti

sigurni unutra? Ili e nas i tamo potraiti?
Nemam pojma, ali ne moe biti opasnije unutra nego napolju.
Pogledala sam okolo to sam podrobnije mogla u potrazi za znacima neuobiajenog
kretanja i nauljila ui da ujem od kie. Zadovoljna to nema vidljive opasnosti -
najbolje to sam mogla - zgrabila sam Sebastijana za ruku i potrala brzo do ulaznih
vrata. Proleteli smo kroz njih i naleteli na moju svekrvu, koja je stajala sa druge strane.
Pretpostavljam da ima razumno objanjenje?, pitala je odmeravajui Sebastijana
od glave do pete.
Najelegantnije joj se naklonio, iako mu se voda slivala sa cilindra, koji je skinuo istog
trena kad ju je ugledao. Oduevljen sam to vas ponovo vidim, izjavio je. Predugo sam
bio lien vaeg izvrsnog drutva.
Gubite vreme u pokuajima da me oarate, odbrusila je. Brzo je procenila situaciju
kad sam joj ispriala ta se dogodilo i povukla bogato izrezbareni konopac zvona. Ti,
Emili, mora odmah da se presvue u suvu odeu. Vi, gospodine Kape, morate uiniti to
isto. Ostanite ovde, neu da mi sve iskvasite.
Pojavio se sluga, razbaruen, sa pomerenom belom perikom, zadihan jer je
najverovatnije trao stepenicama. Madam?
Motri na ovog oveka. On je lopov. Odmah u se vratiti sa odeom za njega. Ne
isputaj ga iz vida i ne dozvoli da te zavara svojim smenim ponaanjem.
Povela me je na sprat, ali nije rekla ni re sve dok nismo stigle do spavae sobe koju
sam delila s njenim sinom. ta je svrha ovog trkaranja unaokolo usred olujne noi?
Objasnila sam joj da je Kolin traio da razgovaram sa Sebastijanom. A zatim sam joj
objasnila kako smo se Sebastijan i ja dogovorili da ga dozovem. Ula je u nau garderobu
i poela je da pregleda Kolinovu odeu, traei neto to bi neoekivani gost mogao da
obue.
Misli li da e biti koristan?, pitala je.
Nadam se.
Hajde da otkrijemo, rekla je. Presvuci se i sii. Traiu od sluge da i dalje pazi na
gospodina Kapea dok se oblai. S tim ne smemo da rizikujemo. Nadajmo se da Kolinu
nee smetati to smo mu pozajmile odgovarajue odelo. Njegovo odelo emo mu
spremiti za sutra.
Krenula je iz sobe, ali sam je zaustavila. Gospoo Hargrivs... Nisam mogla spreiti
drhtanje u glasu. Hoete li me saekati? Uplaila sam se. I Sebastijan je uo da ga je
neko pratio. Ja...
Ne govori nita vie, rekla je i celom teinom se naslonila na zatvorena vrata
spavae sobe. Niko se nee probiti ovamo. Sad... suva odea. I daj mi tu mokru. U glasu
joj se oseala smirenost, koja me je podsetila na Kolina u napetim situacijama. Bio je
majstor za pribranost usred ludila.
Vrlo brzo smo se vratile u prizemlje i uskoro je postieni Sebastijan, mokre i
raupane kose, sedeo prekoputa nas u malenoj radnoj sobi, u kojoj se najvie isticao
ogroman mesingani globus. Visoke, elegantne stolice okruivale su sto od abonosa, koji
nas je razdvajao od njega, dok je sedeo naslonjen na njegovu povrinu, steui ruke.
Iskreno se izvinjavam to sam vam se ovako nametnuo, rekao je.
Snaja mi je sve ispriala. Ko vas prati?
Bojim se da nemam pojma, odgovorio je.

142
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

O emu si elela da razgovara s ovim ovekom, Emili?

O detetu Edit Prije, odgovorila sam odluno zurei u Sebastijana. Devojici s
kojom si bio poslednji put kad sam te videla usred noi?
Na ta, za ime sveta, misli? Bio sam sam, odvratio je.
ula sam je kako plae. To me je i izvelo u dvorite. I videla sam njenu traku na
putu - istu onu koju si pokupio i poneo kad si krenuo.
Kalista - Emili - nemam je, rekao je. Ne znam o emu pria. Kao to sam ti rekao
te noi, ima privienja, bez sumnje usled bola zbog sopstvenog gubitka.
Gospodine Kape. Gospoa Hargrivs se ispravila. Neete muiti lana moje
porodice.
Uveravam vas da nemam takvih namera, branio se. Ali, ona brka dve stvari -
lokalnog duha i nestalo dete.
Lokalnog duha?, pitala sam.
Ne pravi se neveta, rekao je. Markam ti je ispriao za devojicu koja je pala niza
stepenice. ta mislite o natprirodnim pojavama, gospoo Hargrivs? Verujete li u njih?
Nisam o tome mnogo razmiljala, odgovorila je. Nikad mi nije bilo zanimljivo.
Ali, ne moete porei da se ovde deavaju udne pojave - i nemaju sve jednostavna,
ili ak ljudska, objanjenja, nastavio je Sebastijan.
Naravno da mogu, usprotivila se gospoa Hargrivs. Nisam videla nita to bi me
ubedilo u suprotno.
Sebastijan se okrenuo ka meni. Zar ne misli, Kalista, da bi duh izgubljene devojice
mogao potraiti enu kojoj nedostaje dete?
Jedva sam disala i procedila. Ako je to sluaj, ostala bi uz Madlen, odgovorila sam.
Ne ako ju je Madlen gurnula niza stepenice.

Ostali smo budni do pola noi, ali bilo mi je teko da pratim razgovor. Nadala sam se da
Sebastijanove rei nisu bile tane. Madlen sigurno ne bi mogla da uini tako neto.
Stresla sam se od uasa na tu pomisao, podsetila se da nemamo dokaza i da samo
nagaamo zato to smo uplaeni. Sebastijan je i dalje tvrdio da ga je neko pratio, ali niko
nije hteo da izae i potrai uljeza - za to bi nam trebao Kolin - i na kraju smo odluili da
e biti najbolje da poemo na spavanje.
Kia je jo padala kad mi je Meg ujutru donela aj. Deava li se neto uzbudljivo u
kui, madam?, pitala je i spustila mi posluavnik na krevet.
Nita dobro, odgovorila sam. Jesi li ula neka govorkanja o ubistvu Edit Prije,
Meg?
Ne, nisam, rekla je. Svi priaju, naravno, ali nema mnogo ta da se kae, znate.
Niko nema pojma ko je to uradio i svi mi, to jest, svi ispod stepenita, ubeeni smo da je
u pitanju Trbosek, madam, bez obzira na to ta policija sad pria. Svima sam ispriala
kako sam bila u Londonu kad je on tamo vrio svoja zlodela.
Sjaj u Meginim oima mi je rekao koliko uiva u tome to je strunjak za lokalnog
Trboseka. Jeste li uli i neke druge prie o nasilnoj smrti?, pitala sam.
O, mislite na devojicu? iji je otac radio za Markamove?
Da, na nju. Srce mi je ubrzano zakucalo.
O tome niko vie ne pria, rekla je. Raspitala sam se jer sam znala da ete eleti da
ujete sve o nekim drugim sumnjivim smrtima. Naglasila je te rei tako paljivo da sam

143
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

morala da suzbijem smeh. Nemam nita zanimljivo da vam prijavim. Sahranjena je u

zamku, znate.
Zamku Markamovih?, pitala sam.
Klimnula je glavom. Grob joj nije obeleen. Da ne bi uznemiravali gospodaricu
kue. Koja, ako ete mi oprostiti moju drskost, ne moe da, pa...
Ima dece?
Da, madam, hvala. Ne volim to da kaem, znate. Naroito posle...
U redu je, Meg. Cenim to.
Popila sam aj i obukla se to sam bre mogla, nestrpljiva da krenem na dnevni
zadatak. Gospoa Hargrivs se sloila da bi trebalo da pokuamo da naemo Lusi i
smatrala je da e mi Sebastijan biti dragoceno drutvo dok sprovodim istragu. Ona,
naravno, nije elela da inim nita to je opasno, ali nije se protivila mom planu da se
vratim u duevnu bolnicu i ponovo pretraim Editinu sobu.
Prava si vragolanka, izjavio je Sebastijan dok smo se penjali u koije; mahnuli smo
joj kad smo krenuli. Ne bi se sloila s tim da potrai irarovu kuu. Ili uradi bilo ta
od onoga to emo sigurno uraditi im se zanese.
Podigla sam obrvu. Sebastijane, nemoj da zaalim to sam te povela, odbrusila
sam.
Ne moe zaaliti to si me povela. Ne bi ti dopustili da sama izae iz kue.
Dopustili. Ponovo. Meutim, bio je savreno u pravu, a s obzirom na ono to se
dogodilo prethodne noi, ne bih ni sanjala da poem sama. Kolinova majka je rano
ujutru obavestila inspektora Godea i zamolila ga da doe i potrai dokaze o tome da je
neko pratio Sebastijana. Niko nije oekivao da e iskopati bilo ta korisno.
Ne odobravam laganje i to svakako nije navika koju bih volela da usvojim.
Sebastijan i ja smo, u stvari, ili u duevnu bolnicu. Bilo je teoretski mogue da je i nama
i policiji promaklo neto u Editinoj sobi i ne bi kodilo da je jo jednom pretresemo. Ali,
takoe sam znala da bi neko od osoblja umeo da me uputi do irarove kue. Nadala sam
se kako u tamo pronai neki trag koji bi mi pokazao put ka Lusinom staratelju.
U bolnici je opet uspostavljen red, iako nigde nije bilo one razbaruene bolniarke.
Druga, koju sam srela samo u prolazu onog dana kad je irar ubijen, toplo me je
pozdravila i brzo nam pokazala Editinu sobu.
Svi su je ve pregledali vie puta nego to mogu da izbrojim, znate, rekla je.
Policija?, pitala sam.
I doktor, naravno, im je nestala. I policija ponovo kad su je pronali mrtvu.
Pokrila je usta. O, to ste bili vi, zar ne, madam?
Jesam.
Nadam se da ete mi oprostiti, rekla je.
Ne razmiljajte o tome, umirila sam je. Nema vie ta da se kae na tu temu. Da li
je jo neko pregledao sobu?
Da vidim... njen prijatelj, gospodin Mirijel.
Kad je on dolazio?
Odmah posle smrti gospoice Prije, odgovorila je.
Znate li kuda je otiao kad je otiao?, pitala sam dok je uzbuenje u meni raslo.
O, ne, rekla je. Nije mnogo priao. Bio je uasno uzrujan zbog gospoice Prije.
Sebastijan je stajao potpuno mirno u uglu sobe, kao da ne obraa ni najmanju
panju na na razgovor. Da li je Editina porodica pokupila njene stvari?, pitao je.
144
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Niko nije doao neposredno poto smo uli za njeno ubistvo. Mada, na kraju se
pojavio brat. Okrenula se ka meni. I on je pretraio sobu. On i onaj pisac.
Gospodin Leblan?, pitala sam iznenaeno.
Da. Gospodin Leblan. Nisam bila sigurna seam li mu se imena. Ali, teko bih
zaboravila njegove brkove.
Kad je on bio?, pitala sam.
Dan posle smrti doktora irara.
Da li je naao neto? Iznenadila sam se to mi gospodin Leblan nije nita rekao o
svojoj poseti.
Ne bih rekla. Radi se o tome, madam, da smo zaista temeljno oistili sobu kad je
otila. I jo jednom kad su nas obavestili da je umrla. Nita nije ostalo.
Ne, osim ako si dovoljno pametan i zna gde da trai. Imam veoma iroko znanje o
izradi nametaja - ljudi misle kako su strano pametni kad sakrivaju vrednosti u
komade koji nemaju fioke, oglasio se Sebastijan. Hodao je polako kroz sobu i pregledao
svaki predmet u njoj. Tada mu se elo nabralo, priao je krevetu i poeo da odvre ukras
na metalnom uzglavlju. Kad ga je skinuo, zavukao je dva tanka prsta u stub pre nego to
je ukras vratio na mesto i ponovio postupak i sa druge strane. Ovog puta izvukao je
vrsto uvijen sveanj papira. Ponekad je, draga devojko, potreban gospodin koji
razmilja van uobiajenih granica pristojnosti.

145
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset osmo poglavlje

Ljubavna pisma, rekla sam ravnajui stranice na krilu. Svi smo sedeli na nekadanjem
Editinom krevetu u maloj praznoj bolnikoj sobi i itali rei tako nene i ljupke i iskrene
da su mi navrle suze na oi. Meutim, Sebastijan je ostao ravnoduan.
On je bio neiskren, rekao je. Ni blizu dovoljno romantian. Ja sam bio mnogo bolji
prema tebi.
Uputila sam mu, kako sam se nadala, ljutit pogled. il. To jest Vase, rekla sam.
Znai, znao je da je ona ovde. Ali, niko se ne sea da ju je ikad posetio?
Bolniarka je odmahnula glavom. Videli ste da sam proverila beleke pre samo
jedne minute. Niko ko se tako predstavio nije bio ovde.
Sebastijan je uzdahnuo. Zar nije oigledno da je on tvoj zagonetni gospodin
Mirijel?
Ne poklapa se s vremenom kad je bio u Legiji stranaca, odgovorila sam. I osim
toga, da je bio tako blizu zar je ne bi kriom odveo ubrzo poto je... Nisam elela da
spominjem bebu pred bolniarkom. im je shvatio da je ovde? Zato bi je ostavio
ovde?
Bilo joj je potrebno leenje, madam, ubacila se bolniarka. Nije bilo sumnje. Bilo
je dana kad nije znala gde je.
Zato je iznajmio sobe u blizini, pod lanim imenom, da je poseuje bez privlaenja
panje njene porodice. Postalo mu je jasno da doktor barem pokuava da joj pomogne,
pa je nije pritiskao da odmah ode, predloio je Sebastijan.
Da li joj se stanje imalo poboljalo tokom njenog boravka ovde?, pitala sam.
Ne mogu tano da kaem, rekla je bolniarka. Gospoica Prije je bila pacijentkinja
ije se stanje stalno menjalo. Nekad je bila normalna kao i vi, a drugi put je viala
duhove. Nije mogla otii kui.
Ali gospodin Vase - gospodin Mirijel - moda je mislio drugaije, rekla sam. Ili,
moda... Ponovo sam se zaustavila i preusmerila panju. Znate li gde je iveo doktor
irar? Pitam se da li je imao neku linu prepisku sa gospodinom Mirijelom?
Zar to policija ne bi otkrila?, pitala je.
Samo ako su znali kako da trae, rekla sam. Svakako biste mogli da nam
pomognete da naemo kuu? Svejedno ga ne moemo uznemiravati.
Pretpostavljam da ne, odgovorila je uvijajui krajeve kecelje. Ne moe biti vie
povreen nego to jeste.
Uskoro smo lupali na vrata stare jednospratne kue, na etvrt sata vonje od
duevne bolnice uzanim nekaldrmisanim putem. Izdanci zelenila trali su sa vrha
tranog krova, a drveni zidovi su blistali od nedavnog kreenja. Uredna staza od
glatkog okruglog kamenja vodila je do ulaza, a kao kod skoro svake seoske kue koju
sam videla u Normandiji, bata je bila prepuna hortenzija.
Kao to smo oekivali, niko nije odgovorio na kucanje. Pogledala sam u Sebastijana,
uverena da nema vrata na Zapadnoj hemisferi koja bi se njemu oduprla.
Znai, ne bi se radije uvukla kroz prozor?, pitao je.

146
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ne, odgovorila sam.

Kakva teta, rekao je. Uz uzdah je izvukao neto iz sakoa - tanku metalnu traku - i
u roku od nekoliko trenutaka vrata su se otvorila. Teatralno je zamahnuo rukom s
otmenou dvoranina i naklonio se. Posle vas, draga gospo.
Usplahirila sam se kad sam zakoraila u kuu. To to smo radili nije bilo naroito
etiki, a iako je Sebastijan obio bravu, ja sam pravdala nae postupke, govorei sebi da
to to traimo znake koji bi nas odveli do Lusi moe biti samo za opte dobro. Mali
hodnik vodio je do udobne dnevne sobe, prepune knjiga, papira i pastela normandijskih
predela. Krenula sam ka radnom stolu u dalekom levom uglu, ali Sebastijan me zgrabio
za ruku.
Dozvoli meni, Kalista, rekao je. Ovo je moja teritorija. Koraajui tiho, preao je
preko sobe, ispitujui svaki predmet, svaki papir, svaki kvadratni centimetar poda,
zidova, tavanice. Ali, kad sam krenula za njim, poto se uputio ka doktorovoj spavaoj
sobi, zaustavio me je.
Ne, rekao je. Pomoi u ti, Kalista, ali ne moe oekivati pristup tajnim
sredstvima mog uspeha. Moda odlui da se posveti kriminalu i ukrade sve to valja i
to i ja elim.
Sebastijane...
Ne. Uutkao me je vrsto mi rukom preklopivi usta. Ne prihvatam. Slobodno
istrauj kad zavrim, ali vrlo bih se iznenadio kad bi pronala neto to policija ve nije.
Policija nije traila podatke o Lusi.
Samo izvoli, rekao je i preterano se naklonio. Ali ako napravi nered, neu poi za
tobom i ispravljati tvoje greke.
S tobom nema rasprave, zar ne?, pitala sam.
Mogla bi da se raspravlja danima ako eli, rekao je. Ali, to te nee nikuda
odvesti. Neumoljiv sam.
I ponosi se time.
Sasvim.
Dobro, rekla sam. Saekau te ovde. Zatvorio je vrata spavae sobe za sobom
dok sam ja uspela da priguim uzdah. Sebastijan je bio baraba, ali zabavna baraba, i
imao je svojih ari. Dok sam ga ekala, paljivo sam pregledala irarove knjige. Veina se
odnosila na medicinu. Tu su takoe bili primerci Amerikih ptica Dona Dejmsa
Odubona, Biblija na latinskom i mala zbirka romana. Skoro svi romani bili su francuski.
Pregledala sam naslove i skinula jedan na engleskom, Velika oekivanja Carlsa Dikensa.
Nisam je izabrala zato to je bila na mom maternjem jeziku, ve iz sasvim drugog
razloga: bila je to pria o malom siroetu sa tajanstvenom dobroiniteljkom.
Savreno mesto da se sakriju podaci o Lusinom staratelju.
Dok je Sebastijan izaao iz spavae sobe, proitala sam gotovo tri poglavlja knjige.
Drago mi je to se zabavlja, rekao je. Ovde nema nieg naroito zanimljivog. To
jest, nieg to bi tebe zanimalo.
ta si uzeo?
Moi?32
Sebastijane. Otro sam ga pogledala.
Neku dugmad za manetne. Nikome nee nedostajati.

32 Franc: Ja? (Prim, prev.)

147
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Zatvorila sam knjigu i skrstila ruke. I?

Nije valjda da veruje da su mu slike vredne moje panje. Obine su.
ta jo?
Ima neku izvanrednu mesinganu dugmad iz osamnaestog veka.
Vrati ih, rekla sam.
Zato? Da ih prodaju nekoj nezahvalnoj budali, koja e ih verovatno staviti na
lutkinu odeu umesto da ih upotrebi za neto razumno?
Nije na tebi da o tome odluuje, Sebastijane.
A zato? Imam dobro oko. Volim predmete koje oslobaam i postaram se da ih
dobro udomim. ta ima loe u tome da ispravim male nepravde?
To to e neka dugmad pasti u pogrene ruke teko mogu da nazovem nepravdom,
primetila sam.
Zapamtiu tvoju bezoseajnost, Kalista, i odmah u da te precrtam sa spiska ljudi
kojima bih dao tako izvanredne predmete.
Vrati ih. Ljutito sam ga pogledala. A onda moemo otii da razgovaramo s
Lusinim starateljem.
Ako ga moemo nai. Moram da pretraim i ostatak kue, objavio je. A to ne mogu
ako mi ne da malo vremena da oalim gubitak ovih dugmadi.
Vrati i dugmad za manetne.
Ba si me razoarala.
Tvoje ljubazne rei mi znae sve na svetu, rekla sam. Ali, nema potrebe da
nastavlja potragu. Pronala sam sve to nam treba.
Ne, rekao je i loe odglumio da je ostao bez daha.
Kreni, rekla sam. I ne zaboravi dugmad za manetne.
Tako si uasna prema meni, rekao je. Ipak, oboavam tvoj stil. I ako si zaista nala
to to kae, moda u te pozvati u moju opaku zloinaku jazbinu. Nestao je u sobi, gde
sam sumnjala da je bilo ta vraao. Ipak, morala sam barem da pokuam da ga nateram
da postupi ispravno.
Prelistala sam Velika oekivanja i ponovo zastala na stranicama gde Pip saznaje ko
mu je dobroiniteljka. Neko je na marginama navrljao ime i adresu, Mari Sapen u ne
tako dalekom gradu po imenu Baranten - to je morala biti Lusina starateljka. Sadraj je
bio previe savren da bi se to odnosilo na neto drugo.
Moj zakljuak nije sasvim ubedio Sebastijana kad se vratio iz spavae sobe, ali
morao se sloiti da nismo mogli nita bolje da pokuamo i da treba da istraimo.
Meutim, to e biti bezuspean poduhvat, rekao je, oito nezadovoljan to je bez
dugmadi. Nisam mogla da odredim da li glumi neraspoloenost da bi me uverio da ih je
vratio ili je bio iskreno nezadovoljan.
Zato bi inae doktor irar napisao tako neto upravo na tom mestu upravo u toj
knjizi?, pitala sam dok nam je koija jurila ka Barantenu.
Postoji bezbroj odgovora na to pitanje, Emili, rekao je. Moda je ta Mari Sapen
prelepa ena koju je doktor upoznao na odmoru, dok je itao Velika oekivanja.
Moda je Mari Sapen pacijentkinja po koju je morao da ode, dodala sam. Moda je
bolniarka s kojom je eleo da razgovara. Ili ena koju je zaposlio da brine o njegovoj
ostareloj majci - takvo ime bi neko sigurno eleo da zabelei u romanu.
Drago mi je to vidim da si se uivela, rekao je skidajui svoje besprekorne
rukavice.
148
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ali, moda e otkriti, Sebastijane, da sam u pravu. Moje razmiljanje nije bez
logike. To ne dokazuje da je bez mane, ali je trag koji vredi slediti. A u ovom poslu, ne
uspeva svaki trag.
Zar to nije zamorno? Bila bi mnogo srenija da sa mnom krene u lov na blago po
Evropi. Mogao bih da ti nabavim trojansko zlato - Prijamovo blago, nakit koji je onaj
prostak liman iskopao i pokaio po svojoj uasnoj eni. Izgledao bi daleko bolje na tebi.
I zna, Kalista, moji tragovi se nikad ne izjalove.

inilo mi se da se vonja do Barantena razvukla vekovima. Putevi su bili dombasti i

tako smo poskakivali da sam se uplaila da e mi zubi poispadati. Ali, nije sve bilo
neprijatno. Sebastijan me je uveseljavao nekim izuzetno zabavnim priama o tome
koliko je opasno i teko bilo biti lopov istananog ukusa, a dok smo stigli do skromne, ali
briljivo odravane kue madam Sapen, toliko sam se smejala da nisam odmah mogla
izai iz koije.
im sam se smirila, prili smo vratima. Raspravljali smo o najboljem pristupu kojim
bismo ubedili madam Sapen da je doktor irar odobrio na dolazak. Sebastijan me je
ubedio da prihvatim njegov nain razmiljanja, koji se tog trenutka inio najboljim. Sad
kad je taj trenutak stigao, srce mi je lupalo i na plan nam se inio alosnim.
Vesela sluavka je otvorila vrata, saoptila nam da joj je gospodarica kod kue i
povela nas u malu sobu u prednjem delu kue. Na irokim daskama drvenog poda nije
bilo ni zrnca praine, a nametaj je bio jednostavan i oskudan. Pogledala sam oko sebe u
nadi da u primetiti dokaze dejeg prisustva, ali nije ih bilo. Za nekoliko trenutaka ula
je visoka stamena ena ljubaznog irokog lica i svetloruiastih obraza.
Kako vam mogu pomoi?, pitala je. Devojka kae da vas je poslao doktor irar.
Jeste, madam Sapen, rekla sam i drhtavom rukom joj predala pismo koje je
Sebastijan krivotvorio pre nego to smo napustili doktorovu kuu. Zabrinut je za Lusi,
znate.
Zavrtela je glavom i nabrala nos. Bojim se da ne znam da itam.
Ja... mogu vam ga ja proitati ako elite, rekla sam. Ako vam ne smeta, pristala je.
Proistila sam grlo, nervozna.

Draga madam Sapen,

Nadam se da e Vas ovo pismo zatei u dobrom zdravlju. Kao to sam siguran da ste
svesni, nedavno ubistvo majke nae sirote Lusi unelo je u mene veliki nemir. Zbog toga sam
zamolio dvoje prijatelja da Vam pomognu oko deteta: ledi Emili Hargrivs, prijateljicu
porodice Prije, i ser Bredlija Sona, gospodina besprekornog ukusa i potpune pouzdanosti.
Molim Vas, ne oklevajte da im dozvolite da Vam pomognu na sve mogue naine.
Kao i uvek, zahvalan sam Vam na Vaoj ljubaznoj brizi za dete.
irar

Ali on zna da ona nije ovde, pobunila se madam Sapen. Ne razumem.

Pa, naravno, rekao je Sebastijan, ustao i priao joj. Ali, vrlo je svestan i
povezanosti izmeu vas i Lusi, i zna da ako iko moe... Zautao je. Sve je bilo tako
teko, zar ne?

149
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

O, gospodine, jeste, odgovorila je. Spustila je glavu dok su joj se u oima nazirali
slabani znaci suza.
Da zatraim malo aja?, pitao je. Uznemireni ste.
Ne, moi u da nastavim, rekla je. Mislila sam da je ispravno da Lusi poaljem
majci. To mi je skoro slomilo srce, ali kako sam mogla da odbijem madam Vase?
Vase? Da li se Edit udala za svog ljubavnika?
Bojim se da imamo jo loih vesti, nastavila sam. Ubijen je i doktor irar, a nagaa
se da bi ubica mogao potraiti i Lusi.
O, to je previe strano, zavapila je i oi su joj se ispunile suzama. Nikad nisam
upoznala tako ljubaznog oveka.
Moete li mi rei... Uhvatila sam je za ruke. Znam da je teko. Ali, to mi vie
moete rei o Lusi, doktoru i madam Vase, verovatnije je da emo pomoi detetu.
Doktor irar vas nikad nije spominjao, dodala je. Ne znam...
Imate li i drugih njegovih pisama?, pitao je Sebastijan. Da li vam je pisao?
Znao je da ne znam da itam.
Ali sigurno vam je povremeno slao uputstva, ili obavetenja?, pitala sam.
Jeste.
Ko vam je itao?
Moja sluavka. Obrazovana je, znate. Majka joj je slepa i voli da slua prie. A
doktor nije eleo da bilo ko van domainstva zna za istinu o Lusinim roditeljima. Znate
kakve su aristokrate. Oprostite, madam.
Nita, rekla sam. Gde su sad ta pisma? Jeste li ih sauvali?
Doktor irar mi je naloio da ih sve spalim im ih proitamo.
I jeste li?, pitao je Sebastijan.
Naravno, odgovorila je. Zar nije trebalo?
Samo sam mislio da ste, ako ste zadrali jedno, mogli da ga uporedite sa ovim koje
smo doneli i uverite se da je rukopis isti, objasnio je. Da se uverite da nam moete
verovati.
Pretpostavljam da bi ih moja sluavka mogla pogledati, prihvatila je sa
oklevanjem.
Odlina zamisao, rekla sam i zabrinula se da sam glas obojila preteranim
oduevljenjem.
Stigla je sluavka i njen odgovor me je umirio. ustro je klimnula glavom im je
videla pismo. O, da, madam, ovo je od doktora. Svuda bih prepoznala njegov rukopis.
Hoete li da ga proitam?
Sebastijan nije mogao biti zadovoljniji njenom reakcijom na njegovu krivotvorinu.
Da, izvoli, rekla je madam Sapen i ponovo me uznemirila. Sigurno mi nije verovala
da sam ga tano proitala. Ali kad je sluavka ponovila rei tano kao i ja (imala je
predivan glas za itanje), naa domaica je spustila ramena, vidno se opustila i povratila
otvoreno prijateljsko dranje, kojim nas je i doekala. Dozvolila je sluavki da se udalji.
Molim vas, oprostite mi moju nesigurnost, pravdala se. Doktor irar mi je rekao
da je obazrivost potpuno neophodna u ovim okolnostima, a bila sam zabrinuta za nau
dragu Lusi. Nisam ula nita o njoj otkako su je roditelji odveli.
Kad je to bilo?, pitala sam.
Pre est meseci, pretpostavljam.

150
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Jeste li razgovarali s njenom majkom?

Ne, samo sa ocem. Spremao se da ode po majku u bolnicu i eleo je da povede
erku da je iznenadi.
Da li je imao neki dokaz svog identiteta?, pitala sam.
O, da. Dokumenta iz vojske ili tako neto, rekla je. Legija stranaca. Da, tako je.
Sluavka mi ih je proitala. Izgledao je sav potresen - nije mogao da veruje koliko je Lusi
porasla. Prelepa je devojica, znate. Ista majka, tako je uvek govorio doktor irar.
Zar niste oekivali da vas doktor obavesti o putanju Lusine majke?, pitala sam.
Poslao je pismo, ba kao i u vaem sluaju, objasnila je.
I znala sam da je moralo biti pravo koliko i nae.
Imate li predstavu kuda su otili?, pitala sam.
Pronali su kuu pored mora. Lusi je pljeskala ruicama kad joj je otac rekao.
Oduvek je elela da pravi dvorce od peska.
Da li se plaila da poe s njim? Bio joj je nepoznat, rekla sam.
Nije u poetku. Mislim da nije shvatila da zaista odlazi. Ali, ula sam je da plae u
koiji. I estoko se drala za mene kad sam je stavljala u nju.
Mora da je bilo uasno.
Jeste, potvrdila je i lice joj je pocrvenclo. Ali, tako je bilo ispravno, zar ne, da dete
bude sa roditeljima?
Naravno, odvratila sam nadajui se da je devojica dobro. Imate li pojma kuda su
se tano na moru uputili?
Etreta, odgovorila je. Ali, ne znam nita vie od toga.
Hvala, rekla sam. Izuzetno ste nam pomogli.
Hoete li me obavestiti ako pronaete Lusi?
Naravno.
I dalje mogu da brinem o njoj, znate. Bila je srena ovde.
Ne sumnjam u to, rekla sam. Ovo je izuzetno srdaan i topao dom. Savreno
mesto za dete da se osea voljenim. Obavetavau vas o razvoju dogaaja.
Ponovo smo joj zahvalili i otpratila nas je do vrata. Pre nego to smo stigli do koije,
okrenula sam se Sebastijanu. I ne pomiljaj na to, opomenula sam ga. Vrati to.
ta?, pitao je.
Knjigu, odgovorila sam. Idi i vrati. Odmah.
Ne ume da ita, rekao je, a u glasu mu je kipelo ogorenje. I to su Tri musketara.
Prvo izdanje. Jedna od mojih omiljenih knjiga.
Neu da se raspravljam o ovome, Sebastijane.
Potiteno se vratio do kue dok sam ja razgovarala sa koijaem o mogunosti da
krenemo pravo za Etretu, grad u kom je, koliko sam se seala, iveo gospodin Leblan.

151
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Dvadeset deveto poglavlje

Etreta se nalazila predaleko od Barantena da bismo tamo stigli isti dan, pa smo se vratili
u kuu gospoe Hargrivs, gde me je ekao telegram od mua.

U mladosti i lepoti, mudrost je tako retka. Kako mi je drago to imam enu tako
retke vrste. Homer bi ti ispevao pohvale.

Ovo mi je namestilo osmeh na lice i bila sam spremna da pronaem Lusi, savladam
ubicu i ubedim Sebastijana da slui Kruni. Jadan onaj ko pokua da me zaustavi!
Uspeli smo, uz palainke sa jabukama, puterom, slatkom pavlakom i eerom, sve
zaliveno kalvadosom, uvenom normandijskom jabukovaom, i flambirano, da pristojno
ispriamo sve dogaaje mojoj svekrvi tako da bude uzbuena umesto zgroena naim
otkriima. Od nje ne bih oekivala nita manje, ali iskustvo sa reakcijom moje majke na
moj posao nauilo me je da oekujem neprekidne prigovore. Ali, umesto grdnje, gospoa
Hargrivs se ponudila da poe s nama u Etretu.
Nisam sigurna da li je u redu, Emili, da ide tako daleko bez mene. Gospodin Kape
je neoenjen mukarac sumnjivog karaktera. Mogao bi da ti narui ugled. Ako poem i
ja, njegovo prisustvo nee izgledati znaajno.
Veoma ste ljubazni, rekla sam. Hvala.
Ko ide kuda? Sesil je banula u sobu. Skoila sam i zagrlila je, oduevljena to je
vidim.
Ima li svesku?, pitala sam.
Da li si i na trenutak posumnjala u to? Poljubila me je u obraz. Razoarala si me,
Kalista. Mahnito kevtanje u hodniku najavilo je povratak Cezara i Bruta.
Svesku?, pitala je gospoa Hargrivs dok je pozdravljala Sesil.
Vas dve ste se pomirile, primetila je Sesil posmatrajui svekrvino i moje
ponaanje. I pozvala si moj omiljeni zloinaki um. Nije trebalo da toliko dugo ostajem
u Ruanu.
Draga moja madam Du Lak, obratio joj se Sebastijan i ustao da joj poljubi ruku.
Tako ste arobni da ne treba nikad da naputate moje prisustvo.
Imate smisla za dramu, gospodine Kape, rekla mu je Sesil. Volela bih da sa vama
obavim iscrpan razgovor o revoluciji u mojoj zemlji. Meutim, ne danas. Sad imamo
previe toga za razgovor.
Trebalo nam je skoro sat vremena da se ispriamo, a prijatna ustreptala energija u
sobi brzo se pretvarala u grozniavu pomamu.
Mislite ii da je Lusi bezbedna?, pitala je Sesil. I ta se dogodilo s Vaseom? Zato je
nestao? I ta je s tim Mirijelom? Jeste li saznali neto?
Mirijel?, pitala je gospoa Hargrivs, Biskup iz Jadnika?.
Jadnici? Knjiga je bila u Mirijelovoj sobi, rekla sam.
To bi trebalo da me se tie?, pitao je Sebastijan. Uasno nematovit nain da se
smisli pseudonim.
152
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Istina, sloila sam se. Ali, moda u tome ima nekog znaenja. Nemojmo zaboraviti
da je to itao i gospodin Prije. to se tie Lusi, Sesil, nemam pojma. Molim se da je
dobro.
Moemo se samo nadati da ju je otac poslao na neko sigurno mesto, oglasila se
gospoa Hargrivs.
Prilino rano sam se povukla u svoju sobu jer sam elela da proitam svaku re iz
Loranove sveske pre nego to se narednog jutra ukrcamo na voz. Kolin mi je arko
nedostajao i poelela sam da mi je poslao neke naznake da mu je trud urodio plodom.
Povukla sam njegov jastuk preko svog, rastresla ih i smestila se u krevet.
Loranovi zapisi bili su lieni samopopustljivog ljutitog brbljanja, kakvo sam
oekivala od njega. Na nekim stranicama nalazili su se crtei; i nije bio lo umetnik.
Njegovi povremeni pohodi u poeziju su me zadivili, a note koje je zabeleio dokazale su i
da je vet kompozitor. ovek renesanse. Meutim, u svesci nije bilo niega to se
odnosilo na njegovu sestru. Jedini mogui trag nalazio se blizu poveza: istrgnuta je
stranica, verovatno iletom, to je bilo mogue ravnije. Nije bilo sumnje da bi se ivice
savreno poklopile sa navodnom oprotajnom porukom koju sam pronala u depu
doktora irara.
Paljivo sam prouila stranice koje su prethodile onoj koja je nedostajala i one iza.
Ispred su bile note. Crte mosta, koji me je podsetio na most Konkord u Parizu, bio je
iza. Nita to bi nagovestilo vezu sa Lusi, doktorom ili Edit. Ipak, inilo mi se da
napredujemo - da e se Etreta pokazati kao prekretnica u sluaju. Ali, kad sam privukla
pokrivae do vrata da se odbranim od vlanog nonog vazduha, obuzeo me je strah bez
nekog oitog razloga. Nikako nisam mogla zaspati, a inilo mi se da je u sobi iznenada
zahladnelo. Zvuci kue su mi vreali ui dok sam oslukivala bilo ta znaajno.
Nije bilo nieg. To jest, nieg sve dok nisam ula slabaan jecaj ispod prozora,
previe poznat zvuk. Uhvatio me je strah, ubijajui ak i moju radoznalost. Nisam ustala
iz kreveta, nisam pogledala ko stoji u bati ispod mene. Znala sam tano ta bih zatekla i
nisam mogla s time da se suoim. Grozan zvuk postajao je glasniji i alosniji sve dok se
nisam vie mogla sakriti od njega. Ali, im sam ustala da potraim izvor plaa, prestao je
naglo kao to je i poeo.
Narednog jutra kad sam otvorila aluzine, potraila sam plavu traku, ali nisam
videla nita. Moda me je um zavaravao. Moda me je mata savladala. Poela sam da se
oseam glupo i do doruka sam se ve oraspoloila. Meutim, obeshrabrila sam se kad
smo se svi popeli u koiju i krenuli ka eleznikoj stanici. Sebastijan se nagnuo ka meni i
proaputao mi dok su Sesil i gospoa Hargrivs bile udubljene u razgovor.
Moram da razgovaram s tobom, Kalista, izjavio je. Sino sam uo plakanje. Kod
tvog prozora. I kad sam izaao da istraim, nisam video nita, ali zvuk nije prestao. Ovde
vreba neko zlo i to pre zavrimo s ovim gadnim poslom, to bolje.

Stigli smo do Etrete pre ruka i aroban morski gradi vrveo je od posetilaca. Drvena
zdanja nizala su se ulicama, koje su vodile ka vodi, uz koju se prostirala ljunkovita
plaa. Najupeatljivije su, meutim, bile visoke stene sa obe strane gradske peine.
Visoke i uzbudljive, sa svojim belim kamenom, podseale su me na Dover. Za razliku od
Dovera, ovde su se nalazili dramatini kameni lukovi, koji su vladali prizorom,
nadnosei se preko uzburkane vode, sa iljastim vrhovima koji su prosecali nebo.
Poslala sam telegram gospodinu Leblanu sa obavetenjem da stiemo, a on nas je
ekao, kao to sam predloila, ispred morskog etalita. Kad smo udruili snage, poeli
smo potragu u Mari, gradskoj skuptini, gde smo se udubili u brane spise, ali nismo
153
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

nali nita prikladno. Slubenici s kojima smo razgovarali nisu prepoznali na opis
branog para, niti Lusi, i nisu se seali imena Vase. Odatle smo otili u policiju, a oni su
bili vie nego suzdrani u davanju obavetenja.
Poalila sam to nemam Kolinova lina dokumenta.
Ako vam je prijatelj nestao, madam, rekao je oficir koji se udostojio da razgovara s
nama, moete podneti prijavu.
uli ste za ubistvo Edit Prije, sigurna sam, nastavila sam. To je njen... njen
ljubavnik, moda ak i mu...
Bili ste joj prijateljica, a ne znate da li je bila udata? Bojim se da vam ne mogu
pomoi.
Sebastijan je odstupio, ukoen i utljiv. Mislim da mu nije prijalo to to smo bili u
policijskoj stanici.
Razoarao si me, rekla sam kad smo izali iz zgrade. Mislila sam da e umeti
veto da zavara predstavnike zakona.
Ne volim da privlaim panju na sebe, odgovorio je. Vie volim da budem
potpuno neprimeen.
Ja bih uinila upravo suprotno, rekla sam. Sprijateljila bih se. Moda im se i
pridruila. Upoznaj svog neprijatelja, Sebastijane. Dri ih blizu i nikad nee posumnjati u
tebe.
Zadivljen sam, Kalista.
Odlina zamisao, primetio je gospodin Leblan. Zamislite vetog zloinca koji, dok
se skriva, ubedi policiju da ga uposle da trai samog sebe. Trebalo bi da piete romane,
ledi Emili.
Sigurna sam da to ne bih umela, odvratila sam.
Verujem da bi mogla, usprotivila se Sesil. Ali, koji nam je sad plan? Hoemo li
krenuti od vrata do vrata u potrazi za Vaseom?
To bi trajalo predugo, izjavila je gospoa Hargrivs. Hajde da razmislimo ta mu je
trebalo kad su stigli... Prebivalite. Moemo proveriti hotele...
Imate ti pojma koliko ih ima u ovakvom letovalitu?, pitao je Sebastijan.
Ovo nije veliki grad, odbijala sam da se obeshrabrim. I moemo proveriti da li ima
kua za izdavanje ili kua koje su nedavno izdate. I moemo razgovarati sa lekarom u
gradu, moda je video dete.
Hoemo li se podeliti i krenuti u osvajanje?, pitao je gospodin Leblan.
Ne, rekla sam. Ko god je ubio Edit i doktora irara ne bi oklevao da sprei ovo to
mi radimo. Zajedno emo biti sigurniji.
Imate li nekih predloga, gospodine Leblan?, pitala je gospoa Hargrivs. Na kraju
krajeva, ipak vi ivite ovde. Kome biste poslali prijatelje u potrazi za smetajem?
Teko je rei. Turisti su jedno - za njih ima mnogo hotela, objasnio je. Ali ako je
Vase tragao za domom, mogao je zavriti bilo gde.
Znai, nema naina da suzite polje istraivanja?, pitala je i osmotrila ga prekorno.
Izvinio se, ali nije mogao ponuditi nikakav nov predlog. I tako smo krenuli, spremni
da ispitamo itav grad ako je neophodno. Tokom popodneva razgovarali smo sa vie
ljudi nego to sam mogla prebrojati, od kojih je veina bila ljubazna i predusretljiva, ali
naalost niko nije znao nita to bi nam pomoglo u istrazi. Jedna ena setila se da je
videla devojicu Lusinog opisa kako se eta stenovitom stazom sa majkom, ali seanja
joj nisu bila jasna i nikad ponovo nije videla dete.

154
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Nekoliko sati kasnije, Sesil je zahtevala predah i zaustavili smo se u kafeu

smetenom u nesreenom zdanju od balvana i gipsa iz petnaestog veka, punog
raskonih drvenih rezbarija ivotinja i figurica. Naruili smo hladne ae dobre
normandijske jabukovae. Gospou Hargrivs odmah je osvojila slika dadevnjaka, dok
se Sesil vie dopala neka vrsta ptice. Kad su Sebastijan i gospodin Leblan poeli da
iznose svoja miljenja, obuzelo me je nezadovoljstvo.
Moda smo pogreili to smo doli ovamo, izjavila sam.
Etreta nikad nije greka, rekla je gospoa Hargrivs. Moemo se proetati liticom.
Moram da pronaem Lusi, rekla sam. Nemamo vremena da glumimo turiste. ao
mi je - ne elim da zvuim razdraljivo, ali duboko sam zabrinuta za nju.
Naravno da jesi, sloila se. Ali, razmisli o tome. Dete koje dovedu ovamo elelo bi
da se igra na plai. Moda e je se neki prodava sa plae setiti.
Odlina zamisao, rekla sam. Krenuli smo im smo platili raun. Dan je bio sjajan,
sunevi zraci su poigravali po uzburkanim talasima, nebo je bilo jasno, vazduh topao.
Plaa je bila samo nekoliko blokova od kafea i predlog gospoe Hargrivs bio je odlian -
okolina je bila prepuna redova kolica i tezgi, a njihovi vlasnici su prodavali sladoled,
palainke, kremaste karamele i sve ostale slatkie kakvi se samo mogu zamisliti.
Lusi je, izgleda, slabo zanimao sladoled. Ili karamele. Ali kad smo stigli do pete tezge
sa palainkama, za kojom je stajao nizak gospodin u prugastoj mornarskoj majici i
razmetljivoj beretki, nada mi je ispunila srce.
Devojica kaete?, pitao je.
Da, oko est godina. Majka joj je otprilike moje visine i grade, sline kose? Lusi je
plava. Otac joj je bio u Legiji stranaca i ima svetloplave oi.
Legija? Da, mislim da ih se seam. Bio je u Indokini, zar ne? Bili su novi ovde i
iznajmili su tronu kuu na brdu. Pokazao je na stenu iza nas. Mada, ne seam se
niega upeatljivog u vezi sa njegovim oima. Devojica je imala takve, plavlje od bilo
ega to sam video. Volela je limun na palainkama, sa puterom i eerom.
Znate li koja je kua?, pitala sam.
Nisam sasvim siguran, madam, oprostite, rekao je. Razgovarajte s vlasnikom
hotela La Rezidens. Pomae skoro svakome u gradu ko trai dui boravak.
Zahvalili smo mu i pourili ka hotelu, gde smo brzo pronali vlasnika.
O, da, Mirijelovi, bien sr, setio se. Bili su u Gerloovoj kolibi. Mogu vam dati
uputstva, ako elite, ali nisam ih video mesecima. Gospoino zdravlje nije bilo tako
dobro i mu je eleo da je vrati u Pariz.
Pokazalo se da je njegovu mapu, iako je bila nacrtana na brzinu, bilo lako pratiti, i
uskoro smo stajali ispred male kue u kojoj su Edit i il pokuali da stvore dom sa
svojom erkom. Pokucala sam na vrata, ali niko nije odgovorio. Ne gubei vreme,
Sebastijan je poeo da radi oko brave, a ona se, uz kljocaj, otvorila gotovo odmah.
Mesto je nesumnjivo iznajmljeno nekom drugom, primetio je gospodin Leblan.
Zato, nastavimo oprezno. Mogli bismo biti otkriveni svakog trena.
Bio je u pravu. U sobama se jasno videlo da kolibu nastanjuje porodica na letovanju:
razglednice rairene po stolu ekale su da se na njih ispiu adrese, kuhinja je bila
prepuna hrane, a ormari u spavaoj sobi puni odee.
Sebastijan je projurio kroz sobe, bistrog i otrog pogleda. Gospoi Hargrivs i Sesil
bilo je nelagodno zbog bojazni da mogu biti otkrivene i ostale su blizu ulaznih vrata,
posmatrajui nas ostale kako traimo i ne znajui ta traimo. Poela sam da se kreem
metodinije nego kad sam ula i paljivo sam pregledala svaki centimetar prostorija.
155
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Zatim mi je neto zapalo za oko u hodniku izmeu spavaih soba i pozvala sam
Sebastijana.
Ovde neto nije u redu, rekla sam mu.
Naslonio je ruke na gips, koji je, primetila sam, bio malo drugaije boje od ostatka
hodnika. Novije je, primetio je. Da pogledamo unutra?
Oklevala sam jer nisam bila sigurna da je unitavanje zida dobra zamisao. Stigao je i
gospodin Leblan, a za njim brzo i gospoa Hargrivs i Sesil. Moja svekrva je kiljei u
trenu prouila situaciju.
Ruite ga, rekla je.
Sebastijana nije trebalo dodatno podsticali. Iz depa je izvadio metalnu otricu,
kojom je prosekao kroz gips, pratei liniju svetlije boje. Kad je stigao do kraja, gurnuo ju
je dublje, prodrmao otricom i poeo da izvlai komadie sad ve uruenog zida. Padao
je u lakim komadima i, kako ih je uklanjao, miris trulei - ne snaan, ali ne ni beznaajan
- napao nam je ula.
Iza zida se nalazio le, grozno truo, svakako preko mere da bi ga neko mogao
prepoznati, ali nisam sumnjala da je u pitanju gospodin Vase. Niko od nas nije bio
pripremljen za prizor ilavih kostiju i istrulelog mesa. Istrala sam u batu, gde mi je
Sesil pridravala kosu dok sam povraala. Meutim, moja svekrva je ostala sa
Sebastijanom i gospodinom Leblanom i pomogla im da poloe le na pod, dok sam ja,
im sam se pribrala, pozvala policiju. Gospoa Hargrivs je uspela da zadri svoj smiren
stav sve dok nije stigla kui, gde smo zatekli Kolina, spremnog da na svoja lea preuzme
sav teret od nas.

22. jul 1892.

Nikad vie ne elim da vidim ono to sam videla danas. Piem u vozu, jer mi se to ini kao
jedini nain da izbegnem ludilo onoga emu sam prisustvovala, uasa koje jedan ovek
moe naneti drugom.
Nisam pre o tome mnogo razmiljala - i bila sam, bez sumnje, pregruba kad sam
osuivala Emili poto je pronala Edit Prije. Svee rane su sigurno jo gore.
Gospodin Vase me je vie podsetio na mumiju u Britanskom muzeju nego na oveka
koji je nedavno preminuo. Policija kae da je uboden noem. Nemam ak ni blagu
predstavu o tome kako to znaju, ali svakako nisam elela ni da ujem vie pojedinosti na tu
temu.
Emili je pozlilo. Ja sam uinila jedino to sam mogla: pomogla sam gospodinu Kapeu
da spusti le. Bilo mi je drae da budem korisna i suoim se sa stvarnou nego da stojim
napolju i pitam se koliko je loe. Uvek mislim da mata esto stvori u glavi straniju sliku
od istine.
Kolin nee biti zadovoljan ovim to smo uradili.

156
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trideseto poglavlje

Smiren i usredsreen, Kolin je, kad se vratio narednog dana, koraao po sobi i sluao
nau priu sa dubokim borama preko ela. Reakcija mu je bila ista kao i bezbroj puta
kad sam ga videla da se suoava sa loim vestima i tekim poslom, ali neto ispod
povrine ovog puta bilo je drugaije. Oi mu se nisu zadrale na meni onako dugo kao
inae, a briga sa kojom se odnosio prema meni bila je ista kao i ona koju je ukazivao
majci i Sesil; ljubazna i saoseajna, osetljiva i puna razumevanja, ali nedostajalo joj je
emocionalno bliske povezanosti, kakvu smo uvek delili. Stomak mi se zgrio i to me je
vie uznemirilo nego prizor lea sirotog gospodina Vasea.
Obavili ste dobar posao, rekao je u Sebastijanovom pravcu. Gospodin Leblan je
ostao da odri vezu sa policijom. I postigli ste vie nego ja. Moramo da pronaemo dete,
to je sad najvanije, jer je oito da je u prilinoj opasnosti.
Zamolila sam policiju da ti poalju pun izvetaj, rekla sam.
Dobro, odgovorio je i dalje mi izbegavajui pogled. Bio je to okrutan dan za sve
vas i mislim da je najbolje da svi rano odemo na spavanje. Sutra u to ranije otii za
Ruan.
Idem s tobom, ponudila sam.
O tome emo kasnije, rekao je. Kape, moda e nam zatrebati vaa naroita
vetina. Mogu li da raunam na vas?
Sebastijan je potvrdno zaklimao glavom. Sve dok je ono to traite makar malo
zabavno, nemam nita protiv.
Hoe li razgovarati s Loranom?, pitala sam.
Da, odgovorio je. I sa gospodinom Prijeom.
Ako je gospodin Mirijel redovno poseivao Edit tokom itavog trajanja njenog
zatoenitva, onda on ne moe biti il Vase, rekla sam. On je neko vreme bio u Legiji
stranaca. ta ako je Mirijel bio unajmljen da pazi na Edit? Otac je moda eleo da bude
siguran da nee stupiti u vezu sa Vaseom.
Zanimljiva teorija, primetio je Kolin. Proveriu. Sad, moje dame, ako biste nas
izvinili, moram da razgovaram s gospodinom Kapeom. Emili, ubrzo u ti se pridruiti na
spratu.

U nadi da emo na miru proaskati, Sesil i ja smo otile u spavau sobu poto su se
gospoda udaljila. Uopte ne lii na njega. Ljubazan je, ali tako suzdran. Znam da je
besan na mene. Priala sam tiho jer nisam elela da se u hodniku uje ni nagovetaj
onoga to sam govorila. Sesil je slegla ramenima, dok su joj psii sedeli u krilu.
Pod velikim je pritiskom, Kalista, i video je da su te umalo ubili. Moe li da ga
krivi to te titi?
Ne, ne mogu. Ali, ini mi se da tu ima i neto vie od toga.
U tekom je poloaju. Moe li da zamisli sa kakvom e se kritikom suoiti kad se
vrati u Englesku? Glasine koje e ga pratiti? Priae se da te je njegova nemarnost
gotovo kotala ivota.

157
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Ali, nije nita pogreio! Ja sam samu sebe dovela u opasnost. On u to vreme ak nije
ni bio u Konstantinopolju.
Mu treba vrstom rukom da brine o eni, rekla je izazivajui prstom Bruta, koji je
bio reen da ga ugrize. Odvratno je, naravno, ali zar ne vidi kako ga izvesni ljudi
potcenjuju kao mukarca zato to to ne radi?
Nisam razmiljala o tome, rekla sam. Ali, trebalo bi da bude obrnuto - dovoljno je
ovek, dovoljno prosveen da ceni moje vrline, ak i one neprihvatljive drutvu.
Ohrabruje me, podstie, eli da napredujem. Nije ugroen mojom tenjom ka
nezavisnou. Deset puta je vie mukarac od onoga ko mora da glumi gazdu i
gospodara svojoj eni.
U pravu si. Ali, drutvo na to ne gleda tako. Svidelo ti se to ili ne, ne moe pobei
od injenice. Ljutito je pogledala nemirnog Bruta i pomazila Cezara.
Drutvo je grozno.
Moda, rekla je. Ipak, ne moe se izbei. Brut je zalajao i podigla sam ga iz njenog
krila, mazei mu svileno krzno, siuno, toplo i meko telo. Smesta je zautao. Bojim se
da mu se svia, Kalista. Uasna ivotinja.
Stvarno je veoma sladak, rekla sam.
Ne govori to tako da te uje. Postae nepodnoljiv.
Oboavam Kolina, nastavila sam i dalje drei psia. Nisam elela da mu stvaram
neprilike u drutvu. Ali, znao je kad se enio mnome da neu biti obina ena i zakleo se
da nee ni eleti da budem takva.
I sigurna sam da je to istina. Meutim, nije predvideo do koje mere e se okolnosti
zakomplikovati ako te ukljui u posao. Treba o tome pomno da razmisli - ima li nekog
drugog naina da zadovolji svoje potrebe za intelektualnim podsticajem i
pustolovinom, a da mu ne ugroava ugled?
Njegov ugled ne bi trebalo da bude ugroen!
Ne bi trebalo je nebitno, rekla je. alosno je to smo prinueni da se bavimo
nedostacima budala koje nas okruuju. Osim ako, naravno, ne eli da potpuno ode u
krajnost i sve ih odbaci. Mislim da bi se to neprijatno zavrilo. Donelo bi vie nevolja
nego to se isplati.
Nevolje? Kolin je provirio kroz vrata, a zatim uao u sobu. Kakve?
Samo najbolje, dragi gospodine Hargrivse, rekla je. Nita to bi vas i najmanje
brinulo. Preuzela je Bruta od mene i on je odmah zalajao na Cezara u njenoj drugoj ruci.
Idem s ovim groznim stvorenjima i vidimo se na doruku.
Kad je zatvorio vrata iza nje, Kolin se naslonio na njih i prekrstio ruke na grudima.
Kako ti je palo na pamet da ide u Etretu?
Mislila sam da je Lusi moda tamo i nisam mogla dozvoliti da...
Nije bila tamo, Emili, a mogla si nabasati na neto daleko gore od jo jednog lea.
Gde je tu briga za sopstvenu bezbednost?
Sa mnom je bio Sebastijan...
Da, Sebastijan. Ba bih takvog oveka odabrao da te titi.
Bio je i gospodin Leblan.
Kakva uteha. Mogao je da te ispie iz bilo kakve nevolje.
Nije mi bila potrebna zatita, Koline.
To nikako nisi mogla znati pre nego to si zakucala na Vaseova vrata.
Reeno nam je da tamo ivi sa svojom porodicom!
158
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da, a onda mu je ljubavnica ubijena a erka oteta. A ti nesmotreno odlazi na mesto

novog zloina.
Nije bilo nieg nesmotrenog u mom ponaanju. U meni je prokljuao bes. Nije se
ponaao razumno - preduzela sam mere predostronosti, nisam otila sama. Ukljuila
sam i policiju.
Nije bitno ta ti misli o situaciji. Neu da se to ponovi. Od sada, tvoje e uee u
istrazi biti ogranieno na raspravu o dokazima. Nema vie tumaranja okolo.
Bila sam tako zapanjena da nisam mogla ni da govorim, ni da plaem, pa ak ni da
zadrhtim. Kako je mogao tako da razgovara sa mnom?
Razume li?, pitao je poto sam nekoliko minuta sedela u tiini.
Kako se usuuje da me ispituje kao da si mi otac...
Ja sam ti mu, Emili. I sluae me.
Nita me nije moglo dublje povrediti od njegovih rei.
ao mi je to sam te uzrujao, duo, rekao je, priao i seo na krevet. Volim te i
inim sve to najbolje mogu da pomirim suprotstavljena oseanja, koja mi lete kroz
glavu. Shvatam da ti nisam izriito rekao da ne sledi tragove koje otkrije. Ali, nadao
sam se da e te na prethodni razgovor navesti da paljivije razmilja o tome ta radi.
Moda nije bilo poteno da oekujem tako neto. Zato u se potruditi da u budunosti
budem jasniji. Za sada, moramo okonati ovaj sluaj. Idem u Ruan, a ti ide kod
Markamovih. Oekuju i Sesil, ako bi volela da poe.
Kod Markamovih? Zato bi me, za ime sveta, slao tamo?
Kape mi je potreban, a elim da ima neku vrstu zatite.
Sigurna sam da je kua tvoje majke savreno bezbedna.
Kape mi je rekao da ga je neko pratio ovamo one noi kad je doao da se sastane s
tobom. Nemamo pojma ko ga je pratio niti zato. I nemamo pojma, u stvari, da li je on
bio meta. Moda si i ti, duo. Mogu li to da rizikujem?
Progutala sam i odmahnula glavom.
Razumem, zaista, rekla sam slabanim glasom. Ali, imam oseaj kao da mi mrvi
duh, odbacuje samu moju sutinu.
Nije tako, Emili, kunem ti se. Volim te takvu kakva jesi. Smisliemo kako ovo da
prevaziemo, ali u okolnostima manje zagrejanim od ovih u koje smo trenutno uvueni.
Kad se vratimo u Englesku, a otii emo tamo zajedno im se ovaj posao zavri, o svemu
emo razgovarati i obeavam da nee biti primorana na poloaj gde e tvoji talenti biti
neiskorieni.
Podigao mi je bradu tako da ga pogledam.
Iskreno, nijedna ena nikad nije bila voljena kao to ja volim tebe, izjavio je.
Nema niega ega se ne bih odrekao zbog tebe. Molim te da mi veruje.
Naravno, rekla sam, a suze su mi se slivale niz lice. Poljubio me je, prvo neno, a
onda sa sve veim arom, koji je bio neodoljiv. Zagrlila sam ga i privukla ga blie. Stegao
me je u naruje.
Nemoj izgubiti veru u mene, proaputao je. Ne bih to mogao da podnesem.

Narednog jutra sam se probudila sama. Kolin se iskrao, jer nije eleo da mi remeti san, i
ostavio mi dva stiha na paretu papira sputenom na jastuk:

Volim te do dubina i irina i visina

159
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

koje moja dua moe da dosegne...

Uprkos teko provedenoj noi, uspeo je da mi izmami osmeh. Pozvonila sam za Meg
i zamolila je da mi spakuje stvari im mi pomogne da se obuem. Sesil i gospoa
Hargrivs ve su sedele za stolom za dorukom kad sam sila u trpezariju. Spustila sam
se na stolicu, prihvatila olju vrueg aja i stavila jo topli kroasan na tanjir.
Priznajem, Emili, da oseam izvesnu tugu to mi je domainstvo uznemirila sva ova
tragedija, poela je gospoa Hargrivs. Uasno je kad osea da tvoj dom ne nudi
odgovarajuu zatitu gostima.
Nije vaa krivica, rekla sam. Vie nita ne moe da se uradi. ta je s tobom, Sesil?
Hoe li mi se pridruiti u izgnanstvu?
Koliko god mrzela to vas naputam, En, rekla je Sesil. Ne elim da prepustim
Emili samo Madleninom drutvu.
Svekrva je klimnula glavom. Ona je draga devojka, ali moda nije ba najbolje
drutvo s obzirom na to to si nedavno pretrpela. Sviala mi se Madlen, ali
Sebastijanova pretpostavka da je gurnula batovanovu erku u smrt i dalje me je
proganjala i pitala sam se da li je mogue da je istinita. Mrzela sam pomisao da se vratim
na to mesto, gde sam videla jezivo privienje u golubarniku, ali vie sam volela i to nego
da me samu poalju kui, to bi se u drutvu moglo smatrati sramotom. I u svakom
sluaju, nastavila je gospoa Hargrivs. Neete me napustiti. Poi u i ja sa vama. Kolin
ne eli da bilo ko od nas ostane nezatien u ovoj kui.
Bilo je skoro etiri sata pre nego to smo krenuli ka imanju naih prijatelja, gde su
nas oduevljeno doekali Dord i Madlen. Bila sam srena to smo Madlen zatekli
prisebnu, bez ikakve naznake ludila, i poelela sam da postoji neki nain koji bi je
spreio da ponovo sklizne u njegove kande.
Kakva nesrea to nam se ovo dogaa, rekao je Dord dok nam je prilazio, a enu
je ostavio da izda uputstva slugama u vezi sa naim prtljagom. Ali, tako nam je drago
to ste svi ovde. Bie to beskrajna zabava. Postavio sam japanske fenjere u bati i mislio
sam da bismo mogli organizovati ponone etnje kroz lavirint ako ne bude previe
hladno.
Odlian plan, rekla sam. Bila sam rastrzana. S jedne strane, mrzela sam to sam
odseena od ostatka Kolinove istrage. S druge strane, dok god sam iskljuena, padala
sam u iskuenje da se neobuzdano bacim na besmislena zadovoljstva. Ako ne mogu biti
korisna, mogla bih u potpunosti da iskoristim zabavu koja mi se nudi.
Mislim da to treba da napravimo ekstravagantnim kao karneval u Veneciji, rekla je
Sesil. to pre potisnemo grozne dogaaje iz proteklih nedelja iz naih misli to bolje.
Koliko ampanjca imate na raspolaganju, gospodine? I gde vam je batler? Htela bih da
poalje telegram Moetu u moje ime.
Nedugo zatim, svi smo se smestili u prijatno ureene spavae sobe u obnovljenom
delu zamka. Sesilina i moja bile su povezane, to je bilo odlino za kasnonone
razgovore. Soba gospoe Hargrivs nalazila se prekoputa hodnika, dvoja vrata dalje od
Dordove i Madlenine. Uprkos veliini kue, skupili smo se u udobnu i prijateljsku
grupu.
Madlen je isplanirala izvanrednu veeru, i kad smo se svi prejeli ctes de veau valle
dAuge - najmekih teleih kotleta koje sam ikad okusila, skuvanih u slatkom
normandijskom puteru i prelivenih kremastim sosom od jabuke - premestili smo se u
dnevnu sobu, gde je na zidu i dalje stajalo prazno mesto za ukradenog Monea.

160
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Zar ne moe ubediti Sebastijana da ga vrati?, pitao je Dord. Ne mogu da

podnesem sobu bez njega.
A ja sam uvreena to vie ne ceni na ukus, dodala je Madlen. Bila je srena i
uravnoteena, bez znakova bolesti da narui bilo koji vid njene linosti. Njena majka
nam se, meutim, nije pridruila. Dord mi je rekao da je usred loeg razdoblja i da
boravi u sobi, gde bolniarka pokuava da je smiri tako to joj naglas ita.
Obeavam da u ga pitati za to im ga vidim, prihvatila sam. Sad je otiao s
Kolinom.
Spaava svet, izjavio je Dord. I hvala bogu to to neko hoe da radi. Ja nisam
sposoban, ali umoran sam od oseanja da nam je ovo nae malo pare raja pokvareno
ovim ubistvima.
Veoma je uznemirujue, sloila se gospoa Hargrivs.
Ali, neemo razmiljati o tome veeras!, ubacila se Madlen. Hajde da se kartamo
dok se ne smrai dovoljno da upalimo fenjere. Dosta mi je brige i nesree, sad samo
elim da uivam u drutvu dobrih prijatelja. Volite li bezik?33
To moe da igra samo dvoje, rekao je Dord. Vi se, dame, podelite, a ja u se
premetati od stola do stola i deliti svima loe savete.
Ta igra mi nije bila poznata, ali Sesil je bila velika zagovornica i brzo me je nauila
pravilima. Uzele smo jedan sto, a gospoa Hargrivs i Madlen drugi. esto bismo prsnule
u smeh kad bi Dord doskakutao do nas, krao karte i pravio razne nestaluke. Ubrzo
potom, kad smo zamenili partnere i ja zaigrala s Madlen, uao je sluga s telegramom.
Dord je pogledao koverat i predao mi ga. Otvorila sam ga. Od Kolina je, objavila
sam. Dobro je. Kae da su blizu da otkriju i poslednje dokaze koji su im potrebni. Misli
da nee trajati due od tri dana i pridruie nam se. I kae da smo bezbedni tu gde smo i
nemamo razloga za brigu.
Vesti ne mogu biti bolje, izjavio je Dord i okrenuo se slugi. Uzmi odgovor ledi
Emili, dobri ovee, a onda nam donesi bocu ampanjca.
Ne misli da je preuranjeno za slavlje, dragi?, pitala je Madlen, a zabrinutost joj se
pojavila na lepom licu.
Samo ako e ti smetati da ponovo proslavimo im luaka uhapse i zatvore,
odgovorio je.
Ne razumem, gospodine, javila se Sesil. Da nekome smeta slavlje? Da li je tako
neto mogue?
Svi smo nazdravili i popili za Kolinov uspeh, oamueni od olakanja to je kraj na
vidiku. Bila sam ponosna na mua, oduevljena brzinom njegovog uspeha i eljna da se
vratim u London. Dord se spremao da otvori i treu bocu ampanjca, kad ga je Madlen
zaustavila.
Vidi, rekla je i pokazala kroz prozor. Upalili su fenjere. Hajdemo napolje.
Jo sa aama u rukama, izali smo u batu, predivno okupanu treperavim svetlom, i
krenuli ka lavirintu. Dord je podigao ruke da nam prekine avrljanje kad smo stigli do
ulaza.
Madlen i ja imamo tradiciju trkanja kroz lavirint, izjavio je. to, naravno, znai da
odavde kreemo neravnopravno, ali tako je. Predlaem da svi krenemo odmah. I
upozoravam vas, moda u vas povesti pogrenim putem ako pokuate da me pratite.
Prvi do sredine i nazad pobeuje. U sredini se nalazi pet svitaka - pokupite jedan i

33 Veoma popularna kartaka igra za dvoje sa pilom od trideset dve karte. (Prim, prev.)
161
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

ponesite ga sa sobom. Na svakom sam napisao pesmu; kad zavrimo, proitaemo ih

naglas.
Odlino osmiljena zabava. Brzo smo se razdvojili poto smo uli u lavirint i na
poetku niko nije eleo da mu drugi budu preblizu. Smeh se orio pod nonim nebom,
najglasniji je bio Madlenin. Nikad nisam bila naroito dobra u lavirintima - zaboravila
bih kojim sam pravcem krenula i otkrila sam da je jedini nain da se probijem da ne
obraam previe panje na injenicu da u naleteti na sve orsokake pre nego to
stignem do reenja.
Posle vie od etvrt sata jo nisam pronala sredite. Kad sam stigla do jo jednog
odmorita, osetila sam nalet panike u grudima i inilo mi se da se tamna ivica sklapa
oko mene. Usporila sam disanje i okrenula se da nastavim. Kad sam ponovo naila na
orsokak, vratila sam se na poslednju raskrsnicu na kojoj sam bila i pokuala da se setim
kojim sam putem pre toga ila. Trudei se da napravim najbolji mogui izbor, krenula
sam napred i otkrila da sam ponovo na istom mranom mestu na kojem sam bila samo
nekoliko trenutaka ranije. Ponovo na raskrsnici, okrenula sam se na drugu stranu, ali
opet sam zavrila na mestu odakle sam krenula.
Osim ako to nije bio istovetan orskokak. Oseala sam se kao u klopci, vie uplaena
nego nemona, disanje mi se ubrzalo i srce mi je snanije zalupalo. Nemogue da se sve
vreme kreem napred-nazad do istog mesta? Ispustila sam maramicu na zemlju i vratila
se do raskra, gde sam zamurila, koncentrisala se i krenula u pravcu suprotnom u
odnosu na onaj odakle sam dola.
Belo platno maramice bolno me je ubolo u oi. Ovog puta sam se vratila do raskra
i produila, ali staza me je samo vratila tamo gde sam i bila. Nekako sam zapela u delu
lavirinta koji nije vodio nikuda. Stala sam, klaustrofobija me je sve vie pritiskala i
obuzeo me je strah. Nisam mogla izai. Nisam mogla pronai put. Nisam ak mogla ni da
odustanem. Upravo sam se spremala da viem upomo kad sam ula Sesil i gospou
Hargrivs kako avrljaju u daljini. Umirena, podsetila sam se da ne moe onda biti tako
teko i krenula sam da jo jednom pokuam.
Da bih samo jo jednom pronala maramicu.
Nisam vie mogla uti prijatelje, ali u daljini se podizao zvuk tankog zavijanja, koji
se sve vie pojaavao kako se pribliavao mestu na kojem sam stajala. Sva drhtei,
razmakla sam bunje u elji da se probijem kroz njega i na silu izaem, ali bilo je
pregusto. Sad sam ve trala istim putem, reena da pobegnem.
Ovog puta nisam nala maramicu. Umesto toga, zguvanu na zemlji ispred sebe,
ugledala sam plavu satensku traku. Uporan zvuk me je pratio, slab i alostan; imala sam
utisak da me je ve sustigao i svojim jezivim cviljenjem molio za pomo ili osloboenje.
Protiv svih svojih principa i svega u ta sam verovala, uinila sam neto ega sam se
estoko gnuala.
Onesvestila sam se.

162
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trideset prvo poglavlje

Probudio me je oseaj da mi neko neno trija elo. Otvorila sam oi oekujui da

ugledam Kolina, a umesto toga sam se iznenadila to vidim Dorda. Razdvojila sam
usne da progovorim, ali rukom mi je blago prekrio usta.
Ne iscrpljuj se, Emili. Sad ti je potreban odmor.
Odmor? Samo sam se onesvestila, pobunila sam se, oamuena i zbunjena. Dobro
sam. Probala sam da sednem i shvatila da sam vezana za krevet na kome sam leala.
Koni kaievi na lancima i zglobovima su me sputavali i nagonski sam poela da se
otimam. Dorde! ta je ovo?
Samo jo jedan, prijateljice, rekao je i neto mi vezao oko ela. Kako sam pogreila
kad sam pomislila da me budi neko ko mi neno pomae!
Gde smo?
U kuli za koju sam ubedio Madlen da nije bezbedna. To je jedini nain da
obezbedim privatnost za svoj rad.
Rad? Koji rad?
Nema potrebe da sad brine o tome, draga. Pogladio me je po obrazu. Ustuknula
sam.
Gde su ostali?
U kui, zadovoljno odmaraju poto su popili konjak s laudanumom,34 koji sam im
nasuo kad smo uli. Nema opasnosti da e se iko probuditi do jutra.
ta misle da se desilo sa mnom?
Ti si, prijateljice moja, dobila napad histerije poto si se izgubila u lavirintu.
Pronaao sam te i odneo u sobu, gde svi veruju da mirno spava. Sesil te je lino
uukala u krevet. Nisam te preneo ovamo dok nisu svi zaspali.
Sobe su nam spojene. Proverie me.
Nee se probuditi.
Zato bi uinio tako neto?, pitala sam, a srce mi je lupalo.
Treba mi tvoja pomo, Emili. Madlen je potrebna. Edit sam izgubio prerano - nisam
mogao da zavrim rad. Ali, ti si prave veliine, a bio sam blizu, tako blizu reavanja
problema. Mora shvatiti da ne mogu isprobavati na njoj. Opasnost je prevelika.
Ne znam o emu pria. Otimala sam se da oslobodim ruke.
Nemoj, opomenuo me je i uhvatio za zglobove. Samo e se povrediti. Edit je
imala uasne rane od pokuaja da pobegne. Nisam eleo da je povredim, zna. I njoj sam
pokuavao da pomognem.
Pogledala sam oko sebe oajniki traei nain da pobegnem. Arhitektura se
poklapala sa najstarijim delovima zamka, ali u sobi nije bilo prozora, samo debeli
kameni zidovi. Nita se drugo nije moglo uraditi. Vrisnula sam u pomo.
To stvarno ne bi trebalo da radi, rekao je i na silu mi ugurao prljavu krpu u usta.
Ne elim da ti bude neudobno, ali ne mogu dozvoliti da te neko nae ovde. Ne sada.

34 Analgetik ija je baza opijum. (Prim, prev.)

163
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trzala sam kone kaieve.

Ovo e moda malo boleti, ali nee te ubiti, a uinie toliko dobrog za moju
Madlen.
Na stotu pored mene sam ugledala udan predmet: metalni cilindar sa koturom i
bokal pun bistre tenosti privren za njega. Dugaka ica, koju je Dord drao za
zavretak, izlazila je iz kraja cevi.
Kroz ovo tee struja, objanjavao mi je kao da sam uenica. Neverovatna maina,
elegantnog dizajna, jednostavna za rukovanje. Ovde privrstimo icu... Stavio mi ju je
na slepoonicu i neto lepljivo mi se zakailo za kou da je zadri na mestu. Muila sam
se da paljivo sluam sve to je govorio, da ostanem usredsreena, jer mi je palo na
pamet da mi je jedina nada za opstanak bila da shvatim ovu napravu. I onda je ukljuim.
Mada, podesiu prvo struju. Okrenuo je dugme u podnoju postolja. ula sam zujanje,
nagli tresak, a miii su mi se zgrili kad me je prostrelio bol. Potekle su mi suze. Dord
ih je obrisao maramicom i izvadio mi krpu iz usta, ponovo ih prekrivajui rukom.
Ne sme ponovo da vriti, razume?, pitao je. Ili u morati zaista da ti zaepim
usta.
ta to radi?
Radim neto ime e pomoi svojoj prijateljici, rekao je. To je sve to treba da
zna.
Ne, Dorde, reci mi ta je ovo. Bojim se. ta god da je namerio, izgleda da je u
njemu postojala jo mala doza saoseajnosti i tog trenutka mi se inilo da jo jedino na
to mogu da raunam.
Ovo je postupak - medicinska struja - koji moe da se koristi za nervne poremeaje,
ali nije mnogo prouavan i, kao to vidi, bolan je. Mislim da bi mogao pomoi Madlen,
ali moram biti siguran pre nego to ga isprobam na njoj.
Ja nemam mentalni poremeaj, Dorde. Nee nita saznati ako to primeni na
meni.
Ti si upravo njene veliine, nastavio je. Nisam to primetio sve dok nisi obukla
njenu odeu kad ste obe pokisle na kii. Moram da odredim koliko je struje potrebno - i
koliko je previe - i da probam da spreim napredovanje uasne bolesti koja unitava
moju dragu devojku.
Ali nee znati kako e to uticati na njen mozak, rekla sam u nadi da u ga
zagovoriti dok ne uspem da se otrgnem iz konih kaieva. Nisu bili preterano stegnuti,
ali jesu dovoljno. Moda u uspeti da se izmigoljim ako budem imala dovoljno vremena.
Zavrtela sam lancima, da mu odvratim panju sa mojih ruku. Ovo to mi radi je
uzaludno.
Ne, ne, grei, usprotivio se. Edit je poela da reaguje na leenje, a kako su
rezultati postajali sve bolji i bolji, prebrzo sam pojaao, iako joj nisam dao ni polovinu
doze koju ova maina moe da proizvede. Kad je voltaa postala previsoka, pala je u
komu. Bio je to uasan prizor. Pena joj je izbila na usta i divlje se trzala. Oporavila se za
manje od pola sata, ali video sam da vie nije pri sebi. Bila je jo lua, oslobodila se i
pojurila na mene. Oborila me je na zid i nakratko sam se onesvestio. Kad sam se
probudio, nestala je.
Ubio si je.
Nisam imao izbora, Emili. Da je stigla do sela, ispriala bi im, dovela bi policiju,
propao bi mi sav rad. Zar bi vie volela da mi ena nepovratno poludi?
Ne moe je spasti tako to e ubijati druge, rekla sam mu.
164
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Edit nije trebalo da umre. Priznajem, kriv sam to sam ogled izvodio pogrenom
brzinom. Ali, nije mi ostavila drugu mogunost kad je pobegla. Naao sam je lako -
plakala je, nije mogla da prestane. Trebalo je samo da pratim zvuk.
Ali nain na koji si je ubio... Bio si tako okrutan, Dorde... kako si mogao? Uas to
sam zarobljena pored osobe sposobne za takav zloin ostavio me je bez rei. Znojila sam
se, stomak mi se zgrio, miii ukoili. I same kosti su me bolele dok mi se itavo telo
bunilo zbog njegove blizine.
Uradio sam to brzo. No je bio otar. Ostalo... Pokrio je oi. I meni je bilo uasno,
zna. Ali mislio sam da ako namestim tako da lii na neto to nije... da oponaam
uveniji zloin... moda bih izbegao ispitivanje.
Mora me pustiti, Dorde.
O, Emili, nita ne bih eleo vie od toga. Ali zna da to ne mogu, naroito ne sada.
Uvek si mi se sviala i Madlen te oboava, pa obeavam da u biti paljiv koliko mi
okolnosti budu dozvoljavale. Moram da otkrijem koliko struje moe podneti pre
napada i uiniu to polako. Ali, na kraju... Zagrcnuo se na rei. Uiniu to kad bude bez
svesti. Nee osetiti ni bol ni strah. I umree sa saznanjem da mi vraa enu koju
oboavam vie nego ita na svetu.
Nisam mogla da govorim i jedva sam mogla da razmiljam. Nijedan uas se nije
mogao uporediti sa ovim, ni strah, ni grozno zamiljanje. Uhvatila sam mu pogled u elji
da vidim da li mu ludilo vidljivo na licu. Zenice su mu bile rairene, zarumeneo se, ali
inae je izgledao savreno obino. Da sam ugledala neto drugo, moda bih se barem
malo uteila.
Gde je Lusi?, pitala sam u pokuaju da ga odvratim od onoga to je nameravao da
uradi.
Ne brini za dete, rekao je. Nee joj se nita dogoditi. Brinem se o njoj i uskoro u
je predstaviti Madlen, koja e joj sigurno biti dobra majka.
Zato si je uzeo? Zar ne bi bilo bolje da si je ostavio tamo gde je bila sigurna i
zbrinuta?
Moda e i ona pokazati znake bolesti. Moda u joj trebati.
Ne moe to da radi, Dorde. Siroto dete! ta mora da misli? Sigurno zna da neto
strano nije u redu.
Ne, izvanredno se brinem o njoj, iako sam morao da je sakrijem. Ponekad se
uznemiri tokom noi i plae za majkom - to se i oekuje, pretpostavljam. Vodim je u
duge etnje u prirodu dok ponovo ne zaspi. Postala je veoma zavisna od mene. Zna da je
majina bolest bila pogubna, i svi siroii, zna, eznu za pravim domom. Rekao sam joj
da e ga i ona dobiti.
Stresla sam se, poto sam shvatila da je sablasno zavijanje koje sam ula bilo dete -
pravo - koje je plakalo zbog gubitka majke. Stvarnost tog istinskog ljudskog bola,
beznadenog i razornog, bila mi je stranija od bilo kakvog avetinjskog privienja.
A ta e rei svima ostalima?, pitala sam. Ne moe se dete pojaviti u tvom
domainstvu kao nekom arolijom.
Lusi veruje da joj je otac, Vase, doiveo nesreu na putu kui iz Legije stranaca i da
je, dok je leao na samrti, zamolio mene da brinem o njoj. Veruje da je majka morala da
bude daleko od nje zbog svoje bolesti i da se madam Sapen o njoj brinula samo dok ja
nisam doao po nju.
ta se zaista desilo gospodinu Vaseu?

165
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Sluio sam u Legiji stranaca sa njim, poto sam prethodno u britanskoj vojsci sluio
kao lekar. Jedan drugom smo ispriali prie o devojkama koje smo voleli. Kad mi je
priznao da su njegovu ljubav poslali od kue u nadi da e izleiti uznapredovalo ludilo,
ije sam simptome prepoznao kao iste koji su poeli da napadaju i moju dragu enu,
ispriao sam mu za Madlenine nevolje. Ukratko, shvatio je da je ona Editina dalja
roaka, zbog ega sam se jo vie zainteresovao za njeno leenje. Ako bi neto pomoglo
njoj, gotovo sigurno bi pomoglo i Madlen. Zabeleio sam gde se bolnica u koju ju je
porodica poslala nalazi i poseivao sam je kad sam se vratio u Francusku, uz objanjenje
da me je poslao Vase.
Da li ti je poverovala?
to ne bi?, pitao je. Zbliili smo se gotovo odmah jer smo oboje znali koliko boli
kad ti oduzmu nekoga koga voli. Verovala mi je.
A Vase? Da li ti je on verovao?
Izgubili smo svaku vezu kad sam napustio Legiju. Meutim, nastavio je da se
dopisuje s Edit. Proitao sam sva njegova pisma dok je spavala - krila ih je u uzglavlju.
Konano sam odluio da ga iskoristim i namamim je iz bolnice.
Zato si eleo da je udalji od irarove brige?
irar nije napredovao s njom, pa smo razgovarali. Zamolio sam ga da razmisli o
radikalnijem leenju. Ali, uzalud. Dovoljno sam uio da otkrijem mogue koristi
medicinske struje, a injenica da su Madlen i Edit bile skoro istih godina i grae...
Sprijateljio si se s Edit da bi na njoj isprobao leenje za Madlen?
Moe li me kriviti zbog toga? Zar ti ne bi to isto uinila za svog mua?, pitao je.
Kako si je ubedio da ode?
Ispriao sam joj kako smo se Vase i ja dogovorili da je dovedemo da ivi s njim u
Etreti. Mislio sam da e biti vrlo lako, ali odbila je da pode bez Lusi. Ispriala mi je za
devojicu jo na poetku naeg poznanstva. Nije mi ba bilo drago da se optereujem i s
njom, ali Edit je postajala sve usplahirenija zbog toga i znao sam da bi Lusi i sama mogla
biti korisna, pa sam je naao i doveo je do Editinog prozora one noi kad smo pobe-gli.
Nije oklevala ni trenutak kad je videla svoje dete.
Da li je Vase znao ta si radio?, pitala sam.
Nije u poetku, odgovorio je. Ali, Edit je uspela da mu poalje pismo u kome ga je
preklinjala da se nau u Etreti. Shvatio je da njeni roditelji ne znaju kuda se uputila i
verovatno je osetio da e za njega konano biti bezbedno da bude sa njom. Uasno
pogrena procena s njegove strane.
Ubio si ga.
Pokuao sam da to ne uinim. Objasnio sam mu da elim da pomognem Edit, da
pronaem nain kako da je izleim. Ali, nije mi dozvolio da isprobam ak nijedan strujni
udar na njoj. Nije mi ostavio izbora, Emili.
Molim te, reci mi gde je Lusi, Dorde.
Ovde je i bezbedna je. Pokuao sam da je smestim u kolu u Ruanu nedavno, ali
toliko je plakala usput da nismo stigli ni da razgovaramo s upravnicom. im se ovde sve
sredi, probau ponovo. Madlen i ja emo je poseivati, ali Lusi nee doi ovamo dok ne
proe dovoljno vremena i ovaj se skandal zaboravi.
Ubistvo nadilazi skandal.
Niko me nikada nee povezati sa ubistvom.

166
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Zbog nerazumnosti ove tvrdnje, ogorenost mi je potisnula strah. Moj mu e

primetiti da me nema, Dorde.
Nije tako, Emili. Primetie da si mrtva. Kad se onesvesti, baciu te sa ove kule.
Poverovae da vie nisi mogla podneti bol zbog gubitka deteta.
Nikad u to nee poverovati.
Naravno da hoe. Ostavila si poruku. Zamahao je stranicom iskidanom iz
dnevnika, koji sam ponela sa sobom i ostavila u spavaoj sobi. Nisam mogla proitati
rei, ali pretpostavila sam da je neto to sam napisala u trenucima mranog
oplakivanja, koje me je obuzelo posle Konstantinopolja.
Nee uspeti. Prepoznae da je to iz mog dnevnika.
Savladae ga bol i bie slabiji nego to zamilja.
To je klimava pretpostavka, izjavila sam.
Siguran sam, rekao je. Sad je potpuno ubeen da je Loran Prije ubio Edit. Ako
otkrije da si ubijena, Lorana e okriviti i za to.
Trebalo mi je vreme. Vreme da pobegnem, da pronaem Lusi, da izvedem Sesil i
gospou Hargrivs iz ove kue. Proveli smo oputeno, veselo vee, dodala sam. Niko
nee poverovati da sam se ubila nakon takve veeri.
Sruila si se u lavirintu, rekao je. Bila si uplaena i uzrujana i skrenula si u ludilo.
Svi znaju da su ti se priviali duhovi, da ti je dodir sa stvarnou postajao sve nesigurniji
poslednjih nedelja.
Poloaj mi je bio vie nego straan. Kad e ovo uraditi?, pitala sam i ne trudei se
da potisnem suze. Moe li me barem nakratko ostaviti samu da se pozdravim sama sa
sobom?
Nisam udovite, Emili, odgovorio je. Naravno da mogu. Idem da proverim ostale
i uverim se da vrsto spavaju - mada ne mogu da zamislim da bi me laudanum izneverio.
Vratiu se za manje od etvrt sata i poeemo. Znam da je teko prihvatiti takvu
sudbinu, ali molim te da misli na dobro koje e iz svega proizai.
Ima li Bibliju?, pitala sam. itanje bi mi pruilo utehu.
Bojim se da ti ne mogu odvezati ruke da je dri. Znam jako dobro koliko je nagon
za preivljavanjem snaan - zaboravlja da sam video kako se Edit borila. Moli se, plai,
radi ta mora. Vratiu se brzo i obeavam da u biti to paljiviji i neniji.

167
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trideset drugo poglavlje

Mogla sam da ujem bravu kako je kljocnula kad je okrenuo klju, poto je iza sebe
zatvorio vrata. Znala sam da mi je vreme krajnje ogranieno, pa sam odagnala sav strah,
sve misli o tome ta me moda eka i usmerila se na jedini vaan zadatak: oslobaanje
ruku. Okretala sam ih i mekoljila u konim kaievima, ali uzalud. Nisu bili prevrsti da
mi prekinu krvotok, ali jesu bili dovoljno vrsti da spree bekstvo. Suze su me pekle u
oima, ali sam ih zanemarila i potrudila se jo vie oko koe.
Jedina nada mi je bila da ih rastegnem, pa sam skupila svu snagu i vukla to sam
jae mogla, ponovo i ponovo, dok nisam osetila kako se stvara mala praznina izmeu
kaieva i mojih zglobova. Mada, nije bilo dovoljno. Sad, umesto da pokuavam da
oslobodim obe ruke, prebacila sam svu snagu na desnu, koristei itavo telo da trzam o
ipke sa strane kreveta, za koji sam bita vezana. Koa je poputala, ali ne dovoljno brzo.
A onda sam ga ula. Pla. Tune jecaje, deji glas. Da li je Lusi ovde gore sa mnom?
Neu dozvoliti da ostane u akama manijaka kao to je Dord Markam. Pronai u je,
spau je i vratiu je kod madam Sapen, jedine majke koju poznaje. Osetila sam kako se
u meni probudilo neto iskonsko i dalo mi neogranienu snagu da odbranim ovo dete.
Samo to mi snaga ipak nije bila sasvim neograniena. Ipak, uz ponovljene snane
trzaje, konano sam uspela da izvuem desni zglob, raskrvaren i izgreban od kaia.
Drhtavom rukom sam otkopala lisice na drugoj ruci, lancima i elu. Lusin pla se
ponovo utiao i pourila sam u njegovom pravcu, ali sam stala im sam shvatila da
neemo pobei ako prvo ne zaustavim Dorda.
Procenila sam prostor oko sebe. Bilo je malo nametaja i nisam ga dugo mogla
spreavati da ue u sobu. Vrata su se otvarala na unutra, pa sam dovukla krevet ispred
njih, u nadi da e mi kupiti barem nekoliko dodatnih sekundi. Tada sam obratila panju
na Dordovu udnu napravu.
ula sam za upotrebu struje u medicini, ali nikad tome nisam pridavala mnogo
panje. Majka mi je jednom davno spomenula da je vojvotkinja od Devonira to
podravala. I to je, naalost, bilo moje jedino znanje u vezi s tim. Naprava je delovala
jednostavno - okretanje kotura je dovodilo struju, pa sam poela da ga okreem jer sam
pretpostavljala da e mi trebati to vee zalihe, a znala sam da ga Dord nije okretao
kad mi je izazvao ok. Zatim sam premestila skalameriju do kreveta. Elektricitetu treba
metal, pa sam omotala icu koju je Dord upotrebio za elektrook oko potamnele ruke
na vratima.
Zatim sam morala da otkrijem kako da ukljuim struju. Poigrala sam se sa
brojanikom na ravnoj povrini postolja, paljivo dodirujui icu. Nita se nije dogodilo.
Mahnito sam prouavala predmet ispred sebe i konano ugledala mali prekida.
Pritisnula sam ga, dodirnula icu i odskoila od oka. Zatim sam okrenula brojanik jo
dalje na desno i ponovo dodirnula icu. Jo jai ok.
Okrenula sam brojanik do kraja desno, proverila da li je prekida i dalje ukljuen i
povela rauna da ne dodirnem ni icu ni kvaku. Udaljila sam se od kreveta i pripremila
za Dordov povratak, u nadi da e ga ok oboriti, makar samo na kratko. Rekao je da sa
Edit nije isprobao ni polovinu, pa e puna snaga sigurno avolski uticati na njega.

168
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Tanko zavijanje Lusinog plaa ponovo je ispunilo sobu. Preplaena i na ivici ivaca,
okrenula sam se da bolje osmotrim okolinu. Gde bi mogla biti? Na sobi nije bilo prozora,
tako da zvuk ne moe dopirali spolja - ne bi mogao da probije debele kamene zidove - a
nije bilo vidljivih vrata osim onih kroz koja je izaao Dord. Morala su postojati jo
jedna - skrivena - koja bi me odvela do deteta.
Prola me je hladna jeza. Raspameena od straha, odvukla sam se do vrata, a noge
su mi bile tako slabe da sam se jedva drala. Oseala sam prisustvo - neko je morao biti
tu, ali nije izgledalo mogue. Plakanje je prestalo i zamenio ga je zvuk tekih koraka.
Srce mi je zalupalo. Stegla sam usne i zamurila, jer sam znala da imam samu jednu
priliku da preivim. Nisam ga ula s druge strane vrata. Stao je, ali jo nije dodirnuo
vrata.
ula sam kako je uzdahnuo, potraio klju. Zadrala sam dah dok sam ekala da ga
ugura u bravu i okrene. Istog trena kad je brava kljocnula, ukljuila sam mainu.
I tada se ulo zujanje, brujanje, pa krik, grozan krik bola, a za njim udarac.
Uplaenija nego ikad i nekontrolisano drhtei, iskljuila sam prekida na maini.
Oklevala sam da dodirnem icu iako sam znala da ne radi. Zatim, uplaena da e se
moda brzo povratiti, duboko sam udahnula, smirila se i posegla za icom.
Nita se nije desilo.
Svukla sam je sa kvake, odgurnula krevet od vrata i otvorila ih. Dord je leao na
podu preda mnom, uvijao se, a pena mu je izbijala na usta. Stomak mi se okrenuo i
osetila sam muninu, ali nije bilo vremena za razmiljanje, oseaj krivice ili saaljenje.
Potrala sam kamenim zavojitim stepenicama do podnoja kule, a zatim stala.
Lusi je morala biti negde u blizini i nisam je mogla ostaviti za sluaj da se Dord
probudi pre nego to dovedem pomo. Naterala sam se da se ponovo popnem, uzela
klju od vrata i zakljuala se u sobu iz koje tek to sam pobegla. Nesposobna da
zaustavim drhtanje, obila sam itav krug, naslanjajui se na kameni zid, traei bilo
kakvu neravninu koja bi pokrenula skrivena vrata za koja sam bila ubeena da postoje.
Zar nisu zamkovi prepuni prolaza kroz koje bi se moglo pobei ako stanovnici padnu
pod opsadu?
Tiina oko mene bila je teka, a prekidao ju je samo zvuk lupanja mog srca i krv koja
mi je bubnjala u uima. Obila sam sobu peti put, svaki put prouavajui drugi deo zida.
Konano sam pronala mesto gde se umesto glatkog kamena nalazila gruba povrina,
taku gde se malter ogulio. Ugurala sam prste i osetila hladan, tvrd prekida. Upotrebila
sam svu snagu koja mi je preostala u ve povreenim rukama da ga povuem. Kako sam
to uinila, etvrtasti deo poda se otvorio kao zamka i otkrio uzano stepenite.
Zgrabila sam lampu sa stola, na koji je Dord bio spustio mainu. Zastala sam i
razmiljala da li da proverim da li je jo u nesvesti, ali nisam elela da gubim dragoceno
vreme. Obazrivo sam spustila stopalo na prvi stepenik i sila do dna, gde sam pronala
uzan prolaz, prenizak da bih stajala uspravno. Tu je bio drugi prekida na zidu, isti kao
onaj to sam pronala u kuli. Zadrala sam dah i povukla ga, iako sam znala da e
zatvoriti put kojim sam dola. Jo jedna zatitna pregrada ako se Dord probudi.
Istina, plaila sam se da se nee ponovo otvoriti ako bude trebalo. Ipak, nisam mogla
zamisliti da bi neko sagradio tajni prolaz koji ne vodi nikuda.
Nastavila sam to sam bre mogla, stopala su mi se klizala na mahovinastom
ploniku, sve dok nisam ula Lusin pla i zvuk sitnih koraka. Dete se u trenutku stvorilo
pored mene, a suze su joj se slivale niz bledo, musavo lice, dok je u ruici guvala plavu

169
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

satensku traku. Podigla sam je u naruje i privila je uz sebe, zatim pretrala ostatak puta
kroz tunel sve do drugog stepenita.
Na vrhu su se nalazila vrata, koja su vodila u golubarnik.
Iznad njih visio je klju okaen na kuku. Skoila sam i zgrabila ga, otkljuala vrata,
projurila kroz njih i nisam prestala da trim sve dok nisam stigla do kue gospoe
Hargrivs.

27. jul 1892.

Konano je sve gotovo, hvala nebesima. Ako ovakvu dramu budem ponovo doivela makar
i na sudnji dan, smatrau da je i to prebrzo. Potpuno mi je nemogue da prihvatim da su
moj komija i prijatelj, kojeg sam godinama poznavala, i surovi ubica, kakav se ispostavilo
da je, jedna ista osoba.
Emilina snaga pokazala se u pravoj veliini vie nego ikada ranije. Sluge mi kau da je
banula ovde s detetom, borei se za dah i iznurena, zasigurno van sebe od straha, ali da je
bila mirna, konkretna i svima im olakala tako to im je kazala ta tano da rade.
Ubrzo se pojavila policija i sad je sve reeno. Nema vie komija ubica s kojima se
treba guati, nema vie pria o duhovima i udnih krikova u noi.
Nema sumnje u to da sam predugo na selu.
Gledston je pobedio. Vreme je da se vratim u London.

170
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Trideset tree poglavlje

Mislim da bi moda trebalo da budem malo uvreena to nisi prvo spasla nas pre nego
to si odjurila po pomo, izjavila je Sesil dok smo svi sedeli za grubo istesanim stolom u
senci velianstvenog drveta u bati gospoe Hargrivs narednog popodneva. Niko od nas
nije ni dodirnuo razne kolae na lepim srebrnim posluavnicima, ali se vru aj pokazao
kao lek za sve, pa smo ispijali ajnik za ajnikom zabrinjavajuom brzinom.
Bojala sam se da e me uhvatiti ako se probudi pre nego to podignem uzbunu,
odgovorila sam. U stvari, nije doao svesti sve dok nisu stigli inspektor Gode i njegovi
ljudi, poto su ih pozvale sluge gospoe Hargrivs im sam im ispriala ta se dogodilo.
Fiziko stanje mu nije bilo sjajno - ozbiljno sam ga povredila - ali um mu je bio
neoteen. Policijski lekar koji ga je pregledao predvideo je neto to je nazvao sasvim
dovoljnim oporavkom.
Uasno je pomisliti..., zaustila je moja svekrva, ali presekao ju je Kolinov otar
pogled. Zavladala je napeta tiina. Madlen je jo bila s nama, potresena i slomljena,
nepovezana. Bilo mi je ao to doktor irar ne moe da se brine o njoj. Dogovorili smo
da njegov partner doe po nju i njenu majku. Nisam sumnjala u to da e se o njima
dobro brinuti u duevnoj bolnici, iako nam je to to e biti zatvorena izgledalo pomalo
kao neuspeh. Dord je, uprkos zlu u sebi, poeo sa plemenitom pobudom - pokuavao
je da izlei bolest svoje ene tako da nikad ne bude smetena u bolnicu. Taj bolesno
skovan plan na kraju nije doveo ni do ega drugog ve da tamo sasvim sigurno provede
ostatak ivota. A njega e sigurno pogubiti.
Adel!
Zvuk Madleninog glasa me je prestravio. Sesil je ispustila lepezu, a gospoa
Hargrivs je prosula aj na sto umesto u sinovljevu olju. Madlen je gotovo itav dan bila
u stanju obamrlosti, ali sad joj je lice bilo vedro, a oi nestrpljive.
Adel!, ponovila je. ta misli? Treba li da odemo za Pariz? Ve je prolo mnogo
vremena otkako smo bile na pravom balu i jedva ekam da vidim gospodina Vorta zbog
novih haljina.
O, Madlen, odgovorila sam poto sam sela pored uje i uzela je za ruku. Naravno
da emo otii u Pariz.
Upoznala sam veoma zgodnog gospodina i sigurna sam da e me zaprositi. Englez
je, ali pretpostavljam da u nauiti to da prihvatim. Zove se Dord i potpuno ga
oboavam.
Gospoa Hargrivs je ustala sa stolice i sagnula se iznad Madleninog ramena. Molim
te, ui sa mnom, najdraa, pozvala ju je. elim da ujem sve o Dordu i zatraim od
tebe savet ta da se pripremi za veeru. Pomoi e mi, zar ne? Povela ju je prema kui.
Osetila sam muninu i nisam mogla da odredim ta je gore - to to veruje da je tek
upoznala Dorda i nada se kako e se udati za njega ili injenica da ga vie nikad nee
videti. Hoe li uopte saznati?
Kakvo olakanje, izjavio je Sebastijan im su otile. Presekla sam ga pogledom. I
ne pomiljaj da me prekoreva, Kalista. Vrlo je neprijatno to to je ovde u takvom

171
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

mentalnom stanju. Vie nita ne moemo uiniti za nju. Nema svrhe da svi patimo sa
njom.
Tako si bezduan, izjavio je gospodin Leblan izvijajui brk. Prosto me
nadahnjuje.
Pa, hvala, odgovorio je i razmetljivo se ispravio. Oduevljen sam to me cenite.
Skrenuo si me na novi kolosek, nastavio je gospodin Leblan. elim da sasvim
napustim novinarstvo - ne moe biti tee od naputanja prava, zar ne - i umesto toga se
okrenem pisanju romana. Opisivau pustolovine dentlmena lopova.
I lik ete zasnovati, naravno, na meni, dodao je Sebastijan.
Zar tvoj ego ne zna za granice?, pitala sam.
Nadam se da ne, ukljuila se Sesil. To bi bilo veliko razoaranje.
Nazvau ga Arsen Lupen, nastavio je gospodin Leblan. I moda u objaviti - ili
barem nagovestiti - da nije sve izmiljeno.
Dolaziu kod vas u Etretu dvaput godinje i obavetavau vas o svojim najnovijim
poduhvatima, ponudio je Sebastijan. A moda bih mogao i da usvojim pseudonim Vase,
jer vidim da se dobro slae uz oi odreene plave nijanse. Moglo bi biti korisno kad bi
ljudi mislili da sam bio u Legiji stranaca.
Kape! Kolin ga je upozorio ozbiljnim pogledom, a zatim mu je panju odvratilo
vedro lepranje kod batenske kapije.
Krenule smo im smo primile va telegram, doviknula nam je madam Prije, a
Toaneta ju je pratila u utoj haljini. Potedeli ste nas alosti koju smo oseali to naoj
najdraoj devojici nije uinjena pravda! Povukla me je sa stolice i zagrlila, a nije
ustuknula na moj izraz neverice. Toaneta, meutim, nije jo do te mere uvebala vetinu
selektivnog zapaanja.
Nije ti poverovala ni na trenutak, mama, rekla je i zauzela mesto najblie Kolinu,
koji je smesta ustao, priao mi, stao mi iza stolice i spustio mi ruku na rame.
Trebalo bi da se ponaa prema majci sa vie potovanja, Toaneta, ukorio ju je.
Drskost nije privlana crta kod mlade dame. To jest, ne kad je puna zlobe.
Otvorila je usta i opet ih zatvorila bez rei. Njena majka se spustila na stolicu i
prihvatila olju aja od Sesil.
Moj mu se izvinjava to nije doao sa nama, prenela je gospoa Prije. Mnogo je
zaokupljen poslom trenutno. Ali, veoma mu je laknulo zbog onog to ste uinili.
Toaneta se podsmehnula.
Niko nije obratio panju na nju.
Jeste li saznali jo neto od tog uasnog oveka?, pitala je madam Prije. Ne mogu
verovati da sam ga primila u kuu. Skoro da poelim da se preselim. Jedva mogu da
podnesem da uem u dnevnu sobu.
Priznao je da je ukrao stranicu iz Loranove sveske kad ju je pronaao u Editinoj
sobi u bolnici za vreme jedne od njegovih poseta, rekao je Kolin. Ve je skovao plan da
vam otme erku i Loranove rei smatrao je nekom vrstom osiguranja ako mu se plan
izjalovi. Smatrao je da e, ako je pravilno podmetne, uplesti Lorana u sestrin nestanak.
Podla ivotinja, rekla je. I nazivao se Mirijelom?
Da, odgovorila sam. I preruio se pomou brkova i naoara. Ispriao joj je da
plaa za Lusino staranje.
Oduvek sam znala da se ne moe verovati nijednom lanu Legije stranaca.
Plaenici, svi redom, rekla je madam Prije.

172
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Da li ti je ikad palo na pamet, mama, da Edit moda ne bi prihvatila Mirijelovo lano

prijateljstvo da si je zaista poseivala, umesto to si se pretvarala da to ini?, pitala je
Toaneta. I tako bi, moda, sve bilo drugaije?
Nema svrhe razmiljati na takav nain, ubacila sam se. Dord je bio odluan u
svojoj nameri. Doepao bi je se ovako ili onako. Niko to nije mogao da sprei. Nisam
sasvim verovala u sopstvene rei, ali inilo mi se da je bilo ispravno rei to.
Madam Prije se nagnula napred. Moemo li sada da vidimo Lusi?
Srce mi se steglo. Mrzela sam pomisao da e Lusi dospeti u ruke Prijeovih iako su joj
bili najblii srodnici. Sad se odmara, odgovorila sam. Ali, uskoro ete je upoznati.
Toaneta je zakolutala oima. A to e biti pravo uivanje, sigurna sam.
Sesil je proistila grlo, jer ni sama nije elela da Lusi pripadne svojoj baki. Nisam
shvatila sve pojedinosti ovog uasnog zloina. Zato je Dord odveo Edit iz Etrete?
Sve vreme je znao da nee biti praktino da ostanu tamo unedogled, ali posluio
mu je kao odlina polazna taka - savreno mesto da se sakrije, jer nije imao nikakve
veze s njim. Upotrebio je Vaseovo ime da iznajmi kuu, pa ako bi neko pronaao Edit, svi
bi poverovali da je pobegla s ljubavnikom.
Kad joj se bolest pogorala, omamljivao ju je, nastavio je Kolin. Rekao je Lusi da
joj je majka bolesna i da je vodi u bolnicu. Umesto toga, doli su u zamak, gde je postavio
svoju privremenu laboratoriju...
Koja je Emili dobro poznata, dopunila je Sesil.
Tano, nastavio je Kolin. Sakrio je Lusi u skrivenu sobu u golubarniku, povezanu
tajnim prolazom sa laboratorijom, i poeo je da radi na njenoj majci. Bio je ubeen kako
e mu to pomoi da pomogne svojoj eni, to mu je do tada izgledalo potpuno
beznadeno.
Gode je ve pronaao dva lekara sa kojima se Dord savetovao i traio od njih da
na Madlen primene leenje strujom agresivnije od onog koje su oni smatrali sigurnim.
Nije bilo dovoljno ispitivanja, rekli su, pa je on nastavio sam, a ak je napravio i
sopstvenu mainu. U mesecima koji su usledili, muio je Edit eksperimentalnim
leenjem sve do kobnog dana, kad je pustio prejaku struju.
Zato je ubio doktora irara?, pitao je gospodin Leblan i podigao pogled sa sveske,
u koju je ustro zapisivao beleke.
Prvo, bojao se da bi ga irar mogao prepoznati kao Mirijela. Drugo, uznemirio se i
pogreno pomislio da bi ga nova smrt, tako udaljena od njegovog ivota sa Madlen,
zatitila od mogunosti da ga osumnjie, objasnio je Kolin. Jo je imao stranicu
dnevnika i znao je da sumnjamo na Lorana.
Uasan postupak, sve zajedno, primetila je Sesil. Hvala bogu da je gotovo.
Sve to se tie Markamovih, rekao je Kolin i okrenuo se Sebastijanu. Ima jo neto
to treba da razmotrimo: pitanje ukradenog Monea. Znam da ste se, Kape, zakleli da
nemate nita s tim.
Obeao sam umetniku lino da neu dirnuti nijednu njegovu sliku!, potvrdio je
Sebastijan.
Da vidim... Zamurila sam, duboko zamiljena. Moda i nisi ba dodirnuo sliku, da
li je tako? Mogao si upotrebiti rukavice, uzeti sauesnika da ti je podigne. Ili si moda
izvrdao obeanje tako to u stvari nisi dodirnuo nijednu njegovu drugu sliku.
Jednostavno si ponovo ukrao ono to si ve jednom uzeo.
Vrea me, Kalista, pobunio se, ustao od stola i naslonio se na oblinje drvo. Kako
moe tako loe da misli o meni?
173
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

Toliki zloini!, javila se madam Prije, koja se hladila lepezom. Vie ih je nego to
pristojna osoba moe da podnese.
Nadajmo se da je tome sada kraj, rekla sam. to se slike tie, neu nikad
promeniti miljenje o onome to se dogodilo.
Pretpostavljam da je nije uzeo Mone, dodala je Sesil. Iako pomalo prieljkujem da
jeste. Bila bi to dobra pria, umetnik krade sopstveno delo, ta mislite? Moda biste
trebali da je napiete, gospodine Leblan.
Zanimljiv predlog, sloio se. Ali, nekako mislim da Mone nema u sebi taj
zloinaki duh.
Izmislite, dragi prijatelju!, uzviknula je Sesil. Zamenite ga Maneom ako morate.
Svi osim Toanete su se nasmejali. Ona je, umesto toga, uvebavala izraz za koji je,
pretpostavljala sam, smatrala da e je nainiti naroito privlanom: usne napola
napuene, oi razrogaene. Izgledala je kao da se spremala da progovori i,
pretpostavljala sam, promeni temu.
Nisam elela da joj to dozvolim. Ne sad kad sam imala priliku da iz Sebastijana
izvuem priznanje, jer je, nije bilo sumnje, bio sto posto kriv za ukradenog Monea.
Gospodine Kape..., zaustila sam, ali sam se zaustavila kad sam se okrenula ka
drvetu na koje se malopre naslanjao. Nigde ga nije bilo. Uhvatila sam Kolinov pogled i on
je smesta skoio, a ja sam pola za njim brzo koliko su mi neprikladne cipele (svilene,
lepe, sa previsokom petom za tranje) dozvoljavale. Otrao je prema poumljenom delu
vrta.
Nisam odmakla daleko u umu kad sam osetila grubu ruku na ramenu im mi je
mu nestao iz vida daleko ispred mene.
Dugujem vam izvinjenje. Loranovo lice bilo je mrano, samo napola vidljivo od
senki visokog drvea. Pronali ste pravdu za Edit i za to sam vam zahvalan.
Oblila me je peckava toplina. Mislila sam da je Lorana nemogue zadiviti. Nema na
emu, odgovorila sam. Samo mi je ao to joj je uopte zatrebala pravda.
Namrtio se. Nemojte sebi previe estitati. Ako mislite da ste neto poboljali,
niste. Samo ste isporuili jo jedno dete u ruke mojih roditelja. Mislite li da bi Edit to
elela za svoje dete?
Ja...
Iako nisam siguran da me je zapravo briga. Pomoi u Lusi koliko smatram da je
potrebno, ali istina je da elim da vidim kako e udovite koje mi je ubilo sestru biti
kanjeno, pa ak i ako njeno dete zavri u istim okolnostima iz kojih je Edit pobegla.
Pribliio mi se i osetila sam mu dah na licu. Tu se razlikujemo, vi i ja, ledi Emili. Vi
brinete za ive, a ja za mrtve.
Pribliavali su nam se koraci i Loran se trgao. Zgrabio me je za ruku, poljubio je i
krenuo istog trena kad je Kolin stigao.
Zanimljiv razgovor?, pitao je.
Da, odgovorila sam. Misli li da je Loran sposoban za neto drugaije?
Podigao je udljivu zamiljenost na nivo umetnosti.
Jesi li pronaao Sebastijana?, pitala sam. Odmahnuo je glavom.
Niko - i znam da e ti, Emili, vie od svih biti oduevljena to ovo priznajem - ne
ume da pobegne kao Kape. Na neuhvatljivi prijatelj je odavno nestao.
Uzdahnula sam, ne sasvim nezadovoljna to je ponovo uspeo da pobegne.
Opkladila bih se u sve da bi mi Dejvis, kad bih sad poslala telegram naem

174
Knjigoteka
 Zvonica&Bocca

nesalomivom batleru, saoptio da je paket dimenzija koje savreno odgovaraju

nestalom Moneu stigao u Park lejn prole nedelje.
Tu opkladu ne bih prihvatio, rekao je i uhvatio me za ruku kad smo se zadihani
spustili na klupicu daleko od umarka gde su nai prijatelji, koji se nisu pridruili poteri,
ekali na na povratak. Meutim, moram te obavestiti da si ti izgubila opkladu koju smo
sklopili. Sebastijan je pristao da radi sa mnom.
O, gospode!, uzviknula sam. Vrlo sam razoarana. Ne, dragi moj, to mrzim da
gubim od tebe, ve zato to ima neeg muno traginog u tome to e se on prihvatiti
potenog posla.
Nee sasvim napustiti svoje drugo zanimanje. Na to moe raunati. Na kraju su ga
ubedile neke neodreene izjave kojima sam mu nagovestio da e dobiti imunitet za neke
druge nepromiljenosti ako mi povremeno pomogne.
I hoe li?
Mogue, odgovorio je.
Uzdahnula sam. Dakle, pretpostavljam da je vreme da otputujem u Eperni i Moet i
andon i moda ti donesem sanduk ampanjca. teta to nemaju posebnu berbu ili
naroitu seriju osmiljenu samo za najizuzetnije proslave. Zato to se zaista nadam da
zna, dragi muu, da je ovo poslednji put da gubim opkladu od tebe.
Moda ih ubedi da to uvedu - berbu s posebnom oznakom. Mogu da je nazovu po
onom slepom monahu - kako se zvao?
Dom Perinjon, koji je izjavio da je ispijanje ampanjca isto kao kuanje zvezda.
Siguran sam da to nije izrekao tako elegantno, rekao je, provukao mi ruku oko
struka i privukao me sebi. Ali ipak, jo nisam upoznao nikoga, mukarca ili enu, ko bi ti
bio ravan u izraavanju ili bilo emu drugom.
Pokuava li da mi laska?, nagnula sam se ka njemu, tako da su nam se usne
gotovo dotakle.
Upravo tako, odgovorio je. Nauio sam lekciju, Emili. Pokuaj da te zatitim mi se
grozno obio o glavu i ostajem bez daha kad se setim koliko sam ponovo bio blizu da te
izgubim. Da sam te samo pustio da radi kako eli, bila bi sigurna u Ruanu sa mnom.
I ne bismo pronali Lusi, a Dord ne bi bio uhvaen.
Reili bismo to na kraju, i to zajedno, rekao je. Na mnogo bolji nain nego kako je
ispalo. Moe li mi oprostiti?
ini mi se da se seam, jo iz vremena tvog udvaranja, da si naroito nadaren za
ubeivanje. Moram te upozoriti, meutim, na mogunost da sam postala otporna na
neke ujdurme koje si ranije primenjivao na meni.
Onda u morati u dubinama due da potraim nove naine kojima u te zadiviti.
Ako budem dovoljno pametan, hou li te moi ubediti da zameni istrage sa temeljnijim
prouavanjem klasinih nauka? Moda semestar na Oksfordu?
Nasmejala sam se. Ne, Koline, nikad me nee odvratiti od elje da se bavim onim u
emu sam izvanredna, ukljuujui i detektivska istraivanja.
Doi e mi glave, zna, rekao je.
Zar bi voleo da je drugaije?, pitala sam. Jedini odgovor koji mi je dao bio je
poljubac, dublji i strasniji nego ijedan pre. Moda je izbegao moje pitanje, ali vie sam
volela da verujem da to, u stvari, i jeste bio odgovor a s tim sam mogla da ivim do
kraja ivota.

175
Knjigoteka