Seminarski rad 1

Srednja taka izmeu ta dva polariteta se zove bindu.

Kada se ta dva polariteta susretnu u bindu taki ili
nukleusu, nukleus eksplodira i manifestuje se nada
(zvuk) i kalaa (eminentni zrak). Nada je prva
manifestacija prane, poetak kreacije.

Bindu je u isto vreme makrokosmike i

mikrokosmike prirode. Postoje maha bindu (itava
svesna kreacija), zatim para bindu (forma Ivare),
sukma bindu (individualni um) i sthula bindu (grubo
stanje bindua u formi jajaca/sperme). Zaee bindua
predstavlja evoluciju primordijalne akti u
manifestaciju uma i materije.

U prvobitnom maha binduu, zvanom iva, Brahman,

STROFA 1
Pozdravi guruu ivi, za koga se smatra da je nada, bindu i kalaa (zvuk, nukleus i eminentni zrak). Onaj
ko je u potpunosti posveen njima, odlazi u veno neukaljano stanje
Paramevara, svest i akti nisu dve razliite stvari ve
jedna celina. Svest se jo zove it a akti idrupini, kroz
koju svest izraava samu sebe. akti u tom smislu
predstavlja koordinatora, ne podreenog
inioca i zovu ga parasamvit ili samjavata
to ukazuje na potpunu ravnoteu.
Kada krene da se pravi pokret ili spandana u akti,
iva tatva (iva element) i akti tatva (akti element)

iva je simbol ultimativnog stanja postojanja/nepostojanja, pojavnog/nepojavnog. iva je van atributa
prakritija, van nada, bindu i kalaa ali takoe i van izvora iz kog oni potiu; vean i sveprisutan,
nepromenljiv, nedostian osim putem joge (unije). (rimad Devi Bhagavatam). Nemogue ga je
spoznati ogranienim umom. ivaisti se mole ivi; Vinuisti, Vinu; Vedantisti, Brahmanu; aktisti i tantrici,
akti; pratioci Samkhya filozofije, Purui. To su sve imena za istu realnost.
Strahopotovanje prema ivi potie od Veda gde se on zvao Rudra. iva mantra je nastala posle Rig i
Atharva Veda. U Vedama, Rudra je opisivan kao divlji prirodnjaki bog, koji kontrolie elemente prirode.
Za njegovo poreklo se misli da je Dravidijansko, pa su ga kasnije usvojili pripadnici Kapalika tradicije.
Tek posle 200. pne. u Jaur Vedi on preuzima formu ankare, ive i Mahadeve i smatraju ga Ivarom
(kosmikom duom).
U Atharva Vedi i Brahmanama, Rudra nosi ime Paupati, gospodar ivotinjskih instikata. Do vremena
Upaniada postaje sam kreator. iva predstavlja princip svesti. Kroz njegov primer, kako je osmiljen i kako
se kretao kroz istoriju, vidimo evoluciju individualne due od primalnih nagona do prosvetljenja.
iva i guru su sinomi koji ukazuju na postojanje vrhovne svesti i realnosti. Ona se nalazi u svakome a opet
je van svakog tela i predmeta. Kada se shvati ta vrhovna realnost onda nam postaje poznat iva tj. unutranji
guru. Takva osoba stie pravo da ga nazivaju guruom.
Po tradiciji, postoje tri roda gurua: boanski guru (divyaugha), siddha guru (siddhaugha) i ljudski guru
(mahavaugha). Sadhake (pratioci odreene sadhane) posveeni nekoj devati (formi boga) ili koji su na
spiritualnom putu e imati gurua iz drugaijeg roda. iva je Adiguru, izvor iz koga je sve proizalo, iako je
on guru nad guruima i van rodova, rodovi su nastali od njega.
Prema tantri, iva ili vrhovna svest ne moe da postoji sama od sebe. Ona ide ruku pod ruku sa akti
aspektom. Svest je sama po sebi pasivna i inertna. akti je aktivan i promenljiv aspekt i nije nita drugo do
refleksija energije ive. U emi kreacije, bilo manifestovane ili potencijalne, akti je sila suprotnog
polariteta u odnosu na ivu. Svest je tihi svedok, akti je inilac.
2 Samadhi
se pojavljuju kao dva razdvojena entiteta. Kada se
ujedine, radost njihovog ujedinjenja predstavlja
nada. To je prvi delovanje iva/akti principa i rezultat toga se zove sadaiva tatva ili Turija Brahman.
U sebi sadri nada potencijal. Iako je akti i dalje nemanifestovana, dolazi do prvobitnog poimanja
postojanja ili bivstvovanja. Posle ovog stadijuma akti tatva postaje dominantan faktor. Sadakhja evoluira u
bindu akti koja je Ivara tatva, para bindu, gde preovlauje znanje, ordnana akti. Ovaj para bindu
predstavlja ghanavastka akti tj. celokupnu akti. Zovu ga abda Brahman, Vak, re, kosmiko kauzalno
telo i kauzalno telo nada-e, carstvo satjaloke, unija.
Od Ivare se stvaraju tri bindu take koje se zovu nada, bindu i bida tj. kalaa. Kretanje nada i bindu formira
kalaa tj. eminentni zrak. One predstavljaju tri kvaliteta (gune) satve, radasa i tamasa i poznate su kao tri
devate, Brahma, Vinu i Mahevara ili iva. Kod ova tri binua preovlauje aktwi tatva. Nada ili abda je
esto opisivana od strane Ser Don Vudrofa kao stres ili sila privlaenja izmeu bindu i bida ili kalaa.
Unija izmeu bindu i bide predstavlja zvuk manifestacije iliti dhvani.
Evolucija individualne svesti znai uvoenje stresa tj. sile privlaenja izmeu dva polariteta ive i akti,
vremena i prostora, svesti i prane kako bi se pribliili jedno drugom. Kada se susretnu u nukleusu tj. bindu
taki, potpun potencijal svesti i akti eksplodiraju. Tek tada se moe stei iskustvo o ivi.
Iz bindu take, svest se izraava kroz akti. Kada se svest i prana susretnu u nukleusu materije (muladhara),
onda se pojavljuju bindu, kalaa i nada. Kalaa je osnovni nivo akti, mo kroz koju se 36 principa kreacije
manifestuju i koja pokree pranu kroz fiziko telo. Nada je tok svesti koji tee od bindu take do objekta. Kada
se ujedine ova dva elementa u formi naeg tela i svesti, osoba se vraa u prvobitni bindu, unju. Kada to
postignemo, to se zove moka, osloboenje. U Guru Gita tekstu pie, Klanjamo se guruu koji je isto znanje,
vean, blaen, van vremena, ispunjen svetlou, nevezan, van uticaja bindu, nada i kalaa.
To je ono to treba realizovati.
Seminarski rad 3
 EVOLUCIJA BINDUA

RA BRAHMA STROFA 2
A

N
Sada u objasniti najbolji proces samadhi-ja koji eliminie smrt i vodi osobu do najveeg blaenstva Brahme
Nirvana Samadhi

S
Paramevara
idananda ada dolazimo do kulminacije hatha joge i rada joge: Samadhi. Re samadhi je sainjena od dva korena,
Nispanda sama to znai jednako i dhi to znai odraz ili percipirati. U Hatharatnavali-ju pie da Kada um
Aabda postane potpuno miran kao rezultat duboke koncentracije, to stanje se zove samadhi. (4:3) Gherand
Samhita nam kae da, Kada izdvojimo um od tela, trebamo da ga spojimo sa Paramatmom. To je znaenje
pojma samadhi, to nije nijedno stanje svesti kako ga mi definiemo putem rei. (7:3)

UDHA TATVE
Re samadhi ne ukazuje na osloboenje, to je polje svesnosti koje sainjava sveobuhvatnu svest. To je
IVA TATVA AKTI TATVA rezultat potpune jedno-usmerenosti uma i ekspanzije svesti od uobiajene percepcije do kosmike svesti.
To je konano iskustvo svakog ljudskog bia i ono ka emu se svi kreemo putem evolucije. Kroz jogike i
tantrike tehnike ovaj proces se ubrzava. Ba kao to su naunici otkrili nain da oslobode nuklearnu energiju
R iz atoma uranijuma, na slian nain su i jogiji pronali nauni metod da oslobode energiju i svest iz bindu
JA B AHM
RI take u naem telu.
AN
TU

NADA AKTI Samadhi je iskustvo je iskustvo van vremena, van uticaja prirode. To je stanje gde vreme ne postoji, van
raanja, smrti, poetka i kraja. Samadhi poinje kao potpuna koncentracija na objekat na koji meditiramo,
bez uplitanja drugih misli i bez svesti o onome ko taj objekat posmatra.

Prema Patanalijevim joga sutrama postoje est nivoa samadhija: savitarka, nirvitarka, saviara, nirviara,
ananda i asmita. To su imena vrlo suptilnih fluktuacija kroz koje se prolazi do konanog samadhija -
ARA TATVA nirvakalpa.
V UDHAUDHA TATVE
I

Vinu - Dnana Samadhi nije stanje transa niti ekstaze. Samadhi je stanje svesti u kojoj ne postoje fluktuacije. Misao je
ABDA BRAHMAN
KAUZALNO
fluktuacija, objektivna svesnost je fluktuacija, subjektivna svesnost je fluktuacija. San je fluktuacija, spiritualna
Para abda vizija je fluktuacija, psihike forme su fluktuacija. Znanje o neemu u sred meditacije je fluktuacija. U toku
Para Bindu duboke meditacije kada postanemo nesvesni svega, to je takoe fluktuacija. To je odnos sankalpa/vikalpa tj.
Bindu akti misao i kontra-misao, svesnost i kontra-svesnost.
SATVA
U najdubljim mentalnim stanjima sankalpa/vikalpa se i dalje manifestuju, ali kada sankalpa/vikalpa princip
nestane tada se pojavljuje stanje koje zovemo samadhi. Samadhi je ili savikalpa ili nirvikalpa. Savikalpa je sa-
madhi ili sveobuhvatna svest zajedno sa vikalpom, kontra-svest. Nirvikalpa je samadhi bez ikakve vikalpe tj.
NADA kontra-svesnosti. U savikalpa samadhi postoji via svesnost ali etri glavna tipa vikalpe se i dalje nastavljaju.
Brahma - Ia Ove vikalpe nisu u formi strasti ili straha ve njihova modifikacija vitarka, viara, ananda i asmita kako ih je
Hiranjagarbha
SUPTILNO imenovao Patanali.
Pajanti abda
RADAS Kada samadhi pone, svest se odvaja od svesnosti fizikog i praninog tela, tj. anamaja i pranamaja koa, i
AUDHA TATVE

poinje da obitava u mentalnom telu, manomaja koi. Posle toga, svest se razvija u pradnu iliti intuiciju, vii
BIDA nivo uma u vigjanamaja koi, pa u transcendentalnu svesnost u anandamaja koi i nastavlja dalje. Samadhi je
iva - Krija
progresivan, transcendira nivo predmeta, kretanja, misli i instinkta.
PURUA
PRAKRITI GRUBO
Individualna itav opseg samadhi je klasifikovan u dve grupe: Savikalpa, koji takoe nosi naziv sabida, tj. uz seme. Seme
dua Madhjama abda
je samskara, trag od ega, koji se manifestuje kao vikalpa. Razotkrivanje od vitarke do asmite se zove sabida
TAMAS
ili savikalpa ili salambana samadhi jer svest i dalje ima svoje uporite iliti pratjaja. Svest i dalje funkcionie na
nivou koa i na taj nain je i dalje vezana za akti, prakriti ili maja.

4 Samadhi Seminarski rad 5

Nirbida je van tih pojmova, liena svesnosti i same svesti. To je neto kao svesna nesvesnost. Ona je bez PROGRESIVNI STADIJUMI SAMADHI
vibracija i kretanja, potpun mir u svemu.

Svaki stadijum sabide ima pozitivan i negativan aspekt. Pozitivan samadhi je sampradnata. Sampradnata
ukazuje na to da postoji o objektu na koji meditiramo, ili pratjaja. Asampradnata je negativan samadhi
ukazuje na to da postoji nesvesno znanje o objektu meditacije. To se zove virama pratjaja. Ne radi se o
potpunom odsustvu simbola. Simbol koncentracije je u umu ali ne postoji svesnost. To je dinamino stanje NIRVIKALPA, MOKA
koje prethodi vitarka/viara, viara/ananda i asmita/nirvikalpa. To je stanje unja ili laja, karakteristino po Osloboenje - neprekidno razvijanje iste svesti
prisustvu samaskara ali po odbacivanju objekta pratjaje. To je privremeno stanje svesti koje prethodi
uzdizanju u via ili dublja stanja svesti. Ipak, sputanje u grublje stanje svesti moe isto biti rezultat i ovo treba
imati u vidu. Zakljuak je da se samapradnata samadhi uvek otkriva kroz asampradnatu.

U prvom stadijumu sabida samadhi, iliti savitarka, takoe poznat kao vitarka samapradnata, um je
apsorbovan u objekat posmatranja, subjekta koji posmatra i oseaj percipiranja. Ne postoji razlika izmeu ta
tri pojma. ita iliti memorija i dalje postoji ali brie granice izmeu posmatraa, objekta posmatranja i ideje, DHARMAMEGHA
tako da se oni stapaju u jedan doivljaj. U ovom stanju koncept i dalje postoji u formi jezika i grube forme. Nirbida samadhi Oblak vrline,
potpuna vairagja
Kada posmatra, predmet posmatranja i sam in posmatranja postanu deblokirani i memorija postane
osloboena impresija koje se tiu samog predmeta, to se zove nirvitarka ili vitarka asampradnata. Gruba NIRBIDA
forma i znanje o predmetu i dalje postoji u umu ali ne postoji svesnost niti jezik.
Ritam - nepromenljiva istina
Saviara iliti viara sampradnata poinje kada se pojavi suptilan sloj svesti o predmetu. Ipak, um nije
potpuno fokusiran na predmet, tj. sukma artha, zbog poistoveivanja sa vremenom, prostorom i idejom. ASMITA
Postoji infuzija i svesnost o svakom aspektu (posmatra, predmet posmatranja i sam in posmatranja) na Trag ega u formi samskara
odvojen nain. Viara je direktan odraz koji ne funkcionie po principu jezika. To je pratjabhidna,
prosvetljeno znanje, koje vodi sve procese u dublja stanja vrhovne svesti.
NIRVIARA
ANANDA
Kada vreme, prostor i ideja nestanu i ostane samo sutinska priroda misli, to je stanje nirviara ili viara Svesnost objekta u
asampradnata. U kulminaciji ovog stadijuma samadhi, ita postaje obasjana i intelekt prestaje da postoji. formi blaenstva
SAVIARA
Nirviara se razvija u anandu ili sanandan samadhi kada ita prodre dublje od suptilnog postojanja predmeta
i postoji samo svesnost postojanja vritti ja jesam (aham asmi). To je satvika ahamkara ili ego, stanje istog VIARA
postojanja i svesnosti bez rei i ideja. Jedinstvo sa suptilnom
formom objekta
Ananda postaje asmita kada se izbrie razlika izmeu svesnosti o predmetu i same svesti. Svesnost i svest su
apsolutni ali i dalje postoji seme ega. To je najvie satviko stanje svesti. Sabida samadhi NIRVITARKA
VITARKA
Jedinstvo sa grubom
Na kraju ovog samadhija postoji stanje koje se zove dinamiki samadhi. Pre skoka iz savikalpe u nirvikalpu
formom objekta
postoji raskorak i taj raskorak je potpuna unja ili praznina; ne postoji nikakvo iskustvo. Sopstvo je dinamiki
potencijal, i posle ove praznine svie nirvikalpa samadhi. SAVITARKA
SAMADHI
Ipak, pre nirvikalpa postoji i par drugih samadhija. Jedan od njih je dharma megha samadhi. Megha znai Satjam - relativna istina
oblak, dharma je vrlina. Dharma megha samadhi je pojava svesti gde se u vas ulivaju vrline. Te vrline nisu
religiozne prirode niti su bilo kakve druge vrline, ve sve dobre osobine koje vam se automatski aktiviraju,
jer je to bitan preduslov pre nirvikalpe. Ako ne doe do svitanja vrlina pre nirvikalpa samadhi, onda emo DHJANA
ui u nirvikapla samadhi sa svim teretom koji nosimo sa sobom. Da bismo odstranili taj viak potrebno je da Koncentrisan oblik svesti
postignemo dharma megha samadhi.

Nirvikalpa ili nirbida samadhi je nestanak zadnjih tragova samskara i vikalpi. Individualna svest se eliminie DHARANA
ba kao vatra koja potroi svoje gorivo. Od dharma megh samadhi pa na dalje, sleduje potpuna sloboda od Objekat kao formulisan oblik
karmi i klea (neznanja, egoizma, trapljenja, odbojnosti i vezanosti za ivot). Ne postoji elja za osloboenjem svesti
ali svejedno, kaivalija i moka dolaze na red. To je bezvremeni, nepromenljivi - vrhovni samadhi.

6 Samadhi Seminarski rad 7

 STROFA 3 STROFA 5
Rada joga, smadhi, unmani, manonmani, amaratva, laja, sahaja tatva, unjaunja, parampadam. Kao to se so spaja sa morem, tako se smatra da su um i atma ujedinjeni u samadhiju.

STROFA 4 STROFA 5
Amanaskam, adwaitam, niralamba, nirandana, ivanmukti, sahaja i turija su sinonimi. Kada se potpuno poniti kretanje prane, um se zadubljuje i smatra se da je dosegnut samadhi.

P
ostoji puno jogikih termina koji ukazuju na najviu formu realnosti: rada joga, vrhovno stanje
jedinstva; samadhi, potpuna ili savrena percepcija, koncentracija; unmani, bez individualnog uma;
manonmani, um bezuma, ili kosmika svest bez ograniene svesti; amaratva, van pojma smrti,
besmrtnost; laja, disolucija; tatva, unjaunja, praznina bez praznine; parampadam, vrhovno stanje,
amanaskam, stanje bez ogranienog uma; advaitam, nedualnost; niralamba, bez oslonca; nirandana, bez
STROFA 5
kvaliteta i mrlja, ivanmukti, osloboenje due; sahada, prirodno i spontano stanje; turija, etvrta dimenzija,
koja podrazumeva sve dimenzije van tree. Sve ove rei opisuju iskonsko stanje ive, Brahmana, Atme, to je Kada dvostruka priroda individualne due i kosmike due postane jedno, sve
van svakog stanja. elje/ideacije se unitavaju i to se smatra samadhijem.

iva ili purua je istinsko stanje. Individualni um je samo trans-mutacija iste svesti. Kako bi se
individualna svest vratila u svoje prvobitno stanje mora da se ustanovi koren trans-mutacije, tj. mora da
se odigra proces involucije.

ista svest, iva, je poznata kao aviakta ili nemanifestovana realnost. Iz toga se razvija mula prakriti ili
aviakritam, nemanifestovana akti, koja je opisana u sadakhja tatvi, loka 1u ovom podglavlju. Onda sleduje
satvika ahamkara i prana to je makrokosmiko kauzalno telo ili karana arira, tj. Ivara; pa karana arira
ive iliti individualne due i onda kasnije tamasina ahamkara koja se deli na avarana akti (mo iluzije) i
vikepa akti (mo projekcije). Od vikepa akti dobijamo pana tatve, tanmantre i manifestovani univerzum.

Individualni um je kombinacija razliitih elemenata. Na taj nain, kako bi rastvorili individualnu svest, ovi
elementi moraju da se razdvoje. Kae se da je um sainjen od 24 elementa: pet dnanendrija, pet
karmendrija, pet tanamantra, pet tatvi i antah karane, tj. ite, budhija, ahamkare i manasa. To znai da
percepcija kroz ula mora da bude izolovana od uma, mentalna aktivnost u vezi tanmantri eliminisana,
manas odvojen od ite, ita odvojena od budhija, budhi odvojen od ahamkare. Mora doi do razdvajanja svih
funkcija. Jedino tada se individualna svest moe ponovo rastvoriti do svoje iste osnove.

Ba kao to matrica jona natrijuma i jona hlorida u kombinaciji formiraju kristalnu reetku koja daje
individualnu substancu, so, kada je stavimo u vodu joni se razdvoje i prelaze u rastvor tako to se veu za jone
hidrogena i hidroksida, tako se i elementi individualnog uma spoje sa univerzalnim umom u nirvikalpa
samadhi. U Avadhuta Giti pie, Ba kao kad sipamo vodu u vodu, nema nikakve razlike, tako purua i
prakriti po meni nisu razliiti. (1:51)

Prema Vedantama, budhi je najblii aspekt uma amtanu. Dobija informacije od manasa, koji opet dobija

8 Samadhi Seminarski rad 9

informacije od karmendrija i dnanendrija. Ako se unos informacija kroz ula presee od strane pratjahare i
intelekt se umiri od strane dharane, ostaje jedino svetlost atme. U jogi, prvi korak do samadhija je
uspostavljanje kontrole nad ulnim impulsima koji hrane um. Najlaki metod da se to postigne je kontrolom
toka prane.
ita akti je odgovoran za ia aspekt iliti elje; prana akti je odgovorna za kriju iliti delanje. Kada se obe
funkcije umire ali se odri svesnost, ono to ostaje je isto znanje. Na taj nain, u rada jogi nuno je da telo
postane potpuno mirno u asani i da se kumbhaka produava. Tokom samadhija telo se tretira kao mrtvo jer
se funkcije prane, apane, samane i udane povlae u vjanu. Bandhe i mudre su osmiljene kako bi se
indukovalo stanje samadhi.
U Hatharatnavali pie, Na ovom nivou (samadhi), ivatma i paramatma su u potpunoj ravnotei, i tu
prestaju sve mentalne aktivnosti (4:2) Kako bi spojili individualni um sa paramatmom mora da se poniti
uzrok stvaranja individualnosti. Individualnost se pojavljuje kada u umu postoje fluktuacije (vritti) i elje
(vasana). to je snanija vasana, manje smo u stanju da jasno percipiramo i um biva vie privuen grubljim
modifikacijama svesti. Dok um nije kristalno jasan, osloboen od svih uticaja, ne moe se doi do
koncentracije, meditacije i samadhi.
Kolebanje tendencija u vritijima mora da se umanji. Stanje uma je da se vezuje za objekat panje. S tim u
vezi, to je manje vezan za stvari, vie postaje centriran. U Patanalijevim joga sutrama pie, Samapati je
stanje potpune apsorpcije uma koji je osloboen vritija u stanje onoga koji saznaje, saznanje i ula; ba kao
to ispoliran kristal preuzima boju svoje podloge. (1:41) Um mora da postane suptilan i jasan poput kristala
tako da reflektuje paramatmu a ne vritije i vasane.
Kosmika svest je uvek sa nama. Mi konstantno primamo kosmike impulse ali se oni filtriraju kroz RAS
(retikularni aktivacioni sistem) na voritu kimene modine i mozga. Onaj sadraj koji nam pristie u veliki
mozak je samo mali deli itave bujice informacija, onoliko koliko nam je dovoljno za svetovnu svesnost
i bioloki opstanak. Kao to je savremeni psiholog, Robert E. Orntajn jednom rekao, Mi jednostavno ne
moemo da iskusimo svet u svoj njegovoj takvoi; bili bi smo preplavljeni. Telesno smo ogranieni, putem
procesa evolucije, na samo par ulnih dimenzija. Ako ne posedujemo ulo za neku odreenu formu energije,
ne moemo da iskusimo njeno postojanje. Skoro je nemogue za nas da zamislimo formu energje ili objekat
van naih ulnih sposobnosti. (Psihologija svesti)
U cilju da ekspandiramo nae ogranieno stanje percepcije, normalan opseg modanih funkcija mora
biti ekspandiran na bezbedan i proveren nauni nain. Ovo ne bi trebali da smatramo paranormalnim
dogaajem. Ba kao to je nekad smatrano nezamislivim voljno kontrolisati krvni pritisak a sada je opte prihvaen
fenomen, tako i ekspanzija svesti koja omoguava ekstrasenzornu komunikaciju postaje predmet izuavanja.
10 Samadhi
STROFA 8
Ko zaista poznaje veliinu rada joge? Kroz rei gurua, unutranje znanje, osloboenje savrenstvo
inimo plodnim.
STROFA 9
Bez saoseanja istinskog gurua, odricanje je nemogue, percipiranje istine nedostupno i sahada
samadhi nedostino.
T
ek kada osoba oseti plodove rada joge moe da oseti njenu pravu vrednost. Oni koji je nikad nisu
iskusili nikad nee moi da iskuse njenu pravu veliinu. Jogi Swatmarama je otkrio tajnu unutranjeg
buenja - gurua. Koliko god mi vebali jogu, ako nema gurua, ne moe biti ni prosvetljenja. Najbri
nain da evoluiramo unutranju svest je putem devocije i sluenja naem guruu. On moda nee biti
elokventna i obrazovana osoba, njegova linost moda nee biti u saglasnosti sa vaom ali svetlost njegove
due e prosvetliti sve one koji su mu posveeni. Njegove rei su atma akti koja se prenosi na vas. Kada to
seme proklija njegove rei postaju stvarnost.
ivi guru je manifestacija vae sopstvene atme, i atma se pojavljuje tek kada ste dostigli odreen nivo
unutranje svesnosti. Ono to spoljanji guru kae i to vam eli je glas vae sopstvene atme. Na taj nain, bez
njegove volje vi ne moete nita uiniti. Guru vam moe dati momentalno buenje ako eli. U tom smislu,
jedini nain do samadhija je putem milosti (anugraha) gurua.
U Gherand Samhiti pie, Samadhi, vrhovna joga, se postie putem velike zasluge. Stie se milou gurua i
devocijom prema njemu. Taj jogi ubrzo oseti izuzetno iskustvo, ubeen onim to je nauio i uo od njegovog
gurua, onom ko je razvio samopouzdanje i iji um postaje sve vie i vie prosvetljen. (7:1,2)
Milost ili anugraha je takoe poznata kao aktipat. Intenzitet aktipat zavisi od intenziteta uenikove elje za
samorealizacijom, i njegovim prethodnim samskarama. Spiritualno evoluirane due mogu postii
prosvetljenje kroz tivra aktipat bez puno sadhane. Oni koji su manje evoluirani dobijaju madhjama aktipat
da im pomogne da pronau svog gurua i da se iniciraju u jogiku tradiciju. Kroz redovnu praksu sadhane i
strpljenje mogu postii osloboenje. Trea vrsta aktipat je umerena ili manda i ona uvrava elju za
spiritualnim znanjem i ako ta elja i upornost postanu predmet traganja moe se doi do prosvetljenja.
Milost mora da se zaslui spiritualnom disciplinom i eljom. Ne moe biti kupljena niti moete prevariti
gurua da vam je pokloni. Postoje etri glavna naina ili upaje, opisane u iva sutrama, koje slue da proiste
telo i um kako bi zasluili njegovu milost. Zovemo ih anavopaja, aktopaja, ambhavopaja i anupaja.
Anavopaja podrazumeva fiziku disciplinu, kao to je hatha joga, koja proiava telo i budi suumnu. Iz tog
razloga se jo zove krijopaja. aktopaja je za osobu kojoj su telo i um ve dosta proieni. Sastoji se od
koncentracije, ponavljanja mantri i usvajanja ideje Ja sam vrhovna svest. Univerzum je nita drugo do
ekspanzija Sopstva. Takoe je zovu dnanopaja jer se koristi aspekt driane. Kundalini se podie kao
Seminarski rad 11
posledica vieg intelekta i, na taj nain, podrazumeva dnana jogu i druge vie stadijume rada joge.
ambhavopaja je za one koji su visoko evoluirani, koji mogu postii samorealizaciju jednostavnom
koncentracijom na ideju iste svesti ili iva tatve. Kroz konstantnu samo-analizu, svesnost i kontemplaciju,
bivaju voeni do samorealizacije. Ovo je put advaita filozofije.

Anupaja je direktna realizacija kroz jedan jednostavan potez gurua. An oznaava neto minijaturno, STROFA 10
nukleus nukleusa. Tako anupaja ukazuje na milost koja se stie minimalnim naporom. Dobro poznat primer
ove upaje je, kada je Balakrina otvorio usta i njegova maeha, Jaodha, videla ceo univerzum. Anupaja je Kada se maha akti probudi kroz asane, pranajame i mudre, prana se razlae u unju.
takoe poznata kao anandopaja jer uvodi u momentalno blaenstvo.

unja je praznina ali to nije stanje nitavila. To je vrlo duboko i dinamino stanje svesti. To je uzrok i
poreklo onoga to predstavlja manifestovani univerzum. To je ono to zovu bindu ili nukleus. Prema
Patanalijevim joga sutrama, unja je korak pre konanog samadhija. Re unja je termin koji se esto
koristi da se opie razotkrivajui proces izmeu asmita samadhi i nirvane. unja takoe opisuje stanje
asampradnata samadhi iliti negativnu fazu samadhi. Ba kao to re samadhi slui da opie stanje vrhovne
svesti, tako unja slui daopie negativne faze samadhija gde postoji nesvesna vrhovna svest. Svesnost
posmatraa, posmatranog objekta i samog ina posmatranja se stapaju u jedan doivljaj, objekat sija u svesti
ali ne postoji svest o njemu. Ta svesnost postoji zaslugom suptilnog postojanja vasane u kauzalnom telu tj.
nesvesnom umu.

U Vidnanabhairava Tantri pie, O boginjo, ako pojedninac tokom posmatranja jednog objekta, uspe da ga
povue u sebe i eliminie znanje o tom objektu, kao i misao i impresiju o njemu, on obitava u unji, praznini.
(Dharana 95, s. 120) U ovom stadijumu samadhi postajete potpuno bespomoni.

Prema budizmu postoje 4 tipa unje koja su opisana kao:

1. Fenomeni i unja
2. Bistrina i unja
3. Blaenstvo i unja
4. Svest i unja

S druge strane, mahajana budizam je kategorisao unju u osamnaest stadijuma:

1. unja unutranjeg senzornog odaziva

2. unja eksterne senzorne percepcije
3. unja unutranjeg i eksternog senzornog stimulusa
4. unja unja
5. Velika unja svemira
6. Prava unja
7. Kombinovana unja univerzuma
8. Nekombinovana unja nemanifestovanog
9. Beskrajna unja
10. unja bez poetka
11. unja bez poreenja
12. Prirodna unja
13. unja fenomena
14. unja proklamacije
15. unja bez misli
16. unja bez materije
17. unja realnosti
18. unja neznane realnosti

Ovo je prilino kompleksna klasifikacija u poreenju sa jogikom definicijom u kojoj postoje tri stadijuma,
koji dolaze posle vitarka samadhi, viara samadhi i asmita samadhi.
12 Samadhi Seminarski rad 13
14 Samadhi