Prednapregnute I Spregnute Konstrukcije - psk-3 PDF

Idealni efekti prethodnog naprezanja
Uticaji prednaprezanja na nosa
PREDNAPREGNUTE I
SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
Osnovne akademske studije, VII semestar
Prof dr Stanko Bri

email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Sadraj
1 Idealni efekti prethodnog naprezanja

Opte napomene o prednaprezanju
Zavisnost uticaja od oblika trase kabla
2 Uticaji prednaprezanja na nosa

Statiki odreeni nosai
Statiki neodreeni nosai

Idealni efekti prethodnog naprezanja Opte napomene o prednaprezanju
Uticaji prednaprezanja na nosa Zavisnost uticaja od oblika trase kabla
Sadraj




Optereenja konstrukcija usled prethodnog naprezanja su
unutranja ravnotena optereenja, odn. pretstavljaju unoenje
ravnotenog sistema sila u betonski element koji se prethodno
napree
Unutranja ravnotena optereenja izazivaju odgovarajuu
deformaciju konstrukcije
Za statiki odreene nosae, kod kojih slobodno deformisanje
nije spreeno, prednaprezanje ne izaziva reakcije oslonaca, kao
ni preraspodenu sila u preseku


Kod statiki neodreenih nosaa deformacija usled
prednaprezanja je spreena
Usled spreenih deformacija pri prednaprezanju kod statiki
neodreenih nosaa, javljaju se odgovarajue reakcije oslonaca
Pri tome nastaju i odgovarajui statiki utcaji (sile u preseku)
usled prednaprezanja
To su tzv. sekundarni uticaji usled prethodnog naprezanja, a
oni ponekad mogu da budu i vei od primarnih uticaja


Kontinuitet i monolitnost svojstveni statiki neodreenim
konstrukcijama imaju nesumnjive prednosti u odnosu na
statiki odreene nosae
Meutim, statiki neodreene konstrukcije neuporedivo ee
se koriste u AB nego u PN konstrukcijama
PN konstrukcije su esto prefabrikovane, montanog karaktera,
uz naknadnu monolitizaciju (i sloene izvoake probleme)
PN konstrukcije se ee izvode kao statiki odreeni nosai

Sadraj



Uticaji prednaprezanja
U odreivanju uticaja u konstrukcijama koje izaziva prethodno
naprezanje posmatra se prav AB nosa koji je prethodno
napregnut krivolinijskim rezultantnim kablom
Rezultantni kabl je kabl koji je ekvivalentan sa grupom slinih
(ili istih) kablova i zamenjuje ih u raunskim analizama
Trasa rezultantnog kabla nalazi se u teitu grupe kablova
(imajui u vidu sile zatezanja u pojedinanim kablovima, a ne
samo geometrijski poloaj kablova i povrinu preseka)
Trasa rezultantnog kabla je definisana funkcijom yk = yk (x)
gde je x osa nosaa, a y koordinata u osi simetrije preseka


Sila prethodnog naprezanja Nk menja se u toku vremena, ali
se u ovoj analizi vremenska promena sile prednaprezanja ne
posmatra
Smatra se da se sila prednaprezanja u rezultantnom kablu
menja samo sa poloajem preseka: Nk = Nk (x)
Kabl je u neposrednom kontaktu sa betonskim elementom u
koji je ugraen, tako da su uticaji kabla na nosa i uticaji
nosaa na kablu u odnosu akcije i reakcije

Ekvivalentno optereenje
Unutranja optereenja kojima kablovi za prednaprezanje
deluju na konstrukciju zamenjuju se odgovarajuim
ekvivalentnim optereenjima
Efekti prethodnog naprezanja se analiziraju kao uticaji usled
ekvivalentnog optereenja tretiranog kao poseban sluaj
dodatnog spoljanjeg optereenja
Sve analize se vre klasinim metodama Teorije konstrukcija
(primenom raunara ili peice) i Otpornosti materijala

Prvo se posmatra idealizovan sluaj kada su sile u kablovima
celom duinom kabla konstantne i jednake poetnim silama
prednaprezanja
Kod realnog prednaprezanja javljaju se odreeni gubici poetne
sile prednaprezanja
Meutim, razmatranje idealnog ponaanja pri prethodnom
naprezanju je korisno zbog boljeg razumevanja problema, kao i
zbog preliminarnih (konceptualnih) analiza i razmatranja

Nezavisno od toga da li je konstrukcija statiki odreena ili
neodreena, zategnuti kabl za prednaprezanje na betonski
element deluje
1 koncentrisanim silama na mestu kotvi
2 koncentrisanim skretnim silama u pravcu simetrale ugla na
mestu otrog preloma trase kabla
3 raspodeljenim skretnim silama u pravcu centra krivine na
krivolinijskom delu trase kabla
Efekti prednaprezanja dodatno zavise i od
- ekscentriciteta kotvi u odnosu na teinu osu nosaa
- od oblika ose nosaa (teine linije)
- od statike odreenosti nosaa (statiki odreena/neodreena)

Sile koje deluju na kabl

Na prikazani (rezultantni) kabl krivolinijske trase deluju sledee
sile
- NA = ZA i NB = ZB . . . koncentrisane sile zatezanja na
krajevina kabla
- pkn . . . raspodeljene sile u pravcu glavne normale linije kabla
- pkt . . . raspodeljene sile u pravcu tangente na liniju kabla
Raspodeljene sile pkn su uticaji betonskog nosaa na kabl koji
ne dozvoljavaju ispravljanje kabla
Raspodeljene sile pkt su sile trenja koje se suprotstavljaju
zatezanju kabla, odn. odgovarajuem pomeranju u smeru
aktivne kotve

Sile kojima kabl deluje na nosa
(b) Izdvojen diferencijalni element tap duine dx sa uticajem

kabla duine dsk
(c) Sve sile kojima element kabla dsk deluje na nosa redukovane
na osu nosaa

Na diferencijalno malom elementu kabla su prikazane sve sile
kojima kabl deluje na element betonskog nosaa
To su iste sile kojima betonski element deluje na kabl, samo su
suprotnih smerova
Intenzitet raspodeljenih sila u pravcu glavne normale na liniju
kabla je dat sa
Nk yk00
pkn = = Nk h 2 i3/2
k
1 + yk0
gde je k poluprenik krivine linije kabla, a (..)0 = d(..)/dx

Intenzitet raspodeljenih sila u pravcu tangente na liniju kabla je
dNk
pkt =
dsk
Komponente sile prednaprezanja Nk u pravacu ose tapa x i
upravno, u pravcu y:
dx 1
Nkx = Nk cos k = Nk = Nk q
dsk 2
1 + yk0
dy yk0
Nky = Nk sin k = Nk = Nk q
dsk 2
1 + yk0

Najee su trase kablova u prethodno napregnutim
elementima uobiajenih oblika dovoljno plitke, tako da je
prihvatljiva aproksimacija ds dx, (y 0 )2 0
Sa ovim se odbija
pkn Nk yk00 = pk pkt Nk0

(1)
Nkx Nk Nky Nk yk0

Ako se raspodeljena optereenja pkn , pkt kao i sile Nk i dNk ,
koji deluju na element tapa na lokaciji elementa kabla,
redukuju na osu tapa, dobija se ekvivalentan sistem
raspodeljenog optereenja pkx , pky i mk , kao i odgovarajue
sile i spregovi na krajevima elementa dx:
pkx = pkn yk0 pkt = Nkx

0
pky = pkn + Pkt yk0 = Nky

0
(2)
mk = yk (pkn yk0 pkt ) = yk Nkx
0

U praktinim analizama mogue je da se sasvim zanemari
uticaj optereenja pkt , pa umesto (2) mogu da se koriste izrazi
pkx pk yk0
pky pk (3)
mk yk pk yk0
Ova optereenja su posledica prisustva zategnutih kablova,

tako da su to zamenjujua ili ekvivalentna optereenja

Ekvivalentna optereenja u posmatranom nosau izazivaju iste
uticaje kao i prethodno naprezanje
Optereenja pkx , pky i mk zajedno sa koncentrisanim silama
NA i NB na krajevima kabla (odn. nosaa na tom mestu)
uvek pretstavljaju ravnoteni sistem sila
U praksi su trase pojedinih kablova, a time i trasa rezultujueg
kabla, usvojene u obliku plitkih kvadratnih parabola

Trasa kabla u obliku kvadratne parabole
Jednaina kvadratne parabole:

4f yA yB
yk = x (` x) + x yA
`2 `

Jednaine kvadtatne parabole se obino izraavaju preko
raspona `, strele f i ekscentriciteta na krajevima yA i yB :
4f yA yB
yk = x (` x) + x yA (4)
`2 `
Prvi i drugi izvod parabole (4) dati su sa:
4f yA yB
yk0 = 2
(` 2x) +
` ` (5)
00 8f
yk = 2
`

Na osnovu relacija (1)/1 i (3) dobija se ekvivalentno
optereenje:

8f 4f yA yB
pkx = 2 (` 2x) + Nk
` `2 `
8f
pky = 2 Nk
` (6)
8f 4f yA yB
mk = 2 x (` 2x) + x yA
` `2 `

4f yA yB
2 (` 2x) + Nk
` `

Iz izraza (6) vidi se da je vertikalno ekvivalentno optereenje
pky ravnomerno raspodeljeno i da zavisi samo od sile
prethodnog naprezanja, raspona i strele trase kabla, a da ne
zavisi od poetnog i krajnjeg ekscentriciteta u odnosu na
teinu osu nosaa
U sluaju kabla sa poligonalnom trasom u svakoj prelomnoj
taki trase deluje koncentrisana skretna sila Pk sa pravcem
simetrale prelomnog ugla
Te sile su rezultante sila u kablu levo i desno od prelomne
take i mogu da se razloe na Pkx i Pky
Redukcijom ovih sila na teinu osu dobijaju se i koncentrisani
spregovi Mk = Pkx yk

Ekvivalentno optereenje za poligonalnu trasu

kabla

Ekvivalentno optereenje koncentrisanim silama i spregovima
za kabl poligonalnog oblika dato je sa:
Nki,l = Nki
Nki,d = Nki,l ei = Nki ei
i = i,l i,d
(7)
Pkix = Nki (ei cos id cos il )
Pkiy = Nki (ei sin id sin il )
Mki = Pkix yki

Kako su trase kablova uobiajenih oblika dovoljno plitke, onda
moe da se usvoji cos i 1, onda je izraz za Pkix
jednostavniji:
Pkix Nki (ei 1)
dok su izrazi za Pkiy i Mki isti
Pravolinijski kabl moe da se posmatra kao specijalan sluaj
poligonalnog kabla
Prema tome, kod pravolinijskog kabla je zamenjujue
optereenje dato sa koncentrisanim silama i eventualno,
koncentrisanim spregovima na krajevima kabla (odn. nosaa)

Ekvivalentno optereenje za pravolinijsku trasu
Ekvivalentno optereenje za pravolinijsku trasu kabla: koncentrisane

sile pritiska na krajevima, kao i koncentrisani spregovi za
ekscentrinu trasu kabla

Moe da se pokae da i u sluaju poligonalnog kabla
zamenjujue optereenje pretstavlja ravnotean sistem sila
Za krivolinijski (posebno parabolini) kabl, kao i za poligonalni
kabl, moe da se uspostavi analogija sa kontinualnom i
poligonalnom lananicom
Ako se posmatraju idealni efekti prednaprezanja, onda se
smatra da je sila u kablu konstantna du kabla, odn.
zanemaruje se trenje du kabla
U tom sluaju ekvivalentno optereenje ine samo raspodeljene
sile pky = pk (vertikalne za horizontalan nosa) i vertikalne
koncentrisane sile Pkiy Pki , kao i svi koncentrisani uticaji na
krajevima nosaa: Nkx , Nky i spregovi Nkx yk

Ekvivalentno optereenje za trasu oblika

kvadratne parabole
Ekvivalentno optereenje za kabl oblika kvadratne parabole, uz

zanemarenje trenja du kabla

U PN konstrukcijama esto se koriste nosai sa krivolinijskom
osom
Posmatra se tap ija je osa definisana funkcijom y0 = y0 (x),
a linija rezultujueg kabla funcijom yk = yk (x) (linija kabla je
ispod sistemne linije tapa)
Momenat savijanja od prethodnog naprezanja, u proizvoljnom
preseku tapa, dat je sa
Mk (x) = NK (x) cos (x) [yk (x) y0 (x)] (8)

Krivolinijski oblik ose tapa i rezultujueg kabla
Radenko-37a.jpg

Za odreivanje ekvivalentnog vertikalnog optereenja moe da
se koristi diferencijalna veza izmeu momenata savijanja i
raspodeljenog optereenja (upravno na osu nosaa):
d2 M (x)
= p(x)
dx2
Dvostrukim diferenciranjem izraza (8) moe da se dobije
ekvivalentno vertikalno optereenje

Meutim, to je dosta komplikovano, pa se retko koristi
U sluju kada je trasa kabla prihvatljivo plitka, onda moe da
se usvoji cos (x) 1
Ako se pri tome zanemari i promena sile prednaprezanja du
raspona, Nk (x) Nk = const, onda je izraz (8) jednostavniji:
Mk (x) = Nk [yk (x) y0 (x)]
Diferenciranjem se dobija
pky = Nk (yk00 y000 ) (9)

Ekvivalentno optereenje (9) ima dva dela gde je prvi lan
uticaj linije kablova, a drugi uticaj oblika ose tapa:
pky = pk + p0
gde je
d2 yk d2 y0
pk = Nk p0 = Nk
dx2 dx2

Posmatra se tap koji ima parabolinu osu (konkavnu na dole)
koja je definisana sa
4 f0
y0 (x) = x (` x)
`2
Trasa kabla je takoe kvadratna parabola (konkavna na gore)
4f
yk (x) = x (` x)
`2
Pri tome postoji ekscentricitet kabla u odnosu na osu tapa na
oba kraja nosaa

Krivolinijski oblik ose tapa i rezultujueg kabla

Imajui u vidu navedene relacije, dobija se sledee
8
pky = pk = Nk (f f0 )
`2
NAx = NA (cos A cos A0 )
NAy = NA (sin A sin A0 )
MA = NAx yA
i analogno za kraj B

Posmatra se primer tapa konstantnog preseka i pravolinijske
ose, ali sa znaanjim linearnim vutama na oba kraja
To znai da je osa tapa, zbog vuta, poligonalnog oblika
Kabl za prednaprezanje je oblika kvadratne parabole
4f
yk (x) = x (` x)
`2
pri emu postoji ekscentricitet kabla u odnosu na osu nosaa
na oba kraja nosaa

Prav tap sa pravolinijskim vutama i parabolinim

kablom

U ovom sluaju nosaa sa linearnim vutama na oba kraja,
dobija se sledee ekvivalentno optereenje
8f
pk = Nk
`2
e0
P0 = Nk sin A0 Nk
`v
NAx = NA (cos A cos A0 )
NAy = NA (sin A sin A0 )
MA = NAx yA
a analogno za kraj B

Ponekad linija rezultantnog kabla nije eksplicitno definisana
kriva linija, ve je odreena ordinatama yi u izvesnom broju
ekvidistantnih preseka x du raspona nosaa
U takvom sluaju linija rezultujueg kabla aproksimira se
nizom interpolacionih parabola definisanih ordinatama u tri
susedne take
Ekvivalentno optereenje pkn se odreuje preko izraza (1)
pkn Nk yk00

Koristei diferencni postupak, prvi i drugi izvod diskretno
definisane funkcije yi dati su sa
dyi 3yi1 + 4yi yi+1
=
dx 2x
d2 yi yi1 2yi + yi+1
=
dx2 x2

Sa ovim, vrednosti ordinata vertikalnih ekvivalentnih
raspodeljenih sila pk mogu da se odrede kao
2yk,0 5yk,i + 4yk,2 yk,3
pk,0 = Nk,0
x2
yk,i1 2yk,i + yk,i+1
pk,i = Nk,i
x2
yk,n3 + 4yk,n2 5yk,n1 + 2yk,n
pk,n = Nk,n
x2

Kabl definisan diskretnim ordinatama u

ekvidistantnim takama

Dobijeno raspodeljeno ekvivalentno optereenje moe da se
aproksimira sistemom ekvidistantnih koncentiranih sila
Ekvivalentne koncentrisane sile se odreuju prema izrazima
x
Pk,0 = (2pk,0 + pk,1 )
6
x
Pk,i = (2pk,i1 + 4pk,i + pk,i+1 )
6
x
Pk,n = (pk,n1 + 2pk,n )
6
za i = 1, 2, . . . , n 2, n 1
Proraun se svodi na izraunavanju uticaja usled niza
koncentrisanih sila u takama 0, 1, . . . , n 1, n
Naravno, osim ekvivalentnog raspodeljenog optereenja pk ,
koje je u ovom sluaju prikazano preko ekvivalentnih
koncentrisanih sila na meusobnim rastojanjima x, kao
ekvivalentno optereenje postoje i uticaji na krajevima kabla
To su koncentrisane sile i spregovi NkAx , NkAy i MA , kao i
slino na kraju B kabla
Za odreivanje komponenata sila NkAx , NkAy potrebno je da
se odrede uglovi kabla na krajevima, odn. nagibi linije kablova
u krajnjim takama

Nagibi su odreeni prvim izvodima u diferencnom prikazu (to
je tangens ugla nagiba prema horizontali, odn. priblino sinus
ugla)
0 3yk,0 + 4yk,1 yk,2

yk,0 =
2x
0 yk,n2 + 4yk,n1 3yk,n
yk,n =
2x

Idealni efekti prethodnog naprezanja Statiki odreeni nosai
Uticaji prednaprezanja na nosa Statiki neodreeni nosai
Sadraj



Kod statiki odreenih nosaa prethodno naprezanje ne izaziva
reakcije oslonaca
Posmatraju se primeri na nosau sistema proste grede (ali
koncept vai za sve statiki odreene nosae)
Pravolinijski kabl zategnut silom Nk unosi u nosa dve
koncentrisane sile na mestima kotvi
Ako se trasa pravolinijskog kabla pokalpa sa teinom osm
nosaa, ekvivalentno optereenje su dve koncentrisane sile Nk
na mestima kotvi i nosa je aksijalno pritisnut

Prosta greda sa pravolinijskim kablom:

ekvivalentno optereenje i M,T,N

Zategnut kabl krivolinijske trase deluje na betonski element
- koncentrisanim silama Nk na mestu kotvi
- raspodeljenim skretnim silama qk du trase kabla
Na delu trase kabla radijusa R zategnutog silom Nk intenzitet
raspodeljenog optereenja je
Nk
qk = kotlovska formula
R

Ako je krivolinijska trasa kabla oblika kvadratne parabole, to
je est sluaj, (momentna linija za raspodeljeno optereenje),
onda je
`2 8f
R= qk = 2 Nk
8f `
gde je ` raspon parabole, a f strela parabole
Skretno optereenje qk ima pravac ka centru krivine parabole
U sluaju plitke trase kabla, kada je f . `/12, onda je
dovoljno tano da se usvoji da je pravac optereenja upravno
na osu nosaa

Sile na krajevima nosaa Nk imaju pravac tangente na trasu
kabla (ugao u odnosu na osu nosaa, gde je tan = 4 f /`)
Ove sile se razlau na normalu silu Nk cos i na transverzalnu
silu Nk sin
Za sluaj plitkih trasa kablova je 0, odn. cos 1,
Tada se obino zanemaruje transverzalna sila, a normalna je
jednaka Nk

Ekvivalentne sile qk su jednakopodeljene i upravne na osu
nosaa
Odgovarajui uticaj optereenja qk na prostu gredu je
parabolina raspodela momenata savijanja i konstantne
normalne sile (N = Nk )
Maksimalna ordinata momenata savijanja je
qk `2
M= = Nk f
8

Prosta greda sa parabolinim kablom:

ekvivalentno optereenje

Prosta greda sa paraboliim kablom: dijagrami

M,T,N

Nosa i trasa kabla Ekvivalentno optereenje

Ako je kotva parabolinog kabla ekscentrina u odnosu na
teite (nije centrisana) za rastojanje e2 , normalna sila
Nk cos izaziva koncentrisan spreg
Mk = Nk cos e2 Nk e2
Na mestu otrog preloma trase kabla, zategnutog silom Nk , sa

skretnim uglom = 1 + 2 , javlja se koncentrisana skretna
sila u pravcu simetrale skretnog ugla

Qk = 2 Nk sin
2

U sluaju plitkih trasa kablova i malih skretnih uglova, obino
se usvaja da je skretna sila Qk vertikalna, odn. upravna na osu
nosaa
Pri tome se usvaja da je Vk Qk , dok se horizontalna
komponenta Hk sile Qk zanemaruje
Skretne sile se javljaju kod zategnutih kablova koji nemaju
pravolinijsku trasu usled tenje kablova da se isprave usled
zatezanja

Nosa i trasa kabla Ekvivalentno optereenje

Mogue je da se ugradi kabl sa pravolinijskom trasom u nosa
sa krivolinijskom ili poligonalnom osom
U tom sluaju zategnuti kabl, odnosno sile pritiska Nk na
kotvama na krajevima izazivaju momente savijanja u nosau
usled ekscentrinosti napadne linije uravnoteenih sila Nk u
odnosu na osu nosaa
Odreivanje momenata u krivolinijskom nosau usled sila na
krajevima Nk moe da se izvri na realnom zakrivljenom
nosau, ili na ispravljenom nosau optereenom sa
ekvivalentim optereenjem usked krivine ose nosaa
8 Nk fT L
qk =
L2

Prosta greda sa poligonalnim kablom:

ekvivalentno optereenje

Prosta greda sa poligonalnim kablom: dijagrami

M,T,N

Prosta greda sa parabolinim kablom

Prosta greda sa pravolinijskim kablom

Balansiranje optereenja
Koncept ekvivalentnog optereenja usled prethodnog
naprezanja je posebno koristan u preliminarnim analizama
odreivanja oblika trase kablova i potrebnog intenziteta
prednaprezanja
Osnovna ideja je da se oblikom trase kablova izazovu
ekvivalentna optereenja koja e da budu istog ili slinog
karaktera kao i spoljanja optereenja
Prema tome, kablovima se suprotstavlja dejstvu spolajnjeg
optereenja
Rezultujue optereenje, spoljanje i ekvivalentno, q + qk ,
treba da se meusobno izbalansira

Optereenje i trasa kabla Balansiranje optereenja

Balansiranje optereenja
Ako se posmatra prosta greda optereena sa
jednakopodeljenim optereenjem q, moe da se izabere
parabolina trasa kabla
Izborom strele f paraboline trase kabla i sile prednaprezanja
kabla Nk moe da se postignu razliita stanja naprezanja i
deformacije nosaa
Ako je ekvivalentno optereenje jednako spoljanjem, a
suprotnog smera: qk = q, onda je nosa optereen samo
uravnoteenim silama Nk na krajevima i nema ugiba
Ako je to eljeni cilj, onda je kablom izbalansirano spoljanje
optereenje q

Sadraj



Uticaj prednaprezanja se manifestuje preko uravnoteenog
ekvivalentnog optereenja
Kod statiki odreenih nosaa uravnoteeno optereenje ne
izaziva promene reakcija oslonaca
Kod statiki odreenih nosaa nije spreena slobodna
deformacija u skladu sa optereenjem (spoljanje veze ne
spreavaju deformacije)
Kod statki neodreenih nosaa viak veza (u odnosu na
statiki odreen sistem) spreava slobodnu deformaciju
Prethodno naprezanje kod statiki neodreenih nosaa izaziva
dopunske odgovarajue reakcije veza i sile u presecima

Koncept ekvivalentnog optereenja je osnovni pristup i u
analizi statiki neodreenih nosaa
Pri tome treba da se rei problem statike neodreenosti
nosaa
Meutim, izbor trase kablova i balansiranje spoljanjeg
optereenja nije uvek jednostavno i efikasno kao kod statiki
odreenih nosaa
Generalni pristup je da kablovi treba da se vode priblino toku
napona zatezanja u konstrukciji (to je princip voenja
armature i kod klasino armiranih AB konstrukcija)


Posmatra se kontinualni nosa sa dva jednaka polja raspona `
Kontinualni nosa je prednapregnut pravolinijskim kablom sa
ekscentricitetom yk (na dole) u odnosu na osu nosaa
Pretpostavlja se da je sila prednaprezanja konstantna du ose
nosaa Nk (x) = const
Usled dejstva sile prethodnog naprezanja u nosau se, osim
normalne sile Nk , javlja i konstantan momenat savijanja
Mk0 = Nk yk (sa zatezanjem gornje strane)


Kada ne bi postojao srednji oslonac B, usled momenata
Mk0 = Nk yk nosa bi se savio prema gore i na mestu oslonca
B nosa bi se izdigao za B
Kako zbog oslonca nosa ne moe da se izdigne, na tom mestu
mora da deluje reakcija RB sa smerom na dole koja anulira
izdizanje B
U osloncima A i C se onda javljaju reakcije RA = RC = RB /2
sa smerom na gore (ravnotea sila)

Kontinualni nosa na dva polja sa pravolinijskim

kablom


Nosa je jednom statiki neodreen i za osnovni sistem se
usvaja prosta greda AC, raspna 2`
Statiki nepoznata veliina je reakcija oslonca B: X1 = RB
Momenti savijanja M0 u osnovnom sistemu za optereenje
usled prednaprezanja su konstantni momenti
M0 = Mk0 = Nk yk (zatezanje gore) to su primarni momenti
usled prednaprezanja
Momenti savijanja M1 = Mkd usled statiki nepoznate X1 = 1
(sila je sa smerom na dole) dati su na prethodnoj slici


Uslovna jednaina (spreeno pomeranje vertikalnog oslonca B)
B = 0:
X1 11 + 10 = 0
Koeficijenti 11 i 10
`3
Z
` `
E I 11 = M12 dx = 2 ( )2 =
3 2 6
`2
Z
` `
E I 10 = M1 M0 dx = 2 Nk yk = Nk yk
2 2 2


Reenje uslovne jednaine, odn. reakcija oslonca B usled
prednaprezanja, jednaka je
10 yk
X1 = RB = = 3 Nk
11 `
Konane sile u preseku usled prednaprezanja, u posmatranom
jednom statiki neodreenom nosau, date su sa zbirom
primarnih i sekundarnih uticaja
Mk = M0 + X1 M1
Tk = T0 + X1 T1
Nk = N0 + X1 N1


Momenat savijanja u osloncu B je jednak:
yk ` 1
MB = X1 M1,B + M0,B = 3 Nk Nk yk = Nk yk
` 2 2
Transverzalne sile u osnovnom sistemu ne postoje, tako da je
T = X1 T1
Normalne sile usled X1 = 1 ne postoje, tako da samo
prednaprezanje daje normalne sile N = Nk
Dijagrami sila u preseku su dati na sledeoj slici

Kontinualni nosa na dva polja: dijagrami M, T, N


U primeru kontinualnog nosaa moe da se vidi da dodatne sile
u preseku usled statike neodreenosti negativno utiu na
eljene efekte prethodnog naprezanja (kvare ih)
To esto vai i za druge statiki neodreene nosae
Zato se dodatne sile u preseku usled statike neodreenosti
ponekad nazivaju parazitni uticaji


Na veliinu dodatnih (parazitnih) uticaja moe da se utie
oblikom kablova
Za pravolinijski kabl, kao u primeru kontinualne grede, dodatni
uticaji mogu da budu vrlo nepovoljni
Nepovoljni efekti prednaprezanja mogu da se smanje ili da
sasvim ieznu ako se kabl vodi tako da momenti usled
prednaprezanja u osnovnom sistemu Mk0 = Nk yk imaju oblik
linije momenata Mk usled prednaprezanja u statiki
neodreenom sistemu


Drugim reima, momenti usled sekundarnih uticaja su jednaki
nuli (sekundarni uticaji su usled statiki nepoznatih veliina, a
primarni uticaji su used ekscentriciteta kablova)
Kablovi sa takvom tasom se zovu konkordantni kablovi
Konkordantni kablovi kod statiki neodreenih nosaa su takvi
kablovi koji se poklapaju sa linijom pritisaka koju proizvodi kabl
U primeni konkordatnih kablova ne javljaju se reakcije usled
prednaprezanja kod statiki neodreenih nosaa


Linija pritisaka za silu prednaprezanja je geometrijsko mesto
taaka ekscentriciteta sile prednaprezanja za dati momenat
savijanja Mk usled prednaprezanja:
Mk
ec =
Nk
Kod statiki neodreenih nosaa momenti savijanja usled
prednaprezanja dati su kao zbir primarnih (usled
ekscentriciteta kabla) i sekundarnih momenata (usled statiki
nepoznatih, obino momenata nad srednjim osloncima):
Mk = Nk yk + Mkd
Kod konkordatnih kablova sekundarni momenti su jednaki nuli


Ako se konkordatni kablovi, po definiciji, poklapaju sa linijom
pritisaka, znai da je Mk = Nk yk , odnosno da je Mkd = 0 ili
da je ec = yk
Usvajanje kablova tako da im trasa bude konkordatna (za dati
statiki neodreen nosa) samo olakava proraun (nema
sekundarnih uticaja usled prednaprezanja)
Meutim, konkordatna trasa obino nije optimalan izbor


Posmatra se kontinualan nosa sa dva polja, raspona `1 i `2 sa
parabolinom trasom rezultantnog kabla
Nosa je konstantnog preseka i konstantne sile prednaprezanja
(zanemaruje se trenje) celom duinom
Parabolina trasa je relativno plitka, pa je prihvatljivo
Nkx Nk
Kvadratne parabole trase kabla u raspona `1 i `2 imaju strele
f1 i f2
Krajevi kabla su ankerovani u teitu preseka, a nad srednjim
osloncem ekscentricitet (na gore) je e (za nezaobljenu
parabolu)

Greda na dva polja sa parabolinim kablom
Konfiguracija nosaa i razdvojene proste grede sa prikazom kablova

i nepoznatog momenta nad srednjim osloncem


Za statiki nepoznatu se usvaja momenat savijanja u srednjem
osloncu
Deformacijski uslov je neprekidnost ugla nagiba tangenti na
deformisanu liniju usled prednaprezanja levo i desno od
srednjeg oslonca B
B,l + B,d = 0
Momenti savijanja u osnovnom sistemu usled ekscentriciteta

kabla (razdvojeno na parabolu i trougao) Mk0 , kao i usled
nepoznatog momenta u osloncu B Mkd , dati su na sledeoj slici

Momenti savijanja u osnovnom sistemu usled ekscentriciteta kabla

Mk0 i usled nepoznatog momenta u osloncu B Mkd


Nagibi tangenti na elastinu liniju u taki B mogu da se
odrede Morovom analogijom, kao fiktivne reakcije oslonca B
prostih greda AB i BC, optereene raspodeljenim optereenjem
u obliku momentih dijagrama M/EI
Nagibi tangenti na elastinu liniju u taki B dobijaju se, posle
sreivanja, u obliku
Nk `1 `1 d
EI B,l = (e f1 ) + M
3 3 k
Nk `2 `2 d
EI B,d = (e f2 ) + M
3 3 k


Iz uslova B,l + B,d = 0 dobija se nepoznati momenat
savijanja nad srednjim osloncem:

d `1 f1 + `2 f2
Mk = Nk e
`1 + `2
U sluaju jednakih raspona i jednakih strela parabola,

`1 = `2 = ` i f1 = f2 = f , dobija se
Mkd = Nk (f e)


Ukupni momenat savijanja usled prednaprezanja nosaa dati su
kao zbir
Mk = Mk0 + Mkd
Momenat savijanja nad osloncem B je dat sa

`1 f1 + `2 f2
Mk,B = Nk e + Nk e
`1 + `2
odnosno,
`1 f1 + `2 f2
Mk,B = Nk
`1 + `2


U sluaju jednakih raspona i strela, `1 = `2 = ` i f1 = f2 = f ,
dobija se
Mk,B = Nk e + Nk (f e) = Nk f
Kao to moe da se vidi, momenti usled prethodnog
naprezanja kod kontinualnih nosaa sa dva polja i sa
parabolinom trasom kabla ne zavise od ekscentriciteta kabla e
iznad srednjeg oslonca, ve samo strele f (naravno, zavise i od
raspona i sile prednaprezanja)
Moe da se pokae da isto vai i za kontinualne nosae sa vie
polja

Dijagram momenata savijanja usled prethodnog naprezanja

kontinualnog nosaa sa dva polja i parabolinom trasom kablova


Posmatra se obostrano ukljetena greda sa parabolinim
kablom raspona ` i strele f
Popreni presek je konstantan du raspona, kao i sila
prednaprezanja Nk


Za statiki nepoznate se usvajaju momenti ukljetenja (osnovni
sistem je prosta greda)
Ekvivalentno optereenje i statiki nepoznate X1 i X2 dati su
na slici


Uslovne jednaine metode sila date su sa:
11 X1 + 12 X2 + 10 = 0
21 X1 + 22 X2 + 20 = 0
Koeficijenti uz nepoznate u jednainama su

`
11 = 22 =
3
`
12 = 21 =
6


Slobodni lanovi uslovnih jednaina dobijaju se kao:
` `
10 = Nk f + Nk (2yA + yB )
3 6
` `
20 = Nk f + Nk (yA + 2yB )
3 6
Reavanjem jednaina dobija se
2f 3yA
X1 = Nk
3
2f 3yB
X2 = Nk
3


Ukupni momenti ukljetenja MA i MB dati su sa:
2
MA = Nk yA + X1 = Nk f
3
2
MB = Nk yB + X2 = Nk f
3


Na osnovu dobijenih rezultata vidi se da momenti ukljetenja
usled prednaprezanja ne zavise od ekscentriciteta yA i yB
Obostrano ukljetena greda je tri puta statiki neodreena,
tako da bi, osim momenata ukljetenja, za treu statiki
nepoznatu mogla da se usvoji reakcija veze u pravcu ose tapa
To bi uticalo na normalne sile u gredi, ali ne i na momente
savijanja

Kod statiki neodreenih nosaa prvo se definie ekvivalentno
optereenje za pretpostavljeni oblik trase kabla i silu zatezanja,
pa se reava statiki neodreen nosa i za takav sluaj
optereenja
Koristi se, obino, metoda sila (u runom pristupu), ili neki
od programa za analizu konstrukcija

Kontinualni nosa Dijagram momenata

Prednapregnute I Spregnute Konstrukcije - psk-3 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prednapregnute I Spregnute Konstrukcije - psk-3 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Uticaji prednaprezanja na nosa

Prof dr Stanko Bri

Departman za Tehnike nauke,

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

1 Idealni efekti prethodnog naprezanja

2 Uticaji prednaprezanja na nosa

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

1 Idealni efekti prethodnog naprezanja

2 Uticaji prednaprezanja na nosa

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Opte napomene o prednaprezanju

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Opte napomene o prednaprezanju

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Opte napomene o prednaprezanju

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

1 Idealni efekti prethodnog naprezanja

2 Uticaji prednaprezanja na nosa

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Uticaji prednaprezanja na nosa

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Sile koje deluju na kabl

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Sile kojima kabl deluje na nosa

(b) Izdvojen diferencijalni element tap duine dx sa uticajem

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

gde je k poluprenik krivine linije kabla, a (..)0 = d(..)/dx

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

pkn Nk yk00 = pk pkt Nk0

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

pkx = pkn yk0 pkt = Nkx

pky = pkn + Pkt yk0 = Nky

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Ova optereenja su posledica prisustva zategnutih kablova,

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Trasa kabla u obliku kvadratne parabole

Jednaina kvadratne parabole:

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije

Idealni efekti prethodnog naprezanja

Stanko Bri Prednapregnute i spregnute konstrukcije