Dopunsko opterećenje/opterećenje

vetrom - w
• Evropska tehnička regulativa dejstvo vetra
razmatra kroz standard EN 1991-1-4:2005.
• Brzina vetra i pritisak vetra, prema ovom
standardu, sastoje se iz srednje i fluktuirajuće
komponente.
– Srednja brzina vetra vm se određuje iz osnovne
brzine vetra vb, koja zavisi od vetrovitosti područja
i promene vetra po visini koja se određuje na
osnovu hrapavosti i topografije terena.
– Fluktuirajuća komponenta vetra se prikazuje preko
intenziteta turbulencije.
1
• Osnovna brzina vetra se izračunava iz jednačine:
vb = cdir cseason vb,0
gde su
– vb – osnovna brzina vetra, definisana kao funkcija
pravca vetra i doba godine, na 10 m iznad tla terena
kategorije II
– vb,0 – fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra,
data u Nacionalnom aneksu
– cdir – koeficijent pravca, preporučena vrednost cdir= 1
– cseason – koeficijent sezonskog delovanja, preporučena
vrednost cseason= 1

2
• Srednja brzina vetra vm(z) na visini z iznad
terena se izračunava iz jednačine:
vm(z)= cr(z) co(z) vb
gde su
– cr(z) – koeficijent hrapavosti
– co(z) – koeficijent topografije
– vb – osnovna brzina vetra

3
• Koeficijent hrapavosti cr(z) se uzima u obzir
zbog promene srednje brzine vetra na lokaciji
konstrukcije. Dobija se iz izraza:
cr(z) = kr ln (z/zo), za zmin ≤ z ≤ zmax
cr(z) = cr(zmin), za z ≤ zmin
gde je kr koeficijent hrapavosti terena i
izračunava se:
kr= 0,19 (z0/z0,II) 0,07
• Vrednost z0,II je 0,55 m, zmax je 200m, a
vrednosti z0 i zmin su date u sledećoj tabeli:

4
 Kategorija terena z0 (m) zmin(m)
0 more ili obalno područje izloženo 0,003 1,0
otvorenom moru
I jezera ili ravničarska i horizontalna 0,01 1,0
površina sa zanemarljivom vegetacijom i
bez prepreka
II površina sa niskom vegetacijom, kao što 0,05 2,0
je trava i izolovanim preprekama (drveće,
zgrade), koje su udaljene za najmanje 20
visina prepreke
III površina sa redovnom prekrivenošću 0,3 5,0
vegetacijom ili zgradama, ili, pak,
izolovanim preprekama koje su udaljene
za najviše 20 visina prepreke (kao što su
sela, prigradski tereni, neprekidna šuma)
IV površina, na kojoj je najmanje 15% 1,0 10,0
površine prekriveno zgradama, čija
prosečna visina prelazi 15m

5
• Uticaj topografije terena dat je kroz vrednosti
koeficijenta topografije c0.

• Navetreni nagib Φ = H/Lu.

• Koeficijent topografije je definisan preko:
– co= 1 za Φ < 0,05 i u dolinama, ako se ne očekuje
povećanje brzine do brzine usled efekata tunela
(funnelling).
6
– co= 1 + 2s Φ za 0,05 <Φ < 0,3
– co= 1 + 0,6 s za Φ > 0,3
gde je s – koeficijent topografske lokacije, koji
se dobija sa sledećih slika:

Koeficijent s za stene i strmine

7
 Koeficijent s za brda i grebene

•Ako konstrukcija treba da bude locirana blizu druge

konstrukcije, koja je najmanje dva puta viša od njenih
susednih konstrukcija (have), tada ona može da bude
izložena (zavisno od svojstava konstrukcije) pojačanim
brzinama vetra za izvesne pravce vetra.

8
Uticaj visoke zgrade na dve različite bliske konstrukcije

9
• Proračun ovakve konstrukcije se bazira na
pritisku od udarne brzine vetra, na visini zn
iznad tla:

pri čemu poluprečnik r iznosi

• r= hhigh ako je hhigh ≤ 2 dlarge
• r= 2 dlarge ako je hhigh > 2 dlarge

10
• Intenzitet turbulencije lv(z) na visini z,
definisan je kao standardna devijacija
turbulencije, podeljena sa srednjom brzinom
vetra.

gde je
• kI – koeficijent turbulencije, preporučena
vrednost kI= 1
11
• Udarni pritisak vetra se određuje prema:

gde su:
• ρ – gustina vazduha, preporučeno 1,25 kg/m3.
• ce(z) – koeficijent izloženosti
• ce(z)= qp(z)/qbqb – osnovni pritisak vetra
• qb = ½ ρ vb2

12
Prikazi koeficijenata izloženosti ce(z) za co(z)= 1,0, kI=1,0

13
14
• Pritisak vetra, koji deluje na spoljašnje površine we, određuje se na
osnovu:
we= qp(ze) Cpe

gde su
• qp(ze) – udarni pritisak vetra
• ze – referentna visina za spoljašnji pritisak
• cpe – koeficijent spoljašnjeg pritiska

• Pritisak vetra, koji deluje na unutrašnje površine wi, određuje se na

osnovu:
wi = qp(zi) Cpi
gde su
• qp(zi) – udarni pritisak vetra
• zi – referentna visina za unutrašnji pritisak
• cpi – koeficijent unutrašnjeg pritiska

15
Referentne visine ze u zavisnosti od dimenzija h i b, kao i odgovarajući dijagram
pritiska vetra

16
Objašnjenje za vertikalne zidove

17
 Zona A B C D E

h/d cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1

5 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,80 +1,00 -0,70

1 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,80 +1,00 -0,50

≤0,25 -1,20 -1,40 -0,80 -1,10 -0,50 +0,70 +1,00 -0,30

Preporučene vrednosti koeficijenata spoljašnjeg pritiska, za vertikalne zidove

zgrada pravougaone osnove

• Vrednosti cpe,1 su referentne za proračun manjih

elemenata i elemenata za pričvršćivanje, sa površinom
od 1 m2 ili manje, dok su vrednosti cpe,10 su referentne
za proračun globalne noseće konstrukcije zgrada.

18
• Za jednovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska
se određuje na sledeći način (referentna visina ze = h):

19
Ugao zona za pravac vetra θ = 0o zona za pravac vetra θ = 180o
nagiba
krova α
F F G H

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1
50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,0 -0,60 -1,20 -2,30 -2,50 -1,30 -2,00 -0,80 -1,20
+0,00 +0,00 +0,00
150 -0,90 -2,00 -0,80 -1,50 -0,30 -2,50 -2,80 -1,30 -2,00 -0,90 -1,20
+0,20 +0,20 +0,20
300 -0,50 -1,50 -0,50 -1,50 -0,20 -1,10 -2,30 -0,80 -1,50 -0,80
+0,70 +0,70 +0,40
450 -0,00 -0,00 -0,00 -0,60 -1,30 -0,50 -0,70
+0,07 +0,07 +0,06
600 +0,70 +0,70 +0,70 -0,50 -1,00 -0,50 -0,50
750 +0,80 +0,80 +0,80 -0,50 -1,00 -0,50 -0,50

Ugao zona za pravac vetra θ = 90o

nagiba
krova α Fup Flow G H I

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1
50 -2,10 -2,60 -2,10 -2,40 -1,80 -2,00 -0,60 -1,20 -0,50

150 -2,40 -2,90 -1,60 -2,40 -1,90 -2,50 -0,80 -1,20 -0,70 -1,20

300 -2,10 -2,90 -1,30 -2,00 -1,50 -2,00 -1,00 -1,30 -0,80 -1,20

450 -1,50 -2,40 -1,30 -2,00 -1,40 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

600 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,70 -1,20

750 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,50

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove

20
• Za dvovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska se
određuje na sledeći način(referentna visina ze = h):

21
Ugao zona za pravac vetra θ = 0o
nagiba
krova α
F G H I J

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1

-450 -0,60 -0,60 -0,80 -0,70 -1,00 -1,50

-300 -1,10 -2,00 -0,80 -1,50 -0,80 -0,60 -0,80 -1,40
-150 -2,50 -2,80 -1,30 -2,00 -0,90 -1,20 -0,50 -0,70 -1,20
-50 -2,30 -2,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,20 +,20 +0,20
-0,60 -0,60
50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,00 -0,60 -1,20 -0,60 +0,20
+0,00 +0,00 +0,00 -0,60
150 -0,90 -2,00 -0,80 -1,50 -0,30 -0,40 -1,00 -1,50
+0,20 +0,20 +0,20 +0,00 +0,00 +0,00
300 +0,50 -1,50 -0,50 -1,50 -0,20 -0,40 -0,50
+0,70 +0,70 +0,40 +0,00 +0,00
450 -0,00 -0,00 -0,00 -0,20 -0,30
+0,70 +0,70 +0,60 +0,00 +0,00
600 +0,70 +0,70 +0,70 -0,20 -0,30
750 +0,80 +0,80 +0,80 -0,20 -0,30

22
Ugao nagiba zona za pravac vetra θ = 90o
krova α
F G H I

cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1

-450 -1,40 -2,00 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

-300 -1,50 -2,10 -1,20 -2,00 -1,00 -1,30 -0,90 -1,20

-150 -1,90 -2,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,20 -0,80 -1,20

-50 -1,80 -2,50 -1,20 -2,00 -0,70 -1,20 -0,60 -1,20

50 -1,60 -2,20 -1,30 -2,00 -0,70 -1,20 -0,60

150 -1,30 -2,00 -1,30 -2,00 -0,60 -1,20 -0,50

300 -1,10 -1,50 -1,40 -2,00 -0,80 -1,20 -0,50

450 -1,10 -1,50 -1,40 -2,00 -0,90 -1,20 -0,50

600 -1,10 -1,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,00 -0,50
750 -1,10 -1,50 -1,20 -2,00 -0,80 -1,00 -0,50

Koeficijenti spoljašnjeg pritiska za

dvovodne krovove
23
Za četvorovodne krovove koeficijent spoljašnjeg pritiska se određuje na sledeći
način(referentna visina ze = h):

24
 Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra za četvorovodne krovove zgrada

Ugao zona za pravac vetra θ = 0o i θ = 90o

nagiba
krova
α0 za F G H I J K L M N
0
θ=0 i
α90 za
θ=900 cpe,10 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,1 cpe,1 cpe,1 cpe,1 cpe,10 cpe,1 cpe,10 cpe,
0 0 0 1
50 -1,70 -2,50 -1,20 -2,0 -0,6 -1,20 -0,30 -0,60 -0,60 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2 -0,4
+0,0 +0,0 +0,0
150 -0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3 -0,5 -1,0 -1,5 -1,2 -2,0 -1,4 -2,0 -0,6 -1,2 -0,3
+0,2 +0,2 +0,2
300 -0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2 -0,4 -0,7 -1,2 -0,5 -1,4 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2

+0,5 +0,7 +0,4

450 -0,0 +0,7 +0,6 -0,3 -0,6 -0,3 -1,3 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2
+0,7 +0,7 +0,7
600 +0,7 +0,7 +0,7 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2

750 +0,8 +0,8 +0,8 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2

25
• Unutrašnji pritisak deluje istovremeno sa spoljašnjim
pritiskom.
• Kada je neki spoljašnji otvor dominantan kada je otvoren,
ali je, za granično stanje nosivosti u toku jakih olujnih
vetrova, razmatran kao zatvoren, stanje sa otvorenim
vratima i prozorima treba da bude razmatrano kao
incidentna situacija.
• Neka od strana (površina) zgrade treba da bude
posmatrana kao dominantna kada je površina otvora na toj
strani najmanje jednakadvostrukoj površini otvora i
prepusta na preostalim stranama razmatrane zgrade.
• Za zgradu sa dominantnom stranom, unutrašnji pritisak
treba, na otvorima dominantne strane, da bude uzet kao
deo spoljašnjeg pritiska.
• Kada je površina otvora na dominantnoj strani jednaka
dvostrukoj površini otvora na preostalim stranama:

26
 cpi= 0,75 cpe
• Kada je površina otvora na dominantnoj strani jednaka
dvostrukoj površini otvora na preostalim stranama:
cpi= 0,90 cpe
• Za međuvrednosti se primenjuje linearna inetrpolacija.
Referentna visina zi = ze = h na stranama koje svojim
otvorima doprinose stvaranju unutrašnjeg pritiska.
• Koeficijent otvora µ = (Σ površina otvora, kada je
koeficijent cpe negativan ili 0,0)/Σ površina svih otvora
• Kada ova vrednost ne može da se utvrdi, usvaja se
nepovoljnija vrednost od +0,20 i -0,30.
• Za zgrade bez dominantne strane, koeficijent
unutrašnjeg pritiska je u funkciji odnosa visine i dubine
zgrade h/d, kao i koeficijenta otvora µ, za svaki pravac
vetra θ.
27
• Koeficijent unutrašnjeg pritiska se određuje na
sledeći način (osim za zgrade sa preko 30 %
otvora, kada se ovakve zgrade računaju kao
nadstrešnice):

Koeficijenti unutrašnjeg pritiska za ravnomernu raspodelu otvora

28
29
 II način (za direktno izložene konstrukcije, mostovi,
antenski stubovi,...):
• Sila vetra Fw koja deluje na konstrukciju, ili
komponentu konstrukcije, određuje se primenom
izraza:
Fw = cs cd cf qp(ze) Aref
gde su
• cs cd – koeficijent konstrukcije
• cf – koeficijent sile za konstrukciju ili konstrukcijski
element
• Aref – referentna površina konstrukcije ili
konstrukcijskog elementa

30
• Ove sile vetra se uzimaju kao merodavne za krovove
nadstrešnica, tabla oznaka, rešetkastih konstrukcija i
skela i zastava i date su u tačkama 7.3, 7.4.3, 7.6, 7.7,
7.8, 7.11 i 7.12 evropskog standarda EN 1991-1-1-
4:2005.
• Koeficijenti konstrukcije cs cd se određuju na sledeći
način:
– za zgrade sa manjom visinom od 15 m, vrednost cs cd= 1,0
– za fasadne i krovne elemente, sa sopstvenom frekvencijom
većom od 5 Hz, vrednost cs cd= 1,0
– za ramovske konstrukcije zgrada sa nosivim zidovima,
manje visine od 100 m, i čija je visina manja od
četvorostruke dubine u pravcu vetra, vrednost cs cd= 1,0

31
• U svim ostalim slučajevima neophodna je
preciznija analiza za određivanje tačnih
vrednosti koeficijenata cscd:

32
33
34
35
36
37
38
39
40
 Dopunsko opterećenje/
temperaturni uticaji/ termička dejstva

• Uticaj temeperature na čelične i drvene

konstrukcije je značajan tokom samog procesa
montaže elemenata, dok su u toku
eksploatacije ugroženi samo delovi koji su pod
direktnim uticajem spoljašnjeg vazduha.
• Evropska tehnička regulativa problem
termičkih dejstava na konstrukcije razmatra u
okviru EVROKOD-a EN 1991-1-5.

41
• Raspodela temperature unutar pojedinog
konstrukcijskog elementa, može da bude podeljena na
četiri suštinski sastavne komponente:
– komponenta linearno promenljive temperature ΔTu = T-To
– komponenta linearno promenljive temperaturne razlike
ΔTMy, oko ose z-z
– komponenta linearno promenljive temperaturne razlike
ΔTMz, oko ose y-y
– komponenta nelinearne temperaturne razlike ΔTe, ovo
rezultira u ravnoteži napona, koji ne proizvode opterećenje
elemenata.
gde je T – prosečna temperatura konstrukcijskog
elementa usled klimatskih temperatura u zimskoj ili
letnjoj sezoni, kao i usled eksploatacionih temperatura.

42
 Materijal αT (x10-6/C0)
aluminijum, aluminijumska legura 24
nerđajući čelik 16
konstrukcijski čelik, kovano ili liveno 12
gvožđe
beton, izuzev kao podloga 10
beton, lakoagregatni 7
zidani materijal 6-10
drvo, u pravcu vlakana 5
drvo, upravno na vlakna 30-70

Vrednosti koeficijenata linearne termičke dilatacije

43
44
 Dopunsko opterećenje/ opterećenje dizalicama

• U evropskoj regulativi opterećenje od kranova

se tretira EVROKOD-ovima EN 1991-3 i EN
1993-6: Proračun čeličnih konstrukcija – Deo
6: Nosači kranskih staza

45
46
• Usled kretanja krana javlja se niz međusobno
zavisnih pokretnih sila koje deluju u:
– vertikalnom – gravitacionom pravcu (usled sopstvene
težine krana i težine tereta);
– podužnom horizontalnom pravcu (usled ubrzanja ili
kočenja krana, ekscentričnog dizanja tereta, zakošenja
krana i udara krana u odbojnik),
– poprečnom horizontalnom pravcu (usled ubrzanja ili
kočenja, ekscentričnog dizanja tereta, zakošenja krana
i udara „mačke“ u odbojnik).
• Dejstva od kranova se klasifikuju kao
promenljiva, a mogu izazvati i incidentna
opterećenja.
47
• Promenljiva dejstva (Q):
– vertikalna opterećenja usled sopstvene težine krana i težine
tereta koji se diže,
– horizontalna (podužna i poprečna) dejstva usled ubrzanja,
kočenja ili zakošenja krana pri njegovom kretanju.
• Incidentna dejstva (A):
– Dejstva usled udara krana ili „mačke“ u odbojnik (buffer force) ili
udaranja sklopa za podizanje u prepreke (tilting force).
• Dinamički karakter opterećenja se obuhvata dinamičkim
faktorima kojima se uvećavaju statička dejstva:
– Fk = ϕxF , gde je:
– Fk – karakteristična (proračunska) vrednost dejstva
– F – statička komponenta dejstva
– ϕ – dinamički koeficijent.
• Evrokod predviđa veći broj različitih dinamičkih
koeficijenata.

48
Vertikalno opterećenje od krana (osnovno – nemnoženo dinamičkim
koeficijentom) je karakteristika krana i njegove nosivosti i daje se kao
specifikacija krana od strane proizvođača/isporučioca.

49
50
51
52
53
• Saglasno Evrokod normama (EN 1991-3)
horizontalna dejstva od mosnih kranova su
klasifikovana na sledeći način:
– sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem mosnog
krana
– sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem čekrka
– sile izazvane bočnim pomeranjem i rotiranjem
krana (normalno na pravac kretanja)
– sile na graničnicima odgovarajuće podužnom
kretanju krana
– sile na graničnicima odgovarajuće kretanju čekrka

54
• Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana:

gde je
– K pogonska sila
– nr broj nosača kranskih staza(broj šina)
– ϕ5 dinamički koeficijent

55
• Pogonska sila K treba da bude data od strane
proizvođača krana.
• U suprotnom treba je odrediti prema
preporukama iz EN 1991-3.

56
57
Sile izazvane bočnim pomeranjem ili rotiranjem krana su posledica nepravilnosti geometrije:

58
59
60
61
62
• Ukoliko nisu definisani drugačiji uslovi, ova dejstva su međusobno
isključiva – smatra se da dva ili više njih ne deluje istovremeno.

63
 Dopunsko opterećenje/ dejstvo tla i podzemne vode

• Veliki uticaj na izbor statičkog i konstruktivnog

sistema samog objekta.
• Horizontalni pritisak tla na objekat zavisi od
prirodnog nagiba tla, zapreminske mase i
dubine fundiranja objekta.
• Horizontalni pritisak vode u svojoj
maksimalnoj vrednosti jednak je potisku koji
teži da odigne zgradu.

64
 Dopunsko opterećenje/seizmičko opterećenje

• Seizmički hazard, odnosno ocenjivanje verovatnoće

potencijalne seizmičke opasnosti, prihvaćen je u svim
razvijenim zemljama i predstavlja deo evropske
tehničke regulative EVROKOD-a 8 koji se odnosi na
projektovanje seizmički otpornih konstrukcija.
• Parametri od kojih zavisi intenzitet seizmičkih uticaja
su:
– nivo seizmičkog hazarda, seizmička zona
– vrsta tla
– masa objekata
– vrsta konstrukcionog materijala
– krutost i statički sistem glavne noseće konstrukcije.

65
• Prema Evrokodu 8, proračunsko seizmičko
dejstvo se izražava preko:
– referentnog seizmičkog dejstva PNCR (preporučeno
10% u 50 godina) ili povratnog perioda TNCR
(preporučeno 475 godina),
– faktora značaja γI koji zavisi od različitih kategorija
objekata.

66
• Evrokod 8 seizmički hazard opisuje preko
vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja
tla agR za tlo kategorije A:
• Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje
sa dve ortogonalne komponente koje su
međusobno nezavisne.
• Proračun seizmičkog dejstva mora da uzme u
obzir masu koja je posledica gravitacionih
opterećenja:

67
• U zavisnosti od
konstruktivnih
karakteristika
zgrada postoje dva
tipa linearno-
elastične analize:
– metoda
ekvivalentnih
bočnih sila, koja
može da se
koristi samo za
pojedine tipove
zgrada

68
– multimodalna
spektralna
analiza, koja
može da se
koristi za sve
tipove zgrada

69
• Takođe se mogu primeniti i nelineane analize:
– nelinearna statička pušover (pushover) analiza
– nelinearna dinamička analiza vremenskog
odgovora, odnosno time-history analiza.
• Pri globalnoj seizmičkoj analizi uticaji II reda
mogu da se zanemare ako je za sve spratove
zadovoljen uslov:

70
• Evrokod 8 predviđa dva koncepta za proračun
čeličnih kostrukcija u seizmički aktivnim
područjima:
– nisko-disipativno ponašanje konstrukcije, sa
elastičnom globalnom analizom, bez uzimanja u
obzir nelinearnog ponašanja konstrukcije.
– disipativno ponašanje konstrukcije, gde se
pojedini delovi konstrukcije u slučaju zemljotresa
ponašaju nelinearno.

71
72
73
 Opterećenje od eksplozije/ požara/incidentna opterećenja

• Požarno opterećenje predstavlja računsku vrednost toplotne

energije koja se oslobađa pri sagorevanju ukupnog sagorivog
materijala po jedinici površine obejekta, ili njegovog dela, požarnog
sektora. Pri utvrđivanju ove vrednosti uzima se u obzir i toplota koja
može da nastane gorenjem opreme, instalacija, ili konstrukcije.
• Proračun incidentnih dejstava na konstrukcije se u evropskim
standardima pojavljuje u EVROKOD-u 1, 1991-1-7-2003.
• Dejstvo požara je tretirano u okviru EN 1992-1-2: Opšta pravila-
proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno
opterećenje na betonske konstrukcije), EN 1993-1-2: Opšta pravila-
proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno
opterećenje na čelične konstrukcije), EN 1994-1-2: Opšta pravila-
proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno
opterećenje na spregnute konstrukcije), EN 1995-1-2: Opšta pravila-
proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno
opterećenje na drvene konstrukcije) i EN 1996-1-2: Opšta pravila-
proračun konstrukcija za dejstvo požara (što predstvalja požarno
opterećenje na zidane konstrukcije).
74
• Proračunska analiza se zasniva na
– modelima za razvijanje temperature i
– modelima za mehaničko ponašanje konstrukcije na povišenoj
temperaturi.
• Zahtevano ponašanje konstrukcije izložene požaru treba da
bude proračunski dokazano globalnom analizom, ili
analizom podskupova, ili analizom elemenata, kao i uz
korišćenje tabulisanih podataka, ili rezultata ispitivanja.
• Zahtevana požarna otpornost za noseće konstrukcijske
elemente definisana u propisima većine zemalja
predstavljena je u jedinicama vremena (1/2,...,3h i više) i
predstavlja propisano minimalno vreme u kome
konstrukcija ili njen element ne sme dostići granično stanje,
u uslovima standardnog požara.
• Prema veličini zahtevane požarne otpornosti, konstrukcije,
odnosno elementi konstrukcija, svrstavaju se u
odgovarajuće klase požarne otpornosti (F30,...,F240).

75
• Osnov za analitičke postupke proračuna
požarne otpornosti predstavljaju
karakteristične vrednosti požarnog
opterećenja i specifičnog požarnog
opterećenja.

76
 Incidentna opterećenja / opterećenja u toku izvođenja

• Ova dejstva mogu zahtevati postavljanje privremenih

elemenata (skele) ili delova konstrukcije, koji će se, nakon
postizanja odgovarajućeg stepena sigurnosti, ukloniti.
• U okviru izgradnje pojedina opterećenja koja će kasnije
imati permanentan karakter mogu se i zanemariti
(sopstvene težine pojedinih konstruktivnih elenetata,
opreme, ...).
• Relevantna projektna situacija tokom izvođenja se izabira
uzimanjem u obzir svih uslova koji mogu da se razumno
predvide tokom izvođenja radova.
• Ova opterećenja zavise od uslova oslanjanja, konstruktivnog
sistema, oblika konstrukcije i stepena završenosti.
• Dejstva u toku izvođenja su tretirano u okviru EN 1991-1-6.

77