VOJNOIZDAVAKI

I NOVINSKI
CENTAR
Autori
Dragan JOKSIMOVI, pukovnik
Radoslav RAJI, pukovnik
Milo STANI, potpukovnik
Pantelija MANDI, potpukovnik, dipL in.

B i b l i o t e k a
PRAVILA I UDBENICI
knjiga sedamsto devedeset peta

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Milisav OREVI, pukovnik

UREDNIK

Slavoljub MIRKOVI, major

RECENZENT
Mitar KNEEVI, pukovnik

JEZICKI REDAKTOR
Dobrila MILETI, profesor

tampa: Vojna tamparija Beograd, Generala Zanova

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

ZAMENIK NAELNIKA GENERALTABA ORUANIH

SNAGA SFRJ ZA KoV
KoV 3
VOJNA TAJNA
Interno

PRIRUNIK
ZA DIVERZANTA

Beograd, 1988.
 Reenjem zamenika naelnika Generaltaba
oruanih snaga SFRJ za K o V br. 1140-1 od 16. 06.
1988. godine, odobreno je da se ovaj prirunik kori
sti u obuci vojnika, stareina i jedinica oruanih
snaga.

UDK 356.168(035)
PRIRUNIK za diverzante / [Autor Dragan Joksi-
movi... et al.]. Beograd : Vojnoizdavaki i novin
ski centar, 1988 (/Beograd : Vojna tamparija/).
549 str. : ilustr. ; 17 cm. (Biblioteka Pravila i ud
benici ; knj. 795)
Na vrhu nasl. str.: Savezni sekretarijat za narodnu
odbranu, Zamenik naelnika Generaltaba oruanih
snaga SFRJ za KoV. Vojna tajna; Interno. Tira
3100 primeraka. KOV 3.
1, Joksimovi Dragan
a) Diverzanti Prirunici

Prirunik sadri osnovne taktiko-tehnike podatke

o naoruanju, minskoeksplozivnim i drugim MTS i
opremi kojima rukuju diverzanti. Detaljnije su opi
sana minskoeksplozivna i druga opasna sredstva, jer
je za njihovo rukovanje potrebna velika strunost.
Obraeni su oblici dejstva i uslovi u kojima e delo-
vati pojedinci ili grupe diverzanata. Opisana su diver
zantska dejstva, boravak u pozadini neprijatelja i na
nepoznatom zemljitu, ishrana u prirodi, pruanje
prve pomoi i samopomoi, i dr.
Prirunik je namenjen vojnicima-diverzantima, sta-
reinama diverzantskih jedinica i svim drugim pri
padnicima oruanih snaga koji, pored svojih osnov
nih, obavljaju i diverzantske zadatke.
Sadraji u knjizi ilustrovani su brojnim slikama i
skicama koji omoguavaju da se odreeno tivo lake
shvati.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Centralna biblioteka JNA
 UVOD

U Priruniku za diverzanta saeti su osnovni

taktiko-tehniki i drugi podaci neophodni diver
zantu, koji su preuzeti iz zvaninih pravila, uput-
stava i udbenika. Obuhvaena su osnovna forma
cijska diverzantska i druga sredstva, koja mogu
korisno da poslue prilikom obavljanja raznovrsnih
diverzantskih zadataka. Detaljnije su obraena min-
skoeksplozivna i druga opasna sredstva, koja treba
dobro poznavati i za iju je upotrebu neophodna ve
lika strunost.
Iako se teilo da se u Priruniku nau brojni
podaci neophodni za rad diverzanata, nisu mogli biti
obuhvaeni svi sadraji predvieni Planom i progra
mom borbene obuke i vaspitanja diverzantskih jedi
nica. Zato se za potpuno savlaivanje diverzantske
obuke mora koristiti i druga, ira literatura.
Osim materijalno-tehnikih sredstava, u Pri
runiku su obraena pitanja i problemi sa kojima
e se pojedinci ili grupe suoavati prilikom dejstva
u neprijateljevoj pozadini, kao to su: diverzantska
dejstva uopte, boravak u pozadini neprijatelja i na
nepoznatom zemljitu, ishrana u prirodi, pruanje
prve pomoi i samopomoi, i drugo.
U Priruniku su navedeni osnovni podaci o ala
tu, pomonim sredstvima i opremi koju koriste po
jedinci i grupe.

5
 Prirunik je ilustrovan brojnim slikama i ski
cama koje dopunjuju teoretska objanjenja i omo
guavaju da se odreeni sadraji lake shvate.
Na kraju Prirunika dati su prilozi sa podacima
za optu namenu, koji se mogu primeniti u praksi.
Prirunik je namenjen vojnicima-diverzantima,
aktivnim i rezervnim stareinama diverzantskih je
dinica i svima koji, pored svojih osnovnih zadataka,
mogu da obavljaju i diverzantske zadatke. Mogu ga
koristiti sluaoci vojnih kola i kurseva i pripadnici
diverzantskih jedinica T O .
Prilikom ocenjivanja valjanosti Prirunika, tre
ba uzeti u obzir injenicu da je to prvi prirunik
ovakve vrste, pa su mogui i odreeni nedostaci.
Korisna iskustva iz trupne obuke treba briljivo
prikupljati, sreivati i o njima povremeno obaveta-
vati odgovorne u G OS, kako bi naredno izdanje
prirunika bilo jo sadrajnije.
 1. D I V E R Z A N T S K A DEJSTVA

Diverzantska dejstva su vrsta napadnih dejsta-

va na kopnu i moru, koja se izvode na specifian
nain i sredstvima prilagoenim za tu namenu.
Cilj diverzantskih dejstava je: nanoenje agre
soru to veih gubitaka u materijalno-tehnikim
sredstvima i ivoj sili; onemoguavanje ili oteava
nje priprema i izvoenja borbenih dej stava; narua
vanje morala i stvaranje opte nesigurnosti za bo
ravak i dejstvo njegovih snaga; onemoguavanje ili
oteavanje korienja raznih objekata i materijalnih
dobara nae zemlje i spreavanje organizovanja i
uvrenja vlasti na privremeno zaposednutoj teri
toriji.
Osim toga, diverzantskim dejstvima se odrava
stalna borbena aktivnost sopstvenih snaga i u najne-
povoljnijim uslovima voenja rata; znatno ublauje
nedostatak odreenih borbenih sredstava; podstie
voenje oruane borbe; podie moral sopstvenih je
dinica i naroda; spreava i oteava konsolidovanje
okupacione vlasti agresora na privremeno zaposed
nutoj teritoriji; iznuravaju i psihiki i fiziki iscrp
ljuju njegove snage i prisiljava da za obezbeenje
svojih snaga i objekata angauje znatne snage.

Diverzantska dejstva se organizuju na irokoj

osnovi, masovno i neprekidno. Zavisno od cilja, obi
ma, intenziteta i angaovanih snaga, mogu imati tak-

7
tiki, operativni i strategijski znaaj. Brojni pojedi
nani rezultati, ostvareni u diverzantskim ejstvima,
ine, u celini, veliki doprinos oruanoj borbi.

U izvoenju diverzantskih dej stava uestvuju

pojedinci, grupe i jedinice. Diverzantske jedinice
Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbra
ne izvode ta dejstva samostalno ili u sastavu zdru
enih taktikih i operativnih jedinica. Angauju se,
prvenstveno, za obavljanje zadataka za koje je ne
ophodna specijalistika obuenost i namensko na
oruanje, sredstva i oprema.

Primarni objekti za diverzantska dejstva su:

naoruanje i oprema raketnih, artiljerijskih, oklop
nih, avijacijskih i pomorskih jedinica; organi, ob
jekti i sredstva komandovanja; objekti i sredstva za
upravljanje vatrom; objekti i sredstva za osmatra
nje, javljanje, obavetavanje i navoenje; objekti i
instalacije na aerodromima i u lukama; skladita
oruja, municije i ratne opreme, radionice i zavodi
za izradu i remont naoruanja i vojne opreme; skla
dita pogonskog goriva i maziva; objekti infrastruk
ture koje agresor koristi za svoje potrebe (transport
na sredstva, stanina postrojenja i objekti na kopne
nim i pomorskim komunikacijama, izvori i objekti
za prenos elektrine energije, rudnici i objekti za
eksploataciju rude, proizvodni objekti, objekti i sred
stva informisanja i veza, i sl.); organi i ustanove
kvislinke vlasti i pripadnici neprijateljevih politi
kih i drugih organizacija. Pri izboru objekata za di
verzantska dejstva mora se voditi rauna da se ne

oteuju i ne rue objekti koji imaju vitalni znaaj

za stanovnitvo.

8
 Osnovna obeleja diverzantskih dejstava su:
tajnost i preciznost priprema, iznenaenje, smelost,
drskost, brzina i efikasnost, stroga usklaenost svih
aktivnosti i mera u prostoru i vremenu, i brzo i
vesto izvlaenje iz rejona zone dejstva.
Diverzantska dejstva su sastavni deo masovnih
borbi i bojeva. Ona predstavljaju skup diverzant
skih akcija meusobno povezanih i usklaenih sa
ostalim borbenim dejstvima. Organizuju se i izvode
za sve vreme rata, svuda gde ima neprijateljevih
jedinica, sredstava i objekata, na P Z T i zahvatu
fronta.
Uspeno izvoenje diverzantskih dejstava za
visi od:
dobro organizovane obavetajne slube radi
neposrednog prikupljanja podataka o neprijatelju,
njegovim objektima i njihovoj zatiti;
pravilnog organizovanja i usmeravanja di
verzija na objekte koji imaju vitalan znaaj za ne
prijatelja, uz preduzimanje svih drugih mera od
kojih zavisi uspeh svake diverzantske akcije;
tajnosti priprema od poetka planiranja do
izvoenja diverzija, pri emu svaka nesmotrenost i
neopreznost mogu dovesti do neuspeha i neeljenih
posledica;
iznenaenja po mestu, vremenu i cilju di
verzija, to se ostvaruje brzinom dejstva, uz prime-
nu razliitih metoda i formi koje neprijatelj ne oe
kuje, lukavstva, dejstava nou i u nepovoljnim me
teorolokim uslovima.
U kombinaciji sa diverzantskim dejstvima izvo
de se sabotae i atentati, koji su sa diverzantskim
dejstvima povezani samo ciljem koji se eli postii,
a razlikuju se po obimu i nainu dejstva.
 Sabotae su prikrivene i tee uoljivije aktiv
nosti, usmerene na stvaranje nesigurnosti kod ne
prijatelja, slabljenje njegovog morala, dezorganiza-
ciju i onemoguavanje proizvodnih i drugih delat-
nosti. Sabotaa ima vie karakter oteenja materi
jalnih i tehnikih sredstava ili namerno izazivanje
neispravnosti na njima. Planski ih izvode razliitim
sredstvima i metodama organizovane i obuene gru
pe i pojedinci. One mogu da budu i delo pojedinaca.
Po pravilu, sabotae se izvode iznutra, odnosno iz
vode ih ljudi koji su zaposleni na objektima koje
koristi neprijatelj za svoje potrebe.
Predmet sabotae mogu da budu razni objekti
(sredstva) koje neprijatelj koristi. Na primer: fabri
ka postrojenja (pogoni), na kojima se izazivaju kva
rovi radi ometanja (usporavanja) proizvodnje; po
ljoprivredni proizvodi (kvarenje ili unitavanje) u
magacinima, na poljima i sl.; oteenja elektrinih
centrala, transformatorskih stanica i dalekovoda;
razni ureaji na telekomunikacijama i vezama; ad
ministrativne ustanove i izazivanje neispravnosti na
oruima i drugim borbenim i tehnikim sredstvima.
Prilikom izbora objekata za diverziju i sabotau
treba, osim o materijalnom, voditi rauna i o moral
nom i psiholokom dejstvu na neprijatelja, a i o po
zitivnom moralnom uticaju takvih dejstava na vla
stite oruane snage i stanovnitvo.
Atentati su pojedinani napadi na istaknute
vojne i politike linosti agresora i domae izdajni
ke. Izvode se uvek po direktivi politikih rukovod
stava na terenu, nareenju tabova TO ili operativ-
no-strategijskih komandi JNA. Atentati se redovno
detaljno pripremaju i izvode u najpogodnijim uslo-
vima za izvrioce, jer je izvlaenje atentatora po
obavljenom zadatku veoma teko.

10
 Za uspeno izvrenje atentata potrebno je due
vreme pratiti kretanje, nain ivota i navike lica na
koje se atentat priprema. Sem toga, neophodno je
prikupiti potrebne podatke o sastavu, naoruanju,
mestu i vremenu neposrednog osiguranja, i drugim
vanim detaljima koji mogu doprineti uspenom iz
vravanju atentata. Najbolji nain za izvrenje
atentata je zaseda, a od oruja se koristi beumno
automatsko oruje, snajperske puke, rune bombe
i slino.

11
 1. OBJEKTI DIVERZANTSKIH DEJSTAVA

Pod objektima diverzantskih dejstava podrazu-

mevaju se neprijateljeva iva sila, borbena sredstva,
naoruanje i vojna oprema i druga tehnika sredstva
koja poseduju. Objekti diverzantskih dejstava su i
brojni i raznovrsni objekti infrastrukture zemlje,
koje e neprijatelj koristiti povremeno ili stalno za
svoje potrebe.
Sve vei razvoj nauke i tehnike uslovljava nova
borbena sredstva, pa se broj objekata za diverzant
ska dejstva poveava iz dana u dan.
Naelno, svi objekti bi se mogli svrstati u tri
celine:
operativno-taktike i pozadinske jedinice i
ustanove neprijatelja, i
objekti infrastrukture.
Jedinice i ustanove za kontrolu teritorije i
stanovnitva.

1.) OPERATIVNO-TAKTIKE I POZADINSKE JEDINICE

I USTANOVE NEPRIJATELJA

Operativno-taktike i pozadinske jedinice i usta

nove su uglavnom grupisane po veim naseljenim
mestima i du komunikacija, pa e diverzantska dej-

12
stva, zbog gustine neprijateljevih jedinica i jakog
obezbeenja, biti znatno oteana. Najee, objekti
dejstva su:
komandna mesta;
raketni poloaji;
artiljerijski poloaji;
marevske kolone;
transportne kolone, i
pozadinski elementi.

a) Komandna niesta (KM)

Namenjena su za rukovoenje i komandovanje

borbenim dejstvima. Razmetaju se, naelno u sre
dini borbenog rasporeda, na teitu b/d i na pogod
nom zemljitu za odbranu, a ree u naseljenim rne-
stima u stambenim objektima.
Komandno mesto se sastoji od sledeih eleme
nata: rejona za razmetaj operativne grupe, centra
veze, administrativne grupe i jedinica za opsluiva
nje i obezbeenje. Najosetljiviji deo komandnog
mesta su operativna grupa i centar veze.
Budui da su komandna mesta rentabilni objekti
za diverzantska dejstva, neprijatelj posveuje veliku
panju njihovom obezbeenju. Obezbeenje koman
dnih mesta najee ine iane prepreke, kombi-
novane sa minskim poljima, elektronskim sredstvi
ma (radari, infracrvene kamere, senzori i dr.), osma-
tranicama, straarima, mitraljezima sa automatskim
otvaranjem vatre i artiljerijskim oruima za dej-
stvo po ciljevima na zemlji i u vazdunom prostoru.

Zbog jakog obezbeenja, diverzantska dejstva

na komandna mesta su veoma sloena. Primenjivae
se najee u trenutku pripreme komandnog mesta

13
za premetanje i u toku premetanja. Najee e se
primenjivati diverzije sa udaljenosti. Za direktna
diverzantska dejstva na komandna mesta koristie
se automatsko naoruanje (izuzetno rune bombe), a
za diverzije sa udaljenosti laki raketni lanseri 128
mm, iji je efikasan domet do 8 km, PT rakete i laki
minobaca.

b) Raketni poloaji

Velika vatrena mo, preciznost dejstva i veliki

domet karakteriu savremene raketne jedinice. Zbog
velikog dometa vatreni poloaji raketnih jedinica za
podrku udaljeni su od prednjeg kraja od 90 do 100
i vie km. Raketne jedinice P V O posedae vatrene
poloaje po itavoj privremeno zaposednutoj terito
riji (oko vanih saobraajnih vorova, industrijskih
postrojenja, vitalnih centara i sl.). Takav raspored i
vanost raketnih jedinica stvaraju mogunost za di
verzantska dejstva na njih.
Vatreni poloaji raketnih jedinica fiziki se do
bro obezbeuju, naelno peadijom i oklopnim jedi
nicama, uz primenu pasivnog obezbeenja.
Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na
vatrene poloaje treba voditi rauna da rakete mogu
biti snabdevene i nuklearnim bojevim glavama, i da
bi njihovo aktiviranje izazvalo velike gubitke u re
dovima neprijatelja, ali i u sopstvenim snagama i
stanovnitvu.
Najosetljivija mesta su tehniki poloaji, ili u
raketnim jedinicama manjeg dometa tehniki vodo
vi za obezbeenje i lansirne rampe. Na tehnikim
poloajima, koji su elemenat rasporeda raketnih je
dinica, opremaju se rakete tenim gorivom i boje-

14
vim glavama, a zatim otpremaju na vatrene poloaje,
gde se postavljaju na lansirne rampe i lansiraju na
planirane ciljeve.
Lanseri na vatrenom poloaju su takoe veoma
unosni ciljevi za dejstvo diverzanata.
Izvoenje dejstava na raketne poloaje mogue
je najuspenije realizovati diverzijama sa udaljeno
sti, i to na bilo koji elemenat borbenog poloaja ra
ketne jedinice. Najpogodnija orua za izvoenje di
verzija sa udaljenosti su laki raketni lanseri 128 mm,
PT rakete i minobacai.
U izuzetnim situacijama, u uslovima smanjene
vidljivosti (no, magla, snene padavine sa vejavi-
com i sl.), izvode se i direktna napadna diverzant
ska dejstva. Najpogodnija vrsta oruja za napad su
i beumno automatsko oruje, eksplozivna sredstva
i zapaljiva sredstva.

c) Artiljerijski poloaji

Savremeno opremljene armije poseduju brojne

artiljerijske jedinice, koje e posedati vatrene polo
aje na manjoj ili veoj dubini neprijateljevog bor
benog poretka, to zavisi od kalibra i orua. Ta od
stojanja su, naelno, od 2 do 20, pa i vie km.
Za obezbeenje vatrenih poloaja primenjuju
se osmatrai, patrole i jedinice za neposredno obez
beenje. Takvo obezbeenje omoguava infiltriranje
diverzanata i pristup najosetljivijim delovima vatre
nog poloaja.
Pri planiranju izvoenja diverzija na vatrene
poloaje treba voditi rauna o postavljenom cilju.
Ako je cilj privremeno onesposobljavanje artiljerij
skih orua, diverzija e se izvoditi na skladita uboj-

15
 nih materijala; ako se eli spreiti premetanje, di
verzija e se izvoditi na transportna sredstva, a ako
se ele unititi artiljerijska orua izvodie se di
rektno na njih. Posebnu panju treba posvetiti mo
gunosti za prilaenje vatrenim poloajima, jer od
toga zavisi koja e se vrsta diverzije primeniti.
Najosetljiviji objekti dejstva su artiljerijska
orua, skladita ubojnih sredstava i transportna
sredstva.
Diverzije na vatrene poloaje artiljerijske jedi
nice mogu se izvoditi direktnim diverzantskim dej
stvima ili sa udaljenosti.
Direktna diverzantska dejstva daju vee rezul
tate, jer se diverzija izvodi neposredno na objekat,
i to: za unitenje poljskih skladita ubojnih sred
stava primenjuju se pakovanja eksploziva do 5 kg i
upaljai sa usporenjem od nekoliko minuta radi bez-
bednog naputanja rejona V P ; za unitenje artilje
rijskih orua najpogodnija su pakovanja eksploziva
do 1 kg, koja se ubacuju u cevi orua ili stavljaju na
zatvarae, sa upotrebom upaljaa sa usporenjem od
2 do 5 minuta, a za unitenje transportnih sredstava,
pored eksplozivnih, koriste se i zapaljiva sredstva
(zapaljive flae) koje se bacaju na motor vozila ili
rezervoar goriva.
Diverzije sa udaljenosti mogu se izvoditi na sve
elemente vatrenog poloaja artiljerijskih jedinica.
Taj nain diverzije veoma je efikasan i treba ga pri-
menjivati uvek kada je to mogue.

d) Marevske kolone
Iskustva iz NOB-a i vijetnamskog rata potvr
uju da su i jedinice velike vatrene moi (oklopne,
artiljerijske, raketne i druge), a i snabdevake kolo
ne, najranjivije kad su u pokretu, jer i pored jakog

16
marevskog obezbeenja nisu nikada dovoljno obez-
beene i pogodan su objekat za izvoenje diverzant
skih dejstava.
Peadijske jedinice na maru, bez obzira na to
da li se kreu motornim vozilima ili peke, uvek su
sposobne da se iz marevske kolone relativno brzo
razviju i prihvate borbu. Meutim, jedinice oprem
ljene savremenom tehnikom daleko su osetljivije, a
naroito raketne, artiljerijske i snabdevake jedini
ce i transportne kolone. Kod tih jedinica prvo e se
razbiti osiguranja, a zatim jedinice u koloni.
Prilikom planiranja i izvoenja diverzantskih
dej stava na marevske kolone treba uzimati u obzir
siedee: da e kolone obezbeivati, osim peadijske,
i oklopne jedinice; da e neprijatelj celu mar-rutu
ili njen vei deo obezbeivati iz vazduha helikopte
rima i jedinicama za intervencije; da e kritine ob
jekte na putevima (tesnaci, klisure i sl.) unapred po-
sedati i da e vee i vanije putne objekte obezbe
ivati stalnim posadnim jedinicama. Takoe, potreb
no je voditi rauna o tome da e se u marevskoj
koloni raketnih jedinica nalaziti ponekad i bojeve
glave sa nuklearnim punjenjem, koje mogu pri iz
voenju diverzija naneti velike gubitke ne samo ne
prijatelju ve i sopstvenim jedinicama i stanovnitvu.

e) Transportne kolone
U vijetnamskom ratu najei objekt diverzant
skih dejstava bile su upravo amerike transportne
kolone, glomazne i kao takve veoma rentabilni cilje
vi. Da bi ih zatitili od neprekidnih diverzantskih
dejstava, amerike komande su upuivale sa tran
sportnim kolonama i znatne snage K o V (motorizo-
vane peadijske i oklopne jedinice koje su se raspo
reivale du kolone).
2
 Moe se oekivati da bi i eventualni agresor,
zatitu transporta organizovao na slian nain, zbog
neprekidnih napada i dejstava teritorijalnih, parti
zanskih, diverzantskih i drugih jedinica.
Najosetljiviji eeloni u marevskoj koloni su
transportni eeloni koji prevoze ubojna sredstva i
pogonski materijal. Izvoenje diverzije na transport
ne kolone mogue je realizovati iz neposredne bli
zine, prepadom ili zasedom, a kada se ne moe izvo
diti direktni napad dejstvuje se sa udaljenosti.
Za dejstvo iz zasede najpogodniji su runi baca
i, automatsko naoruanje, rune bombe i zapaljive
flae, a za diverzije sa udaljenosti minobacai, pro-
tivtenkovske rakete i laki raketni lanseri 128 mm.
Tim oruima dejstva se mogu izvoditi od 1 do 8 km,
zavisno od toga koje je sredstvo primenjeno.

f) Pozadinski elementi

Jedinice velike vatrene moi i pokretljivosti

iziskuju veliku potronju ubojnih sredstava i pogon
skog goriva, to je dovelo posle drugog svetskog rata
do ubrzanog razvoja pozadinskih jedinica, baza i us
tanova. Zbog sve vee zavisnosti moderno opremlje
nih jedinica od baza za snabdevanje i pozadinskih
jedinica, one su postale rentabilni ciljevi diverzant
skih dejstava.
Pozadinske jedinice manjih borbenih i taktikih
jedinica razvijaju baze za snabdevanje u neposred
nom borbenom poretku svojih jedinica, pa nisu ren
tabilni ciljevi za diverzantska dejstva zbog toga to
im se ne moe prii, a i zbog toga to uvaju male
koliine materijala.
Pozadinske jedinice veih taktikih i operativ
nih jedinica (brigada divizija), a i baze za snabde
vanje armija i frontova, razvijaju se na veoj du-
bini, na sopstvenoj ili na privremeno zaposednutoj
teritoriji, to donekle olakava prilaz diverzantskim
jedincama i izvoenje diverzantskih dejstava.
Pri planiranju diverzantskih dejstava na poza
dinske jedinice treba proceniti ta je u odreenoj
situaciji najrentabilniji cilj (ubojna sredstva, pogon
ski materijal, transportna sredstva, ljudstvo koje op
sluuje bazu i dr.).
Najosetljiviji objekti su skladita ubojnih sred
stava i pogonskog materijala. Rentabilan objekat su
i transportna vozila i transportni helikopteri, uko
liko ih baza poseduje.
Diverzije na pozadinske baze mogue je izvoditi
sa udaljenosti, a u izuzetnim situacijama izvode se i
neposredno, direktnim napadom.
Za unitavanje ubojnih sredstava koriste se ra
zorne mine i rakete, a za unitavanje pogonskog
materijala zapaljive mine i rakete. Za unitavanje
transportnih sredstava koriste se razorne i zapaljive
mine i rakete.
Za izvoenje direktnog napada najpogodnije je
beumno automatsko naoruanje, rune bombe, eks
plozivna, zapaljiva, dimna i druga sredstva.

2.) OBJEKTI INFRASTRUKTURE

Objekti infrastrukture bili su oduvek veoma

vani ciljevi za diverzantska dejstva stoga to su
brojni, svuda rasprostranjeni i to e ih neprijatelj
masovno koristiti. Osim toga, nemogue je da nepri
jatelj obezbedi svaki objekat koji e koristiti na
privremeno zaposednutoj teritoriji. Raznovrsnost
objekata infrastrukture prema vrsti, konstrukciji,
veliini i rasporedu zahteva izuzetnu strunost di-

19
2
verzanata. Neophodno je veoma dobro poznavati
konstrukciju pojedinih objekata da bi se diverzija
uspeno pripremila i izvela. Znaajno je u potpuno
sti utvrditi obezbeenje objekta i mogunosti prila
za da bi se planirao najpogodniji nain za izvoenje
diverzije. Najvei uspeh se postie ako se istovre
meno sa unitavanjem objekata uniti i neprijatelje
va iva sila i njegova tehnika. Kada je god mogue,
pored osnovnih zadataka treba planirati i dopunske
zadatke na rezervne objekte.
Izvoenjem diverzija na objekte infrastruktu
re, bez obzira na to da li se oni nalaze u zahvatu
fronta ili na privremeno zaposednutoj teritoriji,
spreavaju se ili ograniavaju neprijateljeva dej
stva, unosi opta nesigurnost i strah i utie na nji
hov moral. Kada je god mogue, pri izvoenju di
verzija na objekte infrastrukture treba angaovati
struna lica, kao: inenjere, tehniare, radnike, za
tim potare, elezniare, vodoinstalatere, mehania
re i druge. Oni se mogu angaovati za izvoenje
jednog ili vie zadataka.
Najvaniji objekti infrastrukture, na koje e se
najee izvoditi diverzantska dejstva, jesu: objekti
na komunikacijama; televizijski, radio-relejni i P T T
ureaji; industrijski i poljoprivredni pogoni; energet
ski izvori; remontni zavodi i radionice, skladita go
riva i municije; objekti za smetaj ive sile neprija
telja, restorani, pozorita, bioskopi i slino.

a) Komunikacije i objekti na njima

Neprijatelj e najvie koristiti putne objekte pa

e i teite diverzantskih dejstava, u odnosu na os
tale objekte infrastrukture, biti na njima. Pod put
nim objektima podrazumevaju se putevi sa svim pri-

20
rodnim i vetakim objektima, kao to su: useci, za-
seci, nasipi, tuneli, potporni i obloni zidovi, mostovi,
propusti, vijadukti, putokazi, bankine, raskrsnice,
parkiralita, garae i sl. Borbena dejstva neprijate
lja, snabdevanje njegovih trupa raznim borbenim
potrebama (oruje, municija, gorivo i sl.), evakua
cija i manevar snagama i sredstvima ne mogu se
zamisliti bez korienja puteva. Stoga e on biti i
votno zainteresovan, da obezbedi normalan saobra
aj na svim putevima koji mu budu potrebni.
Najunosniji objekti za izvoenje diverzija bie
oni koji e najdue zadrati pokrete neprijateljevih
kolona i za koje e trebati utroiti najvie snage,
sredstava i vremena za obavljanje opravki i norma-
lizovanje saobraaja. To su: mostovi, tuneli, nadvo
njaci, podvonjaci, vijadukti i deonice puta koje pro
laze kroz brdsko-planinsko i planinsko zemljite sa
serpentinama, usecima, zasecima i nasipima. Pri iz
voenju diverzija na objekte putnog saobraaja uvek
treba voditi rauna da se neprijatelju onemogui obi
lazak oteenog ili poruenog dela puta. Treba teiti
da se objekat na koji se izvodi diverzija za dui pe
riod izbaci iz saobraaja.

Neprijatelj e na razliite naine obezbeivati

objekte na putevima, naroito najosetljivije i one
koji se nalaze na tee prohodnom i pokrivenom zem
ljitu. Svi pokreti neprijatelja, naroito oklopnih i
motomehanizovanih jedinica, bie praeni posebnim
obezbeenjem sa zemlje i iz vazdunog prostora.
Unapred postavljeno obezbeenje treba oekivati u
obliku postaja ili zaseda na kritinim mestima. Pu-
tevi e za prolaz neprijateljevog transporta najee
biti raieni sa obe strane na rastojanju uspenog
dejstva peadijskog oruja, a teritorija kroz koju

21
prolazi bie proglaena zabranjenom zonom kreta
nja. Moe se oekivati i neprekidna automatska va
tra iz peadijskog naoruanja, naroito minobacaa,
i artiljerijskih orua na obe strane puta u vreme
kada neprijateljeva kolona bude prolazila kritinim
deonicama. Bombardovanje okoline puta, naroito
naselja uz puteve, i miniranje iz helikoptera prilaza
ka putevima takoe se mogu oekivati.
Neprekidnim izvianjem, savremenim sredstvi
ma osmatranja i javljanja, neprijatelj e nastojati
da pravovremeno osujeti nae namere. No, bez obzi
ra na elje i nastojanja, nee moi u potpunosti da
zatiti sve objekte snagama i sredstvima na koje se
mogu uspeno izvesti diverzantska dejstva.
Najosetljivija mesta na mostovima, nadvonja
cima, podvonjacima i vijaduktima, zavisno od kon
strukcije, ine potpore i kolovoz. Ako su mostovi u
doba mira pripremljeni za ruenje (izraene odgova
rajue komore), najbolje je da se, kad je god mogue,
porue ili onesposobe zaepljenim minskim punje
njem. Drveni mostovi se, naelno, pale polivanjem
benzinom ili petrolejom (nafta, ulje), ili se sekirama
(rune ili motorne testere) zaseku stubovi (ramovi)
potpora ili jarmenjae, odnosno popreni nosai. Za-
secaju se, naelno, na treini do polovine debljine
pojedinih elemenata. Kod elinih mostova sistem
proste grede sa punim nosaima eksplozivna punje
nja se postavljaju na glavne podune nosae, a
kod mostova sa reetkastim nosaima na donjem po
jasu glavnih nosaa na poprene nosae i spregove
protiv vetra. Nain, proraun i priprema eksploziv
nih punjenja za svaki konkretan sluaj odreuje se
prema odredbama Pravila za ruenje.
Kada nema dovoljno vremena, mostovi se rue
sa dva jaa koncentrisana punjenja (50100 kg),
koja se postavljaju na potpore kod glavnih nosaa.

22
 Na puteve i objekte putnog saobraaja diverzije
se mogu izvoditi:
zasedama, prepadima i napadima na neprija
teljeve kolone radi iznurivanja, uznemiravanja, od
vlaenja panje i izazivanja psiholokih okova, na
roito ako se izvode nou;
dejstvom po neprijateljevim kolonama lakim
raketnim lanserom, PT raketama i minobacaima;
aktiviranjem mina usmerenog dejstva, koje
se postavljaju sa strane puta;
dirigovanim kamenometnim, zapaljivim i
obinim fugasama;
ruenjem pojedinih objekata ili njihovim
onesposobljavanjem;
postavljanjem mina na kolovoz puta, banki-
nama i u blioj okolini puta;
miniranjem minama iznenaenja pojedinih
objekata na putu ili namerno postavljenih predmeta
ili sredstava;
navlaenjem minskih branika ispod gusenica
neprijateljevih tenkova;
bacanjem svenjeva bombi ili flaa sa zapa
ljivom tenou na neprijateljeva vozila u pokretu;
oteenjem ili onesposobljavanjem puta za
saobraaj, prekopavanjem, preoravanjem, izradom
poprenih ili podunih rovova, obruavanjem stena
ili drvea (zaseka), navodnjavanjem i postavljanjem
lanih mina, polivanjem rabljenih ulja po betonskim
i asfaltnim putevima (naroito na usponima, padovi
ma i serpentinama), zamrzavanjem povrina na putu
u zimskim uslovima (vetaki polivanjem vode),
razbacivanjem eksera, izradom i postavljanjem ja
haa, i sl.;

23
 zakrivanjem puta ili objekata na njemu ne
ispravnim vozilima na kojima su postavljene mine
iznenaenja;
snajperskim dejstvima na posade neprijate-
Ijevih borbenih i neborbenih vozila;
okretanjem putokaza u pogrenom smeru,
postavljanjem lanih saobraajnih znakova, odnoe
njem putokaza i saobraajnih znakova ili njihovim
miniranjem i sl.
Sve diverzije na putnim objektima moraju biti
usklaene sa ostalim borbenim dejstvima koje se iz
vode u njihovom zahvatu ili ire.

b) Objekti eleznikog saobraaja

Objekti eleznikog saobraaja, mnogo su osetlji-

viji od putnih. Normalan saobraaj na eleznici ote
avaju ili onemoguavaju i najmanja oteenja. Ob
jekti diverzantskih dejstava na eleznici, osim put
nog dela (nasipi, zaseci, useci, tuneli, mostovi, vija
dukti, nadvonjaci i sl.) jesu:
stanine zgrade;
remontne radionice;
kolosek (eleznike ine, skretnice, ukrsnice,
okretnice, pragovi, rampe i dr.);
signalni ureaji i ureaji za vezu;
stanice za vodu (rezervoari, pumpe, vodo-
crpi);
transformatori i elektrine instalacije na
elektrificiranim eleznikim prugama;
utovarne, istovarne i ranirne rampe;
skladita;
saobraajna sredstva lokomotive i vagoni.

24
 Najosetljiviji je kolosek. Na njemu se mogu iz
vesti sledee diverzije: ruenje ina, pragova ili dela
pruge; iskretanje ina u stranu prema provaliji;
mazanje, odnosno polivanje ina uljem na nagibima;
odvajanje ina; postavljanjem mina iznenaenja na
kolosek i zaruavanje dela pruge na razne naine,
kao i za putni saobraaj.
Diverzija se moe izvesti zarobljavanjem loko
motive i putanje prugom bez posade u odreenom
pravcu, a naroito u sluaju da se moe izazvati isto
vremeno sudar sa drugom lokomotivom ili kompozi
cijom voza. Takva diverzija se najefikasnije izvodi
u tunelu, s tim to se tunel na sredini zapreci. Loko
motiva u punoj brzini ulazi u tunel i, pri nailasku na
zapreku, ispada iz koloseka. Usled oteanih uslova
i ogranienog prostora takvom diverzijom moe se
saobraaj na eleznici obustaviti za dui period.
Najbolji efekat postie se kada se diverzija izve
de zajedno sa zasedom ili direktnim diverzantskim
dejstvima, tako to se na odreenom mestu postavi
zaseda i kolosek onesposobi. Vatra se otvara u tre
nutku kada voz naleti na oteenu ili miniranu deo-
nicu. Na taj nain postie se dvostruko iznenaenje.
Znaajno je da se diverzije na elezniki saobraaj
izvode neprekidno, makar i manja oteenja, da bi
se "neprijatelj stalno iscrpljivao i drao u neizvesno-
sti. Taktika dejstva treba stalno menjati: i vrste
objekata i naine dejstva.
Kod parnih lokomotiva najosetljivije mesto je
parni cilindar (kotao) i pogonski tokovi. Kod elek
trinih lokomotiva to su elektromotori, komande,
hodni deo i instrumenti za kontrolu, a kod motornih
pogonski motori. Kod vagona najosetljiviji su pro
stori izmeu ine i venca toka. Pri unitavanju voz-

25
nog parka (lokomotiva i vagona) treba voditi rauna
da se unitavaju isti delovi da bi se izbegla mogu
nost zamene pri opravci.
Za obezbeenje eleznikog saobraaja neprija
telj e preduzimati sline radnje i postupke kao za
obezbeenje putnog saobraaja, s tim to e predu
zimati i sledee:
ograniavanje brzine na kritinim mestima;
kombinovanje vojnog transporta sa putni
kim vagonima u kojima se prevozi stanovnitvo;
upuivanje oklopnih vozova ispred ostalih
kompozicija;
postavljanje praznih vagona ispred loko
motive;
ukljuivanje oklopnih lokomotiva u saobraaj;
postavljanje vrea sa peskom u vagone da bi
se obezbedio zaklon snagama iz obezbeenja kompo
zicije i slino.
Prilikom izvoenja diverzija na eleznici neop
hodno je ostvariti tesnu saradnju sa eleznikim
osobljem, posebno radi prikupljanja podataka o voz
nim redovima i pripremanju pojedinih kompozicija
za prevoz ljudstva ili materijala na odreenim prav
cima.

c) Objekti plovnog saobraaja

S obzirom na rasprostranjenost plovnih vodoto-

kova u naoj zemlji (reke i kanali), treba oekivati
da e neprijatelj koristiti i objekte vodenog saobra
aja. Tu prvenstveno spadaju: luke, pristanita, plov
ni objekti, vezovi, remontna postrojenja, brodogra
dilita, zimovnici itd.

26
 U lukama i pristanitima najvaniji su delovi
luke i pristanita koji su ureeni i opremljeni za uto
var (istovar) robe i skladita, a zatim remontna po
strojenja i brodogradilita. Meutim, delove luka i
pristanita koji su oteeni neprijatelj eli brzo da
nadoknadi izgradnjom privremenih pristanita ili ko-
rienjem neoteenog dela obale.
Osim ruenja obale i pristanita, vano je one
sposobiti dizalice i druge ureaje za pretovar robe,
naroito veih tereta. Na dizalicama su najosetljiviji
motorni agregati i grane kranova. Agregate je mo
gue i zapaliti posipanjem naftinim derivatima ili
onesposobiti mehanikim razbijanjem. Plovne objek
te najlake je onesposobljavati ukrcavanjem na njih
miniranog tereta sa jaim eksplozivnim punjenjima
u koja su postavljeni vremenski (tempirani) upa
ljai.
Remontna postrojenja i brodogradilita mogu se
onesposobljavati sabotaom ili diverzijama, s tim da
se prvenstveno unite zavreni plovni objekti ili oni
koji se nalaze u zavrnoj fazi, i onesposobe ureaji
na kojima se postavljaju kobilice brodova, kao i di
zalice za montiranje pojedinih delova na brodu, od
nosno drugom plovnom objektu (lep, delegrija,
amac).
Uvek kada je mogue treba saraivati sa licima
zaposlenim u lukama, pristanitima, remontnim po
strojenjima i brodogradilitima.

d) Objekti vazdunog saobraaja

Agresor bi na naoj privremeno zaposednutoj

teritoriji stacionirao i taktiku avijaciju za podrku
trupa. Koristio bi nae aerodrome na privremeno za
posednutoj teritoriji, ali bi ih prilagodio svojoj orga
nizaciji vazduhoplovnih jedinica.

27
 Zbog veoma estih diverzantskih dejstava na
aerodrome i avio-jedinice u vijetnamskom ratu, ame
rika avijacija bila je prinuena da postavlja jaka
obezbeenja na aerodromima. Obezbeenje se sasto
jalo od neprekidnih icanih prepreka, minskih polja
i posadnih jedinica iji su poloaji bili ininjerijski
potpuno ureeni. Osim toga, helikopterima je kon-
trolisano okolno zemljite i prilazi aerodromu. Si
gurno je da bi agresor i na naoj privremeno zapo
sednutoj teritoriji na aerodromima primenjivao ta
kav ili slian sistem obezbeenja radi onemoguava
nja diverzantskih dejstava na njih.
Prilikom planiranja i izvoenja diverzantskih
dejstava na aerodrome treba voditi rauna o slede-
im elementima: da je infiltracija diverzantskih gru
pa do objekata na aerodromu veoma teka: da su
avioni, sem deurne eskadrile (koja se nalazi na sta-
janci), sklonjeni u kaponire; da su skladita najee
pod zemljom i sklonitima i da se danju, a ponekad
i nou obavlja neprekidna helikopterska kontrola
okolnog zemljita.
Zbog toga se diverzija na aerodromu najee
izvodi uz pomo osoblja zaposlenog na aerodromu
(ubacivanjem diverzanta) ili taj zadatak obavljaju
pojedinci iz sastava osoblja.
Jedna od mogunosti je da se zapleni vozilo, di
verzanti prerue u neprijateljeve vojnike i stareine,
obezbede propusnice, a onda vozilom upadnu na
aerodrom i obave zadatak.
Diverzantska dejstva na aerodrome mogu izvo
diti i diverzijama sa udaljenosti. Najpogodnija orua
za ta dejstva su laki raketni lanseri 128 mm. Jednim
parom lansera izvodi se dejstvo na po jedan objekat
(na primer na skladita ubojnih sredstava). Ukoliko
se poseduju dva para lansera, dejstvo se izvodi na

28
dva objekta (na primer na skladite ubojnih sredsta
va i skladite pogonskog materijala), ili na stajanku
sa avionima ili ostale objekte. Osim raketnih lansera,
raznovrsna je primena i minobacaa 60 mm i PT
raketa.
U izuzetnim situacijama i u tekim vremenskim
uslovima diverzija na aerodrom izvodie se direkt
nim napadnim diverzantskim dejstvima. Za ta dej
stva najpogodnije je beumno automatsko naorua
nje, rune bombe, minskoeksplozivna i zapaljiva
sredstva. Prilikom izvoenja te vrste dejstava mo
raju biti izraeni mata i lukavstvo, smelost i odlu
nost diverzanata.
Automatsko naoruanje i rune bombe koristie
se za unitavanje fizikog obezbeenja, letakog
osoblja i osoblja tehnike slube za odravanje, cen
tra veze i letelica.
Eksplozivna sredstva koristie se za unitava
nje letelica i skladita ubojnih sredstava.
Zapaljiva sredstva (zapaljive mine i flae) kori
stie se za unitavanje letelica i skladita pogonskog
materijala goriva.

e) Televizijski, radio-relejni i drugi potansko-

-telegrafsko-telefonski ureaji za vezu

U potama su najosetljiviji ureaji za vezu koji

imaju elektronske elemente, kao to su: radio-relejni
ureaji, radio-teleprinterski ureaji, radio-ureaji,
ureaj sa noseom frekvencijom, automatske tele
fonske i telegrafske centrale i ine linije, koje mogu
biti podzemne ili vazdune. Najvei uinak se postie
paljenjem zgrade u kojoj je smetena pota. Ukoliko
to nije mogue, navedeni elementi u potama unita
vaju se i onesposobljavaju mehaniki (razbijanjem)

29
ili paljenjem, a kada je situacija pogodna unitavaju
se eksplozivom. Paljenjem se naroito uspeno uni
tavaju ureaji u koje je ugraen izolacioni materijal
(plastine mase, guma, svila, papir i sl.). Paljenje je
najbre i najpotpunije ako se izolacioni materijali
poliju benzinom, petrolejom ili zapaljivim flaama
(bombama).
Eksplozivom, zavisno od koliine kojom se pose-
duje, unitavaju se sredstva i ureaji pojedinano ili
skupno. Rune i automatske telefonske i telegrafske
centrale unitavaju se kidanjem (seenjem) spojnih
gajtana sa epovima, razbijanjem sklopova i unita
vanjem izvora elektrine energije i drugih osetljivih
delova. Dovoljno je 100200 g eksploziva da se uni
ti jedna telefonska stanica, s tim da se eksploziv
postavi na ureaje za signalizaciju, predbirae, bira
e i kablovske glave. Telefoni i teleprinteri unita
vaju se lomljenjem pogodnim alatom ili bacanjem o
tvrdo tle.

Stalne i polustalne vazdune linije unitavaju

se seenjem telefonskih vodova i ruenjem stubova,
Vodovi se seku u svim rasponima na odreenoj deo-
nici, i to naizmenino na obe strane, tako da sila za
tezanja koja deluje na stub ostaje uvek ista. Zavisno
od vrste, stubovi se pale, seku ili rue. Paljenje se
izvodi polivanjem stubova zapaljivom tenou do
dva metra visine, a seku se to blie zemlji (520
cm) da se ne bi mogli nastaviti. Prilikom ruenja,
zavisno od toga da li su stubovi metalni ili armirano-
betonski, eksploziv se postavlja neravnomerno, tako
da se stub rui ili oteuje na razliitim mestima kon
strukcije. Kada stub padne izolatori se razbijaju, a
preke iskrive. Podzemne kablovske linije unitavaju
se eksplozivom, koji se postavlja u kablovska okna

30
ili ruenjem kablovskih kuica, koje su namenjene
za prelaz stalne vazdune linije na podmorski (pod
vodni) kabl.
Radio-centri i samostalne radio-stanice unita
vaju se kao i TT centrale mehanikim otee
njem (razbijanjem), paljenjem ili eksplozivom. An
tenski ureaji se seku, ili lome eksplozivom ili teste-
rama za metal. One manjeg prenika lome se ili
iskrive runo. Ureaji sa noseim frekvencijama uni
tavaju se razbijanjem ili odnoenjem elektronskih
cevi. Posle toga se otrim predmetom (noem) u unu
tranjosti ureaja iseku kablovi i unite ostali delovi
elektrinih sklopova (kondenzatori, zavojnice i merni
instrumenti).
TV centri na P Z T bie iskljuivo pod neprijate-
Ijevom kontrolom i veoma dobro branjeni. Najoset
ljiviji su odailjai repetitori i relejne stanice,
odnosno meustanice u TV mrei. Antenske ureaje
sa odailjaima koji su na usamljenim i izdvojenim
uzvienjima najpogodnije je unitavati prepadima i
napadima nou ili u izuzetno loim vremenskim pri
likama. Unitavaju se najlake eksplozivnim punje
njem, koje se postavlja pri dnu stuba tornja na
kome se nalaze odailjai ili repetitor.

f) Industrijski i poljoprivredni pogoni i energetski

izvori

Kod svih industrijskih objekata, bez obzira na

njihovu vrstu, najvanije je iskljuiti, onesposobiti
ili poruiti energetske izvore (voda, struja, gorivo i
mazivo, plin i para), jer sa prestankom dovoda ener
gije prestaje rad maina. Hidrocentrale se onespo
sobljavaju ruenjem gvozdenih ili betonskih cevi za
dovod vode, i to, ako je mogue, u blizini centrale,
tako da voda uniti i postrojenja u centrali. Eksplo-

31
zivna punjenja postavljaju se na dva mesta, udaljena
nekoliko metara jedno od drugog, da bi oticala vea
koliina vode. Prilikom onesposobljavanja mainskih
postrojenja iskljuuje se dovod struje za pokretanje
turbine, a zatim se na osovinu turbine i na peraje
postavljaju koncentrisana eksplozivna punjenja u
smaknutom rasporedu u obliku makaza. Najosetlji-
vije su turbine. Vodovodne cevi za dovod vode za
industrijske objekte rue se na slian nain kao i
cevi dovoda vode do hidrocentrale.
Od objekata koji kao pogonsku energiju koriste
elektrinu struju najvaniji su elektrine centrale i
transformatori. Prilikom onesposobljavanja tih ob
jekata mora se voditi rauna o tome da to izvode
struna lica, jer postoji opasnost od udara struje vi
sokog napona. Elektrine centrale se rue, zavisno od
vrste, koncentrisanim punjenjima koja se postavlja
ju na dinamo maine, transformatore, razvodne table
i druge instalacije. Eksplozivna punjenja postavljaju
se na trasformatore neposredno uz cev za dovod ulja.
Uljani transformatori u centralama unitavaju se i
isputanjem ulja iz njih. Ako se transformator kome
je ispranjeno ulje pokrene u rad dolazi do njegovog
unitenja. Ulje se moe i zapaliti uz dodatak ben
zina ili petroleja. Kod dalekovoda je najvanije da
se porue stubovi (metalni ili armiranobetonski) po
stavljanjem eksplozivnih punjenja pri njihovom dnu.
Na dalekovodu se mogu izazvati i kratki spojevi
ako se spoji vie ica meusobno. To se postie pre
bacivanjem metalnih uadi (sajli) preko vodovoda
visokog napona. Transformatorske stanice izvan ele
ktrinih centrala rue se sa vie koncentrisanih eks
plozivnih punjenja ili isputanjem ulja.
Gorivo, kao pogonska energija, unitava se u ra
finerijama i ruenjem naftovoda, odnosno buotina.
Rafinerije se pale, jer je to najefikasniji i najbri

32
nain za njihovo unitavanje. Naftovodi se rue, pa
se potom izliveno gorivo zapali. Buotine se najefi
kasnije rue sputanjem koncentrisanih eksplozivnih
punjenja u njih ili zaglavljivanjem, odnosno sputa
njem komada elika u buotinu, kao i paljenjem naf
te u buotini.
Plin se unitava ruenjem cevi kojima se pro
vodi ili paljenjem plina po ruenju, odnosno otvara
njem ventila na vie mesta tako da plin ne doe do
potroaa. Pri paljenju plinovoda treba voditi rau
na o tome da se pali sa udaljenosti, uz korienje
eksploziva koji se pali elektrinim putem ili flaama
sa zapaljivom smeom.
Prilikom izvoenja diverzantskih dejstava na
pojedine industrijske objekte i poljoprivredne pogo
ne treba uvek konsultovati struna lica, a treba se
naelno, pridravati sledeih principa: prevashodno
unitavati gotove proizvode, jer je za njih utroeno
najvie truda i vremena; u odnosu na tehnologiju
proizvodnje treba birati za unitenje i onesposoblja
vanje maine od ijeg rada zavisi lanac proizvodnje;
prvenstveno unitavati proizvode koji su najpotreb
niji neprijatelju u izvoenju borbenih dejstava; uni
tavati postrojenja do kojih se lake dolazi i ije bi
unitenje izazvalo vee posledice po neprijatelja.

g) Remontni kapaciteti, skladita i pumpne

stanice goriva
Remontne radionice

Vee remontne radionice nalazie se preteno

uz naseljena mesta ili u njima, a rede izvan nase
ljenih mesta. Najosetljivija mesta u njima su vozila
koja se nalaze na opravci i maine alatljike. Najpo
godniji nain za izvoenje diverzije je paljenje ra-
3
33
dionica paljenjem vozila u njima. Da bi se upalila
vozila prethodno politi zapaljivom tenou (petro-
lej, benzin, nafta, ulje i sl.) ili ispustiti gorivo iz re
zervoara. Za jedno vozilo potrebno je od jednog do
dva litra goriva. Ako su vozila parkirana jedna pored
drugih potrebno je gorivom politi i prostor izmeu
njih, tako da paljenje jednog vozila (obino u sre
dini) izazove lanano paljenje i ostalih vozila, odnos
no cele radionice.

Skladita

Zavisno od vrste skladinih objekata i vrste ma

terijala u njima i njihove lokacije, diverzije se izvode
na razliite naine. Prvo je neophodno prikupiti po
datke o vrsti skladita i njegovom obezbeenju.
Vrsta skladita se raspoznaje prema vrsti roba koje
se dovoze ili odvoze iz skladita. Obezbeenje zahva
ta iri pojas, sa zonama sigurnosti u kojima e biti
zabranjen pristup svim licima. U veini sluajeva
bie postavljena minska polja sa minama nagaznog
i poteznog dejstva, zatim iane ograde raznih vrsta,
senzori, infracrveni ureaji za ometanje, straarske
kule i straarske kuice, patrole i si. No, i pored
toga, mora se iznai mogunost da se ue u skladite
ili u rejon skladita, a zatim da se savlada unutranje
fiziko obezbeenje ili njegov deo, a potom skladite
zapali ili razori eksplozivom. Ukoliko to nije mogue,
diverziju treba izvoditi sa udaljenosti, dejstvom ru
nih bacaa, minobacaa i bacaa raketa. Ako postoji
mogunost da se prie vozilima koja prevoze robu
u skladita, u njih treba ubaciti eksplozivna punje
nja ili flau sa zapaljivom smeom, a prethodno tre
ba postaviti vremenske upaljae tako da, po mogu
nosti, do diverzije doe u samom skladitu ili u vre-
me ukrcavanja roba. Pri izvoenju upada u skladita

34
potrebno je prethodno iskljuiti elektrino osvetlje-
nje i telefonsku vezu. Postoji mogunost da se zaple-
ni vozilo i da se diverzanti prerue u uniforme ne
prijatelj evih vojnika i stareina, a zatim da odu di
rektno vozilom na izvoenje diverzije na skladita.

Pumpne stanice za gorivo

Pumpne stanice e biti, naelno, izraene u po

sebnim rejonima, u neposrednoj blizini voznih par
kova, ili e pratiti auto-cisternama jedinice u pokre
tu. Delimino e se neprijatelj oslanjati i na pumpne
stanice koje postoje u naseljenim mestima ili van
njih (du puteva) na privremeno zaposednutoj teri
toriji. Poto su gorivo i mazivo izuzetno vani za
obezbeenje dejstava i pokreta neprijatelj e na
stojati da ih dobro zatiti. To e najee biti ogra
eni prostori u irem pojasu, u kome e biti zabra
njeno kretanje i pristup svim neovlaenim licima.
Najpogodniji naini za izvoenje diverzija su:
prepadi i diverzije sa udaljenosti zapaljivim minama
(iz tromblona, minobacaa ili raketnog oruja), baca
nje zapaljivih bombi i mina (runih) i neposredno
paljenje goriva. Pri paljenju goriva treba voditi ra
una o samozatiti diverzanata. Stoga treba prvo ot
voriti poklopce na cisterni za gorivo (ukopane ili nad
zemne), a zatim po povrini prostora oko njih razliti
gorivo, pri emu treba voditi rauna da se ne poliju
delovi tela ili odela. Potom se na razliveno gorivo
bacaju zapaljive flae ili bombe sa odstojanja 2030
metara. Diverzanti se moraju udaljavati brzo i ka
zaklonima, jer se eksplozija goriva iri i na nekoliko
stotina metara u preniku, zavisno od koliina koje
su zapaljene. Ako postoji mogunost, paljenje se
moe izvesti tempiranim upaljaima na flaama sa

3*
35
zapaljivom smeom ili raznim improvizovanim di
verzantskim zapaljivim i minskoeksplozivnim napra
vama.

h) Objekti za smetaj neprijateljeve ive sile,

restorani, pozorita, bioskopi itd.

Zgrade za smetaj ljudstva po naseljenim mesti-

ma na privremeno zaposednutoj teritoriji napadaju
se najee nou i u uslovima slabe vidljivosti, i to
kada je veina ljudstva u njima. To se postie baca
njem bombi i flaa sa zapaljivom smeom kroz pro
zore ili upadom u zgradu, s tim to se prethodno
opkoli. Zgrade koje se naputaju, a za koje se pro-
ceni da bi ih mogao posednuti neprijatelj, mogu se
unapred minirati postavljanjem eksplozivnih punje
nja sa vremenskim upaljaima na skrivenim mesti-
ma. Pri skrivanju eksplozivnih punjenja, koja treba
da su jaa, treba biti umean, jer e neprijatelj takve
zgrade prethodno pregledati.

Diverzije u restoranima najbolje je izvoditi tro

vanjem hrane ili bacanjem bombi i flaa sa zapalji
vom smeom za vreme obedovanja. To moraju biti
brzi upadi u prostorije restorana, i to u vreme kada
oslabi panja neprijatelja, uz pomo osoblja koje u
njima radi ili povremeno dolazi radi obavljanja raz
nih zanatskih radova (vodoinstalateri, elektriari,
dimnjaari, stolari, bravari, istai smea i sl.).

U pozoritima i bioskopima najbolji efekat se

postie ulaskom u salu i ostavljanjem mine sa vre
menskim upaljaem, posle ega diverzant treba da
napusti salu. Za vreme pozorinih i bioskopskih
predstava, naroito za stareine, bie preduzete po
jaane mere obezbeenja. No, i tu treba, ako je mo
gue uspostaviti kontakt sa ljudstvom koje radi

36
(kino-operatori, garderoberi, blagajnici, lica koja se
staraju o rasveti, glumci i sl.). Ako nije mogue iz
vesti diverziju unoenjem i ostavljanjem mina, naj
bolje je izvoditi prepade ubacivanjem bombi ili dej-
stvom sa udaljenosti, korienjem minobacaa, ru
nih bacaa raketa i PT-raketa. Pri tome treba voditi
rauna da se napad izvede u vreme izvoenja (pri
kazivanja) predstave (filma).

2. SNAGE ZA IZVOENJE DIVERZANTSKIH

DEJSTAVA
Savremeni diverzanti su stareine i vojnici po
sebno odabrani i osposobljeni za izvoenje diver
zantskih dejstava u svim borbenim uslovima i na
svakom zemljitu. Naoruani su specijalnim naoru
anjem, tehnikim sredstvima i opremom (vatreno,
hladno i beumno oruje, elektronski i optiki ure
aju, minskoeksplozivna, zapaljiva i druga sredstva).
Zavisno od uslova, mogu dejstvovati kao pojedinci,
u sastavu diverzantskih grupa ili diverzantskih je
dinica (vod, odred). Radi izvoenja diverzantskih
dejstava u pojedinim akcijama mogu se, povremeno
ili stalno, angaovati lica uskih strunih specijalno
sti (inenjeri, tehniari, farmaceuti, visoko kvalifi-
kovani i kvalifikovani radnici i dr.).

Zbog specifinosti zadataka koje obavljaju, di

verzanti treba da poseduju odreene osobine i da
budu maksimalno obueni i uvebani. Oni treba da:
budu hrabri, snalaljivi, odluni, prisebni,
staloeni, kreativni i da imaju samoinicijative pri
obavljanju diverzantskih zadataka. Posedovanje vi
soke idejno-politike svesti i jake volje veoma je
vano za uspeno obavljanje zadataka, jer e diver
zanti redovno biti izloeni velikim opasnostima i sa-

37
moodricanjima, u uslovima u kojima esto treba op
stati i bez najosnovnijih ivotnih potreba;
poseduju odreenu tehniku kulturu, da bi
mogli da, po potrebi, izrauju i primenjuju razna
improvizovana sredstva, sa razlitim principima dej
stva i da rukuju odreenim savremenim elektron
skim ureajima i orujem i zaplenjenim naorua
njem i opremom. Diverzanti treba do majstorstva
da ovladaju naoruanjem, tehnikim sredstvima i
opremom koju poseduju i da znaju da ih brzo i us-
peno koriste u svim situacijama;
imaju potrebno znanje iz obavetajno-bez-
bednosne delatnosti, jer je poznavanje vrsta i struk
tura neprijateljevih jedinica i njihovih postupaka u
protivdiverzantskim dejstvima jedan od vanih pre-
duslova za uspeno izvoenje diverzantskih dejstava;
imaju izuzetnu fiziku kondiciju, spretnost,
oseaj za prostor, da cene dobro daljine, da se izvan
redno znaju orijentisati na zemljitu i sl. Diverzant
ska dejstva su vezana za mnoge fizike napore, kao:
tranje, puzanje, provlaenje, plivanje, beuman pri
laz pojedinim objektima napada, skriveno kretanje
po raznolikom zemljitu, skokovi sa visine, dejstvo
nou i u uslovima slabe vidljivosti i sl.;
detaljno poznaju teritoriju na kojoj dejstvu-
ju, a po mogunosti i jezik neprijatelja.
Za izvoenje diverzantskih dejstava na kopnu
angauju se snage iz sastava Kopnene vojske i Teri
torijalne odbrane, a pored njih, na privremeno zapo
sednutoj teritoriji, naroito u veim naseljenim mes-
tima, i drutveno-politike zajednice.
Diverzantska dejstva u Kopnenoj vojsci prven
stveno izvode specijalizovane diverzantske, partizan
ske, pionirske i izviake jedinice. Zavisno od po
treba i uslova, za izvoenje diverzantskih dejstava
na odreenim pravcima (u zonama) mogu se angao-
vati i druge jedinice ili njihovi delovi. To e najee
biti privremeni sastavi, ija jaina i struktura zavise
od zadatka koji treba da obave u konkretnoj borbe
noj situaciji. Te snage se, naelno, upotrebljavaju u
zahvatu fronta i u plioj neprijatelj evo j pozadini.
U Teritorijalnoj odbrani diverzantska dejstva
prvenstveno izvode specijalizovane diverzantske i
partizanske jedinice, a mogu se angaovati i. druge
jedinice Teritorijalne odbrane. Naelno se upotreb
ljavaju za izvoenje diverzantskih dejstava u dub
ljoj pozadini neprijateljevog borbenog rasporeda, na
privremeno zaposednutoj teritoriji, a takoe i u za-
livatu fronta u zonama (na pravcima) dejstva jedini
ca Kopnene vojske.
Diverzantske snage drutveno-politikih zajed
nica ine specijalni diverzantski vodovi, grupe i po
jedinci.
Diverzantske jedinice su naelno formirane u
grupe, vodove i odrede (odeljenski, vodni ili etni
sastav). Njihov broj, formacijska struktura, naoru
anje i oprema zavise od potreba i specifinosti zada
taka i, po potrebi, mogu se menjati. Zadatke obav
ljaju samostalno ili u sadejstvu sa ostalim jedinica
ma Kopnene vojske i Teritorijalne odbrane. U tesnoj
su i neprekidnoj vezi sa obavetajnim i bezbednosnim
organima i drutveno-politikim organizacijama koje
borave i dejstvuju na teritoriji.
Kvalitetan izbor, osposobljenost i uvebanost
ljudstva diverzantskih jedinica, raznovrsnost njihove
formacijske strukture, podeenost oruja, tehnikih
sredstava i opreme koju poseduju, dobro poznavanje
neprijatelja i detaljno poznavanje zemljita i sve
strana i bezrezervna podrka stanovnitva omogu
uje im da brzo menjaju mesto boravka i nain dej
stva u svim borbenim i drugim situacijama.
 Radi izbegavanja neprijateljevih protivdiver-
zantskih dejstava i mera diverzantske jedinice se u
povoljnom trenutku, u celini ili po delovima, skla
njaju u baze na privremeno zaposednutoj teritoriji,
prelaze na slobodnu teritoriju ili se najpogodnijim i
najbezbednijim pravcima ubacuju u neprijateljevu
pozadinu preduzimajui raznovrsne diverzantske ak
cije. U sluaju da diverzantske grupe u naseljenim
mestima budu otkrivene, brzo se izvlae izvan njih,
nastavljajui sa izvoenjem diverzantskih akcija u
sadejstvu sa odgovarajuim snagama Teritorijalne
odbrane ili jedinica Kopnene vojske.
Umesto otkrivenih diverzantskih grupa ili poje
dinaca koji se izvlae iz naseljenih mesta, formiraju
se nove ili ubacuju druge sa susedne teritorije radi
produenja diverzantskih dejstava. Nijedan deo te
ritorije, naseljeno mesto, teritorija optine i slino
koju je neprijatelj privremeno zaposeo, ne srne osta
ti bez odgovarajuih diverzantskih snaga.
Sve diverzantske jedinice, bez obzira iz ijeg su
sastava i na kojoj teritoriji dejstvuju, moraju uvek
da tee da se odre i u najteim uslovima i situa
cijama.

3. NEPRIJATELJEVE SNAGE NAMENJENE

ZA KONTROLU TERITORIJE

Za kontrolu teritorije agresor e koristiti prven

stveno specijalno obuene jedinice (andarmerijske,
karabinjerijske, policijske i druge), a ukoliko nema
takvih jedinica i delova operativne vojske (peadij
ske bataljone i ete, oklopnoizviake bataljone i
ete i dr.).
Specijalne jedinice za kontrolu na privremeno
zaposednutoj teritoriji organizuju stanice i kontrole
stanice u naseljenim mestima i na komunikacijama,

40
odakle kontroliu odreene teritorije ili naseljena
mesta, a u gradovima odreene rejone grada (zavis
no od uspostavljenog broja stanica u privremeno za-
posednutom gradu).

Mesne stanice specijalnih snaga

Namenjene su za kontrolu manjih naseljenih

mesta, delova veih naseljenih mesta gradova i za
kontrolu manje privremeno zaposednute teritorije.
Najee se razmetaju u postojeim objektima in
frastrukture (vee stambene zgrade) koji su izdvo
jeni od ostalih objekata, na periferiji naseljenog
mesta ili u naseljenom mestu. Agresor e nastojati
da za to iskoristi naputene stanice milicije ili manje
kasarne.
Te stanice su rentabilni objekti za diverzantska
dejstva, naroito stanice u naseljenom mestu, gde e
obezbeenje biti znatno slabije zbog neprekidnog
kretanja stanovnika (sem u vremenu policijskog a
sa), te se za njih lako mogu prikupljati podaci i mogu
se drati pod stalnom kontrolom. Obezbeenje e se
najee sastojati od iane ograde, straara, osma-
traa i pukomitraljeskih i mitraljeskih bunkera, a
van naseljenog mesta, osim tog obezbeenja, najve-
rovatnije e se postavljati minska polja i elektronsko
obezbeenje.
Pri planiranju diverzantskih dejstava na mesne
stanice specijalnih snaga treba voditi rauna o tome
da se odaberu najpogodniji nain i vreme za obav
ljanje zadatka, jer e u naseljenim mestima u toku
policijskog asa biti onemogueno kretanje. Diver
zija sa udaljenosti na te stanice nee se moi izvoditi
zbog opasnosti po sopstveno stanovnitvo (sem na
stanice rasporeene van naseljenog mesta ili na pe-

41
riferiji naselja), a pristup u stanice nee biti mogu
bez kontrole i pretresa svakog lica koje nije iz sasta
va specijalnih snaga. Iz stanice e neprekidno odla
ziti patrole za kontrolu teritorije ili naselja, a pone
kad i vie patrola, ime se smanjuje broj pripadnika
specijalnih snaga u stanici, to je veoma vano za
procenu trenutka izvoenja diverzantske akcije.
Najosetljiviji delovi stanice su smetajni objekti
(zgrade) sa sredstvima veze i patrole koje se nalaze
na zadatku van stanice.

Kontrolna stanica u naseljenom mestu

Namenjena je za kontrolu vozila i mesnog sta-

novitva koje ulazi i izlazi iz naseljenog mesta. Us
postavljaju ih manje jedinice specijalnih snaga agre
sora da bi onemoguile mesnom stanovnitvu odra-
vanje veze sa teritorijalnim i partizanskim jedinica
ma koje se nalaze na toj teritoriji, ili infiltriranje
pripadnika tih jedinica u naseljeno mesto.
Stanice opsluuje stalna posada, jaine do voda
specijalnih snaga, i ureuje je ininjerijski za kru
nu odbranu. Osim tih stanica, oko naseljenog mesta
organizuje se kruna odbrana ili se mesto obezbe-
uje neprekidnim kruenjem jaih patrola.
Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na
mesne kontrolne stanice treba uzimati u obzir da je
prilaz mesnog stanovnitva mogu samo za vreme
dana (od prekida do poetka policijskog asa), kada
je opreznost stanice manja nego u toku noi, pa to
vreme treba koristiti za izvoenje diverzantskih dej
stava (to ne iskljuuje i nona dejstva). Po mogu
nosti, za prolaz se koriste motorna vozila javnih slu
bi, jer ona izazivaju manju podozrivost posade od
grupe ljudi koja se pribliava stanici.

42
 Diverzantska dejstva na stanici mogue je izvo
diti direktnim diverzantskim dejstvima iz neposred
ne blizine ili diverzijama sa udaljenosti.

Putne kontrolne stanice

Namenjene su za pretres sumnjivih lica (prolaz

nika) i motornih vozila. Postavljaju se prikriveno na
otvorenim komunikacijama, a kontrolu obavljaju
povremeno i iznenadno, naelno uvek na drugom
mestu. Broj stanica zavisi od raspoloivih snaga spe
cijalnih jedinica koje se mogu izdvojiti za jednu ko
munikaciju. Postavljaju se na delovima komunika
cije na kojima su najmanje uoljive (poumljeni
rejoni, vee krivine, useci, manji zaseoci i sl.).
Zbog pokretljivosti, te stanice nisu najpogodniji
objekti za izvoenje diverzija. Meutim, ako se pra
vovremeno otkriju na njih se moe dejstvovati iz
zasede. Te stanice su jako obezbeene i organizova-
ne su za krunu odbranu. Na izvesnom odstojanju
od stanice postavljaju se zasede snage za inter
venciju.
Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na
te stanice treba znati da se one postavljaju iznenada,
na vie mesta i u razliito vreme. Da bi se utvrdilo
mesto i vreme postavljanja tih stanica potrebno je
izvianjem, a i obavetajnim radom neprekidno pra
titi delove specijalnih snaga agresora koje ih orga-
nizuju.
Naroito osetljivih mesta na tim stanicama ne
ma, ali radi ometanja rada stanice dejstvuje se na
mesto kontrole (barikade, ljudstvo za pretres i ne
posredno obezbeenje).

43
 Najpogodnije naoruanje za ta dejstva su snaj-
perske puke sa priguivaima zvuka, automatsko
oruje i rune bombe.

Domai izdajnici

Za rad u policijskoj slubi agresor e vrbovati

pojedine elemente nezadovoljne naim drutvenim
ureenjem ili kolebljivce. Nastojae da od tih ele
menata formira kvislinke jedinice, koje e koristiti
za kontrolu teritorije, obezbeenje raznih agresoro
vih ustanova, policijsku slubu i sl. Najee e ko-
ristiti domae izdajnike za rad u obavetajnoj slubi,
kojom e agresor nastojati da prekrije privremeno
zaposednutu teritoriju radi prikupljanja podataka o
kretanjima teritorijalnih i partizanskih jedinica i or
gana vlasti.
Kvislinke jedinice uspostavljae stanice, kon
trolne stanice i posade za obezbeenje vanih obje
kata po principima specijalnih snaga agresora.
Izvoenje diverzija i atentata na pojedine izdaj
nike u slubi agresorove obavetajne slube imae
specifinosti, i svaki takav zadatak bie meusobno
sinhronizovan po nainu, vremenu izvoenja i pri-
meni sredstava i naoruanja.
Ta dejstva se mogu izvoditi: likvidacijom u su
sretu iz neposrednog odstojanja; likvidacijom iz za
sede; likvidacijom, trovanjem i hapenjem i predava
njem sudskim organima.
Likvidacija u susretu iz neposrednog odstojanja
izvodie se u naseljenom mestu na ulici. Naime, tako
e se osueni izdajnik presretati i likvidirati iz be
zumnog naoruanja. Najpogodnije oruje za likvida
ciju je beumni pitolj. Likvidacija se najee izvodi

44
danju, jer je diverzantu lake da se kree ulicama
nego u toku noi dok traje policijski as.
Likvidacija iz zasede izvodi se u naseljenom me
stu i van naselja. Zaseda se postavlja na pogodnom
mestu u ulici kojom se izdajnik najee kree ili
pred zgradom u kojoj stanuje. Najpogodnija mesta
za zasedu su terase, mansarde ili krovovi, odakle je
mogue izvlaenje diverzanata, a van naseljnog mes
ta i umarci, tesnaci, prelazi preko vode i sl. Najpo
godnije oruje za izvoenje tog zadatka je snajper-
ska puka sa priguivaem zvuka ili beumna auto
matska puka ako je zaseda postavljena na njenom
efikasnom dometu.
Likvidacija trovanjem izvodi se samo onda ako
se moe organizovati trovanje hrane ili pia koje
izdajnik uzima u restoranu ili kafani. Mora se voditi
rauna o vrsti otrova i dejstvu. Otrov mora biti takav
da se pri analizi teko otkriva i da dejstvuje to spo
rije da bi se teko otkrilo gde je izdajnik otrovan.
Likvidacija hapenjem izvodie se kad god je to
mogue. Uhapeni izdajnik predavae se naim sud
skim organima, koji e i u uslovima privremeno za-
posednute teritorije postojati na teritoriji svake dru-
tveno-politike zajednice. Hapenje se moe izvesti
postavljanjem zasede na uobiajenim mestima pro-
laenja izdajnika ili u njegovom stanu, ukoliko se u
njega moe neprimetno ui. U spreavanju pruanja
otpora izdajnika koristi se pitolj sa gasom za pri
vremeno onesposobljavanje, ukoliko se poseduje. U
tom sluaju treba pravovremeno obezbediti sredstva
za sprovoenje do predaje sudskim organima.
Sva etiri navedena naina likvidacije primenji-
vae se i za likvidaciju agresorovih funkcionera i pri
padnika okupacionog sistema, policijskih rukovodi
laca i agenata, i stareina i ostalih pripadnika agre
sorovih vojnih i specijalnih snaga.

45
 DEO I

NAORUANJE
 1. PITOLJ 7,62 mm M57

NAMENA

Namenjen je za unitavanje neprijatelja vatrom

u bliskoj borbi na daljinama do 50 metara.

OSNOVNI PODACI

najuspenije dejstvo se postie do 30 metara;

brzina gaanja je 9 metaka za 1015 se-
kundi;

Sl. 1 Pitolj 7,62 mm M57 izgled

49
 puni se sa 9 metaka;
poetna brzina 420455 m/s;
krajnji domet 1.640 metara;
masa pitolja sa punim okvirom iznosi 970 g;
pitolj je poluautomatski;
opaljenje se ne moe izvesti dok okvir nije
u rukohvatu.

2. AUTOMATSKI PITOLJ 7,65 mm M61

NAMENA

Namenjen je za unitavanje ive sile na bliskom

odstojanju. Pogodan je za obavljanje diverzantskih
zadataka na bliskom odstojanju.

Sl. 2 Automatski pitolj 7,62 mm M61 izgled

50
 OSNOVNI PODACI

Najuspenije dejstvuje:
iz ruku do 50 m,
sa ramena do 200 m.
Dejstvuje kratkim rafalima do pet i dugim do
deset metaka.
Puni se okvirom od 10 i 20 metaka. Brzina ga
anja: jedinanom do 35, a rafalnom do 100 metaka
u minuti. Koristi bojevi metak 7,65 mm. U diver
zantskim dejstvima koristi se i sa priguivaem
zvuka.
Ima mehaniki nian.
Masa bez okvira iznosi 1,28 kg, a sa punim okvi
rom 1,54 kg.

3. SIGNALNI PITOLJ 26 mm M57 I SIGNALNI

METAK 26 mm
NAMENA

Namenjen je za davanje svetlosnih znakova koji

slue za izdavanje komandi, upozorenja, obavetenja,
uspostavljanje i odravanje veza izmeu jedinica,
grupa vojnika ili pojedinaca, i za osvetljavanje odre
enog terena.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa pitolja 750 g;

masa kompleta pitolja 26 mm (platnena tor
bica, pitolj i 20 metaka) 2,5 kg;
puni se runo sa po jednim metkom;
gaa jedinanom paljbom;
 brzina gaanja 1015 metaka u minuti;
domet oko 100 m;
kalibar cevi 26 mm;
koristi signalni metak (sa zvezdicom bele,
ute, zelene i crvene boje);
ranjava ivu silu do 70 m;
signalni metak gori od 5,5 do 9,5 s i lako
pali lakozapaljive predmete.

Sl. 3 Signalni pitolj 26 mm M57 i signalni metak 26 mm

izgled

PAKOVANJE SIGNALNIH METAKA

10 metaka u kartonsku kutiju;

40 kartonskih kutija u drveni sanduk (400
metaka).

52
 Struktura metaka prema boji zvezdice:
30% belih,
30% crvenih,
20% zelenih,
20% utih.
Poklopac metka je obojen bojom koju daje zvez-
dica pri sagorevanju. Na poklopcu su utisnute bra
davice (ispupenja) koje oznaavaju boju (zelena
1 bradavica, crvena 2 bradavice, uta 3 brada
vice i bela bez bradavice).

4. P O L U A U T O M A T S K A P U K A 7,62 mm M59/66

NAMENA

Namenjena je za neutralisanje /s i vatrenih

sredstava neprijatelja, unitavanje tenkova, oklopnih
vozila, gaanje bunkera, utvrenih zgrada i gaanje
radi zadimljavanja i osvetljavanja tromblonskim mi
nama.

-
Sl. 4 Poluautomatska puka 7,62 mm M59/66 izgled

53
 OSNOVNI PODACI

najbolji rezultati prilikom dejstva na ivu silu

postiu se do 400 m, a sasreenom vatrom vie stre-
laca do 800 m, na avione, helikoptere i padobrance
do 500 m;
tromblonom se uspeno dejstvuje na tenkove
do 150 m;
puka se puni okvirom od 10 metaka;
brzina gaanja 30 metaka u minuti, odnosno
34 tromblonske mine;
b/k 100 metaka;
masa puke 4,1 kg;
krajnji domet 2.650 m;
nianska daljina 1.000 m;
nian mehaniki, a moe se postaviti i opti
ki pasivni (5x80);
zrno bojno i obeleavajue.

5. A U T O M A T S K A P U K A 7,62 mm M70 I M70A

NAMENA

Namenjena je za unitavanje neprijateljeve /s

i vatrenih sredstava, za gaanje tenkova, oklopnih
vozila, bunkera i utvrenih zgrada pomou kumula
tivnih mina sa tromblonom.

OSNOVNI PODACI

najbolji rezultati pri gaanju na /s postiu

je jedinanom paljbom do 400 m, kratkim rafalima
do 300 m, a dugim rafalima do 200 m;
sasreenom paljbom vie strelaca na grupne
ciljeve uspeno se gaa do 600 m. Padobranci i heli
kopteri uspeno se gaaju do 500 m. Tromblonom sa

54
kumulativnom minom uspeno dejstvuje do 150 m, a
trenutnom i dimnom do 240 m;
paljba iz AP moe biti jedinana i rafalna
(kratki rafal 5, a dugi 15 metaka);
puni se okvirom od 30 metaka;
brzina gaanja u borbi 120 metaka u minuti,
odnosno 34 tromblonske mine;
masa AP 3,750 kg (sa drvenim kundakom
bez okvira);
masa AP 3,7 kg (sa preklapajuim kundakom
bez okvira);
torbica sa etiri puna okvira 4,415 kg;
nianska daljina 1.000 m;
nianska daljina tromblonom minimalna 50,
maksimalna 240 m;

Sl. 5 Automatska puka 7,62 mm M70 izgled

Sl. 6 Automatska puka 7,62 mm M70A izgled

55
 nian mehaniki, a moe se postaviti optiki
pasivni (5x80);
b/k 150 metaka. -

6. P O L U A U T O M A T S K A SNAJPERSKA P U K A
7,9 mm M76

NAMENA

Namenjena je za unitavanje vanijih pojedi

nanih otkrivenih (nepokretni, trenutni, pokretni) i
maskirnih ivih ciljeva na veim daljinama.

OSNOVNI PODACI

uspeno dejstvo snajperskom pukom na ot

krivene i dobro vidljive ciljeve danju postie se na
daljinama do 1.000 m. Najuspenije dejstvo ostva
ruje se do 800 m. Na avione koji nisko lete i helikop
tere, kao i padobrance, uspeno dejstvo snajperskom
pukom postie se na daljinama do 500 m;
nou se najuspenije dejstvo postie do 400 m;
za gaanje snajperskom pukom danju kori
sti se mehaniki nian i optiki nian M-76, a nou
pasivni nian 5x80. Nianska daljina za gaanje me
hanikim nianom je do 1.000 m, optikim nianom
M-76 do 1.200 m, a pasivnim nianom 5x80 do 500 m;
maksimalni domet zrna iznosi 5.000 m. Snaj-
perska puka se puni okvirom od 10 metaka. Brzina
gaanja u borbi je do 30 metaka u minuti. Pri gaa
nju snajperskom pukom nou, uz korienje opti
kog niana M-76 ili pasivnog niana 5x80, mogue je
uspeno otkrivati, a na bliim daljinama i unitavati
sve aktivne IC niansko-osmatrake ureaje;

56
Sl. 7 Izgled poluautomatske snajperske puke 7,9 mm

poetna brzina zrna 730 m/s;

Pmax = 320 bar;
sila okidanja 2,5 daN;
kapacitet okvira 10 metaka;
masa puke sa praznim okvirom bez optikog
niana iznosi 4,6 kg;
masa metka 26 g.
Snajperska puka ima u kompletu no sa noni-
com, koji slui za voenje borbe prsa u prsa. Spaja
njem noa i nonice u makaze omoguava se otva
ranje prolaza u icanim preprekama i seenje tele
fonskih linija i drugih kablova.

57
 7. T R O M B L O N ZA P U K U

Tromblon slui da se na njega stavi tromblon-

ska mina, a on joj odreuje pravac leta. Tromblon
za AP ne ini celinu, ve se navija kada se ukae
potreba za gaanjem.

Na prednjem delu ima pet rebara i etiri leba.

Na srednjem delu je nareckan radi lakeg navrtanja.
Pri gaanju bojnom municijom tromblon se ne skida
sa A P , a pri gaanju tromblonom na puci ima nian

58
sa levim oznakama (110, 175 i 240) koje slue za ga
anje trenutnom i dimnom minom i sa desnim ozna
kama (50, 100 i 150) koje slue za gaanje kumula
tivnom minom.

Sl. 9 Tromblon za puku izgled

8. OPTIKI N I A N M76

NAMENA

Namenjen je za nianjenje pojedinanih i dobro

zamaskiranih ciljeva danju i u sumrak. Omoguava
visoku tanost gaanja malih i udaljenih ciljeva u
nepovoljnim svetlosnim uslovima.

OSNOVNI PODACI

Optiki nian, preko svoje konanice i mehaniz

ma za njeno pomeranje, omoguava:
merenje daljine, na osnovu poznate visine
(1,75 m) i irine (0,5 m) cilja, u granicama 200
800 m;
zauzimanje daljine u granicama od 0 do
1 200 m;
zauzimanje bonih popravki (levo i desno) u
granicama od 0 do 20 hiljaditih, i to: pomou do
boa do 0-10 i pomou konanice do 0-10 u svaku
stranu.

59
 Optiki nian se sastoji od: mehanizma daljine,
mehanizma pravca, sistema za osvetljavanje kona
nice, pokretnog senila, gumene koljke i optikih
sklopova (objektiv, konanica, obrtni sistem soiva i
okular).

SZ. 10 Optiki nian M76 izgled

9. IC UREAJ ZA OSMATRANJE I GAANJE

NOU P A S I V N I 5X80

NAMENA

Namenjen je za osmatranje, nianjenje i gaa

nje u nonim uslovima iz peadijskog naoruanja.

OSNOVNI PODACI

koristi svetio slabijeg intenziteta (mesec i

zvezde);
omoguava uspeno gaanje neprijateljeve
/s do 700 m, a vozila do 2.000 m;
vek upotrebe baterije koja ga napaja je 10
15 h (baterija je od 2,48 i 0,70 A h ) ;
moe da radi na temperaturi od 40 do
+ 50C;

60
 osetljiv je na udar;
dioptrija okulara je od 5 do + 5 ;
vidno polje 10 stepeni;
izotravanje objekata u vidnom polju poi
nje od 20 m do granice vidljivosti;
ureaj poveava cilj objekat pet puta;
faktor pojaanja svetlosti 30.000 puta;
masa ureaja 2,2 kg;
punjenje baterije traje 14 asova preko ure
aja 7K27.

Sl. 11 Pasivni nian 5X80 izgled

10. PUKOMITRALJEZ 7,62 mm M72

NAMENA

Namenjen je za neutralisanje i unitavanje grup

nih i vanih pojedinanih ciljeva do 800 m.

61
 OSNOVNI PODACI

najbolji rezultati postiu se otvaranjem izne

nadne vatre na odstojanju do 600 m. Na avione, he
likoptere i padobrance uspeno dejstvuje do 500 m;
paljba moe biti jedinana, rafalna (kratki
rafali 5, a dugi do 15 metaka) i neprekidna;
puni se okvirom od 30 metaka;
brzina gaanja 120 metaka u minuti;
krajnji domet 2.300 m;
poslugu ini jedan vojnik;
- nianska daljina 1.000 m;
broj okvira u kompletu 5 komada;
masa pm 5 kg;
nian pasivni 5 x 80 a moe se postaviti i op
tiki;
b/k 600 metaka.

Sl. 12 Pukomitraljez 7,62 mm M72 izgled

 1 1 . _ RUNI BACA M 5 7

NAMENA

Namenjen je za unitavanje tenkova i oklopnih

borbenih sredstava u bliskoj borbi. U diverzantskim
dejstvima koristi se za diverzije sa udaljenosti na
takve i sline ciljeve.

OSNOVNI PODACI

uspeno dejstvuje na oklopna sredstva do

200 m, a na /s i utvrene objekte do 400 m;
nianska daljina 400 m;
brzina gaanja je oko 4 mine u minuti;
krajnji domet 1.300 m;

Sl. 13 Runi baca M57 izgled

vrsta municije kumulativna mina sa upa

ljaem U T I - M 6 1 ;
poslugu ine dva vojnika;
kalibar cevi 44 mm, a mine 90 mm;

63
 masa runog bacaa 8,145 kg, a mine 2,440 kg;
ima optiki nian koji uveava cilj 3,8 puta;
probija oklop debljine od 270 do 320 mm;
b/k 4 mine kumulativne.

12. R U N I B A C A RAKETA 64 mm M80 Z O L J A

NAMENA

Namenjen je za unitavanje oklopne i druge

borbene tehnike i /s u lakim i srednje utvrenim
objektima, a u diverzantskim dejstvima za diverzije
sa udaljenosti na takve i sline ciljeve.

OSNOVNI PODACI

uspeno dejstvuje na sve savremene oklopne

ciljeve do 350 m;
nianska daljina 400 m. Brisani domet 200 m;
brzina gaanja ispaljenja rakete 15 s;

Sl. 14 Runi baca raketa M80 Zolja izgled

64
 krajnji domet 1.280 m;
nian mehaniki;
b/k 2 rakete kumulativne;
vrsta municije raketa sa bojevom glavom ku-
mulativnog dejstva;
upalja rakete je aktiviran za dejstvo po
sle prelaska puta 6 m raunato od usta lansera-cevi;
sigurno dejstvuje na daljinu od 20 m, i vie;
raketa ima samolikvidator koji raketu akti
vira 46 s nakon lansiranja;
RBR spakovan je u vakumiranu plastinu
vreicu;
komplet 4 RBR pakuju se u drveni sanduk;
slui za jednokratnu upotrebu.

13. R U N I RAKETNI BACA 90 mm M79 OSA-2

NAMENA

Namenjen je za unitavanje oklopnih sredstava,

a u diverzantskim ejstvima za diverzije sa udalje
nosti.

OSNOVNI PODACI

domet do 500 m;
probojnost 400 mm;
masa 7 kg;
pada u red savremenih protivoklopnih sred
stava;
opremljen je laserom i nianskom spravom;

65
 Sl. 15 Marev-
ski poloaj

Sl. 16 Runi raketni baca M79 O s a izgled

66
 nalazi se u naoruanju peadijskih jedinica;
koristi raketno kumulativno zrno O S A - 2 ;
O S A - 2 usavren je RB 57;
vek upotrebe cevi je 80100 ispaljenja.

14. L A K I PRENOSNI RAKETNI KOMPLET

9M32M S T R E L A 2M (LPRK)

NAMENA

Namenjen je za unitenje niskoleteih ciljeva

u uslovima vizuelne vidljivosti.
Lansira se na ciljeve u odlasku koji lete brzi
nom do 950 km/h, a u polasku-susretu na helikop
tere i elisne avione koji lete brzinom do 550 km/h.
Lansira se sa ramena strelca u stojeem ili kle-
eem stavu.

OSNOVNI PODACI

maksimalna visina cilja od 500 do 2.300 m;

minimalna visina cilja 50 m;
daljina unitenja cilja u odlasku 4.200 m;
masa kompleta 15 kg;
vreme prelaska iz marevskog u borbeni po
loaj 10 s;
moe dejstvovati i na ciljeve koji lete na vi
sinama ispod 50 m, ali su mogui gubici izvesnog
broja raketa zbog zraenja mesnih predmeta.

6* 67
 RAKETA 9M32M:

kalibar 72 mm;
masa 9,8 kg;
masa eksploziva 370 g;
masa barutnog punje
nja motora 4,2 kg;
ima IC ureaj za sa-
monavoenje;
vreme samolikvidacije
1417 s.

RAKETA SE SASTOJI OD:

glave za samonavoe-
nje;
krmila;
odseka bojeve glave;
odseka pogonskog go
riva;
krilaca za stabilizaciju.

Sl. 17 Laki
prenosni raketni
komplet Strela
2M izgled

15. M I N O B A C A 60 mm M57

NAMENA

Namenjen je za neutralisanje i unitavanje i i v e

sile i vatrenih sredstava neprijatelja, a u diverzant
skim dejstvima za diverzije sa udaljenosti.

68
 OSNOVNI PODACI

domet minimalni 75 m, a maksimalni 1.690 m;

veoma je pogodan za dejstvo po prostornim
ciljevima jer ima veliku brzinu gaanja. Uspenije
dejstvuje na /s na daljini do 1.200 m, a na vatrena
sredstva do 1.000 m;
brzina gaanja 2530 mina u minuti;
poluprenik uspenog dejstva paradi mina
j e do 20 m;
posluuju ga dva posluioca;
nosi ga jedan posluilac;
vrsta municije trenutna mina M57 (mine
se pakuju u drveni sanduk, po 12 komada);
masa minobacaa 19,7 kg;
masa mine za minobaca 1,350 kg;
b/k 60 mina, 42 kom. trenutnih, (70/o), 12
kom. osvetljavajuih (20%), 6 kom. dimnih (10%),

Sl. 18 Minobaca 60 mm M57 izgled

69
 16. L A K I RAKETNI LANSER (LRL) 128 mm M7I

Sl. 19 Laki raketni lanser 128 mm M71 izgled

NAMENA

Namenjen je za ostvarenje iznenadnih i brzih

vatrenih udara po vanijim ciljevima veih razmera
( K M , pozadinske baze, skladita, aerodromske piste
i letelice itd.), a u diverzantskim dejstvima za diver
zije sa udaljenosti.

OSNOVNI PODACI

nianska daljina 8.600 m;

brzina gaanja 2 rakete/min;
krajnji domet 8.600 m;
nian mehaniki;
vrsta municije raketa mase 23 kg;
masa orua 16 kg;
tri posluioca;

70
 duina cevi 1.000 mm;
duina rakete 814 mm;
raketa dejstvuje na temperaturi od 30 do
+45C;
b/k 20 raketa trenutno-fugasnih.

17. PROTIVOKLOPNI LANSIRNI KOMPLET 9KI1

( P O L K 9K11)

NAMENA

Namenjen je za borbu protiv neprijateljevih ok

lopnih sredstava i ruenje objekata (bunkeri, utvre
ne zgrade i si.) na daljini od 500 do 3.000 m, a u di
verzantskim dejstvima za diverzije sa udaljenosti na
takve i sline ciljeve.

POLK 9K11 SASTOJI SE OD:

jednog ureaja za voenje;

dve lansirne kutije za lansiranje;
tri protivoklopne voene rakete.

OSNOVNI PODACI

brzina gaanja 2 rakete u minuti;

vreme prelaska iz marevskog u borbeni po
loaj 1 min i 40 s;
masa kompleta 30,5 kg;
masa protivoklopne rakete 10,9 kg;
masa ureaja za voenje rakete 12,4 kg;
masa lansirne kutije 7,2 kg;
b/k 8 laketa 9M14M;
durbin ureaja za voenje uveliava osam
puta;

71
 akumulator za napajanje ureaja (12 V, 1,5
Ah, masa 2,4 kg, vek upotrebe 5 godina).
Raketa voena (runo) preko provodnika dobij a
signale za voenje. Oznaka rakete 9M14M.
Lansirna kutija namenjena je za prenoenje
lansera i rakete, postavljanje lansera na kutiju i ra
kete na lanser, kao i za povezivanje rakete sa ure
ajem za voenje.

Sl. 20 Protivoklopni lansirni komplet 9K11 izgled

18. B O M B A R U N A M75 (BR M75)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ive sile u uslovi

ma bliske borbe. Dejstvuje udarnim talasom i e
linim kuglicama.

OSNOVNI PODACI

spada u vrstu rasprskavajuih bombi vre

menskog dejstva;
upalja bombe je udarni i izaziva eksploziju
bombe posle 34 sekunde od trenutka aktiviranja;

72
 pri aktiviranju bombe ne uje se pucanj ini
cijalne kapisle;
eline kuglice (3.000 kom.) imaju polupre-
nik ubojnog dejstva do 12 m, a ranjavajueg do 30 m;

Sl. 21 Bomba
runa M 75
izgled

bomba eksplodira u blatu, snegu, vodi itd.;

masa bombe iznosi 355 g;
telo bombe izraeno je od plastine mase
ija je spoljna strana rebrasta radi lakeg dranja
bombe u ruci;
masa eksploziva je 38 g;

73
 obuka u rukovanju i bacanju bombe izvodi
se iskljuivo vebovnom bombom;
bomba se baca iz zaklona;
najstroe se zabranjuje noenje bombe za
alku osiguraa;
neeksplodiranoj bombi moe se prii posle
pet minuta;
neeksplodirana bomba se unitava na mestu
gde je pala bez pomeranja;
pri aktiviranju inicijalne kapisle ne uje se
pucanj;
bomba se baca na sledei nain: uzme se u
desnu ruku tako da ruica osiguraa (1) bude okre
nuta prema dlanu, a upalja navie. U tom poloaju
bomba se vrsto dri u ruci. Levom rukom se uhvati
za alku osiguraa (2), brzim trzajem ruke izvue se
rascepka osiguraa, baci bomba na cilj i zakloni se
od njene eksplozije.

19. _ NO ZA BORENJE I GAANJE

NAMENA

Namenjen je za napad i samoodbranu nanoe

njem boda i seenjem protivnika u bliskoj borbi i za
gaanje u cilj sa odstojanja.

OSNOVNI PODACI

osnovno je hladno oruje vojnika specijalnih

jedinica (diverzanti, izviai, ronioci, padobranci itd);
pored nanoenja boda i seenja slui i za ga
anje na ivi cilj do 15 m;

74
 u nonim uslovima je efikasno sredstvo u
borbi prsa u prsa;
pogodan je za neujno likvidiranje pojedinih
ivih ciljeva (kuriri, straari, osmatrai, izviai, ko
njanici, biciklisti, motociklisti itd);
izrauje se od visokokvalitetnog elastinog
elika;
ukupna duina iznosi 250300 mm, a seiva
125150 mm;
izmeu rukohvata i seiva nalazi se branik
(metalna ploica u obliku izduene elipse);
moe biti sa jednostranim ili sa dvostranim
seivom;
do upotrebe no se uva u nonici;
moe se nositi na opasau, podlaktici, potko-
lenici, izmi i pod pazuhom;
mase je 200400 g.

Sl. 22 No za borenje i gaanje izgled

20. B O M B A R U N A K U M U L A T I V N A M79

NAMENA

Namenjena je za unitavanje i onesposobljava

nje svih vrsta oklopnih borbenih vozila. Moe se upo-
trebiti za unitavanje i drugih motornih vozila, ru
enje bunkera i utvrenih zgrada.

75
 OSNOVNI PODACI

Bomba se baca na daljinu 1520 m iz zaklona

ili iza objekta koji prua potpunu zatitu od paradi
bombe i delova koji se usled eksplozije otkidaju od
borbenog vozila.

Sl. 23 Bomba
runa kumulativ
na M79 izgled

Bomba ima trenutno dejstvo. Sigurno probija

oklop vozila debljine do 220 mm. Masa bombe je oko
1.150 g.

76
 To sredstvo je veoma dobro za blisku protivok-
lopnu borbu. Pri bacanju na cilj tei se da se bom
bom pogodi cilj. Nakon udara u cilj, usled eksplozije
eksplozivnog punjenja, bomba stvorenim kumulativ-
nim mlazom probija oklop i onesposobljava i unita
va instrumente, municiju i posadu u vozilu.
Bomba runa, kumulativna ima sledee delove:
bojevu glavu (1), inicijalni sklop (2) i ruicu (3) (sl.
br. 23).
Bojna glava je izraena od lima, ima cilindri
an oblik i ima zadatak da za vreme eksplozije ku-
mulativnim mlazom probije oklop i izazove oteenja
u unutranjosti borbenog vozila, izazove eksploziju
municije i onesposobi posluioce za dalje dejstvo.
Bojnu glavu sainjavaju: kapa, eksplozivno pu
njenje, kouljica, poklopac, levak i detonator sa de-
vijatorom.
Inicijalni sklop inicira eksplozivno punjenje de
tonatora i time izaziva eksploziju bojeve glave. Sa
stoji se od nosaa kapisle, pojanika i aure.
Ruica je namenjena da omogui dranje i baca
nje bombe; objedini i omogui smetaj delova udar
nog i osiguravajueg mehanizma i stabilizatora i da
osigura bombu od prevremene eksplozije.
S obzirom na TT karakteristike: masu, osigura
nje, nain upotrebe i probojnost, to sredstvo se moe
veoma efikasno koristiti za izvoenje diverzantskih
akci j a.

21. _ LASERSKI UREAJ ZA DALJINSKO

PALJENJE M I N S K I H PUNJENJA ( L U D P M P 1500 m)

NAMENA

Namenjen je za daljinsko paljenje minskih pu

njenja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dej
stvima, kada je drugi nain aktiviranja zbog takti-

77
kih uslova teko ostvarijiv, iji je cilj unitavanje ili
onesposobljavanje ive sile, sredstava ratne tehnike
i objekata infrastrukture.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Sl. 24 Predajnik izgled

masa predajnika 2,9 kg;

masa prijemnika 1,9 kg;
izvor energije za predajnik i prijemnik su
akumulatori NiCd od 9 volti;
maksimalna daljina aktiviranja punjenja
1.500 m;
prijemnik na prijemu moe biti max 20 h.

SASTAVNI DELOVI

a) PREDAJNIK
elektronski deo 1;
rukohvat 2;

73
 preklopnik koda (rotacioni) 3;
kontaktno dugme za aktiviranje 4;
poklopac akumulatora 5;
optiki nian 6.

SI. 25 Prijemnik (prednja strana)

b) P R I J E M N I K (prednja strana)
prednji nian 1;
zadnji nian 2;
zona mogueg aktiviranja 3 i 4;
filter prijemnika (otvor za ulaz laserskog
zraka) 5.

Sl. 26 Prijemnik
(zadnja strana)

79
 c) P R I J E M N I K (zadnja strana)
konica za armiranje (preklopnik za ukljui
vanje u rad) 1;
iani izvod za prikljuenje elektrinog de-
tonatora 2;
kleme za (po potrebi) vanjsko napajanje pri
jemnika 3.
Pored predajnika i prijemnika u sastav ureaja
ulazi indikator funkcije (led-dioda).

PRINCIP DEJSTVA

Pritiskom na kontaktno dugme predajnik alje

snop laserskih zraka na prijemnik (filter prijemni
ka), koji aktivira, i na icanim izvodima stvori elek
trini napon dovoljan za aktiviranje elektrinog de
tonatora, a on aktivira eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

(LUDPMP-1500 m)

Laserski predajnik moe emitovati etiri koda

ifre. Kodovi su na nepokretnom prstenu oznaeni
slovima A, B, C i D. Kod se bira okretanjem preklop-
nika koda u prstenu i dovoenjem indeksa (bela ta-
ka na jednom od krakova preklopnika) u visini iza
branog slova koda ifre. Zauzeta slova kod na
predajniku i prijemniku moraju biti ista, jer u
protivnom se ne bi aktiviralo punjenje. Akumulator
(NiCd) omoguava 500 aktiviranja lasera u trajanju
od po 10 s ili 83 min ukupno. Isti tip akumulatora
obezbeuje neprekidan rad prijemnika 20 asova.
Izmeu predajnika i prijemnika mora postojati
optika vidljivost.

80
 Ako elimo da se proveri ispravnost L U D P M P
1.500 m potrebno je da se na icanim izvodima pri
jemnika prikljui indikator funkcije (led-dioda). Os
tale radnje su iste kao za paljenje minskih punjenja,
s tim to se predajnik i prijemnik mogu postaviti na
skraenom odstojanju. Ako nakon ukljuenja lasera
zasvetli dioda na indikatoru, koji je spojen sa ica
nim izvodima na prijemniku, ureaj je ispravan, i
obrnuto.

PREDAJNIK

Sl. 27 Laserski ureaj u upotrebi

Ukoliko eli da se produi rad prijemnika vie

od 20 asova treba prikljuiti na donjim klemama
prijemnika akumulator od 12 V. Svaki Ah (amper-
as) akumulatora produava rad prijemnika za 20
asova (ako se prikljui akumulator od 48 Ah tada
je ukupno vreme rada poveano za 960 asova). V e
zivanje na prijemniku izvodi se na sledei nain:
plus ( + ) klema na akumulatoru spaja se sa klemom
oznaenom na prijemniku sa 3 A , a minus ( ) kle
ma na akumulatoru spaja se sa klemom oznaenom
na prijemniku sa 3 B .
Prijemnik se ukljuuje u rad vaenjem konice
za armiranje iz leita. Konica se vadi tako to se
pritisne prema unutra i, tako pritisnuta, zaokrene za
90 i izvue iz leita. Nakon te radnje prijemnik se
ne moe aktivirati dok ne istee vreme armiranja od
5 minuta 1 minut, a potom nastaje vreme eka
nja, koje moe trajati do 20 asova.

6 81
 Akumulator je pouzdan sve dok mu napon ne
padne ispod 8,2 volti. Ukoliko je napon manji od 8,2
volta treba ga dopuniti.

Sve staklene povrine prijemnika i predajnika

iste se tankom jelenskom koicom.

PAKOVANJE

Jedan ureaj pakuje se u drvenom sanduku. Za

svaki deo ureaj a postoj i odgovaraj ua pregrada.
Akumulatori su, dok je ureaj u sanduku, izvaeni
iz predajnika i prijemnika i posebno se uvaju.

82
 DEO II

EKSPLOZIVI I SREDSTVA
ZA PALJENJE
 1. SREDSTVA ZA PALJENJE E K S P L O Z I V N I H
PUNJENJA

Zavisno od sredstava koja se koriste, paljenje

eksplozivnih punjenja moe biti: tapinsko, elektri
no, mehaniko, prenosom detonacije i kombinovano*

1. TAPINSKO PALJENJE EKSPLOZIVNIH

PUNJENJA

1.) SREDSTVA ZA TAPINSKO PALJENJE

Sredstva za tapinsko paljenje obuhvataju: spo-

rogorei tapin, detonirajui tapin, detonatorsku
kapislu br. 8, minersku ibicu i tinjajui fitilj.
Sredstvima za tapinsko paljenje, eksplozivna
punjenja mogu se paliti neposredno i posredno. N e
posredno paljenje (paljenje pomou sporogoreeg ili
detonirajueg tapina) primenj uj e se za palj enj e
eksplozivnih punjenja izraenih od potisnih ili inici-
rajuih eksploziva. Posredno paljenje (paljenje po
mou detonatorske kapisle i tapina) primenjuje se
za paljenje eksplozivnih punjenja od brizantnih eks
ploziva, sem livenog trotila, za ije je paljenje, pored
detonatorske kapisle i tapina, potreban i inicijalni
metak od presovanog trotila.

85
 a) Sporogorei tapin

Sporogorei tapin (sl. 28) namenjen je za pa

ljenje eksplozivnih punjenja od potisnih i iniciraju-
ih eksplozivnih punjenja. Za paljenje eksplozivnih
punjenja od brizantnih eksploziva na sporogorei
tapin se mora postaviti detonatorska kapisla br. 8.

DETALJ A' DETALJ .A"

Sl. 28 Sporogorei tapin

1 pakovanje u kartonske kutije; 2 pakovanje u polivinilskoj
kesi ci

Sastoji se od sri i omotaa. Sr je od crnog ba

ruta, a omota, ima tri sloja od pamune ili kudeljne

86
pree, koja je uvijena oko sri. Drugi i trei sloj
omotaa natopljeni su tenim bitumenom radi izola
cije sri od vlage. Trei sloj omotaa provuen je i
kroz kaolin u prahu da se tapin ne bi lepio za ruke
pri rukovanju. Sagoreva brzinom 1 cm za 11,5 s.
Ako je tapin pod pritiskom (u nabijenim buotina
ma, pod vodom i sl.), brzina sagorevanja mu je neto
vea. Pali se minerskom (obinom) ibicom i tinja-
juim fitiljem (u rudarstvu se primenjuju i minerski
tuljci i minersko sae).
Za paljenje eksplozivnih punjenja u vodi, na
movarnom zemljitu, snegu i slino upotrebljava se
sporogorei tapin (specijalni), na koje je preko omo
taa navuena izolacija od polivinila.
Pakuje se po 8 ili 10 m u parafinisane okrugle
kartonske kutije, a 20 ili 25 tih kutija (200 m tapi
na) u drveni sanduk. Osim toga, specijalni sporogo
rei tapin se moe pakovati i u polivinilske kesice
(po 10 m u kesici), a 50 kesica (500 m tapina) u drve
ni sanduk.

b) Betonirajui tapin

Namenjen je za jednovremeno paljenje veeg

broja eksplozivnih punjenja na veem ili manjem
rastojanju.
Sastoji se od sri, omotaa i izolacije. Sr je iz
raena od brizantnog eksploziva (pentrita) kroz iju
sredinu prolaze dva pamuna konia (oznaka proiz
voaa). Omota je izraen od viestrukog pamunog
prediva, preko koga je navuena izolacija od polivi
nila. Taj tapin je osetljiv na udar, trenje i seenje.
Elastian je i lako se vezuje pri nastavljanju i gra
nanju na temperaturama od + 4 5 C do 20 C. Moe
se upotrebljavati na suvom, vlanom i movarnom
zemljitu, i u vodi. Sagoreva (detonira) brzinom od
6.000 do 7.000 m/s, a pali se detonatorskom (elek-

87
trinom detonatorskom) kapislom, eksplozivom ili
drugim komadom detonirajueg tapina.
Pakuje se po 100 m tapina namotanog na drve
ni kalem, a pet kalema u drveni sanduk koji je oblo
en (sa unutranje strane) limom i hermetiki za
tvoren.

Sl. 29 Detonirajui tapin na kalemu

1 sr; 2 omota; 3 vodea nit

c) Detonatorska kapisla

Detonatorska (acidna) kapisla br. 8 (sl. 30) na-

menjana je za paljenje eksplozivnih punjenja od
svih eksploziva sem od livenog trotila.
Sastoji se od tela, eksplozivnog punjenja, metal
ne kapice i svilene mreice. Telo je u obliku aure,
sa udubljenim dnom, a izraeno je od aluminijuma.
Eksplozivno punjenje ima dva sloja (primarni i se
kundarni). Primarni sloj (inicijalni) od olovnog je
azida i tricinata, a slui za prihvatanje varnice od
tapina i prenoenje na sekundarni sloj, koji je od
trotila, tetrila ili heksogena. Metalna kapica je od
aluminijuma, a na sredini ima otvor, ispod koga
je svilena mreica. Detonatorska kapisla je veoma
osetljiva na udar, trenje, varnicu i visoku tempera-

83
turu. Pali se sporogoreim tapinom, detonirajuim
tapinom, eksplozivom ili podsticajnom kapislom ne
kog upaljaa.
Pakuju se po 100 komada u etvrtaste kartonske
ili limene kutije. Pet takvih kutija (500 kom.) paku je
se u omot od parafinskog pakpapira koji se stavlja u
limenu kutiju, a deset takvih kutija (5.000 kom ) u
drveni sanduk.

Sl. 30 Detonatorska kapisla acidna br. 8

1 telo; 2 primarno eksplozivno punjenje; 3 sekundarno eks
plozivno punjenje; 4 metalna kapica; 5 mreica; 6 pakovanje
u okruglu kutiju; 7 pakovanje u etvrtastu kutiju

Detonatorska (fulminatska) kapisla br. 8 name

njena je za paljenje eksplozivnih punjenja u rudni
cima i na drugim mestima gde ima metana i ugljene
praine.
Sastoji se od istih delova kao i detonatorska
(acidna) kapisla br. 8, s tim to su telo i metalna ka
pica izraeni od bakra ili legure bakra, a primarni
ueo eksplozivnog punjenja im je od fulminata ive
i trotila.
) Minerska ibica

Namenjena je za paljenje sporogoreeg tapina.

Pri paljenju ne stvara plamen, ve tinja, zbog ega

89
je pogodna za paljenje po kii, snegu i vetru. Oset-
ljiva je na vlagu. Kada se upali gori 5060 s. Pakuje
se u kutije, po 10 komada.

e) Tinjajui fitilj

Namenjen je za paljenje sporogoreeg tapina.

Sastoji se od nekoliko slojeva pamunih i lanenih
vlakana natopljenih salitrom. Sagoreva brzinom
I cm za 12 min. uva se u namotaj ima bez po
sebnog pakovanja. Bez upotrebe detonatorske kapisle
tapinom se mogu paliti samo eksplozivna punjenja
od crnog baruta.

Sl. 31 Minerska ibica i tinjajui fitilj

Paljenju eksplozivnih punjenja sporogoreim

tapinom prethodi priprema tog tapina za upotrebu.
Ona obuhvata: razmotavanje kotura tapina, odme-
ravanje potrebnih duina, seenje tapina, nastav
ljanje, ispitivanje ispravnosti tapina i izradu sporo
goreeg upaljaa.

90
 Za seenje sporogoreeg tapina koriste se otar
no i drveni podmeta (daica). Mesto presecanja
tapina postavi se na drveni podmeta i pridrava
jednom rukom. Otrim noem, jednim potezom, pre-
seca se tapin upravno na osu, ako se kraj tapina
postavlja u detonatorsku kapislu, ili koso, ako je kraj
tapina predvien za paljenje ili nastavljanje.
Meusobno nastavljanje dva komada tapina (sl.
32) izvodi se tako to se po jedan kraj oba komada
tapina postave jedan pored drugog na drveni pod
meta i otrim noem koso odseku na duini od naj
manje 2 cm. Koso odseeni krajevi tapina spoje se
tako da im sr bude jedna preko druge. Spojeni kra
jevi tapina omotaju se izolirajuom trakom i, po po
trebi, uvezu kanapom.

I = 8cm

Sl. 32 Nastavljanje sporogoreeg tapina

1 poloaj tapina za seenje; 2 spajanje odseenih krajeva;
3 uvrivanje p o m o u l e t v i c e i izolirajuc trake

Pre svake upotrebe mora se proveriti ispravnost

sporogoreeg tapina, tj. brzina gorenja i sposobnost
prenoenja varnice. Zabranjena je upotreba neispi
tanog i neispravnog sporogoreeg tapina.

91
 Za proveru brzine gorenja sporogoreeg tapina
odseku se komadi tapina od po 30 cm, iz svake ras-
pakovane kutije, upale odseeni komadi na jednom
kraju i meri vreme njihovog gorenja. Ako na drugom
kraju tapina izbije varnica u vremenu od 3045 s,
tapin je ispravan. Ako varnica ne izbije, ili izbije
pre 30 ili posle 45 s, tapin je neispravan i ne srne se
upotrebljavati.

Sl. 33 Izrada sporogoreeg upaljaa

1 presecanje tapina; 2 Izvlaenje detonatorske kapisle; 3
istresanje ostataka piljevine; 4 spajanje tapina i detonatorske
kapisle; 5 stezanje minerskim kljeStima

Sl. 34 Izolacija spoja detonatora kapisle i

tapina
1 lzolirajuom trakom; 2 voskom

92
 Provera sporogoreeg tapina na prenoenje
varnice, obavlja se sa po dva komada tapina duine
po 10 cm odseena iz svake kutije koja e se toga
dana upotrebljavati. Odseeni komadi tapina posta
ve se na ravnu podlogu na meusobnom razmaku od
jednog santimetra, ali tako da budu u istoj liniji.
Zatim se upali jedan kraj tapina i posmatra njegovo
gorenje. Kad upaljeni komad dogori, od varnice koju
izbaci mora da se upali drugi komad sporogoreeg
tapina. Ukoliko je tapin bio pravilno postavljen a
od izbaene varnice se ne upali drugi komad tapina,
znai da je neispravan i da se ne sme upotrebljavati.
Od sporogoreeg tapina i detonatorske kapisle
br. 8 izrauje se sporogorei upalja, koji se upotreb
ljava za paljenje svih eksplozivnih punjenja od bri-
zantnog eksploziva, sem od livenog trotila. Za izradu
sporogoreeg upaljaa koristi se komad sporogoreeg
tapina (ne krai od 60 cm) i detonatorska kapisla. Iz
rauje se (sl. 33) na sledei nain:
na ravnoj daici odsee se sporogorei ta
pin potrebne duine tako da se kraj tapina koji se
uvlai u detonatorsku kapislu odsee upravno na uz
dunu osu, a drugi kraj koso;
izvadi se detonatorska kapisla iz kutije, pre
gleda da li je ispravna, uhvati izmeu palca i sred
njeg prsta tako da kaiprst bude na dnu detonator
ske kapisle i istresu iz nje eventualni ostaci piljevi-
ne. Istresanje se obavlja laganim udaranjem ruke o
ruku, ili ruke o neki predmet. Zabranjuje se nepo
sredno udaranje detonatorskom kapislom o bilo ka
kav predmet;
ravno odseeni tapin, laganim pokretom do
kraja, uvlai se u detonatorsku kapislu. Pri tome ne
treba okretati detonatorsku kapislu oko tapina, niti
tapin silom uvlaiti u detonatorsku kapislu;

93
 kada je tapin uvuen u detonatorsku kapislu,
palcem i srednjim prstom leve ruke treba ga drati
ispod detonatorske kapisle, a kaiprstom lagano pri
tiskivati detonatorsku kapislu na tapin. Desnom ru
kom se minerskim kletima detonatorska kapisla la
gano pritegne uz tapin. Stezanje se izvodi na vrhu
detonatorske kapisle;
im pone stezanje minerskim kletima kai
prst leve ruke se sklanja sa dna detonatorske kapisle,
ruke se oprue i minerska kleta se stegnu do kraja.
Ako se sporogorei upalja izrauje od specijal
nog sporogoreeg tapina ili se paljenje eksplozivnih
punjenja predvia u vlanom materijalu, spoj deto
natorske kapisle i sporogoreeg tapina treba izolo-
vati voskom, smolom ili izolirajuom trakom (si. 34).
Kad se sporogorei tapin pali pomou tinjaju-
eg fitilja (sl. 35), spaja se sa koso odseenim krajem
sporogoreeg tapina. U tom sluaju sporogorei ta
pin ne srne biti krai od 15 cm.

ii
Sl. 35 Paljenje sporogoreeg tapina tinjajuim fitiljem
1 detonatorska kapisla; 2 sporogorei tapin; 3 tinjajui fi-
tilj; 4 izolovan spoj kapisle i tapina

Pripremljeni sporogorei upalja postavlja se u

odgovarajue leite eksplozivnog punjenja (sl. 36).
Ukoliko u eksplozivnom punjenju (metku) ne postoji
izraeno leite za detonatorsku kapislu, ono se pret
hodno izrauje drvenim iljkom neto veeg preni-
ka od detonatorske kapisle.
Prilikom postavljanja detonatorske kapisle u le
ite eksplozivnog punjenja, treba paziti da celom

94
duinom ue u leite. Da se detonatorska kapisla
sporogorei upalja ne bi izvukao (ispao) iz leita,
treba ga uvrstiti (privezati) za eksplozivno punjenje
na najpogodniji nain.
Sporogorei upalja (tapin) pali se obinom ili
minerskom ibicom, ili komadom sporogoreeg ta
pina (sl. 37). Pojedinano se sporogorei upaljai
obino pale ibicom, a vei broj upaljaa komadom
sporogoreeg tapina.

Sl. 36 Uvrivanje sporogoreeg tapina za

ekspl. punjenje
1 za presovani eksplozivni metak; 2 za metak od eksploziva
u prahu; 3 za plastini eksploziv

Sl. 37 Paljenje sporogoreeg upaljaa (ta

pina)
1 minerskom ibicom; 2 obinom ibicom; 3 komadom spo
rogoreeg tapina

95
 Komad sporogoreeg tapina kojim e se izvriti
paljenje zasee se (do sri) na svaka 2 cm. Na jednom
kraju zapali se sr tapina, koji pri sagorevanju baca
varnicu na mesta na kojima je tapin zaseen. Tom
varnicom se pali sr sporogoreeg tapina postavlje
nog u eksplozivno punjenje. Jedan palilac na taj
nain sme da upali 68 komada eksplozivnih pu
njenja. Palilac prekida paljenje i odmah odlazi u
zaklon, kada komad tapina kojim se izvodi paljenje
dogori ili prestane da gori.
Osim navedenog, sporogorei tapin se moe pa
liti i raznim upaljaima predvienim za naoruava
nje mina kod kojih je podsticajna kapisla odvojena
od detonatorske kapisle. Kada se tapin pali tim upa
ljaima, umesto detonatorskih kapisli, u upalja se
stavlja sporogorei tapin.

Paljenje eksplozivnih punjenja detonirajuim

tapinom

Detonirajuim tapinom mogu se paliti sva eks

plozivna punjenja (sem od livenog trotila) ako je na
jednom kraju tapina postavljena detonatorska ka
pisla.
Palj enj u eksplozivnih punj enj a detoniraj uim
tapinom prethodi priprema tog tapina za upotrebu.
Ona obuhvata: odmotavanje tapina sa kalema, od-
meravanje potrebnih duina, seenje tapina na od
reenim mestima, nastavljanje tapina, ispitivanje
ispravnosti Itapina i postavljanje detonatorske ka
pisle na tapin.
Detonirajui tapin se see otrim noem (u jed
nom potezu) na drvenom podmetau (daici i sl.)
kao i sporogorei tapin. Prilikom seenja, taj tapin
se mora odmotati sa kalema najmanje 10 m, a kalem
sa tapinom postavlja se u zaklon. Osim toga, posle

96
svakog presecanja tapina seivo noa i drveni pod
meta obavezno se iste od mrvica eksploziva (sri
tapina). Zabranjeno je seenje tapina vie puta na
istom mestu, ili na istom mestu podmetaa. Posebno
je zabranjeno seenje tapina kada je postavljen u
detonatorsku kapislu.

SI. 38 Spaja
nje detonirajueg
tapina sa sred
stvom za pa
ljenje
1 detonirajui ta
p i n ; 2 sporogore
i upalja; 3 elek
trina detonatorska
kapisla; 4 eksplo
zivni m e t a k

Postavljanje detonatorske kapisle na detonira-

jui tapin i njihovo stavljanje u eksplozivnom pu
njenju obavlja se na isti nain kao i kod sporogore
eg tapina.
Detonirajui tapin se pali sporogoreim upalja
em, elektrinom detonatorskom kapislom ili eksplo
zivom (sl. 38). Pri spajanju detonirajueg tapina sa
tim sredstvima za paljenje detonirajui tapin mora

7 97
dobro da nalee na detonatorsku (elektrinu detona
torsku) kapislu ili eksploziv i mora biti dobro uvr
en izolirajuom trakom ili kanapom.
Detonirajui tapin (si. 39) moe da se nastavlja
na vie naina. Najee se primenjuju sledei na
ini: na preklop sa upotrebom detonatorske kapisle,
na preklop bez upotrebe detonatorske kapisle, obini
vor, mornariki vor i upredanje.
DHONATORSKA KAPSLA

DETONIRAJUI TAPIN

Sl. 39 Nastav
ljanje detonira
jueg tapina
1 na preklop sa
detonatorskom kap-
slom; 2 na prek
lop bez detonator
ske kapsle; 3 ob
inim vorom; 4 -
mornarskim vorom;
5 upredanjem

Jednovremeno paljenje veeg broja eksplozivnih

punjenja detonirajuim tapinom (sl. 40) moe se iz
vriti upotrebom:
98
 detonatorske (elektrine detonatorske) ka
pisle na koju se moe vezati najvie est krajeva
detonirajueg tapina;
valjkastog eksplozivnog metka, uz koji se
moe vezati najvie dvanaest krajeva detonirajueg
tapina;
viestrukog vora, koji moe da ima do pet
krajeva detonirajueg tapina;
upravnog dvostrukog i mornarskog vora, na
koje se mogu vezati po dva kraja (ogranka) detoni
rajueg tapina.

Sl. 40 Paljenje veeg broja eksplozivnih punjenja

1 detonatorskom kapslom; 2 valjkastim e k s p l o z i v n i m m e t k o m ;
3 viestrukim v o r o m ; 4 upravnim vorom; 5 dvostrukim
v o r o m ; 6 na p r e k l o p

Pre upotrebe detonirajueg tapina treba pro-

veriti njegovu sposobnost za prenoenje detonacije.

99
Provera se obavlja izradom i paljenjem jednostepene
mree (si. 41) na sledei nain:
odsee se sedam komada detonirajueg ta
pina duine od po 1 m;

Sl. 41 Proveravanje ispravnosti detonirajueg tapina

od tih komada izradi se mrea tako da se

krajevi tapina meusobno spoje na preklop i veu
kanapom ili izolirajuom trakom;
na krajnji komad tapina uvrsti se sporogo
rei upalja ili elektrina detonatorska kapisla;
izvri se paljenje izraene mree, pa ako su
svi komadi detonirajueg tapina detonirali tapin
je ispravan, a u protivnom je neispravan, i ne sme
se upotrebljavati.
Radi jednovremenog paljenja veeg broja eks
plozivnih punjenja izrauje se mrea od detoniraju
eg tapina. S obzirom na nain izrade, odnosno po
vezivanja eksplozivnih punjenja detonirajuim ta
pinom, primenjuju se tri vrste mree:
naizmenina,
paralelna, i
meovita.

100
 Naizmenina (redna) mrea (sl. 42) moe se iz
raditi na dva naina.

Sl. 42 Naizmenina (redna) mrea od detonirajueg

tapina

Prvi nain izrade sastoji se u postavljanju os

novnog glavnog voda po ijoj su duini raspore
ena eksplozivna punjenja. Na glavni vod se naj
ee vezuju (nastavljaju) ogranci na preklop, a
mogu se primeniti i drugi naini vezivanja na
stavljanja.

Sl. 43 Paralelna mrea od detonirajueg tapina

Drugi nain je slian prvom, s tom razlikom to

umesto jednog glavnog voda postoje dva. Taj nain

101
vezivanja je sigurniji, jer se u sluaju prekida jed
nog voda paljenje eksplozivnih punjenja obavlja
preko drugog voda.
Paralelna (grupna) mrea (sl. 43) upotrebljava
se za paljenje eksplozivnih punjenja, naroito kada
se ona nalaze na veem meusobnom rastojanju. U
poreenju sa drugim mreama (meovitim), ta mrea
se najee primenjuje, a moe da bude jednostepe-
na i viestepena.
Krajevi detonirajueg tapina u toj mrei pove
zuju se najee upotrebom detonatorske (elektrine
detonatorske) kapisle i valjkastog eksplozivnog met
ka, a mogu se primeniti i drugi naini vezivanja.
P r i izradi viestepene mree treba voditi rauna
da od mesta (stanice) za paljenje pa do svakog eks
plozivnog punjenja bude podjednak broj vorova iz
kojih se tapin grana.
Meovitu (kombinovanu) mreu (sl. 44) ini ne
koliko naizmeninih mrea koje se jednovremeno
pale izradom paralelne mree koja ih povezuje. Ova
mrea se primenjuje kad su eksplozivna punjenja
na velikom meusobnom udaljenju.

Sl. 44 Meovi-
ta (kombinovana)
mrea od detoni
rajueg tapina

2. ELEKTRINO PALJENJE E K S P L O Z I V N I H
PUNJENJA
4

Elektrino paljenje je najefikasniji nain za pa

ljenje eksplozivnih punjenja. Ono omoguava:

102
 jednovremeno paljenje veeg broja eksplo
zivnih punjenja na manjem ili veem meusobnom
odstojanju;
paljenje u tano odreeno vreme (dirigovano
paljenje);
paljenje grupa eksplozivnih punjenja postav
ljenih na jednom objektu prostoru u odree
nim vremenskim razmacima (od nekoliko milise-
kundi do pet sekundi).

2.) SREDSTVA ZA ELEKTRINO PALJENJE

Sredstva za elektrino paljenje eksplozivnih pu

njenja obuhvataju:
elektrine detonatorske kapisle;
izvore elektrine struje;
provodnike elektrine struje;
ureaje za zatitu elektrinih mrea od luta-
juih struja i atmosferskih elektrinih pranjenja
(groma);
instrumente za ispitivanje ispravnosti elek
trinih detonatorskih kapisli, izvora elektrine struje
i provodnika elektrine struje.

a) Elektrina detonatorska kapisla

Elektrina detonatorska kapisla trenutnog dej
stva (sl. 45) namenjena je za paljenje svih eksploziv
nih punjenja (sem od livenog trotila). Sastoji se od:
tela, eksplozivnog punjenja, pokrivke, mostia, za
paljive glavice, provodnika elektrine struje, zatit
ne cevice i zaptivnog epa.
Telo je izraeno od aluminijuma (za acidne ka
pisle) ili od bakra (za filminatske kapisle), a slui za
smetanje ostalih delova kapisle, U odnosu na deto
natorske kapisle br. 8 telo elektrinih detonatorskih
kapisli je due i ima deblje zidove.

103
 Eksplozivno punjenje ima primarni i sekundar
ni sloj. Primarni sloj je od inicirajueg eksploziva
(olovni azid i tricinat za acidne, ili fulminat ive i
trotil za fulminatske kapisle), a sekundarni sloj za
obe vrste kapisle je od brizantnog eksploziva, trotila,
tetrila ili heksogena.
Pokrivka je izraena od aluminijuma ili bakra,
zavisno od vrste kapisle. Sa donje strane je obloena
svilenom mreom, a kroz sredinu ima prorez za pro
laz varnice. Pokrivka ograniava eksplozivno punje
nje sa gornje, a glavicu od lako zapaljive smee sa
donje strane.
Mosti je od hromnikla i daje veliki otpor pri
proticanju elektrine struje, usled ega se usijava i
omoguava paljenje zapaljive glavice. Zavisno od
elektrine osetljivosti elektrinih detonatorskih ka
pisli, proizvode se tri tipa mostia:
tip A , standardni, normalne osetljivosti sa
otporom 1,2],4 oma, koji se neusijava i ne pali pri
prolazu struje jaine 0,18 ampera;
tip B , neosetljivi, sa otporom 0,40,6 oma,
koji se ne usijava i ne pali pri prolazu struje jaine
od 0,65 ampera;
tip C , visoko neosetljivi sa otporom od 0,03
oma koji se ne usijava i ne pali pri prolasku struje
jaine 3,5 ampera.
Za krajeve mostia spojeni su provodnici elek
trine struje.

b) Provodnici elektrine struje

Provodnici elektrine struje su od bakarne ili

meke elezne ice. Proizvode se u duinama od 1,5
do 8 m. Provodnici od meke elezne ice proizvode
se u dva tipa. Provodnici prvog tipa primenjuju se
za ruenje u suvom, a drugog tipa za ruenje na mo
varnom zemljitu i u vodi.

104
 Zapaljiva glavica, izraena od lako zapaljive
materije, obavija mosti u obliku loptice, a pali se
kada se mosti usija i prenosi varnicu na primarno
eksplozivno punjenje kapisle.

Sl. 45 Elek. Sl. 46 Elek.

det. kapisla eet pokisla
trenutnog usporenog
dejstva dejstva
1 telo; 2 se 1 telo; sekundar
kundarno eksploziv no eksplozivno pu
no punjenje; 3 njenje; 3 provod
provodnici; 4 mo nici; 4 mosti; 5
sti; 5 glavica od glavica od lako-
lakozapaljive smee; zapaljivc smese; S
6 zaptiva; 7 zaptiva; 7 pri
primarno eksploziv marno eksplozivno
no punjenje punjenje; 8 spo-
rogorea smesa (us-
pora)

Izolacija obavija glavicu od lako zapaljive smee

i titi je od prodora vlage, neeljenog elektrinog
pranjenja i lutajuih struja. Izraena je od polivi-
nilske folije.

105
 c) Podaci o elektrinim detonatorima

d) Izvori elektrine struje

(a) Podaci o suvim baterijama

N A P O M E N A : Sire objanjenje o izvorima el ektrine struje koji se mogu koristiti za ak

tiviranje elektrinih detonatorskih kapisli navedeno je u delu pet ovog
PRIRUNIKA.
 Zaptivni ep slui za ostvarivanje sigurnog i
vrstog spoja tela i provodnika elektrine detonator
ske kapisle i za obezbeivanje hermetinosti toga
spoja. Izraen je od nesagorive plastine mase.
Elektrina detonatorska kapisla usporenog dej
stva (sl. 46) namenjena je za paljenje eksplozivnih
punjenja (grupa eksplozivnih punjenja) u odreenim
vremenskim razmacima (od nekoliko milisekundi do
pet sekundi). Da bi se obezbedilo odgovarajue uspo
renje izmeu glavice sa lako zapaljivom smeom i
primernog sloja eksplozivnog punjenja upresovan je
uspora.
Zavisno od tipa, sastava i koliine smee, uspo
ra omoguuje polusekundno, etvrtsekundno i mi-
lisekundno usporenje. Prema usporau, elektrine
detonatorske kapisle se nazivaju polusekundne, e-
tvrtsekundne i milisekundne.

Sl. 47 Naizme-
nino vezivanje
baterija

107
Sl. 48 Dijagram za odreivanje jaine struje pri upotrebi maine za paljenje
 (b) Nain vezivanja baterija i akumulatora

Dozvoljeno je da se vezuju samo baterije iste

vrste i istih napona, odnosno akumulatori iste vrste
i istih napona.
Naizmenino vezivanje baterija primenjuje se
za poveanje napona struje (sl. 47).

(c) Maina za paljenje EDK-mala (MPEDK-M)

NAMENA

Namenjena je za pojedinano paljenje elektri

nih detonatorskih kapisli (EK-40-69), prvenstveno u
diverzantskim borbenim dejstvima.

Sl. 49 Maina
za paljenje EDK
mala (MPE-
DK-M)

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa maine oko 0,6 kg;

dimenzije 5,5x7,5x14 cm;
izlazni napon 160 volti;
109
 jaina 1,4 ampera;
nakon navijanja maina je spremna za opa-
ljenje narednih 30 s;
brzina obrtaja ruicom pri navijanju je 80
90 u minuti;
koristi kabl dvoilni (2 x 0,5 mm);
maksimalna daljina aktiviranja 500 m.

SASTAVNI DELOVI

telo maine (metalna kutija);

generator;
elektronika;
prikljunice na telu;
taster-prekidai, i
kontrolne lampe.

PRINCIP RADA

Okretanjem ruice generator puni kondenzator

strujom, na pritisak (prstima ruku) na taster preki
daa, ispod natpisa P R I P R E M A I P A L J E N J E ,
struja iz kondenzatora potee provodnicima do EDK
koju pali, a ona pali eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

MAINE ZA PALJENJE EDK-MALE (MPEDK-M)

Da bi rukovalac maine aktivirao punjenje po

trebno je da uradi sledee:
otvori torbicu;
postavi ruicu u radni poloaj, to se postie
laganim pritiskom ruice ka osovini i zaokretanjem
za 90 da se moe nesmetano okretati;
prikljui krajeve kabla na prikljunice (nije
znaajan polaritet vezivanja);
pritisne prstom leve ruke taster-prekida is
pod natpisa P R I P R E M A , a desnom rukom okree

110
ruicu (56 okretanja) brzinom 8090 okretaja u
minuti (smer okretanja nije znaajan). Ako je otpor
manji od 60 oma zasvetlee zelena sijalica na otvoru
kod natpisa P R O V E R A , a istovremeno e zasvetliti
i crvena sijalica na otvoru kod natpisa GOTO
V O S T , to potvruje da je kondenzator napunjen
(sijalice svetle samo za vreme okretanja ruice);
im obe sijalice zasvetle prekida okretanje
ruice;
i na kraju istovremenim pritiskom palevi-
ma obe ruke na taster-prekidae, koji se nalaze ispod
natpisa P A L J E N J E i P R I P R E M A , maina e si
gurno upaliti EDK, a ova eksplozivno punjenje.
Od trenutka prestanka okretanja ruice, odnos
no gaenja sijalica do paljenja punjenja ne srne proi
vie od 30 s. Ako se nakon provere ispravnosti mree
i maine za paljenje odloi aktiviranje punjenja za
vreme due od 30 s, radnju vezanu za okretanje ru
ice treba ponoviti, neposredno pred paljenje.
Na maini postoji uputstvo o upotrebi.
PAKOVANJE

Maina se uva i nosi u torbici.

(d) Maina za paljenje Teleoptik 300 V

NAMENA
Namenjenja je za paljenje elektrinih detonator
skih kapisli (EK-40-63 ili EK-40-69), a preko njih
eksplozivnih punjenja.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI
masa maine 4,6 kg;
napon 300 V:
unutranji otpor 50 oma;
radi na temperaturi od 30 do -f50C;
primarni izvor struje induktor.
111
 Na maini je ispisano uputstvo o nainu upo
trebe.
Jednovremeno m o e aktivirati 35 elektrinih
detonatora, s tim da ukupna duina vodova nije v e
a od 1.000 metara.

Sl. 50 Maina
za paljenje tele-
optik 300 V
izgled

(e) Maina za paljenje induktorsko-kondenzatorska

IKM-1000 V

NAMENA
Namenjena je za paljenje elektrinih detonator
skih kapisli (EK-40-63 ili EK-40-69), a preko njih
eksplozivnih punjenja.

112
 OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa maine 7,5 kg;

napon 1.000 V;
vreme punjenja 35 s;
radi na temperaturi od 30 do + 5 0 C ;
primarni izvor struje induktor.

Sl. 51 Maina za paljenje induktorsko-kondenzatorska

KM-1000V)

Na maini je ispisano uputstvo o nainu upotre

be. Mainom se moe paliti naizmenina mrea do
150 elektrinih detonatorskih kapisli, s tim da
ukupan otpor mree ne prelazi 330 oma. U paralel
noj mrei moe se paliti 10 E K , odnosno 10 paralel
nih grana, s tim da otpor grana bude jednak, a da
ukupan otpor ne prelazi 100 oma.

s 113
 OSNOVNE K A R A K T E

114
RISTIKE EKSPLOZIVA

115
116
117
118
119
Pirotehnike smee su mehanike smee zapaljivih materi
ces detonacije.

120
ja i oksidanasa. U posebnim uslovima mogu stupiti u pro-

121
 D E O III

UPALJAI
 1. TRENUTNI POTEZNI UPALJA (UDP-1)

NAMENA
Namenjen je za naoru
avanje mina iznenaenja
trenutnog dejstva koje se ak
tiviraju na potez.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNI
KI PODACI
Aktivira se na potez. Si
la aktiviranja je 3 daN, i
vie.
SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa

prikazani su na preseku upa
ljaa na sl. 52.
Kad je upalja priprem
ljen za aktiviranje iz njega
je izvuen osigura, a ulogu
osiguraa preuzima dra
udarne igle. Povlaenjem i-

Sl. 52 Trenut
ni potezni upa
lja UDP-1
presek

125
ce za potezanje, koja je vezana za dra udarne igle,
povlai se udarna igla prema zadnjem kraju upa
ljaa. Izlaskom draa udarne igle iz tela upaljaa
kleta draa se razmiu, oslobaa se udarna igla
koja pali inicijalnu kapislu, a ona pali detonatorsku
kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI PRI POSTAVLJANJU

UPALJAA

Na izabrani predmet prvo se privrsti mehaniki

deo upaljaa (zavrtnjevima, ekserima ili icom), pri
emu se vodi rauna da se nakon privrenja moe
lako naviti inicijalni deo i postaviti eksplozivno pu
njenje.

Sl. 53 Trenutni potezni upalja UDP-1 izgled

Jedan kraj ice za potezanje prvo se vee za

predmet koji e privui panju neprijatelja, a drugi
kraj za dra udarne igle. Po potrebi, mina iznena
enja se maskira i, na kraju, izvue se osigura.
Ukoliko se eksplozivno punjenje postavlja odvo
jeno od upaljaa, detonirajuim tapinom odgovara
jue duine izvede se spajanje. Na jednom kraju

126
tapina, pre stavljanja u eksplozivno punjenje, po
stavi se detonatorska kapisla br. 8 i uvue u punje
nje, a drugi kraj tapina vee se za podsticajni deo.

PAKOVANJE

10 upaljaa se paku je u kartonsku kutiju ci

lindrinog oblika; masa kutije sa upaljaima iznosi
1 kg;
20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni
sanduk, dimenzija 45x20x18 cm; masa sanduka sa
upaljaima iznosi 25 kg;
u sanduku nema pomonog materijala za pri-
vravanje upaljaa za podlogu (zavrtnjevi, ekseri i ice), ve se koristi m
zantskog kompleta ili iz mesnih izvora.

2. TRENUTNI OTPUSNO-POTEZNI UPALJA

(UDOP-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja

trenutnog dejstva koje treba da deluje na otpust (po
dizanje i pomeranje predmeta), ili za dejstvo na po
tez (povlaenje miniranog predmeta ili drugog pred
meta u njegovoj blizini za koji je vezana ica za po
tezanje.
Aktivira se na otpust i potez. Sila aktiviranja je
2 daN, i vie.

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na prese-

ku upaljaa na sl. 54.

127
 PRINCIP DEJSTVA

Kada je upalja pripremljen za aktiviranje na

otpust poklopac upaljaa je optereen nekim pred
metom, a osigura izvuen. Ulogu osiguraa u tom
sluaju ima poklopac sve do trenutka podizanja
predmeta kojim je poklopac optereen. Kad se pred-

Sl. 54 Trenut
ni otpusno-potez-
ni upalaja UDP-
-1 presek

met podigne sa poklopca gubi svojstvo osiguraa, pa

opruga udarne igle (preko udarne igle) obre osovi-
nicu sa polugom i podie poklopac. Kad se poklopac

128
sasvim podigne, obrtna osovinica sa polugom okrene
se do kraja i oslobodi udarnu iglu koja pali inicijalnu
kapislu, a ona pali detonatorsku kapislu br. 8 i, pre
ko nje, eksplozivno punjenje.
Kada je upalja pripremljen za aktiviranje na
potez poklopac upaljaa je slobodan, a osigura se
nalazi u upaljau. Izvlaenjem osiguraa iz tela upa
ljaa oslobaa se udarna igla, koja (kao i u prethod
nom sluaju) pali inicijalnu kapislu, a ona detona
torsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno pu
njenje.

Sl. 55 Trenutni otpusno-potezni upalja VDOP-1 izgled

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Pri postavljanju upaljaa treba paziti da poklo

pac upaljaa bude slobodan i da se moe lako naviti
inicijalni deo i postaviti eksplozivno punjenje.
Na poklopcu upaljaa treba postaviti predmet
koji se minira, mase 3 kg i vie, koji se ne srne po-
meriti u toku naoruavanja mine.

9
129
 Kad se mina naoruava za aktiviranje na potez
jedan kraj ice za potezanje vee se za predmet koji
se minira, a drugi za osigura upaljaa. Da se ne bi
prevremeno aktivirala, osigura se pridrava rukom
dok se ne obavi vezivanje. Ako se ica za potezanje
maskira treba voditi rauna da se previe ne opte
reti. Treba izbegavati upotrebu upaljaa na mestima
koja su izloena uticaju vode i vlage.
Ukoliko se eksplozivno punjenje postavlja od
vojeno od upaljaa postupa se prema opisu za upa
lja UDP-1.

PAKOVANJE

2 upaljaa sa potsticajnom kapislom pakuju

se u kartonsku kutiju prizmatinog oblika;
10 limenih kutija (200 upaljaa) smeta se u
kutiju, dimenzija 18x21x4 cm; masa kutije sa upa
ljaima je oko 1,5 kg;
10 limenih kutija 200 upaljaa) smeta se u
drveni sanduk, dimenzija 48x31x19 cm; masa san
duka sa upaljaima iznosi oko 19 kg.

3. T R E N U T N I Z G L O B N I U P A L J A (UDZ-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja

trenutnog dejstva, prvenstveno onih koje se postav
ljaju u naseljena mesta (zgrade).

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na pre-

seku upaljaa na sl. 56.

130
 PRINCIP DEJSTVA

Kad je upalja pripremljen za aktiviranje iz

njega je izvaen osigura. Pomeranjem ipke oba
raa u bilo koju stranu donji deo ipke se smakne
sa okidaa, posle ega potisna opruga potiskuje oki-

SI. 56 Trenut
ni zglobni upa
lja U DZ-1
presek

da u pravcu obaraa. Na taj nain je u udarnoj igli

stvaran slobodan prostor za kuglicu kojom je uvr-

131
ena. Upadanjem kuglice u udarnu iglu igla se os
lobaa i, pod pritiskom svoje opruge, udara u inici
jalnu kapislu, koja pali detonatorsku kapislu br. 8
i, preko nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 57 Trenutni zglobni upalja UDZ-1 izgled

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Osigura iz upaljaa izvlai se paljivo da se ne

bi pomerila ipka obaraa-antene. Mesto za postav
ljanje mine iznenaenja koja se naoruava zglobnim
upaljaem treba birati tako da se mina moe aktivi
rati jedino pomeranjem ipke obaraa. Za to su po
godna vrata, prozori, ladice u stolovima i sl. Ukoliko
je eksplozivno punjenje postavljeno odvojeno od
upaljaa, povezivanje se obavlja prema postupku
opisanom za upalja UDP-1.

PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom paku-

je se u kartonsku kutiju cilindrinog oblika, masa ku
tije sa upaljaima je oko 0,7 kg;

132
 20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni
sanduk, dimenzija 70x20x20 cm; masa sanduka sa
upaljaima iznosi oko 29 kg;
u kompletu nema materijala za privriva
nje upaljaa za podlogu (zavrtnjevi, ekseri, ice, ka-
nap i sl.), ve se koristi materijal iz ininjerijsko-di-
verzantskog kompleta ili iz mesnih izvora.
Treba izbegavati upotrebu na mestu koje je iz
loeno uticaju vlage i vode. Zabranjena je priprema
upaljaa za aktiviranje na potez (vezivanje ipke
obaraa icom ili kanapom za potezanje).

4. T R E N U T N I U N I V E R Z A L N I U P A L J A
(UDU-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja

trenutnog dejstva, prvenstveno onih koje se postav
ljaju u naseljena mesta (zgrade).

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Aktivira se na nagaz silom od 2 daN, na potez

silom od 2 daN i na otpust optereenja pri postav
ljanju mase od 1 kg.
Treba izbegavati upotrebu na mestima koja su
izloena uticaju vode i vlage.

133
 SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na prese-

ku upaljaa na sl. 58.

Sl. 58 Trenut
ni univerzalni
upalja UDU-1
presek

PRINCIP DEJSTVA

Kada je upalja postavljen za aktiviranje na

otpust valjkasti regulator sa bradavicom nalazi se u
poloaju O P , osigura j e izvuen iz tela upaljaa,

134
a poklopac tela upaljaa je optereen predmetom
koji je predvien za miniranje. U takvom poloaju
poklopac preuzima ulogu osiguraa sve do trenutka
podizanja predmeta kojim je optereen.

Sl. 59 Trenutni univerzalni upalja UDU-1 izgled

Podizanjem tereta poklopac upaljaa (pod priti

skom opruge udarne igle preko valjkastog regula
tora) podie se i okree valjkasti regulator koji dri
udarnu iglu i njenu oprugu u nategnutom poloaju.
Nakon okretanja valjkastog regulatora oslobaa se
udarna igla koja, pod pritiskom opruge, udara u ini
cijalnu kapislu i pali je, a preko detonatorske kapisle
br. 8 i eksplozivno punjenje.
Kada je upalja postavljen za aktiviranje na
nagaz, bradavica valjkastog regulatora nalazi se u
poloaju N ; poklopac je izdignut iznad tela upa
ljaa i svojim ispustom zahvata bradavicu na valj
kastom regulatoru, a osigura je izvuen iz tela upa
ljaa. Nagazom se poklopac pomera nadole, svojim
ispustom okree bradavicu, a preko bradavice i valj-
asti regulator koji oslobaa udarnu iglu.
Nakon toga, udarna igla udara u inicijalnu ka
pislu i pali je, a preko detonatorske kapisle br. 8 i
eksplozivno punjenje.

135
 Kada je univerzalni upalja postavljen za akti
viranje na potez, bradavica valjkastog regulatora
nalazi se u istom poloaju kao i prilikom pripremanja
upaljaa za aktiviranje na otpust O P , s tim to j e
osigura u upaljau.
Izvlaenjem osiguraa iz upaljaa oslobaa se
udarna igla na isti nain kao kad je upalja priprem
ljen za aktiviranje na otpust, s tim to se mehanizam
upaljaa aktivira izvlaenjem osiguraa, a u prethod
nom sluaju podizanjem predmeta sa poklopcem
upaljaa.

Sl. 60 Poloaj
valjkastog regu
latora kada se
UDU-1 pripre
ma za potez

Univerzalni upalja-1 moe se pripremiti za

aktiviranje na potez i tako to se udarna igla otpusti
na osigura, tj. upalja se iz transportnog poloaja
odmah moe upotrebiti za aktiviranje na potez. Ta
kav nain pripreme upaljaa za aktiviranje na potez
pogodniji je od prethodnog (postupak je jednostav
niji); otpor pri izvlaenju osiguraa u tom sluaju je
neto vei, pa je i sigurnost ljudstva koja rukuje
upaljaem vea.

136
 NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU
UPALJAA

U toku pripreme upaljaa za postavljanje prvo

se odmota skine sa tela upaljaa kanap za pote
zanje.
Ako se upalja postavlja na nagaz ili otpust ski
ne se inicijalni deo i, pomou drvenog tapia (0 6
7 mm), udarna igla se sa oprugom potisne da se moe
izvui osigura i podii poklopac, a zatim se udarna
igla potiskuje toliko da se moe postaviti u eljeni
poloaj valjani regulator (za nagaz ili otpust).

PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom pakuje

se u kartonsku kutiju;
20 kutija (200 upaljaa) smeta se u sanduk,
dimenzija 48x21x19 cm; masa sanduka sa upaljai
ma iznosi oko 25 kg.
U kompletu nema materijala za privrivanje
upaljaa za podlogu, ve se on koristi iz ininjerij-
sko-diverzantskog kompleta ili iz mesnih izvora.

5. _ T R E N U T N I ODVIJAJUI UPALJA
(UDOd-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruanje mina iznenaenja

prilikom miniranja sredstava koja imaju otvore i ep
sa spoljnim navojima (cisterne za gorivo, kante, re
zervoari, ininjerijske maine itd.).

137
 SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku

upaljaa na sl. 61.

PRINCIP DEJSTVA

Aktivira se odvijanjem poklopca posude. Pri

tome se oslobaa udarna igla koja pod pritiskom
udarne opruge, udara u podsticajnu kapislu i pali
je, a ona pali detonatorsku kapislu br. 8 i, preko
nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 61 Trenut
ni odvijajui
upalja UDOd-1
presek

Udarna igla se oslobaa odvrtanjem (zdesna

ulevo) odvijajueg osiguraa u koji je uvrnut zad-

138
nji kraj udarne igle. Da se prilikom odvrtanja od-
vijajueg osiguraa ne bi istovremeno okretao ceo
upalja, telo upaljaa se (pomou plute navuene
preko krilaca na proirenom delu tela upaljaa, ili
preko specijalno obraenog proirenog dela) privr-
uje uz zidove otvora sredstva u koje se upalja
postavlja.

Sl. 62 Trenutni odvijajui upalja UDOd-1 izgled

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Redosled radnji pri postavljanju:

na odvijajui osigura upaljaa postavi se
ep (poklopac) otvora predmeta koji se minira i,
pomou vijaka na osigurau, osigura uvrsti u
epu. Pri tome se vijci na osigurau moraju vrsto
osloniti na unutranje strane epa, to iskljuuje
mogunost okretanja osiguraa u epu;
pluta koja se nalazi uz upalja obree se
tako da moe ui u otvor predmeta koji se minira,
s tim da dobro zaptiva i da se ne moe okretati;
pluta se postavi na upalja tako da nalegne
na krilca ispod odvijajueg osiguraa.

139
 Krilca su na telu upaljaa postavljena koso,
tako da se pri navijanju priljube uz telo i dozvo
ljavaju okretanje, a pri odvijanju se urezuju u plu
tu i spreavaju okretanje tela upaljaa, odnosno
okree se samo njegov odvijajui osigura sa e
pom posude koja se minira.
Navijanje inicijalnog dela M-67 i postavljanje
eksplozivnog metka obavlja se na nain koji je opi
san za prethodne upaljae.
Ako je eksplozivno punjenje postavljeno u po
sudu, veza izmeu upaljaa i punjenja ostvaruje se
detonirajuim tapinom i detonatorskom kapislom
br. 8. Upaljae ne bi trebalo postavljati na mesta
koja su izloena uticaju vode i vlage.

PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom paku-

je se u cilindrinu kartonsku kutiju; masa kutije sa
upaljaima iznosi oko 1 kg;
10 kutija (100 upaljaa) smeta se u drveni
sanduk, dimenzija 52 x 35 x 17 cm. U sanduk se,
pored upaljaa, pakuje 100 kom. plute za oprema
nje upaljaa; masa sanduka sa upaljaima je oko
17 kg.

6. - VREMENSKI UPALJA SA KISELINOM

(UDVK)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja

pripremljenih za dejstvo nakon odreenog (izabranog)
vremena, raunajui od trenutka aktiviranja i po
stavljanja upaljaa.

140
 OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Prema vremenskom intervalu usporenja, razli

kuje se pet tipova upaljaa. Upaljai se meusobno
ne razlikuju po konstruk
ciji i obliku, ali je razliito
vreme za koje upalja akti
vira minu (od trenutka ka
da je upalja postavljen,
odnosno aktiviran). Razlike
su ostvarene jainom kise
line i njenom sposobnou
da za odreeno vreme na
grize icu koja je vezana za
udarnu iglu, kao i deblji
nom ice i njenim otporom
prema kiselini.
Da bi izmeu upaljaa,
prema vremenu usporenja,
postojala vizuelna razlika,
osigurai su obojeni razli
itim bojama, koje isto
vremeno oznaavaju ste-
pen

Sl. 63 Vremen
ski upalja sa
kiselinom (UD-
VK) presek

usporenja paljenja, raunajui od trenutka kada je

upalja aktiviran za dejstvo.

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 63.

141
Sl. 64 Vremenski upalja sa kiselinom (UD-VK) izgled

TEHNIKE OSOBINE VREMENSKIH UPALJAA

Vreme potrebno
da upalja upa
Boja li podsticajnu
Skraeni
Naziv upaljaa osigu kapislu od tre
naziv
raa nutka aktivira
nja upaljaa

Vremenski upa
lja sa kiseli UDVK-1 crvena 2030 minuta
nom-1

Vremenski upa
lja sa kiseli- UDVK-2 bela 1,32,3 asa
nom-2

Vremenski upa
lja sa kiseli- UDVK-3 zelena 46 asova
nom-3
Vremenski upa
lja sa kiseli- UDVK-4 uta 913 asova
nom-4
Vremenski upa
lja sa kiseli- UDVK-5 plava 2030 asova
nom-5

PRINCIP DEJSTVA

Upalja se aktivira tako to se razbije stakle

na ampula u gornjem delu upaljaa, a kiselina se

142
razlije oko ice kojom je vezana udarna igla i sabi
jena opruga udarne igle. Osigura je izvaen iz
upaljaa. Kiselina, nakon odreenog vremena, na
grize icu koja je vezana za udarnu iglu, ica se
prekida i oslobaa udarnu iglu, koja pali inicijalnu
kapislu, a ona detonatorsku kapislu br. 8 i, preko
nje, eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Vremenski upaljai sa kiselinom ne smeju se

upotrebljavati na temperaturama niim od 0 C.
Pri niim temperaturama vreme usporenja je due,
a na viim krae. U svakom sanduku (pakovanju)
nalazi se tablica iz koje se vidi vreme usporenja
za razliite temperature.
Ampula se u gornjem delu upaljaa gnjei sa
dva prsta (palcem i kaiprstom) tako da se pri gnje-
enju oseti lom stakla ispod bakarne kouljice (telo
upaljaa).
Nakon loma ampule saeka se minut, pa se ok
rene upalja i kroz otvor na donjem delu proveri
da li se udarna igla naslonila na osigura, ukoliko
nije upalja je ispravan.
Navrtanje podsticajnog dela, postavljanje upa
ljaa u eksploziv i vaenje osiguraa poslednje su
radnje vezane za naoruavanje mine iznenaenja.

Poslovi oko naoruavanja mine, nakon loma

ampule, moraju se obavljati brzo, ali uz odgovara
juu predostronost i preduzimanje potrebnih mera
zatite.

143
 PAKOVANJE

jedan upalja pakuje se u kartonsku cevicu,

a 10 upaljaa u kartonsku kutiju;
20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni
sanduk, dimenzija 3 0 x 3 0 x 2 1 cm; masa sanduka
iznosi 12 kg.

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 65.

Mehanizam upaljaa ine sledei delovi: satni
mehanizam, mehanizam za paljenje, mehanizam za
pokretanje sata u rad i klju za navijanje i pokre
tanje u rad satnog mehanizma.

7. S A T N I U P A L J A DESETOASOVNI
(SU-10 M66)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja

predvienih za aktiviranje nakon odreenog vreme
na od trenutka ukljuivanja u rad satnog mehaniz
ma, odnosno od trenutka naoruavanja mine.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Tempiranje je mogue na licu mesta u periodu

od 1 do 10 asova, sa moguim intervalom tempira
nja od 10 minuta.

144
 Sl. 65 Satni upalja SU-10-M66
(1 opti izgled, 2 presek)

10 145
 Moe se upotrebiti u vodi, na dubini do 60 m.
Upalja je potpuno hermetizovan i obezbeen mu je
rad na temperaturi od 30 do +50C.
Ukljuuje se u rad samo na kopnu, nakon ega
Dozvoljena greka opaljenja iznosi 1 0 minuta,
se moe postavljati i u vodi.
Masa upaljaa iznosi 0,36 kg.

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 65.

Mehanizam upaljaa ine sledei delovi: satni
mehanizam, mehanizam za paljenje, mehanizam za
pokretanje sata u rad i klju za navijanje i pokre
tanje u rad satnog mehanizma.

PRINCIP DEJSTVA

Satni upalja 10-asovni radi na sledei nain:

kada se satni mehanizam okrene u rad, po
isteku vremena na koje je podeeno dejstvo upa
ljaa mehanizam upaljaa sam oslobaa udarnu
iglu, koja udara u perkusionu detonatorsku kapislu-
-10 i pali je, a ona pali eksplozivno punjenje;
kada je upalja pripremljen za elektrome
haniki nain paljenja proces je isti, s tim to oslo
boena udarna igla ne pali perkusionu detonator
sku kapislu-10, ve u kontaktnom prikljuku za
tvara kolo struje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Zabranjeno je okretati tempirni bubanj u srne-

ru suprotnom od onog koji je obeleen na central
nom otvoru poklopca mehanizma upaljaa.
Zabranjeno je tempiranje upaljaa na vreme
krae od jednog asa (crveno obojen podeljak na
skali).

146
 Za vreme rada treba paziti da u mehanizam
upaljaa ne dospe praina, voda, sneg, blato i sli
no.
Prilikom stavljanja kljua na osovinu za tempi
ranje kljuem se ne sme pritiskivati trokraka op
ruga, jer se time moe ukljuiti u rad mehanizam
upaljaa.

Jedan klju slui za navijanje satnog mehani

zma i za tempiranje, to se ostvaruje prebacivanjem
kljua sa jedne na drugu stranu.
Na bonoj strani mehanizma upaljaa nalazi se
otvor za posmatranje skale tempirnog bubnja. Is
pred tempirnog bubnja nalazi se plastina ploica
sa indeksom za oznaavanje vremena tempiranja.

Upalja se priprema za dejstvo na sledei na

in:
odvije se poklopac upaljaa;
skine se lepljiva traka i klju za navijanje
okree u smeru oznaenom na poklopcu sve dok se
asovnik ne navije do kraja;
jednom se rukom dri upalja i posmatra
skala tempirnog bubnja (indeks se nalazi na 10 a
sova), a drugom rukom postavi klju na osovinu za
tempiranje i lagano okree u smeru oznaenom
strelicom sve dok se izabrano vreme tempiranja ne
poklopi sa indeksom;
klju se pritisne i prekontrolie da li sat
radi (ako sat radi ureaj je ispravan), a nakon toga
se pomeri izdanak poluge za zaustavljanje u polo
aj sa oznakom zaustavljanje i prekontrolie da li
je sat stao;

10* 147
 radi zatite delova na poklopcu mehanizma
upaljaa poklopac upaljaa se navije do polovine
navoja;
na upalja, sa donje strane, navije se perku-
siona detonatorska kapisla-10;
odvije se poklopac upaljaa i pritisne klju
za navijanje, koji se nalazi na osovini za tempiranje.
Time je satni mehanizam pokrenut u rad i od tog
trenutka poinje da tee vreme tempiranja;

Sl. 66 Telo upaljaa sa poklopcem izgled

poklopac upaljaa se navije do kraja i na

kraju kapisla uvue u eksplozivno punjenje;
po potrebi, mina iznenaenja se maskira.

PAKOVANJE

jedan upalja sa inicijalnim delom i kon

taktnim prikljukom pakuje se u cilindrinu kar
tonsku kutiju;

148
 trinaest kartonskih kutija paku je se u kar
tonsko bure, 0 52 cm i visine 32,5 cm, ukupne ma
se 22 kg.

8. S A T N I U P A L J A DVADESET
ETVOROASOVNI (SU-24 M69)

NAMENA

Namenjen za naoruavanje mina iznenaenja,

predvienih za aktiviranje nakon odreenog vreme
na od trenutka ukljuivanja u rad satnog mehaniz
ma.

Sl. 67 Satni upalja dvadeset etvoroasovni (SU-24M69)

izgled

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Tempiranje je mogue u granicama od 1 do

24 asa. Vrednost jednog podeljka na tempirnom
brojaniku iznosi 15 minuta. Tanost aktiviranja
moe da odstupa 2 0 minuta. Upalja se koristi za
postavljanje u minama na suvom i pod vodom od
jednog metra dubine.
 SASTAVNI DELOVI

Satni upalja ine sledei osnovni delovi: telo

upaljaa (u kojem je smeten satni mehanizam) 1;
poklopac 2; elektrini prikljuak 3 i inicijalni deo 4
(sl. 67)).
Satni upalja ine sledei delovi: telo upaljaa
(kuite) 1; vijci (3 komada), koji vezuju satni me-

Sl. 68 Satni uvalja dvadeset etvoroasovni

(SU-24 M69) preseku i delovima

hanizam sa kuitem 2; glavna pogonska osovina

satnog mehanizma 3; nosea ploa 4; tempirni broj-
anik 5; poklopac 6; zaptiva 7; osigura 8: kliza
sa osovinom i pero-in deksom 9; osovina zadraa
udarne igle 10; udarna igla 11; udarna opruga 12;
poluga za blokiranje nemirnice 13; elektrini pri-

150
kljuak 14; zaptiva elektrinog prikljuka 15; klju
(za navijanje satnog mehanizma) 16 i granina plo
ica (osigura na osovini za tempiranje) 17.

PRINCIP DEJSTVA

Satni mehanizam nakon isteka tempiranog vre

mena oslobaa udarnu iglu koja, pod dejstvom udar
ne opruge, pali podsticajnu kapislu, a ona pali de
tonatorsku (preko nje eksplozivno punjenje).

Ako je umesto podsticajnog dela (podsticajna

i detonatorska kapisla) navrnut elektrini priklju
ak, udarna igla udarom u elo elektrinog priklju
ka zatvara strujno kolo i izaziva paljenje elektri
ne kapisle i, preko nje, eksplozivnog punjenja.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Prva radnja u pripremi upaljaa jeste skida

nje poklopca upaljaa (6): kljuem (17), kroz
kruni otvor na tempirnom brojaniku, navija se
satni mehanizam do kraja;
nakon navijanja satnog mehanizma klju se
vadi;
tempirni brojanik (5) okree se u oznae
nom smeru do eljenog vremena tempiranja. Izra
en je u obliku poklopca po ijem se obodu i sa
strane nalazi tempima skala iji podeljak iznosi 15
minuta. Na kraju tempirne skale nalazi se prorez
za prolaz pera klizaa (9); ulaskom pera u navede
ni prorez oslobaa se udarni mehanizam (udarne

151
igle i opruge); povijeni vrh (perd) slui kao oslo
nac klizaa na tempirni brojanik i kao reper za
tempiranje.
Mehanizam za osiguranje ima trojaku ulogu:
da sprei nekontrolisano i sluajno aktivi
ranje u toku transportovanja, skladitenja i tempi
ranja;
da blokira rad satnog mehanizma sve do
trenutka kada upalja eli da se pokrene u rad;
da nakon postavljanja upaljaa u minu os
lobodi nemirnicu i okrene satni mehanizam u rad.

Delovi mehanizma:
poluga za blokiranje nemirnice (13) dri ne
mirnicu zakoenu do trenutka pokretanja upaljaa
u rad. Povijeni deo poluge provuen je kroz prorez
u noseoj ploi (4). Pomeranje poluge u poloaj bli
i tempirnom brojaniku, osim zaustavljanja ne
mirnice, omoguava osigurau (8) da proe kroz
otvor na drugom kraku poluge, koji se nalazi u vi
sini otvora klizaa sa osovinom i perom (9);
osigura (8) dri kliza (9), spreava njego
vo oslobaanje i upadanje u prorez (sa strane tem
pirnog brojanika) i dri polugu za blokiranje ne
mirnice. Izvlaenjem osiguraa iz njegovog leita
oslobaaju se kliza (9) i poluga (13). Osnovna na-
mena osiguraa (8) jeste spreavanje nekontrolisa-
nog opaljen ja upaljaa.
Dok radi satni mehanizam, koji je spregnut sa
tempirnim brojanikom, okree se i tempirni broj
anik sve dok pero (9) ne upadne u prorez na tem
pirnom brojaniku.
Pre upotrebe upalja treba naviti i tempirati.

152
 Nakon postavljanja mine iznenaenja na pred
vieno mesto potrebno je uraditi sledee:
odviti poklopac na upaljau (6);
izvui osigura (8);
oslukivanjem proveriti da li satni mehani
zam radi;
na viti poklopac na upalja;
postaviti upalja u minu ili ga povezati u
elektrinu mreu, kao na slici 69.

Sl. 69 Sema postavljanja SU-24 sa elektrinim priklju

kom

Ako je upalja predvien za rad pod vodom

sve navedene radnje treba obaviti na suvom.
Upalja se ne srne stavljati u objekte u kojima
ima jaih potresa i vibracija.

PAKOVANJE

dva upaljaa se pakuju u kartonsku kutiju

cilindrinog oblika;
10 kutija (20 upaljaa) pakuje se u drveni
sanduk, dimenzija 59x28 x 14 cm, mase (sa upa
ljaima) 12 kg.

153
 9. ELEKTROMEHANIKI UPALJA (EMU-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja trenutnog dejstva koje se pripremaju za aktivi
ranje na nagaz, otpust i na potez. Osnovna namena
mu je naoruavanje mina iznenaenja koje se po
stavljaju na eleznike pruge i materijalna sred
stva.

Sl. 70 Elek-
tromehanini
upalja (EMU-1)
presek

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Elektrina energija za aktiviranje EDK upa

ljau obezbeuje se baterijom od 4,5 V, koja se
smeta u donjem delu tela upaljaa.

154
 Eksploziv moe biti udaljen od upaljaa naj
vie 20 m, jer baterija od 4,5 V ne bi mogla savla
dati vei otpor provodnika i detonatora.
Upalja je hermetian i podeen za rad na tem
peraturi od -5 do + 5 0 C.

Sl. 71 Elek-
tromehanini
upalja (EMU-1)
izgled

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa (prikazani su na pre-

seku upaljaa na sl. 70) telo upaljaa, poklopac tela
upaljaa sa zaptivaem, jednoilni kabl, dvoilni
kabl, nosa kontrolne sijalice, kontrolna sijalica, ob
loga kontrolne sijalice, glava nagazne poluge sa bra-

155
davicom, nagazna poluga sa zaptivaem, opruga na-
gazne poluge, vodica nagaznog mehanizma, nosa
nagaznog mehanizma, opruga vretena, nosa kon
taktnog izdanka, kontaktni izdanak, osigura u ob
liku viljuke, dvoilni elektrini provodnik, kon
taktnu auru, izolaciona navlaka kontrolne aure,
i bateriju od 4,5 V. U kompletu upaljaa nalazi se
elektrina detonatorska kapisla (EDK-40-69).

PRINCIP DEJSTVA

Upalja se moe aktivirati na tri naina:

a) Kada je elektromehaniki upalja-1 priprem
ljen za aktiviranje na potez u njemu se nalazi osi
gura. Iznad nagaznog mehanizma ne srne se na
laziti nikakav predmet koji bi onemoguio njegovo
izdizanje nakon izvlaenja osiguraa. Upalja je na
pogodan nain uvren za predmet na koji je po
stavljen da bi se spreilo pomeranje prilikom iz
vlaenja osiguraa. im se osigura iz upaljaa iz
vue, nagazni mehanizam se pomera navie i struj
no kolo se zatvara, pali se elektrina detonatorska
kapisla i eksplozivno punjenje.
b) Kada je upalja pripremljen za aktiviranje
na nagaz, na dvoilni provodnik upaljaa vezana je
elektrina detonatorska kapisla, a osigura je izva
en iz upaljaa. Kontaktni izdanak se nalazi u le-
bu vretena, ali ga ne dodiruje (nema kontakta). Ka
da se izvri nagaz na nagazni mehanizam upaljaa
glava nagazne poluge pritiska oprugu nagazne po
luge, a ona pritiskuje vreteno. im vreteno gor
njim rubom leba dodirne kontaktni izdanak za-

156
tvara se strujno kolo, nakon ega se pali elektrina
detonatorska kapisla, i preko nje, eksplozivno pu
njenje.
c) Kada je elektromehaniki upalja-1 priprem
ljen za aktiviranje na otpust ima isti izgled kao i
kad je pripremljen za aktiviranje na nagaz. Podi
zanjem predmeta sa nagaznog mehanizma upaljaa
oslobaa se opruga vretena i potiskuje vreteno na
vie. im vreteno, donjim rubom leba, dodirne
kontaktni izdanak zatvara se strujno kolo. posle e
ga se pali elektrina detonatorska kapisla i, preko
nje, eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Baterija od 4,5 V kada je nova (punog kapaci

teta) moe jednovremeno paliti dve elektrine de
tonatorske kapisle.
Kontrolnom sijalicom proverava se ispravnost
upaljaa pre postavljanja, odnosno podeava oset
ljivost upaljaa na nagaz, odnosno otpust.
Ispravnost upaljaa proverava se na sledei na-
in:
iz upaljaa se izvue osigura, pa se priti
skom ruke na vrh glave nagazne poluge proveri is
pravnost upaljaa; ako prilikom pritiska ili potpu
nog otputanja glave nagazne poluge, odnosno na
gaznog mehanizma sijalica zasvetli, upalja je is
pravan.
Postupak za vraanje upaljaa u prvobitni po
loaj :
osigura se uvue u upalja, pa se laganim
pritiskom na glavu nagazne poluge nagazni meha
nizam dovede u poloaj da osigura upadne u svoje

157
leite na nosau nagaznog mehanizma, pri emu
sijalica ne sme da svetli-
Slobodan hod nagaznog mehanizma iznosi od
0,5 do 2 mm.
Snagom opruge ili silom nagaza na glavu na
gazne poluge uspostavlja se kolo struje preko kon
taktnog izdanka.
Na vretenu nagaznog mehanizma izraen je
leb u kome je postavljen kontaktni izdanak. Kre
tanjem vretena u njegovom leitu ostvaruje se
dodir (spoj) sa kontaktnim izdankom, tako da se
stvara kolo struje, odnosno pali se mina iznenae
nja.
Ako se mina iznenaenja postavlja ispod elez-
nike ine, patosnice i sl. teko se moe oceniti v i
sina od leita do predmeta (oslonca glave nagaz
ne poluge). Visinska razlika ( 2 cm) savlauje se
odvijanjem (navijanjem) glave nagazne poluge. Ok
retanjem glave nagazne poluge za jedan krug nivo
glave se sputa (die) za 1 mm, a toliki se stvori
i razmak izmeu kontaktnog izdanka i vretena. Is
tovremeno se gasi kontrolna sijalica.

Nakon gaenja sijalice (prekida kola struje) po

vezuje se upalja sa kablom elektrine detonatorske
kapisle, koja se na kraju uvlai u eksploziv, i, po
potrebi, izvri maskiranje.

PAKOVANJE

20 komada upaljaa pakuje se u drveni san

duk, dimenzija 59 x 3 1 x 2 4 cm; masa sanduka sa
upaljaima iznosi oko 30 kg.

158
 10. U P A L J A SPECIJALNI INERCIJALNI
T R E N U T N I (USI-T)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dej
stvima iji je cilj unitavanja ili onesposobljavanja
ive sile i borbene tehnike. Upalja se primenjuje
samo na sredstvima predmetima koje treba po-
merati (kretanje ili prenoenje).

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 300 g;

dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;
izvor energije baterija od 9 volti;

Sl. 72 Upalja
specijalni iner-
cijalni trenut
ni (USi-T)
izgled

radi na temperaturi od 20 do + 5 0 i
pod vodom dubine 1 m;
vreme armiranja osiguranja 5 min;
aktivira punjenje nakon dostignute brzine

159
od 13 m/s ili naginjanjem upaljaa oko poprene
osovine 1530;
upalja je elektronski.

SASTAVNI DELOVI

- telo upaljaa 1
osigura (crveni) 2
svetlea dioda - 3
iani izvodi 4
poklopac elektronike - 5
poklopac baterije 6
steza poklopca baterije 7

PRINCIP DEJSTVA

Ubrzanjem miniranog sredstva predmeta u

pravcu uzdune ose veim od 3 m/s ili naginjanjem
uzdune ose upaljaa pod uglom veim od 30 os
tvaruje se kontakt ive sa krajevima provodnika,
ime se pobuuje senzor i aktivira izvrno kolo
upaljaa koje aktivira elektrinu detonatorsku ka
pislu, a ona eksploziv.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA USI-T

Upalja se postavlja za aktiviranje na horizon

talnu podlogu. Mehaniki je osiguran za transport,
a elektronski za postavljanje. Komplet upaljaa
ini: upalja, baterija od 9 volti, elektrina detona
torska kapisla i na svakih 10 upaljaa jedan indi
kator funkcije.

160
 Za proveru ispravnosti upaljaa treba uraditi
sledee:
postaviti bateriju u upalja;
povezati indikator funkcije sa icanim izvo
dima na upaljau (crveni sa crvenim, a uti sa u
tim izvodom);
iz upaljaa izvui osigura;
upalja postaviti pod uglom (veim od 30)
da na njemu svetli dioda;
po isteku 5 min 3 0 s (od trenutka izvla
enja osiguraa), ako je ispravan upalja, zasvetlee
dioda na indikatoru funkcije (ureaj poput elek
trine detonatorske kapisle);
nakon provere ispravnosti upaljaa uvlai
se osigura u leite;
odvoji se indikator funkcije od icanih izvo
da upaljaa.
Ako se eli naoruati mina iznenaenja po
trebno j e :
upalja staviti u horizontalan poloaj;
spojiti iane izvode sa izvodima elektrine
detonatorske kapisle (izolovati spojeve);
uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks
plozivno punjenje;
izvui osigura i pogledati da li na upaljau
svetli dioda, ako ne svetli treba smatrati da je upa
lja, odnosno mina pravilno postavljena i, nakon
isteka vremena armiranja, spremna za dejstvo.

PAKOVANJE

po jedan upalja pakuje se u kartonsku ku

tiju;

161
ii
 10 kutija sa upakovanim upaljaima pakuje
se u veu kartonsku kutiju;
est veih kartonskih kutija sa upaljaima
pakuje se u drveni sanduk.

I I . U P A L J A SPECIJALNI SVETLOSNI
T R E N U T N I (USS-T)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi
ma, iji je cilj unitavanja ili onesposobljavanja
ive sile i znaajnih sredstava ratne tehnike. Upa
lja se primenjuje na sredstvima kod kojih e na
stati odgovarajue promene intenziteta svetlosti.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 300 g;

dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;

Sl. 73 Upalja
specijalni svetio-
sni trenutni
(USS-T)
izgled

162
 izvor energije baterija ( G F 2 2 ) od 9 volti;
radi na temperaturi od 20 do + 5 0 C;
vreme armiranja-osiguranja iznosi 5 min;
aktivira eksplozivno punjenje na svetio ja
ine 27 lx;
upalja je elektronski.

SASTAVNIDELOVI

telo upaljaa 1;
osigura 2;
svetlosno rele 3;
iani izvodi 4;
poklopac elektronike 5;
poklopac baterije 6;
steza poklopca baterije 7.

PRINCIP DEJSTVA

Svetlosni relej, po isteku vremena elektronskog

osiguranja upaljaa (5 min), ako se izloi svetlu ja
ine 27 lx prenese signal na izvrno kolo, koje
aktivira elektrinu detonatorsku kapislu, a ona eks
plozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA VSS-T

Upalja je mehaniki osiguran za transport i

elektronski za postavljanje. Komplet upaljaa ine
sledei delovi: baterija od 9 volti, elektrina deto
natorska kapisla i indikator funkcije (na 10 upalja
a jedan).

163
 Za proveru ispravnosti upaljaa potrebno je ura
diti sledee:
postaviti bateriju u odgovarajue leite;
povezati indikator funkcije sa icanim izvo
dima na upaljau (povezati iste boje);
iz upaljaa izvui osigura;
po isteku vremena osiguranja (5 min 3 0 s)
zasvetlee dioda na indikatoru funkcije, pod uslovom
da je upalja na svetlu.
Nakon provere ispravnosti upaljaa, uvlai se
osigura u leite i odvoji indikator funkcije.
Ako treba da se naorua mina, potrebno je ura
diti sledee:
spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima
elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve);
uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks
plozivno punjenje;
izvui osigura;
zatvoriti, odnosno zamraiti prostor na ko
jem je mina postavljena.
Nakon isteka vremena armirana-osigurana mina
je spremna za dejstvo. Upalja se moe uspeno
koristiti za miniranje ormara, ladica, spremita ala
ta, podruma, garaa itd.

PAKOVANJE

po jedan upalja pakuje se u kartonsku ku

tiju;
10 kutija sa upakovanim upaljaima pakuju
se u veu kartonsku kutiju;
est kartonskih kutija (sa po 10 upaljaa)
pakuju se u drveni sanduk (ukupno 60 kom.).

164
 12. U P A L J A SPECIJALNI TERMIKI
T R E N U T N I (UST-T)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno za diverzantska borbena dejstva
iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive
sile i sredstava ratne tehnike. Upalja se primenju
je na sredstvima ija e se temperatura poveati.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 300 g;

dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;
izvor energije baterija (6F22) od 9 volti;
moe se postavljati na predmete za minira
nje pri temperaturi od 20 do + 5 0 C;

Sl. 74 Upalja
specijalni termi-
ni trenutni
(UST-T)
izgled

v r e m e osiguranja 5 min;
aktivira eksplozivno punjenje kada se izloi
temperaturi od + 6 0 do + 7 0 C;
upalja je elektronski.
165
 SASTAVNI DELOVI

telo upaljaa 1;
osigura 2;
iani izvodi 3;
poklopac elektronike 4;
poklopac baterije 5;
steza poklopca baterija 6.

PRINCIP DEJSTVA

Termiki rele obezbeuje aktiviranje izvrnog

kola kada je upalja izloen temperaturi od 60 do
70 C. Po prijemu signala (temperature) izvrno kolo
aktivira elektrinu detonatorsku kapislu, a ona eks
plozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UST-T

Upalja ima osiguranja kao USS-T. Komplet

upaljaa ine sledei delovi: baterija od 9 volti, elek
trina detonatorska kapisla i indikator funkcije.
Ako mina iznenaenja treba da se naorua ter
mikim upaljaem potrebno je uraditi sledee:
postaviti bateriju u odgovarajue leite;
spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima
elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve);
uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks
plozivno punjenje;
izvui osigura.
Nakon isteka vremena armiranja osigura
nja mina je spremna za dejstvo.
Upalja se moe uspeno upotrebiti za minira
nje radijatora, blokova motora, svih vrsta pei i
kotlova parnog grijanja itd.

166
 PAKOVANJE

Pakuje se na nain opisan za upalja UST-T.

13. UPALJA SPECIJALNI TEMPIRNI (UST)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi
ma, iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje
ive sile, sredstva ratne tehnike, objekata infra
strukture itd.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 300 g;

dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;

Sl. 75 Upalja
specijalni tem
pirni (VST)
izgled

izvor energije baterija (6F22) od 9 volti;

sigurno radi na temperaturi od 20 do
+ 50 C;

167
 vreme osiguranja 5 min;
interval tempiranja je od 5 do 9999 minuta,
sa korakom od jedne minute;
upalja je elektronski.

SASTAVNIDELOVI

telo upaljaa 1;
osigura 2;
iani izvodi (150 mm 3;
poklopac elektronike 4;
poklopac baterije 5;
steza poklopca baterije 6.

PRINCIP DEJSTVA

Tempirni rele nakon isteka tempirnog vre

mena obezbeuje aktiviranje izvrnog kola. Izvrno
kolo, po prijemu signala, aktivira elektrinu deto
natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UST

Upalja ima osiguranje kao USS-T. Komplet

upaljaa ine sledei delovi: upalja, baterija od 9
volti, elektrina detonatorska kapisla i indikator
funkcije.
Ako treba da se naorua mina iznenaenja
tempirnim upaljaem potrebno je uraditi sledee:
postaviti bateriju u odgovarajue leite;
spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima
elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve);
uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks
plozivno punjenje;
izvui osigura.

168
 Nakon isteka vremena osiguranja mina je
spremna za dejstvo u tempirano vreme.
Ako eli da se proveri ispravnost upaljaa, ume-
sto elektrine detonatorske kapisle postavlja se in
dikator funkcije. Ako na indikatoru zasvetli foto-
dioda po isteku tempirnog vremena, upalja je
ispravan.

PAKOVANJE

Pakuju se na nain opisan za upalja UST-T.

14. _ U P A L J A SPECIJALNI HEMIJSKI

POTEZNI-1 (USHP-1)
NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno za diverzantska dejstva iji je cilj
unitenje ili onesposobljavanje ive sile i sredstava
ratne tehnike.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 10 g;

dimenzije 4,5 x 1 cm;
pouzdano radi na temperaturi od 30 do
+ 50 C;
sila aktiviranja upaljaa je od 1 do 10 daN;
teko se moe otkriti minoistraivaem za
metalne delove;
ima standardni navoj M 10 x 1 za uvrtanje
u eksplozivne metke;
upalja je hemijski.

169
 SASTAVNI DELOVI

telo upaljaa sa inicijalnim delom upaljaa 1;

ep osiguraa 2;
detonatorska kapisla 3;
zatitna kapa 4;
osigura 5;

Sl. 76 Upalja
specijalni hemij
ski potezni 1

PRINCIP DEJSTVA

Potezanjem potezaa pomou kanapa za pote

zanje du ose upaljaa silom od 1 do 10 daN, brzi-

170
nom 1 m/s, izvlai se poteza, zajedno sa zaptiva-
em i poteznom icom. Spiralni deo potezne ice
ispravlja se prilikom prolaenja kroz nosa sme
e i kroz smeu. Usled prolaska ice stvara se tre
nje, inicijalna smea se pali i prenosi plamen na
detonatorsku kapislu, a ona aktivira eksplozivno
punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU USHP-1

Da ne bi dolo do neeljenog aktiviranja upa

ljaa pri transportu i manipulaciji upaljai se kom
pletiraju sa zatitnim kapama. Zatitna kapa se ski
da neposredno pre upotrebe.
Ako je potrebno da upalja ima usporenje,
kombinuje se sa usporakim elementima. Jedan us
porava aktiviranje upaljaa za 5 0,5 s, a drugi
10 1 s. Kada se spoje daju usporenje 15 1,5 s.
Da bi se dobilo usporenje due od 15 s nastavlja se
vie elemenata.
Prilikom postavljanja upaljaa u minu treba
uvrstiti upalja ili minu, pri emu treba voditi ra
una da se ne sprei pokretanje potezaa upa
ljaa, jer bi se time spreilo aktiviranje.

PAKOVANJE

10 upaljaa se pakuje u manju kartonsku

kutiju;
10 manjih kutija pakuje se u jednu veu
kartonsku kutiju (100 upaljaa).

171
 15. UPALJA SPECIJALNI HEMIJSKI
N A G A Z N O - P O T E Z N I - I (USHNP-1)

NAMENA

Namenjen za naoruanje mina iznenaenja, pr

venstveno u diverzantskim dejstvima iji je cilj
unitenja ili onesposobljavanja ive sile i sredsta
va ratne tehnike.

Sl. 77 Upalja
specijalni Hemij
ski nagazno-
-potezni 1

172
 OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa upaljaa oko 10 g;

dimenzije 9,4 x 1,3 cm;
pouzdano radi na temperaturi od 30 do
+ 50 C;
sila aktiviranja upaljaa je od 1 do 10 daN.
teko se moe otkriti minoistraivaem za
metalne mine;
ima standardni navoj M10 x 1 za uvrtanje
u eksplozivne metke;
upalja je hemijski.

SASTAVNI DELOVI

telo upaljaa 1;
inicijalni deo 2;
klip 3;
osigura 4.

PRINCIP DEJSTVA

Delovanjem nagazne ili potezne sile du po-

dune ose klipa lomi se oslabljeni kraj (rep) udar
ne igle, preostali deo udarne igle, pod dejstvom op
ruge, udara i pali podsticajnu kapislu, a ona deto
natorsku, koja pali eksploziv.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU USHNP-1

Da ne bi dolo do neeljenog aktiviranja upa

ljaa prilikom transportovanja i manipulisanja,
izmeu podsticajne i detonatorske kapisle postavlja
se ep-osigura (crvene boje). Osigura ima unu-

173
tranje navoje, za spajanje sa telom, i spoljne, za
spajanje sa nosaem detonatorske kapisle. Skida se
neposredno pred upotrebu upaljaa. Nakon izbaci
vanja epa podsticajni deo se navija na telo. Na
crteima nije prikazan ep-osigura. Preko detona
torske kapisle postavljena je zatitna kapa od tvrde
plastike, koju takoe pre upotrebe treba skinuti.
Kada se upalja postavlja za dejstvo na potez
tada treba vrsto vezati za podlogu upalja ili eks
plozivno punjenje.
Ako upalja treba postaviti za dejstvo na nagaz,
ravna povrina na telu upaljaa, ispod klipa, mora
da se nasloni na vrstu podlogu. Na klip se sa gor
nje strane naslanja neki ravan predmet (daica
i sl.) preko koga se ostvaruje nagaz, pri emu tre
ba voditi rauna da masa predmeta ne prelazi masu
od 1 kg.
Osigura (rascepka i alka) koji prolazi kroz telo
i klip upaljaa izvlai se pomou kanapa sa sigurne
udaljenosti. Za lake izvlaenje osiguraa krajeve
rascepke treba sastaviti. Eksplozivno punjenje mo
ra biti vrsto vezano za podlogu da se ne bi pome-
rilo pri izvlaenju osiguraa. Izvlaenje osiguraa
je poslednja radnja koju treba obaviti pri oprema
nju mine iznenaenja tim upaljaem.

PAKOVANJE

10 upaljaa pakuje se u manju kartonsku

kutiju;
10 manjih kutija pakuje se u jednu veu
kartonsku kutiju (100 upaljaa).

174
 16 ELEMENTI HEMIJSKI USPORACKI
OD 5 I 10 SEKUNDI

NAMENA
Namenjeni su za ugradnju u mehanike i he-
mijske trenutne upaljae radi usporenja iniciranja
eksplozivnog punjenja od trenutka aktiviranja upa
ljaa.

Sl. 78 Eleme-
nat hemijski us-
poracni od 510
sekundi izgled

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa 10 (6) g;

dimenzije 16x100 (60) mm;
vreme usporenja 5 ili 10 s.
175
 Elementi imaju navoje M10 x 1, to omoguava
navijanje (spajanje) izmeu podsticajne kapisle i
detonatora. Elementi imaju smeu koja, od trenut
ka iniciranja, gori 5 ili 10 s, nakon toga vremena
plamenom aktivira detonator, a detonator eksplo
zivno punjenje. Elementi se razlikuju samo po du
ini i koliini smee. Mogu se uspeno primenjivati
u diverzantskim dejstvima. Pakuje se po 10 koma
da od 5 ili 10 s u jednu manju kutiju, a 10 manjih
kutija u jednu veu, ukupno 100 kom.

17. _ U P A L J A SPECIJALNI TEMPIRNI

HEMIJSKI (USTH)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae

nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi
ma iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive
sile, borbene tehnike, objekata infrastrukture itd.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

dimenzije: ako je namenjen za eksplozivno

punjenja 1x11,6 cm, a ako je namenjen za zapa
ljivo punjenje 1,5x10,7 cm;
pouzdano radi na temperaturi od 25 C do
+ 50 C pod vodom dubine do 20 cm;
boja kouljice upaljaa oznaava vreme tem
piranja: crvena 30 min, bela 3 asa, zelena 6 a
sova;
mogue odstupanje od vremena tempiranja:
za crvenu boju 6 min, za belu boju 3 6 min, za
zelenu boju 7 2 min.

176
 SASTAVNI DELOVI

nosa ampule 1;
mehaniki deo 2;

Sl. 79 Upalja
specijalni tem-
pirni kemijski
(USTH) izgled

inicijalni deo
eksplozivno punjenje 3;
osigura 4.

177
 PRINCIP DEJSTVA

Pritiskom prstima ruku na kouljicu nosaa

ampule lomi se ampula, deformie kouljica i do
vodi hemijski rastvor iz razbijene ampule u komo
ru sa zateznom icom, nakon ega poinje hemijski
proces postepenog nagrizanja zatezne ice. Vreme
nagrizanja ice zavisi od sastava rastvora i tempe
rature. Nakon prekida zatezne ice udarna opruga
potiskuje udarnu iglu, koja aktivira kapislu, a ona
eksplozivno punjenje.
Kod zapaljivih punjenja inicijalna kapisla pali
pripalu umesto detonatorske kapisle.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA USTH

Upalja se ne moe upotrebiti kada je neop

hodno preciznije odrediti vreme aktiviranja. Upa
lja eksplozivnih punjenja ima inicijalni deo kao
upaljai iz grupe specijalnih mehanikih upaljaa,
a upalja zapaljivih punjenja ima pripalni deo od
upaljaa zapaljive boce.
Prema oznakama na kouljici uvedeni su nazivi
upalja 05 , upalja 3 i upalja 6 .
Pre postavljanja upaljaa u eksplozivno ili za
paljivo punjenje treba skinuti lepljivu traku i iz
vaditi osigura koji se nalazi na spoju izmeu no
saa ampule i mehanikog dela. Nakon lomljenja
ampule zabranjeno je vraati izvaeni osigura u
leite ili odvajati inicijalni deo od tela upaljaa.
Vreme tempiranja rauna se od trenutka lom
ljenja ampule. Do udaljavanja od mine ne sme proi
vie od 5 minuta.
Ako se na mehaniki deo upaljaa navije ini
cijalni deo za zapaljivo punjenje koje ima pored
inicijalne kapisle i pripalu, moe se koristiti za pa
ljenje zapaljivih smesa. Posude za zapaljivu smesu

178
mogu biti staklene i plastine boce koje se razbijaju
paljenjem smee. Masa pripale iznosi 1,75 g.
Pri postavljanju tog upaljaa treba posebno
voditi rauna da se nosa ampule (kouljica) tako
deformie (spljoti) da celokupan rastvor pree i
ostane u komori sa zateznom icom i nagrize je.

PAKOVANJE

u jednu kutiju pakuje se 10 upaljaa iste

vrste tempiranja;
deset kutija sa po 10 upaljaa pakuju se u
jednu veu kutiju, ukupno 100 upaljaa.

18. UPALJA M E H A N I K I POTEZNI-1

(UMP-1)
NAMENA
Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja.
Moe se upotrebiti kao dopunski upalja za PT mine
ili eksplozivna punjenja.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Upalja se aktivira silom od 1,62,7 d a N . Pra

vac dejstva sile treba da se poklapa sa osom pote-
zaa upaljaa. Na telu upaljaa nalazi se navoj
M 1 0 x l za navijanje u trotilske metke. Upalja je
hermetian, pa se moe postavljati u vodi dubine
do 25 cm. Moe se koristiti na temperaturama od
- 3 0 do + 6 0 C,

. SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od: tela upaljaa 1; inicijalnog

dela sa detonatorskom kapislom 2; osiguraa 3;
transportnog osiguraa 4; potezaa sa alkom i ka-
napom za potezanje 5, i zaptivaa 6.

12* 17 g
 PRINCIP DEJSTVA

Potezanjem potezaa du ose upaljaa prema

predmetu za koji je vezan kanap otputa se udarna
igla, koja pali inicijalnu kapislu, a ona detonatorsku
kapislu i, preko nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 80 Upalja
mehaniki pote-
zni 1 (UMP-1)
izgled

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Zabranjuje se odvrtanje inicijalnog dela od tela

upaljaa jer bi se time naruila hermetinost upa
ljaa.

180
 Pre upotrebe na upaljau se prekontroliu osi
gurai transportni i osnovni.
Privrivanju upaljaa za podlogu treba po
svetiti posebnu panju.
Kanap za potezanje kojim se vezuju upalja
i odreeni predmet, ne srne biti zategnut da ne bi
dolo do neeljenog aktiviranja. A k o se osigura ne
izvlai lako znai da je kanap za potezanje previe
zategnut.
Poslednja radnja prilikom postavljanja mine iz
nenaenja jeste izvlaenje osiguraa kanapom za
izvlaenje. Izvlaenje osiguraa obavlja se iz zaklo
na. A k o treba da se otea razminiranje to se ostva
ruje zaokretanjem potezaa.
Zaokretanjem potezaa smaknu se iz prvobitne
ose otvori na njemu i telu upaljaa, pa se veoma
teko ponovnim okretanjem vraaju u prvobitni po
loaj .
Poteza moe zaokretati samo dobro obueno
i uvebano ljudstvo, uz prethodno upozorenje na
opreznost. Poteza se ne zaokree kada se upalja
postavlja u minu kao dopunski upalja.

19. U P A L J A M E H A N I K I POTEZNI-2
(UMP-2)

NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja.

Moe se upotrebiti, izuzetno, za naoruavanje PP
rasprskavajuih mina koje na telu imaju genu sa
navojima M 10 x 1.

181
 OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Upalja se aktivira potezanjem potezaa du

podune ose potezaa silom od 2 do 6 daN. Pravac
delovanja sile treba da se poklapa sa osom osigu
raa upaljaa. Na telu upaljaa nalazi se plastini

Sl. 81 Upalja
mehaniki potez-
zni 2 (UMP-2)
izgled

priteza sa navojima M 1 0 x 1 za navijanje na tro-

tilske metke ili telo mina. Upalja je hermetian;
moe se upotrebiti u vodi dubine do 25 cm. Moe
se koristiti na temperaturi od 30 do + 6 0 C.

182
 SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od: tela upaljaa 1; inicijal

nog dela sa detonatorskom dupleks-kapislom 2; pri-
tezaa 3; osiguraa potezaa sa kanapom 4, i tran
sportnog osiguraa 5.

PRINCIP DEJSTVA

Povlaenjem osiguraa potezaa oslobaa se

udarna igla koja aktivira detonatorsku kapislu. Osi
gura sa udarnom iglom moe se okretati u svom
leitu, to omoguava potezanje iz bilo kog pravca
upravno na podunu osu upaljaa. Osigura i udar
na igla zauzimaju pravac iz kojeg se izvodi poteza
nje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Pre upotrebe na upaljau treba proveriti da li

su na svom mestu transportni osigura i osigura.
Plastinim pritezaem ostvaruje se veza izmeu
upaljaa i eksplozivnog punjenja. Pri privrivanju
upaljaa treba voditi rauna da se ne pritisne uz
podlogu osigura poteza, i onemogui njegovo
izvlaenje, odnosno aktiviranje. Prvo se jedan kraj
kanapa za potezanje vee za odreen predmet, a
potom za osigura poteza. Na kraju se izvlai,
pomou posebnog kanapa, osigura koji se nalazi
na vrhu udarne igle iznad osiguraa potezaa.
Ako silu izvlaenja treba smanjiti, pre izvlae
nja osiguraa (gornji, koji je na vrhu tela udarne
igle) zaokree se osigura potezaa (donji, blii eks
plozivu) udesno za oko 90. Pri tome se oslobaa
poteza od tela udarne igle, a time se potrebna sila
za izvlaenje aktiviranje znatno smanjuje.

183
 20. U P A L J A MEHANIKI N A G A Z N O -
-POTEZNI-1 ( U M N P - 1 )

NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja.

Moe aktivirati eksplozivna punjenja ija je bri-
zantnost jednaka presovanom trotilu.

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

Upalja se aktivira na potez ako se deluje ra

dijalnom silom od 2,5 do 6,5 daN.

Sl. 82 Upalja
mehaniki naga-
zno-votezni
(UMNP-1)
izgled

Smer potezanja mora zaklapati ugao vei od

20 od smera uzdune ose zglobne poluge. Ukoliko
je ugao manji od 20 upalja se nee aktivirati.

184
 Ako je upalja postavljen za aktiviranje na
nagaz (nagazom na nagaznu zvezdu) potrebna je sila
od 4,5 do 6,5 daN. Na telu upaljaa nalazi se navoj
M10 x 1 za navijanje u trotilske metke.
Upalja je hermetian i moe se postavljati u
vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti na tempe
raturi od - 3 0 do + 6 0 C.

SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od: tela upaljaa 1; inicijal

nog dela 2; osiguraa 3; zglobne poluge sa nagaz-
nom zvezdom 4; alke sa kanapom za potezanje 5;
transportnog osiguraa 6, i zaptivaa 7.

PRINCIP DEJSTVA

Upalja se aktivira pritiskom na nagaznu zve

zdu ili potezanjem alke pomou kanapa za poteza
nje. Nagazom na nagaznu zvezdu ili potezanjem
alke, a preko nje zglobne poluge, oslobaa se udar
na igla koja, pod dejstvom udarne opruge, udara u
inicijalnu kapislu i aktivira upalja, odnosno eks
plozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

Zabranjuje se odvajanje inicijalnog dela od tela

upaljaa. Kada se upalja postavlja u plastini ili
prakasti eksploziv, ili u trotilski metak koji nema
otvor sa navojima potrebno je izraditi leite veli
ine detonatora. U eksploziv se uvue samo deto-

185
nator (do navoja). Naroitu panju treba posvetiti
nainu privrivanja upaljaa da ne doe do pri
tiska na inicijalni deo i do izvlaenja upaljaa iz
eksploziva pri potezanju (preko alke) zglobne polu
ge. Ako se upalja postavlja za dejstvo na nagaz
ili potez na kraju svih obavljenih radnji izvlai se
(kanapom za izvlaenje osiguraa) osigura. Pre iz
vlaenja osiguraa upalja treba osloboditi trans
portnog osiguraa.

21. UPALJA M E H A N I K I O T P U S N O -
-POTEZNI-1 (UMOP-1)

NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja.

Izuzetno se moe upotrebiti kao dopunski upalja
pri naoruavanju protivtenkovske razorno-probojne
mine-6 (TMRP-6).

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Upalja se moe aktivirati na dva naina:

potezanjem osiguraa du radijalne ose upa
ljaa, i
rastereenjem ploice koja se prilikom po
stavljanja upaljaa optereti, a iz tela upaljaa izva
di osigura.
Potezanjem osiguraa se aktivira upalja uko
liko se pravac dejstva sile poklapa sa osom osigu-
raa-potezaa, a sila potezanja potrebna za aktivi
ranje iznosi 23,4 daN.
Aktiviranje na otpust izvodi se nakon rastere
enja upaljaa. Za taj nain aktiviranja teret mora

186
biti vei od 3,5 daN max. 15 daN. Na telu upaljaa
nalazi se navoj M 1 0 x l za navijanje na trotilski
metak ili minu sa odgovarajuim navojem.
Upalja je hermetian i omoguava aktiviranje
eksploziva u vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti
na temperaturi od 30 do + 6 0 C.

Sl. 83 Upalja
mehaniki otpus-
no-potezni 1
(UMOP-1)
izgled

SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od sledeih delova: telo upa

ljaa 1; inicijalni deo 2; ploica (oslonac za teret) 3;
osigura (sa kanapom za potezanje) 4; transportni
osigura 5, i gumeni zaptiva 6.

187
 PRINCIP DEJSTVA

Upalja moe dejstvovati na dva naina:

na potez (potezanjem osiguraa otputa se
udarna igla koja, pod dejstvom udarne opruge, ak
tivira podsticajnu kapislu, a ona detonatorsku i,
preko nje, eksplozivno punjenje);
na otpust (rastereenjem ploice, odnosno
skidanjem tereta sa ploice oslobaa se udarna igla
koja, pod dejstvom udarne opruge, aktivira podsti
cajnu kapislu, a ona detonatorsku i, preko nje, eks
plozivno punjenje).
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU
UPALJAA
a) Postavljanje upaljaa za dejstvo NA POTEZ
Jedan kraj kanapa za potezanje vee se za osi-
gura-poteza, a drugi kraj za predmet ili posebno
pobijeni koi. Kanap za potezanje mora biti ovla
zategnut da se ne izvue osigura poteza kad
se skine transportni osigura.
b) Postavljanje upaljaa za dejstvo NA OTPUST
Telo upaljaa moe biti postavljeno sa ploi
com NAGORE ili NADOLE. Kanap za potezanje
vee se za osigura poteza i postavi u pravcu
iz kojeg se planira izvlaenje. Teret na upaljau
mora biti stabilan (da ne moe pasti). Kada je teret
dobro izabran i dobro postavljen osigura se lako
izvlai (bez otpora). Osigura se kanapom za izvla
enje, sa odgovarajueg rastojanja, izvlai iz upa
ljaa. Upalja postavljen za dejstvo na otpust ne
moe se razminirati.
Kad se upalja postavlja u plastini ili praka-
sti eksploziv ne priprema se za dejstvo na otpust,
ve samo za dejstvo na potez.
Transportni osigura se skida neposredno pred
izvlaenje osiguraa potezaa.
 22. UPALJA MEHANIKI N A G A Z N O -
-OTPUSNO-POTEZNI-1 ( U M N O P - 1 )

NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja

na jedan od tri naina (nagaz, otpust ili potez).

Sl. 84 Upalja
mehaniki naga-
zno-otpusno-po-
tezni 1
(UMNOP-1)
izgled

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Upalja se moe aktivirati: nagazom, otpustom

i potezom (aksijalno i radijalno).
Aktiviranje upaljaa nagazom mogue je kada
se na okida upaljaa deluje silom od 0,6 do 2,5 daN.

189
 Aktiviranje upaljaa na otpust izvodi se kada
se rastereti poluga okidaa uklanjanjem predmeta
kojim je pritisnuta.
Aktiviranje upaljaa na potez aksijalno oba
vlja se izvlaenjem osiguraa aksijalnog poteza
a. Sila potezanja je 2 do 5 daN, a njen pravac tre
ba da se poklapa sa uzdunom osom osiguraa
aksijalnog potezaa.
Aktiviranje upaljaa na potez radijalno iz
vodi se izvlaenjem osiguraa radijalnog pote
zaa. Sila potezanja je 1,54 daN.
Na telu upaljaa nalazi se navoj M10xl za
navijanje u trotilske metke.
Upalja je hermetian i omoguava aktivira
nje eksploziva u vodi dubine do 25 cm. Moe se ko
ristiti na temperaturi od + 3 0 do 60 C.

SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od sledeih delova: telo upa

ljaa 1 i inicijalni deo 2; poluga okidaa 3; osigu
ra aksijalnog potezaa 4; osigura radijalnog po
tezaa 5; transportni osigura 6, i zaptiva 7 (sl. 84).

PRINCIP DEJSTVA

Prilikom dejstva sile na polugu okidaa (nagaz

ili otpust) ili na osigura poteza (aksijalni ili
radijalni) oslobaa se udarna igla koja pod dejstvom
opruge pali detonatorsku kapislu i, preko nje, eks
plozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU

UPALJAA

a) Postavljanje upaljaa za dejstvo na nagaz

Radnje koje treba obaviti su sledee:
pregledati upalja;

190
 osloboditi privrivae (uice), delimino
skinuti transportni osigura i njime ponovo uvr
stiti radijalni osigura poteza;

Sl. 84a Po-

tavljanje upalja
a za dejstvo na
nagaz

postaviti upalja u eksploziv i sve uvrstiti

za stabilnu podlogu;
skinuti transportni osigura i osigura
aksijalni poteza;
podii od tela upaljaa polugu okidaa i za
peti okida (podizanje je zavreno kada se uje kljo-
canje zuba okidaa);
sa izabranog mesta, kanapom za potezanje,
izvui radijalni poteza (postavljen pod uglom 90
u odnosu na osu upaljaa).
b) Postavljanje upaljaa za dejstvo na otpust
Treba obaviti sledee radnje:
pregledati upalja i postaviti ga u eksploziv;
osloboditi privrivae (uice), delimino os
loboditi transportni osigura i njime ponovo osigu
rati radij alni-osigura-poteza;

Sl. 84b Posta

vljanje upaljaa
za dejstvo na
otpust
 vezati kanap za osigura radijalni pote-
za;
skinuti transportni osigura;
skinuti osigura aksijalni poteza koji se
nalazi na vrhu upaljaa.
U toku tih radnji jednom rukom neprekidno
pridravati radijalni osigura poteza da se ne
izvue iz upaljaa;
preko poluge okidaa upaljaa postaviti te
ret mase najmanje 3,5 kg. Teret mora na upaljau
stajati stabilno (teret je predmet koji se minira),
po mogunosti, iz zaklona kanapom za pote
zanje izvui osigura radijalni poteza.
Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne
naenja je spremna za dejstvo na otpust
c) Postavljanje upaljaa za dejstvo na potez
povlaenjem osiguraa-aksijalnog potezaa
U ovom sluaju sila je paralelna sa podunom
osom upaljaa.

Sl. 84c Posta

vljanje upaljaa
za dejstvo na
aksijalni potez

Radnje koje treba obaviti su sledee:

pregledati i utvrditi ispravnost upaljaa (vizu-
elno);
postaviti (uvrnuti) upalja u eksploziv;
osloboditi privrivae (deliminim skida
njem transportnog osiguraa, kojim ponovno osi
gurati radijalni osigura poteza), potom uvrstiti
upalja i eksploziv za stabilnu podlogu;

192
 jedan kraj kanapa za potezanje vezati za
osigura aksijalni poteza, a drugi kraj za pred
met koji se minira;
osigura-radijalni poteza privezati kanapom
za izvlaenje osiguraa;
skinuti transportni osigura, i
po mogunosti, iz zaklona izvui radijalni
osigura-poteza.
Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne
naenja je spremna za dejstvo na potez.
d) Postavljanje upaljaa za dejstvo na potez
povlaenjem osiguraa radijalnog potezaa
U ovom sluaju sila je upravna na podunu osu
upaljaa.

Sl. 84d Postav

ljanje upaljaa za
dejstvo na radi
jalni potez

Radnje koje treba obaviti za dejstvo upaljaa

na potez su sledee:
pregledati i utvrditi ispravnost upaljaa (vi-
zuelno);
uvrnuti upalja u eksploziv;
osloboditi privrivae (uice), delimino osi
gurati radijalni osigura poteza;
privrstiti upalja za stabilnu podlogu;
jedan kraj kanapa za potezanje vezati za osi
gura-radijalni poteza, a drugi kraj za predmet koji
se minira;
18 193
 kanap ne srne biti previe zategnut;
drugi kanap vezati za osigura-aksijalni po
teza;
zaokrenuti osigura aksijalni poteza da
spadne sa zuba na polugu okidaa, skinuti trans
portni osigura, a zatim, po mogunosti, iz zaklona
izvui aksijalni osigura poteza.
Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne
naenja je spremna za dejstvo na potez.

23. PAKOVANJE U P A L J A A

Upaljai se pakuju u plastine kutije i drvene

sanduke (sl. 85). U jednu kutiju pakuje se 10 upa-

Sl. 85 Kutija i sanduk za pakovanje upaljaa

194
ljaa, a 20 kutija (200 upaljaa) u drveni sanduk.
Masa kutije sa 10 upaljaa, zavisno od vrste, iznosi
0,250,6 kg, a sanduka sa 200 upaljaa 12,519,5
kg. U jednoj kutiji i sanduku nalazi se ista vrsta
upaljaa.

195
DEO IV

MINE
 1. PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A
MINA-1 (PMA-1)

NAMENA

Namenjena za unitavanje ili onesposobljava

nje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se poje
dinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih
minskih polja. Moe se koristiti i kao sredstvo za
izvoenje diverzantskih dejstava korienjem mine
kao celine ili samo njenih delova (eksplozivno pu
njenje i upalja).

Sl. 86 Protivpeadijska antimagnetna mina

1

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 400 g;

masa eksploziva 200 g,
sila aktiviranja mine 315 daN;
upalja nagazni hemijski;
dimenzije mine 1 4 x 7 x 3 cm.

199
 SASTAVNI DELOVI

telo mine (plastina masa) 1;

eksplozivno punjenje (TROTIL) 2;
upalja 3;
detonatorska kapisla br. 8 4;
kanap sa osiguraem 5;

PRINCIP DEJSTVA

Nagazom na poklopac mine silom veom od 15

daN lomi se kouljica upaljaa i izaziva trenje. Zbog
toga se pali zapaljiva smea, iji plamen pali deto
natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMA-1

Mina koja je postavljena na podvodnom zemlji

tu i u uslovima kiovitog vremena i vlage bojevo
je sposobna oko sedam dana. Pri eksploziji nomi
nalne A bombe biva unitena i do 3 km od 0
take. Ne moe se otkriti minoistraivaem za me
talne mine.
Efekat dejstva mine je potpuno razbijanje o-
veijeg stopala.

PAKOVANJE

Pakuju se po delovima u tri sanduka:

100 tela sa eksplozivnim punjenjem u drve
ni sanduk dimenzija 7 0 x 3 3 x 2 2 cm, ukupne mase
43 k g ;
1000 upaljaa u drveni sanduk dimenzija
5 4 x 3 1 x 2 4 cm, ukupne mase 19 kg (unutar san-

200
duka 10 valjastih kutija 100 upaljaa, a unutar
tih kutija 5 manjih valjastih kutija sa po 20 upa
ljaa);
detonatorske kapisle br. 8 u drveni sanduk
po 1.000 ili 5.000 kom.

2. PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A
MINA-2 (PMA-2)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja

vanje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se po
jedinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih
minskih polja. Moe se koristiti i kao sredstvo za
izvoenje diverzantskih dejstava, i to samo mina
kao celina.

Sl. 87 Protiv-
veadijska anti-
magnetna mina
2

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine oko 135 g;

masa eksploziva 100 g;

201
 sila aktiviranja 912 daN;
dimenzije 0 6,8 cm, a visina (bez upaljaa)
3,2 cm.

SASTAVNIDELOVI

telo mine (plastina masa) 1;

upalja (nagazni-frikcijski-hemijski) 2;
eksplozivno punjenje.

PRINCIP DEJSTVA

Nagazom na nagaznu zvezdu igla nagazne zve-

zde ulazi u zapaljivu smeu, koja se pali i prenosi
varnicu plamen na detonatorsku kapislu, a ona
na eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMA-2

Postavljena mina bojevo je sposobna godinu

dana i pod najteim zemljinim vremenskim uslo-
vima (podvodna zemljita, kia, sneg i vlaga).
Vazduni pritisak moe da se prenese na svega
2 cm 2 , to znai da je otporna i u 0 taki pri eks
ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m.
Ne moe se otkriti minoistraivaem za metal
ne mine.
Efekat dejstva mine je razbijanje oveijeg
stopala.

PAKOVANJE

U drveni sanduk, dimenzija 73,5x45,5 cm,

smeta se 150 kompletnih mina ukupne mase 25 kg.
Unutar sanduka smeteno je:

202
 15 drvenih kutija sa po 15 upaljaa U P M A H - a .
15 prizmatinih i kartonskih kutija sa po 10
mina (telo sa eksplozivnim punjenjem), i
15 drvenih kutija sa po 15 upaljaa U P M A H -
-a.

3. PROTIVPESADIJSKA ANTIMAGNETNA
M I N A - 3 (PMA-3)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja

vanje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se po
jedinano, u grupama ili minskim poljima. Moe se
koristiti i kao sredstvo za izvoenje diverzantskih
dejstava, i to samo mina kao celina.

Sl. 88 Protivpeadijska antimagnetna mina 3

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 180 g;

masa eksploziva 35 g;
sila aktiviranja minimum 8 daN;

203
 dimenzije 0 10,4 cm, a visine 5 cm;
moe se koristiti na temperaturi od 25 do
+ 58 C;
upotrebljava se i u vodi dubine do 20 cm.

SASTAVNI DELOVI

telo mine (plastina masa) od 2 dela 1;

navlaka od gume (gumena obloga) 2;
poklopac 3;
upalja
osigura mine sa kanapom 4;
eksplozivno punjenje
zatitni ep.

PRINCIP DEJSTVA

Nagazom na gornji deo tela mine silom veom

od 8 daN lomi se nosa zapaljive smee. Pomera-
njem trna u zapaljivoj smei pali se smea i izaziva
dejstvo detonatorske kapisle, a ona eksplozivnog
punjenja.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMA-3

Mina je otporna na delovanje vazdunog udar

nog talasa eksplozije nominalne atomske bombe na
visini od 600 m i u samoj 0 taki.
Ne moe se otkriti minoistraivaem za metal
ne mine.

PAKOVANJE

10 mina i 10 upaljaa pakuje se u kartonsku

kutiju cilindrinog oblika, a 7 kutija u kartonsko
bure cilindrinog oblika. Ukupna masa (70 m i n a +
+ 70 upaljaa) bureta sa minama iznosi oko 16 kg.

204
 4. _ PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUA
MINA-2A (PMR-2A)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja

vanje ive sile paradima rasprsnutog tela mine,
a koristi se i kao signalna mina. Postavlja se poje
dinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih
minskih polja na zemljitu obraslom travom i bu-

Sl. 89 Protiv-
peadijska rasprs
kavajui! mina

205
njem, a kao signalna na pravcima koji se tee os
matraju i brane. Moe se upotrebiti i za izvoenje
diverzantskih dejstava, i to mina kao celina ili nje
nih delova (eksplozivno punjenje i upalja).

OSNOVNI TAKTIKO-
-TEHNIKI PODACI

masa mine 1,7 kg;

masa eksploziva 100 g;
sila aktiviranja 3 daN i vie;
ubitano dejstvuje u krugu poluprenika 15
m;
ranjava u krugu poluprenika do 25 m;
dimenzije 0 6,6 cm, a visina 13,2 cm.

SASTAVNIDELOVI

telo 1;
eksplozivno punjenje
upalja 2;
potezna ica (oko 16 m) 3;
inicijalni deo
koi (drveni) 4;

PRINCIP DEJSTVA

Povlaenjem potezne ice silom veom od 3 daN

izvlai se osigura i oslobaa udarna igla, koja pod
dejstvom udarne opruge pali podsticajnu kapislu.
Plamen podsticajne kapisle pali detonator, a deto
nator eksplozivno punjenje. Eksploziv svojom sna
gom razbij a-rasprskava telo mine, ija parad dej-
stvuju na ivu silu.

20(5
 NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMR-2A

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Osetljiva je na dejstvo nuklearne eksplo
zije i artiljerijsku vatru. Moe se otkriti minoistra-
ivaem. Ako se postavi svetlei upalja sa signal -
nim metkom moe postati svetlea mina. Visina iz
bacivanja raketa je oko 100 m. Daljina vidljivosti
signala danju iznosi 2,5 km, a nou 10 km. Svetlost
rakete je bele boje. Vek upotrebe iznosi dve godine.

Sl. 90 Protiv-
peadijska raspr-
skavajua mina
svetlea (PMR~
-2AS)

207
 PAKOVANJE

8 kompletnih mina pakuje se u drveni san

duk, dimenzija 42 x 30 x 14 cm, ukupne mase 25 kg.
25 kg.
Unutar sanduka nalaze se:
8 tela sa eksplozivnim punjenjem;
8 koia;
paket od 8 poteznih ica;
metalna kutija u kojoj se nalazi 6 upaljaa
(UPM-2A), 2 upaljaa UPM-2AS i 8 inicijalnih delo-
va M-67.

5. _ PROTIVPESADIJSKA RASPRSKAVAJUA
M I N A SVETLEA (PMR-2AS)

Na slici 90 prikazana je protivpeadijska ras-

prskavajua svetlea mina ( P M R - 2 A S ) . Razlikuje se
od P M R - 2 A samo po upaljau. Upalja PMR-2AS
kompletiran je sa dve udarne igle. Potezanjem ice
izvlai se osigura, koji oslobaa gornju udarnu iglu,
ona udara u podsticajnu kapislu signalnog metka
koja pali signalni metak. Odmah zatim oslobaa se
donja udarna igla koja pali inicijalnu kapislu, a
ona detonator, a detonator eksploziv.

6. _ PROTIVPEADIJSKA RASPRSKA VAJUA

MINA-3 (PMR-3)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja

vanje ive sile (ljudi) paradima rasprsnutog tela
mine. Postavlja se pojedinano, u grupama i u si
stemu pp ili meovitih minskih polja na zemljitu
obraslom travom i bunjem. Moe se upotrebiti i
za izvoenje diverzantskih dejstava, ali samo mina
kao celina.

208
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine oko 3 kg;

masa eksploziva oko 400 g;
sila aktiviranja na potez je minimum 3 daN,
a za nagaz 5 daN;
ubitano dejstvo u krugu poluprenika do
25 m;

Sl. 91 Protiv-
peadijska raspr-
skavajua mina
3

ranjavajue dejstvo u krugu poluprenika

preko 30 m;
dimenzije 0 8 cm, a visina 15 cm.
14
209
 SASTAVNI DELOVI

telo mine (kovani elik) 1;

eksplozivno punjenje
upalja (nagazno-potezni) 2;
potezna ica (2 komada) 3;
inicijalni deo
koi (aluminijumski) 4;

PRINCIP DEJSTVA

Kada se nogom zakai potezna ica vezana jed

nim krajem za nagaznu zvezdu, ili ako se nagazi na-
gazna zvezda dolazi do iskretanja nagazne zvezde
u stranu. Iskretanjem nagazne zvezde potiskuje se
unutranji cilindar nadole i upada kuglica u otvor na
udarnoj igli, to oslobaa udarnu iglu, koja pod dej
stvom udarne opruge pali posticajni deo, a on eks
plozivno punjenje. Eksploziv svojom snagom raz
bija (rasparava) telo mine, ija parad dejstvuju
na ivu silu.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMR-3

Postavljena mina je bojevo sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Kada je postavljena na potez osetljiva je
na nuklearnu eksploziju i artiljerijsku vatru. Ako
je postavljena na nagaz otporna je i u 0 taki pri
eksploziji nominalne A bombe na visini 600 m.
Moe se otkriti minoistraivaem.
r

Sa dve potezne ice moe se zapreiti zemljite

irine oko 30 metara.

210
 PAKOVANJE

10 kompletnih mina pakuje se u drveni san

duk dimenzija 7 0 x 3 0 x 2 6 cm, ukupne mase oko
46 kg.
U sanduku se nalazi:
10 tela mina sa eksplozivnim punjenjem;
10 upaljaa UPMR-3;
10 kalemova sa po dve potezne ice od po
16 m;
10 aluminijumskih koia.

7. PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUA
O D S K O N A MINA-1 (PROM-1)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja

vanje ive sile (ljudi) paradima rasprsnutog tela
mine. Postavlja se pojedinano, u grupama i u si
stemu pp ili meovitog minskog polja na zemljitu
obraslom travom i bunjem. Moe se upotrebiti i za
izvoenje diverzantskih dejstava, ali samo mina kao
celina.

OSNOVNI-TAKTICKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 3 kg;

masa eksploziva 425 g;
sila aktiviranja 3 daN i vie;
iskae iz zemlje na visinu od 0,30,7 m;
ubitano dejstvuje u krugu poluprenika 20

ranjava u krugu poluprenika preko 30 m;

dimenzija 0 8 cm, a visina 15 cm;
upalja mehaniki.

14* 211
 SASTAVNI DELOVI

telo 1;
eksplozivno punjenje
upalja 2;
potezna ica (2 komada kalema) 3;

Sl. 92 Protiv-
peadijska raspr-
skavajua odsko
na mina

PRINCIP DEJSTVA

Pritiskom na nagaznu zvezdu silom od 9 i vie

kilograma ili potezanjem ice silom od 3 i vie ki
lograma oslobaa se udarna igla upaljaa, koja pali

212
podsticajnu kapislu. Plamen podsticajne kapisle,
preko usporaa i pojanika, pali potiskujue punje
nje. Usled nastalog pritiska kidaju se zavrtnjevi na
poklopcu sa donje strane mine i, istovremeno, izba
cuje mina iz zemlje. Za poklopac donje strane mine
utvrena je kapa unutranjeg upaljaa, a za kapu
zatezna ica koja preko mehanizma upaljaa pali
detonatorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje,
koje izaziva rasprskavanje tela mine na parad, koja
se razleu kruno.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PROM-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Moe se postavljati za dejstvo na potez i
nagaz. Kada je postavljena na potez osetljiva je na
nuklearnu eksploziju i artiljerijsku vatru. Ako je
postavljena na nagaz otporna je i u 0 taki pri
eksploziji od 600 m. Moe se otkriti minoistraiva-
em. ica za potezanje duga je 16 m, odnosno dve
ice 32 metra.

PAKOVANJE

10 kompletnih mina pakuje se u drveni san

duk dimenzija 5 7 x 4 8 x 15 cm, ukupne mase 43 kg.
U sanduku se nalazi:
10 tela mina sa eksplozivnim punjenjem;
10 upaljaa UPROM-1;
10 kalemova sa po dve potezne ice od po
16 metara.

213
 8. PROTIVPESADIJSKA M I N A RASPRSKAVAJUA
USMERENOG DEJSTVA (MRUD)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje i onesposobljava

nje nezaklonjene ive sile i oteenje neoklopljenih
motornih vozila. Postavljaju se pojedinano ili po
grupama. Koristi se za izradu minskoeksplozivnih
prepreka na razliitom zemljitu (oranica, zemlji-

Sl. 93 Protiv-
veadijska mina
rasprskavajua
usmerenog dej
stva (MRUD)

te obraslo travom, kamenito zemljite i sl.) i u -vo

di dubine 15 cm. Naroito je efikasna za zaprea-
vanje oko vanih objekata (raskrsnice puteva, mo-

214
stovi, K M , CV, skladita i sl.) i za zapreavanje de-
santnih prostorija. Moe se upotrebiti i za izvoenje
diverzantskih dejstava, ali samo mina kao celina.

OSNOVNI TAKTICKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 1,7 kg;

masa eksploziva (plastinog) 0,9 kg;
masa kompleta mine sa torbicom 3 kg;
aktivira se elektrinom detonatorskom kapi
slom;
efikasno dejstvuje na temperaturi od 30
do + 5 0 C;
fregmentaciona obloga od 650 elinih kug
lica 0 5,5 mm;
kuglice imaju ubitano dejstvo do 50 m;
gustina mlaza kuglica (do 50 m) je 1,5 kug
lica na 1 m 2 ;
dimenzije 23 x 10 x 5 cm.

Sl. 94 Protivpeadijska mina rasprskavajua usmerenog

dejstva komplet

215
 SASTAVNI DELOVI

Komplet mine sastoji se od:

mina 1;
runi induktor 2;
ureaj za proveru
kabl (30 m) 3;
elektrina detonatorska kapisla 4;
torbica za pakovanje i noenje,

PRINCIP DEJSTVA

Mina postavljena za dejstvo aktivira se pritis

kom na polugu runog induktora. Indukovana elek
trina struja, preko kabla, aktivira elektrinu deto
natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje mine.
Usled dejstva eksplozije na oblogu od kuglica, kug
lice se razleu prema cilju na koji je mina usmere-
na (60 po horizontali i 3 po vertikali).

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA MRUD

Mina se aktivira detonatorskom kapislom, po

mou runog induktora (dinamomaina), a moe i
drugim odgovarajuim izvorima struje. Na gornjem
delu tela mine nalazi se reper za usmeravanje mine

Sl. 95 Provera ispravnosti mree (MRUD)

216
na cilj i dva otvora za stavljanje elektrinih deto
natorskih kapisli, na koje je postavljen adapter ili
upalja koji imaju navoje M10xl mm. Mina se
pali iz zaklona dirigovano sa udaljenosti (iza mine)
od oko 20 m.
Nakon postavljanja mine proverava se isprav
nost elektrine mree. Nain i mesto postavljanja
delova mine u mrei prikazani su na sl. 95. Pritis
kom na polugu runog induktora stvara se elektri
na struja. Ispravnost strujnog kola pokazuje naiz-
menino svetlucanje (paljenje) dioda koje se nalaze
na donjoj strani ureaja za proveru. Poto se proveri
da li je kolo struje, odnosno delovi kompleta mine
ispravni, iskljuuje se ureaj za proveru i kraj ka
bla koji je bio vezan za ureaj povezuje sa runim
induktorom. Posle toga mina je spremna za dejstvo.

PAKOVANJE

Po jedna mina sa priborom pakuje se u plat

nenu torbicu, a 10 torbica u drveni sanduk.
Masa sanduka sa minama i priborima iznosi 43
kilograma.

9. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A
MINA-1A (TMA-1A)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se
pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih
minskih polja. Moe se koristiti za izvoenje di
verzantskih dejstava.

217
 OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa mine 6,5 kg;

masa eksploziva 5,5 kg;
sila aktiviranja 200 daN;
dimenzije 0 31,5 cm, a visina 10 cm;
upalja hemijski.

Sl. 96 Protivtenkovska antimagnetna mina 1A

(TMA-1A)

SASTAVNI DELOVI

telo mine sa poklopcem i epom (plastina

masa) 1;
eksplozivno punjenje ( T R O T I L )
upalja (nagazni) 2.
 PRINCIP DEJSTVA

Pod silom od 200 daN na poklopac mine lome

se spojnice (nitne), to omoguava da se sila preko
poklopca prenese na upalja, lomi kapicu upaljaa
koja izaziva trenje u hemijskoj smei i pali je. Pla
men hemijske smee aktivira detonator, a on eks
plozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

est meseci i u najteim vremenskim i zemljinim
uslovima. Nominalna A bomba aktivira je na da
ljini do 1.500 m od 0 take. Ne moe se otkriti
minoistraivaem za metalne mine. Sa donje strane
tela mine nalazi se otvor za postavljanje dopunskog
upaljaa. Da bi se sigurno aktivirala mora se naga
ziti upalja, odnosno ep iznad upaljaa.

PAKOVANJE

po jedna mina sa upaljaem pakuje se u dr

veni ram dimenzija 36 x 36 x 12,5 cm, ukupne mase
oko 8 kg, ili po 4 mine sa 4 upaljaa u drveni san
duk dimenzija 4 8 x 3 7 x 3 7 cm, ukupne mase oko
35 kg.

10. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A
MINA-2A (TMA-2A)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se
pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih
minskih polja. Moe se koristiti za izvoenje diver
zantskih dejstava.

219
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine oko 7,5 kg;

masa eksploziva 6,5 kg;
sila aktiviranja 200 daN;
dimenzije 33 x 2 6 x 10 cm;
upalja hemijski 2 kom.

SASTAVNI DELOVI

telo mine sa poklopcem i dva epa 1;

eksplozivno punjenje ( T R O T I L )
upalja nagazni (2 komada) 2;

Sl. 97 Protivtenkovska antimagnetna mina 2 A

(TMA-2A)

PRINCIP DEJSTVA

Proces izazvan gaenjem mine isti je do aktivi

ranja kao kod T M A - 1 .

220
 NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-2A

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

est meseci i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Nominalna A bomba aktivira je na da
ljini do 1.500 m od 0 take. Ne moe se otkriti
minoistraivaem za metalne mine. Pri detonaciji
razbija gusenicu tenka, razbija i deformie potpor
ne tokove. Ima otvor za postavljanje dopunskog
upaljaa. Ne moe se otkriti minoistraivaem za
metalne mine. Da bi se sigurno aktivirala mora se
nagaziti jedan od dva osnovna upaljaa.

NAMENA

po jedna mina sa upaljaem pakuje se u dr

veni ram dimenzija 3 7 x 3 0 x 1 3 cm, ukupne mase
oko 8 kg, ili po 4 mine sa 8 upaljaa u drveni san
duk dimenzije 53,5 x34x31,5 cm, ukupne mase oko
40 kilograma.

11. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A
MINA-3 (TMA-3)
NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se
pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih
minskih polja.
Moe se koristiti i kao sredstvo za izvoenje
diverzija.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine i eksploziva 6,5 kg;

sila aktiviranja 180 daN;
dimenzije 0 26,5 cm, a visine 8 cm;
upalja hemijski 3 kom.

221
 SASTAVNI DELOVI

eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) , armirano

staklenom vunom i sargijom 1;
upalja hemijski 3 kom.2.

Sl. 98 Protivtenkovska antimagnetna mina 3

(TMA-3)

PRINCIP DEJSTVA

Proces izazvan gaenjem mine isti je do akti

viranja kao kod T M A - 1 i T M A - 2 A .

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-3

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima.
Otporna je na uticaj vazduno-udarnog talasa,
tako da ostaje neaktivirana i u 0 taki pri eks
ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m.
Povrina na koju se moe preneti vazduni pritisak
radi aktiviranja iznosi oko 7 cm 2 (povrina nagazne

222
glave upaljaa). Ne moe se otkriti minoistraiva
em za metalne mine. Pri detonaciji razbija guse-
nicu tenka, razbija i deformie potporne tokove.
Da bi se sigurno aktivirala mora se nagaziti jedan
od tri osnovna upaljaa.

PAKOVANJE

po 4 kompletne mine pakuju se u drveni re

etkasti sanduk dimenzija 6 1 x 3 1 , 5x34,5 cm, uku
pne mase oko 40 kg. Unutar sanduka, pored 4 mine,
nalaze se 4 drvene kutije sa po 3 upaljaa.

12. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A
M I N A - 4 (TMA-4)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih vozila i transportnih vozila. Po
stavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i
meovitih minskih polja. Moe se koristiti i za iz
voenje diverzantskih dejstava.

OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa mine 6,5 kg;

masa eksploziva 5,3 kg;
sila aktiviranja 100 daN;
dimenzije 0 28,5 cm, a visina 7 cm;
upalja hemijski.

SASTAVNI DELOVI
*

telo mine (plastina masa) 1;

eksplozivno punjenje ( T R O T I L )
upalja hemijski (3 komada) 2.

223
 PRINCIP DEJSTVA

Proces izazvan gaenjem, isti je do aktiviranja

kao kod T M A - 1 , 2 i 3.

Sl. 99 Protivtenkovska antimagnetna mina 4

(TMA-4)

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-4

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima.
Otporna je na uticaj vazduno-udarnog talasa,
tako da ostaje neaktivirana i u 0 taki pri eks
ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m.

224
 Povrina na koju se moe preneti vazduni pri
2
tisak radi aktiviranja iznosi oko 7 cm (povrina na-
gazne glave upaljaa).
Ne moe se otkriti minoistraivaem za me
talne mine. Pored osnovnih upaljaa (3 komada),
mina se moe naoruati dopunskim. Uslov za akti
viranje mine je gaenje jednog od tri osnovna upa
ljaa. Aktivirana mina pod tenkom kida gusenicu
i razbij a-deformie potporne tokove i onesposob
ljava tenk za dalje kretanje.

PAKOVANJE

po 4 kompletne mine pakuju se u drveni

sanduk dimenzija 3 8 x 3 8 x 3 5 cm, ukupne mase oko
32 kg. Unutar sanduka, pored 4 mine, nalaze se 4
valjaste etvorodelne kutije sa po 3 upaljaa, ili
po 4 kompletne mine u kartonskom buretu dimen
zije 0 32 cm, visine 37 cm, ukupne mase oko 30 kg.
.*
r \

13. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A
- MINA-5 (TMA-5)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavljaju se
pojedinano, u grupama i u minskim poljima. Mogu
se koristiti i za izvoenje diverzantskih dejstava.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 6,5 kg;

masa trotila 5,6 kg;
sila aktiviranja 100 daN;
dimenzije 31,2x27,2x11 cm;
upalja hemijski.

15 225
 SASTAVNI DELOVI

telo mine (plastina masa) 1;

eksplozivno punjenje ( T R O T I L )
upalja hemijski 2.

Sl. 100 Protivtenkovska antimagnetna mina 5

(TMA-5)

PRINCIP DEJSTVA

Pritisak (nagaz) na poklopac mine silom od.100

daN, i vei, prenosi se preko zatitnog epa na upa
lja. Pritiskom na upalja klip upaljaa se pomera

226
prema dole, probija membranu i trenjem pali zapa
ljivu smeu, koja pali (inicira) detonatorsku kapislu7
a ona eksplozivno punjenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-5

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Neotporna je na uticaj vazduno-udarnog
talasa i pri eksploziji A bombe na visini od 600 m
aktivira se na 1.300 m od 0 take. Ne moe se ot
krivati minoistraivaem za metalne mine.
Mina se aktivira nailaskom tenka (vozila) na bilo
koji deo poklopca. Nagazna povrina mine jednaka
je povrini poklopca. Upalja se sve do naoruanja
mine nalazi u nii na nelomljenom delu poklopca.
Moe se postavljati minopolagaem PMR-3B. U tom
sluaju mina se naoruava u brazdi.

PAKOVANJE

Mina se posebno pakuje. Konstruktivno reenje

je takvo da se pri skladitenju i transportu slau jed
na na drugu.

14. PROTIVTENKOVSKA RAZORNO-PROBOJNA

MINA-6 (TMRP-6)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se
pojedinano, u grupama i u minskim poljima. Moe
se koristiti za izvoenje diverzantskih dejstava.

227
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine oko 7,2 kg;

masa eksploziva 5,2 kg;
sila aktiviranja 150 daN, odnosno sila priti
ska na antenu 1,31,7 daN;
dimenzije 0 29 cm, a visine 13 cm;
upalja mehaniki;
efikasno dejstvuje na temperaturi od 30 do
+ 60 C.

Sl. 10] Protivtenkovska razornoprobojna mina 6

(TMRP-6)

SASTAVNI DELOVI

telo mine 1;
upalja 2;
antena 3;

228
 prstenrsti osigura 4;
zatitna kapa (nosa antene) 5;
klju za navijanje satnog mehanizma 6;
zavrtanj (ep) za zatvaranje otvora osovine
satnog mehanizma 7;
ruica za noenje mine 8.

PRINCIP DEJSTVA

Mina se lako postavlja za dejstvo na nagaz ili za

dejstvo preko antene.
Kada je postavljena za dejstvo na nagaz dej
stvuje ako se na bilo koji deo nagazne povrine de-
luje odgovarajuom silom. U trenutku dejstva sile
lomi se osigura, a zatim se oslobaa kuglica (ispada
iz leita). Na taj nain se oslobaa udarna igla, koja,
zauzimajui prvobitni poloaj, klizi nanie i pali pod-
sticajni deo (podsticajnu kapislu i detonator), a ona
eksplozivno punjenje. Pri aktiviranju na nagaz sila
dejstvuje vertikalno.
Za aktiviranje mine koja je postavljena za dej
stvo preko antene sila deluje bono, a antena se po
naa kao poluga. Pomeranjem antene iz vertikalnog
poloaja lomi se osigura upaljaa, a dalje dejstvo je
kao i kod mine postavljene za dejstvo na nagaz. Kad
se na minu postavi antena prstenasti osigura se ne
skida.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMRP-6

Mina je hermetiki zatvorena, pa zbog toga nije

osetljiva na vlagu. Moe se postavljati u vodu dubine
do 0,5 m. Izdrava vazduni pritisak koji stvaraju
nuklearni projektili do 5 bara. Kada se aktivira is
pod gusenice razara hodni deo. Kada se aktivira iz-

229
meu gusenica, probojnim diskom (elini levak) pro
bija donji oklop, onesposobljava tenk i unitava po
sadu.
Osnovni upalja je ugraen u minu u toku fa
brike izrade i ini sa minom celinu. Mina se naoru
ana moe polagati minopolagaem PMR-3B. Vreme
armiranja iznosi 1 ili 4 min. Prilikom izrade mine
upalja je podeen tako da satni mehanizam radi 1
minut. Ako vreme armiranja treba da traje 4 minu
ta, satni mehanizam se kljuem (u oznaenom smeru)
navije do kraja. Osovina satnog mehanizma zatie
na je zavrtnjem koji, da bi se navio satni mehanizam,
treba skinuti. Ako se mina postavlja za dejstvo za
nagaz prstenasti osigura se obavezno skida.

Upalja se ukljuuje u rad pritiskom na starter

palcem i potiskivanjem nanie. Od tog trenutka tee
vreme armiranja. Ta radnja se obavlja kada je mina
u leitu (pred maskiranje).

PAKOVANJE

pakuju se po 4 mine u drveni sanduk dimen

zija 68 x 34 x 37 cm, ukupne mase (bruto) 40 kg.

15. PROTIVTENKOVSKA M E T A L N A MINA-1

(TMM-1)

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i

drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se
pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih
minskih polja. Moe se koristiti i za izvoenje diver
zantskih dejstava, ali samo kao celina.

230
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine oko 8,65 kg;

masa eksploziva 5.6 kg;
sila aktiviranja 200 daN;
dimenzije 0 22,5 cm, a visina 8,5 cm;
upalja mehaniki.

Sl. 102 Protivtenkovska metalna mina 1 (TMM-1)

vebovna

SASTAVNIDELOVI

telo mine 1;
poklopac 2;
upalja 3;
eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) .

231
 PRINCIP DEJSTVA

Pod pritiskom od 200 daN poklopac mine se sa

vija (ugiba) i prenosi pritisak na upalja. Ako na
upalja deluje sila od 70 do 140 daN kida se osigu
ra. Kidanjem osiguraa oslobaa se udarna igla i,
pod dejstvom udarne opruge, pali podsticajnu kapi
slu, a ona detonator L-6, koji pali eksplozivno pu
njenje.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMM-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje

godinu dana u najteim zemljinim i vremenskim
uslovima. Nominalna A bomba aktivirala bi je na
1.300 m od 0 take. Moe se otkriti minoistraiva
em. Podeena je za polaganje minopolagaem (nao
ruava se u brazdi) PMR-3B. Pored osnovnog upa
ljaa moe se postaviti i dopunski na potez ili po
pust. Aktivirana mina pod tenkom kida gusenicu i
razbija i deformie potporne tokove i onesposoblja
va tenk za dalje kretanje.

PAKOVANJE

po jedna mina bez upaljaa pakuje se u drve

ni ram dimenzija 36 x 37 x 12,5 cm, ukupne mase oko
10 kg, ili po 4 mine bez upaljaa u drveni sanduk
dimenzija 49 x 39 x 38 cm, ukupne mase oko 46 kg;
200 upaljaa palcu je se u drveni sanduk di
menzija 47 x 23 x 20 cm, ukupne mase oko 30 kg. U
sanduku se nalazi 20 kartonskih valjastih kutija sa
po 10 upaljaa.

232
 16. M I N A PRILEPKA RAZORNA (MPR)

NAMENA

Namenjena je za izvoenje diverzantskih dej

stava na objekte eleznikog, putnog, pomorskog i
vazdunog saobraaja; sredstvima veze, graevinskim
i energetskim objektima; borbenim i tehnikim sred
stvima na kopnu i moru.

Sl. 103 Mina

prilepka razorna
(MPR)

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNICKI PODACI

masa mine 1.600 g;

eksplozivno punjenje 400 g;
upalja elektronski-tempirni;
mina probija-razara elinu plou 15 mm;
dejstvuje sigurno na kopnu i u vodi do 10
metara dubine;
vreme armiranja osiguranja je 7,5 min;
vreme tempiranja od 15 minuta do 16 sati;

233
 baterija za napajanje upaljaa ima napon od
9 V;
moe se aktivirati na temperaturi od 30
C do + 5 0 C.

SASTAVNI DELOVI

telo mine sa eksplozivnim punjenjem;

upalja (elektronski-tempirni);
inicijalni deo;
izvor za napajanje (baterija 9 V ) ;
magneti (2 komada);
klju za odvijanje poklopca baterija, i
dodatna oprema (kai i zavrtnjevi).

PRINCIP DEJSTVA

Nakon isteka vremena armiranja (7,5 min) akti

vira se zapaljiva glava, koja pali smeu pirotehni
kog osiguranja, a to oslobaa kliza koji, pod dej
stvom opruge klizaa, potisne prenosnik na elektro-
detonator (EDK). Nakon isteka odreenog (tempira
nog) vremena aktivira se EDK, koja aktivira eksplo
zivno punjenje minu.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA MINU

PRILEPKU RAZORNU

U minu su ugraena dva magneta koji privr-

uju minu za ravnu elinu podlogu; na druge mate
rijale mina se privruje dodatnom opremom (kai
i za vrtnji).
Mina ima ureaj za osiguranje protiv skidanja
( U P S ) trenutnog dejstva.

234
 Moe se tempirati na jedan od sedam vremen
skih intervala (15 min, 30 min 1, 2, 4, 8 i 16 asova).
Odstupanje od tempirnog vremena moe biti
5 odsto.
Mina putena u rad, nakon isteka vremena ar
miranja (7,5 min), ne moe se zaustavljati, niti se
moe menjati vreme tempiranja ako je ukljuen
ureaj za osiguranje protiv skidanja.
Ako mina nepravilno nalee na podlogu ne moe
se pokrenuti u rad.
Priprema mine za upotrebu pre postavljanja na
podlogu obuhvata:
postavljanje baterije u leite;
pomeranje magnetnog prekidaa sa poloaja
0 (levi poloaj) 1 (desni poloaj), i
tempiranje mine pomou tempiraa i tri fo-
tolampice.
Nakon postavljanja mine na podlogu i privr
ivanja (pomou magneta ili dodatnom opremom)
treba odviti navrtku za osiguranje i izvui je zajedno
sa izvlakaem. Time se upalja ukljuuje upuuje
u rad.
Izabrano vreme za tempiranje na mini se pode
ava na sledei nain: pritiskom na tempira i nje
govim potiskivanjem u leite (oko 5 mm) pali se
fotolampica. Fotolampice se pale odreenim redo-
sledom i u odreenom vremenskom intervalu. Kada
se upali eljeni broj i redosled fotolampica pusti se
tempira, koji se pod dejstvom opruge vrati u prvo
bitni poloaj i iskljui upaljene fotolampice. Tom
radnjom se zavrava tempiranje, a po odvijanju na-
vrtke za osiguranje i njenom izvlaenju, zajedno sa
izvlakaem, poinje odbrojavanje tempirnog vreme
na, odnosno upuivanje mine u rad.

235
 Kada je za kombinaciju 0 0 0 sklonjen dr
a sa tempiraa ukljuena je samo funkcija osigu
ranja protiv skidanja.
Ukoliko se eli da delu je osiguranje protiv ski
danja i u tempirano vreme, treba u stranu skloniti
zadra tempiraa sa tempiraa pre postavljanja mi
ne na podlogu.

PAKOVANJE

8 mina pakuje se u drveni sanduk, sa etiri

kompleta dodatne opreme (svaka druga mina obez-
beena kompletom).

236
 U originalnom pakovanju mogu se transporto-
vati u svim transportnim sredstvima. Mogu se trans-
portovati kroz vodu na dubini do 60 m u periodu od
48 sati.

DELOVI PLOE POVRINE NALEGANJA

NA PODLOGU

telo mine 1;
poklopac kuita baterije 2;
magnet za privrivanje mine na elinoj
podlozi 3;
tempira 4;
magnelni prekida 5;
zadra tempiraa 6;
osigura izvlakaa 7;
navrtka za osiguranje 8;
ep za regulisanje 9;
fotolampica (led-dioda) 10;

Sl. 104 Izgled

prilepne odozdo

237
 17. M I N A PRILEPKA PROBOJNA

NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje neborbenih

i lakih borbenih vozila, artiljerijskih i drugih orua,
sredstava veze i objekata infrastrukture (trafostani
ce, centrale P T T , rezervoari i cisterne za teno go
rivo, razne cevne i druge instalacije).

Sl. 105 Presek

mine prilepne
sa priborom

238
 OSNOVNI TAKTlCKO-TEHNlCKI PODACI

masa mine 620 g;

masa eksploziva 270 g;
mina dejstvuje kumulativno;
probija pancirnu plou do 100 mm;
sigurno funkcionie na kopnu i pod vodom
do 1 m dubine;
hermetinost obezbeuje stajanje u vodi do
24 asa;
moe se aktivirati na temperaturi od 20 do
i-50 o C.

SASTAVNI DELOVI

telo mine 1;
eksplozivno punjenje (heksotal) 2;
magneti (8 komada) 3;
upalja 4;
dodatna oprema (metalna ploica, zavrtnjevi
i kai) 5.

PRINCIP DEJSTVA

Upalja, bez obzira na vrstu (mehaniki hemij

ski, elektronski i dr.), pali eksplozivno kumulativno
punjenje, koje kumulativnim mlazom progoreva
probija podlogu na kojoj je mina postavljena.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA MINU PRILEPKU

PROBOJNU

Najee se postavlja pojedinano kao mina iz

nenaenja. Korienjem adaptera detonatorskih ka
pisli moe se aktivirati na elektrini i tapinski nain
paljenja. Pogodna je za prikriveno noenje i brzo
postavljanje na eline predmete. Magneti je veu

239
za elinu podlogu silom koja je 2,5 puta vea od
mase mine. Dodatnom opremom mina se privruje
na nemetalne predmete. Naoruava se nakon postav
ljanja na podlogu, ili neposredno pred postavljanje
ako se koriste tempirni upaljai. U originalnom pa-
kovanju moe se transportovati svim sredstvima.

PAKOVANJE

20 mina pokuje se u drveni sanduk i 10 kom

pleta dodatne opreme.

Sl. 106 Mina

prilepka pro
bojna

240
 18. P L O V N A RECNA MINA ( P L R M - 1 A )

NAMENA

Namenjena je za unitavanje i oteenje raznih

plovnih i nepokretnih objekata na rekama i jezerima
(brodovi, tegljai, lepovi, motorni amci, pontonski
mostovi, brane, ustave, skele i sl.).
Mina se, izuzetno, moe koristiti kao trenutna
potezna ili tempima mina iznenaenja na rekama,
jezerima i na kopnu.

SIl107 Plovna
rena mina
(PLRM-1A)
 OSNOVNI TAKTIKOTEHNIKI PODACI

Mina ima razorno dejstvo sa trenutnim mehani

kim zglobnim upaljaem, kao osnovnim i tempirnim
satnim upaljaem za samounitenje.
Kree se pod uticajem vodenog toka. Stabilno
kretanje obezbeeno je pogodnim rasporedom mase
i upotrebom plovka za odravanje mine na odree
noj dubini.
Masa eksplozivnog punjenja od livenog trotila
iznosi 10,5 kg.
Masa kompleta mine je 14 kg.
Vreme armiranja od polaganja mine u vodu do
armiranja iznosi 1020 min, zavisno od brzine i tem
perature vode.
Sila aktiviranja osnovnog upaljaa, zavisno od
napadne take i ugla izmeu pravca sile i uzdune
ose mine, iznosi:
na vrhu antene 0,51 N,
na obruu plovka 2060 N.
Satni upalja za samounitenje je tempirni, sa
regulacijom vremena aktiviranja od 1 do 24 asa.
Najmanje rastojanje na kome se u vodi ne akti
viraju druge mine od jedne aktivirane je 50 m.
Vreme potrebno obuenom rukovaoeu za pri
premu jedne mine za polaganje iznosi dva minuta.
Dimenzije mine:
prenik 0 260 mm,
visna tela 370 mm.
Visina mine: * *

bez antene 525 mm,

sa kompletnom antenom (3 ipke) 1725 mm.
gaz 500 mm.

242
 Dimenzije pakovanja:
prenik bureta 0 370 mm,
visina bureta 570 mm,
masa mine sa pakovanjem 25 kg.

SASTAVNI DELOVI

telo mine sa delovima za zaptivanje i privr

ivanje,
eksplozivno punjenje,
prenosni metak,
plovak,
obru,
osnovni upalja,
antena,
mehanizam za armiranje,
satni upalja za samounitenje (SUS-M80).

PRINCIP DEJSTVA

P r e polaganja mine u vodu izmeu klipa i za

tvaraa ubacuje se topljivi uloak i izvlai osigura.
Kad voda otopi uloak, zavisno od brzine i tempe
rature vode, klip se pomeri pod dejstvom opruge i
oslobodi plovak. Time je osnovni upalja armiran i
mina je spremna za dejstvo pri udaru u prepreku
obruem ili antenom.
SUS-M80 aktivira tminu nakon odreenog vre
mena ako pre toga minu ne aktivira osnovni upalja.
Tempira se okretanjem brojanika ih kljuem.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PLRM-1A

Jednom postavljeno vreme na SUS-M80 ne moe

se smanjivati, moe se samo poveati. Zatitno vre
me iznosi jedan sat, a oznaeno je crvenom bojom.

243
 P r i tempiranju upaljaa na manje od 4 sata sat
ni mehanizam e odraditi, ali se nee aktivirati upa
lja.

PAKOVANJE

Pakovanje sa sastoji od elinog bureta sa po

klopcem.
U buretu su smeteni uloci oko tela mine. Ulo
ci su izraeni od poliuretanskog penoplasta.
Mina je postavljena sa osnovnim upaljaem ok
renutim nadole. Prenosni metak je smeten u otvor
u gornjem uloku.

244
 DEO V

MOGUNOSTI IZRADE
IMPROVIZOVANIH
MINSKOEKSPLOZIVNIH SREDSTAVA
 1. I M P R O V I Z O V A N I EKSPLOZIV

Ako nema mogunosti za korienje fabrikog

eksploziva pri izradi improvizovanih mina, ili ako
nema mogunosti da se on bilo na koji drugi nain
nabavi pristupa se izradi imtprovizovanog eksploziva.
Od amoniumnitrata i dizel-goriva moe se samo
stalno proizvoditi eksploziv. Izrada tog eksploziva
na licu mesta mogua je zbog neeksplozivnih kompo
nenata koje sadri ta smea. To se obino ini u po
sudama otpornim na hemijske sastave komponenata,
u koje se prvo sipa gorivo, a zatim amoniumnitrat.
Mesa se sa predmetom koji ne stvara iskre, i to toliko
dugo dok svako zrnce amoniiuirmitrata ne bude na
topljeno gorivom. Odnos dizel-goriva i amoniumni
trata treba da bude tano doziran. Za spravljanje
eksploziva mogu se koristiti i drugi oksidatori, kao:
kalijum-nitrat, kalijum-permanganat, kalijum-bihro-
maty natrijum-perborat, zatim amonijum i sl.

Sl. 108 Komponente improvizovanog eksploziva

247
 Sa oksidatorima se mesa gorivo, kao: ulje za lo
enje, razna ulja za podmazivanje vozila, laneno
ulje, ulje od kikirikija, ulje za jelo, zatim se moe
upotrebiti i svinjska mast, sumpor, eer i drveni
ugalj.
Smea oksidatora i goriva dodaje se u odnosu
8085% oksidatora i 2015% goriva (sl. 108).
Tim poslom se mogu baviti iskljuivo dobro obu
ena lica, i to u krajnjoj nudi, odnosno kada se na
drugi nain ne moe obezbediti eksploziv za obav
ljanje odreenog zadatka.

2. IMPROVIZOVANI STAPIN U OBLIKU

KANAPA-UZICE

NAMENA

Namenjen je za priipaljivanje-aktiviranje inici

jalnih detonatorskih kapisli ili zapaljivih smea na
suvom.

OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

proseno vreme gorenja jednog metra iznosi

oko 125 s;

SUENJE STAPlNA

Sl. 109 Sue

nje improvizo-
vanog tapina

248
 debljina pletenice na kojoj se nalepljuje crni
barut 44,5 mm;
duina tapina 100 cm;
prenik cevi za kalibraciju 6,5 mm;
suenje nakon izrade-lepljenja crnog baruta
iznosi 23 sata na vazduhu.

SASTAVNI DELOVI

crni barut,
pletenica od pamuka.

PRINCIP RADA

Pali se kao i formacijski sporogorei tapin. Pa

muna pletenica usporava brzinu gorenja tapina,
koja iznosi oko 1 cm/s.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE

ZA IMPROVIZOVANI STAPIN

Da bi se napravio improvizovani tapin treba

uraditi sledee.
na dasci od tvrdog materijala, dimenzija 50 x
x 50 x 3 cm, pomou okruglog drveta (oklagije), isit-
niti crni barut u prah;
ovlaiti crni barut sa najmanjom moguom
koliinom vode tako da se dobije gusta masa;
od tri pamune niti isplesti pletenicu duine
oko 120 cm i prenika 44,5 mm;
gustu masu od crnog baruta rukom u trljati
elom duinom pletenice tako da popuni sve upljine
pletenice;
nakon nanoenja mase provui pletenicu kroz
cev za kalibraciju, prenika 6,5 mm; jedan kraj ple-

249
tenice zakai se pomou tipavice za razapeti pag
za suenje.
Stapin se mora uvati od vlage. Moe se prepra-
ti bezbojnim nitrolakom, koji ga titi od vlage iz vaz-
duha. tapin se ne savija, ve se elom duinom
stavlja u drveni sanduk duine 100 cm. Nakon sue
nja krajevi tapina, duine 1015 cm, odsecaju se
tako da ostane 100 cm konpaktnog tapina. Ako se
pali zapaljiva smea neophodno je kraj tapina uvui
u neku pirotehniku pripalu, crni barut ili izlomlje
ne glavice od ibice.
Rad na izradi sporogorueg tapina je veoma
opasan i najstroe se zabranjuje unoenje vatre u
prostorije gde se izrauje tapin.

3. _ I M P R O V I Z O V A N I TAPIN U O B L I K U
CEVCICE

NAMENA

Namenjen je za ugraivanje u zapaljive boce i

za aktiviranje detonatorskih kapisli.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

brzina gorenja 1 dunog metra 120150 s;

unutranji prenik cevi 45 mm;
cevica moe biti od metala, stakla, plastike
ili papira;
najmanja duina cevoice je 15 cm.

SASTAVNIDELOVI

cevica (telo tapina),

sumpor,
drveni umur, i
kalij um nitrat.

250
 PRINCIP RADA

Zapaljiva smea, napravljena od navedenih ele

menata, pali se vatrom kao i formacijski tapin. Br
zina gorenja mu je priblina formacijskom tapinu.
P r e paljenja mora se skinuti lerpljiva traka i smea
pripremiti tako da se do nje lako doe vatrom.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE

ZA IMPROVIZOVANI TAPIN

Sumpor, drveni umur i kalij um-nitrat treba

isitniti u mesinganom avanu (svaki materijal posebno
i sve delove (elemente) usuti u posudu od alumini-
juma i odneti na suenje. Nakon suenja materiju
treba prosijati kroz sito i uvati u posudi koja ima
dobar zatvara poklopac. Odnos smee je sledei:
jedan deo sumpora, jedan deo drvenog umura i est
delova kalijum-nitrata. Odnos delova je izraen ma
som. Cev koja slui za punjenje zapaljivom smeom
najlake se puni pomou levka. Aluminijskom kai
kom stavljaju se manje koliine smee u levak i dr
venim tapiem nabijaju u cevicu. Kad se cevica
napuni zapaljivom smeom gornji otvor se zatvori
lepljivom trakom.
Pri sabijanju smee treba koristiti istu silu da
bi se imalo isto vreme sagorevanja. Paljenjem jedne
cevice odreuje se vreme (brzina) sagorevanja, koja
iznosi (za duinu cevice 15 cm) 14,522 s ako je
propisno raeno.

PAKOVANJE

Cevice (tapini) pakuju se u drvenoj ili papir

noj ambalai za transport i uvanje.
Na sanduku kutiji mora stajati etiketa sa na
zivom tapina, vremenom sagorevanja i datumom
pakovanja.

251
 4. I M P R O V I Z O V A N A DETONATORSKA KAPISLA
OD I V I N O G F U L M I N A T A

NAMENA

Namenjena je za iniciranje svih vrsta brizantnih

i privrednih eksploziva koji se aktiviraju kapislom
br. 8.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

slobodan prostor u auri za uvlaenje sporo

goreeg tapina iznosi najmanje 10 mm;
stezanje minerskim kletima izvodi se od vr
ha aurc na 34 mm;
aura moe biti bakarna, plastina ili stak
lena;
duina sporogoreeg tapina koja se spaja sa
caurom (detonatorom) i pravi sporogorei upalja
iznosi 100 cm.

SASTAVNI DELOVI

brizantni eksploziv (trotil, pentrit ili tetril);

ivin fulminat, i
aura (telo).

PRINCIP DEJSTVA

Improvizovana detonatorska kapisla dejstvuje

na istom principu kao formacijska, s tim to se na
kon izrade u auru uvlai sporogorei tapin i pre
tvara u sporogorei upalja.

252
 NEKE SPECIFINOSTI VEZANE
ZA DETONATORSKU KAPISLU

Pri izradi improvizovaiiih kapisli od ivinog ful-

minata potrebna je sledea oprema:
apotekarska vaga za merenje mase do 100 g;
drveni tapi za nabijanje brizantnog eksplo
ziva u auru;
drveno postolje sa rupama u kojima moe
stati u jednom redu najvie 100 aura sa levkovima
(plastini levkovi sa donjim otvorom od 1 mm);
kartonska kutija, dimenzija 105x15x15 cm, za
pakovanje sporogoreih upaljaa;
plastina folija za pakovanje kartonskih ku
tija.
ivin fulminat (najvie 200 g) u bakarnu ili me-
singanu tavu suiti na temperaturi 50 C. Ako se
upotrebljava trotil treba ga pre suenja isitniti u me-
singanom avanu sa drvenim tukom.
U radionici za laboraciju koriste se etiri stola.
Stolovi su presvueni aluminijskim limom:
na prvom stolu se odmerava brizantni eks
ploziv;
na drugom stolu se aure pune brizantnim
eksplozivom;
na treem stolu se meri ivin fulminat;
na etvrtom stolu se pune aurice ivinim
fulminatom i runo presuju.
U radionici je dozvoljeno drati najvie 100 g
fulminata i 120 g brizantnog eksploziva. Kad se na
vedena koliina utroi laborie detonatori se iz
nose iz radionice i unosi nova koliina eksploziva.

253
 Prvo se u auru stavlja 0,7 g trotila. Kad se
napuni 10 aura prenose se na drugi sto sa drvenim
postoljem. Drvenim tapiem, kroz levak, nabije se
trotil u auru. Sa istim postoljem se prebace na tre
i sto. Kroz levak se sipa 0,5 g ivinog fulminata pre
ko trotila. Radnici za etvrtim stolom uzimaju dr
veno postolje i drvenim tapiem kroz levak sabija
ju ivin fulminat.
Na kraju se skidaju levkovi i postolje sa 10 a
ura (detonatora) iznosi u drugu prostoriju. Pre spa
janja aure sa sporogoreim tapinom treba u auru
utisnuti drvenim tapiem prsten od aluminijske fo
lije (sa rupom na sredini od 2 mm) da doe do ful
minata ive. Pritezanjem sporogoreeg tapina u
aure zavrena je izrada detonatora na improvizo-
vani nain.

PAKOVANJE

Sporogorei upaljai se pakuju u kartonsku am

balau po redovima. Izmeu svakog reda stavlja se
papir. Ambalaa mora biti puna. Nakon punjenja
kartonske kutije se stavljaju (uvlae) u najlonske
vree. Na kutijama se ispisuje:

PAZNJA!
NE T U M B A J !
DETONATORSKE KAPISLE!
KOMADA_______?
PROIZVEDENE 11. 11. 1985.
IFRA P R O I Z V O D A .
>

NAPOMENA: moraju se potovati opisane mere

zatite.

254
 5. IZVORI ENERGIJE KOJI SE MOGU KORISTITI
ZA IMPROVIZOVANA DIVERZANTSKA SREDSTVA
trenje,
galvanski elementi,
toplotne elije,
toplotni izvori,
svetlosni izvori,
izvori na bazi piezo efekta, i
elektromagneti.

1.) TRENJE

Malo je verovatno da bi se trenje kao izvor e-

nergije moglo ire primeniti u improvizacijama. Taj
princip se moe objasniti na sledeem primeru:
Svako od nas je primetio da prilikom izlaska iz
automobila ako je klizio preko najlonskih ili plas
tinih prekrivaa sedita, kada se stavi ruka na ru
ku vrata, izbija iskra praena prilinim pucketanjem.
Elektroni se u tom sluaju sakupljaju (prekriva
sedita i odea) usled trenja, jer su se dva razliita
materijala trljala jedan o drugi. Telo se ponaalo kao
kondenzator koji se nabio elektrinim nabojima.
Kontaktom sa provodnikom ono se ispraznilo stva
rajui prasak. Ta pojava je poznata kao statika aku
mulacija elektrinog naboja.
Za vreme drugog svetskog rata Nemci su kon-
struisali sredstvo koristei taj princip. Ono se sas
tojalo od dve elije uz upotrebu razliitih metala, a
bomba je bila napunjena talkovim prahom. Upalja
je sadrao kondenzator da bi se nabio elektricitetom.
Operacija je bila veoma jednostavna. Kada bi se u-
palja bacio iz aviona otvarao se ventil za vazduh na
upaljau, prouzrokujui snano udaranje talkovog
praha o dve razliite elije i tako se stvarao elektrini

255
naboj koji se sakupljao u kondenzatoru. U odree
nom trenutku zatvarao se strujni krug i elektrini
naboj se dovodio na detonator, to je aktiviralo bom
bu. Stoga za vreme dezaktiviranja ne treba nositi
odeu od najlona, jer se zbog nje brzo razvija statiki
naboj pa se moe aktivirati elektrini detonator.

2.) GALVANSKI ELEMENTI

Dva razliita metala u elektrolitu proizvee

struju. Dobar primer za to je baterija sa suvim e
lijama koja sadri karbon, cink i amonijevhlorid (ba
kar i cink itd.).
Druga verzija je ista kao baterija tzv. vlana
elija, koja sadri dve razliite metalne ploe i sum
pornu kiselinu kao elektrolit. Hemijske elije koje
imaju dovoljno snage da izvedu opaljenje upaljaa
mogu biti minijaturne, veliine novia od 1 dinara,
runog sata, slualice za nagluve ljude itd.

3.) TOPLOTNE ELIJE

To su novije baterije koje se sastoje od dva raz

liita metala, suvog slanog elektrolita i zapaljive
smee. Ta baterija ima vrste stenke, jer su baterije
neaktivne sve dok se ne otopi so u elektrolitu. Za
paljivi materijal, kada se zapali, otapa soli i trenut
no stvara tok struje koja traje samo nekoliko minu
ta. Te baterije se rede upotrebljavaju kao izvori sna
ge jer su pogodnije baterije sa suvim i vlanim e
lijama.

4.) TOPLOTNI IZVORI

Ako se dva razliita elementa ili materijala gre-

ju pojavljuju se razliiti naponi toka struje, pa se ta
energija moe koristiti za aktiviranje EDK-i.

256
 5.) SVETLOSNI IZVORI

Postoje dva osnovna tipa:

na principu pobuivanja,
na principu samopobuivanja.

esto se nazivaju foto-elektrine elije, a mogu

se upotrebiti kao mine iznenaenja ako se pravilno
postave. Fotoelija se sastoji od metalne ploe i le
gure selena. Kada svetlost pada na fotoeliju pro
izvodi se struja. Dobar primer za samopobuujui
tip su automatska vrata koja se otvaraju kad se pre-
seku zraci svetlosti. Mnoge prodavnice prodaju
danas foto-elektrine elije. To ne treba zanemariti
kao mogunost kada se prave improvizovane napra
ve.

6.) IZVORI NA B A Z I PIJEZO-EFEKTA

To se dejstvo esto naziva piezo elektrino

dejstvo, a sastoji se od izvesnih kristala koji, kad
su pritisnuti ili prignjeeni, proizvode struju. Kri
stali koji se upotrebljavaju su barijevtitanat, kvare,
turmalin itd. Za mnoge bojeve upaljae koristi se taj
sistem. Kada je upalja spreman za dejstvo oni po
staju veoma opasni jer svaki pritisak izaziva eksplo
ziju.

7.) ELEKTROMAGNETI

Iz fizike je poznato da elektrina struja nastaje

kada namotaj ice prolazi kroz magnetsko polje. Taj
fiziki princip vai i za kretanje magneta oko namo-
taja ice. Tok struje je u tom sluaju mali, ali do
voljan da aktivira osetljivi prekida. Postoje mag
netski prekidai koji su konstruisani od namotaj a
izolovane ice koja prouzrokuje zatvaranje prekida-

17 257
a ako metalni instrument prolazi iznad ice. Malo
je verovatno da e diverzant upotrebljavati taj me-
lod, ali dobar elektronski tehniar treba da zna za
tu mogunost. To znai da treba uzeti u obzir mere
opreza zbog mogunosti primene elektromagneta.
Prekidai koji se koriste za diverzantska sred
stva mogu da budu:
u obliku noa;
prekida koji reaguje na pomicanje, potre
sanje ili obrtanje;
ivin prekida;
vibratorski prekida;
loptasti prekida (sastoji se od male lopte
koja lei mirno u nekom materijalu). Kada se na
prava pokree lopta se kotrlja preko kontakta i za
tvara krug;
jeziak (sastoji se od veoma osetljivog tan- '
kog listia koji vibrira na najmanji dodir i najmanji
pokret). Stoga treba uvek potresati i okretati paket
sa udaljenosti pre fizikih kontakata;
satni prekida, za koji se koristi brojanik
sata, irenje glavne opruge da bi se zatvorio krug
struje;
mikroprekida sastoji se od bezbednosne po
luge sa oprugom koja zatvara i otvara krugove stru
je u nekoj elektrinoj napravi kada se izvodi pritis-
kivanje ili oslobaanje). Ti prekidai se esto koris
te za pakete koji se podiu ili otvaraju;
elektromehaniki prekidai, kojima je po
trebna elektrina energija da bi otvorili ili zatvorili
prekida. To su: solenoid (najopasniji), motorni pre
kida, grashoper prekida (brojani mehanizam), eks
plozivni prekida, rupiasti prekida, gusenini pre
kida i toplotni prekida.
Od svih tih prekidaa solenoidni tip prekidaa
ima specifinu primenu u diverzantskim dejstvima.

258
U posebnom krugu baterijske elije aktiviraju sole-
noidni prekida drei krug otvoren i tako izvode
tempiranje. Kada se baterije isprazne (izgube svoju
snagu) solenoid se zatvori i aktivira minu. Svaki po
kuaj uklanjanja materijala ili seenja ice ili u-
klanjanja izvora energije aktivira upalja.
Elektrini prekidai u obliku cevi rade striktno
po elektronskim principima i mogu se upotrebiti za
prekidanje kruga struje ili za aktiviranje nakon iz-
vesnog vremenskog usporenja. Te cevi mogu biti:
uarena cev,
cev sa otvorom, i
trioda.

8.) SUVE BATERIJE

Suve baterije su izvori istosmerne struje koje

se obino koriste u nedostatku dinamo maina za
paljenje. Baterije, kao i maine, imaju unutranji
otpor, koji se u trenutku paljenja mree vezuje na
spoljni, pa se pri izraunavanju zbraja sa spoljnim
otporom mree. Unutranji otpor baterija iznosi
0,2 U/V.
Baterija se koristi za paljenje pojedinanih ili
manjeg broja punjenja. Za paljenje veeg broja e-
lektrinih upaljaa nisu pogodne i ne treba ih koris
titi.
Ako se upotrebljavaju za paljenje, obavezno se
mora ispitati njihov napon. Ako je napon smanjen
za vie od 10 odsto, baterije se ne mogu upotreblja
vati.
Ukoliko treba upotrebiti baterije za vie punje
nja, napon ili jaina struje mogu se poveati pove
zivanjem vie baterija, koje moraju uvek imati isti
napon i od istog proizvoaa.

17*
259
 Kada se eli poveati napon, baterije se naizme
nino (serijs'u) povezuju, a potreban broj iznosi:

Ub broj baterija,
V potreban napon za paljenje mree :
Vb napon jedne baterije (oita se iz karakte
ristika),
I potrebna jaina struje za paljenje mree,
Rb unutranji otpor jedne baterije (Om/V),
Vu ukupan napon naizmenino vezanih bate
rija (Vu = V b - U b ) .

Ukupan unutranji otpor naizmenino vezanih

baterija:

gde je:
V ukupan napon naizmenino vezanih baterija.
Kada se eli poveati jaina struje, baterije se
vezuju paralelno, ime se smanjuje ukupni unutra
nji otpor baterija prema Omovim zakonima:

gde je:
R ukupan otpor,
R1,2, I1 otpor u pojedinim granama.
Broj paralelno vezanih baterija dobija se iz ob
rasca:

260
gde su:

Np broj baterija koje treba vezati paralelno,

K koeficijent (23),
I jaina struje potrebna za paljenje mree.

Iz jednostavnih primera se moe uoiti nedosta

tak te mree, koja ima veliki otpor i zahteva izvor
struje velikog napona. Za 20 elektrinih upaljaa ot
por iznosi 78 Om, pa naizmenina mrea sa veim bro
jem upaljaa zahteva izvor sa jo veim naporom:

R = R1 + R2+ . . .Rn
Za ovo je najpogodnija upotreba maina za pa
ljenje.
9.) AKUMULATORI

Akumulatori se veoma retko mogu koristiti za

paljenje elektrinih upaljaa, jer im je masa velika,
a napon relativno mali.
Mogu se koristiti za pojedinana paljenja ili pa
ralelno povezane elektrine upaljae.
Iz karakteristika akumulatora mogu se dobiti
podaci za paljenje odreenog broja upaljaa, a ako
je potreban vei napon treba ih kao i baterije, naiz
menino povezati.
Unutranji otpor akumulatora, praktino, nema
znaaja.
Broj akumulatora dobij a se iz obrasca:

gde je:
A broj naizmenino vezanih akumulatora,
V potreban napon,
V A napon jednog akumulatora.

261
 a) P r e g l e d
Akumulatora koji se mogu koristiti u diverzantskim
dejstvima

262
263
 6. DELABORACIJA

Delaboracija je rasklapanje municijskih i min-

skoeksplozivnih elemenata i vaenje materijala iz
njih. Zavisno od obimnosti deli se na potpunu i deli-
minu. Pod P O T P U N O M DELABORACIJOM pod-
razumeva se pirotehniki zahvat kojim se odreeno
eksplozivno sredstvo potpuno rastavlja na sastavne
delove, a pod D E L I M I C N O M DELABORACIJOM
parcijalno rastavljanje odreenih minskoeksploziv-
nih sredstava.

U diverzantskim dejstvima municija, minsko-

eksplozivna i druga sredstva najee e se rastav
ljati radi dobijanja eksploziva ili eksploziva i upalja
a za izradu prikladnih minskoeksplozivnih naprava
(mina).
Obezbeenje diverzantskih jedinica MES mora
se prilagoditi specifinim uslovima u kojima se naj
ee izvode diverzantska dejstva.
Deliminu delaboraciju diverzantske jedinice
moraju poznavati zbog moguih zastoja u snabdeva-
nju i orijentacije na snabdevanje MES iz drugih iz
vora (neaktivirane mine, avio-bombe, artiljerijske
granate, peadijska municija, ratni plen itd.), gde se
deliminom delaboracijom dolazi do odreenih ele
menata.

1.) DELABORACIJA STRELJAKE MUNICIJE

Delaboracija streljake municije izvodie se radi

dobij anj a baruta.
Zrno se odvaja od aure na ureaju za rastav
ljanje peadijskih metaka (sl 110).

265
 Princip rada na ureaju je sledei:
Desnom rukom se ruica podie nagore, ime se
eljusti sputaju nadole i ire. Levom rukom se e
ljusti nameste oko ruica, naglo pritisne nanie i zr
no iupa u kutiju. Najbolje je da to bude karton-

Sl 110 Ureaj za vaenje zrna iz aure

ska kutija od municije. aura se paljivo izvue iz

draa i iz nje paljivo sipa barut u kutiju koja se
nalazi do ureaja. Grli aure se blago kucne u zid

Sl. 111 Rad sa

ureajem

266
kutije da se istresu eventualno zaostala zrnca baru
ta. Za 7,9 mm aure sandui ima unutranje dimen
zije 120x90x70 mm. U njega se stavi pet otvorenih
praznih kartonskih kutija za aure i ostane jedno
mesto za kartonsku kutiju sa zrnima. U svaku kar
tonsku kutiju stane 20 aura.

Vana mera predostronosti pri tom radu jeste

da se barut ne prosipa na ureaj oko njega i na pod.
Vojnik koji radi na rastavljanju posebno pazi na to,
pa ako se neko zrnce baruta prospe odmah ga po
kupi.
Jedan ciklus delaboracije od 100 metaka traje
1020 min, i vie, to zavisi od izvebanosti i spret
nosti rastavljaa, stanja ureaja, kalibra i vrste met
ka.

Sl. 112 Protivtenkovska mina antimagnetna 1

267
 2.) DELABORACIJA A N T I M A G N E T N I H PT MINA

Antimagnetne mine T M A - 1 (si. 112), TMA-1A,

TMA-2, TMA-2A, sastoje se od tela i eksplozivnog
punjenja. Telo je izraeno od plastine mase (juvi-
dur ili polistirol), ima dva dela gornji i donji, ko
ji su meusobno spojeni sa etiri spojnice (ivije) od
plastine mase.
Spoj je zaliven i izolacionom masom. Eksploziv
no punjenje ima 5,5 kg livenog trotila i 190 g poja-
nika od presovanog trotila. Pre bilo kakvog rada na
delaboraciji mora se prekontrolisati da se u mini
sluajno ne nalazi upalja ili dopunski upalja. Da

Sl. 113 Protiv tenkovska mina antimagnetna 3

bi se delovi tela razdvojili moraju se izvaditi spoj

nice. Ako se ne mogu izvaditi, precvikuju se steza
njem u stegi spojnice, a delovi tela se razdvoje po
mou mesingane odvrtke. Eksplozivno punjenje os-

268
tane u donjem delu tela i odatle se istrese blagim
kuckanjem drvenim ekiem po spoljnoj povrini te
la.
Antimagnetna mina T M A - 3 (si. 113) sastoji se
samo od eksplozivnog punjenja. Tela nema, ve je
trotil pri livenju armiran sargijom i staklenom vu
nom. Spolja je obojeno smb bojom. Poto ima samo
eksplozivno punjenje nema se ta delaborisati.

3.) DELABORACIJA ARTILJERIJSKIH Z R N A

a) Delaboracija eksplozivnog punjenja

Nain delaboracije eksplozivnog punjenja iz zr

na zavisi od vrste zrna, vrste eksploziva, naina la-
boracije i raspoloivih ureaja. Pri delaboraciji arti
ljerijskih zrna koriste se sledei naini vaenja eks
plozivnog punjenja:
vaenje eksplozivnog punjenja istresanjem,
topljenje eksploziva pomou tople vode, i
topljenje eksploziva pomou vodene pare.
Navedeni naini delaboracije eksplozivnog pu
njenja odnose se na trenutne, fugasne i trenutno-fu-
gasne granate, i pancirna, probojna i kumulativna
zrna s donjim upaljaem. Ne delaboriu se kumula
tivna zrna s gornjim upaljaem i protivoklopna zrna.

b) Vaenje eksploziva iz zrna

Taj nain vaenja eksplozivnog punjenja iz zrna

moe se primeniti samo ako je eksploziv prethodno
presovan ili liven van zrna, pa umetnut u kouljicu
zrna. Otpresak ili odlivak eksploziva moe biti stav
ljen u zrno neposredno, ili prvo u kartonski omota
pa u zrno. Eksplozivno punjenje laborisano na taj

269
nain moe biti od jednog ili vie komada. Ako je od
vie komada, sastav i gustina eksploziva mogu biti
razliiti u raznim komadima. Eksploziv se moe fik
sirati u kouljici u tim sluajevima pomou elaka ili
nekog drugog laka, parafina ili kartonskih i drugih
podmetaa pritisnutih upaljaem ili dancetom zrna.
Prema nainu fiksiranja odreuje se i nain vaenja
eksploziva.
Eksplozivno punjenje fiksirano parafinom vadi
se iz kouljice tek poto se ona zagreje (zagreva se
toplom vodom ili vodenom parom). Kouljice se po
stave uspravno, sa otvorom nagore, i zagreju do 60
(na toj temperaturi se istopi parafin). Zatim se zrna
uzimaju jedno po jedno, donose do radnog stola i iz
nad jednog municijskog sanduka iskreu tako da
eksploziv, pomalo pridravan prstima, polako, sa to
manje visine padne u sanduk, u koji kaplje i rastop
ljeni parafin koji se brzo ohladi i stegne.

Eksplozivno punjenje se uzima iz sanduka u

koji je palo na parafin i reda u poseban prenosni san
duk, obloen hartijom (mogu biti i novine) da se eks
plozivna punjenja zbog hlaenja parafina ne zalepe
za njega. U prenosni sanduk se stavlja do 5 kg eks
ploziva, pa se prenosi do mesta za pakovanje eksplo
ziva, a prazan prenosni sanduk vraa se na radno
mesto za vaenje eksploziva.

Eksplozivna punjenja se upakuju u posebne san

duke i, pomou kartonskih elemenata, daica i har-
tije, uvrste da se u sanduku ne pomeraju.

Za vee objekte diverzantskih dejstava moe se

upotrebiti vei broj komada trotila, ili se moe pre
topiti i formirati punjenja po elji.

270
 c) Topljenje eksploziva pomou tople vode

Na taj nain mogu se delaborisati samo eksplo

zivna punjenja od trotila, koja se tope na oko 80C.
Eksplozivne smee trotila sa heksogenom, pen-
tritom i trotilom tope se na temperaturama oko 80C,
pa se mogu istopiti pomou vrele vode, ali im se
osetljivost na udar i trenje poveava, pa rad postaje
rizian.
Za topljenje eksploziva pomou tople vode ko
riste se razni kazani. PORED Z R N A , SA STRANE,
nalije se voda toliko da dosegne nivo do 510 cm is
pod usta zrna. Zagreva se obino pomou drva ili
ugljena. Ako se greje pomou drva ili uglja dimnjak
se mora horizontalno produiti tako da dim izlazi
bar 4 m od kazana. Otvor dimnjaka mora biti za
tien hvataem varnica. Vreme zagrevanja zavisi od
mnogih okolnosti, obino prvi ciklus traje 12 sata,
a posle, kad je voda ve vrua, svaki dalji ciklus
0,51 sat, pa i manje. Za to vreme se trotil u zrnu
istopi. Voda treba da se zagreje gotovo do kljuanja
da bi se trotil dobro istopio, postao sasvim tean i
dobro se, sa to manje ostataka, izlivao iz zrna. S
vremena na vreme drvenim tapiem se proba da li
je trotil istopljen do dna. Vojnik koji radi na tome
mora biti opremljen termiki zatitnim rukavicama,
keceljom i izmama. Ve posle nekoliko ciklusa mo
e se odrediti vreme potrebno za topljenje.

Zrna s rastopljenim trotilom vade se kletima s

poluokruglim hvataima obloenim gumom. Zrna iz
kazana vadi jedan vojnik. On kletima uhvati zrno
za cilindrini deo, podigne ga i izvadi iz kazana. Zrno
sa istopljenim trotilom odnosi do sanduka obloenog
papirom, okree ga i izliva trotil u sanduk. Vano je
da se istopljen trotil izliva sa to manje visine, ne

271
vee od 2030 cm, jer je istopljeni trotil mnogo o-
setljiviji na udar i trenje od vrstog. U kouljicu se
zatim nalije vrela voda (do jednog litra), promuka
i izlije u posebnu posudu. Prazna kouljica se stavi
na koso leite da se hladi i iz nje iscure voda i even
tualno zaostali trotil.
Taj trotil se moe iskoristiti za razna miniranja.
U tom sluaju lije se u drvene kalupe u koje moe
stati 0,2, 0,5 ili 1 kg trotila. Umesto drvenih kalupa,
korisno se mogu upotrebiti prazne kartonske kutije,
na primer, od peadijske municije, u koje stane oko
250 g livenog trotila. Kad vojnik koji vadi zrna iz
kazana preda zrno s istopljenim trotilom vraa se,
prihvata novo zrno i kletima ga sputa u kazan u-
mesto izvaenog. Pri sputanju zrna u vodu mora
biti paljiv zrno treba da spusti polako da ga vre
la voda ne bi poprskala. I vojnik koji odnosi zrno s
istopljenim trotilom mora imati termike zatitne
rukavice, kecelju i izme. Ciklus je gotov kad se iz
kazana izvade sva zrna s rastopljenim trotilom, a na
njihova mesta stave nova zrna za topljenje. Topla
voda iz kante vrati se u kazan, vatra se opet upali
i pone zagrevanje. Vojnik koji je izlivao rastoplje
ni trotil iz kouljice zrna ohlaene prazne kouljice
stavlja u sanduke i slae u stok. Za to vreme se ve
ohladi i ovrsne trotil u sanduku ili kalupima. Ako

je trotil liven u kalupe, izvadi se iz njih i sloi u san

duke u kojima e se uvati. Sanduci s kouljicama i
trotilom se zatvore, plombiraju i etiketiraju, a potom
prevezu na mesto za uvanje elemenata dobijenih
delaboracijom. Ako se pregledom ustanovi da je na
kouljici ostao tanak sloj ovrslog trotila, oko 5 m od
stokova s praznim kouljicama organizuje se skida
nje te skrame. Ona se razgrebe kukom od mesinga i,

272
uz blago lupkanje drvenim ekiem, istrese iz ko
uljice. Potom se i sanduci s praznim kouljicama
prenesu na mesto za uvanje.
Rad na topljenju trotila toplom vodom teak je
i neugodan. Ljudima koji ga obavljaju posle izves-
nog vremena pouti koa na rukama i licu i kosa.
Budui da se radi oko kazana s vrelom vodom, a
ljudi moraju imati zatitne rukavice, kecelju i izme,
uslovi za rad postaju veoma teki.
Osetljivost na udar rastopljenog trotila je dvo
struko vea nego na obinoj temperaturi, pa je i ri
zik pri radu s njima vei. Ukupno uzevi, metod de-
laboracije zrna pomou topljenja eksploziva vruom
vodom obuhvata teak rad i primenjuje se samo kad
nije mogue primeniti druge metode a mora se de-
laborisati trotil iz zrna.

) Topljenje eksploziva pomou vodene pare

Na taj nain se mogu delaborisati zrna napunje

na livenim, presovanim ili nekovanim trotilom.
Topljenje eksploziva u zrnu pomou vodene pa
re moe se obavljati posrednim ili neposrednim za-
grevanjem eksploziva.
Posredno zagrevanje izvodi se u metalnim po
sudama prizmatinog oblika, OBINO S D U P L I M
Z I D O V I M A , pa se esto nazivaju i duplikatori. V o
dena para za zagrevanje ureaja dovodi se parovcd-
nom cevi od izvora pare i puta izmeu zidova tako
da se toplota prenosi i na unutranjost posude u ko
joj su zrna, pa se eksploziv (trotil) u njima topi. V o
dena para se moe provoditi i kroz cevi postavljene
pored zidova u unutranjosti posude, jer se tako po
suda bolje zagreva i trotil bre topi. Osim toga, po-

is
273
kazalo se kao korisno da se kroz jednu perforiranu
cev izvesna koliina pare puta neposredno oko zrna.
Mlazevi pare koji izlaze kroz rupice perforirane cevi
usmereni su tako da udaraju u dance zrna i ubrza
vaju topljenje trotila. Z R N A BEZ U P A L J A A I BEZ
GENE poredaju se u reetkaste eline korpe tako
da stoje uspravno otvorom nadole. Korpe se podignu
i stave u ureaj, pusti para i posle 1530 minuta
topljenje je zavreno. Istopljeni trotil i kondenzo-
vana voda nalaze se na dnu ureaja. Kad je toplje
nje zavreno prekine se dovod pare, otvori poklopac
i iz korpe se izvade kouljice. Iz ureaja se, kroz
slavinu, ispusti istopljeni trotil u kalupe. Za toplje
nje eksploziva na taj nain potreban je kotao ili neki
drugi izvor vodene pare.
Upotreba pregrejane vodene pare je takoe mo
gua. Topljenje je u tom sluaju bre, ali je i rizik
mnogo vei, pa ga treba izbegavati.
Instalacija za topljenje eksploziva neposrednim
zagrevanjem sastoji se od jedne obine parovodne
cevi, koja je jednim krajem prikljukom povezana s
izvorom pare a drugi kraj joj je zatvoren. Na cev
su, na rastojanju 2030 cm, pod uglom 3040 od
vertikale, postavljene razvodne cevice duine oko
30 cm. Na kraju svake razvodne cevice nalazi se ko
nusni eir, koji spreava da mlaz pare neposredno
udara u eksploziv. Iznad cevi nalaze se leita za
zrna. Zrna se u njih postavljaju koso, sa ustima na
dole, tako da im usta budu navuena na kraj raz
vodne cevice. Razvodna cevica i zrno moraju biti
u osi. Zrno se ispod vodeeg prstena vrsto stegne
ogrlicom koja je postavljena na ram od elinih cevi.
Ispod usta cevi postavljen je nagnuti leb od drveta
ili lima, u koji kaplje kondenzovana voda i istopljeni
eksploziv i otie u sabirne posude. Sabirne posude su

274
obino limeni sanduci ili kalupi. U njih kaplju istop
ljeni trotil i kondenzovana voda. Oni se ne meaju
sloj vode pliva iznad sloja rastopljenog trotila.
Kad se posuda napuni, voda pone da se preliva
u sabirnoj posudi je sve vie trotila, a sve manje
vode. Kad nivo rastopljenog trotila dosegne blizu
gornje ivice posude, ona se promeni, puna se skloni
i postavi prazna. Pune posude se ostave da se ohla
de, trotil ovrsne, a voda iznad njega se izlije. Do-
bijeni trotil se koristi u diverzijama.
Za higijensko-tehnike mere zatite na radu, i
druge okolnosti, sve to je reeno za topljenje eks
ploziva toplom vodom vai i u ovom sluaju. Fiziki
napor je manji, a bezbednost pri radu vea nego pri
topljenju trotila vruom vodom.

4.) MERE BEZBEDNOSTI P R I RADU

NA DELABORACIJI MUNICIJE

Za rad na delaboraciji municije vae mere bez-

bednosti propisane Uputstvom za smetaj i ruko
vanje municijom i minskoeksplozivnim sredstvima,
TS V, 3, izdanje 1970. godine. Mere pirotehnike
bezbednosti navedene su u II glavi (t. 72208) tog
uputstva.
Konkretne mere pirotehnike bezbednosti za
pojedine radove na delaboraciji municije navedene
su u okviru opisa tih radova u ovom priruniku.
Delaboraciju municije i MES-a mogu vriti sa
mo lica koja su za to struno osposobljena piro
tehniari.

275
 DEO VI
ZAPALJIVA SREDSTVA
 1. IMPROVIZOVANA Z A P A L J I V A SREDSTVA

Improvizovana zapalj iva sredstva upotreblj a-

vaju se sa ciljem da se vatrom i visokom temperatu
rom uniti ili onesposobi borbena ili neborbena teh
nika, vani i osetljivi vojni objekti agresora (skla
dita municije, goriva i maziva, hrane, odee i obu
e, i dr.) industrijska postrojenja i objekti infra
strukture koje agresor koristi. Mogu se upotrebiti i
u dejstvima na ivu silu.
Improvizovano zapaljivo sredstvo sastoji se od
inicijatora, pripalne smee, mehanizma za tempira
nje i zapaljive materije.

1) INICIJATORI

Uloga inicijatora je da svojim dejstvom postig

ne paljenje pripalne smee. Kao inicijatori koriste
se formacijski improvizovani sporogorei tapin,
sumporna kiselina, voda, glicerin i sijalica baterij-
ske lampe.
Sporogorei tapin upotrebljava se tako to se
jedan njegov kraj uroni i uvrsti u odgovarajuu
pripalnu smeu, a drugi kraj zapali.
Teni inicijatori: sumporna kiselina, voda i gli
cerin upotrebljavaju se tako to se na pogodan na
in obezbedi da u odreenom trenutku nekoliko kapi
inicijatora doe u dodir sa pripalnom smeom i za
pali je.

279
 Sijalica baterijske lampe priprema se za inici
ranje i paljenje, pripainih smea tako to joj se sta
klo paljivo razbije, da mosti za usijavanje ostane
neprekinut. Tako pripremljena sijalica uroni se u
odgovarajuu smeu, a iniciranje se postie zatvara
njem strujnog kola.

2). PRIPALNE SMESE

Pripalne smee pale se pod dejstvom inicijato

ra, a svojim gorenjem obezbeuju paljenje zapalji
vih materija. Pri izradi improvizovanih zapaljivih
sredstava mogu se upotrebiti razliite pripalne sme
e, a najpogodnije su glavice ibica, smea kalijum-
hlorata i eera, joda i aluminijuma, srebronitrata i
magnezijuma i pomoni upalja za termit.
Glavice ibica pripremaju se tako to se sa pa-
lidrvca sastrue zapaljiva masa i usitni. Dobijeni
prah se pali sporogoreim tapinom (formacijskim i
improvizovanim), koncentrovanom sumpornom kise
linom ili sijalicom baterijske lampe.
Smea kalijumhlorata i eera izrauje se me-
anjem komponenata u jednakom zapreminskom od
nosu. Kada su komponente fino usitnjene i izmeane
smea izgleda kao eer u prahu. Inicira se sporo
goreim tapinima (formacijskim i improvizovanim),
koncentrovanom sumpornom kiselinom ili sijalicom
baterijske lampe. Od kalijumhlorata i eera izrau
je se i tzv. vatreni kola i to tako da se u kuva-
njem zasien rastvor eera u vodi doda trostru
ka koliina kalijumhlorata. Dok je vlaan, vatreni
kola se izliva u kalupe iji oblik zadrava posle
suenja. Suv vatreni kola izgleda kao beli eer
ni kola.
Smea joda i aluminijuma, dobij a se meanjem
jednakih delova po zapremini kristalnog joda i praha
ili sitnih opiljaka aluminijuma. Moe se inicirati

230
sporogoreim tapinima (formacijskim i improvizo-
vanim), sumpornom kiselinom, vodom ili sijalicom
baterijske lampe.
Smea srebronitrata i magnezijuma izrauje se
meanjem jednakih koliina kristalnog srebronitra-
ta i praha ili opiljaka magnezijuma. Inicira se spo
rogoreim tapinima, sumpornom kiselinom, vodom
ili sijalicom baterijske lampe.
Pomoni upalja za termit izrauje se meanjem
jednakih delova praha ili sitnih opiljaka aluminiju
ma i kalijumpermanganata. Umesto aluminijuma
moe se upotrebiti magnezijum, a umesto kalijum
permanganata: kalijumnitrat, kalijumbihromat ili
natrijumbihromat. Pomoni upalja se pali pripal-
nom smeom i odgovarajuim inicijatorom. Ako se
na povrinu pomonog upaljaa naspe malo istog
kalijumpermanganata, iniciranje se postie gliceri-
iiom.
Sve pripalne smee mogu se upotrebiti i za ak
tiviranje detonatorske kapisle.

3.) M E H A N I Z M I ZA TEMPIRANJE

Aktiviranje improvizovanih zapaljivih sredsta

va sa usporenjem, odnosno tempirao paljenje obje
kata dejstva, moe se postii na razliite i, uglav
nom, jednostavne naine. Izbor mehanizama vri se
u skladu sa vrstom inicijatora i eljenim vremenom
tempiranja. Ako se za iniciranje upotrebljava spo-
logorei tapin obino se ne koristi poseban mehani
zam za tempiranje, jer je usporenje odreeno nje
govom duinom i brzinom gorenja.
Kada se kao inicijator koristi sumporna kiseli
na, usporenje se moe postii ako se sipa u gumeni
deiji balon, prst gumene rukavice, i slino, a zatim

281
se postavi na povrinu pripalne smee. Usporenje
zavisi od debljine i kvaliteta gume, koncentracije ki
seline i temperature.
Zelatinska kapsula koja slui za pakovanje le-
kova takoe moe da se upotrebi za postizanje tem-
pirnog paljenja, ako se kao inicijatori koriste sum
porna kiselina ili voda. Priprema se tako da joj se
delovi razdvoje i umesto leka nakapa inicijator. Za
tvorena kapsula postavlja se na povrinu pripalne
smee. Pri upotrebi glicerina kao inicijatora uspore
nje se moe jednostavno postii zahvaljujui njego
voj viskoznosti. To se postie tako da se na sud sa
pripalnom smeom postavi posuda sa glicerinom na
ijem je dnu iglom ili ekserom napravljen otvor.
Zbog viskoznosti, glicerin ne prokaplje odmah, ve
posle odreenog vremena, koje zavisi od irine ot
vora i temperature.
Pri upotrebi sijalice baterijske lampe kao ini
cijatora, tempirno paljenje postie se na isti nain
kao i pri izradi improvizovanih mina sa elektrinim
principom dejstva.

4.) ZAPALJIVE MATERIJE

Zapaljiva materija je glavni deo improvizovanog

zapaljivog sredstva (analogno eksplozivu u eksplo
zivnim sredstvima) i svojim gorenjem obezbeuje
sigurno paljenje ili oteenje objekta dejstva. Pri
izradi improvizovanih zapaljivih sredstava, kao za
paljive materije mogu se upotrebiti smea parafina
i piljevine, improvizovani napalm i improvizovani
termit.
Smea parafina i piljevine izrauje se mea-
njem rastopljenog parafina sa piljevinom. Upotreb
ljava se za paljenje svih zapaljivih materijala. Naj
efikasnija je ako se na objekat postavi tako da bude
neposredno ispod materijala ili delova objekta koji

282
se pale. Za paljenje masivnih objekata izraenih od
tvrdog drveta upotrebljava se 23 kg smee. Smea
piljevine i parafina moe se pripaliti bilo kojom pri-
palnom smeom.
Improvizovani napalm sastoji se od benzina kao
osnovne (gorive) komponente i razliitih materija
(tzv. improvizovanih zgunjivaa) kojima se postie
njegovo zgunjavanje. Improvizovani napalm moe
se izraditi na razliite naine, a neke od moguih
receptura prikazane su u tabeli.

Red. Delova
broj Naziv materije po zap- Napomena
remini

1. Benzin 36 1 Umesto etil-alkoh.

Etil-alkohol 1 moe se upotrebiti ne
Sapun 20 ko estoko pie, ko
lonjska voda, i sl.
2. Benzin 58 Umesto loja moe se
Loj 14 upotrebiti ista kolii
Etil alkohol 3 na lanolina, ricinuso-
Natrijum- 2 vog ili ribljeg ulja,
hidroksid ili dvostruka koliina
Voda 1 biljnog ulja (suncokre-
tovo, kukuruzno), mar
garina ili maslaca;

3. Benzin 85
Belance jaja 14
Kuhinjska so 1

4. Benzin 25
Benzol 25
Polististirol 50
(ambalaa od
jogurta i kis.
mleka, i sl.)

TABELA: mogue recepture za izradu improvizovanog

napalma.

283
 Benzin se moe zameniti nekim drugim ugljo-
vodoninim gorivom (ulje za loenje, dizel, mazut,
i sl.). Ako se komponente meaju u koliinama koje
su navedene u tabeli, dobiva se improvizovani na-
palm gustine maslaca, koji se dobro lepi na objekte
dejstva (zadrava se na glatkim, vertikalnim i po
roznim povrinama) i gori znatno due nego ist ben
zin. Moe zapaliti sve zapaljive materijale. Na ob
jekte dejstva nanosi se premazivanjem, a efikasnost
mu je direktno proporcionalna povrini na koju se
nanese. Za paljenje improvizovanog napalma moe
se upotrebiti bilo koja pripalna smea. Pripremlje
nom improvizovanom napalmu moe se dodati do
10% (po zapremini) praha aluminijuma, ime se pos
tiu vie temperature pri gorenju.
Improvizovani termit izrauje se meanjem dva
dela po zapremini praha ili sitnih opiljaka alumini
juma i tri dela gvoeoksida. Osobine improvizova
nog termita vrlo su sline osobinama formacijskog:
ima relativno visoku temperaturu paljenja, gori vrlo
brzo i bez plamena, a pri gorenju oslobaa tempe
raturu do 2 500C i tenu usijanu ljaku. Osnovna
namena termita je izazivanje oteenja razliitih
metalnih konstrukcija, transformatora, elektromoto
ra, leita osovina, zupanika, vozila, rezervoara,
cisterni, cevovoda : (gasovoda, naftovoda), elezni-
kih ureaja i transportnih sredstava, itd. Moe se
upotrebiti i za paljenje svih zapaljivih materijala. Za
improvizovano paljenje termita koristi se pomoni
upalja za termit.

5.) OPTE KARAKTERISTIKE IZRADE

IMPROVIZOVANIH ZAPALJIVIH SREDSTAVA

Improvizovana zapaljiva sredstva izrauju se

brzo i jednostavno, pod uslovom da se raspolae po
trebnim priborom i odgovarajuim materijalima.

284
Pribor se sastoji od staklenih ili plastinih sudova
razliite veliine, tegli, boca, kaika, itd., i lako se
moe obezbediti. Materije koje se koriste za izradu
improvizovanih zapaljivih sredstava mogu se naba
viti u hemijskim laboratorij ama, apotekama, pro-
davnicama boja i domainstvima. Mnoge od njih u-
potrebljavaju se kao industrijske hemikalije u pre
hrambenoj, hemijskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj in
dustriji, i dr., i mogu se nabaviti u odgovarajuim
fabrikama.
Izraivanje improvizovanih zapaljivih sredstava
ne zahteva komplikovane operacije i uglavnom se
sastoji u usitnjavanju vrstih komponenti i njiho
vom meanju. Usitnjavanje se vri valjanjem boce
(poloene na bok) preko materije rairene na vrstoj
podlozi. Komponente se meaju tako to se odme-
rene koliine sipaju u staklenu ili plastinu teglu,
koja se zaklopi i valja na horizontalnoj podlozi. Ri
zik od povreivanja pri izradi improvizovanih za
paljivih sredstava je gotovo zanemarljiv, ako se po
tuju elementarne mere tehnike zatite. Osnovne
mere tehnike zatite su:
1. Za izradu treba koristiti sudove od stakla,
plastike, kartona, i sl.
2. Svaka komponenta se usitnjava zasebno.
3. Za meanje se upotrebljava drveni tapi.
4. Parafin se zagreva u otvorenom sudu.
5. Sredstva treba izraivati na otvorenom pro
storu ili u prostorijama sa dobrom ventilacijom i
izbegavati udisanje praha ili para hemikalija.
6. Komponente smea koje se pale vodom treba
uvati odvojeno i izmeati ih tek na mestu primene.
7. Pre upotrebe izraenih sredstava treba ih is
pitati (proveriti).

285
 8. Izraena sredstva treba uvati na suvom me-
stu udaljenom od otvorenog plamena i izvora toplo-
te.
9. Sredstva moe izraivati samo obueno lice
(koje poznaje postupke i mere zatite).
Pored navedenih mera, u radu je neophodno po
tovati i druge mere tehnike zatite koje su propi
sane za rad sa eksplozivnim materijama.
Izrada improvizovanih zapaljivih sredstava po-
drazumeva pripremu svakog od sastavnih delova i
njihovo spajanje u jednu celinu. Pri tome je kom-
binovanjem razliitih inicijatora, mehanizama za
tempiranje, pripalnih smea i zapaljivih materijala
mogue izraditi sredstva razliitih karakteristika.
Neka od pogodnih sredstava su zapaljive boce, zapa
ljiva cigla i improvizovana termitska kutija.
Zapaljive boce namenjene su za paljenje svih
zapaljivih materijala, a mogu se upotrebiti i u dej-
stvima na ivu silu. Postoje dva osnovna tipa zapa
ljivih boca: sa trenutnim i tempirnim dejstvom.
Zapaljiva boca sa trenutnim dejstvom izrauje
se tako to se u staklenu bocu sipa koncentrovana
sumporna kiselina (oko 1 dl) i benzin, a sa spoljne
strane boce se privrsti gaza, vata ili hartija na ko
ju je prethodno nanesen vatreni kola, Boca se
aktivira razbijanjem, pri emu sumporna kiselina
zapali vatreni kola, a on razliveno gorivo koje pali
objekat dejstva. Boca se moe bacati na objekat
dejstva ili skriveno postavljati u transportna sredr
stva, tako da prilikom kretanja doe do njenog pada
i razbijanja.
Zapaljiva boca sa tempirnim dejstvom izrauje
se tako to se u bocu sipaju koncentrovana sumporna
kiselina i benzin i boca zaepi. Dno epa kojim se bo
ca zatvara se izdubi i u udubljenje se sipa smea

286
kalijumhlorata i eera, komadi vatrenog kolaa
ili druga odgovarajua pripalna smea. Pri postav
ljanju na bocu, ep se obavija gumom deijeg balo
na. Tako izraena boca se sakriva na objekat dej
stva, tako da joj grli bude okrenut nadole. Sum
porna kiselina (poto je tea od benzina) dolazi u do
dir sa gumenom pregradom i kada je progrize za
pali pripalnu smeu, a ona gorivo u boci. Pri aktivi
ranju boce dolazi do njenog rasprsnua i razbaciva
nja zapaljenog goriva.
Zapaljiva cigla izrauje se meanjem odgo
varajuih koliina kalijumhlorata, eera, sumpora,
boje, gipsa i vode. Pripremljena smea izliva se u
kalupe formata standardne cigle i sui. Za izradu
cigle standardnih dimenzija (250x120x65 mm) i ma
se oko 4 kg, potrebno je 2,4 kg kalijumhlorata, 0,6 kg
eera, 0,4 kg sumpora, 0,6 kg gipsa, do 0,2 kg boje i
vode prema potrebi. Posle suenja zapaljiva cigla se
po izgledu ne razlikuje od obine. Inicira se sporo-
goreim tapinom, koncentrovanom sumpornom ki
selinom, ili sijalicom baterijske lampe. Moe se upo
trebiti kao pripalna smea ili samostalno zapaljivo
sredstvo.
Improvizovana termitska kutija izrauje se pu
njenjem limene kutije termitom i odgovarajuom
pripalnom smeom. To, zapaljivo sredstvo se, s ob
zirom na osobine termita koji se, laborisan u kutiju,
moe upotrebiti za zavarivanje pokretnih metalnih
delova ili progorevanje metalnih povrina.
Da bi se zavarila dva metalna dela, kutija (na
punjena termitom, odgovarajuom pripalnom sme
om i snabdevena inicijatorom) postavlja se direktno
na njih. Aktiviranjem sredstava uareni termit pre
daje toplotu metalnim delovima i zavaruje ih, tj.
trajno vezuje i na taj nain oteuje vitalne delove

287
nekog ureaja, mehanizma ili postrojenja (leita
osovina, zupanici, elektromotori, transformatori, te
lefonske centrale, itd.). Ukoliko je koliina termita
nedovoljna da se postigne zavarivanje, izazivaju se
toplotne deformacije koje bitno naruavaju funkciju
napadnutih delova.
Progorevanje metalnih povrina postie se ako
se kutija sa termitom postavi 810 cm iznad povr
ine koja se probija, to se moe postii komadima
drveta, cigle i slino.
Umesto limene kutije (konzerve) moe se upo
trebiti saksija za cvee ili kutija od tvrdog kartona
(za VIM, vone sokove, i slino).

6.) IMPROVIZOVANA PRIMENA BELOG FOSFORA

Fosforom se moe veoma lako izazvati paljenje

lake zapaljivog materijala sa potrebnim usporenji
ma. Jedna od mogunosti je stavljanje odreene ko
liine fosfora, u neku staklenu, plastinu i sl. posudu,
koja se napuni vodom. Posuda se zatvori sa neko
liko slojeva upijajue hartije i ostavi u takvom po
loaju da voda moe polako da otie. Kada se fosfor
osui dolazi do paljenja. Jo jednostavnije je ako se
posuda ostavi otvorena, pa voda postepeno isparava.
Paljenje se moe izazvati i sa nekoliko koma
dia fosfora, zavijenih u mokru krpu ili hartiju, po
stavljenih na lako zapaljivom materijalu. Do palje
nja dolazi kada se fosfor osui. Osim toga, komad
fosfora se moe zaliti rastopljenim parafinom u ne
koj plastinoj posudi. Do paljenja e doi u sluaju
da se posuda slomi ili prereze nekim otrim pred
metom.

288
 Fosfor e se zapaliti im doe u dodir sa vazdu-
hom, a upalie se i parafin kojim je fosfor bio oblo
en, to e se preneti i na lakozapaljivi materijal.

Sl. 114 Improvizovana primena

fosfora

Zapaljiva sredstva na bazi naftinih derivata.

Primena naftinih derivata kao tenih zapaljivih
smea i njihovih modifikacija ima nesumnjivo naj
vei znaaj u diverzantskim akcijama iz nekoliko os
novnih razloga. Prvo, osnovno punjenje se lako mo
e nabaviti i jednostavno pripremiti za upotrebu, a

Sl. 115 Improvi

zovana primena
fosfora

ig 289
mogu se postii znaajni rezultati. Jednostavno se
primenjuje i iz formacijskih i iz improvizovanih sred
stava.
Razmotriemo neka do sada primenjivana rese-
nja u formacijskim sredstvima, a i neka improvizo-
vana sredstva proverena u praksi.
Zapaljiva boca sa udarnim dejstvom
Za pripremanje te zapaljive boce iskoriena je
egzotermna reakcija izmeu smee kalijumhlorat
eer i koncentrovane sumporne kiseline.
Za pripremanje je potrebna staklena boca, u
koju se sipaju benzin i, paljivo, koncentrovana sum
porna kiselina. Boca se zatvori i dobro opere sa spo-
ljanje strane. Spoljanji zidovi boce se omotaju upi-
jajuom hartijom, krpom ili vatom, i sve to dobro
privrsti koncem. U posebnu au sa kljualom vo
dom dodaju se eer i kalijumhlorat dok se ne dobije
zasieni rastvor. Rastvor se ohladi, pri emu se na
dnu nataloe kristali. Neposredno pre upotrebe ras
tvor i kristali se izmeaju i njima natopi obloga boce.
Boca moe da se upotrebi i kada je obloga vlana i kada
je suva. Zapaljivu bocu treba drati jednom rukom i
baciti kao runu bombu. Posle udara o metalnu ili
neku drugu vrstu povrinu boca e se razbiti, sum
porna kiselina e trenutno upaliti oblogu, a ona e
plamen preneti na zapaljivu tenost.

2. U P A L J A Z A P A L J I V E BOCE ( U Z B )

NAMENA

Namenjen je za kompletiranje zapaljivih boca

kojima se moe uspeno onesposobljavati ili unita
vati iva sila i lako zapaljiva tehnika sredstva pro
tivnika.

290
 OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa upaljaa 60 g;
masa pripale 2,3 g;
dimenzije 3x10,8 cm;
pouzdano radi na temperaturi od 30C do
+50C;

Sl. 116 Upa

lja zapaljive
boce (UZB)
presek

291
 aktivira trenutno pri udaru u prepreku;
pritisak gasova sagorele pripale razbija bocu
i pali gorivo;
otvor grla na boci: unutranji prenik min,
15,5 mm, a spoljni od 27 do 34 mm;
upalja je hermetian i izdrava vodu dubine
do 25 cm;
pripada vrsti mehanikih upaljaa.

OSNOVNI SASTAVNI DELOVI

poklopac 1
utvriva upaljaa (gumeni) 2
telo _ _ _ _ _ _ _ 3
pripala 4
padobran 5

PRINCIP DEJSTVA

Nakon bacanja zapaljive boce, padobran, usled

vazdunog otpora, zaostaje za bocom i postepeno se
otvara razvija. Ovaj otpor predstavlja silu koja
deluje prvo na zadra, izvlai ga iz leita, zatim na
lonac koji takoe izvlai, na zadra trna i na kraju
na trn. Izvlaenjem trna iz leita, u telu udarnog
mehanizma, upalja je armiran. Ceo mehanizam za
armiranje odvaja se od upaljaa i pada ispred ruko-
vaoca na 15 m. Boca, sa preostalim delom upalja
a, nastavlja let do cilja. Pri udaru boce na cilj, u-
darni mehanizam deluje bez obzira na poloaj upa
ljaa pri udaru. Od udara dolazi do pomeranja kug
lica, ime se oslobaa udarna opruga. Udarna opruga
potiskuje udarnu iglu, koja aktivira podsticajnu ka-
pislu, a ona pripalu.

292
 NEKE SPECIFINOSTI UZB

Komplet zapaljive boce ini: upalja, boca (te

lo) i gorivo. Gorivo moe biti: napalm-smea, benzin,
meavina benzina i nafte, benzina i ulja. Za ovu na
pravu koriste se boce (staklene ili plastine) i tena
goriva iz mesnih izvora. Boca se baca na cilj sa uda
ljenosti od najmanje 14 metara.
Ako je daljina bacanja ispod 14 m, upalja se
mora runo armirati.
Pri bacanju zapaljive boce redosled radnji je
sledei:
jednom rukom dri se boca preko gumenog
utvrivaa (grli boce), a drugom se skida poklopac
upaljaa;
vadi se padobran, ispravlja platno i priljub
ljuje uz bocu;
boca se hvata preko priljubljenog platna;
izvlai se osigura, i
boca baca na cilj.
Treba voditi rauna o tome da ne doe do ne-
kontrolisanog ispadanja boce iz ruke, nakon izvla
enja osiguraa, jer bi dolo do aktiviranja upaljaa
posle odskoka boce.
Kada se zapaljiva boca baca u sobu, vagon, ka
binu vozila, itd., upalja se armira runo. Za runo
armiranje upaljaa i ubacivanje zapaljive boce u
cilj, treba biti specijalno obuen rukovalac.
Osigura se moe vaditi nakon skidanja pok
lopca. Upalja pali bilo koju koliinu goriva u boci.
Boca se, obino, puni toliko da delovi upaljaa koji
idu u bocu ne dodiruju gorivo.

293
 PAKOVANJE

u jednu plastinu kutiju pakuje se 10 upa

ljaa;
25 plastinih kutija pakuje se u drveni san
duk (ukupno 250 upaljaa).
Ambalaa je sigurna u sluaju da aktiviranje
jednog upaljaa ne moe izazvati aktiviranje drugih,
kao ni paljenje ambalae.

Sl 117 Upa
lja zapaljive
boce (UZB)

294
 3. SPECIJALNA Z A P A L J I V A M I N A

NAMENA

Namenjena je za izazivanje poara na svim vrs

tama nepokretnih i pokretnih lakozapaljivih obje
kata na otvorenom prostoru, u prostorijama, skla
ditima, transportu, i sl. radi njihovog unitenja ili
oteenja.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 1500 gr;

masa statine mine 750 gr;
masa razbacane mine 750 gr;

Sl. 118 Speci

jalna zapaljiva
mina

295
 statika mina gori 60, a razbacana 10 sekundi;
pouzdano funkcionie na temperaturi od
- 3 0 do + 5 0 C ;
hermetinost sigurno izdrava 24 asa u vodi
dubine 20 cm.

SASTAVNI DELOVI KOMOPLETA MINE

telo mine sa hemijskim zapaljivim punje

njem;
tempirni hemijski upalja ( T H U ) 2 komada;
elektrina zapaljiva kapisla ( E Z K ) 2 komada.

PRINCIP DEJSTVA

Tempirni hemijski upalja, preko zapaljivog ini

cijalnog dela, prenosnog kolaia, pali plastinu za
paljivu smeu gornjeg sklopa, pri dogorevanju pre
nosi vatru na donji sklop, odnosno patrone preko
prenosnika koji je smeten u centru donjeg sklopa.
Od mesta aktiviranja patrone se razbacuju oko 20
metara.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA ZAPALJIVU MINU

Specijalna zapaljiva mina sastoji se od dva sklo

pa, koji mogu da se aktiviraju zajedno ili odvojeno.
Na mestu postavljanja gori statika mina i pos
tie temperaturu od 1.800C, a razbacana mina (est
patrona) stvara est arita oko mesta postavljanja
mine, postiui temperaturu 2.200C. Gornji sklop
punjen je plastinom zapaljivom smeom, a donji
patronski, presovanom termitnom smeom. Umesto
klasinog, upalja ima zapaljivi inicijalni deo. Zapa-

296
ljiva mina moe se paliti pojedinano ili grupno elek
trinim putem, pomou elektrine zapaljive kapisle
sa adapterom.

Sl. 119 Specijalna zapaljiva mina, kompletna i po delo-

vima izgled

297
 DEO VII
SPECIJALNA HEMIJSKA SREDSTVA
 1. B O M B A R U N A SPECIJALNA M79 AF-1

NAMENA

Namenjena je za brzo i kratkotrajno onesposob

ljavanje nezatiene ive sile na otvorenom prostoru
i u objektima.

OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa bombe 236 g;

masa prazne bombe 122 g;
masa aktivnog hemijskog punjenja
(CS-1) 112 g;
upalja je udarnog tipa M20 6 A 2 ;
udarni detonator;
vrsta i koliina eksploziva: pentolit 4 g;
vreme usporenja 4s;
prenik tela bombe 75 mm;
cblik loptast;
materijal tela guma.
Domet pri runom bacanju (stojei stav) oko
35 m.

301
 OSTALI PODACI

Pored direktnog dejstva na ivu silu, pri eksplo

ziji bombe raspreni prah CS-1 pada i taloi se na

Sl. 120 Bomba

runa specijalna
M79 AF-1

razliite povrine (odea, tlo, zidovi prostorija, i sl.)

inei ih, za izvesno vreme, kontaminiranim i neu
potrebljivim bez prethodne dekontaminacije. Naime,
tako kontaminirane prostore i predmete mogu ko
ristiti samo lica koja su blagovremeno zatiena za
titnim maskama.

Kod napadnute, nezatiene ive sile glavni efe

kti se javljaju u toku prvih 1015 minuta po upo
trebi bombe. U tom intervalu treba eksploatisati
uinke bombe.
*

Ova bomba se baca kao i bomba runa M 75.

302
 2. BOMBA RUNA SPECIJALNA M79 AG-1

NAMENA

Namenjena je za brzo i privremeno onesposob

ljavanje (za krae vreme) nezatiene ive sile, koja
se nalazi na otvorenom prostoru ili u objektima.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa bombe 421 g;

masa prazne bombe 280 g;
masa aktivne materije (CS) 104 g;
upalja M20 6 A 2 ;
vreme usporenja 34 s;
vreme sagorevanja max. 60 s;
oblik cilindrini;
materijal tela elini lim
debljine
0,3 mm;
visina bombe sa postavljenim upa
l j a e m 147 mm;
prirunik tela bombe (spoljni) 57 mm;
domet pri runom bacanju (stojei
stav) oko 35 m.

OSTALI PODACI

Bomba runa AG-1, kod koje se osloboena to-

plota pri sagorevanju pirotehnike smee, koristi se
za brzo otparavanje materije CS i stvaranje visokih

303
koncentracija ove materije u vazduhu. Na zatrova
nom prostoru mogu boraviti samo lica koja imaju
zatitnu opremu.
Ova bomba baca se kao i bomba runa M75.

Sl. 121 Bomba

runa specijalna
M79 AG~1

3. RASPRIVAC RUNI M83

NAMENA

Namenjen je za dejstvo na pojedinca ili manju

grupu pri direktnom kontaktu, kao i posredno za
kontaminaciju zatvorenih prostorija ili objekata (ra
dne prostorije, borbena i neborbena vozila, i dr.).

304
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa rasprivaa 168 g;

koliina aktivne materije oko 40 ml;
moe kontaminirati 6080 m3
prostora;
domet mlaza 3 m;
vreme pranjenja 9 s;
dimenzije: prenik 43 mm i visina 145 mm;
ne moe se otkriti sredstvima za de
tekciju metala.

Sl. 122 Raspr-

iva runi M83

305
 OSTALI PODACI

Raspriva za aktivnu materiju koristi C S i l i

neku drugu otrovnu materiju, u zavisnosti od toga
kakav efekat elimo da postignemo.
Sredstvo je u obliku spreja, prikladno za prikri
veno noenje u urbanim sredinama.
Konstrukcija rasprivaa omoguuje viekratnu
upotrebu, naknadno punjenje vreice, zamenu i nak
nadno aktiviranje, kao i vrlo bezbedno demontiranje
sredstva.
Ima osiguranje od nekontrolisanog pranjenja,
poklopac ventila.
Sredstvo je namenjeno diverzantskim i policij
skim jedinicama.

4. HEMIJSKI PITOLJ

NAMENA

Namenjen je za izbacivanje hemijskih i drugih

patrona radi uspostavljanja naruenog javnog reda i
mira.

OSTALI PODACI

masa pitolja 1,14 kg;

kalibar 38 mm;
domet do 40 m;
izbacuje sve patrone kao i hemijska puka;
jednostavan je za rukovanje i odravanje.

306
 Sl. 123 Hemijski pitolj i patrone

5. HEMIJSKA P U K A

NAMENA

Namenjena je za izbacivanje hemijskih i drugih

patrona, radi uspostavljanja naruenog javnog reda
i mira.
OSTALI PODACI
masa puke 3,18 kg;
kalibar 38 mm;
domet 140 m;
307
 patrona ima etiri vrste (gumene
jednodelne, gumene trodelne, he
mijske sa CS i sa neutralnim di
mom) ;;

Sl. 124 H e -
mijska puka i
patrone

jednostavna je za rukovanje i odr

avanje.
 6. M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOLSKA
E K S P L O Z I V N A (MTHS-E)
NAMENA
Namenjena je za kontaminaciju ive sile, obje
kata i atmosfere za krai vremenski period. Konta
minacija se vrsi rasprivanjem smee na bazi CS
eksplozijom mine na cilju.

Sl. 125 Mina

tromblonska ke
mijska kolska
eksplozivna
(MTH-E)

309
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 0,585 kg;

ukupna duina mine 402 mm;
teite 226 mm;
masa metalnih delova 0,664 kg;
masa eksplozivnog punjenja 0,016 kg;
masa hemijskog punjenja 0,180 kg;
maksimalni pritisak 785 bar;
poetna brzina 61 m/s;
maksimalni domet 370 m.

O S T A L I PODACI

Mina tromblonska hemijska kolska eksplozivna

mina ima iste spoljno balistike osobine kao trom
blonska kumulativna mina M60. Mina je opremljena
upaljaem UT, M7GP1.
Minom se moe gaati iz automatske i poluau
tomatske puke 7,62 mm i puke 7,9 mm.
Materijal za izradu MTHS-E otporan je na dej
stvo materije CS-1, a pri normalnim uslovima skla
ditenja i uvanja, rok upotrebe je najmanje 10 go
dina.

7. M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOLSKA
D I M N A (MTH-D)

NAMENA

Namenjena je za kontaminaciju ive sile i at

mosfere za krai vremenski period (dejstvo do 15
minuta). Kontaminacija se vri rasprivanjem dim
ne smee na bazi CS eksplozijom mine na cilju.

310
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 0,14 kg;

ukupna duina mine 332 mm;
teite 196 mm;
masa metalnih delova 0,310 kg;
masa hemijskog punjenja 0,110 kg;

Sl. 126 Mina

tromblonska ke
mijska kolska
dimna (MTH-D)

poetna brzina 75 m/s;

maksimalni domet 460 m;
vreme gorenja dimne hemijske kutije 30 s.

311
 OSTALI PODACI

Mina tromblonska hemijska kolska dimna

razvijena je na bazi tromblonske dimne mine M82
i ima iste spoljnobalistike osobine i maksimalni do
met. Koristi isto izbacno osnovno punjenje.
Minom se moe gaati iz automatske, poluauto
matske puke 7,62 mm i puke 7,9 mm M48.

8. RASPRASlVA LENI M l ( R L - M 1 )

NAMENA

Namenjen je da suzavcem u prahu CS-1 izne

nada, brzo i privremeno onesposobi nezatienu ivu
silu na otvorenom prostoru, u zaklonima i drugim
objektima.

Sl. 127 Raspraiva leni Ml (RL-M1)

312
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa raspraivaa 14 kg;

kapacitet spremnika 10 kg;
pritisak u boci 200 atm.,
vreme pranjenja 4,5 s;
domet mlaza pri brzini vetra od 23
m/s 15 m;
prostiranje oblaka 500 m.

SASTAVNI DELOVI

spremnik 1
nosa 2
prikljune cevi i mlaznice 3
boce, rezervni delovi i pribor 4
sanduk 5

PRINCIP RADA

Otvaranjem ventila na boci (2) vazduh pod pri

tiskom od 200 bara (atmosfera) dospeva iz boce (1)
do reducir-ventila (3), koji pritisak svodi na radni od
8 bara.

Sl. 128 Sema raspraivaca

313
 Preko ojaane gumene cevi (5) vazduh iz boce
preko reducir-ventila (3) dospeva do ventila sme-
tenih u mlaznici (7).
Pritiskom na okida (8) otvara se ventil na mlaz
nici, tako da deo vazduha dospeva u injektor (11), a
deo, preko druge gumene cevi, do levkaste glave (16).
Kroz vertikalnu cev (17) vazduh dospeva preko gu
mene membrane (14) u spremnik (15).
Pod pritiskom vazduha zatitna membrana se
epa i vazduh dospeva u spremnik. Potisnut pritis
kom od 8 bara, sadraj praha (tenosti) kree se pre
ma otvoru na levkastoj glavi i preko prikljune cevi
(13) do mlazniee (12).
Tada leni raspraiva pod pritiskom silovito iz
bacuje sadraj kroz nastavak (10).

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RL-M1

U sluaju da pritisak u spremniku (15) naraste

iznad radnog pritiska od 8 bara, otvara se sigurnosni
ventil (1), regulisan na 10 bara. Preko nosaa raspra
iva leni povezan je i ini jednu celinu. Spremnik
pune dva vojnika pod zatitnom maskom i zatitnim
rukavicama. Raspraivaem se moe dejstvovati iz
stojeeg i kleeeg stava, iz mesta i pokreta. Koristi
se za borbu protiv ubaenih grupa a moe se upotre
biti za uspostavljanje naruenog reda.
Nakon upotrebe vri se obavezna dekontamina
cija, pod zatitnom opremom, materijalima za dekon
taminaciju.

PAKOVANJE

Jedan raspraiva pakuje se bez spremnika u je

dan drveni sanduk sa rezervnim delovima i pribo
rom za odravanje i ienje.

314
 DEO VIII
SREDSTVA ZA IZVIANJE
 1. R U N I D V O G L E D (RD 7X40)

NAMENA

Namenjen je za osmatranje, otkrivanje i poka

zivanje ciljeva, orijentacionih taaka i objekata na
zemljitu, merenje horizontalnih i vertikalnih uglo
va, a nou za detekciju izvora IC zraenja, pomou IC
detektora.

Sl. 129 Runi

dvogled (RD
7X40)

317
 OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa dvogleda 1,2 kg;

uveliava cilj 7 puta;
podeavanje otrine vida od +5 do 3 diop-
tera;
polje vida 830';
podeavanje razmaka okulara od 56 do 74 mm.

PRINCIP RADA

Slika objekta (posmatranog terena) preko objek

tiva i obrtnog sistema prizama formira se u inoj
ravni okulara, tako da se u okularima vidi prava i
uveana slika posmatranog objekta.
Zahvaljujui tome to je runi dvogled RD 7x40
binokularni instrument, posmatra u okularima vidi
stereoskopsku sliku cilja, odnosno, u mogunosti je
da proceni raspored objekata po dubini.
Dvogled (ima dva teleskopska monokulara sa
paralelnim optikim osama.

Sl. 130 Kon

anica

318
 U desnoj monokularnoj cevi nalazi se ploica sa
konanicom.
Ploica sa konanicom (sl. 133) nalazi se u ravni
slike objektiva i fokusnoj ravni okulara, ime se po
stie, istovremeno, otrina slike objekta i konanice.
Konanica je podeljena prema artiljerijskom mer-
nom sistemu. Jedan podeljak (razmak izmeu dve
velike crte) odgovara uglu od 010 hiljaditih, a na
odstojanju od 1.000 m jedan podeljak odgovara i
rini, odnosno visini od 10 m. Razmak izmeu jedne
velike i male crte odgovara uglu od 005 hiljaditih.

Pored osmatranja, pri emu se vri podeavanje

otrine vida, podeavanje rastojanja prema oima,
pomou konanice, mogu se meriti uglovi u horizon-

319
talnoj i vertikalnoj ravni. Ako znamo dimenzije ob
jekta, moemo izraunati rastojanje do njega i obr
nuto.
Rastojanje do objekta, uz poznate dimenzije, iz
raunava se po obrascu:

ili, ako je poznato rastojanje, moe se dobiti irina ili

visina objekta.

gde je:

D daljina u metrima;
H (baza), irina ili visina objekta u metrima;
interval broj podeoka od 10 hiljaditih.

Primer: ako je visina nekog objekta 30 m, ovaj

objekat se vidi pri posmatranju sa RD, pod uglom
od 1,5 intervala. Rastojanje iznosi:

ili:

Ureaj za detekciju IC zraenja nalazi se u le-

voj monokularnoj cevi i slui za detekciju izvora IC
zraenja na daljinama do 300 m. Sastoji se od IC de-

320
lektorskog ekrana, koji se nalazi u pokretnom lei
tu i ultraljubiastog filtera. Okretanjem nareckanog
prstena ulevo, IC detektorski ekran dovodi se u svet-
losni snop. Pri direktnom padu IC zraenja kroz ob
jektiv na IC detektorskom ekranu nastaje difuzna
crvenkasta mrlja. Okretanjem nareckanog prstena
udesno do graninika, IC detektorski ekran dovodi
se ispod ultraljubiastog filtera. Da bi se otkrio izvor
IC zraenja, IC detektorski ekran mora se aktivirati
pomou ultraljubiastog zraenja. Ono nastaje pri
normalnom korienju RD na dnevnoj svetlosti, od
nosno ogranienjem ultraljubiastog filtera vesla
kim svetlosnim izvorom. Pri tome se IC detektorski
ikran mora nalaziti ispod ultraljubiastog filtera.

2. DVOGLED N O N I P A S I V N I 4X80 (PD-4)

. NAMENA

Namenjen je za osmatranje ciljeva nou, na da

ljinama do 500 m. Dvogled koriste jedinice sva tri
vida OS.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa PD-4 2,2 kg;

uveliava 4 puta;
podeavanje otrine vida od +5 do 5 diop-
tera;
podeavanje razmaka okulara od 5872 mm;
daljina uoavanja ciljeva pri normalnoj os-
vetljenosti iznosi oko 500 m;
polje vida 10;
polje izotravanja je od 4 m do beskonano.

321
21
 OSTALI PODACI

Za napajanje elektrinom energijom dvogled

koristi dve akumulatorske baterije, ukupnog napona
2,48 V. Vreme rada sa kompletom baterija (2 kom)
iznosi 40 asova.

Sl. 133 Dvo

gled noni pa
sivni 4X80

Pri radu dvogled koristi none prirodne izvore

svellosti (svetlo nebo, zvezde, mesec i reflekse sun
eve svetlosti).
Okulari poveavaju sliku na ekranu dvogleda.
Uveavanje se postie sistemom prizmi i soiva.
Dvogled se ukljuuje u rad pritiskom kaiprsta leve

322
ruke na dugme koje se nalazi na gornjoj strani levog
dela okulara. Nakon otputanja dugmeta, dvogled
radi jo oko 30 sekundi.
Svetlost se u dvogledu pojaava na elektronsko-
- optikom principu, tako to se preko objektiva lik
formira na fotokatodi pojaivaa slike, a slika po
staje vidljiva na anodnom ekranu drugog stepena
pojaavaa. Pojaivanje vidljivosti slike omoguava
pretvara visokog napona sa 2,48 V na 12 K V .
U levom delu okulara nalazi se spremite za ba
terije.

3. PASIVNE NAOCARE

NAMENA

Namenjene su za odreene aktivnosti, bez upo

trebe vetakih izvora zraenja svetlosti, u toku noi;
za vonju borbenih i neborbenih vozila;
individualno kretanje po terenu radi izvi
anja i osmatranja na manjim daljinama;

Sl. 134 Pasiv

ne naoare
izgled

21*
323
 kretanje, izvianje i osmatranje pri izvoenju
diverzantskih dejstava;
izvoenje ininjerijskih i drugih radova;
prizemljenje helikoptera, kao i let na malim
visinama i pri malim brzinama.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

ureaj se postavlja na glavu i moe da se ko

risti due vreme i pri upotrebi lema;
ureaj je binokularan sa jednovremenim po-
meranjem oba objektiva, radi uoavanja predmeta
na raznim daljinama.
Izvor elektrine energije i pretvara napona u-
graeni su u ureaj, koji ima sledee karakteristike:
uveanje 0,95 do 1,05 x;
vidno polje 40;
mo razlaganja u centru pri visokom kon
trastu i optimalnoj osvetljenosti fotokatode 2,8 mrad;
opseg izotravanja slike od 0,3 m do o o ;
opseg podeavanja dioptrija okulara 5 d p t ;
opseg podeavanja razmaka izmeu monoku-
lara 58 do 72 mm;
nominalni napon napajanja 1,24 V;
izvor elektrine energije, zaptiveni NiCd a-
kumulator nominalnog kapaciteta 450 mAh;
daljina osmatranja terena pri horizontalnoj
osvetljenosti od 1 mlx i dobroj meteorolokoj vid
ljivosti, najmanje 150 m;
masa 0,9 kg.

SASTAVNI DELOVI

dvogled sa maskom za postavljanje na glavu

1 kom.;
kutija za pakovanje 1 kom.;

324
 pribor za ienje optikih povrina 1
kom.;
rezervni isuivai 2 kom.;
klju za skidanje isuivaa 1 kom.;
rezervne baterije 2 kom.;
punja baterija 1 kom.;
uputstvo za rukovanje i odravanje 1 kom.;
dodatni izvor IC zraenja sa posebnim izvo
rom elektrine energije 1 kom.

4. R U N A B U S O L A M - 5 3

Namenjena za orijentaciju na terenu (odrei

vanje strana sveta, azimuta, merenje mesnih uglova
i duina na karti).

Sl. 135 Runa busola M-53

325
 Osnovni delovi busole su: osnova, gornji deo
(kutija), poklopac, ogledalo, magnetna igla i kona
futrola.
Osnova (1) je pravougaonog oblika. Leva, desna
i gornja ivica imaju izgraviranu santimetarsku po-
delu, koja slui za merenje duina. Na zadnjem de-
lu osnove izraen je ispust (2), koji slui za nianje
nje pri osmatranju i merenju azimuta. Ispust je o-
dozgo narezan (3) indeks na kojem se itaju uglov-
ne vrednosti azimuta.
Na lenoj, donjoj strani osnove, ugravirana je
jo jedna santimetarska podela.
Gornji deo busole (4) napravljen je tako da mo
e da se okree oko ose (6) na kojoj je postavljena
magnetna igla. Prsten (7) izgraviran je u hiljaditi-
ma. Ceo krug prema toj podeli ima 6.400 delova (hi-
ljaditih). Radi praktinosti, ispisane su samo prve
dve cifre (stotine). Sa donje strane prstena (7) ugra
virana je podela u stepenima (360). Gornja strana
pokretnog dela zatvorena je staklom, na ijoj se ivici
nalazi crno obojen obru, svetleim (fluorescentnim)
materijalom oznaeni su pravci prema severu (trou-
gao), istoku (E), zapadu ( W ) i jugu (C). Osim toga,
sve pomone strane sveta obeleene su takom. Pro
stor ispod magnetne igle obojen je belom bojom da
bi se magnetna igla lake uoavala. Na dnu je ucr
tana crna linija (8), koja nam pomae prilikom odre
ivanja azimuta na zemljitu i karti. Crnu crtu (8),
u svim radnjama pri kojima koristimo busolu, pokri
vamo magnetnom iglom, koja se slobodno pomera
iznad crne crte.

Poklopac titi busolu. Na gornjoj strani (10)- na

lazi se mali otvor (prorez), koji slui kao muica pri
likom odreivanja pravca na zemljitu.

326
 Poklopac ima sa desne i leve strane dva verti
kalna proreza (12). Zajedno sa gajtanom, vezanim za
ispust (2), slui za itanje uglovnih vrednosti i izra
du skica.
Ogledalo (na unutranjoj strani poklopca) slui
za posmatranje poloaja magnetne igle pri nianje
nju na cilj. Za nono korienje busole pod otvorom
prorezom (10) nalazi se fosforni znak koji nou
svetli. Od tog znaka nadole izgravirana je crna crta
koja pomae pri nianjenju na izabrani objekat.
Magnetna igla ima dva pola severni i juni.
U pokretnom delu (kutiji) busole slobodno se kree
i ne gubi magnetno svojstvo ni kada je dugo uskla
ditena van upotrebe. Delovi busole izraeni su od
nenamagnetisanog metala.

Odreivanje azimuta
Azimut na zemljitu, pomou busole, odreuje
se na sledei nain: poklopac busole ogledalo po
stavi se pod uglom od 60, busola se uzima u levu

Sl. 136 Merenje azimuta

327
ruku, nanieni na odreenu taku, objekat ili cilj;
pokretni deo busole (kutija) okree se sve dok se
severni krak magnetne igle ne poklopi sa trouglom,
a zatim se proita uglovna vrednost azimuta.

Merenje mesnih uglova

Za merenje mesnih uglova koristi se jedna i

druga skala (prorez) na bonim stranama poklopca.
Za uglove iznad horizonta koristi se skala + S , a
za uglove ispod horizonta skala S . Za uglove
iznad horizonta busola se postavlja normalno, sa po
klopcem otvorenim pod uglom od 90, a za uglove
ispod horizonta busola sa poklopcem okree se nado-
le, tj. ka zemlji.
Za merenje mesnih uglova koristi se kanap koji
je privren na busoli. Na kanapu se nalaze dva
vora. Ako se kanap dri kod oka sa bliim vorom
busoli, tada podeoci na skali poklopca iznose 10,
cela skala 150. Meutim, kada koristimo dalji vor
kanapa od busole, vrednost svakog podeoka je 20,
a cele skale 300.

5. PERISKOP

Namenjen je za osmatranje neprijateljeve ive

sile, MTS, objekata i zemljita. Osmatranje se obav
lja iz zaklona (bunkera, sklonita, drveta, kamena,
zida, itd.). Osmatra nije izloen pogledu neprijate
lja, kao ni direktnim pogocima neprijateljeve vatre.
Sa periskopom se mere daljine i horizontalni uglovi.

Periskop se sastoji od cevi na ijim se krajevima

nalaze ogledala koja su postavljena pod uglom od 45.

328
 Sl. 137 Periskop

Sl. 138 Odbijanje svetlosnih zraka

6. KURVIMETAR M-59

Kurvimetar M59 (sl. 139) namenjen je za mere-

nje rastojanja (dui) na kartama, uglavnom krivih li
nija za razmere: 1 : 25.000. 1 : 50.000, 1 : 100.000 i
1 : 300.000.
Kurvimetar se nosi u konoj futroli, a pri upo
trebi se dri za alku desnom rukom (izmeu palca i
kaiprsta), kao olovka pri pisanju, tako da je radni
toki okrenut nadole (sl. 148). Radni toki, pri me-
renju rastojanja (dui) na karti, treba da bude okre
nut u pravcu rastojanja koje se meri, a telo kurvi-
metra upravo na kartu.

320
 Svi tokici kurvimetra su zupanici jednakih
zubaca, tako da okretanje radnog tokica omoguava
jednako okretanje i svih ostalih. Prvi prenosni to-
ki (osim na obodu) ima i produenu zupastu osovi
nu, koja nalee izmeu zubaca na obodu drugog
prenosnog tokica. Osovina treeg prenosnog tokica
ujedno je i osovina obeju kazaljki, te se njegovim
okretanjem okreu i kazaljke. Na taj nain obe ka
zaljke su u posrednoj vezi sa radnim tokiem.
Veliine podeljaka na daljinomernim skalama
podeene su prema obimu radnog tokica, tako da e
duinu puta koju pree radni toki svojim obimom,
kazaljke oznaiti brojem podeljaka na odgovaraju
oj daljinomerskoj skali.
Najmanji podeljak na daljinomerskim skalama
(za sve razmere kurvimetra) iznosi 1 kilometar. Pre
ma tome, tanost merenja kurvimetra je 1 km. Ma
nje duine od toga ocenjuju se odoka, naroito na
skalama za krupnije razmere.
Kurvimetar se, pri upotrebi, vue po pravcu koji
se meri, tako da se kazaljke kreu od nultog podeoka
u pravcu brojeva skale koji rastu. Zato pre upotrebe
treba proveriti u kom se pravcu kazaljke okreu.
Radi tanijeg merenja, potrebno je da se radni
loki okree ravnomerno po odreenom pravcu
(sredini linije koja oznaava put). Kada se skrene sa

Sl. 139 Kurvi-

metar M59

330
pravca koji se med, kurvimetar treba vratiti do ta
ke sa koje je skrenuto. Pri tome, kurvimetar se dri
u istom poloaju i vue paljivo, vodei rauna da
se radni toki okree kao i pri merenju.

Sl. 140 Poloaj kurvimetra pri upotrebi

Merenje kurvimetrom na kartama koje su do

trajale treba izbegavati.
Na mestima (takama) na kojima dolazi do pro-
mene pravaca merenja (na krivinama puteva ili dru
gim prelomnim takama), kurvimetar treba paljivo
okretati, tako da i pri tome zadrava isti (uspravan)
poloaj prema karti.
Pre poetka merenja kurvimetar treba pripre
miti tako to se okretanjem radnog tokica kazaljka
dovede u poloaj da bude prema nultom podeoku da-
ljinomerne skale. Karta treba da bude razvijena i po
loena na ravnu i horizontalnu povrinu. Merenje
rastojanja (dui) vri se na sledei nain: kurvimetar
se postavi na kartu tako da radni toki bude na po
etnoj taki pravca koji se meri; zatim se paljivo
vue po pravcu do krajnje take posle ega se

331
kurvimetar podie i na odgovarajuoj daljinomernoj
skali proita duina prema kazaljki na mestu (taki)
gde se zaustavila.
Kurvimetar pri merenju treba vui prema sebi
(od krajnje take pravca prema poetnoj). Na taj na
in radni toki se pravilnije moe voditi po odree
nom pravcu, a jednovremeno se dobij a bolji pregled
radnog tokica i pravca (linije koja oznaava put).

7. PEDOMER (MERAC KORAKA)

Pedomer (mera koraka si. 141) namenjen je

za grubo merenje duina u koracima i metrima. Naj
ee se pritnenjuje pri izvianju puta, za merenje
duine pojedinih deonica, kada se izvia kree pe-
ke. Ima izgled depnog sata, a radi na principu klat
na, koje preko sistema poluga i opruga, potresom po
kree kazaljku na skali za oitavanje duine. Pri-
vruje se vojniku za nogu ispod lista, a merenje
otpoinje kretanjem noge na kojoj se ne nalazi pe
domer. On registruje parne korake, a priblina du
ina koraka pri kretanju treba da bude oko 0,75 m.

Sl. 141 Pedomer (merac koraka)

332
 8. PRENOSNI RADARSKI DETEKTOR (PRD-1)

NAMENA

Namenjen je za brzo otkrivanje izvora usmere-

nog mikrotalasnog zraenja (otkriva izviake ra
dare u frekventnom opsegu od 8 do 40 G H z ) .

OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa kompleta 3 kg;

dimenzije kutije 23x23x16 cm;
radi u svim vremenskim uslovima (kii, sne-
gu, magli, itd.;
tanost odreivanja pravca otkrivenog rada
ra j e 1 5 ;
izvor za napajanje 8,4 V (iz akumulatorske

Sl. 142 Preno

sni radarski de
tektor (PRD-1)

baterije 7 A C H l / C ) ;
kapacitet izvora 0,450 A;
autonomnost rada sa tri baterije 24 h.

333
 SASTAVNI DELOVI

Komplet prenosnog radarskog detektora sadri

sledee delove:
radarski detektor (ima telo i rukohvat);
kutiju sa remnikom;
3 akumulatorske baterije (7 A C H l/c);
naglavnu slualicu sa kablom;
uputstvo za rukovanje.

OSTALI PODACI
Telo detektora izraeno je od aluminijuma. Ob
jektiv je prekriven (antenska prekrivka) belim ko-
termom koji je ukruen prstenom. Na telu, sa gor
nje strane, nalaze se ispupenja (muice) koja su po
stavljena pod uglom od 45 levo i desno od ose de
tektora.
Na zadnjoj strani detektora nalazi se etvoro-
polni preklopnik za izbor radnog opsega. Preklopnik
moe biti u sledeim poloajima:
I S K iskljueno;
1 + 2 rad u opsegu;
8 40 GHz;
1 rad u opsegu 818 GHz;
2 rad u opsegu 1840 GHz.
Na zadnjoj strani ima petopolnu prikljunicu za
slualice, i estougaoni navojni poklopac za podea
vanje osetljivosti.
Slova V i H oznaavaju koja je muica za
vertikalnu, a koja za horizontalnu polarizaciju.
Ispravnost detektora proverava se na sledei na
in: iz poloaja I S K preklopnik se prebaci u po
loaj 1 + 2 . Ako je ispravan u slualicama se uje
pijuk ili slabo krckanje, to je znak da je ureaj
ispravan. Ukoliko se ne uje nikakav signal, radarski
detektor je neispravan i treba ga poslati u radionicu.

334
 Najpovoljniji uslovi za skladitenje su vlanost
vazduha 50% i temperatura od 283 do 298F. Pri
skladitenju duem od 6 meseci bateriju treba izva
diti iz rukohvata.

(a) (b)

Sl. 243 Izgled detektora PRD-1

a) predajna strana; b) zadnja strana
i rukohvat: 2 telo detektora; 3 - prekrivka; 4 muice 5
prckloprnk za izbor radnog opsega; 6 - prikljunica slualicu;
P P
7 - specijalni vijak; 8 - ploica sa sirejskim brojem

9. IZVIAKI RADAR (IR-3)

NAMENA

Namenjen je za osmatranje, otkrivanje i identi

fikaciju pokretnih ciljeva.
335
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa radara (kompleta IR-3) 50 kg;

otkriva ciljeve:
oveka koji puzi na 300 m;
oveka koji hoda na 1.500 m;
terensko vozilo na 2.000 m;
teretno vozilo na 3.000 m;

Sl. 144 Izvi

aki radar
(IR-3)

(Ovi rezultati ostvaruju se pri brzini vetra do 2

sekunde i kada nema padavina);
minimalni domet radara je 75 m;
radar se moe koristiti danju i nou;

336
 pretrauje teren u krugu od 360 i pod ug-
lom od 3 0 ;
izvor za napajanje napona 24 V (nikal-kad-
mijumov akumulator kapaciteta 4 A h ) ;
neprekidan rad radara sa akumulatorom mo
e biti najmanje 6 asova;
radar IR-3 radi na bazi DOPLEROVOG E-
FEKTA.

SASTAVNI DELOVI

primopredajnik sa antenom;
3 akumulatora (1 u radu, 2 u rezervi);
naglavne slualice (2 para);
tronoac;
busola M-57;
transportni sanduk;
uputstvo za rukovanje, i
alat i pribor.
-

OSTALI PODACI

Za osmatranje i analizu ciljeva IR-3 postoje dva

reima rada:
1. osmatranje, kada se bez daljinskog osmat-
ranja ciljeva jednovremeno osmatra prisustvo svih
pokretnih ciljeva obuhvaenih antenskim snopom,
na daljinama od 75 m do krajnjeg dometa 3.000 m;
2. merenje daljine telemetrija, kada se u-
vodi elektronski pokretni daljinski prozor, koji o-
moguuje da se pokretni ciljevi razdvoje po daljini,
ime se omoguuje da se svakom ponaosob osmatra
nom pokretnom cilju, izmeri njegova daljina od ra
dara.
22
337
 Identifikacija ciljeva vri se na osnovu kvaliteta
zvuka, radarski posluilac uje u slualicama kao sig
nal Doplerovog efekta.
Ureaj IR-3 primenjuje se u patrolnom izvia
nju i pri sektorskom izvianju. Upotrebljava se u
poljskim uslovima, na otvorenom prostoru, iz rova,
sa motornog vozila, sa morske obale i u svim vre
menskim uslovima. Njime rukuje jedan posluilac.
Sa radarom IR-3 uspeno se mogu tititi vani
objekti, aerodromi, skladita, komande, baze, itd., od
ubaenih neprijateljevih grupa i pojedinaca. U di
verzantskim jedinicama moe se uspeno koristiti na
P Z T za obezbeenje baza, raznih diverzantskih ra
dova na objektima, itd.

10. A M A C I Z V I A K I (i-M67) OD NEOPRENA

NAMENA

Namenjen je za izvianje vodenih prepreka i

izvoenje radova na vodi.

OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

*

masa amca 24 kg;

nosivost 3 vojnika;
broj komora 4;

broj posluilaca 1;
pokree se veslima; .
na krae rastojanje prenosi ga jedan
vojnik.

338
 OSTALI PODACI

Pored osnovne namene, amac se moe koristiti

jo i za sledee zadatke:
prevoenje desanta preko vodenih prepreka;
kao sluajni amac u slubi spaavanja kod
svih radova na vodi;
izradu skela (od 2 ili vie amaca) za prevo
enje tereta ili ljudstva;

Sl. 145 amac izviaki (i-M67) od neoprana

podvodna ruenja, miniranja i razminiranja

reenih tokova.
Uz amac postoji oprema i pribor za plovidbu
(3 vesla i nona pumpa).

22*
339
 DEO IX
ORIJENTACIJA I KRETANJE NA
NEPOZNATOM ZEMLJITU
 1. ORIJENTACIJA NA ZEMLJITU

Na nepoznatom zemljitu orijentacija se vri

odreivanjem strana sveta. Strane sveta na zemlji
tu mogu se odrediti busolom, asovnikom, pomou
Sunca, Meseca, Zvezde severnjae, i raznih objekata
na zemlji.

Sl. 146 Odre

ivanje strana
sveta

343
 Odreivanje strana sveta busolom (M-53) obav
lja se na sledei nain:
osnova busole postavi se u horizontalan polo
aj na dlan leve ruke ili meki predmet;
otvori se busola, tako da poklopac bude po
dignut i nagnut za oko 60 prema osovini;
okretanjem kutije (pokretni deo) u osnovi
treba poravnati oznaku (podeok) nula hiljaditih sa
crtom kod ispusta (indeks);
drei busolu na dlanu leve ruke, treba se
okretati zajedno sa busolom, sve dok se severni pol
magnetne igle ne poravna sa trouglastim znakom na
kutiji (stakleni poklopac);
kada se magnetna igla umiri, treba paljivo
podii busolu u visinu oiju i nanianiti, preko zare
za na poklopcu i zareza na ispustu, na neki orijentir
na zemljitu. Pravac ka tom orijentiru je i pravac
koji oznaava sever.

2. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU

SUNCA I VREMENA

Sunce se ujutru oko 6 asova nalazi u pravcu is

toka, oko 12 asova u pravcu juga, a oko 18 asova u
pravcu zapada. Poto sunce od 6 do 18 asova pree
pola kruga (180), to znai da za jedan sat prelazi
15. Na osnovu toga moe se lako odrediti pravac
juga. Ako je 10 asova pre podne, onda nam je do
12 asova ostalo 2 asa, koja mnoimo sa 15, pa se
dobijeni broj 30 nacrta kao ugao na papiru. Tada
se levi krak tog ugla upravi ka suncu, a desni krak
e pokazivati pravac juga. Meutim, poslepodne des
ni krak ugla mora se upraviti ka suncu, pa e levi
pokazivati pravac juga.

344
 Odreivanje pravca juga pomou klasinog me
hanikog asovnika i sunca mogue je samo danju,
pod uslovom da je vreme vedro (sl. 156). asovnik se
dri poloeno i okree sve dok mala kazaljka ne bu
de upravljena ka suncu. Ako se, zatim, ugao koji ini
mala kazaljka i broj 12 na asovniku prepolovi, lini
ja koja polovi taj ugao bie usmerena u pravcu juga.
Kada se odredi pravac juga, lako se odrede i ostale
strane sveta (suprotno od juga je sever, desno je za
pad, a levo istok).

Sl. 147 Odre

ivanje strana
sveta pomou
sunca i vremena

3. ODREIVANJE PRAVCA SEVER A POMOU

ZVEZDE SEVERNJAE

(sl. 157) mogue je samo nou, kada je vedro.

Zvezda Severnjaa uvek je na severu. Nalazi se u
grupi zvezda koje se nazivaju Mala kola, a prona
lazi pomou grupe zvezda koja se naziva Velika ko
l a . Za vreme vedrih noi Velika kola se brzo pro
nalaze, pa ako se rastojanje izmeu zadnja dva to
ka prenese 45 puta u pravcu zadnje osovine ko
l a pronai e se izrazito sjajna zvezda Severnja
a koja se nalazi u zavretku rude Malih kola.

345
 Mesec se, takoe, moe koristiti za orijentaciju.
Pun mesec je oko 18 asova priblino na istoku, oko
24 asa na jugu i oko 6 asova na zapadu.

Sl. 148 Raspo

red Malih i Ve
likih kola--' i
zvezde Sever-
njae

Prva etvrt je u podne na istoku, oko 18 asova

na jugu. a u pono na zapadu. Poslednja etvrt je u
pono na istoku, oko 6 asova na jugu, a u podne na
zapadu. Mesec, meutim, moe da poslui samo za
priblinu orijentaciju. Nou je bolja orijentacija po
mou zvezde Severnjae.

4. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU

R A Z N I H OBJEKATA

Mogue je samo priblino. Strane sveta mogu se

odrediti priblino pomou odreenih, objekata na ze
mljitu. To su:

346
 ulaz u pravoslavnu crkvu koji je okrenut
prema zapadu, a katoliki prema istoku;
u damiju se obino ulazi sa severne strane,
a minare se nalazi na junoj strani;
hrianski grobovi poloeni su u pravcu za-
pad-istok sa uzglavljem (krst) na zapadnoj strani, a
kod muslimanskih grobova uzglavlje sa turbanom je
na junoj strani;

Sl. 150 Odreivanje strana sveta pomou razliitih ob

jekata

na panju poseenog stabla prstenovi su obi

no gui sa severne strane;
objekti u prirodi iji su delovi stalno u senci,
tj. na severnoj strani, obino su obrasli mahovinom
(stabla drveta, krovovi zgrada, i sl.).

347
 5. PREDSTAVLJANJE OBJEKATA NA KARTI

348
349
 6. KRETANJE PO AZIMTJTU

Azimut je horizontalni ugao, koji zatvara pravac

severa i odreeni pravac na zemljitu, meren od se-
vera u smeru kretanja kazaljke na satu. Moe imati
sve vrednosti od 0 do 360.
Pomou rune busole azimut se meri na sledei
nain:
busola se uzima u levu ruku, poklopac pos
tavlja pod uglom oko 60 i naniani se na taku (pre
dmet, objekat) iji se azimut meri;
ne prekidajui nianjenje, palcem i kaiprs
tom desne ruke okretati telo busole, dok se crna lini
ja u telu busole ne poklopi sa magnetnom iglom, a
severni kraj magnetne igle sa oznakom za sever
(trougao);
spustiti busolu i proitati vrednost azimuta.
Pravac na zemljitu po datom azimutu pronalazi
se na sledei nain:
na stajnoj taki poklopac busole postaviti pod
uglom od 60 i na uglovnoj skali busole zauzeti dati
azimut;
uzeti busolu u levu ruku, podii je u visinu
oiju i okretati se sa njom, dok se magnetna igla ne
poklopi sa crnom linijom u telu busole, a severni kraj
igle sa oznakom za sever (trougao);
preko niana i muice busole, na zemljitu
uoiti neki pogodan objekat i time je eljeni pravac
oznaen na zemljitu.
Kretanje pomou azimuta obavlja se po nepoz
natom zemljitu, nou, po magli i kroz umu.
Pre poetka pokreta treba:
u pravcu kretanja izabrati objekte na karti
(orijentire), koji e sluiti za kontrolu kretanja;

350
 izmeriti azimute na karti izmeu izabranih
objekata (orijentira);
izmeriti odstojanja po karti izmeu objeka
ta, i pretvoriti ih u parne korake, a zatim za svako
odstojanje izraunati potrebno vreme da se ono pre
e, i
izraditi skicu prema karti i na nju uneti sve
podatke.
Za potpunije objanjenje tog naina kretanja po-
sluiemo se sledeim primerom: odeljenje je dobilo
zadatak da izvidi rejon sela Podubovac i to pravcem:
damija tt. 749 crkva kota 472 peina-
-damija. Komandir odeljenja treba da proui prav
ce kretanja po karti i izradi skicu kretanja (azimuta).
Skica se izrauje na sledei nain:
na papir se ucrtaju, a potom meusobno spo
je pravim linijama svi objekti koji slue za kontrolu
kretanja;
od svakog objekta (orijentira) izmeri se azi
mut pravca kretanja na naredni i zabelei na skici;
izmere se odstojanja izmeu izabranih obje
kata, i
izrauna se vreme koje je potrebno da se
svako to odstojanje pree.
Sa ovako pripremljenom skicom komandir ode
ljenja polazi na izvianje. Ukoliko se objekti prema
kojima su izraunati azimuti ne vide, na zemljitu se
biraju pomoni orijentiri na pravcu kretanja.
Ukoliko se ne moe uoiti neki pomoni orijen
tir u pravcu kretanja (magla, no, i sl.), busola se
dri u ruci i stalno se proverava poloaj magnetne
igle. Provera se obavlja i na taj nain to se vreme,
proraunato i zabeleeno na skici, uporeuje sa

351
stvarno utroenim vremenom na pojedinim pravci
ma kretanja. Pri kretanju se moe naii na prepreku
(minska polja, kontaminirano zemljite, i sl.), koja
nije predviena pri izradi skice kretanja. Prepreka
se savlauje tako to se na njenoj drugoj strani, u
pravcu kretanja, uoi pogodan objekat, obie pre
preka i nastavi put do tog objekta prema skici kre
tanja.

Sl. 151 Skica

kretanja pomou
azimuta

7. KORISCENJE KARTE NA ZEMLJITU

1.) OPTE O K A R T I

Karta je umanjena slika odreenog dela zem

ljine povrine, na kojoj su po utvrenim pravilima,
uslovljenim grafikim znacima, dovoljno tano i pre
gledno prikazani raspored, stanje i uzajamna pove
zanost prirodnih i vetakih objekata. Na karti mo
emo proitati nadmorsku visinu svih taaka, odre
diti vidljivost taaka i izmeriti tana rastojanja
izmeu pojedinih taaka. Do istih rezultata moemo
doi i na zemljitu, ali uz veliki utroak vremena i
uz mnogo napora.

352
 2.) RAZMERA KARTE

Zemljina povrina, ili bilo koji njen deo, ne

mogu se na karti prikazivati u prirodnom izgledu i
veliini ve se to u odreenom stepenu umanjuje.
Stepen umanjenja svih linija (pravih i krivih) i dui
na karti u odnosu na iste u prirodi naziva se razmer
karte. Prema tome, razmer pokazuje koliko puta je
neka du na karti kraa od te dui u prirodi.
Razmer moe biti izraen brojno, grafiki i tek
stualno.
Brojni razmer oznaava se brojevima, na pri-
mer 1 : 50.000. Ovaj razmer pokazuje da 1 mm na
karti predstavlja 50.000 mm u prirodi, tj. da su sve
dui na karti 50.000 puta umanjene. Pri uporeiva-
nju vie razliitih brojnih razmera krupniji je onaj
koji obuhvata vie detalja i obrnuto. Rastojanje u
prirodi izraeno u metrima ili kilometrima, koje od
govara 1 mm na karti, naziva se veliina razmere.
Ta veliina iznosi: za kartu 1 : 25.000 25 metara,
za kartu 1 : 50.000 50 metara, za kartu 1 : 100.000
100 metara, itd.
Izmerenu duinu izraenu u milimetrima treba
samo pomnoiti sa veliinom razmera. Ako je na
karti 1 : 50.000 izmerena duina 61 mm, odgovara
jua duina u prirodi iznosi 3.050 m (61x50.000).
Grafiki razmer (razmernik) jeste u stvari broj
ni razmer izraen crteom i izrauje se za svaki raz
mer posebno. Taj razmernik omoguava da se za iz-
merene dui na karti (estarom, lenjirom, paretom
hartije, itd.) mogu odmah, bez ikakvih prerauna
vanja, dobiti njihove vrednosti u prirodi i obrnuto.
Upotreba razmernika je vrlo jednostavna. Lenji
rom, kanapom ili paretom papira uzme se rastoja
nje sa karte i prisloni uz razmernik, tako da se levi
kraj ( A ) poravna sa podeokom nula (0), pa ako desni

23 353
kraj ne bude poravnat sa nekim podeokom desno
od nule, onda se pomera ulevo, sve dok se desni kraj
ne poravna s prvim narednim podeokom, sa podeo
kom 2. Na primeru koji je predstavljen na si. 161
vidi se da je ukupna duina 2.150 m (2 km desno
od nule, a 150 metara levo).

Sl. 152 Korienje grafikog razmera karte

Osim brojnog i grafikog razmera, na karti se

moe dati tekstualno objanjenje iz koga se vidi da
jedinici mere na karti odgovara izvesna du u pri
rodi (1 cm na karti iznosi 500 metara u prirodi).

3.) ORIJENTACIJA KARTE

Orijentisati kartu znai postaviti je u takav po
loaj da njena severna strana bude okrenuta prema
geografskom severu, ili postaviti kartu u takav po
loaj da pravac i smer neke od linija meridijana na
karti budu usmereni u pravcu geografskog severa
u prirodi. Pravilnom orijentacijom karte postie se
aa se svi pravci sa stajne take na okolne prirodne
i vetake objekte na zemljitu, poklapaju sa odgo
varajuim pravcima na karti i da je uzajamni raspo
red svih znakova na karti slian rasporedu odgova
rajuih elemenata zemljita koje prikazuju.
Zavisno od uslova u kojima se upotrebljava,
karta se moe orijentisati po istovetnim linijama na
zemljitu i karti, po pravcima sa stajne take na
okolne objekte, pomou rune busole ili po stranama
sveta.

354
 Orijentacija karte po istovetnim linijama na
karti i zemljitu vri se kada se stajna taka nalazi
na nekom linijskom objektu ili blizu njega (put, pru
ga, dalekovod, proek u umi, obala reke, kanala,
itd.), koji je unet i na kartu. U takvom sluaju treba
postaviti kartu u priblino horizontalni poloaj i
okretati je dok se pravac odgovarajueg linijskog
znaka na karti ne poklopi sa pravcem protezanja li
nijskog objekta ili linije na zemljitu.
Orijentacija karte po pravcima sa stajne take
na okolne objekte (sl. 162) vri se kada se na njoj
moe lako utvrditi stajna taka, a sa nje se na zem
ljitu vide udaljene take, takoe oznaene i utvr
ene na karti. U takvom sluaju treba postupiti na
sledei nain:
pored stajne take i znaka za utvreni obje
kat, na kartu postaviti lenjir (ili neki drugi slian
predmet), pa okretanjem karte (ne pomerajui lenjir
sa pravca) nanianiti preko lenjira u odgovarajui
objekt na zemljitu, i
ne kvarei orijentaciju karte, na isti nain
nanianiti na jo neki objekt na zemljitu, pa ako se
i taj pravac na karti i na zemljitu poklapa, karta
je pravilno orijentisana.
Pomou busole karta se orijentie na sledei
nain:
na telu busole zauzeti podeljak nula, posta
viti ivicu osnove busole du jedne od bonih strana
geografskog okvira karte, tako da je poklopac okre
nut prema severnoj strani okvira karte;
okretati kartu zajedno sa busolom sve dok se
oznake za pravac sever-jug na busoli ne poklope sa
pravcem umirene magnetne igle. Tako je karta ori
jentisana.
23
355
 Po stranama sveta karta se orijentie samo kada
za to ne postoji nikakva druga mogunost. U takvom
sluaju prvo treba na jedan od naina (po Suncu i
satu, Severnjai, itd.) odrediti pravac severa (juga),
a zatim kartu priblino orijentisati po tom pravcu i
sravniti njen sadraj sa okolnim zemljitem.

Sl. 153 Orijentacija karte po pravcima sa stajne take

na okolne objekte

4.) ODREIVANJE STAJNE TAKE

Odrediti stajnu taku znai pronai ono mesto

na karti na kojem se nalazimo na zemljitu. Odrei
vanje stajne take je radnja koja prethodi svakom
korienju karte na zemljitu. Orijentacija karte i
odreivanje stajne take po karti su dve uzajamno
uslovljene radnje, koje se najee izvravaju ne
posredno jedna iza druge. U optem sluaju, stajna
taka se odreuje na karti ocenom odoka ili meto
dom presecanja pravaca.
Ocenom odoka stajna taka se najbre i naje
e odreuje po karti na sledei nain:

35(3
 orijentisati kartu na jedan od poznatih na
ina;
uoiti na okolnom zemljitu izrazite objekte,
a zatim neke od njih pronai na karti, i
oceniti odoka odstojanja do uoenih objeka
ta na zemljitu i po tim odstojanjima odrediti stajnu
taku na karti.
Za odreivanje stajne take metodom preseca-
nja pravca sa strane (sl. 163) moramo se nai na li
nijskom objektu (put, dalekovod, i sl.), koji postoji
na zemljitu i na karti. U tom sluaju postupak je
sledei:
orijentisati kartu, a zatim levo ili desno od
linije na zemljitu uoiti neki pogodan objekat koji
je prikazan na karti (to dalje od stajne take);
postaviti iglu ili olovku na topografski znak
izabranog objekta i pored igle (olovke) postaviti le
njir. Ne kvarei orijentaciju karte nanianiti pored
ivice lenjira u odgovarajui objekat na zemljitu;

Sl. 154 Odreivanje stajne take presecanjem pravaca

sa strane

357
 presek ivice lenjira i linijskog uslovnog zna
ka za objekat ili liniju na kome se nalazi stajna ta
ka na zemljitu, predstavlja stajnu taku na karti.
Ako se nalazimo van linijskih objekata (u polju,
i sl.), stajnu taku treba odrediti presecanjem una
zad (sl. 164). Postupak je sledei:
sa stajne take uoiti tri objekta na zemlji
tu i pronai na karti;
orijentisati kartu, i
pored znaka postaviti iglu (ili olovku), a po
red igle lenjir. Ne kvarei orijentaciju karte, nani-
aniti pored ivice lenjira u odgovarajui objekat na
zemljitu i pored lenjira povui liniju. To uraditi i
na preostala dva objekta. Presek tih pravaca je staj
na taka. Ako presek pravaca nije u jednoj taki,
postupak treba ponoviti.

Sl 155 Odreivanje stajne take presecanjem pravaca

unazad

5.) ITANJE KARTE

Citati kartu znai pronai u prirodi sve one zem

ljine oblike i objekte koji su na karti predstavljeni,
i obrnuto, sve ono to se na zemljitu (u prirodi) vidi,
pronai na karti. Drugim recima, itati kartu znai

358
sravnjivati sve objekte predstavljene na karti sa
zemljitem. Da bi se to sravnjivanje moglo obaviti,
tj. da bi se kartom mogli koristiti, potrebno je ori
jentisati se na zemljitu, orijentisati kartu, a zatim
odrediti stajnu taku, pa tek posle toga poeti sa da
ljim radom (pronalaziti objekte na zemljitu i srav
njivati ih sa kartom).
Pri itanju karte treba umeti oivljavati svaki
uslovni znak i prikaz na njoj - stvaranjem jasne
predstave o izgledu, dimenzijama i drugim osobina
ma oblika i objekata u prirodi i njihovoj uzajamnoj
povezanosti i uslovljenosti.
Uvek treba sagledati opti sklop prikazanog
zemljita, a zatim njegove pojedinane oblike i ob
jekte, poev od najveih i najvanijih, pa do najma
njih detalja.

6 . ) KRETANJE POMOU KARTE

Po nepoznatom zemljitu obino se kreemo po

mou karte. U toku kretanja oteano je itanje kar
te, jer se stajna taka neprekidno menja, a samim
tim se menja i poloaj karte. Da bi se olakalo kre
tanje, potrebno je, pre njegovog poetka na karti,
prouiti i odrediti najpogodnije i najkrae pravce i
puteve za kretanje do cilja, kao i take za orijenta
ciju (orijentire) u toku kretanja. Orijentiri treba da
budu uoljivi, tako da se mogu lako prepoznati pri
kretanju. Jednovremeno sa izborom i oznaavanjem
orijentira na karti treba odrediti njihova rastoja-
nja, izraunati vreme potrebno za savlaivanje sva
kog dela mar-rute, izmeriti i na karti oznaiti azi-
mute izmeu orijentira. Sve to treba upisati na kar
tu, tako da se u toku kretanja moe bez tekoa ko
ristiti.

359
 Kretanje treba poeti tek poto se karta na po
laznoj taki dobro orijentie. Za vreme kretanja
kartu treba sravnjivati s objektima levo i desno
od pravca kretanja i povremeno proveravati orijen
taciju karte.

7.) IZRADA SKICE

Skica je crte zemljita izraen odoka bez raz-

mere. Ona slui za potpunije izvetavanje o izvre
nom zadatku: (izvianje, plan vatre, i dr.). Skica
moe biti: skica izvetaj, skica vatre, skica raspore
da objekata, itd.
Izrada skice (sl. 156) poinje obeleavanjem
stajne take, a dalji postupak je sledei:

Sl. 156 Izrada skice

izabere se najudaljeniji orijentir koji treba

da bude u sredini povrine za koju se skica izrauje,
pa se povue vizura od stajne take u pravcu ori
jentira;
na kraju vizure ucrta se znak za orijentir i
zabelei redni broj;

360
 oceni se odstojanje do orijentira i zabelei
du vizure;
skica se poloi na ravnu podlogu, ali tako da
povuena vizura bude tano usmerena u pravcu ori
jentira, zatim se pomou busole u desnom uglu po
vue pravac severa;
na isti nain kao to je odreen prvi orijen
tir, odreuju se i ostali;
u jednom uglu skice obelei se datum i mesto
izrade, a u drugom ime lica koje je skicu izradilo;
na skici se daje potrebna legenda za podatke
koji se ne vide ili nisu dovoljno jasni.

361
 DEO X
MASKIRNA SREDSTVA
 MASKIRNA SREDSTVA

Sredstvima za maskiranje nazivaju se svi ma

terijali koji se mogu upotrebiti pri maskiranju poje
dinaca, tehnikih sredstava, objekata i jedinica, kao
i za radove na obmanjivanju. Sredstva za maskira
nje dele se na mesna i formacijska.
Mesna (priruna) sredstva obuhvataju sve pri
rodne i vetake materijale, koji se mogu upotrebiti
u maskirne svrhe, a nalaze se u rejonu izvoenja
maskirnih radova. Prirodni materijali su oni koji se
za maskirne radove mogu upotrebiti onakvi kakvi se
nau na zemljitu, sa ili bez manjih podeavanja i
prerade. Tu spada vegetacija (iva i odseena) i dru
gi materijali, koji se mogu pronai u prirodi. Ve-
taki mesni materijali su svi materijali zanatske i
industrijske proizvodnje, koji se mogu upotrebiti za
maskiranje onakvi kakvi su, ili uz prethodnu prera
du i podeavanje. Tu spadaju: sve vrste boja u pra
hu i materijali za spravljanje veziva za te boje, sve
vrste gotovih boja, materijali za maskiranje beton
skih i drugih povrina, materijal za dekorativne ra
dove, i dr.

Formacijska maskirna sredstva su sva sredstva

predviena materijalnom formacijom, a nalaze se u
opremi jedinica. Tu spadaju: maskirna odela, mas-
kirni ogrtai, maskirne mree, i dr.

365
 1. PRIRODNI MESNI M A T E R I J A L I ZA
MASKIRANJE

Prirodni mesni materijali najee se prime-

njuju pri izvoenju maskirnih radova, jer pri pra
vilnoj upotrebi daju najbolje maskirne efekte. Na
laze se na licu mesta i do njih se lako dolazi.
To ubrzava izvoenje maskirnih radova, a
izbegnut je transport materijala, obrada, i dr. Ima
bezbroj vrsta ovih materijala, a ukazaemo samo na
neke od njihovih vanijih osobina i mogunosti pri-
mene. Tri osnovne grupe prirodnih mesnih materi
jala su:
iva vegetacija;
odseena vegetacija, i
ostali prirodni materijali.

Ziva vegetacija
Zivu vegetaciju ine sve vrste biljaka koje se
mogu iskoristiti u maskirne svrhe. Prema tome gde
raste, iva vegetacija se deli na: vodene biljke, ma
hovine, liaje, puzavice, trave, itarice, drvee i dru
ge biljke koje uspevaju na kopnu.
Vodene biljke vane su za maskiranje predme
ta koji se potapaju u vodu.
Mahovine su biljke koje nemaju koren, a ko
riste se kao materijal za popunu icanih mrea koje
se pripajaju.
Lisaji predstavljaju izuzetan tip vegetacije. Po
desni su za maskiranje kamenih, betonskih i slinih
povrina.
Biljke puzavci daju vrlo dobar maskirni efekat.
Najpoznatije su: brljeni, divlja i vinova loza, itd.
Trave su najrasprostranjenija i najmnogobroj
ni ja vrsta ive vegetacije. To su iskljuivo zeljaste

366
biljke. Od ukupno 350 rodova sa 3.500 vrsta poro
dica trava na Balkanskom poluostrvu uspeva oko
100 rodova sa 400 vrsta.
Trave se koriste za maskirno ozelenjavanje.
itarice su vrlo rasprostranjene zeljaste biljke,
koje u periodu vegetacije mogu korisno posluiti za
maskiranje. Poznate vrste itarica su: penica, ra,
jeam, ovas, proso, pirina, kukuruz, i dr. Sve ove
itarice mogu da prue dobar maskirni efekat od
osmatranja sa zemlje, dok im je efekat maskiranja
pri osmatranju iz vazduha neznatan. Koriste se i
kao poseena vegetacija, iako im je maskirni efekat
tada vremenski ogranien. Kao osuene stabljike, u
pogodnim uslovima mogu da daju dobar efekat i kod
dugotrajnih maski.
Drvee je najznaajnija vrsta ive vegetacije.
Ono obrazuje kronje koje predstavljaju stalne pri
rodne horizontalne maske sa dobrim maskirnim e-
fektom od vertikalnog osmatranja iz vazduha. Drve
a se mogu svrstati u sledee grupe: etinarsko (ig
liasto), koje moe foiti zimzeleno i listopadno; i
lisnato, takoe zimzeleno i listopadno.
Zbunjem se nazivaju biljke koje nemaju glavno
Mablo i koje od svoje osnove pruaju dugogodinje
izdanke, (leska, bunasti bagrem, zova, i dr.). bu-
nje raste na meama, pored puteva, u krevinama i
naputenim panjacima. U kombinaciji sa vetakim
sredstvima pruaju vrlo dobre uslove za maskira
nje.

Odseena vegetacija
U ovu grupu materijala za maskiranje ubrajaju
se sve vrste biljaka koje su odseene od korena. Od
seena vegetacija uspeno se koristi samo za kratko
trajne maske, jer odsecanjem rastinje brzo vene i

367
menja boju. Vreme uvenulosti je razliito, u zavis
nosti od vrste drvea. Sveinu najdue zadravaju
kompletna stabla, a otkinuto lie najpre uvene. Da
bi poseena vegetacija bila due vreme sveza, seu
treba vriti nou i rano ujutro, za vreme kie ili jake
magle, a nikako po suncu; poseeno drvee stavljati
u isti poloaj u kome je bilo dok je raslo; izbegavati
ono drvee koje brzo vene (vrba, jasika, orah, bag
rem, ameriki jasen, i sl.)- Dugotrajnost poseene ve
getacije zavisi od godinjeg doba. U prolee i jesen
poseene grane mogu sauvati maskirno svojstvo oko
15 dana, leti 710, a zimi 1090 dana.

Ostali prirodni materijali

U ostale prirodne materijale spadaju sve vrste

zemlje, stenje (naroito drobina), ljunak, pesak, tre
set, sneg, led, i sl. Pri pravilnoj upotrebi ovih mate
rijala moe se postii potpuni maskirni efekat. te je
za to njihova maskirna vrednost velika i oni imaju
prednost u odnosu na sve vetake materijale.

2. V E T A K I MESNI M A T E R I J A L I ZA
MASKIRANJE

U vetake materijale spadaju razne mree od

ice, prediva i sintetikih vlakana, koje slue kao
osnova za upletanje maskirnog sloja. Za potrebe
maskiranja upotrebljavaju se i razni drugi mate
rijali iz mesnih izvora (graa, perploa, lesonit,
platno, lim, terpapir, i dr.). Ti materijali upotreb
ljavaju se za izradu noseih konstrukcija za razne
maske.

368
 3. FORMACIJSKA M A S K I R N A SREDSTVA
1 ODELO MASKIRNO, LETNJE, MOL-1,
SARENEE BOJE, P A M U N O

Sl. 157 Odelo,

maskirao, letnje,
MOL-1

NAMENA

Slui za maskiranje leti vojnika i opreme koju

nosi.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 1,25 kg;

odelo se sastoji od: bluze: pantalona, kapu
ljae, nadlanice i navlake za ranac;
24 369
 odelo je izraeno od kepera obojenog siste
mom kamuflanih pega (3 tona boja) i maskira u
vidljivom i bliem infracrvenom ( I C ) podruju spek
tra.

PAKOVANJE

Pakuje se u navlaku za ranac.

2. ODELO, MASKIRNO, ZIMSKO, MOZ,

BELE BOJE, P A M U N O

Sl. 158 Odelo,

maskirao, zim
sko, MOZ, bele
boje

NAMENA

Slui za maskiranje zimi vojnika i opreme koju

vojnik nosi na sebi.

370
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

odelo se sastoji od: bluze, pantalona, kapu

ljae, nadlanice i navlake za ranac;
odelo je obojeno belom bojom infracrvene
vrednosti refleksije snega.

PAKOVANJE

Pakuje se u navlaku za ranac.

3. MREZA, MASKIRNA, ZA SLEM, M 68-S

Sl. 159 Mrea,

maskirna, za
lem, M68-S

NAMENA

Slui za prekrivanje lema i uspeno maskiranje

odbljeska metalne povrine, kao i ujednaenosti ob
lika.
24
371
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 0.13 kg;

dimenzije mree 0,64x0,64 m.
Na osnovu mree (kostur) od sintetikog pre
diva utisnuta je perforirana folija od specijalne sin
tetike mase, obojena sa obe strane; s jedne strane
kamuflanim pegama (4 tona boje), a sa druge si-
vozelenom bojom;
mrea maskira u vidljivom i bliem infracr-
venom ( I C ) podruju spektra;
po rubu je nazubljena rupicama za provlae
nje gajtana za vezu sa lemom;
u neborbenom poloaju nosi se savijena u
rancu ili na lemu.

PAKOVANJE

Pakuje se u kartonske kutije, a u svakoj od ovih

kutija nalazi se 6 manjih kutija u kojima je po 15
mrea. Ukupna masa kartonske kutije je 15 kg.

4. MREA, M A S K I R N A , ZA VOJNIKA, M.68-S, 2X1,5 m

Sl.160 Mrea, maskirna, za vojnika, M68-S, 2X1,5m

372
 NAMENA

Slui za maskiranje figure vojnika i opreme ko

ju vojnik nosi.

OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa 1,350 kg;

dimenzije mree su 2x1,5 m. Na osnovu mre
e (kostur) od sintetikog prediva (okca 5x5 cm) na-
lepljena je folija od specijalne sintetike mase, obo
jena sa obe strane, s jedne sistemom kamuflanih
pega (4 tona boje), a sa druge sivozelenom bojom;
mrea maskira u vidljivom i bliem infra-
crvenom (IC) podruju spektra;
na jednoj duoj strani oko sredine nalazi se
petlja i drveni utvriva za kopanje ispod vrata
vojnika;
u neborbenom poloaju nosi se smotana u rol-
nu i prebaena preko ranca.

PAKOVANJE

Pakuje se i uva u skladitima u kartonskim ku

tijama od po 15 mrea u svakoj. Ukupna masa kutije
je 24,5 kg.

5. ELEMENAT, MASKIRNI, UME-M 68 U N I V E R Z A L N I

3,5X2,5 m

NAMENA

Slui za izradu maski pri maskiranju borbene i

neborbene tehnike, vatrenih poloaja i stalnih obje
kata.

373
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa elementa je oko 4 kg;

dimenzije elemenata su 3,5x2,5 m, a na dva
susedna ruba izraene su beline za spajanje vie ele
menata u veu masku. Na osnovnu mreu (kostur)
od sintetikog prediva (okca 10x10 cm), nalepljena
je folija od specijalne sintetske mase, obojena sa obe
strane, s jedne sistemom kamuflanih pega (4
tona boje) a sa druge sivozelenom bojom.
mrea maskira u vidljivom i bliem infracr-
venom (IC) podruju spektra.

Sl. 161 Elemenat, maskirni, UME-M68, univerzalni

3,5X2,5 m izgled

PAKOVANJE

Pakuje se i uva u skladitima u kartonskim ku

tijama od po est mrea u svakoj. Ukupna masa kuti
j e j e 28 kg.

374
 6. DIVERZANTSKO ODELO

NAMENA

Namenjeno je za zatitu tela od spoljnih vre

menskih uticaja: noenje manjih koliina eksploziva
i sredstva za paljenje, sanitetskog kompleta i drugih
sitnih predmeta.

SASTAVNI DELOVI

kapa;
bluza;
pantalone, i
pododelo od flanela (gornji i donji deo).

OSNOVNI PODACI

Odelo ima sledee prednosti nad odelom SMB

M-77:
jevtinija proizvodnja;
vea trajnost;
vea toplotna svojstva;
bolja savitljivost;
prijatni oseaj na dugim marevima.
Na bluzi i pantalonama postoje veliki depovi
za noenje eksploziva ukupne mase max. 10 kg. Kosi
depovi na bluzi slue za noenje municije (2 okvi
ra) aPU ili P M . Mali dep na levom rukavu slui za
noenje detonatora upakovanih u drvenu ili limenu
ambalau.

375
 Sl. 162 Diver.
zantsko odelo

376
 DEO XI
SREDSTVA NHB ZATITE
 SREDSTVA NHB ZATITE

1. Z A T I T N A M A S K A

NAMENA

Namenjena je za zatitu organa za disanje, lica

i oiju od radioaktivnih padavina, bojnih otrova i
biolokih agensa. Moe tititi nekoliko asova u za
visnosti od koncentracije kontaminanta, stepena na
prezanja (brzine disanja) korisnika i vremena upo
trebe u kontaminiranoj atmosferi.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

sa pripadajuim delovima masa joj je oko

1,28 kg;
obezbeuje zatitu na principu izolacije lica
od spoljnjeg vazduha, uz istovremeno proiavanje
kontaminiranog vazduha:
izrauje se u tri veliine: mala, srednja i ve
lika (oznake su utisnute na levoj strani);
dezinfekcija se vri 2,5% rastvorom formali-
na, 75% rastvorom alkohola ili, ako njih nema, vo
dom i sapunom.

379
 SASTAVNI DELOVI

obrazina;
cedilo;
torbica;
p r i b o r ('flanelska i sapunska k r p i c a ) .

Sl. 163 Zatit

na maska M-1

ODGOVARAJUE VELIINE OBRAZINE

Obim glave u cm
Veliina
Vertikalno Horizontalno

M
mala 6162 5556
S
srednj a 6365 5759 .
V
velika 6667 6062

380
 2. Z A T I T N I O G R T A

NAMENA

Namenjen je za zatitu tela od kontaminacije

kapljicama bojnih otrova, kao i da sprei taloenje
radioaktivne praine po odelu, naoruanju i opremi.
Ne titi od para bojnog otrova, a za zatitu od kap-
ljiaste kontaminacije bojnih otrova koristi se samo
jedanput.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 450 gr;

ne titi od para bojnog otrova;
za zatitu od kapljiaste kontaminacije boj
nih otrova koristi se samo jedanput.

Sl. 164 Zatit-

ni ogrta

3. _ Z A T I T N E R U K A V I C E

NAMENA

Namenjene su za zatitu ruku od kontaminacije

radioaktivnim materijama, bojnim otrovima i bio
lokim agensima, a mogu se koristiti i pri radu sa
raznim jakim agensima koji tetno deluju na kou.

381
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

izraene su od gume na bazi butil-kauuka

bez tekstilne podloge, a po konstrukciji su petoprsne.
Izmeu prstiju rukavica je ojaana;
izrauju se u dve veliine V i M (velika
i mala);
uvaju se u fabrikoj ambalai, u uslovima
koji vae za uvanje gumene opreme;
vek uvanja iznosi 10 godina;
rukavice se ne popravljaju ve se zamenjuju
ispravnim.

Sl. 165 Zatit

ne rukavice

4. ZATITNE CIZME

NAMENA

Namenjene su za zatitu nogu od kontaminacije

pri radiolokom i hemijskom izvianju i obavljanju
dekontaminacije, odnosno, kada se koristi zatitni
kombinezon i zatitna kecelja.

382
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

izraene su od gume i imaju pojaana stopala;

izrauju se u svim veliinama, kao i ostala
obua;
dekontaminirane izme skidaju se rukama, a
kontaminirane pritiskanjem vrhom izme jedne no
ge iznad pete izme druge noge.

5. _ Z A T I T N I K O M B I N E Z O N

NAMENA

Namenjen je za zatitu tela od radioloke, he-

mijske i bioloke kontaminacije pri dekontaminaciji,
radioloko-hemijskom izvianju i boravku u konta
miniranoj sredini.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

sastoji se od dva odvojena dela: bluze sa ka

puljaom i pantalona;
kada se kombinezon nosi, obavezno se ko
riste zatitna maska, zatitne rukavice i zatitne iz
me;
izrauje se u tri veliine: M mali (za uz
rast do 167 cm visine), S srednji (za uzrast od
168179 cm) i V veliki (za uzrast preko 180 cm);
stavlja se u zatitni poloaj neposredno pred
izvrenje zadatka;
u zavisnosti od spoljanje temperature oblai
se preko zimske odee bez injela na temperaturama
ispod 10C, preko letnje odee na temperaturama od
10 do 20C, a samo preko rublja na temperaturama
iznad 20C.

383
 6. Z A T I T N A PASTA (ZP-M69)
- ^

NAMENA

Slui za premazivanje obue radi zatite od boj

nih otrova i radioaktivne praine.

NAIN UPOTREBE

Na obuu se nanosi krpom, etkom, i sl. Obuu

treba prethodno oistiti od prljavtine. Kada je suvo
vreme obuu treba premazivati svakih 45 dana, a
kada je vlano svakodnevno.

1. P R I R U N A I MESNA SREDSTVA ZA
LINU ZATITU

Sem formacijskih sredstava zatite, za zatitu

moemo koristiti i sredstva koja naemo u zoni dej
stva ili boravka jedinice. Ta sredstva, koja su po
godna za zatitu, nazivamo mesnim, a sredstva ko
ja sami izraujemo od prirunog materijala naziva
mo prirunim.
Za zatitu organa za disanje i oiju mogu se u-
potrebiti razne industrijske, rudarske, laboratorijske
i druge maske, zatim prirune maske, poveske od ga
ze i vate, nakvaena ista krpa, maramica, rukav
bluze ili injela, vozake i druge zatitne naoari.
Za zatitu tela mogu se koristiti atorsko krilo,
gumirane ili impregnirane kine kabanice, razni ko
madi gumiranog ili impregniranog platna, komadi
plastine folije, delovi gornje odee (pelerine, kaputi,
mantili), i slino.
Za zatitu nogu pri prelasku preko kontamini
ranog zemljita koriste se razne gumene kalja'e i
izme, omoti cd tkanine ili vetakih materijala za

384
umotavanje nogu, razna obua od plastike i gume,
plastine vree i razne kese, kao zatitne arape, i
drugo.
Za zatitu ruku privremeno se mogu iskoristiti
tekstilne trake, 810 cm irine, za umotavanje ruku,
rukavice za rad od gume i koe, i vie rukavica
navuenih jedna preko druge ili natopljenih u lane
no ulje ili parafin.
Pri prelasku preko kontaminiranog zemljita
treba izbegavati dodirivanje predmeta, kretanje kroz
visoku travu i rastinje. Za savlaivanje KonZ-a mo
gu se brzo i lako napraviti prostirai od raznovrsnog
materijala prua, trske, rogozine, slame, i si.

2. SREDSTVA ZA RHB D E K O N T A M I N A C I J U

1. LINI PRIBOR ZA DEKONTAMINACIJU

(LPD-M-1)

NAMENA

Namenjen je za dekontaminaciju otkrivenih de-

lova tela kontaminiranih kapljicama bojnih otrova
i biolokim agensima i za ukazivanje prve pomoi
pri trovanju bojnim otrovima nervno-paralitikog
dejstva. Pomou njega se ukazuje prva pomo pri
kontaminaciji oiju, disajnih puteva i organa za va
renje plikavcima i nadraljivcima.

OSNOVNI PODACI

pribor se dodeljuje svakom vojniku i stare-

sini;
nosi se u torbici zatitne maske ili u depu
bluze, injela ili u borbenom rancu;
25
385
 svi delovi smeteni su u kutiju od tankog
elinog lima, na kojoj je ispisano kratko uputstvo
za upotrebu;
vreme potrebno za pripremu L P D za dekon
taminaciju otkrivenih delova tela iznosi oko 1 minut,
a dekontaminacije oko 3 minuta;
sastav pribora omoguuje korienje po de-
lovima u odnosu na kontaminirane delove tela i uo
ene znake trovanja.

NAIN PRIMENE

Dekontaminacija koe izvodi se na sledei nain:

listiem papirne maramice upiti kapi bojnog
otrova bez trljanja;
upijanje izvriti 3 puta, upotrebljavajui u-
vek drugi listi;
upotrebijene listie papirne maramice baciti;
pritiskanjem kutije sa prakom za dekonta
minaciju zapraiti kontaminirani deo tela, lice i vrat
(zapraivati tamponom od vate i prakom iz kutije,
vodei rauna da praak ne dospe u oi);
ostaviti da raspren praak stoji na koi 30
sekundi, pa ga zatim suvim tamponom vate skinuti
sa koe;
kontaminiranu kou ponovo napraiti pra
kom koji treba da stoji najmanje 6 asova, posle to
ga dekontaminirane delove tela, po mogunosti, tre
ba oprati vodom i sapunom.
Dekontaminacija oiju izvodi se na sledei nain:
ceo sadraj fiole sa sodom bikarbonom sipati
u uturicu do pola napunjenu vodom i snano mu
kati oko 1 minut, da se soda bikarbona rastvori;
prstima razmaknuti kapke, glavu okrenuti
malo u stranu i sipanjem iz uturice isprati oba oka;
oi posuiti tamponom od vate.

386
 Ovim rastvorom dekontaminira se sluzokoa us
ta, nosa i drela.
Kada se plikavci unesu vodom ili hranom u or
gane za varenje, postupak je sledei:
uvlaenjem prsta u drelo izazvati povraa
nje;

Sl. 166 Lini

pribor za dekon
taminaciju
LPD-M-1

popiti vie gutljaja sode bikarbone i ponovno

izazvati povraanje;
ponovo popiti nekoliko gutljaja rastvora;
to pre potraiti pomo lekara.

387
 Atropinska sireta iz linog pribora upotrebljava
se odmah kada se primete prvi znaci trovanja ner-
vno-paralitikim bojnim otrovima (stezanje u grudi
ma i nagon za kaalj, naglo slabljenje vida i suenje
enica).
Postupak pri upotrebi atropinskih sireta:
jednom rukom drati siretu, drugom potis
nuti poklopac sirete do kraja prema telu sirete i is
tovremeno ga okretati udesno i ulevo;
poklopac povui navie, skinuti ga sa igle i
baciti;
ako ima vremena, skinuti pantalone, ako ne
ma, injekciju dati kroz pantalone, prethodno zateg
nute rukom;
prstima pritisnuti telo sirete po itavoj du
ini do pojave kapljice tenosti na vrhu igle (radi
istiskivanja vazduha);
zadravajui pritisak, iglu ubosti do kraja u
mii butine i pritiskajui prstima siretu, istisnuti
tenost;
ne poputajui prste sa sirete, izvui iglu iz
butine i baciti.

Sl. 167 Upo

treba atropinske
sirete u razlii
tim poloajima
a) stojeem; b) kle-
ceem

388
 Kada se oseti nadraaj i bol u nosu, grlu, du
niku i grudima, kao posledica dejstva nadraljivci-
ma, koristi se ampula protiv nadraljivaca. Prstima
se razbije vrh staklene ampule, gaza se natopi te-
nou iz nje, prekine disanje i brzo stavi ampula pod
obrazinu zatitne maske ispod nozdrva. Zatim se na
glo izdahne i normalno nastavi disanje. Ako bol ne
prestaje, na isti nain se upotrebljava i druga am
pula.

2. PRIBOR ZA DEKONTAMINACIJU L I N O G
N A O R U A N J A I ODEE (PDLO)

NAMENA

Namenjen je za dekontaminaciju linog naorua

nja kontaminiranog tenim bojnim otrovima i bio
lokim agensima i za dekontaminaciju odee konta
minirane parama nervnoparalitikih bojnih otrova.

Sl. 168 Pribor za dekontaminaciju linog oruja i odee

PDLO

389
 OSNOVNI PODACI

pribor se dodeljuje svakom vojniku i stare-

ini i nosi se u torbici zatitne maske ili u borbenom
rancu, odnosno depu bluze ili injela;
slui za jednokratnu upotrebu i zamenjuje
se novim;
vreme pripreme za upotrebu je oko 2,5 mi
nuta;
delimina dekontaminacija oruja moe se
obaviti za 4 do 5 minuta, a potpuna za 12 do 15 mi
nuta;
odea se leti dekontaminira za 8, a zimi za
10 do 12 minuta;
lino oruje moe se dekontaminirati u le-
eem, kleeem i stojeem stavu;
po mogunosti, treba ga nasloniti na drvo,
zid, ogradu, i sl.;
uvek se pri upotrebi L P D , dekontaminira
odea, pa zatim oruje;
prilikom dekontaminacije obavezno se upo
trebljavaju zatitna maska i rukavice.
Upotrebi pribora prethodi priprema radnog me
sta i pribora za rad. Aoviem se iskopa rupa za ba
canje upotrebljenih tampona (moe i za vie koris
nika) i pripremi deo zemljita za smetaj pribora
(izvri dekontaminacija nasipanjem ili skidanjem
gornjeg sloja).
Zatim se pripremaju vreice sa prakom i na
kraju izvri priprema pribora za dekontaminaciju
oruja. Veoma je vano da se tablete iz crvene ku
tije, u boci sa crvenim zatvaraem, dobro rastvore
snanim mukanjem.

390
 Dekontaminacija odee izvodi se lakim udarima
(treskanjem) vreice po povrini odee, utrlj avaj ui
praak u tkaninu. Odea se dekontaminira poev od
ramena, preko grudi i lea nanie, pri emu se na
roita panja obraa teko dostupnim mestima. Pri
dekontaminaciji lea ljudstvo se uzajamno ispomae.
Praak se moe upotrebiti za dekontaminaciju na
vlaka oruja, pribora, i sl. Zimska odea se temelji
to zaprauje spolja i iznutra. Posle nekoliko minuta
oetka se ili istrese, tako to se po njoj lupa zatie
nim rukama, granom, etkom, metlicom, guvom se-
na, i sl. Kad god je mogue, odea se skida i dobro
istrese.
Dekontaminacija oruja obavlja se tako to se
dri jednom rukom za cev, a drugom, pomou tam
pona od hartije, upijaju sve vidljive kapi bojnog ot
rova. Mogu se koristiti tamponi od krpa, vate, ku
ine, i si. Upotrebljeni tamponi bacaju se u iskopa
nu rupu. Zatim se, pomou etke, premazuje ras
tvor iz tamne boice sa crvenim poklopcem, od pred
njeg niana pa do kundaka, tako da celo oruje bude
nakvaeno rastvorom. Na isti nain premazuje se
oruje i rastvorom iz boice od bezbojnog stakla sa
crvenim zatvaraem. Nakon obrade rastvorima oru
je se tamponima dobro posui i podmae. Po zavr
enoj dekontaminaciji tamponi se spaljuju ili zatrpa
vaju.

3. PRIBOR ZA D E K O N T A M I N A C I J U ZAJEDNIKOG
PEADIJSKOG ORUJA PDPO

NAMENA

Namenjen je za hemijsku dekontaminaciju za

jednikog peadijskog oruja (mitraljeza, minobaca
a i bestrzajnih topova) i dodeljuje uz svako oruje.

391
 OSNOVNI PODACI

utroene materije za dekontaminaciju ponovo

se popunjavaju, to ne ograniava upotrebu pribora;
masa pribora iznosi oko 2 kg, a nosi se kai-
em preko ramena;
svi delovi se pakuju i nose u metalnoj kutiji.
Na poklopcu metalne kutije, sa unutranje strane,
nalazi se kratko uputstvo za rad. Metalne posude se
pune sa oko 300 ml rastvora. Kada se odvrne zatva
ra, na metalnu posudu moe se navrnuti etka i po
mou nje nanositi rastvor na kontaminirane povr
ine;
struga je namenjen za otvaranje i zatvara
nje posuda i za ienje oruja, prilikom dekontami
nacije od grube prljavtine (zemlja, blato, podmaz,
i sl.);
igla slui za otpuavanje kanala u telu etke
i otvora oduke na etki.

Sl. 169 Pribor za dekontaminaciju zajednikog peadijskog

oruja PDPO

392
 Tamponi slue za skidanje vidljivih kapi bojnog
otrova sa naoruanja. Mogu se koristiti i tamponi iz
raeni od nekog drugog materijala krpa, kuina,
hartija, i si.
Grupnu dekontaminaciju sa P D P O izvode po
sluioci po zavretku pojedinane dekontaminacije i
pod rukovodstvom komandira odeljenja.
Ureenje mesta za dekontaminaciju podrazume-
va raiavanje raznog rastinja, skidanje gornjeg
sloja zemlje (35 cm) i kopanje rupe za bacanje
upotrebljenih tampona.
Priprema pribora za rad obavlja se nakon ure
enja radnog mesta po sledeem redosledu:
iz metalne kutije izvaditi delove pribora i
razmestiti ih na radnom mestu da budu na dohvat
ruke;
po potrebi izraditi tampone od prirunog ma
le rij ala;
pomou strugaa odviti poklopac crvene po
sude;
prakasti sadraj iz plastine kutije (heksa-
hlormelamin) presuti u crvenu posudu;
navrnuti etku sa plastinim zaptivaem na
crvenu posudu;
snano mukati (leti 12, zimi 23 minuta)
sadraj posude;
strugaem otvoriti poklopac crne posude.
Priprema oruja za dekontaminaciju izvodi se
tako to se oruje postavi u najpogodniji poloaj. Sa
oruja se skidaju navlake, zatvara se cev i odstra
njuje prljavtina struganjem ili brisanjem. Tampo
nima se upijaju sve vidljive kapi bojnog otrova.

393
 Izvoenje dekontaminacije obavlja se sledeim
redosledom:
rastvorom iz crvene posude, na kojoj je na-
vrnuta etka, premazati sve povrine oruja, odozgo
nanie, a prstom na oduki etke regulisati koliinu
protoka rastvora;
isprati etku i crvenu posudu sa malo ras
tvora iz crne posude i etku naviti na crnu posudu;
rastvorom iz crne posude premazati sve povr
ine oruja, kao i rastvorom iz crvene posude, os
tavljajui na kraju malo rastvora radi ienja pri
bora posle upotrebe.
Na isti nain dekontaminiraju se sanduci za mu
niciju i municija. Ako nemamo dovoljno rastvora, de
kontaminiraju se oni delovi sa kojima se dolazi u do
dir pri rukovanju.
ienje oruja posle dekontaminacije obavlja
se nakon 510 minuta, a najkasnije do 30 minuta
posle dekontaminacije. Po mogunosti, treba istiti i
podmazivati rasklopljeno oruje. Dobro obrisano o-
ruje protrlja se ovla nauljenim krpama, sve dok
se ne uklone i poslednji tragovi dekontaminacije, a
zatim se podmae.
ienje pribora posle upotrebe obavlja se ras
tvorom iz crne posude na svim delovima pribora,
posle ega treba posuiti i podmazati brunirane po
vrine tankim slojem ulja. Posude se iznutra ne ispi-
raju vodom, ve samo rastvorom iz crne posude.
Popuna pribora materijama za dekontaminaci
ju obavlja se nakon utroka, tako to se posude na
pune odgovarajuim rastvorima, a prazna kutija za
prakasti materijal zameni novom, punom kutijom.
Na mesto utroenih tampona stavljaju se novi, od
nosno dopunjuju odgovarajuom koliinom krpa ili

394
pamunjaka. Crvena posuda puni se rastvorom (to-
luol) iz kante sa crveno obojenim krugom i oznakom
MDH.HMr. Crna posuda puni se alkalnim rastvo
rom iz kante sa crno obojenim krugom i oznakom
MDH.Ar. Punjenje se obavlja na otvorenom prosto
ru, uz korienje zatitnih sredstava i preduzimanje
mera protivpoarnog obezbeenja. Puenje na me
stu punjenja je strogo zabranjeno.

4. PRIBOR ZA D E K O N T A M I N A C I J U V O Z I L A
(PDV)

NAMENA

Namenjen je za RHB dekontaminaciju vozila, a

moe se koristiti i za dekontaminaciju drugih teh
nikih sredstava.

OSNOVNI PODACI

Pribor se dodeljuje uz svako vozilo, a njime ru

kuje voza.
Svi delovi pribora smeteni su u posudu od
plastine mase, zapremine 20 litara, u kojoj se pri
prema rastvor za dekontaminaciju.
U pomoni pribor spada levak, sito i pamunjak.
Levak se koristi za punjenje limene kante rastvo
rom. Sito se stavlja u levak i zadrava neistou i
nerastvorene grudvice. Pamunjakom se isti i odr
ava pribor.
Rezervni delovi slue za zamenu istroenih i do
trajalih delova i pribora. uvaju se u kutiji od plas
tine mase sa poklopcem.
Od materija za dekontaminaciju, u sastav pri
bora spada i 4 kg kaporita i 0,4 kg deterdenta.

395
 Prilikom izbora mesta za dekontaminaciju v o
zila, treba nastojati da u neposrednoj blizini ima do
voljno vode, da je zaklonjeno od osmatranja iz vaz
duha i sa zemlje, da je mogu lak prilaz vozilima i da
nije obraslo visokim rastinjem. Treba teiti da te
ren bude ocedit i tvrd. Kada radno mesto nije oce-
dito, oko mesta se kopaju kanali i sabirna jama, na
udaljenosti 25 m od vozila.

Sl. 170 Pribor

za dekontamina
ciju vozila
PDV

396
 Posle izbora i ureenja mesta za dekontamina
ciju, priprema se pribor po sledeem redosledu:
vade se svi delovi iz posude pribora, uzima
se runa pumpa ili crevo kompresora i donosi lime
na kanta za gorivo;
u posudu za rastvor sipa se voda i kaporit za
kemijsku, odnosno voda i deterdent za radioloku
dekontaminaciju (potrebno je 2 kg kaporita, odnosno
100 g deterdenta). Kaporit i deterdent sipaju se po
stepeno, uz stalno meanje, kako bi se potpuno ras
tvorili;
ovako pripremljen rastvor sipa se u limenu
kantu. Za to se koristi levak sa sitom, da bi se ras
tvor procedio;
na otvor limene kante nameta se razvodnik
i uvruje pomou viljuke i vijka;
na razvodniku ventila za vazduh spaja se
crevo rune pumpe ili crevo kompresora;
na radno crevo spaja se raspriva sa etkom,
a drugim krajem radno crevo sa prikljukom na raz-
vodniku;
prilikom spajanja mlaznika i etke treba vo
diti rauna o tome koja dekontaminacija se izvodi
hemijska ili radioloka.
Pre poetka dekontaminacije zatvara se kabina
vozila i cerada, kako rastvor ne bi prodro u unutra
njost vozila. Sa vozila se skida gruba prljavtina. U
toku dekontaminacije jedan posluilac rukuje ras-
privaem, dok drugi stvara potreban pritisak u li
menoj kanti runom pumpom ili ukljuivanjem kom
presora.
Hemijska dekontaminacija vozila izvodi se dvo
strukim prskanjem rastvorom kaporita u razmaku od
10 minuta.

397
 Posle dekontaminacije vozilo se sa radnog me
sta odvozi na istu povrinu, gde se isti i podma
zuje.
Kad god je to mogue i kada situacija to dozvo
ljava, posle hemijske dekontaminacije vozila, vozilo
1reba oprati istom vodom.
Tampone, krpe i druga priruna sredstva koja
su upotrebljavana pri dekontaminaciji treba zako
pati, a odvodne kanale i sabirnu jamu zatrpati.
Posle rada, pribor se dekontaminira i prenosi
na istu povrinu, gde se isti i podmazuje. Pri i
enju pribora ne srne se upotrebljavati dizel-gorivo
ili benzin i razni otri predmeti. Oiene delove pri
bora treba spakovati u plastinu posudu. Uz pribor
uvek treba imati komplet punjenja materija za de
kontaminaciju (4 kg kaporita i 0,4 kg deterdenta),
kao i dovoljnu koliinu krpe ili pamunjaka.
Pribor koji se upotrebljava uva se uz kamion
ili terensko vozilo, a privren je nosaima, kao i
limena kanta za gorivo.

3. SREDSTVA ZA DETEKCIJU I DOZIMETRIJU

1. LINI DOZIMETAR DL-M3 I ITA LINOG

DOZIMETRA DL-M3

NAMENA

Namena linog dozimetra DL-M3 je za merenje

primljene doze pri izlaganju ljudi gama i neutron-
skom zraenju u toku boravka ili kretanja na zem
ljitu.
Namena itaa linog dozimetra DL-M3. r

Namenjen je za oitavanje linog dozimetra

DL-M3.

398
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

a) dozimetar;
masa dozimetra 30 g;
meri doze od 06,90 Gy (0720 r ) ;
pouzdano radi na temperaturi od 243F do
323F;
vek trajanja je 10 godina;

Sl.171 Lini
dozimetar
DL-M3

b) ita dozimetra:
masa itaa 700 g;
ima 33 etalonske boje (ampule);

399
 ampule poinju utom bojom, preko naran-
daste do ljubiastocrvene;
telo itaa ima dva plata koji se pri upotre
bi izvlae.

Sl. 172 ita linog dozimetra

SASTAVNI DELOVI

a) dozimetra:
zapua 1
dra _ 2
_ telo _ _ _ _ _ _ _ _ 3
ampula 4
poklopac 5
zaptiva 6
broj dozimetra 7

400
 b) itaa dozimetra (komplet):
telo itaa 1;
kontrolni dozimetri 10 kom. 2;
alat za skidanje poklopca dozimetra 3;
kutija 4.

Sl. 173 Prin

cip oitavanja
doze itaa
DL-M3
1 ampula dozime-
dra; 2 bubanj; 3
otvor za uporeiva-
nje boja

PRINCIP RADA

a) dozimetra:
Pod dejstvom zraenja boja se u ampuli dozi
metra menja proporcionalno primljenoj dozi od ute
preko narandaste do ljubiastocrvene. Doze se ne
mogu neposredno itati na dozimetru, ve samo po
mou itaa linog dozimetra;
b) itaa linog dozimetra
Oitavanje, odnosno uporeivanje boja vri se
vizuelnim osmatranjem. Jedna od 33 etalonske am-
pule mora se poklapati sa bojom ampule iz dozi
metra.
ita ima sledee delove: kuite, dva plata i
bubanj sa 33 ampule.
Da bismo oitali lini dozimetar, treba uraditi
sledee:
izvaditi ita iz kutije;
skinuti ep sa grla (gnezdo za stavljanje do
zimetra);

401
 izvui plastoke;
regulisati izvor svetla;
sa dozimetra (pomou alata) skinuti poklo
pac;
dozimetar se navije na grlo itaa i ita na
gne da ampula iz dozimetra pree u ita;
ita se postavi tako da mrana komora bu
de u visini oiju. Prednji deo itaa se digne.

Sl. 174 Oitavanje linih dozimetara

Tada se mehuri u svim ampulama podignu i bo

je u ampulama postaju jasne za uporeivanje;
ita se usmeri tako da svetio pada odozgo
na prozore (prorez sa gornje strane mrane
komore);
ita se dri u levoj ruci, gleda se kroz mra
nu komoru radi uporeivanja boja ampula,
a desnom rukom se okree bubanj (ispod do
zimetra) sa etalonskim ampulama, sve dok
se ne poklopi nijansa boje na ampuli dozi
metra i etalonskoj ampuli;

41)2
 ita se okrene za 180 i na skali (vanjski
deo bubnja) u odnosu na strelicu oita se do
za u rendgenima;
ita se nagne da se ampula dozimetra vrati
u dozimetar, skine se dozimetar sa itaa i
zatvori poklopcem.
Posle oitavanja treba izvriti korekciju.
Korekcija se vri tako to se od oitane doze
oduzima broj utisnut na poklopcu dozimetra.
Na primer, ako je na poklopcu dozimetra utis
nut broj 30, a oitana doza je 150 R, stvarna doza e
biti (15030) = 120 R. Pri svakom sledeem oita
vanju od oitane doze treba oduzeti dozu prethodnog
oitavanja.

NEKE SPECIFINOSTI V E Z A N E Z A RAD

SA DL-M3

Lini dozimetar (DL-M3) dodeljuje se svakom

pripadniku oruanih snaga. Doze se mogu oitavati
samo pomou itaa linog dozimetra DL-M3. Do
zimetar registru je ukupnu dozu gama i neutronskog
zraenja od 0 do 690 cGy (centigreja) ili od 0 do
720 R. Dozimetar je izraen od plastine mase i pri
lagoen za noenje u depu.
Dozimetre oitava dozimetrista. Etalon-ampule
mogu da izdre dozu do 10.000 cGy bez promene
boje.

2. RADIOLOKI DETEKTOR Ml

Namenjen je za utvrivanje stepena radioloke

kontaminacije ive sile, tehnike, odee i opreme, hra
ne i vode, kao i za radioloko izvianje zemljita i
objekata utvrivanja.

2G-
403
 TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

ureaj je prenosnog tipa;

registruje alfa, beta i gama-zraenje;

Sl.75 Radioloki detektor Ml

registruje intenzitet zraenja od 0,05480

cGy/h (0,05 do 500 r/h);
radi ispravno na temperaturi od 243 do
+323F;
napaja se istosmernom strujom od 3 V (dve
baterije od po 1,5 V ) ;
moe da radi neprekidno 5070 h;
masa kompleta iznosi oko 2 kg;
oitavanje intenziteta zraenja vri se op
tiki, a detekcija akustiki, slualicom;
zaptivanje je hermetiko.

404
 RUKOVANJE

1. Izvaditi detektor iz torbice i odviti poklopac

leita baterija. Baterije staviti tako da plus pol
bude napred. Kada se baterije postave i zatvore po
klopcem, detektor se vraa u torbicu.
2. Ruicu preklopnika iz poloaja iskljueno
prebaciti u poloaj B A T , pri emu zasvetli sijalica
I S K iznad skale pokazivaa.
3. Kazaljka na skali treba da ue u podruje
crveno obojenog luka, u suprotnom baterije su
slabe.
4. Kalibracija milirendgenskog podruja vri se
sledeim redom:
ruicu preklopnika staviti u poloaj mr/h;
mr/h;
otvoriti prozor na sondi i elo sonde prislo
niti na kalibracioni izvor (na unutranjoj strani po
klopca torbice) koji je veliine dugmeta. Treba paziti
da kalibracioni izvor upadne u leite na poklopcu
sonde;
ruica preklopnika K A L . A okree se dok
te kazaljka pokazivaa ne poklopi sa oznakom A
na skali pokazivaa.
5. Kalibracija rendgenskog podruja vri se sle
deim redom:
ruica preklopnika stavi se u poloaj r/h i
pritisne dugme iznad prozora pokazivaa. Ako ka
zaljka stane uz levi kraj skale, treba priekati 23
minuta, a zatim ruicu K A L B okrenuti dok se
kazaljka pokazivaa ne poklopi na poklopcu sa oz
nakom B na skali pokazivaa;
ispravnost akustinog sistema utvruje se
spoljnim pregledom i njenim ukljuivanjem na dvo-
polni natika.

405
 Nakon stavljanja baterija, kalibracije oba pod
ruja (mr/h i r/h) i provere ispravnosti akustinog
sistema, detektor je spreman za rad.
Napomena. Cim kazaljka na skali pree 100 mr/h
vuicu preklopnika treba staviti u poloaj r/h.

ODRAVANJE

uvati ga od mehanikih oteenja, padova,

udaraca, i sl.;
detektor se uvek nosi u torbici o desnom ra
menu;
prostorija gde se uva detektor mora biti
prozrana sa temperaturom +2 do -1-25 C;
detektor se ne srne stavljati u mokru torbicu;
pri duem prekidu rada izvaditi baterije iz
detektora da ne oksidiu.

3. RADIOLOKI DETEKTOR ( R D - M 3 )

NAMENA

Namenjen je za merenje jaine doze radioaktiv

nog zraenja, a koristi se za radioloko izvianje
zemljita i objekata, i za merenje stepena radioloke
kontaminacije ive sile, borbene tehnike, odee i
opreme, hrane i vode, kao i za kontrolu izvrene de
kontaminacije.
Detektor napajaju 2 baterije od 1,5 V, ili aku
mulator od 12 ili 24 V.
Detektorom se mogu meriti doze radioaktivnos
ti od 0,05 mr/h do 500 r/h. Skala je dvojna. Gornja
crvena skala slui za merenje milirendgena, a donja
crna za merenje rendgena na as. Po konstrukciji
slian je radiolokom detektoru M l .

406
 Glavni delovi detektora su: kutija, sonda, slua
lice, izvor energije za kalibraciju, izvor energije za
napajanje, pretvara napona i torbica za noenje.
Kada se meri radioaktivnost tela, detektor se
primie do tela na 1 do 2,5 cm, a ako se meri radio
aktivnost tla 7 do 10 cm od tla.
U kutiji detektora smeteni su elektronski ure
aji koji registruju radioaktivno zraenje, a sa zad
nje strane 2 baterije od 1,5 V.
Sonda detektora je spiralnim kablom spojena sa
kutijom. Na prednjem delu sonde navrnuta je glava
sa poklopcem koji ima 4 otvora. Sa zatvorenim pok
lopcem sonde meri se samo gama-zraenje, a sa otvo
renim gama i beta-zraenje.

Sl. 176 Gornja ploa radiolokog detektora M3

1 skala; 2 broj detektora; 3 d u g m e S V E T L O ; 4 priklju
ak A K U ; 5 preklopnik; 6 d u g m e potenciometra K A L ;
7 d u g m e mikroprekidaa K A L ; 8 g n e z d o za sluSacicu

Slualice slue za akustino otkrivanje zraenja.

Kalibracioni izvor slui za podeavanje detekto
ra u milirendgenskom mernom podruju.

407
 Izvor napajanja slui za napajanje elektronskih
ureaja.
Pretvara napona slui za regulisanje napona u
detektoru pri upotrebi raznih izvora struje (bateri
ja, akumulatora 12 i 24 V ) .
Torba slui da se smesti detektor i pri upotrebi
nosi na levom ramenu.
Detektor je osetljiv instrument, zbog ega se
ne srne izlagati udarcima, potresu, vlazi, niskim i
visokim temperaturama. Cisti se mekom krpom, a
ako je jako zaprljan mokrom krpom i dobro osui.
Osetljiv je na direktnu sunevu svetlost. Sklapanje
i rasklapanje vre samo struna lica.

4. _ HEMIJSKI DETEKTOR (DH-M11B)

NAMENA

Namenjen je za otkrivanje bojnih otrova u vaz-

duhu, na zemlji, oruju, opremi, zrnastim artiklima
hrane i vode.
Glavni delovi detektora su: kutija, runa pumpa
sa dodatkom, nosa indikatorskih cevica, grejalica,
nosa pomonih delova, staklenka za uzorke rastre
sitog materijala, epruveta za vodu, cevica za uzorke
vazduha i dima, indikatorski papirii, lopatica, ba-
terijska lampa, zatitna kapica, rezervni delovi i
uputstvo za rad.
Postupak za otkrivanje bojnih otrova indika-
torskim papiriima je sledei: jednim krajem papi
ria dohvati se vidljiva kapljica bojnog otrova, na
kon 7 minuta vidi se promena boje papiria, a prema
uputstvu za rad odredi se vrsta bojnog otrova.

408
 Uzorak vazduha uzima se cevicom za uzimanje
uzoraka vazduha. Cevica se zaree i otvori, stavi se
u pumpu i izvri 50 do 60 prodisaja, a zatim se zat
vori gumenim epom. Na isti nain uzimaju se i
uzorci dima.

Sl. 177 Hemijski detektor (DH-M11B)

Indikatorske cevice koriste se kao i cevice za

uzimanje vazduha, s tim da se prosisavanje vri
prema uputstvu. Podeljene su prema grupama boj
nih otrova, i to:
za nervnoparalitike koriste se 2 cevice sa
crvenim prstenom;
za krvne bojne otrove koristi se 1 cevica sa
plavim prstenom;

409
 za zaguljivce koristi se 1 cevica sa utim
i zelenim prstenom, i
za plikavce koristi se 1 cevica sa utim i
zelenim prstenom, s tim da se ista posle prosisava-
nja mora zagrevati kanapom za zagrevanje.
Pri korienju detektora mora se paziti da ne
doe do udara, jaeg potresa, da se prilikom rada
na detektor ne sedne, klekne ili legne. Ne sme se
dozvoliti da se detektor pokvasi, a ako se ve pokva-
si, mora se dobro osuiti.

Sl. 178 Pum

pa hemijskog
detektora

410
 Posle svake upotrebe detektor treba oistiti is
tom i mekanom krpom, a poklopac dobro zatvoriti.
Utroene delove detektora obavezno treba popuniti.

5. KOMANDNI DOZIMETAR (DKP-50A) I PUNJA

DOZIMETRA (TPD-Ol I ZD-5)

NAMENA

Komandni dozimetar DKP-50A namenjen je za

merenje primljene doze gama-zraenja u toku odre
enog vremena. S obzirom na to da je opseg merenja
od 0 do 50 centigreja (050 R ) , namenjen je stare-
inama u viim komandama.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Tehniki podaci komandnog dozimetra D K P -

-50A su:
meri doze gama-zraenja u opsegu merenja
od 0 do 50 centigreja (050 R ) ;
maksimalno dozvoljena greka merenja je
1 0 % od stvarne vrednosti doze;
maksimalno dozvoljeno samopranjenje (pra
njenje dozimetra kada nije izloen zraenju) za
ispravni dozimetar je 2 podeljka (4 rendgena) za
24 asa;
masa dozimetra 32 grama.

SASTAVNI DELOVI

Telo dozimetra 1, okular 2, utvriva o-

kulara 3, broj dozimetra 4, elastini dra
5, zatitna kapica kontakta za punjenje 6, kontakt

411
za punjenje 7, kondenzator 8, nosa kvarcne niti
9, kvarcna nit 10, jonizaciona komora 11,
objektiv 12, skala 13.

Sl. 179 Komandni dozimetar DKP-50A izgled

Sl. 180 Komandni dozimetar DKP-50A presek

Primljena doza utvruje se posmatranjem ska

le i niti kroz okular, kada se dozimetar okrene iz
voru svetlosti.
Punjai dozimetra TPD-01 i ZD-5 slue za pu
njenje komandnih dozimetara DKP-50A. Pune se na
isti nain kao dozimetri DK-500, s tim to se pri pri
premi punjaa TPD-01 i ZD-5 u predvieni prostor
stavlja akumulator. Na gornjoj ploi punjaa nalazi
se: gnezdo za punjenje, zatieno zatitnom kapicom,
dugme potenciometra i poklopac prostora za sme
taj akumulatora. Gnezdo za punjenje slui za sme
taj dozimetra pri punjenju. Ispod njega se u telu
punjaa nalazi sijalica za osvetljavanje skale. Punja
se ukljuuje mikroprekidaem pri stavljanju dozi-

412
metra u gnezdo za punjenje. Dugme potenciometra
slui za kontinualnu promenu izlaznog napona pri
punjenju dozimetra.
Pri punjenju dozimetra, kada se dugme poten
ciometra okree udesno kod punjaa TPD-01, nit do
zimetra se kree udesno (ka 50 r), a kod punjaa
7D-5 je obratno.
Kada napon akumulatora AK-2,5 V spadne na
2 V, treba ga puniti jednosmernom strujom 1 A oko
8 asova. Napon punjenja treba da bude od 2,7 do
3,6 V .

6. K O M A N D N I DOZIMETAR (DK-500) I PUNJA

DOZIMETRA (PTD-02)

NAMENA

Komandni dozimetar DK-500 namenjen je za

merenje primljenih doza gama-zraenja u toku od
reenog vremena. Pre upotrebe dozimetar se mora
napuniti, tj. nit se dovodi na nulti podeljak skale.
Punja PTD-02 slui za punjenje komandnih dozi
metara DK-500.

TEHNIKI PODACI

Tehniki podaci komandnog dozimetra DK-500

su:
meri doze gama-zraenja u opsegu od 0 do
500 centigreja (0500 R ) ,
maksimalno dozvoljena greka merenja
10% od tane vrednosti doze;
dozimetar ispravno radi na temperaturi od
233K do 323K;
masa dozimetra 32 grama.

413
 Tehniki podaci punjaa PTD-02 su:
napaja se baterijom napona 1,5 V, tip R20,
potronja struje je 240 mA;
napon na izlazu iz punjaa moe se ravno-
merno regulisati u granicama od 0 do 275 V;
punja moe da radi na temperaturi od 233K
do 323K;
masa punjaa bez baterije iznosi 680 grama.

SASTAVNI DELOVI

Dozimetar ine: telo dozimetra 1, okular 2,

zatitna kapica okulara 3, elastini dra 4,
broj dozimetra 5, zatitna kapica kontakta za pu
njenje 6, prsten od plastine mase (si. 181).

Sl. 181 Komandni dozimetar DK-500

Najvaniji delovi dozimetra nalaze se u telu do

zimetra. To su: jonizaciona komora sa elektrosko-
pom, optiki sistem, kondenzator i kontakt za pu
njenje.

RUKOVANJE DOZIMETROM DK-500

Komandni dozimetar DK-500 se pre upotrebe

mora napuniti punjaem PTD-02. Cilj punjenja do
zimetra jeste da se nit dovede na nulti podeljak ska
le. Dozimetar se mora puniti i kada nit dostigne kraj
nju vrednost na skali (500 R ) .

414
 Merenje doze: primljena doza moe se oitati u
bilo kom trenutku. Pri oitavanju doze okular dozi
metra treba prineti oku, a suprotni kraj, na kojem
se nalazi kontakt za punjenje, treba usmeriti prema
izvoru svetlosti. Pri tome, dozimetar treba okrenuti
tako da skala bude u horizontalnom poloaju. U od
nosu na skalu nit stoji pod uglom od 90. Doza se
ita prema poloaju niti na skali. Kada se nit nalazi
izmeu dva podeljka, doza se procenjuje odoka.

Sl. 182 Skala komandnog dozimetra DK-500

i punja PTD 02
(dozimetar je pun nit je na nuli)

415
 Skala ima 25 podeoka, a vrednost podeoka je 20
rendgena, odnosno 19,2 cGy (centigreja). Za oita
vanje dozimetra nou moe posluiti svetlost sijali
ce, baterijske lampe, ibice, upaljaa ili svece. Doza
se oitava u rendgenima, a izraava u centigrejima.

Punja dozimetra PTD-02.

Na prednjoj ploi punjaa PTD-02 nalazi se
gnezdo za punjenje, zatieno zatitnom kapicom i
dugme potenciometra. U gnezdo za punjenje stavlja
se kontakt za punjenje dozimetra. Pomou dugmeta
potenciometra regulie se koliina izlaznog napona.
U telu, punjaa nalaze se delovi elektrine eme,
sijalica za osvetljavanje skale (ispod gnezda za pu
njenje) i rezervna sijalica kao i mesto za smetaj
baterije. Kada se okrene zavrtanj (najlake pomou
metalnog novia) dno punjaa se otvara.

Dozimetar se puni na sledei nain:

zatitne kapice se skinu sa kontakta za pu
njenje na dozimetru i sa gnezda za punjenje na pu
njau;
dozimetar se stavi u gnezdo za punjenje, pri
tisne vrsto levom rukom, posmatra skala dozimetra
kroz okular (skalu osvetljava sijalica u punjau), a
desnom rukom se lagano okree dugme potenciome
tra, sve dok se ne pojavi nit na skali i dok se polo
aj niti ne podesi na nulu;
dozimetar se skine sa gnezda za punjenje,
okular se prinese oku, njegov suprotni kraj se usme-
ri prema svetlosti i proveri poloaj niti. Ukoliko nit
nije na nuli, punjenje se ponavlja. Napunjen dozi
metar je spreman za merenje doze.

416
4 . K O M P L E T Z A OBELEAVANJE K O N T A M I N I
R A N O G Z E M L J I T A I O B J E K A T A (KonZ-a)

Formacijska sredstva za obeleavanje KonZ-a

su table i zastavice.

Sl. 183 Komplet za obeleavanje kontaminiranog zem

ljita i objekata

Table (sl. 183a) namenjene su za oznaavanje

vrste opasnosti (R, RH ili B), sadre obavetenje o
RHB kontaminaciji (u posebnom depu) i reguliu
obavezni postupak nailazeih jedinica, kao to su:
zabrana kretanja dotinim pravcem;
pravac obilaska kontaminiranog zemljita,
ako je na tabli postavljena zelena strelica;
dozvoljen prolaz dotinim pravcem uz oba
veznu primenu zatite, ako je na tabli postavljena
strelica u pravcu KonZ-a.

27 417
 Tablica
5. PREGLED
primljenih doza, njihovih akutnih ekvivalenata i stalno zaostalih doza
za razliito vreme posle ozraenja

Za svaku primljenu dozu izraunava se njen akutni ekvivalent, polazei uvek od

vremena kada je ona primljena. Proteklo v r e m e od dana izraunavanja uzima se u ne-
deljama (sedam dana), a dani van celih nedelja svedu (zaokrue) se na najbliu nedelju.
 Zastavice (sl. 183b) namenjene su za obelea
vanje kontaminiranog zemljita, pre svega, kao sred
stvo upozorenja o postojanju kontaminacije.
Kao i table zastavice imaju poseban dep sa oba-
vetenjem u koji izviai unose podatke o RHB kon
taminaciji.

419
 DEO XII
SREDSTVA VEZE
 1. INDUKTORSKI TELEFON M63

NAMENA

Namenjen je za odravanje telefonske veze u

svim jedinicama OS, prvenstveno u poljskim uslo-
vima.

Sl. 184 Induktorski telefon M63

423
 OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa telefona 2,8 kg;

veza se ostvaruje: po stalnim linijama do
150 km, a poljskim kablovima do 30 km;
izvor elektrine energije su dva suva ele
menta baterije od po 1,5 V;
dimenzije telefona 23x13x9 cm.

PRIPREMA ZA RAD

Induktorski telefon M63 postavlja se za rad u

sklonite, ator, motorno vozilo ili u zgradu, nepo
sredno nadohvat ruke uesnika. Postavlja se u hori
zontalan poloaj na drvenu podlogu (radi izolacije
od zemlje), a moe se veati remenikom o drvo ili o
neki drugi predmet.

Sl. 185 Induktorski telefon M63

424
 Pre svakog prikljuivanja, telefon se ispituje
na sledei nain;
skidanjem metalnog poklopca otvoriti te
lefon;
staviti dva suva elementa (ako to nije ui
njeno ranije);
preklopnik R-LB-CB staviti u poloaj L a
i L b , pritisnuti dugme I D i okretati ruicu in-
duktora (tada se mora uti rad zvonca), i
uzeti mikrotelefonsku kombinaciju, pritisnuti
prekida i duvati u mikrofon (za to vreme u slua
lici se mora uti um).
Za neposredan rad izmeu dva telefona, telefon
M63 se prikljuuje na sledei nain:
staviti preklopnik R - L B - C B u poloaj L B ;
prikljuiti ianu liniju na stezaljke telefona
La i Lb.
Uesnik se poziva okretanjem ruice induktora
5 sekundi, pri emu zvonce telefona uesnika mora
da zvoni.
Razgovor sa uesnikom obavlja se tako to se
mikrotelefonska kombinacija dri sa slualicama le-
vom rukom na levom uhu, dok je mikrofon udaljen
od usta oko 5 cm. Za vreme govora treba pritisnuti
prekida mikrotelefonske kombinacije, a otpustiti za
vreme sluanja radi manje potronje struje iz bate
rija.
Posle upotrebe telefona najpre svaki deo treba
dobro oistiti suvom krpom, pa ga tek onda ostaviti
na predvieno (suvo) mesto.
Ako se telefon nee upotrebljavati due od 30
dana iz njega se vade suvi elementi, kako ne bi do
lo do oteenja unutranjih delova telefona.

425
 2. RADIO -UREAJ RUP-33
-

NAMENA

Namenjen je za odravanje radio-veze izmeu

niih stareina u diverzantskim jedinicama.

OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa RU 2,5 kg;
izvori energije: 4 baterije od 4,5 V ili 2 aku
mulatora od 9 V;
ureaj je podeen za rad na 5 (pet) frekven
cija (kristala);
domet 23 km, na poumljenom zemljitu
lkm.

Sl. 186 Radio-

ureaj RUP-33

426
 SASTAVNI DELOVI

primopredajnik;
tap-antena;
mikrotelefonska kombinacija;
izvori elektrine energije;
torbica;
rezervni kristali;
indikatorska sijalica;
uputstvo za rad.

PRIPREMA ZA RAD

1. Otkopati vei poklopac torbice i zabaciti ga

da doe izmeu tela i ureaja.
2. Naviti tap-antenu (sT-9) u svoje leite na
gornjoj ploi kod natpisa A N T .
3. Izvui mikrotelefonsku kombinaciju (sluali
cu) i njen kabal utisnuti u utika M K i uvrstiti
prstenom.

Sl. 187 Izgled prednje ploe RUP-33

427
 4. Preklopnik frekvencija staviti u poloaj ko
ji odgovara radnoj frekvenciji.
5. Radio-ureaj ukljuuje se okretanjem prek
lopnika sa natpisom J A I N A udesno. Pri uklju
ivanju uje se znak prekidaa i um u slualici. Is
kljuivanje RU-33 vri se okretanjem preklopnika
ulevo.

6. Prelaz sa prijema na predaju vri se pritis

kom na prekida mikrofona, a sa predaje na prijem,
otputanjem prekidaa.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RU-33

Vreme rada sa baterijama iznosi 50, a sa aku

mulatorima 20 h. Stanicu za vreme rada treba uda
ljiti od zidova objekta, gvozdenih konstrukcija, kro
vova, visokih nasipa, eleznikih koloseka, itd.

GORNJA P L O A D E L O V I :
1. Prikljunica za antenu.
2. Preklopnik frekvencija (5 frekvencija kri
stala).
3. Preklopnik jaine za ukljuivanje i iskljui
vanje prijema.
4. Utika MK za mikrotelefonsku kombinaciju.

428
 5. Stezaljka za uzemljenje ureaja.
Donji deo ureaja je kutija za smetaj izvora
elektrine energije (4 baterije ili 2 akumulatora).

P R O M E N A K R I S T A L A VRSI SE NA SLEDEI
NAIN:

1. Odvojiti gornju plou primopredajnika od ku

tije, a zatim izvui primopredajnik.
2. Uvui odvrtku izmeu kristala i njegovog le
ita, podii kristal i izvui ga rukom. Novi kristali
stavljaju se tako da kristal br. 1 doe u leite br. 1
i tako redom (zamena mesta kristala se ne dozvo
ljava).
3. Indikatorsku sijalicu uvrnuti u prikljunici
antene ( A N T ) , a njen izvod prikljuiti na stezaljku
za uzemljenje.
4. Mikrotelefonsku kombinaciju (slualicu) spo
jiti sa utikaem.
5. Prekida frekvencija staviti u poloaj 1 , a
ruicom J A I N A ukljuiti primopredajnik.
6. Pritisnuti prekida mikrofona, pa odvijaem
polako okrenuti potenciometar obeleen sa R 101
dok indikatorska sijalica najjae zasvetli. Redom
prebacivati preklopnik na sledeu frekvenciju 2 ,
a odvijaem okretati potenciometar R 102 dok in
dikatorska sijalica najjae ne zasvetli. Postupak tre
ba ponavljati do zadnje (5) frekvencije.
Zamena kristala vri se kada se prelazi na novu
radnu frekvenciju. Obino se menja cela grupa kri
stala.
Radio-ureaj, pored tap-antene, koristi i inu
antenu, duine 4 m, kojom postie domet 50/ vei
nego sa tap-antenom.

429
 3. RADIO UREAJ RU-20

NAMENA

Namenjen je za odravanje veze izmeu koman

de odreda i pretpostavljene komande.

Sl. 188 Komplet radio-ureaja RU-20

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa ureaja 20 kg;

izvor energije su alkalni akumulatori 25,2 V/
/1,8 Ah. Za izvor energije moe se upotrebiti i runi
generator;

430
 frekventni opseg 230 MHz;
domet sa tap-antenom je 25 km, a sa dipol-
-antenom vie stotina kilometara.

Sl. 189 Radio-

ureaj RU-20

SASTAVNI DELOVI
radio-primopredajnik;
izvor elektrine energije;
antene (tap i dipol);
pribor za opsluivanje i prenos (taster, mi-
krotelefonska kombinacija, naglavna mikrofonska
garnitura sa produenim kablom).
OSTALI PODACI
Radio-ureaj RU-20 radi u poljskim uslovima,
u mestu i u pokretu. U mestu radi obino sa zemlje,

431
sklonita, i sl., a u pokretu sa vozila ili sa lea po
sluioca.
Akumulatori obezbeuju neprekidan rad 6 h.
Odnos rada na predaji i prijemu je 1:9. Radio-ure-
aj sigurno radi na temperaturi od 54 do + 6 5 C .
Moe raditi u mrei sa RU-15 (od 212 M H Z ) i PRC
320 (od 230 M H Z ) za sve vrste rada.

4. RADIO-TELEPRINTERSKI UREAJ (RTU-100)

NAMENA

U diverzantskim jedinicama za uspostavljanje

veze izmeu diverzantskih odreda i pretpostavljene
komande.
Sistemom moemo ostvariti sledee veze:
radio-telefonijom (pomou mikrotelefonske
kombinacije);
radio-telegrafijom (pomou tastera);
elektronskim teleprinterom (automatsko sa-
optavanje nareenja posredstvom buenih traka).

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 2.900 kg;

max. domet sa antenom A T - 5 A 3560 km;
frekventni opseg 212
snaga predajnika telegrafijom 120 W
snaga predajnika telefonijom 150 W
posluga 2 +1 = 3
koristi naizmeninu snagu napona 220 V (iz
mree ili agregata)
kompletiran je sa dva telefona M-63
A N T E N A AT-5A
F l , A l , A3j domet 60 km
(prostorno 120400 km)
A 3H domet 35 km
(povrinski oko 200 km)
432
 A N T E N A ; AT-25 F l , A l , A31
domet 35 km
posluga 2 + 1 = 3;
koristi naizmeninu struju napona 220 V (iz
mree ili agregata);
kompletiran je sa dva telefona M-63;
koristi dve vrste antena (tap i dipol);
pre poetka rada kabina i elektroagregat
moraju biti uzemljeni.

Sl. 190 Radio-

-teleprinterski
ureaj (RTU-100)
na vozilu

SASTAVNI DELOVI UREAJA

Radio-teleprinterski sistem sastoji se od teren
skog vozila Pinzgauer 716K u koji su ugraeni sle
dei osnovni ureaji i oprema za uspostavljanje ve
ze:
radio-ureaj; 212 MHz; 100 W; RUV-100;
elektronski teleprinter;
28
433
 dva induktorsfca telefona M-63;
ureaj za upravljanje U P - 1 ;
upravljaka kutija UK-6;
upravljaka kutija UK-7;
radio-ureaj RU-2/1;
elektroagregat AB-1,5;

Sl. 191 Unutranji izgled RTU-100

akumulatorska baterija 12 V; 135 ah (vozilo

ima poseban akumulator);
antene i kablovi (dve tap i iedna dipol-an-
tena).

434
 PRINCIP RADA

Princip reda radio-teleprinterskim sistemom sli

an je radu drugih R U , koji pri uspostavljanju veza
koriste mikrotelefonsku kombinaciju, taster ili te
leprinter.

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RTU-100

Sistem RTU-100 ugraen je na terensko vozilo

Pinzgauer-7I0k, odakle ostvaruje sve vrste veza.
Sistem se ne moe prenositi. Elektroagregat (AB-1,5)
napaja celi sistem elektrinom energijom. Akumula
tor od 12 V omoguava rad sistema kada je na pri
jemu. Ako se tap-antene koriste u pokretu, treba
ih lengerisati da ne dou u dodir sa elektrinim vo
dovima pod naponom. Za rad nou koriste se pla-
fonska sijalica i zglobna svetiljka. U ratnim uslovi
ma koristi se ratno zamraeno svetio (plavo). U
RTU-100 postoji ispravlja za punjenje akumula
tora.

1. OSNOVNI E L E M E N T I K R I P T O Z A T I T E

Osnovni zadatak kriptozatite je da podatke i

informacije znaajne za ONO, koje se prenose sred
stvima veze, zatiti od uvida nepozvanih.
Poznato je da sve razvijene zemlje imaju dobro
organizovanu i moderno opremljenu slubu za radio-
-izvianje i da se na taj nain prikuplja najvei deo
obavetajnih podataka u miru i ratu.
Osnovni oblici prenoenja podataka informa
cija u diverzantskim jedinicama bie govor, upotre
bom radio-sredstava, kao i pisani tekst upotrebom
kurirske veze.

435
 Za zatitu govornih informacija koriste se opta
kriptodokumenta, poznata pod imenom T K T (tajno
komandovanje trupama). Tajno komandovanje tru
pama vri se preko razgovornika, kodirane karte i
dokumenata, tablice tajnih naziva jedinica i starei-
na, tablice signala i ifre.
Svaki stareina u diverzantskim jedinicama OS
treba da ima osnovno kriptoobrazovanje i izgraen
oseaj odgovornosti i navika za neprekidno sprovo-
enje tajnog komandovanja trupama diverzant
skim jedinicama, i da brzo i kvalitetno izrauje i ko
risti opta kriptodokumenta.
U diverzantskim, jedinicama-nijedan razgovor
radio-uredajem NE SME BITI OTVOREN. Radio-
-uredaji mogu se koristiti samo u zakazano vreme i
u toku izvrenja diverzantskih dejstava.
Za odravanje radio-veze, diverzantske jedinice
e od kriptodokumenata najee koristiti tablicu si
gnala koja e se izraivati za svaki zadatak posebno.

436
 DEO XIII
SANITETSKA SREDSTVA


1. PRVI ZAVOJ

NAMENA

Namenjen je za previjanje rane, ime se posti

e zaustavljanje krvavljenja i zatita rane od zaga
enja.

Sl. 192 Prvi

zavoj

Sastoji se od platnene trake duine 2 m i dva

jastuia od sterilne gaze. Jedan jastui je pokre
tan, a drugi privren na kraju zavojne trake.
Zavoj je zatien sa tri sloja (vreice):
I sloj platnena vreica;
II sloj gumirano platno, i
I I I sloj votana hartija.
Zatite uvaju vreice od kvaenja i zagaivanja.

439
 Prvi zavoj upotrebljava se na sledei nain: po-
cepaju se platneni i plastini omota koji su zase-
eni, otkopa se igla skopanica i sauva, a omota
od votane hartije se razvije. Uzima se zavoj sa jas
tuiima i stavlja na ranu ako je jedna rana, (u-
lazna), onda se oba jastuka stavljaju na nju, ako
su dve rane (ulazna i izlazna) onda se jastuci raz
miu i postavljaju na obe rane.
Na gumiranom omotu odtampano je Uputstvo
za upotrebu zavoja.

2. U P R T A C A

Izvlaenje povreenih i obolelih (p/o) moe se

izvesti na vie naina i bez ikakvih pomonih sred
stava. Ipak, za najvei broj p/o, naroito kada se
izvlaenje moe primeniti na veim odstojanjima,
neophodno je koristiti pomona sredstva za izvla
enje, kao to su uprtae i atorsko krilo.

Sl. 193 Upr-

taa

Uprtae pripadaju, kao deo opreme, svakom

bolniaru i nosiocu p/o. To je traka izraena od is
tog tkanog kudeljnog platna, duine 360 cm, irine
7 cm, sa metalnom preicom na jednom kraju, dok
je drugi slobodan kraj koso zaseen i dobro upreden.

440
Na 1 m od metalne preice nalazi se podvostruenje
trake, koja slui da se kroz njega provue slobodni
kraj uprtae, da bi se uprtae koristile sloene u
obliku osmice.
Uprtae se kao pomono sredstvo mogu upotre
biti i za iznoenje p/o bez nosila ili na nosilima, za
privrivanje p/o uz nosila, kao i za pravljenje im
provizovanih nosila.

3 SANITETSKI DIVERZANTSKI KOMPLET

(SnK-2)

NAMENA

Namenjen je za pruanje pomoi i samopomoi

pripadnicima diverzantskih jedinica, u situaciji kada
se ne moe obezbediti druga medicinska pomo.

Sl. 194 Sani

tetski diverzant
ski komplet
(SnK-2)

441
 SASTAV KOMPLETA
tablete protiv bolova (12 na dan max. dne-
vno 5);
tablete protiv kalja (1 max. 3 na dan);
tablete protiv sna (1 ujutru i 1 posle podne);
tablete za dezinfekciju vode (pantocid tab-
lete);
kapi za nos (protiv kijavice);
kapsule protiv infekcije;
sredstvo (injekcija) protiv jakih bolova;
sredstvo (injekcija) protiv nervnih bojnih
otrova.

Komplet se sastoji od tri dela:

I deo slui za smetaj Uputstva o upotrebi

lekova koje je napisano na jezicima naroda i narod-
nosti Jugoslavije;

Sl. 195 Sanitetski diverzantski komplet (SnK-2) unu-

tranji izgled

442
 II deo slui za smetaj lekova;
I I I deo slui za smetaj prvog zavoja i flas
tera.
Komplet se moe nositi u torbici, depu, na opa-
sau, uprtaima, remniku komandirske torbice ili
puke.

4. PRUANJE PRVE POMOI

Blagovremenu pomo povreenom moe da pru

i samo onaj ko se u trenutku povrede nae kod po-
vreenog. Za pravilno pruanje prve pomoi svaki
diverzant mora da bude obuen da bi je pruio na
mestu gde se povreeni zadesi i sa sredstvima sa
kojima raspolae. Ovakva pomo naziva se prva po
mo.
Prva pomo obuhvata neophodne odgovarajue
mere, iji je cilj da se:
odri ivot povreenog;
sprei pogoranje njegovog stanja ili nak
nadno povreivanje, i
pomogne njegovo oporavljanje, te da se omo
gui njegovo leenje.
Za pruanje prve pomoi mogu da poslue i de
lovi line opreme i naoruanja, kao i priruni mate
rijal koji se nae na licu mesta, a naroito pri pre
lomu kostiju (motke, daice, grane, tapovi-pritke,
kora od drveta, stabljike od krupnog bilja, i sl.).
Pruanje prve pomoi treba obavljati brzo i
mirno i po odreenom redosledu, i to:
otkloniti neposredne opasnosti po povreenog
(izvui ga ispod neprijateljeve vatre u zaklon, i sl.),
utvrditi da li je povreeni jo iv;

443
 pruiti neophodne mere da bi se spasao ivot
povreenom (zaustaviti krvarenje, previti ranu, izvr
iti imobilizaciju preloma kostiju ili zgloba, staviti
zatitnu masku i dati injekciju protiv bojnog otrova
ako je njime zatrovan);
utvrditi kakve povrede postoje kod povree-
nog i kakvo je njegovo opte stanje (treba imati u
vidu da povreda koja se vidi esto nije jedina, a ne
mora biti i najtea), i
u zavisnosti od mesta i povrede treba predu-
zeti mere koje e da spree pogoranje stanja povre-
denog.

5. PRVA POMO PRI KRVARENJU

Vidljivi znaci pri jaem krvarenju su:

koa je upadljivo bleda i oroena hladnim
znojem;
ranjenik je uznemiren, osea slabost, vrto
glavicu i muninu;
ranjenik osea jaku e i nedostatak vaz
duha;
rad srca je ubrzan, a disanje ubrzano i po
vrno.
Jaka krvarenja moraju se odmah zaustaviti. To
se najbre postie pritiskanjem prstima u predelu sa
me rane ili na pogodnom mestu, izmeu rane i sr
ca. Pogodna su ona mesta gde veliki dovodni krvni
sudovi (arterije) prolaze ispod koe pored neke kosti
ili zgloba. Pritiskajui na tim mestima, pritisne se
krvni sud uz kost ili zglob, tako da krv ne moe da
prolazi kroz njega do rane, te dok pritisak traje kr
varenje prestaje.

444
Sl. 196 Zaustavljanje krvarenja zavojem

Sl. 197 Zaus-

tavljanje krvare-
nja pritiskanjem
prstima

445
 Cilj ovakvog pritiskivanja je da se sprei gubi
tak krvi za kratko vreme dok se ne pripremi potre
ban materijal za primenu pritiskanja pomou zavo
ja, ili stezanja pomou poveske.
Cim se otvori zavoj za prvu pomo, staviti jas-
tue sterilne gaze na ranu, a zatim na nju staviti jo
neki predmet kojim e se pojaati pritisak na ranu.
To moe da Lude jedan na neraspakovani zavoj
prve pomoi, vrsto smotana maramica, vrsto smo
tan vojniki runik ili slino. Nakon toga, poveskom
vrsto pritegnemo zavoj uz ranu. Po potrebi upo
trebljavamo jo zavoja.
Jaka krvarenja mogu se zaustavljati stezanjem
poveskom. Pri tome treba voditi rauna da se po-
veska povremeno poputa kako ne bi dolo do odu
miranja tkiva usled nedostatka krvi.

6. P R V A P O M O PRI PRE L O M U, I A E N J U
I UGANUU

Prelom kostiju je teka i esta pojava, pri kojoj

dolazi do prekida celine kosti. Zbog toga slomljena
kost ne moe da slui kao oslonac i zatita drugim
vanim organima i nekim delovima tela, pa je i nji
hov rad poremeen.
Veoma je vano znati da slomljena kost, ako se
pokree, moe da izazove jo i druge naknadne po
vrede okolnih organa. Prelom moe biti zatvoren ili
otvoren, zavisno od toga da li je pri prelomu kost
probila kou ili ne.
Iaenje zgloba je povreda pri kojoj ispupeni
deo jedne kosti iskoi delimino ili potpuno iz udub
ljenog dela druge kosti. Pri tome dolazi do raskida
zglobne aure i oteenja susednog tkiva. Iaenje

446
se primeuje po promeni prirodnog oblika i izgleda
povreenog zgloba, ukoenosti i bolu. Vrlo brzo do
lazi do nastajanja otoka.

Sl. 198 Imobilizacija bedra pukom

Sl. 199 Imobi-

lizacija podlakti
ce pomou dve
daice i mitele

Uganue zglobova je esta povreda, pri kojoj

usled naglih i nepravilnih pokreta dolazi do jakog
istezanja vezivnog tkiva. Kosti zglobova ostaju u
svom prirodnom poloaju zbog ega su pokreti mo
gui, ali ogranieni i bolni. Povreeni deo ubrzo o-
tekne.

447
 Prva pomo pri ovim povredama ukazuje se na
sledei nain:
ne sme se pokuavati da se slomljene kosti
nameste ve se samo jako iskrivljena noga ili ruka
moe paljivo istegnuti i staviti u prirodan poloaj;
to pre izvriti imobilizaciju, kad god je mo
gue bar dva susedna zgloba;
sredstva za imobilizaciju treba stavljati pre
ko odee, naroito kada je vreme hladno;
povreenog to pre transportovati do lekara.

7. PRVA POMO PRI O P E K O T I N A M A

Opekotine su povrede koje mogu nastati dej

stvom jake toplote ili dejstvom raznih hemijskih
sredstava. Pri pruanju prve pomoi treba znati sle
dee:
ako odelo jo gori, treba ga odmah ugasiti po
krivanjem atorskim krilom ili valjanjem opeenog
po zemlji;
ne sme se dozvoliti da opeeni, kome odea
gori, tri jer se pri tome stvara jo vei plamen;
ako je odea vrsto slepljena za kou, ne
treba je skidati, jer se time skidaju velike povrine
koe i stvaraju velike rane;
opeenu povrinu ne treba niim ispirati niti
stavljati bilo kakve tenosti, masti ili prakove;
plikove ne treba buiti ili prosecati;
opekotine je potrebno zaviti prvim zavojem;
ukoliko nemamo sterilnih zavoja, opekotinu
je bolje ostaviti nezavijenu;
sa opeenih delova tela treba, po mogunosti,
skinuti obuu, sat, prsten, i slino;

448
 povreenom treba dati da pije to vie te
kuine (voda sa rastvorom soli i sode bikarbone);
opeenog to pre treba otpremiti u sanitetsku
ustanovu.

8. POMO PRI UDARU ELEKTRINE STRUJE

Povrede elektrinom strujom mogu biti veoma

opasne i u teim sluajevima mogu izazvati trenutnu
smrt. Meutim, elektrini udar najee izaziva gr
eve, gubitak svesti, prestanak disanja, a u teim
sluajevima i prestanak rada srca.
Povreenom je potrebno to hitnije pruiti prvu
pomo:
povreenog odvojiti od izvora elektrine
struje (pri tome treba biti paljiv; icu ne dodirnuti
golim rukama ve je ukloniti pomou drveta, tkani
ne, i sl.);
odmah pristupiti oivljavanju, primenom ve
slakog disanja i masaom srca.

9. PRVA POMO PRI UJEDU ZMIJE

U naoj zemlji otrovnice su poskok i arka. M o

gu se poznati po ronatim izboinama na glavi. Na
mestu ujeda mogu se primetiti takaste ranice, tra
govi zuba. Mesto brzo otie, sa modrocrvenim mrlja
ma. Ubrzo dolazi do oseaja slabosti, vrtoglavice,
drhtanja, povraanja, proliva, greva i gubitka svesti.
Povreenom treba to pre pruiti prvu pomo:
povreeni deo tela treba vrsto stegnuti iz
meu mesta ujeda i srca, kako bi spreili odlazak
otrova do srca;

29 449
 mesto ujeda isei otrim seivom i pustiti da
to vie krvari;
povreenog to pre povesti lekaru.

10. PRVA POMO PRI UTAPANJU

Pre nego to se poe utopljeniku, potrebno je

dobro oceniti svoju plivaku sposobnost, jer utop
ljenika moe spasiti samo odlian pliva. Zbog toga,
kad god je mogue, utopljenika treba spaavati iz
amca ili sa obale. Kada je utopljenik izvuen iz vo
de, treba mu to pre pruiti prvu pomo:

Sl. 200 Istre-

sanje vode iz
utopljenika

odstraniti tekuinu iz tela (pri tome ne gubiti

suvie dragocenog vremena);
pruiti mu vetako disanje i, po potrebi, pri-
meniti masau srca (pri tome treba biti veoma upo
ran);
kada utopljenik pone sam da die, odvesti
ga do lekara.

450
 11. PRVA POMO PRI SUNANICI

Sunanica se javlja kod osoba koje su due vre

mena izlagane dejstvu sunevih zraka, naroito ako
su gologlavi. Javlja se jaka glavobolja, vrtoglavica i
gaenje. Telesna toplota je poviena. U najteim slu
ajevima (toplotni udar) dolazi do gubljenja svesti,
prestanka disanja, pa ak i smrti.
Prva pomo:
povreenog staviti u hladovinu, da lei sa
uzdignutom glavom;
staviti hladne obloge na glavu i dati mu da
pije dosta hladne vode sa rastvorom soli;
po potrebi vriti vetako disanje;
posle poboljanja povesti ga lekaru.

12. PRVA POMO PRI SMRZAVANJU

I SMRZOTINAMA

Smrzavanje je opte ohlaen je celog tela. Prvi

znaci su jaka drhtavica, umor, ravnodunost i pos-
panost. Cesto se javljaju i privienja. Zbog toga se
esto deava da usled velike elje za snom ovek
zaspi na snegu ili hladnoj zemlji. Pri tome dolazi do
daljnjeg hlaenja tela, koenja ruku i nogu, a disa
nje i rad srca postaju sve slabiji. Pri najteim slu
ajevima dolazi i do smrti.
Prva pomo:
davanje vetakog disanja (ukoliko je disa
nje prestalo);
to pre uneti povreenog u zagrejanu pros
toriju;
skinuti mu odeu i dobro ga utopliti;
dati mu da pije tople napitke;
pogreno je i tetno trljati ga snegom.

29 451
 Smrzotine su oteenja pojedinih delova tela,
izazvana hladnoom. Najee se javljaju na stopa
lima, akama, uima i nosu. U poetku se oseaju
bolovi u vidu peckanja. Smrznuti delovi su hladni,
bledi, tvrdi i neosetljivi. Do toga dolazi zbog toga
to je hladnoa izazvala stezanje sitnih krvnih sudo
va, tako da je krvotok u tim delovima potpuno pre
stao.
Povreenom treba pomoi na sledei nain:
pokretati ohlaene delove da bi se poboljao
krvotok (pre nego to doe do smrzavanja);
odmrznuti ih utopljavanjem;
posle odmrzavanja oprati ih toplom vodom i
sapunom;
dobro osuiti i zaviti;
plikove, ukoliko se stvore, ne probijati;
sprovoditi mere predohrane (suha i prostrana
odea, i obua, mazanje osetljivih delova vazelinom,
mau, i sl.).

1. P R U A N J E PRVE POMOI PRI P O V R E D A M A

KOJE PROUZROKUJU POREMEAJ I
P R E S T A N A K DISANJA I R A D A SRCA

Disanje moe biti poremeeno ili moe prestati

usled raznih povreda, oboljenja ili trovanja. Ti uz
roci mogu delovati na centre za disanje, na puteve
za disanje, na krv, itd.
Uzroci koji oteuju ili prekidaju disanje ili rad
srca mogu biti mehaniki (udarci, ranjavanja, pri
tisak, i sl.), toplotni, hemijski, elektrini, ili su to
oboljenja plua, srca ili drugih delova tela.
Prilikom poremeaja disanja povreeni jo di-
se. ali die nepravilno, oteano, ne dobija dovoljno
vazduha i ne udie ist, nezagaen vazduh, i sl.

452
 Pri poremeaju disanja, povreeni je: uznemi
ren i uplaen, trai vazduh; enice su mu rairene,
nozdrve se pri svakom udisanju primetno ire, udi
sanje je napregnuto i pri tome se obino diu ra
mena, upadaju natkljune jame, grudni ko se jae
iri; oteano disanje se esto uje u vidu itanja,
krkljanja ili slinih zvukova; koa pomodri, a naro
ito su modre usne, usne koljke, nokti na prstima;
vene na vratu obino nabreknu, a pri jako otea
nom disanju oi mogu biti veoma ispupene (iskola
ene).

Prestanak disanja je stanje pri kojem ne po

stoje nikakvi disajni pokreti. Povreeni je tada re
dovno u dubokoj nesvestici i ne pokree nijedan deo
tela. Jedino srce jo moe da radi, i to najvie 46
minuta nakon prestanka disanja.
Ako ovek ne die 6 do 8 minuta, ili ako mu srce
ne radi vie od 2 do 3 minuta, neizbeno nastupa
smrt. Ako tei poremeaji disanja due traju, to
dovodi do oteenja organizma, do pojave oka i
drugih poremeaja, to, takoe, moe prouzrokovati
smrt. Zbog tega je pruanje pomoi povreenima
koji ne diu ili im srce ne radi najhitnija mera prve
pomoi. Jedino neodlona i pravilno pruena prva
pomo moe spasti ivot takvih povreenih.

Prilikom pruanja prve pomoi u sluaju pres

tanka disanja treba odmah:
otkloniti uzrok koji je doveo do prestanka
disanja;
osloboditi puteve za disanje;
pokuati oivljavanje vetakim disanjem; u
sluaju prestanka rada srca istovremeno sa veta
kim disanjem obaviti i spoljnu masau srca.

453
 VESTACKO DISANJE I SPOLJNA MASAA SRCA

Kada ovek ne die, a pogotovu kada mu srce

prestane da radi, on izgleda kao da je mrtav. Me
utim, u toku prvih nekoliko minuta takvog stanja
on se nalazi samo u stanju prividne smrti. Ako mu
se odmah brzo i pravilno prui pomo, moe se jo
oiveti.
Najvanije mere oivljavanja, koje se mogu iz
vesti, jeste vetako disanje i spoljna masaa srca.
Veoma je vano da se zna da vetako disanje i
masaa srca mogu vratiti u ivot onoga ko je pri
vidno mrtav samo ako se te mere primene na licu
mesta, neodlono, i ako se izvode pravilno i dovolj
no dugo.
Pod vetakim disanjem podrazumevaju se one
mere kojima se omoguava da vazduh dolazi u plu
a povreenog obolelog ili se istiskuje iz njih.
Vetako disanje moe se podeliti na dve grupe:
vetako disanje neposrednim uduvavanjem
vazduha u disajne puteve i organe povreenog (to
je vetako disanje usta na usta ili usta na nos
ili pomou reanimacionog tubusa), i
vetako disanje pomou ruku, tj. pritiskiva-
njem grudnog koa povreenoga (vetako disanje
po Holger-Nilsenu, po Seferu, Silvestru, i druga).
Koji nain vetakog disanja e se primeniti pri
likom raznih uzroka prestanka disanja zavisi od sta
nja samog povreenog.
Vetako disanje usta na usta i usta na nos
je, u veini sluajeva, najbolji nain vetakog disa
nja koji se moe primeniti na mestu nesree. Ovaj
nain vetakog disanja moe se izvoditi kod onih
povreenih kod kojih u disajnim putevima nema

454
mnogo tenosti (vode, krvi, povraene mase). Pret
hodno je potrebno raskopati sve delove odee koji
steu vrat ili grudni ko.
Prilikom ovog naina vetakog disanja, spasi
lac, izdiui vazduh iz svojih plua, uduvava taj vaz
duh u disajne puteve povreenog, a za vreme dok
sam spasilac udie, vazduh iz plua povreenog izla
zi sam.
Za uspeno vetako disanje usta na usta i
usta na nos povreeni lei na leima. Pri tome je
naroito vaan poloaj glave i donje vilice povree
nog. Ako je njegov poloaj nepravilan, uduvani vaz
duh e esto ii u eludac umesto u plua povree
nog. Glava mora biti to zabaenija unazad, tako da
brada doe u najuzdignutiji poloaj (slika 201).

Sl. 201 Zaba

civanje glave
povredenog

Radi izvoenja ovog naina vetakog disanja,

spasilac klekne pored glave povreenog i najpre du
boko udahne. Gurajui jednom rukom donju vilicu
povreenog napred i pritiskujui istovremeno palcem
jezik i otvarajui mu usta, drugom rukom stisne nje
gove nozdrve. Tada priljubi svoja usta na otvorena
usta povreenog (slika 202) i uduva u njega sav vaz
duh koji iz svojih plua izdie. Pri tome posmatra

455
grudni ko povreenog da bi video da li se iri nje
gov grudni ko ili trbuh. Ako se nadima trbuh, gla
vu povreenog treba jo vie zabaciti, a njegovu do
nju vilicu jo podii. Posle uduvavanja vazduha u po
vreenog, spasilac digne glavu, okrene je ustranu i
duboko udie, a za to vreme ostavi otvorene nozdrve
i usta povreenog da bi vazduh iz njega nesmetano
izlazio.
Ovaj nain vetakog disanja primenjuje se br
zinom normalnog disanja spasioca i obavlja se sve
dotle dok povreeni ne pone sam da die ili dok se
ne utvrdi da je mrtav.
Vetako disanje ne treba prekidati ni za naj
krae vreme, a primenjuje se po potrebi i nekoliko
asova.

Sl. 202 Ve-

tako disanje
usta na usta

Ako kod povreenog postoje tee povrede usta

ili donje vilice, a nos nije zapuen ili tee povreen,
primenjuje se nain usta na nos. Za udisaj povre
enog, tj. za uduvavanje vazduha u njega, usta mu
se zatvore, spasilac priljubi svoja usta na nozdrve
povreenog i kroz njih uduvava vazduh.
Uduvavanje vazduha u plua povreenog naj
bolje se izvodi pomou renimacionog tubusa. To je
cev od plastike u obliku slova S sa plastinim prs
tenom na sredini (sl. 203).

456
 Jedan kraj cevi se (do prstena) uvue u usta po
vreenog, tako da krivinom obuhvati jezik i ne doz
voli jeziku da ometa prolazak vazduha. Kroz slobod
ni kraj cevice uduvava se vazduh u plua povree
nog.

SI. 203 Reni-

macioni tubus

Vetako disanje po Holger-Nilsenu i po Sejeru.

Ako je disanje prestalo zbog toga to je neka tenost
(voda, krv, povraena masa) zapuila disajne puteve,
ili ako povreeni krvari iz usta, nosa ili drela, ve
tako disanje izvodi se u leeem poloaju potrbuke.
Da bi tenost izlazila iz disajnih puteva i u toku ve
takog disanja, pod trbuh i karlicu povreenog tre
ba staviti bilo kakav podmeta (savijeno ebe, kaput,
injel), tako da su grudni ko i glava nagnuti nanie.
U ovakvim sluajevima primenjuje se vetako di
sanje po Holger-Nilsenu ili Seferu.
Vetako disanje po Holger-Nilsenu moe se
izvoditi kod povreenih koji treba da lee potrbu
ke, a koji nemaju prelome ruku i rebara. Ruke po
vreenog se saviju i stave pod elo. Spasilac klekne
iznad njegove glave, stavi svoje dlanove na njegove
pleke i teinom svog tela pritisne njegov grudni
ko. Time istiskuje vazduh. Ovaj nain vetakog di
sanja treba uvek poeti sa izdisanjem, tj. pritiska
njem grudnog koa, jer se time istisne i izvesna ko
liina zaostale tenosti. Zatim, spasilac povlai svoje
ruke prema taktovima povreenog, hvata ih i podig
ne tako da pridigne grudni ko povreenog (slika
204). Time se grudni ko iri i vri se udisaj. Spu-

457
tajui ruke povreenog na podlogu, spasilac klizi svo
jim rukama do pleaka povreenog, pritiska ih i to
se ponavlja dok povreeni ne pone sam da die.
Za eferov nain vetakog disanja spasilac op
korai povreenog i klekne u visini njegovih bedara,
licem prema leima povreenog. Sa obe ake spasi
lac pritiska (teinom svog tela) grudni ko povree
nog ispod pleaka i time vri izdisaj. Kada spasilac
digne svoje ruke, grudni ko povreenog se sam po
sebi iri i vri se udisaj.

Sl. 204 Vetako disanje po Helger-Nilsenu

Vetako disanje po Silvestru primenjuje se kod

povreenih koji mogu da lee na leima (udar struje,
potres mozga, trovanje ugljen-monoksidom, i sl.).
Spasilac klekne iznad glave povreenog, koji
lei na leima sa glavom okrenutom ustranu i sa iz
vuenim i fiksiranim jezikom. Hvatajui svojim ru
kama povreenog u visini podlaktice, spasilac iri i
isprua ruke povreenog do iznad njegove glave (sli
ka 205). Time se iri grudni ko i vri udisaj. Zatim
spasilac savija ruke povreenog u laktovima i njima

458
pritiska grudni ko povreenog, pri emu istiskuje
vazduh iz njega. To se ponavlja proseno 16 puta u
minutu, sve dok povreeni ne pone sam da die.

Sl. 205 Vetako disanje po Silvestru

spoljna masaa srca. Masau treba sprovesti

im se utvrdi da srce ne radi. Tada redovno nema ni
disanja, tako da se srce masira istovremeno sa ve-
takim disanjem.
Za spoljnu masau srca treba povreenog sta
viti da lei na leima na tvrdoj podlozi. Brzim otva
ranjem usta i uvlaenjem svog kaiprsta duboko u
drelo povreenog, spasilac proverava da li je di-
sajni put slobodan, a ako u drelu i ustima ima ne
kog sadraja, on ga prstom odstrani. Zatim podigne
noge povreenog do ugla od 25 do 40 stepeni (i osloni
ih na podesan predmet) i nekoliko puta snano udari
svojom pesnicom u predeo srca povreenog. Na
taj nain pokuava da podstakne srce da pone po
novo da radi. Ako ovo ne izazove rad srca, spasilac
zapoinje spoljnu masau srca, uz istovremenu pri-
menu vetakog disanja, bilo metodom usta na us
ta bilo pomou reanimacionog tubusa.
Ako radi jedan spasilac, on klekne pored glave
povreenog i na ve opisani nain uduva 45 puta

459
vazduh koji izdie u plua povreenog. Odmah zatim,
ostajui u kleeem poloaju, on stavlja aku jedne
ruke s ispruenim prstima na donju treinu grudne
kosti povreenog, a stisnutu pesnicu druge ruke sta
vi preko ove. Ne savijajui ruke u laktovima, spasi
lac naglo i snano pritisne grudnu kost povreenog
prema dole, tj. prema kimi, i odmah zatim popusti
pritisak. To ponovi 5 puta (u toku priblino 5 se
kundi). Posle ovih 5 pritiskivanja radi masae srca,
spasilac snano uduva vazduh koji iz sebe izdie u
plua povreenog, pa ponovo vri 5 puta pritiskanje,
tj. masau srca, i tako naizmenino posle 5 pri
tiskanja srca jedanput vetako disanje, sve dok srce
ne pone samo da radi.
Lake je ako ovakvo oivljavanje povreenog
primenjuju dvojica spasilaca (vidi sl. 206). Ritam na-

Sl. 206 Dvoji

ca spasilaca oi
vljavaju boles
nika

izmenine primene vetakog disanja i masaa srca

i ovde mora biti pravilan: kada jedan spasilac izvri
5 puta pritiskanje srca, drugi izvri jedanput uduva
vanje i tako naizmenino rade, dok povreenom ne
pone srce samo da radi.

460
 Posle uspenog oivljavanja bolesnik se stavlja
u koma poloaj za transport-evakuaciju (sl. 207).

Sl. 207 Poloaj bolesnika koma za transport

2. POSTUPCI SA RANJENICIMA

Evakuacija ranjenika ili povreenih moe da se

vri pre ili posle pruene prve pomoi. Ona se obav
lja samo u sluaju kada preti opasnost od ponov
nog ranjavanja ili povrede, i to na zaklonjeno mesto,
gde se moe pruiti prva pomo.
Evakuacija se vri izvlaenjem ili prenoenjem.
Izvlaenje se vri na atorskom krilu, pomou
opasaa, za kragnu bluze i na leima u puzeem sta
vu, samo do prvog pogodnog zaklona gde se ranje
nome povreenome prua prva pomo i smeta se
do prenoenja na leenje.
Po ukazivanju prve pomoi ranjenik povre
eni prenosi se do baze, sanitetske ustanove, lekara,
naselja, na nekoliko naina: preko ramena, na krka-
e, na sedalu aka, i sl.
Prenoenje na veu daljinu ili tee povreenog
vri se obavezno na prirunim nosilima, koja se izra
uju na licu mesta, od 2 motke i atorskog krila, i
njela, dve bluze i sl.
Teki ranjenici i povreeni evakuiu se to pre
sa mesta, rejona izvoenja diverzantskih dejstava u

461
sanitetske ustanove na osloboenoj teritoriji, a ako
je to nemogue onda se sklanjaju u diverzantske taj
ne baze, ili kod mesnog stanovnitva, gde se dovodi
lekar radi pruanja lekarske pomoi i leenja.
Pri izvlaenju diverzantske jedinice sa objekta
izvrenja zadatka, ako doe do neprijateljeve inter
vencije i nastane kritina situacija, nepokretni ranje
nici povreeni moraju se sklanjati na skrovita
mesta: peine, vrtae, gusto bunje ili makiju, up
lje drvee, i sl., kao i dobro zamaskirati. Po prestan
ku intervencije odvode se na leenje.
Ranjenik povreeni ni u kom sluaju, ni u
kako tekoj situaciji ne srne ostati nezbrinut na mes
tu izvrenja diverzantskih dejstava.

3. SPAAVANJE LJUDSTVA IZ P O A R A

Pri izvoenju dejstava u zoni poara, ili ako je

poar izazvan sopstvenim dejstvom, upotrebom za
paljivih sredstava i eksploziva, osnovno je pravilo
da treba delovati vrlo brzo, pribrano, organizovano i
energino i bez panike.
Kao zatita od visoke temperature i zapaljivih
predmeta, za kratko vreme (1015 sekundi), dok se
ljudstvo izvlai iz poara, treba koristiti bilo kakav
pokriva koji se nae pri ruci (injel, bluzu, vind-
jaknu, atorsko krilo, ebe, i sl.).
Isto tako, treba koristiti zatitnu masku, za
titne rukavice i arape. Pri ulasku u zonu poara
treba staviti zatitnu masku i ogrta u borbeni polo
aj. Zatitna maska titi disajne organe od vrelog
vazduha, a lice (posebno oi) od opekotina.

462
 Ljudstvo zahvaeno poarom treba to pre iz
vui iz vatre i pruiti mu medicinsku pomo. Nain
ukazivanja pomou zavisi od poloaja unesreenog
u odnosu na vatru. Potraga za ljudima u zapaljenom
objektu vri se u parovima. Dva oveka u paru me
usobno su povezana konopcem. U zapaljenoj zgra
di treba se kretati pored zidova, nikako ispod pla
fona. Ako su stepenice poruene ili uarene, povre
eni se iznose kroz razliite otvore i prolaze (prozori,
vrata, balkoni, otvori u zidovima i sl.). Sa viih spra-
tova ljudi se sputaju pomou konopaca ili prirunih
lestvi. Najpre se evakuiu oni koji su u ivotnoj o-
pasnosti, zatim ostali. Pri iznoenju iz ruevina po-
vreene treba pokriti pokrivaem, kako ne bi dolo
do opekotina.
Pri provoenju spasilakih radova primarnu ulo
gu ima blagovremeno ukazivanje prve pomoi na-
stradalima. Ukazivanje prve pomoi poinje, po pra
vilu, gaenjem odee koja gori. U tom sluaju neop
hodno je brzo ugasiti plamen i prekinuti dovod vaz
duha na zapaljeno mesto (pokrivanjem postradalog
injelom, ogrtaem ili zasipanjem vlanom zemljom,
potapanjem u vodu i kotrljanjem po zemlji). U slu
aju da zapaljiva smesa padne na grudi, stomak ili
noge, moe so ugasiti samostalno, a ako padne na
lea, vrat ili vei deo tela, potrebna je pomo.
U nekim sluajevima odea se moe gasiti po
mou ugljen-dioksidnog aparata za gaenje. Pri to
me je vano to pre sa koe ukloniti ugljen-dioksid
koji je pao na nju.
Posle suzbijanja plamena jako nagorelu odeu
treba skinuti, ali ne odvajati je naglo, ak ni male
delove odee i opreme prilepljene na pojedinim de-
lovima opeene koe. Sa koe se ne mogu skinuti ni
ostaci ugaenih zapaljivih smesa. Na stanje bolesni
ka negativno utie, kako hladnoa, tako i toplota.
 Pri malim opekotinama stavlja se povez od ste
rilne gaze, namoen razblaenim alkoholom. Pri u-
kazivanju pomoi ljudstvu, koje je bilo izloeno dej-
stvu zapaljivih sredstava, zavoj se natapa vodom ili
5%-tnim rastvorom modre galice. U letnje doba, da
bi se izbeglo samozapaljenje fosfora, do dolaska u
medicinski centar zavoj treba drati u vlanom sta
nju. Radi smanjenja bolova, na opekotine je korisno
pustiti mlaz iste hladne vode. Pri ukazivanju prve
medicinske pomoi ljudstvu sa sloenijim povreda
ma, vano je pravilno odrediti prvenstvo njenog
provoenja. To je osobito vano zimi, kada se uz ope
kotine i radioaktivno ozraenje esto pojavljuje i
promrzavanje. Zavisno od karaktera bilo kakvih po
vreda, najbolje je odmah primeniti mere radi zagre-
javanja promrzlih, a takoe je potrebno vrlo brzo
oistiti rane od radiolokog zagaenja i uspostaviti
krvotok. Pomo postradalima od poara prua se tek
nakon toga.

464
 DEO XIV

ALAT, P O M O N I P R I B O R I O P R E M A

30
 1. K O M P L E T IN2INJERIJSKO-DIVERZANTSKI
(KiD)
NAMENA
Namenjen je za izvoenje ininjerijskih radova
pri izvoenju diverzija sa minskoeksplozivnim sred
stvima.
SASTAVNI DELOVA KOMPLETA SU
torba od impregnirane tkanine 1;
ureaj za proveru 2;

Sl. 208 Komplet irizinjerijsko-diverzantski (KiD)

467
 induktor runi (dinamomaina) 3;
kleta za stezanje detonatora (u kutiji) 4;
lampa baterijska okrugla V a r t a 615 5;
garnitura alata u futroli 6;
sastava:
indikator ispitiva faze;
odvrtka 4 mm pljosnata;
odvrtka 6 mm pljosnata;
turpija pljosnata;
odvrtka 5 mm krstasta;
proboj ac igla;
svrdlo;
eki od 0,07 kg;
ruka;
testerica;
kleta kombi novana duine 160 mm 7;
svrdlo za drvo 0 8 mm, duine 180 mm 8;
kutija za smetaj upaljaa 9;
kanap 0 1 mm (duine 20 m) i ica 0 0,5
mm (duine 50 m) sa kalemom za namo-
tavanje _ _ _ _ _ 10,11 i 12;
no kombinovani sa gajtanom 0 3 mm 13;
traka izolir PVC, du. 10 m 14;
merna traka 2 m 15;
provodnik dvoilni du. 50 m sa kale
mom za namotavanje 16 i 17;
vreica od impregnirane tkanine 18.

2. KOMPLET VERAKE OPREME

NAMENA

Namenjena je za savlaivanje teko prohodnog

planinskog zemljita, kao to su: strme i okomite ste-
ne (litice), klizave padine, ledom pokrivene strmi
ne, itd.

1 Ci u
SASTAVNI DELOVI KOMPLETA VERACKE OPREME

ue, verako glavno;

ue, verako pomono;
planinske ome;
klinovi;
svrdlo za kamen;
garabin;

Sl. 209 Komplet verake opreme

pojas veraki;
verake hvataljke J U M A R ;
veraka osmica A S M U ;
kotu raca;
dereze;
cepin;
lem, i
komplet za prvu pomo.

469
 KRATAK OPIS DELOVA KOMPLETA

Ue, verako glavno

Namenjeno je za napredovanje u teko savla

divim stenama i manevrisanje, kao i za zatitu ve-
raa od pada. Predstavlja osnovni veraki rekvizit
svakog veraa. Ima dva glavna zadatka, vlastito osi
guranje i osiguranje druga.
Izraeno je od sintetikih vlakana (najlona, per-
lona), koja ne upijaju vlagu i presvueno je kou
ljicom.
Najvanija mu je osobina da ne puca i da se o-
dupire trenju pod optereenjem. Dugako je 40 m i
0 11 mm, a najvee optereenje koje moe da
podnese je 2.600 daN. Otporno je na vlagu i hlad
nou, ali ne i na visoke temperature. Spoljni omot
ueta izraen je od raznobojnog konca radi boljeg
uoavanja. Ue se nosi na rancu. Za svaku veraku
grupu obezbeuje se po jedno glavno ue. Jaina v e -
rake grupe je od 3 do 5 vojnika veraa. DG mo
e formirati do 3 verake grupe.

Ue, verako pomono

Namenjeno je za podizanje i sputanje opreme

i naoruanja, pomona osiguranja neobuenog ljud
stva i za pojaanje glavnog verakog ueta.
Dugako je 40 m i 0 8 mm, najvee opte
reenje koje moe da podnese je 1.800 daN. U izu
zetnim uslovima se koristi kao zamena za glavno,
s tim to se tada postavlja dvostruko. Ue se nosi na
rancu. Za svaku veraku grupu obezbeuje se po
jedno pomono ue.

470
 Planinarske ome

Namenjene za izvrenje pomonih radnji pri

veranju, izradi nagaznih omi, Prusikovih omi, za
samoizvlaenje kao i za samoosiguranje.
Planinarske se ome izrauju od sintetikih ua
di 0 4 6 mm i duine 23 m.

Klinovi

Namenjeni za izradu vetakih oslonaca pri pe

njanju u steni.
Izraeni su od specijalnog metala i pri pobija
nju u pukotinu stena povijaju se prema konfiguraciji
pukotine.

Sl. 210 Klinovi izgled

Izrauju se za vertikalne, horizontalne i dijago

nalne pukotine kao i tkz. ekspanzioni klinovi koji se
koriste u steni koja nema pukotina te se ista pravi
pomou specijalnog svrdla. Osim ovih postoje i spe
cijalni klinovi za led koji se primenjuju iskljuivo u
ledu. Duine su od 80150 mm.

471
 Sl 211 Cepina

Slem
Namenjen za zatitu glave veraa od padajueg
kamenja. Na glavi ne sm stajati tvrdo, jer tada ne
smanjuje silu udaraca. Izraen je od specijalne pla
stine mase, a teak je oko 350 gr.

Sl.12 Slem

Komplet za prvu pomo

Namenjen za ukazivanje prve pomoi povree'-
nim veraima. Sastavni delovi kompleta su: zavoj

472
prve pomoi, serum protiv zmijskog ujeda, 12 ud-
lage za imobilizaciju, tablete protiv bolova i za de
zinfekciju vode.

Napomena

U nedostatku formacijskih sredstava mogu se

koristiti improvizovana pod uslovom da nisu slabija
i manje otporna od formacijskih.

Veracka osmica asmu i allain

Namenjena za sputanje tereta ili veraa na str

mim stenama ili nekim drugim objektima.
Osmica smanjuje trenje i sa istom se lako re-
gulie brzina sputanja. Izrauje se od specijalnog
elika. Na glavno verako ue privruje se zam
kom.

Sl 213 Ve
rake osmice

Koturaa

Namenjena za lake sputanje i podizanje tere

ta, za prebacivanje tereta sa objekta na objekat, kao
i za sputanje povreenih.
Izraena je od legure aluminijuma. Nosivosti je
oko 500 kg.

473
 Dereze

Namenjene za sigurno i brzo hodanje po snegu

i ledu.
Dereze se moraju dobro pripajati uz cipele, od
nosno cipele se u njima ne smeju pomicati. Ima ih
jednodelnih i dvodelnih.

Sl.. 214 -Dereze

Za cipelu se veu jakim gumenim trakama. Za

visno od konstrukcije imaju 612 zuba.

Cepina

Namenjen za lake savlaivanje padina, kopanje

stepenica u snegu i ledu i za osiguranje ili zaus
tavljanje kod poklizavanja. Ima ih raznih oblika.

Svrdlo za kamen

Namenjeno za izradu buotina u steni za eks

panzivne klinove.
Izraeno je od specijalnog elika.

474
 Carabin

Namenjen za privrivanje uadi za klin.

U zavisnosti od namene razliitog su oblika (o-
valni, bubreasti i krukasti) i razliite su nosivosti
od 1.000 do 5.000 daN. Izraeni su od elastinog ili
ilavog elika i aluminijskih legura, to im smanjuje
masu ak od 60 g. Prosena masa im je oko 130 g.

8l 215 Gara-
bini

Pojas veraki

Namenjen za navez pri veranju i sputanju kod

veih litica i kada se predvia dugo visenje na uetu.
Izraen je od sintetikih traka irine do 5 cm.
Izrauje se kao prsluk gde se optereenje prenosi
na veu povrinu grudnog koa i kao gae koje
idu preko karlinog pojasa i prepona.

Hvataljke jumar

Namenjene za samoizvlaenje veraa na glav

nom verakom uetu.

475
 Izrauju se od aluminijumske legure. Jedan par
hvataljke je mase 500 g, za ue prenika od 7 do
14 mm, izdri optereenje 450 daN. Dimenzija su
160x75x35 mm.

Sl 216 Hva-
taljke Jumar

3. _ KOMPLET SMUARSKE OPREME

NAMENA

Namenjen za lake, bre i ekonominije savla

ivanje zasneenog zemljita radi izvrenja diver
zantskih borbenih dejstava i pod najnepovoljnijim
atmosferskim uslovima.

SASTAVNI DELOVI KOMPLETA SU

a) Osnovna smuarska oprema:

smuke
vezovi i
tapovi.

476
b) Smuarska odea i obua:
smuarske cipele
planinarska bluza
demper
rukavice
potkapa
arape
tozluci (sare)
vetrovka i
zimsko maskirno odelo.

Sl. 217 Kom

plet smuarske
opreme

477
 Slui da zatiti ljudstvo od niskih temperatura
u zimskim uslovima. Pravilo je da je bolje obui vie
tanjih i lakih odevnih predmeta nego manje, ali
debljih i tekih.
c) Pomona sredstva i pribor:
opasa za noenje smuki
trake za uspon
zatitne naoari
zatitna maska
lavinsko ue
krplje.

Ova sredstva imaju pomonu funkciju npr. obe-

leavanje kretanja uzbrdo, tite oi i lice od preja
kih sunevih zraka i sunane refleksije od povrine
snega i dr.

d) Komplet alata i rezervnih delova:

cekic
kombinovana kleta
no
runa burgija
ilo
odvrtka
kutijica sa ekseriima i zavrtnjima
komad tankog mekog lima 20x15 cm
rezervna krivina za smuke.

Ovaj komplet nosi se u torbici od impregniranog

platna, a po mogunosti u njoj treba da se jo nalaze
po 2 rezervne sajle za vez, jedan zateza, dva utvr-
ivaa donja i pola litra benzina radi skidanja pbd-
maza (mae) sa smuki.

478
 Zasnezeno zemljite umnogome oteava pripre
mu, organizaciju, a posebno izvoenje diverzantskih
dejstava. Kretanje po snegu je znatno oteano (sneg
dubine od samo 40 cm ograniava brzinu kretanja
peaka na oko 2 km/h).
Korienje kompleta smuarske opreme, u ne
kim uslovima, moe biti i odluujue za izvrenje za
datka.

479
 DEO XV
BORAVAK DIVERZANATA
U NEPRIJATELJEV OJ POZADINI
 1. BAZIRANJE DIVERZANTSKIH JEDINICA

Baziranje diverzantskih jedinica moe da bude

na teritoriji koju je neprijatelj privremeno zaposeo,
ili u vlastitoj pozadini, to zavisi od uslova borbene
situacije i potrebe angaovanja jedinica. Mesta ba-
ziranja slue za smetaj i obuku diverzantskih jedi
nica i kao oslonac za preduzimanje diverzantskih ak
cija. Kad se diverzantske jedinice nalaze na terito
riji koju je neprijatelj privremeno zaposeo, mesta za
baziranje se biraju u prikrivenim rejonima (sklo
nitima) i dre u najveoj tajnosti. Za njih moe
znati i sa njima odravati vezu samo strogo odreen
broj lica. Radi bolje sigurnosti, svaka jedinica mora
da ima nekoliko mesta baziranja. Prilikom izbora re-
jona za baziranje na P Z T treba voditi rauna o sle-
deem:

da se ne nalazi suvie blizu objekata koji su

pod stalnom kontrolom neprijatelja;
da je sa njih mogue vriti diverzantske ak
cije u svim pravcima odreenog dela teritorije;
da se nalaze u blizini jedinice (ustanove) od
reene za njihovo pozadinsko obezbeenje, kako bi
se mogle pravovremeno snabdeti sa potrebnim mate
rijalnim sredstvima;

31- 483
 da pruaju povoljne uslove za odravanje v e
ze sa vlastitim jedinicama (prvenstveno jedinicama
teritorijalne odbrane);
da pruaju neophodne uslove za izvoenje
obuke;
da je, u sluaju potrebe, mogue pravovre
meno izvlaenje na slobodnu teritoriju; i
da se moe raunati na bezrezervnu podrku
stanovnitva.
Kad se u pozadini neprijatelja (na irem pod
ruju) predvia izvoenje diverzantskih dejstava ve
ih razmera i kad se u tom cilju vri pomeranje po
jedinih diverzantskih i drugih jedinica namenjenih
za diverzantska dejstva, njihovo baziranje (prebazi-
ranje) treba vriti tako da:
budu rasporeene u rejonima koji nisu pod
neposrednom kontrolom neprijatelja i da njihovo
prisustvo ne bude zapaeno;
imaju povoljne uslove za usklaivanje raz
liitih diverzantskih dejstava sa partizanskim jedi
nicama i jedinicama teritorijalne odbrane i, po po
trebi, mogunost objedinjenog komandovanja, i
ne budu razmetene na suvie velikoj teri
toriji, kako bi se mogle brzo prikupiti u cilju ukup
nog dejstva, ako se za to ukae potreba.

1, D I V E R Z A N T S K A B A Z A

Diverzantska baza je odreeno- mesto koje di

verzantima i diverzantskim jedinicama slui za:
smetaj, boravak i odmor;
izvrenje neposrednih priprema za naredna
dejstva (dogovor, prijem zadataka, pripremu oru
ja, tehnikih sredstava, line opreme i sl.);

484
 uvebavanje ljudstva;
sklonita za prikrivanje diverzanata i mate
rijalnih sredstava za vreme potera (racija) i drugih
mera koje neprijatelj preduzima;
prijem novog ljudstva i popuna materijal
nim sredstvima kojima se snabdevaju diverzantske
jedinice; i
prikupljanje posle izvrenog zadatka.
Baza moe imati jedan ili vie objekata stalnog
ili privremenog tipa. Ako se u bazi nalazi vie obje
kata, njihova meusobna udaljenost, zavisno od kon
kretnih uslova, orijentirno treba da bude od 100 do
500 m. Diverzantske jedinice (grupe), bez obzira na
uslove dejstva, treba uvek da imaju dve baze, od
kojih je jedna osnovna, a druga rezervna. Izmeu
pojedinih objekata u bazi i baza meusobno, po mo-
gustvu, treba obezbediti fiziku vezu za skriveni
prelaz iz jedne u drugu. To se moe postii prikrive
nim prirodnim jarkovima i podzemnim hodnicima ili
pokrivenim rovovima, koji treba da budu izlomlje
ni (sl. 218).

Sl. 218 Diverzantska baza

485
 Pri izboru odreivanju baza neophodno je
voditi rauna o sledeem:
da objekti baze pruaju elementarne uslove
za boravak i ivot diverzanata, naroito u ekstrem
nim temperaturnim uslovima;
da postoje prikriveni prilazi, ulazi i izlazi iz
pojedinih objekata i baze u celini.

2. KORISENJE I PODEAVANJE MESNIH

OBJEKATA ZA B O B A V A K I Z A T I T U

Velika pokretljivost, brzina izvoenja diverzan

tskih dejstava i nagle promene situacije, diverzan-

Sl. 219 Mesni objekti podeeni za baziranje i skladite

nje materijala

486
tima najee nee dozvoliti izradu objekata koji
zahtevaju vie vremena, pa e biti prisiljeni na mak
simalno korienje mesnih objekata, kao to su: pe
ine, vrtae, skrape, naputene zgrade tuneli i ru
darska okna, vee grobnice, propusti, zidine, i sl.
Mesni objekti su veoma brojni i razliiti, te nije
mogue propisati tipizirana reenja za njihovo po
deavanje. Samoinicijativa stareina i vojnika treba
da doe do punog izraaja pri izboru objekata i teh
nikih reenja za njihovo podeavanje.
Baze oko reka morske obale imaju viestruku
prednost, jer je prilaz njima teko otkriti. Ovim ba
zama prilazi se vodenim putem, amcima (splavovi-
ma) gazom ili plivanjem. Posebno su pogodni sred
nji i gornji tokovi planinskih reka, kao i otoci i str
me obale gde ima peina.
U naseljenim mestima, naroito u veim grado
vima, kao baze diverzantima najee e sluiti po
jedini stanovi ili tavanske i podrumske prostorije u

SI. 220 Skica baze izraena u zemlji presek

zgradama, s tim to se prethodno podeavaju za ovu

svrhu. Radi boljeg prikrivanja prostorija baze, tre
ba iznalaziti najpogodnija tehnika reenja radi ob
mane neprijatelja pri pretresima, kao to su: dupli

487
zidovi, izrada ulaza ispod ili iza pojedinih delova
nametaja, u ostavama, i sl. Treba voditi rauna da
se iz baze uvek moe neprimetno izai u susednu
zgradu, a iz nje dalje u odreenom pravcu. Za to se
mogu koristiti otvori kanalizacije i podzemnih insta
lacija, prozori na podrumima, krovne terase, i sl.

BAZA IZRAENA U KRASU

U zimskim uslovima, za zatitu diverzanata od

hladnoe, u planinskim predelima mogu se koristiti ,
usamljene planinske kue kolibe. Ako ih nema,

Sl. 221 Baza izraena u krasu presek

neophodno je izraivati bivake u snegu, korienjem

mesnih objekata i prirunih materijalnih sredstava
(granja, slame, sena, suve trave i lia, ebadi, a
torskih krila, smuki, konopaca, ice, i sl.). Pri iz-

488
boru mesta za izradu bivaka voditi rauna o mogu
oj pojavi lavina i jakih vetrova. Vrste pojedinih bi
vaka u snegu prikazane su na slikama.

Sl. 222 Bivak Sl. 223 Bivak

u obliku kolibe naslonjen na
staklo

Sl. 224 Jama u snegu Sl. 225 Bivak naslonjen

pogodna za sedenje (tvrdi na stenu
nabijen sneg sa pokrivkon
od drveta)
489
 3. MERE SAMOZATITE I BEZBEDNOSTI U BAZI

Samozatita predstavlja najiru osnovu bez

bednosti, vaan elemenat borbene gotovosti, moral-
no-politikog stanja i sastavni deo svih dejstava, po
stupaka, mera i aktivnosti.
Samozatita se sprovodi radi zatite baze u ce-
lini, zatite komande i veza, borbenih i MTS, ivota
i zdravlja pripadnika diverzantskih jedinica (spre
avanje moguih poara, eksplozija) od svih vidova
neprijateljevog ugroavanja, otkrivanja i spreava
nja obavetajno-izviakih delatnosti, dejstva speci
jalnih snaga, itd.
Osnovne mere i metode za ostvarivanja samo-
zatite su:
vaspitno delovanje i podizanje idejno-politi-
ke svesti;
jaanje borbenog morala;
razvijanje budnosti u zatiti i tajnosti;
otkrivanje ubaenih i drugih specijalnih sna
ga neprijatelja;
idejno-politika borba protiv neprijatelj evog
uticaja i delovanja;
razvijanje discipline, drugarstva, pravilnih
meuljudskih odnosa i neposredne meusobne po
moi;
podizanje odgovornosti za izvrenje svih za
dataka, i
kontrola izvrenja zadataka.
Bezbednost ima vaan znaaj i bitno utie na
tok diverzantskih dejstava. ini je jedinstvo mera,
radnji, postupaka i aktivnosti svih subjekata samo-
zatite.
Organizuje se u skladu sa bezbednosnim situa
cijama, vrstom borbenih dejstava, nareenjima pret
postavljene komande i odlukom komandira, radi:

490
pravovremenog otkrivanja i spreavanja obavetaj-
ne i druge neprijateljske delatnosti, zatite sopstve-
ne baze i jedinice, njenih narnera, odluke i planova
izvoenja, dejstva, elemenata komandnih veza, bor
benih MTS, vanih objekata i zatite tajnosti poda
taka i dokumenata, obmane neprijatelja, odravanja
utvrenog reima i kontrole sprovoenja nareenih
mera bezbednosti.
Radi to uspenijeg organizovanja i funkcioni-
sanja preduzimaju se sledee mere:
razvijanje svesti o potrebi budnosti, inicija
tive i odgovornosti;
informisanje ljudstva o oblicima i metodama
delovanja neprijatelja;
zavoenje odgovarajuih reima bezbednosti
u bazi i u zoni izvoenja diverzantskih dejstava;
otkrivanje nosilaca neprijateljeve delatnosti
i preduzimanje odgovarajuih protivmera;
kontrola sprovoenja propisanih i nareenih
mera bezbednosti, i
preduzimanje odgovarajuih kontraobave-
tsjnih mera.
Mesto baziranja naelno se obezbeuje:
osmatranicama;
obiavnicama;
patrolama;
udvojenim straama, i
MTS predvienim za ovu namenu.
Ljudstvo koje se nalazi na obezbeenju ima za
datak da kontrolie iri rejon baze i sprei even
tualno iznenaenje i iznenadni napad na bazu. Po
stavlja se na najverovatnijim pravcima nailaska ne
prijatelja.

491
 Ulazak u bazu nou obavlja se preko ugovorenih
signala, znakova, odnosno javki.
Prilaz bazi u svako doba dana i noi mora biti
fiziki obezbeen, bez obzira koliki broj diverzanata
bazira.
1.) UNUTRANJE UREENJE BAZE, odnosno
objekata u bazi, zavisi od konkretnih uslova i mo
gunosti. Osnovno je da se to bezbednije i ugodnije
boravi u njima. Unutranje ureenje objekata pred
vienih za duu upotrebu obuhvata: odvodnjavanje,
zagrevanje, provetravanje, osvetljavanje, oblaganje
zidova i poda, izradu leaja, nia, itd.
2.) O D V O D N J A V A N J E podzemnih objekata o-
buhvata zatitu od atmosferske, povrinske i pod
zemne vode. Zatita od atmosferske vode postie se
izradom izolacije u pokrivci (najlon, terpapir, nabi
jena glina, itd.). Zatita od povrinske vode ostva
ruje se izradom rovia iznad objekata koji odvodi
vodu u jednu od strana, zavisno od nagiba zemljita.
Izradom podunog i poprenog nagiba dna patosa ob
jekta od 2 do 3/ prema ulazu i izradom upijajueg
bunara za sakupljanje vode ispod ulaza. Bunar je
veliine 40x40x40 cm i ima pokrivku od dasaka. Za
tita od podzemnih voda ostvaruje se podeavanjem
dubine iskopa, tako da dno iskopa bude najmanje
25 cm iznad nivoa podzemne vode.
3.) Z A G R E V A N J E , kada je neophodno, vri se
obino peima izraenim od prirunog materijala.
Drveni delovi oko pei obezbeuju se od poara (li
mom, glinom, i sl.). Pei su najee: limene, zidane
i zemljane, slike 226, 227.
LIMENE PEI izrauju se od kanti, buradi i
druge limene ambalae.
ZIDANE PEI izrauju se od opeka, kamena,
betonskih blokova, i si.

492
 ZEMLJANE PEI izrauju se ukopavanjem u
zemlji.
DIMNJAK PEI radi se kroz pokrivku ili zem
lju, a udaljen je 40 cm od obloge drveno-zemljanog
objekta.

Sl. 226 Lime

ne pei izgled

Sl. 227 Zera-

ljana pe
presek

4.) P R O V E T R A V A N J E se vri kroz ulaz i kroz

otvor za ventilaciju, koji je obino suprotno od ula
za. Otvor za ventilaciju je dimenzija od 13x13 do
40x40 cm. Izrauje se od cevi ili dasaka. Gornji ot
vor najee se maskira rastinjem.
5.) O S V E T L J A V A N J E najbolje je baterij-
sko ili akumulatorsko. U manjim objektima treba
izbegavati osvetljavanje plamenom (sveom, ibicom,
i sl.) zbog potronje kiseonika, kao i zbog osetljivih
MES na vatru.

493
 6.) O B L A G A N J E Z I D O V A I P O D A vri se das
kama i drugim materijalom koji izoluje od vlage. U
nedostatku drvene grae pod sklonita moe se ob
loiti peskom, pilotinom, senom, kukuruzovinom, sla
mom, i sl.
7.) I Z R A D A L E I T A se vri od dasaka i leta-
va, u uslovima kad se predvia due korienje ba
ze, odnosno objekata. Leaji su obino irine 70 i du
ine 180 cm.
Graa za izradu drveno-zemljanih objekata mo
ra biti zdrava. Stara i natrula graa ne srne se ko
ristiti.
Pojedini objekti za baziranje diverzantskih je
dinica mogu se, prema potrebi, izgraditi ili postojei
podesiti i u doba mira, odnosno neposredno uoi rat
ne situacije, uz punu primenu mera tajnosti.

4. ORGANIZACIJA IVOTA U BAZI

Organizacija ivota u bazi obuhvata naelno sle

dee radnje:
a) rad na borbenom obezbeenju baze, koje o-
buhvata:
postavljanje neposrednog obezbeenja. Pri
ovoj radnji treba voditi rauna da se postavi takvo
obezbeenje koje svojim prisustvom ne bi odalo me
sto baze. Za neposredno obezbeenje naelno se po
stavljaju: udvojeni straari, objavnice, zasede i os-
matrai;
organizaciju veze neposrednog obezbeenja i
ljudstva u bazi;
uvebavanje ljudstva za brzo i prikriveno
naputanje baze;
uvebavanje ljudstva za odbranu baze, i
maskiranje tragova oko baze.

494
 b) rad na odmoru u bazi:
odmor ljudstva u bazi mora biti organizovan
lako da se 2/3 ljudstva odmara, a 1/3 obezbeuje ba
zu;
prilikom odmora ljudstva potrebno je odre
diti diverzanta koji e odravati vezu sa ljudstvom iz
obezbeenja;
c) rad na pripremi za naredni zadatak obuhvata:
moralno-politike pripreme;
materijalno-tehnike pripreme;
organizaciju ishrane;
zbrinjavanje ranjenika i bolesnika, itd.

5. ISHRANA U TEIM U S L O V I M A (KORlSENJE

FLORE I F A U N E )

Iskustvo i dosadanja nauna saznanja o priro

di govore da je priroda nae zemlje bogata jestivom
florom i faunom. Karakteristino je, meutim, da
se jo uvek vrlo malo jestivog divljeg bilja i divljih
ivotinja koristi u ishrani ljudi. Razlozi za to su, pre
svega, ukorenjene navike u ishrani, predrasude,
strah od trovanja i gadljivost.
Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje
biljke i ivotinje postoji ne samo u ratu nego i u mi
ru.
Imajui u vidu zadatke diverzanata i uslove u
kojima e oni te zadatke izvravati, bie esto upu
eni na korienje za ishranu divlje flore i faune.
Da bi se u ishrani moglo koristiti sve to nam
priroda prua, neophodno je dobro poznavati divlje
bilje i ivotinje. Drastian primer kako ljudi masov
no umiru zbog nepoznavanja prirode je glad koja je
harala Hercegovinom i Crnom Gorom od 1916. do
1918. god., kada su celokupne porodice umirale od
gladi, a ljudi su jeli hrastovu koru, kou starih opa-

495
naka, i sl. I u narodnooslobodilakom ratu deavalo
se da su borci bili gladni, a prolazili su ili leali po
red biljaka koje su mogle da im poslue za ishranu,
a nekima i spasu ivot.
Na osnovu iznetog ukazuje se neminovna potre
ba da pripadnici OS, a posebno diverzanti, treba da
koriste svaku mogunost da se to bolje upoznaju sa
prirodom.
Pored fiziolokog uinka, nainom ishrane u pri
rodi moe se postii i nesumnjiv moralno-psiholoki
uinak, ako se suzbije strah od gladi, a on je ponekad
opasniji od samog gladovanja. Da bi se mogla uspe
no koristiti flora i fauna, treba dobro poznavati vrs
te divljih biljaka i ivotinja koje mogu da se koriste
za ishranu, gde se mogu nai, po emu se razlikuju
od otrovnih vrsta, te kako se pripremaju za jelo.
Divlje biljke i divlje ivotinje koje se mogu ko
ristiti za ishranu pripadnika OS,
a) Divlje biljke za spremanje orbi i variva:
struak, zlatica, podbel, navala, slatka paprat, rasta-
vi, preica, resine, beli lokvanj, trska, vilina metla,
maja apa, rabarbara, morska blitva, roskano, radi,
zmijak, itd.
b) Biljke za pripremu aja: kamilica, miloduh,
modri slez, odolen, divlja rua, mirta, nana-menta,
matinjak, itd.
c) Divlje voe za spremanje napitaka: borovnica,
umska jagoda, kupina, umska malina, divlja smo
kva, kaktus, divljaka, lenik, pitomi kesten, dren,
kleka, divlji nar, divlji kesten, ipurak, glog, trnina,
pasji trn, brusnica, crvena ribizla, itd.
d) Jestive peurke: smrak, puhara, koralka, ba-
bje uho, sivi jari, vrganj, jesenika, urevka, lisi
ica, kripavac, zekica, rudnjaa, rujnica, blagva,
rnedenjaa, itd.

496
 e) Otrovne peurke: olovasta runoliska, ludara,
ukasta pupavka, zelena pupavka, hrak, muhara,
bljuvara, kravnjaa, lana lisiina, sumporaa, re-
sava mlenaa, itd.
f) Otrovno bilje: divlji krastavac, tisu, kozlac,
divlja tikva, pasje groe, mrazovac, velebilje, pas-
kavica, bunika, kunjak, urevak, emerika, haj
duka oputa, kakuta, itd.
g) Divlje jestive ivotinje: zec, srna, jelen, di-
vokoza, divojarac, veverica, umski puh, vrtni puh,
medved, lisica, kurjak, divlja svinja, je, kornjaa,
zelena aba, dadevnjak, planinski guter, slepi,
smuk, arka, obian skakavac, umski mrav, divlja
patka, divlji golub, jarebica, tetreb, itd.
h) Ribe: aran, tuka, som, mani, grge, pas-
trmka, lipen, jegulja, zubatac, tuna, cipal, skua, sar
dela, morski list, hobotnica, itd.
Divlje biljke i ivotinje mogu da poslue za iz-
vesno vreme kao jedini izvor hrane, ili kao dopunski
izvor hrane za obogaivanje ishrane vitaminima, be-
lanevinama i drugim korisnim sastojcima.
U priruniku su zbog ogranienog prostora, sa
mo poimenino nabrajani jestivo divlje bilje, divlje
ivotinje i ribe, kao i otrovne peurke i bilje. Pri
pripremi jestive flore i faune za jelo treba koristiti
iskustvo steeno u obuci ili putem literature iz ove
oblasti, koja je poslednjih godina obogaena no
vim sadrajima.

1.) SUVI IMPROVIZOVANI OBROK

Ukoliko diverzantska jedinica ne raspolae for

macijskim diverzantskim obrokom hrane, a ima ar
tikle ishrane, moe sama da pripremi improvizovani
obrok po odreenim receptima.

497
 Recepture za izradu suvih improvizovanih obro
ka sastavljene su na bazi normi ishrane ljudstva u
J N A u ratu, vodei rauna o optim principima hi
gijene ishrane. Recepture sadre:
a) potrebne sirovine za kilogram obroka;
b) tehnoloki postupak izrade;
c) upotrebu odgovarajue vrste suvog improvi-
zovanog obroka.
Iznosimo tri primera suvih improvizovanih ob
roka.

1) Hleb sa belim sirom

a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka:

brano penino 580 g;
mast ili ulje 48 g;
- sir beli, polumasni 350 g;
kvasac pekarski svezi 6 g;
so kuhinjska 10 g;
voda (razmera meanja 100 : 55) 319 g.

b) Nain spremanja:

1. U posebnoj posudi rastopiti pripadajuu koli

inu masti ili ulje i usitnjeni beli sir.
2. Od pripadajuih koliina brana, rastvora soli,
kvasca, masti ili ulja i sira, uz dodatak vode, zame-
siti hlebno testo, koje treba da fermentira oko 13
asa.
3. Pri odmeravanju testanih komada dodati 22%
na ime isparavanja, odnosno odmeriti 1.220 g da bi se
dobilo 1.000 g peenog improvizovanog obroka. Hleb
se oblikuje u obliku vekne. Zavrna fermentacija
traje 30 minuta.

498
 4. Hlebovi se peku, meusobno se ne dodiruju
i, 3035 minuta, peeni hleb se izdaje troi 6
asova nakon odleavanja.
5. Jedan hleb spravljen po datoj recepturi ima
oko 1 kg. Kalorina vrednost ovog hleba je oko 12310
J. Trajnost hleba u letnjem periodu je dva dana,
a u zimskom do tri dana.

2) Kaamak sa sirom

a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka:

brano kukuruzno 200 g 2.880 J

sir beli, meki 175 g 1.012 J
mast ulje 50 g 1.768 J
voda 0,800 1
so, kuhinjska 6 g

Svega: 5.660 J
b) Nain spremanja
U odreenu koliinu vode staviti pripadajuu ko
liinu sira, ulja i soli, pa zagrejati do kljuanja. Za
tim postepeno sipati brano, uz stalno meanje.
Konzistencija treba da bude osrednje gusta.
Trajnost jela od kaamaka je u letnjem periodu tri
dana, a u zimskom do 5 dana. Prednost ovakvog je
la je u tome to se njime moe ublaiti nestaica
hleba.

3) Preni krompir
a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka:
krompir, svezi (neoien) 2.860 g;
mast ulje 285 g;
so, kuhinjska 20 g.

32* 499
 b) Nain spremanja
Krompir treba oljutiti, oprati i popreno ga ise-
i na kolutove, debljine oko 2,5 mm. Masnou zagre-
jati do vrenja i staviti krompir da se pri. Prenje
traje dok krompir dobije zlatnoutu boju, odnosno
dok se kolutovi po celoj debljini ispre. Od 2.285 g
(oienog) dobija se 1.000 g prenog krompira.
Kalorina vrednost 1.000 g prenog krompira je
oko 18423 J. Trajnost ovog obroka je u letnjem
periodu do 3 dana, a u zimskom do 5 dana.

6. PRIPREMANJE VATRE I OGNJITA

U izvesnim periodima pojedinci, pa i manje di

verzantske grupe, nai e se u situaciji da e morati
paliti vatru i izraivati improvizovana ognjita za
spremanje hrane ili sl., pa se jo u miru moraju
obuiti.

Sl. 228 Paljenje vatre soivom i kresivom

PRIPREMANJE VATRE. Pored uobiajenih

sredstava, za paljenje vatre mogu se koristiti i im
provizacije. Najee se koriste sunevi zraci i ras
poloiva soiva ili kamen (zvani kremen) i elik.

500
 Sunani zraci kada se propuste kroz soivo ba
terijske lampe, ili sl., koncentriu se u jednu taku
(iu) gde izazivaju veliku toplotu, koja je u stanju
da zapali zapaljivi materijal, cigaretu, i sl., koji e
posluiti za potpalu drveta.
Kresivo je jedno od najstarijih naina za palje
nje vatre. Sastoji se od manjeg komada kamena
(kremena) i pareta elika u obliku osmice ognji-
lo. Udaranjem ognjila o kremen proizvode se varni
ce koje se upravljaju na zapaljiv materijal (trud ili
suva mahovina) koja stvara ar sposoban za paljenje
vatre. Trud je gljiva koja raste na stablu bukve, lji
ve, vrbe i hrasta.
Trud se dobij a kuvanjem, suenjem i tucanjem.
Dobro pripremljen trud je jako zapaljiv i dosta dugo
dri vatru. Potpala se priprema od slame, suvog li
a, iverja i lua. Najbolja potpala je lu dobijen te
sanjem ili cepanjem crnogorinog drveta bogatog
smolom, najee bora.
Poljska ognjita za spremanje hrane. Za izradu
ognjita treba nai ocedno i nagnuto mesto. Loite
se na otvorenom terenu okree prema vetru sa otvo
rom za loenje, zbog boljeg poveanja sagorevanja
drveta i manjeg dimljenja. Ono mora biti to vie
zatvoreno radi to veeg korienja toplote. Pri ko-
rienju ognjita treba voditi rauna da se ne izazove
poar. Ognjita mogu biti jednostavne improvizacije
ili poluukopana ognjita za postavljanje kazana.

Jednostavne improvizacije ognjita mogu se iz

raditi na razne naine i od raznog materijala, koji
se moe nai na licu mesta.
Za izradu ovog ognjita koristi se kamen, gvoz
dene ipke, gvozdene ploe, kutije od veih konzervi,
kante od boja i maziva, benzinska burad, drveno ko-

501
lje i raklje, opeka i drugi materijal koji se nae na
licu mesta. Najee, izrauje se od kamena, drve
nog kolja i rakiji.

Sl. 229 Im-

provizovana og
njita
a) od pleha; b) od
kamena i gvozdenih
sipki; c) od g r a n e i
rakije; d ) o d trono
ca; e) od l i m e n i h
buradi; f) od k o n
zervi

Poluukopano prosto ognjite izrauje se na zem

ljitu gde se moe ukopati. Veliina i izgled zavisi
od vrste suda kojim se raspolae.

Sl. 230 Poluukopano ognjite

502
 Na dnu ognjita, od kamena ili cigle, izrauje se
kruno loite. Na loite se stavlja kazan ili sud ko
jim se raspolae. Umesto kamena ili cigle moe se
upotrebiti busen. Vano je da prostor ispod kazana
(posude u kojoj se kuva) bude visine oko 35 cm. Za
odvod dima, na suprotnoj strani od otvora loita,
iskopa se u zemlji ili zazida od busena kosi kanal
(dimnjak). Otvor loita treba da bude okrenut u
pravcu duvanja vetra.

7. KONZERVIRANJE HRANE NAENE U PRIRODI

U pojedinim periodima godine, naroito u pro-

lee, dolazi do bujanja divljeg bilja, a u jesen sazre-
vaju divlji plodovi, pa se ne moe sve odjednom upo
trebiti. Ovo bilje, biljni plodovi, kao i meso divljih
ivotinja moe se konzervirati i spremiti za dui pe
riod upotrebe i za upotrebu u tekim uslovima snab-
devanja diverzantskih jedinica sa ivotnim namirni
cama.
Konzerviranje se vri suenjem ili kiseljenjem.
Suenje bilja. Cele biljke ili njihove jestive de-
love treba oistiti i isei na sitnije delove. Oiene
biljke rasprostiru se na platnu ili hartiji u tanjem
sloju i stave u hladovinu, na suvo i promajno mesto
da se sui. Ako situacija zahteva brzo suenje, bilje
se stavlja na sunce. ajne biljke, mogu se vezati u
snopie i suiti obeene na drvo ili ispod nadstre
nice. Bilje je potpuno osueno kada se moe lomiti.
Sueno bilje priprema se za jelo, kao i svee.
Pre pripremanja jela stavlja se u vodu radi bubre
nja. Bubrenje traje nekoliko asova, a vreme kuva-
nja zavisi od vrste bilja.
Kiseljenje bilja. Meavina od nekoliko vrsta bi
lja stavlja se u drvenu, dobro opranu kacu. Bilje se

503
stavlja u slojevima. Svaki sloj se osoli i dobro nabije
drvenim maljem da ispusti sok i istisne vazduh. Ka
da se kaca napuni, na bilje se stavlja opran drveni
poklopac. Poklopac se optereti opranim veim kame
nom. Kaca se smeta u skrovito mesto (peinu, sklo
nite, bunker, i sl.) i prekriva polivinilskom folijom,
koja se vee za bure. Kiseljenje bilja zavrava se za
10 do 20 dana. Za jelo se priprema kao i svee bilje.
Suenje gljiva i peurki. Posle branja jestive
gljive sortiraju se po vrstama, oiste od prljavtine
i operu. Seku se na renjeve od 0,5 cm i niu na ko
nac ili rasprostru u tankom sloju na papir, platno, i
si. Pripremljene gljive za suenje stavljaju se na ja
ko sunce ili u improvizovanu sunicu bez dima. Osu
ene gljive uvaju se u korpama ili vreama od po
roznog materijala na suvom i provetrenom mestu
(obavezno obeene). Pre pripremanja hrane stavljaju
se u vodu radi bubrenja. Bubrenje traje nekoliko a
sova. Hrana se priprema kao i od sveih gljiva. .
Suenje mesa na vazduhu. Ovaj nain suenja je
najprostiji nain konzerviranja manjih koliina me
sa od divljai na krai period uvanja. Meso se isee
na tanje komade do 2 cm debljine, osoli se sa svih
sirana, a zatim se vea na jaku promaju vetrovito
mesto da se sui. Pre suenja meso se moe oblagati
alevom paprikom, sremuom ili ubrom, radi zatite
od muva.
U izvesnim situacijama, ako se predvia due
baziranje, meso se moe veati i u veim komadima
na drveu preko 10 m visine, gde muve ne dolaze i
zadrava svoje svojstvo za dui period.
Pre upotrebe osueno meso se opere i ostavi da
stoji u vodi da omeka i da se iz njega izvue so.
Suenje osoljene ribe. Riba se oisti od krljuti
i peraja. Razreze se sa stomane strane od glave do
repa i oisti od iznutrica, krga i oiju. Opere se i

504
ocedi, a zatim se osoli spolja i iznutra. Nareda se na
tapie i sui u hladu na suvom i vetrovitom mestu
od 7 do 20 dana, zavisno od vremenskih prilika.
Pre upotrebe osuena riba se potopi u vodu radi
omekavanja i izvlaenja soli, a zatim se priprema
za jelo na jedan od uobiajenih naina.
Konzerviranje ivih pueva. U hladovini i na
mestu koje nije podvodno iskopa se jama. U jamu se
slavi vie iseckanog lia ili borovih iglica, na koje
se stave ivi puevi. Napunjena jama sa puevima
pokrije se liem ili borovim iglicama i polije vo
dom, a zatim zatrpa zemljom. Puevi se na ovaj na
in mogu sauvati nekoliko meseci.
Suenje pueva. Sakupljene pueve treba kuvati
u vreloj vodi 10 do 15 minuta. Posle kuvanja izvade
se iz kuice i oiste od iznutrice, zatim se dobro ope
ru i ocede, stavljaju se u sud za salamurenje i sole,
dodaju se zaini (seckana lukovica, sremua, bobice
od kleke i izdanci ubra), izmeaju se i dre u sala
muri 2 do 4 dana. U salamuru ne treba sipati vodu,
jer puevi putaju svoj sok. Posle 2 do 4 dana stav
ljaju se na lese od prua ili ice i sue u hladovini
na vetrovitom mestu, ili u suionici 2 do 4 dana.
Mogu se konzervirati na dimu, kao i ostalo meso.
uvaju se u mreastoj ambalai i na promaji.
Pre upotrebe potope se u hladnu vodu da omeknu, a
zatim se sprema jelo.

8. OSNOVNI PODACI O VODI ZA PIE

Voda u ivotu oveka ima presudan znaaj, jer

je za ivotne procese organizma isto toliko neophod
na kao hrana i kiseonik.
ovek moe da opstane bez vode 810 dana, a
bez hrane 34 puta due, pod uslovom da ima do
voljno vode.

505
 Pri normalnim uslovima ivota i rada minimal
na potreba oveka za vodom za pie iznosi 12,5 1
hladnijih dana, a oko 3 litra leti. U sluaju nedos
tatka minimalnih koliina vode, ona se mora vrlo ra
cionalno troiti. Naime, u tim uslovima vodu treba
piti u periodinim razmacima pomalo i polako, za
dravajui je to due u ustima. Zatim, treba izbega-
vati dnevni rad, a aktivnosti obavljati nou ili u
hladnije doba dana, kao i izbegavati hranu bogatu
belanevinama i jae zainjenu, a uzimati hranu od
sonih namirnica (voe, sono zeljasto bilje, i sl.).
Voda za gaenje ei moe se dobiti i iz biljaka
koje su bogate vodom, kao to je svee voe koje sa
dri ak i do 90% vode, ili stabla breze, bresta, ja
vora, i sl. Za gaenje ei svee voe se moe direk
tno konzumirati, a voda iz stabala dobija se njiho
vim zasecanjem na visini od 1 metra od zemlje, pra
vljenjem rupe promera 1,5 cm i dubine 34 cm. U
napravljenu rupu stavi se cevica od leske i pod nju
podmetne sud za sakupljanje soka. Za 24 asa iz ja
vora ili bresta moe da se nacedi 0,5 do 1 litra soka.
U nedostatku bilo kakvih nalazita vode i vod
nih objekata moe se i iz morske vode dobiti pijaca
voda. Improvizovan nain destilacije morske vode
sastoji se u tome da se morska voda zagreva, pa do-
bijena para kondenzuje se u vodu. Kondenzovanje
se moe izvriti tako to se posuda prekrije plasti
nom folijom, a krajevi folije podvrnu prema vrhu
posude da bi prikupili kondenzovanu vodu. U hlad
ne zimske dane moe se staviti sud napunjen mor
skom vodom da ona smrzne. Poto se slatka voda
prva smrzne, so se koncentrie u sredini smrznute
vode kao itka masa. Kada se ova masa odstrani,
preostali led moe se upotrebiti, jer je osloboen Ve
like koliine soli.

506
 Prikupljanje kinice za pie i kuvanje.

Kinica se na improvizovan nain prikuplja ta

ko to se sa rasprostrtih cerada, atorskih krila ili
slinog nepromoivog materijala voda odvodi u po
sude ili iskopanu jamu, iji su zidovi obloeni ne
propusnim materijalom (atorsko krilo, glina, i sl.).

U krajnjoj nudi i rosa se moe upotrebiti za

gaenje ei. Za prikupljanje rose mogu da poslue
hladne metalne povrine, hladno kamenje (naslaga
no u vidu piramide) na kome se kondenzuje vodena
para. Sa navedenih povrina voda moe da curi u
podmetnute posude ili da se skida sa povrina pare-
tom tkanine i cedi u posude. Rosu treba sakupljati
pre izlaska sunca, jer kasnije brzo ispari.

Sneg i led takoe mogu posluiti za dobijanje

vode, odnosno za gaenje ei direktnim korie-
njem. Direktno korienje nije preporuljivo kada
je ovek zagrejan. Pri uzimanju snega za otapanje
pazi se da se ne koristi povrinski sloj i sloj do zem
lje, jer mogu da budu zagaeni. Otapanje snega i
leda vri se u posudi na vatri. U nedostatku goriva,
sneg i led mogu se topiti na suncu, ili tako to se sta
ve u bocu, uturicu ili kesu od plastine folije.

Sve vode koje koriste diverzantske jedinice i po

jedinci u ratnim uslovima obavezno se pre upotrebe
dezinfikuju i na taj nain oslobode klica. Za dezin
fekciju se koristi hemijski postupak pomou hlora
(0,20,5 g/l) ili u krajnjoj nudi kuvanjem vode.
Da bi se postiglo unitavanje svih klica uzronika
zaraznih oboljenja, potrebno je da voda kljua ne
prekidno najmanje 3040 minuta.

507
 9. FORMACIJSKI FILTERI

Namenjeni su za filtriranje neiste vode iz raz

nih nalazita radi dobijanja vode za pie. Od forma
cijskih filtera diverzantske jedinice raspolau filteri-
ma kapaciteta od 2 do 550 l/h. U priruniku svi dati
osnovni podaci za dva filtera.

F I L T E R , runi za vodu, 75 l/h.

NAMENA

Namenjen je za obino preiavanje vode iz

raznih nalazita (potoka, reka, jezera, bara i drugih
izvorita) za potrebe pojedinaca, grupa vojnika i je
dinica jaine voda.

OSNOVNI T A K T I C K O - T E H N I C K I PODACI:

masa 3,2 kg;

kapacitet 75 l/h;
utroak tableta na 1 litar vode 12 kom;
potrebno uloaka na 20 litara vode 1 par;
broj pripadajuih uloaka 128 pari;
sa brojem pripadajuih uloaka
moe se preistiti vode 2.500 l;
broj posluilaca 1.

508
 OSNOVNI DELOVI KOMPLETA SU

Filter, cediljka sa plovkom i usisnim crevom;

hlorni preparat; komplet uloaka filtrir-papira i tor
bica za pakovanje.

PAKOVANJE

Svi delovi kompleta upakovani su u torbicu od

impregniranog platna.

FILTER, runi za vodu, Dubrava 150 l/h

Sl. 232 Filtar,

runi za vodu,
Dubrava 150
l/h izgled

NAMENA

Namenjen je za obino preiavanje vode iz

raznih nalazita (potoka, jezera, bara i drugih izvo
rita) za potrebe jedinica jaine do ete.

509
 OSNOVNI T A K T I K O - T E H N I K I PODACI:

masa 18 kg;
kapacitet pri 80 pokreta
ruice u minuti:
voda srednje mutnoe 200 l/h;
veoma mutna voda 100120 l/h;
vreme filtriranja sa jed
nim ulokom filtrir-papira 0,72 h;
sa kompletom uloaka fil
trir-papira moe se isfil-
trirati vode 2.20021.0001/;
broj posluilaca 1.

OSNOVNI D E L O V I K O M P L E T A SU:

Filter; usisno crevo; uloak; filtrir-papir; sred

stva za dezinfekciju vode; alat; rezervni delovi; na
vlaka za pakovanje i postolje.

PAKOVANJE

Svi delovi kompleta upakovani su u navlaci od

impregniranog platna.

10. FILTERI OD PRIRUNIH MATERIJALA

Kada ne raspolaemo formacijskim filterima, a

postoji potreba za filtriranom vodom, filtriranje se
moe uspeno obaviti i filterima izraenim od mes
nog materijala. Kao filterski materijal najee se
upotrebljava pesak, ljunak, aktivni ugalj, strugo
tina, pamuk, razne tkanine, zdrobljena opeka, siivo
lie, i slino.

510
 Sav taj materijal se pre upotrebe podvrgava hi
gijenskoj obradi. Pesak, ljunak, opeka i slian ma
terijal se prethodno ispira, a zatim se dezinfikuje u
troprocentnom rastvoru hlornog krea u vodi. Drve
ni ugalj priprema se na sledei nain: dobro ras-
paljena drva (kad dogorevaju) ugase se vodom, ugalj
se zatim ispira od pepela i dok je jo vlaan isitni u
komadie veliine 0,53 mm, zatim osui i proseje
da se oslobodi praine.
Tkanine se moraju oprati u vruoj vodi sapu
nom, a zatim iskuvati. Strugotina i pamuk kuvaju se
najmanje 30 minuta u 5% rastvoru hlornog krea i
vode, a zatim jo 30 minuta u istoj vodi.
Za smetaj filterskog materijala koriste se po
stojei pogodni sudovi: burad, kace, sanduci ili se u
nedostatku gotovih izrauju pogodni sanduci na licu
mesta. Svi sudovi, bilo da su gotovi ili da se rade na
licu mesta, pre upotrebe se moraju dobro isprati 5%
rastvorom hlornog krea u vodi.
Izrada peanog filtera od bureta i peska (sl. 233):
uzeti pogodno bure i prethodno ga higijenski
obraditi (isprati i dezinfikovati);
pri dnu izbuiti rupu i postaviti slavinu;
sloiti filterski materijal: po dnu se postavi

Sl. 233 Bure

peani filtar
presek i izgled

511
isti ljunak, prenika 3 4 mm, debljine 68 cm,
zatim pesak prenika 11,5 mm debljine sloja 56
cm, pa onda pesak prenika 0,052 mm, debljine
sloja 3040 cm. Izmeu slojeva postaviti platno (ako
se njime raspolae).
Na tako pripremljen filter dovodi se neprei-
ena voda. Sloj vode iznad peska treba uvek da bu
de 2030 cm. Sa takvim filterom moguno je za 1
2
as profiltrirati oko 1.0001 vode po l m povrine
filtera.

Izrada sanduka filtera od drvenog uglja i pe

ska (si. 234).

Sl. 234 San

duk filtar od
drvenog uglja i
peska

Ovaj filter se razlikuje od prethodnog po tome

to se pored peska i ljunka kao filtarski materijal
upotrebljava i drveni ugalj. Bolji je od peanog fil
tera, jer, osim to izbistri, on obezboji vodu i popravi

512
lo ukus i miris. Ako se umesto drvenog upotrebi ak
tivni ugalj, rezultati filtriranja bie jo bolji, jer
specijalno pripremljeni aktivni ugalj zadrava i ot
rove.
Izrada filtera sa tkaninom i ugljem (sl. 235)
Moe se upotrebiti svako bure (sanduk) koje se
prethodno higijenski obradi:

Sl, 235 Bure

filtar sa tka
ninom i ugljem

dak sa ugljem

na dno se postavi sloj istog ljunka ili se iz

radi drveni rotilj;
na ljunak (rotilj) postavlja se drveni ugalj
u vrei;
iznad uglja u vrei postavlja se sloj granja
ili slame;
preko granja (slame) ponovno se postavlja
tkanina koja se uvruje sa spoljne strane bureta.
Takav filter mogu izraditi 2 vojnika za oko 1,5 as.
33
513
 11. _ DIVERZANTSKI OBROK HRANE (K/OS-KoV)

NAMENA

Namenjen je za preivljavanje (ishranu) poje

dinaca ili manjih grupa, za vreme izvravanja zada
taka u neposrednoj neprijateljevoj blizini i to u us
lovima kada nema ili se ne moe organizovati ni je
dan drugi nain ishrane. Komplet sadri artikle is
hrane za jednodnevno preivljavanje diverzanata.

Obrok je lagan i po gabaritu malen, pa se, po

red ostale diverzantske opreme, lako prenosi. Masa
celokupnog obroka je oko 240 grama. Dugog je veka
trajanja.

Sl. 236 Diver

zantski obrok
hrane izgled
paketa

514
 SASTAV OBROKA

suvo meso 40 g:
okolada 70 g;
karamele 20 g;
tvrde bombone 40 g;
ekstrakt kafe 4 g;
so u tableti 4 g;
ibice 10 kom;
ambalaa 39 g.

HRANLJIVE MATERIJE:

masti 49,9 g;
belanevine 26,3 g;
ugljeni hidrati 112,6 g.

UKUPNO KALORIJA 1031

masa obroka neto 202 g;

masa obroka bruto 241,2 g.
Artikli ishrane iz kompleta ne izazivaju e, kao
ni pospanost. Pogodan je za upotrebu u rejonima ko
ji oskudevaju vodom i kada se ne moe planirati
vreme trajanja zadatka.

12. DEZINFEKCIJA VODE

Pantocid tablete
Namenjene su za unitavanje zaraznih klica u
vodi, tj. bioloko preiavanje vode. Radioloko,
hemijsko i fiziko preiavanje vode vri se drugim
sredstvima.
Tablete su pakovane u fiole po 20 kom. Sa tom
koliinom moe da se dezinfikuje od 10 do 20 litara
vode.
33*
515
 Tablete se koriste na sledei nain: u uturicu
bistre vode stavi se 1 tableta, uturica se zatvori i
promuka. Posle pola sata voda se moe piti. Ukoli
ko voda nije bistra, u uturicu vode stavljaju se dve
tablete, a dalji postupak je kao i sa istom vodom.
Hlor u vodi u odreenim koliinama nije tetan po
zdravlje ljudi.
Kada nema pantocid-tableta, treba izraditi hlor-
ni koncentrat.
Hlorni koncentrat pravi se na sledei nain: 60
grama hlornog krea pomeati sa vodom da masa
bude homogena. Tome dodati 1 litar vode i dobro
promeati. Ostaviti da se istaloi i posle pola sata
procediti kroz gazu ili filtrir-papir. Hlorni koncen
trat upotrebljava se za hlorisanje vode:
na 1 litar vode dodati 2 do 4 kapi;
na 100 litara vode 15 do 20 ml;
na 1000 litara 150 do 200 ml.
Hlorisanje vode u ambalai (kante, buraci, i sl.).
Sudove pre upotrebe treba oprati vrelom vodom i
dezinfikovati hlornim kreom. Hlorisanje se vri na
sledei nain:
na 100 litara bistre vode stavlja se 0,5 grama
hlornog krea;
na 100 litara zamuene vode stavlja se 1
gram hlornog krea;
na 100 litara jako mutne vode stavlja se 2
grama hlornog krea.
Za odmeravanje hlornog krea moe da poslui
drvena lopatica (merica) nainjena od mekog drveta
4x4 cm, a na drugom kraju manja lopatica 2x2 cm.
Vea dobro napunjena lopatica hvata na celoj povr
ini oko 5 grama hlornog krea, a manja lopatica 0,5
grama hlornog krea.

516
DEO XVI
PRILOZI
1 _ K O L I I N A E K S P L O Z I V A ZA RUENJE
ELINIH ELEMENATA
 2. RUENJE E L I N I H ( M E T A L N I H ) E L E M E N A T A

elini (metalni) elementi rue se spoljnim eks

plozivnim punjenjima, koja po obliku mogu biti kon-
centrisana, pruna, kombinovana i kumulativna.
Upotrebljavaju se trotil i njemu slini eksplozivi (po
jaini brizantnog dejstva).

520
 Potrebna koliina eksploziva za ruenje elinih
elemenata odreuje se proraunom po obrascu:

P = F x M, gde je:

P = potrebna koliina eksploziva u gramima;

F = povrina poprenog preseka elementa na me
stu presecanja u cm-, i
M = inilac otpornosti materijala (tabela).

VREDNOST INIOCA OTPORNOSTI MATERIJALA M *

Koliina eksploziva moe se odrediti prema deb

ljini elemenata na sledei nain:
za eline elemente ija je debljina manja od
4 cm, koliina eksploziva odreuje se tako da se na
svaki cm debljine elementa uzima po jedan red eks
plozivnih metaka od trotila, mase 200 g. Broj metaka
u jednom redu odreuje se prema irini elementa,
tako da se irina elementa u cm podeli sa duinom
eksplozivnog metka u cm;
za eline elemente ija je debljina preko
4 cm, koliina eksploziva odreuje se na isti nain

521
kao i za elemente debljine do 4 cm, s tim to se na
svaki cm debljine elementa, umesto jednog reda uzi
maju po dva reda metaka trotila od 200 g.
I ovako odreena koliina eksploziva poveava
se za 25%.
Dovoljno tane koliine eksploziva za ruenje
elinih elemenata standardnih oblika i dimenzija
mogu se odrediti po priloenoj tabeli K O L I I N A
E K S P L O Z I V A Z A RUENJE E L I N I H ELEME
NATA.
Dimenzije elemenata u tabeli date su u cm.

522
 3. RUENJE DRVETA

ODREIVANJE KOLIINE EKSPLOZIVA ZA

RUENJE DRVETA

523
 4. POTREBNA K O L I I N A E K S P L O Z I V A I MESTO
POSTAVLJANJA E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA PRI
RUENJU ELEZNICKIH P R U G A I POSTROJENJA

Mesto postavlja
Masa eksploz. li anj a eksploziv
Naziv elementa punjenja u kp
nog punjenja
1 2 3
2eleznike ine, duine 0,200,40 U jednom prese-
do 12 m, za normalni ku na vratu ine
i uzani kolosek

Zeleznike ine, duine U dva preseka

preko 12 m, za nor na vratu ine
malni i uzani kolosek 0,200,40 (si. 1)
Skretnica 0,40 (si- 2)
Ukrsnica 1.00 (si. 3)

Okretnica:
glavna osovina 4,00
osovina tokova 1,00 (sl. 4)

Stanica za vodu:
nadzemni rezervoar 1,01,5
dovodne cevi za vodu 0,20,4
pumpa za vodu 1,0-2,0
podzemni rezervoar 25,00
vodocrpni 1,02,0

Parne lokomotive 0,4-1,0 Radilica, klip

njaa, cilindar,
parni kotao i po
gonski tokovi

Elektrine i dizel-elek- 0,41,0 Blok-motora, a

trine lokomotive 0,41,0 sija i pogonski
Tenderi 1,0 tokovi
Vagoni Rezervoar za
vodu
Venac tokova,
gibnjevi ili oso
vine

524
 5. PALJENJE E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA
PRENOSOM DETONACIJE

Rastojanje izmeu minskih Masa minskog punjenja

punjenja u cm u gramima

50 100
75 200

100 400
150 800
175 1000
200 1500
250 2000

300 3000
320 4000

&

525
 Paljenjem poetnog eksplozivnog punjenja, de
tonacija se prenosi preko detonatorskih kapisli na
tledea punjenja:
u jedno (poetno) eksplozivno punjenje po
stavi se sporogorei upalja ili elektrina detonator-
ska kapisla, radi paljenja;
u sva druga (sledea) eksplozivna punjenja
postave se detonatorske kapisle, ali tako da otvori
detonatorskih kapisli budu okrenuti ka susednim
eksplozivnim punjenjima.
Paljenjem poetnog eksplozivnog punjenja de
tonacija se prenosi na ostala eksplozivna punjenja.
Ako je izmeu elemenata koji se rue razmak
vei od propisanog u tabeli, izmeu njih se postave
pomona eksplozivna punjenja, koja slue samo za
prcnos detonacije.
Prilikom ruenja objekata elemenata preno-
som detonacije treba imati na umu da primena ovog
naina paljenja zahteva najmanji utroak sredstava
za paljenje, ali se moe izvesti samo kod spoljnih
eksplozivnih punjenja, na relativno malom meu
sobnom rastojanju.

6. MESNA SREDSTVA I MESNI MATERIJAL

1) Korisna nosivost mesnih sredstava i materi

jala:
ovija meina nosi do 60 kg;
razni vazduni leajevi dueci nose do
100 kg;
unutranje auto-gume nose do 50 kg;
razni plovci punjeni slamom, senom i slino
nose do 3 kg na 1 kg punjenog materijala;
razne kante (plastine-limene) i kutije imaju
korisnu nosivost 3/4 svoje zapremine;

526
 drvena burad imaju korisnu nosivost 2/3 za-
premine u pojedinanoj upotrebi ili 1/2 zapremine u
skelama;
3
korisna nosivost 1 m suvog drveta iznosi
200 kg ili se izraunava po obrascu: zapremina drva
U m3 = nosivost u tonama, podeljena sa brojem 5.
F

2) Korisna nosivost mesnih plovnih sredstava

(amci, dereglije, i sl.)

Mesna plovna sredstva imaju malu brzinu kre

tanja i mogunost njihove upotrebe zavisi od irine
prepreke i brzine vode. Ona se mogu esto upotrebi-
ti bez dopune. Nosivost se odreuje prema ispisanim
podacima na sredstvu, probnim optereenjem ili pro
raunom. Na optereenom mesnom polovnom sred
stvu treba ostaviti slobodnu ivicu od 0,5 m.
Nosivost pojedinanih plovnih sredstava prora
unava se prema obrascu:

Z - S x K V x S d , gde je:

Z = zapremina;
S = srednja irina;
Kv = korisna visina;
Sd = srednja duina.

527
 7. KATEGORIZACIJA ZEMLJE I STENA ZA R U N I
I M A S I N S K I RAD

528
 8. POLUDEBLJINE ZA G A M A I NEUTRONSKO
ZRAENJE N U K L E A R N E EKSPLOZIJE

Poludebljina u cm
Gustina
Materijal za neutron, za gama
g/cm3
zraenje zraenje

Voa 1 46 1420
Poluetilen 0,92 46 1525
Oklop 7,8 812 23
Olovo 11,3 1020 1,42
Zemlja 1,6 1114 1013
Beton 2,3 912 611
Drvo 0,7 1215 1520

Zatita od poetnog radioaktivnog zraenja po

stie se korienjem materijala postavljenog izmeu
izvora zraenja i lica koje se eli zatititi. Prilikom
prolaska kroz razni materijal jaina zraenja slabi,
srazmerno gustini zatitnog materijala. Efikasnost
materijala u pogledu smanjenja jaine zraenja izra
ava se pomou zatitnih poludebljina, koje jainu
zraenja smanjuju na polovinu.
Analizirajui podatke iz tablice, moe se izvui
zakljuak da je zatita od poetnog radioaktivnog
zraenja veoma komplikovana. Materijali koji naj
vie slabe neutronski fluks slabo tite od gama-zra
enja i obratno. Radi toga je neophodna kombinova-
na zatita. Jedno od najboljih i dostupnih zatitnih

34 529
sredstava je voda, koja slabi fluks neutrona zahva
ljujui visokoj atmosferskoj gustini vodonika. Za
poveanje zatitnih svojstava poljskih fortifikacij-
skih objekata dovoljno ih je prekriti vlanom i sa
bijenom zemljom.

9. Z N A C I Z A M O R A LJUDSTVA

Pokazatelj S t e p e n z a m o r a
zamora neznatan srednji jak

Boja lica malo znatno crvena jako crvena, ble-

crvena da ili plaviasta

Znojenje neznatno znatno, naro veoma jako, uk-

ito u rame ljuivajui i tr
nom pojasu buni pojas, iz
bijanje soli na
bluzi

Disanje ubrzano vrlo ubrzano, po

ravno- merno
vrno, neritmic-
no, teko

Korak dobar nesiguran, jako povoenje,

povoenje zaostajanje od
kolone

Oseanje bez albe bol u nogama, bol u nogama,

lupanje srca, lupanje srca, za
zaptivanje ptivanje, glavo
bolja, muka,
povraanje

NAPOMENA
Duni smo da, koristei se podacima iz tablice, kontro-
liemo stepen zamorenosti.
U sluaju pojave zamora srednjeg stepena smanjiti br
zinu kretanja, ili dati zastanak, odnosno odmor. Na kona-
itu i predanku ljudstvu treba obezbediti dobar odmor
(spavanje osam asova).

530
10. Z A P I S N I K MINSKOEKSPLOZIVNE
PREPREKE (MINSKA POLJA)
11. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE
PREPREKE (GRUPE M I N A )
 12. U P U T S T V O ZA POPUNJAVANJE Z A P I S N I K A
MINSKOEKSPLOZIVNE PREPREKE (MEP)
A PODACI O IZRADI

1 2
Registarski broj Uneti redni broj minskog polja,
serija A k o komande armija, V P O , RV i
P V O , V P T f SNO vre podelu po
zonama dejstva ili jedinicama, une
ti oznaku serije koja je odreena
za tu jedinicu.
Karta, broj lista i Uneti naziv karte, razmeru, broj
koordinate x, y lista, koordinate x, y koje ozna
avaju poetak M E P i godinu iz
danja karte.
Skica MEP Uneti irinu i dubinu M E P , broj
redova, rastojanje izmeu redova
u MEP, azimute granice MEP, azi-
mut poloaja prolaza, orijentire sa
kojih se snima M E P (stajne take).
Orijentirne take Ucrtati ustaljene znake za orijen
tire i tekstualno opisati o kojim
kakvim se orijentirima radi (taan
poloaj).
Raspored MES po Uneti raspored mina kakav je pri-
redovima menjen u redu (u vie redova ako
grupama je razliit raspored), naneti rasto
janje izmeu mina, poloaj mina
sa dopunskim upaljaima i poja
anih mina.
Redni broj 1 Navesti vrstu M E P , naziv i koli
inu mina i upaljaa (koliinu do
punskih upaljaa) i drugih M E S .
Redni broj 2 Navesti nain izrade M E P : runo,
minopolagaem, strojevim raspo
redom ( I , I I , I I I nain), sejanjem,
koordinatnui konopcem.

533
 1 2

Redni broj 3 Navesti broj redova u MEP, broj

mina u svakom redu, broj pojaa
nih mina u MEP i u svakom re
du, broj mina sa dopunskim upa
ljaima, koliinu mina po redovi
ma grupama.

Redni broj 4 Navesti broj ostavljenih prolaza,

irinu prolaza, poloaj prolaza u
MEP, mesto smetaja mina za za
tvaranje prolaza.

B PODACI 0 RAZMINIRANJU
<

Redni broj 1 Navesti kako je razminiranje izvr

eno (runo, eksplozivom, meha
nikim sredstvima, kombinovano).

Redni broj 2 Navesti in dunost, ime i pre

zime lica koje je naredilo izradu
prolaza u MEP razminiranje.

Redni broj 3 Navesti koliinu MES izvaenih

pri izradi prolaza razminiranju,
koliinu MES unitenih (od nepri
jatelja ili sopstvenih snaga), broj
izvaenih mina u svakom redu,
mesto gde su MES uskladitena.

Redni broj 4 Navesti taan naziv jedinice kojoj

su predata MES, in, dunost, ime
i prezime stareine jedinice.

Redni broj 5 Navesti taan naziv jedinice koja

je izvrila izradu prolaza raz
miniranje.

534
13. T A B L I C A USTAVLJENIH S I G N A L A

535
536
537
538
 14. _ T A B L I C A VIDLJIVOSTI I UJNOSTI

Vidljivost u km ujnost
Objekti aktivnosti
Danju Nou u km

1 2 3 4
Tvorniki dimnjak i pojedi 45
nane zgrade

Srednja i velika pojedinana 1,22

stabla

Peadijska kolona na maru 1,5

Cev tenkovskog topa 0,9

Vojnik u pokretu 0,85

Glava oveka 0,4

Pojedinani delovi tela 0,3

Lice u obliku svetle mrlje i 0,15

oi

Pojedinosti na odei 0,1

Blesak vatre 2

Svetlost fenjera 2

Osvetljena i svetla praina 1

Plamen ibice 0,3

Zapaljena cigareta 0,050,1

Pokreti pri meseini 0,20,3

539
 1 2 3

Pokreti pri tamnoj noi 0,050,07

Pokreti pri jakoj pomrini 0,015

Pucanj iz puke 3

Pokreti oklopnih vozila 0,81,5

Kretanje automobila 0,5

Neoprezno rukovanje zatva

0,4
raem

Zveckanje opreme 0,3

Obian razgovor 0,2

Kretanje po tvrdom zemlji 0,2

tu, kamenjaru i suvom lisu

Oprezno povlaenje zatvaraa 0,05

 15. PREGLED MERNIH JEDINICA
M E U N A R O D N O G SISTEMA SI
(ove mere stupile su na snagu 01. 01. 1981. godine)

541
542
16 PREVOENJE KONJSKIH S N A G A
U KILOVATE

543
 17 NORME UTROKA VODE

a) Za ljude

Norme u litrama
Red. Fiziolo
Za koje potrebe

Sma
Mini

njena
broj Obina ki mi
malna
nimum

1 Za pie, napitke 4.5 3.5

i rezervu u
uturici

2 Za spremanje 4 3 3 leti 3
hrane i za sve zimi 2
potrebe
3 Za pranje 2 0,5
sudova

4 Za umivanje i 5,5 3
pranje ruku i
nogu

5 Za kupanje 40 30

6 Za pranje 1 kg main. 30 .
^ ^ ^ ^ ^
y
, rublja runo 40

7 Za peenje 1 1 1
kg hleba

b) Za tehnike potrebe

Za jedno
Dopunsko
Red. punjenje
Za tehnike potrebe punjenje,
broj hladnjaka,
litara
litara
1 1 Putniki automobil 12 2,5
2 Terenski automobil 1119 26 '
3 1 Teretni automobil 45 9

544
 c) Za dekontaminaciju

Vrste dekontaminacije
Red. Sta se dekontaminira
broj Za hemijsku, Za radiolo-
litara ku, litara

1 Ljudstvo 30 125

2 Stoka 80 400

3 Puka, automat i RB 1 100

4 Pukomitraljez 2,7 200

5 Mitraljez 4.5 130

18. TABLICA STEPENOVANJA KOHENOVANJA
I POVRINE K R U G A
549
 DEO I
NAORUZANJE
Strana

550
 Strana
1. T A P I N S K O PALJENJE EKSPLOZIVNIH
PUNJENJA 85
1.) Sredstva za Stapinsko paljenje 85
a) Sporogorei tapin 86
b) Detonirajui tapin 87
c) Detonatorska kapisla 88
d) Minerska ibica 89
e) Tinjajui fitilj _ _ _ 90
2. E L E K T R I N O PALJENJE EKSPLOZIVNIH
PUNJENJA 102
2.) Sredstva za elektrino paljenje 103
a) Elektrina detonatorska kapisla 103
b) Provodnici elektrine struje 104
c) Podaci o elektrinim detonatorima 106
d) Izvori elektrine struje 106
(a) Podaci o suvim baterijama 106
(b) Nain vezivanja baterija i akumulatora 107
(c) Maina za paljenje EDK-mala ( M P E D K - M ) 109
(d) Maina za paljenje Teleoptik 300 V 111
(e) Maina za paljenje induktorsko-kondenzatorska
IKM-1000 V 112
2. OSNOVNE K A R A K T E R I S T I K E E K S P L O Z I V A (ta
belaran prikaz) 115

DEO I I I

UPALJAI

1. T R E N U T N I P O T E Z N I U P A L J A (UDP-1) 125
2. T R E N U T N I OTPUSNO-POTEZNI UPALJA
(UDOP-1) 127
3. T R E N U T N I Z G L O B N I U P A L J A (UDZ-1) 130
4. T R E N U T N I U N I V E R Z A L N I U P A L J A (UDU-
-1) 133
5. T R E N U T N I ODVIJAJUI U P A L J A (UDOd-1) 137
6. V R E M E N S K I UPALJA SA KISELINOM
(UDVK) 140
551
 Strana
7. _ S A T N I U P A L J A DESETOCASOVNI (SU-10
M66) 144
8. S A T N I U P A L J A DVADESET C E T V O R O C A -
S O V N I (SU-24 M69) 149
9. E L E K T R O M E H A N I K I U P A L J A (EMU-1) 154
10. UPALJA SPECIJALNI INERCIJALNI TRE
N U T N I (USI-T) 159
11. UPALJA SPECIJALNI SVETLOSNI-TRE-
N U T N I (USS-T) 162
12. UPALJA SPECIJALNI TERMlCKI-TRENU-
T N I (UST-T) 165
13. U P A L J A S P E C I J A L N I T E M P I R N I (UST) 167
14. UPALJA SPECIJALNI HEMIJSKI-POTEZ-
NI (USHP-1) 169
15. U P A L J A S P E C I J A L N I HEiMIJSKI N A G A Z -
N O - P O T E Z N I - 1 (USHNP-1) 172
16. E L E M E N T I H E M I J S K I U S P O R A C K I OD 5
I 10 SEKUNDI 175
17. U P A L J A S P E C I J A L N I T E M P I R N I HEMIJ
S K I (USTH) 176
18. U P A L J A M E H A N I K I POTEZNI-1 (UMP-1) 179
19. U P A L J A M E H A N I K I P O T E Z N I - 2 (UMP-2) 181
20. UPALJA MEHANIKI N A G A Z N O POTEZ-
NI 1 (UMNP-1) 184
21. UPALJA MEHANIKI OTPUSNO-POTEZ-
N I - 1 (UMOP-1) 186
22. UPALJA MEHANIKI NAGAZNO-OTPUS-
N O - P O T E Z N I - 1 (UMNOP-1) 189
23. PAKOVANJE UPALJAA 194

DEO IV

M I N E

1. P R O T I V P E S A D I J S K A A N T I M A G N E T N A MI-
NA-1 (PMA-1) 199
2. PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A MI-
NA-2 (PMA-2) 201

552
 Strana
PROTIVPEADIJSKA A N T I M A G N E T N A M I -
NA-3 (PMA-3) 203
PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA
MINA-2A (PMR-2A) 205
PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA
M I N A SVETLEA (PMR-2AS) 208
PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA
MINA-3 (PMR-3) 208
PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA
ODSKONA MINA-1 (PROM-1) 211
PROTIVPEADIJSKA MINA RASPRSKA
VAJUCA USMERENOG DEJSTVA (MRUD) 214
PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I
NA 1A (TMA-1A) 217
PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I
NA 2A (TMA-2A) 219
PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I
NA 3 (TMA-3) 221
PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I
NA 4 (TMA-4) 223
PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I
NA 5 (TMA-5) 225
PROTIVTENKOVSKA RAZORNO-PROBOJ-
NA M I N A 6 (TMRP-6) 227
PROTIVTENKOVSKA M E T A L N A M I N A 1
(TMM-1) 230
M I N A P R I L E P K A RAZORNA (MPR) 233
M I N A PRILEPKA PROBOJNA 238
PLOVNA RENA M I N A 1A (PLRM-1A) 241

DEO V

MOGUNOSTI IZRADE IMPROVIZOVANIH

MINSKOEKSPLOZIVNIH SREDSTAVA
IMPROVIZOVANI EKSPLOZIV 247
IMPROVIZOVANI S T A P I N U OBLIKU K A -
NAPA-UZICE 248
IMPROVIZOVANI STAPIN U OBLIKU CEV
ICE 250

553
 Strana
4. I M P R O V I Z O V A N A DETONATORSKA KA
P I S L A OD 2 I V I N O G F U L M I N A T A 252
5. I Z V O R I ENERGIJE KOJI SE MOGU K O R I S
T I T I ZA IMPROVIZOVANA DIVERZANTSKA
SREDSTVA _ _ _ 255
1.)
Trenje _ _ 2 5 5
2.)Galvanski elementi 256
3.)
Toplotne elije _ _ _ _ _ _ _ 2 56
4.)
Toplotni izvori 256
5.)
Svetlosni izvori _ - _ _ _ _ _ 2 57
6.)
I z v o r i na bazi PIJEZO-efekta _ ___ 257
7.)
Elektromagneti 257
8.)
Suve baterije _ _ _ _ _ 259
9.)
Akumulatori 261
a)Pregled akumulatora koji se mogu koristiti u
diverzantskim dejstvima 262
6. D E L A B O R A C I J A _ _ _ _ _ 2 65
I . ) Delaboracija streljake municije 265
2.) Delaboracija antimagnetnih PT mina 268
3.) Delaboracija artiljerijskih zrna 269
a) Delaboracija eksplozivnog punjenja 269
b) Vaenje eksploziva iz zrna 269
c) Topljenje eksploziva pomou tople vode 271
d) Topljenje eksploziva pomou vodene pare 273
4.) Mere bezbednosti pri radu na delaboraciji mu
nicije _ _ _ _ _ 275

DEO V I
ZAPALJIVA SREDSTVA
1. I M P R O V I Z O V A N A Z A P A L J I V A SREDSTVA 279
1.) Inicijatori 279
2.) Pripalne smee _____280
3.) Mehanizmi za tempiranje 281
4.) Zapaljive materije _ _ _ _ 2 82
5.) Opte karakteristike izrade improvizovanih za
paljivih sredstava 284
6.) Improvizovana primena belog fosfora 288
2. U P A L J A Z A P A L J I V E BOCE (UZB) 290
3. S P E C I J A L N A Z A P A L J I V A M I N A 295

554
 DEO V I I

SPECIJALNA HEMIJSKA SREDSTVA

Strana
1. B O M B A R U N A S P E C I J A L N A M79 AF-1 301
2. B O M B A R U N A S P E C I J A L N A M79 AG-1 303
3. R A S P R S I V A C R U N I M83 304
4. HEMIJSKI PITOLJ 306
5. HEMIJSKA PUKA 307
6. M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOL-
SKA-EKSPLOZIVNA (MTKS-E) 309
7. M I N A TROMBLONSKA HEMIJSKA KOL-
S K A - D I M N A (MTHS-D) 310
8. R A S P R S I V A C LEDNJI Ml ( R L - M 1 ) 312

DEO VIII

SREDSTVA Z A IZVIANJE
1. R U N I DVOGLED (RD 7x40) 317
2. DVOGLED N O N I P A S I V N I 4x80 (PD-4) 321
3. PASIVNE NAOARE 323
4. R U N A BUSOLA M-53 325
5. PERISKOP 328
6. K U R V I M E T A R M-59 329
7. PEDOMER (MERAC K O R A K A ) 332
8. P R E N O S N I R A D A R S K I D E T E K T O R (PRD-1) 333
9. I Z V I A K I R A D A R (IR-3) 335
10. A M A C I Z V I A K I (CI-M67) OD NEOPRE-
NA 338

DEO I X

ORIJENTACIJA I K R E T A N J E NA NEPOZNATOM
ZEMLJITU
1. O R I J E N T A C I J A NA Z E M L J I T U 343
2. ODREIVANJE S T R A N A S V E T A POMOU
SUNCA I V R E M E N A 344
3. ODREIVANJE P R A V C A SEVERA POMOU
ZVEZDE SEVERNJACE 345

555
 Strana
4. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU
RAZNIH OBJEKATA 346
5 PRESTAVLJANJE OBJEKATA NA K A R T I 348
6. KRETANJE PO A Z I M U T U 350
7. KORIENJE KARTE NA ZEMLJITU 352
1.) Opte o karti 352
2.) Razmera karte 353
3.) Orijentacija karte 354
4.) Odreivanje stajne take 356
5.) itanje karte 358
6.) Kretanje pomou karte 359
7.) Izrada skice 360

DEO X

MASKIRNA SREDSTVA
M A S K I R N A SREDSTVA 365
1 PRIRODNI MESNI MATERIJALI ZA MASKIRA
NJE 366
2. VESTAKI MESNI MATERIJALI ZA M A S K I R A
NJE 368
3. FORMACIJSKA MASKIRNA SREDSTVA 369
1. ODELO, MASKIRNO, LETNJE 369
2. ODELO, MASKIRNO, ZIMSKO 370
3. MREA, MASKIRNA, ZA SLEM 371
4. MRE2A, MASKIRNA, ZA VOJNIKA 372
5. ELEMENAT, MASKIRNI, UNIVERZALNI 373
6. DIVERZANTSKO ODELO 375

DEO X I
SREDSTVA NHB ZATITE
1. Z A T I T N A MASKA 379
2. ZATITNI OGRTA 381
3. ZATITNE RUKAVICE 381
4. ZATITNE IZME 382
5. ZATITNI KOMBINEZON 383
6. Z A T I T N A PASTA (ZP-M69) 384
1. PRIRUNA I MESNA SREDSTVA ZA LINU Z A
TITU _ _ _ 3 8 4

556
 Strana
2. SREDSTVA ZA RHB D E K O N T A M I N A C I J U 385
1. L I N I P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U
(LPD-M1) 385
2. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U L I N O G
N A O R U A N J A I ODEE fPDLO) 389
3. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U ZAJED
N I K O G PEADIJSKOG ORUJA (PDPO) 391
4. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U V O Z I L A
(PDV) 395
3. SREDSTVA ZA DETEKCIJU I D O Z I M E T R I J U 398
1. L I N I D O Z I M E T A R (LD-M3) I I T A L I
N O G D O Z I M E T R A (DL-M3) 398
2. R A D I O L O K I D E T E K T O R Ml 403
3. R A D I O L O K I D E T E K T O R (RD-M3) 406
4. HEMIJSKI D E T E K T O R (DH-M11B) 408
5. K O M A N D N I D O Z I M E T A R (DKP-50A) I P U
NJA D O Z I M E T R A (TPD-01 I ZD-5) 411
6. K O M A N D N I D O Z I M E T A R (DK-500) I P U
NJA D O Z I M E T R A (PTD-02) 413
4. K O M P L E T Z A OBELEAVANJE K O N T A M I N I R A
N O G Z E M L J I T A I O B J E K A T A (KonZ-a) 417
5. PREGLED P R I M L J E N I H DOZA, N J I H O V I H A-
KUTNIH EKVIVALENATA I STALNO ZAOSTA
L I H D O Z A Z A R A Z L I I T O VREMEE POSLE O -
Z R A E N J A (tablica) 418

DEO X I I
SREDSTVA VEZE
1.
I N D U K T O R S K I T E L E F O N M-63 423
2.
RADIO-UREAJ RUP-33 426
3.
R A D I O - U R E A J RU-20 430
4.
RADIO-TELEPRINTERSKI UREAJ ( R T U -
-100) 432
1. OSNOVNI E L E M E N T I K R I P T O Z A T I T E 435

DEO XIII
SANITETSKA SREDSTVA
1. P R V I ZAVOJ 439
2. U P R T A C A 440
3. S A N I T E T S K I DIVERZANTSKI KOMPLET
(SnK-2) __ 44i

557
 Strana
4. PRU2ANJE PRVE POMOI 443
5. PRVA POMO PRI KRVARENJU 444
6. PRVA POMO P R I PRELOMU, ISCASENJU
I UGANUU 446
7. PRVA POMO PRI OPEKOTINAMA 448
8. POMO PRI UDARU ELEKTRINE STRUJE 449
9. PRVA POMO PRI UJEDU ZMIJE 449
10. PRVA POMO PRI UTAPANJU 450
11. PRVA POMO PRI SUNANICI 451
12. PRVA POMO PRI SMRZAVANJU I SMR-
ZOTINAMA 45i
1. PRUANJE PRVE POMOI PRI POVREDAMA
KOJE PROUZROKUJU POREMEAJ I PRESTA
N A K DISANJA I RADA SRCA 452
2. POSTUPCI SA RANJENICIMA 461
3. SPAAVANJE LJUDSTVA IZ POARA 462

DEO X I V
A L A T , POMONI PRIBOR I OPREMA
1. KOMPLET IN2INJERIJSKO-DIVERZANTSKI
(KiD) 467
2. KOMPLET VERAKE OPREME 468
3. KOMPLET SMUARSKE OPREME 476

DEO X V
BORAVAK DIVERZANATA U NEPRIJATELJEVOJ
POZADINI
1. BAZIRANJE DIVERZANTSKIH JEDINICA 483
1. DIVERZANTSKA BAZA 484
2. KORISENJE I PODEAVANJE MESNIH
OBJEKATA ZA BORAVAK I Z A T I T U 486
3. MERE SAMOZASTITE I BEZBEDNOSTI U
BAZI 490
1.) Unutranje ureenje baze 492
2.) Odvodnjavanje 492
3.) Zagrevanje 492
4.) Provetravanje 493
5.) Osvetljavanje 493
 Strana
6.) Oblaganje zidova i poda 494
7.) Izrada leita 494
4. _ ORGANIZACIJA 2IVOTA U BAZI 494
5. ISHRANA U TE2IM USLOVIMA (KORlS-
ENJE FLORE I F A U N E ) 495
1.) Suvi improvizovani obrok 497
6. PRIPREMANJE VATRE I OGNJITA 500
7. _ KONZERVIRANJE HRANE NAENE U P R I
RODI 503
8. OSNOVNI P O D A C I O VODI ZA PIE 505
9. FORMACIJSKI FILTERI 508
10. F I L T E R I OD P R I R U N I H M A T E R I J A L A 510
11. DIVERZANTSKI OBROK HRANE (K/OS-
-KoV) 514
12. D E Z I N F E K C I J A VODE 515

DEO X V I
PRILOZI
1. K O L I I N A E K S P L O Z I V A ZA RUENJE E
LINIH ELEMENATA 519
2. RUENJE E L I N I H ( M E T A L N I H ) ELEME
NATA 520
3. RUENJE D R V E T A ODREIVANJE K O
L I I N E E K S P L O Z I V A Z A RUENJE D R
VETA 523
4. P O T R E B N A K O L I I N A E K S P L O Z I V A I ME
STO P O S T A V L J A N J A E K S P L O Z I V N I H P U
NJENJA P R I RUENJU 2 E L E Z N I C K I H P R U
GA I POSTROJENJA 524
5. PALJENJE EKSPLOZIVNIH PUNJENJA
PRENOSOM DETONACIJE 525
6. M E S N A SREDSTVA I MESNI M A T E R I J A L 526
7. K A T E G O R I Z A C I J A ZEMLJE I S T E N A ZA
RUNI I M A S I N S K I R A D 528
8. POLUDEBLJINE ZA G A M A I N E U T R O N -
S K O ZRAENJE N U K L E A R N E EKSPLOZIJE 529
9. Z N A C I Z A M O R A L J U D S T V A 530
10. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE PRE
PREKE (MINSKA POLJA) 531
11. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE PRE
PREKE (GRUPE M I N A ) 532

559
 12. U P U T S T V O ZA P O P U N J A V A N J E Z A P I S N I
KA MINSKO-EKSPLOZIVNE PREPREKE
(MEP)
13. T A B L I C A U S T A L J E N I H S I G N A L A
14. T A B L I C A V I D L J I V O S T I I UJNOSTI
15. _ P R E G L E D M E R N I H J E D I N I C A M E U N A
R O D N O G S I S T E M A SI
16. PREVOENJE K O N J S K I H S N A G A U K I L O
VATE
17. N O R M E U T R O K A VODE
18. T A B L I C A S T E P E N O V A N J A K O R E N O -
V A N J A I POVRINE K R U G A

560