ee zenitismus Fragimente, bersetzt von Nina-Naj WAS IST ZENITISMUS ? Zenitismus ist balkanischer Totalisator des neuen Lebens. Zenitismus ist batkanischer Totalisator der neuen Ku Zeri ist Vertibale gerogen auf horisontale ‘Symetricebene WAS IST MIT EUROPA? Europa, befruchtet mit wilder Kraft und rohen Samen kann nur wiedergeboren werden — keinesfalls aber aus sich selbnt. WASS WILL 71 Zenitismus, als Vitale Energetik, will den Menschen dienen, das Leben und die Arbeit 21 lieben. allen Menschen als. Balkan-Totali en, welcher eine neue Basis werden soll Ele! bedeutet kure gefasst: For von Kultur und Menschen ‘und unmittelbarer Men. weiter bedeutet: schaffen Lebens we Kultur der Liige und des Papi — schaffen neues Leben und in Kultur fiir jeden Menschen. is za zenitizam { novu umetnost LENIT| « revue Internationale zenitiste et de art nouveau GODINA Europas Balkanisation bedeutet alle hichste Stufe der Moglichkei sie sich als allerrohester Kerpschnitt auf beweglicher ‘Skala des Kollektiven Progresses befindet, IST BARBARGENIE ? Barbargenie ist Triger der unsentimentalen wilden Vitalitat — ceinen Glaubens — unverfilschter Sesle offenen guten Herzens, welches wir Serben und Russen mit vieler allmenschlicher Liebe ins. newe Leben der nouen Menschheit hineintragen. WAS IST MIT KUNST ? Die Kunst ist fot, es lebe die Newe Kunst ZENITISMUS | Ljubomir MITZITSCH —___ T. B.C. Ve POLJANSKI teSka Jalost Traje buntovna misao TranaaRaaaaA, Oko gleda ultravioletno sut Grose zdravlja bleji Teleca kev tee w srea stemih fabrika Plata telegrafsi stupo lie zemia ree Smt clektrignih vozova Sfinga Balkana DURMITOR itt Lad jas plamens mete ragozoru rasta invazije besova a Fata Morgana Rokfelerova smet Stines skate u kotao varenog olova, U Parizovom tebubu raste praskay Strombo, Strombo STROMBOLI —_—_—_—_—_—__ liebeserkldrung an die metaphysik Frane Richard BEHRENS Nina Ni ler Zenitistentrau Du Myrtensiisse Jede Nacht Deine schine Kénigin Deine kleine Hand Taw mach Julinacht Bube und Bubleanatema i klepetanje g. bogdana popoviéa predsednika ,,ku-kluks-kana“ WdoiGu stare usedelice, gosto starog zaborasiie vojskovode, ji gn vojaiet nikad isu posluzal da iiggube bitky, autoritetom savremenog politiékog emagogn koji jedvat sam veruje u sebe,.t fog maristokrates — g. 1, P. anate ie nowt uinethost na jedan drak i prepreien nsgin .8.P. natao je tadi sebe 1-0 sebi dovoljno fasloga, da to uSini, te dovoljno pristasa koji miu odo Dbravajt 1 eestitaju na njegovom shrabrome —— pat fletu. On je strateski inabrno bas ona} momeuat, kad J€ po njegovom sumovanjue iagledalo verovatnin, da ut e nege moti suprotstevittnijodan protivail is redova onih smiladiha, koje je on banalno, proglasio ~ analfabetima. E, tako bi anatemn njogove. presve tosti-g. BP, ux istovremeno i po planu smljeno ranje ajogovihy kaladera uw duevno} stanipi, tre bala; pocersi ovom godinom, da bude ofanzivnog ka raktors u valjda | potetak definitive dobivene pobede, ‘Ali, Gikt Anologija sa srpskim narodom, Kojt jee: ‘nom pod daleko jaéom silom morse nupustiti sve fotadzbinw (ali Eusno!), koju je opet poste velikim &o VeEninn naporom osvajio (ali herajskit), ne morn t ne node ila bude sretne ruke jw savremeno} umetnost (pojan i 24 knjizevnost!). U ‘umetnosti, obiéno, abi se otadzhing jeduom 2a uwek, a iako 20. kadgod. po Yaga, ona je wvek w posve drugoj a niposte u pre dainjoj form Zabadavn, g. B. F. svoju knjideruo Tumetnisky otadzbinu v opsegu hhedonisticke estetike, ée nikada vide povratit. G. B. P. je vremenski sudeno, dn dive danas samo Keo inguanik {da five inkljutivo od svojil uspomena. Ai poste th uspomene Koje sn veoma malene, potto budu iserpljene brzinon jednog cigarotnog dime, ne preostaje iu niste dewgo, nego da bele Dutideve stihove pretwarn were how. bone, i ajima p 1 Venere Miloske, rot tcl mentale eytke sirpstoy’ Kenilerang Glasnikne (11 16. jan. 1 foe) w neo) rare Kom je umetaidha viedion eraathe planicetar drag BF odiotio oo — ea ned dunnteh evropolt ehtsy Koji je nai | preme tome apsoluten 7 merodavane Logidno, prema ovo) atliasif (qe ve g. B. P. we po Kazuje Eak ni dobrim stiistom!) mat, Sto je taj ubus i whe; \on jo eomar tits spmtuten 7 merodevai.'G BP. ‘mi sevropskogs aspolis, prividno: ucevli ta objekt craadke plastiku, » preke mje, usput obarajudl fo — Klepese (slutimo se njegovim ixresora) | ana temize nows umotnost-wopite, Nie Ii taj metal pro profes | demagumtil Ne Gaajs Is slabaoe exraiiacg "hudnog oarintokrates, koji neta ni taliko hrabros ‘ia iaravno ude svet i dela nove umetnost, pw da TakAGe predia, peanjeme; bel am Be meee, tae Titi avoju hedoniatithu esttiku valosgox, Net On je Dpreisveljuo pretpostavio, da su svi smladiy | pemladl Droglasili ernadku umetnont sn novu uaetnost 1 ave Engi. (ito we medutin dogada u Tvrop Kanu) a posto 2 njega su ermagko} pli Goga ito bi ovropeka uimetnost mogla od je ona po logic! ovog xalutalog hedoniste nig nikekove non, poito octavlje. rutimak neteg nenmaniive iicliog, rultog | vel prtwitirnage. be. 3p pestotica ‘ove Konvencionalne {.diletanteke cit Po Koja nam odaje, dag. B. P. nije jos mi toliko tumetnitht vaspitan, Koliko ye potrebno da se tan ale Rist 1). yreduont umtniog dela ne oct oar wom i slepome —") uinctnigko delo treba’ po- fmatrati sa tavorne atvaralatke taéke ledista, ber takovih "predranida, ber Skakovih, nesttiGkie i maucnihe formula — 3.) ea vrednost unmetnitkog dela vido je, da Ti ga je wmetnik resio | priveo.u fivot Yo adil Sere) er soptenth psn {ipa 3) sun star nett nel id primarno nigde primenjeno, nego tek sekundarno (G, B, P. Gai bet cbrauto, | upegovs midlenje 9 novo} Umetnosti odlians su printer jeduog usirenog_ nevrop skoge — nersanja!) —- 8.) Za primanje utisaka more sracionalnex formule j nlogithie dokzi!) ‘moguéno je danas »objektivuow prosidivat dla bilo Kogw kontinenta i bilo kogw stolesa — bila fons primitivna i neiviizovuna ‘wnetnoste (i zamt). Kako se vidi, g BOP. je dovek, koji nezna, di Je umetnost apsolutna tj umetmost je apsolutai stva- Falagki elemenat Zivota (evo zenitivatn!) da ne ovisi fo nikukovo} 1 nidijo) eivilizaeji, Nada se, dn niko, za ae uraeunljis be moze twrditi, kako je Rusija XV. stoleéu imala veliku eivilieaciju, « hus u to vreme rurvila se slikarska umetnost kone i arhitektonska metiost do onoga stepens, koga z0vu oklasiénimne — flo najviseg 1 najtitceg, ko stvuranja, G. Th P. 24 celo vznae 2a Fra Beata Angelika, « verovatno kao Govek sevropskoge alibra nema’ za Andrej Rubljowa!) Ingles po svemu, da je nasa zeuitistiéka namern — cepati g.B. P. Ne, wiposto! Nems sto da se copa, G. BP. nije jot ni klada, nego samo zupracena fijoks pupira i Rnjiga. Dosta je samo jedne iskra, pe da sve fegori Mi como ovde sistematski nastaviti t nifaniti a njegove sevropskes i westetigko-ametn duve. Publika neks padljivo i objektivno pos kako su krhke evropake dinduve, kad na njih nis hualkanski sludake, Koo i buzarske kuglice kad poigra vaju na vatarskom vodoskoku, Gledajte — potesemo is 28. stranicd »Srpskog Knjizevnog Glasnikas 1093. ‘Kad bi imali tolike papiea Koliko on, mi bi to utinilt mnogo optirnije 1 mnogo ise veselju, ney ovako ukratko: nije nam svzha, niti da braaino er haéku plastikt, di primitivme rapadno pomnladivanjes, kako je to uapisno vee pine vib redaya u anki. sSavremeno novo} slugeno el karstvos == »Zenite br. 19/1921, god.) Kojo} nije do rasio BP alti am je avehe da stithno g. Aji Htajna (koga piste ovih redovs dobro poznaje) ili x Hauzenttajna, Koji je iako slabiji ol Ajmitajna_ (ea TEP. je-obmuto kao i uvek!) benvetno premasuje stvarnu vrednost onog, Koji a toliko preteneiganostt i onangnes neoabiljnosti, osporava we one. njihove vrednosti i anafajeve, iz prostog rusloga io ih om nema ili th ne moze da, svati, Nada je duznost da bre himo umetnost od ssamorvanih wmetnigkiby kriti¢aras (kako sam g. B.P. veli—-i 2a sehet) Koji joj se uve fuumeéi kao »kritigari«, da joj obese brajiea, Citi ‘amo: nkriza koju je otvorio Sezan, + pojigao, Gogen stvorila je bila velo pogodan raxpolozenja 2a ty da ernaéka skilptura naide na dobar prijene. — Me: usin, mi salads iain daw wnetnoni nea nikada wkrizes, posto nije smrina kao g. B. P. 1 posto nije Ducijent koji boluje od pegavog tifuss, (Moda ipak fod olesti Koja xe 2ove sarintokentijne!) Sezan_je po taken mislenju pre nogao tno ralttokritue me stveriti"(otvura we kutja 20 bonbone. ane skatne Utmetaostit). On mikakovoy sien je mya at na »dobar prijeme crnaéke plastike, (posto-je njegov sprieme blo tada jonak nite!) koa je po reetma ‘elewtenog g. 1B. P2— »posldice divjaGkin koncop- ‘int ioljatke neveitines, Kuo ato eB P. ave ebree . Wig njegorsateliti propia mi Duntovnikon rad toga kso'pandan 8, fe dia, "on adn i jodne greike drug putem avog amovanjaetako, dn mu Gk degleda da > slikarctve Jeo itn putea © mot lira Mikad ne: poss! an ekulpturom, nego, wwek skulptura 424 slkarstvom (Besbro} primer}. Zasto je sve to &, BP. tako nepornatot Na temelju fogu on evesne {1 neevesno oll uvatava avoje cengeno =~ necnanget Kad big: BP. samo neito xo nadu i delima Brak, Plkam » jene strane — Arhipenta i mmog Aragih»druge strate, on nkako ne br moguo fae bt stneonapisat ov subst e Save stave por okt ijenvogthermatkth drogova i Centralne Atrikes Ovo ot netan, posto hohe Hikakovog Kontakta va cena enw Eeropi, aeprotiyy wvetorsiefe rority. bol ie novib promalasenja. samogn Kubiein, Glas kof motel gals Peprave We oka ponghiie nt Ae trilive = kako on vel za ove one Kop x amu tliko mnski i premalo’skritkie, G. BP. umteajoo 1 Bvea0 Prkosi (Sto mipoit je uBenakovn vein!) nate idl ernabku plestiku 1 wre njeine-saninike. sa og opiteg vestetikosumetni¢kog glelistc. On. va i cho opruvianje et negusjy, 0 je 1 my in doduie onterln i an seb RO ts icbm. pa ts tebra. elle” westdishe Scenjlvanje umetniGkih Mela je Ciato star Heng ‘huss, Ova, je weno 4. joing prisaanie a pe ‘odom te izave itl wo ofekival, kako Gog. B.'P inset sumo sroje 11 Ge gleditet oetati voy lini stay. Ne mismo we provaslic posto Je too saine Inpak 24 slavuje. On naartjivo | berogno.pledien xx svoje sobjektivnoe i autoritativno, pamfletianje. On tel niteridavan je si samo onogn kojt-znas — Nm amo gore ha uckliko. primers” Pokezaliy da je 1 P bas on koji nezia, Poredagetn jos neko takovih primers, Katasrofelaih po. ajogora un i repitaliy, koju on beruslovno Kod ‘has ima; primer! kno ave oxtalo,eroba da a xa tek. fli oblast! njegove nogetirne vrednostisimpresijoc sekspresijex, Zn ecenjivange umetnekih dels, vel >potrebni au racial okazic — ili alepo je ste So bud w nama osecanje finijegs rodac —~ ct Host je 24 njega tt —- nave taijol 1 precteno] itil, ka sve potpuniem i taEnijem protavodenju prirodes inna sa) njege oars — metetiehil. 1 poluestetickih adivanjac, (Uaivanje je kofts, lkoboltselama ane metnosts) — Ako je to ave umetnost ona je dolsta tna suviina. posto je sali otae svoge deta, svaki owe telete, nenkn kuje ogy Meneta, najeurr ent umetnik, pogotovo, ako vekaprestine tj obrada poe BP. iki smpresijac tj, poetska. strana Tietnitkog delax (itvno, tar ned) bdgovors njegovim: Drincipiina slepote, tim vite, ito 24 njogu jos week toate trek bila reninie, verisitka, istitkave Gada Zola!) Dest — bila bila Di-—a B, P, je progovori i bacio pili sasisto kerauskue ruksvieu posto —~ mse pasivnonpoltikon iesinuaje il revpottnesti taprodak ne Moreavac. On Je progovorio, nedpretna,nexalad, reekeionerue, Zutao, uveedljive — tako ni mame neke slutajeve « ‘oj zemli, gle on nije progovorio. 1 bul je da se he postidimo tiesto ajegd, jer cracks plastika ema Vesti sano ea 1s Flo oetla je ‘al, disljatkie 1 0 na pe jelta od ujih oo na azo}, edvratno} raznodt swojoje —- pala w nemilost “bkoji je onda rai togn rvrstava uoniea fegoriie. (Prelivus primer’ letantizma’) Ovakay Goxek, dina, sanju fy a felnog dana poreBe ued ku’ vrednost” muogin.sipeko-tuskim kona, Freskama samo alt toga, :10 au mipoga Tea ruznn | Ho uvel nin haz onaturalisti¢ki« radena, On bi bio atau, 3 avaku uinetuii vredaost Jednom gentalnon perth, ako ie po akon privode an, grav iN orae.” Ova Yella. otkrica pe treide bint daline. (Ljoti nat oseen se gladan’) Pa opet ono, ge govori o nrarmeria udova i. miiiéa « plastici (kto'da Je pasta modelovanje isis a ne tladavanje prostor, ovapladenje. forme i materije!) a —definieje uetniéhog dela je vadekvatna eke resin interesanine impresiew — sve to ose siro Taaitvo jeine sove’ (sibel mudrowtit) Koja fu8l sa Yrntom Umetnost, umesto in korn cosku Dibligeke, = Kat uke kao ova, tiput na x potency zavije nam utirokim stepama stomaka. — nOpet su noge evogs kipa, od kolena do stopala, suvide kratke; lanke ajar uopte aboravio da metnec. Sirona vajor, Poste Je dobro ztan, da. ai lane uke, non use | 1d. posveializntu platicl — dablo je tamar isto kao, Ga je te Slanke zaboravio metouth u—ladetinu, Klat fan je to primer neposnavanja. predmeta, 0 Komo n preobituaije inao plastiko Bi P.ikoji oenaw hase snmuéuow da piée. Idee dale: sa dela samo veedaju. Oni atoje’ esteti&ki nife od tunes Beninne Crack plaka je aa neon pasno bilo vestetickew principe x. B, P. now Zivot. Kail bj Rojo nesreéon iistar wnteasajih dela, on by benuvetny 1¢ Tjude postreljati hi kundaditi, ben ob: zim na njihovn stvarnu i praktiéma vreduost. On bi [po svoj prilici, sobi dosledan, otvario. »Esteticki Ha emt Lepote i Uivanjae an unisko t detsk svakako zasenilo slavu'i legende o turskim sultasins, Evo ‘da je ta estotika | su socialno-ctiheog aledista ‘dita nevitalnost, tbluila, ultnrni defeti Zam i degenernei, Kada na pr. x. BLP. ima oseéaj mapsolutnog divlie nue? “Onda, “kad takovo sonedanje digajeno sain istinitosti reprodukovane prirodes. —— Najmanje vst ddva decenijetrubi seu svimn xemiljama, da reprog Kovanje nije umetnost neg vests, em Zeni i 1 uao) sredini vido audi 2a pritner amet host je apsulotno stvaranje. Ali, x 1s. P. nema talents dda progeesira nego samo iy rogresire. »Craagke ta azte — veli on — »plod detinjaste 1 primitivne: ma tee, koja se ou glavi ‘lravog’civilizovanog ovekw nie bi wopste mogia zageti« — jo, kao da civil vani ovek (ede je taj) vopite "moze biti adraviji col primitivaoge. G. BLP. adalje neukwsno. naziva spice i »misli —u koliko ih imag — gg. Ajnitajn Hauzenstajne — sbudaliftanamar, poilo on -svoje Dristranontiovetity ni rasuneti dn je bax Asta Joan ol ouih retkih koji mnogo 2 jut mnajrace ialnijee burata mishina | poimovin, koje debra vaze eno mofia ina Stet svogs straraleskog insinktn (G Korl Ainitatrin deli tle je govora u-Zouite Hit wee aapeen Napokon, ito da a6 oli bavimo, (jedamput je pak bile stvaran pote) Eudimo | séekujemo of ono biénog eovels, kof ok danas ponavlj talonskw. te ametnost radi umetnosti -—estetii | umet ahd jediow tatous, Zato en gH P. poston | takow “imetateki problem i realise skoje ke nelaja ope Timon amialitie, (Ogeanien jo avigu ont, Koj he og bar » njihe sve sami!) G. BP ne vl ema fa} va obits preatevjent {ont alo Koj su nevidlii (Wat reprodukeije Arhipenka | Pikasa'u ovo) sew!) G.'B.' Gk ne mote ni de sania a cell nie novih tmetnika wed je davno realizoyatakova dela: Athi Denko, Pikaso,” Sagal, Less, Fajninger i tr. Sto bi Fekao” g 'B.B., da vii silky’ ckepresionipte Rusa Marka Sagaia, ‘de sew glavd joing tolota vidi te kode: henva, dona koja mine Krav, powle ide, On bi tewstio Kletv i atatemw ime satruve {vise iimetnost« evropske, Sto jo) i vam najbol’ Evropejl Dt ode. Sik Dipak ostla Hao reali, do ista ‘nema dokase 2x protvnika Gia glava sve teria a da bi joj ogee nabiti ber jedan’ sku idk nose 258g a BB al onptoo bk pe pin eri tacije sn pojmom Gatog lomentaraog svuran umnet host, on nena kag krajeva spuita volo Hin ‘atau kag ov. Jovan’ Ketitely sinladee,” kot 60 povtv.njoguva, vl ti, la onlobode tanetneet od mudivanive | spol Jarman’ bratatih saritokratae’ (i olarak prove BP. ponove 2m jedan il dra docenjo!) Ty wmladie "a njegn storie alotin > ukden jo oem Ono, fecivilzacja'»-mukouatvorilee = pe. setae. 0 enter ta eruentenDS {oidanjem geamitiee dr Oly divne I etlinasipy ito nam jou tnnnet vstaiia velo elo: interpunk: Ci he ustalon ytrena sm aati ‘imme pritvak dorho, kao danas, suvite vel, ob tore il vragen ta woja mera edosgee ove Je Bitalstoier ele rasprave BP. jorde treba pote Ft polaemu tate svi inpada-novoj datuins,» prtiskom wodongoc, 2a ji uspeh jadi sam _glavom 2B, B.A ito onda, ako se ue obistini proroganatvo! Si jamie t zalazemo wo odludno ds ne ée, Zenitieti stati prvi w fronta ao { dosada (deugih | nema trade} zm!) Avg. B, Peake ma je mila na ramen lava,” (ovocate li-ava}_parndokst), neka je ito pre fovute if ovo. nearistokrataKog vremesa — >a kome Aims neko kratko vreme vaterh boljenidki enera ikromegal, somofortseiolsl, opaimati, abece tlorjanct | analfabeti, Ovaj-reBaikraudara po Lav furu'| sarntokratakomn lost onog elfabete sodaagon foveka Koji non! brad crn0 pod nok 08 vropskog nestetes (i paitete!) Kot simfonifti uve Corbty da et prisutnt moraju zpos ules zasteh HE dane vide; Kako mu go omattila nentoakan_ bro ‘fica i'kako noktavim postina panda, peSent Ksjgant Uneeredenog —~ daloketaa Napokon kojn je ruaika,inmodu neumetniékog pri inadjeive, sstarihe tT -umetnifkog” naleta. siladihet Mladi stvaraju— sari rastvarajut Stvarane je Zivot Prema toma koja je umetni¢ke vrednost g. Bogdana Popovieat rs ‘Stavke Stumpane mano, podvukso je pisue sornjih redova, da ito plastitnije lskode nestetiskee rline predseduika kujitewno-nmetsiskox Ku-Kluks Bane 1! naso} zemlji. 0 mnogim netaénostionn ial dive aobcirean ne knjigu Karle. Ajnttajne Craatks plastikac, govoricenn w jeduom od naredaih broyeva Ljubomir MICIC Lajos KASSAK ‘Vreme u kome Zivim pokopava pod ciradama ‘anova | Kletava uumiri se golubice veie je mali ‘svoja veltatka zubala Sena oplodena je prorocima nepokretnosti 1¢ neka nepomiéna konstrak kroz rusku izlozZbu u berlinu Ve POLJANSKI Oprostio sam se od Marka Segala, Jedar, mlud éovek kau degak, Nalazim se ponovo w ruskaj islozbi. O iti — malo nas interest, Najbrojniji i najjadi su ovde nesnnjive supromatist Malevig. Veliki stvaralae suprematizma,. Umetaik inatematiGat, Firiéar, slikar, vajar, revolucioner Kou traburduj — Rus hex dute — Rus sa duhom. Velika umetnigks lignost’ Rusije, koje ima duba. On ostavlja nove temelje — sa novim elementima 21 kon strukeiyu novoga sveta — sveta umetnosti Slikarstvo protlosti, slikarstvo je religije kaludera i fratara — Fadeno je 24 orkve. Slikumtvo Maleviga, kreirane je po najvisem pro tev danainjeg. vremena —~ stvarano je 2 fabrike! Memento! Ono sto au do danas stvori ruski umetaiei van evropskog utieaja od velike je vadnosti za evropsku lametnost i kultura, Najjaéi reprezentant, toga ne tvisnoge, neevropskog -ruskoga bat je Malovie. Naj lementarniji w boji Konstruise forimy otra, jaan, inobilnu i veénu, Forma nema objektx po Koine je tvorena, Najvisi stepen Gistoga delovanja.postigao hua clementarno} supremaslieh: »Crveni kvadate Okvin crveni kvadrat | nista vite, Ovo je alka, pred kojom sam avideo, Kako je ervena-bojt dobila. va} najintenzivniji izraz. Ta boja je prucrvena i veéna. Na ovo} izlodbi Malevié ima veliku re ne samo sw svojim delima, nogo isa delima ostalih suprematist, Koji su najeedim delom, (gotovo svi) stvoreni iz nje- -zovog rebtn, Novi svetovi, koji Gudnim sluéajem isto Fije vise ovde na vlaznom nemackont 2idi ofekuju. nemacku seamaritanskue rub, da th skine, aw 20 tent) da prufi Koricw hljeba, Iljebea,_ hijebuskes (Gist prikod namenjen je u korist gladnih a Busiit) Gort yaami! Ne Kupuje niko nite 8% se moje ukodile, Zasto ja ne mogu ponodit (Beda se, pred pola Easn odverso se Majakovski 20 Paris) Evi poste Maleviéa, dolwzi cela avautgards, suprema. tista T Konstruktivista. (Svi ne pristaju da ih se na viva pevits imenomn ie Sistih ruzloga — ligne taitine!) Lisieki, Drogisuprematist, konstruktor, spektralat specialista i istrazivaé ultravioletnih araka, Tradl itvesni put, kako da priment suprema-slikarstvo pra vo} realizaciji vigionarnih avetovs, koji bi bili mo ucni kno Koukretai objekti; tri2h put, kako da pe ent to slikuratvo u Jivota kao prediet: mort, spo menik. podmorni», aeroplan, ztakoptov, 2eleznien ide Seake Konstruktivisticka slik majstora Lisickoga Gini dojam, Kao da je to mert 21 rraGne yorove.t 35. voku. Psiholosku geneze ovoge Konstruisana, ne Tavimo w tome, #0 je Rusija doista ona zemlja, ko najvize treba vozova = 2radnih, nadzemnih i podsennih, Lisicki prosiraje Malevigew suprematizam 4 daje mu ‘ogromnt Koncepedju i zamah. Na njegovin slikara Vidi se toliko poliga, traverea, lukova, Kolotura, ka ia de ovoga Gasn poet gradnja velikog sveta budut nosti. A nigde i nije take poruieno, kao u otaibini iniekoga — uw Rus Rozanova. Treci suprematista, Zens, koja poseduje mnogo talenta, vee 1 radi togs Sto je umela primentt ina svoju Jensku suggu suprematizam, Dal je pei Iiéan bro} radova, kojt ulevaju w tas poverenye, ali nije clementarna. Naginje dekoraciji. Nesuiamjivo, prema ovome sto je ostavila jaa sebe, imala je i sebi Tnogo murkoga. Ona je naialost vee metva Konstruktivizam mogao bi vajarstvo Tallin. Prvi takav (senzacionalni!) konstruktivista, tujedno i monumentalan, dematerijeliruje vrednosti alata. Stvara_predmet, koji mu sveopita sopstvenost Jn sume plastike, Koju mijedan onanist tigar nehi mogao upotrebit eo narvati—suprema: za bilo kakovus dekoracti a velika dekorucija, ko ppororinih dekorueia!) ‘To je nana ve wZenitan be. 1 stike: kontrareljef. Seiikalewutenie tke Weectic trestle Goce dhe dotiv\javajuti titan varduha en. Konatiukeljon pre ru, Kop postaje telo na jednom Tatlinovom Kontea feljpfu. Pomoch njeg cect sam Kako. tutnj-prasek Tevolucije, kako st isinejane. dekoracije stark kw Joara | Reko novi umetaigki predict deluju avojom inehanikom,. serpentinom lije, pokretom plobe nergijom vedne egzistencie. Tea Tathina vooma jukn je lense Rodéenko. Narodito “je interesantna konstrukeije prostoru (vidi ruski bro) »Zenitac). RodBenko je reki Arkimed, Simbuligki nzoto (makar je ovde iskijucent Svika simbolike) to je texulja savremene Rusije Na Rodgenkove} konstrukeljtiha je ravnote vin Kosmigkim zakoninin svetovana, te-nijod Htadhi produkovana sila, ne mode nadrmati ova ravno tofu, Nema vite tako centih meteors Gabo. Konstruktordestkriptivai skulptor. Vajar stakly. Onganizactn ijngonala, Krugow, clips, pa Tabola, biperbola— a ave ove finije stvarajy svojim pokretom 8 prostoru Kompakt formu vebike kon Ntrukeije—~ projektile. Konntruktor aspeva da stvor Mt nama ritam predmeta, Koji ia {avoje vreme, Ova ele nist sano prostorna, dimensionalna. Dela Etmosfere Vidi se velika basa 24 buduge stvaranje monumen talne deskriptivne plactike. Ta plastika, buduénosti iusice kao mostovis rudiotelegrafske ule, spomeniek byai elektriéns vorovi i. td Sean wuprematite | Konstruktivista. (isto tako samo tual dugatije!) Koji mi nn islozbi- najjai i na} faakij,martupana je {cela plejuda resansta, van Kogovaca, hotllerovaca, kubista, pikasovace,rako Suen, ekspresionita, impresioniata, - deprosionista, ddaista te Sagal. Jedan od najjudih cepresentanata nematkog i ‘peg Mikarsog elepresiontsma, toa. ovo) isle stmo 8 nalih akvarcla |-ertefa, O ‘njemu nije nuiho Kovoriti'u vest xa ovum islotbom, ‘posto poste -nje Stvara svoju. Folektivna ialotba ‘aa aUnter don ao ekepresionata saontaje pomalo isa vred- Marka Sagal, a isto tako Bogustavokaia sckorater ji ljubitel) Sarenila, koje inna narogiti Senshi karskter, Mozda sve to nema Adtipenko sinlotio je samo ftir skupture, Zato, poste ova islodbe priredena sa namerom, dae da Presi “to Je t_ poslednje ¥reme’ avoreno Ruriji a ue van aye, Arhipenko dive vee dugo re Reese fart ies tenan so walort a Betvans Loe | voli privat kademij, u, Kojo) samy tert. posed tao ovee.velikog majstorg, koji. najnovin ala Tost da aglasaye Koko nije Rus nego. Ukrajinne Nojvaduit akoenat u njegovom stvaranju je prestrano intonicivanje materiale (otaklo, delezo, drvoy lit, tof), Pomoca svegn toms efektan. optiski utiaak abnom prostorn, On je izradao tliko efekata, du nt Aosta Sak njegov ail — Konkavno vaste” Ndalje. ved asta jo pornate njogovo vajarako. si ikaretvo—oskulptomalereie, pomtocu koe jet Alo jdne dosta setae sinteze vajarstva, | alikarstva Ukiutko du da zavisim. »Zenite mora ekonomisats imaju: Tatlin, Altman i Ekster, Altwan je najjdi po bron i po Kencepeij, jer mu jo to valida i glavni ‘mat. Konstruise scenn kao svet van Koga ne posto Goxpodi pomituj! Goxpodi poi! P. 8, Donoso ovaj dpie Ve Poashogy is Bex Tima, koji je trebao tzadi jos proile godine. Ali potto je bilo tehnigkih zaproks. oko Gasopisa, Koji intn t0 je stvorio Tatlin (seu Ackoracija sviju Rusa rank svesku tip wvoje pl a regu da poste repeno _usled mater nog _pritiska ‘mora da mesavi — donosimo sau ovom broju i ako nnatn xe fini da opet, radi malo prostora, nije dovoljne plastifan, Neka ew mors Latina, Fuje malo vi Urednist zenit-spektar Sau irene boje zame Marijan MIKAC su topare Simi je progatao kadrilu Ispred okovanih kasa Za une kese Isplesnivilo je braéno za Ameriku Sta e nama evropsko braino Nismo mi krivi Sto je more probilo Gde smo Mi ae ‘Balkanct Kasno je Kasno je 2 otvaranje rake Tatankamona Kasno je da k Besposien vi To nije tufa po na Nebo je poslalo manu 1 Patent — elektropusk jamo_neprodi ia se moglo popravliati jacige Keath glavame ‘oklope Monopotisant smo. graditeli 1 jesmo neprodorni 1 gradimo verujte matere nerotkinje Stevan Z1VANOVIC Gori vazduh od natih dahova Jes ‘SIN BALKANA On reve pevi pre i posle Meista: ZENITIZAM Spasite se gubavei! Taino u 24 sata zalajase — krava oprs Svatani Na tors Delovanje zen! ‘Tako je i bige U'ime oca ZENITA, Njegovih sinova ZENITISTA Duha ZENITIZMA Do supst cije vasih mozgova Treba serovati matere nerotkini Dolazi oplodenje vatih mozgovni ua - gde ste mladi? ts u Skerligt V postednje vreme érsto se ponavlja neko ime Skerli koji bi-navodno trebay da udini nredaw nai ratnoj,knjiZevnosti, Moida je to ine onoga. Al tuika-denerala, koji je evo} vieoki Gin stekao éitaj mie dopise u mek} fotelji neke akademije, onnga Koji je dobivao vi Bsr cordonje ma bral Tako nan se san1 doista, pojavila se, u zadnje vreime, tava Lagija Skerlica, Uostalom, ky ne porna staragkih anibi la bud veéno maladi ii staracku tragitun voljien, da tuvek ortamt a Jivota. 7 uvek — pred mladima Be pore njihovn sed slaboxt, dau pomunjlan sekmualne i metafisitke poteucije, maiaja st onal orga, nestepljivo trazeei papirne pect w Kima ee spaljivati mlade (Sledbeniet Landrija!) Te logije ladnih Jovana (poile lataih: Dimitrjal) otpudela je preke duevne Hampe u.Beogea spa Tjivati mlade:pemike a nije ih id, Sto nigiy te up trebise ni TN svoga temperaments i adlnéwosti na spaljivanje javne prostitieije, pljaéke, sibarstway, me Setarstva, monenstva — genijanee faniliarnosti | nepristor nist No. nije. im uspelo. pobedi { skloniti se onamo fale zalaze, Kako ve veli, samo bohstapleri (Zenitat {akon bik gotsonh of to, ilovania dogo se: cela leijn numetnikee segla se w malom salon ile ss sedeli do nedavno samo shohitaplerie I ,,BOSNA-FILMOVI« itis Tina th uajeive takovih, ga Koje se nezna Jeon fi pobegti ix Kolevke ili na. jude svrsili- pwgkt, Hkolu: Ponataju se sasvine Hberski i neodgojeno — ak preth opasnumt da van ne sen a kilo iit vend, Osim njih sete names iz Musie-Hlalla, sumnetnteie ix raznih kabureta i nametijivi burzovnii senzali. Velo engorlno | nehomogens. pogviovo, kad se -pogledajn fone nakare id ska sto vise nn zidovimoa, koje je i radio opet neki riski stmetnike — tofer. Mi tnolime, tipravi kavane, da ie toga salona wputi kokote w arugi deo, skine slike da nas ne sramote, 4 nlade sumetnikex {da uporori, neka se ponasaja pristojno prema starim i stalnim gostina Kavane »Cotsoe da ne dode do #1 itnily ckecesa ill povlagenja — ma uiesn FILMOGRAFIJA Dr. Mabuze, igea8, (Apole-kino). Redak fil, nemathe Inarke’ sa ovoliky napetosti i divog sugestivnog. por Kreta, Nemacke Timonatna nota drusteenng polusweta siz vieokih krugovae, koja se do odveatnostt provladl gotovo Keon sve nemagke filove, ovde je posve ist Eeala, Tokove fi inode se na pte izbrojati (Ca: ligari« 1 »0d jutra de ponotic. — filmovana drama Georga Kajtera, koja je jedinstveno 1 Konzekventno prevevent i — ekspresionistiéki_ film — daleko ms petnije nego »Caligaric koji je uastao posve aluéajao, Vsput spominjemo, da je ekeprosionistigki film 90d juten do ponocte, Koji je uw Berliny bio izviddan i do- Fiveo neuspeh, izvadan specialno 20 relakeijn »Zenita proile godine u Berlina, u santo} njegovoj tvorniek w Friedrichstrawe.) Da, malo je takovth filmova, koji su kao Dr. Mabuze, grave, €ji je rodiver g. 1 uuitreto dovoljuo amerikanskoga, da_je Sak tou aim tezom nemaéke nepokretnosti + amerikanske dinunike FV nebanalnosti (alt ivotu!) priveo 1 delo jedan dobar film, koji sa miogo preten rane. iran edu nemacke nujbolje, Seene dobro snimane, iako Kadkada slabo osvetljene, nose sa sobom. bedi, treme, + njgow savremen tip Ispupéen je na plata ¥rlo uspedno. » Dr. Mabuzec je tip savremene Evrope i degenerativuog drustva Kapitalistiskog, koje je. po dle rata znrobilo i mauku i umetnost | Zivot + — sve — 2h velifinusvoga stomnakn i masnod vatke sije. (Deoba filma w trt dels, Ko samo ix dva, hila je velo nesretna i stet je na filran vided! seenarij, Koji se sastoji i od Rubi Sugkih {od ckspresionistiGkihrekyirita (kao slike skulpture, ceo scenarij de.) pa Sak 1 ernacku plastike, Giumet koji sn bili svaki x4 xvaju wlogu dovoljno t potpuno dorasli emai ovde tolike znagenje, Kolko totaliost filma i njeguv vrlo uspeli matinizai, (Na- rotita je Gertrida Welker kno grofies Told!) »Bu snacfiline opet zasluzuje pohvalu. Svi €e Dalmatinci izginuti za Habsburga” an Bese — Wien Nakladno i grafitkoreprodukciono poduzece Zagreb, Marovska lien 21. — olofon 11-78 TZRABUIE. ie, auto- i fototinije, a tak w Jodnod Vide bon Crieke 2a feklama, ‘paket, otikete Tiskanice. Dionice f velednostne bapire su nosioci kulture!I ,BOSNA-FILMOVI“ su nosioci Kulture! »DUNAV“|( UNION“ Osiguravajuce dionitarsto druStvo, Zagreb tvornicakandilaiéokolade Zagreb Omovano godine 1920, sa dion cil K-10,000.000.— Jaméev 1991, K 14,348.48 Siediste: Zagreb, Zrinjski tra broj 14. Podrutnice i glavn Vriac, Ljubljana, Sub ppstva: Novisad, Split, ivr. Senievo, | | Preporuéa svoje najbolje — proizvode i to: Osijek, Veliki DURA Va wba raisin clgursnien et oF mip promis, sarove Union éokolade Osim toga se bavi ADUNAVe astijvcivajom! Union desertne éoko- Caan coe ae ee ladne bonbone aranjem zakonite duinosti ca Unionsvilenebonbone Balkanska Banka dioniZarsko dru3tvo Jelatiéev trg 25 — ZAGREB — Jelaci¢ev trg 25 DioniGka glaynica K 200,000.000-. -- Telefon bro} 8-65 1 7-03 Br2o} vai naslov: ,BALKANBANKA” PRIMA uloke na ulozne knjitice sa 6 posto distih PRIMA ulogke na tekuéi racun uz najpovoljnije ukema- éenje ESKONTUJE mjenice IZRVSUJE burzovne naloge, te isplate na sva tuzemna i inozemna mjesta Obavija sve bankovne poslove najkulantnije. »BOSNA-FILM( a 7 edgovorai uredaik: Ljubomir su_nosioci kulture! Tada ‘Stamparija »Gaje Zagreb, Gundaligeva 228 Tel, 2609 * wor? i us nsess eeeelal