ANTONI DE MELO

BUENJE
 Da li ste budni?
Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana.
Raaju se uspavani, ive uspavani, ene se i
udaju uspavani, podiu decu uspavani, umiru
uspavani, da se nikad stvarno ne probude.
Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i
udesnost onoga to nazivamo ljudskom
egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je
njihova religija ili filozofija, slau se u
jednom: da je sve dobro, sve je, dobro. ak i
ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravn6,
udan paradoks.
Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da
shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u
san. ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga
sina. "arli", kae, "probudi se!" "Neu da
ustanem, tata", odgovori mu arli. Otac vie:
"Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem u
kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato
nee?" "Iz tri razloga," kae arli. "Kao
prvo, kola mi je dosadna; drugo, uenici mi
se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac mu
onda uzvrati: "Dobro, sad u ja tebi rei tri
razloga zbog kojih mora da ode u kolu;
kao prvo, to je tvoja dunost; drugo, jer ima
etrdeset pet godina; a tree, jer si
direktor."
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste.
Niste vie mali da samo spavate. Probudite
se! Prestanite da se zabavljate svojim
igrakama.
 Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz
dejeg vrtia, ali ne treba im verovati. Ne
verujte u to! Ljudi samo ele da povrate
svoje polomljene igrake. 'Vratite mi moju
enu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj
novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono to ljudi ele: samo nove
igrake. Sve je u tome. ak e vam i najbolji
psiholozi rei da ljudi u sutini ne ele da
budu izleeni. -Oni samo trae olakanje;
izleenje bi bilo previe bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u
krevetu, buenje ga samo uznemiri. Zato
mudrac ne pokuava da probudi ljude oko
sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u
ovoj prilici, i ne uinim ni najmanji pokuaj
da vas probudim, ako spavate. To se mene u
stvari ne tie, i pored toga to vam
povremeno kaem: "Probudite se!" Ja samo
treba da produim napred svojim putem, da i
dalje igram svoj ples. Ako prihvatite neto od
toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaa stvar.
Kao to kau Arabljani: "Priroda kie je uvek
ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee
u oazi."

Oekujete li pomo?

Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O,

ne, ne, ne, ne i ne! Ne oekujte od mene da-
ikome pomognem. Ja ne oekujem ni da
ikome nakodim. Ako vam bude kodilo, za
to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i
to je samo vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi
pomoi? Nije tako. Verujete li da e vam
ljudi pruiti podrku? Uopte nije tako.
Na jednom kursu grupne terapije, ena
koja je bila upravnik jednog internata, rekla
mi je: "Mislim da me
moja direktorka ne podrava." "Zato to
mislite?" upitao sam je. "Eto, moja direktorka
nikada ne dolazi u internat", odgovorila mi je.
"Nikada nisam ula ni re pohvale ili kritike od
nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo
da ja poznajem vau direktoricu. Zamislimo da
ak tano znam ta ona misli o vama. I eto, ja
vam kaem (izigravajui pretpostavljenu) -
'ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas
obiem samo zato to u vaem internatu sve
funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih
problema. Znam da je to vaa zasluga, tako
da je sve u redu.' I, kako se sada oseate?"
"Odlino", odgovorila je. "Dobro", rekao sam,
"da li biste hteli da izaete iz prostorije na
nekoliko minuta? To je" deo vebe."
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao
sam ostalima u grupi: "Ja sam i dalje
direktorica, vai? Linda je najgora upravnica
koja je ikad vodila neki od naih in-teranta. U
sutini, ne odlazim u njen internat samo zato
to ne mogu da podnesem to to ona tamo
radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaem
istinu, te sirote uenice samo e jo vie
stradati. Zameniemo je za godinu ili dve -
ve pripremamo jednu osobu za to. U
meuvremennu, smislila sam da joj kaem
nekoliko lepih rei da bih je odobrovoljila.
ta mislite o svemu tome?"
"Moda je to bilo jedino reenje u takvoj
situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim
Lindu i pitao je da li se i dalje dobro osea.
"Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo
konstruiemo svoje misli i osecanja,
nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno
a ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome
zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam
neto. Nikada niste zaljubljeni u nekoga.
Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj osobi,
unapred stvorenu ideju diktiranu nadom.
Razmislite malo: nikada niste ni u koga
zaljubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u
svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako se i
odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.
 "Kako si mogao da me razoara kad sam
toliko ve-rovala u tebe?" kazaete nekom.
Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu?
Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeenje
samo je rezultat pranja mozga kojem ste od
malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u
druge ljude. Ono u ta verujemo samo je
sopstveni sud o odreenoj osobi. Na ta se
onda alite? injenica je da nikome nije pi
ljatno da prizna kako mu je prosuivanje bilo
pogreno. Nije ba laskavo priznati tako n- to,
i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da
me razoara?"
Vraam se, dakle, na poemu - ljudi u
sutini ne ele da odrastu, ne ele da se
promene, ne ele da budu sreni. Kao to mi je
neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih
uini srenim, samo e nastradati. Ne
pokuavaj da naui svinju da peva - samo
e straiti vreme, a svinja e sauno da se
nervira."
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip
za sused-nim stolom ima bananu u uvetu -
bananu u uvetu! ovek pomisli: "Moda bi
trebalo da mu kaem?... Ma neu -ta me se
to tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na
kraju, posle dve-tri aice, obrati se tipu za
susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate,
imate bananu u uvetu." A tip mu kae:
"Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu u
uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip.
"IMATE BANANU U UVETU!" prodere se
ovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam
bananu u uvetu!"
Prema tome, uzaludno je. Okani se,
okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni
se. Ako im pomogne -dobro je; ako ne
pomogne - nikom nita!
 BUENJE
Koliko smo iskreni prema sebi?
Prvo to treba da shvatite, ako zaista
nameravate da se probudite, je da to ne
elite. Prvi korak ka buenju je da dovoljno
iskreno priznamo sami sebi kako to uopte
nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li
jedan mali test? Probajmo: treba nam samo
minut. Moete da za-murite dok reavate,
ili da to radite otvorenih oiju -nebitno je.
Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga
ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista
dragocen, i pokuajte da mu u mislima
kaete: "Vie mi je stalo do moje sree nego
do tebe."
Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do
moje sree, nego do tebe. Kada bih birao,
uvek bih izabrao sreu." Koliki su se od vas
osetili kao egoisti izgovorivi ove reci?
Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere
podvrgnuti pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se
upitamo: "Kako mogu da budem takav
egoista?" Ali razmislite ko je stvarno egoista.
Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si
mogao da bude takav egoista da ti tvoja
srea bude vanija od mene?" Zar vam ne bi
dolo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti
moe da bude takav egoista, kad oekuje
da tebe stavim iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen
ujak, svetenik u lokalnoj crkvi, uvek
poinjao besedu recima: "Samo je rtva
dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savreno! Upitao sam je: "Da li biste
poeleli da vas volim po cenu svoje sree?"
"Da", odgovorila je. "A vi mene?" upitao
sam. "Da", rekla je.
Zar to nije udesno? Ona bi volela mene
po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po
cenu moje sree. I tako, imali bismo dve
nesrene osobe, ali ivela ljubav!
 Ne elimo, znai, da budemo sreni.
elimo druge stvari. Ili, jo bolje - ne elimo
da budemo bezuslovno sreni. Spreman sam
da budem srean pod uslovom da se desi ovo
i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli
svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si
moja srea. Da nemam tebe, odrekao bih se
sree."
Veoma je vano da shvatite ovaj
mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da
budemo sreni bez odgovarajuih uslova.
Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu
povezujemo sa tim uslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti
ako hoemo da se probudimo, ako hoemo
da volimo, ako hoemo slobodu, radost,
spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu,
duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu.
Jer, to nije ni samilost, ni privrenost, ni
religioznost, ni oboavanje -samo duhovni
rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda
oko nas, pos-matrajte usamljenost, strah,
konfuziju, konflikte u srcima ljudi,
unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da
vam neko prui mogunost da se svega toga
oslobodite. Zamislite da vam neko prui
mogunost da zaustavite to uasno traenje
energije, zdravlja, emocija - posledicu svih
tih konflikata i konfuzija. Zamislite da vam
neko pokae put kojim moemo postii da
zaista volimo jedni druge, da budemo
spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete
li da zamislite ita korisnije od svega toga?
Meutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki
biznis korisniji, da je politika korisnija, da je
nauka korisnija.
Kakva je uopte korist od slanja oveka
na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na
Zemlji?
O naem ludilu

Da li je psihologija korisnija od duhovnog

rada? Nita nije korisnije od duhovnog rada.
ta moe da uini siroti psiholog? Moe
samo da smanji napetost. I ja se bavim
psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram
izabrati izmeu psihologije i duhovnog rada, u
meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji
neko ko shvata o emu govorim. Ja sam to
shvatio tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam
shvatao jednu injenicu, sve dok jednog dana
nisam najednom otkrio kako ljudi moraju
dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se
konano razoarali u pogledu svih odnosa.
Zar to nije uasno? Ljudi moraju mnogo da pate
u jednom odnosu pre nego to. se probude i
kau: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji
ivot, neki ivot koji nije zasnovan na
zavisnosti od drugih ljudskih bia."
A ta sam ja radio, kao psihoterapeut?
Ljudi su dolazili da mi izloe svoje probleme u
odnosima, u komunikaciji sa drugima i slino,
a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali
priznajem da to uglavnom nita nije vredelo, jer
je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju.
Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate.
Moda je trebalo da dodirnu dno i kau:
"Dosta mi je svega." Samo kada nam je dosta
da nam je svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili
psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da bi
nali izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.
Siroti psiholozi poteno rade svoj posao.
Postoje sluajevi gde psihoterapija prua
stvarno neophodnu pomo, jer kad se neko
nae na ivici ludila, onda moe da ode
u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam.
ta je mistika - suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u
kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to
svi ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi.
itav svet je lud. Jedini razlog to nismo
zatvoreni u ludnice je to nas ima previe.
Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se
suludim idejama o ljubavi, odnosima s
drugim ljudima, srei, radosti i svemu
ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do
te mere ludi da, kad se svi slau u neemu,
onda to mora biti pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja,
potekla je od manjine koju je inio jedan
ovek. ovek koji se zvao Isus Hrist -
manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili
drukije od onog to je on govorio. Buda -
manjina koju ini jedan ovek. Svi su
govorili drukije od onog to je on govorio.
Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka
velika ideja na poetku je svetogre."
Lepo, ovde ete uti itavu seriju
svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su
ludi, mahniti, i to pre to shvatite, bolje e
biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne
uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje
prijatelje. Budite skeptini u kontaktu s
najboljim prijateljima. Veoma su vesti, kakvi
ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga
niste svesni. O, kako ste dovitljivi, vesti i
prepredeni. Veliki ste glumci.
Ne laskam vam previe, nadam se. Ali
ponavljam: vi ne elite da se probudite.
Samo glumite, a niste ni svesni toga. Mislite
da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim?
ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne?
"rtvujem se! ivim u skladu sa svojim
idealima." Ali dobijate neto za uzvrat, zar
ne?
Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog
trenutka buenja. I tako, eto nas ovde - prvi
korak. Priznajte sebi
da ne elite da se probudite. Zaista je teko
probuditi se kada je ovek prinuen" pod
hipnozom, da od bezvrednog pareta papira
misli da je ek na milion dolara. Kako je
teko odvojiti se od tog pareta papira!

Put odricanja

Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put

kada se odreknemo neega, obmanjujemo
sebe. ega se odriemo? Svaki put kad se
odreknemo neega, ostajemo zauvek vezani
za predmet odricanja. Jedan indijski
svetenik je rekao: "Kad god mi doe neka
prostitutka, samo govori o Bogu. Kae mi:
'Sita sam ivota koji vodim. Treba mi Bog.'
Meutim, kad god mi doe neki svetenik,
taj pria samo o seksu."
Zaista je tako - kad se odreknete neega,
ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite
protiv neega, zauvek ste vezani za to. Sve
dok se-borimo s neim, dajemo mu mo.
Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo
u toj borbi.
Ovo se odnosi ak i na komunizam,
kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle,
"prihvatiti" svoje demone jer im se, borei se
protiv njih, daje mo. Zar vam to jo niko
nije rekao? Kad se odreknemo neega,
ostajemo vezani za to. Jedini izlaz je u tome
da ne dozvolimo da budemo prevareni.
Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da
budete prevareni. Pokuajte da shvatite pravu
vrednost neega i nee vam biti potrebno da
se odriete - jednostavno, samo e vam
ispasti iz ruku.
Naravno, ako ne razumete ovo to vam
govorim, ako ste toliko hipnotizovani da
mislite kako ne moete biti sreni bez neke
stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u
klopci. To to pokuavam da uinim za vas
nije ono to vam nudi takozvana
duhovnost - da vas natera na
rtve, na odricanje od mnogih stvari. To je
sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani.
Ono to treba da vam pomogne je da shvatite,
shvatite, shvatite. Kad biste shvatili, odjednom
bi vam ponestala elja za konkretnim ob-
jektom od koga zavisi vaa srea. to znai:
ako se probudite, nestae vam elja za tim
objektom.

Sluanje i oduavanje

Neke od nas probudi opora stvarnost

ivota. Toliko patimo da se najzad probudimo.
Ali ljudi se samo sudaraju sa ivotom, uvek
nanovo. Samo krue u somnabulnom stanju.
Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne
pomisle da je mogu i drugi nain ivota.
Nikada ne pomisle da moda postoji i bolji
nain ivota. Sve u svemu, ako neko jo nije
dovoljno izubijan od ivota i ako nije dovoljno
patio, postoji jo jedan metod buenja:
sluanje. To ine znai da treba da prihvatite
ovo to vam govorim. Kada kaem "sluanje",
ne mislim na to.
Venijte mi, bez ikakvog je znaaja da li
prihvatate ovo to vam govorim, jer se
prihvatanje ili neprihvatanje odnosi samo na
reci, pojmove i teorije, ali sve to. nema
nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne
izraava recima. Istina se spoznaje iznenada, i
potie iz odreenog stava. Vi, dakle, moete
da se ne sloite sa mnom, pa da ipak, uprkos
tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban
otvoren stav, volja da se otkrije neto novo.
To je ono to je vano, a ne da li se i koliko se
uopte slaete sa mnom.
Na kraju krajeva, najvei deo onog to
vam govorim je teorija, a nijedna teorija ne
moe adekvatno da obuhvati stvarnost. Ja,
znai, ne mogu da vam govorim o istini, ve
samo o preprekama da se spozna istina. Njih
mogu da opiern, ali samu istinu ne mogu.
Niko to ne moe.
Mogu samo da vam opiem lai kojima
obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju
da ih odbacite. Mogu da disku-tujem s vama o
vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas
ine nesrenim. Mogu samo da vam
pomognem da se oduite od svega toga.
Kada izaemo na stazu duhovnog
prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti
je ba to: oduavanje, oduavanje,
oduavanje od svega to ste nauili. Potrebna
je volja za oduavanjem, za sluanjem.
Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini,
da biste na kraju potvrdili u sebi ono to ste
i pre toga mislili? Ili sluate da biste otkrili
neto novo? To je veoma vano. Uspavanim
osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili
otkriju neto novo. Isus je doneo dobru vest,
pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila
dobra, ve zato to je bila nova. Svi mi
mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo!
to se pre suoimo sa ovom injenicom,
bolje e biti. Mi ne elimo nove stvari,
pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo
kad vode promeni. A posebno kada nameu
priznanje: "Nisam bio u pravu. Greio sam."
Seam se susreta s jednim svetenikom
starim osamdeset sedam godina, u paniji -
on je nekada bio moj uitelj, u Indiji,
tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan
na jednom ovakvom seminaru. "teta to te
nisam sluao pre ezdeset godina", rekao mi
je na kraju. "Zna, bio sam u zabludi itavog
ivota."
Neverovatno je uti tako neto! To je kao
da ugleda neko od svetskih uda. To je,
prijatelji moji, vera! Otvorenost prema istini,
bez obzira na posledice, kud god nas
odovela, ne znajui ak ni kuda e nas
odvesti. To je istinska vera. Ne ubeenje, ve
vera. Ubeenja nam uli-vaju veliku
sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde
e zavriti: Spreman je da slua, da prati, i
otvoren je, otvoren za sve!
Meutim, biti otvoren ne znai
naivnost, ne znai da treba progutati sve
to vam se govori. Nipoto! Sve
to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali
takvoj diskusiji treba prii otvorenog stava,
bez predrasuda. Sve treba podvrgnuti
diskusiji.
Setite se divnih Budinih reci: "Monasi i
uenici ne treba da prihvate moje reci iz
potovanja, ve treba da ih procene kao to
zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga,
topi."
Kad se tako ponaate, to znai da sluate.
Uinili ste, dakle, jo jedan veliki korak ka
buenju. Prvi korak, kako sam ve rekao, bio
je u spremnosti da priznate kako ne elite da
se probudite, da ne elite da budete sreni.
Unutar vas postoje nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete,
da sluate, da izloite diskusiji itav svoj
unutranji sistem ubeenja. Ne samo
religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih
ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da
budete spremni na ponovnu procenu svih
ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam
pruiti niz mogunosti da to uinite.

Koliko smo egoisti?

Milosre je, u sutini, lini interes

preruen u ove-koljublje. Vama je moda,
teko prihvatiti da ima sluajeva kada niste
istiniti u svom nastojanju da budete oseajni i
puni poverenja prema drugima. Pojednostaviu
ovu temu tako to u otii u krajnost, bar za
poetak.
Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam
je zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. To je
ono to obino nazivamo egocentrinost. Drugi
je kada nam je zadovoljstvo da ugaamo
drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip
je oigledniji, a drugi je skriven, ponekad
veoma skriven, i zato je opasniji, jer nam uliva
oseanje da smo izuzetni. Meutim, kad se
sve sabere, moda i nismo tako izuzetni.
Poznajem jednu enu koja ivi sama i
posveuje dosta vremena drugima u parohiji.
Ali, ona priznaje kako to u sutini radi iz
egoizma - osea potrebu da bude korisna, tako
to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom
sluaju, ona zna da tada i drugi imaju
potrebu za njom, pa je korist obostrana. Ona
je gotovo prosvetljena! Svi moemo uiti od
nje. Ona kae: "Ja neto dajem i neto
uzimani." U pravu je. Odlazi da pomogne, daje
neto i neto uzima. To nije milosre, ve
prosvetljeni lini interes.
 Vi sigurno poznajete oseanje
zadovoljstva koje u nama budi in milosra.
Ali to je suprotno oveku koji kae: "ta je
posebno u tome to sam uinio? Dao sam
neto, dobio sam neto. Nisam zamiljao da
inim dobro delo. Moja leva ruka ignorisala je
to to radi desna." Zaista, dobrota se najvie
istie kada nismo svesni da inimo dobro. Ili,
kako je rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve
dok to ne sazna."
Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj
na egoizam ne ulazi u igru, gde je osoba
budna i gde to to ona ini biva ostvareno
zahvaljujui njoj. U tom sluaju, akcija se
pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je
umean lini interes. ak i kad se ogranii
na misao: "Biu upamen kao heroj", ili: "Ne
bih mogao dalje da ivim da to nisam uinio;
ne bih mogao da ivim sa sveu da sam
pobegao."
Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni
drugu vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji
ni jedna akcija u kojoj na ego ne ulazi u igru.
Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo
primer vojnika koji gine za svoju zemlju.
Mnoge takve smrti me uznemiravaju. Pitam se
da li su rezultat pranja mozga. Mislim da su
mnogi muenici, ljudi koji za neku ideju
rtvuju sebe, podvrgnuti indoktrinaciji. Mu-
slimanski muenici, budistiki muenici,
hrianski muenici, komunistiki muenici -
mnogi od njih rezultat su pranja mozga. U
njihovim glavama je ideja da treba umreti, da
je smrt velika stvar.
Ne kaem da ne postoji ista motivacija,
samo kaem da sve to radimo, radimo
uglavnom u sopstvenom interesu. Sve. Kada
se neto ini u ime Hrista, da li je to egoizam?
Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li
je to egoizam? Da. Kada se neto ini za
neiju ljubav, uvek je u sopstvenom interesu.
Uzmimo da prehranjujete pet stotina dece
dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oima?
Pa neete se valjda oseati loe zbog toga?
Neki ljudi rade odreene stvari samo zato
da se ne bi oseali loe. I to nazivaju
milosrem. To to ine, ine zbog oseanja
krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala
Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam
prija. Odlino! Vi ste zdravi ljudi, jer ne
krijete svoj lini interes. A to je zdravo.
Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda
je trebalo da kaem tri. Prva, kada sebi
priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom
sebi. Druga, kada sebi priutimo zadovoljstvo
da ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se
pre-terano ponositi takvim stvarima, nemojte
misliti da ste veliki. Vi ste normalni ljudi,
neto rafiniranijeg ukusa. Va je ukus da
budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada
ste bili deca, voleli ste okoladice; sada, kad
ste odrasli, moda vie cenite neku simfoniju.
Ukus vam se poboljao, ali i dalje
zadovoljavate sebe, samo to to inite tako to
ponekad ugodite drugima.
Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora:
kada inite neko dobro delo da se ne biste
oseali krivim. Dobroinstvo vam ne prua
zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka.
To je neto to mrzite. inite rtve u ime
ljubavi, ali patite, alite se. Ah, koliko malo
znate o sebi ako mislite da ne inite takve
stvari!
Kad bih imao po jedan dolar za svaki
trenutak koji sam proveo radei neto to mi
nije prijalo, sada bih bio milijarder. Znate ve
kako to ide.
"Mogu li da porazgovaram veeras sa
vama, Oe?"
"Naravno, samo izvolite."
Ne elim da razgovaram s njim, muka mi
je od toga. Veeras hou da pogledam neto
na televiziji, ali kako da ga odbijem?
Nemam hrabrosti da mu kaem ne.
"Samo izvolite", a u sebi mislim:
"Gospode, sad treba da sluam ovog
gnjavatora."
Uopte mi ne prija da razgovaram sa
njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kaem
ne, i tako biram manje zlo, rekavi mu:
"Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada
razgovor bude gotov i kada budem mogao da
skinem os-meh sa lica. "Kako ste?" pitani
ga.
"Odlino", odgovori, a zatim pria i pria
koliko mu znai taj seminar, a ja mislim:
"Gospode, kad e da pree na stvar?"
Na kraju kae ta ima, a ja ga,
metaforino, tresnem o zid, rekavi mu:
"Svako bi mogao da resi tako banalan
problem" i onda mu otvorim vrata.
"Uh, najzad sam ga se oslobodio",
kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam
da sam bio neutiv) priem mu i pitam ga
kako je. "Prilino dobrd", kae on, i doda:
"Moram neto da vam kaem. Ono to ste
mi sino rekli bilo mi je od ogromne
pomoi. Mogu li da vas vidim danas posle
ruka?"
"O, ne!"
Kada se neto radi samo da se ne bismo
osetili krivim, to je najgora vrsta milosra.
Nemamo hrabrosti da kaemo kako elimo
da nas ostave na miru. Kada mi neko kae:
"Ne volim da ljudima nanosim zlo", ja
odgovorim: "Ostavi se toga! Ne verujem ti."
Ne verujem onima koji kau da ne vole
da nanose zlo drugima. Svi mi oboavamo
da ranjavamo druge. A kad neko drugi
nanosi zlo, to nam jo vie godi, jer e drugi
loe misliti o nama, ako mi nanosimo zlo.
Nee nas ceniti, govorie protiv nas, a to
nam ni najmanje ne prija!

Carstvo je ovde

ivot je banket, a tragedija je to veina

ljudi umire od gladi. Ba o tome govorim
ovde, u sutini.
Grupa ljudi umirala je od ei na jednom
brodiu, nedaleko od brazilske obale. Pojma
nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari
slatka, jer se relca na tom mestu ulivala
takvom snagom u more da je dopirala
nekoliko milja ka puini. Mogli su da je piju,
ali nisu znali.
Na isti nain, okrueni smo radou,
sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da nita ne
zna o tome. ta je razlog? Pretrpeli su pranje
mozga. Hipnotizovani su, uspavani.
Zamislite maioniara koji hipnotizuje
nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje
ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve
je u tome. Pokajte se i primite dobru vest.
Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje
grehe. emu plakati nad gresima koji su
poinjeni u snu? Zar biste plakali nad neim
to ste uradili pod hipnozom? Zato biste se
poistovevali sa takvom osobom? Probudite
se! Probudite se! Promenite svoj stav.
Pokuajte da gledate na stvari s nove take
gledita! Jer "carstvo je ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba
probuditi, priznati da vam buenje ne prija.
Meutim, problem je to vie volite da
zadrite i osvojite sve one stvari za koje,
putem hipnoze, verujete da su toliko vane i
dragocene za vas, za va ivot i opstanak.
Posle toga, potrebno je da shvatite. Da
shvatite kako se moda drite pogrenih ideja, i
da ba te ideje presudno utiu na va ivot,
inei ga haotinim, a istovremeno vas
odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se
odnose na ljubav, na slobodu, na sreu itd.
I nije lako sluati nekoga ko izlae
diskusiji ideje do kojih vam je toliko stalo
i kojih se tako grevito drite.
 Postoje mnoge zanimljive studije o
pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je
podvrgnut pranju mozga, "in-trojekcijom"
prihvata neku njemu stranu ideju, koja pri-
pada nekom drugom. U trenutku kada neko
na ovaj nain prihvata ubeenja i ideje koje
nisu njegove, one vre atak na linost.
ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan
nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je
neko indoktriniran. Spremni smo da
umremo za ideju koja nikada nije bila deo
nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate
neku ideju, progutaju je bez vakanja i
onda su spremni da umru za nju.
Nije lako sluati, pogotovo kad postoji
emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije
lako sluati; slua se uvek svoj unapred
programirani stav na koji snio hipnotiki
uslovljeni. esto se sve to se uje tumai
u svedu sop-stvenog hipnotizovanog stanja,
sopstvene uslovljenosti i programiranosti.
Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I
sluamo polazei od tih stavova.
"Henri, kako si se promenio! Bio si tako
visok, a sada si tako mali! Bio si tako
krupan, a sada si tako mrav! ta ti se
desilo, Henri?" A Henri kae: "Ja nisam
Henri, ja sam Frenk."
"Oh, promenio si ak i ime!"
Kako naterati takve ljude da vas
sluaju?
Najtea stvar na svetu je sluati, gledati.
Mi ne elimo da vidimo. Mislite li da bi
neki kapitalista hteo da shvati ta je dobro u
komunistikom svetu? Ili da bi neki komu-
nista zaista hteo da shvati ta je dobro i
zdravo u kapitalistikom svetu? Mislite li
da je nekom bogatau stalo da gleda ivot
siromaha?
Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer
ako to uinimo, moda emo se promeniti.
Ne elimo da gledamo. Ako
sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu
nad ivotom koji ionako jedva drimo na
okupu. Da biste mogli da se probudite, ono
to vam je potrebno nije energija, nije snaga,
nije mladost, pa ak ni neka visoka inteligen-
cija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost
da nauite neto novo. Mogunost buenja je
u direktnoj proporciji sa koliinom istine koju
ste spremni da hrabro prihvatite. Do koje ste
take spremni na to? Koliko ste spremni da se
voljno odreknete onoga to vam je u ivotu
najdrae? Do koje ste take spremni da mislite
na neto novo, neto to vam nije blisko?
Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo
nepoznatog. Ne moemo se bojati neega to
ne poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi
se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to
nam je poznato. Eto ega se bojimo.
Dau vam primer - rekao sam da je svaka
stvar koju jnimo zagaena egoizmom. Nije
lako uti tako neto. Ali zamislimo se malo
nad tim, pokuajmo da dublje za-emo u to.
Ako sve ono to inimo izvire iz linog interesa
- vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi
u vama misao na vae milosre i vaa dobra
dela u tom novom svedu? ta je s vaim
dobrim delima?
Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko
od dobrih dela koja ste uinili. A sad,
pokuajte da shvatite ta su zaista bile
motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili
vie ili manje svesni. ta je s vaim ponosom?
ta je s vaom tatinom? ta je s onim
oseanjem superiornosti koje ste oseali
prema svom susedu, to vam se inio kao
veliki egoista? Sve se to menja, zar ne?
"Dobro", moda ete rei, "moj sused ima
manje rafiniran ukus od mene." Vi ste onda
najopasniji tip linosti. Izgleda da je Isus imao
manje problema sa tipom kao to je va sused
nego sa takvima kao to ste vi, sa ljudima koji
su ubeeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu
predstavljali veliki problem - bili su otvoreno
egoisti, svesni da su takvi.
Zato, probudite se! To je oslobaajue! To je
udesno! Oseate li se potiteno? Moda to i
jeste. Zar nije udesno shvatiti da niste bolji
od bilo koga drugog na ovoj zemlji? Zar to
nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte ta
smo izneli na svetlost dana! ta je ostalo od
vae tatine? Prijalo bi vam oseanje da ste
bolji od drugih, ali pogledajte ta je
isplivalo - prevara!

Krah iluzija
ini mi se da egoizam izvire iz neke
vrste instinkta za ouvanje linosti, koji je
na primarni i najdublji instinkt. Kako se
moemo svesno odrei egoizma? To bi, tako
rei, bilo kao odabrati nepostojanje. Kako
god bilo, prestanite da se oseate krivim zato
to ste egoisti - svi smo isti.
Jednom je neko rekao divnu stvar za
Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je:
"Ono to je najlepe kod Isusa je to se
oseao lagodno meu grenicima, jer je
shvatao da ni najmanje nije bolji od njih."
Mi se razlikujemo od drugih - od
kriminalaca, na primer - samo po onome to
radimo ili ne radimo, a ne po onome to
jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih
grenika je u tome to je on bio budan, a
oni nisu.
Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji.
Da ne govore moda: "Ponosan sam to
prihvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve
zbog svoje nacije i svoje zemlje." Zar tako
govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni
su imali sree, sree. I zato su osvojili
premiju. Zar se moe biti ponosan na tako
neto? Na isti nain, ako uspete da stignete
do pros-vetljenja, uiniete to iz linog
interesa i biete sreni. Zar ete da slavite
takvu stvar? ta tu ima da se slavi? Zar ne
shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim
dobrim delima? Farisej nije bio lo ovek, bio
je samo glup. Nikada se nije zaustavio da
razmisli. Jednom je neko rekao: "Nemam
hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to
uinio, ne bih znao kako ponovo da krenem."
Kada biste, dakle, zastali da razmislite,
shvatili biste da u stvari nema niega na ta
biste bili posebno ponosni. Kako ta injenica
utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta
se alite?
Jedan mladi se alio da ga je njegova
devojka razoarala, ponela se licemerno
prema njemu. Na ta se on alio? Zar je
oekivao neto bolje? Oekujte ono to je
gore - okrueni smo egoistima. On je bio
budala, postavio je na pijedestal, zar ne?
Mislio je za nju da je princeza, mislio je da su
ljudi dobri. Nije tako.' Ljudi nisu dobri. Loi
su koliko i vi - loi, shvatate li? Uspavani su
koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini
interes, isto kao i vi. Nema nikakve razlike
meu vama.
Uspevate li da zamislite koliko oslobaa
mogunost da nikada vie ne budete
razoarani, nikada vie prevareni? Nikada se
vie neete oseati naputeno, odbaeno. elite
li da se probudite? elite li sreu? elite li
slobodu? Evo je - otarasite se svojih lanih
ideja, svojih iluzija. Ne dozvolite da vas drugi
varaju.
Ako ne budete varali sami sebe, neete
varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U
suprotnom, iveete sve vreme u zabludi o
drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u
sukobu sa stvarnou.
Moda je, za veinu vas, previe potresno
kad ujete da treba oekivati kako su svi (osim
veoma retkih osoba koje su budne) egoisti, ili
da slede svoj lini interes, na sirov ili rafiniran
nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete da
nema niega to bi vas razoaralo i niega to
vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u
neposrednom dodiru sa stvarnou, nikada se
ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam
odgovara da sebi predstavljate druge ljude u
sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne
vidite pravi iz
gled ljudskih bia, zato to vam ne
odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I
zato sad plaate cenu.

ta je prosvetljenje?

Jednom me je neko pitao: "Kakvo je

prosvetljenje? Kakvo je buenje?" Ispriao
sam mu priu o kloaru u Londonu koji se
sprema za poinak. Uspeo je da u smeu
pronae komad suvog hleba. za veeru i
stigao na obalu Temze. Sipi kia, i on se
umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne
pored reke i samo to nije zaspao, kad se
iznenada pojavi 'rols rojs' sa vozaem. Iz
limuzine izae prelepa devojka koja mu kae:
"Siroti ovee, neete valjda ovde prenoiti?"
"Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu to
dozvoliti", kae mu devojka. "Poite u moju
kuu da se naspavate, posle jedne dobre
veere." I tako, na njeno insistiranje, on ue
u automobil, voze se van Londona i stiu do
jedne vile okruene ogromnim parkom. Na
ulazu ih doeka majordom, kome devojka
kae: "Molim te, Dejms, odvedi ovog
oveka u odeljenje za poslugu i neka mu
prue sve to mu treba." Posle toga, devojka
ode u svoju sobu, svue se i pripremi za
spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta,
ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe
u koju su smestili kloara dopire svetlost.
Ona pokuca, otvori vrata i nae kloara
budnog. "ta je, dobri ovee", upita ga, "zar
niste dobro veerali?" "Nikada u ivotu
nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li
vam je toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala,
krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada
mu ona kae: "Moda vam je potrebno malo
drutva? Hoete li da se pomerite i napravite
mi malo mesta u krevetu?" Ona mu prie,
on se pomeri i padn^pravo u Temzu.
Ah! Niste oekivali! Prosvetljenje!
Probudite se! Kada budete spremni da
zamenite svoje iluzije stvarnou, svoje snove
injenicama, tada ete izai na pravi put. Tek
e tada ivot dobiti smisao i postae
predivan.
Postoji jo jedna pria, o nekom
Ramirezu. On je starac koji ivi u svom
zamku na vrhu brda. U krevetu je,
paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi
svog neprijatelja, starca koji se uz pomo
tapa penje sve vie uzbrdo. Ramirez nita ne
moe da uini, jer posluga ima slobodan dan.
Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u sobu,
zavue ruku ispod mantila, izvadi pitolj i
kae: "Najzad emo se obraunati, Ramirez."
Ramirez pokua da ga odgovori: "Sluaj,
Bordija, zato bi to uinio? Ti dobro zna da
ja vie nisam onaj ovek koji te je muio kad
si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje
slatke reci nee me razuveriti. Ono to ja
elim je osveta, i ti me ne moe sprefiti!"
Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Kako?"
upita ga neprijatelj. "Mogu da se probudim",
kae Ramirez, to i uini - probudi se. Eto ta
je prosvedjenje!
Kada vam neko kae: "Nita ne moe da
uini", moete mu odgovoriti: "Nije tano,
mogu da se probudim!" I odjednom, ivot
vie nije komar kakav vam se inio.
Probudite se!
Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti
prosvedjen?" ta. sam mogao da mu
odgovorim? Hoete li neki odgovor? Evo
jednog: "Odcud ja znam? Kako se to moe
znati? Zar je to vano?"
Ako neto previe elite, u nevolji ste.
Ako sam ja moda prosvedjen i vi me sluate
samo zato to sam prosvedjen, onda ste u
velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam
prosvedjen ovek opere mozak? Jer, svako
moe da vam tako opere mozak. ta je vano
da li je neko manje ili vie prosvedjen? Ali
problem je to svi mi volimo da se oslonimo ne
nekog, zar ne? Potrebno nam je da se
oslonimo na nekog za koga mislimo da je
stigao na cilj. On nam uliva nadu, zar ne? A
ta e vam nada? Zar nije
i to jedan oblik elje? Nadate se neemu
boljem od onoga to sada imate, zar ne? U
suprotnom se ne biste nadali. Ali to znai da
zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada
toga niste svesni. Zato se ne usredsredite na
sadanjost, umesto da se nadate boljoj
budunosti? Zato ne shvatite ovo to je sada,
umesto to ga zaboravljate, nadajui se
buduem? A moda je ta budunost samo
nova klopka?

Samoposmatranje

Jedini nain na koji bi neko mogao da vam

pomogne je da prodiskutuje vae ideje. Ako
ste spremni da sluate i da se o vama
diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam ne
moe pomoi.
ta je najvanije od svega?
Samoposmatranje. Tu vam niko ne moe
pruiti ruku. Niko vam ne moe dati od-
govarajui metod, Niko vam ne moe pokazati
odreenu tehniku. U trenutku kada prihvatimo
neku tehniku, postajemo iznova programirani,
ali Samoposmatranje - gledanje samog sebe -
veoma je znaajno. To ne znai biti uronjen u
sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom.
Ne govorim o tome - govorim o
samaposmatranju. A ta to znai?
To znai posmatranje svega to je u
nama i izvan nas, do ekstremne take -
posmatranje kao da se to deava nekom
drugom. ta to znai? Znai da ono to nam
se deava ne treba doivljavati lino, znai da
treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve
veze s nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih
strahova samo zato to se poistoveujete s
njima. Govorite: "Depresivan sam." Ali to je
pogreno, vi niste depresivni. Ako hoete da
budete precizni, mogli biste rei: "U ovom
trenutku prolazim kroz fazu depresije." Ali ne
moete rei: "Depresivan sam." Vi niste vaa
depresija. Sve je to samo varka uma,
posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni
da mislite da ste vi vaa depresija, da ste vi
vai strahovi, da ste vi vaa radost i oseanja
koja proivljavate.
"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni.
Moda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar
vas, ali stvari e se ubrzo promeniti, nee
potrajati - nikada ne traju, sve se neprestano
menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni,
neki beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo
ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra
oblake. Bili biste pasivan posmatra, sa
distance. Znam daje ovaj stav za vas moda
apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi
Zapada. Jer, ne smete se uplitati, nita ne
zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte!
Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju
o stvarima koje ne uspevaju ak ni da shvate.
Stalno utvrujemo neke stvari, zar ne?
Nikada ne pomislimo da stvarima uopte nije
potrebno da budu utvrivane. To je veliko
prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako
se shvate, tada se mogu promeniti.

Menjate li svet ili sebe?

Hoete li da promenite svet? ta kaete da
ponete od samog sebe? ta kaete da budete
prvi promenjeni? Ali kako se postie
promena? Posmatranjem. Razumeva-njem.
Bez uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o
emu prosuujete ne moete shvatiti. Kada
kaete o nekome: "On je komunista", u tom
trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu
etiketu. "On je buruj" - razumevanje prestaje.
Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi
atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko
gore. Kako moete ikada razumeti to to
odbacujete, ili ak i ono to prihvatate?
Reci koje vam govorim ine vam se moda
kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
 Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav
stav - jednostavno posmatrate, prouavate,
gledate, bez ikakve elje da promenite ono to
jeste. Jer, ako hoete da promenite ono to
jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se
sposobnost razumevanja.
Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju,
kako bi je nauio da izvede odreene radnje.
Naunik posmatra ponaanje mrava, bez
drugog cilja osim prouavanja ivota mrava,
da bi nauio to vie o njima. Samo to i nita
vie. On ne pokuava da ih naui neto, ili da
neto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i
eli da naui to vie o njima. To je njegov
motiv. .
Onog dana kada uspete da zauzmete slian
stav, pri-sustvovaete udu. Promeniete se -
bez ikakvog napora. Promena e se pokazati,
neete morati da je traite. I dok ivot
svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve
ono to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo
kroz koje morate sami da proete.
Ali sve to trai disciplinovan um. A kad
govorim o disciplini, ne govorim o naporu,
govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad
paljivo posmatrali nekog atletiara? Sport je
itav njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan
ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moni.
Ona sama formira obale oko sebe. Kada
unutar vas postoji neto to se kree u
ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Trenutak kad se budimo, kad nas obasja
svesnost, divan je trenutak. To je najlepe
iskustvo na svetu, najvanije, najizuzetnije.
Ne postoji na svetu nita vanije od buenja.
Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj
nain.
Ne postoji nita lepe od injenice da
smo svesni. Vi biste moda vie voleli da
ivite u mraku? Moda vie volite da radite, a
da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da
niste svesni svojih reci? Zar vie volite da
sluate druge ljude, a da niste svesni onoga
to ujete; ili da gledate oko sebe, bez svesti
o onome to vidite? Veliki
Sokrat je rekao: "Nesvestan ivot nije vredan
da bude proivljen." To je istina kojoj nisu
potrebna dalja objanjenja. Veina ljudi ne ivi
svesnim ivotom. ivi mehanikim ivotom, s
mehanikim mislima - koje obino potiu od
nekog drugog - mehanikih oseanja, meha-
nikih akcija i reakcija.
Hoete li da vidite koliko ste sami takvi?
"Ba ti je lepa ta koulja." Prija vam da ujete
tako neto. Sve zbog jedne koulje. Kada
ujete tako neto, ponosni ste na sami sebe.
Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i
govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno
drvee, kakva prijatna klima", i ja se ve lepo
oseam, sve dok ne iznenadim samog sebe u
tome i kaem: "Kakve su to gluposti? Kakve
ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj
koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je
naruio klimu - tog dana je sluajno bilo lepo
vreme." Ali, lano "ja" je ulo u igru i zato se
dobro oseam. Dobro se oseam sa "mojom"
kulturom i "mojom" nacijom. Ali dokle se
tako moe stii sa sopstvenom glupou? Ne
alim se. Govore mi da je moja velika indijska
kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih
ja stvorio, nisam ja odgovoran za to. Ili mi
kau: "Ta tvoja zemlja sa tolikim siromatvom
- ba odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to
stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvim
stvarima? Ljudi vam kau:
"Jako lepo izgledate", i ve ste na sedmom
nebu. Zato se kae: "Ja sam o.k., ti si o.k."
Jednog dana napisau knjigu
koja e se zvati Ja sam magarac, ti si magarac.
Priznati da si magarac najvie oslobaa i neto
je najdivnije na svetu.
Kada mi ljudi kau: "Grei", ja im
odgovaram: "ta si oekivao od jednog
magarca?"
Razoruani - svi moramo biti razoruani. U
konanom osloboenju, ja sam magarac, ti si
magarac. Za sada
kako obino biva - ja pritisnem dugme i ti
ide gore, pritisnem drugo dugme i ti ide
dole. I to ti prija. Koliko
ljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na
pohvale ili kri-
tike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to
znai kako treba da budemo pomalo majmuni,
tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da
radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da
radimo. Da li je to ljudski?
Ako nalazite da lepo izgledam, to znai da
ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita
vie od toga. To takoe znai da odgovoram
vaem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki
spisak za nabavku i, na neki nain, ljudi
treba da odgovaraju tom spisku - visok...
tamna kosa... lep... zavisno od naeg ukusa.
"Svia mi se va glas", kae ona, "zaljubljena
sam." Nije zaljubljena, pre bih rekao da je
glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam
da kaem - utoliko je pre magarac.
Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi
samo be-ite od samih sebe, hoete da
pobegnete. Neko je jednom rekao: "Zahvalimo
Bogu za stvarnost, kao i za mogunost da
pobegnemo od nje." To je znai ono to se
dogaa. Mi smo mehanizovani, kontrolisani.
Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i
kako je udesno biti kontrolisan i kako je
neophodno da vam drugi ljudi govore da ste
o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako je
divno sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko
jue rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada
vam se u zatvoru? Volite da budete kon-
trolisani? Rei u vam jednu stvar: ako
priznate sami sebi da se dobro oseate kad
vam kau da ste o.k., pripremate se da se loe
oseate kad vam drugi budu rekli da niste.
Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja
drugih, potrebno je paziti kako se oblai,
kako se elja, da cipele uvek budu
uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje
njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate
ljudskim?
To je ono to ete otkriti kada posmatrate
sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni
o.k., ni obrnuto. Moda odgovarate tuem
raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to znai
da ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k.,
zavisi od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi
misle o vama? Isus oigledno nije bio o.k.,
prema standardima tog vremena.
Vi znai niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i
gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie,
bar za neke od vas. Ako samo dvoje-troje
otkriju tako neto, to je izuzetan dogaaj!
Dosta sa svim tim priama da li je neko o.k.
ili nije. Dosta sa svim prosuivanjima i
zakljuivanjima, treba samo da posmatrate,
da gledate. Otkriete velike stvari. Ta otkria
e vas promeniti. Nije potreban nikakav
napor za to, verujte mi.
 Veni ivot
ovek sedi u autobusu i na kolenima dri
veliki paket - to je neki teak, duguljast
predmet. Voza autobusa ga pita: "ta vam
je to u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je
neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i
sada je nosim u policiju." Voza mu onda
kae: "Pa neete je valjda drati u krilu?
Stavite je pod sedite."
Psihologija i druge duhovne nauke
premetaju bombu sa krila pod sedite.
Uglavnom ne reavaju probleme. Samo ih
zamenjuju drugim problemima. Da li ste
ikad razmiljali o tome? Imali ste jedan
problem, sada imate drugi. I uvek e biti
tako, sve dok se ne resi problem koji se
zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee
stii.
Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko
si ti?" Mnogi misle da je najvanije pitanje
na svetu: ko je Isus? Nije tako. Mnogi misle
da je to: postoji li Bog? Nije tako. Mnogi
misle da je najvanije pitanje: postoji li ivot
posle smrti? Nije tako.
Izgleda kao da se niko ne bavi ovim
problemom: postoji li ivot pre smrti? Pa
ipak, iskustvo mi govori da su ba ljudi koji
ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, pre-
okupirani da saznaju ta e raditi u drugom
ivotu. takvim mislima, to vam je nevano.
Znate li ta je veni ivot? Mislite li da
je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e
vam i vai teolozi rei da je to suludo, jer je
i sama beskonanost obuhvaena vremenom.
Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u
stvari, znai bezvremeno.
Ljudski um to nije sposoban da shvati.
Ljudski um je sposoban da shvati vreme i
da ga negira. Ono to je bezvremeno iznad je
nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici kau da
je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar
ne? Ovde je i sada.
Ljudima ne prija kada im govorim da
zaborave prolost - toliko su ponosni na nju!
Ili je se toliko stide. Ali to je ludilo! Odbacite
je! Kada vam kau: "Pokajte se zbog svoje
prolosti", pokuajte da shvatite kako je to
samo religiozni metod koji slui da vas
odri u stanju uspa-vanosti. Probudite se!
Eto staje pokajanje, a ne plakanje nad
sopstvenim gresima. Probudite se! Shvatite i
prestanite da plaete. Probudite se!

Kako otkriti svoje "ja"?

 Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje
na svetu: ko sam ja? Ili jo bolje: ta je to
"ja"? Da H ete moda rei da ste sve drugo
shvatili sem toga? Da li ete moda rei da ste
razumeli astronomiju, crne rupe i kvazare, da
ste upueni u informatiku, pa ipak ne znate ko
ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda
rei da ste shvatili ko je Isus, a istovremeno ne
znate ko ste vi? Kako onda moete shvatiti
Isusa?
Ko je taj koji pokuava da shvati? To je
prvo to treba da otkrijete. To je osnova
svega, zar ne? I ba zato to
to nije shvaeno, imamo sve te glupe,
religiozne narode sukobljene u tim idiotskim,
religioznim ratovima - muslimani koji ratuju
protiv Jevreja, protestanti protiv katolika, i sve
ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi
znali, ratova ne bi bilo.
Ono to elim opet da podvuem je
samoposmatra-nje. Vi me sluate, ali
istovremeno moete da ujete i druge zvuke
pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reak-
cija dok me sluate? Ako niste, znai da ste
pretrpali pranje mozga, ili ete potpasti pod
uticaj svojih unutranjih sila kojih uopte niste
svesni. ak i ako ste svesni kako reagujete na
mene, da li ste svesni otkud potiu vae
reakcije? Moda, me uopte ne sluate, moda
me slua va tata? ta mislite, da li je to
mogue?
esto mi se deava, kad ovako govorim, da
otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne.
Prisutna je njihova mama, prisutan je njihov
tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu prisutni. "Ja
ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo je
bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno
istina. Mogao bih da vas secirani pare po
pare, i pitam vas: "Da vidimo - ova fraza
potie od tate, od mame, od babe, od dede, od
koga?"
Ko ivi u vama? Oseanje koje se javi kada
se otkrije ta injenica, zaista je uasno. Vi
umiljate da ste slobodni, ali verovatno ne
postoji ni jedan pokret, ni jedna misao,
oseanje, stav ili ubeenje u vama, koji ne
potiu od nekog drugog. Zar to nije uasno?
A vi to ak i ne znate. Re je o jednom
mehanikom ivotu koji vam je nametnut.
Neke stvari izazivaju u vama snana
uzbuenja, i mislite da vi proivljavate ta
uzbuenja. Da li je tako? Potrebna je velika
svesnost sa vae strane da shvatite kako je to
to zovete "ja" samo konglomerat vaih
iskustava iz prolosti, vaih uslovljenosti, vae
programiranosti.
 To je bolno. U sutini, kada pone buenje,
doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se
rue sopstvene iluzije.
Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara se
u prah, i to je bolno. itavo je pokajanje u
tome, itavo je buenje u tome.
Kako bi bilo da date sebi minut vremena
da biste postali svesni onoga to oseate u
svom telu, onoga to se deava u vaem umu,
da postanete svesni svog emotivnog stanja?
Kako bi bilo da postanete svesni klupe na
kojoj sedite, injenice da su vae oi otvorene,
boje ovih zavesa i tkanine od kojih su satkane?
Kako bi bilo da postanete svesni moga lica i
vae reakcije na moje lice?
Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li
ste je svesni ili ne. I to verovatno nije vaa
reakcija, ve reakcija koja je rezultat vae
uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete
svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez
obzira to je to sada samo seanje?
Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali
i kaite: "Ja sam u ovoj sali." To je kao da ste
izvan vas i da gledate sami sebe. Zapazicete da
je to oseanje neto drukije od gledanja
objekata oko vas. Kasnije emo se upitati:
"Ko je osoba koja posmatra?" Ja posmatram
"sebe" - ta je to "ja", ta je to "sebe"?
Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe",
ali ukoliko se desi da sebe osuujete ili hvalite,
nemojte da blokirate pokudu ili pohvalu, ve
je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe
osuujem; ja sebe hvalim - posmatrajte i nita
drugo. Ne pokuavajte da menjate stvari!
Nemojte misliti: oh, reeno nam je da ne
radimo tako. Jednostavno posmatrajte sve to
se deava.
Kao to sam vam ve rekao,
samoposmatranje znai gledanje -
posmatranje onoga to se deava u vama i
oko vas - kao da se deava nekome
drugom.

ta je nae pravo "ja"?

Predlaem vam drugu vebu. Traim od
vas da na paretu papira napiete najkrai opis
sebe - na primer: poslovan ovek, svetenik,
ljudsko bie, Jevrej, bilo ta.
Vidim da neki piu reci kao: plodan,
hodoasnik u potrazi za neim, merodavan,
iv, nestrpljiv, usredsreen, elastian,
ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da
je to plod posmatranja sebe kao da ste
posmatrali neku drugu osobu.
Ali, obratite panju - to je "ja" koje
posmatra "sebe". Ovo je zanimljiv fenomen
koji nikada nije prestao da izaziva uenje kod
filozofa, mistika, naunika, psihologa -"ja"
moe da posmatra "sebe". ini se da ivotinje
to apsolutno ne mogu. ini se daje potrebna
odreena koliina inteligencije za tako neto.
Ono to u vam sada izneti nije neka
metafizika, nije filozofija. To je jednostavno
posmatranje, zdrav razum. Veliki istoni
mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja", a
ne "sebi". U sutini, neki mistici nam govore
kako mi pre svega polazimo od stvari, od
svesti o stvarima oko sebe; zatim se
pomeramo ka svesti o mislima (koje pred-
stavljaju "sebe", nae uslovljeno "ja") i na
kraju dolazimo do svesti o onom koji misli.
Stvari, misli, mislilac.
Ono to traimo je mislilac. Moe li
mislilac spoznati samog sebe? Mogu li ja znati
ta je to "ja"? Neki od ovih mistika odgovaraju:
"Moe li no posei samog sebe? Moe li zub
ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo
sebe? Moe li "ja" upoznati samo sebe? Ali
mene u ovom trenutku interesuje neto
mnogo praktinije, a to je sagledavanje onoga
to "ja" nije.
Sluajte ovo to vam kaem: da li sam ja
moje misli, misli koje mislim? Ne. Misli
dolaze i odlaze; ja nisam
moje misli. Da li sam moje telo? Kau da se
u svakom trenutku milioni elija naeg tela
menjaju i obnavljaju, tako da nakon sedam
godina u telu ne ostane ni jedna iva elija
od onih koje smo imali pre toga. elije
dolaze i odlaze, raaju se i umiru, ali "ja"
ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo?
Oigledno ne!
"Ja" je neto drukije, neto vie u
odnosu na telo. Moda se moe rei da je
telo deo toga "ja", ali deo koji se menja,
stalno se kree i menja. Koristimo istu re
da ga definiemo, ali se ono stalno menja.
Isto kao to kaemo za Nijagarin vodopad
da je Nijagarin vodopad, i pored toga to se
vodene mase neprestano menjaju. Koristimo
isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj
evoluciji.
A moje ime? Da li je "ja" moda moje
ime? Oigledno da nije, jer mogu da
promenim svoje ime, bez menjanja tog "ja".
A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da
sam budista ili hrianin, da li je to moda
sutinski deo moga "ja"? Kada prelazim iz
jedne u drugu veru, da li se to "ja"
promenilo? Da li imam jedno drugo "ja" ili
se to isto "ja" promenilo? Drugim recima, da
li su moje ime i moja vera sutinski delovi
moga "ja"? Etikete su stvarno vane svima
nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li
smo zaista to? Ne moe se rei da se menja
nae "ja", ako promenimo partiju. Veliki deo
svog ivota traimo u reagovanju na etikete,
svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo
te etikete sa svojim "ja".
Kada je ovek potpuno sputan etiketama,
kakvu vred-nost imaju te etikete za nae "ja"?
Moemo li rei da "ja" ne predstavlja ni
jedna od tih etiketa koje mu pridajemo?
Etikete pripadaju naem egu, naem
uslovljenom "ja", onome koje se stalno
menja. Da li se pravo "ja" menja? Da li se
posmatra menja?
injenica je da svaku etiketu koja vam
padne na pamet (izuzimam moda onu
"ljudsko bie") moete da pri-lepite na "sebe"
- vae "ja" nije nita od svega toga. Kada
dakle izaete iz samog sebe i posmatrate to
"sebe", svoj
ego, ne poistoveujete sa vie sa njime. Patnja
postoji unutar "sebe" i, kada poistovetite
svoje pravo "ja" i to "sebe", poinje patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite
neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne
poistovefuje sa novcem, ili imenom, ili
nacionalnou, sa drugim ljudima,
prijateljima, bilo ime, onda vae "ja" nikada
nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno,
ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili
izaziva, bol, zabrinutost ili strah. Pre svega,
uspevate li da razluite elju ispod te patnje?
Shvaate li da postoji neto to arko elite i
da vam to izaziva, patnju? ta je to elja? To
je samo elja, ali ona postaje poistoveivonje.
Na neki nain, sami1 ste sebi rekli: "Ono to je
dobro za moje 'ja , tako rei opstanak 'ja1,
povezani su sa tom eljom." Patnja potie
iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo
da je to u nama ili izvan nas.

Negativna oseanja

Kad god oseate odbojnost u dodiru s

nekim, ivite u iluziji. Neto je ozbiljno
pogreno u vama. Ne vidite stvarnost. Neto
se u vama mora promeniti. Meutim, ta
uglavnom inimo u odnosu na svoja
negativna oseanja? Kaemo: "On je kriv.
Mora se promeniti." Ne! Svet je takav kakav
treba da bude. Vi ste taj koji treba da se
promeni.
Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj
nepravdi, neemu to je oigledno za svaku
osudu. Odgovarajua reakcija je da kaete
kako takve stvari ne bi smele da se deavaju,
zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite
impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na
primer, neko nanosi bol detetu, a vi
prisustvujete tom nasilju. ta kaete za ovaj
primer? Nadam se da ne mislite da u vam
ci kako ne bi trebalo da se meate. Ne, ali ako
ste lieni negativnih oseanja biete mnogo
pribraniji, mnogo pri-braniji- Jer, kada se u
igru ukljue negativna oseanja, oubi se
glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno
"ja", i sve se kvari. Tamo gde je bio jedan
problem koji treba da se resi, sada su dva
problema. Mnogi ljudi pogreno misle da
odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes
ili mrnja, znai da se onda nita ne moe
uiniti da bi se resila neka situacija. O, ne,
apsolutno nije tako! Nismo emotivno
ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju.
Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na
stvari i osobe koje nas okruuju.
Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno,
lano "ja" - kada se do te mere poistovetimo
sa sobom, da viak naeg ega spreava da
vidimo stvari objektivno, sa distance. Kada se
stupa u akciju, veoma je vana sposobnost da
se stvari vide sa distance. Meutim, negativna
oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav
stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili
usmerava energiju ka delanju koje se
suprotstavlja objektivnom zlu? ta god da je,
to nije reakcija, ve akcija.

Od iega zavisimo?

Mi nikada ne oseamo patnju kada

izgubimo neto emu smo dali slobodu, to
nikada nismo pokuali da posedujemo. Patnja
je simptom injenice da sam uslovio svoju
sreu, povezavi je s nekim ili neim, bar do
izvesne mere. Toliko smo navikli da sluamo
suprotne stvari, da se ovo to govorim ini
neljudskim, zar ne?
Ne tvrdim da nae uslovljeno "ja" uvek
zapada u uobiajene eme. To zavisi od naina
na koji smo uslovljeni. Postavlja se pitanje da li
je shvatljivo iveti ivot u kome smo totalno
sami i ne zavisimo ni od koga.
Svi mi zavisimo od drugih, u mnogim
stvarima. Zavisimo od mesara, pekara,
fabrikama sveca. Meuzavisnost. Organizovali
smo drutvo na ovaj nain i poveravamo
razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit
svakoga, da bismo bolje i efikasnije iveli ili
se bar nadamo da je tako. Meutim, ako
govorimo o psiholokoj zavisnosti od druge
osobe ili emotivnoj zavisnosti od nekoga,
ta to podrazumeva? To znai zavisiti od
drugog ljudskog bia da bi se stiglo do
sopstvene sree.
Razmislite o tome. Jer, ako to uinite,
sledee to ete uraditi, svesno ili manje
svesno, bie zahtev da druge osobe doprinesu
vaoj srei. Zatim se stie na drugu stranu,
suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom
od otuenja, strahom da budemo odbaeni,
suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i
kontrolisanjem.
Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde
postoji ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja,
zavisnost. Ja ne traim da me uinite srenim;
moja srea ne zavisi od vas. Ako morate da
me napustite, nee mi biti ao samog sebe;
izuzetno mi prija vae drutvo, ali ja se ne
vezujem za vas. Ja uivam u vaem drutvu na
temelju nevezanosti, ne uivam ja u vama, to
je neto vee i od vas i od mene, neto to
sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta
orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali, kada
odete od mene, orkestar ne prestaje da svira.
To je orkestar velikog repertoara i nikada ne
prestaje da svira.
itavo je buenje u tome. Ali mi smo
hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje
mozga. ini se uasno postaviti takvo pitanje,
ali moe li se rei da me volite ako se
zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da
odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moe
li se rei da me volite, ako imate potrebu za
mnom, psiholoki ili emotivno, da biste bili
sreni?
Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa
univerzalnim uenjima svih svetih spisa, svih
religija, svih mistika. Kako smo
mogli, za tolike godine, da to ne uvidimo?
esto sam se pitao kako to nisam ranije
uvideo?
Kada se prvi put itaju takve radikalne
tvrdnje u svetim spisima, pone da se pita:
da li je ovaj ovek lud? Ali, posle nekog
vremena pone da veruje da su ostali ljudi
ludi. "Ako se ne odreknete svog oca i majke,
brae i sestara, ako se zauvek ne odreknete
svega to posedujete, ne moete biti moji
uenici."
Sve morate napustiti. To nije fiziko
odricanje, razumete, to bi bilo lako. Kada
odbacite sve svoje iluzije, najzad stupate u
dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada vie
nee biti sami. Nikada vie. Usamljenost se ne
lei druenjem sa drugim ljudima.
Usamljenost se lei kontaktom sa stvarnou.
O, toliko toga moe da se kae o ovome!
Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan
odnos sa onim to je stvarno. ta god to bilo,
nema ime. Moemo ga upoznati, ali samo ako
napustimo ono to je nestvarno. Moe se
otkriti ta je to biti sam kada prestanemo da se
vezujemo, kada prestanemo da budemo
zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao
neto poeljno. Ako se ne smatra za poeljno,
kako se moe ikada prii blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Dali je
prisustvo drugih ljudi moe ikad ukloniti?
Ono moe da poslui samo da od nje
pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A
kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi?
Bei se, ukljui se televizor, ukljui se radio,
ita se neka knjiga, trai se drutvo drugih ljudi,
zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki
biznis danas, itava industrija organizovana
da nas zabavi i odvue nae misli na drugu
stranu.

Kako dostignuti sreu?

Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte
sebe, zato sam ve rekao da je
samoposmatranje neto udesno i izuzetno.
Posle nekog vremena, nije neophodan
nikakav napor, jer kako se iluzije gube,
poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu
biti opisane. To se zove srea. Sve se
menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.
Jedan uenik pitao je svog duhovnog
uitelja: "Moe li mi rei neku mudru re?
Neto to e me voditi kroz ivot?" To je
bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list
hartije i napisao: "Svesnost". Uenik je na
to rekao: To je previe saeto. Da li bi
moglo malo opirnije?" Uitelj je onda
napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost."
Uenik je uzvratio: "U redu, ali ta to
znai?" Odgovor je bio: "Svesnost znai...
svesnost." '
Eto ta znai posmatrati samog sebe.
Niko vam ne moe pokazati kako se to ini,
jer bi vam dao tehniku, programirao bi vas.
Ali posmatrajte sebe. Kada razgovarate s
nekim, da li ste svesni ili se samo
poistoveujete s razgovorom? Kada ste na
nekog besni, da li ste svesni ili se samo
poistoveujete sa svojim besom? Kasnije,
kada se smirite, da li se udubite u to
iskustvo, pokuavate li da ga razumete?
Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne
poznajem drugi put koji bi vas priveo
svesnosti. Samo ono to se shvati moe se
promeniti. Ono to se ne razume, ili ega
nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se.
Ali, kada se shvati, moe se promeniti.
Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj
svesnosti postepen proces ili je to iznenadna
promena?" Postoje neki ljudi koji imaju
sreu da im se desi neka vrsta naglog
buenja svesti, poput bleska munje.
Jednostavno, postaju svesni. Meutim,
proces je najee dug, spor i postepen.
Ljudi
malo-pomalo shvate odreene stvari. Iluzije
se gube, ranije se eliminiu, sloj po sloj, i te
osobe postepeno stupaju u dodir sa
injenicama, sa stvarnou.
Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu
vas na poznatu priu o lavu koji upadne u
stado ovaca i na svoje veliko iznenaenje
pronalazi jednog lava meu njima. Taj lav je
od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao
ovca i kretao se kao ovca. Lav se uputio
pravo ka njemu i, kada se lav-ovca naao
pred pravim lavom, poeo je da drhti kao
prut. Lav mu je rekao: "ta radi meu tim
ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam
ovca." A lav mu ju rekao: "Nije ba da nisi.
Ali poi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do
jednog jezerceta i rekao mu: "Gledaj!"
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi,
oglasio se monom rikom. U tom trenutku
se preobrazio i nikada vie nije bio isti.
Ako imate sree i bogovi su vam
blagonakloni, moete najednom shvatiti ta
je to "ja", i onda nikada vie neete biti isti,
nikada vie. Nita vie nee moi da vas
dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi.
Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to
nije izvanredno? iveete kao car, kao
carica. Eto ta znai iveti kao vladar. To
nema nieg zajednikog sa mogunou da se
pojavite u novinama ili da stvorite pun dak
para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se
nikoga, jer smo vie nego zadovoljni time
to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne
znae nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo
znaenje. Poast ili sramota nemaju nikakvo
znaenje! ak i ako vas izvrgnu ruglu, ako
ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne
dotie vas. Zar to nije predivno stanje?
Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak,
oprezno, nakon nedelja i meseci
samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam
garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja
je posvetila svoje vreme samoposmatranju, a
da nije primetila promene ve posle nekoliko
nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da
ljudi ne moraju samo da mi veruju na
re. Oni to vide, drukiji su, reaguju na drugi
nain. U sutini, manje reaguju, a vie delaju.
Shvataju stvari koje nikada ranije nisu uvideli.
ovek tada ima vie energije, postaje mnogo
ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo
elje, kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi
se samo napetost. Oslobodite se straha od
neuspeha, od brige za uspehom, i biete ono
to jeste. Opustite se. Neete voziti kao to
sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se
dogoditi.
 Postoji jedna divna izreka uang Cea,
velikog kineskog mudraca, koja kae: "Kada
strelac gaa, nemajui nikakvu nagradu u vidu,
ini to svim svojim sposobnostima; kada gaa
da bi osvojio bror.zanu kopu, ve je
nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje
lep i gubi glavu." On nije izgubio svoje
sposobnosti, ali nagrada ga ometa. Njemu je
to vano! Vie misli na pobedu nego na
gaanje, i potreba za pobedom oduzima mu
vetinu. Zar vam ovo ne izgleda kao slika i
prilika veine ljudi? Kada se ne ivi u
zavisnosti od neega, ouva se itava
sposobnost, sva energija, i ovek je oputen,
jer mu nije vano da li dobija ili gubi.
Sav ivot je u tome. Sve izvire iz
svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i
slava ne znae apsolutno nita. To je samo
drutvena konvencija. Eto zato mistici i pro-
roci nikada nisu marili za to. Poast i sramota
nikada im nita nisu znaili. iveli su u
drugom svetu, u svetu probuenih. Uspeh i
neuspeh nita im nisu znaili. Njihova taka
gledita bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac
- u emu je onda problem?" Neko je rekao:
Tri najtee stvari za ljudsko bie ne spadaju u
fizike atribute ili intelektualnu sposobnost.
Kao prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju;
drugo, pridruiti se odbaenima; tree,
priznati da si pogreio."
Ali to su najlake stvari na svetu, ako se
ne pois-tovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja".
Mogu se rei stvari
kao: "Pogreio sam! Da me bolje poznajete,
uvideli biste koliko esto greim. ta ste
oekivali od jednog magarca?" Ali, ako se
nisam poistovetio sa tim aspektima "sebe",
ne moete mi nakoditi. U poetku, vae
postojee stanje uinie da budete
depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako
dalje. "Pre prosvetljenja bio sam potiten;
posle pros-vetljenja sam i dalje potiten." Ali
postoji razlika - ne poistoveujem se vie sa
svojom depresijom. Shvatate li kolika je to
razlika?
Izaite iz samih sebe i gledajte tu
potitenost, nemojte se poistoveivati sa
njom. Ne inite nita da je se oslobodite -
moete i dalje da ivite dok ona prolazi kroz
vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to
znai, onda zaista imate ta da poelite. A
briga? Evo je stie. Ali vi niste uznemireni.
Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali niste
uznemireni.
Zar to nije paradoksalno? S lakoom
putate da u vas ude taj oblak, jer to se
vie bei od njega, daje mu se vea mo.
Sada moete da ga posmatrate dok prolazi.
Moete ak da budete sreni u toj
zabrinutosti. Zar to nije suludo? Moete da
budete sreni u svojoj potitenosti. Ali, ne
treba greki u tome ta je srea. Moda
mislite da je srea neko oseanje, neka
ushienost? Ba to izaziva depresiju. Zar vam
to niko nije rekao? U redu, ushieni ste, ali
samo pripremate put za novu depresiju.
Ustreptali ste, ali razaznajte brigu iza svog
oseanja: kako da uinim da potraje? To nije
srea, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju
ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosenih
italaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s
visine na ljude koji su ovisnici od alkohola
ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i
oni. Kada sam prvi put uspeo da sagledam
jedan deli tog novog sveta, bilo je
zastraujue. Shvatio sam ta znai biti sam
kad nigde nema oslonca, kada drugima ne us-
krauje slobodu a istovremeno si i sm
slobodan, kada ni za koga nisi poseban i kada
sve voli - jer to je ljubav. Ljubav ija i na
dobro i na zlo, ini da kia pada i na svece i
na grenike.
Moe li rua da kae: "Dau svoj miris
dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe
ako me pomirie neko ko je zao." Ili da lampa
kae: "Dau svoju svetlost dobrima u ovoj
prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da
drvo kae: "Dau svoju senku dobrima koji se
sklone ispod mene, ali uskratiu je zlima."
Ovo su predstave o tome ta je u stvari
ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo
u lice iz svetih spisa, ali se mi nikada nismo
potrudili daje vidimo, jer smo bili previe
zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavlju,
sa svojim pesmama i poezijom - ali to ni u
kom sluaju nije ljubav, to je njena suprotnost.
To je elja, kontrola, posesivnost. To je
manipulacija, strah, briga -to nije ljubav.
Govorili su nam daje srea glatka koa, ili
neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije nita
od svega toga, mada svi imamo udnu naviku
da nau sreu uslovljavamo i inimo zavisnom
od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas.
Kaemo, na primer: "Odbijam da budem
srean dok mi ne proe nervoza." Lepo,
imamo dobru vest za vas: "Moete da budete
sreni ve sada, s vaom nervozom."
Hoete li jo bolju vest? Postoji samo
jedan razlog to niste iskusili ono to u Indiji
zovemo anand - bla-enost. Postoji samo
jedan razlog zato se ne oseate blaeno u
ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili
se usmeravate samo na ono to nemate. Da
nije tako, doiveli biste blaenost.
Usmeravate se na ono to nemate. Pa ipak,
ba u ovom trenutku, imate sve to vam je
potrebno za to iskustvo. Isus je uio zdravom
razumu obine ljude, gladne ljude, siromane
ljude. Davao im je dobru vest: zdrav razum
vam stoji na raspolaganju, moete ga uzeti.
Ali ko slua? Nikoga ne interesuje, svima
je lake da ostanu uspavani.

Staje koren nasilja?

Neki tvrde da postoje samo dve stvari na
svetu: Bog i straholjubav i strah su jedine
stvari na ovom svetu, postoji samo jedno zlo
i strah. Postoji samo jedno dobro i ljubav.
Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad
se zove srea ili sloboda, ili mir, ili radost, ili
bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki
znaaj. A ne postoji takvo zlo na svetu koje
ne izvire iz straha. Ni jedno jedino.
Neznanje i strah, neznanje koje je
prouzrokovano strahom, odatle potie svako
zlo, odatle potie vae nasilje. Linost koja
zaista nije nasilna, koja je nesposobna za
nasilje, liena je straha. Mi se ljutimo i
besnimo samo kada se bojimo neega.
Setite se kada ste se poslednji put
razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se tog
dogaaja i potraite strah koji je skriven iza
toga. ta ste se bojali da ete izgubiti? Zato
ste mislili da vam moe biti oduzeto? Odatle
izvire gnev. Pomislite na neku razbesnelu
osobu, moda ak na nekoga koga se bojite.
Moete li da vidite koliko je prestravljena?
Zaista je prestravljena, inae se ne bi
razbesnela. U konanoj analizi postoje samo
dve stvari: ljubav i strah.
Meni odgovara da se vodi ovakav
razgovor bez vrste strukture, koji je u stanju
da se premeta sa jedne teme na drugu, i da
se s vremena na vreme vraa na razliite
argumente, zato to je na taj nain mogue
da se zaista shvati ono to govorim. Ako
neto ne uvidite odmah, moda ete uspeti
kasnije, a ono to ne dopire do jedne osobe,
moda e dopreti do druge. Govorim o
razliitim temama, ali sve se one vrte oko
iste stvari. Nazovite je svesnost, sloboda,
buenje, prosvetljenje ili kako god hoete, to
je zaista jedna ista stvar.

Kako stupiti u dodir sa stvarnou?

Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i,
kada vam se neto desi, gledajte to kao da se
deava nekom drugom, bez komentara,
prosuivanja, stavova, meanja, bez pokuaja
da to promenite, samo da shvatite. Kada to
uinite, uvideete da se postepeno distancirate
i ne poi-stoveujete vie sa sobom, sa
uslovljenim "ja".
Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred
kraj ivota podarena izuzetna milost. Ona
svakako ne upotrebljava neki moderni izraz,
ali u sutini govori ba o distanciranju od same
sebe.
Ako neko boluje od raka, a ja ga ne
poznajem, nisam naroito dirnut. Ako sam
nadahnut ljubavlju i osetljivo-u, moda bih
mu pruio ruku, ali sa emotivne take gledita
nisam dirnut. Ako vi treba da poloite neki
ispit, to me se ne dotie. Mogu da kaem sa
distance: "to vie brinete, tim gore po vas.
Zato ne napravite pauzu, ume-sto to samo
uite?"
Ali kada ja treba da poloim neki ispit,
stvari drukije stoje, zar ne? To je zato to se
poistoveujem sa samim sobom - sa svojom
porodicom, svojom zemljom, svojom
imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario
milost da sve te stvari ne nazivani svojim? Bio
bih odvojen od njih, ne bih se vie
poistoveivao.
Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe,
umreti u sebi. Samo o tome govorimo ovde.
Duhovnost, buenje. Opet vam ponavljam,
izuzetno je vano, ako hoete da se
probudite, da se posvetite "samoposmatranju".
Budite svesni onoga to govorite, onoga to
inite, onoga to mislite, budite svesni svih
svojih akcija, svojih pobuda i
motiva. Nesvesni ivot nije vredan da bude
proivljen, nesvjesni ivot je mehaniki ivot,
on nije ljudski, ve programiran, uslovljen. U
takvom ivotu slini smo kamenu, kladi.
U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade
ljudi ivi u straarama, u krajnjem
siromatvu, i jedva preivljavaju radei od
jutra do mraka teke fizike poslove, zatim
spavaju, bude se ujutro, pojedu neto i onda
sve ponovo. A vi se naslonite u stolici i
mislite: "Kakav ivot, zar je to sve to ivot
moe da im prui?"
A onda iznenada, obasja vas munja
spoznaje da 99,999 posto ljudi ovde ne ivi
nita bolje. Svakako, moete da odete u
bioskop, da putujete naokolo automobilom,
da krstarite brodom. Zar verujete da ste u
mnogo boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi
ste koliko i oni. Maine ste koliko i oni,
moda malo vee maine, ali ipak maine.
Tuno je to. Tuno je misliti o tome kako
ljudi ive svoj ivot na ovom svetu.
Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i
nikada se ne menjaju. Jednostavno ne
shvataju ta se deava oko njih. Jednako bi
bilo da su komadi drveta ili kamena, ili
maine koje govore, hodaju, misle. Sve to nije
nimalo ljudski, svi su samo lutke, izubijane
sa svih strana. Pritisni jedno dugme i
dobie reakciju. Moete, takorei,
predskazati kako e neko reagovati. Ako
prouavam neku osobu, mogu precizno da
kaem kako e reagovati. Kada radim grupnu
terapiju, ponekad napiem na paretu papira
da e Taj i taj poeti razgovor, a Onaj
odgovoriti. Zar ne mislite da je to loe?
Pa lepo, nemojte sluati ljudi koji vam
govore: "Zaboravi samog sebe. Posveti se
drugima, s ljubavlju." Nemojte ih sluati! Oni
gree! Najgora stvar koju moete da uinite je
da zaboravite sebe kada se posveujete
drugima, sa takozvanim altruistikim
stavom.
Moete da kontroliete samo one stvari
kojih ste svesni; one kojih niste svesni
kontroliu vas. Ljudi su uvek robovi onoga
ega nisu svesni. Kada postanemo svesni,
oslobaamo se tih stvari; i dalje su tu, ali vas
ne kontroliu, ne uznemiravaju, ne
porobljavaju vas. Eto u emu je razlika.
Svesnost, spoznaja, sve to ovde uinio je
da postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja
vam govorim, istovremeno posmatrajui i vas i
sebe. Kad vas sluam,*beskrajno mi je vanije
da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je vano
da sluam vas, ali jo je vanije da sluam
samog sebe, inae neu biti u stanju da vas
ujem, ili u pogreno shvatiti to to govorite.
Ja vam pristupam polazei od svog linog
stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od
svoje nesigurnosti, od svoje potrebe da
manipuliem vama, od svoje elje za uspehom,
od razdraljivosti i drugih oseanja kojih nisam
svestan. Zato je apsolutno neophodno da
sluam sebe dok sluam vas.
Nije potrebno da zamiljamo sebe kako
lebdimo u vazduhu. Da biste imali neku iru
predstavu o ovome to govorim, zamislite
dobrog vozaa koji vozi automobil i
koncentrie se na ono to mu govorite. ak i
ako se svaa sa vama, savreno je svestan
saobraajnih znakova. U istom trenutku kada
se desi neto neuobiajeno, neki udan zvuk i
slino, on ga odmah uje. Rei e vam: "Jesi
li siguran da si zatvorio gepek?" Kako uspeva?
Zato to je svestan, na oprezu je. Njegova
panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na
svau, ali je njegova svesnost rasprena,
prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije
koncentracija, koja nije vana. Mnoge
tehnike meditacije zasnovane su na
koncentraciji, ali ja nemam dovoljno
poverenja u to. One esto u sebi sadre
nasilnost, podravaju programiranost i
uslovljenost. Ono to prizivam je svesnost,
koja se ne podudara sa koncentracijom.
Koncentracija je kao far, kao reflektor.
Otvoreni smo prema svemu to ulazi u
unutranjost polja akcije sopstvene svesti.
Moemo pritom biti ak i odsutni duhom, ali
kada je re o svesnosti, nikada nismo odsutni
duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema
rasejanosti, jer smo neprekidno svesni svega
oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i
zabrinut sam. Da li sam odsutan duhom?
Odsutan sam samo ako je cilj da se
koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan
da sam zabrinut, nema odsutnosti duha.
Potrebno je samo biti svestan na ta se
koncentrie panja. Kada neto krene
nizbrdo, ili se desi neki neprijatan dogaaj,
odmah smo u pripravnosti. Neto je loe
krenulo! U trenutku kada do svesti dopru
negativna opaanja, odmah smo u pri-
pravnosti, kao voza automobila.
Rekao sam vam da je sveta Tereza
Avilska govorila kako joj je Bog podario
milost da razlui sebe od sebe. Ponekad i
deca govore na taj nain. Neko dvogodinje
dete moe rei: "Tomi je jutros dorukovao. Ne
kae "ja", iako je on Tomi, ve kae Tomi" u
treem licu. Mistici oseaju stvari na isti
nain. Prestali su da se poistoveuju sa
sobom i ive u spokojstvu.
To je milost o kojoj je govorila sveta
Tereza. To je ono to nas veliki mistici
Istoka podstiu da pronaemo, nae pravo
"ja", a isto ine i mistici Zapada, kao Majster
Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje
"ja".

Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta

je to "ja". Nikada neete uspeti. Ne postoje
reci koje bi ga opisale. Vano je zaboraviti
etikete. Kao to kau japanski uitelji ena: "Ne
traite istinu; manite se prosuivanja." Odbacite
svoje teorije, ne traite istinu. Istina nije neto
to treba traiti. Ako prestanete da budete
dogmatini, vrlo brzo ete shvatiti.
Ovde se deava neto slino. Ako
zaboravite svoje etikete, otkriete to to
traite. ta smatram pod etiketama? Svaku
etiketu na koju pomislite, osim moda one
"ljudsko bie". Istina, ta etiketa ne kae
mnogo, ali kada kaete: "Ja sam uspena
osoba", to je ludost. Poistoveujemo sebe sa
uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh je
neto to dolazi i prolazi; danas je tu, sutra
ga ve moda nee biti. To nije "ja". Isto je
kada se kae: "Ja sam propao ovek, ja sam
advokat, ja sam biznismen." Znate li ta e
vam se desti ako se poistovetite sa tim
stvarima? Potpuno ete se zalepiti za njih,
stalno ete se bojati da e ieznuti, i otud
potie vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije
rekao: "Ako patite, vi ste uspavani." Hoete li
jedan oigledan znak injenice da ste
uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja je simptom
udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam se prua
da biste otvorili oi prema stvarnosti, da biste
shvatili da u nekom delu vaeg bia vlada
lanost. Ba kao to se fiziki bol oseti zato da
biste shvatili kako negde u telu postoji neka
bolest ili povreda. Patnja ukazuje da negde
postoji neto lano. Patnja se javlja kada se
sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost
sukobi se istinom, tada se javlja patnja. U
suprotnom, nema patnje.

O uspehu u ivotu
Ovo to u vam rei uinie vam se moda
pompezno, ali istina je. Minuti koji slede
mogli bi biti najvaniji u vaem ivotu. Ako
biste uspeli da dokuite ono to e sada
uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu
buenja. Bili biste zauvek sreni. Nikada vie
ne biste bili nesreni. Nita ne bi vie imalo
mo da vam nanese bol. Zaista vam kaem:
nita. To je kao da u vazduh prelijete crnu .
farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je
obojiti vazduh u crno. ta god da se desi,
ostajemo netaknuti, ostajemo spokojni.
Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj
cilj, dosegla su ono to definiem "ljudsko
bie". To je neto sasvim drukije od
apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju
tegle u svim pravcima, od osobe koja
doputa da joj dogaaji ili drugi ljudi
govore ta treba da doivi. I tako neko
doivljava ono to mu govore drugi i to
definie kao svoju ranjivost. Ah! On je
samo marioneta. Hoete li da budete
marioneta? Pritisne se dugme i idete gore,
svia vam se? Ali ako odbijete da se
poistovetite sa ma kojom etiketom, vei deo
vaih briga e jednostavno nestati.
Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti
i smrti, ali ljudi su veinom zabrinuti za
svoju karijeru. Jedan beznaajni poslovni
ovek od 55 godina pije pivo u kafani i
kae: "Pogledajte moje kolske drugove, oni
su stvarno uspeli!" Kakav idiot! ta
podrazumeva pod tim "uspeli"? Vide svoje
ime u novinama. Znai li vam to da su
uspeli? Jedan je predsednik nekog drutva;
drugi je proizveden u vrhovnog sudiju; neki
trei je postao ovo ili ono. Majmuni, svi su
oni majmuni.
Ko odluuje ta znai biti uspean? Ovo
idiotsko drutvo! Glavna briga drutva je da
zadri samo sebe u stanju nepokretnosti, da se
nita ne menja! to pre ovo shvatimo, tim bolje
po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su,
ludi. Neko postane direktor ludnice i veoma je
ponosan, iako to nita ne znai. Biti predsednik
nekog drutva nema nikakve veze sa uspehom
u ivotu.
ivot moe biti uspean samo kad se
probudimo! Tada ni od koga ne treba traiti
izvinjenje, nita nikome ne treba objanjavati,
potpuno vam je nevano ta ljudi misle ili
govore o vama. Nemate vie briga, sreni ste.
Eto ta je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep
posao, ili biti slavan, ili imati sjajnu
reputaciju, nema ama ba nikakve veze sa
sreom ili uspehom. Nikakve! Potpuno je
irelevantno.
Neki takozvani uspean ovek ima u stvari
samo jednu brigu, ta o njemu misle njegova
deca, ta o njemu misle njegovi susedi, ta o
njemu misli njegova ena. Trebalo bi da
postane slavan. Nae drutvo i naa kultura
danononono nam to svrdlaju u glavu.
Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su
da naprave budale od sebe, jer su upotrebili svu
svoju snagu i energiju da postignu neto to
nema nikakvu vrednost. Preplaeni su i
zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih
dok etaju po pozornici. Pogledajte kako se
uznemire kad opaze neku mrljicu na koulji.
Zar to nazivate uspehom? Kontrolisani su,
izmanipulisani. To su nesrena, jadna
stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo
zadovoljstvo, jer ne umeju da ive.
Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to
nazivate ljudskim? Znate li zato se sve to
dogaa? Iz samo jednog razloga: poistovetili
su se s nekom etiketom. Poistovetili su svoje
"ja" sa novcem, poslom, zanimanjem. U tome
je njihova greka.
Jedan advokat dobije raun od
vodoinstalatera i kae: "Ej, pa ti me kota
dvesta dolara na sat! Toliko ni ja,
advokat, ne zaraujem!" Vodoinstalater mu
odgovori: "Nisam ni ja toliko zaraivao kada
sam se bavio advokaturom.
Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni
ovek ili svetenik, ali to ne dotie vae
sutinsko "ja", ne dotie vas. Ako sutra
promenim zanimanje, to je kao da menjam
odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa
odea? Da li ste vae ime? Da li ste vae
zanimanje? Prestanite da se poistoveujete sa
tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada to
uistinu shvatite, nikakva kritika nee vas
dotai, pa ak ni pohvala ili laskanje. Kada
vam neko kae: "Ba si sposoban", o emu
on govori? Govori o naem egu, o naem
uslovljenom, lanom "ja", ne o naem pravom
"ja". Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni
uspeno ni neuspeno. Nije ni jedna od tih
etiketa. To su stvari koje dolaze i odlaze,
zavisne su od kriterijuma koje odreuje
drutvo, od uslova i okolnosti kojima smo
podvrgnuti. Te stvari zavise od raspoloenja
osobe koja vam se u odreenom trenutku
obrati. Nemaju nita zajedniko sa naim
"ja", koje nije nita od svega toga. Dotle,
nae uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-
vie, egoista, budala, infantilno
- jednom reci, pravi magarac. Zato, kada
kaete sebi: "Ba
sam magarac!" to ve godinama znate! Ego
je uslovljen
- ta ste oekivali? I zato se poistoveujete
sa svojim
egom? Budale! To nije vae "ja".
Hoete li da budete sreni? Trajna srea
nema uzroka.. Vi me ne moete uiniti
srenim, vi niste moja srea. Ako upitate
probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e
odgovoriti: "A zato ne bih bila?"
Srea je nae prirodno stanje. Srea je
prirodno stanje roale dece, kojima carstvo
pripada sve dok ne budu uprljana i zagaena
glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla
srea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne
""oe biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato
to je ve "narno. Kako se moe juriti za
neim to je ve u naim
rukama? Zato je onda ne okusite? Zato to
morate neeg] da se liite, da odbacite neto.
Morate da odbacite svoje] iluzije. Nita ne
treba da ostvarite ili dobijete da biste! bili
sreni. Naprotiv, potrebno je da odbacite neto.
ivot j je lak, udesan. Meutim, on traje samo
sa vaim iluzi- j jama, ambicijama, vaom
pohlepom i zahtevima. Znate] li odakle potiu
sve te stvari? Od poistoveivanja sa svim.]
moguim etiketama!

etiri koraka do mudrosti

Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa

svojim negativnim oseanjima kojih nismo
svesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi
negativna oseanja, potpuno nesvesni toga.
Mnogi su ljudi potiteni, a potpuno nesvesni
toga. I samo kada stupi u dodir s radou,
ovek postane svestan koliko je bio potiten.
Ne moemo se suoiti sa rakom koji nije
ustanovljen. Ne moemo se osloboditi tetnih
insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo
za njihovo prisustvo.
Prvo to treba uiniti je da postanemo
svesni svojih negativnih oseanja. Kojih
negativnih oseanja? Tuge, na primer.
Oseamo tugu, loe smo raspoloeni.
Oseamo odbojnost prema sebi, ili se javlja
oseanje krivice. ivot kao da nema nikakvu
svrhu, kao da nema nikakvog smisla. Oseamo
se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak je
da postanemo svesni takvih oseanja.
Drugi korak (ili druga faza od ukupno
etiri) je da shvatimo kako je negativno
oseanje unutar nas, a ne u stvarnosti. To je
tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne
znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su
fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U koli me
nisu nauili da ivim. Nauili su me svemu
ostalom. Kao to je neko rekao: "Dobio sam
odlinu obuku. Ali trebale su itave godine
da
je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate
li? Oduavanje. Oduavanje od svih
budalatina kojima su nas uili.
Negativna oseanja su u vama, nema ih u
stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjem da
promenite ljude i stvari oko sebe. Samo
rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui se da
promenimo spoljni svet, da promenimo svog
branog druga, ili efa, ili prijatelje,
neprijatelje i sve ostalo. Nita ne treba da
menjamo.
Negativna oseanja su samo u vama. Ne
postoji nijedan ovek na svetu.koji ima mo da
vas uini nesrenim. Ne postoji nijedan
dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi
vas ili vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo
stanje, nijedna situacija, nijedan ovek. Niko
vam to nikad nije rekao - uvek su vam
govorili suprotno. Eto zato ste sada u
nevolji. Eto zato ste uspavani. Niko vam to
jo nije rekao, ali oigledno je.
Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik.
Ko reaguje na negativan nain? Kia ili vi? I ta
izaziva negativno oseanje? Kia ili vaa
reakcija? Kada udarite kolenom o sto, stolu je
savreno dobro. On je samo to to jeste -sto.
Bol je u vaem kolenu, ne u stolu.
Mistici neprestano pokuavaju da nam
pomognu da shvatimo kako je stvarnost dobra
takva kakva je. Stvarnost nije problematina.
Uklonite ljudska bia sa ove planete i ivot e
tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u
svoj svojoj lepoti i divljini. U emu bi bio
problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili
problem. Vi ste taj problem. Vi ste se
poistovetili sa samim sobom, svojim lanim
"ja", i to je sav problem. Oseanje je u vama,
nema ga u stvarnosti.
Trei korak je da se nikada ne poistovetimo
sa tim oseanjem. Ono nema nita zajedniko
sa naim "ja". Ne opisujte svoju sutinu
terminima tog oseanja. Nemojte rei:
"Potiten sam." Ako kaete: "Oseam
potitenost".
to je u redu. Ako kaete da oseate tugu, to
je u redu. Ali nemojte rei: "Tuan sam", jer
tako definiete sebe u svetlu tog oseanja. Tu
lei vaa iluzija, u tome je vaa greka. U
ovom trenutku postoji potitenost, postoje
po-vreena oseanja, ali tako je, nemojte se
baviti njima. Proi e. Sve proe, sve. Vae
depresije i vaa oseanja nemaju nita
zajedniko sa sreom. To su samo oscilacije
klatna. Ako traite uzbuenja i ushienja,
pripremite se za depresiju i potitenost.
Hoete li svoju drogu? Pripremite se za
protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti
do druge.
Sve to nema nieg zajednikog sa naim
"ja", niti sa naom sreom. To je samo
uslovljeno, lano "ja". Ako to upamtite, ako
to ponovite hiljadama puta sebi, ako hi-
ljadama puta preete ova tri koraka, stiiete.
Moda e vam trebati da to ponovite samo
triput, ili ak manje. Ne znam - ne postoje
pravila. Ali uinite to hiljadu puta i
dospeete do najveeg otkria u svom
ivotu.
Neka idu bestraga svi rudnici zlata na
Aljasci. ta biste uinili sa tim zlatom? Ako
ovek nije srean, ne moe da ivi.
Pretpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog je
to znaaja? Vi ste probueni, vi ste car, carica.
Slobodni ste - nije vam vie vano da li ste
prihvaeni ili odbaeni, tu sad nema nikakve
razlike. Psiholozi nam objanjavaju znaaj
pripadanja nekom. Budalatine! Zato biste
nekom pripadali? To potpuno gubi znaaj.
Najtea kazna u jednom afrikom
plemenu je pro-terivanje, izgon. Kad bi vas
izbacili iz Njujorka ili odakle god ivite,
sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da
ovek iz tog afrikog plemena umire? Zato
to je i on rtva uobiajene ljudske gluposti.
Misli da nee moi da preivi ako ne pripada
neemu. Ali nije neophodno pripadati
neemu, nekoj grupi ili nekome. Nije ak
neophodno ni zaljubiti se. Ko vam je
to\iopte rekao? Neophodno je biti slobodan.
Neophodno je voleti. Sve je u tome - to je
vaa istinska priroda. Meutim, istina je
drukija: vi mi govorite kako hoete da budete
eljeni. Hoete da vam aplaudiraju, da
privlaite druge, sa svim majmuniima koji
tre za vama. Traite sopstveni ivot.
Probudite se\ Nije vam potrebno sve to.
Moete biti sreni i blaeni i bez svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo
to go-~verim, jer kada se otvore oi i shvati se
o emu je re, postajemo zastraujui. Kako se
moe kontrolisati takva osoba - neko kome
niko nije potreban, ko se ne osea ugroen
kritikama, ko ne haje za ono to ljudi misle i
govore o njemu? Presekao je sve te konce -
nije vie lutka, marioneta. Zastraujue je.
"Moramo ga ukloniti. Govori istinu, lien je
straha - to nije ljudski." Ljudski1. Pogledajte.
Najzad jedno ljudsko bie! Oslobodilo se sop-
stvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne postoji situacija na svetu koja bi
opravdala negativna oseanja. Eto ta su
pokuali da kau, ta su urlali nai mistici sve
dok nisu promukli. Ali niko to ne slua.
Negativno oseanje je samo neto unutar vas.
U Bha-gavad-Giti, svetoj induskoj knjizi,
Krina kae Arduni: "Neustraivo se baci u
bitku i stavi svoj srce pod stopala Gospodnja."
To je udesna reenica.
Nita ne treba da uinite da biste postali
sreni. Veliki Majster Ekhart rekao je: "Bog se
ne dostie procesom sabiranja neega u dui,
ve kroz proces oduzimanja." Nita ne morate
uiniti da biste bili slobodni. Potrebno je
samo da odbacite neto. Tada ste slobodni.
Tim povodom, pao mi je na pamet jedan
irski robija koji je prokopao tunel ispod
zatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izaao je
usred dvorita osnovne kole, gde su se igrala
deca. Prirodno, kada je izaao iz turTela, nije
mogao da se obuzda, pa je poeo da skae i
igra, viui: Slobodan sam! Najzad, posle tri
godine!" Jedna devojica, nedaleko od njega,
ljubomorno ga je pogledala i rekla: "Blago
vama! Ja moram jo pune dve godine da
provedem ovde."
 etvrti korak - kako se mogu promeniti
stvari? Kako] ete promeniti sami sebe? Ovde
ima mnogo toga to treba | shvatiti, ili, bolje
reeno, samo jedna stvar koja se moe f
izraziti na vie naina. Zamislite pacijenta koji
ode kod J lekara da mu objasni od ega pati.
Lekar mu kae: "U redu, jasni su mi vai
simptomi. Preporuiu vam apo- i tekara u
blizini vae kue." Pacijent mu odgovori:
"Mnogo * vam hvala, doktore. Ve mi je
mnogo bolje."
Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono
to svi mi i radimo. Uspavana osoba veito
misli da e joj biti bolje \ ako se neto van
nje promeni, ili ako se neko drugi pro-meni.
Ljudi pate zato to su uspavani, pa ipak
misle: "Kako bi divan bio ivot kad bi se
neko drugi promenio; kako bi divan bio
ivot kad bi se moja ena promenila, kad bi
se moj ef promenio, kad bi se moj sused
promenio."
Veito elimo da se neko drugi promeni
da bismo se bolje oseali. Ali, jeste li ikad
postali svesni da ak i kada bi se va brani
drug promenio, to na vas ne bi imali
nikakvog efekta? Ranjivi ste koliko i pre
toga; idioti ste koliko i pre toga; uspavani ste
koliko i pre toga. Vama je potrebno da se
promenite. Vama je potreban lek. Vi i dalje
insistirate: "Dobro se oseam, jer je u svetu
oko mene dobro." Nije tako! U svetu je
dobro, jer seja oseam dobro. To je ono to
govore svi mistici sveta.

O problemu zla

Kada se probudimo, kada shvatimo, kada

spoznamo, svet postaje bolji. Meutim,
problem zla nas uvek uznemi-rava. Ima jedna
pria o deaku i krokodilu, koja to ilus-truje.
Deak seta pored reka i nailazi na enku
krokodila, ulovljenu u mrei. Krokodil mu se
obrati: "Molim te, smi-luj mi se, oslobodi
me. Znam da sam runa, ali nisam
. kriva. Takva sam roena. Ali u meni kuca
majinsko srce. Dola sam ovde da naem
hranu za moju deicu i tako sam upala u ovu
mreu." Deak joj odgovori: "Ako te
oslobodim, ti e me dograbiti i ubiti."
"Zar bih mogla da uinim tako neto
svome spasiocu?" kae mu ona. Deak je
zatim oslobodi i ona ga doepa raljama.
"Eto zahvalnosti za moje dobro delo!"
jaukne deak. "Nemoj to shvatati suvie
lino, mali moj", kae mu kro-kodilka, "ali
takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga
god hoe."
Deak pogleda oko sebe, ugleda vrapca i
upita ga da li je krokodil u pravu, a vrabac mu
ispria da je, na njegove oi, zmija pojela
njegovu decu, a on nita nije mogao da uini,
te da je krokodil potpuno u pravu. Deak
onda ugleda magarca koji je tuda prolazio i
postavi mu isto pitanje, a magarac mu ispria
da je itav ivot teglio za gospodara, sve dok
nije ostareo i onemoao, pa su ga sad ostavili
u dungli da ga prodere neka zver, te da je
krokodil potpuno u pravu.
Na kraju, deak ugleda zeca i upita ga
isto, a zec se obrati krokodilu: "Priekaj malo
pre nego to pojede de-aka, o tom pitanju
treba malo da prodiskutujemo. Reci mi svoje
argumente."
Krokodil otvori usta da mu odgovori i
deak tada utekne. Poto je rep krokodila i
dalje bio upetljan u mrei, deak dovede lovce
da ga ubiju. S njima doe i deakov pas koji
opazi zeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno
stigne i, videvi svog spasioca kako umire,
izgovori: "Krokodil je bio u pravu - takav je
svet, to je zakon ivota."
Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo
sve patnje, zla, muenja, unitenja i glad u
svetu. To nikada nee ioi da se objasni.
Moe se hrabro pokuati da se nae neko
objanjenje, vie ili manje reliogioznim
formulama, ali nikada nee moi da se
objasni do kraja. To je zato to je ivot tajna
- racionalni um nije u stanju da ga shvati.
Zato je potrebno da se probudite, i najednom
ete shvatiti da stvarnost nije problematina -
vi ste problematini.

Somnabulizam

Svete knjige se uvek vraaju ovim

injenicama, ali sve dok se ne probudite,
nikada neete shvatiti ni jednu re iz njih.
Uspavani ljudi su itali svete knjige i raspeli
Mesiju na osnovu tih svetih knjiga. Treba biti
budan da bi se one shvatile. Kad se najzad
probudimo, one konano dobijaju smisao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom
sluaju, nikada ne moete recima izraziti sve u
vama i oko vas. Moida biste voleli da uinite
neto, ali i u tom sluaju lovek treba da "bode
siguran da se ne uputa u akciju samo da bi se
oslobodio svojih negativnih oseanja. Mnogi
ljudi stupaju u akciju samo da bi uinili stvari
jo gorim. Njihova akcija ne izvire iz ljubavi,
ve iz negativnih oseanja, iz oseanja krivice,
gneva, mrnje, iz oseanja nepravde, i ko zna
ega jo.
Pre nego to se upustite u akciju, potrebno
je da budete sigurni ta je vae "bie". Pre
nego to uinite neto, morate biti sigurni ko
ste. Meutim, kada se uspavane osobe upuste
u akciju, jednostavno zamenjuju jednu
okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i
tako dalje.
Majster Ekhart kae: "Nee vas spasiti (ili
probuditi - upotrebite re koja vam odgovara)
vae akcije, ve vae bie. Sudie vam se ne za
ono to ste uinili, ve za ono to jeste."
Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne,
napojiti edne ili posetiti robijae u zatvoru?
Prisetite se ta je rekao Sv. Pavle: "Ako bih
pustio da moje telo bude
spaljeno i sva moja dobra dao da nahranim
gladne, a nemao ljubavi..." Nisu bitne vae
akcije, ve vae bie. Samo tada moete da se
upustite u akciju. Moete da uinite ili ne
uinite neto. Neete biti sposobni za odluku
sve dok se ne probudite. Pa ipak, sva energija
koncentrie se na neophodnost menjanja sveta,
a vrlo malo na to da se probudimo. Kada se
jednom probudite, znaete ta da uinite, a ta
da ne uinite.
Neki mistici su veoma udni, kao Isus, koji
je jednom rekao neto kao: "Ja nisam pozvan
kod tih ljudi. Ograniavam se da u ovom
trenutku uinim ono to moram. Kasnije
moda." Neki mistici ne progovaraju. Drugi
samo pevaju pesme. Neki od njih slue
nekome. Oni su zakon za same sebe i tano
znaju ta treba da rade. "Neustraivo se baci u
bitku, a svoje srce poloi pred stopala Gospod-
nja", to je ono o emu govorim.
Zamislite da se ne oseate dobro i da ste
grozno raspoloeni, a izali ste u etnju po
prirodi. Pejsa je divan, ali vi niste u
odgovarajuem raspoloenju da biste uivali u
tome. Nekoliko dana kasnije proete istim
predelom i uskliknete: "Sveti boe, gde sam bio
onog dana kada nisam primetio sve ovo." Kada
se ovek promeni, sve postaje divno.
Deava se, na primer, da gledamo drvee i
planine kroz prozore mokre od kie, i sve nam
izgleda maglovito i bezoblino. Doe nam da
izaemo da bismo preobrazili to drvee i
planine. Priekajte na trenutak - kad oluja
prestane i vi pogledate kroz prozor, spontano
ete rei: sada je sve drukije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne
onakve kakvi su, ve kakvi smo mi. Eto zato,
kada dve osobe gledaju neto ili nekoga, dolazi
do dve razliite reakcije. Mi vidimo stvari i
druge ljude ne onakve kakvi su, ve onakve
kakvi smo mi. Seate li se one misli iz svetih
spisa, po kojoj se sve menja u dobro za one
koje vole Boga? Kad se najzad probudimo,
ne trudimo se vie da nam se dese
dobre stvari. One se deavaju i to je sve.
Iznenada, ovek f shvati da je sve dobro, ta
god da mu se desi.
Pomislite na ljude sa kojima ivite i koje
biste voleli da promenite. Nalazite da su tuni,
nepromiljeni, nepouzdani, neverni i ta god
bilo. Ali kada se vi promenite, promenie se i
oni. To je udesno i nepogreivo izleenje. Tog
dana kada se vi promenite, promenie se i oni.
I vi! ete ih videu na potpuno drugi nain. Ko
vam se inio zastrauju, sada e vam
izgledati zaplaen. Najednom, niko nee vie
imati mo da vam naudi. Niko nee imati; mo
da izvri pritisak na vas. To je slino kao kada
neko ostavi knjigu na stolu, a ja je uzmem i
kaem: "Vri pritisak na mene, ja sad moram
da je uzmem ili ne uzmem." Ljudi se toliko
trude da optue sve druge oko sebe, da okrive
sve druge, da okrive ivot, drutvo, svoje
najblie. Na taj nain, ovek se nikada nee
promeniti -nastavie da ivi u svom komaru i
nikada se nee probuditi.
Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a)
postanite svesni negativnih oseanja koja su
u vama; b) shvatite da su ta oseanja u vama,
a ne u stvarnosti oko vas; c) ne smatrajate ih
sutinskim delom svoga "ja" - te stvari dolaze
i odlaze; d) shvatite: kada se vi promenite, sve
e se promeniti.

Kako menjati sebe?

Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba

initi da promenimo sebe? Imam iznenaenje
za vas, zaista odlinu vest! Nije potrebno da
uinite bilo ta. to vie inite, gore e biti.
Potrebno je samo da shvatite.
Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite,
a ko vam se ne svia, ko u vama budi
negativna oseanja. Pokuajmo da shvatimo
ta se dogaa. Prvo to treba shvatiti
je negativno oseanje u vama. Vi ste
odgovorni za to negativno oseanje, a ne ta
osoba. Neko drugi na vaem mestu ostao bi
savreno spokojan i dobre volje u prisustvu te
osobe - ne bi bio dodirnut ni na koji nain.
Vi ste, meutim, pogoeni.
Sada pokuajte da shvatite i ovo: vi neto
oekujete od te osobe. Kaite joj onda:
"Nemam nikakvo pravo da oekujem neto od
tebe." Kada to budete rekli, odbaciete svoja
oekivanja. "Nemam pravo da oekujem neto
od tebe. Svakako, zatitiu se od posledica
tvojih akcija, ili tvog raspoloenja, ali ti
moe da radi ta god hoe i da bude ta
god si izabrao da bude. Nemam pravo da
oekujem bilo ta od tebe." Posmatrajte ta vam
se deava, kada uinite to to sam vam rekao.
Ako niste voljni da to kaete, onda stvarno
treba jo mnogo toga da otkrijete
0 svom egu. Pustite da diktator koji je u
vama, tiranin u vama, ispliva na povrinu.
Mislili ste da ste dua od
oveka, ali i ja i vi samo smo tirani, jedna
mala varijanta maksime: "Ja sam magarac, ti si
magarac." Ja sam diktator,
ti si diktator. Ja hou da upravljam tvojim
ivotom umesto tebe; hou tano da ti kaem
kakav treba da bude i kako
treba da se ponaa, i bie bolje da se ponaa
kako sam ja odluio, jer u inae kazniti sebe,
uinivi da iz mene
izbiju negativna oseanja. Prisetite se onog to
sam vam rekao: svi smo ludi.
Jedna ena mi je priala da je njen sin
dobio nagradu u srednjoj koli; nagrada mu
je data za uspehe u sportu
1 uenju. ena je bila radosna zbog
njega, ali malo joj je nedostajalo da mu kae:
"Nemoj previe da se raduje toj
nagradi, jer nije reeno da e uvek biti tako
uspean." Bila je zbunjena, nije znala kako
da sprei budua ra
zoaranja svoga sina, a da mu pri tom ne
pokvari slavlje. Hvala bogu, deak e
shvatiti, a u meuvremenu e i
majka postati mudrija. Nije vano ono to
e mu ona rei ili nee rei. Sve zavisi od
toga kakva e ona postati
- da li e biti u stanju da shvati, i da zna ta
da kae i
kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja
koje moe biti okrutno, ako je bazirano na
mrnji u odnosima sa ostalima. Ljudi postaju
zadovoljni na bazi tueg nezadovoljstva,
pobeuje se porazivi nekoga.
Jedan ameriki lekar opisao je efekte
takmienja na svoj ivot. Pohaao je jednu
medicinsku kolu u vajcar-skoj, u kojoj je
bilo i dosta amerikih studenata. Lekar je
ustanovio da su mnogi od tih studenata
pretrpeli istinski ok kada su shvatili da ne
postoje ocene, da ne postoje nagrade, nikakve
liste najboljih, niti prvih i drugih u klasi. Hi se
prolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki od nas
nisu to uspeli da prihvate", govori on. "Postali
smo gotovo paranoini, ubeeni da se neto
krije iza svega toga." Zato su neki od studenata
promenili kolu. Oni koji su izdrali, iznenada
su otkrili neto udno, to nikada nisu
primetili na amerikim univerzitetima. Neki
studenti, i to oni najbolji, pomagali su
drugima da poloe ispite, dajui im svtega
reenja.
Njegov sin, meutim, pohaa medicinsku
kolu i govori mu kako u laboratoriji uenici
esto poremete mikroskopi tako da sledeem
studentu treba bar tri etiri minuti da bi ga
podesio. Takmienje. Moraju biti uspeni,
moraju biti savreni. Lekar nam onda pria
jednu, po njemu' istinitu anegdotu, koja bi
mogla da poslui i kao parabola.
U jednoj amerikoj varoici, ljudi su se
uvee okupljali da sviraju. Postojao je
saksofonista, bubnjar i violinista. To su bili
stariji ljudi. Okupljali su se radi druenja i
zbog iste radosti da muziciraju, iako nisu bili
posebno daroviti. I tako su uivali u
uzajamnom druenju, lepo se zabavljajui,
sve dok jednog dana nisu resili da izaberu
novog direktora, ambicioznog oveka, koji im
je rekao: "Hej, ljudi, treba da odrimo koncert,
treba da pripremimo koncert za itav grad."
Zatim je otpustio nekog ko nije dobro svirao,
angaovao neke profesionalne muziare, na-
pravio itav orkestar i njihovo ime poelo je
da se po-
javljuje po novinama. arobno, zar ne? I
tako su resili da odu u veliki grad da bi i tamo
svirali. Ali, neki od najstarijih muziara samo
to nisu zaplakali. Govorili su: "Bilo je tako
lepo, u stara vremena, kada smo ak i loe
svirali, ali smo uivali u tome." I tako je
okrutnost ula u njihov ivot, ali niko je nije
prepoznao. Shvatate li dokle see ludilo kod
ljudi?
Neki od vas pitali su me ta sam mislio
kad sam rekao: 'Ti moe da uini ta god
eli i ostane ono to jesi, ali ja u se zatiti,
biu ono to jesam." Drugim recima, neu ti
dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu svoj
ivot, ii u svojim putem, biu slobodan da
mislim ono to hou, da idem za svojim
sklonostima i ukusima. Rei u ti ne, ako
osetim da ne elim da budem u tvom drutvu.
To nee biti zbog negativnih oseanja koja
izzr iva u meni, jer to se vie nee desiti -
nee vie imati nikakvu mo nada mnom.
Jednostavno, moda e mi vie odgovarati
drutvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me mo-
da upita: "ta kae da odemo u bioskop
veeras?" odgo-voriu: "ao mi je, ali vie
volim da odem s nekim drugim. Njegovo
drutvo mi je prijatnije od tvog." I to je to. Pre-
divno je umeti da se kae ne drugim ljudima.
To je deo buenja. Deo buenja je iveti
sopstveni ivot po svojoj volji. I upamtite: to
nije egoizam. Egoizam je oekivati da neko
drugi ivi svoj ivot kako vi smatrate za
shodno, po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali
iveti svoj ivot kako mi smatramo za shodno
nije egoizam.
Egoizam izvire iz oekivanja da e neko
drugi iveti svoj ivot da bi se prilagodio
vaem ukusu, ili vaem ponosu, ili vaoj zaradi
ili vaem zadovoljstvu. To je stvarno egoizam,
zato u se zatititi. Neu se oseati dunim da
budem sa tobom, ni da pristajem na ono to
trai d mene. Ako mi je tvoje drutvo
prijatno, uivau u njemu, ne postajui
ovisnik od toga. Ali neu te vie izbegavati
zbog negativnih oseanja koje si budio u meni.
Nema vie tu mo.

Buenje
Buenje bi trebalo da bude iznenaenje.
Kad se ne nadamo da e nam se neto desiti, a
to se desi, ostajemo zapanjeni. Kada je
Vebsterova ena zatekla svog mua kako ljubi
sobaricu, rekla mu je da je jako iznenaena.
Vebster, kao ovek koji je vrlo pedantan u
upotrebi odgovarajue reci (to je razumljivo,
jer je napisao itav repik); uzvratio je: "Ne,
draga, ja sam iznenaen, a ti si zapanjena."
Neke osobe gledaju na buenje kao na
cilj. Reene su da stignu do njega i kau: "Ne
elim da budem srean dok se ne probudim."
U tom sluaju, bolje da ostanete takvi kakvi
ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi
ste u stvari. Jednostavna svesnost je srea,
nasuprot truda da stalno reagujete. Ljudi
reaguju tako brzo zato to nisu svesni.
Shvatiete jednom da postoje prilike kada se
mora reagovati, ak i kad smo svesni, kada
shvatamo. Ali, kako svesnost raste, reagujemo
sve manje, a delamo sve vie.
Jedan uenik rekao je svom duhovnom
uitelju da odlazi u jedno udaljeno mesto radi
meditacije, i da se nada kako e se vratiti
prosvetljen. I tako je, svakih est meseci,
uenik slao uitelju pismo da ga obavesti o
svom napretku. U prvom pismu je pisalo:
"Sada shvatam ta znai izgubiti sebe." Uitelj
ga je pocepao i bacio u korpu za otpatke. Posle
est meseci stiglo je novo pismo u kome je
pisalo: "Sada oseam sva iva bia." Uitelj ga
je pocepao. U treem pismu je pisalo: "Sada
shvatam tajnu jednog i mnoine." I to je
pocepano.
To je trajalo etiri godine, a onda su pisma
prestala da stiu. Posle nekog vremena, uitelj
je postao radoznao i, kako je jedan putnik
iao ka tom udaljenom mestu, uitelj ga je
zamolio da vidi ta je sa uenikom. Na kraju
je stiglo pismo od uenika. Pisalo je: "Zar je
to vano?" Kada ga je uitelj proitao,
uskliknuo je: "Uspeo je! Uspeo je! Najzad je
shvatio! Shvatio je!"
Postoji jedna pria o vojniku na bojnom
polju koji iznenada odbaci svoju puku,
podie neko pare hartije i gleda u njega.
Zatim ga baci i trai novo pare hartije.
Oficiri onda kau: 'Taj ovek izlae
opasnosti svoj ivot. Treba mu pomoi."
Odvode ga u bolnicu i psihijatri se pozabave
njime. Ali leenje kao da nema nikakvog
efekta. On samo luta hodnicima, pronalazi
papirie, gleda u njih i onda ih odbacuje.
Na kraju rese da ga treba otpustiti iz
vojske. Pozovu ga i urue mu otpusnu listu.
On je uzme, pogleda, i uzvikne: To je to!
Pronaao sam!"
Postanite, dakle sve svesniji svoje
aktuelne situacije, kakva god bila. Prestanite
da budete diktatori, prestanite primoravati
sebe da idete u odreenom pravcu. Samo ta-
ko, pre ili kasnije, shvatiete jednog dana da
ste samo svesnou postigli to to ste
prethodno sa toliko truda traili.

Kakva je pramenjena linost?

U vaoj potrazi za svesnou ne

postavljajte zahteve. To je manje-vie kao
pokoravati se saobraajnim znacima. Ako se
ne obazirete na ove znake, plaate kaznu. U
Americi se vozi desnom, u Engleskoj i Indiji
levom stranom. U suprotnom, plaa se
kazna. Tu nema mesta za po-vreena
oseanja, zahteve ili oekivanja -
pokoravamo se saobraajnim znacima i to je
sve.
Pitate me gde je u svemu tome samilost,
gde je ose-anje krivice i slino. Saznaete
kada se probudite. Ako u ovom trenutku
oseate krivicu, kako bih vam to uopte
objasnio? Kako biste uopte znali ta je
samilost?
Znate, ljudi ponekad vole da oponaaju
Isusa, ali kada majmun uzme da svira saksofon
to ga ne pretvara u muziara. Ne moe se
oponaati Isus imitirajui njegovo spoljno
ponaanje. Treba biti Isus, samo biste tada
tano znali ta treba uiniti u odreenoj
situaciji, sve to u skladu sa vaim
temperamentom i karakterom, kao i tempera-
mentom i karakterom osobe s kojom imate
posla. Ali, da biste to uinili, morate biti ono
to je bio Isus. Oponaanje vas nikud nee
odvesti.
Ako mislite da samilost ukljuuje
sladunjavost, onda meni apsolutno nije
mogue da vam opiem samilost, jer samilost
moe biti veoma opora. Samilost moe biti ve-
oma gorka, moe da vas okira, moe da
zasue rukave i da vas operie. Samilost se
moe javiti u mnogim vidovima. Svakako
moe biti veoma blaga i nena, ali se to nikad
ne zna. Tek kada postanete ljubav - drugim
recima, kada odbacite afekte i iluzije - tada
ete "znati". to se manje budete
poistoveivali sa svojim egom, biete sve vie
u skladu sa svima i svime. Znate li zato?
Zato to se neete vie bojati da ete biti
povreeni ili odbaeni. Neete vie eleti da
bilo koga impresionirate. Uspevate li da
zamislite kakvo je olakanje kada ne moramo
vie nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo
olakanje! Najzad srea! Ne osea se vie
neodoljiva potreba da objanjavamo stvari.
Sve ide kako treba. ta ima da se objanjava?
Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da
traimo izvinjenje. Hiljadu bih puta vie voleo
da ujem od vas: "Probudio sam se", umesto:"
ao mi je". Hiljadu bih puta vie voleo da
ujem od vas: "Probudio sam se posle naeg
poslednjeg susreta; ono to sam ti uinio nee
se vie ponoviti," umesto: "Strano mi je ao
zbog onoga to sam ti uinio." Zato bi bilo
kome trebala vaa izvinjenja? Razmislite o
tome. To je iroko polje istraivanja. ak i
ako je neko bio zao prema vama, nema mestu
izvinjenju.
Niko nije bio zao prema vama. Moda je
neko bio zao prema onome to je mislio da
ste vi, ali ne prema
vama. Niko vas ne odbacuje - ljudi samo
odbacuju ono gto misle da ste vi. Ali takvo
zakljuivanje moe biti drukije primenjeno - na
isti nain niko vas ne prihvata, Sve dok se ljudi
ne probude, oni samo prihvataju ili odbacuju
predstavu koju imaju o vama. Formirali su neku
ideju o vama, i odbacuju ili prihvataju samo
nju.
Shvatate li koliko je poraavajue
produbljivanje ovog aspekta? Moda je ak
previe oslobaajue. Ali kako postaje lako
voleti druge ljude kada se shvati sve ovo! Kako
je lako voleti sve oko sebe, kada se ne
poistoveujemo sa predstavom koju imaju o
nama! Postaje zaista lako voleti ih, voleti sve
ljude.
Ja posmatram "sebe", ali ne mislim na sebe.
Zato to je mislei ego prepun loih misli.
Meutim, kada posmatram sebe, svoj ego,
neprekidno sam svestan da se radi samo o
odrazu. U stvarnosti, ne misli se na svoje "ja",
ili svoj ego. To je kao ovek koji vozi
automobil - taj ovek svakako ne eli da se lii
svesti samog automobila. U redu je izgubiti se u
fantazijama, ali bez gubljenja svesti o onome
to je oko vas. Treba uvek biti na oprezu.
To je kao majka koja spava - ne uje
avione koje bruje iznad njene kue, ali osea i
najmanje komeanje svog deteta, i u tom
smislu je budna. Ne moe se nita govoriti o
stanju budnosti - moe se govoriti samo o
stanju uspavanosti. O stanju budnosti mogu se
dati samo naznake.
Nita se ne moe kazati o srei - srea ne
moe biti definisana, ono to moe biti
definisano je nesrea. Odbacite nesreu i
saznaete. Ljubav ne moe biti defmisana,
odsustvo ljubavi moe. Odbacite odsustvo
ljubavi, odbacite strah i znaete. Voleli bismo
da znamo kakav je neko kada se probudi, ali
saznaete samo kad to postignete.
Da li moda govorim kako ne treba nita da
oekujemo od svoje dece? Rekao sam: "Nemate
pravo da oekujete neto." Pre ili posle, to dete
e morati da se oslobodi
od vas, sledei svoj put. Tada neete imati vie
nikakvo! pravo nad njim. U sutini, to nije
vae dete, i nikada toj nije bilo. Ono pripada
ivotu, a ne vama. Niko i nita vam ne
pripada. Ono o emu govorimo je vaspitanje
vaeg deteta. Ako hoe ruak, bie bolje da
doe za sto izmeu dvanaest i jedan, inae
nee dobiti ruak. U ovoj kui je takav red.
Ako ne stigne na vreme, nema ruka. Slo-
bodan si, istina, ali mora da snosi posledice.
 Na kraju je samo hitanje

Svi me pitaju ta se deava kada ovek na

kraju stigne do svesnosti. Da li je to
radoznalost? Uvek se pitamo kako bi se neka
stvar uklopila u odreeni sistem ili dal li bi
neka druga imala smisla u odreenom
kontekstu, ili kakvo e biti nae iskustvo kada
stignemo. Krenite, pa ete znati. To se ne
moe opisati.
Na Istoku se esto kae: "Oni koji znaju, ne
govore; oni koji govore, ne znaju." Ne moe se
govoriti. Moe se govoriti samo o suprotnom.
Uitelj vam ne moe podariti istinu; istina se ne
moe izraziti recima, nekom formulom. To nije
istina. To nije stvarnost. Stvarnost se ne
moe! izraziti formulom. Uitelj moe samo da
vam ukae koje l su vae greke. Kada
odbacite svoje greke, spoznaetej istinu. Ali
ni tada neete moi da je izreknete.
Ovo su uobiajena uenja nekih velikih
mistika. Tomal Akvinski nije pred kraj svog
ivota ni pisao ni govorio -J shvatio je. Mislio
sam da je njegovo uveno utanje trajale samo
nekoliko meseci, ali su to u stvarnosti bile
itave! godine.
To je kao kada biste me, nikada ne okusivi
zeleni; mango, pitali: "Kakav mu je ukus?" Ja
bih vam moda] odgovorio: "Opor", ali dajui
vam jednu re zaveo bih vai na pogrean put.
Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije j
preterano mudra: lepi se na reci - na reci
svetih spisa, na primer - i sve shvata
naopako.
"Opor", kaem, a vi pitate: "Opor kao
limun ili kao dunja?" "Ne, nije opor kao limun,
opor je kao mango", kaem. "Ali, ja ga nikad
nisam probao", uzvraate. teta!
Meutim, vi nastavljate svojim putem i
piete itavu doktorsku tezu o toj temi. Da ste
probali mango, ne biste to uinili, zaista.
Napisali biste doktorsku tezu o neemu
drugom, ali ne o mangu. A tog dana, kada
najzad okusite zeleni mango, kazaete: "Boe
moj, ispao sam smean. Nije trebalo da
napiem tu tezu." Identino kao to je uinio
Toma Akvinski,
Jedan veliki nemaki filozof i teolog napisao
je itavu knjigu o utanju Tome Akvinskog.
Toma Akvinski je jednostavno utonuo u
utanje. Nije govorio. U uvodu svoje Summa
theologiae rekao je: "Govorei o Bogu, ne
moemo rei ta je, ve samo ta nije. Na isti
nain ne moemo govoriti kakav je, ve kakav
nije." Taj koji govori nije orijentalni uitelj
ena, ve katoliki svetenik, vekovima priznat
kao vrhunski teolog. U drugoj prilici, Sveti
Toma je rekao: Bog je nespoznatljiv. Stvarnost,
Bog, istina, ljubav su nespoznatljivi - to znai
da ne mogu biti obuhvaeni racionalnim
umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja
koja nam ljudi postavljaju, jer veito ivimo u
iluziji da neto znamo. Nije tako. Nismo
sposobni da saznamo.
ta je onda sveti spis? To je samo znak,
putokaz, ali nije opis. Fanatizam iskrenog
vernika koji je ubeen da sve zna, ponekad
izaziva, vee zlo nego to to mogu udruene
snage dve stotine kriminalaca. Zastraujue je
vi-deti ono to mogu da uine iskreni vernici,
ba zato misle da znaju. Zar ne bi bilo divno
kada bismo imali svet u kome bi svi govorili:
"Ne znamo." Pala bi jedna velika barijera. Zar
to ne bi bilo udesno?
Jedan ovek koji je roen lep doe i upita
me: "ta Je to to nazivate zeleno?"
Kako se moe opisati zelena boja nekome ko
je od roenja lep? Koriste se analogije. I tako
mu kaem: "Zelena boja je slina prijatnoj
muzici." "A", kae on, "kao prijatna muzika."
"Da", odgovorim, "kao blaga i prijatna
muzika." Prilazi mi zatim drugi slepac i pita
me: "ta je zelena boja?" Kaem mu da je to
kao glatki somot, vrlo mekan i gladak na
dodir.
Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako
tuku jedan drugog flaama po glavi. Jedan
vie: "To je kao prijatna muzika." A drugi: 'To
je kao glatki somot." Nijedan od njih dvojice
ne zna o emu govori, jer bi inae zatvorio
usta.
Stvari ba tako stoje. ak i gore - uzmimo
da nam jednom bude omogueno da posetimo
nekog od tih sle-paca i upitamo ga: "Ti sada
zna ta je zelena boja, zar ne?" a on
odgovori: "Istina, jutros sam je dugo sluao!"
injenica je da ste okrueni Bogom, i to
ne vidite, jer "znate" neto o Bogu. Poslednja
barijera koja stoji izmeu vas i vizije Boga je
vaa predstava o Bogu. Gubite Boga zato to
mislite da neto znate. To je uasan aspekt
religije. Eto ta su govorili jevanelisti - vernici
su "znali" i zato su odbacili Isusa. Najvia
spoznaja Boga je spoznati, ga kao
nespoznatljivog. Zaista se previe govori o
Bogu - svet ne moe vie da izdri. Premalo je
svesnosti, premalo ljubavi, premalo sree, ali
nema svrhe govoriti o tome. Premalo je
odbacivanja iluzija, greaka, afekata i
okrutnosti. Premalo je svesnosti. Od toga pati
svet, ne od pomanjkanja religije. Religija bi
trebalo da nam prui zatitu od pomanjkanja
svesnosti i sposobnosti za buenje.
Pogledajte do kog smo stepena
degenerisanosti do-speli. Doite u Indiju i
videete kako se ljudi masovno ubijaju zbog
religije. To vidite na sve strane. "Onaj koji zna,
ne govori; onaj koji govori, ne zna." Sva otkria,
koliko
god boanska bila, nisu vie od prsta uperenog
ka Mesecu. Kao to kau na Istoku: "Kada
mudrac pokazuje ka Mesecu, idiot vidi samo
njegov prst."
Francuski pisac an Giton mnogi je
radikalniji-svojim uasnim komenatarom:
"esto koristimo prst da bisrrto iskopali oko."
Gde je spas? Svesnost, svesnost! Izleenje
je u sves-nosti; istina je u svesnosti; spas je u
svesnosti; ljubav je u svesnosti; buenje je u
svesnosti.
Potrebno je da govorim o recima i
pojmovima da bih vam neto objasnio. Kada
gledamo neko drvo, mi ga u stvari ne vidimo.
Mislimo da ga vidimo, ali ga ne vidimo. Kada
gledamo neku osobu, u stvari je ne vidimo,
samo mislimo da je vidimo. Ono to vidimo
je neto to smo fiksirali u svom umu.
Stiemo odreeni utisak i drimo se tog
utiska, i dalje gledajui neto ili nekoga kroz
filter prvobitnog utiska. Mi to inimo sa
gotovo svim stvarima.
Ako ovo shvatite, shvatiete
velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na
sve to nas okruuje. Jer stvarnost je tu -
"Bog", ta god to znailo, je tu. Sve je tu.
Sirota ribica u okeanu kae: "Oprosti, traim
okean. Moe li mi rei gde se nalazi?"
Patetino, zar ne? Kada bismo samo otvorili
oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.

Kako izgubiti sebe?

Vratimo se na onu prekrasnu misao

jevaneliste, koji govori o gubljenju i
pronalaenju sebe. To je neto to nalazimo u
veem delu religiozne knjievnosti, u itavoj
duhovnoj i mistikoj knjievnosti.
Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali
da izgubite neto? Tano - to se vie nastoji,
sve je tee. Stvari se gube onda kad se ovek
ne trudi da to uini. Neto se gubi kada
nismo svesni toga. Ali kako se moe umreti
u
samom sebi? Govorim o smrti, ne o
samoubistvu. Nijj nam reeno da ubijemo
sebe, ve da umremo. Ako iza-f zovemo bol i
patnju u sebi, to bi znailo poraziti same
sebe. To bi bilo kontraproduktivno, jer je
ovek najvie! obuzet sobom kada pati. Najvie
smo obuzeti sobom kada) smo depresivni.
Meutim, najspremniji smo da zabora-I vimo
sebe kada smo sreni, kad smo radosni. Srea
nas l oslobaa samih sebe. Patnja, bol, tuga i
potitenost su i stanja koja nas vezuju za same
sebe.
Pokuajte da zamislite koliko ste svesni
postojanja] svoga zuba kada vas boli. Kada ne
patite od zubobolje, j ne znate ak ni da imate
zube ili da uopte imate glavu. Meutim,
kada glava hoe da vam prsne od glavobolje,]
sve se potpuno menja.
Prema tome, oigledna je zabluda misliti
kako je pravi nain da negiramo same sebe taj
to emo izazvati bol u sebi, prepustivi se
ponitavanju i usmrivanju sebe, kako je to po
tradicionalnom uverenju. Negirati sebe, um-reti
u sebi, izgubiti sebe, znai shvatiti svoju pravu
prirodu. Kada se to uini, lano "ja" se gubi,
iezava.
Uzmimo da jednog dana neko ue u moju
sobu i ja mu kaem: "Samo napred. Predstavite
se." "Ja sam Napo-leon", odgovori on. A ja:
"Ne onaj Napoleon..." "Ba tako, Bonaparta,
francuski imperator." "Drago mi je!" kaem,
mislei u sebi: bolje da pripazim na ovog tipa.
"Rasko-motite se, vae velianstvo."
"Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni
uitelj. Ja imam duhovni problem. Zabrinut
sam i teko mi je da verujem u Boga. Vidite,
moje trupe su poraene u Rusiji i ve noima
ne spavam, pitajui se kako e se sve to
zavriti", kae mi on.
Ja mu odgovorim: "U redu, vae
velianstvo. Siguran sam da bih mogao da
uinim neto kako bih olakao va problem.
Preporuio bih vam da proitate esto
poglavlje Jevanelja po Mateji: 'Pogledajte
ptice u polju... ne seju i ne anju.'"
 Kada smo stigli do ove take, pitam se ko
je lui, ja ili on. Bez obzira na to, prihvatam
ovog luaka. To je ono to ini mudri uitelj
na poetku - prihvata vas i ozbiljno razmatra
vae probleme. Moda vam ak obrie poneku
suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali,
ubrzo e doi trenutak kada e vam iznenada
istrgnuti tepih ispod nogu i rei vam: "Dosta
je! Ti nisi Napoleon."
U uvenim dijalozima Svete Katarine
Sijenske pri-poveda se da joj je Bog rekao: "Ja
sam Onaj koji jeste; ti si ona koja nije." Jeste
li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom
igraa i igre. Bog je predstavljen kao igra, a
boije stvaranje kao njegova igra. Jer, Bog nije
veliki igra, a vi mali igra. Ne. Vi uopte niste
igra. Vi ste igram'/ Jeste li ikada iskusili neto
slino?
I tako, kada se taj luak vrati u samog sebe
i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje da
postoji, on i dalje postoji, ali iznenada shvati
da je neto drugo od onoga to je mislio da
jeste.
Izgubiti sebe znai iznenada shvatiti da
smo neto drugo od onoga to smo mislili da
jesmo. Mislili ste da ste centar sveta - sada se
osecate kao satelit. Mislili ste da ste igra,
sada osecate da ste igra. Sve su to samo
analogije, slike, tako da ih ne treba shvatiti
bukvalno. One vam daju samo sugestiju, samo
su putokaz, ne zaboravite.

ta je najvrednije u nama?

Preimo na jednu drugu ideju - o linoj

vrednosti. To je vrlo kompleksno pitanje.
Lina vrednost ne znai vrednost sebe, naeg
lanog "ja". Otkud potie vrednost sebe? Da li
moda potie iz uspeha u poslu? Da li potie iz
posedovanja gomile novca? Da li potie od
sposobnosti
da se privuku mnogi mukarci (ako ste ena),
ili mnoge ene (ako ste mukarac)? Kako je
krhko sve to, kako je prolazno! Kada
govorimo o vrednosti samog sebe, ne go-
vorimo u sutini o nainu na koji smo
odraeni u mentalnom ogledalu drugih ljudi,
zar ne? Ali, moramo li da zavisimo od toga?
Ljudi shvate svoju linu vrednost tek kada
prestanu da se poistoveuju ili definiu svoje
"ja" u svedu tih efemernih stvari.
Ja nisam lep zato to svi kau da sam lep.
U stvarnosti nisam ni lep ni ruan. To su
stvari koje dolaze i prolaze. Sutra se mogu
najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali
"ja" ostaje uvek "ja". Uzmimo da se nakon
toga pod-vrgnem plastinoj operaciji i
postanem prelep. Da li moda "ja" postaje
prelepo?
Potrebno je posvetiti mnogo vremena
ovim razmiljanjima. Ja sam ih bacio pred
vas na gomilu, ali ako odvojite dovoljno
vremena da shvatite sve to sam vam rekao,
zadravi se na ovim mislima, otkriete zlatni
rudnik. Ja to znam, jer kad sam prvi put
stvarno uronio u sve ove ideje, zaista sam
otkrio blago.
Prijatna iskustva ine ivot prekrasnim.
Bolna iskustva vode sazrevanju. Prijatna
iskustva ine ivot lepim, ali sama po sebi ne
vode razvoju. Ono to vodi razvoju jesu
bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki
deo vas koji se jo nije razvio, koji treba da
raste, da se menja i preobraava. Kada biste
znali kako da upotrebite tu patnju, koliko
biste se razvili!
Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji,
na svim negativnim oseanjima u vama. Ne
gubite svoje vreme na samo jednom od njih
- ve sam vam rekao ta moete da uinite s
takvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate
razoaranje koje oseate kada stvari ne idu
onako kako ste vi hteli! Ne skreem vam
panju na to da bih vas u bilo kom smislu
osudio (tada biste se samo upetljali u mrnju
prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje
razoaranje kao da posmatrate neku drugu
osobu. Gledajte to rao-
aranje, tu potitenost koju oseate kad vas
kritikuju. ta to govori o vama?
Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio:
"Ko je rekao da briga niemu ne slui? Slui,
nego ta. Svaki put kad brinem zbog neega,
to se ne desi!"
Lepo, njemu je sigurno posluila. Ima i onaj
koji kae: "Neurotiar je osoba koja brine zbog
neega to se nije dogodilo u prolosti. On nije
kao mi, normalni ljudi, koji brinemo zbog
neega to se nee desiti u budunosti."
Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost,
ta govore o vama?
Negativna oseanja, sva negativna
oseanja, korisna su da bi se postigla svesnost,
da bi se shvatilo. Ona vam daju mogunost da
ih osetite, da ih posmatrate spolja. U poetku,
potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli
ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom.
Postepeno, shva-tiete potitenost. Uporedo s
razumevanjem, ona e se postepeno gubiti,
sve dok ne iezne.
Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle
prosvet-Ijenja i dalje sam depresivan, ali
malo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stie se u
stanje budnosti, a to je stanje u kome se
potpuno odbacuju elje. Podsetite se ta sam
podrazumevao pod eljama i zahtevima.
Smisao je bio ovaj: "Sve dok ne osvojim sve
ono to elim, odbijam da budem srean."
Podrazumevam, dakle, sluajeve u kojima srea
zavisi od ostvarenja nae elje.

Treba li potiskivati elje?

Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer
biste rizi-kovali da postanete apatini. Bili
biste lieni energije i to bi bilo uasno. elja
je, u zdravom smislu reci, energija, a to vie
energije imamo, utoliko bolje. Zato ne
potiskujte elju - shvatite je. Shvatite je. Ne
trudite se toliko da je ostvarite, koliko da je
shvatite.
Nemojte se jednostavno odricati predmeta
svojih lja - shvatite ih, sagledajte ih u njihovom
istinskom svetlu.l Sagledajte kolika je njihova
stvarna vrednost. Jer, ako se l zadrimo na tome
da potisnemo svoju elju, nastojei dal se
odreknemo predmeta elje, najverovatnije
emo ostati! vezani za nju. U suprotnom, ako
je posmatramo i sa-j gledamo koliko je ona
uopte vredna, ako shvatimo daj nam samo
utire put ka nesrei, razoaranju i depresiji, 1
tek tada se elja preobraava u to to nazivam
"ono emu] dajem prednost".
Kada se ivi sa onim emu dajemo
prednost, ne do- j pustivi da sopstvena srea
zavisi od toga, tek tada smo zaista probueni.
Kreemo se ka stanju budnosti. Budnost,
srea - nazovite to kako vam odgovara - je
stanje j odsustva iluzija, stanje u kome se
stvari ne gledaju kroz prizmu onoga to smo i
kako smo, ve kakve one jesu, u. onoj meri u
kojoj je to mogue jednom ljudskom biu.
Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i
konano ete' videti stvarnost, iveete.
Svaki put kad smo nesreni, neto je
pridodato stvar-] nosti. Taj prirepak nas ini
nesrenim. Ponavljani: vi ste odgovorni za to,
vi ste neto dodali, negativna reakcija unutar
vas. Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I
ako razmotrite to to ste dodali, videete da je
to uvek neka iluzija, neka_potreba, neko
oekivanje, neki zahtev. Uvek. Iluzije se sve
vie umnoavaju. Ali kada jednom krenete u
pravom smeru, sami ete to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u
miljenju, da ete se, ako promenite svet oko
sebe, i vi promeniti. Ne moemo se promeniti
ako samo menjamo spoljanji svet. Ako naete
novi posao, ili novog branog druga, ili novu
kuu, ili novog duhovnog uitelja, sve to ne
znai da ete se vi promeniti. To je kao kada
biste hteli da promenite svoj rukopis tako to
ete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj
nain razmiljanja tako to ete pro--meniti
eir.
 Oigledno je da se takvim promenama u
svetu oko sebe mi u sutini ne menjamo, pa
ipak veina ljudi ulae svu svoju energiju u
nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom
ukusu, navikama i potrebama. Ponekad us-
pevamo u tome - dobije se pet minuta
predaha - ali ostajemo napeti ak i u tim
trenucima predaha, jer ivot tee dalje bez
zaustavljanja, ivot se neprekidno menja.
Prema tome, ako hoete da ivite, ne moete
biti fiksirani u jednoj taki. Ne postoji nikakav
oslonac na koji biste mogli da poloite glavu.
Morate da pratite tok samog ivota. Kao to je
rekao Konfuije: "Onaj koji eli da bude
neprekidno srean mora esto da se menja."
ivot juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje
gledamo unazad, zar ne? Kaimo se za prole
dogaaje i sadanje dogaaje. Meutim, kae
se: "Kada se ruka poloi na plug, ne moe se
okrenuti unazad."
Hoete li da uivate u nekoj melodiji?
Hoete li da uivate u simfoniji? Nemojte se
ograniiti samo na poneki akord muzike. Ne
ograniite se samo na nekoliko nota. Pustite ih
da prolaze, pustite da teku. itavo uivanje u
nekoj simfoniji je samo u vaoj spremnosti
da pustite note da protiu. U suprotnom, ako
bi neki poseban akord uzburkao vau matu i
vi doviknuli orkestru: "Produite da svirate taj
akord, nemojte prestati!" to ne bi vie bila
simfonija.
Znate li za onu priu o Nasradin-hodi? On
je svoje mistiko uenje irio priajui
zabavne prie. Glavni lik u ovim priama
uvek je on, Nasradin.
Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom
i svirao stalno istu notu. Posle nekog vremena,
oko njega se skupila gomila sveta (to se
deavalo na pijanom trga) i neko mu je rekao:
"Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato ne
svira i neto drugo, kao ostali muziari?"
"Oni su budale!" uskliknuo je Nasradin.
"Samo trae i trae pravu notu, a ja sam je
naao."

Kako ivei sada i ovde?

Kada. se veemo za neto, ivot je uniten;
kada se zakaimo za neto, prestajemo da
ivimo. To pie na svim stranicama Jevanelja.
Pokuajte da shvatite. Shvatite jo jednu iluziju
- srea nije adekvatna emociji, ushienju.
Verovanje da neka emocija izvire iz
zadovoljenja elje je samo nova iluzija. elja
donosi samo brigu i napetost i, pre ili kasnije,
rezultati opijenosti isplivae na povrinu. Kada
smo dovoljno patili, tada smo spremni da
shvatimo. Vi se hranite emocijama - to je kao
hraniti trkakog konja tortama i vinom.
Trkaki konj se ne hrani tako. To je kao hraniti
ljudska bia drogama. Ali sa drogama se ne
moe napuniti stomak. Ono to je potrebno je
dobar obrok, solidan, hranljiv, i neto za pie.
To treba sami da shvatite.
Iluzija je da neko drugi moe sve to uiniti
umesto vas, da neki mudrac ili uitelj moe to
da obavi za vas. ak ni najvei duhovni
uitelj na svetu ne moe uiniti ni jedan
korak umesto vas. Sve morate sami.
Sveti Avgustin je to lepo izrazio: "Sam Isus
Hrist nije mogao nita da uini za mnoge
meu onima koji su ga sluali." Ili da ponovo
citiram onu divnu arapsku izreku, koja kae:
"Priroda kie je uvek ista, pa ipak od nje raste
trnje u pustinji i cvee u basu." Vi ste taj koji
mora neto da uini. Niko drugi ne moe vam
pomoi. Vi ste taj koji treba da svari hranu
koju pojede, vi ste taj koji treba da shvati.
Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi
ste taj koji treba da trai. Niko drugi ne moe
da trai umesto vas. Ne moete se osloniti ni
na koga, u traenju istine, ljubavi, svoga "ja".
Postoji jedna velika iluzija, a to je da je
veoma vano da budemo potovani, da
budemo voljeni i cenjeni, da budemo vani.
Mnogi govore da je u nama usaena prirodna
potreba da budemo voljeni i cenjeni, da
pripadamo
nekome. To je la, neistina. Odbacite ovu
iluziju i biete sreni. Mi imamo prirodnu
potrebu za slobodom, imamo prirodnu potrebu
da volimo, ali ne i da budemo voljeni.
Ponekad, na mojim psihoterapeutskim
seansama, suoavao sam se sa jednim vrlo
estim problemom: "Niko me ne voli, kako
onda mogu da budem srean?" Tada ja
objanjavam toj osobi: "Hoete li moda da
kaete kako ne postoji ni jedan trenutak u
kome zaboravljate da niste voljeni, kada se
opustite i oseate se sreno?" Naravno da
postoji.
Jedna ena, na primer, sva se unela
gledajui neki film. Re je o nekoj komediji,
ena se smeje i raduje, i u tom blagoslovenom
trenutku zaboravila je da se podseti kako je
niko ne voli, niko je ne voli, niko je ne voli.
Srena je! Zatim izlazi iz bioskopa i
prijateljica sa kojom je gledala film odlazi s
nekim momkom, ostavivi je samu. I tako ona
pone da razmilja: "Sve moje prijateljice imaju
momka, a ja nemam nikog. Kako sam
nesrena. Niko me ne voli/"
U Indiji, mnogi siromani ljudi poeli su da
nabavljaju sebi tranzistore, koji su tamo
luksuz. "Svi imaju radio", kau, "ali ja ga
nemam. Tako sam nesrean." Dok ljudi nisu
poeli da kupuju radio-aparate, svi su bili
savreno sreni bez njih. Isto vai i za vas -
sve dok vam neko nije rekao da ne moete biti
sreni ako niste voljeni, eljeni ili privlani za
nekoga.
Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean.
Eto ta donosi sreu - dodir sa stvarnou,
trenutak po trenutak. Tu ete pronai Boga; tu
ete pronai sreu. Ali veina ljudi nije
spremna da uje takve stvari.
Iluzija je da spoljanji dogaaji imaju mo
da nas ugroze, da drugi ljudi imaju mo da
nam nanesu zlo. Nije tako. Samo im mi
dajemo mo da to uine.
Jo jedna iluzija - da ste vi sve te etikete
koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje ste
sami sebi nalepili. Niste, niste! Ne treba,
dakle, da se kaite za njih.
Jednog dana, kada mi neko bude rekao da
sam genije i kada to budem shvatio ozbiljno,
nai u se u velikoj nevolji. Shvatate li zato?
Zato to u od tog trenutka postati napet.
Morau da odrim nivo situacije, da odgo-
vorim na oekivanja. Posle svakog predavanja
morau da proverim: "Da li vam se dopalo
predavanje? Mislite li i dalje da sam genije?"
Dakle, jedina stvar koju treba uiniti je da
uklonite svaku etiketu! Izbriite ih i biete
slobodni! Nemojte se poistoveivati sa tim
etiketama. One predstavljaju ono to misli
neko drugi, ono to je neko u odreenom tre-
nutku video u vama. Da li ste zaista genije?
Da li ste uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste
ludi? ta je to vano, u sutini? Vano je da
nastavimo da budemo svesni, da ivimo ovaj
ivot, trenutak po trenutak. Kako su divne
one reci Jevanelja: "Pogledajte ptice na nebu
- ne seju, ne anju, ne odlau u ambare...
pogledajte ljiljane u polju, ne predu i ne tkaju."
To su zaista mistine reci, reci oveka koji je
probuen.
Prema tome, zato ste zabrinuti? Da li ste
bar u stanju da dodate, bez obzira na svu vau
brigu, jedan jedini trenutak oputenosti svom
ivotu? emu se brinuti za sutra? Postoji li
ivot posle smrti? Da li u iveti posle svoje
smrti? emu se brinuti za sutra? Uite u
sadanjost.
Neko je rekao: "ivot je ono to nam se
deava dok smo preokupirani drugim
planovima." Patetino. ivite u sadanjosti. To
je neto to ete videti da se deava kada se
probudite. Otkriete da ivite u sadanjosti,
istinski proivljavajui svaki trenutak koji
ivite.
 Kada grlimo uspomene
To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino
se uklapa u ono to sam do sada govorio,
posebno na predlog da postanemo svesni
svega to dodajemo stvarnosti.
Nedavno, jedan svetenik mi je priao da je
pre vie godina drao predavanje u Njujorku,
ba kada su Porto-rikanci bili na veoma loem
glasu zbog nekog incidenta koji se desio. Svi
su o njima govorili sve najgore. I tako je u
svom predavanju rekao: "Hteo bih da vam
proitam neto od onoga to ljudi iz Njujorka
govore o nekim imigrantima."
Ono to je proitao bili su u sutini
komentari iz novina o Ircima, Nemcima i
raznim drugim nacijama koje su imigrirale u
Njujork tokom itavih decenija! Objasnio je
zatim ta je hteo da kae, rekavi: Taj narod ne
donosi kriminal sa sobom - oni postaju
zloinci kada se suoe sa nekim situacijama
ovde. Moramo ih shvatiti ako hoemo da
pomognemo - uzaludno je reagovati predrasu-
dama. Potrebno je razumevanje, a ne osuda."
Tako dolazi i do promena u nama - ne
kroz osudu, ne kuenjem, ve razumevanjem
svega to nam se dogaa. Ne treba smatrati sebe
starim i nepopravljivim grenikom. Ne, ne, ne!
Da bismo dostigli svesnost, potrebno je umeti
da vidimo, a ne moe se videti ako smo ogrezli
u predrasudama. Gotovo sve stvari i osobe koje
gledamo, gledamo kroz filter predrasuda.
Rekao bih da je to dovoljno da svakog
obeshrabri.
To je kao kada sretnemo nekog prijatelja
koga dugo nismo videli. "Ej, Tom," kaem,
"ba lepo to te vidim!" i vrsto ga zagrlim.
Koga ja grlim, Toma ili uspomenu koju imam
o njemu? Da li je on ivo ljudsko bie ili les?
Ja polazim od ubeenja da je on i dalje onaj
mladi kakvog
pamtim. Polazim od ubeenja koje se i dalje
uklapa u ideju koju sam imao o njemu, u moje
uspomene. I tako, grlim ga. Pet minuta kasnije,
uviam da se promenio i gubim svako
interesovanje za njega. Zagrlio sam pogrenu
osobu.
Ako hoete da shvatite koliko je istina ovo
to vam govorim, ujte ovu priu. Jedna
opatica povlai se u osamu. Svi iz njene
zajednice kau: "Ah, poznata stvar, to je deo
njenog stila - uvek prisustvuje seminarima i
zatim odlazi u osamu; nikada se nee
promeniti." Meutim, desi se da opatica doivi
promenu u jednom od tih povlaenja. Ona se
menja - svi primete razliku i kau: "Pa ti si
zaista shvatila neke stvari, zar ne?" Istina je,
promena zrai iz njenog ponaanja, iz njenog
tela, iz njenog lica. Uvek tako biva kada se
doivi unutranja promena. Odraava se na
licu, 'u oima, telu. I tako, opatica se vrati u
svoju zajednicu, a poto ta zajednica ima o
njoj ve utvrenu ideju, baziranu na predrasudi,
i dalje je gleda takvim oima. Samo lanovi
njene zajednice ne vide nikakvu promenu u
njoj. Govore: "Pa, izgleda malo ivlja, ali
priekajte i videete - ubrzo e ponovo utonuti u
depresiju." I, nakon nekoliko nedelja, ona je
ponovo potitena - reaguje na njihovu reakciju.
Tada svi kau: "Vidi? Lepo smo rekli -nije se
promenila." Meutim, tragino je to se ona
zaista pcomenila, samo to oni nisu postali
svesni toga.
Opaanje ima poraavajue efekte u
pogledu ljubavi i ljudskih odnosa. Ono to
predstavlja stvarni odnos, sigurno sadri dve
stvari - jasnou vienja (u meri u kojoj smo
sposobni za to; neki bi moda voleli da znaju
do koje mere'moemo imati jasnou opaanja,
ali verujem da niko nije protiv toga da je to
vea) i preciznost odgovora. Verovatnije je da
se preciznije odgovara nego to se jasno
opaa. Kada je opaanje iskrivljeno, verovatno
ne moemo precizno da uzvratimo. Kako
moe voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li
stvarno vidi onoga za koga si vezan? Da li
stvarno vidi nekoga koga se plai
i koji ti je zato odbojan? Uvek mrzimo
onoga od koga se plaimo.
"Strah od Gopoda je poetak mudrosti",
govore mi ponekad. Ali priekajte malo.
Nadam se da shvataju ono to govore, jer svi
mi mrzimo ono od ega se plaimo. Hteli
bismo uvek da unitimo ono od ega
zaziremo, da ga se oslobodimo, da ga
izbegnemo. Kada se bojimo nekog, ne
podnosimo ga. Ne podnosimo ga u onoj meri u
kojoj ga se bojimo. A ak ga i ne vidimo, jer su
upletene emocije.
Identina stvar dogaa se kad nas neko
privlai. Kada se uvrsti istinska ljubav, ljudi
nisu zaljubljeni jedno u drugo, niti se mrze u
uobiajenom smislu reci. Jasno vide jedan
drugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom
ljudskom nivou, u igru neprestano ulaze
sopstveni ukusi, elje, sklonosti i tako dalje.
Treba znai biti svestan sopstvenih predrasuda,
sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je
to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo
podvrgnuti. Kako to da se vama sviaju neke
stvari koje se meni ne sviaju? Zato to je vaa
kultura razliita od moje. Zato to je vae
vaspitanje razliito od mog. Kada bih vam dao
da pojedete neki od mojih omiljenih obroka,
moda biste ga s gaenjem odbacili.
U nekim delovima Indije ima ljudi koje
vole psee meso. Neke osobe, meutim, kada
bi znale ta im je na tanjiru, muka bi im
pripala. Zato? Druga uslovljenost, druga
programiranost. Indusima bi pripala muka kad
bi saznali da su jeli meso krave, ali
Amerikancima to prija. Vi pitate: "Ali zato ne
jedu govedinu?" Iz istog razloga iz kog vi
neete pojesti vae kuence. Iz istog razloga.
Krava za indijskog seljaka predstavlja ono to za
vas predstavlja va pas. Ne eli da je jede.
Postoji kulturna predrasuda koja ne dozvoljava
takve stvari, a u sutini se tako uva ivotinja
koja je neophodno potrebna.
Zato se onda zaljubljujemo? Zato se
zaljubljujemo u odreeni tip osobe, a ne u
neki drugi? Zato to smo
uslovljeni. U mojoj podsvesti imam sliku
odreenog tipa l osobe koja me privlai,
privlai me, i tako, kada sretnem J takvu
osobu, kao da me obasja munja. Ali, jesam li
je: video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad
se budem venao s njom - tada dolazi do
buenja. Tada ljubav moe j da otpone.
Meutim, zaljubljenost nema nita
zajedniko; s ljubavlju, to nije ljubav - to je
elja, gorua elja. Ono to elite svim srcem
je da vam to oboavano stvorenje l kae da ga
privlaite. Samo vam tako neto prua
oseanje sree. U meuvremenu, svi drugi
govore: "Ma ta on vidi \ toliko zanimljivo u
njoj?" Ali radi se o uslovljenosti - on je ne
vidi.
Kau da je ljubav lepa. Verujte mi, nita
nema tako otar vid kao prava ljubav. Ljubav
ima najotriji vid na; svetu. Zavisnost je
lepa. Vezanost je lepa. Zakaenost j za
nekog, neprestani zahtevi i elje su slepi. Ali
istinska < ljubav nije. Nemojte te stvari
nazivati ljubavlju. Sve u svemu, ova re je
oskrnavljena u veini ivih jezika. Ljudi
govore o voenju ljubavi i zaljubljenosti. O
emu u stvari govore? Prvo to nam je
potrebno je jasno opaanje. Jedan od motiva
zato jasno i oigledno ne vidimo druge ljude
je taj to u igru ulaze nae emocije, naa
uslovljenost, nai ukusi. Moramo raunati sa
ovom injenicom. Ali moramo raunati sa
neim mnogo vanijim - s naim idejama,
naim zakljucima, naim pojmovima.

Pojmovi i stvarnost
 Verovali ili ne, svaki pojam koji bi
trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir
sa stvarnou, okonava se stvaranjem nove
prepreke tom dodiru, jer pre ili posle
zaboravljamo da reci nisu stvari. Pojam ne
odgovara stvarnosti - to su dve razliite
stvari.
Zato sam vam ranije rekao da je
poslednja barijera koja nas spreava da
dopremo do Boga ba sama re "Bog"
i pojam Boga. Ako ne pazimo, to nam postaje
prepreka, umesto da nam pomogne.
Kada definiem neku osobu kao enu, to
je istina. Ali, u toj osobi ima gomila stvari koje
ne obuhvata pojam "ena". Ona e uvek biti ta
posebna ena, konkretna i jedinstvena, koja
moe biti upoznata samo kroz iskustvo, ne
moe biti uoptena. Konkretnu osobu
moram lino da vidim, moram lino da je
upoznam, intuitivno doprem do nje. Pojam
uvek isputa ili gubi neto ekstremno vano,
neto dragoceno to se nalazi samo u
stvarnosti, a to je konkretna jedinstvenost.
Veliki Krinamurti odlino je izrazio ovu
ideju, rekavi: "Od onog dana kada nauimo
dete imenu ptice, ono nikada vie nee videti
tu pticu." Kako je to istinito! U poetku, dete
vidi to neto pernato i ivo to se kree, a mi
mu kaemo: "Vrabac". Sledeeg dana, dete vidi
neto drugo pernato to se kree, slino onom
prvom i kae: "Ah, to je vrabac. Ve sam
video vrapce. Vrapci su mi dosadni."
Ako se ne gleda na stvari kroz filter
sopstvenih pojmova, nikada nam ne mogu
dosaditi. Svaka stvar postaje jedinstvena. Svaki
vrabac je razliit od drugog, uprkos
slinostima. Dobro je da postoje slinosti,
tako da moemo da apstrahujemo i izgradimo
pojam. To je od velike pomoi, sa aspekta
komunikacije, uenja, nauke. Ali zavodi nas da
pogreimo i stvara veliku prepreku mogunosti
da vidimo ba tu jedinstvenu stvar, posebnu
linost. Ako je ono to vidite samo pojam, vi ne
ivite u stvarnosti, jer je stvarnost konkretna.
Pojam je samo poluga koja nas uvodi u
stvarnost, ali kada smo jednom tamo stigli,
treba intuitivno dopreti do nje ili je
neposredno iveti.
Jo jedna osobina pojma je statinost, dok
u stvarnosti sve tee i menja se. Postoji re
reka, ali ta voda neprestano prolazi. U
trenutku kad je zahvatim kofom, ona prestajeu
da tee. U trenutku kada se stvari zatvore
pojam, prestaju da se kreu. Postaju statine,
mrtve.
Zaleeni talas nije vie talas. Talas je
sutinsko kretanje, akcija. Pojmovi su uvek
zamrznuti, stvarnost tee. Na kraju, ako
verujemo misticima (a nije potreban veliki
napor da bi se shvatilo, iako to niko ne
shvata odmah), stvarnost je celovita, dok reci
i pojmovi razbijaju stvarnost na parie.
Eto zato je toliko teko prevoditi s
jednog jezika na drugi - svaki jezik razbija
stvarnost na drugi nain. Engleska re
"home" (dom) nije prevodiva na francuski ili
panski, jer stvara posebne asocijacije u
engleskom jeziku. Svaki jezik ima reci i
izraze koji su neprevodivi, jer je ono to
radimo razbijanje stvarnosti na parie,
dodajui i oduzimajui tu i tamo, da bismo
stvorili pojmove i recima oznaili razne
delove stvarnosti. Ako, na primer, nikada
niste videli ivotinju u svom ivotu i jednog
dana naete rep - samo rep, a neko vam
kae: "To je rep", da li biste mogli da
shvatite ta je to, ako uopte ne znate ta je
ivotinja?
Ideje oigledno rasparavaju viziju,
intuiciju ili iskustvo stvarnosti u njenoj
celovitosti. Eto ta nam neprestano govore
mistici. Reci ne potuju stvarnost - one su
samo indikacije ka stvarnosti. Ali, kada
jednom dospemo do nje, svi pojmovi postaju
beskorisni. Jedan svetenik je razgovarao sa
filozofom koji je tvrdio da je poslednja pre-
preka da bi se stiglo do Boga sama re "Bog",
pojam Bog. Svetenik je ostao okiran tom
tvrdnjom, ali filozof mu je rekao: "Magarac
koga jae i na kome putuje do kue, nije
isto sredstvo da bi uao u nju. Da bi stigao,
koristi pojam; zatim sjae i onda ulazi."
Nije potrebno biti mistik da bi se shvatilo
kako stvarnost ne moe biti ulovljena u reci i
pojmove. Da bismo spoznali stvarnost, treba
spoznati iznad spoznaje.
Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi
davno su ukazali na ovu istinu. Uzmimo da
jednog dana posmatram neko drvo; sve do
tog trenutka kad god bih video drvo, rekao
bih: "Dobro, to je drvo." Ali danas, dok
gledam
drvo, ne vidim drvo, ili bar ne vidim ono to
sam navikao da vidim. Vidim to neto
sveinom deteta. Nemam reci da to izrazim,
vidim neto jedinstveno, celovito, to tee, ne
u fragmentima, i potpuno sam zateen. Da
me upitate: "ta si video?" - ta bih vam
odgovorio? Nemam reci da to izrazim. Ne
postoje reci kojima se moe izraziti stvar-
nost, jer u istom trenutku kada dam neki
naziv onome to sam video, vraam se na
pojmove.
Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju
mogu da opazim svojim ulima, kako moe
da se izrazi ono to nije vidljivo oku ili to
uvo ne moe uti? Kako se moe pronai re
koja bi izrazila, realnost Boga? Bog je neo-
bjanjiva tajna. Ne moe se spoznati, ne moe
se objasniti.
Reci su samo naznake, nisu opisi
adekvatne stvarnosti. Pa ipak, ljudi zapadaju
u idolatriju, jer misle, kad se kae Bog, da ta
re odgovara tome. Kako se moe biti toliko
lud? Moe li se biti lui? ak i kad je re o
ljudskim biima, ili drveu, liu i cveu, re
ne odgovara svom objektu. Jedan uveni
poznavalac svetih spisa rekao mi je, posle
mojih predavanja: "Boe, sada sam tek
shvatio da sam itav ivot bio
idolopoklonik! Moj idol nije bio od drveta
ili metala, ve duhovni idol." To je
najopasnija vrsta idolopoklonstva, jer ljudi
koriste krajnje rafinirani materijal za
stvaranje svog idola - um.
Gde hou da stignem? Do pune svesti o
stvarnosti koja nas okruuje. Svesnost znai
gledanje, posmatranje onoga to se deava u
nama i oko nas. "Deava" je prava re -
drvee, trava, cvee, ivotinje, kamenje, sva
stvarnost se kree. Gledajte je, posmatrajte.
Ljudskom biu je zaista neophodno ne samo
da posmatra samog sebe, ve i svu stvarnost
koja ga okruuje.
Da li ste zatoenici svojih pojmova?
Hoete li da po-begnete iz svog zatvora?
Onda gledajte, posmatrajte, provodite sate u
posmatranju. U gledanju ega? Bilo ega.
Lica drugih ljudi, oblika drvea, ptica u letu,
kamenja, trave. Stupite u dodir sa stvarima.
Gledajte ih.
Moda ete tako uspeti da izaete iz
krutih ema koje smo svi mi stvorili, iz
svega to su nam nametnule nae misli i
nae reci. Moda emo, nadajmo se, uspeti
da shvatimo. ta da shvatimo? To to smo
resili da nazovemo "stvarnost", sve to
prevazilazi reci i pojmove. To je duhovna
veba - povezana je sa oslobaanjem iz vaeg
kaveza, iz zatvora reci i pojmova.
Kakva tuga, proiveti itav ivot ne
uspevi da ga ponovo vidimo oima deteta!
To ne znai kako treba da se odreknete
svojih pojmova - oni su veoma dragoceni.
Iako poinjemo bez njih, oni imaju vrlo
pozitivnu funkciju. Zahvaljujui njima,
razvijamo svoju inteligenciju. Sada smo
pozvani ne da postanemo deca, ve da
budemo kao deca. Neophodno je pasti iz
stadijuma nevinosti i onda, najzad, biti
ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje
"ja" i svoj "ego" iznad ovih pojmova. Zatim
moramo do-iveti oslobaanje. Moramo
ostaviti po strani starog o-veka, svoju staru
prirodu, uslovljeno "ja", i vratiti se u stanje
deteta, ali to ne znai postati dete. Kada
poinjemo u ivotu, gledamo stvarnost oko
sebe potpuno zaueno, ali to nije
zauenost mistika - to je nemuta
zauenost deteta. Zatim ta zauenost umire
i biva zamenjena dosadom, uporedo sa
razvijanjem jezika, reci i pojmova. A onda,
moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo
zauenosti, na jedan novi nain.

ta je Bog?

Neko je rekao: "Bog ne umire onog dana

kad prestanemo da verujemo u njegovo
postojanje. Naprotiv, mi smo ti koji
umiremo onog dana kad na ivot prestane
da bude obasjan trajnim sjajem zauenosti
koja se svakodnevno obnavlja, a iji nam je
izvor nepojmljiv."
Ne moemo se prepirati oko jedne reci,
jer "Bog" je samo re, pojam. Nikada se ne
prepiremo oko stvarnosti
_ prepiremo se oko miljenja, pojmova, ideja.
Odbacite svoje pojmove, ubeenja,
predrasude i shvatiete.

Toma Akvinski je rekao: "Evo ta je krajnja

taka ljudske spoznaje o Bogu - znamo da ne
znamo ta je Bog." U Indiji postoji
sanskritska izreka koja opisuje takav pristup:
"Neti, netf, to znai: "Nije to, nije to". To je
takozvani put negacije.

C. S. Luis je pisao dnevnik dok je njegova

ena umirala. Nazvao ga je Dnevnik bola. Bio
se tek oenio tom enom koju je duboko
zavoleo. Svojim prijateljima je tada rekao:
"Bog mi je podario, u ezdesetoj, ono to mi je
uskratio u dvadesetoj." Kada je ona u velikim
patnjama umrla, Luis kae da se njegova
vera sruila kao kula od karata. Tada se
upitao: "Da li je Bog otac pun ljubavi ili se
moda bavi vivisekcijom?" Postoje savreni
dokazi za obe ove teze!

Ponekad, najbolje to moe da nam se desi je

neka nesrea koja nas budi i natera nas da se
suoimo sa stvarnou. Sam Luis kae da pre
svoje tragedije nikad nije sumnjao da ljudi
ive i nakon smrti, ali da posle toga nije vie
bio siguran u to. Zato? Zato to je za njega
bilo najvanije da ona ivi. Luis je inae
majstor poreenja i analogija. "To je kao
konopac", rekao je. "Neko vas pita: 'Moe li
ovaj konopac izdrati osamdeset kila?'
Kaete mu da moe. 'Dobro, obesiemo onda
tvog najboljeg prijatelja.' A vi uskliknete:
'Priekajte malo, bolje da pro-verim.' Niste
vie sigurni."

U svom dnevniku, Luis pie da nita ne

moemo znati o Bogu, i da su ak i naa
pitanja o tome apsurdna. Zato? To je kao
onaj primer oveka koji je od roenja lep i
pita: "Da li je uta boja kratka ili dugaka?"
Neti, neti. Nije to. "Da li je gorka ili slatka?"
Ne, ne. "Da li je glatka ili hrapava?" Ne, ne.
Slepac nema reci ili pojmove koji bi
predstavili boju o kojoj nema nikakvu ideju,
iskustvo ili intuiciju. Moete mu objanjavati
samo putem analogija. ta god vas pita,
moete mu samo odgovoriti: "Meti,
Eto dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu -
do saznanja da ne znamo. Naa velika tragedija
je to mislimo da neto znamo. Mislimo da
znamo - to je naa tragedija. Zato nikada ne
otkrivamo. Toma Akvinski je rekao i ovo: "Ni
sve sile i napor ljudskog uma ne mogu
objasniti sutinu obine muve."

Reci kojih nema

Ve sam govorio koliko su reci ograniene,

ali hou jo neto da dodam. Postoje reci koje
ne odgovaraju niemu. Uzmimo da sam Indus i
mene u ratu zarobe Pakistanci. Jednog dana mi
kau: "Danas emo te odvesti do granice, da
baci pogled na svoju zemlju." I tako me od-
vedu do granice, ja pogledam na drugu stranu i
sav ganut pomislim: "Ah, moja zemlja, moja
predivna zemlja. Vidim sela, drvee i bregove.
To je moja rodna zemlja!" Meutim, uvar mi
kae: "Pogreili smo. Trebalo je da odemo deset
kilometara nie - odatle se vidi Indija."
Na ta sam ja reagovao? Ni na ta. Bio
sam obuzet samo jednom reci: Indija. Ali
drvee nije Indija, drvee je drvee. U sutini,
ne postoje nikakve granice - to su samo
proizvodi ljudskog uma, najee pohlepnih i
glupih politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je
bila jedna celina - sada je razbijena na etiri
drave. Ako ne pripazimo, uskoro e ih biti
est. Imaemo est zastava, est vojski. Zato
me nikada neete videti da pozdravljam
zastavu. Gadim se svih zastava, jer su idoli.
Pozdravljam ovean-stvo, ali nikad neku
zastavu okruenu vojskom.
Zastave su samo u glavama ljudi. U
svakom sluaju, u naem reniku ima na
hiljade termina koji nimalo ne odgovaraju
stvarnosti. Ali koliko emocija bude u vama? I
tako, malo-pomalo, vidimo stvari koje ne
postoje. Zaista vidimo indijske bregove i Indijce
kojih nema. Vaa amerika
uslovljenost postoji kao i ona indijska, ali to
nije neka srena okolnost.
Danas se u zemljama Treeg sveta esto
govori o "kultivisanju". ta je to to se
naziva kulturom? Ta re mi ne govori
mnogo. Da li to moda znai da bi neko
voleo da radi neto zato to je uslovljen da
to radi? Da bi neko voleo da proba neto
zato to je uslovljen da to proba? Nije li tu
moda re o mehanikom ponaanju?
Zamislite kako ruski brani par usvoji
jedno ameriko dete i odvede ga u Rusiju.
Ono pojma nema da je roeni Amerikanac.
Njegov maternji jezik postaje ruski, on ivi i
umire za veliku majku Rusiju, mrzi
Amerikance. Na njemu je peat kulture,
odrastao je na ruskoj knjievnosti. Gleda na
svet oima svoje kulture. Ako, pak, hoete da
nosite svoju kulturu kao to nosite odeu, to
je druga stvar. Indijka e obui sari,
Amerikanka neto drugo, Japanka kimono.
Ali niko se ne poistoveuje sa svojom
odeom. Meutim, vi hoete da to vie
istaknete svoju kulturu. Postajete ponosni na
nju. Ue vas da budete ponosni na svoju
kulturu.
Jedan prijatelj mi je rekao: "Kad god
vidim nekog prosjaka ili bednika, ne mogu
da se suzdrim da mu ne udelim. Nasledio
sam tu osobinu od majke." Njegova majka je
nudila obrok svakome ko bi proao pored
njene kue. Rekao sam mu: "Do, to nije
vrlina. To je prinudno ponaanje koje je, s
gledita prosjaka, svakako pozitivno, ali e
uvek ostati prinudna radnja."
Seam se svetenika koji je jednom
prilikom izjavio: "Imam osamdeset godina.
Svetenik sam od svoje ezdeset pete. Nikada
nisam preskoio vreme odreeno za medi-
tacije, nikada." U redu, tako neto moe biti
predmet divljenja, ali moe biti i prinudna
radnja. Nije velika stvar ako se radi o
mehanikoj aktivnosti.
Lepota neke radnje ne potie iz toga to
je prerasla u naviku, ve iz njene
senzibilnosti, svesnosti, jasnoe
opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu
da kaem s jednom prosjaku da, a drugom ne.
Nisam primoran na l predodreeno ponaanje
koje potie od mojih prethodnih iskustava, ili
moje kulture. Niko nije utisnuo svoj peat na
mene, ili, ako je to i uinio, ne reagujem vie na
osnovu tog peata.
Ako doivimo neko negativno iskustvo s
nekim Francuzom, ili nas ujede pas, ili nam
bude loe od odreenog jela, za ceo ivot
ostajemo pod utiskom takvih iskustava. A to je
neto najgore! Treba se osloboditi takvih
iskustava. Ne teglite za sobom sveanj
negativnih iskustava iz prolosti. A ni onih
pozitivnih!
Nauite ta znai iveti do kraja neko
iskustvo, zatim to ostavite iza sebe i preite na
sledei trenutak, bez potpadanja pod uticaj
onoga to vam se prethodno desilo. Putovaete
sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti*
kroz iglene ui. Spoznaete ta znai veni
ivot, jer je veni ivot ovde i sada, u
sadanjem bezvremenom trenutku. Samo ete
tako pristupiti venom ivotu. Ali koliko stvari
teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sa
zadatkom da ih se oslobodimo, da odbacimo
prtljag, da budemo ono to jesmo, da ponemo
da ivimo.
ao mi je to moram da kaem, ali kud
god krenem, sreem muslimane koji koriste
svoju religiju, svoj kult i Koran da se udalje od
ovog zadatka. Isto vai i za ostale religije i
njihove vernike.
Moete li da zamislite osobu koja nije vie
zaraena recima, koja se oslobodila njihovog
uticaja? Mogu joj se baciti u lice kakve god
bilo reci, ona e se ponaati kao i pre toga.
Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona
e vas i dalje gledati kao i pre toga - videe vas
po onome to jeste. Nee pasti pod uticaj
etiketa.
 Filtrirana stvarnost
Osvrnuu se na jo neto povezano s
naom percepcijom stvarnosti. Izneu to u vidu
analogije. Predsednik Amerike mora da
odrava kontakt sa svojim graanima. Papa u
Rimu mora da odrava odnos sa itavom
crkvom. Naravno, njima stiu milioni poruka,
ali oigledno je da oni ne mogu sve da ih
prime, a jo manje da lino na njih odgovore.
Okrueni su, dakle, ljudima od poverenja koji
rediguju poruke, kontroliu ih, filtriraju. Na
kraju, neto stigne i na pisai sto predsednika
ili pape. To je ba ono to se nama dogaa.
Preko svake pore i elije u naem telu, preko
svih naih ula, u dodiru smo sa stvarnou, ali
samo filtriramo stvari. Ko izvodi ovu
operaciju? Naa uslovljenost? Naa kultura?
Naa programiranost? Nain na koji smo
naueni da gledamo i da ivimo svoja iskustva?
ak i na jeziik moe biti filter. Sve se do
te mere filtrira da ponekad ne vidimo stvari
koje su nam pred nosom. Dovoljno je
pogledati nekog paranoika - neprestano se
osea ugroen neim to ne postoji, stalno
tumai stvarnost terminima odreenih
iskustava iz prolosti ili nekih stanja koja je
proiveo.
Ali, postoji jo jedan demon koji je
odgovoran za ovu autocenzuru. Zove se
prianjanje, elja, enja. Koren patnje je enja.
enja iskrivljuje i unitava percepciju. Stra-
hovi i elje nas proganjaju.
Semjuel Donsbn je rekao: "Svest o tome
da e biti obeen za nedelju dana udesno
usredsreuje oveji um." Sve ostalo se brie i
koncentrie se samo na strah, elju ili enju.
Kada smo bili mladi, drogirani smo na
raznorazne naine. Vaspitavani smo da
oseamo potrebu za drugima. Radi ega? Da
bismo bili prihvaeni, uvaeni, potovani,
da bi nam se tapalo - radi onoga to nazivaju
uspehom. Meutim, to su reci koje ne
odgovaraju stvarnosti. ta je uspeh? To je ono
to je, po miljenju neke grupe ljudi,
pozitivno. Ali neka druga grupa moe odluiti
da je to negativno. Ono to je dobro u
Americi moe biti smatrano loim u
Avganistanu. Uspeh, u nekom politikom
krugu, moe biti smatran neuspehom u
drugim krugovima. Sve su to obiaji, ali mi
ih tretiramo kao da su sama stvarnost, zar
ne?
Kada smo bili mladi, programirani smo da
ne budemo sreni. Uili su nas da je za sreu
potreban novac, uspeh, partner lepog izgleda,
dobar posao, prijateljstvo, duhovno uzdizanje,
Bog, i ko zna ta jo. Ako ne doete do tih
stvari, govorili su nam, ne moete biti sreni.
Ovo ube-enje da ne moemo biti sreni bez
neega, definisau kao usmerenost, kao cilj.
Kada jednom ubedimo sebe u to - i to prodre
u nau podsvest, uvrstivi se u korene naeg
bia - onda smo gotovi.
"Kako moe da bude srean bez zdravlja?"
uzvraate mi. U redu, kazau vam neto.
Upoznao sam ljude koji su umirali od raka i
bili sreni. Kako su mogli da budu sreni,
kada su znali da e umreti? Pa ipak su bili.
"Kako bih mogao da budem srean bez
novca?" Neko ima milion dolara u banci i
osea se nesigurno; neko drugi bukvalno
nema para, ali uopte ne izgleda nesigurno.
Programiran je na drugi nain, to je sve.
Uzaludno je savetovati prvom oveku ta
treba da uini - on treba da shvati. Saveti nisu
od velike pomoi. Neophodno je shvatiti da
smo programirani, da je re o pogrenom ube-
enju. Potrebno je da ga sagledamo kao lano,
kao obinu fantaziju.
ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se;
samo se bore. I to se naziva samoodranje.
Kada prosean Amerikanac kae da se bori za
goli ivot, to uopte nije istina! On se bori za
mnogo vie nego to mu je potrebno za ivot.
Doite u Indiju i shvatiete. Nisu neophodni
svi ti auto-
mobili, televizori, minka za lice, tolika odea
itd., ali probajte da ubedite prosenog
Amerikanca u ovo o emu govorim. On je
podvrgnut pranju mozga - programiran je. I
tako proseni Amerikanci rade i bore se da bi
pribavili predmete svojih elja koji e ih
uiniti srenim.
ujte sada jednu patetinu priu - vau
priu, moju, svaiju priu. "Sve dok ne budem
imao to to elim (novac, prijateljstvo, bilo ta)
neu biti srean. Moram da se borim da to
pribavim i, kad ga budem imao, morau da se
borim da ga zadrim. Bie tako uzbudljivo,
jedno vreme. Oh, tako sam uzbuen, imam
ga!" Ali koliko traje? Nekoliko minuta, moda
nekoliko dana. Kada konano kupite va novi
auto, koliko traje emocija? Sve dok vam se ne
ukae novi cilj.
Kada se govori o emocijama, istina je da
se posle nekog vremena zamorimo od neke
emocije. Govorili su mi da je molitva
najvanija stvar; govorili su mi da je Bog
najvanija stvar; govorili su mi da je
prijateljstvo najvanija stvar. Poto nisam
znao ta je u stvari molitva, ta je Bog, ta je
prijateljstvo, to je inilo da se dobro oseam.
Ali, posle nekog vremena, javila bi se dosada -
dosada od molitve, od Boga, od prijateljstva.
Zar to nije patetino? I tu nema izlaza,
jednostavno nema izlaza. To je jedini model
koji nam je ponuen - da budemo sreni. Nije
nam usaen drugi model.
Naa kultura, nae drutvo i, ao mi je
to moram to kaem, naa religija, nisu nam
dali druge modele. Nekog proglase kardinalom
- kakva ast! ast? Jeste li rekli ast? Ne, to je
pogrena re. Sada e i drugi teiti istom
poloaju. Zapali ste u ono to se u
Jevanelju opisuje kao "svet" i izgubiete
svoju duu. Svet, mo, presti, pobeda, uspeh,
ast i tako dalje, stvari su koje ne postoje.
Osvoji se svet, ali se izgubi dua. itav va
ivot ostaje prazan i bez due. Nema niega.
Postoji samo jedan izlaz - da
deprogramiramo sebe! A kako se to radi?
Postaje se svestan injenice da smo
programirani. To se ne moe promeniti
naporom volje; ne moe se promeniti kroz
ideale; ne moe se promeniti prihvatajui nove
navike; moda e se promeniti ponaanje, ali
vi neete. Jedini nain da doivite promenu je
svesnost, shvatanje.
Kada vidite samo kamen u kamenu, i
pare papira u paretu papira, neete vie
misliti daje kamen dragoceni dijamant, a pare
papira ek na milion dolara. Kada to shvatite,
promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem
nema vie nasilja. U suprotnom, ono to
nazivate promenom samo je pokuaj da
drukije rasporedimo nametaj. Ponaanje se
promenilo, ali se vi niste promenili.

Robovi ciljeva
Jedini nain da se promenimo je da
preobrazimo sop-stveni nain shvatanja stvari
oko sebe. Ali ta znai shvatiti? Kako se treba
ponaati? Pogledajte koliko smo robovi raznih
ciljeva; oajniki nastojimo da reorganizujemo
svet da bismo zadrali svoje ciljeve, jer ih svet
neprestano ugroava.
Pribojavam se da me neka devojka nee
vie voleti - mogla bi da izabere nekog drugog
umesto mene. Moram da se trudim da budem
to zanimljiviji da bih je drao vezanu za
sebe. Neko me je ubedio, pranjem mozga, da
mi je potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako, nije mi
potrebna niija ljubav - potrebno mi je samo
da stupim u dodir sa stvarnou. Potrebno mi
je da izaem iz ovog zatvora u kome se
nalazim, iz ove programiranosti, iz ove
uslovljenosti, iz ovih lanih ubeenja, iz ovih
fantazija. Potrebno mi je da se bacim u
stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna je.
Veni ivot je sada. Okrueni smo njime
kao riba u okeanu, ali toga nismo svesni.
Previe smo obuzeti nekim
ciljem- Na kratko, svet se preustroji da bi nas
pribliio naem cilju i onda govorimo: "Dobro
je, odlino! Pobedio je moj tim!" Ali priekajte
- stvari e se promeniti. Sutra e biti potiten.
Zato se neprestano ponaamo na taj nain?
Evo vam ponovo ona mala veba - mislite
na neto ili nekoga do koga vam je stalo;
drugim recima na neto ili nekoga bez koga
mislite da ne moete biti sreni. To moe biti
va posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki
prijatelj, novac, osoba koju volite, deca, bilo
ta. Recite tome ili toj osobi: "U sutini,
niste mi potrebni da bih bio srean. Samo se
zavaravam ubeenjem da bez vas ne mogu da
budem srean. U sutini, niste mi potrebni za
moju sreu. Mogu da budem srean i bez vas.
Ne predstavljate vi moju sreu, moju radost."
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba,
nee joj prijati da uje tako neto, ali svejedno
nastavite. Sve to moete izgovoriti i u samom
sebi. U svakom sluaju, stu-piete u dodir sa
istinom; razruiete jednu fantaziju. Srea je
stanje u kome nema iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu vebu
- mislite na neki sluaj kada vam je srce bilo
slomljeno i kada ste bili ubeeni da nikada
vie neete moi da budete sreni (umro je va
mu, vaa ena, napustio vas je najbolji
prijatelj, izgubili ste sav svoj novac). ta se
dogodilo? Proteklo je neko vreme i vi ste
uspeli da odaberete neto drugo za ta ste se
vezali, ili da pronaete nekog drugog ko vas
je privukao. A ta je bilo sa starom vezom?
Nije vam u stvari bila potrebna da biste bili
sreni, zar ne?
To je trebalo da vas naui neemu, ali mi
nikako da nauimo. Programirani smo,
uslovljeni. Kako je osloba-ajue ne zavisiti
emotivno ni od ega! Kad biste mogli, samo na
deli sekunde, da osetite to iskustvo, irom
biste razjapili svoj zatvor i uspeli biste da
dohvatite komadi neba. Jednog dana,
moda, mogli biste ak i da letite.
Toliko smo zaslepljeni mnogim stvarima,
da nismo otkrili bazinu istinu - vezanost
ugroava odnose vie nego to ih podupire.
Seam se svoje bojazni da kaem bliskoj
osobi: "U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da
budem savreno srean i bez tebe. I kada ti
ovo kaem, postajem svestan da mogu
sasvim i do kraja da uivam u tvom drutvu -
nema vie briga, nema vie ljubomore, nema
vie posesivnosti, nema vie zavisnosti.
Predivno je biti sa tobom, kada uivam u tvom
prisustvu, rastereen vezanosti. Ti si slobodna
kao i ja."
 Meutim, mnogima od vas, siguran sam,
ove reci zvue kao strani jezik. "Ovo je
bukvalno suprotno od svega emu su me uili",
bila je moja poetna reakcija na sve ovo.
Potrebni su mi bili mnogi, mnogi meseci da
bih do kraja shvatio ove stvari, i upamtite - ja
sam svetenik, i sve moje duhovne vebe
posveene su ba ovome, bez obzira to
moda nisam bio toga svestan, jer su me moja
kultura i moje drutvo uglavnom uili da
gledam na druge ljude kao ciljeve. Zabavlja me
ponekad kada vidim kako osobe, koje su
oigledno objektivne kao terapeuti i duhovni
uitelji, govore o nekome: "Sjajna je, zaista,
mnogo mi se svia." Neto kasnije, postajem
svestan da mi se ta osoba svia zato to se ja
njoj sviam. Zagledam se u sebe i vidim kako
se rascvetava uobiajena stvar - zalepili ste se
na uvaavanje i na pohvale, vidite ljude kao
one koji ugroavaju ili podravaju vae
ciljeve.
Ako ste politiari i hoete da budete
izabrani, ta mislite - kako ete gledati na ljude,
kako e da se usmerava va interes u odnosu
na njih? Brinuete se za ljude koji e vam dati
glas. Ako je seks ono to vas interesuje, kako
mislite da ete gledati na ene i mukarce?
Ako ste us-mereni na mo, ta injenica
obojice va nain na koji gledate druge ljude.
Usmerenost unitava nau sposobnost da
volimo. ta je ljubav? Ljubav je senzibilnost,
ljubav je svesnost. Dau vam primer - sluam
simfoniju, ali ako sluam samo zvuk bubnja,
ne ujem simfoniju.
 ta je srce puno ljubavi? Srce puno
ljubavi osetljivo je na sav ivot, na sve ljude;
srce puno ljubavi ne zatvara se ni pred im i
ni pred kim. Ali, u trenutku u kom postajete
usmereni u onom smislu koji pridajem ovom
terminu, izostavljate itav niz stvari. Imate oi
samo za predmet svoje usmerenosti; imate
ui samo za bubanj; srce se zatvorilo. Bolje
reeno, ono je slepo, jer ne vidi vie
objektivno predmet svoje usmerenosti. Ljubav
po-drazumeva bistar pogled, objektivnost.
Nita nema tako otar vid kao ljubav.

ta je prava ljubav?

Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo.

Ali, kada po svaku cenu hoemo da pribavimo
neku odreenu stvar, postajemo nemilosrdni,
tvrdi, bezoseajni. Kako se mogu voleti drugi
ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti
iskorieni. Ako si mi potreban da bih bio
srean, moram da te koristim, da manipuliem
tobom, da pronaem naine i sisteme da te
osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim.
Moemo stvarno voleti druge tek poto smo
se oslobodili zavisnosti od njih. Kada se
potreba za drugima ugasi, ovek se nae usred
pustinje. U poetku doivljavate uasno
oseanje naputenosti, ali ako to istrpite neko
vreme, iznenada ete otkriti da to u sutini
nije naputenost. To je samo usamljenost.
Sami smo, i pustinja poinje da cveta. I tako,
najzad, otkriete ta je ljubav, ta je Bog, ta
je stvarnost.
Meutim, odricanje od droge moe u
poetku biti teko, osim ukoliko smo obdareni
velikom sposobnou razumevanja, ili ako
smo dovoljno patili. Patnja je odlina stvar -
samo u ovom sluaju patnja nam moe
pomoi. Patnja se moe upotrebiti da bismo
prestali da patimo. Veina ljudi, meutim,
jednostavno nastavlja da pati. To
objanjava sukob koji ponekad proivljavam,
izmeu uloge duhovnog uitelja i uloge
psihoterapeuta.
Terapeut kae: "Pokuaemo da ublaimo
patnju." Duhovni uitelj kae: "Pustimo da ova
ena pati - u odreenom trenutku dojadie joj
takav odnos sa drugim ljudima i na kraju e
resiti da izae iz svog zatvora, iz emotivne
zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditi
palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odluiti.
Neko s odvratnou baca knjigu na sto.
Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti knjigu
umesto njega, govorei mu da je sve dobro.
Duhovno prosvetljenje je samo svesnost,
svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila
na vas, nije govorila da s njom neto nije u
redu, ve da s vama neto nije u redu, inae
se ne bi naljutila. E pa lepo, otkrio sam neto.
Ako si ti besna, mama, neto nije u redu s
tobom. Zato je bolje da se suoi sa svojim
besom. Zadri ga i suoi se sa njim. Nije moj.
Ako neto nije u redu sa mnom, ili manje od
toga, proceniu to neiavisno do tvog besa. On
nee uticati na mene.
Kada mi poe za rukom da postupam na
ovaj nain, onda, zaudo, uspevam da budem
prilino objektivan i u sukobima sa samim
sobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da
odbije preuzimanje oseanja krivice i gneva, i
da kae: "Dobio si napad besa. teta. Ne
oseam ni najmanju elju da te ponovo
spaavam, i odbijam da se oseam krivim."
Ne nameravam da mrzim sebe zbog
neega to sam uinio. Oseanje krivice je ba
to. Ne elim da se oseam loe, niti da se
prekorevam za neto to sam uinio, bilo da je
ispravno ili pogreno. Spreman sam da to
analiziram, da to posmatram i kaem: "Dobro,
loe sam postupio, uradio sam to nesvesno."
Eto zato teolozi kau da Isus nikome nije
mogao naneti zlo. To mi se ini sasvim
razumljivo, jer pros-vetljena osoba ne moe
naneti zlo. Ona je slobodna. Isus
je bio slobodan, i samim tim nije mogao da
nanese nikakvo zlo. Ali, poto vi moete da
nanesete zlo, niste slobodni.

Skriveni programi

Mark Tven se odlino izrazio kada je

napisao: "Bilo je toliko hladno da smo
preiveli samo zahvaljujui tome to
termometar nije bio dva santimetra dui."
Mi zaista umiremo zamrznuti zbog reci. Nije
vana hladnoa napolju, ve termometar.
Nije vana stvarnost, ve ono to govorimo
sami sebi u pogledu stvarnosti.
Jedan duhovni uitelj pokuavao je da
objasni grupi ljudi nain na koji ljudska bia
reaguju na reci, da se ljudi hrane recima
umesto realnou.
Jedan od tih ljudi je ustao i protestovao,
rekavi: "Ne slaem se sa miljenjem da
reci imaju toliki efekat na nas." Uitelj mu
je odgovorio: "Sedi, kruvin sine." ovek je
pobesneo i rekao: Ti sebe smatra
prosvetljenim, smatra sebe uiteljem, a
trebalo bi da se stidi." Uitelj je na to
odgovorio: "Oprosti mi, malo sam se zaneo.
Nisam hteo." ovek se smirio, a onda je
uitelj rekao: "Dovoljne su bile dve reci da
izazovu oluju u tebi, a samo jo nekoliko reci
da te smire." Reci, reci, reci - kako mogu
da nas zarobe kada se ne upotrebljavaju
pravilno!
Postoji razlika izmeu saznanja i
svesnosti, izmeu informacije i svesnosti.
Rekao sam vam da se ne moe naneti zlo
svesnou. Meutim, moe se naneti zlo sa-
znanjem ili informacijom, kada se zna
neto to je zlo.
"Oe, oprosti im, jer oni ne znaju ta
ine." Ja bih to ovako preveo: "Nisu svcsni
ta ine." Da su ti ljudi bili svesni injenice da
na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada to ne
bi uinili. Ili: "Doi e dan kada e
proganjati vas,
mislei da time slue Bogu." Nisu svesni.
Potpuno su u vlasti saznanja i informacije.
Toma Akvinski je to dobro objasnio,
rekavi: "Kad neko zgrei, to uvek ini
zamaskiravi greh dobrim dalom."
Takvi ljudi oslepljuju sami sebe - vide
neto kao dobro, ak i kada znaju da je zlo, a
u stvari samo trae izgovor.
Jedna ena mi je izloila dve situacije za
koje je smatrala da je u njima teko biti
svestan. Radila je u jednoj uslunoj agenciji
gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi
telefoni zvonili; bila je sama i oseala se
neprekidno uznemirenom od strane gomile
nervoznih i besnih ljudi. Bilo joj je krajnje
teko da ostane vedra i spokojna. Druga
situacija je bila kada je vozila kroz saobraajnu
guvu, praena bukom sirena i psovkama
vozaa. Pitala me je da li e se, pre ili kasnije,
ta njena nervoza smanjiti ili ieznuti, da bi se
najzad malo opustila, nala neki mir.
Da li ste uoili ta je njen cilj, ka emu je
usmerena? Spokojstvo. Usmerena je ka miru i
spokojstvu. U sutini, govorila je: "Ako nisam
spokojna, ne mogu biti srena." Da li vam je
ikada palo na pamet da se moe biti srean
ak i kada smo napeti?
Pre prosvetljenja bio sam depresivan,
posle prosve-djenja i dalje sam depresivan.
Ne treba praviti cilj od spokojstva,
oputenosti, ili pojaane senzibilnosti. Jeste li
ikada uli za osobe koje postanu napete
pokuavajui da se opuste? Ako ste napeti,
jednostavno treba da pos-matrate sopstvenu
napetost. Nikada neete shvatiti sami sebe ako
pokuavate da se promenite. to vie
nastojimo da se promenimo, utoliko je gore.
Potrebno je da razvijete svesnost, i zato
postanite svesni telefona koji zvoni; postanite
svesni svojih tankih nerava; postanite svesni
volana svog automobila. Drugim recima,
suoite se sa stvarnou i pustite da se
tenzija ili Spokojstvo bave sami sobom. U
sutini, to ete i morati
da uinite, jer ete biti suvie zauzeti
injenicom da stupate u dodir sa stvarnou.
Korak po korak, pustite da se dogaa ta god
se dogaa. Prava promena pokazae se u
trenutku koji ne odreuje va ego, ve
stvarnost. Svesnost dozvoljava stvarnosti da
vas promeni.
U svesnosti se menjamo, ali treba
proive to iskustvo. Za sada, vi mi verujete
na re. Moda ak imate u vidu neki plan da
postanete svesni. Va ego, sa svojom
sposobnou, nastoji da vas pogura ka
svesnosti. Pripazite! Suoiete se sa otporima,
bie problema. Kada ovek brine da uvek bude
svestan, onda se moe uoiti ta lagana
zabrinutost. Hoemo da budemo budni, da
otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo.
Ali to je deo asketizma, a ne svesnosti. udno
zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo trenirani da
postignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema
cilja koji treba postii, jer smo ve stigli.
Japanci su lepo izrazili ovu ideju: "Onog
dana kada prestane da putuje, tada si
stigao."
Ovakav bi trebalo da bude va stav: "Hou
da budem svestan, hou da stupim u dodir sa
svim to postoji i da dopustim da se desi ta
god da se desi; ako sam budan, dobro je; ako
sam uspavan, i to je dobro."
U trenutku kada se svesnost postavi kao
cilj i pokuava da se dostigne, re je, u stvari,
u velianju vaeg ega, u unapreivanju vaeg
lanog "ja". ovek hoe da doivi onaj lepi
oseaj da je uspeo. Kada stvarno budete
"uspeli", to neete znati. Vaa leva ruka nee
znati ta radi vaa desna ruka. "Gospode, kada
smo to uinili? Nismo bili svesni." Milosre
nikada nije tako lepo kao kada je ovek
nesvestan da ini milosre. "Hoe da kae
da sam ti pomogao? Ja sam se u sutini lepo
zabavljao, samo sam igrao svoj ples. Ako sam
ti pomogao, odlino. estitam ti, ali ja nisam
nimalo zasluan za to."
Kada se stigne do te take da smo svesni,
biemo sve manje obuzeti etiketama kao to
su "budan" ili "uspavan". Jedna od tekoa
koje se ovde javljaju je to elim
da izazovem samo vau radoznalost, ali ne i
vau duhovnu pohlepu. Probudimo se, bie
udesno. Posle nekog vremena, to nee vie
imati nikakvog znaaja - svesni smo, jer
ivimo. Nesvesni ivot nije'dostojan da bude
proivljen. I pustiete da se bol i 'patnja bave
sami sobom.
to vie teimo da se-promenimo, utoliko se
sve moe jo vie pogorati. D? li to znai da je
prihvatljiv odreen nivo pasivnosti? Da - jer
to se vie opiremo neemu, daje mu se
vear'mo. Mislim da je to znaenje Isusovih
reci: "Kada te neko oamari po desnom
obrazu, okreni mu levi."
to se vie borimo sa demonima, dajemo
im sve veu mo. To je istonjaki nain
razmiljanja. Meutim, ako se ide napred sa
neprijateljem, on biva pobeen.
Kako se treba suoiti sa zlom? Ne borei
se protiv njega, ve shvatajui ta je. Kada
jednom bude shvaeno, zlo iezava. Kako se
pristupa mraku? Ne pesnicama. Metlom se ne
moe izbaciti mrak iz sobe - ukljui se svetio.
to se vie borimo protiv mraka, on postaje
sve stvarniji, a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se
ukljui svetio svesnosti, mrak nestaje.
Uzmimo da je ovo pare papira ek na
milion dolara. Ah, moram ga se odrei, kae
se u Jevanelju. Moram ga se odrei, ako
hou da zasluim veni ivot. Hoemo, znai,
da materijalnu pohlepu zamenimo duhovnom?
Prethodno si imao jedan svetovni ego, a sad
ima duhovni ego. Ali to je uvek ego, samo
rafiniraniji, kojima je tee upravljati. Kada se
odreknete neega, ostajete vezani za to.
Meutim, umesto da se odreknem, mogu da
pogledam ovaj papir i kaem: "Ej, pa ovo nije
ek na milion dolara, ovo je samo pare
papira!" Tada nema niega protiv ega bih se
borio, nita ega bih morao da se odreknem.
 ta
U Indiji, mnogi mukarci odrastaju
vaspitani da su ene stoka. "Oenio sam se",
kau. "Ona je moje vlasnitvo."
Da li su ti ljudi za osudu? Pripremite se za
iznenaenje - nisu. Na isti nain na koji mnogi
Amerikanci nisu za osudu zbog naina na koji
gledaju na Ruse. Jednostavno, njihove
naoare, ili njihovo opaanje obojeni su
odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji
oni gledaju svet. ta je potrebno da bi postali
realni, da postanu svesni kako gledaju svet kroz
obojene naoare? Nema spasa pre nego to
uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamo
na svet kroz filter neke ideologije, nema nam
spasa. Ne postoji stvarnost koja se moe
prilagoditi ideologiji. ivot je uvek
prevazilazi. Eto zato su ljudi uvek u potrazi
za smislom sopstvenog ivota.
Ali ivot nema smisao - ne moe imati
smisao, jer je smisao samo formula; smisao je
neto to naem umu izgleda razumno. Svaki
put kada se stvarnost rationali-zuje, sudaramo
se sa neim to unitava racionalnost koju smo
izgradili. Smisao se pronalazi samo kada se
prevazie smisao.
ivot ima smisla samo kada se doivljava
kao tajna koja nema smisla za pojmovni um.
Ne kaem da kult nema znaaja, ali
tvrdim da je sumnja beskrajno vanija od
kulta. Ljudi su na sve strane u potrazi za
objektima koje bi oboavali, ali ne nalazim
ljude koji su dovoljno budni u svom linom
stavu i ube-enjima. Kako bismo bili sreni
kada bi teroristi manje oboavali svoju
ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja!
Istovremeno, ne elimo da primenimo isto
rezonovanje na same sebe - mislimo da smo
ispravni, da su teroristi
ti koji gree. Ali taj koji je za vas terorista, za
nekog drugog je muenik.
Izolovanost je kada oseamo da nam
nedostaje drutvo, samoa je stanje u kome se
zabavljamo. Poznati pisac D. B. o nalazio
se na jednom od onih uasnih koktela na
kojima se nita ne govori. Neko ga je upitao
da li se lepo zabavlja, a on je odgovorio:
"Jedino to me zabavlja je ovde u meni."
Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada
smo njihovi robovi. Drutvo se ne sastoji od
serije robova, od ljudi koji zahtevaju da ih
drugi uine srenim. Drutvo ine carevi i
carice. Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste
carice, niste prosjakinje. U istinskoj zajednici
nema prostora za prosjaki eir. TU ne postoji
vezivanje, napetost, strepnja, opijanje,
posesivnost, zahtevi. Slobodni ljudi, a ne
robovi ine zajednicu. To je najjednostavnija
istina, ali nju itava jedna kultura, ukljuujui i
religioznu kulturu, brie. Religiozna kultura
moe biti veoma manipulativna, ako ne
pazimo povoljno.
Neki vide svesnost kao neku visoravan,
neto to se nalazi s one strane svakodnevnog
iskustva. Ali to znai da sfe od svesnosti pravi
cilj. Za istinsku svesnost, meutim, ne postoji
cilj koji treba dostii. Kako se stie do te sves-
nosti? Preko svesnosti. Kada ljudi kau da
zaista hoe da uivaju u svakom trenutku svog
ivota, u sutini govore o svesnosti, samo da
nije onog "htenja". Ne moemo hteti da
doivimo svesnost - ona se doivi ili se ne
doivi.
Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui
neko jelo ve samo jelovnik? Ali vama je
potrebna hrana, a ne reci.

Smrt "sebe"

Moemo li biti kompletan ovek, a da ne

preivimo neku tragediju? Jedina tragedija koja
postoji na ovom svetu je neznanje - sve zlo
izvire odatle. Jedina tragedija na svetu je
nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz
straha sve ostalo, ali smrt u sutini nije
tragedija. udesno je umreti, uasno je samo
za osobe koje nikada nisu shvatile ivot. Samo
tada se strahuje od ivota, strahuje se od
smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti.
Oni koji su ivi, meutim, nimalo ne strepe
od smrti.
Jedan ameriki autor je dobro izrazio ovu
ideju. Napisao je da je buenje smrt vere u
nepravdu i tragediju. Kraj sveta za jednu
gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnue. Ne
govorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve
o onom koje se odvija sada i ovde. Ako ste
umirali u prolosti, ako umirete svakog
minuta, tada ste puni ivota, jer samo je ovek
pun ivota istovremeno pun smrti. Neprekidno
umiremo u odnosu na razne stvari. Neprestano
svlaimo sve sa sebe da bismo bili u punoj
meri ivi, da bismo vaskrsli u svakom
trenutku.
Mistici, sveci i njima slini uloili su
velike napore da probude ljude. Jer, ako se ne
probude, nastavie da trpe zanemarljiva zla
kao to su glad, ratovi i nasilje. Najvee zlo
predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji nita ne
znaju.
Nemojte traiti od sveta da se promeni,
promenite se prvo vi. Tada ete biti u stanju da
sagledate svet onakav kakav je, onda ete
promeniti ta god vam se ini da bi trebalo
promeniti. Uklonite povez sa oiju. Ako to ne
uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo
koga i bilo ta. Sve dok ne budete svesni samih
sebe, vi nemate pravo da se upliete u svet i
druge ljude.
Opasnost pokuaja da promenimo druge
ljude ili stvari oko sebe kada nismo svesni, u
tome je to se se onda stvari mogu menjati
kako nama odgovara, kako odgovara naem
ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da
bi se ublaila sopstvena negativna oseanja. Ja
imam negativna oseanja i zato je bolje da se
promeni, da bih se ja osetio bolje. Ne - prvo
se suoite sa svojim negativnim oseanjima,
tako da, kad krenete da promenite druge, ne
poete od mrnje, ve od ljubavi.
Moe nam se uiniti udnim da je mogue
biti prilino neumoljiv prema drugima, pa ipak
prepun ljubavi, Hirurg moe biti neumoljiv
prema nekom pacijentu, a da to ipak ini s
ljubavlju. Ljubav moe ponekad biti zaista
neumoljiva.

Intuicija i razumevanje
ta ppdrazumeva promena sebe? Rekao
sam to sa mnogo reci, govorio i ponavljao, ali
sada u to ralaniti.
Promena sebe, pre svega, podrazumeva
intuiciju. Ne napor, ne nastojanje da se
kultiviu svoje navike, ne stvaranje nekog
ideala. Ideali mogu da nanesu ogromne tete.
Sve vreme se koncentriemo na to kakve bi
stvari trebalo da budu, umesto na to to one
stvarno jesu. Tako se ak-tuelnoj stvarnosti
namee ono to bi ona trebalo da bude, mada
pre toga uopte nismo shvatili Staje ta ista
stvarnost.
Jo jedan zadatak je pred vama -
razumevanje. Da li zaista mislite da e vas
neki posao uiniti srenim? Poli ste od
pretpostavke da e vas uiniti srenim. Zato
hoete da uradite neto? Zato to hoete da
budete sreni. Ako vam to donese neki status
ili presti, biete sreni. Ali da li je tako? Tu
je potrebno razumevanje.
Uzmimo da ste poli u neko udaljeno
mesto. Automobil se pokvari nasred puta.
Zasuemo rukave i guramo
ga itavim putem do mesta kuda smo se
uputili. Guramo, guramo i guramo, sve dok
ne stignemo tamo. "Odlino!" uskliknemo.
"Uspeli smo. Stigli smo, zar ne?"
Zar to nazivate ivotom? Znate li ta je
vama potrebno? Potreban vam je strunjak,
mehaniar koji e da otvori poklopac
motora i promeni sveicu. Okrenuete klju
i auto e se pokrenuti. Potreban vam je
strunjak - a to znai razumevanje, intuicija,
svesnost. Zato biste gurali? Nepotrebno je
initi tolike napore.
Samo zbog toga su ljudi tako umorni,
tako slabi. I vi i ja odgajani smo da budemo
nezadovoljni samim sobom. Odatle potie
zlo, na psiholokom nivou. Veito smo
nezadovoljni, veito neraspoloeni, samo
guramo i guramo. Napred, potrebno je jo
napora, jo vie napora. Ali u pozadini svega
toga uvek je sukob, a vrlo malo razumevanja.
Umesto tih napora, razvijte samosvest,
intuiciju. Kada postanete strunjaci, nije
potrebno upisivati neki kurs psihologije.
Kada ponete da posmatrate sami sebe, da
uoavate negativna oseanja, otkriete svoj
sopstveni nain da objasnite stvari, i
promena e postati vidljiva.
Meutim, moraete da se suoite i sa
velikim zlom, a to zlo je osuda sebe, mrnja
prema sebi, nezadovoljstvo sobom.
Jednostavno, ljudima nedostaje snage da
se promene. To bi moglo da se predstavi
primerom jedrilice. Kada duva jak vetar u
jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar
treba samo da upravlja njom. On ne ulae
nikakav napor. Slino se dogaa kada se
promena pokae putem sves-nosti, putem
razumevanja.
Neko je rekao: "Ne postoji nita surovije
od prirode. Nigde se ne moe pobei od nje,
ali nije priroda ta koja izaziva zlo, ve samo
ljudsko srce."
Kada se presee voda, nita se ne
deava. Kada se see neto vrsto, ono se
lomi. Unutar vas usaeni su
vrsti stavovi, vrste iluzije - to je ono to se
sudara sa stvarnou, to izaziva zlo i nanosi
bol.
Jedna druga izreka kae: "Ako oi nisu
vezane, rezultat je vid; ako ui nisu
zapuene, rezultat je sluh; ako nos nije
zaepljen, rezultat je njuh; ako usta nisu
stisnuta, rezultat je ukus; ako um nije
zatvoren, rezultat je mudrost."
Mudrost se javi kad sruimo prepreke
izmeu pojmova i uslovljenosti. Mudrost nije
neto to se stie; mudrost nije iskustvo;
mudrost nije primena jueranjih iluzija na
dananje probleme.
Mudrost znai prijemivost na ovu
situaciju, na ovu linost, bez uticaja koji potiu
iz prolosti, bez ostataka iskustava iz prolosti.
Sve je to mnogo drukije od onoga kako je
navikla da misli veina ljudi.
Dodao bih jo jednu izreku: "Ako srce nije
blokirano, rezultat je ljubav." Ovde sam
mnogo govorio o ljubavi, mada se o ljubavi u
sutini nita ne moe rei. Moemo samo
govoriti o ne-ljubavi. Moemo samo govoriti o
zavisnosti, ali o samoj ljubavi nita se ne
moe neposredno rei.

Ljubav je neizreciva

Pala mi je na pamet jedna Platonova misao:

"Od slobodnog oveka ne moe se napraviti
rob, jer je slobodan ovek slobodan ak i u
zatvoru." To odgovara izreci iz Jevanelja:
"Ako te neko natera da pree jednu milju, ti
prei sa njim dve." Misliete da ste od mene
nainili roba ako mi natovarite neki teret na
lea, ali nije tako. Sloboda se ne nalazi u
spoljanjim okolnostima. Sloboda se nalazi u
srcu. Kada jednom dostignete mudrost, ko e
ikada moi da vas porobi? U Jevanelju se
kae: "Oprostivi se sa gomilom, popeo se na
planinu sam, da se se moli.
Spustilo se vee, a on je i dalje bio gore." Eto
ta je prava ljubav. Da li vam je ikada palo na
pamet da je najlake voleti samo kad ste
sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu,
neku situaciju, neki predmet, onakve kakvi su
u stvarnosti, a ne kako ih zamiljamo. I dati toj
osobi, toj situaciji, tom predmetu odgovor koji
zasluuje. Bukvalno je nemogue tvrditi da
neko voli, ako ak nije u stanju da vidi stvari
oko sebe.
ta nas spreava da vidimo? Naa
uslovljenost. Nai pojmovi, nae kategorije,
nae predrasude, nae projekcije, etikete koje su
nam nametnula naa iskustva i naa kultura.
Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie
moe postii, jer iziskuje disciplinovan i
budan um.
Veina ljudi, meutim, vie voli da se
preputa svojoj mentalnoj lenjosti, umesto da
se potrudi da u svakom trenutku vidi neku
osobu ili stvar u njenom pravom svedu i
sveini.

Gubljenje kontrole

Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva

pod kontrolom, pomislite na neko dete kome
je podmetnuta droga. Kada droga prome
organizam deteta, ono postane zavisno -
itavo njegovo bie trai novu drogu. Stanje
bez droge je toliko nepodnoljivo da mu se
ini da je bolje umreti.
Razmislite o ovome - telo se naviklo na
drogu. Ba takav je tretman kome ste
podvrgnuti u svom drutvu od trenutka vaeg
roenja. Nije vam dato da uivate u solidnom i
hranljivom obroku ivota - u radu, igri, zabavi,
smehu, drutvu prijatelja, umnim i ulnim
zadovoljstvima. Ubrizgana vam je droga koja
se zove odobravanje, potovanje i panja.
Citirau ovde oveka koji se zove A. S.
Nil, autora Slobodne dece Samerhila. Nil tvrdi
da je oigledan znak injenice da je dete
bolesno kada je neprestano vezano za
roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo
dete ne inte-resuju toliko ljudi, ve druge
stvari.
Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke,
zaboravlja svoju majku, izlazi da istrauje
svet, radoznalo je. Pokuava da ulovi neku
abu i strpa je u usta. Kada se dete stalno dri
majine suknje, to je lo znak, nesigurno je.
Moda je njegova majka pokuala da izvue
ljubav iz njega, umesto da mu podari svu
slobodu i sigurnost koje su mu potrebne.
Njegova majka ga je uvek ucenjivala, na
vrlo suptilan nain, da e ga ostaviti.
Navikli smo, dakle, na razliite droge:
odobravanje, uspeh, presti, mo,
sposobnost da se istaknemo, da se pojavimo
na prvim stranicama novina, da budemo
efovi. Navikli smo na iskustva kao to su
kapiten ekipe, voa benda, itd. Izloeni
ovim drogama, postali smo ovisnici, i tako
poeli da strahujemo da ih ne izgubimo.
Setite se gubitka kontrole koji ste
doiveli, uasa od mogunosti da neete
uspeti, ili da ete pogreki, ili da e vas
drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste
krajnje zavisni od ostalih, izgubivi time
svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju
mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Potrebne su vam vae droge, ali poto mrzite
patnju koju vam nanose, postajete totalno
nemoni. Nema nijednog trenutka u kome,
svesno ili nesvesno, niste na oprezu od
reakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih
bubnjeva.
Evo lepe definicije osobe koja je budna -
to je osoba koja ne marira vie u ritmu
drutva, to je osoba koja igra po taktovima
muzike koja svira unutar nje.
Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama
izaziva ose-anje odbaenosti koje je do te
mere nepodnoljivo da se puzei vraate do
stopala drugih ljudi, preklinjui da vam
ponovo daju onu drogu koja se zove podrka,
ohrabrenje,
podsticaj. ivot sa drugim ljudima u ovom
stanju pod-razumeva beskrajnu napetost.
"Pakao su drugi", rekao je Sartr.
Kada se naemo u stanju zavisnosti,
moramo uvek biti na visini - ne smemo se
opustiti, jer treba odgovoriti na oekivanja
drugih. iveti sa drugima tada znai iveti u
stalnoj napetosti. iveti bez njih podrazumeva
agoniju naputenosti, jer oseamo da nam
nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite
ljude onakve kakvi su, i da im precizno
uzvratite, jer je vae vienje pomueno
potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude
samo u onoj meri u kojoj vam mogu pomoi
da doete do droge, ili kao prepreku do nje.
Svesno ili nesvesno, veito gledate na
druge ljude iz te perspektive. Da li u od njih
dobiti ono to elim? Da li e mi uskratiti ono
to elim? A ukoliko ne mogu da mi
pomognu niti da me spree da doem do
droge, onda me uopte ne interesuju. Ovo je
uasan zakljuak, ali pitam se da li ovde
postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne
moe primeniti.

Sluanje ivota

Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i

hranom. Potrebna vam je zdrava i solidna
hrana. Nauite da uivate u dobroj hrani.
Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite
ih. Ostavite se razmiljanja i vratite se sebi.
Vratite se zadovoljstvima ula i
zadovoljstvima uma. Lepo je itati, kada
uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanim-
ljivom razgovoru, ili razmiljanju. To je
udesno.
Meutim, ljudi su poludeli i postaju sve
ovisniji, jer ne umeju da uivaju u tolikim
divnim stvarima koje im ivot nudi. Zato
trae sve nova i nova veslaka sredstva koja
e ih dalje stimulisati.
 Sedamdesetih godina, ameriki predsednik
Karter apelovao je na svoju naciju da se
uozbilji i postane stroija u odnosu na sebe i
druge. Tada sam pomislio: bolje da im je
rekao da naue da uivaju u ivotu. Vei deo
amerikog naroda izgubio je tu sposobnost.
Ubeden sam ak da je veina stanovnika
bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost.
Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije
i skuplje stvari; ne znaju da uivaju u
jednostavnim stvarima ivota. Postoje
prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade
ploa, ali ko ih slua? Nema se vremena, nema
se vremena. Krivi su - nemaju vremena da
uivaju u ivotu. Hiperaktivni su - samo
napred, napred. i napred.
Kada biste stvarno znali da uivate u
ivotu i jednostavnim ulnim zadovoljstvima,
razvili biste izuzetnu disciplinu ivotinja.
ivotinja nikada ne jede previe. Kada je
preputena svojim prirodnim navikama, nikada
se nee preterano ugojiti. Nikada nee popiti
ili pojesti neto to bi joj nakodilo. Nikada
nismo videli neku ivotinju da pui. Ona se
uvek kree onoliko koliko joj je to potrebno -
posmatrajte svoju maku posle obroka,
pogledajte kako se oputa. Posmatrajte je kad
se sprema za neku akciju, gledajte kako je
ivo i sposobno njeno telo.
Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u
svom umu, u svojim idejama, idealima itd., i
samo mislimo: napred, napred, napred. U
nama se neprekidno odvija sukob koji kod
ivotinja ne postoji. I neprestano osuujemo
sami sebe i primoravamo sebe da se oseamo
krivim. Dobro znate o emu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj
tanjir sa kolaima, jer u njegovoj blizini
gubim slobodu." To je vailo i za mene - gubio
sam slobodu pred gomilom stvari, ali tome je
kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome
intenzivno uivam. Kada se u neemu
intenzivno uiva, ne treba nam mnogo.
 To je kao kada su ljudi obuzeti planovima
za letovanje - mesecima to rade, zatim stiu
tamo, i ve su nestrpljivi da rezerviu avion za
povratak. Sve u svemu, fotografiu razne
stvari, i onda vam pokazuju te slike u albumu,
fotografije mesta koja nikad nisu videli, ve
samo fotografis-ali. To je simbol modernog
ivota.
Nikada neu moi dovoljno da vas uputim
na oprez od ove vrste nakaradnog asketizma.
Usporite malo, gu-stirajte, omiriite, sluajte i
gledajte, divite se, dajte svojim ulima ansu
da se probude. Ako elite ivot usmeren ka
misticizmu, samo mirno sedite i oslukujte sve
umove oko sebe. Nemojte se usredsrediti
samo na jedan zvuk -pokuajte da ujete sve
oko sebe. O, videete kakvo e se udo desiti
u vama kada vaa ula ne budu vie blokirana!
A to je krajnje vano za proces promene.

Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i

spoznaje; razliku izmeu informacije s jedne i
razumevanja s druge strane.
Informacija nije razumevanje, analiza nije
spoznaja, znanje nije svesnost.
Uzmimo da uem u ovu prostoriju sa
zmijom oko ruke i kaem vam: "Vidite li
zmiju koja mi stee ruku? Ba sam pogledao u
enciklopediji, pre nego to sam poao ovamo, i
pronaao sam da je ova zmija poznata kao Ra-
selova otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih
nakon pola minuta. Da li biste bili ljubazni da
mi predloite kako da se oslobodim ovog
stvora to mi stee ruku?" Ko jo tako govori?
Imam informaciju, ali nemam svesnost.
Hi uzmimo da se unitavam alkoholom.
"Opiite mi, molim vas, kako da se oslobodim
ove rune navike." ovek *ji bi izgovorio
takvu reenicu pokazuje da nema nikakvu
svesnost. Zna da ga to unitava, ali nije
svestan. Da je svestan, da je to zaista shvatio,
odvikao bi se istog trenutka.
Niste vi taj koji se menja - nije to "ja" koje
menja "sebe". Promena se deava kroz vas, u
vama. To je moda najadekvatniji nain da
izrazim ovu ideju.
Vi vidite promenu koja se deava u vama,
kroz vas - ona se potvruje kroz vau
svesnost. Niste vi taj koji to ini. Ako vi
menjate neto u sebi, to je rav znak -nee
potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog
smiluje osobama s kojima ivite, jer ete biti
krajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi
mrnje prema sebi i nezadovoljstva sobom,
postaju nepodnoljivi. Neko je rekao "Ako
hoe da postane muenica, udaj se za
sveca."
U svesnosti, meutim, zadrava se
nenost, ljubaznost, otvorenost, elastinost i
ne vri se nikakav pritisak na sebe ili druge -
promena se deava sama od sebe.
Seam se jednog svetenika u ikagu koji
nam je, kad sam studirao psihologiju, priao:
"Znate, imao sam sve informacije koje su mi
potrebne, znao sam da me alkohol postepeno
ubija, i verujte mi - nita ne moe promeniti
alkoholiara - ak ni ljubav njegove ene i dece.
On ih zaista voli, ali to ga ne moe promeniti.
Ali mene je neto promenilo. Jednog dana,
leao sam na ploniku i padala je kia.
Otvorio sam oi i shvatio da me alkohol ubija.
Shvatio sam, i od tada nikada nisam poeleo
da se napijem. Popijem ponekad, ali nikad vie
kao pre. Nikada to vie neu moi." Eto o
emu govorim - o svesnosti. Ne o
informacijama, ve o svesnosti.
Postoji izreka svetog Ignacija, koji govori o
tome da treba okusiti i opipati istinu - ne
spoznati je, ve je okusiti i opipati, iskusiti je
ulima. Kada se istina doivi na taj nain,
menjamo se. Kada je spoznamo samo
razmiljanjem, ne menjamo se.
 Mrtvi pre vremena

esto sam govorio ljudima da se zaista

ivi tek kada se umre. Paso za ivot je da
zamislimo sebe u grobu. Zamislite da leite
u kovegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se
ljudi sahranjuju sa ukrtanim nogama. Tako
ih i nose na mesto spaljivanja. Ponekad lee
isprueni. Zamislite, dakle, sebe kako leite
mrtvi. A sad, posmatrajte svoje probleme sa
te take gledita. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki
dan, ako imate vremena. Neverovatno zvui,
ali postaete ivlji. Jedna od mojih knjiga,
/zvori, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se
nae telo u raspadanju, zatim kosti, najzad
samo prah.
Kad god govorim o tome, ljudi kau:
"Odvratno!" Ali ta je tu odvratno? To je
samo stvarnost, pobogu! Uprkos tom.e,
mnogi od vas ne ele da vide stvarnost. Ne
elite da mislite na smrt.
Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo
odrava ivot u svom telu. To nije ivot. Vi
ne ivite sve dok vam ni najmanje ne bude
vano da li ete iveti ili umreti. Na toj
taki poinjete da ivite. Kada ste spremni da
izgubite sopstveni ivot, tek tada ga ivite.
Ali, ako neprestano titite svoj ivot, vi ste
mrtvi.
Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam
kaem: "Siite!" a vi odgovorite: "Ne,
opasno je silaziti, itao sam
0 nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne
mogu da vas
nagovorim da preete ulicu, jer vi kaete:
"Zar ne znate
koliko je ljudi pregaeno prelazei ulicu?"
Ako ne mogu da vas nagovorim da
preete ulicu, kako u vas nagovoriti da
preete neki kontinent? I ako ne uspem da
vas nateram da gledate iznad vaih malih
1 ogranienih ubeenja, da bih vam otkrio
jedan drugi
svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. ivot
vas je jednostavno pregazio.
Vi samo sedite u svom malom zatvoru,
preplaeni. Izgubiete svog Boga, svoju
religiju, svoje prijatelje, sve ivo. ivot je
zaista samo za one koji rizikuju. To je ono to
je govorio Isus. Da li ste spremni da sve
stavite na kocku? Znate li kada ete biti
spremni na to? Kada to otkrijete, tada ete
znati da ono to ljudi definiu kao ivot, nije
istinski ivot.
Ljudi pogreno misle da iveti znai
odravati ivot u telu. Zato treba da zavolite
misao o smrti, zavolite je. Vraajte se na nju,
to ee. Mislite o udesnosti tog tela, tog
kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne
ostane samo aica praha. Od tog trenutka,
doiveete takvo olakanje, takvo olakanje!
Neki od vas verovatno ne znaju o emu sada
govorim - suvie se plaite da mislite o tome.
Ali zaista je ogromno olakanje kada ovek
moe da gleda na ivot iz te perspektive.
Da vam olakam, obiite neko groblje. To
je zaista divno iskustvo, koje proiava.
Pogledate neko ime i kaete sebi: "Vidi ovoga,
iveo je pre mnogo godina; mora da je patio od
istih problema kao i ja, mora da je proiveo
mnoge neprospavane noi." Kakva ludost - mi
ivimo tako kratko. Jedan italijanski pesnik je
napisao: "Svako stoji sam na srcu zemlje, obasjan
zrakom sunca, i odmah je vee." To je samo zrak
sunca, a mi ga traimo. Traimo ga svojim
nemirom, svojim brigama, svojim gnevom,
svojom glu-pou.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom,
moete samo dospeti do nekih informacija, ali
moete doi i do svesnosti. U trenutku
svesnosti, vi postajete novo bie. Bar za
itavo trajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti
razliku informacije i svesnosti.
Jedan moj prijatelj astronom objanjavao
mi je, pre nekog vremena, osnovne elemente
astronomije. Nisam
do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga
vidimo u taki u kojoj se nalazilo osam i po
minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom
trenutku nalazi, jer sunevom zraku toliko
treba da stigne do nas. Tako nam i zvezde
alju svoju svetlost od pre stotina hiljada
godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su
u tom trenutku verovatno na sasvim drugom
mestu, ili moda ak vie ne postoje. Ta-koe
mi je rekao da, ako zamislimo itavu jednu
galaksiju, ova naa Zemlja potpuno je
nevidljiva, negde u repu Mle-nog puta. A
takvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir
se, po onome to se saznalo, iri brzinom od
dva miliona milja u sekundi. Posle svega to
sam uo, kad sam izaao napolje, pogledao
sam u nebo na neki drugi nain. I to je
svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se
prihvatiti kao informacije ili se, najednom,
moe otvoriti potpuno nov pogled na ivot -
ta smo mi, ta je itav svet, ta je ljudski
ivot? Eto na ta mislim kada govorim o
svesnosti.

Zemlja ljubavi

Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog

onog to nam one mogu dati ili uskratiti,
biemo budni. Ali ako to ne uinimo,
posledice su uasne i neizbene. Gubimo spo-
sobnost da volimo. Ako hoemo da volimo,
treba ponovo nauiti da vidimo. A ukoliko
hoemo da vidimo, treba nauiti da se
odreknemo droge.
Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost.
Strgnite sa sebe navlake drutva koje su guile
vae bie. Morate ih odbaciti.
Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi
sada postojite u svetu, neete vie biti od
sveta. U svome srcu biete najzad slobodni.
Vaa zavisnost od droge e se ugasiti. Nije
potrebno da odete u pustinju; usred ste ljudi,
i ne-
izmerno uivate u njihovom drutvu. Ali
ljudi nemaju vie mo da vas uine srenim
ili nesrenim.
Eto ta znai biti sam. U toj samoi, vaa
zavisnost iezava, dok se istovremeno raa
sposobnost da volite. Ljude oko sebe ne vidite
vie kao objekte koji mogu ili ne mogu
zadovoljiti vau potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje
strahove sadrane u jednom takvom procesu.
To je kao pozvati sebe na umiranje. Kao
zahtevati od bednog narkomana da se odrekne
jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je
zameniti ukusom hleba, voa, istom sveinom
jutarnjeg zraka, bistrom i hladnom vodom
izvora u planini? Dok se bori sa krizom
apstinencije i sa prazninom koju doivljava u
sebi, sada kad nema vie droge, nita osini
droge ne moe ispuniti tu prazninu.
Moete li da zamislite ivot u kome
odbijate da prihvatite i jednu re pohvale ili
potovanja, ili da poloite glavu na rame
nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot u
kome ne zavisite ni od koga, emotivno, tako
da vas niko ne moe uiniti srenim ili
nesrenim. Odbijate da oseate potrebu za
odreenom osobom, ili da budete neto
posebno za nekoga, ili da smatrate za nekog
da vam pripada.
Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice
svoje jazbine, ali vi nemate nikakvog oslonca
na koji moete spustiti glavu u toku vaeg
putovanja kroz ivot. Ako ikada dospete u ovo
stanje, znaete najzad ta znai videti jasno,
pogledom koji nije zamagljen strahom ili
eljom.
Svaka re, ovde, izmerena je: videti najzad
jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom ili
eljom. Spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste
stigli u zemlju ljubavi, morate proiveti patnje
umiranja, jer voleti druge ljude znai umiranje
potrebe za njima, znai da ostajemo potpuno
sami.
Kako moete ikad stii? Putem neprestane
svesnosti, putem beskrajnog strpljenja i
samilosti u odnosima sa
ovisnikom u sebi. Razvijanjem ukusa za
dobre stvari u ivotu, da biste potpuno
potisnuli potrebu za drogom.
Koje dobre stvari? Ljubav prema radu,
ljubav prema smehu i bliskosti sa drugim
ljudima, za koje se ne zakai-njete niti od njih
emotivno zavisite, ali neizmerno uivate u
njihovom drutvu. Korisno je baviti se
aktivnostima u koje se moete uneti svim
svojim biem, aktivnostima koje toliko volite
da, kad se njima bavite, nita vam ne znae
uspeh ili priznanje, niti vas interesuju.
Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz
guve, popnite se na planinu i stupite u nemu
komunikaciju sa drveem, cveem,
ivotinjama i pticama, sa morem i oblacima, sa
nebom i zvezdama.
Ve sam vam ukazao kakva je duhovna
veba pos-matranje stvari oko sebe, uz punu
svest o svemu to nas okruuje. Tada e,
moda, reci izgubiti korak, pojmovi e izgubiti
korak, i vi ete najzad moi da vidite, da
stupite u neposredan dodir sa stvarnou. To je
prava kura za usamljenost.
Mi obino pokuavamo da izleimo svoju
usamljenost preko emotivne zavisnosti od
drugih osoba, kroz druenje i buku. Ali to nije
nain. Vratite se pravim stvarima, vratite se
prirodi, popnite se na planinu. Tada ete znati
da vas je vae srce dovelo u iroku pustinju
samoe i da nemate nikoga uz sebe, nikoga.
U poetku, izgledae vam nepodnoljivo.
Ali to je samo zato to niste navikli da
budete sami. Ako vam poe za rukom da
izdrite neko vreme, pustinja e iznenada
procvetati u ljubav. Vae srce e zapevati, i
nastade veno prolee u vama. Droga e
nestati - biete slobodni. Tada ete shvatiti ta
je sloboda, ta je ljubav, ta je srea, ta je
stvarnost, ta je istina. Sagledaete sve to,
iznad pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i
ciljeva.
Zavriu jednom priom. Bio jednom jedan
ovek koji je izumeo vetinu paljenja vatre.
Uzeo je svoj pribor i
otiao do jednog plemena na severu, gde je
bilo hladno, veoma hladno. Nauio je taj narod
da zapali vatru. Pokazao im je za ta sve moe
posluiti vatra: da se ogreju, da skuvaju hranu,
itd. Svi su bili veoma zahvalni oveku, ali pre
nego to su uspeli da mu izraze svoju
zahvalnost, on je nestao. Nije mu bila vana
njihova zahvalnost i potovanje - vano mu
je bilo samo to da njima bude bolje.
ovek je zatim otiao u drugo pleme, gde
je ponovo pokazao svoj izum. I ovde su se
ljudi zainteresovali, ali malo previe za ukus
njihovih vraeva, koji su videli da taj ovek
privlai ljude, dok oni gube znaaj i ugled.
Zato su resili da ga se otarase. Otrovali su ga,
raspeli, ta god vam drago. Meutim, sada su
strepeli da se narod ne pobuni protiv njih, i
zato su uradili neto vrlo otroumno. Nacrtali
su lik tog oveka i podigli ga visoko na glavni
oltar hrama. Ispred crtea su postavili pribor
kojim se pali vatra. Narod je pozvan da se
pokloni svemu ovome, to je, nakon toga,
vekovima posluno inio. Oboavanje i kult
su nastavljeni, ali vatra nikada nije
upotrebljena.
Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga
koju nam namee sistem? Gde je sloboda?
Duhovnost se bavi upravo ovim pitanjima. Ali
mi je uglavnom gubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako oboavanje ne vodi
vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne
vodi jasnijem vienju stvarnosti, ako nas Bog
ne upuuje ka stvarnom ivotu, emu slui
religija osim da stvori jo vie razdvajanja,
fanatizma, netrpeljivosti? Svet ne pati od
manjka religije u uobiajenom smislu, ve od
manjka ljubavi, manjka svesnosti,
razumevanja. Ljubav izvire samo iz svesnosti.
Sagledajte koje vam prepreke stoje na putu
ljubavi, slobode i sree, i one e same pasti.
Ukljuite avetlost svesnosti, i magle e se
razii.
Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije
neto to se proizvodi; ljubav nije neto to se
poseduje: ljubav je
neto to poseduje vas. Vi ne posedujete vetar,
zvezde, kiu. Vi ne posedujete te stvari - trpite
ih. Preputanje nastupa kada postanemo svesni
svojih iluzija, kada smo svesni svojih navika,
svojih strahovanja i elja.
Kao to sam ve rekao, psiholoka
intuicija je od velike pomoi u tome, ali ne i
analiza. Analiza je paraliza. Intuicija ne
podrazumeva uvek analizu. Jedan poznati
ameriki psihoterapeut rekao1
je: "Najhitnije
iskustvo je -'Ah, to je to! " Sama analiza nije
dovoljna - daje vam samo informacije. Ali
ako stignemo do iskustva - "Ah, to je to!" -
intuicija nas vodi promeni.
Osim toga, vano je da shvatimo sopstvenu
zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to.
Avaj, toliko vremena posveenog nekom kultu,
odama i himnama moe biti korisno
upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne znai raditi neki odgovoran
posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili initi
velika dobroinstva. To nije ivljenje. iveti
znai pustiti da sve prepreke padnu i postojati
u sadanjosti, uvek svee i novo. "Ptice na
nebu... ne seju i ne anju" - to je ivljenje.
Poeo sam od toga da su svi ljudi uspavani,
mrtvi. Mrtvaci koji upravljate dravama,
mrtvaci koji vodite velike kompanije, mrtvaci
koji vaspitavate druge - probudite se!
Probudite se u ivot.
Svakim danom, sve vie - to znate koliko i ja
- gubimo mlade ljude, na sve strane. Mrze nas
- odbijaju da na svoja plea natovare sve vei
teret strahova i krivica. Ne zanimaju ih vie
propovedi i obeanja. Ali zanima ih da naue
neto o ljubavi. Kako da budem srean? Kako
da ivim? Kako da doem do tih udesnih
stvari o kojima govore mistici? Eto ta je
drugo to nam je potrebno -razumevanje.
Tree - da se ne poistoveujemo. Neko me je
danas pitao: "Da li se ikad loe oseate?"
Svakako, imam 1 ja svoje mrakove. Ali ne traju,
zaista ne traju. ta inim?
prvo - ne poistoveujem se. Evo stie
potitenost.
Umesto da me zahvati napetost, umesto da
se nerviram zbog toga, shvatim da se oseam
potiteno, razoarano i ta god bilo. Drugi
korak - prihvatam da je negativno oseanje u
meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na
primer u nekome ko mi nije odgovorio na
pismo; da nije, znai, u spoljnom svetu - u
meni je. Jer, sve dok mislim da je van mene,
to mi daje opravdanje da se veem za to
oseanje. U sutini, samo glupe osobe to
rade, samo uspavane osobe. Trei korak - ne
poistoveujem se sa svojim osea-njem. "Ja"
nije oseanje. "Ja" nije samo, nije potiteno,
nije razoarano. Razoaranje je tu, i ti ga
posmatra. Iz-nenadie vas kako e brzo
nestati. Sve ono ega ste svesni neprestano se
menja - oblaci se neprestano kreu. I, dok se
postupa na ovaj nain, poinjemo da
intuitivno shva-tamo razlog pojave tih
oblaka.
Rekao bih vam jo neto povodom knjige
Slobodna deca Samerhila. Moda vam je
poznato da je Nil radio u vaspitako-
obrazovnom kampu punih etrdeset godina, i
za to vreme razvio jednu potpuno razliitu
kolu od tradicionalne. Deaci i devojice u
toj koli bili su potpuno slobodni. Ako
hoete da nauite da itate i piete, dobro;
ako neete, opet dobro. Moete da uinite
ta god vam volja s vaim ivotom, pod
uslovom da ne ugrozite slobodu drugih. Ne
meajte se u slobodu drugih - u svemu
ostalom ste slobodni.
Nil je govorio da su apsolutno najgori
uenici dolazili i iz katolikih kola, i da im je
trebalo po est meseci da prevaziu sav svoj
gnev i ponienost koji su se u njima nakupili.
Oslobaali su se buntom, trudei se pobede
sistem. Jedna devojica je stalno uzimala
bicikl i odlazila u grad, samo da izbegne
asove, kolu i sve ostalo. Meutim, kada bi
jednom prevazili stadijum bunta, svi su eleli
da neto naue, toliko da su ak protestovali
kada asova nije bilo. Ali birali su samo one
predmete koji ih interesuju. I tako su se
postepeno menjali.
 U poetku, roditelji su se bojali da tamo
alju svoju decu. Govorili su: "Kako ih mogu
vaspitati i bilo emu nauiti, ako ih
prethodno ne naue disciplini? Treba ih
usmeravati, oblikovati."
ujte ono to je Nil napisao - to su
izuzetne reci, svete reci: "Svako dete nosi u
sebi Boga. Naa nastojanja da oblikujemo dete
samo preobraavaju tog Boga u demona. Deca
stiu u moju kolu kao mali avoli koji mrze
ceo svet, s destruktivnim tendencijama,
neotesani, laljivi, lopovi, umobolni. Posle est
meseci, to su srena i zdrava deca koja nikome
ne nanose zlo."
Na. jednoj konferenciji, u prisustvu
direktora drugih kola, rekao je: "U ovoj deci
nema vie nasilja, jer niko ne upranjava
nasilje nad njima."
Postoje mesta na ovoj planeti gde ive ljudi
koji nisu sposobni da lau ili kradu, koji
nikada ne zakljuavaju vrata na svojim
kuama kada odu negde. Sve to nestaje kada u
takva mesta kroi dravna vlast, ili misionari.
Postoji jedan film italijanskog reisera
Felinija, Osam i po. U jednoj sceni filma
pojavljuje se svetenik koji sa grupom deaka
ide na neki izlet. Nalaze se na plai i nekoliko
deaka produi napred, dok ne naiu na jednu
stariju enu, koja je prostitutka. "Zdravo",
kau joj oni, i pitaju je: "Ko si ti?" Ona im
odgovori: "Ja sam kurva." Oni ne znaju ta
to znai, ali se prave da znaju. Jedan od
deaka, koji deluje malo upuenije od ostalih,
kae: "Kurva je ona to radi neke stvari ako
plati." Ostali je pitaju: "Hoe li da radi te
stvari ako ti platimo?" "Zato da ne?" uzvrati
ona. I tako, oni skupe neto novca i daju joj,
rekavi: "Hoe li da sada radi te stvari kad
smo ti dali pare?" Ona im odgovori: "Kako da
ne, deaci, ta hoete da radim?"
Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo
je da trae d nje da se svue. I tako, ona se
svue. Oni je gledaju
- nikada ranije nisu videli golu enu. Poto ne
mogu da smisle ta bi jo radila, pitaju je: "Da
li bi igrala?" "Svakako", kae im ona. Svi se
poredaju u krug, pevaju i tapu; ena vrti
zadnjicom i deaci se ludo zabavljaju. Onda
sve-tenik ugleda ta se deava i potri
plaom, derui se na enu. On je natera da se
obue, a glas pripovedaa kae: "U tom
trenutku, deaci su izgubili nevinost; sve do
tada bili su isti, divni."
Ovo nije redak sluaj. Ameriki misionari
koji su se, sa svojini suprugama, obreli na
ostrvima Polinezije, bili su skandalizovani
kada su videli da ene dolaze u crkvu
razgolienih grudi. Njihove supruge su
insistirale da se te uroenice pristojnije
obuku. I tako, misionari su im dali svoje
koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile u
crkvi nosei na sebi koulje na kojima su isekle
dve velike rupe, zbog vruine i udobnosti.
Vratimo se Nilu. On kae: "Ja sam samo
ovek koji odbija da usmerava korake jednog
deteta." Ali ta je onda sa uroenim grehom?
Nil tvrdi kako nai pokuaji da oblikujemo
decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona
koji mrzi ceo svet. On doputa deci da sama
izgrauju sopstvene vrednosti, i to su, na
kraju, uvek vrednosti koje drutvo odobrava.
Da li je to mogue? Kada se neko dete osea
voljenim (osea da ste na njegovoj strani),
onda je dobro. Dete tada ne osea vie nasilje
na svojoj koi. Nema straha, pa nema ni
nasilja. Dete tada poinje da se odnosi prema
drugima kao to se drugi odnose prema
njemu.
Ta knjiga je u mnogome izmenila moje
odnose sa ljudima. Postao sam oevidac uda.
Poeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje
mi je nametnuto, takmiar-stvo, poreenja,
ono "nije dovoljno", itd. Mogli biste da
prigovorite kako nikada ne bih postao ovo to
jesam da me te stvari nisu podstakle da ih
odbacim. Ali, jesu li meni uopte bili potrebni
svi ti pritisci? A onda, ko bi uopte voleo da
bude ono to sam ja? Ja samo hou da
budern srean. da budem prepun ljubavi,
da budem u miru sa samim sobom, da
budem slobodan, da budem ljudsko bie.
Znate li odakle potiu ratovi? Potiu iz
spoljne projekcije sukoba koji je u nama.
Pokaite mi jednu osobu u kojoj nema
unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati
osobu u kome nema nasilja. Moda je to
bie sposobno ak i za ekstremnu akciju, ali
nikada iz mrnje. Kada ono dela, postupa
kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj
pun ljubavi koji radi sa mentalno zaostalom
decom. On ih ne grdi, razume ih - ali dela. S
druge strane, ako ovek neto ini polazei
od svoje mrnje i nasilja, ne znajui ni kuda
da ih usmeri, upada u greku, jer pokuava
benzinom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u
nama, ne bojimo se niega, i obrnuto. Ljudi
iznenada shvate ovu istinu: koren zla je u
nama. A kada se to shvati, prestaje se sa
zahtevima i oekivanjima u odnosu na sebe,
i javlja se svesnost. Vama je zato potreban
dobar i hranljiv obrok. Ne govorim o
stvarnoj hrani - govorim o zalascima sunca, o
prirodi, o dobrom filmu, dobroj knjizi, o
poslu u kome uivate, o dobrom drutvu;
tada ete moda razbiti svoje navike,
stupivi u dodir s nekim novim oseanjima.
Kakva se oseanja dozive kada stupimo
u dodir sa stvarnou? Ili kada smo obuzeti
poslom koji volimo? Ili kada punog srca
razgovaramo s nekim ije nam drutvo
prija, u odnosu na koga oseamo bliskost i
otvorenost, ali bez vezivanja za njega, bez
zavisnosti? Kakva su ta oseanja? Uporedite
ih sa onima koja doivljavate kada se
istaknete u nekom razgovoru, kada pobedite
u nekom takmienju, ili kada postanete
popularni, ili kada vam svi tapu. Ovakva
oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva
nazivam oseanja due. Mnogi, mnogi ljudi
osvojili su svet, ali su usput izgubili duu.
Mnogi ljudi ive praznim ivotom koji je
lien du-evnosti zato to se hrane
popularnou, potovanjem, onim "ja sam
o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj
mene, podravaj me, pohvali me, ceni me.
Njih hrane samo mo i pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako,
mrtvi ste. Izgubili ste svoju duu. Promenite
ishranu. Potrebno vam je neto zdravije,
hranljivije. Tada ete moda doiveti
promenu.
Dao sam vam program za ceo ivot, zar
ne?