1.

2.
3. , ,
4. XXX
5.
6.
7. -
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

15.
16.
17.
18.
19.
20. ,
21.
22.

23. :
24.

2.

2.
, .
70- 80- -
, .
. 50- 60-- -
,
.
 70-.
, .
, ,
.
: ,
.
, ( ,
) ,
, . (
1962-1982 550000 , 620000 ).
,
.
. .
-
:
1.

2.
3.
4.
5.
,
, .
60- () :
(100-200) .
200000.
, - :
, .
-
,
.
()
1:17( ) 13%,
12,4 14. , 3/5 5, 17% 20,
50 , ( 15%).
- 80% 5,
8.
50, 5% 17%
52% . 1882.
9, 1960 20, 1990 28.
 ,
, ,
. ,
.
-
-
.
,
, .
- (
, ).

., -
,
--,

.
,
.
-
.
.
?-
- 1985. .
.
.
,
. ,
. ,
,
, - .
,
.

5.

.
, .

. , ,
,
.
 ,
.
9 , .

, . .
.
,
. ,
. ,

, .
.
, .
16. ,
.
.
.
, .

, .

, , .
. ,
, 19.

.
.
,
, 17. .
.

, .
, ,
.
.
.
, , .
.
.
, ,
, .

5
.
 .

.
.
.
,
, .

.
.
,

.
, ,
.
, , .

. .

6.

,
.
,
, ,
.
.
.
. .
. .
, , ,
.
, .
.
, .
, , , ...
,
,
. .
:

, ,
.

, , .
, -
.
, .
,
. ,
, .
. ,
. .
, .
, .
, .

.
:




,
,

,
:


,


,



. :
 -
-
-
- ,


.
,
. 4
: , ,
.
,
, . ,
, ,
.
. ,
. :
, - ,
, ,
,
, -
.
- ,
.

, .
, .
.
,
.
.

,
.
, .
.

7. -
 , 9

.

1 . - . ,
.
2.
3. .
4. ,
5.

- .
.
:
1. (
)
2. - .

.
3.
. .

- : -, ,
. , , , ,
, ,
. :

1. - ,
- . -
, .
2. -
, , ,
. , ,
, , ,
;
; , ,
; ,
.

3. .
.
. , ,
.

: (1959)
, - , - ,
- , . , .
.
1888., .

.
.

- ,

: , , ,
, , , ,
,
, ,
. , ;
,
. .
(
), -
, ...

8.

. , .

, .

(, , ) .
, ( ) ,
( ,
). ,
. ,
, ,
, . ,
, .
,
, ,
.

. ,
,
. ,
,
, .
,
, .
, , ,
. ,
(
).
,
.

9.

1918.
.
,
.
, , ,
. .
 ,
.
, .
. 19.
. 1801 1805. 78%, 64%
20% .
.
.
.

1918. .
.
.

.
1918. . ,
,
.
. , , .
.
1919. ,
.
1927.
5 3 .
.
.

.

, .
.
() .
,
.

.
,

.

.
.
.
( ).

. .
, .

.

.
.
.
.
,
,
.


. , 6.1.1919.
.

.
( )
.


.

100 500 ,
100 500.
_ ?
.
,
,
, . 1922.
. 1922 1929.
. .
, 8
.
, ,
1878.
.
,
. , ,


. - :
, , , , ,
, . , .
!? .

. ,

. .
,
.
.
... .
.


.

10.

1839. ,
,
.
, ,
, .
, ,
.
- ,
,
. , ,
1894. ,
.
19. 20. . 1910.,
.
,

-
, .
, , , 80
19., .
, , 19.
. 1839.
, 20. 18 176,
,
 . 80% ,
, , ,
. , ,
, .
, .
, ,
, ,
, , ,
,
, , , .
,
,

,
.
2 2
, 130 140 ,
,
.

11.

(
), 19.
. .
.
,
. .
12.
.
1.
. ,
,
, . 19,
,
, .

.


.

 , ,
.
2. ,
.
.
()

.
, .

.
(
, .
3. ,
.
,
.
. ,
,
.

.

.
4. .
,
. .

.
.
5. .
.
.
,
.
.
6.
.
,

.
7. 19.
.

.

.
8. .
.
20. ,
.
.
9.
.

, , .

.
10. ,
, ,
, ,
, .
11. , .
12. ,
,

. .

,
.:

, ,
.
20..
,
, ,
,
.

12. SELJACI NA EVROPSKIM RASKRSNICAMA

-OD MIGRACIJA DO EMIGRACIJA-

Jugoslovenski prostor je u blizoj proslosti obilovao veoma cestim ali i sirokim

pomeranjem stanovnistva koje je nastajalo, kako zbog politicke (vojne) prisile, tako i usled
krajnje ekonomske nuzde. Poslednja takva pomeranja bila su u period 1941-1946. Seljastvo je
bilo najbrojnije u procesu menjanja prostora i u naseljavanju industrijskih i gradskih zona. Ono,
po nuzdi ili voljno, ulazi u intenzivna migratorna stanja, bilo da se vec premesta ili da tezi ka
premestanju. Pobude da se selo napusti ili se ono stvarno napusta dolaze, s jedne strane, zbog
mogucnosti da se ljudi zaposljavaju u vanpoljoprivrednim delatnostima a sto je sasvim realno u
periodima siroke industrijalizacije, a s druge strane, takve pobude pokrece i saznanje da u
poljoprivredi zatecena radna snaga ne moze da nadje punu i ekonomski rentabilnu uposlenost.
Promene u tehnologiji i ekonomskoj strukturi postavile su i zahteve za visim kvalitetom radne
snage. Sa sela su i dalje poticala nekvalifikovana i nepotpuno obrazovana lica. Stanje u
poljoprivredi u poslednjim godinama prinudjava mnoge seljake da je napustaju jer nemaju
neophodne uslove da obezbede prosirenu reprodukciju i da poboljsaju svoj materijalni i kulturni
standard.
Po pravilu, tamo gde je seljastvo ranije zapocelo da napusta poljoprivredu taj proces
je ostao intenzivan i u poslednjoj deceniji. To su sela pored velikih gradova, industrijskih mesta i
u jadranskom podrucju. Isto tako, ostalo je vise od dve petine opstina u kojima i dalje dominira
tradicionalna poljoprivreda. Prelazak iz latentnog u aktivno migratorno stanje ne mora uvek da
bude u visokoj korelativnoj vezi sa pozitivnim ekonomskim trendovima. Statistika belezi tri vrste
prostornog pomeranja stanovnistva: unutar opstina i republika i medjurepublicke migracije.
Uglavnom, preovladjuju prve dve vrste dok je poslednja vrlo nerazvijena - 15%.
Nije tesko zakljuciti da se u predelima u kojima je industrijalizacija tek pocela da prodire,
premestanje stanovnistva vecinom se vrsilo unutar opstinskih granica.
Industijalizacija je podstakla siroko pomeranje stanovnistva jer je narusila ranije oblike
privredjivanja i stvorila prostor za novu preraspodelu ekonomskih aktivnosti. Nove delatnosti su
privlacile ne samo poljoprivrednike nego i druge ekonomske kategorije. Povecana zaposlenost u
jednom period samo je preduslov za vece pokretanje stanovnistva u narednom periodu pa cak i u
slucaju da zaposlenost opada, jer posle radnika u gradove dolaze i clanovi njihovih porodica,
srodnici, i zamljaci. Drugo, migriranje nije podstaknuto samo povoljnim mogucnostima da se
dobije zaposlenje, da se promeni delatnost i ranija kultura zivljenja, nego na migriranje deluju i
nepovoljne okolnosti koje su pojedine delove stanovnistva nagnale da napustaju sela i svoja
zanimanja i da traze rada po gradovima. Trece, migracioni proctor je ostao relativno ogranicen
tako da se pomeranje stanovnistva uglavnom vrsi unutar opstine. Cetvrto, iako je migraciona
masa za nase prilike vrlo velika i dalje se zaticu brojna i prostrana podrucja iz kojih se
stanovnistvo veoma malo pomeralo. Peto, vremenska i regionalna neujednacenost premestanja
stanovnistva sve vise dovodi i do nejednakog razmestaja radne snage, tako da se na jednoj strani
javljaju njeni veoma veliki viskovi, dok se na drugoj strani uspostavila privremena ravnoteza u
ponudi i potraznji rada. Sesto, migracione erupcije se ne javljaju vise samo u tradicionalnim
migracionim zonama, nego se one pomeraju i u nova podrucja.

-SEOSKE RADNE EMIGRACIJE-

U poslednjoj deceniji naseg vremena milionske mase ljudi se krecu iz nerazvijenih

zemalja ka onima koje su na vrhuncu svog industrijskog uspona. Radna snaga pocinje da se
razmesta unutar globalnog evropskog kapitalistickog sistema. A tu armiju rada pretezno
sacinjavaju seljaci. Dolazi do palperizacije seljastva i do porasta seoskog proleterijata. Danas
emigracioni kontigent svake nacije uglavnom cine seljaci, a u znatno manjim proporcijama
radnici, zanatlije i strucnjaci. Poboljsavanje ekonomskog polozaja seljaka i relativan zastoj u
materijalnoj i kulturnoj oblasti primoravaju seljake da napuste sela, te se u urbanism zonama
povecava rezervna armija rada. Nemogucnost zaposljavanja u svojoj zemlji, a mogucnost
iznalazenja posla u razvijenim evropskim nacijama, dovelo je do masovne seobe seljaka iz
mediterana prema zapadnoj Evropi. Proporionalni udeo seljaka u emigracionom kontigentu je
narocito visoko izrazen u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
Nasuprot njima su Slovenija, Vojvodina i Hrvatska, gde seljaci u emigracionom skupu cine od
jedne trecine do dve petine lica.
Sadasnje obelezje privremenosti radnog egzodusa dolazi uglavnom zbog toga sto emigracionu
armiju pretezno cine seljaci. Oni kao nosioci privatnih poseda nisu uvek skloni da se iseljavaju ili
da se decenijama zadrzavaju izvan svojih domova. S druge strane, privremenost zadrzavanja u
industrijskim zemljama dolazi i otuda sto se seljaci veoma tesko prilagodjavaju na urbani nacin
zivota jer osecaju veliku kulturnu razliku izmedju njihove natalne i nove radne sredine. Isto tako,
zavicajni etos je jos uvek dosta cvrst kod seljaka te on nije spreman da lako i trajno menja svoju
primarnu socijalnu grupu i sredinu, da ponovo formira krug komunikacija, da stvara nove
prijateljske veze, navike i obicaje. I najzad, posto je za kapitaliste emigracija privremena
rezervna armija rada, to i kada bi emigrant hteli da se iseljavaju, takve mogucnosti nisu ni velike
ni povoljne. To su cetiri nosioca koji uslovljavaju da savremena emigracija ne moze da postane
emigracija iseljenickog tipa. Jugoslovenska emigracija seljaka se u mnogo cemu razlikuje od
slicnih emigracija u drugim evropskim zemljama. Prvo, iz nasih sela posao je pored siromasnog
seljaka i onaj koji ima srednji i veci posed. Drugo, iako su na rad u inostranstvo isli seljaci iz
pasivnih i osrednje plodnih sela, zajedno sa njima u zapadno-evropske zemlje otisnuli su se i
seljaci iz ravnicarskih i vrlo plodnih krajeva. Trece, na rad nisu slala svoje ukucane samo
domacinstva sa velikim brojem clanova i viskovima radne snage, nego se susrecu i suprotne
pojave, tako da se masovno odlazi iz sela i oblasti u kojima natalitet brzo opada. I cetvrto, veliki
je broj seoskih porodica iz kojih na rad ne odlaze samo mladji muskarci nego zajedno sa njima i
starija godista, devojke i supruge. Procenat zenske radne snage i zaposlenih supruznickih parova
je znatno veci kod jugoslovenske emigracije, nego sto je to slucaj kod drugih emigracija.
Polazeci od negativnog odredjenja ekonomskih emigracija ipak se ne moze ignorisati
neophodnost njihovog javljanja i to kao privremene pojave koja nastaje u nekoj etapi
socijalistickog razvoja, pa time se ne mogu zanemariti i one, mada ne tako brojne, pozitivne
posledice, koje radne emigracije mogu da ostave na tlu gde su se javile. Da li ce biti pozitivnih
posledica emigriranja nece zavisiti od emigracija samih po sebi, nego od sposobnosti drustvene
zajednice da do takvih posledica dodje. Ekonomske teorije radne snage tvrde da odliv radnih
viskova iz poljoprivrede treba da dovede do intenziviranja proizvodnje i do porasta
produktiviteta rada, a pod pretpostavkom da se vrsi ekonomski-racionalna selekcija tih viskova.
Cim bezanja sa sela, pa i emigriranje pocnu da predstavljaju reakciju na nepovoljno stanje u
poljoprivredi, tada dolazi do negativne selekcije radne snage, te sa sela odlaze najvitalnija lica, a
na posedima ostaju manje sposobna.
U krajevima iz kojih je stanovnistvo u velikom broju privremeno otislo u inostranstvo, svakako
da ce nastupiti neka nova slojna pomeranja. Prvo, siromasno seljastvo se privremeno izvlaci iz
siromastine, poboljsava svoju kupovnu moc, standard stanovanja i zivljenja. Drugo, imucnija
domacinstva su i dalje ostala proizvodno sposobna, te od zarada iz inostranstva mogu da
prosiruju posed i da modernizuju proizvodnju jer se jedan deo zarada ulaze u proizvodne
investicije i mehanizaciju. Trece, gazdinstva sa srednjim i manjim posedima za sada uvecavaju
svoju potrosnju i poboljsavaju svoj materijalni i kulturni standard, sticu vecu kupovnu moc, ali se
redje orijentisu na proizvodne investicije i na razvijanje svoje proizvodne sposobnosti.
 PROSLOST I TRADICIJA EMIGRACIJA U SRBIJI

U Srbiji se nije formirala migranska licnost, niti pak postoji neko drustveno i kulturno
nasledje koje bi delovalo na pristizuce generacije da svoju profeionalnu perspektivu traze u
drzavama u kojima su radili njihovi zemljaci. Smatra se da vezanost za zavicajnu okolinu i strah
od tudjine idu zajedno sa jos zadrzanim ostacima patrijarhalne odgovornosti prema clanovima
porodice, a sto se posebno izrazava u teznji da se gazdinstvo sacuva naslednicima. Kao cinilac
imobilnosti obicno se istice snaznije dejstvo predstava i predrasuda o pojedinim zemljama, a
posebno o onima koje su se javile kao zavojevaci na nasem tlu. U emigraciju ide najvitalniji deo
seoskog stanovnistva, posto ne moze da nadje rada u zemlji, nego se istice da je to veliki gubitak
za narodnu ekonomiju. Pauperizam na selu i prodor novcane privrede, sporost industrijalizacije, i
nebriga za razvoj novih delatnosti, ekonomska diferencijacija na selu, nestimulativna agrarna
politika, ukljucivanje seljaka u masovnu potrosnju sve su to razlozi koji su jos pre 70 godina
nagnali seljaka da trazi rada izvan drzavnih granica.Talas iseljavanja pred bakanske ratove bio je
toliko snazan da je srpska vlada uvela enormne takse za dobijanje pasosa. Pozitivni efekti
emigracija su kratkotrajni jer one samo privremeno ublazavaju pauperizaciju seljaka i za kratko
vreme poboljsavaju, preko dobijenih deviznih iznosa, platni bilans drzave. Ali, su mnogo vece i
dugotrajnije negativne posledice jer ce narodna ekonomija ostati bez najaktivnijeg dela radne
snage a drzava bez vojnika.

-Obelezja emigracija iz Srbije-

Postoji nekoliko obelezja po kojima se ekonomska emigracija sa uzeg podrucja Srbije razlikuje
od emigracija iz drugih republika:
1. Emigracija je vrlo nejednako rasporedjena po teritoriji republike.
2. Najveci procenat (81%) u emigracionom skupu cine tri kategorije lica: poljoprivrednici,
radnici i izdrzavana lica
3. Emigracija je otkrila neresene problem zaposljavanja zena u gradovima, bez obzira da li
su zaposlenje trazile ili su bile domacice.
4. Odlazak preko granice mladjih i srednjih generacija, doveo je do ekstremnog narusavanja
demografske i radnoekonomske ravnoteze ljudskih resursa u onim plodnim
poljoprivrednim krajevima koje je zahvatila masovna emigracija
5. U emigraciji se nije nasao samo visak radne snage na selu, niti pak, samo siromasno
seljastvo nego sun a rad posla u visokom procentu i lica iz srednjih i imucnijih
gazdinstava.
6. Emigraciju iz Srbije cini seosko stanovnistvo za razliku od nekih drugih republika
(Slovenija, Hrvatska)
7. Srbija se iznenadno susrela sa fenomenom masovne emigracije.
8. Masovna emigracija seljaka je u selima mnogih opstina stvorila veoma razradjen
demografski i drustveni proctor.
9. Radni kontigenti po pravilu se povecavaju ako raste ili je visok prirodni prirastaj
stanovnistva. Medjutim, na uzem podrucju Srbije aktivno stanovnistvo u poljoprivredi je
poraslo i pored naglog pada u bioloskoj reprodukciji stanovnistva.
 10. Drustvene promene u selima, kao i visina dohotka i reproduktivna sposobnost seljaka, u
visokoj su negativnoj korelaciji sa intenzitetom emigriranja.
11. Iako je u republici impozantno rasla zaposlenost i povecao se broj omladine na
produzenom skolovanju, ipak su u emigracionim podrucjima mogucnosti za
zaposljavanje i za skolovanje dece bile veoma male.

13.

( 1989.)
. ,
2. , . ,
, :
() ,
.
: ,
.

1) , -
2)

3) , . ,
-
.

: 1)
. , ,
(
) ,
- .
,
. 2)
.
( ).
. 3)

. 2.
.
(, , ).
:
, ,

 , .
, (
, ,
).
(, ) (, 19. ) ,
. ,
, .
- ,
.
.
, ,
- .
, :
( 80%), ,
( ),
. 2 ,
. ,
( ,
).
, . ,
, .
(. ), ,
, . ,
.
30- ,

. , , ,
. , 2
:
.

: 1) . -
(1945-1953). ,
.
, ,
, ,
( ). ,
(, , ),
. -
,
. .
. , .
2) ( 1953. 60-),
.
 ,
. ,
,
. (
),
.
, ,
,
, , .
67% (1948) 36% (1971). ,
. (50-).
( , ),
, .
(, , ..., , , ,
, , , ...).
, .
, (-,
), , - ( ,
). ,
, .
, , ( ,
) . 3) ( 1980)

( 1965). ,
. .
70-, . ,
- . (1981. 20%
),
,
( ). ,
,
. (, , ,
, , - ,
, ). ,
. ,
.
,
.

. 4) (
1980.) .
.
. .
( ).
, ( ) -
. ,
 ( ,
. ).
( 10 ,
, )
. ,
, .

14.

,
1945 1953.
,
.
. ,
,
.
. ,
, .
, ,
. ,
,
. ,
(
1947). ( )
. 1947.,
, .

( ), .
,
.
,
.
-. ,
(8 12 ),
30% .
.
. ,

, . .
.
.
-,
(. ) .
 ,
.
,
( 30-35 ,
,
.). .
.
. ,
, .
,
.
, .
(
), .
.
,
. , ,
.
.
,
, .
, . 1949.
, ,
.
,
. ,
( 1948). ,
.
, .
( ).
,
(
). , ,
,
, , . .
.
1952.
1953. ,
,
1945-1953.

15.

( ).

, . , ,
,
,
.
(. ,
),
. ,
.
,
, ( ,
), .

, , ,
, , .
, .
, , ,
,
.
(. 1929. ,
).
,
. ,
,
. .
(
) ,
. ,
,
, ,
.
,
, (
, ).
,
(
, .)
3 : 1)
,
; 2)
, 3)
. ,
 . 1)
( ); 2)
,
(,
, ). ,
. ,
, , ,
, ,
,
.
, ,
,
,
. (.
), (.
). ,
.
, (
), ,
2 : 1)
( , ,
) 2) (
).
,
. , ,
, ,
. , ,
,
.
,
(" , ").

. , .
, , 3 : 1)
( , ); 2)
( , ,
, ) 3)
( ,
, ).

( )
.
, .
. , ,
 . ,
, . , ,
, , ... ,
, .
, ,
, .
, .
,
, ,

.

16.

Y . .

, .
, .

.
( 1) .


. / 2 . - (
,
, - ,
) (
).
( ),
- .
;
- - . 2
: 1) - - -

. . Y ,
, ,
, . 2) -

. ,
2 : 1) (
x 10 ), 2)- .
.
.
 , . . , 2 :
1) 1955. . . , , 2)
+ .
. / : 1)
- , 2) - , 3) .
4) ( -
/).
(..)- .. , ()
. (), () ()
.
1981. ( ..
, . ).
..- .. (
). (3,4 ).
, , . 1981. 80% .. 5
.
.

( 90-). .
.
..- ..: , ., . 1991. . ..
Y ( , ..). ..
,
. , ,
(, , ). .
. ..- -
. (1-3 ),
.
, /
. .. , .
, .
.
..- .
, - ,
., .. , .
- .
. .
-
, , , ,
- .
- - .
. - /, ,
. . ,
. - 18. 21. .
. , ,
. ,
.
. 2
,
. :
, ( ).
( , ).
- 1)
, 2) .
.
( ,
),
().
, , ,
.
-
- , ,
, ,
( ),
, ( ),
( , , , ).
25-30 ., , . .
( ,
. , .
. .)
- ( 15 ),
( ) .
/ ( ) ,
. (
1 ), ,
.
- , , . (-
) /, /.
, .

17.

.
,
.


.
.

. .
-, , , ....

.

,
...
:
-
.
- , -
, - , - .
: - ,
- , - .

50000 500.000
. ,
, ...
.
2009 2,5 ...
: ,
, , .
, .
, 156 15.

, .
,
.

:
-
.
-:
.
:

.
.

, . 5

, .
,
.
. .
.

.
:
,
, ,
, ,
() .
,
. ?

: .

18.

2009.
,
,
,

. 1621 , 4 : (),
(), () (). .
: ()
 (), x
,
, (.).
:

1)
38,4 % ., 35%. 26% .
.
2)
% . (56%) 1 (
), 63-64%.
, . % ,
, .
3) .
. . %
% . . . . .
. .
. .
. , %
. . 14 .
% .
, ,
.
.
.
4) (
) , %
( . ). %
, .
.
5)
) . 40%
, )
, ) .
.
6) .
() . .
. . .
7)

, .
 . .
, .
8)

.
. . .
. .
, . .,
.
9) .
. (24%),
(54%). .
.
10)
15 .
.
(44% 15 .
).
, , ,
.
11) ( )
,
,
.
. .
12)
, .
13) ,
.
, .
, .
(
).
, .

19.

()
. (0,9%
), 6,7% (2007).
(74%), (93%) .

 , .
. 1,5 71%
. . -
, ,
.
:
1. .
, .
( )
, 16% ( ) .
,
,

. ,
.
2. . 19%
,
.
3. .
,
65% 7 . .

.
4. .
,
, . .
,
,
.
-
( . ).
5. , .
, .
. , .
(
).
6. .
. ,
60% , .
, .
7. ,
.
 ,
, . ,
.
(2/3 ,
).
8. . . 17% ..,
,
.
..
9. . - . 93%
,
,
.
. .
, .
10. ,
.
11. .
. .
.
, () . , 1/3
( . ).
12. , , ,
.
13. ,
. , ,
. - .
. .
-
, , , .
.
- 1)
.
. 2) ,
,
,

.
- ,
. , - .

20. ,

.
, .
.

.
, .


.
.
19.,
1985..
.
19,. -
.
,
.
19..

, -
.

. ()
.

. .

1990,. ,
- .
, .


.
.
, .
,
.

21.
 ()
. ,
. -
.
, .
. ,
.
, ,
.
( 80%) (87%). %
. (50%)- ,
(
, ...).
: 1)
- , 2)
, 3)
, 4)
; , 5) ,
, 6)
, 7)
, , 8)
,9)
, 10)
, 11)

.
.
20% - . . 20-25%.
, (
). .
20
( . ).
. ,
. , ,
, ,
( !!!!!! !!!!
!)
, ...
,
x. 2004. 51.120 2 .
, 66% .
46% ( ). -
. ,
. , ,
. .
() . . , 10,87% . .
 . . ( 45% . .
50 ), .
. , ,
. .,
. x
, , .
. 15 .
.
,
, , .
.,
. . .: 1)
.
x , 2) .,
()
- ,
, ,
, 3) .
. , 4) .
, 5) x . x.
,
., ,
, . ,
. . .

22.

Novi reformatori nisu imali nikakvih dilema oko naina na koji treba ukinuti i ponititi raniji
sistem, to je podrazumevalo i ukidanje istorijskog seanja na njega ak i na mestima gde je to
izgledalo nemogue. Reformisti u bivim socijalistikim zemljama iz ranijeg peroda zapoeli su
svojevrstan pohod primenjujui nekoliko ideoloskih I politikih mantra kao sto su liberalizacija,
marketizacija, privatizacija Nastup je bio odluan pa je umesto uspostavljanja drutvenog
dijaloga i postizanja konsenzusa o pravcima i sadraju reformi novi model nametnut,
potpomagan jedva prikrivenom silom i uverenjem u nesimnjivu ispravnost novog pristupa.
Uoen je i glavni problem, opadanje proizvodnje, naroito industrije sto je od samog poetka
bilo ignorisano od strane Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda jer nisu bili njihovi
prioriteti, ve je to bila kontrola investicija i politika kursa.
Pravi uzrok krize lei upravo u regionu, dakle u ekonomskom rastu bez proizvodnje, izvoza i
zapoljavanja. Potronja itavog regiona se orijentie na bogata zapadnoevropska drutva, ali
ipak ne raspolae kapacitetima da sam proizvodi eljene proizvode ili da finansira uvoz kroz
izvoz. Ekonomski gledano, Srbija ne stoji u konkurenciji sa Hrvatskom, ve sa Nemakom i
Italijom, jer tek kad njima proda svoje proizvode, postoji ansa da Srbija prevazie zaostatke.
Takoe potrebno je, pored ekonomije, prevazii konflikte iz prolosti. Harizmatske voe,
umesto da se posvete reformama u struci oni su zapoeli ideoloki i politiki obraun sa
prolou.
Donoenje uredbi, umesto kvalitetnih zakona, omoguava povoljan manevarski prostor da se u
tako stvorenoj situaciji mogu nametati neka nova proizvoljna pravila koja ine osnov dnevne
politike, a koja kode javnim interesima. Primer: uvedena je privatizacija graevinskog
zemljita to je imalo veoma tetne ekonomske, socijalne i prostorne posledice, jer se time samo
potencira negativno dejstvo nedovoljno definisanih postojeih odnosa.
Sa prvim nagovestajima globalne krize i to u vreme dok je od strane najviih vladinih
predstavnika ocenjivao da Srbija moe imati samo koristi od globalne krize, savetnici Vlade su
poeli razgovarati o neophodnosti novog modela rasta. Nakon deset godina od poetka 21. veka
Srbija se nalazi u stanju razvojnog kolapsa, sa veoma neizvesnim perspektivama to je samo
jedna od manifestacija sloma stratekog miljenja, istraivanja i upravljanja. Srbija je jedna od
najnerazvijenijih zemalja Evrope, sa najveim razvojnim razlikama meu regionalnim
podrujima koje se uz to postojano uvravaju. Srbija ima velikih demografskih problema zbog
disproporcionalno mnogo stanovnitva i aktivnosti, i stvara se rast bez razvoja. Poveanje
razlika u razvijenosti manifestuje se ne razne naine a u poslednje vreme i preko koncentracije
firmi dobitaa. 2001. godine primenjen je novi model tenderski postupak koji ima dva modela :
tenderski postupak u velikim preduzeima i tenderski postupak u srednjim i malim preduzeima.
Kako kae Fier u svakom stratekom planiranju pa i u takozvanom liberalnom stratekom
planiranju politiki dnevni rad formira se najpre privatni i neformalno po elitama i njihovim
mreama . Zajeniki rad politikih, ekonomskih i tehnikih elita u artikulisanju politikih agenda
i odluivanju kao trend 1960. Zatim dolazi do jaanja tehnokratske tendencije to doprinosi
centralizaciji odluivanja i jaanja moi izvrne vlasti. Tako se dnevni red parlamenata definie
izvan njega, namee se od strane vlade. Ovo je karakteristika tzv regulatorne drave,a predmet
regulacije su sve brojnija pitanja: zatita potroaa, sigurnost na radu itd. Ovo je dovelo do
ogromnog porasta broja tehnokratskih agencija regulatorne drave.

24.

, ,
( ).
( )
( ,
). ,
, .
,
, , ,
 .
- , .
,
- .

, .
, (
) ?
,
1974. , . :
,
,

/ .
, ,
?

, .
.

.
, ,
.

, ,
. , ,
. 14-
:
,
.
, -
, .
- ,
. ,
,
, .
.
.
, , ,
.
, ,
.
 ,
,
. ,
.

,
, ,
, .
,
.
1996. ,
2.202 ,
.
, ,

.
: 72,4%
, 80,0% . ,
.
y ,
,
,
.

.
7,4% , 41, 5% .

, .
( , ).
36,0%,
, 17,4%.
,
.
,
.
, ,
. ,
;
,
.
.

, ,
, (
),
.

, ,
.
, .
(34,5%)
, .
,

.
,
,
.
.
.
, ,
, . ,
, ,
,
. ,
(, 1998.: 193).
-

,
. , , ,
, , .
, ,
.

.
: .
, ,
,